NEBESKE TAJNE, tom XII
sadržane u
SVETOM PISMU ILI U REČI GOSPODOVOJ
OTKRIVENE
U IZLAGANJU POSTANJA I IZLASKA
skupa s stvarima viđenim u Svetu Duhova i u Nebu Anđela
s engleskog preveo
RISTO RUNDO
tom XII
Izlazak (Exodus), poglavlja XXIX do XL br. 9974 – 10837
.
SADRŽAJ
Izlazak, Poglavlje dvadeset devetoDoktrina (Nauk) o Ljubavi prema bližnjem i Veri.........................
Tekst.............................
Sadržaj..........................
Unutrašnji Smisao..............................
Nastavak o Drugoj Zemlji u Zvezdanom Nebu
Unutrašnji Smisao..................................................
Unutrašnji Smisao..............................Izlazak, Poglavlje
trideseto.........................
Doktrina o Ljubavi prema bližnjem i Veri................
Tekst............................
Sadržaj...............
Unutrašnji Smisao............
Nastavak o Trećoj Zemlji u Zvezdanome Nebu....................
Izlazak, Poglavlje trideset drugo- Doktrine o Ljubavi prema bližnjem i
Veri.....
Tekst....................
Sadržaj....................
Unutrašnji Smisao.................
Nastavak o Trećoj Zemlji u Zvezdanome Nebu................
Izlazak, Poglavlje Trideset trećeDoktrine o Ljubavi prema bližnjem i Veri...........
Tekst......................
Sadržaj......................
Unutrašnji Smisao....................
Nastavak o Četvrtoj zemlji u Zvezdanome Nebu................
Izlazak, Poglavlje trideset četvrto....................
Doktrina o Ljubavi prema bližnjem i Veri.............
Tekst.........................
Sadržaj....................
Unutrašnji Smisao..........................
Nastavak o Petoj Zemlji u Zvezdanome Nebu................
Izlazak, Poglavlje trideset peto
Doktrina o Ljubavi prema bližnjem i Veri..............
Tekst.........................
Sadržaj.....................
Unutrašnji Smisao....................
Nastavak o Petoj Zemlji u Zvezdanome nebu.......
Izlazak, Poglavlje trideset šestoDoktrina o Ljubavi prema bližnjem i Veri....
Tekst........................
Sadržaj.......
Nastavak o Petoj Zemlji u Zvezdanome Nebu.....
Izlazak, Poglavlje trideset sedmo........
Doktrina o Ljubavi prema bližnjemu i Veri........
Tekst...............
Sadržaj......................
Nastavak o Petoj Zemlji u Zvezdanome Nebu........
Izlazak, Poglavlje trideset osmo.......
Doktrina o Ljubavi prema bližnjemu i Veri.......
Tekst...................
Sadržaj....................
O Šestoj zemlji u Zvezdanome nebu.........
Izlazak, Poglavlje trideset devetoDoktrina o Ljubavi prema bližnjemu i Veri......
Tekst...........................
Sadržaj..................
Nastavak o Šestoj Zemlji u Zvezdanome Nebu......
Izlazak, Poglavlje
etrdeseto..............
Doktrina o Ljubavi prema bližnjemu i Veri...........
Tekst........................
Sadržaj......................
Nastavak o Šestoj Zemlji u Zvezdanome Nebu................
IZLAZAK (EXODUS)
POGLAVLJE XXIX
Doktrina o Ljubavi prema Bližnjem i Veri
9974. Oni koji veruju da zaslužuju nebo zbog dobrih dela koja čine, čine ih od sebe,
a ne od Gospoda. (prim. prev. Ovo je naučavao Arije, i naziva se Arijanizam).
9975. Dobra dela koja ljudi čine od sebe, nisu dobra dela, jer su učinjena sebe
radi, i radi nagrade; to jest, ona uglavnom gledaju prema sebi. Dok su dobra
učinjena od Gospoda sva dobra dela, jer su učinjena radi Gospoda i radi bližnjega;
stoga u ovakvim delima oni (ljudi) gledaju na Gospoda i na bližnjega.
9976. Oni koji postavljaju zaslugu u dela, vole sebe, a preziru bližnjega; i oni su ljuti
na Boga Samog, ako ne prime nadokanadu kojoj se nadaju, jer nagrada je njihov
cilj.
9977. Stoga se vidi da njihova dela ne proističu od nebeske ljubavi, niti iz istinske
vere; jer vera koja gleda sebe, a ne Boga kao izvor dobra, nije istinska vera. Ovakvi
ljudi ne mogu da budu prijemnici neba; jer kod čoveka nebo potiče od nebeske
ljubavi i istinske vere.
9978. Jedino je Gospod zaslužan, jer je jedino On pobedio paklove, i potčinio ih;
stoga je Gospod Jedini zasluga i pravda.
9979. Samo je Gospod imao zaslugu, jer je On sam pobedio paklove, i potčinio ih:
zbog toga jedino je On zasluga i pravda.
9980. Osim toga, od samog sebe, čovek je samo zlo, stoga činiti dobro od sebe, je
činiti ga od zla.
9981. Da dobro ne treba da se čini radi nagrade, Gospod Sam uči kod Luke:
I ako ljubite one koji vas ljube, kakva vam je hvala? jer i griješnici ljube one koji njih
ljube. I ako činite dobro onima koji vama čine dobro, kakva vam je hvala? Jer i
griješnici čine tako. I ako dajete u zajam onima od kojih se nadate da ćete uzeti,
kakva vam je hvala? Jer i griješnici griješnicima daju u zajam da uzmu opet
onoliko. Ali ljubite neprijatelje svoje,i činite dobro, i dajte u zajam ne nadajući se
ničemu; i biće vam velika plata, i bićete sinovi najvišega, jer je on blag i i
neblagodarnima i zlima (VI 32-35). I da čovek ne može da čini ono što je stvarno
dobro od sebe, nego od Gospoda, i to Gospod uči kod Jovana: Ne može čovek
ništa primiti ako mu ne bude dato od neba (III.27); Ja sam čokot a vi loze: i koji
bude u meni i ja u njemu on će roditi rod mnogi; jer bez mene ne možete činiti
ništa (XV 5).
9982. Nije škodljivo onima koji su u nevinosti da veruju da će biti nagrađeni ako
čine dobro, kao što je slučaj s mladom decom i sa neukima,ali je škodljivo onima
koji se utvrde u ovom verovanju kada odrastu. Jer se čovek uvodi u dobro
gledajući na nagradu, i uzdržava se od zla misleći o kažnjavanju; ali kako ulazi u
dobro ljubavi i vere, tako prestaje da gleda na nagradu u dobrim delima koja čini.
9983. Činiti dobro, mora da izvire iz ljubavi da se čini dobro radi njega samoga. Oni
koji imaju ovu ljubav, njima je nagrada mrska, jer vole da čine dobro bez nagrade
kao cilja, pa stoga nalaze zadovoljstvo u tome što čine; a u drugu ruku, boli ih kada
pomisle da čine dobro radi samih sebe. Slučaj je sličan s onima koji čine dobro
prijateljima radi prijateljstva, bratu zato što je brat, i deci radi njih, svojoj zemlji
radi same zemlje, to jest, iz prijateljstva i iz ljubavi. Oni koji dobro misle, kažu i
tvrde da ne čine dobro sebe radi, nego drugih radi.
9984. Radost sama, koja je urođena u ljubavi da se čini dobro bez nagrade kao
cilja, nagrada je koja ostaje zauvek; jer svako osećanje ljubavi koje je upisano u
život, ostaje trajno. Nebo i večna sreća ulivaju se od Gospoda.
POGLAVLJE XXIX
1. I učinićeš mi ovo kad ih staneš osvećivati da mi vrše službu svešteničku: uzmi
tele i dva ovna zdrava
2. I hlebove presne i kolače presne zamešane s uljem, i pogače presne namazane
uljem, od brašna pšeničnoga umesi ih.
3. I metni ih u jednu košaricu i prinesi ih u košarici s teletom i dva ovna.
4. I dovedi Arona i sinove njegove pred vrata šatora od sastanka, i umij ih
vodom.
5. I uzevši haljine obuci Aronu košulju i plašt ispod oplećka i oplaćak i naprsnik, i
opaši ga pojasom od oplećka.
6. I metni mu kapu na glavu i svetu ploču na kapu.
7. I uzmi ulje za pomazanje, i izlij mu na glavu, i pomazaćeš ga.
8. I sinove njegove dovedi i obuci im košulje;
9. I opaši ih pojasima, Arona i sinove njegove, i metni im kape na glave, da imaju
sveštenstvo uredbom večnom. Tako ćeš posvetiti ruke Aronu i sinovima
njegovim.
10. I dovedi tele pred šator od sastanka, a Aron i sinovi njegovi neka metnu ruke
teletu na glavu.
11. I zakolji tele pred Jehovom na vratima od šatora od sastanka.
12. I uzevši krvi od teleta pomaži rogove oltaru prstom svojim, i ostalu krv svu
prolij na podnožje oltaru.
13. I uzmi sve salo po crevima, i mrežicu na jetri, i oba bubrega i salo oko njih, i
zapali na oltaru.
14. A meso od teleta i kožu i balegu spali izvan okola; to je žrtva za greh.
15. Potom uzmi ovna jednoga, i na glavu ovnu neka metnu ruke svoje Aron i
sinovi njegovi.
16. I zakolji ovna i uzmi krvi od njega i pokropi oltar unaokolo.
17. I ovna izudi /iseci na komade/, i operi drob i noge, i metni ih na udove
njegove i na glavu.
18. I svega ovna zapali na oltaru; to je žrtva paljenica Jehovi, miris ugodni, žrtva
ugodna Jehovi.
19. Pa uzmi i drugoga ovna, i neka mu metnu Aron i sinovi njegovi ruke svoje na
glavu.
20. I zakolji toga ovna, i uzmi krvi od njega, i pomaži njom kraj od desnoga uha
Aronu i kraj od desnoga uha sinovima njegovijem, i palac u noge njihove, a
ostalom krvi pokropi oltar unaokolo.
21. I uzmi krvi koja bude na oltaru i ulja za pomazanje, i pokropi Arona i haljine
njegove, i biće svet on i haljine njegove, i biće svet on i haljine njegove i sinovi
njegovi i haljne njihove.
22. Potom uzmi salo od ovna i rep i salo što je po crevima i mrežicu na jetri i oba
bubrega i salo oko njih, i desno pleće; jer je ovan posvetni.
23. I jedan hljeb i jedan kolač s uljem i jednu pogaču iz košarice, u kojoj budu
presni hlebovi pred Gospodom.
24. I to sve metni u ruke Aronu i u ruke sinovima njegovijem, i obrći tamo i amo,
da bude žrtva obrtana pred Jehovom.
25. Potom uzmi im to iz ruku, i zapali na oltaru svrh žrtve paljenice, da bude miris
ugodan pred Jehovom; to je žrtva ognjena Jehovi.
26. I uzmi grudi od ovna posvetnoga, koji bude za Arona, i obrtaćeš ih tamo i
amo, da bude žrtva obrtana pred Jehovom; i to će biti tvoj deo.
27. Tako ćeš osvetiti grudi od žrtve obrtane i pleće od žrtve podizane od ovna
posvetnoga za Arona i sinove njegove.
28. I to će biti Aronu i sinovima njegovijem uredbom večnom od sinova
Izrailjevih, jer je žrtva podizana. Kad je žrtva podizana sinova Izrailjevih od
njihovih žrtva zahvalnih, žrtva podizana biće Jehovi.
29. A svete haljine Aronove neka budu sinovima njegovim nakon njega neka da
se pomazuju u njima i da im se u njima posvećuju ruke.
30. Sedam dana neka ih oblači koji na njihovo mesto bude sveštenik između
sinova njegovih, koji će ulaziti u šator od sastanka da služi u svetinji.
31. A ovna posvetnoga uzmi i skuvaj meso od njega na mestu svetom.
32. A Aron i sinovi njegovi neka na vratima šatora od sastanka jedu meso od
toga ovna i hleb što je u košarici.
33. Neka ga jedu oni koji za koje je bilo očišćenje da bi im se posvetile ruke da bi
bili posvećeni; a drugi da ne jedu, jer je stvar sveta.
34. Ako li bi ostalo što mesa posvetnoga ili hleba do jutra, onda što ostane sažezi
ognjem, a da se ne jede, jer je stvar sveta.
35. I tako učini Aronu i sinovima njegovim po svemu što ti zapovedih; sedam
dana svetićeš im ruke.
36. I svaki ćeš dan prinositi na žrtvu tele za greh radi očišćenja; i očistićeš oltar
čineći očišćenje na njemu, i pomazaćeš ga da se osveti.
37. Sedam dana činićeš očišćenje na oltaru i osvetićeš ga, te će biti oltar svetinja
nad svetinjama; što se god dotakne oltara, biće sveto.
38. I ovo ćeš prinositi na oltaru: dva jagnjeta od godine svaki dan bez prekida.
39. Jedno jagnje prinosi jutrom a drugo prinosi večerom.
40. I jošte desetinu efe pšeničnoga brašna smešana s uljem ceđenim, kojega da
bude četvrt ina, i nalev vina, četvrt ina na jedno jagnje.
41. A drugo jagnje prinesi u veče; kao sa žrtvom jutrenjom i s nalevom njezinim
tako i s ovim čini da bude miris ugodan, žrtva ognjena Gospodu.
42. To neka bude žrtva paljenica svagda od kolena do kolena vašega na vratima
šatora od sastanka čred Jehovom, gde ću se sastajati s vama da govorim s
tobom.
43. I tamo ću se sastajati sa sinovima Izrailjevim, da se osvećuje slavom mojom.
44. I osvetiću šator od sastanka i oltar; i Arona i sinove njegove osvetiću da su mi
sveštenici.
45. I nastavaću između sinova Izrailjevim, i biću im Bog.
46. I poznaće da sam ja Gospod Bog njihov, koji sam ih izveo iz zemlje Egipatske
da nastavam među njima, ja Gospod Bog njihov.
9985. Predmet o kojemu se ovde govori, u unutrašnjem smislu, je proslavljenje
Gospodovog Ljudskog, što je označeno uvođenjem Arona i njegovih sinova u
svešteničku službu (sveštenstvo).
9986. Stihovi 1-3. 1. I učinićeš mi ovo kad ih staneš osvećivati da mi vrše službu
svešteničku: uzmi tele i dva ovna zdrava, 2. I hljebove presne i kolače presne
zamešane s uljem, i pogače presne namazane uljem, od brašna pšeničnoga
umesi ih. 3. I metni ih u jednu košaricu i prinesi ih u košarici s teletom i dva ovna.
1. I učinićeš mi ovo, označava zakon reda; kad ih staneš osvećivati, označava
reprezentaciju Gospoda u pogledu Božanskog Ljudskog; da mi vrše službu
svešteničku, označava predstavljati celo delo spasenja koje On vrši; : uzmi tele,
označava očišćenja prirodnog ili spoljašnjeg čoveka; i dva ovna zdrava, označava
očišćenje duhovnog ili unutrašnjeg čoveka; 2. I hljebove presne, označava
očišćenje nebeskog u najdubljem čovekovom; i kolače presne zamešane s uljem,
označava očišćenje srednjeg nebeskog; i pogače prijesne namazane uljem,
označava nebesko u spoljašnjem čoveku; od brašna pšeničnoga umesi ih, označava
istinu koja je od Božanskog Dobra; 3. I metni ih u jednu košaricu, označava Čulno u
kojemu su; i prinesi ih u košarici, označava prisustvo svih stvari; s teletom i dva
ovna, označava čovekovo prirodno ili spoljašnje, i njegovo duhovno ili unutrašnje,
koji treba da se očiste.
9987. 1. I učinićeš mi ovo. Da ovo označava zakon reda ili zakon kosmosa vidi se iz
značenja reči, koja označava Božansku Istinu, a otuda i zakon reda, o kojemu će se
govoriti uskoro. U običnom govoru, reč znači izgovoriti ili razgovarati; a pošto je
razgovor misao uma izražena rečima, stoga reč označava stvar o kojoj se misli;
stoga se za svaku konačno postojeću stvar kaže, da je reč. Ali u uzvišenom smislu,
Reč je Božanska Istina; stoga se kaže kod Davida, Rečju Jehovinom nebesa se
stvoriše, i duhom /dahom/usta njegovijeh sva vojska njegova (Psalam XXXIII ).
Ovde je Reč Jehovina Božanska Istina koja proističe od Gospoda; dah usta
Jehovinih je život iz nje; nebesa stvorena i sva vojska njihova su anđeli u meri u
kojoj primaju Božansku Istinu. Anđeli su nebesa jer oni sačinjavaju nebo; a pošto
su anđeli prijemnici Božanske Istine, stoga anđeli označavaju u apstraktnom smislu
Božanske Istine koje su od Gospoda, vidi br. 8192; a da vojska nebeska, u
apstraktnom, označava Božanske Istine, vidi br. 3448,7236,7988. Iz toga se vidi šta
je označeno Rečju kod Jovana, U početku beše reč, i reč beše u Boga, i Bog beše
reč. Sve je kroz nju postalo, što je postalo, i bez nje ništa nije postalo što je postalo.
I reč postade telo i useli se u nas puno blagodati i istine; i videsmo slavu njegovu,
slavu, kao jedinorodnoga od oca (I.1,3,14); da se ovde Gospod označava
Rečju,jasno je, jer se kaže da je Reč postala telo. Razlog zašto je Gospod Reč, je to
što je Gospod, kad je bio u svetu, bio Božanska Istina sama, i kada je otišao sa
sveta, Božanska Istina je proizlazila od Njega. Vidi odlomke navedene u br. 9199,
na kraju, i 9315, na kraju. Da je Reč, u najvišem smislu, Gospod kao Božanska
Istina, ili, što je isto, da je Reč Božanska istina koja proizilazi od Gospoda, jasno je
iz brojnih odlomaka, kao kod Davida, Zavikaše Jehovi u tuzi svojoj, i izbavi ih iz
nevolje njihove (CVII 19,20). I kod Jovana, I reči njegove nemate u sebi da stoji; jer
ne verujete onome koga on posla. I nećete doći k meni da imate život (V.38,40).
Ponovo, Ja im dadoh reč tvoju, i a svet omrznu na njih, jer nisu od sveta (XVII
14,17). A u Otkrovenju, Onaj koji seđaše na belom konju, bio je obučen u haljine
krvave, i njegovo je ime bilo reč Božija: a imao je haljinu, na bedrima svojim, ime
napisano, Car careva, i Gospod Gospodara (XIX 13,16).
Iz ovoga i drugih odlomaka jasno je, da je Božanska Istina koja proističe od
Gospoda , Reč, i da je ona, u najvišem smislu, Gospod kao Božanska Istina; jer se
kaže da je ime onoga koji sedi na konju Reč Božija, i da je On car careva i
Gospodar gospodara; i pošto je Reč Božanska istina, stoga se kaže, da je On
obučen u haljinu umočenu u krv, jer haljina označava istinu, br. 9952, dok krv
označava dobro. Potpunije objašnjenje ovih stvari naći će se u br. 2760-2762. Sva
se istina, koja je od Božanskog, stoga naziva Reč, kao kod Joila, A Jehova će pustiti
glas svoj pred vojskom svojom; njegovo je oko vrlo veliko, jer će biti silan onaj koji
izvrši riječ njegovu (II.11); glas koji Jehova izgovara je istina od Božanskog, br.
9926. Oko Jehovino je nebo, br. 4236,8193,8196; stoga je jasno, da su silni
/bezbrojni/ oni koji izvrše njegovu Reč, označava da taj vrši Istinu Božansku; i kod
Mateja, Svakome koji sluša reč o carstvu i ne razume, dolazi nečastivi i krade
posijano u srcu njegovom: to je oko puta posijano. A na kamenu posijano, to je
koji sluša reč i odmah s radosti primi je, ali nema korena u sebi, nego je
nepostojan, pa kad dođe do nevolje ili ga poteraju reči radi, odmah udari natrag. A
posijanu u trnju, to je koji sluša reč, no briga ovoga sveta i prevara bogatstva
zaguše reč, i bez roda ostane. A posijano na dobroj zemlji to je koji sluša reč i
razume, koji dakle rod rađa, i donosi jedan posto, a jedan i po šest, a jedan i po
trideset (XIII ,19-23). Da je Reč u ovome odlomku Istina Božanska, vidi se bez
objašnjavanja; naziva se Reč o carstvu, jer je to istina neba i Crkve, jer carstvo je
nebo, i Crkva. Tada je jasno, da reči označavaju Božanske Istine od Gospoda, kao
kod Jovana, Reči koje vam govorim duh su i život (VI,63); stoga se zapovesti
Dekaloga nazivaju deset reči (Izlazak XXXIV,28).
Da je Reč zakon reda /kosmički zakon/, je stoga što Božanska Istina, koja proističe
od Gospoda, održava red u nebesima u tom stepenu tako da tamo postoji red;
otuda su zakoni nebeskoga reda Božanske Istine, vidi br.
1728,1919,2258,8700,8988. Zakon reda, označen Rečju u ovome poglavlju, je
način na koji je Gospod proslavio Svoje Ljudsko, ili učinio ga Božanskim; jer to je
predmet o kome se ovde govori u unutrašnjem smislu; a otuda, u relativnom
smislu, govori se i o čovekovom preporađanju, jer je čovekov preporod slika
Gospodove glorifikacije, br. 3138,3212,9145,9146. Posebno je ovo zakon reda, jer
je Gospod kao Božansko Ljudsko red u nebima; stoga oni koji su u tome redu, ti su
u Gospodu.
9988. I osveti ih. Da ovo označava predstavljati Gospoda kao Božansko Ljudsko,
vidi se iz značenja osvetiti, što znači predstavljati Gospoda kao Božansko Ljudsko,
vidi br.9956. Osvetiti ima ovo značenje jer je samo Gospod svet, i zato što sve
sveto proističe od Njega, i svako osvećivanje predstavlja Njega,
br.9479,9680,9820.
9989. Da mi vrše svešteničku službu. Da ovo predstavlja svo delo spasenja kroz
Njega, vidi se iz značenja sveštenstva, kao predstave Gospoda u delu spasenja, vidi
br. 9809.
9990. Uzmi tele i dva ovna zdrava. Da ovo označava očišćenje prirodnog ili
spoljašnjeg čoveka, vidi se iz značenja teleta, što je dobro nevinosti i ljubavi prema
bližnjem u prirodnom ili spoljašnjem čoveku, vidi br. 9391; i jer se kaže od stada
/sina stada/, to označava i istinu od toga dobra, jer sin označava istinu, a stado
označava Prirodno. Da sin označava istinu, vidi br. 489,491,533,2623,3373,9807; a
da stado označava Prirodno, vidi br. 2566,5613,8937. Teletom, sinom stada,
označava se ovde očišćenje od zala i obmana, ili ispaštanje; u tome slučaju
očišćenja od zala i obmana koje su u prirodnom ili spoljašnjem čoveku; dok se
očišćenje u duhovom ili unutrašnjem čoveku, ozančava žrtvom paljenicom jareta.
Da bi se razumelo šta žrtva paljenica i ponuda posebno predstavlja, treba znati da
u čoveku postoji i spoljašnje i unutrašnje, i da svako od ovih ima odnos prema
istini i prema dobru. Ali pre nego li se čovek može preporoditi, on mora da se
očisti od zala i obmana, jer ove stoje na putu. Očišćenja spoljašnjeg čoveka bila su
predstavljena žrtvama paljenicama i ponudama volova, teladi, i jaradi, dok je
očišćenje unutrašnjeg čoveka bilo predstavljeno žrtvama paljenicama ovnova,
ovaca, i kozlića; a očišćenje samoga unutrašnjega, koje je najdublje, žrtvovanjem
jaganjaca. Stoga se može videti po samim životinjama koje su bile žrtvovane, koju
vrstu očišćenja ili ispaštanja su predstavljale.
Kaže se koja vrsta očišćenja je bila predstavljena ili koje je iskupljenje bilo
predstavljeno, jer žrtve paljenice i ponude nisu čistile ni iskupljivale, nego su samo
predstavljale očišćenja i iskupljenja; jer ko ne može da vidi da ovakve stvari ne
oduzimaju od čoveka nikakvo zlo ili obmanu? vidi odlomke iz Reči, br. 2180. One
nisu oduzimale, nego samo predstavljale, jer je kod Izrailjske i Jevrejske nacije bio
ustanovljen reprezentativ Crkve preko kojega je postojala povezanost s nebesima,
a preko neba s Gospodom; o ovome vidi šta je pokazano u odlomcima navedenim
br.9320,9380. Ali šta je posebno bilo predstavljeno žrtvama paljenicama i
ponudama teoca, ovnova, i jagnjadi, videće se u u onome što sledi u ovome
poglavlju, jer tamo o tome govorimo.
9991. I dva ovna zdrava (bez mane). Da ovo označava očišćenje duhovnog ili
unutrašnjeg čoveka, vidi se iz značenja ovna, što označava čovekovo unutrašnje, ili
njegovo duhovno, vidi br. 2830; jer se unutrašnje u čoveku naziva duhovno, a
spoljašnje, prirodno. Označeno je očišćenje, jer su prinošene žrtve paljenice
ovnova. Žrtve paljenice i žrtvovanje ovnova u opšte su predstavljale očišćenja od
zala i obmana, ili ispaštanja unutrašnjeg ili duhovnog čoveka, koja se kasnije
pominju u ovom poglavlju, gde se o tome govori.
9992. (2)I hlebove presne. Da ovo označava očišćenje nebeskog ili najdubljeg
čoveka, vidi se iz znčenja hleba, što označava nebesko, vidi
br.2165,2177,3478,9545; i iz značenja onoga što je presno, što označava očišćeno,
o čemu će se govoriti ubrzo. To označava najdublje čovekovo, jer je nebesko dobro
ljubavi, a to je najdublje. Postoje u čoveku tri stvari, koje slede jedna drugu; one se
nazivaju nebesko, duhovno, i prirodno. Nebesko je dobro ljubavi prema Gospodu,
duhovno je dobro ljubavi prema bližnjem, a prirodno iz toga je dobro vere; pošto
je od duhovnoga, naziva se duhovno-prirodno. Sa čovekom je slično kao i sa
nebesima. U najdubljem nebu, koje se naziva i trećim nebom, je nebesko; u
drugom ili srednjem nebu, je duhovno; a u prvom ili poslednjem nebu, je prirodno
iz toga, ili duhovno-prirodno. Razlog za ovo je to što čovek koji je u dorbu, on je
nebo u najmanjoj formi; vidi navedene paragrafe, br.9279. Ubrzo ćemo govoriti o
trostrukoj podeli neba, to jest, nebeskoga carstva, kada budemo govorili o
kolačima, i o pogačama od brašna pšeničnoga. Presno označava ono što je
očišćeno, jer kvasac predstavlja obmanu od zla, br.2342,7900; otuda ono što je
presno ili neuskislo označava ono što je čisto, ili bez takve obmane. Kvasac
označava obmanu od zla, jer se ovakva obmana odupire dobru i istini isto tako
zato što izaziva borbu; jer kad se približi dobru, izaziva vrelinu, dok njeno
približavanje istini izaziva sukob. Iz ovoga razloga se neukvasali hleb koristio kod
žrtava paljenica i /drugih/ žrtava. Stoga je naloženo da se svaki dar koji se prinosi
Jehovi pripremi bez kvasca (Levitska II.11); da se ne prinosi krv od žrtve uz kisele
hljebove (Izlazak XXIII,18); da se na praznik presnih hlebova ne jede ništa što je sa
kvascem, a ako jedu, da će biti istrebljeni iz Izrailja (Izlazak XII15,18-20). Razlog da
bi onaj ko jede sa kvacem na praznik presnih hljebiova bio istrebljen iz Izrailja je to
što je praznik presnih hlebova predstavljao oslobađanje od prokletstva (osude), a
posebno oslobađanje od obmana od zla, u slučaju onih koji dopuštaju da ih
Gospod preporodi; vidi br. 7093,9286-9292. Taj se praznik stoga naziva praznikom
presnih stvari.
9993. I kolače presne zamešane s uljem. Da ovo označava očišćenje srednjeg
nebeskog, vidi se iz značenja kolača (pogača), koji označavaju srednje nebesko, o
čemu ćemo ubrzo govoriti; i iz značenja ulja, koje označava dobro ljubavi, vidi br.
886,4582,4638. Stoga je jasno da se kolačima (pogačama) umešenim s uljem
označava nebesko koje je od najdubljeg. Slučaj je kao što sledi: neba se dele u dva
carstva, od kojih se jedno naziva duhovnim carstvom, a drugo nebeskim;
čovekovom Intelektualnom korespondira duhovno carstvo u nebesima; dok
njegovo Voljno korespondira nebeskom carstvu, br.9335. U svakom carstvu ima
jedno unutrašnje i jedno spoljašnje. Isti je slučaj sa čovekovim Intelektualnim i
Voljnim. Jer prvo je unutrašnje i spoljašnje, a drugo je /isto tako/ unutrašnje i
spoljašnje. Unutrašnje Intelektualno sačinjava duhovni život unutrašnjeg čoveka, a
spoljašnje istoga sačinjava duhovni život spoljašnjeg čoveka; dok unutrašnje
Voljnog sačinjava nebeski život unutrašnjeg čoveka, a spoljašnje sačinjava život
spoljašnjeg čoveka. Da čovek ima unutrašnje i spoljašnje, to mora da je očito
svakome ko o tome misli, a posebno ako sudi po licemerima, po onima koji
obmanjuju, koji su lukavi, i koji su zlobni; jer oni misle u sebi suprotno istinama
vere, i upravljaju svoju volju protivu dobara nebeske ljubavi; dok izvana misle i
hoće u skladu s ovima , pa stoga oblikuju svoj govor i postupke izgleda radi pred
svetom.
Dalje, treba primetiti da su duhovna i nebeska carstva u nebesima trostruka u
tome pogledu, jer svako ima jedno najdublje, jedno srednje, i jedno spoljašnje, vidi
br.9873. Najdublje nebeskoga carstva je dobro ljubavi ka Gospodu, srednje tamo
je dobro uzajamne ljubavi, koje je dobro iz toga, dok je spoljašnje uživanje koje
potiče od toga dobra; dva prva su u unutrašnjem čoveku u slučaju onih koji su u
Gospodovom nebeskom carstvu, dok je treće u spoljašnjem čoveku s ovima. Sva
tri su bila pretstavljena presnim hlebovima, presnim pogačama umešenim s
uljem, i presnim pogačama pomazanim uljem; a njihovo očišćenje pretstavljeno je
ponudama ovih tri na oltaru zajedno sa žrtvom paljenicom ili žrtvom. Da su
označene ovakve stvari njihovim redom, vidi se iz toga što su ove stvari bile
zapoveđene, i što je opisano kako se pripremaju u Mojsijevim knjigama; ovo
svakako se ne bi radilo da ove stvari ne označavaju misterije neba i Crkve, jer
inače šta bi bila svrha da se traži da se ove stvari čine? Ali svestan sam da malo ko
može da razume ove misterije ovih dana, zato što su ljudski umovi zauzeti
poslovima ovoga sveta; a oni koji misle o nebu i koji ga žele, misle o njemu samo o
zemaljskom nebu, u kojemu misterije nemaju mesta. Bilo bi sasvim drugačije kada
mi um nalazio uživanje u nebeskim, radije, nego svetskim stvarima. Jer čovek
razume one stvari u sebi u kojima uživa, kao na primer, kada uživa da zna
građanske tajne kraljevstava, i u misterijama čovekovog moralnog stanja.
Moralnim se stanjem označava stanje čovekovih ljubavi i osećanja, a iz toga i
njegovih misli, tajni koje bistar čovek lako opaža jer uživa u tome da druge vodi
kroz ove stvari, kako bi bio počastvovan, ili stekao dobit, ili ugled pomoću toga.
Da kolači označavaju Nebesko u unutrašnjem čoveku, je zato što su oni u
drugom redu; jer je u prvom redu presni hleb, u drugom kolači zamešeni s uljem, a
u trećem pogače pomazane uljem. Ove tri nazivale su se ponude , i davane su kao
darovi na oltaru zajedno sa žrtvama paljenicama i drugim žrtvama. Način na koji se
pripremaju, opisuje se u knjizi Levitskoj II, a kako treba da se prinose /kao darovi/
opisuje se u raznim odlomcima, kao u slučaju Arona na dan pomazanja (Levitska
VI,13-16). Kolači, isto tako u Reči, označavaju opšte dobro ljubavi. To je razlog da
se hlebovi lica, ili darovi, nazivaju kolačima kod Mojsija, I uzmi beloga brašna, i
ispeci dvanaest kolača, svaki kolač da bude od dve desetine efe. I postavi ih u dva
reda, po šest u jedan red, na čistom stolu pred Jehovom, i na svaki red metni
čistoga kada (Levitska XXIV,5-9). Ovde čisti tamjan koji je bio stavljen na kolače,
označava istinu od nebeskog dobra, koje je poslednje ili krajnje u nebeskom
carstvu. Kolači su označavali dobro ljubavi uopšte i kod Jeremije, Sinovi kupe drva,
a očevi
lože oganj, i žene mese testo, da peku kolače carici nebeskoj, i da levaju naleve
drugim bogovima (VII,18;XLIV,19). Ovde praviti kolače nebeskoj carici označava
bogoštovati đavola od dobra nebeske ljubavi, a nalevati naleve drugim bogovima
označava bogoštovati Satanu od istina vere, jer se nebeskom caricom označavaju
oni koji su u paklu genija, a drugim bogovima oni koji su u paklu zlih duhova, o
kojima vidi br. 5977,8593,8622,8635. Oni koji su u paklu genija, zajedno se
nazivaju đavo, dok se oni koji su u paklu zlih duhova nazivaju Satanom. Pored
toga, dobro duhovne ljubavi naziva se kolačima kod Osije (Ozeja), Efraim se
pomešao s narodima; Efraim je pogača neprevrnuta (VII,8); ali kolač se ovde
izražava drugom reči u izvornom jeziku, a koja označava dobro duhovne ljubavi.
Pogača ,neprevrnuta, označava stanje kada spoljašnji čovek vlada nad
unutrašnjim; a kad je ovo slučaj sa čovekom, red je izokrenut, jer tada spoljašnje
vlada, a unutrašnje služi. Efraim označava Intelektualno crkve, koje je prosvetljeno
i na koje utiču dobra i istine kada se prime.
9994. I pogače presne namazane uljem. Da ovo označava nebesko u spoljašnjem
čoveku, vidi se iz znčenja pogača, koje označavaju nebesko u spoljašnjem čoveku,
o čemu ćemo ubrzo govoriti; i iz značenja presnoga, što označava ono što je
očišćeno, vidi gore, br.9992; i iz značenja ulja, koje označava dobro ljubavi, vidi br.
886,4582,4638. Iz toga je očito da presne pogače pomazane uljem označavaju
nebesko u spoljašnjem čoveku; ovo sledi redom iz prethodnoga. Za pogače se kaže
da su pomazane uljem, a za kolače da su zamešeni s uljem, jer su pogače u trećem
redu, a kolači su u drugom, kao što je rečeno upravo gore, br. 9993; a ono što je u
drugom redu proizlazi neposredno od najdubljeg, pa stoga ima u sebi najdublje
nebesko, koje je označeno uljem. Ono što je u trećem redu proizlazi posredno od
najdubljeg, ili pomoću onoga što je u drugom redu, pa stoga nema u sebi najdublje
na isti način kao ono što ga ima u drugom redu; iz razloga što kolači označavaju
nebesko drugoga reda, za njih se kaže da su umešeni s uljem, a pošto pogače
označavaju nebesko trećega reda , za njih se kaže da su pomazane uljem. Ali ove je
stvari teško razumeti, osim kada se zna kakav je slučaj sa stvarima koje postoje u
naporednom redu, što je kao cilj, uzrok i učinak; najdublje je cilj, srednje je uzrok,
a poslednje je učinak; cilj mora da bude u uzroku kako bi bio uzrok toga cilja, a
uzrok mora da bude u učinku kako bi ovaj bio učinak toga uzroka; cilj se ne
pokazuje u učinku kao što se pokazuje u uzroku, jer je ovo poslednje udaljenije od
cilja nego od uzroka. Kroz ova razlaganja, um može da se osposobi da vidi kako
slučaj stoji s onim što je najdublje, srednje, i spoljašnje u uzastopnom redu.
9995. I od brašna pšeničnoga umesi ih. Da ovo označava istinu koja je od
Božanskog Dobra, od kojega su ove stvari, vidi se iz značenja beloga brašna, koje
označava istinu, o kojoj ćemo uskoro govoriti; i iz značenja pšenice, koja označava
dobro ljubavi, vidi br.3941, tako označava u najvišem smislu Božansko Dobro; i iz
značenja umesiti, što znači da su ta nebeska dobra, označena presnim hlebom,
kolačima i pogačama, od te istine. Slučaj u pogledu ovoga je kao što sledi: - sve
istine i sva dobra u nebesima, su od Božanske Istine koja proizilazi od Božanskog
Dobra Gospodovog; ova se Božanska Istina, koju primaju anđeli nebeskoga
carstva, naziva nebeskim dobrom, ali je primaju u duhovnom carstvu anđeli koji su
tamo, pa se naziva duhovno dobro; jer iako se Božanska Istina koja proizilazi od
Božanskog Dobra naziva istinom, ona je ipak dobro. Naziva se istinom jer je u
nebesima, i anđeli je vide kao svetlost; jer tamo je svetlost Božanska istina; ali
toplina u toj svetlosti, koja je dobro ljubavi, daje joj karakter dobra. Slično je i sa
čovekom; istina vere, kada proizlazi od dobra ljubavi prema bližnjem, a što se
dešava kada se čovek nanovo rađa, tada se pokazuje kao dobro, i naziva se
duhovnim dobrom, jer je biće (esse) istine dobro, i istina je forma dobra. Stoga je
jasno zašto čovek ne može da jasno razlikuje mišljenje od htenja; jer kad god on
nešto hoće, on kaže da to misli, iako je to različito kao istina i dobro, jer je biće
istine dobro, i forma dobra je istina, kao što je pre rečeno.
Pošto je čoveku tako teško da razlikuje između tih dveju stvari, on ne zna da je
biće njegovog života dobro, a ne istina, osim onoliko kojiko postoji od dobra.
Dobro pripada volji, a volja je ono što čovek voli, stoga istina ne postaje biće
čovekovog života sve dok je on ne voli, a kada je voli, on je izvršava; dok istina
pripada razumu, čija je funkcija da misli o tome, i kada čovek misli o istini, on tada
o njoj razgovara. Osim toga, može se razumeti istina i o njoj misliti iako se ona
neće i ne izvršava, ali ako se neće, ona se ne usvaja u čovekov život, jer nema u
sebi biće njegovog života; zato što čovek ovo ne zna, on pripisuje veri sposobnost
da se sam spase, a skoro ništa ljubavi prema bližnjem, iako vera ima svoje biće od
života ljubavi prema bližnjem, kao što istina ima od dobra.
Osm toga, svo dobro kod čoveka oblikovano je pomoću istine; jer dobro se uliva
od Gospoda unutrašnjim putem, dok istina ulazi spoljašnjim putem. Oni se
sjedinjavaju kao brak u unutrašnjem čoveku, ali na jedan način kod duhovnoga
čoveka ili anđela, a na drugi način kod nebeskoga čoveka ili anđela. Kod duhovnog
čoveka ili anđela do braka dolazi u intelektualnom delu, dok kod nebeskog čoveka
ili anđela u voljnm delu. Istina ulazi spolja preko slušanja i vida u razum; dok se
dobro uliva od Gospoda iznutra preko najdubljeg u volju. Vidi što je pokazano o
ovome predmetu u odlomcima navedenim u br. 9596. Iz svega ovoga se vidi da
nebeska dobra, označena presnim hlebom, kolačima i pogačama postoje uz
pomoć Božanske Istine koja proizlazi od Gospodovog Božanskog Dobra, i to je
označeno sa, od brašna pšeničnoga umesi ih.
Pošto je takav slučaj, svi darovi u hrani, koji su pripremljeni na razne načine, bili
su od beloga brašna izmešanog s uljem (vidi Levitska II, 1 do kraja; VI, 13-16.
Brojevi VII, 13 i sledeći stihovi; XV, 2-15; XXVIII, 11-15). Da belo brašno, kao i
brašno, označavaju istinu od dobra, jasno je iz sledećih odlomaka, Jeđaše belo
brašno i med i ulje, i bijaše vrlo lepa (Jezikilj XVI, 13). Ovo se kaže za Jerusalim, koji
ovde označava Drevnu Crkvu. Belo brašno označava istinu od dobra one crkve,
med njeno uživanje, ulje dobro ljubavi, a jedenje označava usvajanja; stoga se i
kaže, bejaše vrlo lepa, jer duhovna lepota potiče od istina i dobara, A kod Osije,
Stabljike neće imati, klica neće dati brašna, a da bi i dala, proždreće ga tuđinci
(VIII, 7). Ovde stabljika žita označava istinu vere koja potiče od dobra kada se ono
prima, 9164; klica još nije hrana , označava jalovost jer nema ploda od dobra;
tuđinci koji proždiru označavaju obmane od zla koje će uništiti. A u prvoj Knjizi o
carevima, jedna žena iz Sidona u Sarepti reče Jelisiju, da nema ništa drugo čime bi
umesila pogaču osim pregršt brašna i malo ulja u krčagu, a Jelisije joj reče da mu
umesi pogaču, i reče još da dok njemu pravi pogaču, neće joj nestati ni brašna ni
ulja; i tako se i dogodilo (XVII, 12-15). Ovde se brašnom označava istina Crkve, a
uljem njeno dobro; jer žena u Sarepti predstavlja Crkvu koja poseduje znanje istine
i dobra, a Jelisije predstavlja Gospoda kao Reč. Stoga je jasno na šta se odnosi ovo
čudo, jer sva čuda zabeležena u Reči govore o stvarima koje se odnose na Crkvu,
br. 7337,8364,9086. Stoga je jasno šta je označeno sa pregršt brašna koje se ne će
potrošiti, i krčagom ulja koje neće nedostajati, pod uslovom da žena prvo napravi
malu pogaču za Jelisija, a posle za svoga sina. Ova žena označava Crkvu, vidi br.
252,253. Da Sidon označava poznavanja istine i dobra, vidi br. 1201; da Jelisije
označava Gospoda kao Reč, br.2762, 5247. A kod Isaije, Kćeri Vavilonska, uzmi
žrvnje, i melji brašno (XLVII, 2); gde kći Vavilonska označava one u Crkvi koji su
izvana sveti, ali iznutra profani . Mleti brašno označava odabirati one stvari iz
doslovnog smisla Reči, koje potvrđuju zla ljubavi prema sebi, i ljubavi prema svetu;
ova su zla profana; mleti označava odabirati, kao što je gore rečeno; a isto tako i
objašnjavati takve stvari koje su u skladu s tim ljubavima; a brašno označava istinu
koja služi, vidi br.4335. Šta je označeno mlevenjem i onim što je samleveno, vidi
se kod Jeremije, Knezove vješaju svojim rukama, ne poštuju lica staračkoga.
Mladiće uzimaju pod žrvnje /da melju/ (Plač V, 12,13). I kod Mojsija, Mojsije uze
tele koje bijahu načinili, i spali ga ognjem, i zdrobi ga u prah, i prosu ga po vodi, i
zapoji sinove Izrailjeve (Izlazak XXXII, 20; Zak. Ponovljeni IX, 21). I kod Mateja, tada
će biti dva na njivi; jedan će se uzeti, a drugi će se ostaviti. Dvije će mleti na
žrvnjevima; jedna će se uzeti a druga ostaviti (XXIV.40,41). Stoga se vidi šta je u
dobrom smislu označeno mlevenjem istine iz Reči, to jest, tako ih objašnjavati da
služe dobru, a u lošem smislu da služe zlu, vidi br.7780; iz toga se vidi i značenje
onoga što je samleveno, pa stoga i značenje pogače i beloga brašna.
9996. I metni ih u jednu košaricu. Da ovo tako označava prisustvo svih stvari, vidi
se iz značenja metnuti, što je povezati i biti prisutan, vidi br.9378; i iz značenja
košarice, koja označava Čulno, koje sadrži sve stvari, vidi upravo gore, br. 9996.
9998. S teletom i dva ovna. Da ovo označava čovekovo prirodno ili spoljašnje, kao
i njegovo duhovno i unutrašnje, koji su bili pročišćeni, vidi se iz značenja mladog
teleta, što označava čovekovo prirodno ili spoljašnje, vidi gore, br.9990; i iz
značenja ovnova, što označava čovekovo duhovno ili unutrašnje. Vidi tako isto
gore, br. 9991.
9999. Stihovi 4-9. 4. I dovedi Arona i sinove njegove pred vrata šatora od
sastanka, i umij ih vodom.
5. I uzevši haljine obuci Aronu košulju i plašt ispod oplećka i oplaćak i naprsnik, i
opaši ga pojasom od oplećka.
6. I metni mu kapu na glavu i svetu ploču na kapu.
7. I uzmi ulje za pomazanje, i izlij mu na glavu, i pomazaćeš ga.
8. I sinove njegove dovedi i obuci im košulje;
9. I opaši ih pojasima, Arona i sinove njegove, i metni im kape na glave, da imaju
sveštenstvo uredbom večnom. Tako ćeš posvetiti ruke Aronu i sinovima
njegovem.
4. I dovedi Arona i sinove njegove, označava Gospoda kao Božansko Dobro i
Božansku Istinu iz toga (dobra); pred vrata šatora od sastanka, označava
povezanost ova dva u nebu; i umij ih vodom, označava očišćenje istinama vere; 5.
I uzevši haljine obuci Aronu, označava reprezentativ Gospodovog duhovnog
carstva; košulju, označava ono što je najdublje u tome carstvu; i plašt ispod
oplećka, označava srednje u tome carstvu; i oplaćak, i opaši ga pojasom od
oplećka,označava Božansku Istinu koja je od Božanskog Dobra Gospodovog 6. I
metni mu kapu na glavu, označava Božansku Mudrost; i svetu ploču na kapu,
označava Gospodovo Božansko Ljudsko; 7. I uzmi ulje za pomazanje, označava
reprezentativ uvođenja (inauguracije) u Božansko Dobro; i izlij mu na glavu, i
pomazaćeš ga, označava reprezentativ Božanskog Dobra u Gospodu u pogledu
celog Ljudskog; 8. I sinove njegove dovedi, označava povezivanje Božanske Istine
koja proizilazi od Gospodovog Božanskog Dobra; i obuci im košulje, označava
reprezentativ proizlazećeg duhovnog Božanskog; 9. I opaši ih pojasima, označava
sponu koja povezuje tako da se sve stvari održavaju u vezi, i stoga u nebeskoj
formi; Arona i sinove njegove, označava Gospoda kao Božansko Dobro i Božansku
istinu koja proističe iz toga; i metni im kape na glave, označava inteligenciju od
mudrosti; da imaju sveštenstvo , označava Gospoda u pogledu dela spasenja u
uzastopom redu; uredbom večnom, označava u skladu s večnim zakonima reda;
Tako ćeš posvetiti ruke Aronu i sinovima njegovem, označava reprezentativ
Božanske moći Gospodove kroz Božansku Istinu od Božanskog Dobra.
10000. (4) I Arona i sinove njegove. Da ovo označava Gospoda kao Božansko
Dobro, i kao Božansku Istinu iz toga, vidi se iz reprezentativa Arona, što označava
Gospoda kao Božansko Dobro, vidi br.9806; i iz reprezentativa njegovih sinova, što
označava Gospoda kao Božansku Istinu iz toga, vidi br.9807.
10001. Dovedi blizu pred vrata šatora od sastanka. Da ovo označava povezivanje
ova dva u nebu, vidi se iz značenja dovesti blizu, što je prisustvo i povezansot, vidi
gore, br. 9997, ovde povezivanje Božanskog Dobra i Božanske Istine u nebu; i iz
reprezentacije šatora od sastanka, što označava nebo, vidi br. 9457, 9481, 9485,
9963. Tele, ovnovi, presni hleb, kolači, pogače u košarici, i Aron s njegovim
sinovima, morali su da budu prisutni pred vratima šatora od sastanka, a ovi
poslednji su trebali da budu obučeni u haljine, i pomazani, a prethodni da se
posvete pred oltarom, jer mesto gde su bila vrata šatora od sastanka, predstavljalo
je brak Božanskog Dobra s Božanskom Istinom, jer je oltar postavljen bio pred
vratima, predstavljao je Gospoda kao Božansko Dobro, dok je šator od sastanka
predstavljao Gospoda kao Božansku istinu, dok je mesto pred vratima šatora stoga
predstavljalo povezanost dobra i istine; ova se povezanost naziva nebeskim
brakom. Da oltar za žrtve paljenice predstavlja Gospoda kao Božansko Dobro, vidi
br. 9964; a da šator od sastanka predstavlja Gospoda kao Božansku Istinu, br.
9963. Da je oltar bio tamo postavljen, vidi se kod Mojsija, I Mojsije postavi oltar za
žrtve paljenice na vratima od šatora (Izlazak XL, 29).Da je povezanost istine i dobra
nebeski brak, i da je to nebo, vidi br. 2173, 2508, 2618, 4434, 6179. Iz ovoga se
sada vidi da se time što je Aron dolazio blizu vrata šatora od sastanka, označavala
povezanost Božanskiog Dobra i Božanske istine od Gospoda u nebu.
10002. I umij ih vodom. Da ovo označava očišćenje pomoću istina vere, vidi se iz
značenja očistiti vodom, što označava očišćenje istinama vere, vidi br. 3147, 5954,
9088. Da se svo očišćavanje i preporađanje vrši preko istina vere, vidi br. 2799,
7044, 8772; i da voda označava istine vere, br. 739, 2902, 4976, 7037, 8568.
10003.(5) I uzevši haljine obuci Aronu košulju. Da ovo označava reprezentativ
Gospodovog duhovnog carstva, vidi se iz značenja Aronovih haljina, koje su
reprezentativ Gospodovog duhovnog carstva, vidi br. 9814.
10004. Obuci košulju . Da ovo označava ono što je najdublje u tome carstvu, vidi
se iz značenja košulje u koju su obukli Arona, koja označava duhovno Božansko
koje proizilazi neposredno od nebeskog Božanskog, stoga ono najdublje u
duhovnome carstvu, vidi br. 9826, 9912.
10005. I plašt ispod oplećka. Da ovo označava srednje u tome carstvu, vidi se iz
značenja plašta, što označava duhovno Božansko koje posredno proizilazi od
nebeskog Duhovnog, stoga ono što je srednje u duhovnom carstvu, vidi br. 9825.
Naziva se plaštem ispod oplećka, jer plašt ispod oplećka pripada oplećku; bio je
odvojen od košulje pojasom. Jer bila su dva pojasa, jedan za oplećak i košulju
skupa, a drugi za za samu košulju; ovo označava da su te stvari duhovnoga
carstva, koje su bile predstavljene košuljom, bile odvojene od onih koje su bile
predstavljene plaštem i košuljom zajedno; pojas ili spojnica označava zajedničku
sponu, pomoću koje se unutrašnje stvari drže povezane, br. 9829, a kojom se isto
tako drže odvojene jedna od druge, br. 9944. Slučaj je ovakav: postoje tri stvari
koje slede jedna drugu; ove su tri u nebu označene kao nebesko, duhovno, i
prirodno iz toga. Nebesko je dobro ljubavi ka Gospodu, duhovno je dobro ljubavi
prema bližnjem; a prirodno iz toga je dobro vere. Nebesko, koje je dobro ljubavi ka
Gospodu, sačinjava najdublje ili treće nebo; duhovno, koje je dobro ljubavi rema
bližnjemu, sačinjava srednje ili drugo nebo; dok prirodno iz toga, koje je dobro
vere, sačinjava poslednje ili prvo nebo.
Pošto Aronove haljine predstavljaju Gospodovo duhovno carstvo (br.9814), iz
onoga što je rečeno, vidi se šta predstavljaju kušulja, plašt, i oplećak . Košulja
predstavlja srednje koje objedinjava duhovno i nebesko carstvo, pa je stoga bilo
odvojeno pojasom od plašta i oplećka, koji predstavljaju unutrašnje i spoljašnje
duhovnoga carstva. O košulji, vidi br. 9826, 9942; plašt, br. 9825; a oplećak, br.
9824. Neka ideja o ovome se može oblikovati iz onoga što je rečeno pre o šatoru
od sastanka, koji predstavlja nebo gde je Gospod. Njegovo najdublje, gde je bio
kovčeg svedočanstva, predstavljao je najdublje ili treće nebo; stanište ispred
zavesa, predstavljalo je srednje ili drugo nebo; dok je trem predstavljao prvo ili
poslednje nebo; - sledstveno, nebesko, duhovno, i prirodno bili su ovim
predstavljeni. Dok je ono srednje koje je objedinjavalo najdublje i srednje nebo,
bilo predstavljeno zavesom između svetinje i svetinja nad svetinjama, isto kao i
Aronova košulja. O najdubljem gde je bio kovčeg, vidi br. 9485; stanište koje je bilo
izvan zavesa, vidi br. 594, 9632; trem, br. 9741; a o zavesi, koji je objedinjavao
najdublje i srednje nebo, br. 9670, 9671.
Potpunija se ideja može oblikovati ako se uzme u obzir korespondencija između
svega što je u čoveku sa svim što je u nebesima; vidi šta je o ovome pokazano na
kraju nekoliko poglavlja. Kod čoveka, glava korespondira najdubljem ili trećem
nebu, gde je nebesko dobro; grudi do pojasa korespondiraju srednjem ili drugom
nebu; dok noge korespondiraju poslednjem ili prvom nebu, gde je prirodno dobro;
ali vrat, po krespondenciji, označava objedinjajvajuće srednje koje je između
najdubljeg neba u srednjeg neba (br. 9913, 9914), baš kao što je slučaj sa zavesom
u šatoru; jer svi reprezentativi u prirodi odnose se na ljudski oblik, a njihova su
značenja u skladu s njihovim odnosom prema tome, vidi br. 9496. Sada se vidi iz
onoga što je rečeno, zašto je košulja bila odvojena pojasom od plašta i oplećka, a
isto tako zašto se plašt nazivao plaštem ispod oplećka.
10006. Od oplećka . Da ovo označava poslednje u duhovnom carstvu, vidi se iz
značenja oplećka, koji označava poslednje u duhovnom carstvu, vidi br. 9824.
10007. I naprsnik. (prim. prev. deo stiha je izostavljen u origilanu, vidi br. 9984,
9999). Da ovo označava Božansku Istinu koja sija od Božanskog Dobra
Gospodovog, vidi se iz onoga što je označeno naprsnikom, br. 9823, 9863-9873,
9905.
10008. (6) I metni mu kapu na glavu. Da ovo označava Božansku Mudrost, vidi se
iz značenja kape (mitre), koja označava inteligenciju, a kada se govori o Gospodu,
koji je predstavljen Aronom, tada označava Božansku Mudrost, vidi br. 9827.
10009. I svetu ploču na kapu. Da ovo označava Gospodovo Božansko Ljudsko, vidi
se iz onoga što je rečeno gore o pločici od zlata, na kojoj je bilo napisano Svetinja
Jehovi, što se ovde naziva svetom pločicom (svetom krunom), br. 9930, 9931.
10010. I uzmi ulje za pomazanje. Da ovo označava reprezentativ Gospodovog
Božanskog Dobra, vidi se iz značenja ulja, koje označava dobro, a u najvišem
smislu Božansko Dobro Gospodove Božanaske Ljubavi; i iz značenja pomazanja,
što označava uvođenje kojim se predstavlja to dobro, vidi br.9474, 9954.
10011. I izlij mu na glavu. Da ovo označava reprezentativ Božanskog Dobra u
Gospodu u pogledu celoga Ljudskog, vidi se iz značenja izlivanja ulja na glavu
Aronovu, što označava Božansko Dobro u celom Gospodovom Ljudskom, jer ulje
označava Božansko Dobro, br. 4582, 9474, Aron, Gospoda kao Božansko Dobro,
br.9806, i glava celo Ljudsko; i iz značenja pomazanja, što je reprezentativ ovoga,
vidi br.9474, 9954. Glava označava celo Ljudsko, ili celoga čoveka, jer sve u čoveku
silazi od glave; jer telo je njen izdanak, stoga sve što čovek misli i hoće, dešava se u
glavi, a pokazuje se u telu. Glava je kao ono što je naviše ili najdublje u nebesima,
koje se spušta i uliva u nebesa ispod, kao njihov početak i postojanje; stoga glava
kod čoveka korespondira najdubljem nebu, telo dole do slabina, srednjem nebu, a
noge, poslednjem nebu. U kratko, najdublje je jedino koje živi suštinski u
izdancima. Stoga se vidi da Božansko, jer je najdublje od svih, ili što je isto, najviše
od svih, da je to ono od čega sve živi; pa stoga koliko čovek prima Božansko, toliko
živi. Osim toga ulje, kojim se sveštenik pomazuje, sliva se od krune glave sve do
tela, kao što se vidi kod Davida, Kao dobro ulje na glavi, koje se stače na bradu,
bradu Aronovu, koje se stače na skut od haljine njegove (CXXXIII ,2). I kod Mateja,
Pristupi k njima žena sa sklenicom ulja (mira) ,mnogocenoga, i izli na glavu
njegovu kad seđaše; Isus reče: Ona izlivši miro ovo na telo moje za ukop me
prigotovi (XXVI 7,12). Kod Marka, Žena dođe sa sklenicom mnogocenoga ulja
čistoga nardova, i razbivši sklenicu levaše na glavu Isusovu; A isus reče: ona
pripremi telo moje za ukop (XIV 3,8). Stoga se vidi da je pomazanje glave
pomazanje celoga tela.
Da se glavom označava ceo čovek, vidi se i iz nekoliko odeljaka u Reči, kao kod
Isaije, Otkupljeni Jehovini vratiće se, doći u Sion pevajući, s večnom radosti nad
glavama njihovim (XXXV, 10). I kod Mojsija, I blagom koje dolazi od sunca, i
blagom koje dolazi od meseca, i blagom starih brda i blagom večnih humova, i
blagom na zemlji, i obiljem njezinim, i milošću onoga koji stoji u kupini. Neka to
dođe na glavu Josifovu i na teme odvojenomu od braće njegove (Zak. Pon. XXXIII
,14-16). I kod Jeremije, Vihor Gospodov, gnev, izići će, vihor, koji ne prestaje, pašće
na glavu bezbožnicima (XXX, 23). I kod Jezikilja, Puteve njihove obraću na glave
njihove (XI 21,XVI, 43,XXII, 31, Joilo ili 4; Obadija stih 15). Opet kod Jezikilja, Teško
onima koji grade pokrivala na glavu svakoga rasta da love dušu (XIII, 18). Kod
Davida, Gospod satire glavu neprijateljima svojim i vlasato teme onoga koji ostaje
u bezakonju svojemu (Psalam LXVIII, 21). Iz ovoga se vidi da se glavom označava
ceo čovek, pa se stoga izlivanjem ulja na glavu Aronovu označava Božansko Dobro
u Gospodu na celom Ljudskom. Da je Gospod, dok je bio u svetu, Sebe učinio
Božanskom Istinom, a kada je otišao sa sveta, Sebe učinio Božanskim Dobrom, vidi
mesta navedena, br. 9199, 9315.
10012. I sinove njegove dovedi blizu. Da ovo označava povezanost Božanske istine
koja proističe od Gospodvog Božanskog Dobra, vidi se iz reprezentacije sinova
Aronovih, što označava Božansku Istinu koja proizlazi od Gospodovog Božanskog
Dobra, vidi br. 9807; i iz značenja dovesti ,što označava povezanost, 9806, 10001.
10013. I obuci im košulje. Da ovo označava reprezentativ proizlazećeg duhovnog
Božanskog, vidi se iz značenja košulja za sinove Aronove, što označava Božansku
Istinu koja proizlazi od duhovnog Božanskog, koje je predstavljeno Aronovim
košuljama, vidi br. 9947.
10014. I opaši ih pojasima. Da ovo označava sponu koja povezuje kako bi se sve
stvari držale spojene, pa stoga u nebeskoj formi, vidi se iz značenja pojasa, što
označava spoljašnju sponu koja drži zajedno sve istine i dobra vere povezane i u
formi, vidi br.9341, 9828, 9837, 9944.
10015. Arona i sinove njegove. Da ovo označava Gospoda kao Božansko Dobro, i
Božansku Istinu iz njega, vidi se iz reprezentacije Arona, koji označava Gospoda
kao Božansko Dobro, vidi br. 9806; i iz reprezentacije sinova Aronovih, koji
označavaju Gospoda kao Božansku Istinu iz njega (iz Božanskog Dobra), vidi br.
9807.
10016. I metni im kape na glave. Da ovo označava inteligenciju od mudrosti, vidi
se iz značenja kapa , što označava inteligenciju od mudrosti, vidi br. 9940.
10017. Da imaju sveštenstvo. Da ovo označava Gospoda u pogledu dela spasenja
u uzastopnom redu, vidi se iz značenja sveštenstva, što je reprezentativ Gospoda u
pogledu dela spasenja, vidi br.9809. To je u uzastopnom redu, jer se ovde govori o
sveštenstvu sinova Aronovih, a njegovim se sinovima predstavljaju stvari koje
proističu, stoga koje su u uzastopnom redu, br. 9807. Razlog ovoga je to da je
sveštenstvo, koje je predstavljeno Aronom, delo spasenja onih koji su u
Gospodovom nebeskom carstvu; ovo se carstvo označava u Reči svešteničkim
carstvom (carstvom sveštenika); dok je sveštenstvo, koje je predstavljeno
Aronovm sinovima, delo spasenja onih koji su u Gospodovom duhovnom carstvu,
koje približno proističe od Njegovog nebeskog carstva. Ovo je razlog zašto
sveštenstvo ovde označava Gospodovo delo spasenja u uzastopnom redu; dok
sveštenstvo, koje je predstavljeno Levitima, označava Gospodovo delo spasenja,
koje opet proističe od prethodnog.
Postoje tri stvari koje slede jedna drugu po redu, i to su nebesko, koje je dobro
ljubavi prema Gospodu; duhovno, koje je dobro ljubavi prema bližnjem; i prirodno,
koje je dobro vere. Pošto postoje ove tri stvari koje slede jedna drugu redom,
stoga postoje i tri neba, i u njima dobra tim redom. Delo spasenja onih koji su u
nebeskom dobru, predstavljeno je Aronovim sveštenstvom; a delo spasenja onih
koji su u duhovnom dobru, predstavljeno je sveštenstvom Aronovih sinova, dok je
delo spasenja onih koji su u prirodnom dobru, predstavljeno sveštenstvom Levita.
I pošto stvari koje slede redom jedna drugu, proističu od dobra ljubavi prema
Gospodu, koje je predstavljeno Aronom i njegovim sveštenstvom, stoga se kaže o
Levitima, da oni treba da se daju Aronu; jer stvari koje proizlaze, pripadaju onome
iz čega potiču, jer stvari koje uzastopno proističu, vuku svoje biće iz toga, u skladu
s onim što je rečeno upravo gore, br. 10011. Da su Leviti bili dati Aronu i njegovim
sinovima da pod njima vrše službu sveštenstva, vidi Brojevi III, 1 do kraja.
10018. Uredbom večnom. Da ovo označava u skladu s večnim zakonima reda, vidi
br.7884, 7995, 8357; i iz značenja večnog, a to je ono što je večito.
10019. I tako ćeš posvetiti ruke Aronu i sinovima njegovim. Da ovo označava
uvođenje u reprezentaciju Božanske Moći Gospodove kroz Božansku Istinu od
Božanskog Dobra, i moći koja iz toga proizlazi. Postoje dve ceremonije kojima se
uvodi u sveštenstvo, pomazanje, i posvećenje ruke. Uvođenje kroz ceremoniju
pomazanja imalo je za svrhu da predstavlja Gospoda kao Božansko Dobro; jer ulje
kojim se pomazivalo, predstavljalo je dobro ljubavi, br.10011; a uvođenje kroz
ceremoniju posvećenja ruke imalo je za svrhu da se predstavlja Gospod kao
Božanska Istina od Božanskog Dobra, i stoga kao moć. Jer ruka označava moć, br.
878, 4931-4937, 8069, 8153; ali rukom se označava i istina od dobra, br. 5623,
6344, 6423, 6948, 9639, 9643; i pošto glava i celo telo ispoljavaju svoju moć preko
ruku, a moć je aktivno načelo čovekovog života, stoga ruka predstavlja i njegova
dela, br. 9133; iz ovoga se vidi šta je posvećivanje ruku. Da Gospod ima svu moć, i
da anđeli, duhovi i ljudi imaju moć samo od Njega, vidi br.8200, 8281, 9327, 9410,
9639.
Razlog da se uvođenje u sveštenstvo izvodilo pomazanjem i posvećenjem ruke,
bilo je to što se sve stvari koje postoje u nebesima i na zemlji, odnose na dobrotu i
istinu. Ali na koji se način posvećivalo ruke, opisuje se u ovome poglavlju od stiha
9-36; kao i u Levitskoj VII, 22 do kraja; činilo se to preko drugoga ovna, koji se
stoga nazivao ovan posvetni. Postupak posvećenja se izvodio tako što se ovan
klao; što je deo njegove krvi stavljan na vrh desnoga uha, palac desne ruke, veliki
palac na desnoj nozi Arona i njegovih sinova; da se krvlju s oltara, i uljem
pomazanja pokrope Aron i njegovi sinovi, i njihove haljine; da se salo, rep, salo sa
creva, mrežica sa jetre, bubrezi i njihovo salo, i desno pleće ovna, kao i hleb, presni
kolači, i presne pogače, stave na dlanove ruku Arona i njegovih sinova, i da se
obrću, a posle spale povrh žrtve paljenice prvoga ovna; da se obrću grudi, i levo
pleće, da budu za Arona i njegove sinove; i da se meso peče na svetome mestu, a
hleb koji ostane u košarici, oni treba da jedu na vratima šatora od sastanka; ovo je
bio postuak posvećivanja ruku. Ali šta svaka od ovih ceremonija označavaju, biće
pokazano, po Božanskoj milosti Gospodovoj, na sledećim stranicama.
Gospodova Božanska Moć, koja je bila predstavljena posvećenjem ruke Arona i
njegovih sinova, je Božanska Moć spasavanja ljudske rase; a moć spasavanja
ljudske rase je moć nad nebesima i nad paklovima; tom moći Gospodovom, i
nijednom drugom, čovek se spasava. Jer se sve dobro ljubavi, i sva istina vere,
ulivaju kroz nebesa od Gospoda, koji se ne bi mogao ulivati ako se ne bi uklanjali
paklovi; jer sva su zla, i sve što je obmana od njih, iz paklova. Čovek se spasava
uklanjanjem zala i obmana koji ulaze iz paklova, a tada i preko influksa dobra
ljubavi i istine vere kroz nebesa od Gospoda.
Da je Gospod, kada je bio u svetu, pokorio paklove, i doveo paklove u red, i
stekao Božansku Moć nad njima, vidi br. 9486, 9715, 9809, 9935, i u onome što je
navedeno u br. 9528, na kraju. Ova je Gospodova moć bila je predstavljena
posvećenjem ruke sveštenika; jer se sveštenstvom predstavljalo celo delo
Gospodovog spasavanja, br. 9809. Da Gospod ima tu moć, On Sam uči izričito kod
Mateja, Sva Mi je moć data u nebesima i na zemlji (XXVIII, 18). I kod Luke, Isus reče
sedamdesetorici, kad su rekli da im se demoni pokoravaju, Gle, Evo vam dajem
vlast da stajete na zmije i na škorpije, i na svaku silu neprijateljsku, i ništa vam ne
će nauditi. Sve je meni dao otac moj (X, 19, 22). Ovim se rečima opisuje Gospodova
moć nad paklovima; demoni su oni koji su u paklovima; škorpije označavaju zla i
obmane od zla; stajati na njih je razoriti ih; paklovi su označavali one nad kojima
je trebalo da imaju moć. Da je Gospod stekao tu moć dok je bio u svetu, vidi se
kod Isaije, Ko je onaj što ide iz Edoma, - koračajući u veličini sili svoje? Mišica moja
donese im spasenje; i bi im Spasitelj (LXIII, 1-8); da se te stvari kažu za Gospoda,
poznato je u Crkvi. Slično i na drugim mestima kod istoga proroka, Za to mu
donese spasenje mišica njegova, i pravda njegova pomože mu, tako uze pravdu
kao zastavu, i šlem spasenja na glavu, tako Spasitelj dođe Sionu (LIX, 16-20). A kod
Davida, Reče Jehova Gospodu mojemu, Sedi na desnu moju, dok ne položim
neprijatelje tvoje na podnožje nogama tvojima. Skiptar sile daje ti Jehova sa Siona;
vladaj sred neprijatelja svojih, Gospod je desnica tvoja (Psalam CX, 1-5). Da se ove
stvari kažu o Gospodu, On Sam uči kod Mateje, pogl. XXII, 43; u ovome odlomku
Njegova vlast nad paklovima opisuje se sedenjem o desnu ruku; jer se desnom
rukom označava moć Božanske istine od Božanskog Dobra; paklovi i zla i obamne
iz njih su neprijatelji koji treba da postanu podnožje , kao i neprijatelji nad kojima
treba da vlada.
Da desna ruka Jehovina označava Božansku Moć, vidi se iz mnogih odlomaka u
Reči, kao kod Mojsija, Desnica tvoja, O Jehova, proslavi se u sili; desnica tvoja, O,
Jehova, satre neprijatelja (Izlazak XV, 6). Kod Davida, O Bože, ti mi daješ štit
spasenja svojega; desnica tvoja drži me (Psalam XVIII, 35). Ponovo, Niti im mišica
njihova pomože, nego tvoja desnica i tvoja mišica, i svetlost lica tvojega (Psalam
XLIV, 3).Kaže se, Tvoja desnica, tvoja mišica, i svetlost lica Tvojega, jer desna ruka
označava moć, a mišica silu, dok svetlost lica Božansku istinu od Božanskog Dobra.
Da mišica označava silu, vidi br. 4932, 4934, 4935, 7205; da svetlost označava
Božansku Istinu, br. 9548, 9684; i da lice Jehovino označava Božansko Dobro, vidi
br. 222, 5585, 9306. Ponovo, O Bože, tvoja me desnica pomože (Psalam LXIII,8).
Ponovo, Tvoja je mišica krepka, silna je ruka tvoja, i visoka desnica tvoja (Psalam
LXXXIX, 13). I kod Isaije, Zakle se Jehova desnicom svojom, i mišicom sile svoje
(LXII, 8). I kod Davida, Neka bude ruka tvoja nad čovekom desnice tvoje, nad sinom
čovečijim, kojega si utvrdio sebi! (Psalam LXXX, 17, 18). Iz ovih odlomaka sada se
vidi šta je označeno Gospodovim rečima kod Mateje, Isus reče, odsele videćete
Sina čovječijeg o desnu ruku moći (XXIV.64); i kod Luke, Odsele sedeće Sin čovečji o
desnu ruku Božiju (XXII, 69). Da Sin čovečiji označava Gospoda kao Božansku Istinu,
vidi br.9807; a da desna ruka označava Božansku Moć, vidi se iz onoga što je već
pokazano; pa se stoga i naziva desnica sile i desnica moći. Iz ovih odlomaka vidi se
šta je označeno pomazanjem Arona i njegovih sinova, a šta posvećenjem njihove
ruke – pomazanjem Božanska istina i Božanska Moć iz ove . Da Božansko Dobro
ima svu moć preko Božanske Istine, i da samo Gospod ima tu moć, vidi odlomke
gore navedene. To je razlog da se u Reči Staroga Zaveta Gospod naziva junakom,
ratnikom, kao i Jehovom Savaotom, ili Jehovom nad vojskama.
10020. Stihovi 10-14. I dovedi tele pred šator od sastanka, a Aron i sinovi njegovi
neka metnu ruke teletu na glavu. I zakolji tele pred Jehovom na vratima od
šatora od sastanka. I uzevši krvi od teleta pomaži rogove oltaru prstom svojim, i
ostalu krv svu prolij na podnožje oltaru. I uzmi sve salo po crijevima, i mrežicu
na jetri, i oba bubrega i salo oko njih, i zapali na oltaru. A meso od teleta i kožu i
balegu spali izvan okola; to je žrtva za greh.
I dovedi tele pred šator od sastanka, označava stanje primene prirodnog ili
spoljašnjeg čoveka; a Aron i sinovi njegovi neka metnu ruke teletu na glavu,
označava reprezentativ primanja dobra i istine u prirodnom ili spoljašnjem čoveku.
I zakolji tele pred Jehovom, označava pripremanje za očišćenje dobra i istine kroz
Božansko u spoljašnjem ili prirodnom čoveku: na vratima od šatora od sastanka,
označava da bi došlo do povezivanja među njima; I uzevši krvi od teleta, označava
Božansku istinu prilagođenu u prirodnom ili spoljašnjem čoveku; pomaži rogove
oltaru prstom svojim, označava Gospodovu Božansku Moć iz onoga što je Njegovo
vlastito i ostalu krv svu prolij na podnožje oltaru, označava celu Božansku Istinu u
čulnom, što je poslednje u čovekovom životu. I uzmi sve salo, označava dobro
prilagođeno; po crevima, označava ono što pripada najviše spoljašnjim i najnižim
stvarima; i mrežicu na jetri, označava unutrašnje dobro spoljašnjeg ili prirodnog
čoveka; i oba bubrega i salo oko njih, označava unutrašnju istinu spoljašnjeg ili
prirodnog čoveka i njegovo dobro; i zapali na oltaru, označava od Gospodove
Božanske Ljubavi. A meso od teleta, označava zlo prethodnih ljubavi tamo; i kožu,
označava obmanu u poslednjem; i balegu spali izvan okola, označava da će biti
predati paklu; to je žrtva za greh, označava da se tako očišćava od zala.
10021. I dovedi tele pred šator od sastanka. Da ovo označava stanje primene
prirodnog ili spoljašnjeg čoveka kakav je u detinjstvu, vidi se iz značenja dovesti
,što označava prisustvo i povezanost, vidi br. 9378, 9997, 10001, kao i primenu,
br. 8439; u ovom slučaju primenu radi očišćenja i radi primanja dobra i istine od
Božanskog; jer je ovo značenje žrtava u opšte; i iz značenja teleta, što označava
dobro ljubavi prema bližnjemu i nevinosti u prirodnom ili spoljašnjem čoveku,
kakav je u detinjstvu, jer je tada u dobru nevinosti; dok je u tome stanju, on je isto
tako i u stanju pripremanja za očišćenje, i za primanje dobra i istine od Božanskog.
Pošto su ove stvari sada predmet unutrašnjeg smisla, možda je korisno da se
objasni kako stoji ovaj slučaj. Kad čovek počne da se preporađa, a što je onda kada
odraste, on prvo ulazi u stanje spoljašnje nevinosti, skoro kao da je dete, čija
nevinost, pošto je spoljašnja, počiva na neznanju; ovo je stanje osnove novoga
života kad čovek počinje da se preporađa. Čovek je tada kao dete, jer se , dok se
preporađa, ponovo začinje, rađa, biva odojče, i raste do zrelosti, a sve se to izvodi
tako što se istine usađuju u dobro; tada, koliko postaje zaista dobar, toliko ulazi u
unutrašnju nevinost; ova nevinost počiva na mudrosti. A pošto je čovekov
preporod slika Gospodove glorifikacije, vidi se da se Gospod tako proslavio, to jest,
učinio Svoje Ljudsko Božanskim. Jer predmet o kome se govori u ovome poglavlju,
je Gospodova glorifikacija, br.9985; ali pošto glorifikacija Gospodovog Ljudskog
prevazilazi čovekovo razumevanje, stoga, da bi se barem donekle razumela, biće
objašnjena onim što joj je slično, ili njenom slikom. Ovo se sve kaže kako bi se
znalo šta je označeno očišćenjem, a šta primanjem dobra i istine i njihovim
povezivanjem, a što je označeno žrtvama uopšte, a ovde posebno žrtvama kod
uvođenja Arona i njegovih sinova u svešteničku službu. Da je preporađanje čoveka
slika Gospodove glorifikacije, vidi br. 3138, 3212, 3296, 4402, 5688. Nevinost male
dece je spoljašnja nevinost, i počiva na neznanju, br.2305, 2306, 3494, 5608, 9301.
Čovek, koji se preporađa, ponovo je začet, rođen, prolazi kroz detinjstvo i dečaštvo
do odraslog doba, br. 3203. Nevinost detinjstva je osnova, br. 2780, 3183, 3994,
4797, 5608, 7840. Poznavanja istine i dobra usađuju se u nevinost detinjstva kao
njihova podloga , br. 1616, 2299, 3504, 4797. Nevinost preporođenog je
unutrašnja nevinost, i počiva na mudrosti, 1616, 3495, 3994, 4797 5608, 9301,
9939. Razlika između spoljašnje nevinosti dece, i unutrašnje nevinosti mudre
osobe, br. 2280, 4563, 9301, 9939; da je ovako, vidi se po obazovanju i
preporađanju dece u drugom životu, vidi br.2289-2309. Svako dobro Crkve i neba
ima nevinost u sebi, i bez nevinosti dobro nije dobro, br.2736, 2780, 6013, 7840,
7887, 9262. Šta je priroda nevinosti, vidi br.
3994,4001,4797,5236,7902,9262,9936.
10022. Na vratima šatora od sastanka. Ovo označava radi očišćenja, primanja
istine od neba, i njenog povezivanja s dobrom, što se vidi iz toga što je šator od
sastanka predstavljao nebo gde je Gospod, vidi br. 9457, 9481, 9485. Ovde se
označava očišćenje, usađivanje istine, i njeno povezivanje s dobrom, jer se ovde
dovodi tele da bi bilo žrtvovano; a žrtvama se označava kako očišćenje i
usađivanje istine i dobra, tako i njihovo povezivanje. Da su žrtve predstavljale
očišćenja od zala i obmana, a isto tako i iskupljivanja, vidi br. 9990, 9991; i da se
mestom pred šatorom, koje se nazivalo vratima, predstavljao brak istine i dobra,
koji se naziva nebeskim brakom, vidi br. 10001. Stoga se teletom koje treba
dovesti pred vrata šatora od sastanka, označava primena spoljašnjeg ili prirodnog
čoveka, kakav je u svom detinjstvu, kod očišćenja od zala i obmana, tako i kod
primanja istine od neba, i povezivanja ove s dobrom. Pošto se o žrtvama i žrtvama
paljenicama govori u onome što sledi u ovome poglavlju, korisno je reći nešto o
tome šta je njima predstavljeno. Žrtve paljenice i žrtve uopšte predstavljale su
očišćenja od zala i obmana, a pošto je predstavljeno očišćenje, to je isto tako bilo
predstavljeno i usađivanje dobra i istine od Gospoda, kao i njihovo povezivanje. Jer
kad se čovek očisti od zala i obmana, što se izvodi njihovim otstranjivanjem, tada
se dobro i istina ulivaju od Gospoda, i u tome stanju, koliko se dobro i istina
ulivaju, toliko se i usađuju i povezuju. Jer je Gospod neprekidno prisutan s dobrom
i istinom kod svakoga, ali se On prima samo onoliko koliko se otklanjaju zla i
obmane, to jest, koliko se čovek čisti od njih. Povezivanje dobra i istine je
preporađanje. Iz toga se vidi šta je predstavljeno uopšte žrtvama paljenicama i
žrtvama. Pošto je očišćenje od zala i obmana, kao i usađivanje istine i dobra, i
njihovo povezivanje bilo predstavljeno žrtvama paljenicama i žrtvama, stoga je svo
bogoštovanje od istine vere i dobra ljubavi njima označeno, br. 6905, 8680, 8936.
Jer svo bogoštovanje ide za tim da se čovek očisti od zala i obmana, stoga da se
dobro i istina od Gospoda mogu usaditi u njega, i da se tako može iznova roditi, a
što se izvodi njihovim povezivanjem. Povezanost ovih je nebo, ili Gospodovo
carstvo u čoveku.
10023. Aron i sinovi njegovi neka metnu ruke teletu na glavu. Da ovo označava
reprezentativ primanja dobra i istine u prirodnom ili spoljašnjem čoveku, vidi se iz
značenja polaganja ruku, što znači davati drugome ono što je svoje. Isto tako to
označava i primanje, jer ono što je usađeno, to je primljeno od drugoga; i iz
značenja glave, što označava celo, vidi br. 10011; i iz značenja glave teleta, što je
dobro nevinosti i ljubavi prema bližnjem u spoljašnjem ili prirodnom čoveku, vidi
br. 9391, 10, 021. Polaganje ruku označava komunikaciju i primanje, jer ruke
označavaju moć, a pošto je ovo delovanje života, ruke tako isto označavaju sve što
je u čoveku, stoga celoga čoveka, onoliko koliko je to onaj koji deluje (agent); vidi
što je navedeno u br. 10019; a polaganjem označava se davanje što se tiče onoga
koji ovo čini, a primanje što se tiče onoga na koga se ruke polažu. Iz ovoga se vidi
da je polaganje ruku kod drevnih označavalo davanje i prenošenje onoga o čemu
se govori, kao i primanje od drugoga, bilo da se radi o moći, potčinjavanju,
blagoslovu, ili svedočenju. Da se polaganjem ruku označava moć, vidi se iz sledećih
odlomaka kod Mojsija, Jehova reče Mojsiju, da položi ruku na Jošuu, i da ga
postavi ispred Eleazara sveštenika, pred celom skupštinom, i da na njega prenese
svoju slavu, da mu se sva skuština mora potčiniti (Brojevi XXVII, 18,20). Ovde se
vidi da se polaganjem ruke označava komunikacija i prenošenje moći koju je imao
Mojsije, i njeno primanje od Jošue; stoga se kaže, da treba na njega da prenese
svoju slavu. Ponovo, kad su se Leviti očišćavali, i kada se Aronova služba prenosila
na njih, bilo je zapoveđeno, da treba dovesti dva teleta sa prinosom, i da Aron
treba da dovede Levite s ponudom, i da Aron treba da dovede Levite pred Jehovu,
i da sinovi Izrailjevi treba da polože ruke na Levite; a Leviti treba da polože ruke na
glave teladi, od kojih jedan da se prinese kao žrtva, a drugi kao žrtva paljenica; i
da na ovaj način treba da odvoje Levite među sinovima Izrailjevim, i da oni budu
Jehovini (Brojevi VIII, 7-14). Polaganjem ruku sinova Izrailjevih bilo je označeno
prenošenje moći vršenja službe na njih, i primanje ove od Levita; tako je izvedeno
odvajanje. A polaganjem ruku Levita označavalo se prenošenje te moći Jehovi, to
jest, Gospodu; stoga se reklo da oni treba da budu odvojeni među sinovima
Izrailjevim, i da budu Jehovini.
Ponovo, kad su sinovi Izrailjevi priznavali svoje grehove, tada je Aron polagao ruke
na glavu živog jarca Azazela, i ispovedio sva bezakonja sinova Izrailjevih, i sve
njihove grehove, i stavio ih na glavu jarca, i poslao ga u pustinju (Levitska XVI, 21).
(prim. prev. Otuda izraz žrtveni jarac, to jest, osoba koja svojom patnjom plaća
greške svih drugih, iako je sama nedužna). Da je polaganje ruku na jarca
označavalo komunikaciju i prenošenje svih bezakonja i grehova sinova Izrailjevih, i
njihovo primanje od strane jarca, jasno se vidi. Pustinja, u koju je jarac bio poslat,
označava pakao. Da svedoci i svi oni koji su čuli, treba da metnu ruke na onoga koji
treba da se kamenuje (Levitska XXIV,14), označavalo je svedočenje pa stoga i
komunikaciju i prenošenje, koje kad je bilo primljeno, on je bio osuđen na smrt.
Ponovo, čovek koji bi doneo iz stada ili krda žrtvu paljenicu Jehovi, trebao je da
položi ruku na glavu žrtve paljenice (Levitska III, 1,2,8,13). Isto tako, sveštenik je
trebao da učini isto, ako je zgrešio; i svaka duša koja greši, trebala je da učini istu
stvar (Levitska IV, 4,15,24,29). Polaganjem njihovih ruku na žrtvu paljenicu i na
žrtvu, označavalo se sve što je pripadalo bogoštovanju onoga koji je prinosio
ponudi, ili koji je priznavao grehove, koji se ispovedao, i tako očišćavao, kao što se
označavalo i usađivanje dobra i istine, pa stoga i povezivanje s Gospodom, a sve se
to uzvodilo preko komunikacije, prenošenja, i primanja; prenošenje i primanje
označava ono što je označeno nošenjem bezakonja, vidi br. 9937 ,9938.
Pošto su se komunikacija, prenošenje, i primanje označavali polaganjem ruku,
stoga se može znati značenje polaganja ruku kod Mateja: Knez ,nekakav, dođe
Isusu i klanjaše mu se govoeći: kći moja sada umrije; nego dođi i metni na nju
ruku svoju, i oživjeće. Isus, ušavši uhvati je za ruku, i usta devojka (IX,18,25). I kod
Marka, Isus stavi ruke na oči slepog čoveka, i isceli se (VIII,25). Opet, dovedoše
gluvoga Isusu, da metne ruke na njega; a On uzevši ga na stranu od naroda, metnu
Svoj prst u njegove uši, i pljunuvši dohvati se jezika njegova, i odmah mu se
otvoriše uši (Marko VII, 32,33,35). A kod Luke, Beše žena bolesna od duha i
zgrčena, i Isus položivši ruke na nju, i ispravi se (XIII.11,13). Tako isto kod Marka,
Isus metaše ruke na bolesne, i iscijeljivaše ih (VI.5). I ovim primerima polaganja
Gospodovih ruku, kao i njegivim dodirom, označena je komunikacija i primanje
Božanske Moći, kao što je pokazano kod Marka: Neka žena mu priđe straga, i
dotače se haljine Isusove, rekavši, Ako samo dotaknem haljine njegove, ozdraviću,
i odmah se izleči od slabosti. Isus znade da je moć iz Njga izašla (V, 27-30). I kod
Luke, žena koja se dotače Njegovih haljina, ozdravi; Isus reče: neko me se
dotače, jer opazih silu koja iz mene iziđe (VIII, 44,46). Opet, I sav narod tražaše da
ga se dotakne, jer sila iz Njega izlažaše, i svi se isceljivahu (Luka VI, 19). Iz ovoga je
jasno šta je označeno polagajem ruku ili dodirom prsta, kao i onim što se kaže kod
istoga jevanđeliste: i pristupivši dohvati se za sanduk i nosioci stadoše, i reče:
momče, tebi govorim, ustani. I sede mrtvac i stade govoriti (VII, 14,15); isto tako
šta je označeno polaganjem ruku na decu kod Mateja: Dovedoše decu Isusu, da
stavi ruke Svoje na njih; Isus reče: ostavite decu, i ne zabranjujte im dolaziti k meni
i metnu ruke Svoje na njih (XIX,13,15) - i na decu, kod Marka, Isus zagrlivši ih
metnu ruke Svoje na njih i blagoslovi ih (X, 16). Polaganjem ruku na decu ovde je
označena komunikacija i primanje Božanske moći, preko čega se leči unutrašnji
um, što je spasenje.
Ovo značenje dodira, koje se izvodi rukama, ima poreklo u predstavama u drugom
životu, gde se onima koji imaju različito stanje života, čini da su udaljeni na
određeno rastojanje; dok onima koji su u sličnom stanju svog života, njima izgleda
da su blizu, dok oni koji u tom životu koji dodiruju jedan drugoga, ti kominiciraju
stanje svog života jedan drugome; ako se to radi rukama, tada sve od života
komunicira, jer ruke, kao što je gore rečeno, po korespondenciji označavaju moć,
koja je aktivno načelo života, ili njegova punina. Predstave ove vrste postoje u
svetu duhova, ali one su rezultat influksa od neba, jer se samo tamo opažaju bliska
udruživanja osećanja dobrote i istine.
10024. I zakolji tele pred Jehovom.Da ovo označava pripremanje za očišćenje
dobra i istine od Gospoda u spoljašnjem ili prirodnom čoveku, vidi se iz značenja
zaklati, kada se izraz koristi u vezi sa životinjama koje se nude za žrtve paljenice ili
žrtve, što označava pripremu za one stvari koje su predstavljene ponudama i
žrtvama. Da su ovo očišćenja od zala i obmana, usađivanja dobra i istine, i njihovo
povezivanje, vidi gore, br. 10022; i pošto su obe od Božanskog, stoga se kaže: pred
Jehovom; i iz značenja teleta, što označava očišćenje spoljašnjeg ili prirodnog
čoveka, vidi gore, br. 9990. Ovo je razlog da klanje, kada se govori o žrtvama
paljenicama i žrtvama u Reči, označava sve što je predstavljeno žrtvama
paljenicama i žrtvama, jer se tada sve to razume.
10025. Na vratima šatora od stastanka. Da ovo označava kako bi došlo do
povezivanja ovih, vidi se iz značenja vrata šatora od sastanka, koja označavaju
povezanost istine i dobra, što se naziva nebeskim brakom, vidi gore, br. 10001.
Pošto je ovo označeno vratima šatora od sastanka, stoga je bilo zapoveđeno da,
ako se životinja zakolje na nekm drugom mestu, biće krivi za krv, i istrebiće se iz
naroda (Levitska XVII, 3,4,8,9), jer u ovakvom slučaju povezivanje istine i dobra
nije bilo predstavljeno, što jest nebeski brak, nego pakleni brak, koji je povezanost
zla i obmane.
10026. I uzevši krv od teleta. Da ovo označava Božansku Istinu prilagođenu
prirodnom ili spoljašnjem čoveku, vidi se iz značenja krvi, koja označava Božansku
Istinu koja proističe od Božanskog Dobra Gospodovog, o čemu ćemo ubrzo
govoriti; i iz značenja teleta, što označava prirodni deo čoveka, koji je trebalo
očistiti, i u koji je trebalo usaditi istinu i dobro, vidi br. 9990. Ovde se prvo pominje
krv; trebalo je njom pomazati krajeve oltara, a ostatak proliti na podnožje, jer krv
u Reči označava Božansku Istinu koja proizilazi od Gospodovog Božanskog Dobra; a
pomoću ove istine izvodi se svo očišćenje; jer istina uči čoveka šta je dobro, i kako
treba da živi; i kad zna ovo, tada se tek može usaditi osećanje ili ljubav prema
dobru, i tako može da se preporodi. Jer saznanje mora da prethodi, pre nego
čovek može da ima veru, i da živi po veri, a što je život dobra. Da se svo
očišćavanje od zala i obmana, stoga svo preporađanje, izvodi pomoću istina vere,
vidi ono što je navedeno, br.9959. Oni koji nemaju znanja o unutrašnjem smislu
Reči, i koji ne znaju da krv označava Božansku Istinu, i koji veruju da se čovek
očišćava krvlju Gospodovom, pri čemu misle na Njegovu patnju na krstu, to jest,
na Njegovu krv, nego životom koji je u skladu s Njegovim zapovestima, kao što On
Sam uči na mnogim mestima. Patnja na krstu bila je poslednje Gospodovo
iskušenje, kojim je potpuno proslavio Svoje Ljudsko, kao što On Sam uči kod Luke:
Nije li trebalo da Hristos postrada, i da uđe u slavu? (XXIV, 26). Jer je Gospod
došao u svet da bi pokorio paklove, što je izveo preko iskušenja koja je On Sam
izdržao. A patnja na krstu bila je poslednje iskušenje, kojim je potpuno pokorio
paklove, i doveo red neba, a u isto vreme proslavio Svoje Ljudsko; a da Gospod
nije ovo učinio, nijedan čovek se be bi bio spasio. Ali pogledaj šta je obilno
pokazano o ovim predmetima u odlomcima navedenim, br. 9528, 9715, 9937,
10019; isto tako, da je Gospodovom krvlju označena Božanska Istina koja proizlazi
od Božanskog Dobra, br. 4735, 6378, 6978, 7317, 7326, 9127, 9393.
10027. Pomaži krajeve oltara prstom svojim. Da ovo označava Gospodovu
Božansku moć od Njegovog sopstvenog, vidi se iz značenja rogova na oltaru, što
označava moć istine od dobra. Da rogovi označavaju moć, vidi br. 9081, 97199721, i da je oltar reprezentativ Božanskog Dobra u Gospodu, br. 9388 ,9389,
9714, 9964; i iz značenja prsta, što označava moć, vidi br.7430. To označava od
Njegove moći ili od Njegovog sopstvenog, jer je ovo radio Mojsije, a Mojsijem je
predstavljen Gospod kao Božanska Istina, br. 9372, 9806; to je razlog da se kaže:
uradi tvojim prstom. Trebalo je prvo krv staviti na rogove na oltaru, da bi bila
predstavljena Božanska Istina od Božanskog Dobra; jer se sve stvari ostvaruju
pomoću Božanske Istine od Božanskog Dobra, a ništa bez toga; vidi šta je gore
navedeno, br. 10019.
10028. A ostalu svu krv prolij na podnožje oltaru. Da ovo označava celu Božansku
Istinu u Čulnom, koje je poslednje čovekovog života, vidi se iz značenja krvi, što
označava Božansku Istinu od Božanskog Dobra Gospodovog, vidi upravo gore,
Podnožje oltara ima ovo značenje, jer je oltar bio reprezentativ Gospodovog
Božanskog Ljudskog, pa stoga njegovo podnožje označava poslednje života u
ljudskom, a poslednje života u ljudskom je ono što se naziva spoljašnjim Čulnim,
na koje se ovde misli. Da je oltar bio glavni reprezentativ Gospodovog Božanskog
Ljudskog, vidi br. 9388, 9389, 9216, 9996.
Kako je ovo, biće ukratko rečeno. Kada se čovek očišćava, tada se na prvome
mestu uče istine koje može da shvati čulni čovek; ovo su istine u smislu slova Reči.
Kasnije se uče unutrašnje istine, kao one koje prosvetljeni ljudi sakupe iz Reči; jer
osobe ove vrste sakupljaju unutrašnji smisao iz raznih odlomaka, gde se
objašnjava doslovni smisao. Kada se ove zna, tada se pomoću njih saznaju još više
unutrašnje istine od strane onih koji su prosvetljeni; ove istine zajedno s
prethodnim služe Crkvi kao doktrina. Potonje služe kao doktrina onima koji
pripadaju unutrašnjoj Crkvi, dok prethodni služe onima koji pripadaju spoljašnjoj
Crkvi. Ako žive u skladu s ovim istinama, i jedni i drugi se uzdižu u nebo među
anđele, i primaju pouku u anđeoskoj mudrosti, koja se izvodi iz istina koje su još
više unutrašnje, i na kraju iz najdubljih istina u trećem nebu. Ove istine, skupa s
prethodnim u njihovom redu, završavaju se u poslednjim, koje su spoljašnje
Čulne, i tu su u isto vreme. Ovo je razlog da su sve unutrašnje istine istovremeno u
istinama doslovnog smisla Reči, jer su ove istine, kao što je gore rečeno, u
poslednjem. Da su sve unutrašnje stvari redom sadržane u poslednjim, i da su
tamo istovremeno, može se videti, br. 9828, 9836. Iz ovoga je očito, na šta se misli
pod Božanskom Istinom koja je cela u Čulnom, što je označeno svom krvi koja se
izlivala na podnožje oltara.
10029. I uzmi sve salo. Da ovo označava dobro prilagođeno, vidi se iz značenja
sala,što označava dobro, vidi br. 5943. Naznačeno je kao dobro prilagođeno, jer se
ovde govori o očišćenju spoljašnjeg ili prirodnog čoveka, i o usađivanju istine i
dobra, i tako o povezivanju ovih tamo, jer su označeni žrtvama i žrtvama
paljenicama;stoga salo teleta ovde označava dobro prilagođeno prirodnom ili
spoljašnjem čoveku, kakav se može povezati s istinom tamo; jer se istina mora
prilagoditi svom dobru, a dobro svojoj istini, jer treba da postanu jedno. Treba
primetiti i to da se istina i dobro u prirodnom ili spoljašnjem čoveku razlikuju od
istine i dobra u unutrašnjem čoveku, kao spoljašnje i unutrašnje, kao niže i više, i
slično, kao što se ono što je posteriorno razlikuje od onoga što je priorno. Istina u
prirodnom čoveku je materijalno znanja, a dobro je tamo uživanje koje ovo pruža,
koje čovek opaža i jedno i drugo dok je u svetu, jer mu ono postaje očito kad o
tome misli. Međutim, istina u unutrašnjem čoveku nije nešto što je očito stvar
znanja, nego je to istina koja je usađena u razum; dobro isto tako ne opaža se
tamo, jer je usađeno u volju i svako od ovih je usađeno u unutrašnji čovekov život,
u kojemu istina pripada veri, a dobro ljubavi. Takva je razlika između istine i dobra
u unutrašnjem ili duhovnom čoveku, i istine i dobra u spoljašnjem ili prirodnom
čoveku; usađivanje i povezivanje ovog poslednjeg označeno je žrtvovanjem teleta,
dok je usađivanje i povezivanje prethodnog označeno žrtvom paljenicom ovna; o
ovnovima se govori u onome što sledi u ovome poglavlju. Iz ovoga se vidi značenje
prilagođenog dobra označenog salom teleta.
10030. Koje pokriva creva. Da ovo označava ono što pripada poslednjim ili
najnižim stvarima, vidi se iz značenja creva, što označava poslednje ili najniže
stvari. Creva označavaju poslednje ili najniže stvari, jer su od unutrašnjih delova
čoveka, pa su one u najnižem položaju i koristi; jer su ispod stomaka s kojim su
povezane pa tako primaju ono što je prošlo kroz probavu. Iznad njih, kao što je
dobro poznato, smešten je stomak, jetra, pankreas, i slezina, a iznad, srce i pluća,
a još više, glava. Isto tako dobro je poznato, da ovi viši organi predaju istrošene
materije u creva, odstranjuju ih, delomično preko stomaka, a delomično kanalima
u jetri, koji se nazivaju septičkim kanalima, a isto tako i cističnim ili žučnim
kanalima, preko kanala u pankreasu, koji se, kao i drugi, otvaraju u creva nazvana
dvanaestopalačnim. Sada se, stoga, pokazuje zašto se poslednje ili najniže stvari
označavaju crevima. Da unutrašnji organi u čoveku označavaju stvari koje
pripadaju duhovnom svetu, vidi se iz onoga što je obilno pokazano na kraju
nekoliko poglavlja, gde se govorilo o korespondenciji Velikog Čoveka koji je nebo,
sa stvarima koje pripadaju čoveku. Šta posebno korespondira crevima, može se
videti u br. 5392; da paklovi korespondiraju izmetu i prljavštini koja se izbacuje iz
ovih ,br. 5393-5396. Pošto se u onome što sada sledi pominju neki organi tela –
mrežica ili omentum, jetra, bubrezi, noge, grudi, rame, glava, i pošto se govori o
redu po kome se prinose kao žrtve, treba prvo pokazati da se delovima čovekovog
tela u opšte označavaju stvari koje postoje u Velikom Čoveku, to jest, u nebu.
Za sada, ograničićemo se na razmatranje onih delova kojima je kip
Navukodonosora opisan kod Danila, gde se kaže, da mu je glava bila od čistoga
zlata, grudi i mišice od srebra, a stomak i slabine od mjedi, noge od gvožđa, a
stopala od gvožđa pomešanog s kalom (i 32,33). Onaj ko ne zna da je Reč
Gospodova duhovna, veruje da se tu govori o svetskim carstvima; ali u Reči se ne
govori o svetskim carstvima, nego o Božijem carstvu, to jest, o nebu i o Crkvi. Ali se
ono opisuje zemaljskim stvarima kao i stvarima koje su povezane sa zemaljskim
carstvima, jer svetske i zemaljske stvari korespondiraju stvarima kakve postoje u
nebu. Jer je priroda, kao i ceo svet, pozornica koji predstavlja Gospodovo carstvo
(vidi ono što je navedeno, br.9280), a zemaljske i svetske stvari su te s kojima se
čovek najpre upozna. Stoga je očito, da se kipom Navukodonosora, koji je viđen u
snu, ne označavaju svetske nego nebeske stvari.
Međutim, šta je posebno označeno glavom, grudima, stomakom i slabinama,
nogama, i stopalima, može se znati iz njihovih korespondencija, naime, da se
glavom označava prvo stanje Crkve, grudima i rukama, drugo, stomakom i
slabinama treće, nogama četvrto, a stopalima poslednje. Sad, pošto je prvo stanje
Crkve bilo stanje dobra ljubavi ka Gospodu, to se kaže da je glava bila od zlata; i
pošto je drugo stanje bilo stanje istine od toga dobra, kaže se da su grudi i ruke
bile od srebra; pošto je treće stanje bilo dobro ljubavi i istine u spoljašnjem ili
prirodnom čoveku, to se kaže da su stomak i slabine bili od mjedi; i četvrto stanje
je bilo istina vere, pa se kaže da su noge bile od gvožđa. A pošto je poslednje
stanje bilo ono koje se zvalo istina vere bez dobra, to se kaže da su stopala bila
delom od gvožđa, a delom od gline, a pošto je ovo bilo poslednje stanje Crkve,
kaže se, da se odvalio kamen, i udario i postao kao pleva, koju vetar raznese na
sve strane, te im se ne nađe mesta ( II, 34,35). (prim. prev. ovo se sve dešava u
carevom snu, koji Danilo objašnjava caru). Ovo označava da su ljubav ka Gospodu,
dobro ljubavi prema bližnjemu i dobro vere, bili tako potpuno raspršeni da se
znanje o njima izgubilo, i samo se znalo nešto o istinama vere bez dobra, ili o
dobru koje nije dobro stoga što se ne slaže s istinama vere. Ovo je spoljašnje
dobro bez unutrašnjeg, koje je dobro zasluge ili dobro radi sebe i sveta, i koje se
čini radi dobiti, počasti, i ugleda, ili zbog prijateljstva radi tih stvari, ili radi usluga,
ili zbog straha od samog zakona, a ne zbog dobra ljubavi prema bližnjem, koje je
dobro sugrađana, dobro ljudskog društva, dobro čovekove zemlje i dobro
Crkve.Ove razne vrste dobra koje su gore pomenute, označene su glinom ili kalom,
a istina s kojim se dobro ne slaže je gvožđe; stoga se kaže, Kao što si vidio gvožđe
pomiješano s kalom lončarskim, to će se oni pomešati sa semenm čovečijim, ali ne
će prionuti jedan za drugoga kao što se gvožđe ne može mešati s kalom (stih 43).
Seme čovečije je istina vere koja potiče od sopstvenog, ili istina izokrenuta i
izneverena tako što se primenjivala na zla koja pogoduju sebi i svetu. Iz ovoga se
vidi da se čovekovim udovima i organima od glave do stopala označavaju stvari
koje se odnose na Crkvu. Da uopšte glava označava nebesko dobro, koje je dobro
ljubavi ka Gospodu; grudi duhovno dobro, koje je dobro ljubavi prema bližnjemu;
a noge prirodno dobro, koje je dobro i istina vere, što se može videti u br. 9913,
9914. Slične su stvari označene i zlatom, srebrom, mjedi i gvožđem, br. 5658; ali
ono što je posebno označeno glavom, može se videti u br. 4958, 9510, 9881; a šta
grudima, br. 4938, 4939, 5328, 6436, 9913, 9914; šta srebrom, br. 1551, 5658,
6914, 6917; iz čega se vidi šta je označeno stomakom i slabinama, koje su ispod
grudi. Osim toga, šta je označeno od mjedi, može se videti u br. 425,1551; šta
nogama, br. 2162, 3147, 3761, 4938-4952; gvožđem, br.425, 426, a kalom ili
glinom, br. 1300, 6669. Iz svega ovoga može se znati, da se udovima ili
unutrašnjim čovekovim organima označavaju stvari koje korespondiraju stvarima
u Velikom Čoveku, ili nebu, a koje se odnose na dobro ljubavi i na istinu vere, i
koje korespondiraju ovima, te stoga korespondiraju istima stvarima u Crkvi. Da
postoji korespondencija čoveka i svih stvari kod čoveka sa Velikim Čovekom, koji je
nebo, može se videti iz onoga što je pokazano iz iskustva na kraju nekoliko
poglavlja, na sledećim mestima, br. 3624-3649 ,3741-3751, 6189-6215, 64666485; a šta je korespondencija, može se videti u br. 2987-3003, 3213-3227, 34723485.
10031. I mrežicu na jetri. Da ovo označava unutrašnje dobro spoljašnjeg ili
prirodnog čoveka, vidi se iz značenja mrežice, koja je na jetri, a što označava
unutrašnje dobro spoljašnjeg ili prirodnog čoveka. Mrežica označava ovo dobro,
jer je potpuno sačinjena od sala, a salo označava dobro (vidi gore, br. 10029).
Označava unutrašnje dobro, jer je salo više u telu ili više unutrašnje nego salo koje
pokriva creva, o čemu je bilo govora upravo gore. Jetra označava unutrašnje
očišćenje, jer jetra čisti krv, dok creva čiste one stvari od kojih se stvara krv. Ona
mrežica označava dobro spoljašnjeg ili prirodnog čoveka, jer je tele, u kojemu je
ova mrežica, označavalo dobro nevinosti, kao ono kod dece, jer, pre nego se drugi
organi potpuno oblikuju da bi vršili svoje zadatke, kao što je slučaj kada su u
materici, oni primaju hranu preko jetre, jer svi hranjivi sokovi tamo stižu kroz
placentu i kroz pupak od majčine materice; sok korespondira dobru nevinosti.
Da je ovo dobro označeno jetrom, vidi se kod Jeremije, Iščileše mi oči od suza,
utroba se moja uskolebala, prosipa se na zemlju jetra moja od pogibli kćeri naroda
mojega. Govore materama svojim: gdje je žito i vino? obamiru kao ranjenici na
ulicama gradskim, i ispuštaju dušu svoju u naručju matera svojih (Plač II, 11,12). U
ovome se odlomku opisuje tuga opustošene Crkve; tuga zbog razorene istine
označena je očima koje ispadaju od suza; tuga zbog toga što je razorena istina
nevinosti označena je utrobom koja se uskolebala; tuga zbog izubljene nevinosti
označena je jetrom koja se prosipa na zemlju; stoga se kaže, Deca i koja sisaju
pitaju matere svoje: gdje je žito i vino? Kći naroda, zbog koje je ova tuga, označava
Crkvu, br.4526, 4528, 9051; utroba označava istinu od nevinosti, br. 3294; jetra
označava dobro od nevinsoti; jer deca i koja sisaju, koja obamiru na ulicama,
označava one koji su u dobru od nevinsiti, br. 430, 3183, 4563, 5608; žito i vino, za
koje kažu svojim materama; gde je žito i vino? označava dobro od istine i istinu od
dobra, br. 1071,1798, vino istinu od dobra, a žito dobro od istine, br. 5959.
10032. I oba bubrega, i salo oko njih. Da ovo označava unutrašnju istinu
spoljašnjeg ili prirodnog čoveka i njeno dobro, vidi se iz značenja bubrega, koja
označavaju unutrašnje istine, o kojima ćemo ubrzo govoriti; i iz značenja sala, koje
označava dobro (vidi gore, br.10029). Ono označava dobro od te istine, jer je to
bilo salo okolo bubrega. Kaže se dobro od te istine, jer svako dobro ima svoju
istinu, a svaka istina svoje dobro. Postoje bezbrojne klase dobra, i svaka klasa
dobra ima istinu koja pripada istoj klasi; jer u celom nebu dobra i istine sačinjavaju
tamo život, i one su svuda iste vrste. Kakvo je dobro koje je označeno salom sa
bubrega, vidi se po istinama koje su označene bubrezima; jer bubrezi označavaju
istine koje ispituju, očišćavaju, i kore pošto je ovo značenje zasnovano u njihovom
delovanju. Stoga je jasno značenje bubrega u sledećim odlomcima, Jehova ispituje
bubrege i srce (Jer, XX, 12). I kod Davida, O Jehova, istraži mi bubrege i srce
(Psalam XXVI, 2). Ponovo, Sastavio si me od utrobe moje (Psalam CXXXIX, 13). I u
Otkrovenju, Ja sam onaj koji istražuje bubrege i srce (II, 23). Istražiti i proveravati
bubrege označava istraživati istinu vere; a istaživati i proveravati srce označava
istraživati dobra ljubavi, br. 3883-3896,7542, 9050. Da su istine vere označene
bubrezima, vidi se kod Davida, O Jehova, istinu ljubiš u srcu (Psalam LI, 6).
Bubrezima se označava unutrašnja istina i njeno ispitivanje, jer se ureterima i
mokraćnom bešikom, koji izlaze iz bubrega, označavaju spoljašnje istine, i njihovo
ispitivanje; kao i ukoravanje, br. 5381-5384.
10033. Pošto ovo poglavlje govori o žrtvi i ponudi paljenici, kojom su Aron i
njegovi sinovi bili uvedeni u svešteničku službu, to će nešto više biti rečeno o krvi i
salu. Da se sva krv od žrtve i ponude paljenice prosipala pod oltar , i da se sve salo
spaljivalo na oltaru, vidi se iz uredbi i zakona o žrtvama paljenicama i o žrtvama u
knjizi Levitskoj. Tako je bilo zapoveđeno, zato što krv označava Božansku Istinu, a
salo Božansko Dobro. Da krv ima ovo značenje, jasno je iz onoga što je pokazano o
krvi, br. 4735, 6978, 6378, 7317, 9127, 9393; a da salo označava Božansko Dobro,
iz onoga što je pokazano u br. 5943. Da krv označava Božansku Istinu, vidi se kod
Jezikilja, Skupite se i hodite, saberite se sa svih strana na žrtvu moju, koju koljem za
vas, na veliku žrtvu na gorama Izrailjevim, i ješćete mesa i piti krvi. I ješćete sala da
ćete se nasititi, i pićete krvi da ćete se opiti, I nasitićete se za mojim stolom konja i
konjika, junaka i i svakojakih vojnika I pustiću slavu svoju među narode (XXXIX, 1722).Da krv ovde ne znači krv, svako može videti, jer se kaže da treba da piju krv
junaka , sve dok se ne opiju; tako isto da će jesti salo dok se ne nasite; i dalje, da će
se nasititi konja i konjika. Stoga se vidi da izrazi krv, junaci, konji i konjici imaju
posebna značenja. Njihovo se značenje, međutim, može znati samo iz unutrašnjeg
smisla, koji uči da krv označava Božansku Istinu, a junaci glavne stvari Crkve, salo
Božansko Dobro, konji unutrašnji smisao Reči, a konjici samu doktinu iz nje. Da krv
označava Božansku Istinu, vidi se iz odlomaka gore navedenih. Da junaci
označavaju glavne istine, br.5044, da je zemlja Crkva, br. 9325; da konji
označavaju unutrašnji smisao Reči, br. 2760-2762; i da konjici označavaju doktrinu,
br. 5321, 8215.
Iz ovoga postaju jasne Gospodove reči kod Jovana, Isus reče, Ako ne jedete telo
Sina Čovečijeg, i ne pijete njegove krvi, nemate života u sebi; koji god jede telo
moje, i pije krv moju, taj ima život večni, i ja ću ga podignuti u poslednji dan; jer
telo moje je prava hrana, a krv moja pravo piće: onaj ko jede telo moje i pije krv
moju, ostaje u meni i ja u njemu (VI, 53-56). Da je telo Božansko Dobro, vidi br.
3813, 7850, 9127; da je Sin Čovečiji, čije telo treba jesti, i čiju krv treba piti,
Gospod kao Božanska Istina od Božanskog Dobra, br. 9807. Da salo ili pretilina
označava Božansko Dobro, vidi se jasno kod Isaije, Jehova nad vojskama načiniće
svim narodima na ovoj gori gozbu od pretila mesa, gozbu od čista vina, od pretila
mesa sa moždinama, od vina bez taloga (XXV, 6). Opet kod istoga proroka, Slušajte
me, pa ćete jesti što je dobro, i duša će se vaša nasititi pretiline (LV, 2). A kod
Jeremije, I napitaću dušu svećenicima pretilinom, i narod će se moj nasititi dobra
mojega (XXX, 14). Iz ovoga se vidi zašto je trebalo sve salo i pretilinu spaliti na
oltaru, a svu krv prosuti pored oltara. Zato što krv i salo označavaju Božanske
stvari, Izrailjskom je narodu bilo zabranjeno da jedu pretilinu i krv, što je jasno iz
Mojsija, Vječni zakon da vam bude od kolena do kolena da u svim stanovima
vašim, da ne jedete sala ni krvi (Levitska III, 17). Ponovo, Ne jedite sala ni od vola ni
id ovce ni od koze. Ko bi jeo od stoke koju prinosi čovek na žrtvu ognjenu Jehovi,
neka se istrebi iz naroda svojega onaj koji jede (VII.23,25). Opet, Ko god jede
kakve krvi, okrenuću lice moje nasuprot onome čoveku, i istrebiću ga iz naroda
njegovog (Levitska XVII, 10-14, kao i Zak. Ponov. XII, 23-25). Jedenje krvi i pretiline
bilo je tako strogo kažnjavano, jer se tim činom predstavljala profanacija Božanske
Istine i Božanskog Dobra. Jer je Izrailjska i Jevrejska nacija bila u spoljašnjim
stvarima odvojena od unutrašnjih; stoga nisu imali Božanske istine ni Božanskog
Dobra, što se tiče vere i ljubavi, stoga je njihovo bogoštovanje bilo bez ovih; jer su
bili obuzeti ljubavlju prema sebi i svetu više nego druge nacije, stoga su i činili zla
koja potiču od ovih - prezir prema drugima, neprijateljstvo, mržnja, osveta,
divljaštvo, i okrutnost. To je bio razlog da im nisu bile otkrivene unutrašnje istine,
jer da su bile otkrivene, oni bi ih bili profanisali. Da je ova nacija bila takvoga
karaktera, može se videti iz onoga što je navedeno, br. 9320 na kraju, 9380; stoga
bi predstavljali profanaciju, da su jeli krv i pretilinu; jer sve što je među njima bilo
ustanovljeno, predstavljalo je unutrašnje stvari Crkve i neba. Iz ovoga je dalje
vidljivo, da je jedenjem krvi kneževa zemaljskih, dok se ne opiju, kod Jezikilja (pogl.
XXXIX, 17-22), označeno da kada se budu unutrašnje stvari otvorile, tada će oni
koji budu u njima, to jest, u veri i ljubavi ka Gospodu, usvajati Božansku Istinu i
Božansko Dorbo, a što se i dogodilo među narodima kada je Gospod došao u svet,
stoga se tamo kaže, Podignuću slavu Svoju među narodima. Slavom se označava
Božanska istina koja proizlazi od Gospoda, kakva je u nebu, br. 9429; dok se
narodima označavaju oni koji su u dobru, br. 1260 , 1416,1849,9256. Ovo
Gospod Sam potvrđuje, kad kaže, da je tijelo Njegovo istinska hrana, i krv Njegova
istinsko piće, i ko god jede Njegovo telo, i pije Njegovu krv, ostaje u Njemu, u On u
njemu (Jovan VI, 55,56); tako isto kad je ustanovio Svetu Večeru, u kojoj su trebali
da jedu Njegovo telo, i da piju Njegovu krv (Marko XXVI, 27,28), čime se označava
usvajanje Božanskog Dobra i Božanske Istine od Gospoda, jer je ovo prva i
suštinska stvar vere u Crkvi; jer se nikome drugome ne može nebo otvoriti, jer je
celo nebo u toj veri; stoga se Božanska Istina, koja proizlazi od Božanskog Dobra
Gospodovog, koja je ovde označena krvlju, ne može komunicirati drugima. Stoga
neka se oni koji su u Crkvi čuvaju da ne poreknu Gospoda, i Njegovo Božansko, jer
to poricanje zatvara nebo a otvara pakao; jer se svi takvi ljudi odvajaju od neba,
gde je Gospodovo Božansko sve u svemu, jer ono sačinjava nebo. Jer, kad se nebo
zatvori, znanje istina vere iz Reči i dalje traje, ali više nema vere; jer ovakva vera
dolazi odozgo, to jest, kroz nebo od Gospoda.
Razlog da je Gospod nazvao Božansko Dobro koje proizilazi od Njega Svojim
telom, a Božansku Istinu koja proizlazi od Njegovog Božanskog Dobra Njegovom
krvlju, bilo zato što Reč, koja je bila od Njega, ispunjava celo nebo. Reč mora biti
ovakvoga karaktera zbog korespondencija, pa stoga mora da postoji predstava i
značenje u svakom izrazu, jer samo na ovaj način ona može da povezuje ljude
Crkve s anđelima u nebesima. Jer kad ljudi opažaju Reč u skladu sa slovom, anđeli
je opažaju u skladu s unutrašnjim smislom, pa tako, umesto Gospodovog tela,
opažaju Božansko Dobro, a umesto Njegove krvi Božansku Istinu, i jedno i drugo
od Gospoda; sledstveno ono što je sveto, to uliva se preko Reči.
10034. I zapali na oltaru. Da ovo označava od Božanske Ljubavi Gospodove,
vidi se iz značenja zapaliti, što označava upaljivanje Božanske Ljubavi; i iz
predstavljanja oltara, što je reprezentativ Gospoda kao Božanskog Dobra od
Ljubavi, br. 6832.
10035. I meso od juneta . Da ovo označava zlo prethodnih ljubavi tamo, vidi se
iz značenja mesa, što označava dobro ljubavi, a u obrnutom smislu, zlo ljubavi, o
čemu
e se ubrzo govoriti; i iz značenja junca, što označava spoljašnjeg ili prirodnog
čoveka o kome se pre govorilo. Juncem i teletom, u dobrom smislu, označva se
spoljašnji ili prirodni čovek u pogledu dobra nevinosti i ljubavi prema bližnjem, ali
u obrnutom smislu spoljašnjeg ili prirodnog čoveka u pogledu zla koje je suprotno
dobru nevinosti i ljubavi prema bližnjemu; jer većina izraza u Reči imaju i obrnuti
smisao. Meso junca ovde označava zlo prethodnih ljubavi u spoljašnjem ili
prirodnom čoveku, jer meso označaa Voljno u čoveku ili njegovom sopstvenom
,jer sopstvo pripada volji, i pošto meso ima ovo značenje, stoga označava i dobro
ljubavi ili zlo ljubavi. Jer u čoveku postoje dve sposobnosti, nazvane razum i volja;
razumu pripadaju istine ili obmane, a volji dobra ili zla; stoga razumu pripadaju
stvari vere, a volji stvari ljubavi; jer se stvari ljubavi opažaju kao dobra, a stvari
vere se opažaju kao istine. Postoje i obmane vere, i zla ljubavi, kod onih koji su u
obmanama i zlima.
Šta se označava sopstvenom voljom, koja je označena mesom u oba smisla,
jasno je dakle. Dalje treba ukazati na to da je čovekov proprium samo zlo, jer sam
čovek po sebi voli samo sebe i svet; i ako voli bližnjega, to je radi sebe; stoga treba
da se nanovo rodi, i da preporađajući se primi novu volju. Međutim volja, koju
čovek primi kroz preporod, nije njegova, nego Gospodova kod njega, i kada se ova
volja označava mesom (telom), tada meso označava dobro ljubavi.Da meso (telo)
označava Gospodov proprium koji je Božansko Dobro, i da stoga označava svako
dobro ljubavi kod preporođenog čoveka, vidi br. 3813,7850,9127; a da u
obrnutom smislu označava čovekov voljni proprium, koji je zlo ljubavi, br.
999,3813,8409. Da je Gospodov proprium Božansko Dobro, a otuda i dobro ljubavi
ka Njemu, i prema bližnjem, pošto Gospodov proprium daje čoveku život neba dok
se preporađa, može se videti, br. 1023,1044.1937,1947,3812,5786,8480, a da je
čovekov proprium samo zlo, br. 210,215,694,1047,8480,8497. Da se mesom junca
označava zlo ljubavi, jasno je iz toga što se kaže u ovome stihu, da meso,koža, i
izmet, treba da se spale izvan okola, jer je to žrtva za greh. Ali šta je bilo
pretstavljeno mesom žrtva koju su sveštenik i narod jeli u svetinji, videće se niže,
br. 10040.
10036. I kožu. Da ovo označava ono što je lažno u poslednjim stvarima, vidi se iz
značenja kože, koja označava istine u poslednjem, a u obrnutom smislu obmanu.
Ovo značenje kože potiče od korespondencije; jer oni koji se u Velikom Čoveku ili
nebu odnose na kožu, oni su kao oni koji su u istinama vere, ali ne i u dobru koje
korespondira tim istinama; ovi su na ulazu u nebo, vidi br. 5552-5559. Stoga se
kožom, u apstraktnom smislu, označava istina u poslednjim stvarima, jer se
mesom (telom) označava zlo ljubavi, o kome je bilo govora upravo gore, br.10035,
a kad meso označava zlo ljubavi, njegova koža označava obmanu vere iz toga.
10037. I balegu. Da ovo označava sve druge nečiste stvari, vidi se iz značenja
balege, koja označava ono što je nečisto. Balega označava nečisto, stoga zlo i
obmanu, jer ove su stvari, u duhovnom smislu, nečiste, jer svaki hranjivi sastojak
koji je nekoristan i slab prelazi u balegu i izmet; a hrana u duhovnm mislu
označava istinu i dobro vere i ljubavi, vidi br. 4792,5147,5293,8562,9003; to je
razlog da balega, izmet, i nečist označavaju zla u paklu, a što se u Reči naziva
nečistotom. O ovoj korespondenciji, vidi br. 954,2755,4948,5394,5395,7161.
Otuda ovakve stvari u Reči označavaju ono što je pakleno, kao što se vidi iz
sledećih odlomaka, I ko ostane u Sionu, i koji bude u Jerusalimu, zvaće se svet,
svako koji bude zapisan za život u Jerusalimu. Kad Jehova opere nečistotu kćeri
Sionskih i iz Jerusalima očisti svu krv njegovu duhom koji sudi i sažiže (IV 3,4). Sion i
Jerusalim označavaju Crkvu, Sion Crkvu kod onih koji su u dobru ljubavi, a
Jerusalim, kod onih koji su u istinama toga dobra; oprati nečistotu kćeri
Jerusalimskih, označava očistiti od zala one u Crkvi koji su u dobru ljubavi, a očistiti
krvi iz Jerusalima, označava očistiti od obmana od zla one koji su u Crkvi a koji su
u istinama. I kod Jeremije, Izvadiće se iz grobova kosti careva Judinih i kosti
knezova njihovih i kosti svešteničke i kosti proročke i kosti stanovnika
Jerusalimskih; i razmetnuće se prema suncu i mesecu i svoj vojskci nebeskoj, koje
ljubiše i kojima služiše i za kojima idoše i koje tražiše i kojima se klanjaše; ne će se
pokupiti ni pogrepsti, nego će biti gnoj po zemlji(VIII, 1,2).Ovim se rečima
opisuje stanje onih koji su profanisali dobra i istine Crkve; ovo je stanje
tada bilo predstavljeno izbacivanjem kostiju iz grobova. Kosti careva i
knezova izbačenih iz grobova označavaju istine profanisane; kosti
sveštenika i kosti proroka označavaju dobra profanisana; biti razmetnut
prema suncu, mesecu, i vojsci nebeskoj, označava uklanjanje od dobra i
istine; ne biti pokupljen i pogreben, označava da nema uskrsnuća u
život; biti gnoj po zemlji, označava biti samo paklenski.
Ponovo, Ljutom će smrću pomreti, ne će biti oplakani, niti će se
pogrepsti, biće gnoj po zemlji (XVI, 4; XXV, 33); gnojem po zemlji,
označeno je isto ono što i gore. A u Plaču, Koji jeđahu poslastice, ginu na
ulicama; koji odrastoše u skrletu, valjaju se po bunjištu (IV, 5). Koji
jeđahu poslastice, označava one koji imaju Reč, pa stoga i poznavanje
istine; oni koji odrastoše u skrletu, označavaju one koji imaju
poznavanja dobra; valjati se po bunjištu, označava naučiti i izabrati
obmane umesto dobra i istine, I kod Malahije, Ako ne poslušate i ne
stavite u srce da date slavu imenu mojemu, evo ja ću vam pokvariti
usev, i baciću vam balegu u lice, balegu praznika vaših (II, 2,3). Baciti
balegu u lice označava ukaljati unutrašnje stvari života obmanama od
zla; balega praznika označava ukaljati svete stvari bogoštovanja. I
Jezikilju, proroku, bilo je zapoveđeno da načini pogače od ječma s
ljudskom balegom, jer da tako sinovi Izrailjevi jedu svoj nečisti hleb; ali
reče, O Jehova Gospode, moja se duša nije onečistila niti je nečistioga
mesa ušlo u usta moja; On odgovori, dajem ti balegu volovsku, mjesto
čovečijega kala, da na njoj sebi ispečeš hljeb; jer će im nestati hljeba i
vode da će se čuditi među sobom i sašušiće se od bezakonja svojega (IV,
9-17). Ovim stvarima predstavljen je kvalitet dobra i istine Crkve kod
Jevrejske nacije; Crkve ukaljane ljubavlju prema sebi; pogačom od
ovnovske balege, označava se spoljašnje dobro Crkve ukaljano zlima te
ljubavi. Pošto su te stvari označene hlebom, to se kaže, da neće imati
hleba i vode, i da će biti u tuzi; hleb i voda označavaju dobro i istinu;
nemati ih i biti u tuzi, ozna
ava biti njih lišen.
Pošto su takve stvari bile označene balegom, prljavštinom, i izmetom,
vidi se šta je označano ovim rečima kod Mojsija, I imaj lopaticu u opravi
svojoj, pa kad iziđeš na polje, zakopaj njom, a kad pođeš natrag, zagrni
nečist svoju. Jer Jehova Bog tvoj ide usred okola tvojega da te izbavi i da
ti preda neprijatelje tvoje; za to neka je okol tvoj svet, da ne vidi u tebe
nikakve nečistote, da se ne bi odvratio od tebe (XXII, 13,14). Ovo je bilo
zapoveđeno zato što je nečito bilo predstavljeno izmetom. Jer je okol
gde su boravili sinovi Izrailjevi predstavljao nebo i Crkvu, gde je Gospod
prisutan kroz veru i ljubav; stoga je mesto izvan okola predstavljalo ono
gde nije nebo i gde nije Crkva, to jest, gde Gospod nije prisutan kroz
veru i ljubav; pa se stoga kaže, da Jehova ide posred okola, i da oko
treba da bude svet, da ne bi video nikakvu golotinju i da se ne bi
okrenuo; golotinja (nagost) označava ono što je nečisto od zala i
obmana. Da je tamo oko označavao nebo i Crkvu, gde je Gospod, videće
se u onome što sledi.
10038. Balegu spali ognjem izvan okola. Da ovo označava da takve
stvari treba da idu u pakao, i da su ukaljane zlima ljubavi prema sebi; jer
spaljivanje označava uništavanje, a vatra zlo ljubavi prema sebi (da su te
stavri označene spaljivanjem i vatrom, može se videti, br.
1297,5071,5215,6314,6832,7324,9141,9434); i iz značenja okola, što
označava nebo i Crkvu, a u obrnutm smislu, gde nema ni neba ni Crkve,
to jest, označava pakao, o čemu će se govoriti uskoro. Biti spaljen
vatrom označava biti uništen zlima ljubavi prema sebi, jer ta ljubav
uništava sva dobra i sve istine vere. Da ljubav prema sebe ovo čini, malo
ko zna danas, pa se stoga ne zna da je ova ljubav pakao kod čoveka, i da
je označena paklenskom vatrom. Jer kod čoveka postoje dve vatre
života; jedna je ljubav prema sebi, a druga je ljubav prema Bogu; oni koji
su u ljubavi prema sebi ne mogu biti u ljubavi prema Bogu, jer su ove
suprotne; i slučaj je ovakav, zato što je ljubav prema sebi izvor svake
vrste zla – prezira prema drugima u upoređenju sa sobom,
neprijateljstvo prema onima koji mu ne čine usluge, i na kraju mržnja,
osveta, gnev, okrutnost, koja su zla potpuno suprotna Božanskom
influksu, pa stoga ona gase istine i dobra vere i ljubav prema bližnjemu,
jer se ove ulivaju od Gospoda. Da je svačija ljubav vatra njegovog
života, može da zna ko god razmisli – jer bez vatre nema života, i kakva
je vatra, takav je i život – pa stoga ljubav prema sebi uzrok je zala svake
vrste, i ona to čini sve dok joj je to cilj, to jest, dok joj je to vladajuća
ljubav. Najgora vrsta ljubavi prema sebi je ljubav za vladanjem sebe radi,
to jest, samo radi počasti i dobitka; oni koji su obuzeti tom ljubavlju, oni
doista ispovedaju veru i ljubav prema bližnjem, ali samo ustima ne i
srcem. U stvari, najgori među ovima gledaju na veru i na ljubav prema
bližnjemu, a što su svete stvari Crkve, kao na sredstva preko kojih
postižu svoje vlastite ciljeve. O ljubavi prema sebi i mnogim njenim
vrstama, kao i o zlima koja potiču od njih, kao i o stanju ovih posle smrti,
govorićemo u pojedinostima na drugome mestu, po Gospodovoj
Božanskoj milosti. Ovo je sve rečeno kako bi se znalo šta je označeno
spaljivanjem izvan okola.
Da je okol, u kome su se zaustavili sinovi Izrailjevi, predtstavljao nebo i
Crkvu, i stoga da je ono što je izvan okola je gde nije nebo i Crkva, stoga
gde je pakao, vidi se iz onih stvari u Reči koje govore o okolu i boravku
sinova Izrailjevih u pustinji, iz ovih reči kod Mojsija, I sinovi Izrailjevi
neka staju svaki u svom okolu i svaki kod svoje zastave po četama
svojim. A Leviti neka staju oko šatora od svedočanstva, da ne dođe gnev
na zbor sinova Izrailjevih (Brojevi I, 52,52;II, 2). I ponovo, plemena
Judino, isaharovo, i Zebulonovo kampovali su prem istoku; plemena
Rubenovo, Simeonovo, i Gadovo, prema jugu; plemena Efraimovo ,
Manasijino, i Venjaminovo prema zapadu; a plemena Danovo, Ašerovo,
i Naftalijevo, prema severu; ali su Leviti bili posred okola (Brojevi II, 1 do
kraja; X, 1 do kraja). Razlog da su tako njhovi okoli (kampovi) bili
raspoređeni bilo to, što su tako predstavljali nebo i Crkvu,
br. 9320. A plemena su, u skladu s kojima je okol bio rapoređen,
predstavljala sva dobra i istine neba i Crkve kao celine, br.
3858,3926,39397996,7997; stoga se kaže, da je Jehova posred okola
(Brojevi V, 3); i da ide posred njega, i da je stoga svet (Zak. Ponovljeni
XXIII, 14) NM i u proročkom iskazu Balama, kad Izrailje gdegde stoji po
plemenima svojim, i reče: kako su lepi šatori tvoji, Jakove, i kolibe tvoje,
Izrailje! (Brojevi XXIV2,3,5). Pošto okol predstavlja nebo i Crkvu, to sledi
da ono gde nema okola, da to označava da nema neba i Crkve, stoga
gde je pakao ; zbog toga svako ko je bio nečist, i koji je nosio krivicu, bio
bi poslat tamo, kao što se jasno može videti iz sledećih odlomaka,
zapovedi sinovima Izrailjevim, neka istjeraju iz okola sve gubave, i sve
kojima teče seme i sve koji su se oskrvnuli o mrtve. Bio čovek ili žena,
isterajte, iza okola isterajte ih, da ne skrvne okola onima među kojima
nastavamo (među kojima Jehova nastava) (Brojevi V, 2,3; Levitska XIII,
45,46). Čovek koji slučajno nije čist noću, neka ne iziđe iz okola, i ne
ulazi u okol. I imaj mesto izvan okola gdje ćeš izlaziti napolje. I imaj
lopaticu u opravi svojoj, da , kad iziđeš napolje, zakopaj njom, a kad
pođeš natrag, zagrdni nečist svoju. Jer Jehova Bog tvoj ide usred okola
tvojega da te izbavi i da ti preda neprijatelje tvoje, ; za to neka je okol
tvoj svet (Zakoni Ponovljeni XXIII, 10-14; i da treba da budu kamenovani
izvan okola (Levitska XXIV, 14; Brojevi XV, 35,36). Iz ovih se odlomaka
sada vidi da se spaljivanjem mesa, kože, i balege junice, izvan okola,
označavalo da se zla označena ovim stvarima, predaju paklu. Šta je bilo
predstavljeno okolom, a šta onim izvan okola, bilo je isto tako
predstavljeno zemljom Hananskom, i zemljama okolo ove, onda kada je
ta zemlja bila podeljena između sinova Izrailjevih. To je razlog da u Reči
zemlja Hananska i sva zemlja, označavaju nebo i Crkvu, a sinovi Izrailjevi
one koji su u nebu i u Crkvi. Da zemlja označava nebo i Crkvu, može se
videti u onom što je navedeno, br. 9325; a da se sinovima Izrailjevim
označavaju oni koji su tamo, br. 9340.
10039. Ovo je ponuda za greh. Da ovo označava da se ovako očišćava
od zala i obmana, vidi se iz značenja ponude za greh, kada to znači žrtvu,
što označava očišćenje od zala i obmana; jer se u izvornom jeziku
grehom, kada se govori o žrtvi, označava žrtva za greh, a žrtvom se
označava očišćenje od zala i obmana, br. 9990, 9991. Da se žrtve za greh
u Reči nazivaju grehom, može se videti, Levitska IV,
3,8,14,20,21,24,25,29,3334; V, 6,8,9;VI, 10,18,19,23,i drugde.
10040. Pošto se meso /telo/ junca s njegovom kožom i balegom
spaljivalo vatrom izvan okola, stoga se vidi da meso ovde ne označava
dobro ljubavi, nego zlo ljubavi, u skladu s onim što je rečeno pre o mesu
/telu/, br. 10035, i o okolu upravo gore, br. 10038. Ali je bilo dopušteno
jesti meso žrtve, što se vidi iz odlomaka koji slede, jer je Jevrejska i
Izrailjska nacija, dok je bogoštovala, bila u spoljašnjem bez unutrašnjeg
(vidi šta je navedeno br.9320 na kraju, 9380); a spoljašnje bogoštovanje
bez unutrašnjeg nije nikakvo bogoštovanje, jer u tome slučaju to su
samo pokreti i govor, bez srca i duše u tome. Uprkos toga spoljašnje se i
bez unutrašnjeg nazivalo svetim, jer je predstavljalo svete unutrašnje
stvari; a svete su unutrašnje stvari bile sve one koje pripadaju ljubavi i
veri od Gospoda prema Gospodu. Pošto je ta nacija bila takvoga
karaktera, nije im bilo dopušteno da jedu krv i pretilinu, jer se krvlju
označavala Božanska Istina vere, a pretilinom (salom) Božansko Dobro
ljubavi, svako od Gospoda, vidi gore, br.10033; ali im je bilo dopušteno
da jedu meso žrtve, jer je to označavalo čovekov proprium (vlastito), br.
10035. Osobina je bila te nacije da bogoštuju spoljašnje stvari kao svete,
i da se ne obaziru na unutrašnje stvari, koje je bogoštovanje, osim što je
bilo reprezentativno, i stoga sveto, bilo je idolopokloničko, vidi br.
4281,311. Ni meso koje je bilo reprezentativno, nije bilo ništa drugo,
kad je njegova krv predstavljala Božansku Istinu, a njena pretilina
Božansko Dobro, br. 10033, jer tada je meso predstavljalo nešto bez
života i duše, što se naziva mrtvim, kao što je spoljašnje bez
unutrašnjeg, u skladu s ovim rečima kod Mojsija, Ne jedi krvi, jer je krv
duša, ne jedi duše s mesom (Zak. Pon. XII, 23).
Skoro ista vrsta bogoštovanja postoji u Katoličkoj religiji, kako se naziva
– spoljašnje bez unutrašnjeg bogoštovanja; jer pošto im je zabranjeno
da čitaju Reč, običnim ljudima nije dopušteno da znaju unutrašnji
smisao Reči. I to je bio razlog da se po Gospodovom Božanskom
Proviđenju desilo da se u Svetoj Večeri daje hleb, ali ne i vino, koje je
krv; a krv je ono što daje život telu (mesu), kao što vino daje hlebu; jer
kao što hleb bez vina ne hrani telo, tako ni dobro ljubavi, koje je
označeno hlebom i telom (mesom), bez istine vere, koja je označena
vinom i krvlju, ne daje hranu duši. Po Gospodovom Božanskom
Proviđenju desilo se da sveštenici piju vino, jer ovo označava hranjenje
duše Božanskom Istinom bez dobra ljubavi, što je sveto spoljašnje bez
unutrašnje svetosti. Oni ne znaju da je ovo delo Gospodovog Božanskog
Proviđenja, zato što oni na idoloponički način obožavaju spoljašnje
stvari, pa stoga ne shvataju unutrašnje stvari; da je bilo drugačije, oni bi
bili profanisali svete stvari, baš kao što su to radili Jevreji. Time što samo
piju vino, označava se da samo oni znaju Božansku Istinu, dok obični
narod ima samo onoliko znanja koliko im je dozvoljeno. Da u Svetoj
Večeri telo i hleb označavaju Božansko Dobro Božanske Ljubavi
Gospodove; a da su krv i vino Božanska Istina koja proističe od
Gospodovog Božanskog Dobra, stoga istina vere u Gospoda od
Gospoda, vidi br. 3464, 3813, 4211, 7850, 9127. U pogledu tela žrtava,
kada se iznesu iz okola, i kada se spale vatrom, vidi Levitska IV, 11,12,21;
a kada i ko ih jede, Levitska VI, 19 do kraja; VII, 6,15-19;XIX, 5,6; Zak.
Ponovljeni XII, 7,17,18,27; XXVII.6,7.
10041. Stihovi 15-18. Po tom uzmi ovna jednoga, i na glavu ovnu neka
metnu ruke svoje Aron i sinovi njegovi. I zakolji ovna i uzmi krvi od njega i
pokropi oltar unaokolo. I ovna izudi /iseci na komade/, i operi drob i noge, i
metni ih na udove njegove i na glavu. I svega ovna zapali na oltaru; to je žrtva
paljenica Jehovi, miris ugodni, žrtva ugodna Jehovi.
15. Po tom uzmi ovna jednoga, označava dobro nevinosti unutrašnjeg čoveka; i
na glavu ovnu neka metnu ruke svoje Aron i sinovi njegovi, označava komunikaciju
moći; .16. I zakolji ovna, označava pripremu za očišćenje unutrašnjeg čoveka; i
uzmi krvi od njega, označava Božansku Istinu; i pokropi oltar unaokolo, označava
povezivanje s Božanskim Dobrom; .17. I ovna izudi /iseci na komade/, označava da
unutršnje stvari da budu konačno postavljene u red; i operi drob, označava očistiti
najniže stvari; i noge, označava očišćenje spoljašnjih stvari koje pripadaju
prirodnom čoveku; i metni ih na udove njegove i na glavu, označava uredno
raspoređivanje spoljašnjih stvari ispod unutrašnjih i najdubljih stvari; 18. I svega
ovna zapali na oltaru, označava unutrašnje Gospodovog Božanskog Ljudskog
ujednjenog s Božanskim Dobrom Njegove Božanske Ljubavi koja je On; ; to je žrtva
paljenica Jehovi, označava proslavljenje (slavu) Gospodovog Ljudskog; miris
ugodni, označava opažanje mira; žrtva ugodna Jehovi, označava sve stvari od
Božanske Ljubavi.
10042. Po tom uzmi ovna jednoga. Da ovo označava dobro nevinosti u
unutrašnjem čoveku, vidi se iz značenja ovna, što označava dobro nevinosti i
ljubavi prema bližnjem u unutrašnjem čoveku, o čemu će se ubrzo govoriti. Sada,
pošto se u ovom poglavlju govorilo o žrtvama i ponudama paljenicama ovnova i
jaganjaca, to će se reći šta je označeno životinjama uopšte, koje su nuđene kao
žrtve i ponude paljenice. Te su životinje bile volovi, teoci, jarci, ovnovi, koze, kozlići;
kao i jagnjad muška, jagnjad ženska, i ženski jarići od koza. Ne zna se šta sve
životinje označavaju, jer se posebna značenja žrtava i ponuda paljenica ne mogu
znati. Ali treba primetiti da sve životinje na zemlji označavaju one stvari u čoveku
koje se, uopšte, odnose na osećanja njegove volje, i na misli njegovog razuma, to
jest, na dobra i na istine; jer dobra pripadaju volji, a istine razumu; a pošto je takav
slučaj, ona se odnose i na ljubav i na veru, jer se sve stvari ljubavi nazivaju
dobrima, a sve stvari vere nazivaju se istinama. Ovo značenje životinja raznih vrsta
ima poreklo u reprezentativima u drugom životu; jer se u tom životu vide životinje
raznih vrsta, sa bezbroj podvrsta. Takve su životinje izgledi koji savršeno
korespondiraju osećanjima i mislima duhova i anđela.
Da je slučaj ovakav, može se dokazati iz proročkih viđenja (vizija) svuda u Reči;
jer se sve stvari koje su proroci gledali, pokazuju na nebu pred anđelima. To je
razlog da se životinje pominju tako često u Reči; i svaka od njih označava nešto što
se odnosi u čoveku na stvari, koje smo gore pomenuli. A i sam čovek je životinja u
svom spoljašnjem, ali se razlikuje po svom unutrašnjem, tako da se i jedno i drugo
mogu podignuti prema nebu i Bogu, i otuda primiti veru i ljubav. Ako se ne znaju
ove stvari, ne može se razumeti zašto je bilo naloženo jedanput da se prinesu
teoci, drugi put kozlići, jarići muški i jarići ženski od koza; jer inače, zašto bi se
pravila ova razlika?
Da zveri u Reči označavaju dobra i zla u čoveku, ali i istine i obmane, vidi br.
142, 143, 246, 714, 715, 776, 7523, 7872, 9090, i da su se zbog toga koristile kao
žrtve, br. 1823, 2180, 2805, 2807, 2830. Ali se mora primetiti ovo u pogledu ovih
žrtava i prinosa paljenica: I da se reprezentativno bogoštovanje kod Jevrejske i
Izrailjske nacije sastojalo uglavnom od žrtava i ponuda paljenica. Da su žrtve i
ponude paljenice uopšte označavale čovekov preporod kroz istine vere i dobra
ljubavi od Gospoda; i, u najvišem smislu proslavljenje Gospodovog Ljudskog.
da je sve što pripada pojedinostima bogoštovanja bilo predstavljeno žrtvama i
ponudama paljenicama; i da se zbog toga naređivalo da se koriste razne vrste
životinja.
Nego u pogledu ovih tvrdnji pojedinačno: I Da se reprezentativno bogoštovanje
kod Jevrejske i Izrailjske nacije u glavnom sastojalo u žrtvama i ponudama
paljenicama, vidi se iz toga što što su se koristile za svaki greh, i za svaku krivicu;
kao i za svako posvećenje i uvođenje; i, dalje, svaki dan, svaki sabat, i na svaki
mladi mesec, ko i na svaki praznik; i da je zbog toga oltar bio najsvetija stvar. Sve
su druge pojedinosti njihovog bogoštovanja zavisile od ovih; zbog toga, tamo gde
se govori o ukidanju reprezentativnog bogoštovanja kod Danila, kaže se da će
žrtve i prinosi prestati (pogl. IX, 27); i da će se neprekidna žrtva ukloniti (pogl. VIII,
10-13; IX, 31;XII, 11); neprekidnom žrtvom se posebno označava žrtva koja se
prinosila svakoga dana, kao i uopšte bogoštovanje. Pogledaj, osim toga, šta je o
tome pokazano, pre o ovome predmetu, naime, da žrtve uopšte označavaju svako
reprezentativno bogoštovanje, br. 923, 2163, 6005, 8680, 8936. Oltar je bio glavni
reprezentativ Gospoda pa stoga i bogoštovanja, br, 2777, 2811, 8935,8940, 9714,
9964. Drevni ,pre Ebera ,nisu ništa znali o žrtvama, br. 2180. Od vremena Ebera,
kod Hebrejske nacije, i onda kod Jakovljevog potomstva, ustanovljene su žrtve, i
zašto, br. 1128, 1343, 2180, 2818. Žrtve nisu zapoveđene, nego dopuštene, br.
2180.
Da su žrtve i ponude paljenice uopšte označavale i
predstavljale čovekov preporod kroz istine i dobra ljubavi ka
Gospodu od Gospoda, vidi se iz toga,što se sve stvari koje
pripadaju bogoštovanju odnose na očičćenje od zala i obmana,
na usađivanje istine i dobra, i na njihovo povezivanje, stoga na
preporod, jer se čovek preporađa pomoću ove tri stvari. To je
bio razlog da su se prinosile žrtve i ponude paljenice za svaki
greh i za svaku krivicu; a kada su prinošene, uvek se reklo da se
daje za iskupljenje, i da treba da se primi oproštenje (Levitska
IV, 20, 26, 31, 35; V, 6,10,13,16,18,26; VII, 7; XIV, 18,19;XV,
30,31; XVI, 6,24;XVII, 11). Oproštenje za grehove, iskupljenje,
molitva, i otkupljenje nisu ništa drugo nego očišćenja od zala i
obmana, usađivanje dobra i istine, njihovo povezivanje, pa
stoga i preporod, br. 9076, 9452-9454, 9937, 9938. Ceo tok
preporoda opisuje se isto tako svakim obredom kod svake žrtve
i svake ponude paljenice, a što postaje jasno kada se otkriju
reprezentativi preko unutrašnjeg smisla, br. 10022.
Razlog da žrtve i ponude paljenice u najvišem smislu označavaju proslavljenje
Gospodovog Ljudskog je to što se svako bogoštovanje ustanovljeno kod Jevrejske i
Izrailjske nacije odnosilo na Gospoda samog; stoga su se žrtve i ponude paljenice,
koje su uglavnom pripadale bogoštovanju, kao što je gore pokazano, odnosile su
se uglavnom na Njega. A čovekov preporod ima svoj izvor samo u Gospodu, br.
9486, 9487, 9506, 9715, 9809, 10019. Stoga, kada se u Reči govori o čovekovom
preporađanju, tu se u najvišem smislu govori i o proslavljenju Gospodovog
Ljudskog, jer je čovekov preporod slika Gospodovog proslavljena , u najvišem
smislu; br. 3138, 3212, 3296, 3490, 4402, 5699. Proslaviti Ljudsko znači učiniti ga
Božanskim, a čoveka preporoditi je učiniti ga nebeskim, kako bi Gospodovo
Božansko moglo da se u njega nastani.
Da su sve pojedinosti bogoštovanja bile predstavljene žrtvama i ponudama
paljenicama, i da su se zbog ovoga koristile razne vrste životinja, vidi se po
različitim stvarima koje su korišćene kod žrtava i ponuda, tako za greh iz zablude,
za greh ne iz zablude, greh za prestup i za nečistotu, bilo kod sveštenika ili kod
celoga skupa, kod kneza ili kod svake duše; kod očišćenja od gube; za očišćenje
posle porođaja; kod posvećivanja oltara, šatora od sastanka, i stvari u njemu; kod
očišćenja istoga kad bi Aron jednom u godini ulazio u Svetinju nad Svetinjama; za
uvođenje Arona i njegovih sinova u svešteničku službu; za posvećivanje Nazireja; i
uopšte kod tri praznika, kod svakog novog meseca, na sabate, i svakoga dana
jutrom i večerom, pored zaveta i dragovoljnih ponuda.
Pošto su žrtve i ponude paljenice imale tako različite namene, i pošto su
predstavljale razne pojedinosti bogoštovanja, stoga su prinošene razne vrste
životinja – telad, volovi, i jarci, ovnovi, koze, i jarad; jaganjci,i kozlići. Žrtvama i
ponudama paljenicama telića, volova, i jaraca, bila su predstavljana očišćenja i
preporod spoljašnjeg ili prirodnog čoveka; ovnova, koza, i jaradi, bili su
predstavljeni očićenje i preporod unutrašnjeg ili duhovnog čoveka; a jaganjaca
muškim i ženskih, i jarićima ženskog roda, očišćenje i prepood najdubljeg ili
nebeskog čoveka. Da u čoveku postoje tri naporedne stvari /stepena/, nebesko,
duhovno, i prirodno, može se videti u br. 9992, 10005, 10017; da čovek mora da se
preporodi u pogledu unutrašnjih i spoljašnjih stvari, pre nego se preporodi, vidi
ono što je navedeno, br. 9325 na kraju.
Ali posebno značenje žrtve i ponude paljenice ovna, o čemu se govori u ovome
poglavlju, vidi se iz odlomaka u Reči, gde se žrtve i ponude paljenice ovna opisuju,
i gde se ovan pominje. Iz ovoga se vidi da ovan označava dobro nevinosti i ljubavi
prema bližnjemu u unutrašnjem čoveku, ili usađivanje dobra nevinosti i ljubavi
prema bližnjim tamo. Da je ovo označeno ovnom, vidi se iz sledećih odlomaka, Sva
stada cedarska (stada iz Arabije) skupiće se k tebi; ovnovi Nabajotski biće ti na
potrebu; prineseni na oltaru mojemu biće ugodni (Isaija LX, 7). Ovaj odlomak
govori o Gospodu, Njegovom nebu, i Crkvi. Stada cedarska (iz Arabije) označavaju
sve dobro unutrašnjeg čoveka; a ovnovi Nabajotski označavaju dobra nevinosti i
ljubavi prema bližnjem tamo. Da stada označavaju dobra unutrašnjeg čoveka,
može se videti, br. 8937, 9135; da Arabija /Kedar/ označava stanje gde je dobro,
br. 3268; i da Nabajot označava one koji su tamo u tome dobru, br. 3268, 3686,
3688. I kod Jezekilja, Arapi i svi knezovi Kedarski trgovahu s tobom; s jaganjcima i
ovnovima i jarcima dolažahu na sajmove tvoje (XXVII, 21). Ovo se odnosi na Tir,
kojim se označava Crkva, gde su poznavanja dobra i istine, br. 1201; trgovci
označavaju one koji poseduju ta znanja i koja ih njima komuniciraju, br. 2967,
4453; stoka označava dobra ljubavi, ovnovi dobra ljubavi prema bližnjemu, a jarci
dobra vere. U Reči se pominju stada, ovce i sitna stoka, koji se u izvornom jeziku
nazivaju svojim imenima; a stadima se označavaju uopšte unutrašnje stvari;
malom stokom najdublje stvari posebno; a krdima spoljašnje stvari. I kod Jeremije,
Svešću ih na zaklanje kao jaganjce, kao ovnove s jarcima (LI, 40), gde stoka,
ovnovi, i jarci označavaju slične stvari. Kod Jezikilja, A vama, stado moje, ovako
govori Gospod Jehova: evo ja ću suditi između ovce i ovce, između ovna i jarca
(XXXIV, 17). Između sitne stoke i sitne stoke, označava između onih koji su u
unutrašnjem dobra i zla; između ovnova i jaraca označava između onih koji su u
ljubavi prema bližnjem a iz toga i u veri, i onih koji su u istinama vere bez ljubavi
prema bližnjem. Ovnovi u ovome odlomku imaju slično značenje kao i ovce; jer
ovnovi su muške ovce. Da ovce označavaju one koji su u ljubavi prema bližnjem a
otuda i u veri, može se videti u br. 4169, 4809; i da jarci označavaju one koji su u
istinama, koje se nazivaju istinama vere, bez ljubavi prema bližnjem, br. 4169 na
kraju, 4769.
Slično je značenje ovna i jarca kod Danila (pogl. III, do kraja), kao i ovaca i jaraca
kod Meteje (pogl. XXV, 32). A kod Mojsija, Ko se prevari, pa zgreši nehotice, neka
donese Jehovi ovna zdrava iz stada (Levitska V 15,18; VI 6). Žrtvovanjem ovna
označava se očišćenje unutrašnjeg čoveka, i usađivanje dobra nevinosti u njemu;
jer je greh greškom /nehotice/ greh iz neznanja u kome je nevinost, a nevinost
neznanja je nevinost unutrašnjeg čoveka. Ponovo, da se za mlade mesece moraju
prineti dva junca, jedan ovan, i sedam jaganjaca; a posle i jarac od koze. Slično na
svaki dan pashe /praznika izlaska/; kao i na dan prvih plodova ( Brojevi XXVIII 11,
15, 19, 22, 27). Ovo je predstavljalo očišćenje celog spoljašnjeg, unutrašnjeg, i
najdubljeg čoveka; žrtvama i ponudama paljenicama junaca očišćenje spoljašnjeg
čoveka; ovna, očišćenje unutrašnjg čoveka, a jaganjaca očišćenje najdubljeg. A
pošto je bilo predstavljeno očišćenje, to je bilo predstavljeno i usađivanje dobra
nevinosti, jer junac označava dobro nevinosti spoljašnjeg čoveka, ovan /dobro
nevinosti/ u unutrašnjem, a jagnje u najdubljem, kao što je rečeno gore. Poslednji
među ovima je bio jarac, jer se jarcem označavala istina vere u spoljašnjem
čoveku, a istina vere je tamo poslednje, br.9959. Pošto dobra i istine u čoveku idu
tim redom, prinosi knezova Izrailjevih, kada se posvećivao oltar i šator od
sastanka, sastojali su se od junca,ovna, i jagnjeta, kao žrtve paljenice; i jarca od
koze kao žrtve (Brojevi VII, 15-17,21-23,27-29,33, i sledeći stihovi). Iz ovih se
razmatranja vidi da ovan označava dobro nevinosti i ljubavi prema bližnjem u
unutrašnjem čoveku.
10043. I Aron i sinovi njegovi neka metnu (polože) ruke svoje. Da ovo označava
komunikaciju moći, vidi se iz značenja metnuti (položiti) ruke, što označava
komunikaciju moći, - vidi gore. br. 10023.
10044. Na glavu ovnu. Da ovo označava sa celim /čovekom/, vidi se iz značenja
glave, što označava celoga čoveka, stoga celo /celinu/, vidi br.10011. Razlog zašto
glava označava celog čoveka je to, što je ona najviši deo, i najdublji deo čoveka; a
od onoga što je najviše potiču sve stvari ispod, kao što i iz onoga najdubljeg što
potiču sve stvari izvana, jer obe potiču iz toga. Najdublje stvari u čoveku su
njegova volja i razum; ove imaju svoje početke u glavi, a stvari koje potiču iz toga
su dela; a ove su posledice (efekti) unutrašnjih stvari u telu. Stoga, kada se
pomenu volja i razum, misli se na celog čoveka, jer ovi sačinjavaju čoveka. Dela
/pokreti / tela potpuno potiču od volje; zbog toga se o čoveku ne sudi po
pokretima njegovoga tela, nego po njegovoj volji u njima. Pošto je ovako, to se
dušom u Reči označava ceo čovek, i čovek se naziva dušom, kao u knjizi Levitskoj
IV, 27;V, 1,4,17,21; XVII, 10,15, i na drugim mestima.
Postoje dve stvari koje označavaju celinu, naime, ono što je najviše i ono što je
najniže. Razlog da najniže ili poslednje označava i ono što je celo, jer se sve
unutrašnje stvari, od prvih do najviših, završavaju u poslednjim, i jer su
istovremene, vidi br. 9828,9836. To čini da najviše, preko onoga što je najniže, drži
na okupu sve unutrašnje posredne stvari u formi i povezane, tako da teže istom
cilju, br.9828. Da ono što je najniže označava celo (celinu), vidi se iz brojnih
odlomaka u Reči, kao kad se čovek naziva telom, Postanje VI, 12; Brojevi XVI, 22;
XXVII, 16; Isaija XL, 5; Zaharija. II ,17; i na drugim mestima. Pošto poslednje tako
isto označava sve ili celinu, stoga se dlaka, jedna dlaka, i brada, koji rastu spolja na
čoveku, posmatra kao sve ili kao celina; isto je i s nogama, prstima na nozi i na
ruci. Da je tako s kosom, dlakom, kao i s bradom, vidi se kod Isaije, U taj će dan
Gospod obrijati britvom zakupljenom preko reke, carem Asirskim, glavu i dlake po
nogama, i bradu svu (VII, 20). Car Asirski označava umovanje onih koji preko toga
razaraju božanske stvari, br. 1186; obrijati glavu, dlake na nogama, i bradu,
označava oduzeti stvari koje su najviše spoljašnje, jer kada se ove oduzmu,
unutrašnje stvari odlaze, i nestanu; zbog toga je svešteniku bilo zabranjeno da
brije glavu (Levitska XXI, 10), kao i Nazireju, čija se kosa nazivala Nazirejstvom
Božijim (Brojevi VI, ), br. 6437,9407, nad vencem (krunom) na glavi Nazireja
/odvojenoga/ od braće /njegove/ (Postanje XLIX , 25,26; Zak. Ponov. XXXIII, 16). To
je razlog da se reklo, da je svaka dlaka na glavi izbrojana (Mateja X, 30), čime se
označava sve u čoveku; isto tako da nijedna dlaka s glave neće poginuti(nestati)
(Luka XXI, 18). Da stopala ,kao i prsti na nozi i na ruci, označavaju sve, pa stoga i
celinu, vidi se kod Jovana, Petar reče: Gospode, ne samo noge, nego i i ruke i
glavu, a Isus mu reče, Opranome ne treba do samo noge oprati; jer je sav čist (XII,
9.10); noge označavaju prirodno, što je ono najviše spoljašnje,
br.2162,3147,4938-4952,9406. I u onome što sledi u ovome poglavlju, Uzmi krvi
od ovna i pomaži kraj od uha Aronu i uho sinovima njegovijem i palac u desne
ruke njihove i palac u desne noge njihove (stih 20);celo se stoga označava uhom,
rukom, i nogom. Pošto najviše i najniže, ili što je isto, prvo i poslednje,
označavaju sve uopšte i posebno, ili celinu sa svojim delovima, stoga se svemoć i
sveznanje Gospodovo označavaju tako što se kaže da je On prvi i poslednji,
početak i kraj, Alfa i Omega (Otkr. I 8;XXI6;XXII, 13; Isaija XLI ,4). Da se sve stvari
drže skupa povezane, i stoje zajedno preko prvih ili najviših kroz poslednje ili
najniže, ovako se opisuje kod Isaije, Ja sam prvi, i ja sam poslednji. I moja je ruka
osnovala zemlju, i moja je desnica izmerila nebesa ;kad ih zovnem, svi dođu (XLVIII,
12,13); ovde ruka i desnica Jehovina, ili Gospodova, označavaju svemoć; zemlja
koju je On osnovao je poslednje; nebesa koja je On izmjerio je ono što je između
prvog i poslednjeg. Zovnuti ih, da bi došli, znači održavati ih skupa kako bi stremili
istom cilju. Jedan cilj ka kojem idu je da gledaju prema Njemu koji je Prvi i
Poslednji. Da je On Gospod, vidi se kod Isaije, Tako kaže Jehova, car Izrailja i njegov
Otkupitelj, ja sam Prvi i Poslednji (XLIV ,6); ovde je car Izrailja Gospod (Jovan XVIII
,37). Da je Gospod Otkupitelj, jasno je. A u Otkrovenju, Prvi i Poslednji, koji beše
mrtav, i evo je živ (II, 8). Da ono što je prvo održava skupa sve stvari povezane
pomoću poslednjeg, vidi se u Reči i u čoveku. Reč je u poslednjem smisao slova, a
u prvom je Gospod; o ovoj misteriji, vidi br. 9360,9824. U pogledu čoveka: Čovek u
poslednjim /stvarima/ je Crkva na zemlji; Čovek u prvim /stvarima/ je Gospod, a u
unutrašnjim stvarima je nebo; jer su Crkva i nebo pred Gospodom kao jedan
čovek, zbog čega se nebo naziva Velikim Čovekom, o čemu se govori na kraju
nekoliko poglavlja. Vidi šta je navedeno na kraju br. 10030.
Postoji neprekinuta povezanost, a u skladu s ovom povezanošću, postoji influks
svih stvari od Gospoda kroz neba u Crkvu na zemlji. Nebima se označavaju anđeli
koji su tamo, Crkvom oni koji su istinski ljudi Crkve, a čovekom ono što je prvo, a
to je Gospod kao Njegovo Božansko Ljudsko. Da se preko prvih i preko poslednjih
sve stvari drže zajedno u povezanosti, i da stoje kao jedna, označeno je
Gospodovim rečima koje su već navedene kod Isaije; Ja sam prvi i ja sam poslednji,
moja je ruka osnovala zemlju, a moja desnica je izmjerila nebesa. Kad ih zovnem,
svi dođu (XLVIII12,13). Da se zemljom u Reči označava Crkva, obilno je već
pokazano; vidi šta je gore navedeno u br. 9325. Razmatranje poslednjeg i
najdubljeg kod čoveka baciće svetlost na ovaj predmet. Poslednje je koža,
najdublje je srce, posredne ili unutrašnje stvari su unutrašnji organi. Od srca do
kože preko unutrašnjih organa postoji neprekinuda povezansot preko krvih
sudova, jer potiču iz srca, a završavaju se u koži. Da je koža poslednje, koje drži
unutrašnje stvari povezane, vidi se, jer ako bi se skinula koža, unutrašnje stvari bi
ispale. Iz ovih se stvari može videti zašto je tako, da pošto najviše ili najdublje
označava sve uopšte i posebno, tako je to isto označeno i sa najniže ili poslednje.
Ovo razmatranje rasvetljava misteriju zašto je Gospod proslavio Svoje Ljudsko čak
i u poslednjim /stvarima/. Poslednje se nazivaju kosti i telo, pa je stoga Gospod
rekao Svojim učenicima, koji su mislili da vide duha, Gledajte ruke moje i noge
moje, da sam to ja; opipajte me, i vidite; jer duh tela i kostiju nema kao što vidite
da ja imam (Luka XXIV, 37,39). Da je Božansko samo bilo u Njemu Prvo, dobro je
poznato, jer ga je Jehova začeo, a ono što je začeto od oca, to je prva stvar u
čoveku. Da je Gospod proslavio i poslednje Svoga Ljudskog, vidi se iz Njegovih reči
u gornjem odlomku, kao i iz toga što ništa od Svoga Ljudskog nije ostavio u grobu.
Da se unutrašnje stvari završavaju i počivaju u poslednjim, i da su tamo
istovremeno, i da poslednje drže u povezanosti unutrašnje stvari u duhovnim
stvarima, može se videti, br. 9216,9828; zboga toga su sila i moć u poslednjim
stvarima, br. 9836; i da je svetost u poslednjim stvarima, br. 9905.
10045. I zakolji ovna. Da ovo označava pripremanje za očišćenje unutrašnjeg
čoveka, vidi se iz značenja zaklati, kada se govori o žrtvi ili ponudi paljenici, što
označava pripremu za očišćenje, vidi br. 10042; i iz značenja ovna, što je unutrašnji
čovek, vidi gore, br.10042.
10046. I uzmi krvi od njega. Da ovo označava Božansku Istinu, vidi br.
10026,10033; da se očišćenje od zala i obmana, i da se svaki preporod izvodi preko
Božanske Istine koja proističe od Gospoda, može se videti u br. 9959.
10047. I pokropi oltar unaokolo. Da ovo označava povezivanje s Božanskim
Dobrom, vidi se iz značenja krvi kojom je trebalo pokropiti oltar unaokolo, što
označava Božansku Istinu, vidi br. 9388,9389,9714,9964. Stoga je očito da
prskanje oltara unaokolo krvlju, označava ujedinjavanje Božanske Istine s
Božanskim Dobrom u Gospodu. Slučaj je ovakav; ranije je rečeno da je predmet
ovoga poglavlja proslavljenje Gospodovog Ljudskog, a u reprezentativnom smislu
preporod čoveka po Gospodu. Proslavljenje Gospodovog Ljudskog ostvarilo se
ujedinjavanjem Božankse Istine s Božanskim Dobrom. Božansko Dobro, koje je
Jehova, bilo je u Gospodu kao duša od oca u čoveku; jer je On bio začet od Jehove,
i učinio je Svoje Ljudsko Božanskom Istinom Božnskim sredstima, osobito preko
borbi koje je izdržao u iskušenjima; i koliko je dolazilo do sjedinjavanja, toliko je
proslavljao Svoje Ljudsko i činio ga Božanskim. Upravo je ovo sjedinjavanje bilo
označeno u najvišem smislu kropljenjem krvi po oltaru unaokolo. Da je Gospod,
dok je bio u svetu, učinio Svoje Ljudsko Božanskom Istinom, i da ga je sjedinio s
Božanskim Dobrom, koje je bilo u Njemu, i da je na taj način proslavio Svoje
Ljudsko, može se videti u onome što je navedeno, br. 9199 na kraju, 9315 na kraju,
i da je Jehova Njegov Otac Božansko Dobro koje je bilo u Njemu, br. 9194. Onako
kako je Gospod proslavio Svoje Ljudsko, tako On preporađa čoveka; jer se Gospod,
u slučaju čoveka, uliva s dobrom preko anime, a što ide unutrašnjim putem, i
/uliva se/ s istinom preko slušanja i vida, to jest, spoljašnjim putem; i koliko se
čovek odupire zlu, toliko Gospod spaja dobro s istinom, pa dobro postaje dobro
ljubavi prema bližnjem i dobro ljubavi prema Gospodu, i tako istina postaje istina
vere. Tako Gospod stvara ponovo čoveka, ili ga preporađa; jer se čovekov
preporod, kao što je gore rečeno, ostvaruje očišćenjem od zala i obmana,
usađivanjem dobra i istine, i njihovim povezivanjem. Čovekovo preporađanje, i u
najvišem smislu, proslavljenje Gospodovog Ljudskog, bili su predstavljeni žrtvama i
prinosima paljenicama , br. 10022. Treba primetiti da se pri ponudama
paljenicama krv prskala unaokolo po oltaru; slično i kod žrtava zahvalnih; ali kod
žrtvava za krivicu i za greh, krv se prskala podno oltara. Prskanjem krvi unaokolo
oltara bilo je predstavljenio sjedinjavanje Božanske Istine i Božanskog Dobra na
svaki način, kako u unutrašnjem tako i u spoljašnjem čoveku, dok se prskanjem
krvi podno oltara označavalo sjedinjavanje Božanske Istina i Božanskog Dobra u
spoljašnjem čoveku samo. Kod preporođenoga, povezivanje se izvodi u
spoljašnjem čoveku, u skladu s Gospodovim rečima kod Jovana, Ko je očišćen,
treba mu samo noge prati, i cio je čist (XIII, 10), gde pranje označava očišćenje i
preporod, br. 3147,9089, tako onaj koji je opran označava onoga koji je očišćen i
preporođen; a noge označavaju prirodnog ili spoljašnjeg čoveka,
br.2162,3147,4938-4952,9404. Da se kod ponuda paljenica krv prskala unaokolo
po oltaru, vidi Levitska III, 2,8,13; a da se za žrtve za krivicu i za greh krv prskala
podno oltara, Levitska IV, 7,18,25,30,34; V, 9.
10048. A ovna izudi (iseci na komade). Da ovo označava da unutrašnje stvari
treba da budu razdvojene redom, vidi se iz značenja ovna, što je dobro nevinsti i
ljubavi prema bližnjem u unutrašnjem čoveku (vidi br. 10042), ovde pripremanje
za očišćenje, koje je označeno isecanjem u komade, što označava uredno
raspoređivanje unutrašnjih stvari tamo. Pripremanje za uredno raspređivanje
unutrašnjih stvari kidanjem na delove, udove, i organe, jer se uredno
raposređivanje opisuje drobom (utrobom) i nogama koje su postavljane na delove
tela i na glavu; a drobom (utrobom) označavaju se najniže stvari koje se nazivaju
spoljašnjim čulnim, nogama sledeće najviše stvari, nazvane prirodnim; tako su
delovima, koji su još viši, označene unutrašnje stvari, dok se glavom označavaju
najdublje stvari. Da su ovakve stvari označene utrobom, nogama, i glavom, videće
se u onome što sledi; da su unutrašnjim organima i udovima čovekovim ovakve
stvari označene redom, može se videti gore, br. 10030. Pošto se u
reprezentativnom smislu žrtvama i ponudama paljenicama označava čovekov
preporod, biće u kratko rečeno kako se ostvaruje uredno raspoređivanje kod
preporađanja. U slučaju onih koji se preporađaju, Gospod dovodi u red unutrašnje
i spoljašnje stvari za stanja koja slede; jer stvari trenutka obuhvataju stvari
budućnosti, a iste se primenjuju na na buduće stvari kada se pretvore u čin, i tako
kroz večnost; jer Gospod predviđa sve stvari i proviđa za sve stvari, i Njegovo
predviđanje i proviđanje idu kroz večnost, stoga su večiti. Jer Božansko, koje samo
Njemu pripada, suštinski je beskonačno, a što je beskrajno u odnosu na trajanje,
to je večito. To je slučaj s onima koje Gospod preporađa; preporađanje čoveka
počinje u svetu, i nastavlja se kroz večnost; jer kad čovek postane anđeo, on i tada
postaje stalno savršeniji. U čoveku postoje stvari spoljašnje, unutrašnje, i
najdublje; sve se ove raspoređuju i dovode u red istovremeno i naporedo radi
primanja stvari koje slede kroz večnost. Ali kojim redom se preporađaju spoljašnje,
unutrašnje, i najdublje stvari, i kakav je slučaj s onima koji su nepreporođeni, biće
pokazano, po Gospodovoj Božanskoj Milosti, u onome što sledi.
10049. I operi drob (creva , utrobu). Da ovo označava očišćenje najnižih stvari,
vidi se iz značenja oprati, što je očistiti, vidi br. 3147,5954 na krajau, 9089 –
očišćenje, predstavljeno pranjem je očišćenje od zala i obmana, jer ove su
nečistota u duhovnom smislu, – i iz značenja droba (creva, utrobe), što označava
najniže stvari, vidi gore br. 10030. Kaže se da drob i noge treba da se operu, jer
one označavaju najniže i prirodne stvari, a ove se kaljaju više zlima i obmanama
nego unutrašnje stvari; jer prethodne su u svetu, i one su čulne stvari, koje su
najniže, uz to su udružene sa svetom i primaju te stvari iz njega neposredno. Stvari
koje primaju su uživanje ljubavi prema sebi i svetu, skupa s uživanjima čula, i
njihovim iluzijama (prividima). Međutim, nije isto s unutrašnjim stvarima, jer ove
nisu u svetu, nego u nebu; i ove svetske stvari ne mogu ući u nebeske stvari, jer
nije moguć fizički (prirodni) influks, dok nebeske stvari mogu ući u svetske stvari
kod čoveka. Stoga, čim spoljašnji čovek zaželi da uđe u unutrašnjeg – a što se
dešava kada se umuje iz ljubavi prema sebi i svetu, kao i iz privida čula – unutrašnji
se čovek zatvori; ovo je proviđeno od Gospoda; stoga se očišćenje unutrašnjeg
čoveka, dok se čovek preporađa, vrši u nebu, i to je Gospodovo delo. To je razlog
da on (čovek), dok je u svetu, ne opaža šta se događa u njegovom unutrašnjem
čoveku dok se ovaj preporađa; i ovo su misterije označene Gospodovim rečima
kod Jovana, Duh diše gde hoće, i glas njegov čuješ, ali ne znaš otkuda dolazi i kuda
ide; tako je svaki čovjek koji je rođen od duha (III, 8); duh je život ljubavi prema
bližnjem kroz veru.
10050. (Operi drob) I noge. Da ovo označava očišćenje spoljašnjih stvari koje
pripadaju prirodnom čoveku, vidi se iz značenja pranja nogu, što označava
očišćenje prirodnog čoveka- da prati označava očistiti, može se videti gore, br.
10049 – i iz značenja nogu, što označava spoljašnje stvari prirodnog čoveka. Noge
imaju ovo značenje, jer se tu misli i na stopala, a stopala zbog korespondencije
označavaju čovekovo spoljašnje ili prirodno, vidi br. 2126,3147,3761,4938-4952.
Isto je označeno nogama kod Amosa, Kao kad pastir istrgne iz usta lavu dve goleni
ili kraj od uha, tako će se istrgnuti sinovi Izrailjevi koji sede u Samariji na uglu od
odra i nakraj postelje (III.12).Lav označava i one koji pripadaju prirodnom čoveku;
krajem od uha se označava njegova sposobnost opažanja; a onima koji sede
(stanuju) u Samariji, označani su oni koji su u spoljašnjem bogoštovanju; uglom od
odra i krajem postelje označava se najniže čulno, koje je spoljašnje čulno, i njegova
istina i dobro. Nogama Nabukodonosorovog lika opisanoga kod Danila , gde se
kaže da mu je glava od čistoga zlata, grudi i ruke od srebra, stomak i slabine od
mjedi, noge od gvožđa, a stopala delom od gvožđa a delom od kala (blata ) (II,
2,33), opisuje se istina vere u spoljašnjem ili prirodnom čoveku, koja se označava i
gvožđem, kao što se može videti, br. 10030. Razlog da se ovde noge razlikuju od
stopala je to što se noge kod čoveka razlikuju od nogu kod zveri.
10051. I metni ih na udove njegove i na glavu. Da ovo označava raspored
spoljašnjih stvari pod unutrašnjim i najdubljim, vidi se iz značenja udova, što
označava unutrašnje stvari, kao što se može videti gore, br. 10048; iz značenja
glave, što je ono najdublje, br. 5328,6436,9656,9913,9914; i iz značenja droba
(utrobe) i nogu, koji su trebali da se postava iznad njih, što označava najudaljenije i
spoljašnje stvari. Da drob (creva) označava najudaljenije ili najniže stvari, može se
videti, br. 10030, i da noge označavaju spoljašnje stvari, br. 10050; i iz značenja
metnuti potonje preko prethodnih, što označava raspoređivanje po redu. To
označava uredan raspored spoljašnjeg, ispod, a ne iznad unutrašnjih stvari, kao što
pokazuje smisao slova, zato što oltar i oganj na oltaru označavaju najviše ili
najdublje stvari. Jer je oltar predstavljao Gospodovo Božansko Ljudsko od
Gospodovog Božanskog Dobra, a oganj na oltaru Božansku Ljubav samu, pa su
stoga oni delovi ovna i ponuda paljenica, koji su bili najbliži ognju na oltaru, bile
više ili unutrašnje, dok su one koje su bile iznad njih, pošto su bile udaljenije od
ognja na oltaru, niže ili spoljašnje. Jer u unutrašnjem smislu, one se stvari smatraju
višim ili unutrašnjim koje su najbliže najvišem, a one se smatraju nižim ili
spoljašnjim, koje su udaljenije od toga; drugačije je u smislu slova. Bilo da kažemo
stvari više ili unutrašnje, ili stvari niže ili spoljašnje, isto je; jer ono što je više, je to
je unutrašnje, a ono što je niže, to je spoljašnje, br. 2148,3084,4599,5146,8325.
Otuda je sada jasno da se stavljanjem droba i nogu iznad udova i glave, označava
da su najudaljenije ili spoljašnje stvari raspoređene da budu potčinjene
unutrašnjim ili najdubljim stvarima. Da je oltar bio reprezentativ Gospodovog
Božanskog Ljudskog kao Božanskog Dobra, može se videti, br.
921,2777,2811,9388,9714,9964; isto tako da oganj na oltaru označava Njegovu
Božansku Ljubav.
10052 I svega (celoga) ovna zapali na oltaru. Da ovo označava unutrašnje
Gospodovog Božanskog Ljudskog kao Božanskog Dobra Njegove Božanske Ljubavi
koje je bilo u Njemu, vidi se iz značenja zapaliti, što označava
sjediniti sa Božanskim Dobrom Božanske Ljubavi, o čemu ćemo uskoro govoriti; i iz
značenja ovna, što označava ono što je unutrašnje u čoveku, i tako u najvišem
smislu unutrašnje Gospodovog Božanskog Ljudskog, o kojemu vidi br. 19042; i iz
značenja oltara, što je glavni reprezentativ Gospodvog Božanskog Ljudskog kao
Božanskog Dobra, kao što je gore pokazano, br. 10051 na kraju. Treba primetiti
da kod svakoga čoveka ima jedno unutrašnje i jedno spoljašnje, koje se naziva
njegov unutrašnji i spoljašnji čovek, i da kada se čovek preporađa, to se dešava i u
spoljašnjem i u unutrašnjem čoveku, i da je preporađanje povezivanje dobra i
istine u svakome /od ova dva/. Slično je bilo i sa Gospodovim Ljudskim. Ali se za to
ne može kazati da je bilo preporođeno, nego da je bilo proslavljenio, jer Njegovo
najdublje, koje se kod čoveka naziva dušom (anima) od Oca, bilo je Božansko
samo, jer je bilo začeto od Jehove. Božansko samo je Božansko Dobro Božanske
Ljubavi; i pošto je Gospod sjedinio Svoje Ljudsko s ovim, i time učinio Svoje Ljudsko
Božanskim, stoga se ne može kazati da je Njegovo Ljudsko bilo preporođeno, nego
proslavljeno; jer proslaviti znači učiniti Božanskim, kao što se može videti gore, br.
10053.Proslavljenje Njegovog unutrašnjeg čoveka, ili Njegovog unutrašnjeg
Ljudskog, opisuje se reprezentativima kod žrtava paljenica ovnova i jaganjaca.
Spaliti celoga ovna na oltaru označava sjediniti Božansko Dobro Božanske Ljubavi s
unutrašnjim Njegovog Ljuskodg, a oganj na oltaru, kojim se žrtva spaljivala,
označavao je Božansko Dobro Božanske Ljubavi, kao što se vidi iz onoga što je gore
navođeno, br. 10051 na kraju; i zato što je ovan, koji je bio žrtva paljenica i koji je
bivao spaljen, označavao unutrašnje čovekovo, stoga i unutrašnje Gospodovog
Ljudskog, br. 10042. Iz svega ovoga se vidi, da se spaljivanjem celoga ovna na
oltaru kao žrtve paljenice, označavalo sjedinjavanje unutrašnjeg Gospodovog
Ljudskog sa Božanskim Dobrom Njegove Božanske Ljubavi, koja je bila u Njemu.
10053. To je žrtva ugodna (paljenica) Jehovi. Da ovo ozna
ava proslavljenje Gospodovog Ljudskog, vidi se iz reprezentacije paljenice, što
označava proslavljenje Gospodovog Ljudskog. Kod Jevrejske nacije bile su i žrtve i
žrtve paljenice (žrtve ugodne). Žrtve su označavale očišćenje od zala i obmana, i
usađivanje istine; dok su žrtve paljenice označavale povezivanje istine s dobrom,
stoga potpuni preporod. Međutim, u najvišem smislu, u kome se govori o
Gospodu, žrtve su označavale isterivanje zala i obmana iz Njegovog Ljudskog koje
je bilo od majke, i usađivanjeBožanske Istine od Božanskog Dobra koje je bilo u
Njemu, dok su žrtve paljenice označavala sjedinjenje Božanske Istine sa Božanskim
Dobrom; to je ono što je označeno proslavljenjem (glorifikacijom); jer Gospod,
dok je bio u svetu, učinio je Svoje Ljudsko Božanskom Istinom, a uzastopno
sjedinjavanjem sa Božanskim Dobrom koje je bilo u Njemu i koje je bilo biće
Njegovog žiota, učinio je Svoje Ljudsko Božanskim Dobrom, stoga sjedinjenim sa
Jehovom. Biće Njegovog života je ono, kod čoveka, što se naziva duša od oca, i to
je bilo Božansko Dobro samo ili Božanska Ljubav. Ali o ovim predmetima, vidi šta
je pokazano u navedenim odlomcima, br. 9194,9315 na kraju, 9528 na kraju; a da
je Gospod odstranio svo Ljudsko koje je bilo od majke, dok na kraju nije više bio
njen sin, br. 9315; i Sin Čovječiji, kako je Gospod Sebe nazivao, nije Sin Marijin,
nego da je Božanska Istina, br. 9807.
Da proslavljenje, kada se radi o Gospodu, označava sjedinjenje Njegovog Ljudskog
sa Božanskim samim koje je bilo u Njemu, to jest, sa Jehovom Njegovim Ocem,
kojim je sjedinjavanje učinio Svoje Ljudsko i Božanskim Dobrom, vidi se iz
odlomaka u Reči gde se pominje slava i proslavljenje, kada se govori o Jehovi ili
Gospodu, kao kod Isaije, I javiće se slava Gospodova, i svako će telo videti; jer usta
Gospodova govoraše (XL, 5). Ponovo, ja Jehova dozvah te u pravdi, da otvoriš oči
slepima, da izvedeš sužnje iz zatvora i iz tamnice koji sede u tami. Ja sam Jehova, i
to je moje ime, i slave svoje neću dati drugome (XLII, 6-8). I ponovo, Gospod i
njegoova slava pokazaće se nad tobom, i narodi će doći k videlu tvojemu (LX2,3).
U ovim odlomcima govori se o Gospodu, a slavom Jehovinom označava se Gospod
kao Božanska Istina, jer je Božanska Istina, koja proističe od Gospod, slava
Jehovina, br. 9429. Da je Božanska Istina samo iz toga izvora, Gospod uči kod
Jovana, Ni glasa Njegova kad čuste ni lica njegova videste (V, 37); i pošto je to
Gospod, to je i Jehova Sam, jer On kaže, Ja sam Jehova, to je ime Moje, i slave
Svoje neću dati drugome. Iz ovoga se razloga Gospod naziva carem Slave, kod
Davida, Vrata! Uzvisite vrhove (glave ) svoje, uzvisite se vrata večna! ide car slave.
Ko je taj car slave? Gospod krepak i silan, Gospod silan u boju (Psalam XXIV, 7-10).
Gospod se ovde naziva Carem Slave (Slavnim Carem) zbog Božanske Istine od koje
se borio, pobeđivao, i potčinjavao paklove. Da je ovo učinjeno /silom/ Njegovog
Ljudskog kada je bio u svetu, može se videti, br. 9715,9809,10,019. To je razlog da
se naziva Jehovom krepkim i silnim u boju, a isto tako kod Isaije, Jer nam se rodi
dete, sin nam se dade, kojemu je vlast na ramenu. I ime će mu biti: divan,savetnik,
Bog silni, otac večni, knez mirni (IX, 6). Da je slava Jehovina Gospod kao
Božanska Istina koja proističe od Njegovog Božanskog Dobra, koje je Jehova ili
Otac, sam Gospod uči kod Jovana, I Reč postade telo, i useli se u nas puno
blagodati i istine; i videsmo slavu Njegovu, kao jedinorodnoga od Oca (I, 14). Da se
ovde Gospod označava Rečju, koja je postala telo, očito je; Reč je Božanska Istina,
a isto tako i slava. I kod Mateje, Sin Čovečiji doći će u slavi Oca Svojega (XXIV, 26).
DOVDE
Doći u slavi Svojoj je biti sjedinjen sa Božanskim Dobro koj je bilo u Njemu, stoga
sa Jehovom ili Svojim Ocem. Stoga je očito šta se označava sa biti proslavljen u
sledećim odlomcima kod Jovana, Svetga Duha još ne bi, jer Sin Čovečiji nije bio
proslavljen (VII, 39). Ponovo, Ali ovo Njegovi učenici ne razumeše pre, nego kad se
proslavi Isus, onda se opomenuše da ovo beše za Njega pisano; Isus reče, čas je
došao, da se Sin Čovečiji proslavi.I reče: Oče, proslavi ime Svoje; tada dođe glas iz
neba: Proslavio sam , i proslaviću ga ponovo (XII, 16,23,27,28).
Ponovo, A kad Juda iziđe, Isus reče: sad se proslavi Sin čovječiji, i Bog će se
proslaviti u njemu, i odmah će ga proslaviti (XIII, 31,32). Stoga je jasno da se
glorifikacijom označava sjedinjavanje Gospodovog Ljudskog s Božaskim samim
koje je bilo u Njemu, i koje se naziva Jehova Otac; jer se kaže da će ga Bog
proslaviti u Njemu. Isto tako je jasno da je to sjedinjenje potpuno zvršeno patnjom
na krstu, koja je bila poslednje iskušenje. Da je Gospod, kroz borbe protivu
paklova, koje su bile iskušenja, proslavio Svoje Ljudsko, može se videti iz
navedenih odlomaka, br. 9528,9937. Da od Gospodovog proslavljenja
(glorifikacije), Božanska Istina proističe od Njega, On sam uči kod Jovana, Sveti Duh
još ne beše, jer Isus još ne beše proslavljen (VII, 39). Ponovo, Duh Sveti, Duh Istine,
kojega ću vam poslati, neće govoriti od sebe, on će me proslaviti, jer će od mojega
uzeti, i javiće vam. Sve što ima Otac moje je; za to rekoh da će od mojega uzeti, i
javiće vam (XVI, 13,14,15); Duh Istine je Božanska Istina koja proističe od Gospoda,
br. 9818. Jedinstvo Ljudskog sa Božanskim u Njemu opisuje se i time što se kaže,
da sve što ima Otac, da je Njegovo; i na drugome mestu, da su Otac i On jedno: i
da je Otac u Njemu i On u Ocu (Jovan X, 30;XIV, 10,11), vidi br. 3704; na taj način,
da je proslavljavanje ili sjedinjavanje bilo uzajamno; a to i Gospod uči kod Jovana,
Oče! proslavi Sina svojega, da i sin tvoj proslavi tebe (XVII, 1); gde je Otac
Božansko samo koje je bilo u Njemu, a Sin je Božansko Ljudsko: da je Otac
Božansko Dobro koje je bilo u Gospodu, može se videti, br. 3704,7499. Da je
Jehova u Reči Gospod, 2991,6303,8865; i da je Gospod Božansko samo ili Jehova u
ljudskom obliku, može se videti u navedenom, br. 9315.
10054. Miris ugodni (miris odmora, mira). Da ovo označava ono što se opaža kao
mir, vidi se iz značenja mirisa, što označava ono što se opaža, pokazano je, br.
3577,4624-4634,4748; i iz značenja odmora koji označava mir. Šta je Božanski mir
u nebu, može se videti, br. 92,93,2780,5662,8455,8665,8722; da je mir u najvišem
nebu Gospod, i da je Božansko koji proističe od Njega i koje stvara dobro u
nebesima, da je to ono što je najdublje, br. 3780,8517. Žrtva paljenica (ugodna)
naziva se odmorom (mirom) Jehovinim, jer se žrtvom paljenicom predstavljalo
jedinstvo Gospodovog Božanskog Ljudskog sa Božanskim samim, kao što je gore
pokazano, br. 10053; i tim je jedinstvo postignut mir u nebesima. (prim. prev.
Gospod je pobedivši paklove, dovodio u red i nebesa, koja su bila u opasnosti, osim
najvšeg ili trećeg neba).Jer je Gospod potčinio sve paklove dok je bio u svetu, i sva
nebesa doveo u stanje reda, br. 9715,9809,9937,10,019. Stoga se vidi zašto se
žrtva paljenica nazivala ugodnim mirisom Jehovi, kao na nekoliko mesta, gde se
govori o žrtvama paljenicama i ponudama, kao u Levitskoj I, 9,13,17;II, 2,9,12;II,
5;IV, 31;VI, 8,14;VIII, 28;XXIII, 13,18;Brojevi XV, 3,7,13;XXVII, 6,8,13;XXIX, 2,6,13.
10055. Žrtva ognjena Jehovi (Gospodu). Da ovo označava sve stvari od Božanske
Ljubavi, vidi se iz značenja žrtve (ponude) ognjene Jehovi, što označava da je to od
Božanske Ljubavi; jer oganj u Reči označava ljubav u oba smisla, a kada se govori o
Jehovi ili Gospodu, označava Božansku Ljubav. Da oganj označava ljubav u oba
smisla, može se videti, br. 4906,5214,6314,7324; i da u najvišem smislu, u kome se
odnosi na Jehovu ili Gospoda, označava Božansku Ljubav, br. 6832,6834,6849.
Žrtva paljenica naziva se ponudom (žrtvom) ognjenom Jehovi, jer Božansko se
obuklo u Ljudsko, i od Ljudskog se borilo protivu paklova i potčinilo ih, a u isto
vreme sjedililo ga s Božanskim, kako bi iz čiste ljubavi On mogao da spasi ljudsku
rasu. Da je ovo jedinstvo označeno žrtvom ognjenom, može se videti, br.
10042,10053,
10056. Stihovi 19-35. 19. Pa uzmi i drugoga ovna i neka mu metne Aron i
sinovi njegovi ruke svoje na glavu. 20. I zakolji toga ovna, i uzmi od krvi od njega
i pomaži vrh od desnoga uha Aronu i kraj od desnoga uha sinovima njegovim, i
palac u desne ruke njihove i palac od desne noge njihove, a ostalom krvlju
pokropi oltar unaokolo. 21. I uzmi krvi koja bude na oltaru i ulja za pomazanje, i
pokropi Arona i haljine njegove, i sinove njegove i haljine njihove, i biće svet on i
haljine njegove i sinovi njegovi i haljine njihove. 22. Po tom uzmi salo od ovna i
rep i salo što je po crevima i mrežicu na jetri i oba bubrega i salo oko njih, i desno
pleće; jer je ovan posvetni. 23. I jedan hljeb i jedan kolač s uljem i jednu pogaču
iz kotarice , u kojoj budu presni hlebovi pred Jehovom. 24. I to sve metni u ruku
Aronu i u ruke sinovima njegovim, i obrći tamo i amo, da bude žrtva obrtana
pred Jehovom. 25. Po tom uzmi im to iz ruku, i zapali na oltru svrh žrtve
paljenice, da bude miris ugodan pred Jehovom; to je žrtva ognjena Jehovi. 26. I
uzmi grudi od ovna posvetnoga, koji bude za Arona, i obrtaćeš ih tamo i amo, da
bude žrtva obrtana pred Jehovom, i to će biti tvoj deo. 27. Tako ćeš osvetiti grudi
od žrtve obrtane i pleće od žrtve podizane, što je obrtano i što je podizano od
ovna posvetnoga za Arona i za sinove njegove. 28. I to će biti Aronu i sinovima
njegovim uredbom večnom od sinova Izrailjevih, jer je žrtva podizana sinova
Izrailjevih. Kad je žrtva podizana sinova Izrailjevih od njihovijeh žrtava zahvalnih,
žrtva podizana biće Jehovi. 29. A svete haljine Aronove neka budu sinovima
njegovim nakon njega da se pomazuju u njima i da im se u njima posvećuju ruke.
30. Sedam dana neka ih oblači koji na njegovo mesto bude sveštenik između
sinova Izrailjevih, koji će ulaziti u šator od sastanka da služi u svetinji. 31. A ovna
posvetnoga uzmi i skuvaj meso od njega na mestu svetome. 32. A Aron i sinovi
njegovi neka na vratima šatora od sastanka jedu meso od toga ovna i hleb što je
u kotarici. 33. Neka ga jedu oni za koje je bilo očišćenje da bi im se posvetile ruke
da bi bili posvećeni; a drugi da ne jede, jer je stvar sveta. 34. Ako bi ostalo što
mesa posvetnoga ili hleba do jutra, onda što ostane sažezi ognjem, a da se ne
jede, jer je stvar sveta. 35. I tako učini Aronu i sinovima njegovijem po svemu što
ti zapovedih; sedam dana svetićeš im ruke.
19. Pa uzmi i drugoga ovna, označava sledeće stanje, koje je stanje Božanske
Istine koja proističe od Gospodovog Božanskog Dobra u nebesima; i neka mu
metne Aron i sinovi njegovi ruke svoje na glavu, označava komunikaciju moći sa
celinom; 20. I zakolji toga ovna,označava pripremanje; i uzmi od krvi od njega,
označava Božansku Istinu, koja proizlazi od Gospodovog Božanskog Dobra u
nebesima; i pomaži vrh od desnoga uha Aronu i kraj od desnoga uha sinovima
njegovim,označava sve što se opaža od Božanske Istine koja proizilazi od
Gospodovog Božanskog Dobra u nebesima; i palac u desne ruke njihove, označava
Intelektualno, otuda u srednjem nebu; i palac od desne noge njihove, označava
Itelektualno u poslednjem nebu; a ostalom krvlju pokropi oltar unaokolo,
označava sjedinjavanje Božanske istine s Božanskim Dobrom; 21. I uzmi krvi koja
bude na oltaru, označava Božansku Istinu sjedinjenu sa Gospodovim Božanskim
Dobrom; i ulja za pomazanje, označava Božansku Istinu Božanske Ljubavi koja je u
Gospodu; i pokropi Arona i haljine njegove, označava uzajamno sjedinjavanje
Božaskog Dobra sa Božanskom Istinom u Gospodovom Božanskom Ljudskom u
višim nebesima; i sinove njegove i haljine njihove, označava uzajamno
sjedinjavanje Božanskog Dobra sa Gospodovim Božanskim Ljudskim u nižim
nebesima; i biće svet on i haljine njegove i sinovi njegovi i haljine njihove, označava
na taj način sve stvari u nebesima. 22. Potom, uzmi salo od ovna, označava dobro
u nebesima; i rep, označava svu istinu tamo; i salo što je po crevima, označava
dobro u poslednjim stvarima; i mrežicu na jetri, označava unutrašnje očišćeno
dobro prirodnog čoveka; i oba bubrega, i salo oko njih, označava unutrašnju
očišćenu istinu prirodnog čoveka i njegovu istinu; i desno pleće, označava
najdublje dobro; jer je ovan posvetni, označava reprezentativ Božanske Moći
Gospodove u nebesima kroz Božansku Istinu od Njegovog Božanskog Dobra. 23. I
jedan hleb, označava najdublje nebesko dobro od Gospoda; i jedan kolač s uljem,
označava srednje nebesko dobro; i jednu pogaču, označava poslednje nebesko
dobro; iz košarice , u kojoj budu presni hlebovi, označava koji su zajedno u
čulnom; pred Jehovom, označava od Gospodovog Božanskog Dobra. 24. I to sve
metni u ruku Aronu i u ruke sinovima njegovim,označava priznavanje u nebesima
da su te stvari Gospodove i od Gospoda; i obrći tamo i amo, da bude žrtva
obrtana pred Jehovom, označava otuda život Božanski; 25. Po tom uzmi im to iz
ruku, i zapali na oltaru svrh žrtve paljenice,označava jedinstvo sa Božaskkim
Dobrom Božanske Ljubavi; da bude miris ugodan pred Jehovom, označava ono što
se opaža od mira; to je žrtva ognjena Jehovi, označava od Božanske Ljubavi; 26. I
uzmi grudi, označava Božansko Duhovno u nebesima i usvajanje tamo; od ovna
posvetnoga, koji bude za Arona, označava reprezentativ Božanske Moći
Gospodove u nebesima kroz Božansku Istinu od Njegovog Božanskog Dobra; i
obrtaćeš ih tamo i amo, da bude žrtva obrtana pred Jehovom, označva
oživljavanje; i to će biti tvoj deo, označava komunikaciju s onima koji su u
Božanskim Istinama; 27. Tako ćeš osvetiti grudi od žrtve obrtane, označava
Duhovno Božansko priznato u nebu i u Crkvi; i pleće od žrtve podizane, označava
Nebesko Božansko koje je od Gospoda samoga, opažano u nebu i u crkvi; što je
obrtano i što je podizano, označava koje je priznato i primljeno, od ovna
posvetnoga za Arona i za sinove njegove, označava reprezentativ Gospodove
Božanske Moći u nebesima kroz Božansku Istinu od Božanskog Dobra; 28. I to će
biti Aronu i sinovima njegovim uredbom večnom od sinova Izrailjevih, označava
zakon reda u reprezentativnoj Crkvi u pogledu Božanskog Dobra Gospodovog i
Božanske Istine koja proističe iz ovoga; jer je žrtva podizana, označava
reprezentativ Božanskog dobra i Božanske istine koja iz toga proističe. Kad je žrtva
podizana sinova Izrailjevih od njihovih žrtava zahvalnih, žrtva podizana biće Jehovi,
označava primanje u nebesima i u Crkvi, i priznavanje da je to Gospod sam. 29. A
svete haljine Aronove, označava Duhovno Božansko koje proističe neposredno od
Nebeskog Božanskog, neka budu sinovima njegovijem nakon njega, označava
uzastopno u prirodnom; da se pomazuju u njima, označava predstavljati Gospoda
kao Božansko Dobro; i da im se u njima posvećuju ruke, označava reprezentativ
Božanske Istine koja proističe od Božanskog Dobra Gospodovog u nebesima; 30.
Sedam dana neka ih oblači, označava puno priznavanje i primanje; koji na njegovo
mesto bude sveštenik između sinova Izrailjevih, koji će ulaziti u šator od sastanka
da služi u svetinji, označava u celom bogoštovanju u nebu i u Crkvi; 31. A ovna
posvetnoga uzmi, označava reprezentativ Božanske Moći Gospodove u nebesima
kroz Božansku Istinu od Božanskog Dobra, i njenu komunikaciju i primanje tamo; i
skuvaj meso od njega na mestu svetome, označava pripremanje dobra radi
njegove svrhe u životu kroz istine doktrine u prosvetljenju od Gospoda. 32. A Aron
i sinovi njegovi neka jedu meso od toga ovna, označava usvajanje duhovnog dobra
od Gospoda; i hleb što je u kotarici, označava usvajanje nebeskog dobra od
Gospoda; na vratima šatora od sastanka, označava ući u nebo; 33. Neka ga jedu
oni za koje je bilo očišćenje, označava usvajanje dobra kod onih koji su očišćeni od
zala i obmana; da bi im se posvetile ruke, označava primiti Božansku Istinu; da bi
bili posvećeni, označava da bi bili istine od dobra od Gospoda; ; a drugi da ne
jede,označava neprimanje kod onih koji ne priznaju Gospoda; jer je stvar sveta,
označava zato što su Božanski; 34. Ako bi ostalo što mesa posvetnoga ili hleba do
jutra,označava dobro duhovno i nebesko, koja nisu povezana u novom stanju;
onda što ostane sažezi ognjem, označava njihovo rasipanje; a da se ne
jede,označava jer se neće usvojiti; jer je stvar sveta, označava što se neće
povezati, jer bi profanacija usledila; 35. I tako učini Aronu i sinovima njegovijem,
označava ovaj reprezentativ Gospodovog proslavljenja, i Njegovog influksa u
nebesa i u Crkvu; po svemu što ti zapovedih, označava u skladu sa zakonima
Božanskog reda; sedam dana svetićeš im ruke, označava reprezentativ potpune
moći Gospodove u nebesima kroz influks od Božanskog Dobra Božanske Ljubavi
Njegovog Ljudskog.
10057. (19)Pa uzmi i drugoga ovna. Da ovo označava sledeće stanje, koje je stanje
Božanske Istine od Gospodovog Božanskog Dobra u nebesima, vidi se iz onoga što
prethodi i što sledi. Predmet o kome se pre govorilo bile su žrtve ovna i žrtve
paljenice (ognjene) prvoga ovna. U onome što sledi govori se o drugom ovnu i o
posvećivanju ruku, koje se postiže pomoću toga; i na kraju o žrtvovanju ovna, i
svakodnevnom žrtvovanju jagnjadi. Ko tu ne može da vidi, ako misli iz
prosvetljenog razuma, da su nebeske misterije sadržane u svakoj pojedinosti ovih
stvari? Inače, kojoj bi svrsi služilo ustanovljenje žrtava i žrtava paljenica s toliko
ceremonijala, na primer, da oltar treba pokropiti krvlju, i da treba pomazati krvlju
kraj uha Aronovog i njegovih sinova, a isto tako i haljina; i da treba spaliti na
oltaru salo sa creva, slezine, i bubrega, pa i same bubrege, i da se ostatak delova
spali izvan okola, ili da se pojede; i da se kod žrtvovanja creva i noge postave na
komade (žrtve), a da se spali sve što ostane; isto tako da se delovi drugoga ovna
obrću tamo i amo na dlanovima Aronovim i njegovih sinova, i da treba neke
delove pojesti.
Neka svako pomisli, ako želi, da li bi ove stvari imale neki značaj u svetu, i
zaključio bi da ne bi imale nikakvog značaja, da one ne sadrže svete misterije. Pa
ako sdrže svete misterije, one mora da se odnose na nebo i na Crkvu, a u najvišem
smislu na Gospoda, jer samo su ovo svete stvari, jer su Božanske. Kad bi član vere
bio da je Reč sveta i da je nadahnuta u svakom izrazu, onda se mora verovti da
sve pojedinosti vezane za žrtve i žrtve paljenice podrazumevaju i sadrže u sebi
takve misterije. Da one stvarno sadrže i podrazumevaju to, ne može se znati na
zemlji, osim kada se zna šta je označeno svakom od ovih stvari u nebesima. Ali
samo unutrašnji smisao Reči uči značenja ovakvih stvari, jer se ovaj smisao može
saznati preko korespondencija; jer sve stvari u prirodnom svetu korespondiraju
stvarima u duhovnlom svetu, jer prethodi (prirodni) svet postoji i opstoji od
potonjeg (od duhovnog).
Ali šta žrtve i žrtve paljenice, opisane u ovome poglavlju, sadrže, biće pokazano u
serijama tako što će se otkriti korespondencije pomoću unutrašnjeg smisla. U
najvišem smislu, u kojemu su sve stvari Božanske, predmet o kome se govori je
proslavljenje (glorifikacija) Gospodovog Ljudskog, a u reprezenativnom smislu
čovekov preporod. Stvarni proces glorifikacije Gospodovog Ljudsko, i čovekovog
preporoda, opisuje se onim stvarima koje su zapoveđene o žrtvama i žrtvama
paljenicama; i da bi se taj proces shvatio, dopušteno je to izneti pomoću onih
stvari koje su razumljive.
Dobro je poznato da čovek opaža unutra u sebi stvari koje se vide očima i koje se
čuju ušima, i da one prolaze, tako reći, od sveta preko očiju i ušiju u misao, pa
stoga i u razum; jer misao pripada razumu. A ako su to stvari koje se vole, one tada
prelaze i u volju, a od volje intelektualnim putem u govor i delo. Ovakvi utisci, kao
krugom, prelaze preko prirodnog čoveka u duhovnog čoveka; i od ovoga ponovo u
svet. Međutim, treba da se zna da se ovaj krug oblikuje počev od volje, što je ona
najdublje čovekovog života, to jest, tamo počinje, i tu se završava. Voljom čoveka,
koji je u dobru, vlada se iz neba od Gospoda, iako izgleda da je drugačije;
unutrašnji čovek počinje u nebu, dok spoljašnji u svetu. Zato što je to krug
čovekovog života, stoga, kad se čovek preporađa, on se preporađa ovim putem, a
kad se preporodi, on živi i postupa u skladu s tim (prim.prev, to jest prema krugu
života). Sledstveno, dok se čovek preporađa, istine , koje pripadaju veri, ulaze
preko slušanja i vida, i usađuju se u memoriju prirodnog čoveka. One se uzimaju iz
memorije u misao razuma, a one koje se vole, te postaju istine volje; i koliko
postaju deo volje, toliko ulaze u život, jer čovekova volja je njegov suštinski život; a
koliko ulaze u život, toliko postaju deo njegovih osećanja, stoga i deo ljubavi
prema bližnjem u volji, i deo vere u razumu; posle toga čovek govori i postupa od
toga života, a koji je život ljubavi prema bližnjem i vere. Od ljubavi prema bližnjem,
koja pripada volji, izlazi govor kao i pokreti tela, svako delo unutrašnjim putem, a
koji je put vere. Iz ovih se stvari vidi da je krug čovekovog preporađanja sličan
krugu njegovog života uopšte; a ova se sličnost oblikuje u volji preko uticaja iz
neba od Gospoda.
Stoga se vidi da kod čoveka koji se preporađa postoje dva stanja; prvo je kada se
istine vere usađuju i povezuju s dobrima ljubavi prema bližnjem, a drugo je kada
govori od dobra ljubavi prema bližnjem uz pomoć istina vere, i postupa u skladu s
njima. Tako se vidi da je prvo stanje preko sveta a kroz prirodnog čoveka u
duhovnog, to jest, u nebo; a drugo od neba preko duhovnog čoveka u prirodnog, stoga u svet. Duhovni ili unutrašnji čovek je u nebu, a prirodni ili spoljašnji je u
svetu. Ovo je krug čovekovog preporađanja, pa je stoga i krug duhovnog života. O
ova dva stanja čoveka dok se preporađa, vidi šta je navedeno, br. 9274. Iz ovoga
štio je rečeno, može se oblikovati neka ideja o proslavljenju Gospodovog Ljudskog;
jer kako je Gospod proslavio Svoje Ljudsko, tako On preporađa čoveka. Stoga, kao
što je gore rečeno, čovekovo preporađanje je slika proslavljenja Gospodovog;
stoga se vidi da je prvo stanje Gospodovog proslavljenja bilo to što je Svoje
Ljudsko učinio Božanskom Istinom, i da ga ujedini s Božanskim Dobrom koje je bilo
u Njemu; i da je drugo stanje bilo u tome što je postupao od Božanskog Dobra kroz
Božansku Istinu; jer su kroz Božansku Istinu, koja proističe od Božanskog Dobra,
oblikovani i nebo i Crkva, kao i svi oni koji se u Crkvi nanovo rađaju.
Takve su stvari opisane žrtvama i žrtvama paljenicama, kao i ceremonijalom
povezanim s njima, o kojima se govori u ovome poglavlju. Žrtvovanjem ovna, kao i
žrtvom paljenicom od prvoga ovna, opisuje se prvo stanje, a polaganjem ruke na
drugoga ovna opisuje se drugo stanje; i na kraju, žrtvovanjem junca i žrtvama
paljenicama njen nastavak Treba da se zna, da se čovek koji se preporađa, da se
očišćava neprekidno; jer koliko se očišćava od zala i obmana, toliko se istine vere
usađuju, i toliko se povezuju s dobrom ljubavi prema bližnjem, i on tada postupa iz
ljubavi prema bližnjem. Očišćanje od zala i obmana nije i oslobađanje od njih, nego
njihovo uklanjanje, kao što se može videti, br. 86, 887, 894, 929, 1581, 2269, 2406,
4564, 8206, 9446-9451, 9938. Ali u slučaju Gospoda, to nije bilo uklanjanje, nego
izbacivanje onih stvari koje bile od majke, stoga potpuno oslobađanje od njih, jer
tada više nije bio Sin Marijin, kao što se može videti u onome što je navedeno, br.
9315, na kraju. Ovo je sve rečeno kako bi se znalo šta je označeno polaganjem
ruke na drugoga ovna, a što je predmet o kome će se govoriti u onome što sledi.
10058. I neka mu metnu Aron i sinovi njegovi ruke svoje na glavu. Da ovo
označava komunikaciju moći sa celinom, vidi se iz značenja polaganja ruku, što
označava komunikaciju, prenošenje, i primanje moći, vidi br. 10023; i iz značenja
glave, što je celina sa delovima, vidi br. 10011; na taj način je sve sa svim
pojedinostima predstavljeno ovim drugim ovnom.
10059. (20) I zakolji toga ovna. Da ovo označava pripremanje, vidi se iz značenja
klanja, kada se odnosi na žrtve i žrtve paljenice, što je pripremanje, br. 10024.
10060. I uzmi krvi od njega. Da ovo označava Božansku Istinu koja proističe od
Gospodovog Božanskog Dobra, vidi se iz značenja krvi, kada se to odnosi na žrtve i
žrtve paljenice, što je Božanska Istina, kao što je gore pokazano, br. 10026, 10033,
u ovom slučaju Božanska Istina koja proističe od Božanskog Dobra Gospodovog
Božanskog Ljudskog, koje se komunicira i prima u nebesima, jer je to predmet o
kome se govori sada u onome što sledi. Gore je rečeno (br. 10057), da postoje dva
stanja kod čoveka koji se preporađa; prvo je kada se usađuje istina, i kada se ona
povezuje s dobrom, a drugo je kada je on u dobru, i kad postupa od dobra. Kad je
čovek u potonjem stanju, istine koje ima proističu od dobra; on ih razmatra,
govori o njima, i tvori ih od dobra; tada je dobro u svemu, kao duša u čoveku, ili
srce u telu; ovo isto tako mudar čovek opaža od razgovora i postupaka onih koji su
u dobru. Iz ove ideje o čovekovom preporađanju, može se oblikovati neka ideja o
proslavljenju Gospodovog Ljudskog, jer onako kako je Gospod proslavio Svoje
Ljudsko, tako On preporađa čoveka, br. 3138, 3212, 3296, 4402, 5688. Jer je prvo
stanje Gospodove glorifikacije Njegovog Ljudskog bilo usađivanje Božanske Istine, i
njeno sjedinjavanje sa Božanskim Dobrom; otuda je Gospod, dok je bio u svetu,
učinio Svoje ljudsko Božanskom Istinom, a isto tako i sjedinjenjem s Božanskim
Dobrom, koje je bilo u Njemu, učinio ga je Božanskim Dobrom, kao što se može
videti iz onoga što je navedeno, br. 9199,9315,9315, oba na kraju. Drugo stanje
Njegove glorifikacije je bilo u tome što je od Božanskog Dobra proizlazila Božanska
Istina, koja je Njegovo Božansko u Nebesima. Ovo se prvo stanje glorifikacije
Gospodovog Ljudskog opisuje u unutrašnjem smislu ovih stvari koje su rečene o
žrtvovanju junca , i žrtvom paljenicom ovna, o čemu se govori u ovome poglavlju,
stihovi 10 do 18; dok se drugo stanje opisuje onim što sada sledi o drugome ovnu,
koji se naziva ovan posvetni. Stoga je očito da se krvlju ovde označava Božanska
Istina koja proističe od Gospodovog Božanskog Dobra, komunicirana i primljena u
nebesima.
10061. I pomaži njom kraj od desnoga uha Aronu, i kraj desnoga uha sinovima
njegovijem. Da ovo označava sve što se opaža od Božanske Istine koja proističe od
Božanskog Dobra Gospodovog u nebesima, vidi se iz značenja krvi, koja se stavljala
na vrh uha, što označava Božansku Istinu u nebesima i u Crkvi, koja proističe od
Gospodovog Božasnkog Dobra, kao što je gore pokazano, 10 060; i iz značenja uha,
što označava ono što se opaža, vidi br. 9397, ovde, ono što se opaža od Božanske
Istine u nebesima i u Crkvi, jer sve što se tamo opaža, opaža se od te istine. Ovde
se posebno misli na ono što se opaža u nebeskom carstvu, jer se tamo istina opaža
od dobra, kao što se može videti u onome što je navedeno, br. 9277; i iz značenja
vrha, koji je najudaljeniji deo uha, što označava celinu ili sve; jer ono što je prvo ili
najviše, to označava celinu ili sve, tako isto poslednje ili krajnje označava isto, kao
što se može videti gore, br. 10014; i iz značenja desnoga uha, što označava ono što
označava istinu koja se opaža od dobra. Desno uho ima ovo značenja, jer delovi na
desnoj čovekovoj strani korespondiraju istinama preko kojih se stiče dobro, br.
9604, 9736. Isti je slučaj s mozgom, licem, i organima čula tamo, tako isto s
grudima, slabinama, i nogama. Onaj ko ne zna ovu misteriju, ne može da razume
zašto je bilo zapoveđeno da se pomaže krvlju okrajak desnoga uha, palac desne
ruke, i palac na desnom stopalu Arona i njegovih sinova; i zašto treba, pored
pretiline ovoga ovna, spaliti na oltaru i desno pleće, o čemu se govori u onome što
sledi u ovome poglavlju (stihovi 22,25). A slično tome, ne zna se zašto se krv žrtve
mora staviti na vrh desnog uha onoga koji se čisti od gube, i na palac desne ruke, i
na palac desne noge; i da sveštenik treba da izlije iz loga (prim. prev. log je
Jevrejska mera za tečnost) na dlan njegove ruke , i da umoči desni prst u ulje koje
je na dlanu njegove leve ruke, i da njome pokropi svojim desnim prstom sedam
puta ka Jehovi (Levitska XIV, 14-18,25-28). Niti se može znati značenje onoga što je
Gospod rekao učenicima kada su ribarili, jer im je rekao da bace mrežu na desnu
stranu čamca; i da kad su bacili, da nisu mogli da izvuku mrežu koliko je bila puna
ribe (Jovan XXI, 6). Ovo predstavlja /istinu/, da delovati i učiti od dobra je shvatiti
bezbrioj stvari koje pripadaju istini, a ne obrnuto, (prim.prev. drugim rečima, kada
čovek polazi od dobra, to jest, kada dobar čovek deluje i naučava, njemu se više
veruje, i njemu se otvaraju mnoge istine, za razliku od onoga koji polazi od istine,to
jest, koji nije u ljubavi prema bližnjem. Njemu Gospod ne otvara nove istine jer u
tome čoveku nema odgovarajućeg dobra).
Oni koji su u istinama od dobra, označeni su ovcama koje su o desnu ruku, dok su
oni koji su u istinama koje nisu od dobra, označeni jarcima koji su o levu ruku
(Mateja XXV, 32). Desnom su rukom označeni oni koji su u svetlosti istine od
dobra, kod Davida, Tvoje je nebo i tvoja je zemlja, vaseljena i sve što je u njoj, i ti si
ih stvorio. Sever i jug si stvorio desnicom svojom (LXXXIX, 11,12); gde se nebom,
zemljom, i vaseljenom označava Crkva, br. 9325; sve što je u njoj je sva istina i
dobro, koji sačinjavaju Crkvu; severom se označavaju oni koji su u zatamnjenom
stanju u pogledu istine, br. 3708, a desnom rukom oni koji su u svetlosti istine od
dobra, što je označeno i jugom, br.9642. Značenje stajanja o desnu ruku Božiju, što
se kaže za Gospoda, sada je jasno (Psalam CX, 1,5; Mateja XXV, 63,64; Marko XII,
36;XVI, 61,62; Luka XX, 42,43); naime, Božanska Moć kroz Božansku Istinu koja
većina izraza u Reči imaju i obrnuto značenje, tako i desna ruka i leva ruka; i u tom
slučaju desna ruka označava zlo koje podstiče obmanu, dok leva ruka označava
obmanu koja podstiče zlo, kao kod Zaharije, Teško pastiru nikakvom, koji ostavlja
stado! Mač mu je nad mišicom i nad desnijem okom; mišica će mu usahnuti i
desno će mu oko potamnjeti (XI, 17). Mišica u ovom odlomku označava moć istine
koja potvrđuje zlo, o kojoj se moći kaže, jer je bezvredna, da će usahnuti; dok
desno oko označava poznavanje dobra (scientia) koja se koristi da potvrđuje
obmanu, tako da znanje istine nema vrednosti, pa se kaže da će potamnjeti. Pastir
označava onoga koji uči istine, i time vodi ka dobru, br. 343,3795,6044; mišica
nikakvog pastira označava nikakvu moć; oko označava razumevanje i opažanje
istine, br. 4403-4421,4523-4534,9051; desno oko bezvrednog pastira označava
znanje dobra bez njegovog razumevanja i opažanja, jer se primenjuje za obmanu;
tama označava obmanu od zla, br. 7711. Kod Mateje, Ako te oko tvoje desno
sablažnjava, iskopaj ga i baci od sebe; I ako te desna ruka tvoja sablažnjava, odseci
je i baci od sebe; jer ti je bolje da pogine jedan od udova tvojijeh nego li celo telo
tvoje da bude bačeno u pakao (V, 29,30). Desno oko /ovde/ označava razumevanje
i verovanje u obmanu od zla, dok desna ruka /ovde/označava obmanu samu od
zla. Svako može da zna da se okom ovde ne označava oko, ni desnom rukom desna
ruka, i da oko koje sablažnjava ne treba iskopati, niti ruku koja salažnjava treba
odseći, jer time se čovek ne bi mogao spasiti. I u Otkrovenju, zver je dala svima
znak na desnoj ruci, i na njihovim čelima (XIII, 16); gde desna ruka označava
obmanu od zla, a čelo označava ljubav za zlo od koje se izvodi obmana. Da čelo
označava nebesku ljubav, a otuda u obrnutom smislu paklenu ljubav, može se
videti, br. 9936.
10062. I palac desne ruke njihove. Da ovo označava Intelektualno otuda u
srednjem nebu, vidi se iz značenja palca, što označava moć dobra kroz istinu, ili
istinu u njenoj moći od dobra, i Intelektualno otuda, o čemu će se uskoro
govoriti.To označava Intelektualno u srednjem nebu, jer se krvlju, koja se stavljala
na palac ruke, označava Božanska Istina koja proističe od Gospodovog Božanskog
Dobra u nebesima (vidi gore, br. 10060); u ovom slučaju, stoga, Intelektualno iz
toga; jer se krvlju na vrhu desnoga uha označava opažanje u najdubljem nebu.
Otuda to da se krvlju na palcu desne ruke označava Intelektualno u srednjem
nebu; dok se velikim palcem na desnom stopalu označava isto u poslednjem nebu;
jer se stvari u najdubljem nebu označavaju glavom, i stvarima koje pripadaju glavi;
ovde, stoga, opažajna moć Intelektualnog desnim uhom, jer ono pripada glavi.
Stvari srednjeg neba označavaju se telom, i stvarima koje pripadaju telu, pa se u
ovom slučaju Intelektualno označava desnom rukom; dok se stvari poslednjeg
neba označavaju stopalima, i stvarima koje pripadaju stopalima. Da je takva
korespondencija nebesa sa čovekom, može se videti gore, br. 10030, i u
odlomcima koji su tamo navedeni. Osim toga, u najdubljem nebu postoji opažnje
istine od dobra; ali u srednjem nebu nema opažanja istine od dobra, nego
razumevanja njenog , a slično i u poslednjem nebu, kao što se može videti u
odlomcima koji su navedeni, br. 9277,9596,9684.
Da palac desne ruke treba da označava istinu od dobra u njenoj sili, a otuda
označava i Intelektualno u srednjem nebu, izgleda doista premala i sitničava stvar
da bi označavala nebo; otuda, može se zapitati, zašto palac ima takvo važno
značenje? Ali treba znati da krajnji deo tela svakoga organa označava isto što i
ceo organ; jer telo vrši radnje preko mišica i ruku. Da ono što je poslednje označava
sve i celinu, kao što je slučaj s prvim i najvišim, može se videti gore, br. 10044, Da
ruka označava moć, i da sva moć potiče od istine od dobra, može se videti u onome
što je navedeno, br. 10019, i da desna ruka označava moć istine od dobra, a leva
ruka istinu pomoću koje dobro deluje, br. 10061. Označeno je Intelektualno, zato
što je sve u njemu oblikovano od istina, dok je sve voljno oblikovano od dobara, jer
sve stvari u svetu i u nebesima odnose se na istinu i dobro; i čovekov je razum dat
radi istina, a volja radi dobara; stoga, pošto ruke označavaju istinu u njenoj moći, i
razum je označen istim. Pošto palac, kao i sama ruka, označava moć koja pripada
istini od dobra, stoga se među neznabošcima u drevna vremena odsecao palac i
veliki palac neprijateljima (Sudije I, 6,7). Ovim se predstavljalo oduzimanje sve
moći. A u palcu je glavni izvor moći ruke, jer kada se on otseče, ruka nije korisna u
boju. Pošto palac, kao i prsti, označava moć, to se kaže kod Davida, Jehova uči ruke
moje boju, prste moje ratu (Psalam CXLIV, 1). Ponovo, Kad pogledam nebesa tvoja,
dela prsta tvojih (Psalam VIII, 3). I kod Luke, Isus reče, Ako li ja prstom Božijim
izgonim đavole, dakle je došlo k vama carstvo Božije (XI, 20).
10063. I palac desne noge njihove. Da ovo označava Intelektualno u poslednjem
nebu, vidi se iz onoga što je pokazano upravo gore,br. 10062.
10064. A ostalom krvlju pokropi oltar unaokolo. Da ovo označava jedinstvo
Božanske Istine sa Božanskim Dobrom, vidi se iz značenja krvi, kada se odnosi na
žrtve i žrtve paljenice, što označava Božansku Istinu, kao što je pokazano gore, br.
10,026, 10,033; i iz značenja oltara, da je to reprezentativ Gospoda kao Božanskog
Dobra, br. 9964. Kada se kaže Božansko Dobro, misli se i na Božansku Ljubav, jer
svako dobro pripada ljubavi, jer ono što se voli, to se smatra dobrom, i naziva se
dobrom; a svaka istina pripada veri, jer što god se veruje smatra se, i naziva se
istinom. Stoga sledi da one stvari koje oblikuju čovekovo razumevanje, pripadaju
veri, a one koje oblikuju volju, ljubavi; jer je čovekovo razumevanje dato bi se
primale istine vere, a njegova volja da bi se primala dobra ljubavi. Stoga je
čovekovo razumevanje (razum) onakvo kakve su istine koje ga oblikuju i vera koju
one oblikuju; a njegova volja je onakva kakva su dobra koja je oblikuju i kakava je
ljubav prema njima /dobrima/. U obrnutom smislu postoji ljubav prema zlu i
verovanje u obmanu, pa stoga i volja i razumevanje u skladu s tim; a razumevanje
je onakvo kakva je obmana koja ga oblikuje i vera u obmanu; a volja je onakva
kakvo je zlo koje je oblikuje i ljubav prema zlu. Da je volja da se čini zlo i verovanje
u obmanu iz pakla, i da su one pakao kod čoveka, jasno je, jer su one suprotnosti
razumevanju istine i volji da se čini dobro, koji imaju nebesko poreklo i potiču od
Gospoda, pa stoga sačinjavaju nebo kod čoveka.
10965. (21) I uzmi krvi koja bude na oltaru. Da ovo označava Božansku Istinu
ujedinjenu s Božanskim Dobrom Gospodovim, vidi se iz značenja krvi na oltaru, što
označava Božansku Istinu, ujedinjenu s Božanskim Dobrom, kao što je pokazano
upravo gore, br. 10064. Kakav je ovo slučaj, biće pokazano ubrzo u onome što
sledi.
10066. I ulja za pomazanje. Da ovo označava Božansko Dobro Božanske Ljubavi
koja je u Gospodu, vidi se iz značenja ulja za pomazanje, što je reprezentativ
Božanskog Dobra Božanske Ljubavi koja je u Gospodu, vidi br. 9954,10019.
10067. I pokropi Arona i haljine njegove. Da ovo označava uzajamno sjedinjavanje
Božanskog Dobra i Božanske Istine u najvišim nebesima, vidi se iz reprezentacije
Arona, koji označava Gospoda kao Božansko Dobro, kao što se može videti, br.
9806, koje je Gospodovo Božansko Dobro u nebeskom carstvu, kao što je
pokazano, br. 9946, ili, što je isto,u najvišim nebesima; i iz značenja Aronovih
haljina, koje predstavljaju Gospodovo duhovno carstvo pridruženo Njegovom
nebeskom carstvu, o čemo se govorilo u br. 9814; i iz značenja kropljenja po njima,
što znači ujediniti; jer ono što je kropljeno (poprskano) i onaj na koga se izlivalo
/ulje ili miro pomazanja/, to je predstavljalo jedinstvo, kao gore, gde se kaže da
treba da se pokropi okolo oltara, br. 10064. Tu se misli na Gospodovo Božansko
Ljudsko u nebesima, jer se u ovome odlomku, i u onome što sledi, govori o
Gospodovom Božaskom u nebesima, i o Njegovom jedinstvu s anđelima tamo, to
jest, o drugom stanju glorifikacje Gospodovog Ljudskog, vidi br. 10057; stoga je
ovde Aronom predstavljen Gospod kao Božansko Dobro u nebeskom carstvu, a
njegovim haljinama /Gospodovo Ljudsko/ kao Božanska Istina u duhovnom
carstvu koje je pridruženo nebeskm carstvu, tako u svakom od najviših neba. Sve
to proizlazi od Božanskog Ljudskog, jer se u nebu na priznaje i ne bogoštuje
nijedno drugo Božansko, osim Gospodovo Božansko Ljudsko, jer Božansko, koje je
Gospod nazivao Svojm Ocem, bilo je Božansko u Njemu samom. Da se u nebesima
ne bogoštuje nijedno drugo Božansko osim Gospodovog Božanskog Ljudskog, vidi
se iz Gospodovoh reči u mnogim prilikama kod jevanđelista, kao iz sledećeg, Sve je
meni predao Otac moj (Mat. XI, 27; Luka X, 22). Otac predade sve u ruke Sinu
(Jovan III, 34,35). Otac dade Sinu vlast nad svakim telom (Jovan XVII, 2). Bez mene
ne možete ništa činiti (XV, 5). Oče, sve što je moje i tvoje je, i što je tvoje moje
je(Jovan XVII, 10). Sva mi je vlast data u nebesima i na zemlji (Mateja XXVII, 18).
Isus reče Petru: Daću ti ključeve carstva nebeskog, i sve što vežeš na zemlji biće
vezano na nebu, i što odrešiš na zemlji biće odrešeno na nebu (Mateja XVI, 19). Da
je slučaj ovakav, vidi se i po tome što se niko ne može povezati verom i ljubavlju sa
Božanskim samim osim kroz Božansko Ljudsko; jer Božansko samo, koje se naziva
Ocem, ne može da uđe u misao, jer je neshvaljivo, a ono što ne može da uđe u
misao, to ne može da uđe u um kao predmet vere, ili kao predmet ljubavi, dok je
glavna stavr bogoštovanja verovanje u Boga, i ljubav prema Njemu iznad svih
stvari.
Da je Božansko samo, koje je Otac neshvatljivo, Gospod uči i kod Jovana, Niko
nije nikada vidio Oca, osim jedinorodnog Sina, koji je u naručju Oca, koji ga javi (I,
18). Ponovo, Ni glasa njegova kad čuste, ni lica njegova videste (V, 37). A da je
Božansko samo, koje je Otac, shvatljivo u Gospodu preko njegovog Božanskog
Ljudskog, On ponovo uči kod Jovana, Ko je vidio mene, vidio je Oca (XV, 6). I kod
Mateje, Sve je meni predao Otac moj, i niko ne zna sina do Otac; niti Oca ko zna do
sin i ako sin hoće kome kazati (XI, 27); kaže se i da niko ne zna Sina osim Otac, jer
se Sinom označava Božanska Istina, a Ocem Božansko Dobro, svako u Gospodu. A
to znači da jednog može da zna samo drugi; stoga Gospod prvo kaže, da mu je sve
Otac predao, a posle da On zna Oca kojega može da pokaže kome hoće. Jovan XI,
27/. Da je Sin Božanska Istina, a Otac Božansko Dobro, i jedno i drugo u Gospodu,
može se videti. br. 2803,2813,3704,8897,9807. Iz svih ovih stvari sada je očito da
je Božansko u nebeseima Gospodovo Božansko Ljudsko.
Sada ćemo govoriti o stanju koje je prdstavljeno krvlju drugoga ovna kojom se
kropio oltar i okolo, i o uzimanju te krvi i ulja pomazanja, i kropljenju po Aronu i
njgovim haljinama. Da ove stvari označavaju jedinstvo Božanske Istine i Božanskog
Dobra, i Božanskog Dobra i Božanske Istine u Godpodovom Božanskom Ljudskom,
vidi se iz onoga što je rečeno i pokazano gore, br. 10064-10067. Ali misterija, koja
je ovde skrivena, još je uvek nepoznata; a to je, da postoji uzajamno jedinstvo
Božankog Dobra i Božanske istine, koje je suštinskog Božanskog, koje je Otac, i
Božanske Istine , koja je Sin. Sjedinjavanje Božanske Istine s Božanskim Dobrom
označeno je kropljenjem oltara krvlju, br. 10064; ovi sjedinjeni označeni su krvlju
na oltaru, koja se otuda uzimala, br. 10065; i uljem pomazanja, koje je označavalo
Božansko Dobro, br. 10066; otuda uzajamno sjedinjavanje Božanske Istine i
Božanskog Dobra u Gospodovom Božanskom Ljudskom označeno je kropljenjem
te krvi, kao i uljem pomazanja po Aronu i njegovim haljinama, kao što je pokazano
u prethodnm delu ovoga paragrafa. Da je sjedinjavanje bilo uzajamno, vidi se iz
Gospodovih Reči u sledećim odlomcima. Otac i ja jedno smo; - Ako li meni i ne
verujete, verujte delima mojim, da poznate i verujete da je Otac u meni i ja u
Ocu(Jovan X, 30,38). Ponovo, Ne verujete li da sam ja u Ocu, i Otac u meni?
Verujte, da sam ja u Ocu i Otac u meni (XIV, 1.11). Ponovo, Isus reče, Oče, čas
dođe! proslavi sina svojega, da i sin tvo jproslavi tebe .I moje sve je tvoje, i tvoje je
moje(XVII, 1,10). Ponovo, Sad se prolasvi Sin Čovečiji i Bog se proslavi u njemu, i
Bog će ga proslaviti u njemu (XIII, 31,32).
Iz ovih je odlomaka jasno da se Božansko Dobro Božanske Ljubavi, koje je Otac,
ujedinilo sa Božanskom Istinom, koja je Sin, uzajamno u Gospodu; i iz toga razloga
Njegovo Ljudsko samo je Božansko Dobro; isto je označaneno Njegovim
izlaženjem od Oca, i dolaskom u svet, i odlaženjem k Ocu (Jovan XVI, 27,28); i da je
sve što je Očevo i njegovo (XVI, 15), i da su Otac i on jedno (X, 30). Ali ove se stvari
mogu lakše shvatiti ako se to uporedi sa povezivanjem istine i dobra u čoveku
kojega Gospod nanovo rađa; jer, kao što je rečeno, Gospod nanovo rađa čoveka
kao što je proslavio Svoje Ljudsko, br. 10057. Kad Gospod nanovo rađa čoveka, On
daje istinu koja treba da postane istina vere čovekovom Intelektualnom, a dobro
koje treba da postane dobro ljubavi, čovekovom Voljnom, i tamo ih povezuje; i
kada su povezani, tada istina vere ima svoj život od dobra ljubavi, a dobro ljubavi
određuje kakav je život istine vere. Ovo se povezivanje izvodi uzajamno preko
dobra, i naziva se nebeskim brakom, i to je nebo u čoveku. U takvom nebu Gospod
stoluje kao u Svom vlastitom; jer je sve dobro ljubavi od Njega, kao i svo
povezivanje istine s dobrom; Gospod ne može da stoluje ni u čemu što je
čovekovo vlastito, jer je to zlo. Na ovo uzajamno povezivanje se odnose
Gospodove reči kod Jovana, U onaj ćete dan doznati da sam ja u Ocu i vi u meni, i
ja u vama (XIV, 20). Ponovo, I moje sve je tvoje, i tvoje je moje; i ja se proslavih u
njima, da bi svi bili jedno, kao što je Otac u meni, i vi u meni, i ja u vama (XVII,
10,21). Ovako se opisuje uzajamno povezivanje, ali se ne označava da se čovek
povezuje sa Gospodom, nego da Gospod povezuje čoveka sa Sobom kada se ovaj
uzdržava od zala; jer o uzdržavanju od zala ostavljeno je da čovek odlučuje, i kada
se uzdržava, tada Gospod povezuje istine vere i dobra ljubavi, tako da to ne čini
čovek /nego Gospod/. Jer da čovek ne može od sebe da učini ništa dobro, i da ne
može da primi ništa od istine i dobra, dobro je poznato u Crkvi. A to potvrđuje i
Gospod kod Jovana, Ostanite u meni, i ja u vama; onaj ko u meni ostane, taj nosi
mnogi plod; bez mene ne možete ništa činiti (XV, 4,5).
Ovo se uzajamno povezivanje može ilustrovati ako se razmotri povezivanje razuma
i volje u čoveku. Njegov razum oblikuje se od istina, a njegova volja od dobara; a
istine pripadaju veri u njemu, a dobra ljubavi. Čovek prima istine kroz uho i oko, i
polaže ih u svoju memoriju. Ove se istine odnose ili na građansko ili na moralno
stanje, i nazivaju se znanjima. Čovekova ljubav, koja pripada njegovoj volji,
posmatra ove istine u memoriji, i odabira među njima one koje se slažu s tom
ljubavi od njegovog Intelektualnog, i s dobrima ljubavi od njegovog Voljnog. Dobra
ljubavi su na taj načino kao vatra, a istine u zaokruženju oživljene ljubavlju su kao
svetlost od te vatre. Postepeno, kako se istine zagrevaju tom vatrom, u njima
postaje sve toplija želja za uzajamnim povezivanjem, koje postaje trajno. Iz ovoga
se vidi jasno da je dobro ljubavi ono što povezuje, a ne istina vere, osim onoliko
koliko istina u sebi ima suštinskog dobra ljubavi. Bilo da se govori o ljubavi ili o
dobru, ista je stvar; jer ono što čovek voli, to i hoće. Treba znati da se one stvari
koje se odnose na građansko i moralno stanje, o kojima je maločas govoreno, da
se one povezuju u spoljašnjem čoveku; dok se one koje pripadaju duhovnom
stanju, o čemu je pre bilo govora, povezuju u unutrašnjem čoveku, a posle preko
uutrašnjeg i u spoljašnjem; jer one koje pripadaju duhovnom stanju, koje su istine
vere i dobra ljubavi ka Gospodu, i koje se odnose na život večni, te komuniciraju s
nebesima, i otvaraju unutrašnjeg čoveka; a one to čine onoliko i na isti način na
koji se istine vere primaju u dobrima ljubavi ka Gospodu, i u ljubavi prema
bližnjem, od Gospoda. Stoga je očito da su oni koji ne primaju stvari koje
pripadaju duhovnom stanju, da su samo spoljašnji ljudi, i da su oni samo čulni ljudi
koji osporavaju ove stvari,ma koliko da su inteligentni kada razgovaraju.
10068. I sinove njegove i haljine njihove. Da ovo označava uzajamno sjedinjavanje
Božanskog Dobra i Božanske Istine od Gospodovog Božanskog Ljudskog u nižim
nebesima, vidi se iz toga što se kropljenjem krvi po sinovima Aronovim i njihovim
haljinama označava takvo sjedinjavanje Božanskog Dobra i Božanske Istine od
Gospodovog Božanskog Ljudskog u višim nebesima (br. 10967), a kropljenjem po
sinovima Aronovim i njihovim haljinama označava se takvo sjedinjavanje u nižim
nebesima. Jer je Božansko Gospodovo u nižim nebesima predstavljeno sinovima
Aronovim kada je Božansko Gospodovo u višim nebesima predstavljeno Aronom
samim; ovo je tako zato što se niža nebesa rađaju od viših kao sinovi od oca, vidi
br. 9466,9473,9680,9683,9780. Mora se znati da se pod višim nebesima misli na
Gospodovo nebesko carstvo, a pod nižim nebesima na Njegovo duhovno carstvo.
Da se neba dele u dva carstva, često je bilo rečeno i pokazano. Gospodovo
Božansko je slično u svakom carstvu, ali da je različito kao posledica primanja od
strane anđela tamo.
10069. I biće svet on i haljine njegove, i sinovi njegovi i haljine njihove. Da ovo
označava da je tako sa svim Božanskim stvarima u nebesima, vidi se iz značenja
svetog, što označava ono što proističe od Gospoda, jer je samo On svet, vidi br.
9229,9479,9818,9820,9956,9988, stoga ono što je Božansko; i pošto su Aronom i
njegovim sinovima i njihovim haljinama bile predstavljene svete ili Božanske stvari
u nebesima, o kojima se govorilo gore, br. 10067,10068, stoga se njima ozna
avaju sve Božanske stvari u nebesima. Da su se Aron, njegovi sinovi, i njihove
haljine nazivale svetim, jer su predstavljale svete Božanske stvari, jasno je; jer
svako ko ozbiljno gleda na ovo, može da zna da nikoga ne posvećuju ni krv ovna ni
ulje za posvećivanje; jer su krv i ulje beživotne stvari, i nemaju uticaja na
unutrašnju prirodu čovekovu. Na čovekova unutrašnja stanja utiče se samo
istinama vere i dobrima ljubavi od Gospoda, stoga uticajem Božanskih stvari; i
samo su ovo stvari koje posvećuju, jer su samo one svete.
10070. (22) Po tom uzmi salo od ovna. Da ovo označava dobro u nebesima, vidi
se iz značenja sala, što označava dobro, vidi br. 10033. Označava se da je to u
nebesima, jer se posvećivanje ruke pomoću drugoga ovna označava Božansko
proističuće od Gospoda u nebesima, br. 10057.
10071. I rep. Da ovo označava svaku istinu tamo, vidi se iz značenja repa ovna, što
označava istinu; rep označava istinu, jer je to poslednji deo, i istina u poslednjim
/stvarima/, br. 9952. Rep je isto tako poslednje mozga i maloga mozga , jer se ovi
produžavaju u kičmenu moždinu, koja se završava isto tako u repu, i koji je zbog
toga završni dodatak; stoga se kaže u vezi sa žrtvama, da rep treba da se ukloni do
leđa (Levitska III, 9). Da rep označava istinu u ploslednjim stvarima, a u obrnutom
smislu obmanu, vidi se iz sledećih odlomaka, Za to će odseći Jehova Izrailju glavu i
rep; Starešina i ugledan čovjek, to je glava, a prorok koji uči laž, to je rep (Isaija IX
14,15). Odseći glavu i rep u duhovnom smislu, označava dobro i istinu, jer se
govori o Crkvi, a kada je opustošena, glava označava zlo a rep obmanu; da glava
označava dobro, može se videti, br. 4938,4939,5328,9913,9914; slično i starešina,
br. 6524,9404. Da je prorok onaj ko uči istinu, i u apstraktnom smislu, istina, br.
2534,7269. U obrnutom smislu, stoga, glava označava zlo, a tako isto i starešina i
ugledan čovek označavaju one koji čine zlo; a rep označava obmanu, a tako isto i
prorok, zbog čega se kaže da je prorok laž; jer laž je lažna tvrdnja. Ponovo, kod
istoga proroka, I neće biti dela u Egiptu što bi učinila glava ili rep (XIX, 15). Egipat
označava one koji pokušavaju da uđu u istine i dobra vere kroz umovanja počev od
osnovnih istina, a ne preko otkrovenja, stoga ne preko verovanja u ono što je
otkriveno, br. 1164,1165,1186. Dela koja ne može da učini ni glava ni rep
označavaju da nisu ni istina ni dobro. Da rep označava istinu u poslednjem, vidi se
iz značenja u obrnutom smislu, u kojem rep označava obmanu, kao u Otkrovenju,
Skakavci imahu repove kao škorpije, i žalci bijahu na repovima njihovijem; i dana
im beše oblast da ude ljudima (IX, 10); gde repovi slični škorpijama, i žalci na repu
označavaju lukava mudrovanja od obmana preko kojih oni ubeđuju ljude,i na taj
nači im škode, pa se stoga kaže, da im beše dana oblast da ude ljudima. Da i
skakaac označava obmanu u onome što je najviše spoljašnje, može se videti, br.
7643. Ponovo, Repovi konja bijahu kao zmije, i imahu glave, i njima uđahu
(Otkrovenje I, 19); gde repovi slični zmijama označavaju umovanja od obmana,
čime se škodi. Ponovo, I rep njezin odvuče trećinu zvezda nebeskijeh i baci ih na
zemlju (Otkr. XII, 3,4). Rep aždaje označava istinu falsifikovanu, posebno tako što
se primenjuje za zlo; zvezde označavaju falsifikovana poznavanja istine i dobra, a
baciti ih na zemlju označava razoriti.
10072. I salo što je na crevima. Ovo označava dobro u poslednjim /stvarima/, vidi
se iz značenja sala, što označava dobro, vidi br. 10033; i iz značenja creva, što
označava poslednje i najniže stvari, pokazano,br. 10030,10049.
10073. I mrežicu na jetri. Da ovo označava očišćeno unutrašnje dobro prirodnog
čoveka, vidi se iz značenja mrežice na jetri, što označava unutrašnje dobro
spoljašnjeg ili prirodnog čoveka, pokazano, br. 10031. To označava očišćeno
dobro, jer je jetra organ koji čisti, br. 10031; i pošto se bubrezima označava
očišćena istina, br. 10032, otuda se kaže i to da treba ukloniti i mrežicu na
bubrezima (Levitska III, 4,10,15).
10074. I oba bubrega, i salo oko njih. Da ovo označava očišćenu unutrašnju istinu
prirodnog čoveka, i njeno dobro, vidi se iz značenja bubrega, što označava
unutrašnju istinu spoljašnjeg ili prirodnog čoveka; i iz značenja sala koje je na
njima, što označava njeno dobro, pokazano br. 10032. Očišćena istina se označava
bubrezima, jer bubrezi su organi koji čiste krv, br. 10032, dok krv označava istinu,
br. 9393,10026.
10075. I desno pleće. Da ovo označava najdublje dobro, vidi se iz značenja
desnoga pleća, što označava najdublje dobro. Desno pleće označava najdublje
dobro, jer pleća kod životinja označavaju isto što i slabine i bedra kod čoveka, a
slabine i bedra označavaju bračnu ljubav, pa otuda i dobro nebeske ljubavi, koje je
dobro najdubljeg neba, kao što se može videti, br. 3021,4277,4280,4575,50505062,9961. Desna slabina i desno bedro označavaju najdublje dobro u najdubljem
nebu; jer stvari na čovekovoj desno strani, po korespondenciji, označavaju dobro
koje vodi k istini, a one stvari na njegovoj levoj strani, istinu koja vodi ka dobru;
pa stoga oni koji su u sredini, označavaju povezivanje dobra i istine. Stoga je očito
da su pleća zadnji delovi životinje, gde su njihovi genitalni organi, ali ne i prednji
organi, jer ovi se nazivaju grudima, zato što desno pleće označava najdublje ili
nebesko dobro, stoga, kada se podiglo sa žrtve i kada je dato Aronu, nazvalo se
njegovim pomazanjem, kod Mojsija. I desno pleće od žrtava podajte sveštniku da
bude žrtva podizana. Jer grudi što se obrću i pleće što se podiže uzeh od sinova
Izrailjevijeh svijeh njihovijeh žrtava zahvalnijeh, i dadohAronu svešteniku i sinovima
njegovijem zakonom večnijem da se uzimaju od sinova Izrailjevih. To je
pomazanoga Arona i pomazanijeh sinova njegovijeh od ognjenih žrtava Jehovi od
dana kad ih dovede da vrše službu svešteničku Jehovi (Levitska VII, 32,34,35). Grudi
i pleće nazivaju se pomazanjem zato što predstavljaju duhovno dobro i nebesko
dobro; jer po korespondeciji grudi označaaju duhovno dobro, a desno pleće
nebesko dobro, koje je dobro najdubljeg ili trećeg neba, dok pomazanje
predstavlja Božansko Dobro Gospodovo, br. 9954,10,019. Grudi i desno pleće isto
su se tako davali Aronu kao žrtve za prvorođenog od vola, ovce, i jarca. Da desno
pleće označava najdublje dobro, vidi se iz toga da se poslednje imenuje; rep se
prvi imenuje i creva, a posle mrežica na jetri i bubrezima, a na kraju desno pleće.
Stvari koje se imenuju na prvome mestu su najviše spoljašnje, one u sredini su više
unutrašnje, a one na poslednjem mestu su najdublje.
10076. Jer je ovan posvetni. Da ovo označava reprezentativ Gospodove
Božanske Moći u nebima kroz Božansku Istinu od Božnskog Dobra, i reprezentativ
onoga što se tamo prenosi i prima, vidi se iz značenja ovna, što označava
unutrašnjeg čoveka u pogledu dobra nevinosti i ljubavi prema bližnjem, pokazano
gore, br. 9991. Jer sve zveri označavaju neko osećanje ili naklonost u čoveku, br.
9280. To je razlog da se oni koji su u nevinosti i u ljubavi prema bližnjem nazivaju
ovcama i jaganjcima; ovan, koji je muška ovca, označava dobro ljubavi prema
bližnjem i dobro nevinosti u unutrašnjem čovekum, a u najvišem smislu isto u
unutrašnjem Gospodovog Ljudskog. Jer ono što u unutrašnjem smislu označava
nešto u čoveku, pa tako i nešto u Crkvi ili nebu u čoveku, označava u navišem
smislu isto u Gospodu kad je bio u svetu.Tako isto, sve u Reči u najdubljem smislu
govori o Gospodu, otkuda potiče i svetost Reči. Gornja predstava se vidi i iz
značenja posvećenja ruku, što predstvlja Božansku Istinu od Gospodovog
Božanskog Dobra u nebesima, i njegovu komunikaciju anđelima tamo, i njeno
primanje od strane anđela. Jer, prema onome što je ranije pokazano, kao što je
slučaj sa čovekom kada se nanovo rađa, posoje dva stanja – prvo, kada se istine
vere usađuju u dobro ljubavi, čiji je ishod njihovo povezivanje; a drugo je kada
postupa od dobra ljubavi. Isto je bilo u najvišem smislu i u slučaju Gospoda. Prvo
stanje proslavljenja Njegovog Ljudskog bilo je da ga učini Božanskom Istinom, i da
ga sjedini s Božanskim Dobrom koje je bilo u Njemu, i koje je bilo Ljubav, koja je
Jehova. Drugo stanje Njegovog proslavljenja je to što je postupao od Božanskog
Dobra Božanske Ljubavi, a to se dešavalo kroz Božansku Istinu koja je proisticala
od toga dobra.
U pogledu čoveka, slučaj je ovakav: - U prvom stanju on ispituje one stvari koje se
odnose na njegovu veru; i dok ih ispituje od dobra, to jest, kroz dobro od Gospoda,
tada se oblikuje njegovo Intelektualno. Kada se ove istine koje pripadaju
Intelektualnom usade i povežu s dobrom, tada ulazi u drugo stanje, koje se sastoji
u tome da deluje od dobra kroz ove istine. Stoga se vidi jasno šta je priroda
čovekovog drugog stanja, kada se nanovo rađa, jer se sastoji u tome da misli i
deluje od dobra, ili, što je isto, od ljubavi, ili od volje; jer ono što čovek hoće, to i
voli, a ono što voli, to naziva dobrom. Ali čovek je tek onda u drugom stanju, kada
je od glave do pete sasvim kao njegova ljubav, ili njegova volja, i razumevanje iz
nje. Ali ko veruje da je ceo čovek kao njegova volja i razumevanje u skaldu s njom,
, ili kao zlo i obmana u skadu s njim (sa zlom) jer dobro ili zlo oblikuju volju, a istina
ili obmana oblikuju razumevanje. Ali ova je misterija poznata svim anđelima u
nebesima; međutim, ljudi je ne poznaju jer nemaju znanja o duši, i stoga ne znaju
da se telo oblikuje u skadu s njon (s dušom), i da stoga duša označava celoga
čoveka.
Da je ovakav slučaj postaje sasvim jasno ako se razmotri priroda duhova i anđela
u drugom životu; jer svi su oni u ljudskom obliku, a ti su oblici onakvi kakva su
osećanja njihove ljubavi; i to je taliko u toj meri da se za one koji su u dobru
ljubavi i u ljubavi prema bližnjemu može reći da su utelovljenja ljubavi i ljubavi
prema bližnjem; i obrnuto, oni koji su u zlima ljubavi prema sebi i svetu, stoga u
mržnji i sličnim stanjima, ti su utelovljenja mržnje. Da je ovako, vidi se u prirodi po
efektu, uzroku, i cilju, koji slede jedno za drugim; efekat dobija sve od uzroka, pa je
na taj način efekat samo uzrok u spoljašnjem obliku, jer kada uzrok postane
efekat, on se utelovljuje u spoljašnjim stvarima da bi mogao da deluje u nižoj
sferi, koja je sfera efekata. Slučaj je sličan s uzrokom nekog uzroka koji se u višoj
sferi naziva finalnim uzrokom, ili ciljem (prim.prev. finalni uzrok je cilj kao uzrok).
Ovaj je cilj sve u uzroku, da bi uzrok mogao da deluje radi nečega kao cilj; jer uzrok
za koji se ne može kazati da deluje radi nečega, ne može se nazivati uzrokom, jer
šta bi inače bila njegova svrha? Ovo radi nečega je cilj koji je, u uzroku, i prvo i
poslednje. Stoga je očito da je cilj, tako reći, duša uzroka, i, tako reći, njen život, pa
stoga i duša i život efekta. Jer ako u uzroku i efektu nema onoga što ostvaruje cilj,
to nije ništa, jer je besciljno, stoga je kao telo kad iz njega izađe duša.
Slučaj je sličan i sa čovekom. Njegova duša je njegova volja; približni uzrok, koji
deluje na volju, je njegovo razumevanje, a efekat koji je ostvaren je telo, stoga
pripada telu. Da je ovo činjenica, jasno je iz toga što ono što čovek hoće, i zbog
toga i misli, jasno se pokazuje u telu, kao na primer, kada govori ili deluje. Iz
svega ovog dalje je očito da je ceo čovek onakav kakva je njegova volja. Bilo da
govorimo o volji, ili o cilju, ili o ljubavi, ili o dobru, isto je, jer sve što čovek hoće, on
na to se gleda kao na cilj, i to voli, i naziva dobrom. Slično, bilo da govorimo o
razumevanju, ili o uzroku cilja, ili o veri, ili o istini, isto je, jer sve što čovek od svoje
volje shvata ili misli, on uzima da je to uzrok, i on to veruje, i naziva istinitim. Kada
se shvate ove stvari, tada se mogu upoznati karakteristike čoveka koji se rađa
nanovo u njegovom prvo i drugom stanju. Iz ovih se razmatranja može stvoriti
neka ideja kako čovek treba da razume to da je Gospod, kad je bio u svetu,
proslavio Svoje Ljudsko, tako što ga je prvo učinio Božanskom Istinomm a
postepeno i Božanskim Dobrom Božanske Ljubavi; i zatim da od Božanskog Dobra
Božanske Ljubavi sada deluje u nebu i u svetu, i daje im život, što se izvodi pomoću
Božanske Istine koja proističe od Božanskog Dobra Božanske Ljubavi Njegovog
Božanskog Ljudskog. Od toga postoje neba, i neprekidno postoje, to jest, opstoje;
ili što je isto, od toga se stalno stvaraju, i kroz to se održavaju, jer održavanje je
neprekidno stvaranje, kao što je supstancija neprekinda egzistencija. Ovakve su
istine sadržane i u ovim rečima kod Jovana, U početku beše Reč, i Reč beše u Boga,
i Bog beše Reč. Sve je kroz nju postalo, i bez nje ništa nije postalo što je postalo. I
Reč postade telo, i useli se u nas puno blagodati i istine; i videsmo slavu njegovu,
slavu kao jedinorodnog od Oca (I, 1,3,14).
Reč je Božanska Istina. Prvo je stanje opisano time što se kaže da je Reč bila u
početku, i da je Reč bila kod Boga, i da je Bog bio Reč; drugo stanje time što su sve
stvari sazdane od Njega, i da ništa nije postalo bez Njega. Slučaj je bio sličan kada
je Gospod došao u svet i doveo nebesa u red, i tako reći, ponovo ih stvorio. Da se
tu pod Reči misli na Gospoda, jasno je, jer se kaže, da je Reč postala telo. Ono što
se može komunicirati i opažati od Božanske Istine koja proističe od Božanskog
Dobra Božanske Ljubavi Njegovog Božanskog Ljudskog, to je ono što je označeno
posvećivanjem ruke, i to je opisano reprezentativima u ovome odlomku o
drugom ovnu. Jer je Gospod kao Božansko Dobro predstavljen Aronom, br. 9806,
pa je stoga Gospodovo proslavljenje Njegovog Ljudskog opisano ceremonijom
uvođenja u svešteničku službu Arona i njegovih sinova. Prvo stanje proslavljenja
predstavljeno je onim što je rečeno o žrtvovanju junice, kao i ovna kao žrtve
paljenice, drugo stanje proslavljenja onm šo je rečeno o drugom ovnu, koji je
nazvan ovan posvećenja (posvetni). Prvo se stanje naziva pomazanje, a drugo
stanje se naziva posvećivanje ruke; otuda kad su Aron i njegovi sinovi bili uvođeni
u svešteničku službu pomazanjem i posvećivanje ruke, rečeno im je da se
pomazuju, i da će biti oni čije će ruke biti posvećene, kao kod Mojsija, Sveštenik,
kojemu se na glavu izlilo ulje pomazanja i koji je posvećen (čija je ruka posvećena)
da se oblači u svete haljine, neka ne otkriva glave svoje i haljina svojih da ne
razdire (Levitska XXI, 10). Iz ovoga se vidi i to, da je posvećivanje ruke
reprezentacija komunikacije i primanja Božanske Istine koja proističe od
Gospodovog Božanskog Dobra u nebesima; jer se kaže, da je on posvetio ruku, a
ne da je posvetio u ruci, kao i to da je posvetio ruku da bi se obukao u svete
haljine. Jer su Aron i njegovo pomazanje predstavljali Gospoda kao Božansko
Dobro, a njegove haljine predstavljale su ono što je slično posvećivanju ruke, to
jest, Božansku Istinu koja proizlazi od Gospodovog Božanskog Dobra. Da je ovo
predstavljeno haljinama, vidi br. 9814; njeno rasipanje /rasipanje Božanske istine/
označeno je razdiranjem haljina, a rasipanje Božanskog Dobra u nebesima
brijanjem glave.
Sada, pošto je uticaj i komunikacija Gospodove Božanske Istine i njeno primanje
u nebesima označeno posvećivanjem ruke, to je stoga označeno i očišćenje od zala
i obmana; jer onoliko koliko se anđeo očišćava od ovih, toliko prima Božansku
Istinu od Gospoda; u ovome smislu posvećivanje ruke označeno je ovim rečima
Mojsijevim, Sinovi Levijevi pogubiše naroda tri hiljade; i Mojsije reče: Posvetite
danas ruke svoje Jehovi, da bi vam bio danas blagoslov (Izlazak XXXII, 28,29); biti
blagosloven , u duhovnom smislu, označava biti obdaren dobrom ljubavi i vere,
stoga i primati Božansko proizlazeće od Gospoda, br.
2840,3017,3407,3406,4981,6099,8939. Pominje se posvećivanje Jehovi, a time se
označava postupati u skladu s Božanskom Istinom, a isti tako se označava ono
/onaj/ što prima istinu, kao kod Mojsija, /Jehova reče/, Kaleba, u kome beše drugi
duh /koji se sasvim Mene držao / (Brojevi XXIV; Zak. Ponovljeni I, 36); i na
drugome mestu, da se Jehova zakleo, govoreći, ne će ti ljudi koji izađoše iz Egipta,
od dvadeset godina i više, ući u zemlju za koju sam se zakleo Avraamu, Isaku, i
Jakovu, jer se ne držaše mene sasvim /nisu bili meni posvećeni/. Osim Kaleba sina
Jefonijina Cenezeja i Jošue koji se savim držaše /koji su bili posvećeni/ Jehove
(Brojevi XXXII, 11,12). (prim. prev. Ovde se jasno vidi da je posvećenje ruke imalo
dvostruko značenje: obavezu da se posvećenik drži sasvim zakona Gospodovog, i
da posvećuje one kojisu spremni da sa sasvim drže zakona Gospodovog) .
10077. I jedan hleb. Da ovo označava najdublje nebesko dobro od Gospoda, vidi
se iz značenja hleba, koji označava nebesko dobro, vidi br. 2165,277,3478,9545.
Nebesko dobro je dobro ljubavi prema Gospodu; ovo dobro, jer je dobro
nebeskoga carstva, naziva se nebeskim dobrom.
10078. I jedan kolač s uljem. Da ovo označava srednje nebesko dobro, pokazuje se
po značenju kolača od hleba s uljem, što označava srednje nebesko dobro, vidi
gore, br. 9993.
10079. I jednu pogaču. Da ovo označava poslednje nebesko dobro, vidi se iz
značenja pogače, koja označava nebesko dobro u spoljašnjem čoveku, vidi br.
9994, to jest, poslednje dobro. U nebesima postoje dva odeljena carstva, jedno
koje se naziva nebeskim carstvom, i drugo duhovnim carstvom; svako carstvo je
trostruko, pošto ima svoje najdublje, svoje srednje, i svoje poslednje. Najdublje
dobro nebeskoga carstva označeno je hlebom, sredje dobro kolačima, a poslednje
dobro pogačama, kao što se može gore videti, br. 9993. Kaže se, da treba da uzmu
jedan hleb, i jedan kolač i, kada se obrnu tamo i amo, da se spale , a da ostatak
hleba u kotarici Aron i njegovi sinovi pojedu na vratima šatora od sastanka. Ove su
stvari označavale komunikaciju dobra ljubavi od Gospoda i njegovog primanja u
višim nebesima, ili u nebeskom carstvu – gde je komunikacija označena ovim
vrstama hleba koji se, pošto se okretao tamo i amo, spaljivao i primao kao hleb
koji se potom jeo. Kaže se jedan hleb, jedan kolač, i jedna pogača, jer Božansko
Dobro u suštini je jedno.
Sada će se kazati zašto je bilo naloženo da se spali ne samo salo s ovna i desno
pleće na oltaru, nego i vrsta hleba nazvana kolači, kad salo i pleće označavaju
dobro kao što je slučaj sa hlebom ili kolačima. Ako se ne razume zašto, može da
izgleda nepotrebno. Razlog, međutim, je bio to da žrtve i ponude paljenice nisu
bile zapoveđene nego dopuštene, pa iz toga razloga nije bilo ništa u njema što je
bilo ugodno (prihvatljivo) u nebesima; stoga su kolači, koji su bili vrsta hleba, bili
koriš
eni, a isti tako i ponude kao vino; u ovima je bilo nešto prihvatljivo, jer hleb
označava nebesko dobro, a vino svu njegovu istinu. To je bio razlog da su se sve
žrtve i ponude paljenice nazivale hlebom, a isto tako i kolači ili darovi, jer u
izvornom jeziku kolači su darovi. Ali pogledaj šta je prethodno pokazano o ovim
predmetima – da su žrtve i ponude paljenice prvo bile ustanovljene od Ebera,i da
su nasleđene od Jakova, br. 128,1343,2818,4874,5702; da žrtve i ponude paljenice
nisu bile zapoveđene, nego dopuštene, br. 2180; da su se žrtve i ponude nazivale
hlebom, br. 2165; da hleb označava nebesko dobro, a vino njegovu istinu,
br.267,680,2165,2177,3735,4217,8410,9323,9545; slično, ponude hleba i pića, br.
4581. Očito, zbog toga je Gospod opozvao ponude i žrtve a zadržao hleb i vino. Ali
treba znati da je meso žrtve označavalo duhovno dobro, dok je hleb kao ponuda
označavao nebesko dobro, pa je zbog toga prinošeno ne samo meso nego i hleb.
10080. Iz kotarice u kojoj budu presni hlebovi. Da ovo označava one stvari koje su
zajedno u Čulnom, vidi se iz značenja košarice, u kojoj su bile razne vrste hleba,
kojima se označavaju dobra, koja označavaju spoljašnje Čulno, u kojemu su ove
stvari zajedno, vidi br. 9996; i iz značenja presnih hlebova, da su to bile one
/stvari/ koje su očišćene, vidi br. 9992.
10081. Pred Jehovom. Da ovo označava Gospodovo Božansko Dobro, vidi se iz
toga da što je Jehova u Reči Gospod, Koji se naziva Jehova zbog Božanskog Dobra, i
Bog zbog Božanske Istine. A da sve ove stvari koje se navode o drugom ovnu, i
koje se nazivaju posvećenjem ruke, označavaju Gospodovo Božansko u nebesima
koje proističe od Božanskog Dobra njegove Božanske Ljubavi, vidi se iz onoga što
je gore pokazano. Da je Jehova u Reči Gospod, može se videti u onome što je
navedeno, br. 9373; i da se Gospod naziva Jehovom kada se govori o Božanskom
Dobru, a Bogom kad se govori o Božanskoj Istini, br.
2769,2897,2822,4492,6303,9167.
10082. (24) I to sve metni u ruke Aronu, i u ruke sinova njegovijeh. Da ovo
označava priznavanje u nebesima da su te stavri Gospodove i od Gospoda, vidi se
iz značenje svih stvari od ovna, kao sala, bubrega, i desnog pleća, i svih onih koje
su bile u košarici, kao hleb, kolač, i pogača, što označava Božanska Dobra i
Božanske Istine koje su Gospodove, jer su od Gospoda, o čemu pogledaj br.
10070-10080; i iz značenja dlanova ruku, koji označavaju one stvari koje potiču od
vlastite moći, to jest, propriuma, o čemu ćemo ubrzo govoriti; i iz reprezentacije
Arona i njegvih sinova, što označava Gospoda kao Božansko Dobro i Božansku
Istina koja proističe otuda, vidi br. 9806,9807,10017. Dlanovi ruku označavaju one
stvari koje potiču od nečije vlastite moći, pa stoga stavljanje na dlanove označava
priznavanje da se one stvari pripadaju Gospodu i da su od Gospoda jer dlanovi
označavaju moć, a staviti nešto na njih označava pripisivati, stoga priznavati; jer
sledi da ih treba obrtati iznad dlanova, što ozna
ava život od Božanskog, a život od Božanskog dolazi preko vere, čiji je početak
priznavanje. (prim. prev. Radi se o priznavanju osnovnih verskih istina kao istina).
Pošto ruke označavaju moć, sledi da dlanovi označavaju punu moć, pošto dlanovi
ruke obuhvataju potpuno (prim. prev. Obuhvataju ono što je na njima); stoga,
kada se govori o dlanovima ruke u vezi sa Gospodom, i sa Božanskom Istinom koja
proističe od Njegovog Božanskog Dobra, kao ovde, označava se svemoć. Stoga se
vidi da stavljanjem na dlanove ruku Aronovih i njegovih sinova označava
priznavanje Gospodove svemoći, stoga da sve pripada Njemu, jer su sve stvari u
nebesima od Njega. Da ruke označavaju moć, može se videti, br. 49314937,5327,5328,7180,7518; a da ruka i desnica, kada se pominju u vezi s
Gospodom, označavaju svemoć, br. 3387,4593,8281,9133; i da Božanska Istina
koja proističe od Gospodovog Božanskog Dobra raspolaže svom moći, br.
6948,8200.9327,9410,9639,10,019.
10083. I obrći ih tamo i amo pred Jehovom. Da ovo označava Božanski život
otuda, vidi se po žrtvi obrtanoj koja označava oživljavati, ili davati Božanski život,
jasno je iz odlomaka u Reči, gde ne pominje obrtanje prinosa, kao kod Mojsija,
Kada donesete snop prvina od žetve svoje k svešteniku, a on neka obrće snop pred
Jehovom, da bi vam se prihvatio; sutradan po suboti neka ga obrće sveštenik
(Levitska XXIII, 10, 11). Žetvom se označava stanje istine vere od dobra, stoga
stanje dobra, br. 9285; snopom prvina označava se stanje toga kolektivno; stoga
se time što sveštenik obrće označava oživljavanje i primanje blagoslova, jer svaki
blagoslov, da bi to bio, mora da ima život u sebi od Božanskog. Ponovo, I Aron
neka prinese Levite Jehovi za prinos od sinova Izrailjevih da vrše službu Jehovi. I
postavi Levite pred Aronom i sinovima njegovijem, i prinesi ih za prinos Jehovi. A
poslije neka dođu Leviti da služe u šatoru od sastanka, kad ih očistiš i prineseš za
prinos. I očistiše se Leviti, i opraše haljne svoje, i prinese ih Aron za prinos pred
Jehovom, i očisti ih Aron da bi bili čisti (Brojevi VIII, 11,13,15,21). Iz ovoga je jasno
da se obrtanjem prinosa označava oživljavanje kroz priznavanje, što je početak
života od Božanskog kod čoveka; znanje zaista prethodi priznavanju, ali nema ništa
od Božanskog života u znanju sve dok ne dođe do priznavanja, a posle i do vere.
Leviti su predstavljali istine koje služe dobru, dok je Aron predstavljao dobro
kojemu su one služile, pa su stoga prethodne obrtane, to jest, oživljavane; zbog
čega se kaže da treba da se očiste. Jer život od Božanskog mora da bude u
istinama da bi one služile dobru, i da bi se život ulivao kroz priznavanje. Isto je
označeno prilogom zlata kod Mojsija, Dolaziše ljudi i žene, ko god beše
dragovoljna srca, i donosiše spone (kopče)i obuću i prstenje i narukvice i svakojake
nakite zlatne; i svaki prinese prilog zlata obrtani Jehovi (Izlazak XXXV, 22); gde
obrtanje zlata Jehovi označava oživljavanje kroz priznavanje da to pripada Jehovi ili
Gospodu. Ovo značenje dolazi od korespondencije; jer svaki pokret korespondira
stanju misli; otuda kretanja, putovanja, i slične stvari, koje se odnose na kretanje
3335,4882,5493,5605,8103,8420,8557. I kod Jovana, Kod banje Vitezde ležaše
mnoštvo bolesnika, slepijeh, hromijeh, suhijeh, koji čekahu da se zaljulja voda. Jer
anđeo silažaše u određeno vreme u banju i mućaše vodu, i koji najpre ulažaše
pošto se zamuti voda, ozdravljaše, makar kakva bolest da je na njemu (V, 2-7).
Mućenje (stavljanje u pokret) vode ovde označava oživljavanje kroz priznavanje i
veru, stoga i očišćenje kroz istine. Da pokret označava stanje života, može se
videti, br. 2837,3356,9440,9967; i da voda označava istine vere, br.
2702,3058,3424,4976,8568,9323; da se svako očišćenje vrši preko istina vere, br.
2790,5954,7044,7918,9088; i da izlečenja pretstavljaju obnovu duhovnog života,
br. 8365,9031.
DOVDE
Sada, pošto se obrtanjem na dlanovima Aronovih ruku označava oživljavanje kroz
priznavnje Gospoda, i da su sve stvari od Njega, stoga ćemo kratko govoriti i ovom
priznavanju i veri iz njega, Gospod je često govorio bolesnim, da ako imaju veru da
će im biti dano prema njoj,kao kod Mat. VIII, 10-13; IX, 2,22,27-29; XIII, 57,58;
XV,28;XXI, 21,22,31,32; Marko V, 31,36; X, 49,52; Luka VII, 48-50, VIII, 48; XVII, 19;
XVII, 42,43. Ovo je bilo zato što je prva stvar priznavanje bilo da je Gospod
Spasitelj sveta , jer bez toga niko ne može da primi dobro i istinu iz neba, niti
veru; i pošto je to prva i suštinska stvar stoga, da bi Gospod bio priznat kad je
došao u svet, kad je lečio bolesne, On ih je pitao o njihovoj veri, pa je lečio one koji
su imali veru; ova je vera bila u to da je On Sin Božiji koji je trebao da dođe u svet, i
da On ima moć da leči i da spasava. Isto tako, sva izlečenja od strane Gospoda, kad
je bio u svetu, označavala su lečenje povezano s duhovnim životom, to jest, sa
spasenjem, br. 8364,9031,9086. Pošto je priznavanje Gospoda početak duhovnog
života, i njasuštinskija stvar u Crkvi, i pošto bez toga niko ne može da primi bilo šta
od istine vere i dobra ljubavi iz neba, stoga je Gospod često govorio, da svako ko
veruje u Njega, da ima život večni, i da onaj ko ga nema, nema života, kao kod
Jovana I, 1,4,12,13; III, 14-15,36; V, 39,40; VI, 30,31: Ali sto tako ih uči da da oni
imaju veru u Njega koji žive prema njegovim zapovestima, tako da tu živiot ulazi u
veru. Ovo se sve kaže kako bi se ilustrovala i potvrdila istina, da je početak života
od Božanskog kod čoveka priznanje Gospoda, i da svo spasenje dolazi od Njega;
početak života je označen obrtanjem na dlanovima Aronovih ruku.
10084. (25) Potom uzmi im to iz ruku, da bude žrtva obrtana (paljenica). Da ovo
označava sjedinjenje sa Božanskim Dobrom Božanske Ljubavi, vidi se iz značenja
uzeti iz njihovih ruku, što ozačava stanje posle priznavanja. Pošto se obrtanjem na
dlanovima Aronovih ruku i ruku sinova Izrailjevih označava priznavanje, otkuda
dolazi Božanski život, stoga se uzimanjem tih stavri iz njihovih ruku označava
stanje posle priznavanja, a to je stanje povezanosti s dobrom, br. 10052; a žrtvom
paljenicom označava se i opisuje sama povezanost.
10085. Da bude miris ugodni pred Jehovom. Da ovo označava opažanje mira, vidi
se iz značenja mirisa ugodnog (mirisa mira, ili odmora),kada se govori o Jehovi ili
Gospodu,što označava opažanje mira, br. 10054.
10086. Ovo je žrtva obrtana Jehovi.Da ovo označava od Božanske Ljubavi, vidi se
iz značenja žrtve ognjene Jehovi, što označava Božansku Ljubav, o kojoj vidi br.
10055.
10087. (26) I uzmi grudi. Da ovo označava Duhovno Božansko u nebesima, i
usvajanje tamo, vidi se iz značenja grudi, što označava dobro ljubavi prema
bližnjem, a u najvišem smislu Duhovno Božansko, o čemu ćemo ubrzo govoriti. To
označava usvajanje ovoga u nebesima, jer je predmet, o kome se sada govori,
meso ovna i hleb iz košarice, koji nisu trebali da izgore na oltaru, nego da budu
dati Mojsiju, Aronu, i njegovim sinovima, kao njihov deo, da se pojede, čime je
označeno usvajanje, čiji se proces opisuje u onome što sledi. Da se grudima
označava dobro ljubavi prema bližnjem, a u najvišem smislu Duhovno Božansko, to
je zbog korespondencije. Jer glava kod čoveka korespondira dobru ljubavi prema
Gospodu, što je dobro najdubljeg neba, i naziva se Nebeskim Božanskim; dok grudi
korespondiraju dobru ljubavi prema bližnjem, što je dobro srednjeg ili drugog
neba, i naziva se Duhovno Božansko; a noge korespondiraju dobru vere, to jest,
dobru poslušnosti, koje je dobro najnižeg neba, i naziva se Prirodnim Božanskim. O
ovoj korespondenciji što je pokazano, može se pogledati, br. 10030. Zato što grudi
po korespondenciji označavaju dobro ljubavi prema bližnjem, koja se sastoji u
tome da se čini dobro zato što se to hoće, stoga je Jovan, koji je predstavljao to
dobro, bio naslonjen na grudi Gospodove (Jovan XIII, 23,25).
Ovo označava da Gospod voli to dobro. Onaj koji ovo zna, može da razume i ono
što je označeno ovim Gospodovim rečima Petru i Jovanu, Isus reče Simonu Petru,
Simone sine Jonin, Ljubiš li me? On reče, Da Gospode, ti znaš da te ja ljubim. On
mu reče, Pasi jaganjce moje. On mu reče ponovo, Simone Jonin, ljubiš li me? Petar
se rastuži, stoga reče, Gospode, ti znaš da te ja ljubim. Isus mu reče, pasi ovce
moje. Doista vam kažem, kad si bio mlad, opasivao si se sam i hodio gdje si hteo; a
kad ostariš, širićeš ruke svoje i drugi će te opasivati i odvesti kuda nećeš. A ovo
reče pokazujući kakvom će smrću proslaviti Boga, i rekavši ovo reče mu: hajde za
mnom. A Peter obazrevši se, vide gde za njim ide onaj učenik koga Isusa ljubljaše,
koji i na večeri leže na prsi njegove, i koji reče, Gospode, ko je taj koji će te izdati?
Vidjevši ovoga Petar reče, Gospode, šta će ovaj? Isusu mu reče, ako hoću da on
ostane dok ja ne dođem, što je tebi do toga? Ti hajde za mnom (Jovan XXI.15-22).
Šta ove reči označavaju niko ne može razumeti osim preko unutrašnjeg smisla,
koji uči da su dvanaest Gospodovih učenika predstavljali sve stvari vere i ljubavi
kao celinu, isto kao i dvanaest Izrailjevih plemena , i da je Petar predstavljao veru,
Jakov ljubav prema bližnjem, a Jovan dela ili dobra ljubavi prema bližnjem. Da su
dvanaest Gospodovih učenika predstavljali sve stvari vere i ljubavi kao celinu,
slično dvanaest plemena Izrailjevih, br. 3858,3926,4060,6335,6640. Da je Petar
predstavljao veru, Jakov ljubav prema bližnjem,a Jovan dela i dobra ljubavi prema
bližnjem, vidi Predgovor poglavljima XVII, and XXII. Postanja, br. 3750,4738,6344; i
da stena, kako je Peter nazvan, označava Gospoda u pogledu vere, br. 8581. Zato
što vera bez ljubavi prema bližnjem ne uči ljubavi ka Gospodu, ali ipak može da uči
ono što se odnosi na veru i ljubav, a ove se odnose na Gospoda, stoga je Gospod
rekao tri puta, Ljubiš li me, pasi jaganjce moje, i pasi ovce moje, i zbog toga je
Gospod rekao, Kad si bio mlad opasivao si se sam i išao kuda si hteo, ali kad
ostariš, širićeš ruke svoje, i drugi će te voditi gdje nećeš. Ovo označava da je vera
Crkve u početku u dobru nevinosti kao malo dete, ali da na kraju vere neće više
biti u tome dobru, niti u dobru ljubavi prema bližnjem; i da će je tada voditi zlo i
obmana, što je označeno sa, Kad ostariš, širićeš ruke svoje, i drugi će te voditi gde
nećeš. To jest, da će od slobodnog postati rob. Opasivati označava poznavati i
opažati istine u svetlosti od dobra, br. 9952; ići je živeti u skladu s njima, br.
8417,8420; otuda opasivati sebe i ići gde hoće, je postupati slobodno, a po
osećanju za istinu od dobra, br. 2870-2893,9585-9591; i to znači biti vođen od
Gospoda, br. 9096,9586,9589-9591. A biti opasivan od drugoga, i biti vođen tamo
gde se neće, to je biti rob, što je postupati od zla, stoga biti vođen paklom, br.
9096,9586,9589-9591. Da jaganjci, o kojima Gospod govori, označavaju one koji su
u dobru nevinosti, može se videti, br. 3994; da ovce, o kojima Gospod govori na
drugom i trećem mestu, označavaju one koji su u dobru ljubavi prema bližnjem a
otuda i u veri, br. 4169,4809; i da tri označavaju ceo period od početka do kraja,
br. 2788,4495,7715,9198; stoga pošto je govorio Petru , o Crkvi od njenog početka
do zalaska, On je rekao tri puta, Ljubiš li me.To što je Jovan pratio Gospoda, bilo je
označeno da oni koji su u dobru ljubavi prema bližnjem, da oni prate (slede)
Gospoda i da ih Gospod voli, i oni ne otpadaju /od vere/; ali oni koji su u veri
odvojenoj od ljubavi prema bližnjem, oni ne samo da ne slede Gospoda, nego su i
ljuti , kao Petar u ovome odlomku; da ne pominjemo druge brojne misterije
sadržane u gornjim rečima. Iz ovoga je očito i to da, ležati na grudima Gospodovim
označava biti voljen od Njega, i da se ovo kaže za one koji su u dobrima ljubavi
prema bližnjemu, upravo kao i nositi u naručju (Isaija XL, 1,11), i ležati na grudima
(na krilu spavati) (2 Samuilova XII, 3).
10088. /I uzmi grudi/ od ovna posvetnoga, koji bude za Arona. Da ovo
označava reprezentativ Gospodove Božanske Moći u nebesima preko Božanske
Istine od Božanskog Dobra, i komunikaciju i primanje ovoga u nebesima, bilo je
pokazano gore, br. 10076.
10089. I obrtaćeš tamo i amo, da bude žrtva obrtana pred Jehovom. Da ovo
označava oživljavanje, vidi se iz značenja obrtati tamo i amo pred Jehovom, što
označava oživljavanje kroz priznavanje Gospoda, a da On ima svu moć u nebesima
i na zemlji, može se videti gore, br. 10083. Da je prva stvar Crkve priznavanje
Gospoda, dobro je poznato, jer doktrina Crkve uči, da bez Gospoda nema
spasenja. Da On ima svu moć, Reč uči u mnogim odlomcima, a Gospod Sam u ovim
koji slede, Sve mi Otac dade (Mat. XI, 27; Luka X, 22); Otac dade sve stvari Sinu u
ruke (Jovan III, 35); Otac dade Sinu svu vlast nad svakim telom (XVII, 2); Bez mene
ne možete ništa činiti (Jovan XV, 5); Sva vlast mi je data u nebu i na zemlji
(Mat.XXVIII, 18); Isus reče Petru: To si stena (Petar), daću ti ključeve carstava
nebeskih, i sve što svežeš na zemlji biće svezano u nebesima, a što odrešiš na
zemlji, biće odrešeno u nebesima (Mat. XVI, 19). Da Petar u ovim odlomcima
označava veru od Gospoda, stoga Gopoda u pogledu vere, koja ima tu moć, može
se videti u Predgovoru pogl. XXII. Postanka, br. 4738,6344; i da stena, kako je ovde
nazvan, označava Gospoda u pogledu vere, br. 8581.
10090. I to će biti tvoj deo. Da ovo označava komunikaciju s onkima koji su u
Božanskim Istinama, vidi se iz reprezenatcije Mojsija, kojemu su grudi bile deo, što
označava Gospoda kao Božansku Istinu, stoga Božansku istinu koja je od Gospoda,
pokazano je u br. 7010,7014,9372; i iz značenja biti deo, što označava
komunikaciju; jer ono što je je bilo dato Mojsiju, Aronu, njegovim sinovima, i
narodu, označavalo je komunikaciju njima onoga što je Sveto i Božansko; a svaka
se komunikacija izvodi u skladu sa prirodom onoga koji prima, stoga u skladu sa
prirodom reprezentacije u slučaju onoga koji prima. Grudi su date Mojsiju kao
deo, a pleće Aronu, o čemu se govori kasnije, jer predmet o kome se ovde govori
je komunikacija i usvajanje Božnske Istine i Božanskog Dobra, a i jedno i drugo je
od Gospoda. Božanska se Istina prima od onih koji su u Gospodovom Duhovnom
Carstvu, a Božansko Dobro od onih koji su u nebeskom carstvu, kao što se može
videti iz onoga što je navedeno, br. 9277,9684. Stoga su grudi date Mojsiju kao
deo, a pleće Aronu, jer se grudima označava Božanska Istina u Gospodovom
duhovnom carstvu, br. 10087; a plećem, Božansko Dobro u nebeskom carstvu, br.
10075; a isto tako i raznim vrstama hleba u košarici, koja je isto tako bila data
Aronu, br. 10077. Da je Mojsije predstavljao Gospoda kao Božansku Istinu, bilo je
pokazano gore; i da je Aron, kad je bio uvođen u svešteničku službu, predstavljao
Gospoda kao Božansko Dobro, može se videti, br. 9806. Da su grudi date Mojsiju
kao njegov deo, jasno je u Levitskoj, gde se govori o uvođenju (inauguraciji) Arona
i njegovih sinova u svešteničku službu, I uze Mojsije grudi. i obrnu ih tamo i amo za
ovna (žrtvu obrtanu) pred Jehovom, da bude deo Mojsiju, kao što Jehova zapovedi
Mojsiju (VIII, 29).
10091. (27) Tako će osvetiti grudi od žrtve obrtane. Ovo označava Duhovno
Božansko priznato u nebu i u Crkvi, kao što se vidi iz značenja osvetiti , što
označava predstavljati Gospoda i svete stvari koje su od Njega, kao što je
pokazano, br. 9956,9988; i iz značenja grudi, što označava Duhovno Božansko u
nebu, br. 10087; i iz značenja obrtanja, što označava oživljavanje kroz priznavanje,
br. 10083,10085,10089; Duhovno Božansko je Božanska Istina u srednjem ili
drugom nebu; ovo se naziva i duhovnim carstvom.
10092. I pleće od žrtve podignute. Da ovo označava Nebesko Božansko koje je od
Gospoda samog, i koje se opaža u nebu i u Crkvi, što označava Nebesko Božansko
u nebu i u Crkvi, o kojima vidi br. 10075; i iz značenja podizanja, što označava ono
što je dato i opaženo, o čemu ćemo ubrzo govoriti. Nebesko Božansko je
Božansko Dobro od Gospoda primljeno u najdubljem nebu; ovo se nebo naziva i
nebeskim carstvom; otuda se Božansko Dobro primljeno u najdubljem nebu naziva
nebeskim dobrom.
10093. Što je obrtano i što je podizano. Da ovo označava ono što je priznato i
opažano, vidi se iz značenja biti obrtan, kada se kaže za grudi, što označava ono
što je oživljeno kroz priznanje, kao što je pokazano gore, br. 10091; i iz značenja
podizanja, što označava Nebesko Božansko, koje je samo Gospodovo, opažano u
nebu i u Crkvi, o čemu ćemo govoriti ubrzo. Možda je vreme da se ukratko kaže
kakav je ovo slučaj. Postoje dva carstva koja sačinjavaju nebesa, nebesko i
duhovno, U duhovnom carstvu se priznaje Božanska Istina , da u nebeskom
carstvu ona se opaža; razlog je to, što se Božanska Istina u duhovnom carstvu
prima u intelektualni deo, dok se u nebeskom carstvu prima u voljni deo. Za ono
što se prima u intelektualni deo, za to se kaže da je priznato, dok se za ono što se
prima u voljni deo kaže da je opaženo. Da oni u prethodnm carstvu samo priznaju
Božansku istinu, a oni u potonjem nju i opažaju, može se obilno videti u onome što
je rečeno o ova dva carstva u navedenim odlomcima, br. 9277,9596,9684. Pošto
ponuda koja se nazivala žrtva podizana, koja je pripadala Jehovi ili Gospodu, i koja
se davala Aronu radi reprezentacije, i pošto je Aron predstavljao Gospoda kao
Božansko Dobro (br. 9806), stoga je ono što je ponuđeno od žtrava, i dato Aronu,
predstavljalo je Božansko Gospodovo, i nazivalo se pomazanjem kod Mojsija, Jer
grudi što se obrću i pleće koje se podiže uzeh od sinova Izrailjevih od svijeh
njihovijeh žrtava zahvalnijeh, i dadoh Aronu svešteniku i sinovim njegovijem
zakonom večnim. To je pomazanoga Arona i pomazanijeh sinova njegovijeh od
ognjenih žrtava Jehovinih od dana kad ih dovede da vrše službu svećeničku Jehovi
(Levitska VII, 34,35). Naziva se pomazanjem, jer je pomazanjae uvođenje u
reprezentaciju Gospoda kao Božanskog Dobra, kao što se može videti, br.
9954,10019.
Ponovo, Jehova reče Aronu, Evo dajem ti i prinose koji se podižu, između svih
stvari koje sinovi Izrailjevi posvećuju dajem tebi radi pomazanja. Tvoje su dakle
žrtve darova njihovijeh koji se podižu; i svaku žrtvu sinova Izrailjevih koja se obrće
tebi dajem i sinovima tvojim. Najbolje od ulja i najbolje od vina i žita, prvine koje
daju Jehovi, tebi dajem. Prvine od svega što rodi u zemlji njihovoj, koje donesu
Jehovi, tvoje neka budu; ko je god čist u domu neka jede. Sve zavetovano Bogu u
Izrailju, tvoje je. Što god otvara matericu između svakoga tela koje prinose Jehovi, i
između ljudi i između stoke, tvoje da bude. A prvenca od krave ili prvenca od ovce
ili prvenca od koze ne daj da se otkupe; svete su stvari, krvlju njihovom pokropi
oltar, i salo njihovo zapali, da bude žrtva ognjena za miris ugodni Jehovi. A meso
od njih da je tvoje, kao grudi što se obrću i kao pleće desno, da je tvoje. Sve prinose
koji se podižu od posvećenih stvari, što prinose sinovi Izrailjevi Jehovi, dajem tebi i
sinovima tvojim kćerima tvojim zakonom večnim, Tako i vi prinosite prinos što se
podiže Jehovi od svih desetaka svojih, koje ćete uzimati od sinova Izrailjevih, i dajte
od njih prinos Jehovin Asronu svećeniku. Od svega što vam se da prinosite svaki
prinos što se podiže Jehovi, od svega što bude najbolje,sveti deo (Brojevi XVIII,
8,11-20,28,29). Iz ovoga se vidi šta su bile žrtva podizane, naime, da su tako
označavane sve stvari Jehovine ili Gospodove. I pošto su Leviti predstavljali
Božanske Istine u nebu i u Crkvi, koje su služile Božanskom Dobru, to su i one
davane Aronu umesto svega što je prvo-rođeno, što je bilo Jehovino ili
Gospodovo, o čemu je napisano kod Mojsija, Uzeh Levite između sinova Izrailjevih,
umesto prvorođenih koji otvaraju matericu, između sinova Izrailjevuih da Leviti
budu moji, jer je svaki prvo-rođeni moj, da budu dati Aronu i sinovima njegovijem
(Brojevi III, 12,13;VIII, 16-18). Ponude se nazivaju darovima datim Jehovi, to jest,
Gospodu, između sinova Izrailjevih; ali tu se misli da su oni /darovi/ Jehovini, ne da
su darovi, nego da su posed, pošto je sve sveto i božansko kod čoveka ne
čovekovo, nego Gospodovo kod njega. Da je sve dobro i istinito, stoga svaka sveta
Božanska stvar od Gospoda Boga, a ništa od čoveka, poznato je u Crkvi, otkuda je
očito to da se naziva darom sa čovekovg stanovišta, to jest, zbog izgleda; stoga u
onome što ubrzo sledi kaže se, Pošto je ovo žrtva podizana, a žrtva podizana biće
između sinova Izrailjevih, to će biti žrtva podizna Jehovi, što označava da su žrtve
podizane između sinova Izrailjevih Jehovine žrtve podizane, stoga da je dar od njih
/dar sinova Izrailjevih/ dar od Jehove. Na taj je način očito značenje žrtve
podizane.
10094. Od ovna posvetnoga za Arona i za sinove njegove. Da ovo označava
reprezentativ Gospodove Božanske moći u nebima, kroz Boožansku Istinu od
Božanskog Dobra, vidi se iz onoga što je pokazano gore, br. 10076.
10095. (28) I to će biti Aronu i sinovima njegovim uredbom večnom od sinova
Izrailjevih. Da ovo označava zakon reda u reprezentativnoj Crkvi u pogledu
Gospodovog Božanskog Dobra i Božanske Istine koja proizlazi od njega, vidi se iz
reprezentacije Arona i njegovih sinova, koji označavaju Gospoda u pogledu
Božanskog Dobra i Božanske Istine koja proizlazi od njega, kao što je pokazano, br.
9806,9807,10068; i iz značenja uredbe večne, što označava zakon Božanskog
Reda, vidi br. 7884,7995,8357; i iz reprezentacije sinova Izrailjevih, koji označavaju
Crkvu, br. 4286,6426,6637,9340. To označava reprezentativnu Crkvu, jer je ta
Crkva bila ustanovljena među sinovima Izrailjevim, kao što se može videti iz onoga
što je navedeno, br. 9320, na kraju.
10096. Jer je žrtva podizana. Da ovo označava reprezentativ Božanskog Dobra i
Božamske Istine koja proistče od njega, vidi se iz onoga što je navedeno upravo
gore, br. 10095.
10097. Kad je žrtva podizana sinova Izrailjevih od njihovih žrtava zahvalnih,
žrtva podizana biće Jehovi. Da ovo označava primanje u nebesima i u Crkvi, i
priznavanje da je to samo Gospodovo, vidi se iz onoga što je pokazano gore, br.
10093. Kaže se, od žrtava zahvalnih, jer se njima označava bogoštovanje iz
slobode; jer su žrtve zahvalne ili euharističke (pričesne) žrtve bile dragovoljne
žrtve, a one stvari koje su se činile dragovoljno, bile su iz čovekove slobode. Ono
se naziva slobodnim što je učinjeno iz ljubavi ili iz volje; jer ono što čovek voli, to
on i hoće. Gospod se uliva kod čoveka u njegovu ljubav, to jest, u njegovu volju, i
čini da je čovek u slobodi primanja; a ono što je primljeno u slobodi, samo postaje
slobodno, i čovek ga voli, pa stoga to postaje deo njegovog života. Iz toga je očito
značenje bogoštvanja iz slobode, što je označeno mirnim ili dobrovoljnim žrtvama.
Tako je i značenje njihovih žrtava podizanih, naime, da to označava ono što
pripada samo Gospodu. Da žrtve označavaju svo bogoštovanje, može se videti, br.
6905,8936,10042; i da je čovekova sloboda suštinski deo njegove ljubavi, br. 28702893,3158,4031,7439,9585-9591.
10098. (29) I svete haljine Aronove. Da ovo označava Duhovno Božansko koje
proističe neposredno od Nebeskog Božanskog, vidi se iz značenja Aronovih haljina,
što je reprezentativ Gospodovog duhovnog carstva, pokazano br. 9814; tako isto
to označava Duhovno Božansko tamo, koje se naziva Duhovno Božansko. Celo
nebo nije ništa drugo nego Gospodovo Božansko, jer tamo anđeli znaju, priznaju,
veruju, i opažaju, da su dobro vere i dobro ljubavi, koji sačinjavaju nebo, od
Gspoda, i ništa od njih samih. Haljine koje se pominju gore, Božanske su stvari koje
su samo Gospodove. Da je samo Gospod svet, i da je svaka sveta stvar od Njega, i
da svako posvećivanje predstavlja Njega, može se videti, br.
9229,9680,9818,9956,9988; i da se stoga nebo naziva svetilištem, br. 9479.
10099. Neka budu sinovima njegovijem posle njega. Da ovo označava u
Prirodnom uzastopno, vidi se iz značenja sinova Aronovih, koji označavaju one
stvari koje proističu od Božanskog Dobra, kao od oca, kao što je pokazano, br.
9807,10068; i iz značenja posle njega, što označava uzastopno, ili uzastopnim
redom pošto se te stvari kažu o Aronovim haljinama, koje su predstavljale
Duhovno Božansko u Prirodnom uzastopno. Jer postoje tri stvari uzastopne u
nebu; i kako bi se o njima stekao neki pojam, ove su tri označene kao nebesko,
duhovno, i prirodno. U nebu, one slede redom, jedna od druge, i preko uticaja od
jedne u drugu naporedno, one su povezane, i na ovaj način sačinjavaju jedno
nebo. Gospodovo Božansko u nebesima naziva se tim imenima, zbog razlike u
primanju. Sada, pošto je predmet o kome se govori drugi ovan, nazvan ovnom
posvetnim, a pošto posvećivanje ruke označava uvođenje u reprezentaciju
Gospodovog Božanskog u nebesima, i njegovu komunikaciju i primanje tamo (br.
10019), stoga, kako bi se opisalo i njegovo primanje u Prirodnom, govori se i o
uzastopnm oblačenju Aronovih haljima od strane sinova posle njega, što označava
nasleđivanje u nebesima onoga što što je označeno posvećivanjem ruku. Stoga je
očito, da su ove stvari, u unutrašnjem smislu, povezane kao niz, iako u smislu
slova, stvari koje se kažu o ovnu, izgledaju nepovezane. Pošto se ovde govori o
uzastopnim stvarima u nebu, daće se definicija uzastopnog. Ideja većine učenih u
današnje vreme o uzastopnim stvarima je da je to nešto uzastopno, ili nešto što je
povezano tako što se nastavlja; pa stoga takvi nisu u stanju da formiraju neku
ideju o razlici između čovekovih spoljašnjih i unutrašnjih stanja , pa stoga ne mogu
da oblikuju neku ideju o razlici između čovekovog duha i njegovog tela. Kad stoga
misle o ovim stvarima, nikako ne mogu da razumeju da čovekov duh posle raspada
tela ili smrti tela, može da živi u ljudskom obliku. Ali uzastopne stvari nisu one koje
se nastavljaju, nego su diskretno (po stepenima) povezane, to jest, razlikuju se u
skladu sa stepenima. Jer unutrašnje stvari su sasvim različite od spoljašnjih, jer se
spoljašnje mogu odvojiti dok unutrašnje i dalje žive; zato čovek može da se odvoji
od svoga tela, i da misli u svom duhu, ili onako kako se govorilo među drevnima,
te se može povući iz stvari telesnih čula i podignuti prema unutrašnjim stvarima.
Osim toga, drevni su znali da kada se čovek povuče iz stvari telesnih čula, on se
uzdiže u svetlost svoga duha, to jest, u svetlost neba. Učani među drevnim su znali
da kada se telo raspadne, da će živeti u unutrašnjem životu, koji su nazivali svojim
duhom; pošto su smatrali da je to suštinski ljudski život, stoga su znali da će živeti
u ljudskom obliku. A pošto je ljudski život sličan Božanskom životu, oni su shvatili
da je duša besmrtna; jer su znali da taj deo čoveka, koji je sličan Božanskom
životu, pa stoga i povezan s njim, da ne može umreti.
Ali posle tih drevnih vremena ova ideja o duši i čovekovom duhu nije se održala
zbog potrebe da se oblikuje ispravna ideja o uzastopnim stvarima. Zbog toga oni
koji misle u skladu s modernom učenošću, ne znaju ništa o Duhovnom, pa
pretpostavljaju da je ono odvojeno od prirodnog; jer oni po čijoj ideji uzastopno je
ono što se nastavlja, ti mogu da misle o Duhovnom samo kao o nečemu čistim
prirodnom, iako se razlikuju međusobno, kao priorno i posteriorno, ili kao ono što
rađa i ono što je rođeno. To je razlog da učeni /ljudi/ ne shvataju razliku između
unutrašnjeg ili duhovnog i spoljašnjeg ili prirodnog čoveka, stoga između čovekove
unutrašnje misli i volje, i njegove spoljašnje misli i volje, pa stoga nisu u stanju da
shvate ništa o veri i ljubavi, nebu i paklu, i o čovekovom životu posle smrti. Ali oni
koji imaju ispravnu ideju o uzastopnim stvarima, mogu u izvesnoj meri da shvate
da se kod čoveka koji se nanovo rađa, unutrašnja stanja uzastopno otvaraju, i kako
se otvaraju, ona se uzdižu u svetlost i u život, te bivaju dublja i bliža Božanskom; i
da se ovakvo otvaranje i uzdizanje postiže kroz Božanske Istine, pošto su one
prijemnici dobra ljubavi od Božanskog. Dobro ljubavi je ono što neposredno
povezuje čoveka sa Božanskim, jer ljubav je duhovno povezivanje. Stoga sledi da
se čovek može sve više i više otvarati i uzdizati, onoliko koliko je u dobru ljubavi od
Božanskog; i da nema otvaranja i uzdizanja u slučaju čoveka koji ne prima
Božanske Istine; ovo se odnosi na svakoga ko je u zlu. Ali o ovome uzastopnom
redu, i njihovim misterijama, biće više govora na drugome mestu, po Gospodovoj
Božanskoj milosti.
10101. Da se pomazuju u njima. Da ovo označava reprezentaciju Gospoda kao
Božanskog Dobra, pokazuje se po značenju pomazanja, što označava uvođenje u
reprezentaciju Gospoda kao Božanskog Dobra, kao što je pokazano, br.
9954,10019, u ovom slučaju od strane onih koji primaju Gospodovo Božansko u
prirodnom umu, jer se Aronovim haljinama koje treba da pripadnu njegovim
sinovima posle njega, označava Duhovno Božansko Gospodovo u prirodnom, br.
10098,10099.
10101. I da im se u njima posvećuju ruke. Da ovo označava reprezentativ
Božanske Istine koja proizilazi od Gospodovog Božanskog Dobra u nebesima, vidi
se iz značenja posvećivanje ruke, što označava uvođenje u reprezentaciju
Božanske Istine koja proizilazi od Gospodovog Božanskog Dobra, i njegove
komunikacije i primanja u nebesima, kao što je pokazano, br. 10019, ovde od onih
koji su u poslednjim stvarima tamo.
10102. (30) Sedam dana neka ih oblači koji na njegovo mesto bude sveštenik.
Da ovo označava potpuno priznavanje i primanje, vidi se iz značenja sedam dana,
što označava puno stanje, kao što je pokazano, br. 6508,9228, stoga ono što je
potpuno; i iz značenja oblačenja haljina posle Arona od strane njegovih sinova, što
predstavlja primanje Duhovnog Božanskog u prirodnom, kao što je gore pokazano,
br. 10098,10099.
10103. Koji će ulaziti u šator od sastanka da služi u svetinji. Da ovo označava svo
bogoštovanje u nebu i u Crkvi, vidi se iz značenja šatora od sastanka, što je
reprezentativ neba i Crkve, br. 9457,9481,9485; i iz značenja ulaženja i služenja u
svetinji, što označava bogoštovanje, vidi br. 9963,9964.
10104. (31) A ovna posvetnoga uzmi. Da ovo označava reprezentativ Božanske
moći u nebesima kroz Božansku Istinu od Boožanskog Dobra, i njenu komunikaciju
i primanje amo, bilo je gore pokazano, br. 10076.
10105. I skuvaj meso od njega na mestu svetom. Da ovo označava pripremanje
dobra radi životnih potreba (koristi) kroz istine doktrine kod onih koji su
prosvetljeni od Gospoda, vidi se iz značenja skuvati, što označava pripremiti za
životnu potrebu kroz istine doktrine; i iz značenja mesa, što označava dobro, vidi
br. 7850,9127; i iz značenja svetog mesta, što znači od Gospodovog prosvetlenja;
jer sveto je mesto tamo gde je Gospod prisutan, a to je tamo gde se primenjuju
istine doktrine, gde je Božansko prosvetlenje, jer tamo gde je Gospod prisutan,
tamo je i prosvetljenost. Skuvati meso žrtve označava pripremiti dobro za životne
svrhe kroz istine doktrine, jer se meso, koje označava dobro, tako priprema za
potrebu tela, a to u duhovnom smislu znači za životnu svrhu.
Da se pripremanje izvodi kroz istine doktrine, očito je, jer one uče svrhe (prim.
prev. One uče kako treba kako ih treba koristiti, to jest, kako treba činiti dobro); a
voda, u kojoj se kuva, označava istine, kao što se može videti, br.
202,3058,3424,5668,8568,9323. Kaže se kroz istine doktrine kod onih koji su
prosvetljeni od Gospoda, jer istine iz Reči treba oblikovati u doktrinu kako bi se
mogle koristiti; a to treba da urade oni koje Gospod prosvetli; a to je slučaj kada su
oni koji čitaju Reč, u osećanju za istinu radi istine, i u dobru života, a ne oni koji su
u osećanju za istinu radi svoje vlastite slave, ugleda ili dobiti. Da doktirina treba da
sasvim potiče iz Reči, da bi se razumela, može se videti, br.
9025,9409,9410,9424,9430; i da oni koji vode dokrinu iz Reči, treba da budu
prosvetljeni od Gospoda, br. 9382,9424.
Da kuvati u vodi označava svoditi istine u doktrinu, i na taj način pripremiti ih za
svrhe u životu može da izgleda u početku kao neosnovano i preterano tumačenje;
pa ipak da je slučaj takav, vidi se iz odlomaka u Reči, gde se pominje kuvanje, kao u
Drugoj Knjizi o Carevima.Jelisej se vratio u Galgalu, kad je u zemlji vladala glad. Kad
sinovi proročki sjeđahu pred njim, on reče slugi svojemu, Pristavi veliki lonac, i
skuvaj zelja sinovima proročkim. A jedan ode u polje da nabere zelja, i nađe divlju
lozu i nabra od nje divljih tikvica pun plašt, i došavši saseče ih u lonac gdje beše
zelje, jer ih ne poznavahu. I usuše ljudima da jedu; a kad stadoše jesti onoga zelja,
povikaše govoreći: smrt je u loncu, čoveče Božiji! I ne mogahu jesti. A on im reče:
donesite beloga . I sasu brašno u lonac, i reče, uspi ljudima neka jedu; i nebi više
nikakoga zla u loncu (IV, 38-41).
Ovo čudo, kao i druga u Reči, označava svete stvari Crkve, a one se otkrivaju
pomoću unutrašnjeg smisla. Iz ovoga se smisla zna da Jelisejj predstavlja Gospoda
kao Reč, isto kao i Ilija; da sinovi proročki označavju one koji uče istine iz Reči; da
lonac, za koji je Jelisej naredio da se postavi, označava doktrinu iz toga; da divlja
loza i zelje (tikvice) označavju obmane. Iz toga se vidi šta je označeno smrću u
loncu. Belo brašno koje je usuo u lonac, označava istinu od dobra; i pošto se
doktrina popravila kroz ovakvu istinu, dogodilo sa da nije više bilo nikakvog zla u
loncu; to isto tako označava da kuvati u loncu označava povezati zajedno u
doktrinarni oblik, i tako pripremiti da budu od koristi.
Da sva čuda u Reči označavaju svete stvari Crkve, može se videti, br.
7337,8364,9086; da je Jelisij predstavljao Gospoda kao Reč, br. 2762; da su
proroci oni koji uče istine, to jest, u apstraktnom istine doktrine, br. 2534,7269; da
loza označava istinu Crkve; a grožđe njeno dobro, 5113,5117,9277; otuda divlja
loza i divlje zelje označavaju obmane i zla. Da belo brašno označava pravu istinu
vere od dobra, br- 9995; da jelo koje su trebali da skuvaju, označava doktinarnu
grupu, kao što je bila ona kod Jevreja, br. 3316. Značenje kuvanja i lonca je stoga
jasno.
A kod Jezekilja, I kaži priču domu odmetničkom, Pristavi lonac, pristavi, i nalij u nj
vode. Složi u nj delove, sve dobre delove, stegno i pleće, i napuni ga najboljih
kostiju. Uzmi najbolje iz stada, i naloži kosti ispod njega, i uzvari dobro da se i kosti
raskuvaju u njemu. Jer ovako veli Gospod Jehova: teško gradu krvničkom! loncu na
kome stoji zagorel, s kojega ne će da siđe zagorel; povadi deo po deo; ždreb da se
baci za nj (XXIV, 3-6). U ovme se odlomku opisuje Reč kao dotrina – da su u njoj
Božanske istine od Božanskog Dobra; a posle da se opisuje doktrina iz Reči onakva
kakva je bila kod Jevrejske nacije, da je bila puna nečistote i obmana. Lonac
označava doktrinu; stegno, pleće, i najbolje kosti, Božanske istine od Božanskog
Dobra u uzastopnom redu; grad krvnički označava Jevrejsku naciju u odnosu na
istine doktrine koje kod njih prevladavaju, a u apstraktnom smislu označava
doktrinu koja razara dobro; zagorel označava spoljašnje koje povlađuje prljavim
ljubavima koje, ako se ne uklone, kaljaju istinu. Stoga je očito da lonac označava
doktrinu i da kuvanje označava pripremu za njeno koriš
enje. Ponovo, kod istog proroka, Duh mi reče, Sine Čovečiji, ovi ljudi smišljaju
bezakonje, i zlo svjetuju u tvome gradu, govoreći- nije blizu; da gradimo kuće; ovaj
je grad lonac a mi meso (XI, 2,3,7). I u ovom odlomku lonac označava obmanu od
zla, jer je grad tako nazvan kad se u njemu čini bezakonje, i kad se sluša savet zlih
ljudi. Da grad označava i doktrinu, može se videti, br.
402,2712,2943,3216,4492.4493; ovde označava doktrinu takve vrste. I kod
Jeremije, Jehova reče: Šta vidiš? I rekoh: vidim lonac gde vri, i prednja mu je strana
prema severu. Tada mi reče Jehova: sa severa će navaliti zlo na sve stanovnike ove
zemlje (I, 13,14). I u ovom odlomku kipući lonac (lonac koji vri) označava lažnu
doktrinu od zla; sever označava zatamnjeno stanje istine vere, i gusti mrak od
obmana, br. 3708. Očito je na šta se odnosi ovo proročko viđenje. A kod Zaharije,
U taj će dan svi će lonci u Jerusalimu i u Judeji biti svetinja Jehovi nad vojskama, i
svi koji hoće da prinesu žrtvu dolazeći , uzimaće ih i kuvati u njima (XIV, 21); ovde
lonac označava doktrinu ljubavi prema bližnjem i veri, ili istinitu doktrinu od dobra.
Jerusalim označava Gospodovu Crkvu; oni koji prinose žrtve označavaju one koji
obavaljaju Božansko bogoštovanje; stoga je očito da kuvati u loncu označava
pripremati da se bude od koristi u duhovnom životu; I kod Mojsija, Svaki sud
(lonac) zemljani u kome bude kuvano neka se razbije; ako li je kuvano u sudu
(loncu) mjedenom, neka se istre i opere (Levistska VI, 28). Zemljani lonac, u kome
se kuva, označava obmanu koja se ne sjedinjava s dobrom; lonac od mjedi
označava da je u njima doktrinarno dobro; kuvanje mesa žrtava za krivicu i za greh
označava pripremanje za očišćenje od zala i obmana. Stoga se vidi šta je
predstavljeno zakonom koji traži da se svaki zemljani lonac razbije, a mjedeni
lonac da se izgrebe i ispere vodom.
10106. (32) A Aron i sinovi njegovi neka jedu meso od toga ovna. Da ovo
označava usvajanje duhovnog dobra od strane onih koji imaju unutrašnje stvari od
Gospoda, vidi se iz značenja jedenja, što označava usvajanje, vidi br. 3168,3513 na
kraju,3586,4745; i iz reprezentacije Arona i njegovih sinova, što označava Gospoda
kao Božansko Dobro i Božansku Istinu, vidi br. 9806,9807,10168; a u ovome
slučaju u nebesima, jer se ovde govor o posvećivanju ruke, što označava
komunikaciju i primanje tamo; i iz značenja mesa od ovna što označava dobro
unutrašnjeg čoveka, ili dobro unutrašnjih stvari. Da meso označava dobro, može se
videti, br. 3813,7850,9127; i da ovan označava dobro nevinosti i ljubavi prema
bližnjem u unutrašnjem čoveku, br. 9991,10,042. Kaže se, /označava/ Gospoda
kao Božansko Dobro i Božansku Istinu u nebesima, i komunikaciju i primanje tamo,
jer je Gospod iznad neba; jer je On sunce neba, i pokazuje se kao Sunce onima koji
su u nebu. Sva svetlost u nebu proističe od Njega.Preko svetlosti i topline od sunca
Gospod je prisutan u nebesima, a prisutan je tako kao da je zaista tamo potpuno;
jer On ispunjava i sačinjava nebesa. Svetlost koja proističe od Njega kao Sunca,
suštinski je Božanska Istina; svi anđeli dobijaju mudrost od Njega kao Sunca, jer je
to Božansko Dobro Njegove Božanske Ljubavi tamo. Komunikacija i primanje
Božanskog Dobra i Božanske Istine u nebesima je ono što je označeno
posvećivanjem ruke. Da je Gospod Sunce neba, i da svetlost i toplina u nebesima
proizlaze od Njega , i da od toga anđeli imaju život, to jest, mudrost i ljubav, iz toga
izvora, može se videti, br. 3636,3643,4321,7171,7173,8644,8812,
10107. I hleb što je u košarici. Da ovo označava usvajanje nebeskog dobra od
Gospoda, vidi se iz značenja jedenja – u ovom sučaju hleba – što označava
usvajanje, kao što pokazano upravo gore, br. 10106; i iz značenja hleba, što
označava dobro ljubavi i ljubavi prema bližnjem, vidi br.
2160,2177,3464,3476+8,9323,9545; i iz značenja kotarice, što označava spoljašnje
Čulno, vidi br. 9996.Stoga je očito da se jedenjem hleba iz košarice označava
usvajanja dobra od Gospoda u spoljašnjim stvarima. Hrana u košarici sastojao se
od hleba, kolača, i pogača, sve beskvasno: a ovi označavaju dobra očišćena,
unutrašnja i spoljašnja, br. 9992-9994; stoga, kada se kaže hleb u košarici,
označavaju se sve stvari u spoljašnjem Čulnom, jer je spoljašnje Čulno poslednje
čovekovog života kao što se može videti br. 5977,5081,5094,5125,9730,9996; i
pošto je to poslednje, ono sadrži sve unutrašnje stvari, br. 6351,6465,9836,10044.
10108. Na vratima šatora od sastanka. Da ovo označava ući u nebo, vidi se iz
značenja vrata, što označava ulazak, vidi br. 2145,2152,2356,2385; a označava i
uvođenje, br. 8989; i iz reprezentacije šatora od sastanka, što označava nebo gde
je Gospod, vidi br.6451,6465,9216,9828,9836,10,044.
10109. (33) Neka jedu oni za koje je bilo očišćenje (iskupljenje). Da ovo označava
usvajanje dobra kod onih koji su očišćeni (iskupljeni) od zala i njihovih obmana,
vidi se iz značenja jedenja, što označava usvajanje, vidi br. 10106, i iz značenja
onoga što je iskupljeno, što označava ono što je očišćeno od zala i njihovih
obmana, vidi br. 9506. Kaže se, očišćeno od zala i njihovih obmana, jer oni koji su u
zlu, poseduju obmane, ali i istine, a oni koji su u dobru tako isto poseduju obmane
i istine; obmane kod prethodnih dolaze od zla, pa su njihove istine falsifikovane
istine, i one su mrtve; ali obmane kod potonjih usvajaju se kao istine, jer su one
ublažene dobrom, i koriste se u dobre svrhe, i njihove su istine od dobra; i ove su
žive. O obe vrste obmane i istine, vidi šta je pokazano, br.
2243,2408,2863,4822,8318,9258,9298.
Pošto je jedenje svetih stvari, u kojima je ono što je očišćeno (iskupljeno),
označeno usvajanjem dobra kod onih koji su očišćeni od zala i njihovih obmana,
stoga je nečistim osobama bilo strogo zabranjeno da od njih jedu, jer nečistota
označava kaljanje koje potiče od zala i njihovih obmana. Jer je slučaj ovakav; sve
dok je čovek u zlima i njihovim obmanama, nemoguće mu je da usvoji bilo koje
dobro; jer se zlo podiže iz pakla, a nebo se spušta iz neba, a tamo gde je pakao, ne
može biti i nebo, jer su potpuno suprotni. Stoga kako bi se moglo nebo usaditi, to
jest, kako bi dobro iz neba našlo svoje mesto, pakao se mora ukloniti. Stoga je
očito da , sve dok je u zlu, čovek ne može da usvaja dobro; usvojati dobro, znači
usaditi dobro u volju; jer se za dobro ne može reći da ga je čovek usvojio, pre nego
ono uđe u njegovu volju, jer čovekova volja je suštinski on, a razum je čovek
onoliko koliko njegov razum proističe iz njegove volje; jer ono što pripada volji,
pripada njegovoj ljubavi pa stoga i njegovom životu, jer ono što čovek hoće, to on i
voli, i to naziva dobrom, i on to oseća ko svoje, kada ga čini. Drugačije je s onim
stvarima koje pripadaju razumu, ali ne i volji. Usvajanje dobra kod čoveka znači
samo sposobnost da se prima dobro od Gospoda, a on postaje za to sposoban kroz
novo rođenje. Stoga, dobro koje čovek ima, nije njegovo nego Gospodovo kod
njega, i on se drži u njemu onoliko koliko se uzdržava od zala.
Pošto se dobro ne može usvojiti, to jest, komunicirati čoveku, sve dok je u zlu,
stoga je nečistoj osobi bilo zabranjeno da jede meso i hleb od žrtava; jer je ovaj čin
predstavljao usvajanje dobra, kao šo je rečeno gore. Da je nečistima bilo
zabranjeno, pod smrtnm kaznom, da jedu osvećene stvari, vidi se kod Mojsija,
Svako ko je čist neka jede meso; duša koja bi jela meso od žrtava dok je na njoj
nečistiota, neka se istrebi iz naroda svog. Duša koja se dotakla nečiste stvari,
čovekove nečistote, ili nečista živinčeta, ili neka stvari koja gamiže, pa bi jela od
mesa žrtve mirne, neka se istrebi iz naroda svoga (Levitska VII, 8-21) (prim. prev. U
ovom navodu, kao i u mnogim drugim, autor je skratio tekst da bi izneo ono što
ilustruje njegovu misao); svaka spoljašnja nečistota ove vrste predstavljala je
unutrašnju nečistotu različitih vrsta, koje su zla volje u čoveku usvojena kroz život.
Ovo je dalje opisano u drugom odlomku kod Mojsija, Ko bi god od semena
Aronova bio gubav ili bi išlo seme od njega, neka ne jede svetijeh stvari dokle ne
bude čist; tako i koji bi se dotakao koga nečista od mrtva tela ili onoga od koga je
izašlo seme. Ili ko bi se dotakao čega što gamiže po zemlji, od čega bi se oskrvnio,
kakve mu drago radi nečistote njegove. Koji bi se dotakao takoga čega, biće nečist
do večera; za to neka ne jede svetijeh stvari ako ne okupa tela svojega u vodi. A
kad sunce zađe, biće čist, i onda može jesti od svetijeh stvari, jer mu je hrana.
Došljak i najamnik da ne jede svetijeh stavri. Sveštenik neka kupi dušu za srebro, ta
duša može da jede; i onaj koji je rođen u kući; ovi će jesto od njegovoga hleba. Ako
bi sveštenikova kćer bila udata za tuđinca, ona da ne jede mesa od žrtava
podizanih; ali ako sveštenikova kćer obudovi, ili bude otpuštene (razvedena), i ne
bude imala deteta, pa se vrati u kuću svoga oca kao u svojoj mladosti, neka jede
od očevoga hleba (Levitska XXII, 4-7 i 10-13).
Da sve ove stvari označavaju unutrašnje stvari, više je nego jasno, to jest, da se
one odnose na komunikaciju i usvajanje svetih stvari od strane onih koji su u
stanju primanja. Došljakom koji jede, bilo je označeno da oni koji ne priznaju
Gospoda u Crkvi, da oni ne treba da jedu, to jest, oni koji nisu u istinama i dobrima
Crkve. Da se doseljeniku i najamniku ne dopušta da jedu, znači da ne treba da
jedu ni oni koji su u prirodnom dobru bez dobra vere, niti ono koji su u dobru radi
nagrade. Oni koji su kupljeni za srebro i koji su rođeni u kući, kojima je dozvoljeno
da jedu, označavalo je da obraćenici, i koji su u istinama i dobrima Crkve iz vere i
ljubavi , da ti mogu da jedu. Kćerkom koja je udata za došljaka, kojoj nije
dopušteno da jede, označavalo se da svete stvari Crkve ne mogu da se povežu s
dobrom, niti s istinama Crkve. To što je udovici, razvedenoj, i onoj koja nema
deteta bilo dopušteno da jedu, označavalo je usvajanje dobra onda kada se
odstrane stvari koje pripadaju Crkvi, ako iz njihove /pređašnje/ povezanosti, nije
proizšlo ništa, to jest, nije se ništa rodilo. Da je ovo označeno, vidi se iz
unutrašnjeg smisla svakoga izraza. Da nasledna zla ne sprečavaju usvajanje dobra,
opisuje se i kod Mojsija, Kaži Aronu: u koga bi iz semena tvojega bila mana na
telu, onaj neka ne pristupa, da prinosi hleb Boga svojega. Jer niko na kome bi bila
neka mana ne valja da pristupa, ni slep, ni hrom, ni u kojega bi bio koji ud preveć
mali ili preveć veliki, ni u koga je slomljena ruka ili noga, i grbav, ni drljav, ni ko ima
bionu na oku, ni šugav, ni prosut (povređen u mošnicu), neka ne pristupa da
prinosi hleb Boga svojega (Levitska XXI, 21-23). Kao što je pokazano, ovim se
rečima označavaju pojedinačno nasledna zla. Osobe gore opisane nisu smele da
prinose hleb, niti da se približavaju oltaru kao svećenici, jer ove mane ili ova zla na
ovaj način postaju očita narodu, a ono što postane očito, dobija oblik
reprezentacije; ali to nije bio slučaj kod onih kod kojih su te stvari bile skrivene.
Jer iako bi sveštenik, Levita, ili narod bio nečist u pogeldu unutrašnjih stvari, još
uvek su nazivani čistima, i verovalo se da se očišćavaju, samo ako su iz vana
izgledali oprani i čisti.
10110. Da bi im se posvetile ruke. Da ovo označava primati Božansku Istinu, vidi
se iz značnja posvetiti ruku, što predstavlja Gospoda kao Božansku Istinu, i njenu
komunikaciju i primanje tamo, br. 10076. Kaže se da treba da jedu svete stvari, u
kojima je ono što je očišćeno, da bi se posvetila njihova ruka, i da se ovim
označava usvajanje dobra kod onih koji su očišćeni od zala i obmana, stoga kod
onih koji su pripremljeni da prime Božansku Istinu. Slučaj je ovakav; prva od svih
stvari koju čovek usvaja je dobro, a posle istina; razlog za ovo je to, što je dobro
njiva, a istina je seme; tako dobro na sličan način usvaja istinu, i povezuje je sebi,
jer ju voli kao roditelj; jer postoji nebeski bračni odnos između dobra i istine;
DOVDE
a dobro je ono što sačinjava čovekov život, jer dobro pripada volji, a čovekova
volja je suštinski čovek; dok istin ne sačinjava čovekov život osim onoliko koliko
dolazi od dobra, jer istina pripada razumu, a razum bez volje nije suštinski čovek,
nego je samo ulazak (pristup) čoveku. Čovek se može uporediti sa kućom u kojoj
ima mnogo odaja, gde jedna vodi u drugu; one koje imaju istine samo u razumu,
nisu odaje u kući, nego sam tremovi; a onoliko koliko istina uđe preko razuma u
volju, toliko ulazi u odaje, i ostaje u kući. I u Reči čovek se upoređuje s kućom, a
istina, koja je samo u razumu, upoređuje se sa tremom; ali istina koja je postala
svojina (posed) volje, i koja je tamo postala dobro, upoređuje se nastanjenom
odaom, i savaćom sobom samom. Da je dobro ono prvo što čovek usvaja od
Gospoda, vidi se po odajima i ranom detinjstvu; jer dobro je poznato da u tome
periodu on ima dobro nevinosti i dobra ljubavi prema svojim roditeljima i dadilji, i
dobro ljubavi prema bližnjem i prema deci svojm drugarima. Ovo se dobro uliva od
Gospodovog života u malu decu, kako bi u odraslom dobu bilo početk Gospodovog
života u čoveku, i kroz to, podloga (plan) za primanje istina, koja je /podloga/
sačuvana kad njega i kad odraste, ako je ne razori zao život (život zla) i verovanje u
obmanu iz toga. Kad se imenuje dobro, misli se na ljubav prema bližnjem i ka
Gospodu, jer dobro je sve ono što pripada ljubavi i ljubavi prema bližnjem.Da je
dobro na prvom mestu, a istina na drugom kod onih koji se nanovo rađaju, iako
izgleda da je obrnuto, može se videti, br. 3325,3404,3539m6269,6272,6273,
10111. I da bi bili osvećeni . Da ovo označava da bi mogli biti u istinama iz dobra
od Gospoda, vidi se iz značenja biti osvećen, što označava predstavljati Gospoda i
svete stvari koje su od Njega, vidi br. 9956,9988; stoga to u duhovnom smislu
označava biti vođen Gospodom, jer je jedino Gospod svet, i sve sveto od Njega
proističe, br. 8806,9229,9479,9688,9818,9820. Stoga je očito da primati istine kroz
dobro od Gospoda, stoga veru kroz ljubav od Njega ka Njemu, da je to biti
osvećen; ne da je čovek po sebi kroz to svet, nego Gospod u njemu; jer su vera i
ljubav Gospod u čoveku, jer se oni neprekidno primaju od Njega.
10112. A došljak da ne jede. Da ovo označava da ne može da dođe do usvajanja
dobra kod onih koji ne priznaju Gospoda, vidi se iz značenja došljaka i stranca, što
označava one koji su izvan Crkve, vidi br. 2049,2115,996; a to su oni koji ne
priznaju Gospoda. U Izrailjeskoj naciji, reklo se da su izvan Crkve oni koji nisu
priznavali Jehovu za svog Boga, i koji nisu dopuštali da budu poučeni o obredima
Crkve; oni koji su priznavali Jehovu i primali pouku, nazivali su se došljacima; i ovi
su imali iste povlastice s domorocima, kao što se može videti, br. 8007,8013,9196;
iz značenja jedenja, što označava usvajanje dobra, vidi br. 10109. Nema usvajanja
dobra kod onih koji ne priznaju Gospoda, jer je priznavanje njihovog Boga od
strane čoveka početak religije, a kod Hrišćana, priznavanje Gospoda početak je
Crkve; jer bez priznavanja nema komunikacije, stoga ni vere, pa dakle ni ljubavi;
stoga je glavna tačka doktrine u Hrišćanskoj Crkvi to, da bez Gospoda nema
spasenja. Jer šta god da čovek smatra i veruje da je istinito, i šta da naziva dobrom
i što voli, ne može se nazivati istinitim i dobrim, osim ako dolazi od Božanskog, to
jest, od Gospoda; Isto tako je dobro poznato da čovek od sebe ne može verovati i
činiti dobro, osim ako je to od Božanskog, to jest, od Gospoda. Iz toga je savršeno
jasno da oni koji unutar crkve ne priznaju Gospoda, da ne mogu da imaju veru, niti
mogu da vole Boga, niti se mogu spasiti. Ovo je bilo predstavljeno kod Jevrejske
nacije njihovm priznavanjem Jehove kao svog Boga, i njihovim bogoštovanjem
koje je bilo primljeno i nazivano svetim; njihovi su reprezentativi bili čisto
spoljašnji, i u slučaju te nacije, bilo je dovoljno biti u spoljašnjim /stvarima/, kao
što se može videti u onome što je navedeno, br. 9320. Oni u toj naciji koji nisu
priznavali Jehovu, nego nekog drugog Boga, iako su prinosili žrtve i bogoštovali na
sličan način, bili su izgonjeni iz Crkve, na primr, oni koji su bogoštovali Vala i druge
bogove. Sudbina , u drugom životu, onih koji su rođeni unutar Crkve, ali su u srcu
poricali Gospoda, ma kakav da je bio karakter njihovog moralnog života, očita je.
Ja znam iz obilja iskustva da takvi ljudi ne mogu da se spasu; a ovo Gospod
otvoreno uči kod Jovana, Onaj ko veruje Sina, ima život večni, a onaj koji ne veruje
Sina ne će videti života, nego gnev Božiji ostaje na njemu (III, 36). Ali narodi izvan
Crkve, na čije je živote uticala neka vrsta ljubavi prema bližnjem kao posledica
njihove religije, i koji su voleli Boga, Tvorca svemira, pod ljudskim oblikom, ti su u
drugm životu prihvaćeni od Gospoda, i mogu da se spasu, br. 2589-2605.
10113. Jer je stvar sveta. Da ovo označava zato što su Božanske, vidi se iz značenja
svetih stvari, što označava one stvari koje su od Gospoda (vidi gore, br. 10111) –
stoga da su Božanske.
10114 (34) Ako li bi ostalo nešto mesa posvetnoga ili hleba do jutra. Da ovo
označava duhovna i nebeska dobra, ne povezana s novim stanjem, vidi se iz
značenja onoga što je preostalo od mesa i hleba, a što označava da to nije bilo
usvojeno; i iz značenja mesa, što označava dobro, vidi br. 7850,91¸27; i iz značenja
osvećenja, što označava ono što je prijemljivo, vidi br. 10,076,10,110; mesom
osvećenja označava se primanje istine u dobru, stoga njihovo povezivanje; ali u
ovom slučaju neprimanje i nepovezivanje, jer se ovde misli na ono što je ostalo od
mesa; i iz značenja hleba, što označava nebesko dobro, koje je najdublje dobro,
vidi br. 10077; i iz značenja jutra, što oznčava novo stanje, vidi br. 8211, 8427.
Očito je iz ovih stvari, da ono što je ostalo od od mesa posvetnoga i od hleba do
jutra, da to označava duhovna i nebeska dobra, nepovezana s novim stanjem; jer
meso žrtava označava duhovno dobro, koje je dobro ljubavi prema bližnjem, a
hleb žrtava(ponuda) označava nebesko dobro, koje je dobro ljubavi prema
Gospodu. Šta je dalje označeno nepovezivanjem s novim stanjem, biće kazano u
kratko.
Novo stanje je svako povezivanje dobra i istine. Ovo se dešava kada čovek, koji
se preporađa, postupa od dobra, stoga od osećanja ljubavi, a ne od istine kao do
tada, ili samo iz poslušnosti. Postoji novo stanje i onda kada su oni, koji su u nebu,
u dobru ljubavi, pa se ovo stanje naziva tamo jutrom; jer se tamo stanja ljubavi i
vere menjaju, kao podne,veče, sumrak, i jutro na zemlji. Nastaje novo stanje i
onda kada jedna stara Crkva prestane, a nova počne. O svim ovim stanjima bilo je
govora u gornjim objašnjenjima knjiga Postanka i Izlaska. Slične su stvari označene
i zakonom, da ništa ne treba da ostane od mesa od pashalne žrtve do jutra, a ono
što ostane, da se spali ognjem (Izlazak XII, 10); isto tako da se salo od praznika ne
drži do jutra (Izlazak XXIII, 18). Slične su stvari označene i zakonom da se ostatak
mesa od žrtve mirne ne jede sledećeg dana, nego da se spali trećeg dana (Levitska
VII, 16-18; XIX, 6,7). I trećim danom označeno je novo stanje, kao što se može
videti, br. 4901, 5123, 5159. Tako je bilo, zato što su žrtve mirne bile zavetne i
dobrovoljne žrtve, ne toliko radi očišćenja i osvećenja kao ostale, nego da bi se
moglo jesti zajedno u svetinji, i da bi se posvedočila radost zbog Božanske službe
(bogoštovanja); a ta jela, koja su nazivana svetim, izazivala su radost više nego
svako drugo bogoštovanje. Slične su stvari bile označene i manom, koju nisu
ostavljali do jutra; o tome je ovako napisano kod Mojsija, Mojsije reče: niko da ne
ostavlja od mane do jutra; ali ne poslušaše Mojsija, nego neki ostaviše od toga za
sutra, te se ucrva i usmrđe (Izalazak XVI, 19,20).
10115. Onda što ostane da se sažeže ognjem. Da ovo označava njihovo rasipanje,
vidi se iz značenja onoga što ostane od mesa i hleba, što označava ono što nije
usvojeno, kao gore, br. 10 114; i iz značenja spaliti ognjem, što označava rasuti,
ovde ljubavima koja pripadaju čovekovom propriumu, to jest , zlima koja pripadaju
tim ljubavima. Jer oganj označava ljubav u svakom smislu, u ovom slučaju njihovu
vlasitu ljubav, koja je ljubav prema sebi. Da je ova ljubav označena ognjem, može
se videti, br. 1297, 2446, 5071, 5215, 6314, 6832,7575; i da je čovekov proprium
samo zlo, br. 210, 215, 694, 1044, 3812 ,na kraju,5660. Ovde je označena njihova
vlastita ljubav, zato što ono što je ostavljeno do jutra, označavalo je ono što se
nije povezalo s dobrom, br. 10114; a ono što se ne može povezati, to nije od
Božanskog, nego je od propriuma. Da je ovo bilo nečisto, stoga zlo, vidi se kod
Mojsija, Ako bi kogod jeo, nosiće svoje bezakonje, i za to će se istrebiti iz naroda
svojega (Levitska XIX, 7,8). Ponovo, Ako li što mesa od žrtve ostane do trećega
dana, neka se sažeže ognjem. Ako li bi kogod na treći dan jeo od žrtve zahvalne, ne
će biti ugodan onaj koji je primio, nego će biti mrska, i ko bi god jeo, nosiće greh
svoj (Levitska VII, 16-18). I iz ovoga je na sličan način jasno da ono što bi ostalo od
mane, da je bilo crvljivo i smrdljivo (Izlazak XVI, 20).
10116. A da se ne jede. Da ovo označava da se ne će usvojiti, vidi se iz značenja
jedenja, što označava usvojiti, vidi gore, br. 10106.
10117. Jer je stvar sveta. Da ovo oznčava ono što je Božansko, s kojim ne će biti
povezano, jer iz toga dolazi ono što je profano, vidi se iz značenja onoga što je
sveto, što označava ono što je Božansko, vidi gore, br. 10111. Nije povezano zato
što ono što je ostalo od mesa i hleba, označava ono što se nije povezalo, br.
10114, kao i da to ne treba da se poveže; da je ovo čovekov proprium koji je samo
zlo, može se videti gore, br. 10115; a povezati ono što je Božansko sa čovekovim
propriumom, to jest, sa zlom, to je profanisati ga (oskrvnuti ga), br. 6348, 9298.
Stoga se kaže, da ako neko jede ono što je ostalo do jutra, taj skrvni svetinju
Jehovinu, i ta duša treba da se istrebi iz naroda (Levitska XIX, 7,8); tako isto da
meso od žrtve, koje se dotaklo nečega nečistog, treba da se sažeže ognjem
(Levitska VII, 19). Iz ovoga je sada očito da se profanacija (oskrvnuće) onoga što je
sveto označava jedenjem mesa i hleba od žrtve sledećeg dana.
10118. I tako učini Aronu i sinovima njegovijem. Da ovo označava ovaj
reprezentativ Gospodovog proslavljenja i Njegovog uticaja u nebesa i u Crkvu, vidi
se iz reprezentacije Arona, što označava Gospoda kao Božansko Dobro, vidi br.
9809; i iz reprezentacije njegovih sinova, koji označavaju Gospoda kao Duhovno
Nebesko Dobro, vidi br. 10068; i iz značenja čina njihovog uvođenja u sveštenstvo,
što označava da mogu da predstavljaju Gospoda u pogledu proslavljenja Njegovog
Ljudskog, i iz toga u nebesa i u Crkvu. Jer je pomazanje bio reprezentativ
proslavljenja Gospodovog Ljudskog, a osvećivanje ruke bio je reprezentativ
Njegovog uticaja iz toga u nebesa i u Crkvu. Da je pomazanje predstavljalo
Gospodovo Božansko Dobro u Njegovom Božanskom Ljudskom, vidi br. 9954,
stoga proslavljenje, što je sjedinjavanje Božanskog Ljudskog sa Božanskim Samim,
koje se naziva Ocem, br. 10053; i da je osvećivanje ruke predstavljalo Božansku
Moć Gospodovu preko Božanske Istine u nebesima i u Crkvi, i njeno primanje
tamo, br. 10019, stoga njen uticaj.
10119. Po svemu što ti zapovedi. Da ovo označava da je to prema zakonima
Božanskog Reda, vidi se iz značenja zapovesti, kada se odnosi na Jehovu, to jest,
na Gospoda, što označava da je to u skladu sa zakonima Božanskog Reda, jer što
god Gospod zapovedi, to je u skladu sa Božanskim Redom, ili u skladu s njegovim
zakonima, jer je Božanska Istina, koja proizlazi od Gospodovog Božanskog Dobra u
nebesima, stoga gde je Gospoda, je red sam; stoga je sve što Gospod zapovedi,
zakon reda; da su zakoni reda Gospodove Božanske Istine, može se videti, br.
1728, 2447, 8700, 8988.
10120. Sedam dana svetićeš im ruke. Da ovo označava reprezentativ potpune
moći Gospodove u nebesima peko uticaja od Božanskog Dobra Božanske Ljubavi
Njegvog Božanskog Ljudskog, vidi se iz značenja sedam dana, što označava
osvećivanje ruke, što je reprezentativ Gospodove Božanske Moći u nebesima, i
komunikaciju i primanje tamo, vidi br. 10019; i pošto se ovo postiže preko uticaja
od Božanskog Dobra Njegove Božanske Ljubavi od Njegovog Božanskog Ljudskog,
stoga je i ovo označeno.
10121. Stihovi 36-46. 36. I svaki ćeš dan prinositi na žrtvu tele za greh radi
očišćenja; i očistićeš oltar čineći očišćenje na njemu, i pomazaćeš ga da se osveti.
37. Sedam dana činićeš očišćenje na oltaru i osvetićeš ga, te će biti oltar svetinja
nad svetinjama; što se god dotakne oltara, biće sveto.
38. I ovo ćeš prinositi na oltaru: dva jagnjeta od godine, svaki dan bez prekida.
39. Jedno jagnje prinosi jutrom a drugo prinosi večerom.
40. I jošte desetinu efe pšeničnoga brašna smešana s uljem ceđenim, kojega da
bude četvrt ina, i nalev vina, četvrt ina na jedno jagnje.
41. A drugo jagnje prinesi u veče; kao sa žrtvom jutarnjom i s nalevom njezinim
tako i s ovim čini da bude miris ugodan, žrtva ognjena Gospodu.
42. To neka bude žrtva paljenica svagda od koljena do koljena vašega na
vratima šatora od sastanka, čred Jehovom, gde ću se sastajati s vama da
govorim s tobom.
43. I onde ću se sastajati sa sinovima Izrailjevim, da se osvećuje slavom mojom.
44. I osvetiću šator od sastanka i oltar; i Arona i sinove njegove osvetiću da su mi
sveštenici.
45. I nastavaću između sinova Izrailjevim, i biću im Bog.
46. I poznaće da sam ja Gospod Bog njihov, koji sam ih izveo iz zemlje Egipatske
da nastavam među njima, ja Gospod Bog njihov.
I svaki ćeš dan prinositi na žrtvu tele za greh radi očišćenja, označava neprekidno
uklanjanje zala i njihovih obmana u prirodnom čoveku pomoću dobra nevinosti od
Gospoda: i očistićeš oltar, označava očišćenje od zala u nebu i u Crkvi; čineći
očišćenje na njemu, označava sposobnost primanja dobra od Gospoda: i
pomazaćeš ga, označava uvođenje u reprezentaciju Božanskog Dobra ljubavi od
Gospoda u nebu i u Crkvi: da se osveti, označava Gospoda tamo; sedam dana
činićeš očišćenje na oltaru, označava puninu uticaja u nebo i u Crkvu: i osvetićeš
ga, označava primati Gospoda: te će biti oltar svetinja nad svetinjama, označava
nebesko carstvo, gde je Gospod prisutan u dobru ljubavi: što se god dotakne
oltara biće sveto, označava svakoga ko prima Božansko Gospodovo. I ovo ćeš
prinositi na oltaru, označava što se tiče uopšte primanja Gospoda u nebu i u Crkvi:
dva jagnjeta od godine svaki dan, označava dobro nevinosti u svakom stanju: bez
prekida, označava u celom Božanskom bogoštovanju. Jedno jagnje prinosi jutrom,
označava uklanjanje zala pomoću dobra nevinsoti od Gospoda u stanju ljubavi i
njene svetlosti u unutrašnjem čoveku: a drugo prinosi večerom, označava isto
stanje u svetlosti i ljubavi u spoljašnjem čoveku. I jošte desetinu efe pšeničnog
brašna smešana s uljem ceđenim, označava duhovno dobro od nebeskog, koliko je
potrebno radi povezivanja: kojega da bude četvrt ina kao sa žrtvom jutarnjom i s
nalevom njezinijem tako i s ovom čini, označava duhovno od nebeskog dobra i
njegove istine, koliko je nužno za povezivanje: da bude miris ugodan, označava
ono što opaža mir; žrtva ognjena Jehovi, označava od Gospodove Božanske
Ljubavi. To neka bude žrtva paljenica, označava svo Božansko bogoštovanje
uopšte; na vratima šatora od sastanka pred Jehovom, označava od Gospoda: gde
ću se sastajati s vama i govoriti s tobom, označava Njegovo prisustvo i uticaj. I
onde ću se sastajati sa sinovima Izrailjevim, označava prisustvo Gospoda u Crkvi:
da se osvećuje slavom mojom, označava ono što prima Božansku Istinu od
Gospoda. I osvetiću šator od sastanka, označava ono što prima Gospoda u nižim
nebesima: i oltar, označava ono što prima Božansko od Gospoda u višim
nebesima: i Arona i sinove njegove osvetiću da mi budu sveštenici, označava
reprezentativ Gospoda u oba /u Aronu i njegovim sinovima/ u pogledu dela
spasenja.I onde ću se sastajati sa sinovima Izrailjevim, označava Gospodovo
prisustvo i uticaj preko dobra, u nebu i u Crkvi: i biću im Bog, označava Gospodovo
prisustvo i Njegov uticaj u istinu i u Crkvu. I poznaće da sam ja Jehova Bog njihov,
označava opažanje da je od Gospoda svo dobro i sva istina: koji sam ih izveo iz
zemlje Egipatske, označava spasenje od pakla kroz Gospoda: da nastavam među
njima, označava Gospodovo Božansko, koje je u celom nebu i u Crkvi: ja sam
Jehova Bog njihov, označava od kojega je svo dobro ljubavi i istina vere.
10122. (36) I svaki ćeš dan prinositi na žrtvu tele za greh radi očišćenja. Da ovo
označava uklanjanje bez prestanka zala i njihovih obmana u prirodnom čoveku
pomoću dobra nevinosti od Gospoda, vidi se iz značenja teleta, što je dobro
nevinosti, vidi br. 9391, 9990; i iz značenja žrtve za greh, što je očišćenje od zala i
njihovih obmana, br. 9938, 9990, 10,022, 10053. Kaže se, uklanjanje zala i njihovih
obmana stoga što se zla i obmane u čoveku ne izbacuju, nego se samo uklanjaju,
kao što se može videti iz onoga što je navedeno, br. 10057; i iz značenja očišćenja
(iskupljenja), što označava primanje dobra ljubavi i istine vere od Gospoda posle
uklanjanja zala i njihovih obmana, jer su sve obmane od zla, pa stoga koliko se zla
uklanjaju, toliko se i obmane uklanjaju.
Slučaj je ovakav; u nebu se sve stvari odnose na dobro i na njegovu istinu; a sve
stvari u paklu odnose se na zlo i njegovu obmanu; slično, u čoveku, sve se stvari u
njemu, koje su iz neba, odnose se na dobro i istinu, a sve stvari u njemu koje su iz
pakla, odnose se na zlo i obmanu; ili što je ista stvar, sve one stvari u čoveku koje
su od Gospoda odnose se na dobro i istinu; dok se sve one stvari koje su od čoveka
samog, odnose na zlo i obmanu. Sad, pošto se sve stvari u svemiru odnose na
prethodno, čiji je prijemnik čovek, stoga u njemu postoje dva prijemnika, od kojih
se jedan naziva voljom, a drugi razumom. Volja je prijemnik dobra ili zla, dok je
razum prijemnik istine ili obmane. Volja, koja je od Gospoda, naziva se novom
voljom, i ona je prijemnik dobra; a razum koji je od Gospoda, tako isto nazvan
novim razumom, prijemnik je te istine; ali volja koja je od čovekovog propriuma, i
koja se naziva starom voljom, prijemnik je zla; dok je razum koji je od čovekovg
propriuma, prijemnik obmane. U ovaj potonji razum i volju čovek dolazi kroz
rođenje od svojih roditelja; ali u potonji razum i volju, on se rađa od Gospoda, što
se dešava onda kada se nanovo rodi: jer kad se čovek nanovo rodi, on se ponovo
začinje i rađa.
Čovek je tako bio stvoren da volja i razum, kada se sjedine, čine jednog čoveka.
Jer je čovek tako obdaren razumom da bi razumeo istinu; s konačnom svrhom da
se on /razum, / usadi u volju i postane dobro; pa koliko uđe u volju, toliko je u
čoveku; jer volja je najdublja sposobost čovekova, i ona je biće njegovog života,
dok je razum spoljašnja sposobnost i postoji od prethodne. Jer ono što čovek
hoće, to voli, a ono što voli, to oseća kao prijatno, i to stoga naziva dobrim;
ovome razum povlađuje i to potvrđuje razmišljanjem , i to naziva istinama. To je
razlog da volja i razum u stvarnosti sačinjavaju jedno; ali izgleda kao da je
drugačije kad čovek razume istinu, a hoće zlo; pa ipak, kada stvarno misli od sebe,
on razume u skladu sa svojom voljom ili u skladu sa svojom ljubavi. Da čovek koji
hoće zlo, može da govori u skladu s istinom, a i da čini dobro,to je rezultat
licemerja, kojemu su istina i dobro potčinjeni kao sredstva. Kad se ta sredstva od
njega oduzmu, i kada ostane slobodan, takav čovek srlja u zla u skladu s požudom
svoje volje, i povlađuje im /zlima/ svojim intelektom. Ovo se posebno vidi kod
osoba ovakvoga karaktera u drugom životu, u kojem svako ulazi u stanje slično
svojoj volji; tada oni koji nemaju novu volju od Gospoda, srljaju u zla svake vrste, i
njihove misli povlađuju njihovi zlima, iako su u svetu govorili i postupali sasvim
drugačije. Jer to je zakon Božanskog reda, da volja i razum čine jedan um, stoga
jednog čoveka, tako da čovek bude ili u nebu ili u paklu, a ne ga se koleba između,
okom gledajući prema nebeskim, a srcem prema paklenim stvarima. Srce označava
volju, a oko razum.
10123. I očistićeš oltar čineći očišćenje na oltaru. Da ovo označava očišćenje od
zala u nebu i u Crkvi, vidi se iz značenja očišćenja, što znači čišćenje; i iz značenja
greha, što označava zlo; jer se sva zla čovekova nazivaju grehovima; i iz značenja
oltara, što je reprezentativ Gospoda kao Božanskog Dobra i Njegovog
bogoštovanja, vidi br. 9714, 9964; ovde kao Božanskog Dobra u nebu i u Crkvi.
Pošto se još uvek govori o uticaju, prisustvu, i primanju Gospoda, stoga se oltarom
oznčava nebo i Crkva u pogledu primanja Gospodovog Božanskog tamo. Jer
Gospodovo Božansko čini nebo i Crkvu, jer Gospod tamo nastavava u onome što je
Njegovo, a ne u čovekovom propriumu. I to je razlog da oltar označava samog
čoveka u kome je nebo, ili Crkva, stoga u kome je Gospod; o oltaru se govori u
ovome smislu kod Jovana, I dade mi se trska kao palica, govoreći: ustani i izmeri
crkvu Božiju i oltar, i one što se klanjaju u njoj (Otkr. XI, 1). U ovome odlomaku
hram Božiji i oltar označavaju nebo i Crkvu; hram je duhovna Crkva, a oltar je
nebeska Crkva; izmeriti označava /saznati/ koliko i kakva je priroda istine i dobra,
stoga se ne kaže samo, Izmeri hram i oltar, nego i one koji se klanjaju u njemu. Da
hram označava duhovnu Crkvu, može se videti, br. 3720, i da izmeriti označava
upoznati stanje neke stvari u pogledu istine i dobra, br. 9603. Ponovo, I čuh
drugoga iz oltara gde govori: da, Gospode Bože svedržitelju, istiniti su i pravi
putovi Tvoji (Otkr. XVI, 7). Iz oltara označava iz najdubljeg neba, gde vlada nebesko
dobro, - nebesko dobro je dobro ljubavi ka Gospodu. A kod Jeremije, Odbaci
Jehova oltar svoj, omrznu na svetinju svoju (Plač II, 7); gde odbaciti oltar i svetinju
iznačava sve što pripada Crkvi, oltar sve što pripada Crkvi u pogledu dobra, a
svetinja sve što pripada Crkvi u pogledu istine.
10124. I osvetićeš ga. Da ovo označava sposobnost primanja dobra od Gospoda
tamo, vidi se iz značenja osvećivanja na oltaru, što označava usađivanje dobra od
Gospoda, i njegovo primanje od strane ljudi u Crkvi, i od strane anđela u nebu,
posle uklanjanja zala i njihovih obmana, vidi br. 9706. Jer se oltarom, kao što je
pokazano upravo gore (br. 10,123), označava primanje dobra od Gospoda u nebu i
u Crkvi. Sada, pošto oltar označava nebo i Crkvu gde vlada nebesko dobro, koje je
dobro ljubavi od Gospoda prema Gospodu, to će biti rečeno u kratkon kako se
prima dobro u nebeskom carstvu. Da se nebo deli u dva carstva, jedno koji se
naziva nebeskim, i drugo koje se naziva duhovnim carstvom, bilo je često
pokazano gore. U svakom se carstvu dobro usađuje kroz istinu,ali kod onih koji su
u duhovnom carstvu, dobro se usađuje u intelektualni deo; dok se kod onih koji su
u nebeskom carstvu, dobro se usađuje preko istina u voljni deo. Način usađivanja
dobra preko istine, u slučaju onih koji su u duhovnom carstvu, razlikuje se od
onoga načina na koji se usađuje u nebeskom carstvu. Kod onih koji su u duhovnom
carstvu, istina se usađuje u spoljašnjeg ili prirodnog čoveka, i ona prvo tamo
postane znanje, pa koliko ona utiče na čoveka, i koliko on živi u skladu s njom,
toliko ona ulazi u Intelektulno, i dobija oblik vere, kao i oblik ljubavi prema
bližnjem; ova ljubav prema bližnjem sačinjava njegovo novo Voljno, a ova vera
njegovo novo Intelektualno, a jedno i drugo sačinjava njegovu savest. Dok kod
onih koji su u nebeskom carstvu, istina ne dobije oblik znanja, ili vere, ili savesti,
nego se prima u dobro ljubavi, i koliko se živi u skladu s tim, toliko dobija oblik
opažanja, koje raste i koje se usavršava kod njih u skladu sa ljubavlju. Ovo se
događa svakoga dana, a da oni ni na znaju za to, skoro kao što je slučaj s malom
decom. Ona su nesvesna ovoga procesa zato što istina ne prijanja za memoriju kao
znanje, niti ostaje u misli kao intelektualni posed, nego prelazi neposreedno u
volju i postaje do života. Stoga, oni koji su u nebeskom carstvu, ne vide istinu,
nego je opažaju; i ovo opažanje je takvo kakvo je njihovo dobro ljubavi ka
Gospodu od Gospoda; pa stoga postoji velika razlika u ovome pogledu. I pošto
opažaju istinu od dobra, oni je stoga ne potvrđuju razlozima, nego kada se govori
o istinama, oni kožu samo, Da, da; ili Ne, ne. Na ove misli Gospod kod Mateje,
Neka vaš govor (reč) bude Da, da; Ne, ne, jer sve što je više, od zla je (V, 37). Jer
raspravljati da li je istina istina ili nije, nije polaziti od načela dobra, jer ako se tako
radi, nema opažanja istine jer se misli kao iz autoriteta i iz onoga što sam šovek
potvrđuje. Kad čovek zasniva svoju veru na autritetu, ono što veruje, to je
posledica mišljenja drugih i kad je to lažno. Verovanje svih religioznih ljudi, i
različite vere po svetu ovo jasno pokazuju. Priroda razlike onih koji su u
Gospodovom nebeskom carstvu i onih u Njegovom duhovnom carstvu stoga je
očita. Uzrok ove razlike je to, što prethodni svojim životom završavaju istine
Crkve u dobrim delima, dok oni potonji ostaju u istinama i postavljaju veru ispred
života. Oni koji postupaju na prethodni način, to jest oni koji pripadaju nebeskom
carstvu, njih Gospod opisuje kod Marka IV, 26-29, i drugde. Razlika između
nebeskog i duhovnog carstva pokazana je i u br. 9277.
10125. I pomazaćeš ga. Da ovo označava uvođenje u reprezentaciju Božanskog
Dobra ljubavi od Gospoda u nebu i u Crkvi, vidi se iz značenja pomazanja, što
označava uvođenje u reprezentaciju Božanskog Dobra Božanske Ljubavi od
Njegovog Božanskog Ljudskog, vidi br. 9474, 9954, 10019; na ovome mestu, od
Gospoda u nebu i u Crkvi, jer se govori o Njegovom uticaju i primanju tamo. Što
god predstavlja Gospoda, predstavlja Ga u ljudima Crkve i u anđelima neba, stoga
u nebu i u Crkvi; jer ljudi u kojima je Crkva sačinjavaju Crkvu uopšte, a anđeli u
kojima je nebo, sačinjavaju nebo uopšte. Pa ipak, ljudi suštinski ne sačinjavaju
Crkvu, nego Gospod u njima; niti anđeli sačinjavaju nebo, nego Gospod u njima.
Jer Gospod ne nastavava ni u čemu što je vlastito čovekovo ili anđelovo, nego u
onome što je Njegovo vlastito u njima. Stoga, kada se pomene Crkva ili nebo, misli
se na Božansko Gospodovo u onima koji tamo nastavaju. Iz ovoga se vidi kako
treba razumeti da je Gospod Sve u Svemu u celom nebu i Crkvi,i da je Gospod Sam
nebo i Crkva. Ovo je poznato i iz doktrine poznate i prihvaćene u Hrišćanskom
svetu, da je sve dobro vere i ljubavi od Gospoda, a ništa od čoveka, i da je sve ono
što je od čoveka, da nije dobro; to je razlog da niko nema zasluge, ili pravde, od
nečega što je vlastito njegovo . Ova su opažanja navedena kako bi se znalo šta je
Gospod u nebu i u Crkvi, i na taj način šta su nebo i Crkva; i otuda, koji je Njegov
reprezentativ označen oltarom i pomazanjem, pošto je to ono o čemu se govori
ovde. Sve su one stvari bile pomazane koje su trebale da predstavljaju Gospoda i
Božanske stvari od Njega, kao oltar, šator od sastanka, stolovi, svećnjak, i kovčeg,
stvari koje su bile u njemu /u šatoru od sastanka/, tako isto i Aron sam, njegovi
sinovi i njegove haljine; ne da je ulje davalao neku svetost, nego da su te stvari
tako predstavljale Božanske stvari od Gospoda; samo su ove bile svete. Ulje se
koristilo u tu svrhu, jer je označavalo dobro ljubavi; a Božansko Dobro Božanske
Ljubavi je Božansko samo, jer je ono Biće svih stvari; da bi sve ovo bilo
predstavljeno, uvođenje se izvodilo uljem.
Božansko samo, koje je Biće svih stvari, bilo je samo u Gospodu, jer je On bio
začet od Jehove; a svaki čovek ima od svog oca biće svog života, koje se naziva
dušom; stoga je očito da je Božansko Dobro Božanske Ljubavi bilo u Gospodovom
Ljudskom, kao duša od oca u sinu. U čoveku samo duša ima život, jer telo bez duše
ne živi, jer samo duša stvara telo, i njemu je slična, kako bi ta duša bila sposobna
da izvršava svoje funkcije u poslenjem redu sveta; iz toga sledi da je suštinsko Biće
samo u Gospodovom Ljudskom bilo Jehova, koje je Božansko Dobro Božanske
Ljubavi; i da biće života čini sve što od njega postiji, svojom slikom. Stoga je
Gospod, od Božanskog koje je bilo u Njemu i koje je bilo On sam, učinilo i Njegovo
Ljudsko Božanskim Dobrom Božanske Ljubavi. Osim toga, u Atanasijanskom
verovanju, koje sadrži prihvaćenu veru Hrišćanskog sveta, kaže se, Kao što su telo i
duša jedan čovek, tako je Božansko i Ljudsko u Gospodu jedan Hristos.Stoga onaj
ko shvata šta je jedinstvo duše sa telom, i šta znači njihova sličnost, može u
izvsnoj meri da razume prirodu jedinstva Božanskog i Ljudskog u Gospodu, i
njihovu sličnost, a otuda može da vidi da su Božansko, koje se naziva Ocem, i
Ljudsko, koje se naziva Sinom, da su jedno i da je jedan u drugom, to jest, Otac u
Njemu i On u Ocu, u skladu sa Gospodovim rečima kod Jovana (X, 30;XIV, 11).
Ali pošto ljudi,kao što je danas, ne znaju šta je priroda duše, i jedva da zanju da
dolazi od oca, i da je telo njena slika, i da su ove dve jedno kao što je priorno i
posteriorno jedno, ili kao biće i manifestacija , stoga su ljudi odvojili Božansko od
Ljuskog u Gospodu, i podelili ih u dve prirode, pa su stoga stvorili pojam o
Gospodovom Ljudskom kao da je čovekovo ljudsko, iako je čovekova duša, pošto
je od oca, konačna i nosi nasledno zlo, a Gospodva duša, pošto je od Jehove, bila
je beskonačna, i bila je samo Božansko Dobro Božanske Ljubavi, i na taj način
Njegovo Ljudsko, posle proslavljenja, nije bilo više kao čovekovo ljudsko. Iz istoga
razloga, Gospod je odneo u nebo sve Svoje Ljudsko proslavljeno, to jest, učinio ga
je Božanskim od Sebe, i nije ništa ostavio od toga u grobu, što je inače slučaj sa
čovekom. Da je Gospod proslavio samo svoje telo (ipsum corpus suum), do
njegovih poslednjih, koje su kosti i telo, Gospod je pokazao Svojim učenicima,
rekavši, Vidite ruke moje i noge moje; ja sam glavom; opipajte me i vidite; jer duh
tela i kostiju nema kao što vidite da ja imam (Luka XXIV, 39); ali i pored toga, ušao
je kroz zatvorena vrata; a onda kada se pokazao, postao je nevidljiv (Jovan XX, 19;
Luka XXIV, 31). Ova su opažanja navedena kako bi se znalo, da je samo Gospod u
pogledu Njegovog Ljudskog bio pomazanik Jehovin, ne da je bio pomazan uljem,
nego Božanskim Dobrom samim Božanske Ljubavi, koja je označena uljem, i bila
predstaljena pomazanjem, kao što se može videti, br. 9954.
10126. Da se osveti. Da ovo označava Gospodovo prisustvo, vidi se iz značenja
osvetiti, što predstavlja Gospoda i svete stvari koje su od Njega, stoga Njegovo
prisusutvo u nebu i u Crkvi, kao što se može videti gore, br. 10111. Ono što je
predstavljeno, to je ono što je označeno u unutrašnjme smislu. U smislu pisma,
Reč se sastoji od reprezentativa nebeskih i duhovnih stvari koje pripadaju nebu i
Crkvi, pa su stoga, u unutrašnjem smislu, one i označene. Gospodova se Reč može
stoga nazvati nebom u poslednjim stvarima; jer u poslednjim stvarimaneba, sve
što se vidi i čuje, to su predstave stvari o kojima anđeli viših nebesa razgovaraju i o
kojima misle, a koje se sve odnose na istine vere i na dobra ljubavi. Ovakve su
stvari predstave u poslednjim stvarima neba, jer oni koji su u poslednjim stvarima
ne shvataju unutrašnje stvari anđeoske mudrosti, ali shvataju one stvari koje ih
predstavljaju. A to je i u skladu sa Božanskim redom, da kada se više stvari ulivaju
u niže, one se pretvaraju u slične stvari, i tako se predstavljaju pred spoljašnjim
čulima, i tako se prilagođavaju svačijem razumevanju. To je razlog da je Reč, u
smislu slova, reprezentativna, i tako označava nebeske i duhovne stvari koje su u
višim nebesima, i da je napisana stilom koji je prilagođen razumevanju ljudi; isto
tako, ona služi kao osnova i temelj nebesa.
10127 (37) Sedam dana činićeš očišćenje na oltaru. Da ovo označava puninu
uticaja u nebo i u Crkvu, vidi se iz značenja sedam dana, što označava puninu, o
čemo ćemo govoriti ubrzo; i iz značenja osvećivanja, što označava očišćenje od
zala i njihovih obmana, o kojima ćemo uskoro govoriti; i iz značenja oltara, što je
reprezentativ Gospodovog Božanskog Ljudskog kao Božanskog Dobra, kao što se
može videti, br. 9388, 9380, 9714, 9964, ovde u nebu i u Crkvi, br. 10123. Tele je
trebalo prineti na žrtvu radi očišćenja i osvećenja oltara sedam dana, jer sedam
dana, kao sedmica, označava ceo period duži ili kraći, od početka do kraja; stoga
sedam dana označavaju potpunost. I broj tri označava ceo period od početk do
kraja, pa stoga i potpunost, ali s razlikom da se sedam koristi kada se govori o
nečemu svetom, a tri kada se govori o bilo čemu. Treba da se razume da svi
brojevi u Reči označavaju stvari. Ovo je vrlo dobro poznato u drugom životu, gde
se ponekad papiri, puni brojeva, spuštaju iz neba anđelima ispod; a oni duhovi koji
primaju i utiaj od Gospoda, stoga shvataju u nizovima stvari koje su označene, kao
da su napisane slovima. Nekoliko sam puta video takve papire. Pored toga, bilo mi
je rečeno da su neki pradrevni ljudi, koji su na unutrašnji način bili u društvo s
anđelima, da su sakrivali stvari svoje Crkve i nebeske misterije pod brojevima, i da
su ih pohranjivali radi sećanja. Stoga je očito da svi brojevi u Reči označavaju
stvari; jer u Reči ne postoji ni najmanji izraz koji nema značenje, jer je bila
napisana ne samo za ljude, nego i za anđele u nebu; stoga je Reč Božansko koje
prolazi kroz sva nebesa. Da svi brojevi u Reči označavaju stvari, može se videti, br.
575, 163, 1988, 2075, 3352, 3252, 6175, 9659. Da broj sedam označava svete
stvari, br. 395, 433, 716, 526, 6268; i da to označava ceo period od početka do
kraja, stoga puno stanje, br. 6508, 9228. Slično označava i sedmica, br. 2044,
3845. A tako isto i broj tri, br. 2788, 4495, 4901, 5123, 5159, 9489, 9825.
Osvećivanje označava očišćenje od zala i njihovih obmana, ili što je isto, njihovo
uklanjanje. I pošto osvetiti i očistiti imaju ovo značenje, stoga ono podrazumeva i
usađivanje dobra i istine, i povezivanje ovih sa Gospodom. Radi se o ovim
stvarima, jer koliko se čovek očišćava od zala i obmana, toliko se dobro i istina
usađuju i povezuju sa Gospodom; stoga ako dođe do jednog, drugo sledi. Jer je
Gospod prisutan kod svakoga čoveka s dobrom ljubavi, jer On voli sve, i voljan je
da ih iz ljubavi poveže sa Sobom, a ovo se postiže kroz dobro ljubavi i istinu vere;
ali zla i njihove obmane, koje čovek stekne preko zlog života, odupiru se i
sprečavaju uticaj. Tako značenje osvećivanja i očišćenja postaje očito, vidi br.
9506.
10128. I osvetićeš ga. Da ovo označava da bi se primao Gospod, vidi se iz značenja
biti osvećen, što označava primanje Gospoda. Biti osvećen označava primanje
Gospoda, jer samo je Gospod svet, i sve što od Njega proističe sveto je; stoga
koliko čovek prima dobro, i sa dobrom, istinu od Gospoda, što su svete stvari,
toliko prima Gospoda. Jer bilo da govorimo o primanju Gospoda, ili dobra i istine
od Njega, ista je stvar; jer su dobro i istina Gospodovi, jer su od Njega, stoga su
Gospod u nebu i u Crkvi. Da je samo Gospod svet, i da sve što je sveto proističe
od Njega, pa stoga da primati Njega znači biti osvećen, može se videti, br. 9229,
9479, 9818, 9956, 9988, 10069. Da biti osvećen označava primanje Gospoda, vidi
se i iz toga što se kaže, očistićeš i osvetićeš, jer se osvećivanjem i očišćavanjem
označava čišćenje od od zala i njihovih obmana, a u isto vreme i usađivanje istine i
dobra od Gospoda, br. 10127. Usađivanje istine i dobra od Gospoda je primanje
Njega, stoga osvećivanje, Neka jedu oni za koje je bilo očišćenje, da bi im se
posvetile ruke, da bi bili posvećeni (stih 33); gde, ono što je očišćeno, označava
čišćenje od zala i njihovih obmana, br. 9506,10109; osvećivanjem ruke označava
se usađivanje dobra i istine, i njihovo povezivanje, br. 10076; stoga biti osvećen
označava primiti te stvari od Gospoda, br. 10111.
10129. Te će biti oltar svetinja nad svetinjama. Da ovo označava nebesko carstvo
gde je Gospod prisutan u dobru ljubavi, vidi se iz značenja oltara, što je
reprezentativ Gospoda kao Božanskog Dobra, vidi br. 9388, 9389, 9714, 9964; na
ovome mestu kao Božanskog dobra, vidi br. 9388, 9389, 9714, 10123; i iz značenja
svetinje nad svetinjama, što označava nebesko dobro, ili dobro ljubavi od
Gospoda. Ovde je oltarom označeno nebesko carstvo, a svetinjom nad svetinjam
označeno je dobro u tome carstvu, jer u tome carstvu se prima dobro ljubavi od
Gospoda, što je nebesko dobro. Jer su neba podeljena u dva carstva, nebesko i
duhovno; u nebeskom carstvu /prima se/ dobro ljubavi od Gospoda prema
Gospodu; a u duhovnom carstvu, dobro ljubavi prema bližnjemu, kao što se može
videti u onome što je navedeno, br. 9277,9680,1068. Oltarom je predstavljeno
nebesko carstvo, ili što je isto, Gospod, gde je prisutan u dobru ljubavi. A šatorom
od sastanka ispred zavesa predstavlja se duhovno carstvo, ili što je isto, Gospod
koji je prisutan u dobru ljubavi prema bližnjem. Dobro duhovnog carstva, ili
duhovno dobro, naziva se svetim, ali se dobro nebeskoga carstva, ili nebesko
dobro, naziva svetinjom nad svetinjama. Nebesko dobro, koje je dobro ljubavi od
Gospoda prema Gospodu, naziva se najsvetijim, jer se Gospod preko toga dobra
uliva neposredno u neba, ali pomoću duhovnog dobra, koje je dobro ljubavi prema
bližnjem, posredno, vidi br. 9473, 9873, 9983, 9992, 10005. Kaže se, uliva se, jer
Gospod je iznad neba, i otuda se uliva, br. 10106; pa ipak, On je bez prestanka
prisutan na taj način u nebesima. Da je nebesko dobro, koje je dobro ljubavi od
Gospda prema Gospodu, bilo označeno svetinjom nad svetinjama, vidi se iz onih
odlomaka u Reči gde se pominje svetinja nad svetinjama, kao kod Mojsija, I obesi
zavesu o kuke, i unesi za zavesu kovčeg od svedočanstva , da vam zavjesa rastavlja
svetinju nad svetinjama , I metni zaklopac na kovčeg od svedočanstva u svetinji
nad svetinjama (Izlazak XXVI, 33, 34). Stoga je očito da se onaj deo šatora naziva
svetim, koji je izvan zavesa, a svetinja nad svetinjam bila je unutar zavesa.
Da je šator ili stanište izvan zavesa predstavljalo Gospodovo duhovno carstvo ili
srednje nebo, i da je šator ili stanište unutar zavesa predstavljalo Gospodovo
nebesko carstvo, može se videti br. 9456, 9481, 10001, 10025; da se deo šatora
koji je bio unutar zavesa nazvao svetinja sveta (Levitska XVI, 33). Sada, pošto je
kovčeg, u kome je bilo svedočanstvo, i iznad kojega je bilo sedište milosti,
predstavljalo najdublje nebo, gde vlada nebesko dobro, stoga je to bilo tajno
mesto hrama, gde je bio kovčeg svedočanstva, i koji se zvao svetinja nad
svetinjama (o Carevima VI, 16; VIII, 6). Pošto su hleb i ponude označavale dobro
ljubavi od Gospoda ka Gospodu, što je nebesko dobro, oni se nazivaju i svetinja
nad svetinjama kod Mojsija, Hleb lica Aron i sinovi njegovi ješće na mestu svetom,
jer je to svetinja nad svetinjama ponuda ognjenih pred Jehovom (Levitska XXIV, 9).
Da hleb lica označava nebesko dobro, vidi se br. 9545. Ponovo, A što ostane od
toga dara, neka bude Aronu i sinovima njegovijem; to je svetinja nad svetinjama
između žrtava koje se pale Jehovi (Levitska II, 3,10); da ponuda (dar) koji se sastoji
od beskvasnog hleba, kolača, i beskvasnih pogača, pomešanih s uljem, označava
nebesko dobro, ili dobro ljubavi, može se videti br, 4581, 9992, 10079. Ponovo,
Svaka ponuda, žrtva za greh i krivicu, neka je Aronova i sinova njegovijeh, svetinja
je nad svetinjama Jehovi (Brojevi XVIII, 9, 10). Ove su stvari nazivane svetinja nad
svetinjama, jer su označavale očišćenja od zala; a svako očišćenje od zala stvaralo
je stanje dobra nevinosti; jer je i ovo dobro nebesko dobro; stoga su za grehove i
krivice nuđene žrtve kao jaganjci (ženski i muški), ovnovi, teoci, i golubice, kao što
se vidi iz Levitikusa, pogl. IV, V; a to su bile životinje kojima se označavalo dobro.
Da je to označeno jaganjcima, može se videti, br. 3994, 3519, 7840; ovnovima, br.
10042; teocima, br. 9391; i golubicama, vidi se iz odlomaka u Reči de se one
pominju. Da se očišćenje od zala i preporod izvode u stanju nevinosti, može se
videti, br. 10021; zbog toga se te žrtve nazivaju svetinjom nad svetinjama i u
Levituikusu VI, 18;VII, 6; X, 17; XIV, 13.
Da je oltar za žrtve ognjene predstavljao Gospoda kao dobro ljubavi, i primanje
od strane anđela i ljudi, bilo je pokazano gore, stoga imamo sledeće kod Mojsija,
Pomazaćeš i oltar na kojemu se prinosi žrtva paljenica , i sve sprave njegove, i što
se god dotakne, biće sveto. Tako ćeš ih osvetiti, te će biti svetinja nad svetinjama
(Izlazak XXX, 28, 29). I od toga načini kad, sastavljen veštinom apotekarskom, čist i
svet. I istucavši ga na sitno, metaćeš ga pred svedočanstvo šatoru od sastanka,
gdje ću se sastajati s tobom, i neka vam bude svetinja nad svetinjama (Izlazak
XXX, 36), jer je označavalo nebesko dobro u poslednjim stvarima, kao i one stvari
koje proizlaze iz toga dobra, br. 9475. I kod Jezikilja, A ovo je zakon za dom: navrh
gore koliko zauzima u naokolo da bude svetinja nad svetinjama (XLIII, 12). Dom,
koliko zauzima unaokolo, naziva se svetinja nad svetinjama, jer dom Gospodov
označava nebesko carstvo, a u najvišem smislu Gospoda kao dobro ljubavi, br.
3720; stoga se kaže navrh gore, jer vrh gore označava isto, br. 6435, 9422, 9434. I
kod Danila, Sedamdeset je nedjelja određeno tvome narodu i tvome gradu svetom
da se svrši prestup i da nestane greha i da se očisti bezakonje, i da se dovede
večna pravda, i da se zapečati utvara i proroštvo i da se pomažesveti nad svetima
(IX.24). Ovo je rečeno o Gospodovom dolasku, jer Gospod je jedini pomazanik
Jehovin, i jedini koji je svet, i koji je u pogledu Njegovog Ljudskog Božansko Dobro
Božanske Ljubavi, stoga sveti nad svetima. Da je Gospod kao Božansko Ljudsko
jedini koje je pomazan od Jehove, može se videti, br. 9954; da je samo On svet, br.
9229; i da je On Božansko Dobro Božanske Ljubavi, može se videti u onome što je
navedeno, br. 9199.
Nebesko dobro je svetinja nad svetinjama, dok je duhovno dobro svetinja, jer je
nebesko dobro najdublje dobro, stoga je to dobro najdubljeg neba; dok duhovno
dobro proističe iz pređašnjeg, i zbog toga je to dobro srednjeg neba; i ovo dobro
je toliko dobro, i toliko sveto, koliko ima u sebi nebeskog dobra, jer prethodno se
uliva u potonje, začinje ga, i rađa ga, kao otac sina. Nebeskim se dobro označava
dobro ljubavi prema bližnjem od Gospoda. Dobro ljubavi ka Gospodu od Gospoda
je samo po sebi svetinja nad svetinjama, jer se Gospod preko toga dobra povezuje
neposredno, i to On čini onoliko koliko je čovek u dobru ljubavi od Gospoda.
Dobro ljubavi ka Gospodu od Gospoda je u svakom stvarnom dobru ljubavi prema
bližnjem, kao i u svakom stvarnom dobru vere, jer se uliva od Gospoda. Jer niko ne
može da voli bližnjeg, niti iz ljubavi može da mu čini dobro od sebe samog, nego
samo od Gospoda; stoga kada se Gospod priznaje, i kada se bližnji voli, tada je
Gospod u ljubavi prema bližnjem bilo da to čovek zna ili ne. I ovo je označeno
Gospodovim rečima kod Mateje, Tada će mu odgovoriti pravednici govoreći:
Gospode! kad te videsmo gladna, i nahranismo? ili žedna, i napojismo? A On im
reče: zaista vam kažem, kad učiniste jednom od ove moje najmanje braće, Meni
učiniste (XXV, 37-49); Stoga je očito da je Gospod u dobru ljubavi prema
bližnjemm, i da je On to dobro, iako oni koji su u tome dobru, to ne znaju. Braćom
u približnom smislu označavaju se oni koji su u dobru ljubvi prema bližnjem, a u
smislu koji se ne odnosi na osobe, braća označavaju dobra ljubavi prema bližnjem,
kao što se može videti, br. 5063-5071.
10130. Što se god dotakne oltara, biće sveto. Da ovo označava svakoga ko prima
Gospodovo Božansko, što se vidi iz značenja dotaknuti, što označava
komunikaciju, prenošenje, i primanje, o čemu ćemo govoriti ubrzo; i iz značenja
oltara, što je reprezentativ Gospoda kao dobra ljubavi, ovde u nebu i u Crkvi, kao
što se može videti gore, br.10129; i iz značenja biti osvećen, što označava primiti
Gospodovo Božansko, i ovo vidi gore, br. 10 128. Dotaknuti označava
komunikaciju, prenos, i primanje, jer se čovekove unutrašnje stvari ispoljavaju
preko spoljašnjih stvari, osobito dodirom, i tako se unutrašnje stvari komuniciraju i
prenose drugome, i primaju onoliko koliko se volja onoga drugoga slaže i
sjedinjava. Bilo da govorimo o volji ili o ljubavi, ista je stvar, jer ono što pripada
čovekovoj ljubavi i misli, to pripada i njegovoj volji. Stoga sledi da se unutrašnja
stanja čovekove ljubavi i misli ispoljavaju dodirom i tako se komuniciraju i prenose
drugome; i one se primaju onoliko koliko drugi voli osobu ili stvari koje ova govori i
čini.
Ovo je očigledno u drugom životu; jer svak u tom životu postupa iz srca, to jest,
iz volje ili ljubavi, a gestovi odvojeni od ovih, ne dopuštaju se, jer nikome nije
dopušteno da govori neiskreno i odvojeno od srca. Tamo se jasno vidi kako se
unutrašnja stanja komuniciraju prenose drugome; i kako ih drugi prima u skladu s
njegovom ljubavi.
Svačija volja ili ljubav sačinjava potpuno čoveka tamo, i sfera života stoga ističe iz
njega kao neko isparenje, i okružava ga, i kao da stvara telo oko njega, kao efluviji
koji okužavaju biljke, a koji se osećaju kao mirisi; kao i ono što okružuje životinje, a
što pametan pas oseća. Takvi se efluviji osećaju i oko čoveka, kao što se zna iz
iskustva. Kad čovek odloži telo, i kada postane duh ili anđeo, tada efluviji ili
isparenja nisu materijalna, kao u svetu, nego duhovna, izbijajući iz njegove ljubavi;
ovo tada stvara sferu oko njega, što čini da se njegov karakter prepozanje na
rastojanju; (O ovim sferama vidi šta je pokazano u odlomcima navedenim, br.
9606.) Sada,pošto se ova sfera komunicira, i prenosi tamo drugome, i prima u
skaldu s ljubavlju /onoga drugoga/, stoga se mnoge zadivljujuće stvari , čoveku
nepoznate u svetu, tamo dešavaju. Na primer: - Prvo, Prisustvo je uvek prema
sličnosti ljubavi, a odsustvo prema različitosti ljubavi, Drugo, Svi se udružuju u
skladu s ljubavi: oni koji su u ljubavi prema Gospodu od Gospoda, zajedno su u
najdubljem nebu; oni koji su u ljubavi prema bližnjem od Gospoda, ti su u zajedno
u srednjem nebu; a oni koji su u poslušnosti iz vere, to jest, oni koji tvore istinu nje
radi, zajedno su u poslednjem nebu; ali oni koji su u ljubavi prema sebi i svetu, to
jest, koji postupaju radi sebe i radi sveta kao ciljeva, ti su zajedno u paklu. Treće,
Svi okreću svoje oči premo onome koga vole; oni koji vole Gospoda, okreću svoje
oči prema Gospodu kao Suncu; oni koji vole bližnjega od Gospoda, okreću svoje
oči prema Gospodu kao mesecu; slično i oni koji tvore istinu same nje radi. (O
Gospodu kao kao suncu i mesecu, vidi šta je pokazano, br. 11521, 15291571,3636, 8644, 8812). I što je za divljenje, na koju god da se stranu okrenu, uvek
vide Gospoda pred sobom. Obrnuto je kod onih koji su u paklu: što su više u
ljubavi prema sebi i svetu, to se više otkreću od Gospoda, i On je iza njih ; i ovo je
slučaj bilo u kom pravcu ili prema kojoj strani da se okrenu. Četvrto, Kada anđeo
neba usmeri svoj pogled ka njima, njegova se unutrašnja stanja njima komunicirju
i prenose na njih, u skladu s tim kolika je i kakva njegova ljubav; a ona se primaju u
skladu s njihovom ljubavi. Ako anđeo neba pogleda na dobrog, prijatnost i radost
slede, ali ako na zlog, tuga i mučenje slede.
Osim toga, dodir ruke označava komunikaciju, prenošenje, i primanja, jer se
delatnost celog tela usredsređuje u mišice i u ruke; a unutrašnje se stvari u Reči
izražavaju spoljašnjim. Iz toga razloga mišice, ruke, a osobito desna ruka,
označavaju moć, kao što se može videti u onome što je navedeno, br.
10019,10023,10076; pa stoga ruke označavaju sve u čoveku, stoga celog čoveka
kada deluje, vidi što je navedeno, br. 10. Dalje, da sva spoljašnja čula, vid,
sluh,ukus, i miris, da se odnose na dodir, i da su vrste dodira, dobro je poznto u
učenom svetu.Da se dodirom označava komunikacija, prenošenje, i primanja, vidi
se iz brojnih odlomaka u Reči, od kojih ćemo navesti sledeće: I njim pomaži šator
od sastanka, i kovčeg od svedočanstva, I sto i sve sprave njegove, i svećnjak i
sprave jegove, i oltar kadioni. I oltar na kojemu se prinosi žrtva paljenica, i sve
sprave njegove, i umivaonicu i podnožje njezino. Tako ćeš ih osvetiti, te će biti
svetinja nad svetinjom, što ih se god dotakne, biće sveto (Izlazak XXX, 26-29).
Ponovo, Što se god dotakne mesa njezina, biće sveto; a što je za Arona i sinove
njegove; i ako ko pokapa krvlju njezinom haljinu, ono što pokapa neka opere na
svetom mjestu (Levitska VI, 11,27). I kod Danila, I gle, ruka me se dotače i podiže
me na kolena moja i dlanove moje. ...I gle, kao čovjek dotače se usana mojih, i
ustah i progovorih, i tada opet onaj koji beše kao čovek dotače me se i ohrabri me
(X, 10, 16, 18). I kod Isaije, Jedan od serafima, dotače se usana mojih užarenim
ugljem, i reče: evo, ovo se dotače usta tvojih, i bezakonje tvoje uze se, i greh tvoj
uze se (VI, 7). I kod Jeremije, Jehova ispruži ruku svoju, i dotače usta moja, i reče:
Stavih reči moje u usta tvoja (I, 9). I kod Mateje, Isus ispruži ruku svoju na gubavca,
i dohvati ga se , rekavši: hoću, očisti se, i odmah očisti se od gube (VIII, 3). Opet,
Isus reče Petrovoj tašti, videvši je gde leži i groznica je trese, i prihvati je za ruku, i
pusti je groznica, i ustade (VIII, 14,15). Opet, Isus dotače slepome oči, i on odmah
progleda (XX, 34). I kod Luke, Isus dotače uši gluvoga čovjeka, i izleči se (XXII, 51). I
kod Marka, dovedoše Isusu bolesne, da bi se makar dotakli haljina njegovih, i koji
se dotakoše, isceliše se (VI, 56; Mateja XIV, 36). I kod Luke, žena koja je patila od
tečenja krvi, dotače se haljina Isusovih: i onoga časa presatde tečenje; Isus reče:
Ko me se dotače? neko me se dotakao, jer osetih da sila iz mene iziđe (VIII, 44-46).
I kod Marka, dovedoše malu decu Isusu, da bi ih blagoslovio; i on ih uze u naručje, i
položi ruke na njih, i blagoslovi ih (X, 13,14). Iz ovih odlomaka očito je da se
dodirom označava komunikacija, prenošenje, i primanje.
Slično i gde se govori o nečistim stvarima u Reči; ove u unutrašnjem smislu
označavaju zla i obmane iz paklova, kao kod Mojsija, Ko se dotakne mrtva tela
čovečija, da je nečist sedam dana. Ko se dotakne u polju posečenoga mačem ili
umrloga ili kosti čovekovog groba, nečist da je sedam dana. Ko se god dotakne
vode očišćenja, da je nečist do večera. I čega se god dotakne nečist, da je nečisto;
i ko se njega dotakne, da je nečist do večera (Brojevi 11, 13, 16, 21, 22). Ponovo,
Ko se dotakne nečiste životinje, nečiste stvari koja puzi, da je nečist do večeri; sve
što padne na ono što je nečisto, bilo drveni sud, haljina, voda, zemljani sud, meso,
peć, neka je nečisto (Levitska XI, 31-36, i pogl. V, 2,3; VII, 21). Ponovo, onaj koji
ima tečenje, da je nečist; čovek koji se dotakne njegovog ležaja, da je nečist; ako
sedne na posudu na kojoj je sedio koji ima tečenje, da je nečist; ako je neko
dotakao njegovo telo, ili njegove haljine, ako onaj koji je nečist pljune na onoga
koji je čist; kola na kojima je nošen, zemljana posuda, i drvena posuda, biće nečisti
(Levitska XV, 1 do kraja). Isto tako, onaj ko se dotakne gubavca (XXII, 4). Ponovo,
Ako li što od strva njihova padne na seme, da vam je nečisto. Ali ako bude polito
seme vodom, pa onda padne što od strva njihova na seme, da vam je nečisto (XI,
37,38). Ovim nečistim stvarima označavaju se razne vrste zala i njihovih obmana,
koji se komuniciraju, prenose, i primaju. Svaka od ovih nečistih stvari označava
posebno zlo. Jer zlo čini čoveka nečistim, jer ono deluje na njegovu dušu. Isto tako,
zlo njihovih srca ističe iz zlih duhova i genija, i prema tome, koliko su u njih
ubeđeni, toliko deluju na one koji su prisutni; ova je zaraza označena dodirom
nečistih stvari. I kod Mojsija, Samo roda od onoga drveta koji je posred vrta, kazao
je Bog, ne jedite i ne dirajte u nj, da ne umrete (Postanje III, 3). Ponovo, anđeo koji
se rvao s Jakovom, videvše da ga neće savladati, udari ga po uzglavku na stegnu,
te se Jakovu iščaši stegno (XXXII, 25). Ponovo, Mojsije reče, Da se ne dotaknu
ničega što pripada Kori, Datanu, i Abiramu, da ne izginu za sve svoje grehove
(Brojevi XVI, 26). I kod Isaije, Odstupite, odstupite, iziđite odatle, ne dotičite se
ničega nečista, očistite se svi koji nosite sudove Jehovine (LII, 11): i kod Jeremije,
Lutahu kao slepci po ulicama, kaljajući se krvlju, koje ne mogahu da se dotiču
haljinama svojim. Odstupite, nečisti, viču im, odstupite, ne dodevajte se ničega .
(Plač IV, 14,15): I kod Ageja, Gle, ako bi neko nosio sveto meso u skutu od haljine
svoje, ili bi se skutom svojim dotakao hleba ili variva ili vina ili ulja ili kakvoga god
jela, bi li se osvetio? A sveštenici rekoše: Ne. Po tom Agej reče: ako bi se ko nečist
od mrtvaca dotakao čega toga, hoće li biti nečisto?(II, 12-14). I kod Osije, Zaklinju
se krivo, i lažu, i ubijaju, i kradu, i čine preljubu, zastraniše, i jedna krv dotiče drugu
(jedna krv dostiže drugu) (IV, 2,3).
10131. I ovo ćeš prinositi na oltaru. Da ovo označava ono što se odnosi uopšte na
primanje Gospoda u nebu i u Crkvi, vidi se iz značenja, ovo je što ćeš prinositi na
oltaru, što označava ono što je opšte kod primanja Gospoda u nebesima; jer se
oltarom označava Gospodovo Božansko u nebesima, br. 10129, pa tako i Njegovo
primanje; i, ovo ćeš prinositi na oltar, označava ono što se na to odnosi uopšte.
Predmet o kome se govori u sledećem, su svakodnevne žrtve paljenice, a ove
predstavljaju ono što se odnosi na primanje Gospoda uopšte; jer jaganjci
označavaju dobro nevinosti, a samo dobro nevinosti je ono što prima Gospoda, jer
bez dobra nevinosti nema ljubavi ka Gospodu, a ni ljubavi prema bližnjem, ni žive
vere, niti u opšte nikakvog dobra koje sadrži ono što je Božansko, kao što se može
videti u onome što je navedeno, br. 10021. Otuda, ovo ćeš prinositi na oltar,
označava ono što se uopšte odnosi na primanje Gospoda u nebu i u Crkvi. Kada se
kaže nebo, misli se i na Crkvu; jer Gospodovo nebo na zemlji je Crkva. I onaj u
kome je Crkva, taj ima nebo u sebi, jer je Gospod u njemu, a gde je Gospod, tamo
je i nebo. A Crkva čini jedno s nebom, jer je jedno neodvojivo od drugoga. A Reč je
ta koja povezuje; u Reči je Gospod, a Gospod je Reč (Jovan I, 1 i sledeći stihovi).
10132. Dva jagnjeta od godine svaki dan. Da ovo označava dobro nevinosti u
svakome stanju, vidi se iz značenja jaganjaca, koji označavaju dobro nevinosti, o
kojoj ćemo uskoro govoriti, i iz značenja od godine, što označava detinju prirodu, u
kojoj se, međutim, usađuju istine, a o čemu će se uskoro govoriti; i iz značenja
svaki dan što znači u svakom stanju, jer dan označava stanje, a jutrom dana, kao i
večerom, kada su se prinosili jaganjci kao žrtve paljenice, označeno je svako
stanje. Da dan označava stanje, može se videti, br. 893, 2788, 3462, 3785, 4850,
7680; a da su promene stanja kao promene u danu, jutro, podne, veče, noć, pa
opet jutro, br. 5672, 5962, 6110, 846. Da jaganjci označavaju dobro nevinosti, vidi
se iz odlomaka u Reči gde se pominju jaganjci, kao kod Isaije, I vuk će boraviti s
jagnjetom, i ris će boraviti s jaretom, tele i lavić i ugojeno živinče biće zajedno, i
lav će jesti slamu kao vo. I dete koje sisa igraće se nad rupom aspidinom, i dete
odbijeno od sise zavlačiće ruku u rupu zmije vasilinske. Neće uditi ni potirati na
svoj svetoj gori mojoj, jer će zemlja biti puna poznanja Gospoda kao more što je
vode puno. I u to će se za koren Jesejev, koji će biti zastava narodima, raspitivati
narodi, i počivalište njegovo biće slavno (XI, 6, 8-10).U ovome se odlomku opisuje
stanje mira i nevinosti u nebesima i u Crkvi, posle Gospodovog dolaska u svet. I
pošto se opisuje stanje mira i nevinosti, pominje se jagnje, jare, tele, i malo dete,
sisanče i odbijeno od sise, i ovima se označava dobro nevinosti, najdublje dobro
nevinosti jagnjetom, unutrašnje dobro nevinosti jaretom, a spoljašnje dobro
nevinosti teocem; slično i detetom, sisančetom i odbijenim od sise. Sveta gora
označava nebo i Crkvu, gde preovlađuje dobro nevinosti; narodi označavaju one
koji su u tome dobru; koren Jesejev označava Gospoda od kojega je to dobro;
dobro ljubavi ka Njemu od Njega, koje se isto tako naziva nebeskim dobrom, je
dobro nevinosti. Da jagnje označava dobro nevinosti u opšte, i najdublje dobro
nevinosti posebno, vidi se iz toga što se imenuje na prvom mestu, kao i iz toga što
se Gospod naziva jagnjetom, kao što će se videti u onome što sledi. Da jare
označava unutrašnje dobro nevinosti, može se videti, br. 3519, 4871; a da tele ili
june označava spoljašnje dobro nevinosti, br, 430, 9391; da dete označava
nevinost, br. 5236; slično i odojče , i odbijeno od sise, i malo dete, br. 430, 2280,
3193, 3494, 5608. Da sveta gora označava nebo gde je dobro ljubavi prema
Gospodu, br. 6435, 8758; i da narodi označavaju one koji su u tome dobru, br.
1416, 6005. Da je dobro ljubavi ka Gospodu, koje se naziva nebeskim dobrom,
dobro nevinosti, vidi se po onima koji su u najdubljem nebu, koji, pošto su u tome
dobru, izgledaju nagi kao mala deca, jer nagost predstavlja nevinost, kao i
detinjsko doba, kao što se može videti u onome što je navedeno, br. 9277; i br.
3887, 9680.
Kaže se da će vuk ležati s jagnjetom, jer se vukom označavaju oni koji su suprotni
nevinosti, kao ponovo kod istoga proroka, Vuk i jagnje zajedo će pasti, i lav će jesti
slamu kao vo; neće uditi ni potirati na svoj svetoj gori mojoj, veli Jehova (LXV, 25); i
kod Luke, Isus reče učenicima, koje je slao, Gle, šaljem vas kao jaganjce među
vukove (X, 3). zato što je Gospod, dok je bio u svetu, u pogledu Svog Ljudskog, bio
sama nevinsot; a pošto sva nevinost proističe od Njega, stoga se Gospod naziva
Jagnjetom, i Jagnjetom Božijim; kao kod isaije, Šaljite jaganjce Gospodaru
zemaljskom, od stene u pustinji ka gori kćeri Sionske (XVI, 1). Ponovo, Mučen bi i
zlostavljan ali ne otvori usta svojih; kao jagnje na zaklanje vođen bi ,kao ovca
nema pred ognjem koji je striže ne otvori usta svojih (LIII,7) I kod Jovana, Jovan
Krstitelj videvši gde Isus dolazi, reče; Evo jagnjeta Božijeg koje uzima grehe sveta
(I, 29, 36). I u Otkrovenju, I jagnje koje je na prestolu pašće ih, i vodiće ih na izvore
vode žive (VII, 17); i na drugome mestu, Ovo su oni koji se ne opoganiše sa
ženama, jer su devstvenici, oni idu za jagnjetm kudgod ono pođe, Ovo su kupljeni
od ljudi prvenci Bogu i jagnjetu (XIV, 4); pored brojnih drugih odlomaka u
Otkrovenju kao pogl. V: 6,12,13; VI, 1,16; VII, 9,13,2,23,27; XII, 1,13. Sada, jer
jagnjad označavaju one koji su u nevinsti, to je Gospod rekao Petru, prvo, Pasi
ovce moje, a onda opet , Pasi ovce moje, i ponovo, Pasi ovce moje (Jovan XXI, 1517). Jaganjci u ovom odlomku označavaju one koji su u dobru ljubavi prema
Gospodu, jer su oni više nego drugi u dobru nevinosti; dok ovce označavaju one
koji su u dobru ljubavi prema bližnjem, a ti su i u dobru vere. Isto je označeno
jaganjcima kod Isaije, Evo, Gosopd Jehova ide na jakoga, i mišica će njegova
obladati njim; evo, plata je njegova kod njega i delo njegovo pred njim. Kao pastir
pačće stado svoje; u naručje svoje sabraće jaganjce, u nedrima će ih nositi, i
dojilice će voditi polako (XL, 10, 11). Da se ovo kaže za Gospoda, očito je. Pošto su
jaganjcima označeni oni koji su u ljubavi prema Njemu, tako i u dobru nevnosti,
stoga se kaže da će ih On sabrati u naručje Svoje; jer su oni povezani ljubavlju s
Gospodom, a ljubav je duhovna povezanost; i zbog toga se dodaje, da će On voditi
dojilice polako, jer dojilice i mala deca označavaju one koji su u dobru nevinosti,
br, 430, 2280, 3183, 3494.
Iz ovih stvari sada je jasno značenje žrtava ognjenih i žrtava jaganjaca, i zašto su
prinošeni na žrtvu svakoga dana, svakog sabata, svakog novog meseca, i na svaki
praznik, i svakoga dana praznika izlaska ; i zašto je na praznik pashe jagnje,
nazvano Pashalno jagnje, trebalo pojesti, o čemu je ovako napisano kod Mojsija,
Ovaj mesec da vam je početak mesecima, da vam je prvi mesec u godini. Desetog
dana ovoga meseca svaki neka uzme jagnje ili jare, po porodicama. A jagnje ili jare
da vam bude zdravo, muško, od godine; između ovaca i koza uzmite. I neka uzmu
krvi od njega i pokrope oba dovratka i gornji prag na kućama u kojima će ga jesti. I
neka jedu meso iste noći, na vatri pečeno, glavom i nogama i drobom. Nemojte
jesti sirove ni u vodi kuhano, nego na vatri pečeno, i ništa nemojte ostaviti do jutra
(Izlazak XII, 2, 3, 5, 7-9, i sledeći stihovi). Praznikm pashe (izlaska) označavalo se
oslobođenje onih koji su bili osuđeni, a koji primaju Gospod u ljubavi i veri (br.
9286, 9387-9292), to jest, koji su u dobru nevinosti; jer je dobro nevinosti
najdublje koje pripada ljubavi i veri, i ono je njihova duša; stoga se kaže da treba
da pokrope dovratke , pragove, i kuće, jer tamo gde je dobro nevinosti, tamo
pakao ne može da uđe. Trebalo je da jedu pečeno na vatri, što je dobro ljubavi ka
Gospodu od Gospoda. Sada, pošto je jagnje označavalo nevinost, stoga, kada se
napune dani posle rođenja deteta, jagnje od godine, treba da se prinese na žrtvu
ognjenu, i golupče ili grlica za žrtvu radi greha (Levitska XII, 6). Golupčetom i
grlicom , kao i jagnjetom, označavala se nevinost. Rođenje deteta u duhovnom
smislu označava rođenje Crkve, a to je rođenje dobra ljubavi, jer se samo takvo
rođenje priznaje u nebu; a žrtvama ognjenim i žrtvama ovih stvari označeno je
očišćenje od zala pomoću dobra nevinosti; jer to je dobro u koje se Božansko
uliva, i izvodi očišćenje; a onaj koji zgreši greškom (slučajem), trebalo je da ponudi
jagnje, ili kozu, ili dve golubice, ili dva goluba, već prema prekršaju (Levitska V, 113), jer je greh zbog greške, greh zbog neznanja, i ako je bilo nevinosti u takvom
neznanju, dolazilo je do očišćenja. O Nazireju se kaže, da kada ispuni svoje
Nazirejstvo, treba da prinese muško jagnje od godine za žrtvu ognjenu, žensko
jagnje od godine za žrtvu za greh, a ovna za žrtvu mirnu, i košaricu beskvasnih
stvari, kolače pomešane s uljem (Brojevi VI, 13-15). Muškim jagnjetom i ženskim
jagnjetom, ovnom, i beskvasnim hlebom, kolačima, i pogačama, označavale su se
nebeske stvari, ili one koje pripadaju ljubavi ka Gospodu od Gospoda.
Ove stvari trebalo je da Nazirej prinese na žrtvu kad se napune dani Nazirejstva,
jer je Nazirej predstavljao nebeskog čoveka, ili Gospoda kao Nebesko Božansko;
nebesko Božansko je Gospodovo Božansko u najdubljem nebu, i ovo Božansko je
nevinost. Iz ovoga se vidi, da jagnje označava dobro nevinosti, jer su sve životinje,
koje su prinošene na žrtvu, označavala nešto što pripada Crkvi , što se posebno
vidi iz toga što je Gospod sam nazivan jagnjetom, što je očito iz odlomaka gore
navednih; a i po tome da se oni koji vole Gospoda nazivaju jaganjcima kod Isaije
(Xl, 10,11), I kod Jovana (XXI: 15); i da se dobri ljudi nazivaju ovcama (kao kod
Mateje XV, 21-29; XXV, 31-41; XXVI, 31; Jovan X, 7-16;26-31;XXI, 16,17, i na drugim
mestima; dok se zli ljudi nazivaju jarcima (Mateja XXV, 31; Zaharija X, 3; Danilo VIII,
5-11, 25). Da sve korisne i pitome životinje označavaju dobra osećanja i naklonosti,
dok one nekorisne i divlje označavaju zlo i naklonosti ka zlu, može se videti u
onome što je navedeno, br. 9280. Dobro nevinosti označeno je ne samo
jagnjetom, nego i ovnom, kao i mladim teletom, ali sa razlikom, da se jagnjetom
označava najdublje dobro nevinosti, ovnom unutrašnje ili srednje dobro nevinosti,
a mladim teletom spoljašnje dobro nevinosti. Dobro nevinosti kod svakoga mora
da bude spoljašnje, unutrašnje, i najdublje, kako bi se čovek mogao nanovo roditi;
jer je dobro nevinosti sama suština svakog dobra; i pošto su ova tri stepena
nevinsoti označena mladim teletom, ovnom, i jagnjetom, stoga su se ove tri
životinje nudile kao žrtva paljenica, kada se očišćenje predstavljalo tim dobrom,
kao što je bio slučaj na svaki novi mesec, na praznike, i na dan prvina ( prvih
plodova), kada se oltar osvećivao , što se vidi iz Brojeva VII, 15, 21, 27,38; XXVIII, 1
do kraja; XXIX, 1 do kraja. Da mlado tele označava spoljašnje dobro nevinosti,
može se videti, br. 9391, 9990; i da ovan označava unutrašnje dobro nevinosti, br.
10042. Šta je priroda nevinosti kod male dece, kod prostih koji su u neznanju , i
kod mudrih, može se videti u onome što je navedeno, br. 10021, na kraju. Time
što se kaže da prinešeno jagnje treba da bude od godine, označavalo se da je
jagnje, kad pređe godinu, tada ovca, i pošto je jagnje mlada ovca, ono označava
dobro detinjstva, koje je dobro nevinosti. To je bio razlog da su se jaganjci prinosili
kao žrtva paljenice prvog meseca u godini, na pashu (Izlazak XII, 2 i sledeći stihovi;
Brojevi XXVIII, 16,19); isto tako na dan prvina (prvih plodova), kao i na dan
striženja, što je označavalo detinje stanje, to jest, stanje nevinosti.
10133 . Bez prestanka. Da ovo označava svo Božansko bogoštovanje , vidi se iz
značenja bez prestanka, kada se odnosi na Božansko bogštovanje, što označava
sve u svemu, pošto je predmet o kome se govori očišćenje od zala i obmana
pomoću dobra nevinosti; jer ovo je dobro označeno jaganjcima, a očišćenje od zala
i obmana prinošenjem žrtava paljenica. Za ovo se kaže da je bez prestanka zato
što je u svom Božanskom bogoštovanju. Stoga je prinošeno dva puta svakoga
dana, ujutro i uveče; i ono što je prinošeno ujutro i uveče, predstavljalo je uopšte
svo bogoštovanje, i bogoštavanje posebno. Jer dobro nevinosti mora da bude u
svakom dobru, pa stoga i u svakoj istini, kako bi to bilo dobro i istina u kojima ima
života od Božanskog; na taj način mora da bude u svom bogoštovanju, jer svo
bogoštovanje mora da bude od dobra ljubavi i u skladu s istinama vere, kako bi to
bilo bogoštovanje. Da svo dobro Crkve i neba imaju u sebi nevinost, i da bez
nevinosti dobro nije dobro, biti bogoštovanje, može se videti, br. 2736, 2780,
9262, 7887; i šta je nevinost, br, 3994, 400, 4797, 5236, 9262, 9936, i ono što je
navedeno, 10021 do kraja. Bez prestanka označava sve u svemu, to jest, svo
bogoštovanje i u svom bogoštovanju, jer je to povezano s vremenom. U
nebesima, gde se Reč ne razume u prirodnom smislu, nego u duhovnom, nema
ideje vremena, nego umesto vremena opažaju se stanja, stoga sebe bez prestanka
opaža stanje bogoštovanja, na taj način sve bogoštovanje i svo bogoštovanje.
Isti je slučaj s ostalim izrazima u Reči koji su povezani s vremenom kao juče,
danas, sutra, dva dana, tri dana, nedelja, mesec, i godina; tako isto vremena dana i
doba godine, kao jutro, podne, veče, noć, proleće, leto, jesen, i zima. Stoga, da bi
se razumeo duhovni smisao Reči, ideja stanja treba da zameni one stvari koje u
prirodnom smislu maju vezu sa vremenom, mestom, i osobama. Iz ovoga se vidi
kako je Reč čista u unutrašnjem smislu, kako je čistu opažaju anđeli u nebesima,
stoga kako se velika mudrost i inteligencija anđela upoređena sa mudrošću i
inteligencijom ljudi, koji misle samo od Prirodnog koje je usmereno prema
konačnim stvarima u svetu i na zemlji. Da vremena u nebima označavaju stanja,
može se videti, br. 1274,1382,2625,2788,2837,3254,7381,8070; i šta je označeno
stanjima, br. 4850. Iz ovoga je očito značenje besprekidnog žrtvovanja jaganjaca; a
zbog toga i značenje izraza bez prekida na drugim mestima, kao da vatra treba da
bez prekida gori na oltaru (Levitska IV, 7); i da hleb treba da bude bez prekida na
stolu (Brojevi IV, 7) Vatra i hleb ovde označavaju ljubav od Gospoda prema
Gospodu. Da vatra ima ovo značenje, može se videti, br. 4906, 5215, 6314, 10055;
kao i hleb, br. 2165, 2317 ,9323, 9545. Bez prestanka ovde označava da to dobro
treba da bude u svakom bogoštovanju, i da iz njega, kao iz svoje vlastite vatre,
istina vere treba da daje svetlost, što je označeno time što su žišci morali da gore
bez prekida (Izlazak XXVII, 20); da žižak (svetiljka) označava istinu i dobro vere,
može se videti, br. 9548, 9783.
10134. (39) Jedno jagnje prinosi jutrom. Da ovo označava uklanjanje zala uz
pomoć dobra nevinosti od Gospoda, o čemu ćemo ubrzo govoriti; i iz značenja
jutra, što označava stanje ljubavi i svetlosti u unutrašnjem čoveku, o čemu će
ubrzo biti govora; prinošenjem, ili žrtvovanjem jagnjeta označava se uklanjanje
zala uz pomoć dobra nevinosti od Gospoda, jer se žrtvama paljenicama i žrtvama
označava očišćenje od zala i njihovih obmana, ili, što je isto, označeno je njihovo
uklanjanje, i usađivanje dobra i istine, i njihovo povezivanje Gospodom, br. 9990,
9991, 10022, 10053. Da je očišćenje njihovo uklanjanje zala, može se videti u
onome što je navedeno, br. 10057; a da jagnje označava dobro nevinosti, br.
10132. Uklanjanje zala, i usađivanje dobra i istine, i njihovo povezivanje, izvodi se
pomoću dobra nevinosti od Gospoda, jer u svakom dobru mora da bude nevinost
da bi postalo dobro, i zato što dobro bez nevinosti nije dobro. Jer nevinost nije
samo podloga na kojoj se seju istine, nego je to i suština dobra; koliko je čovek u
nevinosti, toliko postaje dobar, a istine žive od dobra, stoga kako čovek oživljava,
toliko se iz njega zla uklanjaju, a koliko se uklanjaju, toliko se dobra i istine usađuju
i ujedinjavaju od Gospoda . To je razlog da su jaganjci prinošeni na žrtvu bez
prestanka.Da sve dobro nebesa i Crkve ima nevinost u sebi, i da bez nevinosti
dobro nije dobro, može se videti, br.2736, 2780, 6013, 7840, 9262, 7887; i šta je
nevinost, br. 3994, 9262, 9936.
Jutro označava stanje ljubavi i svetlosti iz nje u unutrašnjem čoveku, jer u
nebesima stanja ljubavi i vere kod anđela se smenjuju, kao u svetu periodi poznati
kao jutro, podne, veče, i noć koji se razlikuju po toplini i svetlosti; stoga se u Reči
jutrom označava stanje ljubavi, podnevom stanje svetlosti u jasnoći, večerom
stanje svetlosti u zatamnjenju, a noću stanje sumraka ljubavi u zatamnjenju. Da
postoje ovakve promene stanja u nebesima, može se videti, br. 5672, 5962, 6110,
7218, 10114; da podne označava stanje svetlosti u jasnoći, br. 3708, 5672, 9642;
da veče označava stanje svetlosti u zatamnjenju, br. 3056, 3833, 6110; i da nema
noći nego samo sumraka, br. 6110, čime se označava stanje ljubavi u zatamnjenju.
Jutrom se označava stanje ljubavi i svetlosti iz nje u unutrašnjm čoveku, jer kad je
anđeo u stanju ljubavi i svetlosti, on je tada u unutrašnjm čoveku ; dok kada je u
stanju svetlosti i ljubavi u zatamnjenu, tada je u spoljašnjem. Jer i anđeli imaju
spoljašnje i unutrašnje, ali kada su u unutrašnjem, spoljašnje se skoro ne oseća, a
kada su u spoljašnjem, tada su u gušćem i tamnijem stanju. Stoga kada su u stanju
ljubavi i svetlosti, oni su tada u svom unutrašnjem, stoga u svome jutru; a kada su
su u stanju svetlosti i ljubavi u zatamnjenju, tada su u spoljašnjem , stoga u svojoj
večeri. Stoga je očito da su promene stanja uzrokovane uzdizanjem prema
unutrašnjim stvarima, ili u više sfere nebeske svetlosti i topline, stoga bliže
Gospodu, a da je silaženje prema spoljašnjim stvarima spuštanje u niže sfere
nebeske svetlosti i topline, stoga je to spuštanje prema stanju udaljenijem od
Gospoda. Treba da se zna, da su unutrašnje stvari više, ili bliže Gospodu, i da su
spoljašnje stvari niže ili udaljenije od Gospoda; i da je svetlost u nebu Božanska
Istina koja pripada veri, a da je toplota u nebesima Božansko Dobro koje pripada
ljubavi, gde oba proističu od Gospoda. Jer Gospod je u nebu Sunce od kojega
anđeli primaju sav svoj život, i od kojega ljudi primaju sav svoj duhovni i nebeski
život, kao što se može videti iz onoga što je navedeno, br. 9548, 9684; i da su
unutrašnje stvari više, tako i bliže Gospodu, br. 2148, 3084, 4599, 8325.
Čovek koji se nanovo rađa, a isto tako i čovek koji je nanovo rođen, prolazi kroz
različita stanja ljubavi i vere uzdizanjem prema unutrašnjim stvarima, kao i
spuštanjem prema spoljašnjim stvarima,ali malo ko o tome razmišlja; jer malo ko
zna šta je to mišljenje i htenje u unutrašnjem čoveku i u spoljašnjem, niti šta su
unutrašnji i spoljašnji čovek. Misliti i hteti u uutrašnjem čoveku je misliti i hteli u
nebu, jer je unutrašnji čovek tamo; dok je misliti i hteti u spoljašnjem čoveku
misliti i hteti u svetu, jer je spoljašnji čovek tu. Stoga, kada je čovek u ljubavi ka
Bogu, a otuda u veri, on je u unutrašnjem, jer je u nebu; ali kad je u zatamnjenju
ljubavi, a otuda i u zatamnjenju vere, on je tada u spoljašnjem, jer je tada u svetu.
Ova su stanja označena u Reči jutrom, podnevom, večeri i noću, ili ranom zorom; a
tako isto i stanje Crkve, čije se prvo stanje naziva u Reči jutrom, drugo podnevom,
treće večeri, a četvrto ili poslednje, noću. Ali kada je Crkva u stanju noći, u kome je
kad više nema ljubavi prema Bogu i vere, tada jutro počinje ranom zorom, kod
nekog drugog naroda, gde se ustanovljava jedna nova Crkva. Jer slučaj je sličan sa
Crkvom u opšte kao i sa čovekom posebno; njegovo prvo stanje je stanje
nevinosti, kao i ljubavi prema roditeljima, svojoj dadilji, kao i malim drugarima;
njegovo drugo stanje je stanje svetlosti; jer kada malo dete postane dečak, on
tada uči one stvari koje pripadaju svetlosti, ili istinama vere, i veruje ih; treće je
stanje je kada počne da voli svet i da voli sebe, što je slučaj kad postane mladić, i
misli od sebe; i koliko se ove ljubavi povećavaju, u istoj meri vera slabi, a s verom
i ljubav prema bližnjem i ljubav ka Bogu; četvrto ili poslednje stanje je kada se više
ne brine za istine, a osobito kad ih osporava.
Takva su stanja svake Crkve od njenog početka do njenoga kraja; njeno prvo
stanje je stanje detinjstva, stoga neviniosti, pa stoga i ljubavi prema Gospodu; to je
stanje Crkve u njenom jutru; drugo je stanje svetlosti; treće je stanje svetlosti u
zatamnjenju, koje je veče; a četvrto stanje je stanje u kojem nema ljubavi prema
Gospodu pa stoga ni svetlosti, a to je njena noć. Ovo je zbog toga što se zla
umnožavaju danomice, i srazmerno njihovom rastu, toliko jedan deluje na
drugoga kao zaraza, osobito u slučaju roditelja i dece; osim toga, nasledna zla se
pojačavaju, i tako se prenose. Da jutro označava prvo stanje Crkve, kao i stanje
ljubavi, vidi se kod Danila, Jedan svetac reče: dokle će trajati otpad pustoši? i reče
mi: do dvije tisuće i tri stotine dana i noći; onda će se svetinja očistiti (VIII, 13,14).
Predmet o kome se govori je Gospodov dolazak; veče je stanje Crkve koje prethodi
Njegovom dolasku, a jutro je prvo stanje Crkve posle Njegovog dolaska, a u
najvišem smislu to je Gospod Sam. U najvišem smislu, Gospod je jutro, jer On je
sunce neba, a sunce neba nikada ne zalazi, nego uvek ustaje; zbog toga se Gospod
naziva Istokom, stoga i jutrom, kao što se može videti, br. 2405, 2780, 9668.
I kod Isaije, Viče k meni neko iz Seira: stražaru! šta bi noćas? Stražar reče: doćiće
jutro, ali i noć (XXI, 11,12). Stražarom, u unutrašnjem smislu, označen je onaj koji
posmtra stanja Crkve i njene promene, stoga je to svaki prorok; noć označava
poslednje stanje Crkve, a jutro njeno prvo stanje; Seirom, iz kojega je stražar zvao,
označava se prosvetlenje naroda koji su u tami; da Seir ima to značenje, može se
videti, br. 4240; i da noć označava poslednje stanje Crkve, br. 6000; jutro dolazi ali
i noć, označava da oni koji su u Novoj Crkvi imaju prosvetlenje, ali noć je još uvek
onima koji su u staroj. Isto je označeno kod Davida, Gnev je njegov za trenutak
oka, a do života milost njegova, večerom dolazi plač, a jutrom radost (Psalam XXX,
5). I kod Isaije, U veče eto straha, a pre nego svane nema nikoga (XVII, 14).A stoga,
što jutro u najvišem smislu označava Gospoda, pa stoga i ljubav prema Njemu od
Njega, stoga je mana, koja je bila nebeski hleb, padala svakoga jutra (Izlazak XVI,
8,12,13,21). Da je Gospod hleb koji silazi s neba, stoga mana, može se videti kod
Jovana VI, 33, 35 ,48, 50; i da hleb označava nebesku ljubav, a to je ljubav od
Gospoda ka Gospodu, br. 2165, 2177, 3464, 4217, 5915, 9545. I pošto je Gospod
Istok, i jutro, i pošto je sva nebeska ljubav od Njega, stoga je On ustao (uskrsnuo)
ujutro prvoga dana nedelje (Marko XVI, 9); isto tako, dan koji prethodi pashi
označava Gospodovo prisustvo, i oslobođenje vernih kroz Njega, od osude
(prokletstva), br. 7867, 9286,9287-92923.
Onaj ko je upoznat s unutrašnjim smislom Reči, može da zna šta je označeno
Petrovim odricanjem Gospoda tri puta, pre nego je petao zapevao (Mateja XXVI,
34, 74, 75; Marko XIV, 30, 68, 72; Luka XXII, 34, 60, 61; Jovan XVIII ,27). Jer Petar
je predstavljao veru Crkve, ili, što je isto, Crkvu u pogledu vere; vreme kad je petao
zapevao, označavalo je poslednje stanje Crkve, koje se isto tako nazivalo i petlovo
pevanje ; trostruko odricanje označavalo je potpuno odricanje Gospoda na kraju
Crkve. Da je Petar predstavljao veru Crkve, ili Crkvu u pogledu vere, može se videti
u Predgovoru poglavlju XVIII, Postanka i pogl. XXII, kao i br. 3750, 4738, i da one
reči Petrove označavaju odricanje Gospoda u Reči na njenom kraju, br. 6000,
6073, 10087. Jer Gospod se odriče kada više nema vere, a onda nema više vere
kada nema više ljubavi prema bližnjem. Da tri označava ono što je potpuno i puno,
može se videti, br. 2788, 4495, 7715, 9488, 9489. Stoga to da je rečeno da će se
odreći tri puta, i da će se ovo desiti rano u zoru, kada je trebalo da nastupi jutro,
vidi se iz Jovana, pogl. XVIII, 28; i da petlovo pevanje i rano ujutro , označavaju
istu stvar, vidi se kod Marka, Stražite dakle; jer ne znate kad će doći gospodar od
kuće, ili u veče ili u ponoći ili u petle ili u jutru (Marko XIII, 35). Iz ovoga postaje
očito značenje jutra.
10135. A drugo jagnje prinosi večerom. Da ovo označava isto u stanju svetlosti i
ljubavi u spoljašnjem čoveku, vidi se iz značenja prinošenja jagnjeta kao žrtve, što
označava uklanjanje zala pomoću dobra nevinosti od Gospoda, što je opisano
upravo gore, br. 10134; i iz značenja večerom, što označava stanje svetlosti i
ljubavi u spoljašnjem čoveku; jer se večerom u Reči označavaju unutrašnja stanja
kada su istine vere zatamnjene, a dobra ljubavi hladnija. Jer stanja ljubavi i
svetlosti menjaju se kod anđela, kao stanja perioda dana što se menjaju u svetu,
koji su jutro, podne, veče, noć ili najranija zora (praskozorje), pa opet jutro. Kad su
anđeli u stanju ljubavi, kod njih je jutro, i tada se Gospod njima pokazuje kao
sunce koje se diže; kada su u stanju svetlosti, kod njih je podne; ali kada su u
stanju zatamnjenja, kod njih je veče; i posle, kada su u stanju zatamnjene ljubavi ili
pomalo hladni, tada je kod njih noć, ili bolje, praskozorje (najranija zora) koje
prethodi jutru.
Kod anđela ovakva stanja slede jedno drugo bez prekida, i oni bez prekida
postaju savršeniji. Međutim, ove promene ne potiču od sunčevog izlaženja i
zalaženja, nego od samih unutrašnjih stanja anđela, jer oni žele, kao i ljudi, da
budu jedanput u unutrašnjim stanjima, a drugi put u spoljašnjim; kada su u
unutrašnjim stanjima, oni su u stanju ljubavi i jasne svetlosti, a kada su u
spoljašnjim stanjima, oni su u stanju ljubavi i svetlosti zatamnjene, jer takvo je
unutrašnje u odnosu na spoljašnje. Ovo je poreklo izmena (varijacija) stanja kod
anđela. Oni prolaze kroz ovakva stanja i ovakve promene, jer je Sunce neba, koje
je Gospod, tamo Božanska Ljubav sama; stoga je tamo toplina dobro ljubavi, a
svetlost je istina vere. Ali one stvari koje proističu od sunca sveta mrtve su. Iz toga
je očito šta je nebeska toplina i svetlost; i šta je razlog da toplina, plamen, i vatra u
Reči označavaju dobro ljubavi, i da svetlost i njeno blistavilo označavaju istinu
vere, i da sunce označava Gospoda samoga kao Božansku Ljubav. Da je Gospod u
nebu Sunce, može se videti, br.3636, 3643, 7173, 8812; da je toplina iz njega
dobro ljubavi, br. 3338, 3339, 3636, 3693, 4018, 6314; i da je svetlost od toga
Sunca Božanska Istina, od koje dolaze vera, inteligencija, i mudrost, vidi se u
onome što je navedeno, br. 9548, 9684. Iz ovoga je sada jasno šta je označeno
jutrom i večerom. Ali treba dodati da jutro obuhvata i podne, i da veče obuhvata
najraniju zoru, jer kada se pomene u Reči jutro i veče, u takvom slučaju se misli na
ceo dan, stoga se pod jutrom misli i na podne, a večerom na noć ili sumrak; to je
razlog što ovde jutro označava stanje ljubavi, kao i stanje jasne svetlosti, a večer
stanje svetlosti, a isto tako i stanje zatamnjene ljubavi, ili /stanje/ u spoljašnjem
čoveku.
Da se izrazom između večeri ne misli na vreme između večeri jednog dana i
večeri drugog dana, nego na vreme između večeri i jutra, stoga uključujući noć ili
sumrak, vidi se iz toga što se jagnje prinosilo na žrtvu ne samo uveče, nego i
ujutro. Stoga je jasno da je značenje izraza između večeri slično, kao gde se kaže
da treba da prinesu pashu između večeri (Izlazak XII, 6; Brojevi IX, 5, 11); (prim.
prev. autor sledi Hebrejski tekst navodeći izraz između večeri – plural; dok u našem
prevodu stoji samo u veče); ovo je tako isto objašnjeno na drugome mestu u ovim
rečima, Kolji pashalnu žrtvu (vazam) u veče, kod zalaska sunca, u vreme kada si
izašao iz Egipta; tada ćeš peći i jesti na mestu koje ti izabere Jehova Bog tvoj, , i
vratićeš se u jutro u šatore svoje (Zak. Ponovljeni XVI, 6,7). Da veče označava
uopšte stanje zatamnjene svetlosti, jasno je iz Jeremije, Ustanite da udarimo u
podne. Teško nama, jer dan naže, i senke sunčane oduljaše, Ustanite da udarimo
obnoć i razvalimo dvorove njezine (VI, 4,5). U ovome odlomku veče i noć
označavaju poslednja vremena Crkve, kada je sve razoreno što pripada veri i
ljubavi. I kod Zaharije, gde se govori o Gospodovom dolasku, Biće dan jedan koji je
poznat Jehovi, neće biti dan i noć, jer će i uveče biti svetlost. I u taj će dan iz
Jerusalima proteći voda živa, i Jehova će biti car nad svom zemljom (XIV, 7,8,9).
Kraj Crkve označen je vremenom večeri; svetlost označava Gospoda kao Božansku
Istinu. Slično kod Danila,gde označava Božansku Istinu. Slično kod Danila, I svetac
mi reče: do dve hiljade i i tri stotine dana i noći (VIII, 13, 14).
10136. (40) I jošte desetinu efe pšeničnog belog brašna smešana s uljem
ceđenijem. Da ovo označava duhovno dobro od nebeskog koliko je nužno radi
povezivanja, vidi se iz značenja desetine efe, što označava koliko je nužno, i u
svrhu korišćenja; vidi br. 8468, 8540, 9757; i iz značenja belog brašna, što
označava istinu od dobra, vidi br. 9995, u ovom slučaju istinu od nebeskog dobra,
koja se istina naziva duhovnim dobrom; i iz značenja ulja, što označava nebesko
dobro, vidi br. 886, 3728, 4582, 4638, 9474, 9780; i iz značenja četvrtine ina, što
označava koliko je nužno radi povezivanja; pošto se sa četiri označava povezivanje,
br. 9601, 9674, pa stoga četvrtina ili četvrti deo označava koliko je dovoljno za
ovo. Efa i ina bile su mere, a mere označavaju kvalitet neke stvari o kojoj se govori
– efa, koja je mera za belo brašno, pšenično i ječmeno, količinu dobra, a ina, što je
bila mera za vino ili ulje, količinu istine. Da se misli na desetinu efe, vidi se iz
Levitikusa VI, 13, i drugih odlomaka. Iz ovoga se vidi da je desetinom efe beloga
brašna izmešanog sa četvrtinom ina ceđenog ulja označeno duhovno dobro od
nebeskog dobra, koliko je nužno radi povezivanja. Značenje duhovnog i nebeskog,
može se videti u navedenim odomcima, br. 9277.
10137. I kojega da bude naleva četvrt ina vina. Da ovo označava onoliko duhovne
istine koliko je nužno radi povezivanja, vidi se iz značenja vina, vidi br. 1071, 1798,
6377, u ovom slučaju /povezivanja/ duhovne istine koja korespondira duhovnom
od nebeskog dobra, koje je označeno belim brašnom izmešanim s uljem, vidi
upravo gore, br. 1036. Jer , u Reči, gde se govori o dobru, govori se i o istini, i u
stvari, o istini iste klase od koje je i dobro izvedeno, jer sve u nebu, i u svetu,
odnosi se na dobro i na istinu, i na jedno na drugo, kako bi to bilo nešto; jer dobro
bez istine nije dobro, a istina bez dobra nije istina, kao što se može videti iz onoga
što je navedeno, br. 9263, 9314. To je razlog što, kad je prinošen hleb, tada je
prinošeno i vino kao piće; slično je i u Svetoj Večeri. Ovde se vinom kao pićem
označava istina koja korespondira dobru označenom ponudom u hrani; i iz
značenja četvrtog dela ina, što je onoliko koliko je dovoljno za povezivanje, vidi
upravo gore, br. 10136. Svak može da vidi da se pod ponudom hleba i vina ne
misli na sami hleb i vino, nego na nešto što pripada Crkvi i nebu, stoga se misli na
duhovne i nebeske stvari, koje pripadaju Crkvi i nebu. Inače, šta bi bila svrha da se
hleb i vino spaljuju na oltaru? Da li bi ti bilo ugodno Jehovi? i da li bi to Njemu bio
miris ugodni , kako se nazivao, i da li je to moglo da očisti čoveka? Onaj ko misli s
poštovanjem o Reči, ne može da pretpostavi da takva jedna zemaljska stvar može
da bude ugodna Jehovi osim ako u tome nije sadržano nešto više i nešto
unutrašnje. Onaj ko veruje da je cela Reč Božanska i duhovna, treba da misli da u
svakom izrazu leži sakrivena neka misterija.
Razlog, osim toga, zašto se nije pre znalo gde je ta misterija sakrivena, je to što
se za postojanje jednog unutrašnjeg smisla, duhovnog i Božanskog, u svakom delu
Reči, nije pre znalo; ni da su anđeli kod svakoga čoveka, koji /anđeo/ opaža ono
što čovek misli, i koji /anđeo/, dok čovek čita Reč, razume sve duhovno; i dalje, da
ono što je sveto, da se to uliva preko njih od Gospoda, što se završava
povezivanjem neba sa čovekom, i stoga Gospoda sa čovekm preko neba. Iz ovoga
je razloga Reč ovako napisana bila data čoveku, preko koje Gospod priprema
čoveku spasenje. Da hleb kao dar označava dobro ljubavi, i da piće označava
dobro vere, i da ih anđeli tako opažaju, vidi se iz onih stvari koje se pominju u Reči
o ponudama jela i pića kod Joila, Nesta dara i naleva iz doma Jehovinog; tuže
sveštenici, sluge Jehovine; njiva je opustošena, zemlja tuži, žito je opustošeno,
novo vino usahlo, a smokva uvenule; ridajte, vi sluge Jehovine, jer se ote dar i piće
od doma Boga našega; jer je dan Jehovin blizu, i dolazi pustoš od Boga Kušatelja
(Šadai) (I, 9-15). Jer je ovde predmet poslednje vreme Crkve, kada u njoj više nema
dobra i istine vere, što je označeno danom Jehovinim koji je blizu, i koji dolazi kao
pustoš od Boga Kušatelja . Stoga je očito da dar i nalev koji su oduzeti od doma
Jehovinog, njiva koja je opustošena, zemlja koja tuži, žito koje je opustošeno,
novo vino koje se isušilo, ulje koje tuži, i vinova loza i smokva koji venu, da se time
označavaju stvari koje pripadaju Crkvi i nebu.
Unutrašnji smisao, međutim, uči značenje iz kojega se vidi da se njivom označava
Crkva u pogledu primanja istine, kao što se može videti, br. 3766, 4982, 7502,
7571, 9295; zemljom Crkva u pogledu dobra, u onome što je navedeno, br. 9325;
žitom svako dobro Crkve, br. 5295, 5410, 5959; novim vinom svaka istina Crkve,
br. 3580; uljem dobro ljubavi, br. 4582, 4638, 9780; vinom unutrašnje dobro
duhovne Crkve, br. 5113, 6376, 9277; a smokvinim stablom spoljašnje dobro, br.
217, 4231, 5113. Isto tako jasno je da dar i nalev označavaju bogoštovanje od
dobra ljubavi i dobra vere. I kod Malahije, Neću primiti dara iz vaše ruke. Jer od
ustanka sunčanoga do zalaska njegovog veliko je ime Jehovino među narodima; i
na svakme mestu će se prinositi tamjan imenu mojemu, i čisti dar (I, 10, 11). Da
se u ovome odlomku darom (prinosom) ne misli na dar, niti se pod kadom misli na
kad (tamjan), vidi se , jer je predmet o kome se govori Crkva među narodima, kod
kojih još nije bilo prinosa , jer se kaže, od ustanka sunčanoga do njegovog zalaska
ime Jehovino je veliko među narodima, i svako je mesto /određeno/ za prinos i
kad. Da kad označava obožavanje od dobra vere može se videti, br. 9475. Slično
kod Davida, Moje su molitve primljene; one su kao kad (tamjan) pred licem tvojim;
dizanje ruku mojih je prinos večernji (Psalam CXLI, 2). Prinos večernji je dobro
ljubavi
spoljašnjeg čoveka. I kod Isaije, Koji se upaljuješ za bogovima pod svakm drvetom
zelenijem, i njima (bogovima) levaš nalev svoj, i prinosiš dar s uljem caru , s
mnogim mirisima svojim; ponizuješ se do groba (LVII, 5,6,9). (prim. prev. i ovde
kao i na drugim mestima, autor skraćuje tekst, da bi se istakli izrazi koji potvrđuju
doktrinu o unutrašnjem smislu). Ovde se govori o bogoštovanju koje je od zala i
obmana koje su iz pakla. Bogovi u unutrašnjem smislu označavaju obmane ; jer oni
koji ih bogoštuju, ti ih doista nazivaju po imenima, ali koji su bili obmane od zala
koja se bogoštuju. Da strani bogovi u Reči označavaju obmane, može se videti, br.
4402 na kraju, 8941. Zeleno drvo označava celo opažanje i poznavanje koje teži da
potvrdi obmanu, br. 2722, 297 ,4552, 7692. Zeleno označava ono što je čulno, br.
7691. Upaljivati se označava žar bogoštovanja; jer vatra, od koje ovo potiče,
označava ljubav u oba smisla, br. 5215, 6832, 7575; naljevati naljev označava
bogoštovanje od obmana od zla. Prinositi dar caru u ulju, označava bogoštovanje
Satane od zala. Dar u ulju je prinos. Umnožavati mirise označava umnožavati
tamjan, što označava obožavanje, br. 9475; stoga se kaže i da se ponizuje do pakla
(do groba). Iz ovih se stvari vidi da prinosi u hlebu, u nalevu, u vinu, označavaju
stvari koje pripadaju Crkvi i nebu, to jest, da označavaju nebesku hranu i piće, baš
kao što ih označavaju u Svetoj Večeri; a to je sve stoga kako bi se nebo povezalo sa
čovekom pomoću Reči, stoga Gospod sa čovekom preko neba pomoću Reči. Pošto
se Božansko u Reči sastoji od ovakvih stvari,ona ne samo da hrani ljudske umove,
nego i anđeoske, i čini da nebo i svet postaju jedno.
Iz svih ovih stvari se vidi da sve što je rečeno i zapoveđeno u Reči o ponudama i
nalevima, ili o hlebu i vinu, unutra sadrži Božanske misterije; kao na primer da
prinosi treba da budu od belog (finog) brašna, na koje treba da se nalije ulja i mira
, i da treba da bude posoljeno, i da bune beskvasno ili nefermentisano; tako isto
da treba da bude jedan zakon kad se žrtvuje jagnje, a drugi kada ovan, drugi kada
tele, a opet drugi kad se prinosi žrtva za grešku i za greh koji treba da se razlikuju
od onih zakona kod ostalih žrtava. Slično zakon o vinu bio je različit od onoga o
nalevu. Da svaka od ovih stvari ne obuhvata nebeske misterije, ovakve stvari nikad
ne bi bile zapoveđene da se izvode kod bogoštovanja. Kako bi se ove stvari
predstavile zajedno, one treba da se postave u red. Kod žrtava mirnih i žrtava
paljenica treba da bude za svako jagnje prinos desetina efe belog brašna
pomešana s četvrtinom ina ulja. A uz ovna da se donese prinos dve desetine
beloga brašna pomešana s trećinom ina ulja; vina kao aleva da bude treći dio ina.
A kad se prinosi tele na dar, tri desetine efe bijeloga brašna pomiješana s po ine
ulja; i vina kao naleva pola ina (Brojevi XV, 4-12; XXVIII, 10-12, 2021, 2829; XXIX,
3,4,9,10,14,15,18,21,24,27,30,33,37). Proporcija belog brašna, ulja, i vina za jagnje
bila je različita od one za ovna i tele, jer je jagnje označavalo najdublje dobro
nevinosti, a ovan srednje dobro nevinosti, a mlado tele poslednje ili spoljašnje
dobro nevinosti; jer postoje tri neba, najdublje, srednje, i poslednje, stoga postoje
tri stepena dobra nevinosti; njegovo povećanje (rast) od prvog do poslednjeg
označen je povećanjem proporcije belog brašna, ulja, i vina. Treba da se zna da je
dobro nevinosti sama duša neba, jer samo ovo dobro prima ljubav, ljubav prema
bližnjem, i veru, koji sačinjavaju nebesa. Da jagnje označava najdublje dobro
nevinositi, može se videti, br. 3994, 10132; da ovan označava srednje ili unutrašnje
dobro nevinosti, br. 10042; i da mlado tele označava poslednje ii spoljašnje dobro
nevinosti, br. 9391, 9990. Ali za žrtvu zahvalnu određeni su bili presni kolači
pomešani s uljem, presne pogače pomazane uljem, belo brašno poprženo s uljem i
pogače bez kvasca (Levitska VII, 11,12); a za žrtve za krivicu i greh prinosi, deseti
deo efe beloga brašna, ali bez ulja ili kada (mirisa) (Levitska V, 11).
Nije trebalo stavljati ulja ili kada na ponude za krivicu ili greh, jer ulje označava
dobro ljubavi, a kad istinu od toga dobra; a žrtvom za greh i krivicu označava se
očišćenje i iskupljenje od zala i njihovih obmana, zbog čega se one (žrtve) nisu
smele izmešati s dobrom i njegovom istinom. Osim toga, u vezi sa ponudom Arona
i njegovih sinova na dan kada su bili pomazani, može se videti, Levitska VI, 13-15; o
prinosu prvina žetve, Levitska II, 14,15; XXIII, 10, 12, 13, 17; o ponudi Nazireja,
Brojevi VI, : o žrtvi posvetnoj, Brojevi V, : i žrtvi onoga koji se čisti od gube, Levitska
XIV: i o prinosu koji se peče u peći; o prinosu koji se prži u tavi (tiganju); o prinosu
u kotliću, Levitska II, 3-7. Da ne bude kvasca ni meda u prinosu, jer kvasac u
duhovnom smislu označava obmanu od zla, a med označava spoljašnje uživanje,
pa stoga pomešano s uživanjem ljubavi prema svetu, zbog koje i nebeska dobra i
istine prolaze kroz vrenje (fermentaciju), i tako se rasipaju; i treba da bude sasvim
posoljeno, jer so označava istinu koja je željna dobra, sto označava njihovo
povezivanje. Da kvasac označava obmanu od zla, može se videti, br. 2342, 7906,
8512, 9992; da med označava spoljašnje uživanje, ili uživanje ljubavi u oba smisla,
br. 5620; i da so označava istinu željnu dobra, br. 9207.
10138. (Četvrt ina) na jedno (prvo) jagnje. Da ovo označava ove stvari u
unutrašnjem čoveku, vidi se iz značenja prvog jagnjeta, ili onoga koje se prinosi
kao žrtva paljenica ujutro, što označava dobro nevinosti u unutrašnjem čoveku,
vidi gore, br. 10134.
10139. A drugo jagnje prinosi u veče. Da ovo označava uklanjanje zala pomoću
dobra nevinosti od Gospoda u stanju ljubavi i svetlosti iz nje u spoljašnjem čoveku,
vidi se iz onoga što je objašnjeno gore, br. 10135, gde se nalaze slične reči.
10140. Kao sa žrtvom jutarnjom i s nalevom njezinim, tako to prinosi. Da ovo
označava duhovno od nebeskog dobra, i njegovu istinu koliko je dovoljno za
povezivanje, vidi se iz značenja žrtve jutarnje, ili žrtvovanja drugog jagnjeta, što
označava duhovno od nebeskog dobra, i njegovu istinu koliko je nužno za
povezivanje; vidi i gore, br. 10136, 10137.
10141. Da bude miris ugodan. Da ovo označava opažanje mira, jasno je iz
značenja mirisa ugodnog, što označava opažanje mira, vidi br. 10054.
10142. Žrtva ognjena Jehovi. Da ovo označava od Gospodove Božanske Ljubavi,
vidi se iz onoga što je rečeno i pokazano upravo gore, br. 10055.
10143. To neka bude žrtva paljenica svagda. Da ovo označava svo Božansko
bogoštovanje uopšte, vidi se iz značenja žrtve paljenice, što označava Božansko
bogoštovanje, o kojemu ćemo govoriti ubrzo; i iz značenja svagda, što označava
sve u svemu, vidi gore, br. 10133; stoga se žrtvom paljenicom svagda označava svo
Božansko bogoštovanje uopšte, a kada se tu podrazumeva jagnje, koje se prinosi
kao žrtva paljenica, koja označava dobro nevinosti, onda to označava i svo
bogoštovanje; jer će svo bogoštovanje koje je istinsko bogoštovanje, biti od istina
vere i dobara ljubavi; a u svakom dobru ljubavi, a otuda i u svakoj istini vere, biće
dobro nevinosti, br. 10133; iz ovoga razloga žrtva svagda označava u celom
bogoštovanju. Žrtva paljenica označava Božansko bogoštovanje, jer su žrtve
paljenice i žrtve bile glavne stvari koje su predstavljale bogoštovanje kod Izrailjske
i Jevrejske nacije; a sve stvari se odnose na svoju glavnu (početnu), i po njoj
dobijaju ime. Da se glavna stvar u bogoštovanju te nacije sastojala u prinosima i
žrtvama paljenicama, i da stoga te stvari označavaju celo bogoštovanje uopšte,
može se videti, br. 922,1343,2180,6905,8680,8936,10042. Ukratko će se reći u
čemu je bilo to Božansko bogoštovanje, koje je bilo označeno prinosima i žrtvama
paljenicama. Prinosi i žrtve paljenice posebno su označavale očišćenje od zala i
obmana, a onda usađivanje dobra i istine, i njihovo povezivanje, stoga preporod,
kao što se može videti, br. 10022,10053,10057.
Čovek koji je u ovim stvarima, on je u istinitom bogoštovanju; jer očišćenje od
zala i obmana sastoji se u odupiranju ovima, i odbacivanju istih i u odvratnosti
prema njima; a usađivanje dobra i istine sastoji se u mišljenju i htenju onoga što je
dobro i istinito, i u govoru i delima u skaldu s ovima; a povezivanje ovih sastoji se u
življenju u skladu s njima. Jer kada se dobrota i istina povežu u čoveku, on tada
ima novu volju i novi razum, stoga i novi život. Kada je priroda čovekova ovakva,
tada postoji Božansko bogoštovanje u svakom poslu kojim se bavi, jer on tada
gleda prema Božanskom u svemu što radi, štuje ga, i voli ga, pa sledstveno i
bogoštuje ga. Da je ovo istinsko Božansko bogoštovanje, nije poznato onima koji
smatraju da je bogoštovanje obožavanje i molitva, ili u onome što se smatra
govorom i mišlju, a ne u onome što je u delima koja izviru iz dobra ljubavi i dobra
vere; kad u stvari Gospod gleda samo na srce onoga koji se predaje obožavanju i
molitvama; to jest, On gleda na karakter unutrašnjih stanja ljubavi i vere iz te
ljubavi. Ako ove stvari, stoga, nisu unutar obožavanja i molitve, u njima nema ni
života ni duše, i one su sasvinm spoljašnje, kao što su laskavci i oni koji se lažno
predstavljaju, koji su neprijatni onima u svetu koji su mudri. Jednom rečju,
postupati u skladu s Gospodovim zapovestima, to je istinski Ga bogoštovati, i to je
istinska ljubav i istinska vera; što treba da je očigledno svakome ko razmatra ove
stvari, je onaj ko voli drugoga, i veruje u njega, taj ništa više ne želi nego da čini
ono što drugi hoće i misli, jer on samo želi da zna njegovu volju i misao, to jest,
ono što se njemu dopada; drugačiji je slučaj s onim koji niti voli niti veruje. Slično
je i sa ljubavlju prema Bogu, kao što Gospod uči kod Jovana, Ko ima zapovesti
moje i drži ih, on je onaj koji ima ljubav prema meni; i onaj koji ima ljubav prema
meni, imaće i prema njemu ljubav otac moj; koji nema ljubavi prema meni, ne drži
reči mojih (XIV, 21, 24). Ponovo, Ako zapovesti moje uzdržite, ostaćete u ljubavi
mojoj: ovo je zapovest moja da imate ljubav među sobom, kao što ja imam ljubav
prema vama (XV ,10,12). Da spoljašnje bogoštovanje bez unutrašnjeg nije
bogoštovanje, označeno je onim što je rečeno o ponudama i žrtvama kod
Jeremije, Jer ne govorih ocima vašim niti im i zapovedih, kad ih izvedoh iz zemlje
Egipatske, za žrtve paljenice i za prinose, ali im zapovedih ovu reč: slušajte glas
moj, i biću vam Bog (VII, 21-23). I kod Osije, Jer je meni milost mila, a ne žrtva, i
poznavanje Boga većma nego žrtva paljenica (VI, 6). I kod Miheja, Su čim ću doći
pred Jehovu da se poklonim Bogu višnjemu? - hoću li doći preda nj sa žrtvama
paljenicama i teocima od godine? Hoće li Jehovi biti mile hiljade ovnova, desetine
hiljada potoka ulja, hoću li dati prvenca svojega za prijestup svoj, plod utrobe
svoje za greh duše svoje? Pokazao ti je , čoveče, što je dobro; a šta Jehova ište od
tebe osim da činiš što je pravo i da ljubiš milost i da hodiš smerno s Bogom svojim?
(VI, 6-8). U prvoj knjizi Samuilovoj, Zar su mile Jehovi žrtve paljenice i prinosi kao
kad se sluša glas njegov, i gle, poslušnost je bolja od žrtve, i pokornost je bolja od
pretiline ovnujske (XV, 2). Da se istinsko bogoštovanje Gospoda sastoji u životu
ljubavi prema bližnjem, a ne u životu pobožnosti bez nje, br. 8252-8257.
10144. Od kolena do kolena. Da ovo označava ono što je neprekidno u Crkvi, vidi
se iz značenja pokolenja, kad se kaže o sinovima Izrailjevim, što označava ono što
je uzastopno u Crkvi; sinovi Izrailjevi označavaju Crkvu, a pokolenja označavaju
ono što je uzastopno u njoj. Pod pokolenjima se misli na duhovna pokolenja vere i
ljubavi, to jest, na one stvari koje pripadaju Crkvi; kroz sva vaša pokolenja
označava ono što je neprekidno, a isto tako i ono što je uzastopno. Da sinovi
Izrailjevi označavaju Crkvu, može se videti iz onoga što je navođeno, br. 10, 9340; i
da su pokolenjima označene stvari vere i ljubavi, br, 2020,2584; stoga ono što je
uzastopno, br. 9845.
10145. Na vratima šatora od sastanka. Da ovo označava povezivanje dobra i
istine, vidi se iz značenja vrata od šatora, što označava povezivanje dobra i istine,
vidi br. 10001, 10025.
10146. Pred Jehovom. Da ovo označava od Gospoda, vidi se iz toga što je Jehova
u Reči Gospod, kao što se vidi iz navedenog, br. 9373. Pred Jehovom označava
pred Gospodom, jer pred označava prisustvo, a Gospodovo prisustvo je po meri
dobra ljubavi i istine vere od Njega; stoga pred Jehovom označava pred
Gospodom. Gospod je doista prisutan kod svakoga čoveka, ali je prisutan kod
dobrih na jedan način, a kod zlih na drugi; s dobrima On je prisutan u svemu što
oni misle od istine vere, i od volje od dobra ljubavi; a On je prisutan na takav način
je On Sam vera, i ljubav prema njima; stoga On obitava kod njih, tako reći, u sladu
s Njegovim vlastitim rečima kod Jovana, Duh istine u vama će biti; i vi ćete poznati
da sam Ja u Ocu, i vi u meni, i ja u vama; onaj koji drži zapovesti moje, i tvori ih, taj
me voli; mi ćemo doći k njemu, i nastavavati kod njega (XIV, 17,18,20,21,23).
Ali u slučaju zlih, Gospod nije prisutan kod njih u svakoj stvari, jer oni nemaju ni
vere ni ljubavi ka bližnjem, osim onoliko koliko se odupiru zlu; a koliko se ne
odupiru zlima, toliko je On odsutan; stepen Njegovog odsustva je u skladu sa
stepenom odsustva istine i dobra vere i ljubavi. To je razlog da oni koji su u nebu,
da su u Gospodovom prisustvu, ali nisu oni koji su u paklu. Pa ipak, činjenica je da
Gospod nije odsutan od čoveka, nego da je on odsutan od Gospoda; jer čovek koji
je u zlima, taj gleda na drugu stranu od Njega, i tada su stvari pred njegovim očima
njemu prisutne, u skladu sa privlačnošću zala u kojima je on: jer u drugom žvotu
nema prostora, nego samo izgled prostora u skladu sa mišlju i s osećanjem. U
ovome postoji sličnost sa prisustvom sunca preko njegove svetlosti i topline; sunce
je podjednako prisutno u svako vreme; ali kada se zemlja okrene od sunca,
svetlost nestane, a tama dolazi, prvo kao večernje senke, a onda kao mrkla tama.
Kada zemlja ne gleda pravo prema suncu, neko iskosa, što se dešava zimi, tada
posle topline dolazi hladnoća, i kao posledica sve na zemlji vene i umire. Tada se
za sunce kaže da je odsutno, kad u stvari to je odsustvo zemlje od sunca, ne u
pogledu prostora, nego u pogledu svetlosti i topline. Ove su primedbe navedene
kao ilustracija.
10147. Gde ću se sastajati s vama da govorim s tobom. Da ovo označava Njegovo
prisusutvo i uticaj, vidi se iz značenja sastajati se da govorim, što označava
prisustvo iuticaj; jer sastati se znači prisustvo, a govoriti, kada se kaže za Jehovu,
označava uticaj. Da govoriti označava uticaj, može se videti, br.
2951,5481,5797,7270. Šta je Gospodovo prisustvo, bilo je gore pokazano, br.
10146; ali šta je Njegov uticaj, može se videti u navedenim odlomcima, br. 9223,
9276, 9682.
10148. I onde ću se sastajati sa sinovima Izrailjevim. Da ovo označava Gospodovo
prisustvo u Crkvi, vidi se iz značenja sastajati se , što označava prisusutvo, upravo
kao gore, br. 10147; i iz reprezentacije sinova Izrailjevih, što označava Crkvu, vidi
br. 9340.
10149. Da se osvećuje slavom mojom. Da ovo označava primanje Božanske Istine
od Gospoda, vidi se iz značenja osvećivati se, što označava ono što prima Božansko
od Gospoda, o čemu ćemo govoriti ubrzo; i iz značenja slave, što označava
Božansku Istinu, vidi br. 4809,5922,8427,9429. Biti osvećen (proslavljen) označava
primanje Božanskog od Gospoda, jer je samo Gospod svet, pa je stoga sve sveto
od Njega, br. 9220; a to je zato što je Božanska Istina koja proističe od Njega ono
što je označeno svetim u Reči, br. 9818. Ovde, međutim, gde se govori o sinovima
Izrailjevim, o žrtvama paljenicama i prinosima, o šatoru od sastanka, i o oltaru,tu
se onim što je sveto i sa biti osvećen, označava reprezentativ toga; jer su kod
Izrailjske i Jevrejske nacije sve stvari bile reprezentativi unutrašnjih stanja Crkve
koja pripadaju veri i ljubavi od Gospoda ka Gospodu. Jer Crkva koja je bila
ustanovljena kod te nacije, bila je reprezentativna Crkva; stoga su sve spoljašnje
stvari označavale i predstavljale stvari koje unutrašnji smisao uči, i koje su stoga
nazvane svetima, - kao oltar, vatra na njemu, žrtve paljenice, salo, krv, šator od
sastanka, sto kadioni, svetnjak, i njihove posude; osobito kovčeg u kome je bilo
svedočanstvo; pored hleba, kolača, i pogača, koji su se nazivale ponudama, ulja,
tamjana, kao i haljine Aronove, kao oplećka, haljina, ogrtača, turbana, a posebno
naprsnika; a i sam se Aron nazivao svetim, kao i sinovi Izrailjevi. Ali ni jedna od
ovih stvari nije po sebi bila sveta, nego je predstavljala i označavala svete stvari, to
jest, Božanske stvari od Gospoda, jer su samo ove svete.
Oni koji su u spoljašnjim stvarima bez unutrašnjih veruju da su ovakve stvari
svete, ne reprezentativno nego suštinski, pošto su bile ustanovljene; ali oni se
sasvim obmanjuju. Ako bogoštuju te stvari kao da su suštinski svete,oni bogoštuju
zemaljske stvari, ne razlikujući se mnogo od onih koji su se klanjali semenu i
drvetu, kao što čine idolopoklonici; ali oni koji bogoštuju one stvari koje su
predstavljene ili označene, koje su svete Božanske stvari, ti su u pravom
bogoštovanju, jer su njima spoljašnje stvari samo posredni uzroci koje ih vode da
misle , i da hoće takve stvari koje su suštinske za Crkvu, ove, kao što je rečeno, su
stvari vere i ljubavi od Gospoda ka Gospodu. Slično je u naše dane u pogledu
Svete Večere. Oni koji, kad u njoj učestvuju, ne misle od vere o Gospodu, Njegovoj
ljubavi za svu ljudsku rasu, i o obnovi života u skladu s Njegovim zapovestima, ti se
klanjaju samo hlebu i vinu u Svetoj večeri, a ne Gospodu, i oni su ti koji veruju da
su spolajšnje stvari svete, iako po sebi one nisu svete, nego zbog onoga što one
označavaju; jer hleb označava Gospoda kao dobro ljubavi, a vino, Gospoda kao
istinu vere, kao i primanje od čoveka, pošto su ove dve stvari same suštinske stvari
Crkve, stoga i suštnske stvari bogoštovanja, kao što se može videti, br. 4211, 4217,
4735, 6135, 6789, 7850, 8682, 9127, 10040. Iz ovih stvari sada je jasno značenje
svetog i značenje biti osvećen.
10150. I osvetiću šator od sastanka. Da ovo označava ono što prima Gospoda u
najnižim nebesima, vidi se iz značenja osvetiti, što označava primanje Gospodovog
Božanskog,kao što se može videti upravo gore, br. 10149; i iz značenja šatora od
sastanka, što označava nebesa, vidi br. 3478, 9457, 9481, 9485, 9963; To označava
niža nebesa, jer oltarom se označavaju viša nebesa, što se može videti niže, br.
10151. Šta je označeno nižim nebesima i višim nebesima, biće ukratko rečeno.
Nebesa su podeljena u dva carstva, nebesko i duhovno. Nebesko carstvo sačinjava
viša nebesa, a duhovno carstvo niža nebesa; suštinsko dobro nebeskoga carstva je
dobro ljubavi ka Gospodu, i dobro uzajamne ljubavi; dok je suštinsko dobro
duhovnoga carstva dobro ljubavi prema bližnjem, i dobro vere. Ova carstva
međusobno se razlikuju kao što se razlikuju Intelektualno i Voljno kod
preporođenog čoveka, uopšte, kao dobro i istina. Stvarna priroda te razlike vidi se
iz onoga što je pokazano o ova dva carstva u navedenim odlomcima, br. 9227; isto
tako, br. 9543, 9688, 9992, 10005, 10068. Voljno je, osim toga, ono najdublje u
čoveku, jer je to čovek sam; dok je Intelektualno sledeće i ono je potčinjeno
ovome Voljnom, stoga je spoljašnje. Ono što je unutrašnje, naziva se i višim, a ono
što je spoljašnje, naziva se i nižim. Da nebesko carstvo korespondira Voljnom, a
duhovno carstvo Intelektualnom kod preporođenoga čoveka, može se videti, br.
9835. Iz ovoga se vidi na šta se misli opod nižim nebesima, a šta pod višim
nebesima.
10151. Da ovo označava ono što prima Gospodovo Božansko u višim nebesima,
vidi se iz značenja osvećivanja, što označava ono što prima Gospodovo Božansko,
kao što je pokazano gore, br. 10149; i iz značenja oltara, što je reprezentativ
Gospoda kao Božanskog Dobra (vidi br. 9964), ovde kao Božanskog Dobra koje
proističe od Njega u nebesima, gde se ono prima, stoga u višim nebesima, jer
tamo se Gospod prima kao Božansko Dobro; dok se u nižim nebesima Gospod
prima kao Božanska Istina, u skladu s onim što je rečeno upravo gore, br.10150.
Treba znati da sve što predstavlja Gospoda, tako isto predstavlja i nebo; jer
Božansko koje proističe od Gospoda, koje anđeli primaju, čini nebo. Anđeli sami ne
sačinjavaju nebo svijim propriumom, nego preko Božanskog koje primaju od
Gospoda. Da je ovako, vidi se po tome što svako tamo priznaje, veruje, i opaža, da
ništa dobro ne dolazi od njih, nego od Gospoda; i da sve što je od njih, da nije
dobro; tako sasvim prema doktrini Crkve, da sve dobro dolazi odozgo. Pošto je
slučaj ovakav, to sledi da Gospodovo Božansko sačinjava nebeski život kod njih, pa
stoga sačinjava i nebo. Stoga je jasno kako treba razumeti da je Gospod Sve u
nebu; tako isto da Gospod nastavava tamo u onome što je Njegovo; isto tako da se
anđelom označava u Reči nešto Gospodovo; o ovome se govorilo svuda na
prethodnim stranicama.
Slično je sa Crkvom. Ljudi Crkve ne sačinjavaju je svojim propriumom, nego ona
postoji zbog Božanskog koje oni primaju od Gospoda; jer niko u Crkvi ko ne
priznaje i ne veruje da je svo dobro ljubavi i istina vere od Boga, taj ne pripada
Crkvi; jer on želi da voli Boga od sebe, i da veruje u Boga od sebe; a ovo niko ne
može da učini. Stoga je očito da Gospodovo Božansko sačinjava Crkvu isto kao što
sačinjava i nebo. Osim toga, Crkva je Gospodovo nebo na zemlji. Otuda je Gospod
Sve u svemu u Crkvi, kao što je i u nebu, i da obitava u svom vlastitom kod ljudi,
isto kao i kod anđela u nebu; a ljudi Crkve koji ovako primaju Božansko kroz ljubav
i veru, postaju anđeli neba posle života na svetu, i ništa drugo. Da Gospodovo
Božansko sačinjava Njegovo carstvo u čoveku, to jest, nebo i Crkvu kod njega, to
Gospod uči kod Jovana, Nek Duh istine ostane u vama, i biće u vama; i poznaćete
da sam ja u Ocu, i vi u meni, i ja u vama (XIV, 17,10). Duh istine je Božanska Istina
koja proizilazi od Gospoda, za koju se kaže da će ostati u vama; i posle da je On u
Ocu, i oni u Njemu, i On u njima; što označava da oni treba da budu u
Gospodovom Božanskom, i Gospodovo Božansko u njima; da se tu misli na
Božansko Ljudsko, očito je. I opet, kod istoga jevangeliste, Budite u meni, i ja u
vama. Kao što loza ne može roda roditi sama od sebe, ako ne bude na čokotu,
tako i vi ako u meni ne budete. Ja sam čokot a vi loze; i koji bude u meni i ja u
njemu, on će roditi mnogi rod; jer bez mene ne možete činiti ništa (XV, 4,5).
10152. I Arona i sinove njegove osvetiću da mi budu sveštenici. Da ovo označava
reprezentativ Gospoda, u oba neba u pogledu dela izbavljenja, vidi se iz
rerezentacije Arona, koji označava Gospoda kao nebesko dobro, vidi br.
9806,9946,10068; i iz reprezentacije sinova Aronovih, što označava Gospoda kao
duhovno dobro, vidi br. 10017,10068, na taj način u oba neba, višem i nižem. Jer
bilo da govorite o nebeskom dobru, ili o nebeskom carstvu, ili o višim nebesima,
isto je; isto tako da li govorite o duhovnom dobru, ili o duhovnlom carstvu, ili o
nižim nebesima, isto je. O nižim i višim nebesima, vidi šta je rečeno upravo gore,
br. 10150, 10151; i iz reprezentacije sveštenstva, što označava Gospodovo delo
izbavljenja, vidi br. 9809, 10017. Stoga je jasno da se osvećivanjem Arona i
njegovih sinova da vrše svešteničku službu Jehovi, označava reprezentativ
Gospoda u oba neba u pogledu dela izbavljenja.
Neke dalje primedbe mogu se učiniti ovde o Gospodovm delu izbavljenja.
Poznato je u Crkvi da je Gospod Spasitelj i Iskupitelj ljudske rase, ali malo ko zna
kako ovo treba razumeti. Oni koji su u spoljašnjim stvarima Crkve, veruju da je
Gospod izbavio (iskupio) svet, to jest, ljudsku rasu, Svojom krvlju; pod ovim misle
na patnju na Krstu. Ali oni koji su u unutrašnjim stvarima Crkve, znaju da se niko
nije spasio Gospodovom krvlju, nego da je izbavljenje rezultat života u skladu sa
propisima vere, i ljubavi prema bližnjem ,iz Reči od Gospoda. Oni koji su u
najdubljem Crkve, pod Gospodovom krvlju razumeju Božansku Istinu koja
proizilazi od Njega; a patnjom na krstu, označavaju se poslednja Gospodova
iskušenja pomoću kojih je sasvim potčinio pakao, kao i proslavio (osvetio) Svoje
Ljudsko, to jest, učinio ga Božanskim; i da je pomoću ovoga iskupio i spasao sve
koji su dopuštali da se preporode životom u skladu sa odredbama vere i ljubavi
prema bližnjem iz Njegove Reči. Osim toga, Gospodovom krvlju se, u unutrašnjem
smislu, po kojemu anđeli u nebesima opažaju Reč, označava Božanska istina koja
proističe od Gospoda, kao što se može videti, br. 4735,5476,6978,9127,9393,
10026, 10033.
Ali kako se čovek izbavlja i otkupljuje kroz Božansko, preko potčinjavanja paklova, i
kroz proslavljenje Njegovog Ljudskog, niko ne može da zna ,osim ako zna da kad
anđeli iz neba i duhovi iz pakla ne bi bili kod svakog čoveka, i to bez prestanka, da
on ne bi mogao da hoće bilo šta ili misli bilo šta; tako da je čovek, u pogledu svog
unutrašnjeg stanja, pod vladavinom ili duhova iz pakla, ili anđela iz neba. I pre je
bilo poznato, a i sada neka se zna, da Gospod nije sasvim potčinio paklove i sveo
red sve stvari u tamo i u nebesima, niko ne bi bio spasen. Isto bi bio slučaj /i
sada/, da nije Gospod bio učinio Svoje Ljudsko Božanskim, i time Sebi pribavio
Božansku moć nad paklovima i nad nebesima zauvek. Jer Božanske moći paklovi
se ne bi mogli održavati u redu, jer moć preko koje nešto postoji, mora da bude
večna da ni nešto kroz nju postojalo; jer je opstojanje nesprekidno postojanje.
Božansko samo, nazvano Ocem, ne bi moglo da ovo izvede, jer samo Božansko bez
Božanskog Ljudskog, nije moglo da stigne do čoveka, pa čak ni do anđela, jer se
ljudska rasa bila toliko udaljila od Božanskog, a što se dogodilo onda kad više nije
bilo ni vere ni ljubavi prema bližnjem ; stoga je Gospod došao na svet, i sve doveo
u red, i to sve preko Svog Ljudskog, i tako otkupio ljude i dao im izbavljenje kroz
veru i ljubav ka Gospodu od Gospoda; i one koje je izbavio, njih Gospod može da
uzdrži /sačuva/ od paklova i večnog prokletstva , ali ne i one koji odbijaju
izbavljenje i otkupljenje.
Da Božansko samo izvodi sve ovo preko Božanskog Ljudskog,vidi se iz brojnih
odlomaka iz Reči, kao onih gde se Božansko Ljudsko, koje je Sin Božiji, naziva
desnicom i mišicom Jehovinom; i gde se kaže da Gospod ima svu moć u nebesima i
na zemlji, br. 10089. Da je Gospod pomoću Božanskog Ljudskog potčinio paklove, i
doveo sve stvari u njima i u nebesima u red, i da je tada proslavio Svoje Ljudsko, to
jest, učinio ga Božanskim, pokazano je, br. 9528, i 9715,9809,9937,10019; i da je
Božansko samo, koje se naziva Ocem, izvelo ovo pomoću Božanskog Ljudskog, vidi
se iz Jovana, U početku beše Reč, i Reč beše u Boga, i Bog beše Reč; sve su stvari
od njega stvorene, bez njega ništa nije nastalo što je nastalo; i Reč postade telo, i
nastani se među nama (I, 1-3, 14). Da je u ovome odlomku Gospod kao Božansko
Ljudsko onaj koji se naziva Rečju, očito je, jer se kaže, Reč postade telo. Ponovo,
Niko nije vidio Oca nikad, osim jedinorodnog Sina, koji je u naručju Oca,koji ga
objavi (stih 18). Opet, kod istog jevanđeliste, Nikad niste čuli glas Oca, niti ga
vidjeli (stih 37). Ponovo, Ja sam put, istina, i život: niko ne dolazi Ocu osim preko
mene; odsada poznajete Oca, i videste Ga; ko je vidio mene, vidio je Oca (XIV,
6,7,9). I kod Mateje, Niko ne poznaje Oca, osim Sin, i kome ga On pokaže, i kome
ga Sin hoće da pokaže (XI, 27). Iz ovih se stvari sada vidi što je delo izbavljenje i
otkupljenja, i da je ono izvedeno preko Njegovog Božanskog Ljudskog.
10153. I nastavaću među sinovima Izrailjevim. Da ovo označava prisustvo
Gospodovo i Njegov uticaj preko dobra u Nebu i u Crkvi, vidi se iz značenja
nastavati, kad se kaže o Gospodu, što označava prisustvo i ulivanje. To se izvodi
pomoću Božanskog dobra, jer se za dobro kaže da nastavava, kao što se može
videti, br. 2268, 2451, 2712, 3613, 8269, 8309; stoga se kaže, među ,jer usred
označava najdublje, a najdublje je dobro. Da je ovo označeno sa među, može se
videti, br. 2940,5287,6084,6103; i iz reprezentacije sinova Izrailjevih, što označava
Crkvu, vidi br. 9340.Nastavavati usred označava, kad se odnosi na Gospoda, na
Njegovo prisustvo i pomoću Božanskog dobra, jer Gospod se uliva i prisutan je
kod čoveka u dobru koje prima od Gospoda. Jer dobro je sam čovek, jer se
određuje kakav je neko čovek prema dobru kod njega; pod dobrom se misli na
ljubav: jer sve što pripada ljubavi, naziva se dobrom. Da ljubav ili dobro sačinjavaju
čoveka, kao što svako ko posmatra drugoga, dobro zna; jer kada je ovo slučaj,
onda ga on vodi preko njegove ljubavi gde želi; jer tada se ovaj kotroliše preko
njegove ljubavi, i on više nije svoj gospodar; tada su razlozi suprotni njegovoj
ljubavi, nemoćni , a oni koji su u prilog njegove ljubavi, ti su svemoćni. Da je
ovakav slučaj, vidi se u drugom životu. Tamo se svi duhovi poznaju po njihovim
ljubavima, i kad se u njima drže, oni ne mogu da deluju protivu njih , jer delovati
protivu njih bilo bi delovati protivu samih sebe; stoga su oni forme svojih ljubavi.
Oni koji su u nebesima, ti su forme nebeske ljubavi prema bližnjem i ljubavi, i oni
su takve lepote, da se ne mogu opisati; dok oni koji su u paklovima, i oni su forme
svjih ljubavi, koje su ljubavi prema sebi i svetu, stoga su forme mržnje i osvete, i
oni su takva čudovišta da se to ne može opisati. Stoga, dakle, pošto je ceo čovek
onakav kakva je njegova ljubav, to je jasno da Gospod ne može da bude prisutan u
ljubavi koja je zla, nego samo u ljubavi kod čoveka koji je dobar. Misli se da je
Gospod prisutan u istini koja se naziva istinom vere; ali On nije prisutan u istini
bez dobra, nego samo tamo gde je dobro, nego je prisutan u istini kroz dobro, i
prisutan je u istini koliko ona vodi u dobro, i koliko proizlazi od dobra. Za istinu
koja nije iz dobra, ne može se reći da je unutar čoveka; ona je samo u njegovoj
memoriji kao znanje, a ovo ne ulazi u njega, i ne čini čoveka, sve dok ne uđe u
njegov život, a to se dešava kad je on voli, i iz ljubavi živi u skladu s njom; kad je
ovo slučaj, tada Gospod u njemu nastavava. To uči Gospod kod Jovana, Onaj ko
ima zapovesti moje, i tvori ih, taj me ljubi, i ja ću ga ljubiti, i pokazaću mu se; i moj
Otac će ga ljubiti, i mi ćemo mu doći, i nastaniti se kod njega. (XIV, 21,28). Jer da
se Gospod pokazuje, to označava biti prosvetljen u istinama vere iz Reči; doći mu,
označava biti prisutan, a nastaniti se kod njega označava nastavavati u dobru.
10154. I biću im Bog. Da ovo označava Gospodovo prisustvo i uticaj u istinu u
Crkvi, vidi se iz značenja njihov Bog, što označava Gospodovo prisustvo i njegov
uticaj u istinu. Označava uticaj u istinu, jer se Gospod u Reči Staroga Zaveta
naziva Bogom, gde se govori o istini, a Jehovom gde se govori o dobru; iz toga se
razloga anđeli nazivaju bogovima jer primaju Božansku Istinu od Gospoda; isto
tako, u izvornom jeziku, Bog se naziva Elohim u množini; jer su istine mnoge, a
dobro je jedno (Mateja XI, 16,17). Da se Gospod naziva Bogom, gde je predmet
istina, a Jehovom gde je predmet dobro, može se videti, br.
2586,2769,2807,2822,3921,4287,2202,7010,0167. Da se anđeli nazivaju bogovima
zbog primanja Božanske Istine od Gospoda, br.
4295,4402,7268,8192,8302,8867,8942; i da je u Reči Jehova Gospod, u onome što
je navedeno, br. 9373. Da se On naziva Ocem od večnosti,a isto tako i Bogom,
očito je iz Isaije, Jer nam se rodi dete, sin nam se dade, kojemu je vlast na ramenu,
i ime će mu biti: divni, savetnik, Bog silni, otac večni, knez mirni (IX, 6). I opet, Za to
će vam Gospod dati znak: devojka će zatrudnjeti i rodiće sina, i nadenuće mu ime
Emanuel, koje je, Bog s nama (VII, 14; Mateja I, 22). Da u ovome odlomaku , I biću
im Bog, Bog označava Gospodovo prisustvo i u istinu, vidi se iz toga što, I ja ću
nastavati među sinovima Izrailjevim, označava prisustvo Gospodovo i Njegov uticaj
preko dobra; jer u Reči, gde je predmet dobro, i istina je predmet, zbog nebeskoga
braka dobra i istine u svakom delu Reči, kao što se može videti u onome što je
navedeno, br. 9263, 9314.
10155. I poznaće da sam ja Jehova, Bog njihov. Da ovo označava opažanje da su
svo dobro i istina od Gospoda, vidi se iz značenja poznati, što znači razumeti,
verovati, i opažati, o čemu ćemo ubrzo govoriti. To označava opažanje da svo
dobro i istina potičiu od Gospoda, jer se kaže Jehova Bog; a Gospod se naziva
Jehovom zbog dobra, a Bogom zbog istine, kao što se može videti, br.
2586,2769,2822,3921,4287,7010,9167. Poznati, označava razumeti, verovati, i
opažati, jer se to kaže kako za čoveko Intelektualno tako i za njegovo Voljno.
Kada se kaže samo o prethodnom, tada označava razumevanje; kada o
Intelektualnom a u isto vreme i o Voljnom, tada označava verovanje; a kada o
Voljnom samom, tada označava znanje stvari, a otuda u misli to znati, što
označava razumevanje; ali kod onih koji su u veri, poznati, označava verovati; dok
kod onih koji su u ljubavi, poznati označava opažati. Međutim, kada je poznavanje
povezao s razumevanjem, gledanjem, i verovanjem, stoga s istinom, tada se
odnosi na na razumevanje, stoga na istinu, dok se opažanje odnosi na volju, stoga
na dobro; kao kod Jovana, Petar reče, I mi verovasmo i poznasmo da si ti Hristos,
sin Boga živoga (VI, 69). Opet, Isus reče: Ako li meni ne verujete, delima mojim
verujte, da poznate i verujete da je Otac u meni, i ja u Ocu (X, 38). Opet, Isus reče,
Kad bi mene znali, ond biste znali i Oca mojega, i odsele poznajete ga, i videste ga
(XIV, 7). Ponovo, Duh istine će vam se poslati, kojega svet ne može primiti, jer ga
ne vidi, niti ga poznaje; ali vi ga poznaste, jer u vama stoji, i u vama će biti (XIV,
16,17). I kod Marka, Isus je govorio u parabolama (pričama), da ne vide i ne
poznaju (IV, 11,12). I kod Jeremije, Poznaj dakle i vidi, da je zlo što si ostavio
Jehovu Boga svojega (II, 19). Ponovo, Nego ko se hvali, neka se hvali tim što
razume i pozna da sam ja Jehova (IX, 24). I kod Osije, I zaručiću te sebi verom, i
poznaćeš Jehovu (II, 20). U ovim odlomcima poznati znači opažati, a opažati je od
dobra; dok razumeti i videti je od istine; jer oni koji su u dobru ili u ljubavi, oni
opažaju u sebi unutra da je nešto tako; dok oni koji su u istini ili u veri, vide u sebi;
stoga oni koji su u Gospodovom nebeskm carstvu, imaju opažanje da je nešto
tako, dok oni koji su u Gospodovom duhovnom carstvu, veruju da je nešto tako,
kao što se može vidti u odlomcima navedenim, br. 9277; kao i u br.
9992,9995,10105; i šta je opažanje, br. 125,371,483,493,503,7977,8780. Pošto
poznavati, znači opažati od dobra, stoga se kaže, poznaj u srcu (Zak. Ponovljeni
VIII, 5); jer u srcu znači u dobru ljubavi, br. 3883-3896,7542,9050,9300,9495; pa
stoga o činjenju dobra se govori kao o poznavanju Jehove (Jer. XXII, 16). Stoga se
vidi da sa oni će poznati da sam ja Jehova, njihov Bog, označava opažanje da sve
dobro i istine potiču od Gospoda.
10156. Koji sam ih izveo iz Egipta. Da ovo označava izbavljenje od pakla po
Gospodu, vidi se iz značenja biti izveden iz zemlje egipatske, što znači biti
oslobođen iz pakla, vidi br. 8866,9197, stoga biti izbavljen (spasen). Zemlja
egipatska označava pakao, jer ta zemlja, u pravom smislu, označava Prirodno i
njegovo poznavanje; a biti izveden iz prirodnog čoveka, i biti podignut u duhovnog
čoveka i njegovu inteligenciju i mudrost, je biti izveden iz pakla. Jer čovek je rođen
prirodan, ali postaje duhovan preko novog rođenja; ali ako ne postane duhovan,
on je u paklu. Jer poznavanje prirodnog ili nepreporođenog čoveka, je u svetlosti
sveta; dok je inteligencija i mudrost duhovnog ili preporođenog čoveka u svetlosti
neba; a sve dok je čovek u svetlosti sveta, on je u paklu; ali kad je u svetlosti neba,
on je u nebu. Osim toga, oni koji imaju samo prirodno znanje, i stoga imaju samo
prirodno svetlo, ne mogu da veruju nebeske stvari; pa čak i kada su voljni da
prouče te stvari u svojoj vlastitoj svetlosti, koja se naziva prirodnom, njih pokrije
mrkli mrak kao da su slepi za nebeske stvari, te ih smatraju kao ništa (kao da i ne
postoje); takva je priroda toga mraka. Ovo je razlog što čisto prirodni čovek, iako
možda veruje da je inteligentniji od drugih, ipak u srcu odriče Božansko i nebeske
stvari. To je, takođe, razlog da toliko učenih ljudi postaju bezumni kroz znanje koje
steknu; jer oni više nego prosti ljudi odriču stvari koje se odnose na veru Crkve i
neba. Drugačije je s onima koji dozvoljavaju da ih Gospod uzdigne u nebesku
svetlost. Ovi se prvo izdižu oznad znanja prirodnog čoveka, i tada iz nebeskog
svetla, gledajući znanje u svom prirodnom čoveku, vide jasno razliku među njima,
pa odbacuju ili odlažu one stvari koje ne shvataju i koje se ne slažu.
Jednom rečju, slučaj je ovakav - Sve dok je čovek samo prirodan, njegovo
unutrašnje, koje vidi iz svetlosti neba, je zatvoreno, a unutrašnje, koji vidi iz
svetlosti sveta, je otvoreno, i tada on gleda nadole, ili u svet, i prema sebi; jer
takvo je usmerenje svega u njegovoj volji i misli; i na koju god stranu da okrene
svoju pažnju, tamo se okreće i njegovo srce, to jest, njegova volja i njegova ljubav.
Ali kad čovek postane duhovan, njegovo unutršanje, koje vidi iz svetlosti neba,
otvoreno je, i on tada gleda na gore, a što izvodi Gospod uzdižući ga, tako on
gleda ka nebu i ka Gospodu; u tome pravcu se uzdiže sva njegova volja i ljubav. Jer
čovek je tako stvoren, da je iznutra oblikovan po slici neba, a izvana po slici sveta
(br. 6057,9279); kako bi nebo i svet bili povezani, i kako bi Gospod kroz njega
mogao uticati u svet, i tako biti povezan i s jednim i s drugim, da bi tako svet
postao slika neba. Ali kada se čovek brine samo za svet, nebo mu se zatvara;
međutim, kad dopusti da ga Gospod uzdigne, nebo mu se otvara, i svet se
potčinjava; i kada je ovakav slučaj, tada se od njega pakao odvaja i od njega
udaljava; on tek tada saznaje šta su dobro i istina, ali ne pre. To je ono što se
naziva slikom Božijom u čoveku (Postanje I, 27,28). Ove su primedbe učinjene kako
bi se čoveku pokazala priroda duhovnog i prirodnog čoveka, i kao bi video da ako
čovek ne postane duhovan pomoću Gospodovom, on je pakao; i da bi stoga
čovek razumeo zašto Egipat označava pakao, gde je svaki prirodni čovek i njegovo
znanje njime (Egiptom) označeno. Da se Egiptom označava znanje ,može se videti
u navedenom, br. 9340: a otuda i šta je Prirodno u ovome što je navedeno, br.
9391; i pakao, br. 8866,9197.
10157. Da nastavavam među njima. Da ovo označava Gospodovo Božansko, da je
ono Sve u svemu neba i Crkve, vidi se iz značenja nastavavati među sinovima
Izrailjevim, kada se kaže za Jehovu, što označava prisustvo Gospodovo, i Njegov
uticaj preko dobra u nebo i Crkvu, kao što je pokazano, br. 10153. I pošto je
Njegovo prisustvo tamo, Njegovo Božansko je isto tako Sve u svemu tamo; jer
Gospod je prisutan kod anđela neba i kod ljudi Crkve, ne u njihovom propriumu,
nego u Svom Vlastitom u njima, stoga u onome što je Božansko u skladu s onim
što je gore pokazano, br. 10051. A kad je Gospod prisutan u Svom vlastitom
Božanskom u nebesima i u Crkvi, On je isto tako Sve u svemu tamo. Stoga On je u
Crkvi, On je Sve u svemu tamo. Stoga je On u nebu samom; i to je razlog da se celo
nebo odnosi na Gospoda u pogledu Njegovog Božanskog Ljudskog; i da je nebo
kao celina slično čoveku, koje se naziva Velikim Čovekom, o čemu je bilo govora na
kraju nekoliko poglavlja, kao što se može videti u onome što je navedeno na
krajevima mnogih poglavlja, kao što se može videti u br. 9276,10030. To je razlog,
tako isto, zašto čovek u Reči označava Crkvu, a isto tako i nebo, br.478,768,3636; i
da se za one koji su u nebu, kada su istinski u Crkvi, kaže da su u Gospodu (br.
3637,3638), kad su u dobru ljubavi i u istini vere u Njemu od Njega.
10158. Ja sam Jehova, Bog njihov. Da ovo označava od kojega je svo dobro ljubavi
i sva istina vere, vidi se iz toga što je Jehova Božasko kao Biće, a to je Božanska
Ljubav, stoga Božansko Dobro; i da je Bog Božanska Manifestacija, a to je
Božansko vere, stoga Božanska istina; jer sva istina postoji od dobra, pošto je
istina forma dobra. Iz ovih je stvari očito, da kada se Gospod naziva Jehovom
Bogom, misli se na svo dobro ljubavi i na svu istinu vere; i kad se kaže da je Jehova
Bog među sinova Izrailjevih, time se označava opažanje da je od Gospoda svo
dobro ljubavi i sva istina vere, kao što je pokazano gore, br. 10155.
NASTAVAK O DRUGOJ ZEMLJI U ZVEZDANOM NEBU
10159. Pošto sam pisao o nevidljivom Bogu, kao i o vidljivim stvarima, treba da
primetim da skoro svi ljudi u svemiru bogoštuju Boga u vidljivom obliku, koji je, po
njihovom shvatanju, u ljudskom obliku. Ovo je urođeno i usađeno, pošto je to
uticaj od neba. Jer, ono što je izvanredno, anđeli koji se uzdignu u sferu trećeg
neba, dobijaju jasno opažanje o ovome predmetu. Razlog je to, što su svi u nebu u
ljubavi prema Gospodu,i svi su tako reći u Gospodu; i da je svo opažanje, kao što
je ono koje uživaju anđeli tamo, da je od reda i i uticaja iz neba. Jer kad nebo u
celom kompleksu sliči jednom čoveku, kao što se vidi iz onoga što je pokazano o
nebu kao o Velikom Čoveku, na kraju nekoliko poglavlja. Vidi navedene odlomke,
br. 10030 ,na kraju. Ova sličnost s nebom, u celom njegovom kompleksu, potiče
od Gospodovog Božanskog Ljudskog; jer od ovoga se Gospod uliva u nebo, čini ga,
i oblikuje ga da bude slično Njemu. Ali ova se misterija može teško shvatiti od onih
koji su svojom vlastitom inteligencijom iskorenili ovu ideju koja je bila usađena u
njima.
10160. Postavljeno im je pitanje, da li na svojoj zemlji žive pod upravom prvaka
(knezova) ili kraljeva; na ovo su odgovorili, da ne znaju šta su to uprave, i da su oni
potčinjeni samima sebi,i da se dele na nacije, porodice, i kuće. Dalje su bili upitani
da li se na ovaj način osećaju bezbedni, pa su odgovorili sa - da pošto nijedna
porodica, ni u čemu, nije zavidna drugoj, i ni na koji način ne želi da od neke nešto
oduzme, pa su bili ljutuiti da ih se pita takvo pitanje, kao da se tu misli na neko
neprijateljstvo, i na postojanje neke vrste zaštite od razbojnika. Šta nam više treba,
osim hrane i odeće, da bi nastavavali zadovoljni i mirni među sobom? Poznato je,
rekoše, od pradrevnih ljudi koji su bili s naše planete, da su oni živeli na sličan
način u svoje vreme, i da tada nisu znali šta je to vladati nad drugima iz sebeljublja, i nagomilavati bogatstvo preko onoga što je nužno iz svetske ljubavi; i da su
oni tada imali unutrašnji i spoljašnji mir, stoga da je nebo bilo kod čoveka. Stoga su
taj period grčki pisci nazivali Zlatnim Dobom, a koje je bilo opisano time što su ljudi
u to vreme činili ono što je pravedno i pošteno po zakonu koji je bio napisan u
njihovim srcima. Stanje života onih vremena opisuje se u Reči tako što se kaže da
su nastavavali među sobom sigurni i svaki za sebe, bez vrata i prečaga. A
nastavavali su u šatorima, a osim toga bio je podignut jedna šator kao kuća Božija.
A posle je ustavovljen praznik šatora , i čemu su se od srca radovali. I pošto su oni
koji su živeli na taj način bili slobodni od bezumne ljubavi da se vlada radi sebe, i
radi osvajanja sveta radi sveta, stoga je nebo tada silazilo k njima, i mnogi su videli
Gospoda u ljudskom obliku.
10161. Zapitani o svojoj zemlji, rekoše, da imaju livade, žbunje, šume pune
plodonosnih drveta, i da u jezerima ima riba; i da imaju ptica plave boje sa zlatnim
perjem, i da imaju životinja, nekih velikih,a nekih malenih. Među najmanjim
pomenuše neke koje imaju grbu, kao kamile na našoj zemlji. Pa ipak, ne jedu
njihovo meso, rekoše, nego samo meso od riba; jedu plodove drveća i povrće.
Dalje rekoše, da ne žive u kućama sagrađenim u tu svrhu, nego u šumarcima, gde
sagrade skloništa među lišćem da se brane od kiše i sunčane vreline.
10162. Zapitani o njihovom suncu, koje je zvezda koja se vidi s naše zemlje, rekoše
da je vatrene boje, po izgledu ne veća od ljudske glave. Anđeli mi rekoše da je ta
zvezda, koje je njima sunce, da je među manjim zvezdama, ne daleko od nebeskog
ekvatora.
10163. Vidjeli su se duhovi, koji izgledaju slični ljudima s naše zemlje, osim što su
njihove oči i nos manji; i pošto je ovo meni izgledalo kao izobličensot, rekoše mi da
se male oči i nos smatraju među njima kao nešto lepo. Viđena je jedna žena,
obučena u haljinu na kojoj su bile ruže raznih boja. Zapitao sam ih kako prave
svoju odeću; rekoše da skupljaju biljne sastojke koje izvlače u konce, i tada
postavljaju te konce u redove, i dvostruke i trostruke redove, i ovlaže ih lepljivom
vodom kako bi konci ostali zajedno, da bi se posle ti sastojci obojili sokovima
biljaka.
10164. Pokazan je i način kako prave te konce. Žene sede na sedištu, tkaju ih
svojim prstima na stopalima, i tada privuku konac prema sebi, obrćući ga rukom u
tančinu koju žele.
10165. Rekoše tako isto, da na njihovoj zemlji muž nema više od jedne žene, i da
je broj dece po porodici od pet do petnaest. Rekoše da među njima ima i
prostitutki; a kada postanu duhovi, posle života u telu, one su čarobnice i bacaju
se u pakao.
10166. Prikaz treće zemlje u zvezdanom nebu daće se na kraju sledećeg poglavlja.
IZLAZAK (Exodus)
POGLAVLJE XXX
DOKTRINA O LJUBAVI PREMA BLIŽNJEM I VERI.
10167. Malo njih zna poreklo bračne ljubavi. Oni, koji misle sa svetskog gledišta,
misle da ona potiče od prirode; ali oni koji misle sa nebeskoga gledišta, veruju da
ona dolazi od Božanskog tamo /u prirodi/.
10168. Istinska bračna ljubav je jedinstvo dva uma, a svako duhovno jedinstvo
potiče iz neba. To je razlog da je istinska bračna ljubav iz neba, i da je njena
prvobitna suština iz braka dobra i istine, tamo. Brak dobra i istine u nebu je od
Gospoda; stoga se Gospod u Reči naziva ženikom i mužem, a nebo i Crkva nazivaju
se nevestom i ženom; iz toga se razloga nebo upoređuje sa brakom.
10169. Iz toga je očito da je istinska bračna ljubav jedinstvo dve osobe u pogledu
unutrašnjih stvari misli i volje, ili istine i dobra; jer istina pripada misli, a dobro
pripada volji. Jer onaj ko ima istinsku bračnu ljubav, voli ono što drugi misli, i što
drugi hoće, to jest, on voli da misli kao što drugi misli, i da hoće ono što drugi
hoće, stoga da se sjedini s drugim, i da postanu jedno. To je ono na šta je Gospod
mislio u rečima kod Mateje, I biće jedno telo, stoga nisu više dvoje, nego jedno telo
(XIX, 4,5,6; kao isto Postanje II, 23,24).
10170. Uživanje istinske bračne ljubavi je unutrašnje uživanje, jer se odnosi na
um, ali je isto tako i telesno uživanje, koje potiče iz unutrašnjeg uživnja; ljubav koja
nije istinski bračna, je samo spoljašnja lišena unutrašnje radosti; samo je telesna,
a ne umna, i zemaljska skoro kao životinjska, pa stoga tokom vremena ima svoj
kraj; dok je prethodna nebeska, i takva da pokazuje karakter čoveka.
10171. Niko ne može da zna šta je istinska bračna ljubav, i priroda njene radosti,
osim kad ima dobro ljubavi i istinu vere od Gospoda, pošto, kao što je rečeno,
istinska bračna ljubav je iz neba, i iz braka dobra i istine tamo.
10172. Brak dobra i istine u nebu i u Crkvi pokazuje nam kakva treba da bude
priroda braka na zemlji; brak treba da bude između jednog muža i jedne žene;
stoga je istinska bračna ljubav nemoguća ako muž ima više od jedne žene.
10173. Ono što se uradi iz istinske bračne ljubavi, uradi se iz uzajamne slobode; jer
sva sloboda je od ljubavi, i svako od njih uživa kada jedan voli ono što drugi misli i
hoće. Iz toga razloga, u braku želja da se vlada razara istinsku ljubav, jer joj
oduzima slobodu, a isto tako i njenu radost. Uživanje u vladanju, koje uzima njeno
mesto, vodi neslaganju, stvara neprijateljstvo između umova, i čini da se zlo
ukorenjuje u skladu sa prirodom vladanja jednog i služenja drugog.
10174. Iz ovih se stvari vidi da je brak svet, i da povrediti ga, je povrediti ono što je
sveto; stoga je preljuba profanacija (oskrvnjenje); jer kao što uživanje bračne
ljubavi dolazi iz neba, tako i uživanje preljube dolazi iz pakla.
10175. Oni, stoga, koji uživaju u preljubi, ne mogu da prime nikakvo dobro ili istinu
iz neba. To je razlog da oni koji u njoj uživaju, posle to ne smatraju važnim, a u srcu
odriču stvari koje pripadaju Crkvi i nebu. Razlog je to, što ljubav prema preljubi
dolazi od braka zla i obmane, što je paklenski brak.
POGLAVLJE XXX
1. Jošte učini oltar kadioni, od drveta sitima načini ga.
2. Dužina neka mu bude lakat, i širina lakat, četverouglast da bude, i dva lakta
visok; iz njega neka mu izlaze rogovi.
3. I pokuj ga čistim zlatom, ozgo i sa strana unaokolo, i rogove njegove; i načini mu
venac zlatan unaokolo.
4. I načini mu dva beočuga zlatna ispod venca na dva ugla njegova s obe strane, i
kroz njih ćeš provući poluge da se može nositi.
5. A poluge načini od drveta sitima i okuj ih u zlato.
6. I metni ga pred zavesu koja visi pred kovčegom od svedočanstva prema
zaklopcu koji je nad svedočanstvom, gde ću se s tobom sastajati.
7. I neka kadi na njemu Aron kadom mirisnim; svako jutro neka kadi kad spremi
žiške.
8. I kada zapali Aron žiške u veče, neka kadi; neka bude kad svagdašnji pred
Jehovom od kolena do kolena vašega.
9. Ne prinosite na njemu kada tuđega niti žrtve paljenice niti prinosa; niti naleva ne
levajte na njemu.
10. Samo očišćenje neka čini nad rogovima njegovijem Aron jednom u godini;
krvlju od žrtve za greh u dan očišćenja jednom u godini činiće očišćenje na njemu
od kolena do kolena vašega; jer je to svetinja nad svetinjama Jehovi.
11. I jošte reče Jehova Mojsiju govoreći:
12. Kad staneš brojiti sinove Izrailjeve, između onijeh koji idu u broj svaki neka da
otkup za život svoj Jehovi, kad ih staneš brojiti, da ne bi došlo na njih kako zlo kad
ih staneš brojiti.
13. I neka da svaki koji ide u broj pola sikla, pola sikla svetog ( a taj je sikal
dvadeset novčića); pola sikla biće prilog Jehovi.
14. Ko god ide u broj, od dvadeset godina i više, neka da prilog Jehovi,
15. Bogati da ne da više, a siromah da ne da manje od pola sikla, kad daju prilog
Jehovi na očišćenje duša vaših.
16. I uzevši novce za očišćenje od sinova Izrailjevih ostavi ih za potrebu u šatoru od
sastanka, i biće sinovima Izrailjevim spomen pred Jehovom za očišćenje duša vaših.
17. Još reče Jehova Mojsiju govoreći:
18. Načini i umivaonicu od mjedi i podnožje joj od mjedi za umivanje; i metni je
između šatora od sastanka i oltara, i nalij u nj vode,
19. Da iz nje pere Aron i sinovi njegovi ruke svoje i noge svoje.
20. Kad idu u šator od sastanka, neka se umivaju vodom, da ne izginu, ili kad
pristupaju k oltaru da služe i da pale žrtvu ognjenu Jehovi.
21. Tada neka peru ruke svoje i noge svoje da ne izginu. To neka im bude uredba
večna Aronu i semenu njegovu od kolena do kolena.
22. Još reče Jehova Mojsiju govoreći:
23. Uzmi mirisa najboljih: smirne najčistije pet stotina sikala, i cimeta mirisavoga
pola toliko, dvesta pedeset, i iđirota, takođe, dvesta pedeset,
24. I kasije pet stotina merom svetom, i ulja maslinova jedan in.
25. I od toga načini ulje za sveto pomazanje, ulje najbolje veštinom apotekarskom;
to da bude ulje svetoga pomazanja.
26. I njim pomaži šator od sastanka i kovčeg od svjedočanstva.
27. I sto i sve sprave njegove, i svećnjak i sprave njegove, i oltar kadioni.
28. I oltar na kome se prinosi žrtva paljenica, i sve sprave njegove, i umovaonicu i
podnožje njezino.
29. Tako ćeš ih osvetiti, te će biti svetinja nad svetinjom,i što ih se dotakne biće
sveto.
30. Pomaži i Arona i sinove njegove, i osvetićeš ih da mi budu sveštenici.
31. A sinovima Izrailjevim kaži i reci: ovo neka vam bude ulje svetoga pomazanja
od kojena do kolena vašega.
32. Telo čovečije neka se ne maže njim, niti pravite takoga ulja kao što je ono;
sveto je, neka vam bude sveto.
33. Ako li bi ko načinio takvo ulje i namazao njim drugoga, istrebiće se iz naroda
svojega.
34. I reče Jehova Mojsiju: uzmi mirisa, stakte, oniha i halvana mirisavoga, i
tamjana čistoga, koliko jednoga toliko drugoga.
35. I od toga načini kad, sastavljen veštinom apotekarskom, čist i svet.
36. I istucavši ga na sitno, metaćeš ga pred svedočanstvom u šatoru od sastanka
, gde ću se sastajati s tobom; to neka vam bude svetinja nad svetinjama.
37. A takvoga kada, kakav načiniš, nemojte sebi praviti; to neka ti je svetinja za
Jehovu.
38. Ako bi ko načinio takvi da ga miriše, istrebiće se iz naroda svojega.
SADRŽAJ
Predmet o kome se govori u ovome poglavlju je oltar kadioni; iskupljivanje
svakoga srebrom; umivaonica i pranje; i pripremanje ulja za pomazivanje, i
tamjana . Paljenje tamjana u unutrašnjem smislu označava slušanje i primanje od
strane Gospoda svih onih stvari bogoštovanja, da su od ljubavi i ljubavi prema
bližnjem: Otkupljivanjem svakoga srebrom označeno je pripisivanje svega u
bogoštovanju Gospodu, a ničega sebi, da bi se imala neka zasluga. Umivaonicom i
pranjem označava se očišćenje od zala kao prvo u celom bogoštovanju.
Pripremanjem ulja za pomazivanje, označava se priroda ljubavi u bogoštovanju; a
pripremanjem tamjana, karakter bogoštovanja iz toga.
UNUTRAŠNJI SMISAO
10176. Stihovi 1-10.
POGLAVLJE XXX
1. Jošte učini oltar kadioni, od drveta sitima načini ga.
2. Dužina neka mu bude lakat, i širina lakat, četverouglast da bude, i dva lakta
visok; iz njega neka mu izlaze rogovi.
3. I pokuj ga čistim zlatom, ozgo i sa strana unaokolo, i rogove njegove; i načini
mu venac zlatan unaokolo.
4. I načini mu dva beočuga zlatna ispod venca na dva ugla njegova s obe strane, i
kroz njih ćeš provući poluge da se može nositi.
5. A poluge načini od drveta sitima i okuj ih u zlato.
6. I metni ga pred zavesu koja visi pred kovčegom od svedočanstva prema
zaklopcu koji je nad svedočanstvom, gde ću se s tobom sastajati.
7. I neka kadi na njemu Aron kadom mirisnim; svako jutro neka kadi kad spremi
žiške.
8. I kada zapali Aron žiške u veče, neka kadi; neka bude kad svagdašnji pred
Jehovom od koljena do koljena vašega.
9. Ne prinosite na njemu kada tuđega niti žrtve paljenice niti prinosa; niti naleva
ne levajte na njemu.
10. Samo očišćenje neka čini nad rogovima njegovijem Aron jednom u godini;
krvlju od žrtve za greh u dan očišćenja jednom u godini činiće očišćenje na njemu
od kolena do kolena vašega; jer je to svetinja nad svetinjama Jehovi.
1. Jošte učini oltar kadioni, označava reprezentativ milostivog slušanja i primanja
od strane Gospoda svih stvari bogoštovanja, od ljubavi i ljubavi prema bližnjem; od
drveta sitima načini ga, označava od Božanske ljubavi. 2. Dužina neka mu bude
lakat, i širina lakat, označava što je podjednako i od dobra i od istine;
četverouglast da bude, označava savršeno; i dva lakta visok, označava stepene
dobra i istine, i njihovo povezivanje; iz njega neka mu izlaze rogovi, označava moć
istine od dobra ljubavi i ljubavi prema bližnjem. 3. I pokuj ga čistim zlatom,
označava reprezentativ svih stvari bogoštovanja od dobra; ozgo (od
krova),označava najdublje; i sa strana unaokolo, označava ono što je unutrašnje; i
rogove njegove, označava ono što je spoljašnje; i načini mu venac zlatan naokolo,
označava granicu koju oblikuje dobro kako im zla ne bi prilazila i povređivala ih; 4. I
načini mu dva beočuga zlatna ispod venca, označava sferu Božanskog Dobra preko
kojega se izvodi povezivanje i održavanje; na dva ugla njegova, označava s istinom
na jednom delu; s obe strane,označava s dobrom u drugom delu; i kroz njih ćeš
provući poluge,da se može nositi, označava održavanje u svom stanju; 5. A poluge
načini od drveta sitima, označava moć dobra od Gospodove ljubavi; i okuj ih u
zlato, označava temeljenje svih stvari na dobru. 6. I metni ga pred zavesu koja visi
pred kovčegom od svedočanstva; prema zaklopcu koji je nad svedočanstvom,
označava unutrašnje nebo tamo gde se ono spaja s najdubljim nebom; gde ću se s
tobom sastajati, označava prisustvo i uticaj od Gospoda; 7. I neka kadi na njemu
Aron, označava uzdizanje bogoštovanja snagom ljubavi (milosti) i ljubavi prema
bližnjem od Gospoda; kadom mirisnim, označva milostivo slušanje i primanje;
svako jutro, označava kada postoji jasno stanje ljubavi; neka kadi kad spremi
žiške, označava kada istina isto tako dođe u svoju svetlost; 8. I kada zapali Aron
žiške uveče, neka kadi, označava uzdizanje u zatamnjeno stanje ljubavi kada je
istina u senci; neka bude kad svagdašnji pred Jehovom, označava u svom
bogoštovanju iz ljubavi od Gospoda; od kolena do kolena vašega, označava u
večnost kod onih koji su u veri iz ljubavi. 9. Ne prinosite na njemu kada tuđega,
označava bogoštovanje ni iz koje druge ljubavi osim one od Gospoda; niti žrtve
paljenice niti prinosa, označava da nema reprezentativa novoga rođenja preko
istina i dobara nebeske ljubavi; niti naleva ne levajte na njemu, označava da nema
reprezentativa novog rođenja preko istina i dobara duhovne ljubavi. 10. Samo
očišćenje neka čini nad rogovima njegovijem Aron, označava očišćenje od zala
pomoću istina vere koje su od dobra ljubavi; jednom u godini, označava bez
prekida; krvlju od žrtve za greh u dan očišćenja, označava pomoću istina od dobra
nevinosti; jednom u godini, činiće očišćenje na njemu, označava besprekidno
uklanjanje zala; od kolena do kolena vašega, označava one u Crkvi koji su u
istinama i dobrima vere; jer je to svetinja nad svetinjama Jehovi, označava pošto je
to od nebeskog Božanskog.
10177. (1) Jošte načini oltar kadioni. Da ovo označava reprezentativ milostivog
slušanja i primanja od strane Gospoda svih stvari bogoštovanja iz ljubavi i ljubavi
prema bližnjem, vidi se iz značenja oltara kadionog , što je reprezentativ onih
stvari bogoštovanja koje uzdižu ka Gospodu. Da su ovo one stvari koje su od
ljubavi i ljubavi prema bližnjem, videće se u onome što sledi. Oltar ima slično
značenje onome što je na njemu; jer oltar je ono što sadrži, i na njemu su stvari
koje su sadržane; a stvar sadržana čini jedno sa stvari koja sadrži, (2) kao sto i hleb
koji je na njmu, kao čaša i vino koje je u njoj. Oltar je bio načinjen za tamjan (kad),
ne sto, jer je oltar kod Izrailjske nacije bio glavni reprezentativ bogoštovanja,vidi
br. 4192, 4541, 8941, 9714.Oltar kadioni (3) predstavljao je slušanje i primanje
svih stvari bogoštovanja od ljubavi i ljubavi prema bližnjem, jer je dim i kretanje
dima nagore označavalo ono što se uzdiže i što se prima od Gospoda. Ali svetost i
pobožnost, koje ne proizlaze iz ljubavi, doista se čuju, ali se ne primaju, jer je to
licemerna svetost i pobožnost, jer je samo spoljašnja bez unutrašnjeg; a sveto
spoljašnje bez unutrašnjeg prolazi kroz, ali ne dalje od prvoga praga neba, i tamo
se rasipa; ali sveto spoljašnje s unutrašnjim, prodire u samo nebo, već prema
prirodi unutrašnjeg, stoga do Gospoda. Jer sveto spoljašnje bez unutrašnjeg je
stvar izgovaranja i pokreta; dok sveto spoljašnje od unutrašnjeg potiče od srca; o
prethodnom i potonjem vidi što je (4) pokazano u br. 8252-8257. U šatoru ispred
zavesa, bio je sto, na kome su bili hlebovi lica. Bio je i sve'njak sa žišcima, a bio je i
oltar kadioni. Hleblom lica bila je predstavljena ljubav ka Gospodu; žišcima na
svećnjaku, ljubav prema bližnjem i vera; a tamjanom (5) na oltaru, bogoštovanje;
ovaj (tamjan) se palio svakoga jutra i svake večeri kada su se postavljali žišci. Stoga
je očito da je paljenje tamjana (6) predstavljalo bogoštovanje Gospoda od ljubavi i
ljubavi prema bližnjem; a samim šatorom, u kojemu se izvodilo, bilo je
predstavljeno nebo, gde je svo bogoštovanje ovoga karaktera.
Da hleb predstavlja nebesko dobro, koje je dobro ljubavi od Gospoda, može se
videti u br. 9545; da svećnjak predstavlja duhovno dobro, koje je dobro ljubavi
prema bližnjem i dobro vere, u br. 9548-9561; i 9963. Kad se pomene(7)
bogoštovanje, misli se na sveto stanje koje se postiže molitvama, divljenjem,
ispovedanjima, i sličnim pobožnostima, koje proizlaze iz unutrašnjih stanja ljubavi i
ljubavi prema bližnjem. Da te stvari sačinjavaju bogoštovanje, označeno paljenjem
tamjana, jasno je iz sledećih odlomaka, Izlivam pred njim moljenje svoje, i tugu
svoju pred njim kazujem (Psalam CXLI, 2). I u Otkrovenju, Četiri životinje padoše
pred jagnjetom i četiri starešine padoše pred jagnjetom, imajući svaki gusle, i
zlatne čaše pune tamjana, koje su molitve svetih (Otkr. V, 8). Ponovo, Drugi anđeo
stade pred oltarom, i imaše kadionicu zlatnu; i beše mu dano mnogo tamjana da
(8) da molitvama svih svetih. I dim od kađenja u molitvama svetih iziđe iz ruke
njegove pred Boga (Otkr. VIII, 3,4). Pošto je tamjan označavao bogoštovanje i
njegovo uzdizanje, to jest, slušanje i primanje od Gospoda, stoga je Mojsije
zapovedio da se uzme kadionica sa tamjanom, i pali pred Jehovom, da bi znali
koga će Jehova izabrati da ga čuje (Brojevi XVI, i sledeći stihovi); i kada su ljudi
mrmljali , Aron je jurnuo među skupštinu sa tamjanom, kad je počeo pomor, i tako
ga zaustavio (Brojevi XVI, 44-49). I kod Malahija, jer od istoka sunčanoga do
zapada veliko će biti ime moje među narodima, i na svakom će se mestu prinositi
kad imenu mojemu i čist dar (I, 11). I kod Mojsija, I sinovi Levijevi učiće Jakova
uredbama i Izrailja zakonu, stavljaće tamjan u nozdrve tvoje, i prinos na oltar tvoj
(Zak. Ponov. XXXIII, 10). Kaže se, stavljaće tamjan u nozdrve, jer se nozdrvama
označava opažanje, br. 4624-4634; ovde se dodaje prinos, jer i njime je označeno
dobro ljubavi.
(9) Ali u obrnuom smislu, paljenjem tamjana, označava se bogoštovanje od
obrnutih ljubavi, jer su ovo ljubavi pema sebi i svetu, kao paljenje tamjana drugim
bogovima (Jer. I, 16; XVI, 3,5); paljenjem tamjana likovima (idolima) (Jezikilj VIII,
11; XVI, 18); (10) i kaditi (paliti tamjan) Valima (Osija II, 13). Pošto paljenje
tamjana označava stvari koje uzdižu i koje Božansko prima, to se isto tako može
primeniti i na Neznabošce u njihovim religijskim obredima. Dobro je poznato u
istoriji da su Rimljani i druge nacije koristile tamjan, kadionice, i posude sa
tamjanom. Religijski obredi ove vrste potiču od Drevne Crkve, koja je bila
proširena u nekoliko oblasti Azije – u Siriji, Arabiji, Babilonu, Egiptu, i Hananu. Ta je
Crkva bila reprezentativna Crkva, čije su spoljašnje stvari predstavljale unutrašnje,
koje su nebeske i duhovne. Mnogi su religijski obredi, uključujući paljenje tamjana,
prešli od te Crkve okolnim nacijama do Grčke i Italije. Jedan od tih obreda bila je
da čedne device, nazvane vestalke, bdiju nad svetom vatrom. (11) Tamjan koji se
palio u Drevnoj Crkvi, a otuda i u Izrailjskoj Crkvi, pripremao se od mirisavih
sastojaka – stakte, oniha, galbanuma, i tamjana, jer miris označava opažanje, a
miomiris zahvalno opažanje, vidi br. 925,1514,1517-1519,4748,10054. A tamjan je
posebno označavao istinu vere, pa stoga kada se tamjan pomene u Reči, tada se
pominje i ulje, hleb, i prinosi, ili zlato, kojima se označava dobro ljubavi, kao kod
Isaije, Svi iz Sabe doći će, zlato i kad doneće, i slavu Jehovinu javljaće (LX, 6). Tako
isto i oni koji su dolazili od Istoka, o kojima je napisano kod Mateje, i dođoše
mudraci s istoka, tražeći Gospoda koji se rodi u to vreme, i otvoriši svoja blaga,
darovaše ga zlatom, tamjanom, i miomirisom (II, 1,2,11). Da su se oni koji su
dolazili s Istoka u Reči nazivali sinovima istoka, je stoga što označavaju one koji su
bili u poznanjima dobra i istine, što se može videti u br. 3249,3762; slično Saba, br.
1171, 3240; da zlato označava dobro ljubavi, može se videti u onome što (12) je
navedeno, br. 9874, i br. 9881. I kod Jeremije, I donosiće žrtve paljenice i prinose
s darom i kadom (XVII, 26); a darovima se označavalo dobro ljubavi, vidi br.
9992,10137. Otuda je očito da tamjan u Reči označava istinu vere; jer u Reči, gde
se govori o dobru, govori se i o istini, zbog nebeskog braka, koji je između dobra i
istine u svemu što je tamo; vidi navedeno, br. 9263, 9314. To je bio razlog da su se
ulje i tamjan postavljali kao ponude za greh (Levitska II, 1,2,15), ali ne i prinos za
greh (Levitska V, 11); a ni prinos za sumnju ljubavnu (ljubomoru) (Brojevi V, 15).
Ulje i tamjan se nisu postavljali za ove, jer su bili namenjeni iskupkljenju od zala;
jer sve dok se čovek iskupljuje, ne može da prima dobro ljubavi i istinu vere, jer im
se zla protive; drugačije je posle iskupljivanja ili uklanjanja zala. Pošto se dobro
ljubavi ne može dati bez istine vere – jer dobro čini istinu, i ono je onakvo kakvim
ga istina oblikuje – stoga se na svaku ponudu stavljao tamjan; kao i na hleb lica,
na stolu u šatoru od sasatnka (Levitska XXIV, 7). Jer hleb označava dobro ljubavi,
br. 3478, 3813, 10040, 10137.
10178. Od drveta sitima načini ga. Da ovo označava od Božanske Ljubavi, vidi se
iz značenja drveta sitima, što označava dobro zasluge i pravde, koje pripada samo
Gospodu, vidi br. 9472, 9486, 9725. Tako isto označava ljubav, jer se Gospod , dok
je bio u svetu, borio od Božanske Ljubavi protivu svih paklova, i potčinio ih, i tako
spasao ljudsku rasu, pa je stoga samo On imao zaslugu, i postao pravda, vidi br.
9486, 9809, 10019, 10152; stoga je dobro Gospodove zasluge Njegova Božanska
Ljubav. Drvo sitim ima značenje takve važnosti, jer sve stvari u tri carstva –
životinjskom, biljnom, i mineralnom – označavaju duhovne i nebeske stvari, ali i
njihove suprotnosti, jer je cela priroda pozornica koja predstavlja Gospodovo
carstvo, vidi šta je navedeno, br. 9280. A drvo označava uopšte dobro ljubavi, a
posebno dobro zasluge, br. 2784, 2812, 3720, 4943, 8740. Otuda u najvišem
smislu drvo označava Božansko Dobro, jer sve stvari koje u tome smislu
označavaju stvari koje se odnose na Crkvu i nebo, označavaju u najvišem smislu i
Božanske stvari.
10179. (2) Dužina neka mu bude lakat. Da ovo označava da je to podjednako od
dobra i od istine, vidi se iz značenja dužine, što označava dobro, i širine, što
onačava istinu, vidi br. 1613, 3433, 3434, 4482, 9487. Podjednako od obe stvari
/od dobra i istine/označeno je prethodnim, pošto je mera bila jednaka u oba
pravca, jer u Reči se količina i karakter jedne stvari određuje merama, pa je stoga
stvar bila određena brojevima. Stvar koja se ovde određuje laktom kao merom, je
dobro i istina; prethodna dužinom a potonja širinom. Dužina označava dobro, jer
se broji od istoka do zapada; a istok i zapad označavaju dobro od jedne granice do
druge. Širina se računa od juga do severa; a jug i sever označavaju istinu od jedne
do druge granice; jer takav je slučaj u nebu, gde je Gospod sunce, a tako isto i
istok, prema kojima se sve određuje. Oni koji su ispred, ti su u opažanju dobra u
skladu sa razdaljinom; oni koji su u jasnom opažanju dobra, ti su na istoku, br.
3708, 9668; oni koji su u zatamnjenom opažanju dobra, ti su na zapadu, br. 3708,
9653; oni koji su u jasnoj svetlosti istine, ti su na jugu, br. 9642; dok oni koji su u
zatamnjenoj svetlosti istine, ti su na severu, br. 3708. To je razlog da četiri strane
u Reči označavaju takve stvari, i da svaka dužina označava dobro a širina istinu.
10180. Četverouglast da bude. Da ovo označava savršeno, vidi se iz značenja
četverougla, što označava ono što je pravo i savršeno, vidi br. 9717, 9861.
10181. I dva lakta visok. Da ovo označava stepene dobra i istine, i njihovo
povezivanje, vidi se iz značenja dva, što označava povezivanje, br. 1686, 5194,
8423; i iz značenja visine, što označava stepene dobra i istine iz toga, vidi br. 9489,
9773. Stepenima visine označavaju se stepeni od onoga što je spoljašnje do onoga
što je unutrašnje, ili od onoga što je poslednje do onoga što je najdublje. Priroda
ovih stepeni može se videti ilustrovana i pokazana u br. 3405, 3691, 8945, 10,099.
Ima stepena dve vrste – stepena dužine i širine, i stepena visine i dubine;
poslednji se razlikuju mnogo od prethodnih. Stepeni dužine i širine prostiru se od
središta do oboda ,dok se stepeni visine prostiru od unutrašnjega ka spoljašnjem.
Stepeni dužine i širine su oni koji se neprekidno smanjuju od središta do oboda,
kao svetlost plamena koja se smanjuje do zatamnjenja, i kao vid oka kojim se
razabire manje što su predmeti udaljeniji, i kao što intelektuani vid prelazi od
jasnoće do zatamnjenja. Dok stepeni visine, koji se kreću od najdubljeg do
poslednjih stvari, ili od najvišeg do najnižeg, ti nisu neprekidni, nego su ograničeni;
jer oni su kao najdublji delovi semenki upoređeni sa spoljašnjeim delovima; i kao
najdublji deo čoveka upoređen s njegovim najviše spoljašnjim. Ovi su stepeni takvi
da se mogu razlikovati, kao ono što se razlikuje ono što proizvodi od onoga što je
proizvedeno. Stvari koje su u unutrašnjem stepenu, one su savršenije nego one
koje su u spoljašnjem stepenu, i jedina sličnost među njima je rezultat
korespondencije. To je razlog da oni koji su u najdubljem nebu, da su savršeniji
nego oni koji su u srednjem nebu, a ovi su savršeniji nego oni koji su u poslednjem
nebu. Isto je i sa čovekom u kojemu se oblikuje nebo; njegovo najdublje je
savršenije nego njegovo srednje, a ovo je savršenije nego njegovo poslednje; a oni
su sjedinjeni kroz korespondencije. Priroda tih korespondencija bila je obilno
pokazana u prethodnim objašnjenjima.
Onaj ko ne shvati razliku između ovih stepeni, ne može da zna ni razliku između
nebesa ,stoga ne može da shvati razliku između duše i tela; niti može da shvati šta
je unutrašnji smisao Reči, i njegovu razliku od spoljašnjeg smisla. Tako ne može da
razume kako se duhovni svet razlikuje od prirodnog sveta; niti može da razume
prirodu korespondencija i reprezentativa i njihovo poreklo, a ni to šta je uticaj.
Ljudi koji su zaokupljeni stvarima koje prijanjaju za čula, oni ne shvataju ove
razlike, jer oni gledaju na povećanje i smanjenje u ovim stepenima kao na nešto
što se nastavlja, ili kao nešto što se povećava dužinom i širinom, tako da su daleko
od inteligetnog stanja uma. Ovi stepeni su stepeni visine, stoga se u Reči visinom
ozačava nešto unutrašnje, pa stoga nešto savršenije, br. 2148, 4210, 4599. Iz
ovoga razloga se Gospod naziva u Reči Svevišnjim, jer On je suštinski savršen,
inteligentan, i mudar, a isto tako i samo Dobro i Istina. Za nebo se ,stoga ,kaže da
je u visini, jer je savršeno, inteligentno, mudro , i dobro i istinito, od Gospoda; pa
se, stoga, kaže za pakao da je u dubini, jer tamo nema savršenstva, inteligencije, i
mudrosti, a ni dobra i istine.
10182. Iz njega neka mu izlaze rogovi. Da ovo označava moć istine od dobra
ljubavi i ljubavi prema bližnjem, vidi se iz značenja rogova, što označava moć
istine, vidi br. 2832, 9719, 9720, 9721. To označava od dobra ljubavi i ljubavi
prema bližnjem, jer je sva moć istine iz toga izvora, pa su stoga rogovi nastavak
oltara samog, ili njegov deo; jer je ovaj oltar bio reprezentativ slušanja i primanja
od Gospoda svih onih stvari bogoštovanja koje potiču od ljubavi i ljubavi prema
bližnjem, br. 10177. Da sva moć istine potiče od dobra ljubavi, to ne mogu
razumeti oni koji imaju samo materijalnu ideju o moći, pa će se stoga reći kako
ovo stoji. U nebima sva je moć od Božanske Istine, koja proizilazi od Božanskog
Dobra Gospodovog, pa stoga anđeli imaju moć, jer su anđeli prijemnici Božanske
Istine od Gospoda, br. 1752, 4295, 8192. Tom moći ,koju tako imaju, oni štite ljude
od paklova, gde jedan anđeo nadvlada tisuću duhova iz paklova. Ovo je moć koja
je označena Petrovim ključevima; dok se Petrom, koji je nazvan stenom, označava
Gospod kao istina vere od dobra ljubavi; vidi Predgovor Postanju, pogl. XXII, i br.
4738, 3750, 6000, 6073, 10087: i da stena označava Gospoda kao istinu vere, vidi
br. 8581. Moć Božanske Istine označena je i glasom Jehovinim, kod Davida, Glas je
Jehovin nad vodama; glas Jehovin grmi, glas Jehovin lomi kedre; glas Jehovin je
slavan; glas Jehovin sipa plamen ognjeni, glas Jehovin potresa pustinju (Psalam
XXIX). Da je glas Jehovin Božanska istina koja proizilazi od Božanskog Dobra, vidi
br. 9926. Božanska se Istina označava i Rečju kod Jovana, Sve je stvoreno Rečju, i
bez nje ništa nije stvoreno što je stvoreno (I, 3).Da je Reč Božanska Istina, koja
proističe od Božanskog Dobra, vidi br. 9987. Zbog toga se Gospod, kad je bio u
svetu, prvo borio protivu svih paklova i pokorio ih, i doveo tako sve stvari u red,
kao i sve stvari u nebesima u stanje reda, br. 9715, 9809, 10019, 10052. Da istine
od dobra imaju savršenu moć, i u drugu ruku, da obmane od zla nemaju nikakve
moći, je stvar koja je vrlo dobro poznata u drugom životu; iz toga razloga zli koji
stižu tamo iz sveta, lišavaju se vere u koju su bili ubeđeni, kao i sveg poznavanja
istine, i tako su ostavljeni obmanama svog vlastitog zla.
Da istine od dobra imaju takvu moć, ne mogu da shvate oni koji imaju ideju da je
istina i vera u nju samo misao, iako je čovekova misao od njegove volje ta koja mu
daje telesnu snagu; i ako bi njegovo telo bilo nadahnuto od Gospoda pomoću
njegove Božanske Istine, čovek bi imao Samsonovu snagu. Ali Gospod se postarao
da čovek ima snagu u onim stvarima koje se odnose na njegov duh i koje vode
večnom spasenju. Iz svega ovoga može se jasno videti šta je moć istine od dobra,
a što je označeno rogovima na oltaru na kome se palio tamjan . Da rogovi
označavaju takvu moć, vidi se iz odlomaka u Reči gde se imenuju, kao kod Jezikilja,
U taj dan ću učiniti da poraste rog domu Izrailjevu (XIX, 21). I kod Amosa, Nismo li
svojom snagom dobili rogove? (VI, 13). I u Prvoj knjizi Samuilovoj, Jehova će dati
snagu caru svojemu, i uzvisiće rog pomazanika svojega (II, 10). I kod Davida,
Jehova je uzvisio rog naroda svojega (Psalam CXLVIII, 14). Ponovo, Svi će rogovi
bezakonika biti otsečeni; a rogovi pravednika uzvišeni (Psalam LXXV, 10). I kod
Jeremije, Gospod odbi u žestokom gnevu sav rog Izrailju; i podiže rog neprijatelju
njegovu (Plač II, 3,17). I kod Jezikilja, Što bocima i ramenima otiskujete i rozima
svojim bodete sve bolesne tako da ih razagnaste u polje (XXXIV, 21) I kod Zaharije,
I rekoh anđelu koji govoraše sa mnom: šta je to? A on mi reče: to su rogovi koji
razmetnuše Judu, Izrailja i Jerusalim. Potom, pokaza mi Jehova četiri kovača: I
rekoh: šta su ti došli da rade? A on odgovri i reče: ono su rogovi koji razmetnuše
Judu da niko ne podiže glave; a ovi dođoše da ih uplaše, da odbiju rogove
narodima, koji podigoše rog na zemlju Judinu da je razmetnu (I, 18-21). I kod
Mojsija, Rogovi su njegovi kao u jednoroga; njima će bosti narode sve do kraja
zemlje (Zak. Ponovljeni XXXIII, 17). Da u ovim odlomcima rogovi označavaju moć,
vidi se jasno, i to moć u oba smisla, to jest, moć istine od dobra, i obmane protivu
istine; jer je predmet o kome se govori u unutrašnjem smislu Reči svuda stanje
Crkve. Slično kod Amosa, U taj dan pohodiću oltare Betelske, i odbiće se rogovi
oltaru i pašće na zemlju (III, 14). Oltarima Betelskim, kao i njegovim rogovima,
označavaju se zla i obmane koji razaraju dobro i istinu Crkve, za koje se kaže da će
se odbiti.
Iz ovih stvari jasno je na šta se misli pod rogovima, tako često pomenutim kod
Danila i kod Jovana u Otkrovenju. Kod Danila, Gledah rogove , i gle, drugi mali rog
izraste među onima. Tada gledah radi glasa velikih riječi koje govoraše onaj rog. I
opet deset rogova što joj bjehu na glavi (VII, 8, 11, 20); da rog učini rat protivu
svetih i prevlada, dok Sin Božiji ne dođe (stihovi 11, 24); i o ovnovskim rogovima
kojima ratovahu jedan protivu drugoga (VIII, 3-21). I kod Jovana,
gde se kaže, da je zver imala deset rogova (XII, 3). I zver iziđe iz mora (XIII, 1). Kao i
crvena zver (XVII, 3); gde se kaže da su to rogovi deset careva (stihovi 12, 13);
slično kod Danila, pogl. VII, 24). Da se carevima u Reči označavaju istine, a u
obrnutom smislu obmane, vidi br. 1672, 2015, 2069, 3009, 4575, 4581, 4966,
5044, 6148. Zato što se rogovima označavaju istine u svojoj moći, a u obrnutom
smislu, obmane koje razaraju istinu, stoga se rogu pripisuje moć govora (Otkr. IX,
13; Dan, VII, 8; Psalam XXII, 21). Da su carevi bili ti koji su bili pomazani uljem iz
roga (1. Samuilova XVI, 1 ,13; 1. o Carevima I, 39), i da su time predstavljali istinu
od dobra u njenoj moći, jer rogovi označavaju istine u njihovoj moći, ulje označava
dobro, a carevi one koji su u istinama od dobra, vidi br. 886, 9780; a da carevi
označavaju one koji su u istinama od dobra, stoga u apstraktnom smislu, istine od
dobra, br. 6148. Otuda se kaže da je rog procvetao (Psalam CXXXII, 17); Da je sva
moć od dobra kroz istinu, ili, što je isto, da je to proizvod istine od dobra, stoga je
nekad bilo uobičajeno da se prave reprezentacije rogova koji cvetaju. Da je sva
moć od dobra kroz istinu, ili, što je ista stvar, da je ona rezultat istine od dobra,
vidi šta je navedeno, br. 10019.
10183. I pokuj ga (pokrij ga) čistim zlatom. Da ovo predstavlja reprezentativ svih
stvari bogoštovanja od dobra, vidi se iz značenja zlata, koje označava dobro
ljubavi, vidi br. 9874; i da je pokovati (okovati, pokriti) zlatom načiniti od toga zlata
temelj, vidi br. 9490; a da je to njegov reprezentativ, očito je.
10184. Ozgo (krov njegov). Da ovo označava ono što je najdublje, vidi se iz
značenja krova, koji označava ono što je najdublje. Krov ima ovo značenje, jer je to
najviši deo, a ono što je najviše označava ono što je najdublje, u skladu s onim što
je gore pokazano, br. 10181; i zato što krov označava isto što i glava na čoveku; jer
svi reprezentativi u prirodi odnose se na ljudski oblik, i imaju značenje u skladu s
tim odnosom, br. 9496. Da glava označava ono što je najdublje, vidi br. 5328,
6436, 7859, 9656, 9913, 9914; najdublje je ovde označeno krovom oltara
kadionog, što je najdublje bogoštovanje; jer u bogoštovanju ima stvari koje su
slične onim stvarima u čoveku koje je predmet bogoštovanja – unutrašnje srednje,
i spoljašnje; najdublje se naziva nebeskim, srednje duhovnim, a spoljašnje
prirodnim, br. 4938, 4939, 9992, 10005, 10017, 10068. Ovi stepeni, po
korespondenciji, označeni su glavom, prsima, i nogama; slično krovom, zidovima, i
rogovima na oltaru kadionom. Zato što krov označava ono što je nebesko, što je
najdublje,to ono označava i dobro, jer dobro je svuda najdublje, a istina proizlazi
od njega, upoređuje se sa svetlošću od plamena. To je označeno krovom kod
Mateje, Tada neka oni koji su na krovu kuće ne silaze da uzmu što iz kuće (XXIV,
17; Marko XIII, 15; Luka XVII, 31).
Predmet ,ovde, je poslednje vreme Crkve, pa se sa biti na krovu, označava stanje
čoveka koji je u dobru; a silaženjem da se nešto uzme iz kuće, označava se
povratak u pređašnje stanje, vidi br. 3652. I kod Jeremije, na svim krovovima
Moabovijem i po ulicama njegovim biće sam plač (XLVIII, 38). Plačem na
krovovima označava se pustošenje svake vrste dobra kod onih koji su, u
reprezentativnom smislu, označeni Moabom, to jest, oni koji, pošto su u
prirodnom dobro, dopuštaju da lako budu zavedeni, br. 2468. A plačem na
ulicama označava se pustošenje svake vrste istine; da ulice označavaju istine, br.
2336; pošto krov označava dobro, stoga su drevni imali krovove na svojim kućama
po kojima su hodali, kao i vršili bogosluženje, što se vidi iz Samuilove IX, 25, 26;
Samuilova XI, 2; Sofonija I, 5. I kod Mojsija, Kad gradiš novu kuću, načini ogradu
oko strehe svoje, da ne bi navukao krvi na dom svoj, kad bi ko pao s njega. Ne sej
u vinogradu drugoga semena, da ne bi oskrvnio i rod od semena koji poseješ i rod
vinogradski. Ne ori na volu i na magarcu zajedno. Ne oblači haljine od vune i od
lana zajedno (Zak. Ponovljeni XXII, 8-11). Iz ovih se stvari vidi da krov označava
dobro ljubavi; jer svaka od ovih uredbi obuhvata stvari slične onima koje se
otkrivaju samo pomoću unutrašnjeg smisla. A one su sledeće:
Onaj koji je u dobru, a to je stanje preporođenog čoveka, neka se ne vraća u stanje
istine, koje je njegovo prethodno stanje, a to je stanje dok se preporađao; jer u
tome se stanju čovek vodi pomoću istine ka dobru, stoga delimično od sebe; ali u
potonjem stanju, to jest, kada je preporođen, vodi se od dobra, to jest, pomoću
dobra od Gospoda. Ovo je misterija koja leži unutra skrivena u svakoj od ovih
uredaba, i one su slične onome što je sadržano u Gospodovim rečima kod Mateje,
Tada onaj koji je na krovu kuće, neka ne silazi da uzme što iz kuće; a onaj koji je u
polju, neka se ne vraća da uzme haljine svoje (XXIV, 17,18). I Kod Marka, Koji je na
krovu, neka ne silazi u kuću, i da ne ulazi u nju da uzme bilo šta iz kuće; a onaj ko je
u polju, nek se ne vrća da uzme haljina svojih (XIII, 15). I kod Luke, U onaj dan koji
se desi na krovu, a pokućstvo njegovo u kući, neka ne silazi da ga uzme; i koji se
desi u polju, tako neka se ne vraća natrag. (XVII, 30,31).
Ko je taj koji ne može da vidi da gornji odlomci ne sadrže nebeski smisao? Inače,
kojoj bi svrsi služilo to da ne silaze s krova kuće, ni da se vraćaju s polja , i da treba
da se sete Lotove žene? Isto se odnosi i na Mojsijevu zapovest, da načine ogradu
na krovu da neko ne bi pao s njega, i da se ne prolije krv; tada, da ne treba sijati
razno seme u vinogradu; da ne oru s volom i magarcem zajedno; niti da se oblače
u haljine od vune i lana pomešeno; jer se krovom označava onaj u kojemu je
dobro; padom s njega, označava se povratak u pređašnje stanje; a krvlju se
označava nasilje koje se nanosi u ovakvim slučajevima dobru i istini, br, 374, 1005,
7317, 7326. Vinogradm se označava Crkva kod čoveka; rodom vinogradskim,
stanje istine, br. 9139; semenom pšenice ili ječma, stanje dobra, br. 3941, 7605.
Volom je isto tako označeno dobro, a oranjem volom , stanje dobra, br. 2781,
9135; slično vunom, i nošenjem haljina od vune, br. 9470; a magarcem se
označava istina, br. 2781, 5741; tako istio i lanom, br. 7601, 9959; ali dalje
objašnjenje ove misterije može se videti u odlomcima navedenim, br. 9274.
10185. I sa strana u naokolo. Da ovo označava unutrašnje stvari, vidi se iz
značenja zidova ili strana, što označava unutrašnje stvari; jer kad krov označava
najdublje, zidovi koji su ispod, označavaju unutrašnje stvari. Pod unutrašnjim se
stvarima ovde misli na koje su ispod najdubljih, a iznad poslednjih, jer strane i
grudi čoveka označavaju unutrašnje stvari. Jer svi reprezentativi u prirodi odnose
se na ljudski oblik, i imaju značenja u skaldu s odnosom na njega, br. 9496; kuće,
čiji je najviši deo krov, označava isto što i glava; unutrašnje stvari, koje su ispod
najviših, označavaju iste stvari kao i grudi i strane; a temelji iste kao i noge i
stopala na nogama. Ovo je zato što je celo nebo slično čoveku, pa stoga postoji
uticaj na celu prirodu, jer prirodni svet postoji od duhovnog sveta. Kada govorimo
o duhovnom svetu, mislimo na Gospodovo Božansko koje je tamo.
Da se sve stvari u prirodi odnose na ljudski oblik, vidi se iz celog biljnog carstva, u
kojemu se biljke prokrivaju lišćem, i cvetaju pre nego donesu plod, što je svrha
onoga što prethodi, i prema čemu sve teži. Jer u biljnom carstvu lišće je analogno
plućima, i vrši, takoreći, funkciju disanja; jer oni su sredstva pomoću kojih se
dobijaju sokovi; stoga drvo lišeno lišća, neće doneti ploda. To je razlog da lišće u
Reči označava istine vere, br. 885, jer ono na analogan način prenosi vitalnu hranu
preko koje se oblikuje dobro. Cvetanje, pre nego se pokažu plodovi, korespondira
onom stanju u čovekovom životu kada bračna načela uđu u um i daju mu radost –
stanju kada se istina povezuje s dobrom; ali plod korespondira samom dobru, koje,
koliko sazreva kao plod, toliko se pokazuje u delima. To je razlog da u Reči plodovi
označavaju dela ljubavi prema bližnje; i da se cvetanje pre plodova upoređuje sa
glasom i radosti ženika i neveste; tako i u drugim slučajevima. Onaj ko može da
mudro razmišlja, opaziće da se nebeski vrt predstavlja zemaljskim vrtom, pa će
stoga shvatiti i da sve stvari u prirodi imaju odnos prema stvarima koje su u
duhovnom svetu. A onaj ko je u staju da iz toga napravi druge zaključke, opaziće
da priroda ne postoji od sebe same, nego pomoću uticaja od neba, to jest, od
Božanskog tamo; i ako bi se oduzela ta komunikacija, sve bi se prirodne stvari
uništile. Ovo obični ljudi vide, ali ne i oni koji su mudri na svetski način; razlog je
to što oni prvi sve pripisuju Božanskom Biću, dok oni drugi to pripisuju prirodi.
10186. I rogove njegove. Da ovo označava spoljašnje stvari, vidi se iz značenja
rogova, koji označavaju moć istine od dobra, vidi gore, br. 10182; Oni isto tako
označavaju spoljašnje stvari koje imaju tu moć kroz spoljašnje ili poslednje istine,
br. 9836; pa pošto se rogovi na oltaru odnose na čovekove ruke i šake, kojima se
isto tako označva istina u svojoj moći u poslednjim ili krajnje spoljašnjim stvarima;
vidi šta je navedeno, br. 10019, 10062, 10076, 10082.
10187. I načini mu venac zlatan unaokolo. Da ovo označava granice kojima oblik
daje dobro, kako bi sprečilo da im zli prilaze i da ih povređuju, vidi br. 9492; i iz
značenja zlata, što označava dobro, vidi br. 9874, 9881. Obod je načinjen od zlata,
jer on predstavlja prostor opkoljen dobrom; jer zli ne mogu da se približe dobru,
jer zli ne mogu da podnesu sferu dobra. Kad zli, to jest, oni koji su u zlima, ili oni
koji su iz pakla, uđu u sferu neba, osećaju strašne muke, i koliko ulaze u tu sferu,
toliko osećaju paklenske muke u sebi, i postaju kao oni koji se bore sa smrću , pa
se stoga odmah bacaju u pakao, i više se ne usuđuju da podignu glave. To je razlog
da su oni koji su u nebu, da su sigurni da ih neće mučiti oni iz pakla. To je označeno
Avramovim rečima bogatašu u paklu, I preko svega toga postavljena je među
nama i vama velika propast, da oni koji bi hteli odovud k vama preći, ne mogu, niti
oni otuda k nama da ne prelaze (Luka XVI, 26); i ovim rečima, I govoriše gorama i
kamenju, padnite na nas, i sakrijte nas od lica onoga što sedi na prestolu i od
gneva jagnjetova (Otrkovenje VI, 16); Osija X, 8). Međutim, zli mogu da se približe
istini, i oni izokreću istine čudnim tumačenjima koja podstiču njihove zle požude;
ali u meri u kojoj je dobro prisutno u istinama, u toj meri im ne mogu prilaziti. Iz
toga se vidi kako malo odbrane imaju u drugom životu oni koji su samo u istinama,
koje se nazivaju istinama vere, a ne u isto vreme i u dobru. Pod dobrom se misli na
dobro ljubavi prema bližnjem, i na ljubav ka Gospodu, jer su sva dobra iz ovoga
izvora. Iz ovoga se sada može videti zašto se morao postaviti obod okolo strana
oltara za kađenje.
10188. I načini mu po dva beočuga zlatna ispod venca na dva ugla njegova s obe
strane. Da ovo označava sferu Božanskog Dobra, koja čini da dolazi do povezivanja
i održavanja, kao što se vidi iz značenja dva, što označava povezanost, vidi br.
5194, 8423; i iz značenja zlata, što označava dobro, vidi br. 9874, 9881; i iz
značenja strane, što označava granicu koja sprečava prilaženje i vređanje od
strane zlih, vidi upravo gore, br. 10187. Iz ovoga se vidi, da se sa dva beočuga
(prstena) zlatna ispod venca, što označava granicu koja sprečava prilaz i povrede
od strane zlih, vidi upravo gore, br. 10187. Iz svega ovoga se vidi da se sa dva
beočuga ispod venca označava sfera Božanskog Dobra preko koje se izvodi
povezivanje. Označeno je i održavanje, jer je to označeno polugama koje se
provlače kroz beočuge, a nošenjem se označava održavanje, br. 9900. Na šta se
misli pod sferom Božanskog Dobra, biće ukratko rečeno. Sfera Božanskog Dobra
ispunjava celo nebo, a prostire se i u pakao; to je kao sfera sunčane topline u
svetu, koja preko leta prodire i u mračna mesta gde se sunce ne pokazuje. Ovu su
Božansku sferu drevni upoređivali sa zracima koji se šire u krug, u čijem je središtu
Bog, a anđeli su okolo, pa tako primaju od Njega ono što je Božansko, tako da su u
sferi Božanskog Dobra onoliko koliko ga primaju; ali oni koji su u suprotnom
stanju, i oni su u toj sferi, ali je njihovo unutrašnje toliko zatvoreno da ne
osećajuuticaj; jer oni koji su u paklu, ti su u spoljašnjim, a u unutrašnjim stvarima.
Zla i njihove obmane izbijaju iz njihovog spoljašnjeg i pokazuju se oko njih kao dim
iz peći. Spoljašnje sfere Božanskog Dobra smanjuju se, dok je unutrašnje i dalje
neoštećeno, ali se ne prima, jer mu je sve zatvoreno; pa ipak, Gospod vlada
paklovima pomoću nje (sfere Božanskog Dobra)
Postoji sfera Božanskog Dobra, koja proizlazi od Gospoda, jer je sunce neba, koje
je Gospod, je Božanska Ljubav sama; jer tako i izgleda; toplina koja potiče iz njega
je dobro ljubavi, a svetlost je istina vere; otuda se u Reči suncem označava
Božanska Ljubav, vatrom i toplinom, dobro ljubavi, a svetlošću, istina vere. Osim
toga, sfera se širi od ljubavi svakoga anđela, a tako isto, u skladu s njegovom
ljubavi, od svakog dobrog i zlog duha. Ali ove se sfere, koje od njih potiču, ne
prostiru daleko, dok se sfera Božanskog Dobra pruža kroz celi svemir; jer izbija iz
onoga što je najdublje, a ono što je najdublje, to je u svim stvarima koje su ispod.
O ovim sferama, vidi što je pokazano delimično iz iskustva, br. 1948, 1053, 9606,
9607.
10189. S obe strane ( s oba rebra njegova). Da ovo označava s istinama na
jednom delu, to jest, povezivanje, a preko njega i održavanje, vidi se iz značenja
rebara (strana), kad one označavaju strane, što označava istine; jer strane, koje se
nazivaju rebrima, okrenute su ka jugu i severu, a jugom se označava istina u
svetlosti, br. 9642, a severom istina u senci, br. 3708; ali stranama, koje se zapravo
nazivaju rebrima, označava se dobro, jer su okrenute k istoku i zapadu, a istok
označava dobro u čistoti, a zapad dobro u zatamnjenju, br. 3708, 9653; stoga se
ovde kaže, I načini mu dva beočuga zlatna ispod venca na dva ugla njegova s obe
strane. A da su strane, tako nazvane, okrenute jugu i severu, vidi se u Izlasku, pogl.
XXVI, 13, 26, 27, 35; kao i rebrima, jer su ona podrška grudima, označavaju se
istine koje podržavaju dobro. Ali u nebu je slučaj ovakav: na desno, ili na jugu, su
oni koji su u svetlosti istine, dok su na levo, ili na severu, oni koji su u senci istine;
napred, ili na istoku, su oni koji su u jasnom opažanju dobra, dok su otraga, ili na
zapadu, oni koji su u zatamnjenom opažanju dobra. Budući u dobru, potonji
sačinjavaju Gospodovo nebesko carstvo, dok prethodni, budući u istinama,
sačinjavaju Gospodovo duhovno carstvo. To je izgled (tako izgleda) anđelima bilo
na koju stranu da se okrenu; je anđeli imaju Gospoda, koji je istok sami, bez
pretsanka pred sobom. Jer u drugom životu strane sveta nisu određene kao u
svetu, u skladu s određenm oblastima, nego u skladu sa stanjima i vladajućim
ljubavima; a anđeli i duhovi, koji su utelovljenje svojih vlastitih ljubavi, okreću se u
ovim pravcima. Oni koji su u ljubavi ka Gospodu, i u ljubavi prema bližnjem, a
otuda u veri, vide Gospoda ispred sebe gde god da se okrenu; jer ih Gospod
okreće prema Sebi, ulazeći putem od istoka prema njima, i držeći ih bez prekida u
tome pravcu; otuda je njihov spoljašnji vid određen unutrašnjim vidom njihovog
razuma, i preko ljubavi njihove volje, gleda tamo gde ga nosi ljubav. Slučaj je
sličan sa ljudima u svetu u pogledu njihovog unutrašnjeg stanja, koja sačinjavaju
njihove duhove. U drugom životu svi se ljudi razlikuju po ovome okretanju. Da se
prostori i mesta u drugom životu ovako određuju, i da na taj način označavaju
stanja, vidi br. 2625, 2837, 9967, 10146.
10190. Na dva ugla njegova. Da ovo označava povezivanje s dobrom na drugom
delu, i pomoću toga održavanje, vidi se iz onoga što je rečeno i pokazano upravo
gore, br. 10189 I iz ovoga se vidi kakav je slučaj s Božanskom sferonm koja
okružava , jer je to sfera dobra ljubavi od Gospoda kao Sunca, od istoka do zapada,
i sfera istine od dobra od juga do severa; na taj način je sfera Božanskog Dobra u
središtu kao osovina, a sfera Božanske Istine koja se izliva, s obe strane. desno i
levo.
10191. I kroz njih ćeš provući poluge. Da ovo označava moć istine od dobra tamo,
vidi se iz značenja prijemnika ili prstenova, jer su ovi poslednji bili prijemnici, što
označava Božansku sferu, vidi upravo gore, br. 10188; i iz značenja poluga, što
označava moć istine od dobra, vidi br. 9496.
10192. Da se može nositi. Da ovo označava očuvanje u tom stanju, vidi se iz
značenja nositi, što označava održavati zajedno u stanju dobra i istine, pa stoga
postojati i opstojati, vidi br. 9500, 9737,a očuvati zajedno, br. 9900.
10193. I načini poluge od sitima drveta. Da ovo označava moć od dobra
Gospodove ljubavi, vidi se iz značenja poluga, što označava moć, vidi br. 9496; i iz
značenja sitima drveta, što označava dobro Gospodove ljubavi, br. 10178.
10194. I okuj ih u zlato. Da ovo označava osnovu na dobru za sve stvari , vidi se iz
značenja okovati zlatom, što označava zasnovati na dobru, vidi br. 9490. Šta je
označeno sa biti zasnovan na dobru, biće ukratko rečeno. Neki veruju da su sve
stvari zasnovane na istini, ali se jako varaju; jer čovek nema istine osim ako je u
dobru, jer je istina koja je bez dobra, pošto je to spoljašnje bez unutrašnjeg, ona je
kao školjka bez srži , koja postoji samo u memoriji. Ova se istina može uporediti sa
reprezentacijom cveta, drveta, ili životinje, koja je samo glina unutra. Dok istina od
dobra ne postoji samo u memoriji, nego je i ukorenjena u životu, i može se
uporediti sa cvetom, drvetom, i životinjom, koji rastu u savršenstvu prema
unutrašnjim stvarima; jer svako stvaralačko delo Božanskog Bića iznutra postaje
sve savršenije. To je očito, sudeći po reprezentativima u drugom životu.
Reprezenatativi se tamo predstavljaju u skladu sa stanjima unutrašnjih stvari kod
duhova, jer su oni korespondencije. Najlepša se reprezentativa pokazuju oko
duhova koji su u istinama od dobra – kućama i palatama koje blistaju od zlata i
dragoga kamenja, a isto tako i vrtovima i parkovima neizrecive lepote; a sve ovo
postoji zbog korespondencija. Dok se okolo onih koji su u obmanama od zala,
pokazuju baruštine, smetlišta, i razni čudovišni predmeti. Razlog ovome je to što
su svi reprezentativi u drugm životu samo spoljašnje slike unutrašnjih stanja; jer
se na taj način tamo prikazuje duhovni svet. Značenje izraza biti zasnovan na zlatu
sada postaje jasno.
10195. I metni ga pred zavesu koja je pred kovčegom svedočanstva. Da ovo
označava unutrašnje nebo tamo gde se sjedinjava sa najdubljim nebom, vidi se iz
značenja zavesa, koje je bilo između svetinje i svetinje nad svetinjama pred
kovčegom, što je označavalo sredinu koja objedinjava drugo i treće nebo, vidi br.
9670, 9671; i iz značenja kovčega svedočanstva, što označava najdublje nebo, vidi
br. 9485. Da je šator sa mestom iza zavesa, ispred zavesa, i sa tremom,
predstavljalo tri neba, vidi br. 9457, 9481, 9485, 9741.
10196. Prema zaklopcu koji je nad svedočanstvom. Da ovo označava gde Gospod
sluša i prima sve stvari bogoštovanja od dobra ljubavi, vidi se iz značenja zaklopca,
što označava slušanje i primanje svih stvari bogoštovanja od dobra ljubavi, vidi br.
9506; i iz značenja svedočanstva, što označava Gospoda kao Reč, vidi br. 8535,
9503, to jest, kao Božansku Istinu, jer je Gospod kao Božanska Istina Reč, br.
9987.Ovde će biti rečeno nekoliko reči o Božanskom Dobru i Božanskoj Istini.
Gospod kao Božansko samo, koje se naziva Ocem, i kao Božansko Ljudsko, koje se
naziva Sinom, je Božanska Ljubav sama, stoga Božanslko Dobro samo; ali je
Gospod kao nebo, koje je ispod Njega kao Sunca, Božanska Istina. A ova Božanska
Istina ima u sebi Božansko Dobro prilagođeno njegoom primanju kod anđela i
duhova. Ovo se Božansko naziva Duhom Jehovinim, koji je svet. Naziva se
Božanskom Istinom, a ne Božanskim Dobrom, jer su anđeli i duhovi stvorena bića
pa su stoga prijemnici Božanske Istine koja proizlazi od Božanskog Dobra. Oni
(anđeli) uživaju , kao i ljudi, dve sposobnosti, razum i volju; razum je oblikovan da
prima Božansku Istinu, a volja da prima Božansko Dobro; razum im služi za
primanje kao i za opažanje.
Ideju ovoga predmeta mogu da shvate prosti (neuki) ako to uporede sa suncem
sveta i sa svetom koji postoji od ovoga. U suncu sveta je vatra, a iz njega izbija
toplina i svetlost, a od toga proporcionalno biljke žive i rastu, i donose plodove i
semenke. Ovo je rečeno kao upoređenje, jer cela je priroda pozornica (teatar)
kojia predstavlja Gospodovo carstvo; ovakav je slučaj zato što prirodni svet postoji
od Božanskog preko duhovnog sveta, i opstoji bez prekida od Njega. Stoga se pod
suncem u Reči označava Gospod kao Božanska Ljubav; vatra ima isto značenje; a
svetlost označava Gospoda kao Božansku Istinu, kao kod Jovana I, 9;III, 19;IX, 5;XII,
46.
10197. Gde ću se s tobom sastajati. Da ovo na taj način označava Gospodovo
prisustvo i uticaj, vidi se iz značenja sastajanja, kada se kaže za Jehovu, što
označava prisustvo i uticaj, vidi br. 10147, 10148.
10198. I neka Aron kadi na njemu kadom mirisnim. Da ovo označava slavljenje
Gospoda kroz bogoštovanje od ljubavi i ljubavi prema bližnjem, vidi gore, br.
10177; i iz reprezentacije Arona kao glavnog sveštenika, kojim se označava Gospod
kao Božansko Dobro, i kao delo izbavljenje, vidi br. 9806, 9965, 10068. Kaditi
mirisima označava slavljenje preko bogoštovanja, jer vatra označava dobro ljubavi,
pa stoga sve što izbija iz vatre označava one stvari koje potiču od ljubavi; to je
razlog da, ne samo vatra, nego da i dim predstavlja nešto. Da vatra označava
dobro ljubavi, vidi br. 4906, 5215, 7324, 10055; da je i dim predstava
(reprezentativ), vidi se jasno kod Isaije, Jehova će stvoriti nad svakim stanom na
gori Sionskoj i nad zborovima njezinijem oblak danju s dimom i svetlost plamena
ognjenoga noću (IV, 5). i u Otkrovenju, I hram se ispuni dimom od slave
Gospodove i Njegove moći (XV, 8). Da dim, od kada mirisnoga, označava
prinošenje molitava, vidi se jasno iz Otkrovenja, I dim od kađenja u molitvama
svetijeh iziđe iz ruke anđela (VIII, 4).
10199. Kadom mirisnim. Da ovo označava milostivo slušanje i primanje, vidi se iz
značenja kada mirisnoga, što označava slušanje i primanje od Gospoda svih stvari
bogoštovanja koje su od ljubavi (milosti) i od ljubavi prema bližnjem, vidi br.
10177; i iz značenja kada (mirisa), što označava ono što je ugodno. Kad označava
ono što je ugodno, zbog njegovog mirisa; jer miris označava ono što je opaženo,
stoga miris ugodni je ugodno opažanje, miris neugodni, neugodno opažanje. Jer
sve stvari koje čovek opaža čulnim organima, njuhom, ukusom, vidom, sluhom, i
dodirom, označavaju ovde duhovne stvari koje se odnose na dobro ljubavi i istine
vere. Otuda njuh označava opažanje unutrašnje istine od dobra ljubavi; ukus,
opažanje i osećanje poznavanja i postajanje mudrim; vid, razumevanje istina vere;
sluh, opažanje od dobra vere i od poslušnosti; a dodir uopšte, komunikaciju,
prenošenje, i primanje. Razlog za ovo je to, što svi spoljašnji oseti vuku poreklo od
unutrašnjih oseta koji pripadaju razumu i volji, to jest, koji su u čoveku od istina
vere i od dobra ljubavi; jer ovi sačinjavaju Intelektualno i Voljno u čoveku. Ali
unutrašnji oseti (senzacije) , koji pripadaju čovekovom razumu i volji, ne osećaju se
kao spoljašnji oseti, nego se pretvaraju u takve stvari , kada se ulivaju. Jer se sve
stvari koje se opažaju preko spoljašnjih čulnih organa, ulivaju od unutrašnjih stvari;
jer sav iuticaj ide od unutrašnjih stvari u spoljašnje, a ne obrnuto, jer ne postoji
fizički (prirodni) uticaj, to jest, od prirodnog sveta u duhovni; nego uticaj teče od
duhovnog u prirodni svet. Čovekove unutrašnje stvari, pošto pripadaju njegovom
razumu i volji, one su u duhovnom svetu, dok su njegove spoljašnje, koje pripadaju
njegovim telesnim osetima, te su u dodiru sa prirodnim svetom; otuda je jasno šta
je korespondencija, i šta je njena priroda. Da miris uopšte korespondira opažanju
u skladu sa prirodom stvari, vidi br. 1514, 1517-1519, 10054. Da ukus
korespondira opažanju i osećanju poznanja i postajanju mudrim, br. 3502, 47914085. Da vid korespondira razumevanju istina vere, br. 3863, 5114, 5400, 6805. Da
sluh korespondira opažanju dobra vere, i poslušnosti, br. 3869, 4652-4660, 7216,
0026. I da dodir korespondira komunikaciji, prenosu, i primanju, br. 10130.
Iz ovih se razmatranja vidi da mirisi (kad) označavaju one stvari koje pospešuju
ugodno opažanje; takve su stvari koje proizlaze od ljubavi i ljubavi prema bližnjem,
posebno unutrašnje istine, jer su one iz toga izvora, kao što je očito iz sledećih
odlomaka u Reči, I mesto mirisa biće smrad, mesto pojasa raspojasina, mesto
pletenica ćela (III, 24). Ovde se govori o kćerima Sionskim, kojima se označava
nebeska Crkva, koja je Crkva u unutrašnjim istinama koje potiču od dobra ljubavi
ka Gospodu. Miris označava unutrašnju istinu, a smradom (truleži) se označava
lišenost ovih; pojas označava povezivanje, i sponu koja sve stvari drži povezanim,
tako da mogu da teže jednm cilju, vidi br. 9828; pletenice označavaju istinu kao
stvar znanja, koja je spoljašnja istina, ili istina u spoljašnjem čoveku, dok ćelavost
označava biti lišen ove istine, br 9960. I kod Jezikilja, Orao velik, velikih krila, dugih
pera, pun perja, dođe na Liban i uze vrh od kedra. Odlomi vrh od mladijeh grana
njegovijeh, i odnese ga u zemlju trgovačku (u grad gde se trguje mirisima), gde ga
metnu (XVII, 3,4). Ovde je predmet o kome se govori, u unutrašnjem smislu,
početak i rast duhovne Crkve, a onde njeno održavanje i kraj. Velikim orlom s
krilima označavaju se unutrašnje istine te Crkve, br. 3901, 8764; krila označavaju
spoljašnje istine, br. 8764, 9514; Liban označava Crkvu, grad onih koji trguju
mirisima, označava gde je doktrina unutrašnje istine. Da grad u Reči označava
doktrine, vidi br. 402, 2449, 3216, 4492, 4493. Naziva se gradom onih koji trguju
mirisima od unutrašnjih istina. Ponovo, Trgovci Sapski i Remski trgovahu s tobom;
dolažahu na sajmove tvoje sa svakojakim mirisima i svakojakim dragim kamenjem
i zlatom (XXVII, 22). Ovde se govori o Tiru, kojim se označava Crkva u pogledu
poznavanja dobra i istine; trgovci označavaju one koji imaju takvo poznavanje i
koji ga prenose na druge; Saba i Rama, one koji poznaju nebeske i duhovne stvari;
svakojaki mirisi, ono što je ugodno od unutrašnjih istina; drago kamenje, one istine
same; a zlato, njihovo dobro. Da Tir označava Crkvu u pogledu unutrašnjeg
poznavanja dobra i istine, a u apstraktnom smislu takvo poznavanje samo, vidi br.
1201. Da trgovci označavaju one koji imaju takva poznavanja i koji ih prenose, br.
2967, 4453. Da Saba i Rama označavaju one koji poznaju nebeske i duhovne stvari,
br. 1171, 3240. Da dragi kamen označava unutrašnju istinu, br. 9863, 9865, 9873,
9874, i da zlato označava njegovo dobro, vidi ono što je navedeno, br. 9874,
9881. Iz ovog je očito šta je predstavljeno caricom od Sabe koja dolazi u Jerusalim
k Solomunu, sa kamilama koje nose mirise, i zlato, i drago kamenje (o Carevima X,
1,2); kao i mudracima sa Istoka donoseći darove detetu Isusu, zlato, tamjan i
smirnu (Mateja II, 11). Zato što mirisi označavaju unutrašnje istine, stoga i ono što
je ugodno, stoga su se tamjan, kao i ulje pomazanja o čemu se govori u sledećm
poglavlju, pravili od mirisa. Pod unutrašnjim se istinama misli na one istine koje
postanu deo čovekovog života i osećanja, i koje su kod njega unutra; dok istine
koje su samo u memoriji i koje ne postanu deo čovekovog života, te nisu
unutrašnje istine, i nazivaju se spoljašnjim jer nisu upisane u čovekovom životu,
nego su samo u memoriji, a to znači samo u spoljašnjem čoveku.
Istine vere koje su upisane u životu, one su u volji, a one koje su u volji, te su u
unutrašnjem čoveku, jer kada se unutrašnji čovek otvori preko istina vere,
uspostavlja se komunkacija sa nebesima. Stoga je očito da su unutrašnje istine u
čoveku one koje potiču od dobra ljubavi i od ljubavi prema bližnjemu. Bilo da
kažete volja, ili ljubav, ista je stvar; jer ono što pripada čovekovoj volji, to pripada i
njegovoj ljubavi. Istine upisane u životu, koje se nazivaju unutrašnjem istinama, su
upisane u ljubavi, ili koje su upisane u volji, iz koje onda izlaze i ulaze u govor i u
delo. Jer se nebo ne uliva neposredno u istine u slučaju čoveka u kome je
unutrašnje otvoreno, nego posredno preko dobra ljubavi. Nebo, međutim, ne
može da uđe kod čoveka čije je unutrašnje zatvoreno, jer tamo nema dobra ljubavi
koje bi moglo da ga primi. Stoga kod onih kod kojih unutrašnji čovek nije otvoren
pomoću istine od dobra ljubavi i ljubavi prema bližnjemu, pakao se uliva s
obmanama od zla. Kad istine vere, čak i kada su unutrašnje istine, obitavaju samo
u spoljašnjem čoveku, to jest, u memoriji. Iz ovih je sada razmatranja jasno da
unutrašnje istine, koje su ugodne (prim. prev. istine koje su ugodne su one koje se
primaju u nebu), a označene mirisima, znače one istine koje su od dobra ljubavi i
od ljubavi prema bližnjem.
10200. Svako jutro. Da ovo označava kada je stanje ljubavi jasno, vidi se iz
značenja jutra, što označava kada je stanje ljubavi jasno, vidi br. 10134. Stoga,
jutro za jutrom, ili jutrom, označava kada to stanje postoji. Da se u nebesima
stanja ljubavi i svetlosti, ili dobra i istine, neprekidno smenjuju jedno za drugim
kao u svetu, jutro, podne, veče, i sumrak, i proleće, leto, jesen, i zima koji slede
uzastopno, pokazano je gore nekoliko puta; i da periodi dana i godine vuku
poreklo odatle. Jer stvari koje postoje u nebesima su sličnosti stvari u nebesima,
jer sve prirodno vuče svoje poreklo od onoga što je duhovno, to jest, od
Božanskog u nebesima. Priroda stanja koja postoje u nebesima stoga je očigledna;
jer su ona poznata kroz upoređenje sa stanjima toplote i svetlosti u svetu, pošto je
toplota u nebu dobro ljubavi od Gospoda, a svetlost je istine vere od Njega. Razlog
da tamo postoje nizovi uzastopnih stanja je to, kako bi anđeli postajali sve
savršeniji; jer na taj način prolaze kroz sve različitosti (varijacije) dobra ljubavi i
istine vere u nebesima, koje su kao razlike u toplini i svetlosti u raznim oblastima,
odnosno klimama na zemlji; jer bliže ekvatoru i udaljenije od njega i od obe strane,
svetlost i toplina se razlikuju. Ta stanja se razlikuju svakoga dana i svake godine.
Proviđeno je kako u prirodnom tako i u duhovnom svetu, da se ista stanja nikad
ne ponavljaju, tako se savršenost neprestano uvećava.
10201. Neka kadi kad spremi žiške. Da ovo označava kada istina dođe u svoju
sopstvenu svetlost, vidi se iz značenja žižaka, što označava Božansku Istinu, pa
stoga i inteligenciju i mudrost, vidi br. 9548, 9783, 9783. Da spremiti žiške
označava kada te stvari dođu u svoju vlastitu svetlost, to je očito; i iz značenja
kaditi, što označava slušanje i primanje svih stvari bogoštovanja, vidi gore, br.
10177, 10198. Iz toga se vidi da je kađenjem svakoga jutra, kada se pripreme žišci,
označava da slušanje i primanje svih stvari bogoštovanja je uglavnom slučaj kada
su ljudi u jasnom stanju ljubavi, a otuda u inteligenciji od istine i, kao posledica,
mudri. Slučaj je ovakav zato što je svetlost istine kod čoveka sasvim u skladu sa
stanjem njegove ljubavi. Kako se ljubav razgoreva, toliko istina sija blistavije; jer je
dobro ljubavi životna vatra sama, a istina vere je intelektualna svetlost sama, što
je inteligencija i mudrost; ove dve napreduju sličnom merom.
Pod inteligencijom i mudrošću se ne misli na sposobnost mišljenja i umovanja o
nekom predmetu, jer samo dobri ljudi imaju ovu sposobnost; nego se pod
inteligencijom i mudrošću misli na sposobnost viđenja i opažanja istina i dobara
vere i ljubavi prema bližnjem, koji pripadaju Gospodovoj ljubavi. Ova sposobnost
postoji samo kod onih koji su prosvetljeni od Gospoda, a imaju je onoliko koliko su
u ljubavi prema Njemu i u ljubavi prema bližnjem; jer Gospod ulazi pomoću dobra
,stoga preko ljubavi i ljubavi prema bližnjemu kod čoveka, i vodi ga u istine koje
korespondiraju dobru; ali kad su ljubavi neprijateljske, kao što je slučaj kod onih
koji se otkreću od Gospoda i bližnjega prema sebi i svetu, tada ga te ljubavi vode
od istina k obmanama, iako sposobost mišljenja i umovanja još uvek ostaje. Razlog
je to što nisu prosvetljeni od Gospoda, nego od sebe i sveta, što je potpuna tama u
duhovnim stvarima, ili stvarima koje se odnose na nebo i Crkvu. Jer je kod ovakvih
osoba zatvoren unutrašnji čovek koji vidi iz svetlosti neba, a otvoren je spoljašnji,
koji vidi iz svetlosti sveta; a videti bilo šta iz svetlosti sveta bez uticaja svetlosti iz
neba, je videti nebeske stvari u mrklom mraku; u stvari, onoliko koliko čovek u
takvom slučaju upali prirodno svetlo pomoću ljubavi prema sebi i svetu, toliko
srlja u obmane, i toliko se gase istine vere. To je razlog da učeni ljudi, koji su u
ljubavi prema sebi, i koji imaju veću priliku da potvrđuju obmane, više su slepi
nego neuki. Ove su primedbe iznesene zato da bi se znalo da je svačija vera u
skladu s njegovom ljubavlju; kao i zato da bi se razumelo zašto istine dolazi u svoju
vlastitu jasnoću, što je označeno palenjem tamjana svakoga jutra kada su se
pripremali žišci.
10202. I kad zapali Aron žiške uveče. Da ovo označava uzdizanje i u zatamnjenm
stanju ljubavi onda kada su i istine u svojoj senci, vidi se iz značenja zapaliti ili
upaliti žiške, što označava osvetliti Božanskom Istinom, a otuda i inteligencijom i
mudrošću, vidi upravo gore, br. 10201; i iz predstavljanja Arona, što označava
Gospoda kao Božansko Dobro, i kao delo spasenja (izbavljenja), vidi br. 9806,
9965, 10068.; i iz značenja uveče , što označava zatamnjeno stanje ljubavi, a
otuda i stanje istine u senci, vidi br. 10131, 10135; i iz značenja paliti tamjan (kad),
što označava slavlje (ushićenje) bogoštovanja, vidi gore, br. 10198. Iz ovoga se vidi
da se Aronovim paljenjem tamjana, dok je pripremao žiške uveče, označavalo
slavljenje svih stvari bogoštovanja od Gospoda u zatamnjenom stanju ljubavi,
kada su i istine u svojoj senci. Kakav je ovo slučaj, jasno je iz onoga što je rečeno
upravo gore, br. 10200, 10201, naime, da se stanja ljubavi u nebesima smenjuju
/variraju/ kao vremena dana i periodi godine u svetu, i da je istina u svojoj
svetlosti onakva kakvo je dobro u svojoj toplini, to jest, u svojoj ljubavi; stoga,
kada ljubav nije u svojoj toplini, nije ni istina u svojoj svetlosti. Pošto je ovo slučaj,
pominje se pripremanje žižaka jutrom i paljenje žižaka večerom; je upalii znači
učiniti da se svetlost istine povećava i umanjuje u prilici koliko je moguće.
10203. Neka bude kad svagdašnji pred Jehovom. Da ovo označava svo
bogoštovanje iz ljubavi od Gospoda, vidi se iz značenja tamjana (kada), što
označava bogoštovanje iz ljubavi, vidi br. 9475; i iz značenja svagdašnji, što
označava sve u svemu, vidi br. 10133; i iz značenja pred Jehovom, što znači od
Gospoda, vidi br. 10146. Naziva se bogoštovanjem iz ljubavi od Gospoda pošto je
od Gospoda i ljubav i vera, koje su suštinske stvari bogoštovanja; tako isto od
Gospoda je i slavljenje svih stvari bogoštovanja prema Njemu. Onaj ko nije
upoznat s misterijama neba, pretpostavlja da je bogoštovanje od njega /od
čoveka/, jer on misli i obožava; međutim, bogoštovanje koje je od čoveka samoga,
nije bogoštovanje, nego je ono bogoštovanje što je kod njega od Gospoda. Jer
ljubav i vera sačinjavaju bogoštovanje kada su ljubav i vera od Gospoda, tada je i
bogoštovanje od Njega. Niti je čovek sam u stanju da se uzdigne k nebu, nego je
Gospod taj koji ga uzdiže. Čovek ima samo sposobnost da ovo učini, jer je tom
sposobnošću darovan se preporađao, br. 6148; ali sve ono što je delotvorno i živo
u toj sposobnosti, od Gospoda je. Da je život sam od Gospoda, i da su ljudi i anđeli
prijemne forme, vidi br. 1954,2021,4417,6479,9338.
10204. Od kolena do kolena . Da ovo označava večnost za one koji su u veri iz
ljubavi, vidi se iz značenja pokolenja, što označava one stvari koje pripadaju veri i
ljubavi, vidi br. 613, 2020, 2584, 9042, 9079, 9845; a da kroz pokolenja označava
večnost, vidi br. 9789.
10205. Ne prinosite na njemu kada tuđega . Da ovo označava bogoštovanje samo
iz ljubavi ka Gospodu, vidi se iz značenja kada (tamjana), što označava
bogoštovanje iz ljubavi, vidi br. 9475; i iz značenja tuđega, što označava onoga ko
je u Crkvi, ali koji ne priznaje Gospoda, vidi br. 10112. Otuda se vidi da prinošenje
tuđega kada (tamjana) označava bogoštovanje iz neke druge ljubavi a ne prema
Gospodu. Ovde je ovakav slučaj. Priznavanje, vera, i ljubav su glavne stvari unutar
Crkve, jer se priznavanje, vera i ljubav ujedinjavaju; priznavanje i vera tamo se
ujedinjava se s Intelektualnim, a ljubav se ujedinjuje sa Voljnim, a ove dve ,vera i
ljubav, sačinjavaju celoga čoveka. Stoga, onaj u Crkvi koji ne priznaje Gospoda, taj
nije povezan sa Božanskim, jer je svo Božansko u Gospodu, i od Gospoda; a kada
nema povezanosti sa Božanskim, nema ni spasenja. To je razlog da bogoštovanje iz
bilo kojeg tuđeg izvora osim od Gospoda, nije bogoštovanje. Slučaj je drugačiji s
onima koji su izvan Crkve; jer iako ne poznaju Gospoda, od njih Gospod prima
bogoštovanje, kada, po njihovoj religiji žive u uzajamnoj ljubavi, i u nekoj veri i
ljubavi ka Bogu, kojega mnogi od njih bogoštuju u ljudskom obliku. U drugom
životu, poučeni od anđela, o Gospodu da je On Božansko Samo u ljudskom obliku,
oni Ga priznaju; i koliko su bili u dobru života, toliko Ga bogoštuju iz vere i ljubavi,
vidi br. 2589-2604.
10206. Ni žrtve paljenice niti prinosa. Da ovo označava da tamo nije bilo
reprezentativa preporoda kroz istine i dobra nebeske ljubavi, vidi se iz značenja
žrtava paljenica, što je reprezentativ očišćenja od zala, i usađivanja dobra i istine u
njihovoj povezanosti, pa stoga i preporoda, vidi br. 10042, 10053,
10057; i iz značenja prinosa, što označava nebesko dobro u koje se čovek uvodi
kroz preporod, vidi br. 4581, 9992, 10070, 10179, 10137; a što je isto tako i
reprezentativ preporoda, br. 9993, 9994. Stoga je očito da neprinošenje žrtava
paljenica i prinosa na oltaru kadionom, označava da neće biti reprezentativa
preporoda kroz istine i dobra vere i ljubavi, nego da će postojati reprezentativ
Gospodovog bogoštovanja iz njih; jer je preporod jedna stvar, a bogoštovanje
druga. Preporod je glavna stvar, a bogoštovanje je u skladu sa stanjem preporoda;
jer koliko se čovek očišćava od zala i njihovh obmana, a u ovom slučaju koliko se
istine i dobra vere usađuju, toliko se bogovoštovanja prima kao ugodno, jer se pod
bogoštovanjem misli da sve što proističe od ljubavi i vere u čoveku, i što se uzdiže
ka Gospodu kroz Gospoda. A pošto je ovo završetak, to se oltar kadioni, kojim se
predstavlja bogoštovanje, opisuje na poslednjem mestu; jer sve stvari idu jedna za
drugom u skladu sa nizovima (serijama) u kojima se opisuju; jer se prvo opisuje
svedočanstvo, kojim se označava Gospod, onda kovčeg, u kome je bilo
svedočanstvo, čime je označeno najdublje nebo gde je Gospod; posle toga, sto na
kome su bili hlebovi, koji su označavali dobro ljubavi, kao i svećnjaci s njegovim
žišcima, kojima se označavala Božanska Istina koja proističe od Gospodovog
Božanskog Dobra; a onda i sami šator, koji označava nebo i Crkvu koji su od njih;
na kraju oltar kadioni, kojim se označava preporod kroz istine od dobra; i na kraju
oltar kadioni, kojim se označava bogoštovanje iz svih onih stvari u nebu i u Crkvi.
10207. Ni naleva ne levajte na njemu. Da ovo označava da nije bilo
reprezentativa preporoda pomoću istina i dobara duhovne ljubavi tamo, vidi se iz
značenja naleva (pića) što je reprezentatikv preporoda pomoću istina i dobara
vere i ljubavi prema bližnjemu (vidi br. 10137), koji su istine i dobra duhovne
ljubavi; jer ljubav ka Gospodu naziva se nebeskom ljubavi, dok se ljubav prema
bližnjemu naziva duhovnom ljubavi. Prethodna ljubav vlada u najdubljem nebu, a
potonja u srednjem i poslednjem nebu; vidi šta je navedeno, br. 9277, 9596, 9684.
10208. (10) Samo Aron neka čini iskupljenje (očišćenje) nad rogovima
njegovijem. Da ovo označava očišćenje od zala pomoću istina vere od dobra
ljubavi, vidi se iz značenja iskupljenja, što označava očišćenje od zala , vidi br.
9506; i iz reprezentacije Arona, što označava Gospoda kao Božansko Dobro, i kao
delo spasenja, vidi br. 9806, 9946, 10137; i iz značenja rogova, što je moć, vidi br.
10182, kao i spoljašnjih stvari, br. 10186. To označava očišćenje pomoću istina
vere od dobra ljubavi, jer iskupljenje se vršilo krvlju , a krv označava istinu vere
koja je od dobra ljubavi, br. 4735, 7317, 7326, 10047; a svo očišćenje od zala izvodi
se pomoću istina vere koje su od dobra ljubavi, br. 2799, 5954 na kraju, 7044,
7088. Da se iskupljenje izvodilo pomoću krvi na rogovima oltara za žrtve paljenice i
oltara kadionog, jasno je u Levitikusu, pogl. IV, 3, 7, 18, 25, 30, 34;XVI, 18. Oltari su
se tako iskupljivali (očišćavali) jer su svete stavri bivale onečišćene gresima
naroda, jer je narod predstavljao Crkvu; stoga stvari koje su pripadale Crrkvi, koje
su se nazivale svetinjama, kao oltar i šator, zajedno sa spravama (stvarima) koje su
bile u njemu, bile su okaljane kad je sam narod grešio; jer su te svetinje pripadale
Crkvi. Ovo je jasno kod Mojsija, Tako ćete odlučivati sinove Izrailjeve skrnaveći
šator moj što je usred njih (Levitska XVI, 31). Ponovo, I tako će Aron očistiti
svetinju od nečistota sinova Izrailjevih; i neka očisti svetinju svetu i šator od
sastanka, i oltar (XVI, 1633).
Ovde je sljučaj ovakav. Sve stvari koje su nazvane svetnjama Crkve, svete su samo
ako se primaju sa pobožnošću; ako se tako ne primaju, Božansko se u njih ne uliva;
sve svete stvari kod čoveka bile bi nesvete da nema Božanskog uticaja. Na primer,
sveta zdanja i oltari u njima, hleb i vino za Svetu Večeru, postaju sveti samo preko
Gospodovog prisustva; stoga ako Gospod ne može da bude prisutan zbog grehova
naroda, svetost je odsutna, jer je Božansko odsutno; isto ako se svete stvari Crkve
oskrnave (profanišu) grehovima, jer uklanjaju Božansko. Ovo je sada razlog da se
kaže da su svetinje bile oskrnavljene od naroda, i zato ih je trebalo iskupiti svake
godine zbog toga. Iskupljivanje se izvodilo krvlju na rogovima oltara, a ne na
samim oltarima, jer su rogovi bili njihove krajnje tačke, a ništa u čoveku nije
očišćeno ako i ono najviše spoljašnje nije očišćeno; jer unutrašnje stvari se u njih
ulivaju, a influks deluje u skladu sa stanjem ovih. Stoga, ako su ove izokrenute, i
unutrašnje su stvari izokrenute, jer kad se ove uliju u forme koje primaju
unutrašnje stvari, tada se sve prilagođava stanju stvari koje su najviše spoljašnje.
Slučaj je kao u poremećenom oku u kome vid ,koji dolazi iznutra ,vidi samo u
skladu sa stanjem oka; ili kada su ruke poremećene, tada moć koja dolazi iznutra,
ne može da deluje normalno; tako isto, ako je prirodni čovek izokrenut, tada
duhovni čovek može da deluje samo na izokrenut način, i on se u takvom slučaju
zatvara. A bilo je gore pokazano da je za čovekovo očišćenje potrebo očistiti
prirodnog ili spoljašnjeg čoveka, a ne obrnuto, br. 5119, 6322; jer je prirodni čovek
osnova (plan) na kome se završava influks od duhovnog sveta, br. 5651. Da je
spoljašnje kod čoveka stvoreno da služi unutrašnjem, vidi br. 5947, 9216, 9828.
Stoga, spoljašnji čovek mora da se potpuno potčini unutrašnjem, br. 5786, 6275,
6284, 6299; a to je stoga što je unutrašnji čovek u nebu, a spoljašnji u svetu, br.
3167, 10156; a po sebi, spoljašnji čovek, kad je ostavljen samom sebi, odupire se
unutrašnjem, br. 3913, 3928. Osim toga, o prirodi unutrašnjeg i spoljašnjeg, može
se videti u br. 9701-9709.
10209. Jednom u godini. Da ovo znači bez prekida, vidi se iz značenja jednom u
godini, što označava celu godinu; jer iskupljenje na rogovima oltara kadionog
jednom u godini, znači iskupljenje za celu godinu; a godina, kao i svi vremenski
periodi, označava stanje i njegovo trajanje, a isto tako i neprekidnost. U ovom
slučaju označava se stanje očišćenja od zala pomoću istina vere, jer ovo je stanje
označeno iskupljivanjem na rogovima kadionog oltara jednom godišnje; a svako
čišćenje od zala, ili preporod, nastavlja se bez prekida ne samo u ovome svetu,
nego i u drugom životu. Da godina označava ono što je besprekidno i večno, vidi
br. 2906 na kraju, 7828; i da je isto označeno sa juče, sutra, i sličnim vremenskim
periodima, br. 2838, 3998, 4394, 6165, 6984, 9939; i da se očišćavanje od zala ili
preporađanje nastavlja u večnosti, vidi ono što je navedeno, br. 9334, 10048.
10210. Krvlju žrtve za greh u dan očišćenja. Da ovo označava pomoću istina od
dobra nevinosti, vidi se iz značenja krvi, što označava Božanske Istine, vidi br.
4735, 6978, 7317, 7326, 10033, 10047; i iz značenja ponude za iskupljenje greha,
ili žrtve za greh kojom se postiže očišćenje od zala i njihvih obmana. Da se pod
prinosom za greh misli na žrtvu za greh, vidi br. 10039; i da iskupljivanje označava
očišćenje od zala i njihovih obmana, br. 9506. Ovako se očišćenje vrši pomoću
istina od dobra nevinosti, jer je krv kojom se iskupljivalo, bila od teleta ili od
jagnjeta, a ovim se prvim označava dobro nevinsoti u spoljašnjem čoveku, br.
9391, 9990, 10132; dok se jagnjetom označava dobro nevinosti u unutrašnjem
čoveku, br. 10132; a da mora da bude od nevinosti, da bi se istina i dobro primili,
br. 3111, 3994, 4797, 6013, 6765, 9262, 10134; vidi i ono što je navedeno, br.
10021, jer se dobro nevinosti sastoji u tome da se priznaje da su sva dobra i sve
istine od Gospoda, a ništa od čovekovog propriuma (ego-a); na taj način, nevinost
se sastoji u tome da čovek hoće da ga Gospod vodi, a ne da on sebe vodi. Iz toga je
očito da što se čovek više uzda u sebe, ili u ljubav prema sebi, to je manje u dobru
nevinsoti. Iz ovoga razloga čovek ne može da se očisti osim ako je u dobru
nevinosti; jer ako nije u tome dobru, Gospod ne može da ga vodi, nego on sam
sebe vodi; a onaj koji vodi sebe, njega vodi pakao; jer je čovekov proprium (ego)
samo zlo, a svako zlo je iz pakla. Da se svako iskupljivanje vrši preko krvi, bilo od
teleta, jagnjeta, goluba, ili golubice, jasno je kod Mojsija (Izlazak XXIX, 36; Levitska
IV, 17, 13-18, 27 na kraju; V, 17; XV, 14, 28-31; Brojevi VI, 9-11). I golubice i
golubovi označavaju dobro nevinosti.
10211. Jednom u godini činiće očišćenje na njemu. Da ovo označava neprekidno
uklanjanje zala, vidi se iz značenja jedom u godini, što označava neprekidnost, vidi
gore, br. 10203 i iz značenja iskupljivanja, što označava očišćenje od zala i njihovih
obmana, vidi br. 9506; očišćavanje od zala znači uzdržavati se od njih, ili uklanjati
ih, vidi šta je navedeno, br. 10057.
10212. Od kolena do kolena. Da ovo označava one u Crkvi koji imaju istine i dobra
vere, vidi se iz značenja pokolenja, što označava stvari vere i ljubavi prema
bližnjemu; vidi šta je navedeno, br. 10204. Oni označavaju one koji pripadaju
Crkvi, jer samo oni imaju stvarne istine i dobra vere i ljubavi, jer imaju Reč; a
sinovma Izrailjevkim , čija se pokolenja ovde pominju, označava se Crkva, vidi šta
je navedeno, br. 9340.
10213. Jer je to svetinja nad svetinjama Jehovi. Da ovo označava, jer je to od
nebeskog Božanskog, vidi se iz značenja svetinje nad svetinjama, što označava
nebesko Božansko, vidi br. 10129. Šta su nebesko Božansko i duhovno Božansko, i
razlika među njima, vidi šta je navedeno, br. 9277, 9596.
10214. Stihovi 11-16. 11. I jošte reče Jehova Mojsiju govoreći:
12. Kad staneš brojiti sinove Izrailjeve, između onijeh koji idu u broj svaki neka
da otkup za život svoj Jehovi, kad ih staneš brojiti, da ne bi došlo na njih kako zlo
kad ih staneš brojiti.
13. I neka da svaki koji ide u broj pola sikla, po sikla svetog ( a taj je sikal
dvadeset novčića); po sikla biće prilog Jehovi.
14. Ko god ide u broj, od dvadeset godina i više, neka da prilog Jehovi,
15. Bogati da ne da više, a siromah da ne da manje od po sikla, kad daju prilog
Jehovi na očišćenje duša vaših.
16. I uzevši novce za očišćenje od sinova Izrailjevih ostavi ih za potrebu u šatoru
od sastanka, i biće sinovima Izrailjevim spomen pred Jehovom za očišćenje duša
vaših.
-------------------------------11. I jošte reče Jehova Mojsiju govoreći, označava prosvetlenje kroz Reč od
Gospoda; 12. Kad staneš brojiti sinove Izrailjeve,označava sve stvari Crkve;
između onijeh koji idu u broj, označava u pogledu reda i rasporeda; svaki neka da
otkup za život svoj Jehovi, kad ih staneš brojiti, označava očišćenje ili izbavljenje od
zla kroz priznavanje i veru da sva dobra i sve istine vere i ljubavi, i njihov red i
raspored, da su od Gospoda, a ništa od propriuma (ego-a); da ne bi došlo na njih
kakvo zlo kad ih staneš brojiti, označava da ne bi došlo do kažnjavanja za zlo ako
se to radi od sebe samog; 13. I neka da svaki koji ide u broj, označava pripisivanje
svih stvari vere i ljubavi Gospodu; pola sikla, pola sikla svetog, označava sve stvari
istine od dobra; ( a taj je sikal dvadeset novčića), označava sve stvari dobra; pola
sikla biće prilog Jehovi, označava da je svaka stvar istine od dobra od Gospoda
samoga. 14. Ko god ide u broj, označava da sve istine i dobra mora da budu
pripisani Gospodu samom (prim. prev. ovo je izostavljeno u originalnom tekstu, ali
je dodato od prevodioca na engleski); od dvadeset godina i više,označava stanje
inteligencije, istine i dobra; neka da prilog Jehovi,označava pripisivanje Gospodu
samome; 15. Bogati da ne da više a siromah da ne da manje od pola sikla, kad
daju prilog Jehovi, označava da svi, bilo kakvi da su, treba da pripisuju sve stvari
istine i dobra Gospodu; na očišćenje duša vaših, označava da zla treba da se
uklone; 16. I uzevši novce za očišćenje od sinova Izrailjevih, označava istine od
dobra koje očišćavaju, a koje pripadaju Crkvi; ostavi ih za potrebu u šatoru od
sastanka, označava povezivanje s nebom kroz priznavanje da su sve istine i dobra
od Gospoda; i biće sinovima Izrailjevim spomen pred Jehovom, označava na taj
način čuvanje Crkve i svih stvari Crkve kroz Gospoda; za očišćenje duša vaših,
označava jer zla treba da se uklone.
10215. Jošte reče Jehova Mojsiju govoreći. Da ovo označava prosvetlenje kroz
Reč od Gopspoda, vidi se iz značenja govoriti, u slučaju kad Jehova govori Mojsiju,
što označava prosvetlenje od Gospoda preko Reči. Jer u Reči Jehova znači Gospod.
dok Mojsije predstavlja Reč; jer se govorom označava uticaj, opažanje, i
poučavanje, vidi br. 2851, 5481, 5743, 5797, 8262, 8662, 8660, stoga od Gospoda,
kada se čita Reč. Da Jehova u Reči označava Gospoda, vidi odlomke navedene, br.
9373; i da je Mojsije Reč u reprezentativnom smislu, br. 9372. Ove su stvari
označena Jehovinim govorenjem Mojsiju, jer se ove reči ne opažaju u nebu na isti
način kao na zemlji; u nebu reči se opažaju prema unutrašnjem smislu, dok se na
zemlji opažaju prema spoljašnjem smislu; jer u nebu sve se stvari shvataju
duhovno, a na zemlji prirodno; duhovno razumevanje ovih stvari dešava se
trenutno odvojeno od poznavanje bilo kojeg značenja u spoljašnjem ili doslovnom
smislu kao što ga ljudi shvataju. Veza nebeskih anđela sa čovekom je ove prirode,
jer sva njegova misao uliva se od duhovnog sveta, pa je stoga glavno poreklo
njegove misli duhovno, ali njegova misao postaje prirodna u spoljašnjem čoveku
preko influksa.
10216. Kad staneš brojiti sinove Izrailjeve. Da ovo označava sve stvari Crkve, vidi
se iz značenja brojiti, što označava sve; i iz reprezentacije sinova Izrailjevih, jer je
unutrašnji smisao Reči onaj smisao koji je poznat u nebu; tamo ne prelaze imena,
kao imena Izrailja, Mojsija, Arona, i mnogih drugih, jer se ovi odnose na
materijalne stvari, koje su samo radi čoveka ,čija su čula vezana za svetske stvari;
nego se umesto toga opažaju stvari koje se odnose na nebo i na Crkvu; jer nebeski
anđeli, pošto su duhovni, shvataju imena u skladu s njihovom suštinskom
prirodom, to jest, duhovno. U nebu, umesto sinova Izrailjevih, oni shvataju Crkvu,
jer se u najdubljem nebu, gde je Gospod potpunije prisutan nego u nebesima
ispod, pod imenima u Reči, kao što su Avraam, Isak, Jakov, Mojsije, Aron, David,
Josif, Juda i Izrailj, oni razumeju, u dobrom smislu, Gospoda samog; i pošto je ovo
slučaj, anđeli razumeju /da se misli na/ Božansko neba i na Crkvu, koji su od
Gospoda, u skladu sa nizovima stvari u Reči. Ovo je opažanje od Gospoda, koji je
Reč; jer sva je inteligencija i mudrost od Gospoda, i nijedna iz nekog drugog izvora.
10217. Između onijeh koji idu u broj. Da ovo označava koordinaciju i raspored, vidi
se iz značenja brojati, kada se odnosi na sve stvari Crkve, koje su istine i dobra
vere i ljubavi, što označava njihov red i raspored; oni koji su izbrojani, označavaju
stvari koje su sređene i raspoređene. Brojanje ima ovo značenje, jer brojanje
podrazumena ispitivanje, a ono što Gospod ispita, to je uređeno i raspoređeno.
Tako isto, termin kojim se označava brojanje u izvornom jeziku, označava ispitati,
oceniti, i primetiti, kao i posetiti, zapovediti, i voditi, stoga urediti i rasporediti.
Ovo su značenja toga termina (izraza), jer, u duhovnom smislu, jedna stvar povlači
drugu, a duhovni smisao je unutrašnje značenje izraza, jer se ovako značenje
često nalazi u rečima raznih jezika, osobito istočnjačkih. Da izbrojati u duhovnom
smislu, u kome se razmatraju istine i dobra vere i ljubavi, označava urediti i
rasporediti, vidi se iz odlomaka u Reči, gde ne pominje brojanje, kao i broj, kao kod
Isaije, Vika stoji ljudstva na gorama; Jehova nad vojskama pregleda vojsku ubojitu
(XIII, 4). Ponovo, Podignite gore svoje oči, i vidite; ko je to stvorio? ko izvodi vojsku
svega toga u broj, i zove svako po imenu, i velike radi sile njegove i jake moći ne
izostaje ni jedno? (XL, 26). I kod Davida, Jehova Izbroja mnoštvo zvezda, i sve ih
zove po imenu (CXLVII, 4).Da izbrojati u ovim odlomcima označava urediti i
rasporediti, jasno je, jer se govori o Jehovi, ili o Gospodu, koji ne broji vojsku ili
zvezde, nego dovodi u red i raspoređuje sve stvari označene vojskom i zvezdama,
a to su istine i dobra vere i ljubavi. Jer se ovde ne govori o ratovima u prirodnom
svetu, nego o ratovima u duhovnom svetu, što su ratovi ili bitke istina od dobra
protivu obmana od zla. Da su ratovi u duhovnom smislu takve bitke, vidi br. 1664,
2686, 8273, 8295; da vojska označava istine i dobra Crkve i neba, br. 7988, 8019;
a da zvezde označavaju poznavanje istine i dobra, br. 2495, 2849, 4697.
Kada se zna značenje brojanja i sinova Izrailjevih, postaje jasno zašto Davidu nije
bilo dopušteno da izbroji narod, i zašto je, kasnije, prorok Gad bio poslan da
izrekne kaznu (Samuilova XXIV, 1-15), i zašto se kaže ovde, svako mora da da za
iskupljenje svoje duše da ne bude pomora među njima kada ih izbrojiš, a to je zato
što se sinovima Izrailjevim označavaju istine i dobra Crkve, a brojanjem se
označava uređivanje i raspoređivanje; a pošto sam Gospod sređuje i raspoređuje
istine i dobra vere i ljubavi kod svakoga u Crkvi i u nebu, stoga, kada to čovek čini,
kao što je učinio David preko Joava, to onda označava, ne da Gospod sređuje i
raspoređuje nego čovek, što nije sređivati i raspoređivati, nego razarati. Da
brojanje Izrailjskog naroda nije označavalo ovakve stvari, to ne bi bio greh ili
krivica da ih se prebroji. Da se sinovima Izrailjevim označavaju duhovne istine i
dobra, koja su istine i dobra Crkve i neba, vidi br. 5414, 5801, 8234, 8805; slično /
je označeno/ i plemenima na koja su bili podeljeni sinovi Izrailjevi, br. 3858, 3926,
4060, 6335, 6397.
Pošto sinovi Izrailjevi i plemena označavaju ovakve stvari, a one su neizbrojne,
stoga se o njima u Reči kaže, da će njihov broj biti kao peska morskoga, koji se ne
može izmeriti niti izbrojiti (Osija I, 10). Ko će izbrojati prah Jakovljev, i broj Izrailjev
? (Brojevi XXIII, 10). Jehova reče Avraamu, I učiniću da sjemena tvojega bude kao
praha na zemlji; a ko uzmogne izbrojati prah na zemlji, moći će izbrojati i seme
tvoje (Postanje XIII, 16) XVI, 10). I na drugome mestu, Pogledaj na nebo, i izbroj
zvezde, što ih možeš prebrojati, tako će biti i seme tvoje (Postanje XV, 5).Da se pod
sinovima Izrailjevim i semenm Avraamovim ne misli na njihovo potomstvo, nego
na duhovne istine i dobra, koji su neizbrojna, i u većem delu neizreciva, vidi se iz
toga da ih po broju nije bilo više nego drugih nacija, što svedoči i Mojsije, Ne za to
što bi vas bilo više nego drugih naroda, prihvati vas Jehova, i izabra vas; jer vas
bijaše manje nego i kojega drugoga naroda (Zak. Ponovljeni VII, 7). Brojanje
označava sređivanje i raspoređivanje i kod Jeremije, U gradovima Jerusalima i Jude
opet će prolaziti stada pod rukom brojačevom (XXXIII, 13); stada označavaju dobra
i istine Crkve, br. 6048, 8937, 9135; pod rukom brojačevim označava u skladu s
Gospodovim rasporedom. I kod Davida, Ko zna silu gneva Tvojega. Nauči nas tako
brojati dane naše, da bismo stekli srce mudro (Psalam XC, 12); brojati dane
označava srediti i rasporediti stanja života; za dane se kaže da su nabrojani kada su
sređeni i raspoređeni, a to je kada se završe, kao kod Isaije, Kad se presekoše dani
moji, rekoh: idem k vratima paklenim (grobnijem); uze mi se ostatak godina mojih
(Psalam XXXVIII, 10). I kod Danila, Pismo se pokaza pred carem Belhazarom:
izbrojen, izmeren, i podeljen (V, 25); jer kad izbrojati označava urediti i rasporediti,
tada ono što je izbrojano označava ono što je potpuno, kao kad se povuče linija
ispod broja kojim se završava računanje.
Prebrojavanjem se označava urediti i rasporediti, jer broj označava kvalitet
stvari i stanje, a kvalitet je određen brojem koji se dodaje. Otuda izbrojati
označava odrediti kvalitet, a kvalifikovanje stvari u duhovnim predmetima vrši se
uređivanjem i raspoređivanjem od Gospoda. Ovo je označeno brojem u
Otkrovenju, I učini sve, male i velike, te im dade žig na ruci desnoj i na čelima
njihovijem, da niko ne može ni kupiti ni prodati , osim ako ima žig, ili ime zveri, ili
broj imena njezina. Ovde je mudrost. Ko ima um neka izračuna broj zveri: jer je
broj čovekov i broj zveri šest stotina šezdeset i šest (XIII15-18).Predmet o kome se
govori u ovome poglavlju, je zver morska, i zver zemaljska. Zverju iz mora
označava se istina Crkve pretvorena u obmane pomoću raznih vrsta znanja
svetskih stvari. A zverju zemaljskom označava se istina Crkve pretvrena u obmanu
pomoću doslovnog smisla Reči koja jse primenjuje u prilog zala ljubavi prema sebi i
ljubavi prema svetu; jer zemlja označava Crkvu u pogledu dobra i istine; vidi šta je
navedeno, br. 9325, a more označava znanje uopšte, br. 28, 2120, 2850. Imati
njeg- ov žig na ruci i na čelu, označava priznavati sve stvari bilo kakve da su; jer
čelo označava ljubav, br. 9936; ime označava ono što je karakteristično za onoga
koji je predstavljen, br. 3006, 3421, 6674, 8274 , 9310. Imati broj zveri označava
ispitati i biti upoznat s onim izokrenutim istinama Crkve; šest stotina šezdeset i
šest označavaju njen kvalitet (kvalitet Crkve) u pogledu na sve istine koje su
pretvorene u obmane pomoću zla, kao i svetogrđenje onoga što je sveto, a tako
isto i kraj . Znati ove stvari i ispitivati ih deo je mudrog i inteligentnog čoveka, pa se
stoga kaže da je to mudrost; onaj ko ima inteligenciju , neka izračuna svoj broj. Jer
broj šest označava isto što i broj dvanaest jer je to njegva polovina, br. 3960 na
kraju, 7973, 8148; a dvanaest označava sve istine i dobra Crkve kao celine, br.
2129, 2130, 3272 na kraju,3858,3913,7973, stoga u obrnutom smislu sve obmane
i zla kao celine; utrostručavanje broja šest uključuje i kraj, a kraj dolazi onda kada
je istina potpuno oskrvnuta . Iz ovih se stvari jasno vidi da brojevi u Reči
označavaju uslove i stanja, kao i kvalitet , sve prema pojednim broju, kao i u
sledećim rečima u Otkrovenju, kad je anđeo premerio zidove svetog Jerusalima,
Sto četrdeset i četiri lakta, što je i mjera čojekova i anđelova(XXI, 17).Određenim
brojem u ovome odlomku označene su sve istine i dobra zajedno; jer sto četrdeset
i četiri označava isto što i dvanaest, br. 7973; jer to je dvanaest pomnoženo sa
sobom; stoga se ovde kaže, da je njegova mera i čovekova mera, baš kao gore, da
je taj broj broj čoveka; ali stoga što se ovde označavaju istine od dobra, dodaje se
da je ta mera i anđelova mera, jer anđeo u Reči označava istine od dobra; jer on je
prijemnik Božanske Istine od Gospoda, br. 8192.
10218. Svaki neka da otkup za za život svoj kad ih staneš brojati. Da ovo
označava očišćenje ili izbavljenje od zla kroz priznavanje i verovanje da sve istine i
dobra vere i ljubavi, zajedno s njihovim redom i rasporedom, da su od Gospoda, a
ništa od čoveka, vidi se iz značenja davanja za iskupljenje svoje duše, što označava
biti očišćen ili oslobođen zla preko istina vere, što ovde označava da treba
priznavati da sve istine i dobra pripadaju Gospodu; i iz značenja prebrojavanja
Izrailja, što označava da je njihovo uređivanje i raspoređivanje samo od Gospoda,
a ne od čoveka. Da je ovo označeno, jasno je iz svega što je rečeno ovde o pola
sikla koji treba da se daju Jehovi, i o iskupljenju prebrojanog naroda; jer sveti sikl
označava istinu koja pripada samo Gospodu, a iskupljenje njime označava
očišćenje ili izbavljenje od zla, br. 9506; a prebrojavanje sinova Izrailjevih označava
urediti i rasporediti sve istine i dobra Crkve, br. 10217.
Ovde je slučaj ovakav: bilo je zabranjeno prebrojavanje sinova Izrailjevih, jer
ovaj postupak znači urediti i rasporediti, i pošto su se sinovima Izrailjevim, i
plemenima na koja su bili podeljeni, označavale sve istine i dobra vere i ljubavi
skupno, a pošto je uređivanje i raspoređivanje ovih bilo delo Gospodovo, a ne
čovekovo, stoga je njihovo prebrojavanje bio prestup, kao što prestupaju oni koji
svojataju istine vere i dobra ljubavi, i koji ih uređuju i raspoređuju. Karakter
ovakvih osoba poznat je u Crkvi, jer su to oni koji se smatraju pravednicima
smatrajući da sve stvari vere i ljubavi govore njima u prilog, pa stoga veruju da
preko vere i dela zaslužuju nebo. Davidovo prebrojavanje naroda značilo je ovo
zlo, o kojemu je ovako napisano u Drugoj Knjizi Samuilovoj, I Jehova se razgnevi na
Izrailja; i navede Davida na njih govoreći: izbroj Izrailja i Judu. I reče car Joavu,
vojvodi svom: prođi po svojem plemenima Izrailjevim , i izbroji narod, da znam
koliko ima naroda. A Joav reče caru: neka doda Jehova Bog tvoj k narodu koliko je
sad još sto puta toliko, ali zašto car gospodar moj hoće to? Ali reč careva bi jača od
Joavove i vojvoda; i ode Joav i vojvode da prebroje narod Izrailjev. ....Tada Davida
taknu u srce, pošto prebroji narod, i reče David Jehovi: sagreših veoma što to
uradih. Ali, o Jehova, uzmi bezakonje sluge svojega, jer veoma ludo radih. A prorok
Gad bi poslat Davidu, da može da izabere jedno između tri zla: On izabra pomor,
od kojega je pomrlo sedamdeset hiljada ljudi (XXIV, 1 i sledeći stihovi). Iz ovoga se
odlomka vidi koliko je bio velik greh prebrojavati Izrailj; ne da je prebrojavanje bilo
u suštini greh, nego zato što, kao što je rečeno, prebrojavanje sinova Izrailjevih
označavalo je uređivanje i raspoređivanje svih stvari vere i ljubavi od sebe, a ne od
Gospoda, jer samo prebrojavanje označava uređivanje i raspoređivanje, a sinovi
Izrailjevi sve istine i dobra vere i ljubavi. Stoga, dakle, da bi se oslobodili od greha
što su prebrojavali sinove Izrailjeve, davalo se za iskupljenje pola sikla; jer se kaže,
neka daju svaki za iskupljenje duše Jehovi kad ih prebrjiš, da ne bi bilo pomora
kada ih prebrojavaš. Stoga se vidi da ove reči označavaju očišćenje ili izbavljenje
od zla kroz priznavanje da sve istine i dobra vere i ljubavi dolaze od Gospoda, a
ništa od čoveka.
Da sva dobra i istine vere i ljubavi dolaze od Božanskog, a ništa od čoveka,
poznato je u Crkvi; a isto tako da je to zlo pripisivati sebi, i da se izbavljaju od zla
oni koji priznaju i veruju da su ove stvari od Gospoda, i da tako ne smatraju svojim
ono što je Božansko i što je od Božanskog. A bilo je gore pokazano da oni koji čine
dobro od sebe, a ne od Gospoda, da ti veruju da zaslužuju nebo, br. 9974; i da
dobro učinjeno od sebe, a ne od Gospoda, nije dobro, jer da oni koji čine dobro od
sebe, čine to od zla, br. 9975, 9980; da oni preziru bližnjega, i da se gneve na
Gospoda samog ako ne prime nagradu, br. 9976; da takve osobe ne mogu da
prime nebo u sebe, br. 9977; i da ne mogu da se bore protivu paklova; nego da se
Gospod bori za one koji priznaju i veruju da su sva dobra i istine od Gospoda, br.
9978; da je sam Gospod zasluga i pravda, br. 9486, 9715, 9809, 9979, 9981, 20019,
10152.
10219. Da ne bi došao na njih pomor kad ih staneš brojiti. Da ovo označava da ne
bi bili kažnjeni za zlo, što sledi kada čine dobro kao da je njihovo, vidi se iz
značenja pomora, što označava kažnjavanje za zlo, o čemu ćemo ubrzo govoriti; i
iz značenja prebrojavanja sinova Izrailjevih, što ozačava uređivanje i raspoređivnje
istina i dobara vere i ljubavi, vidi gore, br. 10217, stoga činiti ih. Kaže se, kao od
sebe samih, jer dobro koje čovek čini, on čini kao da je od njega, jer on tako opaža
sve dok ne dođe do vere od ljubavi. Jer se dobro uliva od Gospoda, a prima se od
čoveka, i ono što se prima, to se opaža u početku kao da je u sebi i od sebe; tada
se još ne opaža da je to od Gospoda, sve dok se ne stekne znanje, i kasnije ne
dođe do priznavanja od vere. Jer pre ovoga, on nije sposoban da zamisli da se bilo
šta uliva od Božanskog, niti ima opažanje o tome niti to oseća , sve dok ne počne
da to hoće i da voli da je tako /da sve dobro dolazi od Gospoda/. Slučaj je kao što
je sa samim životom u čoveku, kao i sa dve unutrašnje sposobnosti života, koje su
razum i volja. Ko ne veruje, dok nije poučen, da je život u njemu, pa stoga i da ono
što čini, da je od njega? slično je i sa razumom i voljom; a činjenica je da se život u
opšte uliva, zajedno s razumom i voljom; istine razuma i dobra volje ulivaju se iz
neba od Gospoda, dok se obmane razuma i zla volje ulivaju iz pakla. Jer da duhovi i
anđeli nisu sa čovekom, preko kojih ide influks, čovek ne bi mogao da živi ni
jednog trena, stoga ne bi mogao da misli, ili hoće, što je očito iz mnogo iskustva
zabeleženog na kraju nekoliko poglavlja, gde se govori o influksu; pogledaj
odlomake navedene, br. 9223, 9276, 9682. Ali sve dotle, dok čovek veruje da on
sve čini od sebe, i dobro i zlo, tako dugo dobro nema uticaja na njega, a zla mu
prijanjaju; a čim prizna i poveruje da se dobro uliva od Gospoda, a ne od njega
samoga, i da su zla iz pakla, dobro tada utiče na njega, i koliko se zla uklanjaju,
toliko se očišćava i izbavlja od njih. A sve dok je stanje čoveka takvo da ne može da
opaža i da oseća influks dobra od Gospoda, sve dotle dok čini dobro kao od sebe,
ipak treba da priznaje i veruje da je to od Gospoda; jer kada je slučaj ovakav, tada
biva oslobođen od zala; ali da bi se oslobodio zala, to priznavanje ne sme da bude
samo usnama, nego i srcem.
Da zlo (nevolja) označava kažnjavanje za zlo, vidi se bez objašnjavanja. Postoje
tri zla koja slede onima koji pripisuju sebi istine vere i dobra ljubavi, to jest, koji
veruju da zaslužuju nebo svojim delima; jer oni koji sebi to pripisuju, veruju i da
zaslužuju nebo od sebe. Ta tri zla su: (1) Da ne mogu da prime ništa od dobra
ljubavi i istine vere. (2) Da ih zla i obmane neprekidno progone. (3) I da kod njih
nestaju istine i dobra koja su primili u detinjstvu. Ova su tri zla označena sa ta tri
zla (nevolje) koje je prorok Gad predočio Davidu, jer je prebrojao narod: (1) Sedam
godima gladi. (2) Bežanje tri godine pred neprijateljima. (3) I pomor (kuga) za tri
dana (2 Samuilova XXOV.13). Jer glađu se označava oskudica i nemanje dobara i
istina vere i ljubavi, jer je ovo označeno hlebom, pšenicom, ječmom, uljem, i
vinom, kojih nema dovoljno kada je glad. A bežanje pred neprijateljima označava u
unutrašnjem smislu, progonjenje od zala i obmana; jer oni koji pripisuju sebi dobra
i istine, ne mogu da se bore protivu zala i obmana iz pakla (br. 9978), pošto su
neprijatelji, u duhovnm smislu, to su oni uzrok bežanja i progonjenja; dok se
pomorom (kugom) označava pustošenje i razaranje dobara i istina koje su bila
primljene u detinjstvu, br. 7505. Davidovim biranjem pomora, i smrću sedamdeset
hiljada ljudi kao posledica, bilo je označeno da će kod Izrailjske i Jevrejske nacije
nestati svaka istina i dobro vere i ljubavi; i ovo se i desilo, jer nisu priznali Gospoda,
od kojega su sva dobra i istine. Tri dana označava do punine, a isto je označeno i sa
sedamdeset hiljada ljudi koji su pomrli.
10220. A neka da svaki koji ide u broj. Da ovo označava pripisivanje svih stvari
vere i ljubavi Gospodu, vidi se iz toga što davanje označava iskupljivanje za dušu
/za život/, što je bilo pola sikla, što označava izbavljenje od zala kroz priznavanje
da sve u veri i ljubavi pripada Gospodu, a ništa čoveku; vidi gore, br. 10218. Otuda
svaki onaj koji je izbrojan, označava sve ono što je Gospod uredio i rasporedio od
istina i dobara; jer svaki koji je ušao u broj, označava da je taj sin Izrailjev; a
sinovima Izrailjevim označavaju se sva duhovna dobra i istine, br. 5414, 5801,
8234, 8805; a prebrojavanjem se označavaju one stvari koje su uređene i
raspoređene od Gospoda, br. 10218.
10221. Po sikla svetog. Da ovo označava sve stvari istine od dobra, vidi se iz
značenja pola, što označava sve; i iz značenja sikla, što označava istinu od dobra.
Pola označava sve, jer pola sikla bilo je deset gera ili obola, a sa deset označava se
sve, br. 4638, a isto tako označavaju se i ostaci, br. 576 ,1906, 1988, 2284, koji su
istine i dobra kod čoveka pohranjene unutra u njemu od Gospoda, br. 5135, 5342,
7564. Sikl označava istinu od dobra, jer je sikl određena težina srebra a isto tako i
zlata; a srebrom se označava istina, a zlatom dobro. A koliko istine od dobra, i
dobra od istine, određuje se brojem gera ili obola u siklu. Sikl kao težina označava
količinu; a kad se naziva svetim siklom, označava količinu istine i dobra, jer se
istina i dobro nazivaju svetim, jer su od Gospoda, koji je jedini svet.Više se može
videti o siklu i njegovom značenju u br. 2959.
10222. A sikl je dvadeset gera. Da ovo označava sve stvari dobra, vidi se iz
značenja dvadeset, što označava sve stvari i ostatke dobra, kao i ono što je
sveto;da označava sve stvari dobra, a otuda i ono što je puno, vidi br. 9641. Da
označava ostatke dobra, br. 2280; i ono što je sveto, br. 4759, 7842, 7903; jer
dvadeset ,kada se odnosi na Gospoda, označava Njegov Proprium, koji je suštinski
svet, br. 4176. Tako se vidi da je sikl bio dvadeset gera ili obola, i zašto se nazivao
svetim siklom, u ovome i drugim odlomcima, levitska XXVII, 3; Brojevi III, 47, 50;
VII, 13, 19, 25, 31, 37, 49, 55, 61, 67, 73; XVIII, 16. Da je sikl bio određena težina
srebra ili zlata, vidi Postanje XXIV, 22; Izazak XXXVIII,24; Jezekilj ,IV, 10; XLV, 12.
10223. Pola sikla biće prilog Jehovi. Da ovo označava da je sve u istini i u dobru
samo od Gospoda, vidi se iz značenja pola sikla, što označava sve od istine što
potiče od dobra, vidi gore, br. 10221; i iz značenja ponude Jehovi, što označava
ono što je samo od Gospoda, vidi br. 10093.
10224. Ko god ide u broj (Svaki koji je izbrojan). Da ovo označava da sve istine i
dobra mora da se pripisuju samo Gospodu, vidi se iz onoga što je pokazano gore,
br. 10220.
10225. Od dvadeset godina i više. Da ovo označava stanje razumevanja istine i
dobra, vidi se iz značenja dvadeset, kada se odnosi na ljudsku starost, a što
označava stanje razumevanja istine i dobra. Dvadeset označava stanje
razumevanja istine i dobra, jer kada je čoveku dvadeset godina, on počne da misli
sam za sebe. Jer od najranijeg detinjstva pa do najstarijeg doba, čovek prolazi kroz
mnoga unutrašnja stanja inteligencije i mudrosti. Prvo stanje je od rođenja do pete
godine. Ovo je stanje neznanja, i nevinsoti u neznanju, i naziva se detinjstvom.
Drugo stanje je od pete do dvadesete godine; ovo je doba pouke i znanja, i naziva
se dečaštvo. Treće je stanje od dvadesete do šezdesete godine, koje je stanje
inteligencije, i naziva se odraslo doba, mladost, i muževnost. Četvrto stanje je od
šezdesete godina dalje, a to je stanje mudrosti i nevinosti u mudrosti. Ova su
uzastopna stanja čovekovog života označena brojevima godina života, pet,
dvadeset, šezdeset, koja se odnose na doba života, kao u sledećem odlomku kod
Mojsija, Kad ko zavetuje dušu svoju Jehovi, ti ga uceni. A ovako ćeš ceniti: muško
od dvadeset godina do šezdeset cenićeš pedeset sikala srebra, po siklu svetom.
Ako bude žensko, cenićeš trideset sikala. Ako je od pet do dvadeset godina,
cenićeš muško dvadeset sikala a žensko deset sikala. Ako je od jednog meseca do
godine, cenićeš muško pet sikala, a žensko tri sikla srebra. Ako li bude od šezdeset
godina i više, ako je muško, cenićeš petnaest sikala, a žensko deset sikala (Levitska
XXVII, 2-7).
Da je prvo stanje - stanje neznanja, a isto tako i nevinosti u neznanju, očito je.
Dok traje ovaj period, izlazi na svetlo ono što je najviše spoljašnje, a što pripada
čulnom čoveku; kad je slučaj ovakav, tada neznanje vlada; jer sve što čovek
razume i opaža, sve je iz unutrašnjeg. Iz toga je očito da je nevinost koja postoji u
to vreme, a koja se naziva nevinošću detinjstva, da je to nevinost najviše
spoljašnjega karaktera. Da je drugo stanje stanje poučavanja i znanja, i to je očito;
ovo još uvek nije stanje inteligencije, jer dete u tome dobu ne pravi zaključke od
sebe, niti od sebe razlikuje istine od istina, a ni obmane od istina, nego ih razlikuje
od drugih čije zaključke usvaja. On misli i govori samo o stvarima koje su u
njegovoj memoriji, stoga samo od znanja; niti vidi ili opaža da je stvar takva , osim
po autoritetu svog učitelja, to jest, od drugoga koji mu je rekao tako. A treće se
stanje naziva stanjem inteligencije, jer čovek tada misli, razabire, i oblikuje od
sebe; i ono što on tada zaključi, to je njegovo a ne tuđe. U ovo vreme vera počinje,
jer vera ne postaje vera samoga čoveka, sve dok on ne potvrdi ono što on veruje
od ideja svoje vlastite misli. Pre ovog vremena, vera nije njegova vlastita, nego
nekoga drugoga u njemu; jer je verovao u osobu a ne u stvar /u istinu/. Stoga je
jasno da stanje inteligencije počinje kod čoveka kad njegove misli ne dolaze više
od učitelja, nego od njega samoga; a to sve nije slučaj sve dok se unutrašnje ne
otvori ka nebu; a ono se otvara onoliko koliko čovek živo za nebo, a ne za svet.
Ali poslednje stanje je stanje mudrosti, i to nevinosti u mudrosti; to je stanje kada
čovek više ne misli kako da razume istine i dobra, nego hoće ih i živi ih; jer to je
biti mudar. I čovek može da hoće istine i dobra i da ih živi (tvori) onoliko koliko je
u nevinosti, to jest, sve dok misli da nije mudar ni u čemu od sebe, nego od
Gospoda; tako isto, koliko voli da je tako; otuda to da je ovo stanje nevinosti u
mudrosti.
Iz niza ovih stvari, čovek koji je mudar, može da vidi divne stvari o Božanskom
Proviđenju, kao ove: da je prethodno stanje plan za ona stanja koja slede, i da
otvaranje unutrašnjih stanja počinje od najviše spoljašnjih prema najdubljim
stvarima uzastopno, tako da na kraju one stvari koje su bile spoljašnje, postaju
najdublje, to jest, kao neznanje i nevinost. Jer onaj ko je svestan da je od sebe
neznalica u ovim stvarima, i da sve što zna, da je od Gospoda, i da je to u neznanju
mudrosti, a isto tako i u nevinosti mudrosti. Iz ovoga je sada jasno šta je stanje
inteligencije koje je označeno sa dvadeset, kada se taj obrok koristi da se odredi
čovekovo doba. Značenje toga broja slično je i u drugim odlomcima Reči, kao kod
Mojsija, Izbrojte sav zbor sinova Izrailjevih od dvadeset godina i više, svi koji mogu
ići na vojsku u Izrailju (Brojevi I, 2, 3, 18, i sledeći stihovi). Predmet o kome se
govori u ovome odlomaku je raspoređivanje u okole i kretanje sinova Izrailjevih po
plemenima, a značenje je sređivanje i svrstavanje istina i dobara vere i ljubavi od
Gospoda; o svrstavanju u okole, sređivanju i raspoređivanju, br. 4236, 8103 na
kraju, 8130, 8131, 8155; i po plemenima određivanje dobara i istina vere i ljubavi u
celom nizu, br. 3858, 3826, 3939, 6337, 6397. Pod sinom od dvadeset godina i više
misli se na one koji su u stanju inteligencije, jer kod njih istine i dobra vere i ljubavi
od Gospoda mogu da se urede i rasporede; jer se Gospod uliva u njihovo
Intelektualno i Voljno, uređujući i raspoređujući, kao i uklanjajući i izbacujući
obmane i zla. Stoga se kaže, sinovi od dvadeset godina i više, svako koji ide u
vojsku, jer se vojskom označavaju istine poređane takvim redom da se ne plaše
obmana ni zala, nego ih odbacuju ako ova napadnu. Da se ovakve istine
označavaju vojskom u unutrašnjem smislu, vidi br. 3448, 7236, 7988, 8019.
Ali kod onih koji su u stanju detinjstva i mladosti, to jest, oni koji su ispod
dvadeset, istine i dobra nisu tako sređene da bi išli u vojsku i u rat, jer, kao što je
rečeno, oni ne razaznaju i ne oblikuju zaključke od sebe samih, stoga još ne mogu
racionalnim umom da odbace obmanu ili zlo, a koji ne mogu to da učine, ti se ne
vode u borbu. Stoga se čovek ne uvodi u iskušenja koja su duhovne borbe protivu
obmana i zala, dok nije u stanju inteligencije, to jest, dok ne pravi svoje nezavisne
sudove, br. 3928, 4248, 4249, 8963. Isto je označeno dobom od dvadeset godina
naviše u drugim odlomcima kod Mojsija, Jehova reče Mojsiju i Eleazaru, Izbrojte
sav zbor (skupštinu) sinova Izrailjevih, od dvadeset godina naviše, svakoga ko ide u
rat u Izrailju (Brojevi XXVI, 2). Idenjem u rat se označava u duhovnom smislu ići u
borbu protivu obmana i zala koja su iz pakla.
Onaj ko ne zna da sin od dvadeset godina i naviše, označava stanje inteligencije, ili
one koji su u tome stanju, taj ne može da zna zašto, kad su se bunili protivu
Jehove, zašto se kaže da treba da umru u pustinji svi počev od sina od dvadeset
godina naviše, od onih koji su izašli iz Egipta (Brojevi XIV, 59; XXXII, 10,11), jer oni
koji su u takvom stanju inteligencije da mogu da razabiru, oni prave zaključke i
sude od sebe, jer oni su odgovorni za svoje zlo, ali ne i oni koji još nisu u tome
stanju. Stoga je očito da se sa dvadeset godina, kada se odnosi na doba života,
označava stanje inteligencije ili stanje rasuđivanja. Ali broj dvadeset ima drugo
značenje kada se govori o drugom predmetu, vidi br. 10222.
10226. Neka da prilog Jehovi. Da ovo označava pripisivanje samo Gospodu, vidi se
iz značenja priloga Jehovi, a to je ono što pripada samo Gospodu, vidi br, 10093.
Da ovo označava sve istine i dobra vere i ljubavi, s njihovim redom i rasporedom,
vidi se iz onoga što prethodi.
10227. Bogati da ne da više, a siromah da ne da manje od pola sikla, kad daju
prilog Jehovi. Da ovo označava da svi, ma kakvi da su, treba da tako pripisuju
Gospodu sve stvari istine od dobra, vidi se iz značenja bogate osobe, što označava
onoga koji obiluje istinama i dobrima, kao i njihovim poznavanjem, o čemu ćemo
ubrzo govoriti; i iz značenja siromašne osobe, što označava onoga ko ne obiluje
ovim stvarima, a o čemu ćemo uskoro govoriti; i iz značenja ne davati više ili
manje, što označava sve podjednako; i iz značenja pola sikla, što su sve stvari istine
od dobra, vidi br. 10221; i iz značenja davati Jehovi, što znači pripisivati Gospodu,
jer Jehova u Reči označava Gospoda, vidi šta je navedeno, br. 9373. Iz ovih je stvari
očito da se bogatom osobom ,koja da ne da više ,a siromašna osoba manje nego
pola sikla Jehovi, da se označava da ma kakvi da su, treba da pripisuju podjednako
sve stvari istine od dobra Gospodu.
Ovde je slučaj ovakav: svi imaju moć da shvataju i da budu mudri, ali neki su
manje mudri od drugih zato što ne pripisuju sve što pripada inteligenciji, to jest,
svu istinu i dobro Gospodu. Oni koji pripisuju sve Gospodu mudriji su od ostalih,
jer sve stvari koje pripadaju istini i dobru, koje čine mudrost, ulivaju se iz neba, to
jest, od Gospoda tamo. Pripisivanje svega Gospodu čini da se čovek otvara iznutra
prema nebu, jer ovo ga vodi da prizna da ništa od istine i dobra nije od njega; jer
koliko to čini, toliko odstupa ljubav prema sebi, a u isto vreme odlazi i mrkla tama
koja potiče od obmana i zala; a toliko ulazi u nevinost, i u ljubav i veru prema
Gospodu; a kao rezultat on se povezuje sa Božanskim; a influks i prosvetlenje
slede. Iz svega ovoga je očito zašto je neko mudriji a drugi manje mudar, kao i to
zašto bogati da ne daje više nego siromašni; jer svi oni imaju podjednaku moć da
rastu u mudrosti.
Pod moći da se raste u mudrosti ne označava se moć razmišljanja o istinama i
dobrima od znanja, niti na moć da čovek potvrdi sve što mu se dopada, nego da se
uočava šta je istinito i dobro, da se bira ono što je pogodno, i da se koristi za
ostvarenje svrha u životu. Oni koji pripisuju sve stvari Gospodu, oni razaznaju i
biraju a tako isto i primenjuju; dok oni koji ovo ne čine, to pripisuju sve sebi
samima, i oni su vešti u umovanju o istinama i dobrima, i govore samo ono što su
stekli od drugih, i to ne iz razuma, nego iz memorije. Pošto ne mogu da vide istinu
iznutra, oni su izvan nje, i potvrđuju sve što primaju, bilo da je istinito ili lažno. Oni
koji su sposobni da ovo čine sa više učenosti jer imaju znanje iz nauka, za te svet
misli da su mudriji od ostalih; međutim, što više pripisuju sebi, to jest, što više
vole ono što sami misle od sebe, to su više ludi, jer potvrđuju obmane više nego
istine, a zla više nego dobra. Jer takvim osobama izvor svetlosti su obmane i prividi
sveta, a to je njihovo vlastito svetlo, koje se naziva prirodnim svetlom, a koje je
odvojeno od svetlosti neba; a ovo svetlo, kada se odvoji od istina i dobara neba,
samo je mrkli mrak.
Da bogatstva i obilje označavaju ono što se odnosi na inteligenciju i mudrost, a
stoga i na poznavanje istine i dobra, nazvano duhovnim bogatstvom i obiljem,
jasno je iz odlomaka u Reči gde se imenuju; kao kod Isaije, Tada ću obići plod
ohologa srca cara Asirskoga, jer reče: krepošću ruke svoje učinih i mudrošću
svojom, jer sam razuman i; i premestih međe narodima i blago njihovo zaplenih i
kao junak oborih stanovnike. I ruka moja nađe kao gnezdo bogatstvo u naroda (X,
12-14). Predmet o kome se ovde govori u unutrašnjem smislu su oni koji se uzdaju
u vlastitu inteligenciju i veruju da istinska mudrost ne dolazi od neba, nego od njih
samih. Car Asirski označava umovanje; u ovome slučaju, od svoje vlasitite
inteligencije, br. 1186; otuda zapleniti blago i bogatstvo naroda je razrušiti one
stvari koje se odnose na istinu od inteligencije i mudrosti. Ponovo, Proroštvo na
stoci južnoj: odneće blago svoje kamilama na grbama u Egipat (XXX, 6, 7). Stoka
južna označava one koji su unutar Crkve, stoga u svetlosti istine od Reči, ali koji
čitaju Reč samo radi znanja , a ne radi svrha u životu; jer jug označava tamo gde je
svetlost istine, stoga gde je Reč, br. 3195, 3708, 5672, 9642; magare označava
znanje, a kamila označava isto. Da magare ima ovo značenje, vidi br. 5492, 5741,
7024; tako isto i kamila, br. 3048, 3071, 3145, 4516; a tako i Egipat, vidi što je
navedeno, br. 9391.
Da ova proroštva treba razumeti u unutrašnjem smislu, vidi se iz toga što bez
toga niko ne bi znao na šta se misli pod južnom stokom , i nošenjem blaga na
grbama kamila, u Egipat. Ponovo, kod istoga proroka, I daću ti blago tajno i
bogatstvo sakriveno, da poznaš da sam ja Jehova (XLV, 3); gde tajno blago i
bogatstvo sakriveno ozačavaju one stvari koje se odnose na nebesku inteligenciju i
mudrost, koji su sakriveni od prirodnog čoveka. I kod Jeremje, Greh je Judin
zapisan gvozdenom pisaljkom. Goro s poljem, daću imanje tvoje, sve imanje tvoje
daću da se razgrabi (XVII, 1,3). Juda se naziva gorom s poljem, jer je Juda bio
reprezentativ nebeske Crkve; jer gora označava ljubav nebeske Crkve, br. 6435, a
polje označava Crkvu, br. 2971, 3766, 7502, 9295; bogatstvo i blago koje će biti
dato kao plen, označava sve istine i dobra Crkve, koja će se rasuti. Ponovo, Jer što
se uzdaš u svoja dela i u blago svoje, za to ćeš se i ti uzeti (XLVIII, 7); blago i u
ovome odlomku označava doktrinarne postavke i znanje Crkve. Ponovo, Mač na
konje njegove, i na svu mešavinu što je usred njega; mač na blago njegovo, i
ragrabiće se. Suša na vode njegove, i usahnuće (L, 37, 38). Ove su reči usmerene
protiv Haldejaca, kojima se označavaju oni koji se drže spoljašnjeg bogoštovanje
bez unutrašnjeg, stoga one koji ustima ispovedaju istine Reči, ali u srcu ih poriču;
mač označava obmanu koja se bori protivu istina, br. 2799, 4499, 327, 5321; konji
označavaju Intelektualno, br. 2760-2762, 3217, 8294; kola označavaju stvari koje
se odnose na doktrinu (nauk), br. 5321, 8215; blago koje će biti razgrabljeno
označava istine i dobra Crkve koja će se izokrenuti i nestati kroz primenu na zla
ljubavi prema sebi i svetu; suša na vodi, nedostatak i rasipanje istina vere; da voda
označava istine vere, vidi br. 2702, 3058, 8568, 9323.
Ko ne može da vidi da doslovni smisao ne daje pravo značenje ovih reči?
Jer šta ima veze sa svetošću Crkve, ili neba, u ovim izrazima, i kakav je to u njima
smisao, da će mač ići protivu konja, protivu kola, protivu izmešane gomile, protivu
blaga, i da će biti suša na vodi koja će se isušiti? Iz ovoga i drugih odlomaka Reči,
može se stoga videti da postoji duhovni smisao, različit od prirodnog, u svakom
izrazu, i da se Reč bez toga smisla ne može nazivati svetom, i da se u mnogim
odlomcima ne može razumeti. Ponovo, kod Jeremije, O Babele, koji ležiš kraj vode
velike i imaš mnogo blaga! (LI, 13); Babel označava one koji imaju Reč, pa stoga i
sva dobra i istine Crkve, ali koji ih koriste za ljubav prema sebi, i koji ih tako
oskrvnjuju, br. 1326. Ovo je tako isto bilo predstavljeno carem Vavilonskim koji je
uzeo sve posude hramovske koji su bilie zlatne i srebrene, i da je pio iz njih, i da je
slavio bogove zlatne i srebrne (Danilo V, 2-4 i sledeći stihovi); otuda se za Babel
kaže da sedi (stanuje) na mnogim vodama, i da je pun blaga. Vode označavaju
istine, a u obrnutom značenju obmane, br. 2702, 3958, 8568, 9323. Ovo je dalje
opisano u Otkrovenju, gde se blaga Vavilona, koja se nazivaju trgovinom, i
nabrajaju (pogl. XVIII.). I kod Jezekilja, Evo, ja ću dovesti na Tir Navukodonosora
cara Vavilonskoga sa severa; koji će kopitama svojih konja gaziti po ulicama tvojim;
popleniće blago i opleniti trg tvoj (XXVI, 7,12). Tirom se označava Crkva u pogledu
poznavanja dobra i istine, br. 1201; Navukodonosorom, carem Vavilonskim, koji će
svetogrditi i pustošiti (br. 1327), a što je slučaj kad istine i dobra Crkve služe kao
sredstva da se povlađuje zlima ljubavi prema sebi i svetu, preko krivih primena; jer
u takvom slučaju zla tih ljubavi su unutra u srcu, dok su svete stvari Crkve na
usnama; kopita konja označavaju najviše prirodne stvari koje su poznavanja ,ali
samo u memoriji, br. 7729, a ulice /označavaju/ istine vere , br. 2336; blago i
trgovina označavaju poznavanja dobra i istine.
Zato što se Tirom označavaju poznavanja dobra i istine, br. 1201, stoga se tamo
gde se u Reči o Tiru govori, tu se govori i o trgovini i bogatstvu, kao kod istoga
proroka, Tarsis (Tir) trgovaše s tobom mnogim svakojakim blagom: sa srebrom,i
gvožđem, s kositrom, i s olovom Sinovi Dedanovi (Damaskus) su s tobom trgovali
mnogim blagom, tako si obogatio careve zemaljske (XXVII, 1 do kraja). Ponovo,
Stekao si blago mudrošću svojom i razumom svojim, i nasuo si zlata i srebra u
riznice svoje (XXVIII, 4, 5); predmet je i ovde Tir, što jasno pokazuje, da se
bogatstvom i blagom u Reči označava duhovno bogatstvo i blago, a to su
poznavanja dobra i istine, a koja su sredstava preko koji se dolazi do mudrosti.
Tako isto i kod Zaharije, I Tir sagradi sebi grad, i sabra srebra kao praha, i zlata kao
kala po putu. Gle, Gospod će ga oterati, i svrći u more silu njegovu (IX, 3,4). I kod
Davida, Sva je ukrašena kći careva iznutra, haljina joj je zlatom iskićena (Psalam
XLV, 13). U ovome se odlomku opisuje Crkva u pogledu osećanja za istinu, i naziva
je carskom kćeri, br. 2362, 3963, 466, 6148; pa se kaže da će kći careva nuditi dar,
i da će bogati tražiti tvoju milost, gde bogati označavaju one koji obiluju u
istinama i dobrima. I kod Osije, Baš se obogatih, i stekoh blago (XII, 8,9); ovde se
sa obgatiti se, i steći blago, označava da se obogatio ne svetskim nego nebeskim
blagom i bogatstvom; jer se Efraimom označava Intelektualno Crkve, koje je
prosvetljeno kad se čita Reč, br.5354, 6222, 6238, 6267. I u Otkrovenju, Anđelu
crkve u Laodikiji, jer govoriš: bogat sam, i obogatio sam se, i ništa ne potrebujem ;
a ne znaš da si nesrećan, i nevoljan, i siromah, i slep, i go. Savjetujem te da kupiš u
mene zlata žeženoga u ognju, da se obogatiš, u bele haljine da se obučeš (III,
17,18). Predmet o kome se govori je Crkva koja čini da je jedino što se odnosi na
Crkvu, da su to gola poznavanja ,pa se sama uzdiže pred drugima, iako su
poznavanja samo sredstva kojima se popravlja i usavršava život. Stoga ,onaj koji ih
poseduje, a bez života u skladu s njima, taj je siromah, nevoljan, potrebit, slep, i
go. Kupiti zlato prečišćeno (žeženo u ognju) označava sebi priskrbiti ono što je
istinski dobro od Gospoda, a bele haljine označavaju sebi pribaviti od Gospoda
stvarne istine od toga dobra. Da zlato označava dobro ljubavi, vidi ono što je
navedeno, br. 4545, 5245, 9814, 9952. I kod Jeremije, I, Jehove, dajem svakome
prema putovima njegovijem i po plodu dela njegovijeh. Kao što jarebica leži na
jajima, i ne izleže, tako ko sabira bogatstvo ali s nepravdom, u polovini dana svojih
ostaviće ga, i najposle će biti lud (XVII, 10, 11).
Predmet o kome se ovde govori su oni koji sebi stiču poznavanja ne gledajući
na to kako da se obogate, to jest, kako bi gomilali znanja, iako bi trebalo da svoje
usluge usmere ka životu; to je ono što je označeno jarebicom, ali koja ne izleže, i
bogaćenjem ali ne razumom (nego s nepravdom). I kod Luke, Tako dakle svaki od
vas koji se ne odrekne svega što ima, ne može biti moj učenik (XIV, 33). Onaj ko ne
zna da bogatstvo, u unutrašnjem smislu, označava duhovno bogatstvo i blago, a to
su znanja iz Reči, taj doista misli da treba da se liši svega bogatstva da bi bio
spasen. Ali to nije značenje ovih reči, jer blago ovde označava sve što čovek stekne
pomoću svoje vlastite inteligencije; jer niko ne može da bude mudar od sebe, nego
samo od Gospoda. Stoga, odreći se svoga bogatstva je ne pripisivati sebi ništa od
inteligencije i mudrosti; a ko ovo ne zna, taj ne može da prima pouku od Gospoda,
niti da bude Njegov učenik. Zato što se posedom, bogatstvom, obiljem, srebrom, i
zlatom, označavaju stvari inteligencije i mudrosti, stoga se carstvo nebesko
upoređuje sa blagom sakrivenim u polju (Mateja XIII, 44); stoga se kaže da ne
sabiraju sebi blaga na zemlji, gde moljac i rđa kvari, i gdje lupeži potkopavaju i
kradu. Jer gde je vaše blago, tamo je i srce vaše (Mateja VI, 19-21; Luka XII, 33, 34).
Oni koji ne znaju da se pod bogatašem misli na onoga ko poznaje istinu i dobro, to
jest, na onoga ko ima Reč, a da se pod siromahom misli na onoga ko nema tih
znanja, ali koji ih želi, taj mora da misli da se bogatim označava onaj ko ima a koji
je obučen u purpur i u tanko platno, a pod siromahom da se označava čovek koje
je ležao pred njegovim vratima (Luka XVI), da se tu misli na bogatog čoveka i
siromašnog u skladu s običnim začenjem ovih izraza, iako se tu bogatašem
označava Jevrejska nacija , koja je imala Reč; pupurom, u koji je bio obučen
bogataš, označava se ono što je dobro, br. 9467; dok se siromahom, koji je ležao
pred vratima, označavaju oni koji su izvan Crkve, i koji nemaju Reč, a žele /da
imaju/ istine i dobra neba i Crkve. Stoga je očito da se bogatašem označavaju oni
koji imaju Reč, stoga Božanske Istine; kao i u proročkim rečima Marijinim kod
Luke, Bog napuni gladne blaga, a bogate otpusti prazne (I, 53). Gladni u ovome
odlomku označavaju one koji se na drugim mestima nazivaju siromašnim, to jest
one koji nemaju hleba i vode, a koji su stoga gladni i žedni, ili koji ne znaju šta je
dobro i istinito, ali to žele da znaju. Hlebom i vodom se , u Reči, označava dobro i
istina, br. 9323; a gladovanjem i žeđi označava se želja za ovakvim stvarima. Takvi
su označeni siromasima i na drugim mestima, kao kod Luke, Blago siromašnima,
jer je njihovo carstvo nebesko; blago onima koji gladuju, jer će se nasititi (VI, 20,
21).
Ponovo, Gospodar reče slugi da ide po ulicama i stazama grada, i da dovede
siromašne, kljaste, i koji hramaju, kao i slepe (XIV, 21). Ponovo, Siromašnima se
propoveda dobra vest (VII, 22). I kod Mateje, Siromašni slušaju dobru vest (XI, 5). I
kod Isaije, I prvenci siromaški nahraniće se, i ubogi će počivati bez straha (XIV, 30).
Ponovo, I potrebiti će se veoma radovati u Svecu Izrailjevom (XXIX, 19). I kod
Sofonije, I ostaviću u tebi narod nevoljan i siromašan, i oni će se uzdati u ime
Jehovino, i oni će ležati, i ne će biti nikoga da ih plaši (III, 12, 13). I kod Isaije,
Siromahe i uboge, koji traže vode, a nje nema, kojima je jezik osušen od žeđi, ja,
Jehova, ne ću ih ostaviti. I otvoriću reke na visovima, i izvore usred dolina, pustinju
ću obratiti u jezero vodeno (XLI, 17,18). Siromašni i potrebiti koji traže vode su oni
koji žele saznanja o dobru i istini; voda označava istinu; želja se opisuje njihovim
jezikom koji se suši od žeđi; a obilje koje će primiti opisuje se rekama koje će
poteći na bregovma i izvorima u dolinama.
Iz svega ovoga se dalje vidi da se nebeske stvari, a koje su istine vere i dobra
ljubavi, da se označavaju zemaljskim stvarima, kao što su vode, reke na
bregovima, izvori u dolinama, i da su ovi potonji izrazi doslovni smisao Reči, a
prethodni da su duhovni, i da je Reč zbog ovoga smisla Božanska, a bez njega nije
Božanska. Značenje bogatstva i obilja, koji označavaju one stvari koje se odnose na
inteligenciju i mudrost, dolazi tako isto od korespondencija; jer u nebu među
anđelima sve izgleda da sjaji, kao da je zlato, srebro, i drago kamenje, zato što su
oni (anđei) u inteligenciji od istine i u mudrosti od dobra; jer se unutrašnja stanja
anđela na taj način prikazuju pogledu zbog korespondencije. Tako isto, kod
duhova koji su ispod neba, postoje bogatstva, u izgledu, u skladu s njihovim
stanjima primanja istine i dobra od Gospoda.
10228. Na očišćenje duša vaših. Da ovo označava da zla treba da se odstrane, vidi
se iz značenja očišćenja za njihove duše, što ozačava biti očišćen ili oslobođen od
zala preko istina vere, vidi gore, br. 10218; a pošto očišćenje ili oslobođenje od
zala nije ništa drugo nego njihovo uklanjanje, to je stoga i ovo označeno istim
rečima. Da se čovek ne oslobađa od zala i da se ne čisti od njih, nego da se
uzdržava od njih, kada ga Gospod drži u dobru, pa se tako zla uklanjaju, vidi šta je
navedeno, br. 10057.
10229 I uzevši srebro (novce) za očišćenje od sinova Izrailjevih. Da ovo označava
istine od dobra, koje očišćavaju i koje pripadaju Crkvi, vidi se iz značenja srebra,
što označava istinu od dobra, vidi br. 1551, 2954, 5658, 6917, 8932; i iz značenja
očišćenja , što označava očišćenje od zala, vidi gore, br. 10218; stoga srebro za
očišćenje označava istine koje očišćavaju; i iz reprezentacije sinova Izrailjevih, što
označava Crkvu; vidi što je navedeno, br. 9340. Nazivaju se istinama koje
očišćavaju, jer se svako očišćavanje vrši pomoću istina, vidi br. 2799, 5954, 7918,
9089. Ovakav je slučaj; čovek misli samo zlo, jer od sebe samog on ne misli o Bogu,
niti misli ono što je dobro i pravo u odnosu na bližnjega, osim ako je to radi njega
samoga; niti misli o nebu i večnom životu, nego o svetu i životu u svetu. Sve dok je
čovek u ovome stanju, on misli od onih stvari koje su ispod, a ne od onih koje su
iznad njega, stoga misli od pakla a ne od neba. Stoga, kako bi mislio ono što je
dobro, on mora da misli od neba, stoga mora da učini da se njegov um podigne ka
nebu. Ovo se postiže samo uz pomoć istina koje pripadaju Crkvi, a koje dolaze iz
Reči; jer ove istine uče o prirodi Boga, o tome ko je bližnji, da postoji nebo, i večni
život, a posebno šta su dobro i zlo. l kada ove istine uđu u čovekov um, unutrašnje
se otvara iznad sebe, i odvaja se od onoga što je ispod; na taj način se odvaja od
zala. Stoga je očito da se svako očišćenje ili uklanjanje zala ostvaruje pomoću
istina, koje se stoga nazivaju istinama koje očišćavaju.
10230. Ostavi ih za potrebu /za rad, delo/ u šatoru od sastanka. Da ovo označava
povezivanje s nebom preko priznavanja da su sve istine i dobra od Gospoda, vidi
se iz značenja dela u šatoru od sastanka, što označava delo i sačinjava nebo, jer
delo to čini; a šator od sastanka označava nebo gde je Gospod. Da šator od
sastanka označava nebo gde je Gospod, vidi br. 9457, 9481, 9485, 9963; tako isto
označava i ono što povezuje čoveka s nebom, jer ono što sačinjava delo, to sa
injava i nebo kod čoveka, kao što ga i povezuje s nebom. Povezivanje je označeno
priznanjem da sva dobra i istine dolaze od Gospoda, jer ono što se daje za rad u
šatoru sastanka bilo je pola sikla, što se naziva srebro iskupljenja zbog
prebrojavanja naroda; da se davanjem sikla označava pripisivanje svih stvari vere i
ljubavi Gospodu, br. 10220, 10221; a prebrojavanjem se označava sređivanje i
raspoređivanje svih stvari koje Gospod vrši, br. 10218.
10231. I biće sinovima Izrailjevim za spomen pred Jehovom. Da ovo označava
čuvanje Crkve i svih stvari koje pripadaju Crkvi kroz Gospoda, vidi se iz
reprezentacije sinova Izrailjevih, da su oni Crkva; vidi ono što je navedeno, br.
9340; i iz značenja spomena, kad je pred Jehovom, to jest radi održanja, vidi br.
10146.
10232. Za očišćenje duša vaših. Da ovo označava ,pošto se zla tako uklanjaju, vidi
se iz značenja iskupljenja za njihove duše, to jest, radi uklanjanja zala pomoću
istina, vidi gore, br. 10228. Iskupljejem za vaše duše ,ovde se označava pošto su
zla uklonjena, a ne ukloniti zla, jer ove stvari slede one koje prethode. Jer u
unutrašnjem smislu značenje reči, u skaldu s njihovom vezom u slovu, ne uzima se
u obzir; ali smisao ide dalje, i tu se govori da je održanje Crkve i svih stvari koje
pripadaju Crkvi od Gospoda, kada se se zla ukone. Jer tako se Crkva održava kod
čoveka, jer zla to više ne sprečavaju; jer se Gospod neprekidno uliva sa Svojom
milošću, i proviđa da se dobra i istine ne samo održe kod čoveka, nego i da se
umnožavaju i rastu; ali sve dok zla vladaju, istine i dobra Crkve , koja se ulivaju od
Gospoda, ili se odbacuju, ili guše, ili izokreću od čoveka; dok onda, kada se ulone
zla, one se primaju i priznaju.
10233. Sthovi 17-21. 17. Još reče Jehova Mojsiju govoreći: 18. Načini i
umivaonicu od mjedi i podnožje joj od mjedi za umivanje; i metni je između
šatora od sastanka i oltara, i nalij u nj vode, 19. Da iz nje pere Aron i sinovi
njegovi ruke svoje i noge svoje. 20. Kad idu u šator od sastanka, neka se umivaju
vodom, da ne izginu, ili kad pristupaju k oltaru da služe i da pale žrtvu ognjenu
Jehovi. 21. Tada neka peru ruke svoje i noge svoje da ne izginu. To neka im bude
uredba večna Aronu i semenu njegovu od kolena do kolena.
17. Još reče Jehova Mojsiju govoreći, označava ono što se opaža kroz ilustraciju
preko Reči od Gospoda; 18. Načini i umivaonicu od mjedi,označava
dobroprirodnog čoveka, u kome dolazi do očišćenja; i podnožje joj od mjedi,
označava dobro poslednjeg u prirodnom čoveku, koje /dobro/ je u čulnom; za
umivanje,označava očišćenje od zala i obmana; i metni je između šatora od
sastanka i oltara, označava da bi došlo do povezanosti između istine i dobra; i nalij
u nj vode,označava istine vere preko kojih se vrši očišćenja u prirodnom; 19. Da iz
nje pere Aron i sinovi njegovi, označava reprezentativ očišćenja i preporađanja
čoveka po Gospodu; ruke svoje i noge svoje, označava ono što je unutrašnje i
spoljašnje kod čoveka; 20. Kad idu u šator od sastanka, označava bogoštovanje od
dobra vere; neka se umivaju vodom ,označava očišćenje pomoću istina vere; da ne
izginu, označava da ne bi nestao reprezentativ; ili kad pristupaju k oltaru da služe i
da pale žrtvu ognjenu Jehovi, označava bogoštovanje od dobra ljubavi. 21. Tada
neka peru ruke svoje i noge svoje, označava očišćenje unutrašnjeg i spoljašnjeg u
čoveku; da ne izginu, označava da ne bi nestao reprezentativ; to neka im bude
uredba večna, označava večni zakon reda; Aronu i semenu njegovu od kolena do
kojena, označava one koji primaju stvari koje proističu od Gospoda, stoga one
ljude koje On preporađa.
10234 I još reče Jehova Mojsiju govoreći. Da ovo označava opažanje od
prosvetlenja kroz Reč od Gospoda, vidi se iz značenja Jehova reče Mojsiju, što
označava prosvetlenje kroz Reč od Gospoda, vidi br. 10215; i iz značenja govoreći,
što oznčava opažanje, vidi br. 2862, 3509 ,5743, 8660. Treba primetiti da, kad god
nešto novo, što se pre nije pominjalo, treba da se objasni, tada se kaže, Jehova
reče Mojsiju, kao u ovome poglavlju, stihovi 11, 17, 22, 34; kao i u drugim
odlomcima. Nova stvar, koja se sada objašnjava ,je očišćenje od zala i obmana.
10234 (18) Načini i umivaonicu od mjedi. Da ovo označava dobro prirodnog
čoveka, u kome dolazi do očišćenja, vidi se iz značenja umivaonice, u kojoj je voda
kojom se pere, što označava prirodnog čoveka, o kome ćemo ubrzo govoriti; i iz
značenja mjedi, što je njegovo dobro , vidi br. 425, 1551, predmet o kme se govori
u onome što sledi, je pranje, i kaže se da Aron i njegovi sinovi treba da peru ruke i
noge kad ulaze u šator od sastanka, ili kada prilaze oltaru da bi služili; i na drugim
mestima kaže se da oni koji postanu nečisti, da treba da operu i sebe i svoje
haljine; i da će tako biti čisti; iz čega se vidi da pranje označava očišćenje od zala;
tako je pranje tela i haljina predstavljalo očišćenje srca i uma. Svako ko misli na
prosvetljen način, može da vidi da se zla srca i uma ne uklanjanju pranjem, nego
samo nečistoća tela i haljina, i da se zla ne mogu oprati vodom, nego samo
pokajanjem. Iz svega se ovoga dalje vidi da su one stvari koje su ustanovljene kod
Izrailjske nacije, bile spoljašnje stvari koje predstavljaju unutrašnje, i da su ove bile
suštinski svete stvari Crkve kod njih, a ne spoljašnje stvari bez ovih. Ali da je ta
nacija činila da se sve sveto sastoji samo u spoljašnjim stvarima, a ne u
unutrašnjim, jasno je iz Gospodovih reči kod Mateje, Teško vama književnici i
fariseji, što čistite spolja čašu i zdelu, a iznutra su pune grabeža i nepravde. Vi ste
kao okrečeni grobovi, koji se spolja vide lepo, a unutra su puni kostiju mrtvačkijeh i
svake nečistoće (XXIII, 25-27; i Marko VII, 2-8; i Luka XI, 39).
Umivaonica označava Prirodno, jer pranje u njoj označava očišćenje od zala, a
očišćenje od zala izvodi se u prirodnom čoveku; zdelama se označavaju stvari koje
pripadaju prirodnom čoveku, br. 3068, 3079, 9394, jer je prirodno prijemnik
duhovnih stvari koje pripadaju unutrašnjem čoveku. Prirodnim se označava
spoljašnji deo čoveka, koji se naziva spoljašnji čovek. Možda izgleda čudnovato da
umivaonik označava prirodno kod čoveka; ali treba primetiti da se ovde govori u
unutrašnjem smislu o očišćenju od zala, a čovek je taj koji se čisti. Stoga sledi, da
se onim u čemu se vrši pranje označava nešto što pripada čoveku. Umivaonica
označava prirodno, jer u njoj se, kao što je rečeno, vrši se pranje. Osim toga, sve
stvari koje su bile ustanovljene kod Izrailjske i Jevrejske nacije, označavale su stvari
koje pripadaju nebu i Crkvi, stoga označavaju stvari koje su u čoveku, jer da nisu
označavale nešto u čoveku, ne bi bile reprezentativne. Pošto se umivaonicom
označava Prirodno u čoveku, to se vodom u umivaonici označavaju istine vere, a
pranjem očišćenje od zala, stoga mjedenim morem pored hrama, kao i sa
dvanaest volova koji su ga nosili, može da se zna značenje deset drugih
umivaonica postavljenih blizu hrama, kao i deset lovova volova, heruvima ucrtanih
na njima,kao i točkova na kolima ispod njih.
Značenje svih ovih stvari je očito kada se znaju značenja umivaonice, vode, i
pranja, i ako se zna kako izgleda stvar s očišćavanjem od zala u čoveku, jer je
svaka pojedina stvar reprezentativ duhovnih i nebeskih stvari. Mjedeno more
Solomonovo, postavljeno blizu hrama, ovako se opisuje: I sali more; deset lakata
beše mu od jednoga kraja do drugoga, okruglo u naokolo, a pet lakata beše visoko,
a uonaokolo beše mu trideset lakata. I ispod kraja njegova bijahu ispupčene kao
jabuke svuda unaokolo po deset na jedan lakat, kojima beše optočeno more
naokolo, dva reda jabuka beše saliveno s njim. I stajaše na dvanaest volova; tri
gledahu na sever, tri gledahu na jug, a tri gledahu na istok; a more stajaše nad
njim ozgo, a zadnja strana svih njih beše unutra. I debljina mu beše s podlanice, a
kraj mu beše kao kraj u čaše, kao cvet ljiljanov, i primaše dve hiljade vata. A more
beše postavljeno na desnom ramenu kuće prema istoku s juga (o Carevima VII,
23-26, 39). Ova se posuda ili ova umivaonica naziva morem, jer se morem
označava Doslovno značenje, i ono pripada prirodnom čoveku. Ovo more
označava Doslovno znanje uopšte, vidi br. 28, 2850, 8184; a da Doslovno značenje
pripada prirodnom čoveku, br. 1486, 3019, 3020, 6077, 9918. Ova umivaonica je
bila kao obod čaše, jer se čašom, zdelom, ili posudom za piće, označava Doslovno
značenje koje pripada prirodnom ili čulnom čoveku, br. 9557, 9996. Sa dvanaest
volova označavala su se dvanaest dobara prirodnog ili čulnog čoveka zajedno, jer
su bili umesto podnožja, a podnožjem se označava poslednje, koje daje potporu.
Da dvanaest označava sve zajedno, vidi br. 3272, 3858, 3913; i da vo označava
dobro prirodnog čoveka, br. 2781, 9135. Oni su gledali na sve strane sveta, jer je
dobro prirodnog čoveka prijemnik svih stvari koje se ulivaju od sveta, kako onih
koje se odnose na dobra tako i onih koji se odnose na istine. Prečnik od deset
lakata označava ono što je potpuno, br. 3107: a obod od trideset lakata označava
punu povezanost, br. 9082. Dve hiljade vata označavali su povezivanje dobra i
istine, stoga očišćenje i preporod, jer preporod nije ništa drugo nego povezanost
dobra i istine. Dve tisuće označava isto što i dva, jer pomnoženi brojevi imaju isto
značenje kao i prosti brojevi od koji su postali množenjem, br. 5291, 5335, 5708,
7973; da dva označava povezanost, vidi br. 5194, 8423. Mjedeno more
postavljeno na desno rame kuće prema istoku s juga, označavalo je da je gledalo
prema Gospodu, jer Gospod je istok, br. 101, 9668. Kuća ili hram označava nebo i
Crkvu gde je Gospod, br. 3720. Iz ovih razmatranja sada je jasno da mjedeno more
pa stoga i umivaonica označavaju Prirodno čovekovo gde se vrši očišćenje.
10236. I podnožje joj od mjedi. Da ovo označava dobro poslednje u Prirodnom,
koje se naziva Čulnim, što označava poslednje Prirodnog, koje se naziva Čulnim; i
iz značenja mjedi, što označava dobro, vidi gore, br. 10235. Podnožje označava
poslednje Prirodnog, koje se naziva spoljašnje Čulno, jer se umivaonicom, koja je
bila iznad, označava Prirodno u kome se vrši očišćenje; otuda se onim što je ispod
označava ono što je na najnižem mestu, to jest, u poslednjem, stoga spoljašnje
Čulno u čoveku. Prirodno u čoveku je spoljašnje, srednje, i unutrašnje. Spoljašnje
Prirodnog komunicira sa svetom, i naziva se spoljašnjim Čulnim. Unutrašnje
Prirodno komunicira s unutrašnjim čovekom, koji je u nebu. Srednje Prirodno
povezuje oba; jer gde god je spoljašnje i unutrašnje, tamo mora da bude i srednje
Prirodno koje sjedinjava. Da Prirodno u čoveku ima spoljašnje, srednje, i
unutrašnje, vidi br. 4009, 4570, 5118, 5120, 5649, 9216. Čulnim, koje je poslednje
Prirodnog, označava se ono što se naziva telom, i što nestaje kad čovek umre,
stoga, je to ono što mu služi za njegove dužnosti u svetu, kao što je čulo vida,
sluha, mirisa, ukusa, i dodira. Da je ovo Čulno poslednja podloga (plan), s kojom je
čovekov život povezan, i na kojoj počiva kao na podnožju, jasno je; jer je to
neposredni dodir sa svetom, i pomoću ovoga najdalja struktura sveta ulazi, a nebo
izlazi. Ovo Čulno je zajedničko čoveku i životinjama; dok je spoljašnje Čulno, koje
nije zajedničko čoveku i životinjama, to je ono koje čovek ima preko svoje
memorije, i koje se oblikuje stvarima koje pripadaju svetu, telu, i zemaljskim
stvarima. Čovek koji misli i umuje samo od ovih, a ne od unutrašnjih stvari, naziva
se čulnim čovekom. Ovo Čulno ostaje kod čoveka posle smrti, ali je tiho. Ovo
spoljašnje Čulno je ono što se zapravo označava podnožjem. Priroda ovoga bila je
predstavljena sa deset umivaonica, koje su bile postavljene blizu hrama. Ova
podnožja su ovako opisana: Solomon načini deset podnožja od mjedi, u dužinu od
četiri lakta bejaše svako podnožje, a u širinu od četiri lakta, a u visinu od tri lakta.
...A na oplati među uglovma bijahu lavovi i volovi i heruvimi, a na uglovima bejaše
stupac ozgo, a ispod lavova bejaše venac okovan. Osim toga, svako je podnožje
imalo četiri točka od mjedi s pločama mjedenijem, i na četiri ugla bejahu kao
ramena, a ramena su bila salivena ispod umovaonice; točkovi su bili napravljeni ,te
izlažahu na podnožju, i svaki točak bejaše visok podrug lakta; naprava točkova
bejaše kao naprava kolskih točkova; njihove osovine, glavčine, naplaci, i paoci, sve
beješe saliveno. Blizu ovog je načinio deset podnožja, svi su bili saliveni. ....I četiri
ramena bejahu na četiri ugla od svakoga podnožja, a iz podnožja izlažahu ramena.
Na taj način načini deset podnožja; bili su jednako saliveni, jedne mjere i jednih
razmera; I načini deset umivaonica koje uzimahu deset vata; svaka umivaonica
beše četiri lakta ( o Carevima VII, 27-39).
Priroda spoljašnjeg Čulnog u čoveku ovde se opisuje preko reprezentativa, a
posebno Gospodova zaštita, kojom sprečava čoveka da uđe u ono što se odnosi na
nebo i Crkvu od Čulnog, stoga od sveta; jer je to suprotno Božanskom redu; jer
svet ne može da uđe u nebo, nego nebo u svet, kao što je slučaj kada se Gospod
kroz nebo uliva kod čoveka, prosvetljava ga, uči ga, i vodi ga, kroz Reč.
Da je ulaziti od sveta, u stvari neba suprotno Božanskom redu, jasno je po
onima koji ulaze od svog Čulnog, to jest, od znanja sveta, jer oni ništa ne veruju.
Zaštita da se to ne desi označena je lavovima, volovima, i heruvima; jer lavovi
označavaju zaštitu kojom se sprečava da istine uđu, jer lavovi označavaju istine u
njihovoj moći, br, 6367, 6369. Volovima se označava zaštita kojom se sprečava da
dobra uđu, jer volovi označavaju dobra u njihovoj moći, br. 2781. Da se heruvima
označava zaštita Gospodova kojom sprečava da se ovo desi, br. 308, 9509. Da
ramena, koja se ovde pominju, označavaju moć i otpor, vidi br. 1085, 4931-4937,
9836. Točkovima kao od kola označava se moć da se postane mudar kada sve
ulazi od neba, jer se tada sve odvija u skladu sa redom; jer točkovi kola označavaju
moć da se nastavi, stoga da se uči, br. 9872, 8216; a kola označavaju stvari
doktrine neba i Crkve, br. 5321, 8215.
Šta je čulni čovek, biće dalje ukratko objašnjeno. Onaj se naziva čulnim ko misli
samo od stvari koje su u memoriji, a izvedene su od sveta, i ko se ne može
uzdignuti u unutrašnje stvari. Posebno su ovakvi oni koji ništa ne veruju o nebu i
Božanskim stvarima jer ih ne vide, jer imaju poverenja samo u čula, tako da za sve
što ne opažaju čulima, za to misle da ne postoji. Ovi koji odgovaju ovome opisu,
srodni su divljim životinjama po karakteru, koje vode samo njihova spoljašnja
čula; no uprkos toga, ovakvi ljudi su bistri i vešti u postupcima i u umovanju, samo
što ne vide istinu u svetlosti od svetlosti istine. Ovakvi su se nekad nazivali
zmijama s drveta poznanja. Paklena četa je većim delom ovakva. Ali šta je čulni
čovek, i šta je Čulno, vidi u navedenim odlomcima, br. 9331 na kraju, 9730, 9922
na kraju, 9996; a šta je to biti uzdignut iznad čulnih stvari, ili biti odvojen od njih,
vidi navedene odlomke, br. 9922 na kraju. Dobro Čulnog, označeno mjedenim
podnožjem, je ono što se naziva prijatnim i za uživanje,i što deluje na maštovite
misli, jer takve misli izviru iz zemaljskih telesnih i svetskih predmeta; a uživanje u
ovakvim mislima razlikuje se od ostalih uživanja po tome što se stara samo za ono
što se odnosi na ljubav prema sebi i svetu, i njegova su uživanja ona koja izviru iz
ovih ljubavi. I pošto su ljubavi čulnog čoveka ovakve, stoga je očito da je on
sposobniji od drugih u umovanju i u delovanju radi počasti i dobiti; jer se njegovo
telo razgoreva u vatri te ljubavi, a ova vatra daje svetlost koja se naziva prirodnom
svetlošću; i kad ona postane jasna, tada se svetlost neba, koja pripada
unutrašnjem čoveku, potpuno zatamnjuje; zgog toga oni za stvari koje pripadaju
svetlosti neba, kažu da ne postoje, jer su one čulnom čoveku u potpunome mraku.
Drugačije je u slučaju onih koji postupaju od vatre neba, i koji misle pomoću dobra
od Čulnog, što je označeno podnožjem umivaonice.
10237. Za umivanje. Da ovo označava očišćenje od zala i obmana, vidi se iz
značenja umivanja, čime se označava očišćenje od zala i obmana pomoću istina
vere. Ovde će biti ukratko objašnjeno kakav je to slučaj; jer se umivanjem
označava očišćenje, vodom se označavaju istine vere, a umivaonicom koja drži
vodu, označava se Prirodno, jer se svako duhovno očišćenje vrši u prirodnom
čoveku. Čovek ima spoljašnje i unutrašnje; spoljašnje se naziva Prirodnim, a isto
tako i prirodnim čovekom, dok se unutrašnje naziva Duhovnim, a isto tako i
duhovnim čovekom, jer je čovekovo unutrašnje u duhovnom svetu, gde su duhovi
i anđeli, dok je njegovo spoljašnje u prirodnom svetu, gde su ljudi. Kako unutrašnje
tako i spoljašnje prolaze kroz očišćenje; unutrašnje u nebu, a spoljašnje dok je
čovek u svetu. Očišćenje se tada izvodi u prirodnom, jer se tu istine vere pokazuju i
opažaju; jer one su tu među Doslovnim znanjima, ili stvarima memorije, koje se,
kada se o njima misli, opažaju jasno; ali to nije slučaj s onim stvarima o kojima se
misli u unutrašnjem čoveku; ove se ne opažaju jasno sve dok je čovek u svetu, jer
su tamo /u nebu/ ideje duhovne. Iz toga razloga očišćenje se vrši u Prirodnom. Da
se ovo vrši pomoću istina vere, vidi se po tome što oni koji se očišćavaju, mora da
znaju ne samo šta je zlo i obmana, nego i mora da priznaju da ovi postoje, i da im
postanu odvratni, i da ih se klone. Kad je ovo slučaj, čovek se od njih očišćava. A
zla i obmane ne mogu se znati, niti priznati, osim u prirodnom čoveku pomoću
istina vere; jer ove istine uče šta je zlo i obmana, i pokazuju ih jasno. Onaj ko misli
da je očišćen od zala pre nego li ih je video i priznao u sebi, taj se vrlo vara, vidi br.
8388, 8390. Kaže se da čovek zna svoja zla i obmane pomoću istina vere u
Prirodnom, to jest, u spoljašpnjem, ali ne u unutrašnjem čoveku. Razlog je ovome
to što su ideje misli u unutrašnjem čoveku duhovne, a ove se ne mogu shvatiti u
prirodnom, jer su one intelektualne ideje koje se ne povezuju s objektima kao što
su oni u materijalnom svetu. Pa ipak, duhovne ideje, koje su svojstvene
unutrašnjem čoveku, ulivaju se u prirodne ideje koje su svojstvene spoljšnjem
čoveku, stvaraju ih i i čine da ove rastu, što se dešava preko korespondencija. Ali o
duhovnim idejama u unutrašnjem čoveku, po Gospodovoj Božanskoj milosti,
govoriće se kad se bude radilo o nebu, i o duhovima i anđelima, jer oni misle i
razgovaaju jedan s drugim preko duhovnih ideja.
10237. I metni je između šatora od sastanka i oltara. Da ovo označava da bi došlo
do povezivanja istine i dobra, vidi se iz značenja između šatora od sastanka i
oltara, što označava povezivanje istine i dobra, vidi br. 10001, 10025. Umivaonica
je bila smeštena između šatora od satsanka i oltara, i Aron i njegovi sinovi onde su
prali ruke i stopala kako bi se time predstavljalo očišćenje srca, kao i preporod, koji
je suštinski povezivanje istine i dobra; jer je povezanost istine i dobra nebo samo u
čoveku; stoga se nebo upoređuje u Reči sa brakom. Ovo se povezivanje izvodi
pomoću istina vere, jer ove uči kako čovek treba da živi. Kada se dakle život
oblikuje u skladu s istinama vere, ostvaruje se povezanost istine i dobra, jer tada
istina postaje dobra, jer se ona živi. Život istine je dobro. Ovo je isto tako označeno
čovekom koji se nanovo rađa vodom i duhom. Voda označava istinu vere, a život
označava njen život. Da je preporod povezanost istine i dobra, vidi br. 2063, 3155,
8772, 10067.
10238. I nalij u nju vodu. Da ovo označava istine vere preko kojih se vrši očišćenje
u prirodnom čoveku, vidi se iz značenja vode, koja označava istine vere, vidi br. 28,
739, 2702, 3424, 8568, 9323; i iz značenja umivaonice, kojom se označava prirodni
čovek; vidi br. 10235. Onaj ko ne zna da voda označava istine vere, neće biti
sposoban da razume mnoge odlomke u Reči, kao na primer značenje sledećeg,
Ako se čovek ne rodi vodom i Duhom, ne će ući u carstvo Božije (Jovan III,5). Oni
koji pod vodom razumeju samo vodu, misle da se čovek nanovo rađa kroz vodu
krštenja, iako voda nije ta koja doprinosi bilo šta preporodu, nego istina vere i
dobro ljubavi; jer voda samo čisti telo, ali ne srce. Onaj ko ne zna da voda
označava istinu vere, ne može da zna šta krštenje označava; jer veruje da spoljašnji
obred spasava čoveka, dok je činjenica da spoljašnji obred nema efekta, nego
unutrašnje stvari koje su označene, a to je preporod pomoću istina vere. Jer se oni
koji pripadaju Crkvi razlikuju od drugih u svetu po krštenju, jer oni mogu da se
preporode preko istina vere; oni, međutim, koji su izvan Crkve ne mogu, jer je u
Crkvi Reč, u kojoj su istine vere. Onaj ko ne zna šta voda označava, taj ne može da
zna šta je označeno, vodom iznad svoda i vodom ispod svoda (Postanje I, 6-10),
iako se vodom iznad svoda označavaju istine vere u unutrašnjem čoveku, a vodom
ispod svoda istine vere u spoljašnjem čoveku; jer je predemt o kome se govori u
ovome poglavlju novo stvaranje čoveka pradrevne Crkve, stoga njegov preporod.
Onaj koji ne zna da voda označava istine vere, taj ne može da zna šta je
označeno vodom kod Jovana, A koji pije vode koju ću mu ja dati, ne će ožednjeti do
veka; nego što ću mu ja dati biće u njemu izvor vode koja teče u život večni (IV, 14).
I kod Isaije, Siromahe i uboge, koji traže vode a nje nema, kojima se jezik osušio od
žeđi...Otvoriću reke na visovima, i izvore usred dolina, pustinju ću obratiti u jezero,
i suvu zemlju u izvore vodene (XLI, 17, 18). Ponovo, neće ožednjeti kad ih povede
preko pustinje; vodu iz stene točiće im, jer će rascepiti kamen i poteći će voda
(XLVIII, 21); i u nekoliko drugih odlomaka. Ali pogledaj šta je rečeno i pokazano pre
o ovome predmetu, da se očišćenje od zala i obmana izvodi pomoću istina vere,
br. 2799, 5954 na kraju, 7044, 7918, 9089, 10229; isto tako o preporodu, vidi šta
je rečeno, br. 9959. Da krštenje označava preporod pomoću istina vere, br. 4255,
5120 na kraju, 9089. Da se očišćenje vrši u Prirodnom, br. 3147, 9572; kao i
preporod, može se videti u onome što je navedeno, br. 9325 na kraju.
10239. (19) Da iz nje pere Aron i sinovi njegovi. Da ovo označava reprezentativ
očišćenja i preporađanja čoveka od Gospoda, vidi se iz značenja pranja, što je
očišćenje, vidi gore, br. 10237; i iz reprezentacije Arona, koji je predstavlja
Gospoda kao nebesko Božansko Dobro, vidi br. 9806, 10068; i iz reprezentacije
sinova izrailjevih, koji predstavljaju Gospoda kao duhovno Božansko Dobro, vidi br.
9807, 10068; iz ovoga je očito, da se pranjem Arona i njegovih sinova označava
reprezentativ čovekovog očišćenja po Gospodu. To je isto tako i reprezentativ
preporađanja, jer je preporađanje isto tako predstavljeno pranjem, i to pranjem
celoga tela koje se, međutim, nazivalo krštenjem. Da krštavanje , to jest, krštenje
označava preporod, vidi br. 4255, 9088. Ali, preporod se razlikuje od očišćenja u
tome što preporod prethodi, a očišćenje sledi; jer se niko ne može očistiti od zala i
obmana osim onoga koji se preporađa, i kad je već preporođen. Jer onaj koji se još
nije nanovo rodio, doista se uzdržava od zala koliko god može, ali se od njih ne
čisti, jer je uvek nečist. Drugačije je sa čovekom koji je preporođen; on se očišćava
svakoga dana, što je označeno Gospodovim rečima Petru, Koji je opran, onome ne
treba do samo noge oprati, jer je sav čist (Jovan XIII, 10). Onaj ko je opran
označava onoga ko je preporođen. Da se potpuno pranje nazivalo krštenjem, jasno
je iz Marka,(VII, 4); a pranje celoga tela kod Mateje (III, 13-16; Marko I, 30; kao i
od Carevima V, 10,14). Jordan, u kome se krštavalo (Mateja III, 6, 13; Marko I I, 5;
o Carevima V, 10, 14) označavao je prirodno, br. 1585, 4255. Očišćenje pri
krštavanju označavalo je iskušenje (Mateja XX, 22-23), jer se svo prerorađanje
izvodi pomoću iskušenja, br. 5036, 5773, 8351, 8958, 9859 i sledeći. Ovde će se
ukratko reći zašto je Gospod, dok je bio u svetu, bio voljan da bude kršten, iako se
krštenjem označava preporod čoveka kojega Gospod preporađa. Razlog je to što je
krštenje Gospoda Samoga označavalo proslavljenje Njegovog Ljudskog, koje je, u
Reči, označeno preporodom čoveka, koje tako isto označava glorifikaciju Ljudskog
u Gospodu; jer je čovekov preporod slika Gospodovoga proslavljenja, vidi br, 3138,
3212, 3296, 3490, 4401, 5688. Stoga, kad je Gospod dopustio Jovanu da ga krsti,
On reče, Jer tako nam treba ispuniti svaku pravdu Božiju (III, 15). Ispuniti pravdu
Božiju označava potčiniti paklove i dovesti ih, kao i nebesa, u red Njegovom
vlastitom Moći, a u isto vreme i proslaviti Njegovo Ljudsko; jer su se ove stvari
izvodile kroz iskušenja kojima se izložio; stoga kroz neprekidne borbe s paklovima,
sve do poslednje na krstu. Da je ovo pravda koju je Gospod ispunio, vidi br. 9486,
9715, 9809, 10019, 10152.
DOVDE
Slične su stvari bile označene svim drugim stvarima koje su napisane o Gospodu u
zakonu i prorocima (Luka XVII, 31; XXII, 37; XXIX, 44); kao i Gospodovim dolaskom ,
kako bi ispunio sve stvari zakona (Mateja V, 17, 18). Ko ne zna misterije Reči,
veruje da je Gospod postao pravda ispunivši sve stvari zakona, i da je tim
ispunjenje izbavio ljudsku rasu od jarma zakona, to jest, od prokletstva. Međutim,
ovo nije značenje tih reči, nego da je postao pravda tako što je potčinio paklove, i
dovodeći nebesa u red, kao i proslavljanjem Svog Ljudskog; jer je ovim poslednji
stekao za sebe moć , da bi Svim Božanskim i Ljudskim potčinio paklove i držao
nebesa u redu kroz večnost, i naime da je mogao da preporodi čoveka to jest, da
ga oslobodi pakla i spase.
10240. Pošto se pranjem isto tako označava i preporođenje, nešto će biti rečeno i
o tome predmetu. Onaj ko ne zna da je Gospod, i kod proroka i u Jevanđeljima,
govorio preko korespondencija (saobraznosti), stoga u Reči postoji unutrašnji
smisao, taj ne može da zna šta se označava Gospodovim rečima kod Jovana,
Zaista, zaista vam kažem, ako se ko ne rodi vodom i Duhom, ne može ući u carstvo
Božije. Ono što se rodi od tela, telo je, a što je rođeno od Duha, duh je. Duh diše
gde hoće, i glas njegov čuješ, a ne znaš od kuda dolazi i kuda ide: tako je svaki
čovek koji je rođen od Duha (III, 5,6,8). Ako se ove reči objasne uz pomoć
korespondencija, njihovo je značenje očito, jer su to nebeske misterije. Po
korespondenciji voda označava istinu vere, koja se/korespondincija/ , u prirodnom
smislu, jasno opaža. Duh je Božanske Istina , koja se uliva od Gospoda preko
unutrašnjeg čoveka u njegovog spoljašnjeg ili Prirodnog, od čega čovek, koji se
preporađa, ima život vere. Telo je čovekov proprium, koji je samo zlo. Duh, koji
diše gde hoće, označava da Gospod u Svojoj milosti, preko Božanske istine, daje
novi život. Slušanjem njegovoga glasa, označava da čovek opaža te stvari u svom
spoljašnjem ili prirodnom čoveku. Glas označava što Reč kaže. Ne znati otkuda
dolazi i kuda ide, označava da čovek ne zna kako dolazi do preporoda, jer Gospod
preporađa čoveka na bezbrojne i neizrecive tajnovite načine. Da po
korespondenciji voda označava istine vere, vidi br. 28, 739, 2702, 9323, 10238. Da
je duh Božanska istina, od koje dolazi život vere, br. 9229, 9818. Da telo označava
čovekov proprium, koji je samo zlo, br. 8409. Da disanje označava stanje života
vere, br. 9281. Da glas označava ono što Reč kaže, to jest, istinu iz Nje, br. 9926.
Da slušanje označava opažanje, br. 9311, 9926. Da dolaziti i odlaziti, ili ući i izići,
označava stanje nečega od početka do kraja, br. 9927. Da su misterije
preporađanja bezbrojne i neizrecive, br. 3179, 3573, 5398, 9334 na kraju, 9336; i
da čovek ne opaža šta se dešava u njegovom unutrašnjem čoveku dok je u svetu,
osim onoga što je u spoljašnjem ili prirodnom čoveku, br. 10236 gore.
10241. Ruke svoje i noge svoje. Da ovo označava ono što je unutrašnje i spoljašnje
u čoveku, vidi se iz značenja ruku, što označava unutrašnje čovekovo, o čemu
ćemo govoriti ubrzo; i iz značenja nogu, što označava spoljašnje čovekovo, stoga
njegove prirodne stvari, ili one koje pripadaju čovekovom spoljašnjem, br. 2162,
3761, 3986, 4280, 9406. Ali ruke označavaju unutrašnje stvari, jer stvari u gornjim
delovima tela produžavaju se u ruke, i tamo se završavaju; stoga ruke označavaju
sve ono što je u čoveku, to jest, njegovu moć, vidi o tome navedene odlomke, br.
10019. Ali kad se već pomenu, kako ruke tako i noge, tada se označava sve što je u
spoljašnjem i unutrašnjem čoveku. Otuda podizanje ruke označava moć u onome
što je duhovno, a podizanje noge moć u onome što je prirodno, br. 5327, 5328.
Osim toga, krajnji delovi u čoveku označavaju sve što mu pripada, br. 10044;
krajnje su ruke i noge. Iz ovoga je jasno zašto su Aron i njegovi sinovi morali da
peru svoje ruke i noge kada su ulazili u šator od sastanka, ili bi se približavali oltaru
da služe.
10242. Kad idu u šator od sastanka. Da ovo označava bogoštovanje od dobra
vere, vidi se iz značenja - ići u šator od sastanka, kada se govori o Aronu i njegovim
sinovima, što je reprezentativ svega što pripada bogoštovanju od dobra vere. Ove
su stvari bile predstavljenje ulaženjem u šator od sastanka, jer je približavanje
oltaru predstavljalo sve što pripada bogoštovanju od dobra ljubavi. Postoje dve
suštinske stvari Božanske službe (bogoštovanja), dobro vere i dobro ljubavi; a
bogoštovanje je Božansko bilo da je od prvog ili drugog dobra. Dobro vere je
dobro ljubavi prema bližnjem; a dobro ljubavi je dobro ljubavi ka Gospodu. Ova se
dobra razlikuju kao što se razlikuju Duhovno i Nebesko, čija se priroda može videti
u navedenim odlomcima, br. 9277. Bogoštovanje od dobra vere, ili od dobra
ljubavi prema bližnjem bilo je predstavljeno službom Arona i njegovih sinova u
šatoru od sastanka, koja se služba obavljala svakoga dana; jer je šatorom bilo
predstavljeno nebo gde vlada duhovno dobro; dok je bogoštovanje od nebeskog
dobra, koje je dobro ljubavi ka Gospodu, bilo predstavljeno Aronom i njegovim
sinovima kod oltara, vidi br. 9963, 9964, 10001, 10925.
10243. Neka se umivaju vodom. Da ovo označava očišćenje pomoću istina vere,
vidi se iz značenja umivanja , što označava očišćenje od zala i obmana, vidi gore,
br. 10237; i iz značenja vode koja označava istine vere, vidi br. 10238. Onaj ko ne
zna šta je označeno pranjem, a šta nogama i rukama, ne može da zna na šta se
odnose ove reči kod Jovana, po tom Isus usu vodu u umvaonicu, i p0če prati noge
učenicima i otirati ubrusm kojim beše zapregnut. Onda dođe k Simonu Petru, koji
mu reče: zar ti da pereš moje noge? Isus odgovori: Ono što ja činim sada ti ne
znaš, ali ćeš doznati kasnije. Petar mu reče: nikad ti ne ćeš oprati mojijeh nogu.
Isus mu odgovori: ako te ne operem, nemaš dela sa mnom. Reče mu Simon Petar:
Gospode, ne samo noge, nego i ruke i glavu. Isus mu reče: opranome ne treba do
samo noge prati, jer je sav čist (XIII, 5-10). Ko može da zna na šta se odnosi ono što
je Gospod rekao, Ono što ja činim, ti sada ne znaš? tako isto, ako te ne operem,
nemaš dela sa mnom? isto tako, Onaj ko je opran,njemu treba samo noge prati,
jer je sav čist? Da je predmet o kome se ovde govori očišćenje od zala i obmana,
može se znati samo iz unutrašnjeg smisla; iz kojega postaje očito da se pranjem
označava očišćenje od zala i obmana; vodom u umivaonici, istina vere u
prirodnom; lanenim ubrusom, kojim je Gospod bio zaogrnut, i kojim je otirao
njihove noge, Božanska istina koja proističe iz Njega; nogama, čovekovo Prirodno;
pranjem glave, ruku i nogu, preporod; slično i onim koji je opran. Stoga se pranjem
označava očišćenje čovekovog Prirodnog, jer ako se ovo ne opere i ne očisti dok je
čovek u prirodnom svetu, to se više ne može učiniti u večnosti; jer on ostaje u
onome stanju Prirodnog u kome umre. Nema popravka kasnije, jer je to podloga u
koju se ulivaju unutrašnje to jest duhovne stvari kao u svoj prijemnik; kad je to
izokrenuto, izokreću se isto tako i unutrašnje stvari kda se uliju. Isto je kada je oko
povređeno, ili neki čulni organ iii telesni ud, jer unutrašnje stvari osećaju i deluju
kroz ove u skladu s njihovim primanjem. Da se čovek ne moče očistiti u večnosti
ako se njegovo prirodno nije očistilo u prirodnom svetu, označeno je Gospodovim
rečima, Ono što ja činim sada, doznaćeš kasnije. Da onaj ko je preporođen treba
da samo očišćava prirodno, označeno je ovim rečima, Opranome ne treba do
samo noge oprati,jer je sav čist. A da Gospod sam očišćava, označeno je ovim
rečima, Ako te ne operem, nemaš dela sa mnom. A da se ovo vrši preko Božanske
Istine koja proističe od Gospoda, označeno je Njegovoim otiranjem lanenim
ubrusom kojim je bio zaogrnut. Da laneni ubrus označava istinu od Božanskog, vidi
br. 7601; stoga laneni ubrus kojim je Gospod bio zaogrnut označava Božansku
Istinu od Njega. Da voda označava istinu vere, vidi br. 10238; da umivaonica, koja
sadrži vodu, označava Prirodno, vidi br. 10235; da pranje glave, ruku i nogu, ili
celoga tela, označava preporod, br. 10239. I da noge označavaju čovekovo
Prirodno, br. 10241. Iz svega ovoga opet je očito da je Gospod govorio u
korespondencijama (saobraznostima), stoga od unutrašnjeg smisla, jer od neba,
gde je taj smisao. Stoga ako se Gospodova Reč ne razume u tome smislu, može se
razumeti samo malo (prim. prev. na drugim mestima, kao u raspravi o Sv. Pismu
br.55, autor navodi da se ono što je nužno za izbaljenje vidi u Sv. Pismu kao što se
vidi lice i ruke na čoveku. Uz to treba napomenuti da je unutrašnji smisao slojevit;
prvi po redu je istorijski unutrašnji smisao koji govori o razvoju Božije crkve u svetu;
drugi je u utrašnjim ili duhovnim koji govori o očišćenju i preporodu čovek, a treći
je i najviši onaj koji govori o tome kako je Gospod proslavio Svoje Ljudsko. Ovi
smislovi su poznati u tri neba, prirodnom, duhovnom i nebeskom kao smislovi koje
razumeju duhovi, to jest, anđeli u tim nebesima, popraćeni stanjima osećanja sreće
i blaženstva, kao i opažanja istine, koji rastu što su nebesa viša, odnosno dublja).
10244. Da ne izginu . Da ovo označava da ne bi reprezentativ nestao, vidi se iz
značenja izginuti , kada se govori o služenju Arona i njegovih sinova, što označava
prestanak reprezentativa , a otuda i povezanosti s nebom, vidi br. 9928. Slučaj je
ovde da je u Crkvi kod te nacije, povezanost s nebom, a kroz nebo i sa Gospodom,
bila jedino preko reprezentativa, to jest, preko spoljašnjih stvari koje su
predstavljale unutrašnje stvari. Stoga, čim bi oni prestali da služe po propisanom
obredu, reprezentativ bi iščezao, a s njim i povezanost s nebom; a kada prestane
povezanost s nebom, oni više nemaju zaštite protivu pakla; zbog toga su poginuli
sinovi Aronovi, Nabab i Abihu, jer su prineli kad na drugoj (tuđoj) vatri (Levitska X,
1,2), čime je bilo označeno bogoštovanje od neke druge ljubavi, a ne od ljubavi ka
Gospodu; otuda njihovo odvajanje od neba i njihova gašenje ; isto bi se bilo desilo
da su se Aron i njegovi sinovi pribižili da služe a da se nisu pre toga oprali; jer na taj
način ne bi predstavljali bogoštovanje od neba, nego svetovno (profanisano)
bogoštovanje, koje je od pakla. Iz ovoga je jasno da se pogibijom , kada se govori o
služenju Arovonovom i njegovih sinova, označava nestajanje reprezentativa, pa
stoga i povezansti s nebesima.
10245. Ili kad pristupaju k oltaru da služe i da pale žrtvu ognjenu Jehovi. Da ovo
označava bogoštovanje od dobra ljubavi, vidi se iz značenja prilaziti da bi služili, što
označava predstavljati Gospoda kao dobro ljubavi, vidi br. 9964; i iz značenja paliti
žrtvu Jehovi, što označava bogoštovati iz ljubavi ka Gospodu; jer palenje ili
žrtvovanje označava bogoštovanje, br. 6905, 8936, dok se prinošenjem žrtve
Jehovi označava ono što je od Gospodove Božanske Ljubavi, br. 10055. Dalje,
kakav je ovo slučaj, vidi upravo gore, br. 10241.
10246. Tada neka operu ruke svoje i noge svoje. Da ovo označava očišćenje
spoljašnjih i unutrašnjih stvari u čoveku, vidi se iz onoga što je gore pokazano, br.
10239, 10240, gde se javljaju iste reči.
10247.Da ne poginu . Ovo označava da ne bi reprezentacije prestale, vidi gore br.
10243.
10248. To neka im bude uredba večna . Da ovo označava večni zakon reda, vidi se
iz značenja uredbe, što označava zakon reda, br. 7884, 7995, 8357, i iz značenja
večne uredbe, što označava večnost. Doba označava ono što je večno jer se
dobom označava trajanje sve do kraja, a trajanje, u unutrašnjem smislu, označava
ono što je večno. Isto tako izraz doba označava, u izvornm jeziku, večnost. Doba
označava večnost zato što , u Reči, kada se govori o Crkvi, time se označava
trajanje sve do kraja; otuda kada se izraz koristi u odnosu na nebo, gde nema
kraja, i o Gopspdu, označava se ono što je večno. Izraz se koristi uopšte za svaku
Crkvu, a posebno za nebesku Crkvu. Osim toga, doba označava i svet, i život ovde,
kao i život posle u večnosti. U pogledu prvog značenja, da doba (vreme, vek), kada
se govori o Crkvi, označava trajanje sve do kraja, jasno je iz sedećih odlomaka,
Učenici rekoše Isusu, kaži nam šta je znak tvoga dolaska, i šta je svršetak doba
(Mateja XXIV, 3). Svršetak doba označava poslednje vreme Crkve, stoga njen kraj,
kad više nema vere, jer više nema ljubavi prema bližnjem. Da je ovo svršetak doba
, stoga da je doba trajanje Crkve do njenoga kraja, jasno je iz onih stvari koje je
Gospod rekao a koje su u tome poglavlju, što se može videti objašnjeno kao uvod
poglavljma o Postanju, od pogl. XXVI, do XL. Isto je označeno na drugim mestima
dobom i njegovim svršetkom kod isotga Jevanđeliste, Žetva je svršetak doba (XIII,
39, 40, 49): Gle, ja sam s vama u veke, sve do svršetka doba (XXVIII, 20). Doba
ovde označava i trajanje Crkve od početka do kraja. I kod Jezekilja, I sedeće u
zemlji oni i sinovi njihovi, i sinovi sinova, do veka, I sluga moj David biće im car do
veka (XXXVII, 25, 28). Ove se stvari kažu o Izrailju, kojim se, u unutrašnjm smislu,
označava duhovna Crkva; zemljom u kojoj će sedeti, označava se isto tako Crkva;
svetinjom, sve što pripada Crkvi; a Davidom, Gospod. Stoga je očito da se dobom
označava sve do kraja. Da Izrailj u Reči označava duhovnu Crkvu, vidi odlomke
navedene, br. 9340; da zemlja označava crkvu, vidi odlomke navedene, br. 9325;
da svetinja označava sve što pripada Crkvi, i da se to kaže za dobro i istinu
duhovne Crkve, br. 8330, 9954. I kod Davida, Pre nego se gore rodiše i sazda se
zemlja i vaseljena, i od veka doveka ti si Bog (XC, 2). Gorama koje se rodiše, i
zemljom i vaseljenom koji se stvoriše, ne označava se stvaranje sveta, nego
ustavljenje Crkve; jer gore u Reči označavaju nebesku ljubav, stoga Crkvu u kojoj
je ta ljubav. Zemlja kao i svet označavaju Crkvu, stoga, od veka do veka označava
ustanovljenje crkava do njihovoga kraja; jer slede jedna drugu; jer kada jedna
dođe do kraja, ili se opustoši, druga se ustanovljava. Da gora označava nebesku
ljubav, stoga crkvu koja je u toj ljubavi, vidi br. 795, 796, 45210, 6435, 8758; i da
zemlja označava Crkvu posebno, a svet crkvu uopšte, vidi navedene odlomke, br.
9325. Drugo, da doba, kada se govori o nebu, gde nema kraja, i o Gospodu,
označava ono što je večito, vidi se iz sledećih odlomaka, Jehova je car do veka, i za
uvek (Psalam X, 16) i u Izlasku XV, 18). Ponovo, Carstvo je carstvo svih vekova i
vlada je tvoja za sva pokoljenja (Psalam CXLV, 13). I kod Jeremije, Živi Bog je car za
uvek (X, 10). I od Danila, Njegova vlada je vlada u veke koja ne će prestati. (VII, 14,
18, 27). I kod Mateje, Tvoji su carstvo, sila i slava za uvek (VI, 13), I kod Luke, I daće
mu Jehova Bog presto Davida oca njegova, i carovaće u domu Jakovljevu do veka
(I, 32, 33). I u Otkrovenju, Isusu Hristu neka je slava i sila u veke vekova (I, 6). Opet,
I evo sam živ u veke vekova (I, 18). Ponovo, jagnjetu da je blagoslov, i čast, i slava,
i sila, u veke vekova. Dvadeset i četiri starešine pokloniše se onome koji živi u veke
vekova (V, 13, 14; X, 6; XI, 15). I kod Isaije, anđeo koji je pred njegovim licem, nosi
ih sve vreme (LXIII, 9). I kod Danila, Mnogi koji spavaju, probudiće se za život večni
(XII, 2). I kod Jovana, Ko god jede od ovoga hleba, živeće u veke (VI, 51,
58).Ponovo, I ja ću im dati život večni, i nikad neće izginuti (X, 28). I kod Davida,
Vodi me na put večni (CXXXIX, 24). Ponovo, Postavi ih za svagda, i i za va vek;
dade naredbu, koja neće proći (Psalam CXLVIII, 6). U ovim odlomcima doba
označava ono što je večno, pošto se govori o Gospodu i Njegovom carstvu, i o
nebu, i o životu tamo, kojemu nema kraja. Vekovi vekova nisu večnost od večnosti,
nego su ono što je večno; ali se to kaže i u odnosu na crkve na zemlji, koje slede
jedna drugu. Iz Reči se zna da je Crkva ustanovljena četiri puta na ovoj zemlji, od
kojih je prva bila Pradrevna Crkva, koja je bila pre potopa, druga je bila Drevna,
koja je bila posle potopa, treća Izrailjska i Jevrejska Crkva, a poslednja Hrišćanska.
Posle poslednje Crkve počinje jedna nova. Ovaj se redosled crkava naziva vekovi
vekova. Da je vek (doba) trajanje jedne crkve sve do njenoga kraja, bilo je
pokazano gore. Treće; da se u veke koristi uopšte, u odnosu na svaku crkvu, a
posebno na nebesku Crkvu, vidi se iz sledećih odlomaka, Podignuću opet pali šator
Davidov, i opet će se sagraditi kao u dane od pre (od vekova) (Amos IX, 11). Da vek
od pre (od vekova) označava vreme kada je postojala Pradrevna Crkva, koja je bila
nebeska. I kod Miheja, A ti Vitlejeme, Efrato, ako i jesi najmanji među hiljadama
Judinijem, iz tebe će mi izaći koji će biti gospodar u Izrailju, kojemu će izlasci biti
od početka, od večnijeh vremena (V, 2); gde je značenje isto. I kod Mojsija,
Opomeni se nekadašnjih dana, pogledajte godine svakoga veka (veka vekova)
(Zak. Ponovljeni XXXII, 7). Vekovi vekova označava vreme Drevne Crkve, koja je bila
duhovna. I kod Isaije, Probudi se, probudi se, obuci se u silu, probudi se kao u
staro vreme, za naraštaja poslednjih (naraštaja vekova) (LI, 8, 9). Za naraštaja
vekova označava u skladu sa stanjima ljubavi i vere u drevnim Crkvama koji potiču
od Pradrevne. I kod Davida, Prebrajam dana stare, i godine od vekova (Psalam
LXXVII, 5); gde je značenje isto. I kod Isaije, Pamtite što je bilo od starine (od
vekova) (XLVI, 9). I kod Malahije, Ugodan će biti prinos Judin i Jerusalimski kao u
staro vreme i kao pređašnjih godina (III, 4). Kod Joila, A Juda će stajati do veka, i
Jerusalim od kolena do kolena (III, 20). Judom se označava nebeska Crkva, o kojoj
se kaže, da će stajati do veka; a Jerusalimom se označava duhovna Crkva, o kojoj
se kaže od kolena do kolena. Da Juda označava nebesku Crkvu, vidi br. 3654,
3881, 6363, 8770; a Jerusalim duhovnu Crkvu, br. 402, 3654. Četvrto, da vek
(doba) označava svet, i život ovde, jasno je kod Mateje, A posijano u trnju to je koji
sluša reč, no briga ovoga sveta i prevara bogatstva zaguše reč (XIII, 22). I kod
Luke, Sinovi ovoga veka mudriji su od sinova videla u svojemu naraštaju (XVI, 8).
Ponovo, Sinovi ovoga veka žene se i udaju se (XX, 34). I kod Davida, Pa eto,
bezbožnici srećni su na svetu umnožavajjući bogatstvo (Psalam LXXIII, 12). Peto,
Da vek označava život posle smrti u večnosti, vidi se kod Luke, Koji će primiti
stostruko u ovo vreme, i na onome svetu život večni (XVIII, 30). I kod Jezkilja, I kad
te svalim s onima koji slaze u jamu k starom narodu (XXVI, 20). I u drugim
odlomacima, kao kod Luke XX, 35; Isaije XXXIV, 10, 17; Otkr. XIV, 11; XX, 10; XXII,
5.
10249. Semenu njegovu od kolena do kolena . Da ovo označava sve koji
primaju one stvari koje proističu od Gospoda, stoga one koji su preporođeni od
Njega, vidi se iz reprezentacije Arona, koji označava Gospoda kao Božansko Dobro,
vidi br. 9806, 9946; i iz značenja semena, što označava one koji su rođeni od
Gospoda, i koji su se nazivaju sinovima. Ali, u bezličnom značenju semenom
Aronovim označavaju se one stvari koje proističu od Gospoda, ili one preko kojih
se čovek preporađa; ove su dobra ljubavi i istine vere; i iz značenja kolena
(naraštaja), što označava dobra i istine koje proizlaze od prethodnih kao od svojih
roditelja, i njihovih ogranaka; jer se kolenima u Reči, u unutrašnjem smislu,
označavaju duhovna kolena , a to su naraštaji ljubavi i vere; vidi šta je navedeno,
br. 10204. Zato što je Gospod označen Aronom u reprezentativnom smislu, stoga
se semenom Aronovim označavaju oni koji su u Gospodovom nebeskom Carstvu, a
kolenima oni koji su u Njegovom duhovnom carstvu; jer se dobra i istine ljubavi i
vere rađaju i stoga potiču od Gospoda. Da se semenom označavaju oni koji su
rođeni, a kolenima oni koji imaju ljubav i veru u Gospoda, a u apstraktnom smislu,
dobra ljubavi i istine vere, jasno je iz nekoliko odlomaka u Reči, od kojih će se
navesti neki: Od istoka ću dovesti seme tvoje, i od zapada sabraću te (XLIII, 5). Ovo
se kaže o Jakovu i Izrailju, kojima se, u unutrašnjem smislu, označava Crkva
spoljašnj i unutrašnja, čije je seme istina vere i dobro ljubavi prema bližnjem.
Ponovo, Izliću duh svoj na na seme tvoje, i moj blagoslov na one koji se od tebe
rode (XLIV, 3). Na seme tvoje i na natražje tvoje označava na one koji pripadaju
Crkvi, to jest, na one stvari koje pripadaju Crkvi, koje su dobra i istine, ili ljubav
prema bližnjem i vera, jer ove sačinjavaju Crkvu kod čoveka. Ponovo, U Jehovi će
se opravdati, i proslaviti sve seme njegovo (XLV, 25), gde je isto značenje. Ponovo,
Kad položi dušu svoju za greh, videće seme svoje (LIII, 10); ovo se kaže o Gospodu,
a Njegovim se semenom nazivaju oni koje On rađa, to jest, koji su nanovo rođeni.
Ponovo, Jer ćeš se na desno i levo rasprostirati, i seme će tvoje naslediti narode
(LIV, 3), gde je isto značenje. I kod Jeremije, Evo idu dani, govori Jehova, kad ću
zasejati dom Izrailjev i dom Judin semenm čovečijim i semenm od stoke (XXXI, 27).
Ove su reči nerazumljive ako se ne zna značenje doma Izrailjevog i doma
Judinog, kao i semena čovečijeg i semena od stoke. Oni koji ne misle iznad
doslovnog smisla, pretpostavljaće da je značenje ovoga da ljudi i stoka treba da se
množe u Izrailju i u Judi. Ali ovako značenje ne bi imalo veze sa svetim stvarima
Crkve, i s domom Judinim kao nebeskom crkvom. Seme čovečije je unutrašnje
dobro tih crkava, a seme od stoke, njihovo spoljašnje dobro. Da stoka označava
osećanje dobra, vidi navedene odlomke, br. 9280; i kada se pomene čovek i stoka,
označava se ono što je unutrašnje i ono što je spoljašnje, br. 7523. I kod Jeremije,
Kao što se ne može izbrojiti vojska nebeska, tako ću umnožiti seme Davida sluge
svojega (XXXIII, 22). I kod Davida, Učinih zavet s izabranim svojim, zakleh se
Davidu, slugi svojemu: Do veka ću utvrđivati seme tvoje i presto tvoj uređivati od
kolena do kolena (Psalam LXXXIX, 3,4). Semenom Davidovim ne označava se
potomstvo Davida kao oca, jer se ono nije umnožilo u toj meri; niti je bilo
potrebno da se umnoži da bi ih bilo kao vojske nebeske, ili kao peska u moru; nego
se Davidom u ovom odlomku, kao i na drugim mestima, označava Gospod kao
Božanska Istina, stoga se Njegovim semenom označavaju oni koji Gospod
preporodi ili rodi, a u apstraktnom smislu, one stvari u njima koje su od Gospoda,
a to su istine vere i dobra ljubavi prema bližnjem. Da David označava Gospoda,
vidi br. 1888, 9954. I kod Davida, Seme će njegovo služiti Jehovu. Kazivaće se za
Gospoda rodu potonjemu (Psalam XXII, 30). I kod Isaije, I seme će se njegovo znati
u narodima, i natražje njegovo među plemenima (LXI, 9); ovde seme označava one
koji su ponovo rođeni, stoga one koji pripadaju Crkvi u kojima je Crkva, ili , u
bezličnom smislu, one stvari koje čine preporođenog čoveka, ili koje čine Crkvu u
čoveku, a to su vera i ljubav prema bližnjem od Gospoda. I u Otkrovenju, I razgnevi
se zmija (aždaja) na ženu, i otide da se pobije s ostalijem semenom njezinijem, koje
drži zapovesti Božije i ima svedočanstvo Isukrstovo (XII, 17). Zmijom (aždajom)
označavaju se oni koji su bili spremni da razore Gospodovu Crkvu, koja je trebala
da se ustanovi; ženom se označava Crkva; a onima koji su njezini i koji su njeno
seme označavaju se oni koji su u ljubavi i veri ka Gospodu od Gospoda. Ali seme, u
obrnutom smislu, označava one koji su u zlu i obmani a u apstraktnom smislu, zla i
obmane; kao kod Isaije, Da grešnog naroda! semena zlikovačkog! (I, 4). Ponovo, Vi
sinovi vračarini, seme kurvarsko. Niste li seme prestupničko, seme lažno? (LVII, 3,
4). I opet, Seme zlikovačko ne će se pominjati dok je veka (XIV, 20).
10250. Stihovi 22-33. 22. Još reče jehova Mojsiju govoreći: 23. Uzmi mirisa
najboljih: smirne najčistije pet stotina sikala, i cimeta mirisavoga pola toliko,
dvesta pedeset, i iđirota takođe dvesta pedeset, 24. I kasije pet stotina merom
svetom, i ulja maslinova jedan in. 25. I od toga načini ulje za sveto pomazanje,
ulje najbolje veštinom apotekarskom; to da bude ulje svetoga pomazanja. 26. I
njim pomaži šator od sastanka i kovčeg od svedočanstva. 27. I sto i sve sprave
njegove, i svćenjak i sprave njegove, i oltar kadioni. 28. I oltar na kome se prinosi
žrtva paljenica, i sve sprave njegove, i umovaonicu i podnožje njezino. 29. Tako
ćeš ih osvetiti, te će biti svetinja nad svetinjom, i što ih se dotakne biće sveto. 30.
Pomaži i Arona i sinove njegove, i osvetićeš ih da mi budu sveštenici. 31. A
sinovima Izrailjevim kaži i reci: ovo neka mu bude ulje svetoga pomazanja od
kolena do kolena vašega. 32. Telo čovečije neka se ne maže njim, niti pravite
takvoga ulja kao što je ono; sveto je, neka vam bude sveto. 33. Ako li bi ko
načinio takvo ulje i namazao njim drugoga, istrebiće se iz naroda svojega.
22. I još reče jehova Mojsiju govoreći, označava drugo prosvetljeno opažanje kroz
Reč od Gospoda; 23. Uzmi mirisa najboljih, označava istine sa dobrima iz Reči, koje
su milostivo primljene: smirne najčistije, označava opažanje čulne istine;
pet stotina sikala, označava ono što je puno; i cimeta mirisavoga, označava
opažanje i osećanje za prirodnu istinu; pola toliko, dvjesta pedeset,označava
onoliko koliko korespondira; i iđirota takođe, označava opažanje i osećanje
zaunutrašnju istinu; dvje sta pedeset,označava korespondirajuću količinu i
prirodu; 24. I kasije, označava istinu koja je još više unutrašnja a koja potiče od
dobra; pet stotina, označava ono što je puno; merom svetom, označava procenu
istine idobra; i ulja maslinova, označava nebesko Božansko Dobro Gospodovo;
jedan in, označava prirodu povezanosti. 25. I od toga načini ulje za sveto
pomazanje, označava reprezentativ Božanskog Dobra od Božanske Ljubavi
Gospodove; ulje najbolje, označava svaku i sve stvari Njegovog Ljudskog; veštinom
apotekarskom, označava od uticaja i delovanja Božanskog samog, koje je bilo u
Gospodu od začetka; to da bude ulje svetoga pomazanja, označava reprezentativ
Gospoda u pogledu Njegovog Božanskog Ljudskog. 26. I njim pomaži šator od
sastanka, označava predstavljati Gospodovo Božansko u nebesima; i kovčeg od
svedočanstva, označava u nebeskom dobru koje je u najdubljem nebu. 27. I sto i
sve sprave njegove, označava u duhovnom dobru koje potiče od najdubljeg neba; i
svećnjak i sprave njegove,označava u duhovnom dobru koje potiče od nebeskog
koje je u drugom nebu, i u služenju po istinama; i oltar kadioni, označava sve
stvari bogoštovanja od tih dobara i istina. 28. I oltar na kome se prinosi žrtva
paljenica, označava predstavljati Gospodovo Božansko Ljudsko, i Njegovo
bogoštovanje uopšte; i sve sprave njegove, označava Božanska Dobra i Božanske
istine; i umovaonicu i podnožje njezino, označava sve stvari koje pripadaju
očišćenju od zala i obmana, i preporodu od Gospoda; 29. Tako ćeš ih osvetiti, te će
biti svetinja nad svetinjom,označava influks i prisustvo Gospoda u bogoštovanju
reprezentativne Crkve; i što ih se dotakne biće sveto, označava komunikaciju sa
svima onima koji primaju u ljubavi i veri. 30. Pomaži i Arona i sinove
njegove,označava uvođenje u reprezentaciju Gospoda u pogledu celog dela
izbavljenja; i osvetićeš ih da mi budu sveštenici, označava predstavljati Gospoda u
pogledu celog dela izbavljenja; 31. A sinovima Izrailjevim kaži i reci, označava
pouku onima koji pripadaju Crkvi; ovo neka mu bude ulje svetoga pomazanja,
označava reprezentativ Gospoda kao Božanskog Ljudskog; od kolena do kolena
vašega, označava u svim stvarima Crkve; 32. Telo čovečije neka se ne maže njim,
označava da se ne komunicira sa čovekovim propriumom; niti pravite takvoga
ulja kao što je ono, označava da se ne oponaša kroz ljudsku primenu; sveto je,
neka vam bude sveto, označava jer je Gospodovo Božansko. 33. Ako li bi ko načinio
takvo ulje, označava oponašanje Božanskih stvari umetnošću; i namazao njim
drugoga, označava povezivanje s onima koji ne priznaju Gospoda, to jest, koji su u
zlima i obmanama od zala; istrebiće se iz naroda svojega, označava odvajanje i
duhovnu smrt.
10250 a. (22). Jošte Jehova reče Mojsiju govoreći. Da ovo označava drugo
prosvetljeno opažanje kroz Reč od Gospoda, vidi se iz onoga što je objašnjeno
gore, br. 10215, gde se nalaze iste reči. Razlog da označava dalje opažanje je to
što, kad od se kaže nešto novo, tako se kaže, vidi br. 20, 234..
10251. (23) Uzmi mirisa najboljih. Da ovo označava istine sa dobrima iz Reči, koje
su milostivo sa zahvalnošću primljene, vidi se iz značenja mirisa , koji označavaju
istine povezane s dobrima koja su primljena milostivo , vidi br. 10199. To označava
ono što je milostivo (sa zahvalnošću) opaženo jer miris označava opažanje, pa
stoga miris najbolji (aromatični) označava ono što je opaženo milostivo (sa
zahvalnošću). Da miris označava opažanje, vidi br. 3577, 4624-4634, 4748, 10,054;
oni označavaju istine povezane s dobrima iz Reči, jer se ovo govori Mojsiju, jer se
kaže, Uzmi mirisa; da je Mojsijem predstavljen Gospod kao Reč. br. 9372. Osim
toga, Reč je ta iz koje se izvode sve istine Crkve, jer je Reč Božanska Istina sama
poslata iz neba od Gospoda.
10252. Smirne najčistije . Da ovo označava opažanje čulne istine, vidi se iz
značenja najčistije smirne, a to je opažanje čulne istine, jer njen miris označava
ono što je opaženo, kao gore, a smirna označava čulnu istinu. Predmet o kome se
govori u onome što sledi je ulje pomazanja, kojim se označava nebesko dobro,
koje je Božansko Dobro Gospodove Božanske Ljubavi u najdubljem nebu. Njegova
je priroda opisana mirisavim stvarima od kojih je bilo sastavljeno Božansko Dobro,
koje je bilo označeno najčistijom smirnom, aromatičnim cimetom, aromatičnim
kalamusom, kasijom, i maslinovim uljem, koji označavaju nebeske istine i dobra u
njihovom redu, od poslednjeg do prvog, ili od najudaljenijeg do najdubljeg;
poslednje ili najudaljenije dobro je označeno smirnom. Nebesko dobro, ili ono u
najdubljem nebu, opisuje se na ovaj način jer to dobro postoji kroz one istine koje
su označene, i koje opstoji kroz njih. Ali, pošto je ovo predmet koji zahteva dublje
istraživanje od običnog, to će se dalje objasniti. Da bi nebesko dobro, koje je
najdublje dobro, moglo da se rodi u čoveku, pošto se ovo izvodi preporodom od
Gospoda, istine se moraju steći iz Reči, ili iz doktrine istine koja je iz Reči. Ove se
istine prvo rađaju i počivaju u memoriji prirodnog ili spoljašnjeg čoveka; one izlaze
oz ovoga u unutrašnjeg čoveka , a što Gospod izvodi, kad god čovek živi u skladu s
njima; a koliko one deluju na čoveka, ili koliko ih on voli, toliko se više uzdiže, ili
vodi u dobru od Gospoda; jer Gospod je izvor dobra, stoga On je Dobro. To je put
kojim se dobro rađa. Stoga je očito da dobro postoji pomoću istine iz Reči, prvo u
najviše spoljašnjem ili čulnom čoveku, potom njegovim uzdizanjem u
Intelektualno, a na kraju u Najdublje, gde postaje nebesko dobro. A kad opstoji
kao što je postojalo, onda je potpuno, jer tada više stvari opstoje, počivaju, i
odmaraju se na nižim stvarima po redu, kao na svojim osnovama, i na najviše
spoljašnjim ili poslednjim stvarima, koje su doslovne čulne istine ,kao na svom
temelju.
Ove se istine opisuju u Otkrovenju dragim kamenjem koji su bili temelj zidova
svetog Jerusalima koji se spustio s neba (Otkr. XXI, 19, 20). Dragim kamenjem
označene su Božanske Istine primljene u dobro. Vidi br. 9476, 9873, 9905. Da
najčistija smirna označava čulnu istinu, vidi se kod Davida, Ljubiš pravdu i mrziš
bezakonje. Sve haljine tvoje mirišu smirnom, alojem, i kasijom (Psalam XLV, 7,8).
Ove se stvari kažu o Gospodu, koji je jedini pomazanik Jehovin, pošto je Božansko
Dobro Božanske Ljubavi, koje je bilo označeno uljem pomazanja, bilo u Njemu, br.
9954. Njegovim haljinama, za koje se kaže da su pomazane smirnom, alojem i
kasijom, označavaju se Božanske istine od Božanskog Dobra u prirodnom, br.5954,
9212, 9216, 9814; stoga se smirnom označava Božanska Istina u Čulnom, jer se
ona pominje na prvome mestu. I kod Mateje, mudraci s istoka otvorajući svoje
blago, dadoše Gospodu, koji se tada rodio, poklone, zlato, tamjan i smirnu (II, 11).
Zlato u ovome odlomku označava dobro, tamjan unutrašnju istinu, a smirna
spoljašnju istinu, svaka od njih od dobra. Zlato se tu pominje na prvome mestu, jer
zlato označava najdublje dobro; tamjan na drugome mestu, jer označava
unutrašnju istinu od dobra; a smirna se imenuje na trećem ili poslednjem mestu,
jer označava spoljašnju istinu od dobra. Da zlato označava dobro, vidi odlomke
navedene br. 9874, 9881; i da tamjan označava unutrašnju istinu od dobra, videće
se u onome što sledi kod stiha 34. ovoga poglavlja. Mudraci s istoka su dali te
stvari Gospodu, koji se tada rodio, da bi se označilo da je Njegovo Božansko u
Ljudskom; jer oni su znali značenje zlata, tamjana i smirne, jer su imali znanje o
korespondencijama i reprezentativima. Ovo su bila glavna znanja onih vremena
koja su znanja imali Arabljani, Etiopljani, i drugi na istoku; stoga se u Reči
Arabijom, Etiopijomm i sinovima istoka, označavaju oni koji poznaju nebeske
stvari, br. 1171, 3240, 3242, 3762. Ali je to znanje nestalo s vremenom, jer kada je
dobro života nestalo, to znanje se okrenulo u magiju; i prvo je nestalo da postoji
kod Izrailjske nacije, a posle kod ostalih. A danas se ne zna ni da je ono ikad
postojalo; to je toliko slučaj u Hrišćanskom svetu, da kad bi se reklo da se u Reči u
doslovnom smislu označavaju, u unutrašnjem smislu, nebeske stvari, i da stoga
postoji unutrašnji smisao, ne bi se znalo šta to znači.
Pošto smirna označava najviše spoljašnju istinu, koja je čulna istina, i njeno
opažanje, stoga su se tela mrtvih nekad pomazivala smirnom i alojem
označavajuči tako održavanje svih istina i dobara kod čoveka, kao i uskrsnuće;
stoga se takva supstanca koristila da bi označavala poslednje života u čoveku, a to
se poslednje naziva čulnom istinom. Da je telo Gospodovo bilo pomazano ovakvim
stvarima, i uvijeno u laneno platno, i da je to bio običaj kod Jevreja, vidi Jovan XIX,
39, 40; i kod Luke XXIII, 55, 56. Ali, treba da se zna da se stvari koje se kažu o
Gospodu u Reči, treba da razumeju u najvišem smislu; stoga stvari tamo
/pomenute/ označavaju Njegov Božanski Život u Čulnom, koji je život svojstven
telu, kao i vaskrsenje. Da je Gospod ustao sa celim telom koje je imao u svetu, za
razliku od svih drugih ljudi, poznato je, jer ništa od Njega nije ostavio u grobu;
stoga je rekao učenicima koji su , gledajući Gospoda, pomislili da vide duha, Šta se
plašite? Vidite ruke moje i noge moje: ja sam glavom: jer duh tela i kostiju nema
kao što vidite da ja imam (XXIV, 38, 39).
10253. Pet stotina. Da ovo označava ono što je puno, vidi se iz značenja pet
stotina, što označava puninu. Pet stotina označava puninu, jer je taj broj sastavljen
od pet i deset pomnoženo, ili pet puta stotina; a sa pet se označava mnogo; slično
i sa deset, i sa stotinom; otuda pet stotina označava ono što je puno. Da pet
označava mnogo, vidi br. 5708, 5956, 902; slično deset, br. 3107, 4638; tako isto i
stotina, br. 4400, 6582, 6594. Da svi brojevi u Reči označavaju stvari, vidi
navedene odlomke, br. 9488; i da sastavljeni brojevi označavaju isto kao i prosti,
od kojih su postali množenjem, vidi br. 5291, 5335, 5708, 7973. Da brojevi
označavaju stvari, jasno je iz Jezekilja gde se kaže da su Božija kuća, sa svim
stvarima izvan i unutar nje, kao i nova zemlja, izmereni, i opisani brojevima merila,
od poglavlja XL do XLVIII ; a novom zemljom se tamo označava Crkva, a kućom
Božijom njena svetost. Kada se brojevima ne bi označavale stvari, svi oni brojevi bi
bili besmisleni
Da pet stotina označavaju celinu (puninu) od jednoga kraja do drugoga, to jest,
ono što je potpuno, vidi se iz gornjih poglavlja kod Jezekilja, I izmerivši dom
unutrašnji odvede me na vrata istočna, i izmeri svuda unaokolo. I izmeri istočnu
stranu trskom meračkom, i beše pet stotina trsaka, trskom meračkom unaokolo.
Izmeri severnu stranu i beše pet stotina trsaka, trskom meračkom u naokolo.
Izmjeri južnu stranu, i beše pet stotina trsaka, trskom meračkom unaokolo. I
okrenuvši se na zapadnu stranu, izmeri, i beše pet stotina trsaka, trskom
meračkom. Izmeri četiri strane, i beše zid unaokolo pet stotina trsaka dug i pet
stotina širok da razdvaja sveto mesto od svetskoga (XLII, 15-20). Iz ovih je reči
jasno da pet stotina označavaju sve skupno, ili sve sveto od jednoga kraja do
drugoga, ili puninu, jer se kaže da je zid, koji je dužinom i širinom bio kvadrat,
kojim se razdvajalo sveto od svetskog . Sa pet stotina se označava mnogo, a njegov
peti deo, ili pedeset, relativno /označava/ nešto, jasno je iz Gospodovih reči
Simonu kod Luke, A Isus reče, dvojica bejahu dužna jedinome dužniku, jedan beše
dužan pet stotina a drugi pedeset. A kad oni ne imadoše da mu vrate, pokloni
obojici. Kaži koji će ga od njih dvojice većma ljubiti. A Simon) odgovarajući reče,
mislim onaj kome najviše pokloni. A on mu reče: pravo si sudio. I okrenuvši se ženi
reče Simonu: vidiš li ovu ženu? Ja uđoh u tvoju kuću, ni vode mi na noge nisi dao; a
ona suzama obli noge moje, i kosom od glave svoje otra. Celiva mi nisi dao; ona od
kako uđe ne presta celivati mi nogu. Uljem nisi pomazao glave moje; a ona mirom
pomaza mi noge. Za to ti kažem: opraštaju joj se gresi mnogi, jer je veliku ljubav
imala; a kome se malo oprašta ima malu ljubav (VII, 41 do 46). Gospod je koristio
ove brojeve, jer označavaju mnogo i malo; jer je On govorio od Božanskog, stoga
preko značenja u skladu sa korespondencijama. Slično na drugim mestima svuda,
kao kad je govorio o devicama, kad je rekao da ih je bilo deset, od kojih su pet
bile mudre, a pet lude. Rekao je da ih je bilo deset, zato što se tim brojem
označava sve, ili, oni koji su od Crkve, a pet, jer se tim brojem označava neki deo,
vidi br. 4637, 4638.
10254. I cimeta mirisavoga. Da ovo označava opažanje i osećanje za prirodnu
istinu, vidi se iz značenja mirisavog cimeta, što označava opažanje i osećanje za
prirodnu istinu, koja je unutrašnje istina čovekovog spoljašnjeg; jer kod čoveka
postoji čulni život i prirodni život, svaki od ovih povezan je sa spoljašnjim
čovekom, ali je čulni život spoljašnji, koji dobija svoje istine iz zemaljskih i telesnih
predmeta; dok je prirodni živiot unutrašnji, dobijajući svoje istine od uzroka koji
čine da ti predmeti rastu. Slično, i život unutrašnjeg čoveka je i spoljašnji i
unutrašnji; spoljašnji koji dobija svoje istine od onih stvari koje su u poslednjem
nebu, a unutrašnji od onih stvari koje su u unutrašnjem nebu: Ove druge su istine
označene mirisavim stvarima koje slede. Mirisavi cimet označava opažanje i
osećanje za istinu, jer ono što je mirisavo (aromatično) označava prijatno
opažanje. Prijatno je opažanje od osećanja koje pripada ljubavi, a ono što je
prijatno u opažanju, to je iz istog izvora. Da svi mirisi označavaju opažanje, vidi br.
3577, 4626, 4748; a da ugodni mirisi označavaju opažanje istine od dobra, br.
1514,1517-1519,10054; stoga iz osećanja ljubavi; i da se sfere opažanja pretvaraju
u sfere mirisa kod duhova i anđela, br. 4626.
Treba dalje primetiti da one supstancije od kojih se priprema ulje pomazanja,
pripadaju nebeskoj klasi, to jest, onima koji pripadaju nebeskom carstvu; dok
mirisave supstancije od kojih je kad (tamjan) napravljen, pripadaju duhovnoj klasi,
to jest, onima koji pripadaju duhovnom carstvu; u izvornom jeziku, stoga, mirisave
supstacije od kojih je sastavljeno ulje pomazanja potiču od drugog termima i
porekla od onih od kojih se pravi kad (tamjan). Jer u Reči postoje posebni termini
kojima se izražavaju stvari nebeskoga carstva, a posebni trermini kojima se
izražavaju stvari duhovnoga carstva; i drugi termini koji su zajednički i jednima i
drugima. Ali da bi se znalo koji su to termini, treba prvo znati da se nebo deli u dva
carstva, a isto tako i Crkva; i da je u nebeskom carstvu suštinska stvar dobro
ljubavi ka Gospodu, dok je u duhovnom carstvu, dobro ljubavi prema bližnjem. O
razlici među ovima, vidi navedeno, br. 9277. Da mirisave supstancije ovde
označavaju opažanje i osećanje nebeske istine, vidi se kod Isaije, I mesto mirisa
biće smrad, i mesto pojasa raspojasina, mesto pletenica ćela (III, 24). Predmet o
kome se ovde govori su kćeri Sionske, kojima se označava nebeska Crkva, u ovome
slučaju, izopačena; stoga se mirisava supstancija izražava istim terminom kao u
ovom stihu; a smradom umesto mirisa, označava se da će umesto opažanja i
osećanja istine od dobra, biće opažanje i osećanje za obmanu od zla, u kojoj nema
nimalo života. I kod Jezekilja, Trgovci Sapski i Remski trgovahu s tobom,
svakojakim mirisima i svakojakim dragim kamenjem i zlatom (XXVII, 22). Ove se
stvari kažu o Tiru, kojim se označavaju znanja o nebeskim stvarima. Slično gde se
govori i o carici od Sabe u prvoj knjizi o Carevima, I carica Sapska dade Solomunu
sto i dvadeset talanata zlata i vrlo mnogo mirisa i dragoga kamenja (X, 10). Da
Saba u glavnom označava one koji poznaju nebeske stvari, vidi br. 1171, 3240. Iz
čega je očito da da ovi mirisi, od kojih se pripremalo ulje pomazanja, označavaju
opažanje i osećanje za istinu, onakvo kakvo imaju oni koji su u Gospodovom
nebeskom carstvu. Aromatične supstancije od kojih se pravilo ulje pomazanja,
bile su čista smirna, mirišljvi cimet, mirišljavi kalamus, i kasija, pripadaju nebeskoj
klasi, to jest, stvarima Gospodovog nebeskog carstva, jer ulje pomazanja je
označavalo Božansko Dobro Gospodove Božanske Ljubavi, koja je u nebu Njegovo
nebesko Božansko. Da ulje pomazanja ima ovo značenje, vidi br. 9954, 10019.
10255. Pola toliko, dvesta pedeset. Da ovo označava onoliko koliko korespondira,
vidi se iz značenja broja, koji označava malo, kao i koliko korespondira. Iz toga
razloga dvesta pedeset, jer je to pola prethodnog broja, to jest, pola od pet
stotina, označavaju onoliko koliko korespondira. Kakav je ovo slučaj, pokazaće se
kroz primere. Neka broj deset služi kao primer. Kad ovaj broj označava sve, pola
od toga, ili pet, označava nešto; kad deset označava puninu, pet označava
dovoljno; ali kad deset označava mnogo, pet označava nešto, i tako dalje. Da pet
označava nešto, kao i ponešto, vidi br. 4638, 5708, 5956, 9102, 9689, stoga
različito u odnosu na broj deset kad označava sve, puninu ili mnogo. Slične su
stvari označene sa pedeset u odnosu na stotinu, a slične stvari sa dvesta pedeset u
odnosu na pet stotina. Nije važno da li je broj veći, ili manji, jer veći brojevi imaju
slično značenje malim brojevima od kojih su sastavljeni, vidi br. 5335, 5708, 7973;
a da brojevi u Reči označavaju stvari, vidi navedene odlomke, br. 9488, 10127. Iz
ovih je stvari jasno da ovaj broj, koji je polovina prethodnog, ne označava pola
opažanja spoljašnje istine, nego onoliko koliko korespondira. Jer se stvari u
nebesima ne mere i ne broje kao stvari na zemlji; jer u nebesima nema ni prostora
ni vremena; umesto toga postoje stanja, koja se opažaju u pogledu njihove prirode
i količine, bez obzira na broj; jer broj i mera vezani su za prostor i vreme, to jest, za
one stvari koje pripadaju prirodi u njenim poslednjim stvarima.
10256. I mirišljavog iđirota (kalamusa). Da ovo označava opažanje i osećanje za
unutrašnju istinu, vidi se iz značenja mirišljavog iđirota, koji označava opažanje i
osećanje za unutrašnju istinu; jer iđirot označava takvu istinu, a mirišljavo
označava opažanje i osećanje za to. Da iđirot označava istinu, biće pokazano niže,
a da mirišljavo označava opažanje i osećanje za to, vidi upravo gore, br. 10254.
Unutrašnjom se istinom ovde označava istina unutrašnjeg čoveka koja je tamo
spoljašnja, u skladu s onim što je gore rečeno, br. 10254, naime, da je spoljašnji
čovek unutrašnji i spoljašnji, a slično i unutrašnji čovek. Iz toga su se razloga
koristila četiri mirisa da bi se pripremilo ulje pomazanja, čista smirna, mirišljavi
cimet, mirišljavi iđirot, i kasija. Čistom smirnom označava se opažanje spoljašnje
istine u spoljašnjem čoveku, koja je čulna istina, mirišljavom cimetom unutrašnja
istina tamo /u spoljašnjem čoveku/, koja je prirodna istina; mirišljavim iđirotom
spoljašnja istina u unutrašnjem čoveku, a kasijom unutrašnja istina tamo /u
unutrašnjem čoveku/, a uljem maslinovim dobro samo, iz kojega se rađa osećanje
za i opažanje tih istina. Da iđirot označava unutrašnju istinu, vidi se iz odlomaka u
Reči gde se pominje; ali u tim odlomcima ne naziva se mirišljavim iđirotom nego
samo dobrim iđirotom, kao kod Isaije, A ti, Jakove, ne prizva me; bejah ti dosadan,
Izrailje. Nisi mi kupio za srebro iđirota (kada), niti si me pretilinom žrtava svojih
nasitio (XLIII, 22, 24). I kod Jezekilja, I Dan i Javan i Mozel dolažahu na sajmove
tvoje; urađeno gvožđe i iđirot i cimet menjahu s tobom (XXVII, 19). I kod Jeremije,
Što će mi tamjan što dolazi iz Sabe, i dobri iđirot iz zemlje daleke? (VI, 20). Da se u
ovim odlomcima iđirotom (kalamusom) označava nešto što pripada Crkvi, i
bogoštovanje tamo , to je očito; jer koja bi bila svrha toga da se srebrom kupuje
iđirot za Jehovu; i da dobar iđirot treba da dođe za Njega iz daleke zemlje,pa zato
što je označeno nešto što pripada Crkvi i njenom bogoštovanju, to sledi da je to
istina ili dobro, jer sve stvari koje pripadaju Crkvi i njenom bogoštovanju odnose se
na njih. Ali koja je istina ili dobro označeno, da li nebesko ili duhovno, spoljašnjeg
ili unutrašnjeg čoveka, vidi se iz unutrašnjeg smisla gornjih odlomaka kada je
ispitaju u njihovim nizovima . Da je to unutrašnja istina, očito je.
10257. Dve stotine i pedeset. Da ovo označava korespondirajuću količinu i
prirodu, jasno je iz onoga što je pokazano upravo gore, br. 10255.
10256. (24) I kasije. Da ovo označava unutrašnju istinu od dobra, vidi se iz
značenja kasije, što označava unutrašnju istinu unutrašnjeg čoveka. Da je ovo
značenje kasije, vidi se iz onoga što je rečeno i pokazano gore; jer nebeske stvari
slede jedna drugu tim redom od najviše spoljašnjeg do najdubljeg; stoga je
kasijom označena najdublja istina, jer je četvrta po redu. Kasija označava istinu od
dobra, jer najdublja istina proističe neposredno iz dobra, i deluje zajedno sa
dobrom u nižim stvarima; ovo je slučaj kad Intelektualno deluje u punom jedinstvu
sa voljom, tako da se ne zna da li delo potiče od jednog ili drugog /od
Intelektualnog ili od volje/. Isto tako, što su više unutrašnje nebeske stvari, to su
savršenije, jer se svako savršenstvo povećava prema unutrašnjem, a sve
savršenstvo je iz dobra, to jest, pomoću dobra od Gospoda. Kasija se pominje
među onim stvarima kojima se označavaju nebeske stvari kod Jezekilja, I Dan i
Javan i Mozel dolažahu na sajmove tvoje; urađeno gvožđe, kasiju i cimet menjahu
s tobom (XXVII, 19). Predmet o kome se tu govori je Tir, kojim se označavaju
poznavanja istine i dobra u Crkvi, vidi br. 1201; a Danom i Javanom označavaju se
oni koji poznaju nebeske stvari; urađeno gvožđe označava poslednje u nebeskoj
istini, a kasija, najdublju istinu. Kasija ove vrste ne pominje se u drugim odlomcima
Reči, osim kasija kod Davida, kaja je vrsta kasije, Sve haljine tvoje mirišu smirnom,
alojem i kasijom (XLV, 8). Predmet o kome se govori u tome Psalmu je svuda
Gospod, i to glorifikacija Njegovog Ljudskog. Onaj koji nije upoznat s unutrašnjim
smislom Reči, ne može da zna šta je označeno pomazivanjem haljina smirnom,
alojem, i kasijom, gde se govori o Gospodu. Očito je da se tu ne misli na haljine,
niti se misli na smirnu, aloj, i kasiju, nego na Božanaske Istine od Božanskog Dobra,
u koje se On obukao u pogledu Njegovog Ljudskog; jer pomazanje je bilo ništa
drugo nego reprezentativ Božanskog Dobra u Gospodovom Božanskom
Ljudskom; otuda se smirnom, alojem, i kasijom označavaju Božanske Istine u
svome redu, koje proističu iz Božanskog Dobra koje je bilo u Njemu; otuda haljine
označavaju Njegovo Božansko Ljudsko; jer bilo da govorimo o Gospodovom
Božanskom Ljudskom ili o Božanskoj Istini, ista je stvar, jer Gospod, dok je bio u
svetu, bio je Božanska istina sama, a kada je izašao iz sveta, učinio je Sebe
Božanskim Dobrom, od kojega je Božanska Istina; vidi navedene brojeve, br. 9199,
9315, oba na kraju. U Reči se naziva haljinom sve ono što nešto pokriva; isto je
označeno Gospodovim haljinama kod Isaije LXIII, 2, 3, kao i na drugim mestima. Da
haljine označavaju istine koje oblače (pokrivaju) dobro, vidi br. 2576, 4545, 4763,
5248, 5319, 5954, 9093, 9212, 9216, 9952. Stoga je sada jasno da se, u gornjem
odlomku, kesijom, koja je posebna vrsta kasije, označava Božanska Istina, koja
proističe neposredno iz Božanskog Dobra, i to je najdublja istina.
10259. Pet stotina. Da ovo označava puninu, vidi se iz onoga što je rečeno gore,
br. 10253. Kad je uzeto pet stotina, po svetoj meri /siklu/, smirne, i pet stotina
/sikala/ kasije, ali samo dvesta pedeset mirišljavog cimeta i mirišljavog iđirota, jer
smirna je označavala čulnu istinu, koja je poslednja u redu, a kasija istinu koja
proističe neposredno iz dobra, jer je to najdublja istina; dok mirišljavi cimet i
mirišljavi iđirot označavaju unutrašnje istine, koje su posredničke istine; i od
poslednje i najdublje mora da postoji punina, ali od posredničke mora da bude
onoliko koliko korespondira onome što je prvo i poslednje.
10260. Merom /siklom/ svetom. Da ovo označava procenjivanje istine i dobra, vidi
se iz značenja sikla svetoga (svete mere), što označava cenu i procenu istine i
dobra, u pogledu njihove prirode i količine, vidi br. 2959, 10221.
10261. I ulja maslinovog. Da ovo označava Gospodovo nebesko Božansko Dobro,
vidi se iz značenja ulja, koje označava dobro, kako nebesko tako i duhovno, vidi br.
886, 4582, 9780; i iz značenja masline koja označava nebesku ljubav, o kojoj ćemo
uskoro govoriti; otuda se maslinovim uljem označava dobro nebeske ljubavi, ili što
je ista stvar, nebesko dobro. Naziva je Gospodovo nebesko Božansko Dobro, jer
sve dobro, koje je suštinski dobro u nebesima, je Božansko Gospodovo. Ali se
mora primetiti da je Gospodovo Božansko Dobro suštinski jedno, jer je
beskonačno, i sadrži bezbroj stvari u sebi. Što je beskonačno, suštinski je jedno, jer
beskonačne stvari koje ono sadrži, čine jedno. Ali se razlikuje u nebesko i duhovno,
jer ga primaju anđeli u nebesima i ljudi na zemlji. Zbog toga što ga primaju anđeli i
ljudi koji pripadaju Gospodovom nebeskom carstvu, naziva se nebesko Božansko
Dobro, ali kad ga primaju anđeli i ljudi koji pripadaju Gospodovom duhovnom
carstvu, naziva se duhovno Božansko Dobro, jer svi anđeli i ljudi primaju na razne
načine, uvek jedno jedino dobro Gospodovo. Ovo se može uporediti sa toplinm i
svetlošću sunca sveta; iako su ovi jedno, oni se razlikuju prema godišnjem dobu, i
vremenima dana, a isto tako razlikuju se u svakom delu zemlje. Ove različitosti
topline i svetlosti ne potiču od sunca, nego od okretanja zemlje oko svoje ose i
njenih orbitalnih kretanja, stoga zbog različitosti primanja. Ista svetlost se
razlikuje na pojedinim predmetima u skladu sa primanjem, što je uzrok njihovih
boja.
Iz ovoga se vidi zašto se Gospodovo Božansko Dobro, koje je suštinski jedno,
naziva nebesko i duhovno. Da ulje označava dobro, kako nebesko tako i duhovno,
vidi se iz odlomaka navedenih gore; ali da maslina označava nebesku ljubav, a ulje
opažanje i osećanje za tu ljubav, vidi se iz odlomaka u Reči gde se ulje i maslina
imenuju, kao u sledećim:- Prorok je video svećnjak sav od zlata, i na njemu sedam
žižaka, dva maslinova stabla blizu njega, jedno s jedne a drugo s druge strane
čaše. Šta su one dve masline s desne strane svećnjaku i s leve , koji su među dva
levka zlatna, tada reče: to su dve masline koje stoje kod Gospoda sve zemlje
(Zaharija IV, 2, 3, 11, 12, 14). Niko ne zna značenje ovoga proročanstva ako ne
zna iz unutrašnjeg smisla značenje svećnjaka i maslinovog stabla. Da svećnjak
označava duhovno nebo, a njegovi žišci svete istine u njemu, vidi br. 9548, 9551,
9555, 9558, 9561, 9684. Stoga je jasno da maslinovo stablo označava nebesko
carstvo zbog opažanja i osećanja za dobro, i zbog maslina koje označavaju sveta
dobra u njemu, čije su istine označene sinovima maslina /maslinama kao
plodovima masline/. Dva označava unutrašnje i spoljašnje toga carstva, i
povezivanje. Slične su stvari označene uljem i svećnjakom u Otkrovenju, I daću
dvojici svojijeh svedoka i proricaće hiljadu i dvesta u šezdeset dana obučeni u
vreće. .... Ovi su dve masline i dva žiška koji stoje pred gospodarom zemaljskim (IV,
3, 4). I kod Isaije, Posadiću u pustinji kedar, sitim, mirtu, i maslinu (XLI, 19).
Pominju se kedar i maslinovo stablo, jer kedar označava duhovno dobro, a
maslinovo stablo nebesko dobro. Duhovno dobro je ljubav prema bližnjem, a
nebesko dobro je ljubav prema Gospodu. Posaditi ih u pustinji označava u
zemljama izvan Crkve, stoga među narodima. I kod Osije, Raširiće se grane
njegove, i lepota će mu biti kao u masline i miris kao Livanski (XIV, 6). Maslinom se
ovde označava nebesko dobro, a Livanom duhovno dobro, to jest, Livan označava
isto što i kedar; jer je Livan bio kedrova šuma. I kod Isaije, Jer će biti u zemlji kao i
u narodima kao kad se oberu masline, kao i kad se skupljaju posle berbe (XXIV, 13;
i XVII, 6). Kaže se, kad se oberu i kad se skupljaju kada je berba; jer maslina
označava Crkvu koja je u nebeskom dobru; a vino Crkvu koja je u duhovnom
dobru. Jer gde god se govori o dobru u Reči, tamo se govori i o istini, jer među
njima postoji brak. Slično, gde je premet o kome se govori nebesko, tamo se
govori i o duhovnom: nebeskim se opisuje dobro a duhovnim istina (vidi navedene
odlomke, br. 9263, 9314), stoga, tako je i s vinom i uljem. Da se vinom označava
duhovna Crkva, i njeno dobro i istina, vidi br. 1069, 5113, 6376, 9277. To je razlog
da se vino i maslina imenuju zajedno na drugim mestima, kao kod Davida, Žena je
tvoja kao rodna loza usred doma tvoga; sinovi tvoji kao grane maslinove oko stola
tvoga (Psalam CXXVIII, 3). A kod Avakuma, jer smokva ne će cvasti, niti će roda biti
na lozi vinovoj; rod će maslinov prevariti (III, 17). I kod Amosa, Bih vas sušom i
metljikom, gusenice izedoše obilje u vrtovima vašim i u vinogradima vašim i na
maslinama vašim (IV, 9). I smokvino drvo se pominje, jer smokvino drvo označava
dobro spoljašnje Crkve, br. 5113; a vinova loza dobro unutrašnje duhovne Crkve; a
maslina, dobro unutrašnje nebeske Crkve. Slično na drugim mestima. Zato što je
drvo od masline označavalo dobro nebeske ljubavi, stoga su dva heruvima, koja su
bila na tajnome mestu u hramu, bila napravljena od maslinovog drveta, slično i
vrata, prag, i stubovi (o Carevima VI, 23, 31, 32); jer je tajnim mestom u hramu
bilo predstavljeno najdublje nebo, gde je nebesko dobro, pa je stoga sve u njemu
predstavljalo nebeske stvari. Da je kovčeg u njemu, radi kojega je i tajno mesto
bilo sagrađeno, označavao najdublje nebo gde je Gospod, vidi br. 9485.
Značenja Maslinovog brda, koje je bilo naspram hrama, bilo je isto kao i masline,
baš kao što je značenje Livana bilo isto kao i značenje kedra. Stoga da bi sve one
stvari koje je Gospod činio bile predstavljene u nebesima, a posebno nebeske
Božanske stvari, Gospod je često bio na Maslinovoj gori, kad je bio u Jerusalimu,
kao što se vidi iz Luke, Isus danju učaše u crkvi, a noću izlažaše i noćivaše na gori
koje se zove gora Maslinska (XXI, 37). I na drugme mestu, I izašavši ode po običaju
na goru Maslinsku (XXII, 39). Da je to brdo bilo naspram hrama, vidi Marko XIII, 3;
Mateja XXIV, 3. Da je maslinovo drvo označavalo nebesko Božansko Dobro, vidi se
iz Zaharije, gde se kaže, da će stopala Jehovina stajati na gori Maslinovoj, koja je
naspram Jerusalima, i da će se on tada boriti protivu naroda (Neznabožaca); i da
će se to brdo razdvojitii, te da će se deo odvojiti prema severu, a deo prema jugu
(XIV, 3, 4). U ovome odlomku opisuje se stanje neba i Crkve kad je Gospod bio u
svetu, i kada se borio protivu paklova, i kada ih je savladao, i kada je u isto vreme
doveo nebesa u red. Narodi protivu kojih se borio, označavaju zla iz paklova; Brdo
Maslinovo, na kome su Njegove stope često stajale, označava Božansko Dobro
Božanske Ljubavi, jer iz ove se On borio i pobeđivao. Razdvajanje brda prema
istoku i prema moru, s velikom udolinom, označava razdvajanje neba i pakla;
slično i njegovo odvajanje prema severu i jugu; jer za one koji su u svetlosti istine,
kaže se da su na jugu, za one koji su u ljubavi prema dobru da su na istoku, a za
one koji su prema moru da su u zlima, a za one koji su na severu da su u
obmanama.
10262.Ulja maslinovog jedan in. Da ovo označava doseg povezanosti, vidi se iz
značenja ina, što je mera za tečnosti, u ovome slučaju za ulje, što označava doseg
povezivanja; jer uljem se označava nebesko Božansko Dobro Gospodovo, koje je
ono suštinsko načelo koje povezuje sve stvari u nebesima; jer ono daje život svim
stvarima pomoću Božanske Istine koja proističe iz toga Božanskog Dobra, i daje
život u skladu s prirodom primanja. Anđeli i ljudi su prijemnici. Oni su za to
sposobni preko istina i dobara, jer se u skladu s ovima odvija primanje i
povezivanje. Dve mere koje su imale svetu svrhu, pominju se u Reči, jedna za
tečnosti, nazvana in, a druga za suhe supstancije, za jelo i belo brašno, nazvana
efa. In, mera za ulje i vino, delila se na četiri, a efa na deset. In se delio na četiri
dela kako bi označavao ono što povezuje, jer četiri označava povezivanje. A efa se
delima na deset da bi označavala primanje; a čija je priroda bila naznačena
brojevima, jer je deset označavalo mnogo, i ono što je puno. Da četiri označava
povezivanje, vidi br. 8877, 9601, 10136, 10137; a da deset označava mnogo, sve, i
puninu, kao i stotina, br. 1988, 3107, 4400, 4638, 8468, 8540, 9745, 10253. Da je
in bila mera za ulje i za prinose (žrtve), i da se delila u četiri dela, a da je efa bila
mera za jelo i belo brašno, koji su bili prinosi u hrani kod žrtvovanja, i da se delila
u deset delova, vidi se iz Izlaska XXIX, 40; Levitske V, 11;XXIII, 13; Brojeva XV, 3-10;
XXVIII, 5, 7, 14. Iz ovoga je očito da se inom označava opseg povezanosti, a efom
opseg primanja. Isto tako, ulje je spajalo belo (fino) brašno, a ono drugo su ga
primali, jer je u prinosima u hrani bilo i ulje i belo brašno. Bilo je i drugih mera
pored ovih u opštoj upotrebi, kako za suve supstancije tako i za tečnosti; mere za
suve supstancije zvale su se homer i omer, a mere za tečnosti gomor i vat : gomor
je sadržavao deset efa, a efa deset omera; ali gomor (kor) je sadržavao deset vata ,
Ali kod Jezekilja, gde se opisuje novi hram, postoji druga podela efa i vata, gde su
efa i vat podeljeni ne u deset delova, nego u šest delova; a in tu korespondira efi,
kao što se vidi iz proroka, pogl. XLV, 13, 14, 24; XLVI, 5, 7,11 ,14. Razlog za ovo je
da se tu ne govori o nebeskom dobru i njegovoj povezanosti, nego o duhovnom
dobru i njegovoj povazansoti. A u duhovnom carstvu korespondirajući brojevi su
dvanaest, šet, i tri; jer ovi broje označavaju sve stvari, a kada se koriste u odnosu
na istine i dobra, tada /označavajuu/ se sve stvari skupno. Da su te stvari označene
sa dvanaest,vidi br. 3272, 3858, 7973, a sa šest, br. 3960, 7973, 8148, 10217,
slično sa tri, čime se označava puno od početka do kraja, ili punina, a u pogledu
stvari, sve, br. 2788, 4495, 5159, 10127. Ovi brojevi se povezuju s sličnim stvarima,
jer veći brojevi imaju značenje slično prostim od kojih su postali množenjem, br.
5291, 5335, 7973. Pošto in označava opseg povezanosti i kod duhovne istine,
stoga se za prinose u hrani kod žrtvovanja ovna, uzima treći deo ina ulja, a za
ponudu u piću, treći deo vina (Brojevi XV, 6,7); jer se ovnom označava duhovno
dobro, br. 2830, 9991. Iz ovih je sada stvari očito da se brojevima u Reči
označavaju stvari; inače čemu bi služilo to da se označava količina i mera u
brojevima tako često kod Mojsija, kod Jezekilja, i na drugim mestima?
10263. (25) I od toga načini ulje za sveto pomazanje. Da ovo označava
reprezentativ Božanskog Dobra Gospodove Božanske Ljubavi, vidi se iz onoga što
je bilo pokazano o ulju pomazanja, br. 9954, 10011, 10019.
10264. I ulje najbolje. Da ovo označava u svakoj pojedinosti Njegovog Ljudskog,
vidi se iz značenja pomazanja, čime se označava reprezentativ Božanskog Dobra
Gospodovog Božanskog Ljudskog, što označava ono što je Božansko u svakoj
pojedinosti Njegovog Ljudskog. Ovo je označeno najboljim uljem, jer sve mirišljave
supstancije ovde pomenute, koje su bile najčistina smirna, mirišljavi cimet,
mirišljavi kalamus (trska), i iđirot, označavaju se najboljim uljem. I u izvornom
jeziku mirišljave se supstancije označavaju ovim izrazom. Mirišljavo nad
mirišljavim (najmirišljavije) označava svaku pojedinost Gospodovog Ljudskog, jer
se smirom ozanačavaju sve istine celog Ljudskog s njihovim opažanjima i
osećanjima, naime, poslednja istina Čulnog, s njegovim opažanjem, br. 10252;
unutrašnja istina Prirodnog ili spoljašnjeg čoveka, s njenim opažanjem i
osećanjem, mirišljavim cimetom, br. 10254; još više unutrašnja istina, koja pripada
unutrašnjem čoveku s njenim opažanjem i osećanjem, mirišljavim kalamusom, br.
10256; a najdublja istina s njenim opažanjem i osećanjem, iđirotom (kasijom), br.
10256; na taj način, celo ljudsko, sa svakom pojedinosti u čoveku, odnosi se na
istine i njihova opažanja i osećanja; jer ona sačinjavaju njegov život.
Jer treba da se zna da čovek, bez opažanja istine i osećanja za istinu i dobro, nije
čovek; jer sve što on misli, u opšte i posebno, odnosi se na istine i njihova
opažanja, kao i na dobra i na njegova osećanja; jer čovek ima jedno Intelektualno i
jedno Voljno; Intelektualno koje se oblikuje opažanjem istine, i Voljno koje se
oblikuje osećanjem dobra. Čovekove misli i osećanja nisu ništa drugo nego to. Da
je ceo čovek, od glave do pete, iznutra i izvana, ništa drugo nego njegova vlastita
istina ili obmana, i njegovo vlastito dobro ili zlo, i da je telo njihova spoljašnja
forma, to je misterija koja do sada još nije bila poznata u svetu.
Iz ovih stvari sada se vidi da se vrlo mirišljavim ili najboljim uljem, kojim se
označavaju sve istine od poslednje do najdublje, to jest istine u celoj njihovom
rasponu, označava sve u čoveku uopšte i posebno, a po čemu je on čovek. Stoga
,kada se pomene to nešto mirišljavo u odnosu na Gospoda, to označava svaku
pojedinost Njegovog Ljudskog. Kaže se, načini ulje pomazanja najbolje, veštinom
apotekarskom, gde ulje označava Božansko Dobro same Božanske Ljubavi, koja je
u Gospodu od začetka, br. 9954, 10011, 10019; najmirišljavije označava ono dobro
koje je u svakoj pojedinosti Njegovog Ljudskog; a delom apotekarskim, ili trgovcem
mirisima, označava se da je to od influksa i delovanja Njegovog Božanskog; jer
samo je Gospod u pogledu Njegovog Božanskog bio pomazanik Jehovin, vidi br.
9954.
10265. Veštinom apotekarskom. Da ovo označava od uticaja i delovanja Njegovog
Božanskog, koje je bilo u Gospodu od začetka, vidi se iz značenja apotekara, ili
trgovca mirisima, što označava onoga ko ih pravi; stoga kada se govori o Gospodu,
označava se Božansko samo, a veštinom, njegovo delovanje. Svaka tvrdnja u Reči
mora da se razume u odnosu na ono o čemu se govori; stoga, ako se nešto tvrdi u
vezi sa Božanskim, mora se razumeti tako da to potiče od Božanakog i Njegovog
delovanja kao i od uticaja njegovih osobina, ma šta da izgleda da smisao slova
pokazuje. U najdubljem nebu sve se u Reči odnosi na Gospodovo Božansko
Ljudsko, jer tamo anđeli misle neposredno od Gospoda, i opažaju Reč u njenom
najdubljem smislu, a to je nebeski smisao. Stoga se u tome nebu pod najboljim
uljem, delom apotekarskim, opaža samo ono što pripada Božanskom samom, koje
je bilo u Gospodu od začetka, i njegov uticaj i delovanje u sve pojedinosti Njegovog
Ljudskog; jer je Gospodovo Ljudsko Božansko Samo u njima . Oni znaju da je
Božansko Dobro Božanske Ljubavi, koje se naziva Ocem, uzajamno u Gospodovom
Božanskom Ljudskom, koje je Sin, u skladu s Gospodovim rečima, da je Otac u
Njemu, i On uOcu (Jovan XIV, 10, 11), i da su oni jedno (Jovan X, 30). Ne čudite se
da se apotekarom i trgovcem mirisima označava Božansko Samo, kad Jehova kroz
celu Reč samog sebe naziva Stvoriteljem pa i Grnčarem, kao kod Isaije, Ali sad, o
Jehova, ti si naš Otac; mi smo kao glina (kal), a ti si naš lončar, i svi smo delo ruku
tvojih (LXIV, 8); kao i u drugim odlomcima kod istog proroka, i kod Jeremije, XVIII,
2-4, 6.
10266. U ovome što je gore rečeno, opisuje se Božansko Dobro Gospodove
Božanske Ljubavi, a u relativnom smislu dobro ljubavi u čoveku od Gospoda, i to
se opisuje pripremanjem ulja za pomazanje. Jer ono što se kaže o Gospodu u Reči
u najvišem smislu, to se u relativnom smislu kaže i o čoveku, jer je čovekov
preporod slika glorifikacije Gospodovog Ljudskog, br. 3138, 3212, 3296, 3490,
4402, 5688. Stoga se vidi da se pripremanjem ulja pomazanja označava rađanje i
formiranje dobra ljubavi u čoveku po Gospodu; stoga da se dobro ljubavi oblikuje
pomoću istina Crkve koje su iz Reči; prvo pomoću spoljašnjih istina, onda pomoću
onih koje su sve više unutrašnje, u skladu s opisom koji je dat gore, i da na taj
način prvo ih prima spoljašnji čovek, a onda posetpeno i unutrašnji čovek. Treba
da se zna u kakvom redu se to dobro i istina oblikuju, u tome istome redu Gospod
ih čuva i održava; jer održavanje je neprekidno oblikovanje , kao što je opstojanje
neprekidno postojanje. Stoga sledi da dobro ljubavi u čoveku postaje onakvo
kakvo je njegovo opažanje i osećanje, i da je onakvo kakav je red po kojemu su u
njemu sređene istine. Jer ako je osećanje za istinu bilo radi istine i dobra, bez
osećanja za sebe i za svet, i ako je red išao od najviše spoljašnje do unutrašnjih
istina po stepenima, tada je dobro ljubavi stvarno ; ako je drugačije, onda je
nečisto, i nije dobro. Ako je u početku čovekovog stvaranja i bilo osećanja za istinu
radi sebe i radi sveta, to nije zabrinjavajuće; ali se to stanje mora odstarniti onako
kako dobro raste uz pomoć istina; isto tako, kasnije se čovek očišćava od ovih
stvari , kao što se čaše čiste od nečistih materija. Vrlo se vara onaj ko misli da
čoveku mogu dati dobro ljubavi bez istina vere, i bez života u skladu s njima.
10267. I to da bude ulje svetoga pomazanja. Da ovo predstavlja reprezentativ
Gospoda u pogledu Božanskog Ljudskog, vidi se iz značenja ulja pomazanja, što je
reprezentativ Božanskog Dobra Gospodove Božanske Ljubavi, vidi br. 9954, 10011,
10019. Ovo se ovde naziva uljem svetog pomazanja kako bi se Gospod shvatio u
pogledu Božanskog Ljudskog, jer je to u nebu sama Svetost; jer anđeli u nebesima
znaju i priznaju samo Božansko koje pripada Gospodovom Božanskom Ljudskom;
ovo oni mogu da vole; i o ovome oni misle, a ne mogu da misle o Božanskom koje
se naziva Ocem, niti mogu da ga vole, jer je neshvatljivo, u skladu s Gospodovim
rečima, Niste ga čuli ikad, ni videli (Jovan V, 37). Ono što ne može da se vidi i čuje,
to ne može ni da uđe u misao, niti u neko osećanje ljubavi. Ono što treba da se
shvati verom i ljubavlju, mora da bude prilagođen predmet. Da se neshvatljivo
Božansko, koje se naziva Ocem, bogoštuje u isto vreme kada se bogoštuje Gospod
kao Božansko Ljudsko, vidi se iz reči Gospoda samog, kad je rekao, da je on put, i
da niko ne dolazi Ocu osim preko Njega (Jovan XIV, 6); i da niko ne zna Oca osim
Sina, osim onoga kome ga Sin otkrije (Mateja XI, 27); i da niko nikad nije video
Oca , osim jedinorođenog Sina, koji je u naručju Oca, i da će ga on pokazati (Jovan
I, 18); zato je Gospod rekao, Hodite k meni svi, i ja ću vas odmoriti (Mateja XI, 28).
Da je Gospodovo Ljudsko Sve u svemu neba, i da je ono tamo sama Svetost, vidi
br. 9933, 9972, 10067, 10159. Da je samo Gospod svet, i da je sve Sveto od Njega,
br. 9229, 9479, 9680, 9956.
10268. I njim pomaži šator od sastanka. Da ovo označava predstavljati
Gospodovo Božansko u nebesima, vidi se iz značenja pomazati svetim uljem, što je
reprezentacija Božanskog Dobra Gospodove Božanske Ljubavi u pogledu
Božanskog Ljudskog; jer pomazati označava pokazati reprezentaciju, jer stvari koje
su bile pomazane, nazivale su se svetim, ne zbog ulja nego zato što su
predstavljale Božansko, koje je označeno uljem, jer ulje označava Božansko Dobro
Božanske Ljubavi, i svetost Božanskog Ljudskog, jer samo je ovo sveto, kao što se
može videti iz onoga što je gore pokazano, br. 9954, 10011, 10264-10267. I iz
značenja šatora od sastanka, koji označava nebo; mesto gde je bio kovčeg
svedočanstva koji označava najdublje ili treće nebo, gde je bio sto na kome su bili
hlebovi lica koji označava srednje nebo, i mesto gde je bio svećnjak i oltar kadioni
što je označavalo poslednje ili prvo nebo; vidi br. 9457, 9481, 10242, 10245. Iz
ovoga se vidi da se pomazivanjem šatora od sastaka predstavljalo Božansko Dobro
Gospodove Božanske Ljubavi u pogledu Njegovog Božanskog Ljudskog. I pošto je
ovo označeno pomazivanjem šatora od sastanka, svrha je bila predstavljanje
Gospodovog Božanskog u nebesima; jer nebo nije nebo zbog propriuma anđela,
nego zbog Gospodovog Božasnkog u njima; vidi br. 9408, 10125, 10159.
10269. I kovčeg od svedočanstva. Da ovo označava da je ovo nebo u nebeskom
dobru, koje pripada najdubljem nebu, vidi se iz značenja pomazivanja šatora od
sastanka, koji utelovljuje reprezentaciju Božanskog u nebeskom dobru, koje
pripada najdubljem nebu; jer se pomazivanjem označava uteloviti reprezentaciju
Gospodovog Božanskog, upravo kao gore, br. 10268; a kovčegom svedočanstva
označava se dobro najdubljeg neba. Da kovčeg označava najdublje nebo, i da
svedočanstvo označava tamo Gospoda, može se videti br. 9485. I zato što je dobro
koje vlada u tome nebu dobro ljubavi prema Gospopdu, pošto se ovakvo dobro
naziva nebeskim dobrom, stoga se pomazivanjem šatora od sastanka označava
reprezentacija Gospodovog Božanskog u nebeskom dobru, koje je dobro u
najdubljem nebu. Iz onoga što je više puta ponovljeno gore, vidi se da ovde
pomazivanje predstavlja Gospoda u pogledu Božanskog Ljudskog; jer je Gospod
kao Božansko Ljudsko bio jedini koji je bio pomazanik Jehovin, jer je u Njemu od
začeća, pa stoga i u Njegovom Ljudskom, bilo Božansko od Oca. Da ljudsko telo
potiče od bića oca, što se naziva njegovom dušom, može se znati; jer sličnost oca
u pogledu raznih osećanja ljubavi vidi se u licima djece; iz ovoga svaka porodica
povlači posebne karakteristike po kojima se razlikuje od ostalih. Šta je tada morao
da bude slučaj sa Gospodom, u kome je Božansko Samo bilo Njegovo Biće , koje se
naziva dušom. Otuda Gospod kaže, Onaj ko je vidio mene, vidio je i Oca; verujte da
sam ja u Ocu, i Otac u meni (Jovan XIV, 9, 10).
10270. I sto i sve sprave njegove . Da ovo označava u duhovnom dobru od
nebeskog, koje pripada drugome nebu, i u služenju dobrima i istinama, vidi se iz
značenja šatora od sastanka bez zavesa, gde je bio sto, što označava drugo nebo,
vidi br. 9457, 9481, 9485; i iz značenja stola, na kome su bili hlebovi lica, što
označava duhovno dobro od nebeskoga; je hleb označava nebesko dobro, br.
9545, a sto na kome su oni bili, duhovno dobro, br. 9684, 9685; i iz značenja
njegovih sprava (posuda), što označava poznavanja nebeskog dobra i istine, vidi
br. 9545, stoga služenju dobrima i istinama, jer poznavanja služe. Duhovno dobro
od nebeskog je bilo ono koje je označeno stolom na kome su bili hlebovi lica, jer
šatorom od sastanka bez zavesa predstavljalo se drugo nebo, u kome preovladava
dobro ljubavi prema bližnjemu; ovo se dobro naziva duhovnim dobrom, i ono je
dobro onoliko koliko u sebi ima nebeskog dobra, koje je dobro ljubavi ka Gospodu.
Jer postoje tri vrste dobra, koja dobra čine tri neba. Postoji dobro ljubavi ka
Gospodu, nazvano nebesko dobro; ovo sačinjava najdublje nebo; postoji dobro
ljubavi prema bližnjemm, nazvano duhovnim dobrom; ovo sačinjava drugo nebo; a
postoji i dobro vere, nazvano duhovnim prirodnim dobrom; ovo sačinjava
poslednje nebo. U nebesko dobro, koje je u najdubljem nebu, Gospod se uliva iz
Božanskog Ljudskog neposredno; u duhovno dobro, koje je u drugom nebu,
Gospod se uliva iz Božanskog Ljudskog posredno preko nebeskog dobra; a u
duhovno prirodno dobro, koje je u poslednjem nebu, Gospod se uliva iz Božanskog
Dobra, tako isto posredno. Kaže se posredno, jer se Gospod ne samo uliva u dobra
tih nebesa posredno, nego i neposredno, kao što je jasno iz onoga što je pokazano
o neposrednom i posrednom Božanskom influksu u navedenim brojevima, br.
9682.
10271. I svećnjak i sprave /posude/ njegove. Da ovo označava u duhovnoj istini,
koja je istina drugoga neba, i u istinama koje služe, vidi se iz značenja svećnjaka, a
to je reprezentativ Gospoda u pogledu duhovne istine, koja je istina drugoga neba,
vidi br. 9548, 9551, 9555, 9558, 9684: i iz značenja sprava (posuda), što označava
doslovne istine , a to su istine koje služe, vidi br. 3068, 3079, 9572, 9724.
10272. I oltar kadioni. Da ovo označava u svim stvarima bogoštovanja od ovih
dobara i istina, vidi se iz značenja oltara, što je reprezentativ svih stvari
bogoštovanja koje su od ljubavi i ljubavi prema bližnjem od Gospoda, vidi br.
10277, 10198. Naziva se reprezentativom Gospoda u dobrima i u istinama, i u
stvarima koje služe , i u svim stvarima bogoštovanja, jer dobra i istine su dobra i
istine onoliko koliko je Gospodovo Božansko u njima; jer sva dobra i istine u
ljudima i u anđelima su od Gospoda. Ako u njima nema života od Gospoda, one su
mrtve stvari, čak i zle; jer ako nisu od Gospoda nego od čoveka, one su okrenute
čoveku i svetu; a stvari koje imaju čoveka i svet kao cilj, suštinski su zle; jer cilj
prema kome se gleda, je najdublja stvar u čoveku, jer to je duša svih stvari u
njemu. Iz ovoga je jasno šta se označava reprezentativom Gospoda u dobrima i
istinama, i u njihovom služenju. Pod istinama koje služe misli se na one koje su u
prirodnom ili spoljašnjem čoveku, koje se nazivaju poznavanjima i doslovnim
znanjima ; jer ovo su stvari u koje gleda unutrašnji čovek, i između kojih on
odabira one stvari koje potvrđuju, pošto se ove slažu sa životom njegovih osećanja
ili ljubavi; i pošto su te stvari tada potčinjene, one se nazivaju stvarima /istinama i
dobrima/ koje služe. Još postoje i dobra i istina koje služe ovim poslednjim, koje
se nazivaju čulnim doslovnim istinama . Jer su dobra i istine u čoveku kao
porodice, ili kuće, gde postoji otac porodice, sinovi, kćeri, zetovi, i snahe, sluge i
sluškinje. One u najnižem stepenu označavaju se čulnim doslovnim istinama, iako
su danas kod mnogih ljudi one cenjene u najvišem stepenu. (prim. prev. Autor
hoće da kaže da se u njegovo vreme najniže istine (čulne) smatraju najvišim).
10273. I oltar na kome se prinosi žrtva paljenica. Da ovo označava reprezentovati
Gospodovo Božansko Ljudsko, i Njegovo bogoštovanje uopšte, vidi se iz
reprezentacije oltara za žrtve paljenice, što je glavni reprezentativ Gospodovog
Božanskog Ljudskog, i Njegovog bogoštovanja, vidi br. 2777, 2811, 8940, 9389,
10123, 10151.
10274. I sve sprave njegove. Da ovo označava Božanska Dobra I Božanske Istine,
vidi se iz značenja sprava , što označava poznavanja i doslovna znanja, vidi br.
3068,3079,9394,9544,9724; ali kad se njima opisuje Gospodovo Božansko Ljudsko,
ona označavaju Božanska Dobra i Božanske Istine koje služe.
10275. I umivaonicu i podnožje njezino. Da ovo označava sve stvari koje se
odnose na očišćenje od zala i obmana, i na preporod od Gospoda, vidi se iz
značenja umivaonice, u kojoj se očišćavalo, a što označava ono što se očišćava od
zala i obmana, kao i ono što preporađa, vidi br. 10235; i iz značenja njenog
podnožja, koje označava Čulno, koje podržava i služi, vidi br. 10236.
10276. Tako ćeš ih osvetiti , te će biti svetinja nad svetinjom. Da ovo označava
uticaj i prisustvo Gospoda u bogoštovanju reprezentativne Crkve, vidi se iz
značenja biti osvećen, što označava predstavljati Gospoda kao Božansko Ljudsko i
primanje Božanskog Dobra i Božanske Istine od Njega; jer samo je Gospod svet, pa
je stoga i sve sveto što od Njega proističe. Stoga se vidi da se osvećivanjem tako
isto označava uticaj i prisustvo Gospoda u bogoštovanju reprezentativne Crkve. Da
biti osvećen označava predstavljati Gospoda kao Božansko Ljudsko, vidi br. 9956,
9988, 10069; isto tako i primanje Božanskog Dobra i Božanske Istine od Njega, br.
8806, 9820, 10128. Da je samo Gospod svet, i da je sveto sve što od Njega
proističe, vidi br. 9229, 9479, 9680, 9918. Na taj način da su sve stvari koje su
pripadale Izrailjksoj i Jevrejskoj naciji bile svete u reprezentativnom smislu, br.
10149; i iz značenja svetinje nad svetinjama, što označava nebesko Božansko
Dobro, vidi br. 10129. Stoga se vidi da su se sve stvari , koje su bile pomazane,
nazivale svetinjom nad svetinjama , zbog influksa i prisustva Gospodovog
Božanskog Ljudskog; i sav se influks i prisustvo ostvaruje neposredno, a u u nižim
nebesima posredno preko nebeskog dobra, koje je dobro najdubljeg neba. Stoga,
onoliko koliko dobra nižih nebesa sadrže nebeskog dobra, koje je dobro ljubavi ka
Gospodu, toliko su ona dobra. To je bio razog da su se pomazane stvari nazivale
svetinjom nad svetinjama. O neposrednom i posrednom influksu Gospodovom,
vidi odlomke navedene, br. 9682 i 9683. Ali, da bi se znalo kakav je ovo slučaj,
treba znati šta je reprezentacija, i šta je reprezentativna Crkva; ovo je obilno bilo
pokazano u navedenim odlomcima, br. 9229, 9280, 10030. Ali, pošto malo njih
danas ima neko znanje o ovome, ovaj će se predmet dalje ilustrovati . U
najdubljim nebesima, osećanja za dobro i istinu, od Gospoda, u anđelima, su ono
što čini njihov život i njihovu sreću. U poslednjem nebu ova su osećanja
utelovljena u bezbroj spoljašnjih formi sa bezbroj varijacija . Sve što god oni tamo
vide, iz ovoga je izvora. Ove stvari su reprezentativi unutrašnjih stvari, koje su
osećanja za dobro i istinu, i nazivaju se nebeskim i duhovnim stvarima. Dobri
duhovi, koji opažaju u ovim stvarima, svete stvari neba, iznutra su dirnuti. Kao na
primer, oni vide parkove sa drvećem i plodovima bezbroj vrsta; kao i redove ruža i
livade, polja puna biljaka, kuća i palata, i mnoge druge stvari , od kojih sve
korespondiraju osećanjima dobra i istine, koji su od Gospoda u višim nebesima. I u
ovim nebesima ima reprezentativa, ali oni neizmerno nadilaze u savršenstvu, u
uživanju i sreći koje osećaju oni koji su u poslednjem nebu. To su reprezentativi za
koje se kaže, da ih oko nije videlo; i kad bi se opisali, prevazišli bi ono što se može
poverovati.
Iz ovih se razmatranja vidi šta su reprezentativi. Sve stvari koje su bile
ustanovljene kod Izrailjske nacije bile su slične onima u poslednjem nebu, ali su
manje savršene, jer su se slagale sa prirodom sveta, na primer šator, zajedno s
kovčegom, sto na kome su bili hlebovi lica, svećnjak sa žišcima, oltar kadioni,
haljine Aronove i njegovih sinova, a posle i hram, sa svim što je bilo u njemu, kao
kovčeg na kome je bilo sedište milosti i heruvimi; isto tako mjedeno more,
umivaonici, i druge stvari. Pored toga, bezbroj se više stvari vide u poslednjem
nebu, samo što su lepše i savršenije. Izrailjska je nacija bila pokazana Mojsiju na
Gori Sinajskoj, kao što se vidi u Izlasku XXV, 40; XXVI, 30; XXVII, 8. Nisu bili viđeni
od Mojsija njegovim telesnim očima, nego očima njegovog duha. Priroda
reprezentativa se dalje može videti kod proroka, kao kod Danila, kao u Jovanovom
Otkrovenju, i kod ostalih; sve ove stavri pohranjuju u sebi Božanske duhovne i
nebeske stvari. Da ove stvari nisu razumljive bez tumačenja iz unutrašnjeg smisla,
svakome je jasno. Iz ovoga se dalje vidi šta je reprezentativna Crkva. Da je Crkva
bila ustanovljena u zemlji Hananskoj bilo je najviše radi Reči, da bi mogla da se
napiše u reprezentativima i značenjima, to jest, preko takvih stvari koje pripadaju
toj naciji, njihovoj Crkvi, i njihovoj zemlji. Jer sva su mesta u zemlji Hananskoj, sva
brda, i reke, od pradrevnih vremena predstavljale stvari koje su u nebesima, vidi
br, 3686, 4240, 4447, 4454, 5136, 6516, kao što su nasledstva, plemena, i druge
stvari tamo. Doslovni smisao Reči Staroga Zaveta sadržavao je takve stvari, kako bi
postajalo nešto poslednje u čemu se unutrašnje stvari mogu završavati, i na
kojima mogu da počivaju, kao zgrada na svom temelju, vidi br. 9360, 9824, 10044.
Iz ovih stvari svaki inteligentan čitalac može da vidi da je Reč presvetija, i da je
njen doslovni smisao svet zbog unutrašnjeg smisla; ali odvojen od njega, nije tako
/svet/. Jer je doslovni smisao, odvojen od unutrašnjeg, kao čovekovo spoljašnje
odvojeno od unutrašnjeg, što je samo forma koja podražava, ali koja je lišena
života; to je kao vanjski deo drveta, cveta, ploda, ili semena, bez njegovih
unutrašnjih delova, i kao temelj bez kuće. Oni, dakle, koji pridaju važnost samo
smislu slova u Reči, ti nemaju i ne stiču doktrinu iz Reči u skladu s unutrašnjim
smislom, mogu da se povedu za svakim krivoverjem. Iz toga se razloga takvi ljudi
nazivaju Reč knjigom krivoverja. Doktrina sama, izvedena iz Reči, treba da daje
svetlost i da vodi; ovu doktrinu uči unutrašnji smisao, i onaj ko je upoznat s njom,
on ima unutrašnji smisao Reči. Jevrejska nacija, zato što nisu priznavali ništa sveto
u Reči, osim njen doslovni smisao, koji su sasvim odvajali od unutrašnjeg smisla,
zašli su u takvu tamu tako da nisu znali da je Gospod došao u svet. Ova nacija je i
danas istoga karaktera, pa iako žive među Hrišćanima, još uvek ne priznaju
Gospoda iz Reči. Da je od najranijih vremena ta nacija u spoljašnjim stvarima bez
unutrašnjih, vidi šta je pokazano u navedenim odlomcima, br. 9320, 9380. Da
Gospod nije bio došao u svet, i otvorio unutrašnje stvari Reči, komunikacija s
nebom preko Reči bila bi nestala; a ljudska rasa na ovoj zemlji bila bi nestala, jer
čovek ne može ni da misli istinu, ni da čini dobro, osim od neba, to jest, kroz nebo
od Gospoda. Reč je ono što otvara nebo.
10277. Što god ih se dotakne, biće sveto. Da ovo označava ono što se može
preneti svima onima koji primaju u ljubavi i veri, vidi se iz značenja dotaknuti, što
označava komunikaciju, vidi br. 10130; i iz značenja biti osvećen, što označava
influks i prisustvo Gospoda, vidi upravo gore, br. 10276. Pošto je influks i prisustvo
Gospoda u ljubavi i veri, stoga kod onih koji Ga primaju u ljubavi i veri, stoga se ovi
ovde nazivaju svetima . Ali jedino u njima što je sveto, to je Božansko, a ne nikako
njihov proprium.
10278. Pomaži Arona i sinove njegove. Da ovo označava uvođenje u
reprezentaciju Gospoda u oba carstva, vidi se iz značenja pomazati, što označava
pokazati reprezentaciju, kao gore; i iz reprezentacije Arona, koji označava Gospoda
kao nebesko Božansko dobro, stoga u nebeskom carstvu; i iz reprezentacije sinova
Aronovih, koji označavaju Gospoda kao duhovno dobro, stoga u duhovnom
carstvu, vidi br. 9807, 10017, 10068.
10279. I osvetićeš ih da mi budu sveštenici. Da ovo označava predstavljati
Gospoda u pogledu celog dela izbavljenja, vidi se iz značenja osvetiti, što označava
predstavljati Gospoda kao Božansko Ljudsko, vidi gore, br. 10276; i iz
reprezentacije sveštenstva Arona i njegovih sinova, koji označavaju delo
izbavljenja Gospodovog u uzastopnom redu, vidi br. 9809, 10117.
10280. I sinovima Izrailjevim kaži. Da ovo označava poučavanje za one koji su u
Crkvi, vidi se iz značenja sinova Izrailjevih, koji označavaju Crkvu, vidi navedene
odlomke, br. 9340; i iz značenja kazati i Jehova govori, što oznčava poučavanje,
vidi br. 6879, 6881, 6883, 7517, 8127.
10281. Ovo neka mi bude ulje svetoga pomazanja. Da ovo označava
reprezentativ Gospoda kao Božanskog Ljudskog, vidi se iz onoga što je pokazano
gore, br. 10267.
10282. Od kolena do kolena vašega. Da ovo označava u svim stvarima Crkve, vidi
se iz značenja pokolenja, kada se kaže o sinovima Izrailjevim, kojima je označena
Crkva, što označava one koji pripadaju Crkvi, vidi br. 10212. Jer Božanske stvari,
koje proističu od Gospoda, čine Crkvu, a ništa od čoveka. One se ulivaju u čoveka.
Pošto je slučaj takav, kad anđeli razgovaraju među sobom, oni to čine tako da se
ništa ne odnosi na osobe; iz tog razloga imena osoba pomenuta u Reči, ne prelaze
u nebo, nego ono što je označeno osobom. Da sva imena osoba i mesta u Reči
označavaju stvari, vidi br. 1888, 4442, 5095, 5225; i da imena ne ulaze u nebo, br.
1876, 6516, 10216.
10283. Telo čovečije neka se ne maže tim . Da ovo označava ono što se ne može
preneti čovekovom propriumu, vidi se iz značenja tela čovečijeg, što označava
njegov proprium, o kojem ćemo ubrzo govoriti; i iz značenja mazati , što označava
komunicirati; jer mazanje ima isto značenje kao i dodirivanje; ali polivanje
(mazanje) se kaže za tečnosti, kao ulje, vino i voda, a izlivati se kaže za nebeske i
duhovne Božanske stvari, dok se dodirivati kaže za suve i telesne stvari. Da
dodirivati označava komunicirati, vidi br. 10130. Stoga sledi da ne mazati ulje
posvećanja na čovekovo telo, označava da se Božansko Dobro Gospodove
Božanske Ljubavi ne može preneti čovekovom propriumu. Razlog je to što je
čovekov proprium samo zlo. Da je čovekov proprium samo zlo, vidi br. 210, 215,
731, 5786, 8480. Čovek ima kako voljni proprium tako i intelektualni proprium;
prethodni je zlo, a potonji je lažan (od zla); isto tako, voljni prorpium se označava
čovekovim telom, dok se intelektualni proprium označava krvlju toga tela.
Da je ovakav slučaj, vidi se iz sledećih odlomaka, Isus reče, Blago tebi, Simone
Jonin! jer telo i krv nisu to tebi javili, nego otac moj koji je na nebesima (Mateja
XVI, 17). Da ovde telo i krv označavaju čovekov proprium, očito je. I kod Jovana, A
koji ga primiše, dade im vlast da budu sinovi Božiji; koji se ne rodiše od krvi, ni od
volje telesne, nego od Boga (I, 12, 13) .Krvlju se ozačaaju obmane koje proističu od
čovekovog Intelektualnog propriuma, a voljom telesnom, zla koja su od njegovog
voljnog propriuma, vidi br. 4735, 9127. I kod Isaije, I koji ti krivo čine, nahraniću ih
njihovijem mesom, i opiće se svojom krvlju kao novijem vinom (XLIX, 26);gde
nahraniti ih njihovim telom, i opiti ih njihovom krvlju, ozančava ispuniti ih zlom i
obmanom od zla, stoga njihovim propriumom; jer i zlo i obmana su od propriuma.
I kod Jeremije, Da je proklet čovek koji se uzda u čoveka i koji stavlja telo svoje za
mišicu (XVII, 5).Uzdati se u čoveka, i stavljati telo za mišicu, označava pouzdati se u
sebe i u svoj proprium. I kod Isaije, Narod će biti kao hrana za oganj; ako zgrabi s
desne strane, pa će opet biti gladan, i ješće s leve strane, i ne će se nasititi; svaki
će jesti meso sa mišice svoje. Manasija na Efraima, i Efraim na Manasiju (IX, 19,
20). Hranom za oganj označava se usvajanje zala ili požuda ljubavi prema sebi i
svetu; biti gladan i ne nasititi se označava se ne primati dobro i istinu vere; meso s
mišice, čovekv proprium obe vrste, Manasijom, zlo volje, a Efraimom, obmana
razuma; a jedenjem, usvajanje. Da oganj označava zla ili požude ljubavi prema sebi
i svetu, vidi br. 5071, 5215, 6314, 6832, 7324, 7575, 9141.
Biti gladan i ne nasititi se označava ne primati dobro i istinu vere, jer glad i žeđ
označavaju pustoš dobra i istine, br. 5360, 5376, 6110, 8568 na kraju. Da desna
ruka označava dobro iz kojega je izvedena istina, a leva ruka istinu koja stvara
dobro, vidi br. 10061. Biti gladan ako se seče na desnu ruku (stranu), i ne nasititi
se, označava da, ma koliko da ih se poučava o dobru i istini, oni ne će primiti; Da
Manasija označava dobro volje, vidi br. 5348, 5351, 5353, 6238, 6267, a Efraim
istinu razuma, br. 3969, 5354, 6222, 6238, 6267; a u obrnutom smislu stoga
Manasija označava zlo volje, a Efraim obmanu razuma, jer skoro sve u Reči ima i
obrnuti smisao. Da jesti označava usvajati, vidi br. 3168, 3513 na kraju,3596, 4745.
Stoga je očito da jesti meso od mišice označava usvajati ono što je zlo i obmana
koje potiču od njihovog propriuma. Kaže se meso od mišice, jer mišica, kao i ruka,
označava ono što pripada čoveku, i u što se on pouzdava, vidi navedene odlomke,
br. 10019. I kod Zaharije, I rekoh, ne ću te pasti, i koja propadne neka propadne, a
koje ostanu neka jedu meso jedna drugoj (XI, 9). Ne pasti (hraniti) označava ne
poučavati i ne ispravljati. Propasti (umreti) označava nestati u pogledu duhovnog
života. Jesti meso jedna drugoj označava usvajati zla koja su iz propriuma druge
osobe. I kod Jezekilja, Jerusalim se kurvao sa sinovima Egipta , velikoga mesa (XVI,
26). prim. prev. Drugi tumači, misle da se izraz velikoga mesa odnosi na veličinu
polnog organa, prvo stoga što se taj izraz dovodi u vezu s izrazom kurvati se, a
drugo, stoga što su polni organi na reljefima u Egiptu bili vidljivi na javnim
mestima). Jerusalim označava izopačenu Crkvu; kurvati se sa sinovima Egipta
velikoga mesa označava falsifikovati istine Crkve preko znanja koja su samo od
prirodnog čoveka, stoga preko čulnih znanja. Da Jerusalim označava Crkvu, vidi br.
204, 2117, 3654, u ovom slučaju izopačenu , br. 2466, 2729, 8904, da sinovi
označavaju istine ali i obmane, br. 1147, 3373, 4257, 9807; da Egipat označava
Znanja u oba smisla, vidi navedene odlomke, br. 9340; i da označava Prirodno, vidi
navedene odlomke, br. 9391; otuda su se nazivali ljudima velikoga mesa oni koji
razmišljaju i zaključuju iz čulnih stvari o istinama Crkve. Oni su ti koji dosegnu
obmane umesto istina; jer razmišljati i zaključivati iz čulnih stvari je razmišljati i
zaključivati iz obmana telesnih čula; stoga se pod ljudima velikoga mesa misli na
one na koje utiču čulne stvari o kojima misle od svoje vlastite prirode. I kod Isaije,
Egipat je čovjek, ne Bog; konji njegovi su meso, ne duh (XXXI, 3); Egipat i u ovome
odlomku označava Doslovno Znanje , njegovi konji Intelektualno iz toga (iz
Doslovnog Znanja). Ovo se naziva mesom, ne duhom, kad prave zaključke od svog
vlastitog propriuma, a ne od Božanskog. Da konji označavaju Intelektualno,vidi br.
2761, 2762, 3217, 5321, 6534; a da konji Egipatski označavaju doslovna znanja od
izopačenog Intelektualnog, br. 6125, 8146, 8148.
Da se mesom označava čovekov proprium, jasno je iz Mojsija, gde se govori o
želji Izrailjskog naroda da jedu meso, o čemu je napisano, A svetina koja beše
među njima beše vrlo lakoma (požudna), te rekoše, Ko će nas nahraniti mesa?
Jehova reče: sutra ćete jesti mesa. Nećete jesti jedan dan, ni dva dana, ni pet
dana, ni deset dana, ni dvadeset dana; nego ceo mjesec dana. Tada se podiže
vetar od Jehove, i potera od mora prepelice, i razasu ih po okolu oko dva lakta od
zemlje. I ustavši narod sav onaj dan i svu noć i vas drugi dan, i kupiše prepelice: o
povešaše ih sebi redom oko okola. Ali meso još im beše među zubima, a Jehova se
razgnevi na narod, i udari Jehova narod pomorom vrlo velikim; I prozva ono mesto
grob požuda (Kibrot-Hatave) (Brojevi XUI, 4,18-20, 31-33). Da meso označava
proprium te nacije, vidi se iz pojedinosti u gornjem odlomku; jer da nije tako,
zašto bi to bilo zlo želeti mesa, osobito zato što je prethono bilo obećano (Izlazak
XVI, 12); ali zato što je označavalo njihov proprium, stoga zlo volje kome je ta
nacinja bila odana više nego drugi narodi, stoga se kaže, da su žudili za mesom vrlo
mnogo; i zbog toga su bili udareni pomorom; i stoga se to mesto nazvalo grob
požuda.
Bilo da kažete zlo volje, ili požuda, ista je stvar, jer čovekov proprium želi samo
svoje vlasitito, i ništa od bližnjega, i ništa od Boga, osim kada je to radi samoga
sebe. Pošto je ta nacija bila takvoga karaktera, zato je rečeno da treba da jedu
meso ne jedan dan, ni dva dana, ni pet, ni dvadeset, nego ceo mesec dana, čime
se označava da će ta nacija biti takva zauvek. Jer mesec dana označava zauvek, i
stoga je rečeno da je meso još bilo među zubima pre nego su ga progutali, da su
tada bili su udareni pomorom velikim; jer zubi označavaju telesni proprium, koji je
ono najniže čovekovo, br. 4424, 5565-5568, 9062. Da je ta nacija bila takvoga
karaktera, vidi navedene odlomke, br. 9380; i u pesmi Mojsijevoj (Zak. Ponovljeni
XXXII, 20-28,32-34). U Reči, duh je obrnuto od tela (mesa); duhom se označava
život od Gospoda, a telom (mesom) život od čoveka; kao kod Jovana, Duh je ono
što oživljava; telo ne pomaže ništa; reči koje vam govorim su duh i život (VI, 63).
Stoga je očito da duh znači život od Gospoda, a to je život ljubavi i vere u njemu
od Njega, i da proprium označava život od čoveka, stoga njegov proprium. Otuda
se kaže, da telo ništa ne pomaže; slično još u jednom odlomku kod Jovana, Što je
od tela telo je, a ono što je rođeno od duha duh je (III, 6). I kod Davida,
Opominjaše se da su telo , vetar (duh) koji prolazi i ne vraća se (LXXXVIII, 39).
Pošto se mesom , kada se kaže o čoveku, označava njegov proprium, koji je zlo
ljubavi prema sebi i svetu, to je očito da telo , kada se govori o Gospodu, označava
Njegov Proprium , koji je Božansko Dobro Božanske Ljubavi. To je označeno telom
Gospodovim kod Jovana, Hleb koji vam dajem telo je moje. Ako ne budete jeli tela
Sina Čovečijeg, i pili njegove krvi, neće biti života u vama. Onaj ko jede telo moje i
pije krv moju, ima život večni; jer telo moje je hrana prava, a krv moja piće pravo
(V, 51, 53-55). Da se telom Gospodovim označava Božansko Dobro Gospodove
Božanske Ljubavi, a krvlju Božanska Istina koja proizlazi od Božanskog Dobra, to
jest, značenje je slično značenju hleba i vina u Svetoj večeri; da su to stvari
Njegovog Vlastitog u Njegovom Božanskom Ljudskom, vidi br. 1001, 3813, 4375,
10026, 10033, 10152. I da su žrtve predstavljale dobra koja su od Gospoda, i da je
iz toga razloga njihovo telo označavalo dobra, vidi br. 10040, 10079. Pored toga, u
Reči se svuda pominje svako telo, a time se označava svaki čovek, kao Postanje VI,
12, 13, 17, 19; Isaija XL, 5, 6; XLIX, 26; LXVI, 16,3, 24; Jeremija XXV, 31; XXXII, 27;
XLV, 5; Jezikilj XX, 48; XXI, 4, 5; i na drugim mestima.
10284. Niti pravite takvoga ulja kao što je ono. – Da ovo označava da ne sme da
bude podražavanja čovekovim nastojanjem, vidi se , iz pravljenja ulja kao ono
pomoću sličnih mirišljavih supstancija, što označava praviti podražavajući
čovekovim nastojanjem. Da je ovakvo značenje ovih reči, sledi iz nizova stvari u
unutrašnjem smislu; jer se kaže prvo da se njime ne maže čovekovo telo, što
označava da se to ne može prenosti čovekovom propriumu, a onda se kaže da ti
bude sveto; pošto ono što potiče od čoveka, i njegovog nastojanja, to je od
njegovog propriuma, i nije sveto, jer je ono što potiče od od čovekovog propriuma
i njegovog nastojanja samo obmana od zla, jer čovekov proprium usmeren je ka
sebi i svetu kao ciljevima; a ne ka bližnjem i Bogu; stoga se naziva podražavanjem .
Slučaj je ovakav; sve dobro i istina je od Gospoda, ali dobro i istina, smišljeno
oponašanje ovih od strane čoveka, nisu dobro i istina. Ovome je razlog to što su
sve dobro i istina živi zbog cilja, to jest, zbog Gospoda, jer sve dobro i istina su od
Gospoda. Kod čoveka, cilj je on sam, jer je to njegova volja i njegova ljubav; jer ono
što čovek voli i hoće, on to smatra ciljem; sva ljubav u čoveku od čoveka je ljubav
prema sebi i ljubav prema svetu radi sebe; dok ljubav u čoveku od Gospoda je
ljubav prema bližnjem i ljubav prema Bogu. Razlika između ove dve ljubavi je
velika koliko i razlika između pakla i neba; tako isto, ljubav prema sebi i ljubav
prema svetu vladaju u paklu, i one su pakao; dok ljubav prema bližnjem i ljubav
prema Gospodu vladaju u nebu, i jesu nebo. Kakva je čovekova ljubav, takav on
ostaje u večnosti, jer je ljubav skup onoga što čovek hoće, pa stoga i skup onoga
što pripada njegovom razumu; jer ljubav koja sačinjava volju, neprekidno se uliva
u razum, neprekidno ga razgorevajući i rasvetljavajući. To je razlog što oni koji vole
zlo, kada misle u sebi, misle u skladu sa svojom ljubavlju, iako u prisustvu drugih
govore drugačije iz licemerja, a neki iz persuazivne vere, čija se priroda vidi u br.
9364, 9369. (prim. prev. Persuazivna vera je ona vera koja je motivisana ljubavlju
prema sebi i svetu, stoga ona vera čiji je cilj duhovno negativan) .
Treba da se zna da čovek namerno može da podražava suštinski Božanske stvari,
i da izgleda kao anđeo svetlosti; ali Gospod i anđeli ne gledaju na spoljašnju
formu, nego na unutrašnju koja je prljava kada je od propriuma. U slučaju onih koji
se mogu ovako opisati, unutrašnje je sasvim prirodno, i nimalo duhovno; i oni vide
samo iz prirodne svetlosti; u stvari, oni ni ne znaju šta je to nebeska svetlost, ni šta
je duhovna svetlost, jer je njihovo unutrašnje okrenuto prema spolja, skoro kao
unutrašnje kod životinja; niti dopuštaju Gospodu da ih uzdigne, iako čovek ima ovu
posebnu prednost nad životinjama da može da bude uzdignut ka nebu, i ka
Gospodu od Gospoda, i da ga se na taj način vodi. Ali oni koji vole dobro i istinu
radi onog što je dobro i istinito, što je isto što i voleti bližnjega i Boga, ti se uzdižu;
jer bližnji je u opšem smislu dobro i istina, a u nižem smislu, ono što je pravo i
pravedno, jer i ove su stvari od Njega. Iz ovoga je jasno na šta se misli kad se kaže
da čovek može da oponaša Božanske stvari ako se potrudi. Karakter ovakvih osoba
opisuje se u Reči svuda Egiptom i Faraonom; jer se Egiptom i Faraonom označava
doslovni smisao prirodnog čoveka; to je isto tako opisano i Asurom (Asirijom),
kojom se označava umovanje iz doslovnih znanja. O Egiptu vidi navedene
odlomke, br. 9340, 9391; A o Asuru (Asiriji), br. 1186. Među duhovima ima ih
veliki broj koji oponašaju Božanske stvari vešto se pretvarajući; jer se prikazuju
pravednim, poštenim, i pobožnim, i oni bi zaveli dobre duhove, da Gospod ove ne
rasvetljuje tako da vide unutrašnje stanje ovih; i kada dobri /duhovi/ vide
/unutrašnje kod ovih/ oni se užasnu i pobegnu. Ovakvima se duhovima oduzima
njihovo spoljašnje, i ostavlja ih se u njihovom đavolskom stanju, pa tako tonu u
pakao sami od sebe. Može se videti više o ovakvim duhovima u broju koji sledi, br.
10286.
10285. Neka vam bude sveto. Da ovo označava zato što je to od Gospodovog
Božanskog, vidi se iz značenja svetog, kad se kaže o pomazanju, koje označava
Gospodovo Božansko. jJer je ulje pomazanja bilo reprezentativ Božanskog Dobra
Božanske Ljubavi Gospodovog Božanskog Ljudskog; jer bilo da govorimo o
Božanskom Dobru Božanske Ljubavi, ili o Božanskom Ljudskom, ista je stvar. Zato
što je ovo bilo označeno uljem pomazanja, i bilo predstavljeno pomazanjem, i
pošto je samo ovo sveto, i pošto je sveto ono što proističe od Njega, stoga se tako
često kaže da je nešto sveto, vidi i gore, br. 10266.
10286. Ako li bi ko načinio takvo ulje. Da ovo označava podražavanje Božanskih
stvari lukavosću, vidi se iz značenja načiniti tako, što označava podražavanje, i iz
značenja pomazanja, koje označava Božanske istine koje pripadaju samo Gospodu,
i koje su samo od Gospoda, vidi gore, br. 10264. Oponašanje primenom lukavosti
je označeno, jer je svako oponašanje Božanskih stvari od čoveka posledica
lukavosti. Kakav je ovo slučaj, jasno je iz onoga što je rečeo i pokazano gore, br.
10284. Ali, ove se stvari mogu dalje rasvetliti onim što se dešava među duhovima.
Takvi pripisuje sve sreći (slučaju), kao i vlastitoj pameti, a ništa Božanskom, kao
što su to radili i u svetu, jer oni znaju kako da oponašaju Božanske stvari na razne
načine; jer čine da se u nebu pokazuju palate, skoro kao one u nebu, kao i šumarci
i polja slični onima koje Gospod pokazuje dobrim duhovima. Oni se oblače u sjajne
haljine, a sirene postaju lepe skoro kao anđeli, ali sve se ove stvari veštčki stvaraju
pomoću fantazija. Pa ipak, ma koliko da izvana liče na istinite stvari, i dalje su
iznutra odvratne; a to u trenu Gospod pokazuje dobrim duhovima; jer da se ovo
ne uradi, oni bi bili zavedeni, jer im se spoljašnje oduzima, pa se onda vidi
đavolsko koje je iznutra. Oduzima se tako što se na njih baca svetlost iz neba, zbog
koje obmanjiva svetlost fanatazija nestaje. Priroda oponašanja Božanskih stvari
pomoću lukavosti stoga je očita. Ali one stvari koje su od Gospoda, one su iznutra
nebeske. I što su više unutrašnje, to su više nebeske; jer se Božanske stvari
povećavaju prema unutra, dok ne postanu neizrecivo lepe. Slučaj je sličan
oponašanju dobra i istine među onima koji su živeli zlim životom; neko od ovih koji
znaju da patvore dobra osećanja, i donekle i ljubav prema bližnjem, i ljubav ka
Bogu, a koji u isto vreme govore i besede istine vere iz osećnja kao da je od srca, ,
ti su u sličnoj svetlosti ludila i fantazije. Stoga, kada im s oduzme spoljašnje, kojim
su bii u stanju da imitiraju unutrašnje, tada su iznutra prikriveni infernalizam
postaje očigledan, i pokazuje da je njihova ljubav zlo, a njihova vera da je obmana.
Iz ovoga je još više očita priroda podražavanja Božanskih stvari čovekovom
ukavošću, o kojoj se gore govori, br. 10284.
10287. Ili namazao njime drugoga stranca. Da ovo označava povezivanje s onima
koji ne priznaju Gospoda, to jest, koji su u zlima, i u obmanama od zla, vidi se iz
značenja namazati nekoga, kada se radi o Božanskim Istinama, koje su označene
mirišljavim uljem pomazanja, što označava povezati; i iz značenja drugoga, a to je
onaj koji ne pripada Crkvi, to jest, koji ne priznaje Gospoda, to jest, koji je u zlima i
obmanama. Jer onaj ko ne priznaje Gospoda, taj ne pripada Crkvi; a ko poriče
Gospoda, taj je u zlima i obmanama; jer dobro i istina dolaze samo od Njega kao
izvora. Da stranci označavaju ovakve, biće jasno iz odlomaka koji će biti ubrzo
navedeni. Ali sada će nešto biti rečeno o povezivanju Božanskih Istina s
obmanama od zla; ali ovo povezivanje postoji samo kod onih koji su prvo
priznavali stvari koje pripadaju Crkvi, a posebno Gospodu, a posle ih odricali; jer
se preko priznavanja istina Crkve i Gospoda, ostvaruje komunikacija s nebesima, a
otuda se ostvaruje i otvaranje čovekovog unutrašnjeg prema nebu; a posle
odricanjem dolazi do povezivanja istog /unutrašnjeg/ s obmanama od zla; jer sve
stvari koje čovek prizna, ostaju, jer se ništa ne gubi od onoga što je postalo
njegovo preko priznavanja. Stanje čovekovo koji se oskrvnuo je takvo, da ima
komunikaciju s nebesima, a u isto vreme s paklovima preko istina sa nebesima, a
preko obmana od zla s paklovima; a posledica je raskidanje svega zbog čega
nestaje sve što pripada unutrašnjem životu. Posle ovog raskidanja ovakve osobe
više ne liče na ljude, neke su kao izgorele kosti u kojima kao da nema života.
Pokazano je i rečeno ranije da su krivi za oskrvnuće oni koji prvo priznaju Božanske
Istine, a posle ih poriču; vidi br. 1001, 1010, 1059, 6863, 6971, 9384.
Da oni koji odriču ove stvari od detinjstva, kao što su Jevreji, nisu krivi za
profanaciju, vidi br. 593, 1001, 1010, 3489, 6963. I da Gospod čini sve da ne dođe
do toga da čovek bude kriv za profanaciju, br. 301, 303,1327, 1328, 2426, 3398,
3402, 3489, 6595. Ali treba znati da ima mnogo klasa i vrsta profanacije. Ima onih
koji profanišu dobra Crkve, i onih koji profanišu njene istine; ima onih koji su krivi
za mnoge profanacije, i onih koji su krivi za malo profanacija; ima ih koji su krivi za
unutrašnju profanaciju, i onih koji su krivi za spoljašnju profanaciju; ima onih koji
su krivi zbog verovanja koje je suprotno istinama i dobrima Crkve; ima onih koji to
čine svojim životom, i onih koji to čine svojim bogoštovanjem. Otuda ima mnogo
paklova profanatora, koji se razlikuju po vrstama profanacije. Paklovi onih koji
profanišu dobra, otraga su; a paklovi onih koji profanišu istine, su ispod stopala i
sa strana. Oni su dublji od ostalih paklova, i retko se otvaraju.Da stranci
označavaju one koji ne priznaju i koji nisu voljni da priznaju Gospoda, bilo da su
van Crkve, ili u njoj, stoga oni koji su u zlima, i u obmanama od zla, očito je iz
mnogih odlomaka u Reči. Kaže se, oni koji ne priznaju Gospoda, stoga oni koji su u
zlima i obmanama od zla, jer oni koji ne priznaju Gospoda, mora da su u zlima i
obmanama od zla; jer je svako dobro i istina od dobra od Gospoda; stoga oni koji
poriču Gospoda, oni su u zlima i obamnama od zla, u skladu s Gospodovim rečima
kod Jovana, Ako u mene ne uzverujete, umrećete u gresima svojim (VIII, 24). Da su
ovi stranci, vidi se iz sledećih odlomaka kod Isaije, Zemlja je vaša pusta, gradovi
vaši ognjem popaljeni: vaše njive jedu tuđini na vaše oči; i pustoš je kao što
opustošavaju tuđini (stranci) (I, 7). Pod zemljom se u ovome odlomku ne misli na
zemlju, niti se pod gradovima i njivom misli na gradove i na njivu; nego se pod
zemljom označava Crkva, kao i njivom; gradovima, istine Crkve, koje se nazivaju
doktrinama i za koje se kaže da su ognjem popaljene, kada su uništene zlima
ljubavi prema sebi i svetu. Otuda je očito šta je označeno strancima koji jedu njive,
naime, zlima i obmanama od zla koji razaraju Crkvu; a šta zemljom koja postaje
pustoš.
Da zemlja označava Crkvu, vidi navedene odlomke, br. 9325; a slično i njiva, br.
566, 1068; da gradovi označavaju doktrine Crkve, stoga njene istine, br. 2268,
2451, 2712, 2943, 3126, 4492, 4493, a oganj /označava/ zlo ljubavi prema sebi i
svetu, br. 1297, 1861, 2446, 5071.5215, 9241. Kod Jeremije, Posramio se , što
čusmo rug, što tuđini uđoše u svetinju doma Jehovinog (LI, 51). Stranci koji ulaze u
svetinju doma Jehovinog, označavaju zla i obmane od zla protivu istina i dobara
Crkve. Oni iz naroda (Neznabožaca) koji su služili u Jevrejskoj Crkvi nazivali su se
strancima; a narodima te zemlje označavala su se zla i obmane, br. 9320. Ponovo
kod istoga proroka, Jer kažeš: nema nade; jer ljubim tuđine, i za njima ću ići (II, 25).
Ljubiti tuđine (strance) i ići za njima, označava ljubiti (voleti) zla i obmane od zla, i
bogoštovati ih. Kod Jezekilja, Bojite se mača; mač ću pustiti na vas; i izvešću vas iz
njega, i daću vas u ruke tuđincima (XI.8,9); gde pustiti mač označava obmane od
zla koje se bore protivu istina od dobra. Dati u ruke tuđincima označava da treba
da veruju i služe tim obmanama. Da mač označava istinu koja se bori protivu
obmana, a u obrnutom smislu obmane koje se bore protivu istina, vidi br. 2799,
6353, 7102, 8294. Poginućeš smrću nevernika u rukama tuđinaca (XXVIII, 10).
Neobrezani su oni čiji su životi ispunjeni nečistim ljubavima i njihovim požudama,
bez obzira koliko doktrina imaju, br. 2049, 3412, 3413, 4462, 7045, 7225; smrt
ovih je duhovna smrt. Biti u rukama tuđinaca označava biti u zlima samima i
obmanama od zala. Ponovo, Jerusalim je žena preljubočina, prima tuđince umesto
muža svoga (XVI, 32). Jerusalim žena prebočina označava Crkvu u kojoj je dobro
iznevereno preljubom, primati tuđince označava priznavati zla i obmane zla u
životu i doktrini. I kod Joila, I Jerusalim će biti svet, i tuđinci neće više ići po njemu
(Joilo III, 17). Isto tako Jerusalim u ovome odlomku označava Crkvu, ali onu u kojoj
se priznaje Gospod. Ljudi žive u dobru, i veruju u istine koje su od Gospoda. Više
neće biti tuđinaca koji bi po njemu išli, označava da zla i obamna od zla od pakla
neće ulaziti. I kod Davida, Jer tuđini ustaše na me, i silni traže dušu moju (Psalam
LIV, 3). Tuđini i ovde označavaju zla i obmane od zla; silni ljudi označavaju iste koji
napadaju dobra i istine. Oni koji obraćaju pažnju samo na smisao slova Reči, pod
tuđincima razumeju one koji su izvan Crkve, i da su ovi ustali protivu Davida; pošto
ništa vezano za ličnosti ne prolazi u nebesa, nego samo ono što je njima označeno,
br. 8343, 8985, 9007; stoga, ne razumeju se tuđinci, nego tuđe stvari, a to su one
koje su se otuđile od Crkve, stoga zla i obmane od zla, koja razaraju Crkvu. Pod
Davidom , protivu kojega su ustali, opaža se Gospod, br. 1888, 9954. I kod Mojsija,
On ostavi Boga svojega, i prezre stenu spasenja svojega. Na revnost razdražiše ga
tuđim bogovima (Zak. Ponovljeni XXXII, 15, 16). Ostaviti Boga, i prezreti stenu
spasenja, označava poricati Gospoda. Na revnost potaknut tuđincima (tuđim
bogovima), označava zlima i obmanama od zla. Da stena označava Gospoda u
pogledu istina vere, vidi br. 8581. Osim toga, na drugim mestima tuđinci
označavaju zla i obmane, kao Isaija XXV, 2, 5; Jer. XXX, 8; Jezik, XXXI, 11, 12.
Pošto tuđinci (stranci) označavaju one koji su u zlima i obmanama od zla, a u
apstraktnom smislu obmane i zla od obmana, stoga je tuđincima bilo zabranjeno
da jedu osvećene stvari (Levitska XXII, 10); tuđincu nije bilo dopušteno da postane
sveštenik, ili stražar u svetilištu; a ako bi to učinio, trebalo je da pogine (Brojevi I,
51;III, 10, 38; XVIII, 7).
Isto tako , bilo je zabranjeno paliti od tuđe vatre, zgog čega su Nabab i Ahibu,
sinovi Aronovi, izgoreli ognjem s neba (Levitska X, 1, 2); jer se svetom vatrom s
oltara označavala Božanska Ljubav, a tuđom vatrom, paklenska ljubav, a otuda i
zla i njihove požude, vidi br. 1297, 1861, 2446, 5071, 6314, 6832, 7575, 9141.
Pominju se i stranci, što se izražava u izviornom jeziku drugim terminom od onoga
koji se koristi za strance ; (prim.prev. alienigenae verovatno znači rođeni od
stranaca, dok alieni označava samo strance) , a njima se označavaju obmane
same, kao u Plaču (Lamentacijama), Opomeni se, o Jehova, što nas zadesi;
pogledaj i vidi sramotu našu. Našljedstvo naše prevali se tuđincima, domovi naši
inostrancima (alienima) (V, 1,2). I kod Obadije, Stranci odvođahu u ropstvo vojsku
njegovu, i tuđinci ulažahu na vrata njegova, i bacahu ždreb za Jerusalim (stih 11).
Bacati ždreb za Jerusalim označava razoriti Crkvu, i razasuti njene istine. I kod
Sofonije, I pohodiću knezove i carske sinove, i sve koji nose tuđinsko odelo –aliens
(I, 8).Obučen u tuđinsko odelo označava one koji su u obmanama; jer knezovi i
carski sinovi, koji će biti pohođeni, označavaju vodeće (glavne) istine, a u
obrnutom smislu, glavne obmane. Da knezovi imaju ovo značenje, vidi br. 1482,
2089, 5044. Da carevi označavaju istine same, a u obrnuom smislu, obmane same,
br. 2015, 2069, 3009, 4581, 5044, 5068, 6148. Otuda carski sinovi označavaju
stvari otuda izvedene. I kod Davida, Izbavi me i i izvadi me iz vode velike, i iz ruku
tuđinaca; kojih usta govore ništave stvari, i kojih je desnica lažna (Psalam CXLIV,
7,8, 11). Da sinovi tuđinaca označavaju one koji su u obmanama, stoga obmane,
sasvim je jasno, jer se kaže, desnica (ruka) je laž; jer ništavna stvar je obmana
dokrine, a laž je obmana života, br. 9248.
10288. Istrebiće se iz naroda svojega. Da ovo označava odsecanje i duhovnu smrt,
vidi se iz značenja biti odsečen i istrebljen, što je biti odvojen od onih koji su u
dobru i u istnama iz dobra, i nestati u pogledu duhovnog života,vidi br. 6767,
8902, i iz značenja naroda, što označava one koji su u Crkvi koji imaju istine i dobra
vere, vidi br. 3581, 4619, 6451, 6465, 7207; stoga odsečen od naroda označava biti
odvojen od njega, i nestati.Oni koji pripadaju crkvi u Reči se ponedkad nazivaju
narod, a ponekad nacija, kao Izrailjski narod, i Jevrejska nacija. Narodom se
označavaju oni koji pripadaju duhovnoj Crkvi, a nacijom oni koji pripadaju
nebeskoj Crkvi; otuda narod označava istine i dobra vere, a nacije dobra ljubavi;
vidi odlomak koji se upravo sada navodi.
10289. Stihovi 34-38. 34. I reče Jehova Mojsiju: uzmi mirisa, stakte, oniha i
halvana mirisavoga, i tamjana čistoga, koliko jednoga toliko drugoga. 35. I od
toga načini kad, sastavljen veštinom apotekarskom, čist i svet. 36. I istucavši ga
na sitno, metaćeš ga pred svedočanstvom u šatoru od sastanka , gde ću se
sastajati s tobom; to neka vam bude svetinja nad svetinjama. 37. A takvoga
kada kakav načiniš nemojte sebi praviti; to neka ti je svetinja za Jehovu. 38. Ako
bi ko načinio takvi da ga miriše, istrebiće se iz naroda svojega.
34. I reče Jehova Mojsiju, označava ponovo prosvetlenje i opažanje preko Reči od
Gospoda; uzmi mirisa ,označava osećanje istine od dobra koje će biti u Božanskom
bogoštovanju; stakte,označava osećanje čulne istine; oniha, označava osećanje
unutarnje prirodne istine; i halvana, označava osećanje istine još više unutarnje;
mirišljave, označava osećanje od duhovnog dobra; i tamjana čistoga,označava
najdublju istinu, koja je duhovno dobro; koliko jednoga toliko drugoga, označava
korespondenciju u svakom pravcu. 35. I od toga načini kad, označava
bogoštovanje od njih; sastavljen v ještinom apotekarskom,označava od influksa i
delovanja Gospodovog Božanskog u sve uopšte i posebno; čist (posoljen),
označava želju istine za dobrom; i svet, označava bez obmane od zla. 36. I
istucavši ga na sitno,označava raspoređivanje istine u njenim nizovima; metaćeš
ga pred svedočanstvom u šatoru od sastanka,označava bogoštovanje Gospoda u
nebu i Crkvi; gde ću se sastajati s tobom, označava influks od Gospoda; to neka
vam bude svetinja nad svetinjama, označava , pošto je od Gospoda; 37. A takvoga
kada kakav načiniš nemojte sebi praviti, označava da bogoštovanje od svetih istina
Crkve ne sme da se primenjuje na čovekove ljubavi; to neka ti je svetinja za
Jehovu, označava da se bogoštovanje mora upućivati Božanskoj Ljubavi. 38. Ako bi
ko načinio takvi da ga miriše,označava podražavanje Božanskog bogoštovanja
pomoću osećanja istine i dobra od propriuma; istrebiće se iz naroda svojega,
označava odvajanje od neba i Crkve, i duhovnu smrt.
10290. (34) I Jehova reče Mojsiju. Da ovo označava ponovo prosvetlenje i
opažanje pomoću Reči od Gospoda, vidi se iz značenja reći, kada se odnosi na
Jehovu, što označava prosvetlenje i opažanje. Da označava prosvetlenje, vidi br.
7019, 10215, 10234; a da označava opažanje, br. 1791, 1815, 1819, 1822, 1898,
1919, 2080, 2852, 3509, 5877; i iz reprezentacije Mojsija, koji označava Reč, vidi
br. 6752, 7014, 7089; i da Jehova u Reči označava Gospoda, vidi odlomke
navedene, br. 9373. Otuda je očito da se sa Jehova reče Mojsiju označava
prosvetlenje i opažanje pomoću Reči od Gospoda. Označene su ove stvari, jer
Gospod govori sa čovekom Crkve samo preko Reči, pomoću koje prosvetljava
čoveka tako da ovaj može da vidi istinu, a On mu daje i opažanje da može da opaža
da je tako; ali ovo se dešava u skladu sa prirodom želje za istinom kod čoveka, i sa
željom za istinom kod čoveka u skladu s njegovom ljubavi za nju. Oni koji vole
istinu istine radi, ti se prosvetljuju, a oni koji vole istinu dobra radi, ti imaju
opažanje. Šta je opažanje, može se videti, br. 483, 495, 521, 536, 607, 784, 7680,
7977, 8780. Ali Gospod je govorio s Mojsijem i s prorocima živim glasom, da bi se
Reči objavila, jer je bila takve prirode da je imala unutrašnji smisao u svakom svom
delu; otuda i ove reči, Jehova reče Mojsiju. Anđeli, koji imaju Reč, ne znaju šta je
Mojsije, jer imena osoba ne prelaze u nebo, br. 20282; nego umesto Mojsija oni
opažaju Reč, a izraz reći pretvara se kod njih u ono čemu to korespondira, tako u
ovom slučaju, u prosvetlenje i opažanje. Reći i govoriti, kada se kaže o Gospodu
koji deluje preko Reči, u anđeoskoj ideji, ima upravo to značenje.
10291. Uzmi mirisa. Da ovo označava osećanja istine od dobra, koja treba da
budu u Božanskom bogoštovanju, vidi se iz značenja mirisa, što označava opažanja
i osećanja istine i dobra, vidi br. 10254. To označava šta treba da bude u
Božanskom bogoštovanju, jer se kadom, koji se od njih pravi, označava Božansko
bogoštovanje, o kojemu ćemo ubrzo govoriti. Mirisi koji se sada pominju, sasvim
su druge vrste od mirisa od kojih se priprema ulje pomazanja, o kome je gore bilo
reči, u stihovima 23, 24. Ti se isto tako nazivaju mirisima, ali se u izvornom jeziku
izražavaju drugim terminom. Oni mirisi, od kojih se priprema ulje pomazanja, i oni
označavaju opažanja i osećanja istine i dobra, kao i ovi mirisi, ali s ovom razlikom,
da prethodne istine pripadaju nebeskoj klasi, a potonje duhovnoj klasi. A
prethodne istine pripadaju nebeskoj klasi, vidi br. 10254; da potonje istine
pripadaju duhovnoj klasi, videće se u onome što sledi. Na šta se misli pod
pripadanjem nebeskim i duhovnim klasama, biće rečeno ukratko. Često se reklo da
se nebo deli u nebesko i duhovno carstvo. U svakom od ovih carstava istine i dobra
razlikuju se; dobro nebeskoga carstva je dobro ljubavi ka Gospodu; a dobro
duhovnoga carstva je dobro ljubavi prema bližnjemu. Svako dobro ima svoje
istine; nebesko dobro svoje, a duhovno dobro svoje; one se međusobno sasvim
razlikuju. Šta je priroda razlike, vidi se iz onoga što je bilo pokazano o svakom
carstvu u navedenim odlomcima, br. 9277. Svako dobro ima svoje istine, jer je
dobro stvoreno od istina, vidi br. 10252, 10266, i ono se ispoljava preko istina. Oni
su kao Voljno i Intelektualno u čoveku; njegovo je Voljno stvoreno (oblikovano)
pomoću Intelektualnog, i pokazuje se kroz njega. Ono što pripada volji naziva se
dobrom, a ono što pripada razumu naziva se istinom.
10292. Stakte. Da ovo označava osećanje za čulnu istinu, vidi se iz značenja stakte,
što označava čulnu istinu. Da označava osećanje za tu istinu je zbog njenog mirisa;
jer miris označava ono što se opaža; miomiris je opažanje onoga što se slaže (što je
prijatno), a gadan miris (zadah), ono što se ne slaže (što nije prijatno); a sve
prijatno ili neprijatno u opažanju je od osećanja ljubavi, i u skladu s njim, vidi br.
925, 1514, 5621, 10054. Treba da se zna da sve u biljnom carstvu, bilo da je plod
šuma, vrtova, polja ili biljaka, kao što su drveće, žetve, cveće, trave, i povrće, kako
u opšte tako i posebno, označavaju duhovne i nebeske stvari. Razlog za ovo je to
što je cela priroda pozornica koja predstavlja Gospodovo carstvo, vidi navedene
odlomke, br. 9280. Stakte označava osećanje za čulnu istinu, jer se pominje prvo.
Jer ima četiri mirisa od kojih se pravi kad, kao što ima četiri mirisa od kojih se
pravi ulje pomazanja. A ono koje se pomenulo prvo, to je najviše spoljašnje, kao
ono koje je imenovano prvo za pripremanje ulja od pomazanja, koje je bilo
najbolje miro; da ovo označava opažanje čulne istine, vidi gore br. 10252. Četiri
mirisa su bila potrebna za pripremanje, kako ulja pomazanja tako i kada, jer oni
označavaju istine u svom redu, od spoljašnje do najdublje; a u slučaju čoveka, i tu
idu takvim nizom; jer on (čovek) ima jedno spoljašnje nazvano spoljašnji čovek, i
jedno unutrašnje, nazvano unutrašnji čovek, a u svakom od ovih ima opet jednu
spoljašnje i jedno unutrašnje. Najviše spoljašnje naziva se čulno; to je ono što se
naziva staktom. Šta je čulno, i njegova priroda, vidi br. 9996, 10236. Da stakte
označava osećanje za čulnu istinu, ne može se potvrditi iz drugih odlomaka u Reči,
jer se ne pominje nigde drugo; ali se pominje stakte jedne druge vrste, koja se
izražava drugim terminom u izvornom jeziku, a pominje se među mirisima koji su
donošeni iz Egipta (Postanje XXXVII, 25; XLIII, 11), kao stvari koje označvaju ono
što je u spoljašnjem i unutrašnjem čoveku; jer se Egiptom označava Doslovno
Znanje, koje pripada prirodnom čoveku; vidi odlomke navede, br. 9391.
10293. Oniha. Da ovo označava osećanje za unutarnju prirodnu istinu, vidi se iz
značenja mirisa oniha, što je osećanje za prirodnu istinu. Onihom se označava ta
istina, a miomirisom, opažanje onoga što je ugodno, a pošto je od osećanja za
istinu, stoga je to osećanje samo. Kaže se mirišljavog oniha, jer se pominje i pre i
posle nabrajanja ovih mirisa, u ovim rečima, uzmi mirisavih začina , stakte i oniha, i
halvana mirisavoga. To je osećanje za istinu u Prirodnom, koje je označeno
onihom, jer je to imenovano na drugime mestu. Jer se mirisi imenuju po onome
redu po kome su istine u čoveku od najviše spoljašnje do najdublje. Otuda se
staktom označava osećanje za čulnu istinu, koja je najviše spoljašnja istina;
onihom osećanje za prirodnu istinu, koja je unutarnja istina u prirodnom čoveku;
halvanom osećanje za još više unutarnju istinu, koja je unutarnja istina u
duhovnom ili unutrašnjem čoveku; a tamjanom najdublja istina unutrašnjeg
čoveka, što je duhovno dobro – baš kao ono što je označeno mirisima od kojih se
pravi ulje pomazanja, koje je bilo od načistijeg mira, mirišljavog cimeta, mirišljavog
iđirota , i kasije. Da ovi mirisi označavaju istine u takvm redu, vidi br. 10252,
10254, 10256, 10258; ali da je razlika u tome, što one istine koje su označene
mirisima ulja pomazanja, pripadaju nebeskoj klasi, dok one istine koje su označene
mirisima kada, pripadaju duhovnoj klasi, o kojem predmetu vidi gore, br. 10254,
10291.
10294. I halvana. Da ovo označava osećanje za još više unutarnju istinu, vidi se iz
onoga što je rečeno upravo gore, br. 10293. Da onih i halvan označavaju istine
naporedo unutarnje, može se potvrditi samo iz njihovog reda, jer se ne javljaju
drugde u Reči.
10295 . Mirišljavog. Da ovo označava osećanja iz duhovnog dobra, vidi se iz
značenja mirišljavih začina (mirisa), što označava osećanja za istinu od dobra, vidi
gore, br. 10291; da je to iz duhovnog dobra, vidi br. 10254, 10290, 10293. Kad se
pravio od mirisa (začina), koji su označavali istine iz duhovnog dobra, ili, što je ista
stvar, istine označene tim mirisima pripadaju duhovnoj klasi, jer se kadom
označava Božansko bogoštovanje koje se izvodi pomoću istina iz toga dobra; jer to
su ispovedanja, obožavanja, molitve, i slična delovanja koja su posebno označena
kadom (tamjanom), vidi br. 9475. Ovakve stvari potiču iz srca preko misli i govora.
Da se bogoštovanje izvodi pomoću duhovnih istina, vidi se iz ideja koje utiču na
čoveka koji se uneo u ovakvo bogoštovanje; jer ideje koje čovek ima u ovakvim
prilikama su iz memorije, pa stoga iz Intelektualnog, a stvari koje proističu iz toga
nazivaju se duhovnim. Ali, to se tiče Božanskog bogoštovanja iz nebeskog dobra,
kakvo postoji kod onih koji su u Gospodovom nebeskom carstvu, ono se ne sastoji
od ispovedanja, obožavanja, i molitava istoga karaktera kao su one koje postoje
kod onih koji su u duhovnom carstvu, stoga ne preko istina iz memorije, nego
preko istina iz srca, koje deluju u jedinstvu sa samom ljubavi u kojoj su. Jer istine
koje imaju, te su upisane u njihovu ljubav; stoga kad oni iz ljubavi čine ono što je
zapoveđeno, oni to čine u isto vreme iz istina, bez ijedne misli o ovima o doktrini,
to jest, ne izazivajući ih iz memorije. Da je takvo stanje onih koji su u Gospodovom
nebeskom carstvu, može se videti iz onoga što je bilo pokazano o tome carstvu i o
duhovnom carstvu u navedenim odlomcima, br. 9277. Da kad označava
ispovedanja, obožavanja, i molitve koje proističu preko usana iz misli, vidi br.
9475,10177,10198.
10296. I tamjana čistoga. Da ovo označava najdublju istinu, vidi se iz značenja
tamjana, koji označava ono što je pročišćeno od obmana zla. Najdublja istina, koja
je označena tamjanom, je duhovno dobro, jer dobro kod onih koji su u
Gospodovom duhovnom carstvu nije ništa drugo nego istina, koja se naziva
dobrom kad je čovek hoće i čini iz savesti i iz osećanja; jer kod duhovnih, celo
Voljno je srušeno, ali je Intelektualno sasvim sačuvano od Gospoda, i ono je
usađeno u novo Voljno preko preporoda od Gospoda, što je njihova savest, koja je
savest od istine. Jer sve što usađeno u Intelektualno treba da primi istine vere; dok
Voljno treba da primi dobra ljubavi. Stoga se vidi da je duhovno dobro u svojoj
suštini istina. Da se kod duhovnih usađuje novo Voljno u njihovo Intelektualno,
pa je otuda dobro u njima u suštini istina, može se videti u navedenim odlomcima,
br. 9277,9596,9684. Kaže se da je najdublja istina dobro, jer što su istine više
unutrašnje, to su savršenije, zato što je čovekovo najdublje njegovo Voljno, a ono
što pripada Voljnom naziva se dobrom. Da tamjan označava najdublju istinu, to
jest, duhovno dobro, vidi se iz odlomaka gore navedenih iz Reči, br. 10177.
Zato što tamjan označava duhovno dobro, i pošto je dobro ono što prožima sve
istine, raposređuje, povezuje, i daje im osećanje za njih, stoga se tamjan pominje
poslednji; i zbog toga su se posude sa kadom nazivale kadionicama. Jer je ovo
označavanje zasnovano na suštinskom elementu, koji je dobro; upravo kao što se
ulje pomazanja iz sličnog razloga naziva uljem od masline, a ne od mirisa (začina)
od kojih se pripravlja, jer ulje označava dobro, a mirisi (začini) istine. Naziva se
čistim tamjanom, jer čisto označava ono što je pročišćeno od obmana od zla; a u
izvornom jeziku, taj izraz označava ono što je čisto iznutra, a drugi izraz označava
ono što je čisto i oprano spolja. Da je ono što je iznutra čisto označeno tim
izrazom, vidi se kod Isaije, Umijte se, očistite se, uklonite zloću dela svojih ispred
očiju mojih (I, 16). I kod Davida, Uzalud čistim srce svoje, i umivam bezazlenošću
ruke svoje (Psalam LXXIII, 13). Očistiti srce je očistiti se iznutra, a umivati ruke
bezazlenošću je očistiti se izvana. (prim. prev. Autor pod spoljašnjim čovekovim ne
misli na njegovo fizičko telo, nego na njegove misli i osećanja koja on sam poznaje,
a pod unutrašnjim koje treba da se očisti, misli na ono što je skriveno od čoveka, a
to su skriveni motivi kojima se rukovodi u svom tzv. spoljašnjem čoveku). Očistiti
srce je očistiti se iznutra, označava se drugim izrazom, vidi Levitska XI, 32; XII, 7, 8:
XIII, 6, 13, 17, 23, 28, 34, 37, 58; XIV, 7, 8, 20, 48, 53; XV, 13, 28; XVI, 19, 30; XXII,
7; Jer. XII, 27; Jezekilj XXIV, 13; XXXIX, 12; i na drugim mestima.
10297. Koliko jednoga toliko drugoga. Da ovo označava korespondenciju
(saobraznost) u svakom pravcu, vidi se iz značenja izraza koliko toliko, čime se
označava koliko jednioga toliko drugoga, ii koliko tamjana toliko mirisa; a
veličinom mere i težine označava se korespondencija, u ovom slučaju potpuna
korespondencija.
10298. (35) I od toga načini kad. Da ovo označava bogoštovanje iz tih stvari, vidi
se iz značenja kada, što označava ispovedanja, obožavanja, molitve i takve stvari
bogoštovanja koje dolaze iz srca u misao i u govor, vidi br. 9475; jer se kadionim
dimom označava uzdizanje, br. 10177, 10198; a miomirisom, ugodno opažanje i
primanje; vidi odlomke navedene br. 10292. Zato što se ovde opisuje Božansko
bogoštovanje, označeno kađenjem mirisa, i mirisima od kojih se taj kad priprema,
to će ukratko biti rečeno kakav je slučaj s tim bogoštovanjem. Ali ovo je misterija
koja se može otkriti samo ako se zna čovekova priroda. Čovek nije čovek zbog
svog lica, ni zbog svoga govora, nego zbog razuma i volje. Njegov razum i volja čine
njegovu prirodu. Dobro je poznato da kod rođenje on nema ni razum ni volju; i da
se ovi razvijaju postepeno od detinjstva; zbog ovoga on postaje čovek, a njegova
priroda je u skladu s oblikovanjem ovih dveju sposobnosti u njemu. Razum se
razvija pomoću istina, a volja pomoću dobara u toj meri, da je njegov razum samo
skup stvari koje se odnose na istine, a volja samo osećanje za one stvari koje se
nazivaju dobrima. Otuda sledi da čovek nije ništa drugo nego istina i dobro od
kojih se oblikuju ove dve sposobnosti. Sve u njegovom telu korespondira tim
dvema sposobnostima, koja se činjenica vidi po tome, što su pokreti tela
neprekidni rezultat misli razuma i htenja volje; jer usta govore u skladu s mislima,
lice se menja u skladu s osećanjima, a telesni pokreti su u skladu sa zapovestima
jednog i drugog.
Iz toga se vidi da je priroda celoga čoveka onakva kakvi su njegovo Intelektualno
i njegovo Voljno, to jest, određena je istinama i dobrima; jer, kao što je rečeno,
istine sačinjavaju Intlektualno, a dobra njegovo Voljno; ili, što je isto, čovek je
svoja vlastita istina i svoje vlastito dobro. Da je ovakav slučaj, vidi se savršeno
među duhovima. Oni nisu ništa drugo nego njihove vlastite misli i njihova vlastita
dobra koja su stekli dok su živeli u svetu kao ljudi; ali su i pored toga ljudskog
oblika; stoga katrakter istina i dobara koja imaju, sija iz njihovih lica, i pokazuje se
u zvuku i prirodi njihovog govora, i njegovih pokreta, osobito iz njihovih
izgovorenih reči; jer se njihov govor razlikuje od govora ljudi u svetu, pošto je u
savršenoj harmoniji s istinama i dobrima koja imaju, i to sve spontano (od svoje
volje, ili kao samo od sebe).Govor duhova i anđela , kad razgovaraju među sobom,
ovakvoga je karaktera. Čovek slično govori kao duh dok živi u svetu, iako nije toga
svestan; jer misli iz sličnih ideja kao što su prmetili neki učeni ljudi, koji su te ideje
nazvali nematerijalnim i intelektualnim. Te ideje, posle smrti kad je čovek duh,
prelaze u govor. Iz ovoga je dalje očito da čovek nije ništa drugo nego svoja vlastita
istina i svoje vlastito dobro. Iz toga razloga posle smrti on ostaje onakav kakav je
postao u pogledu istine i dobra; i obrnuto, on ostaje kakav je postao u pogledu
obmane i zla; jer zli ljudi obmanu nazivaju istinom; a zlo dobrom.
Ovo je misterija koja na svaki način treba da bude poznata, kako bi se znalo
kakav je slučaj s Božanskim bogoštovanjem. Ali postji i dodatna misterija, da se u
svakoj ideji koja potiče iz čovekove volje, sadrži ceo čovek. Potonja ideja kao da
ističe iz prethodne, jer čovek misli iz svoje vlastite istine, i hoće iz svog vlastitog
dobra; a ove su on sam. Da je ovakav slučaj, vidi se iz iskustva, jer kada anđeli
opažaju jednu jedinu ideju u čoveku, ili u duhu, onoga trenutka znaju kakvoga je
karaktera toj čovek ili duh. Ova se opažanja navode da bi se znalo da je u
Božanskom bogoštovanju, označenom kadom od mirisa, ceo čovek u svakoj
pojedinosti toga bogoštovanja, jer su istina i dobro u tome bogoštovanju; a ove
/istina i dobro/ su on sam. Ovo je razlog da se pominju četiri mirisa (začina), što
označava sve istine skupno. Iz ovoga sledi i to, da je ista stvar da li kažemo da se
Božansko bogoštovanje sastoji od ovih istina i dobara, ili da se kaže da je čovek
sačinjen od njih; jer je ceo čovek u svim idejama misli koje pripadaju
bogoštovanju, kao što je rečeno.
10299. Sastavljen veštinom apotekarskom. Da ovo označava od influksa i
delovanja Gospodovog Božanskog u svaku pojedinost, vidi se iz značenja ulja
pomazanja ili /značenja/onoga što je mirišljavo, što označava influks i delovanje
Božanskog samog, vidi br. 10265. Na šta se misli od tvrdnjom da influks i delovanje
mora da budu u svakoj pojedinosti bogoštovanja, biće ukratko rečeno. Oni koji
nisu upoznati sa nebeskim misterijama, veruju da bogoštovanje potiče od čoveka,
jer proizlazi iz njegove misli i osećanja. Ali bogoštovanje koje je od čoveka nije
bogoštovanje; stoga se ispovedanja, obožavanja, i molitve koje proističu od
čoveka, ne čuju i ne primaju od Gospoda, jer treba da budu od Gospoda samog u
čoveku. Da je ovakav slučaj, poznato je u Crkvi, je ona uči da od čoveka ne potiče
ništa dobro, nego da je dobro iz neba, to jest, od Božanskog tamo /u nebu/, koje je
izvor celog dobra u bogoštovanju; a bogoštovanje bez dobra nije bogoštovanje;
stoga se u svetom bogoštovanju Crkva moli Bogu da bude prisutan, i da vodi misli i
govor. Slučaj je ovakav. Kad je čovek u istinskom bogoštovanju, tada se Gospod
uliva u dobra i istine koje su u čoveku, i podiže ga k Sebi, a s njima (s istinama i
dobrima), i samoga čoveka onoliko koliko je na takav način on /čovek/ u njima.
Ovo uzdizanje čovek ne opaža ako nije u stvarnom osećanju za istinu i dobro, i u
poznavanju, priznavanju, i verovanju da svo dobro dolazi od Gospoda odozgo. Da
je tako, mogu da shvate čak i oni koji su vrlo načitani, što oni znaju iz svog učenja
po kome prirodni influks, koji je od njih nazvan prirodnim influksom, nije moguć,
nego samo da je moguć duhovni influks; to jest, da ništa ne može da se uliva iz
prirodnog sveta u nebo, nego obrnuto. Iz ovoga je očito kako treba razumeti da se
influks i delovanje Gospodovog Božanskog oseća u svakoj pojedinosti
bogoštovanja. Da je slučaj ovakav, često sam i sam iskusio; jer mi je bilo
dopušteno da iskusim sam influks, da pozivam istine koje su bile u meni, da ih
primenim na predmet za koji sam se molio, s osećanjem koje je to pratilo, i samo
uzdizanja. Ali iako je slučaj ovakav, čoek ne sme da spusti svoje ruke i da očekuje
influks, jer ovo bi bilo igrati ulogu slike bez života. On treba da i dalje misli, hoće i
deluje, kao od sebe, ali da pripisuje Gospodu svu misao o ostini i celo nastojanje
oko dobra. Ako ovako čini, Gospod usađuje sposobnost da Ga se prima kao i da se
prima influks od Njega. Jer čovek je stvoren samo s tim ciljem da bude prijemnik
Božanskog, a sposobnost da se prima Božansko ne može da se oblikuje ni na koji
drugi način. Pošto mu je data ta sposobnost, on nema druge volje osim da tako i
treba da bude; jer on voli influks od Gospoda, i odupire se svakom delovanju koje
dolazi od njega samoga, jer je influks od Gospoda influks dobra, dok je delovanje
od njega /čoveka/ delovanje zla. Svi su anđeli neba u ovakvom stanju; stoga se u
Reči njima označavaju istine i dobra koja su od Gospoda, jer oni su njihovi
prijemnici, vidi br. 1925, 3039, 4085, 4295, 8192.
10300. I svet (i osoljen). Da ovo označava želju istine za dobrom, vidi se iz značenja
soli, što označava želju istine za dobrom, o kojoj ćemu ubrzo govoriti. Otuda
osoljeno označava stvar u kojoj je ta želja. Potrebno je da postoji želja istine za
dobrom, jer ta ih želja povezuje; jer koliko istina želi dobro, toliko se s njom
povezuje. Povezanost istine s dobrom naziva se nebeskim brakom, koji je samo
nebo u čoveku. Stoga, kada ima želje za tim povezivanjem u Božanskom
bogoštovanju, i sa svim što je s njim povezano, tada je tu nebo, to jest, Gospod. To
je označeno zahtevom da kad (tamjan) treba da bude osoljen. So ima ovo značenje
zbog njene povezujuće prirode; jer ona povezuje sve stvari, i tako im daje slast
(ukus); doista, povezuje vodu i ulje, koji se inače ne sastavljaju. Kada se zna da se
solju označava želja za povezivanjem istine i dobra, može se znati i značenje
Gospodovih reči kod Marka, jer će se svako ognjem posoliti, i svaka će se žrtva
ognjem posoliti; so je dobra, ali ako so izgubi svoj ukus, čime ćete začiniti? Imajte
soli u sebi (IX, 49, 50). Svak treba da bude osoljen vatrom, označava da će svako iz
stvarne ljubavi želeti. Svaka žrtva treba da bude osoljena, označava da želja od
stvarne ljubavi mora da bude u svakom bogoštovanju. So bez slanoće (so koja je
izgubila svoj ukus) označava želju iz neke druge ljubavi, a ne one koja je stvarna.
Imati soli u sebi označava želju istine za dobrom. Da vatra označava ljubav, vidi br.
4906, 5071 na kraju, 5215, 6314, 6905, 8680, 8936.
Ko može da zna šta je označeno sa biti osoljen ognjem, i zašto žrtve treba da
budu osoljene, i značenja da treba imati soli u sebi, osim ako se zna značenje
ognja, soli, i biti posoljen? Slično kod Luke, Ko se ne odreče svega što ima, ne može
biti moj učenik. So je dobra, ali ako so obljutavi, čim će se osoliti? Niti je potrebna
ni u zemlju ni u đubru; nego je prospu na polje (XIV, 34, 35). Odreći se svega što se
ima, znači voleti Gospoda iznad svega: ono što se ima, to su stvari svojstvene
čoveku; obljutavela so označava želju od čovekovog propriuma, to jest, od ljubavi
prema sebi i svetu; takva želja je obljutavela so, koja nije ni za šta. I kod Mateje, Vi
ste so zemlji; ako so obljutavi, čime će se osoliti? stoga nije dobra ni za šta, osim
da se prospe na polje, i da je ljudi pogaze (V, 13, 14). Da u svakom bogoštovanju
treba da bude želje istine za dobrom, označeno je i ovim zakonom, da svaki dar
koji se prinosi, treba da se osoli solju, i da se ne prinosi zavet Jehovi bez soli
(Levitska II, 13). Prinosom i zavetom (darom) označava se bogoštovanje, kao gore;
a so se tamo naziva solju zaveta Jehovinog, jer se zavetom označava povezivanje,
vidi br. 665, 666, 1023, 1064, 1996, 2003, 9396, 9416. Želja je tako isto i žar
ljubavi, stoga njen nastavak, a ljubav je duhovna povezanost.
Pošto želja istine za dobrom povezuje, stoga želja obmane za zlom rastavlja, a
ono što rastavlja, to i razara; pošto se solju u obrnutom smislu označava razaranje
i pustošenje istine i dobra; kao kod Jeremije, Da je proklet čovek koji se uzda u u
mišicu svoju; On će biti kao vres u pustinji, koji ne oseća kad dođe dobro, nego
stoji u pustinji, na suvim mestima u zemlji slanoj i u kojoj se ne živi (XVII, 5, 6).
Uzdati se u mišicu svoju, označava uzdati se u sebe, stoga u svoj proprium, a ne u
Božansko, vidi br. 10283; a pošto se čovekov proprium sastoji u tome da se voli
samog sebe više nego Boga i bližnjega, stoga se ovako opisuje ljubav prema sebi.
Otuda se kaže da neće vidjeti kada dobro dođe, i da će živeti u suvome mestu i u
slanoj zemlji, to jest, u prljavim ljubavima i njihovim željama , koje razaraju dobro i
istinu Crkve. I kod Sofonije, Biće kao Gomora, mesto koprivama, i slanica, i večna
pustoš (II, 9). Mesto ostavljeno koprivama označava žarku i goruću želju
čovekovog života od ljubavi prema sebi; slanica (jama soli) označava želju za onim
što je lažno, koja, pošto razara dobro i istinu, naziva se večnom pustoši. Kaže se da
će biti kao Gomora, jer Gomora i Sodoma označavaju ljubav oprema sebi, br.
2220. Da se Lotova žena pretvorila u stup soli zato što se okrenula licem prema
gradovima (Postanje XI, 26), označavalo je pustošenje istine i dobra, jer okrenuti
lice prema nečemu, u unutranjem smislu, označava ljubav, br. 10189. Iz toga
razloga Gospod kaže, Neka se ne osvrće, Setite se Lotove žene (Luka XVII, 31, 32). I
kod Mojsija, Zemlja sva opaljenu sumporom i solju, gdje se ne sije niti što niče, kao
što je propala Sodoma i Gomora (Zak. Ponovljeni XXIX, 23); zemljom se u ovom
odlomku, kao na drugim mestima u Reči, označava Crkva, vidi navedene odlomke,
br. 9325. Iz toga su razloga gradovi, koji više nisu trebali da se nastanjuju, bili
zasipani solju (O Sudijama IX, 45).
Iz ovoga se vidi da se solju, u istinskom smisslu, označava želja istine za dobrom, i
ono što povezuje, a u obrnutom smislu, želja obmane za zlom, stoga želja za onim
što je razorno. Stoga onaj ko zna da so označava želju istine za dobrom, i ono što
povezuje, može da zna i šta je označeno vodom Jerihona koju je Jelisej izlečio
bacajući soli u njen izvor (o Carevima II, 19-22), jer Jelisej, isto kao Ilija, predstavlja
Gospoda kao Reč, br. 2762, 8029; a vodom se označavaju istine Reči; vodom
Jerihona istine Reči u smislu slova. Slično i izvorom vode; a solju se označava želja
istine za dobrom, povezivanje ovih, iz čega dolazi do lečenja.
10301. I čist. Da ovo označava bez zla, vidi se iz značenja čistoga, što označava bez
zla. Pošto je sve zlo nečisto, a sve dobro čisto, zato se pominje očišćenje od
grehova i bezakonja; ovo se kaže u odnosu na srce, to jest, na volju, jer srce u Reči
označava volju (br. 2930, 7542, 8910, 9300, 9495), jer označava ljubav, br. 38833896, 9050.
10302. I svet. Da ovo označava bez obmana od zla, vidi se iz značenja svetog, što
označava Božansku Istinu, koja proističe od Gospoda, vidi br. 6788, 7499, 9818,
9820; otuda svetim se naziva ono što je bez obmane od zla. Naziva se obmanom
od zla, jer postoji i obmana bez zla, kao što je slučaj kod nekih dobrih ljudi među
narodima izvan Crkve, kao i među Hrišćanima unutar Crkve. Ali obmana ukaljana
zlom suštinski je zla, jer je iz toga izvora; dok obmana kod onih koji su u dobru, nije
ukaljana zlom, nego je od njega očišćena. Stoga Gospod prihvata ovu obmanu
skoro kao istinu, jer oni koji su u dobru, ti su spremni da prime istinu. O ove vrste
obmana, vidi navedene odlomke, br. 9304, 10109.
10303. (36) I istucaćeš ga u sitno. Da ovo označava raspored istina u svojim
nizovima, vidi se iz značenja istucati, kada se odnosi na tamjan i mirise, koji
označavaju istine, što označava raspored istina u svojim nizovima; jer tucanje ima
slično značenje kao mlevenje pšenice, ječma, i zrnevlja dok se tucanje koristi u vezi
s uljem, tamjanom, i mirisima. Što se posebno označava tucanjem i mlevenjem ne
može se znati ako se ne zna kakav je slučaj kod čoveka u pogledu dobara i istina
označenih pšenicom, brašnom, belim brašnom, uljem, tamjanom, i mirisima, kada
se rasporede radi upotrebe; jer mlevenje i tucanje označavaju raspoređivanje ovih
za upotrebu. Kad se mlevenje kaže u vezi s dobrima koja su označena pšenicom ili
ječmom, tada se mlevenjem označava raspoređivanje i uvođenje dobra u istine, i
na taj način njihovu primenu u razne svrhe. Ni u kom slučaju dobro se ne koristi
osim preko istina; ono se raspoređuje u istinama i onakvo je kakve su one; jer
dobro, ako nije raspoređeno u istinama, nema kvaliteta, a kada je raspoređeno u
istinama, tada je raspoređeno u nizove kada se primejuje u razne svrhe, u koje
stvari dobro ulazi kao osećanje ljubavi; otuda potiče ono što je ugodno, prijatno, i
za uživanje. Ovde je isto označeno tucanjem u sitne komade, jer čisti tamjan
označava duhovno dobro, br. 10296; a istine, koje su raspoređene prema tome
dobru, su mirisi, stakte, onih, i halvan, br. 10292-10294.
Šta je označeno raspoređivanjem u nizove biće ukratko objašnjeno. Za istine se
kaže da su raspoređene u nizove onda kada su raspoređene u formi neba, u kojoj
su formi anđeoska društva. Šta je priroda te forme, vidi se iz korespondencije svih
udova, unutrašnjih delova, i organa čovekovih sa Velikim Čovekom, koji je nebo; o
ovoj korespondenciji vidi navedene odlomke, br. 10030. U ovim udovima,
unutrašnjim delovima, i organima, sve su stvari, pojedinačno i skupno,
raspoređene u nizove, i u nizove nizova. One su formirane od vlakana i sudova,
kao što je poznato onima koji su upoznati iz anatomije sa strukturom unutrašnjih
delova tella. Istine od dobra raspoređene su u čoveku u slične nizove (serije).
Otuda je preporođeni čovek nebo u najmanjoj formi koja korespondira Velikom
Čoveku; i da je čovek svuda svoja istina i dobro. Da je preporođeni čovek nebo u
najmanjoj formi, vidi navedene odlomke, br. 9279, a da je čovek svoja vlastita
istina i dobro, vidi gore, br. 10298; i da su istine u čoveku raspoređene u nizovima
u skladu s anđeoskim društvima u slučaju preporođeng čoveka, br. 5330, 5343,
5530. Nizovi u koje se istine raspoređuju kod dobrog , i i nizovi u koje se
raspoređuju obmane kod zlog , označene su u Reči snopovima i svežnjevima kao
u Levitskoj XXIII, 9-15; Psalam CXXXVI, 6; Amos II, 13; Miheja IV, 12; Jer. IX,
21;Zah, XII, 6; Mateja XIII, 30. Stoga, dakle, ako se zna šta je označeno tucanjem i
mlevenjem, može se znati i šta je označeno u unutrašnjem smislu sinovima
Izrailjevim koji meljahu manu u žrvnjima, ili tucahu u stupama, pekući od toga
pogače (Brojevi XI, 8); jer se mlevenjem i tucanjem označava raspoređivanje radi
upotrebe; jer sve što je rečeno u Reči ima značenje stvari u nebu i u Crkvi; jer sve
stvari imaju unutrašnji smisao. Isto tako šta je označeno sa ne uzimati u zalog
žrvnja gornjega i donjega, jer bi uzeo dušu u zalog (Zak. Ponovljeni XXIV, 6). Jer
gornji i donji žrvanj označavaju ono što priprema dobro da bi se primenilo u neku
svrhu. Ječmom se kao i pšenicom označava dobro, a brašnom i belim brašnom
istine; dobro se pomoću istina priprema za neku svrhu, kao što je gore rečeno.
Stoga je jasno šta je označeno gornjim i donjim žrvnjem, i sedenjem pored žrvanja
u sledećim odlomcima, Tada će biti dvoje pored žrvnja, jedan će se uzeti, a drugi će
se ostaviti (Mateja XXIV, 41). Ponovo, A koji sablazni jednoga od ovijeh malijeh koji
veruju mene, bolje bi mu bilo da se obesi kamen vodenični njemu o vratu, i da
potone u dubinu morsku (Mateja XVIII, 6; Marko IX, 42). A u Otkrovenju, anđeo
jak uze kamen veliki kao kamen vodenični, i baci ga u more, govoreći, tako će sa
hukom biti bačen Vavilon grad veliki; i huka kamenja vodeničnih neće se više čuti
u tebi (XVIII, 21, 22). I kod Jeremije, I učiniću da će nestati među vama glasa
radosna, i lupe žrvnja i svetlosti žiška (XXV, 10). I kod Isaije, Siđi i sedi u prah,
devojko kćeri Vavilonska; sedi na zemlju, uzmi žrvnje, i melji brašno (XLVII, 1, 2).
Pošto žrvanj i mlevenje , u dobrom smislu, označavaju primenu u dobre svrhe,
stoga u obrnutom smislu označavaju primenu u zle svrhe; otuda, kada se ovo
odnosi na Vavilon i Haldeju, označava primenu u korist ovih ljubavi, a to su ljubav
prema sebi i prema svetu; jer se ječmom i pšenicom kod njih označava dobro
preljubočinjeno (dobro primenjeno u zlu svrhu), a brašnom od njega, istina koja je
postala obmana . Oskrvnuće (profanacija) dobra i istine preko njihove primene za
te ljubavi, označeno je kod Mojsija, mlevenjem zlatnog teleta u prah, i prosipajući
ga u vodu koja je sišla s Gore Sinajske, i naređivanjem sinovima Izrailjevim da od
nje piju (Izlazak XXXII, 20; Zak. Ponovljeni 21).
10304. I metaćeš ga pred svedočanstvom u šatoru od sastanka. Da ovo označava
bogoštovanje Gospoda u nebu, vidi br. 9457, 9481, 9485; i pošto označava nebo,
označava i Crkvu, jer je Crkva nebo na zemlji.
10305. Gde ću se sastajati s tobom. Da ovo označava od influksa od Gospoda, vidi
se iz značenja sastanka, kada se kaže o Gospodu, što označava prisustvo i influks,
vidi br. 10147, 10148, 10197, i u ovome slučaju od Gospodovg influksa, koji je
označen kadom; jer se sve u istinitom bogoštovanju uliva od Gospoda, što se vidi iz
onoga što je gore pokazano, br. 10299.
10306.To neka vam bude svetinja nad svetinjama. Da ovo označava zato što je
od Gospoda, vidi se iz značenja svetinje, što označava sve što proističe od Gospoda
i samo od Njega, vidi br. 6788, 7499, 8302, 8330, 9229, 9818, 9820.
10307. (37) A takvoga kada kakav načiniš, nemojte sebi praviti. Da ovo
označava da bogoštovanje od svetih istina Crkve ne treba da se primenjuje na
čovekove ljubavi, vidi se iz značenja kada, što označava bogoštovanje, vidi gore, br.
10298; i iz značenja načiniti takvim, što označava od svetih istina Crkve; jer učiniti
takvim je načiniti od istih mirisa, a mirisima, koji su bili stakte, onih i halvan,
označavaju se svete istine Crkve u svom nizu, br. 10292, 10294; i iz značenja ne
praviti sebi, što označava primenjivati radi svoje koristi, a to je radi ljubavi koje ga
pokreću, jer ono što čovek čini sebe radi, čini to radi svojih ljubavi. Ovde se misli
na primenu, jer se kaže praviti sebi. Važno je i da se kaže kako stoji ovaj slučaj. Sve
se istine Crkve odnose na dve ljubavi, ljubav prema Bogu i ljubav prema bližnjemu.
Da cela Reč, koja je Božanska Istina sama, iz koje se izvode sve istine Crkve, zavisi
od ove dve ljubavi, vidi se iz Mateje XXII, 37, i iz Marka XII, 30, 31, i iz Luke X, 27.
Kaže se da zakon i proroci zavise od ove dve ljubavi; a zakonom i prorocima
označava se cela Reč. Sasvim je obrnuto, međutim, ako se primenjuje Božanska
Istina ili istine Crkve na ljubavi koje pripadaju čoveku. Radeći tako, čovek se okreće
od Gospod ka sebi, na taj način od neba ka paklu, i tako postaje jedan od duhova
tamo; jer u paklu imaju Gospoda iza, a svoju valstitu ljubav ispred; u stvari, kada
anđeli gledaju na njih /na zle duhove/, oni izgledaju izokrenuti, glavom na dole, a
nogama na gore. Kada se Božanske Istine primenjuju na ljubavi koje pripadaju
čoveku, one više nisu istine, jer kroz primenu u njih ulazi zlo, i izokreće ih, dajući
im tako oblik obmane. Ako im se tada kaže da ne treba tako razumeti ove istine,
nego drugačije, oni to ne žele da shvate; ali neki ne razumeju ih kao ostali. Jer, ako
čovek kaže ono što je suprotno načelima koja su potvrđena njegovim vlastitim
ljubavima, on tada kaže ono što se protivi njemu samome, jer je suprotno
njegovom Intelektualnom koje potiče iz njegovog Voljnog. Što se tiče onih koji ,
primenjujući istine na ono što sami vole, pretvaraju istine u obmane a dobra u zlo,
mnogo toga je rečeno u Reči, tamo gde se govori o Vavilonu, posebno u
Otkrovenju.
10308. To neka ti je svetinja za Jehovu. Da ovo označava da treba da se bogoštuje
Božanska Ljubav, vidi se iz značenja svetinje, a to označava ono što proističe od
Gospoda, kao gore, br. 10306; i iz značenja kada, za koji se kaže da treba da bude
svetinja Jehovi /posvećen Jehovi/, što označava bogoštovanje, vidi i ovo gore, br.
10298. Da to označava da treba da se bogoštuje Božanska Ljubav, sledi iz onoga
što neposredno prethodi, gde se kaže da ne treba da prave takav kad sebi, čime se
označava da svete istine Crkve ne treba primenjivati /prinositi/ čovekovim
ljubavima, br. 10307. /prim. prev. Drugim rečima, da ne treba koristiti Božanske
istine da se ostvare sebični ciljevi/. Pod Božanskom Ljubavi se misli na ljubav
prema Gospodu i prema bližnjem. I ova druga ljubav je Božanska, jer i ona proizlazi
od Gospoda; jer niko ne može da voli bližnjega od samog sebe, jer u tom slučaju
voli bližnjega i čini mu dobro sebe samoga radi, a to je voleti samoga sebe. Da se
cela Reč, koja je Božanska Istina sama, iz koje su izvedene sve istine Crkve, odnosi
na te dve ljubavi kao na svoje ciljeve, vidi upravo gore, br. 10307; otuda se i
Božansko bogoštovanje odnosi na te iste /ljubavi/, jer svako bogoštovanje je
istinsko bogoštovanje zbog istina, što se vidi iz ona što je gore pokazano o
mirisima u kadu, kojima se označavaju istine bogoštovnja; a istine se
bogoštovanja primenjuju na Božansku Ljubav, kada čovek bogoštuje od Gospoda,
u skladu s onim što je bilo rečeno gore, br. 10299.
10309. Ako bi ko načinio takvi da ga miriše. Da ovo označava podražavanje
Božanskog bogoštovanja preko osećanja za istinu i dobro od čovekovog
propriuma, vidi se iz značenja načiniti takvi, što označava podražavanje Božanskog
bogoštovanja, jer načiniti označava oponašati i podržavati, a pomoću kada o
kojem se govori, označava se Božansko bogoštovanje, kao gore; i iz značenja
načiniti miris, što označava ugoditi, a što se, pošto se izvodi pomoću osećanja za
istinu i dobro, označava sa ugodno; jer miris označava osećanje onoga što je
ugodno, stoga što prija, br. 10292. Da označava od onoga što je čovekov
proprium, očito je, jer se kaže, čovek koji ga napravi, da se istrebi iz svoga naroda;
jer od svoga propriuma označava ono što nije iz osećanja za istinu i dobro radi njih
samih, nego sebe radi, što je radi dobiti, počasti, i ugleda, kao ciljeva, a ne radi
izbavljenja bližnjega i slave Gospodove; stoga je to od zla, a ne od dobra ili , što je
isto, od pakla, i ne od Gospoda. Stoga, ovo je ono što je označeno podražavanjem
Božanskog bogoštovanja pomoću osećanja za istinu i dobro od čovekovog
propriuma, što je označeno sa načiniti takvi, da bi se mirisalo time. Oni koji ovo
čine, ti vole svet više nego nebo, i sebe same više nego Boga. Ovakve osobe isto
tako, kada misle u sebi samima, misle da je nebo i Gopsod ništa /da ne postoje/,
ali kada misle izvana, što je slučaj kada govore pred ljudima, onda govore o nebu i
Gospodu iz dubljeg osećanja i vere nego ostali, i to onoliko koliko ih zagreva
njihova želja za dobiti, počasti, i ugledom. Tada je njihovo stanje je iznutra crno, a
izvana belo, to jest, oni su đavoli u obliku anđela svetlosti; jer njihovo je
unutrašnje, koje bi trebalo da bude otvreno ka nebu, sada zatvoreno, a njihovo
spoljašnje, koje je okrenuto ka svetu, je otvoreno. I ako tada iz osećanja kao od
ljubavi podižu svoje oči i ruke prema nebu, oni su kao slike napravljene veštački, i
takvima se pokazuju pred anđelima. I ako ste voljni da verujete, ima mnogo
ovakvih karaktera u paklu koji su prisutni i koji nadahnjuju ljude sličnoga
karaktera, posebno besednike koji podražavaju Božansko bogoštovanje pomoću
osećanja za istinu i dobro od svoga propriuma. Ovo Gospod dopušta, jer i na ovaj
način oni su korisni za nešto; jer dobri ludi primaju Reč uprkos toga od njih, jer se
Reč prima bez obzira ko je besedi, u skaldu sa prirodom njihovog dobra /dobra
onih koji primaju Reč/. Ali ovakve spoljašnje stvari , koje su samo podražavanje, od
njih se oduzimaju u drugom životu; i tada se poakazuje da je njihov duh crn, kao
što je bio i u telu.
10310. Istrijebiće se iz naroda svojega. Da ovo označava odvajanje od neba i
Crkve, i duhovnu smrt, vidi se iz značenja biti istrebljen /odsečen/ iz naroda, što
označava razdvajanje i duhovnu smrt, vidi br. 10288. Da označava odvajanje od
neba, vidi se iz onoga što je rečeno upravo gore, br. 10309. To označava odvajanje
od Crkve, zato što Crkvi pripadaju samo oni u kojima je Crkva; a Crkva je u onima
koji imaju osećanje za istinu radi istine, i osećanje za dobro radi dobra, to jest, oni
koji vole Boga i bližnjega; jer bližnji je dobro i istina, isto tako i Bog, jer su istina i
dobro od Boga, stoga su Bog u njima. Oni koji nisu ovakvoga karaktera, ti ne
pripadaju Crkvi, iako mogu da budu u Crkvi.
O trećoj zemlji u zvezdanom nebu
10311. Videli su se duhovi s odstojanja, koji nisu bili voljni da dođu bliže, jer nisu
mogli da budu s duhovima s naše zemlje, koji su tada bili sa mnom. Iz ovoga sam
opazio da su bili s druge zemlje. A posle mi je bilo rečeno da su s neke zemlje u
svemiru; ali mi nije bilo rečeno gde je ta zemlja.
10312. Nisu želeli da misle o svojim telima, čak ni o telesnim ili materijalnim
stvarima, za razliku od duhova s naše zemlje. To je bio razlog da nisu hteli da se
približe; jer se duhovi udružuju ili razdvajaju u skladu s prirodom njihovih osećanja
i misli koje iz ovih izviru. Međutim, kada su se nekoliko duhova s naše zemlje
sklonili, oni su se približili i sa mnom razgovarali. Pa ipak, još uvek se osećao
nemir zbog sukoba sfera, jer duhovne sfere koje zrače iz života njihovih osećanja i
misli opkoljavaju sve duhove i društva duhova; pa stoga, ako su osećanja suprotne
prirode, dolazi do sukoba koji se pokazuje kao nemir.
10313. Duhovi s naše zemlje izjaviše da im se nisu usuđivali približiti, jer kada su
to uradili, ne samo da ih je zahvatio nemir, nego im se činilo, pod uticajem njihove
mašte, da su im ruka i noga bili obavijene zmijama, od kojih se nisu mogli
osloboditi dok se nisu udaljili. Ovakav zamišljeni izgled je posledica
korespondencije; jer se čovekovo Čulno, u drugom životu, predstavlja zmijama;
stoga i u Reči zmije predstavljaju Čulno, koje je poslednje čovekovog života.
10314. Pošto su duhovi s te zemlje takve prirode, oni se ne pojavljuju, kao ostali
duhovi, u jasno određenom ljudskom obliku, nego izgedaju kao oblak; bolji među
njima kao taman oblak s belim mestima boje ljudske po njemu (oblaku), pa kada
postanu anđeli, ova se tamna mesta pretvaraju u lepo plavilo, koje mi je bilo
pokazano.
10315. Zapitao sam ih da li su imali takvu ideju o svojim telima i onda kada su
živeli u svetu kao ljudi. Odgovoriše, da ljudi s njihove zemlje ne misle o svojim
telima, nego samo o duhu u telu, jer znaju da će duh živeti za uvek, a da telo
nestaje. Međutim, oni lice ne nazivaju telom, jer se osećanja njihovog duha
pokazuju na licu, a misli koje potiču od osećanja, u očima. Rekoše i to, da neki s
njihove zemlje veruju da dohovi njihovih tela žive od večnosti, i da su ušli u telo
kod začeća; ali su dodali da sada znaju da nije tako, i da se kaju da su imali takvo
pogrešno mišljenje.
10316. Kada ih zapitah da li bi želeli da vide nešto s naše zemlje, pošto je to
moguće kroz moje oči, odgovoriše prvo da to ne mogu učiniti, a onda da to ne
žele, jer bi videli samo zemaljske i materijalne stvari, od kojih oni udajavaju svoje
misli koliko god je moguće.
10317. Nastavak o ovoj trećoj zemlji u svemiru naći će se na završetku sledećeg
poglavlja.
IZLAZAK Doktrina o ljubavi prema bližnjem i o veri.
10318. Bez otkrovenja od Božanskog čovek ne bi mogao da zna ništa o večnom
životu, niti bilo šta o Bogu, a još manje o ljubavi prema Njemu i veri u Njega; jer je
rođen u potpunom neznanju, i posle rođenja stiče sve što zna od sveta, iz čega
oblikuje svoje razumevanje. Isto tako, rođen je sa naslednim zlom u svakoj vrsti zla
koja pripadaju ljubavi prema sebi i ljubavi prema svetu. Uživanja iz ovih ljubavi
neprekidno preovlađuju i podstiču takve stvari koje su savim suprotne Božanskom.
Iz toga razloga čovek ne zna sam od sebe ništa o večnom životu; stoga je potrebno
otkrovenje iz kojeg ovo može da zna.
10319. Da su zla ljubavi prema sebi i svetu uzrokom neznanja o stvarima koje se
odnose na život posle smrti, vidi se po onima unutar Crkve koji, iako znaju iz
otkrovenja da Bog postoji, da postoji nebo i pakao, da postoji večni život, koji
treba steći dobrim životom, i verom, i pored toga ne veruju u te stvari; a među
ovima ima i učenih i neukih . Otuda se vidi kako bi bilo veliko neznanje da nema
otkrovenja.
10320. Pošto, dakle, čovek živi posle smrti, i da je to večnost, i da ga očekuje život
u skladu s njegovom ljubavlju i verom, to sledi da Božansko otkriva one stvari koje
će voditi k tome životu, i povesti čoveka ka spasenju. Ono što je Božansko otkrilo,
kod nas, je Reč.
10321. Pošto je Reč otkrovenje od Božanskog, ona je Božanska u svakoj
pojedinosti; jer ono što je od Božanskog, mora da bude tako.
10322. Da ono što je od Božanskog silazi preko neba čoveku; stoga je u nebu
prilagođeno mudrosti anđela tamo, a na zemlji je prilagođeno shvatanju ljudi koji
na njoj žive. Stoga, u Reči postoji unutrašnji smisao za anđele, koji je duhovan, i
spoljašnji smisao za ljude, koji je prirodan. Zbog toga postoji povezanost neba sa
čovekom preko Reči.
10323. Reč u slovu može se razumeti jedino pomoću doktrine oblikovane iz Reči
preko prosvetlenja; jer je smisao slova prilagođen shvatanju i najprostijih ljudi, pa
im je doktrina potrebna kao svetiljka.
10325. Knjige Reči su one koje imaju unutrašnji smisao; a one koje nemaju
unutrašnji smisao, nisu Reč. Knjige Reči u Starom Zavetu su, pet Mojsijevih knjiga,
knjiga Jošuina, knjiga Sudija, dve knjige Samuilove, dve knjige o Carevima, Psalmi
Davidovi, Proroci, Isaija, Jeremija, i Plač, Jezikilj, Danilo, Osija, Joilo, Amos, Obadija,
Jona, Miheja, Naum, Avakum, Sofonija, Malahije, a u Novom Zavetu, četiri
Jevanđelja, Mateja, Marko, Luka, i Jovan; i Otkrovenje.
POGLAVLJE XXXI
1. I reče Jehova Mojsiju govoreći:
2. Gle, pozvah po imenu Vezeleela sina Urije sina Hurova od plemena Judina.
3. I napunih ga duha od Boga (duha svetoga), mudrosti i razuma i znanja i svake
veštine,
4. Da vešto izmišlja kako se što može načiniti od zlata i od srebra i od mjedi.
5. Da umije rezati kamenje i ukivati, da umije rezati drvo, i svaki posao raditi.
6. I evo, udružih s njim Olijaba sina Ahizamehova od plemena Danova, i svakomu
veštom čoveku u srce dadoh veštinu da izrade sve što sam ti zapovedio.
7. Šator od sastanka, i kovčeg za svedočanstvo i zaklopac na nj, i sve sprave u
šatoru,
8. I sto i sprave njegove, i svećnjak čisti sa svim spravama njegovijem, i oltar
kadioni.
9. I oltar za žrtvu paljenicu sa svem spravama njegovijem, i umivaonicu u podnožje
njezino,
10. I haljine službene i svete haljine Aronu svešteniku i haljine sinovima njegovijem
da vrše službu svešteničku.
11. I ulje pomazanja, i kad mirisni za svetinju. Sve neka načine kako sam ti
zapovedio.
12. I reče Jehova Mojsiju govoreći:
13. A ti kaži sinovima Izrailjevim i reci: ali subote moje čuvajte, jer je znak imeđu
mene i vas od kolena do kolena, da znate da sam ja Jehova koji vas posvećujem.
14. Čuvajte dakle subotu, jer vam je sveta; ko bi je oskrvnuo, neka se pogubi; jer ko
bi god radio kakav posao u nju, istrebiće se ona duša iz naroda svojega.
15. Šest dana neka se radi; a sedmi je dan subota, odmor, svet Jehovi; ko bi god
radio posao u dan subotnji, da se pogubi.
16. Zato će čuvati sinovi Izrailjevi subotu praznujući subotu od kolena do kolena
zavetom večnim.
17. To je znak između mene i sinova Izrailjevih do veka; jer je za šest dana stvorio
Jehova nebo i zemlju, a u sedmi dan počinu i odmori se.
18. I izgovorivši ovo Mojsiju na Gori Sinajskoj dade mu dve ploče svedočanstva,
ploče kamene pisane prstom Božjim.
SADRŽAJ
10326. Predmet o kome se govori ovde u unutrašnjem smislu je, prvo,
ustanovljavanje reprezentativne Crkve koja se uspostavljala kod onih koji su u
dobru ljubavi i u dobru vere ka Gospodu. Ovo je označeno preko stvari koje se
skupno nabrajaju, koje treba da napravi Vezaleel iz plemena Judina, i Olijaba iz
plemena Danova. Predmet o kome se govori u sledećem, je povezivanje Gospoda
sa Crkvom preko reprezentativa. Ovo je označeno sabatom (subotom), koja je
trebala da se drži svetom.
UNUTRAŠNJI SMISAO.
10327. Stihovi 1-11. 1. I reče Jehova Mojsiju govoreći: 2. Gle, pozvah po imenu
Vezeleela sina Urije sina Hurova od plemena Judina . 3. I napunih ga duha od Boga
(duha svetoga), mudrosti i razuma i znanja i svake veštine, 4. Da vešto izmišlja
kako se što može načiniti od zlata i od srebra i od mjedi. 5. Da ume rezati kamenje i
ukivati, da ume rezati drvo, i svaki posao raditi .6. I evo, udružih s njim Olijaba sina
Ahizamehova od plemena Danova, i svakomu veštom čoveku u srce dadoh veštinu
da izrade sve što sam ti zapovedio. 7. Šator od sastanka, i kovčeg za svedočanstvo i
zaklopac na nj, i sve sprave u šatoru 8. I sto i sprave njegove, i svećnjak čisti sa
svijem spravama njegovijem, i oltar kadioni. 9. I oltar za žrtvu paljenicu sa svijem
spravama njegovijem, i umivaonicu u podnožje njezino, 10. I haljine službene i
svete haljine Aronu svešteniku i haljine sinovima njegovijem da vrše službu
svešteničku. 11. I ulje pomazanja, i kad mirisni za svetinju. Sve neka načine kako
sam ti zapovedio.
1. I reče Jehova Mojsiju govoreći, označava prosvetlenjei opažanje pomoću Reči od
Gospoda. 2. Gle, pozvah po imenu Bezeleela sina Urije sina Hurova od plemena
Judina, označava one koji su u dobru ljubavi, kod kojih je Crkva trebala da se
ustanovi; 3. I napunih ga duha od Boga (duha svetoga), označava influks i
prosvetlenje od Božanske Istine od Božanskog Dobra; mudrosti i razuma i znanja i
svake veštine, označava u odnosu na stvari koje pripadaju volji, i razumu, u
unutrašnjem i spoljašnjem čoveku; 4. Da vešto izmišlja kako se što može načiniti
od zlata i od srebra i od mjedi, označava predstavljati dobra i istine unutrašnje i
spoljašnje, koje pripadaju razumu od volje, stoga one koje pripadaju veri od
ljubavi; 5. Da ume rezati kamenje i ukivati ,označava predstavljati sve stvari vere
koje služe dobru ljubavi, da ume rezati drvo, i svaki posao raditi, označava
predstavljati svaku vrstu dobra. 6. I evo, udružih s njim Olijaba sina Ahizamehova
od plemena Danova ,označava one koji imaju dobro i istinu vere kod kojih je Crkva
trebala da se ustanovi; i svakomu veštom čoveku u srce dadoh veštinu, označava
one koji hoće i koji čine ono što je dobro i istinito radi onoga što je dobro i istinito;
da izrade sve što sam ti zapovedio, označava Božanske Istine koje su iz Reči, koje
su trebale da budu predstavljene u spoljašnjim stvarima. 7. Šator od sastanka, i
kovčeg za svedočanstvo, označava reprezentativ neba uopšte gde je Gospod; i
zaklopac na nj, označava reprezentativ slušanja i primanja svih stvari koje su od
dobra ljubavi; i sve sprave u šatoru,označava reprezentativ dobara i istina koje
služe. 8. I sto i sprave njegove, označava reprezentativ duhovnog i nebeskog
dobra; i svećnjak čisti sa svijem spravama njegovijem, i oltar kadioni, označava
bogoštovanje iz njih; 9. I oltar za žrtvu paljenicu sa svijem spravama njegovijem,
označava reprezentativ bogoštovanja od dobra ljubavi i njegovih istina; i
umivaonicu u podnožje njezino ,označava reprezentativ očišćenja i preporoda
Prirodnog. 10. I haljine službene i svete haljine Aronu svešteniku, označava
reprezentativ Gospodovog duhovnog carstva pripojenog Njegovom nebeskom
carstvu; i haljine sinovima njegovijem, označava reprezentativ nižih duhovnih
stvari; da vrše službu svešteničku, označava reprezentativ Gospodovog spasenja.
11. I ulje pomazanja ,označava reprezentativ Gospoda u pogledu Božanskog Dobra
Božanske Ljubavi u Njegovom Božanskom Ljudskom; i kad mirisni, označava
reprezentativ bogoštovanja od istina; za svetinju, označava za reprezentativ Crkve.
Sve neka načine kako sam ti zapovedio, označava u skladu s Božaskim Istinama
koje su iz Reči, koje su trebale da budu prestavljene u spoljašnjim stvarima.
10328. (1) I Jehova reče Mojsiju, da ovo označava prosvetlenje i opažanje
pomoću Reči od Gospoda, vidi se iz onoga što je bilo gore pokazano, br. 10290.
10329. (2) Gle pozvah po imenu Bezeleela sina Urije, sina Hurova od plemena
Judina. Da ovo označava one koji su u dobru ljubavi, kod kojih Crkva treba da se
ustanovi, vidi se iz značenja pozvati po imenu, što označava izabrati takve, to jest,
one koji su pogodni, o čemu će ubrzo biti govora; i iz reprezentacije Bezeleela,
koji označava one koji su u dobru ljubavi. Ti su ovde prestavljeni Bezeleelom, jer je
on pripadao Judinom plemenu, a tim plemenom označavali su se oni koji su u
nebeskom dobru, koje je dobro ljubavi ka Gospodu, a u bezličnom smislu, dobro
nebeske ljubavi. Da je ovo označeno Judom i njegovim plemenom, vidi br. 3654,
3881, 6363, 6364, 8770. Ali ono što je predstavljeno Urijom, ocem Bezeleelom,
njegovim dedom, vidi se iz rađanja nebeskog dobra; to se rađa iz doktrine nebeske
istine i dobra, stoga oni predstavljaju te doktrine. Da se Urijom predstavlja
doktrina istine, vidi br. 9424. Oni koji obraćaju pažnju samo na smisao slova u Reči,
a što je slučaj više s istorijama nego sa proročanstvima, biće možda iznenađeni da
se kaže da se ovakve stvari označavaju ovakvim imenima ; ali oni koji poznaju
prirodu Reči, neće biti iznenađeni; jer ima nešto duhovno u svakoj pojedinosti. U
samim imenima koja se nalaze u Reči, nebi bilo ničega duhovnog da ne označavaju
stvari Crkve i neba, jer ove stvari su duhovne; stoga sledi, da se ovim imenima
označavaju stvari. Da imena označavaju stvari, vidi br. 1224, 1264, 1888, 4442,
5095, 5225, 6516; i da imena ne prelaze u nebo, nego da označavaju stvari, 1876,
10216, 10282. Prozvati po imenu, u duhovnom smislu, označava izabrati takve koji
su pogodni, jer se imenom odvojeno od osobe označava kvalitet (kakvoća), kao što
se vidi iz odlomaka u Reči gde se pominje ime. Da ime označava kvalitet, vidi br.
144, 145, 1754, 1896, 8882, 9310; a isto tako i pozvati bez imena, br. 3421, 3659; a
pozvati po imenu označava izabrati, br. 8773. Ovde se imenuju dvoje koje je
Jehova pozvao da urade ono što je Jehova zapovedio na Gori Sinajskoj, Bezeleela iz
plemena Judina, i Olijaba iz plemena Danova; Bezeleel označava one koji su u
dobru nebeske ljubavi, a Olijab, one koji su u dobru i istini vere. Prethodni su u
najdubljem neba i Crkve, dok su potonji u njegovom poslednjem. Stoga ova dva
označavaju sve one kod kojih Crkva može da se ustanovi, jer se prvim i poslednjim,
ili onim što je najdublje i najudaljenije, označavaju sve osobe i sve stvari, vidi br.
10044. Ono što sada sledi, to je ustanovljenje, pa se stoga imenuju oni kod kojih se
Crkva može ustanoviti; i da se Olijabom iz plemena Danova označavaju oni koji su
u dobru vere, vidi se u onome što sledi. Iz ovih se stvari sada vidi da se rečima,
Pozvah po imenu Bezeleelasina Urijina, sina Hurova iz plemena Judina, označavaju
oni koji su u dobru ljubavi, kod kojih se Crkva može ustanoviti.
10330. (3) I napunih ga duhom Božijim (svetim duhom). Da ovo označava influks i
prosvetlenje od Božanske Istine, koja je od Gospodovog Božanskog Dobra, vidi se
iz značenja napunuiti duhom Božijim, što označava influks i prosvetlenje od
Božanske Istine. Jer napuniti, kad se odnosi na Jehovu, označava influks, a kod
čoveka, prosvetlenje, jer se influks odnosi na sve dobro i svu istinu koja dolazi iz
neba od Gospoda; a pošto ovaj influks prosvetljuje čoveka, proizlazi da se
prosvetlenje odnosi na čoveka. Da je Božanska Istina koja proističe od
Gospodovog Božanskog Dobra duh Božiji, vidi br. 9818. Pošto malo ko zna kako
stoji stvar s influksom Božanske Istine, i sa prosvetlenjem od njega, sada će nešto
biti rečeno o ovome predmetu. Da nimalo dobra ljubavi i istine vere potiču od
čoveka, nego da su kod čoveka iz neba od Božanskog tamo, je stvar koja je
poznata u Crkvi; isto tako, da oni koji primaju to dobro i istinu, imaju prosvetlenje.
Ali influks i prosvetlenje izvode se na ovaj način. Čovekova priroda je takva, da on
može da gleda na dole i na gore; gledati na dole je gledati na izvan u svet i u sebe,
a gledati na gore je gledati unutra, u nebo i u Boga.
On gleda na izvan od sebe, što se naziva gledati na dole, jer kada gleda tamo,
gleda u pakao; ali on gleda unutra kada Gospod uzdiže unutrašnje volje i razuma
ka nebu, to jest, ka Gospodu. Unutrašnje se doista uzdiže, i tada se odvaja od tela i
sveta. Kada se ovo desi, unutršnje čovekovo može doista da dođe u nebo i u
njegovu svetlost i toplinu; otuda on ima influks i prosvetlenje; jer ta je svetlost
Božanska istina koja proističe od Gospoda kao Sunca, dok toplina neba zagreva
volju, jer to je toplina dobra ljubavi koja isto tako proističe od Gospoda kao Sunca.
Pošto je čovek tada među anđelima, razumevanje istine i osećanje za dobro mu se
komuniciraju preko ovih, to jest, kroz njih od Gospoda.
Ta se komunikacija naziva influksom i prosvetlenjem; ali treba da se zna da se
influks i prosvetlenje daju u skladu sa sposobnošću primanja kod čoveka, kao i u
skladu sa sposobnosti primanja u skladu sa ljubavlju prema istini i dobru. Stoga oni
koji vole istinu i dobro radi istine i dobra kao ciljeva, uzdižu se; ali oni koji ne vole
istinu i dobro radi istine i dobra, nego radi sebe i sveta, ti se ne mogu uzdignuti, to
jest, ne mogu primati Božanski influks od neba i biti prosvetljeni, jer oni
neprekidno gledaju i teže na dole. Inteligencija, koja kod ovih poslednjih izgleda
kao razumevanje istine, dolazi od varljivog svetla koje sija pred njihovim očima kao
posledica stvari u koje su se utvrdili i u koje su ubeđeni (prim. prev. to je tzv.
persuazivna vera, ili uverenje kao vera). Ali ona sija na siti način, bilo da je istinita
ili lažna; ali ovo svetlo postaje gusta tama kada se tu ulije svetlost od neba. Iz ovih
je stvari vidljivo da se mogu pojaviti mnoga krivoverja u svetu, jer vladari i vođe
gledaju prema sebi, i misle na svoju vlastitu slavu kao cilj, a na Gospoda i nebo kao
na sredstva koja vode tome cilju.
10331. Napunih ih mudrošću i razumom i znanjem i svakom veštinom. Da ovo
označava u odnosu na stvari volje i razuma u unutrašnjem i spoljašnjem čoveku,
vidi se iz značenja mudrosti, što označava stvari volje u unutrašnjem čoveku; i iz
značenja razuma (inteligencije), što označava stvari inteligencije, isto tako u
unutrašnjem čoveku; i iz značenja znanja, što označava stvari razuma i govora
otuda izvedene u spoljašnjem čoveku, i iz značenja svake veštine, što označava
stvari volje i učinaka u spoljašnjem čoveku. Ovim se rečima, stoga, označavaju sve
one stvari u čoveku koji je u dobru nebeske ljubavi, koji prima influks Božanske
Istine od Gospoda, i koji je otuda prosvetljen, kao što je objašnjeno upravo gore.
Ali šta je označeno mudrošću, inteligencijom, znanjem, i delom (svakom
veštinom), biće ukratko rečeno. Oni koji ne znaju šta je unutrašnji čovek, i šta je
spoljašnji, isto tako šta je razum i volja, ne mogu da shvate kako se mudrost,
inteligencija, znanje, i veštine razlikuju među sobom. Razlog je to što nisu u stanju
da oblikuju izdvojen pojam o prirodi ovih; stoga oni koji nemaju ovo znanje,
nazivaju mudrim onoga ko je samo inteligentan, koji u stvari ima samo znanje.
Nego, mudar je onaj koji tvori istinu iz ljubavi; onaj je intelegentan koji živi od
vere; za onoga se kaže da zna ko živi od znanja; a veština (delo) je posledica istine;
tako je veština ishod u kojemu se oni povezuju. Stoga, niko se ne može nazvati
mudrim, inteligentnim, niti da zna, koji ne čini ove stvari; jer se mudrost,
intreligencija, i znanje, odnose na život, a ne na doktrinu bez života; jer život je cilj
radi kojega ovi postoje. Stoga, kakav je cilj, takva je i mudrost, inteligencija, i
znanje. Ako je cilj istinski dobar, a to je dobro ljubavi ka Gospodu, i ljubavi ka
bližnjemu, tada imaju mudrosti, inteligencije, i znanja u njihovom pravom smislu;
jer u ovom slučaju, čovek ih ima od Gospoda. Ali ako je cilj neka korist zasnovana
na ljubavi prema sebi i svetu, tada to nisu mudrost, inteligencija, i znanje, jer u
ovome slučaju čovek ih ima od sebe. Jer dobro ljubavi prema sebi i svetu u sebi je
zlo, a ako je zlo cilj, o njemu se ne ne može kazati da ima mudrost, inteligenciju, pa
čak ni znanje; jer šta je znanje ako u njemu nema inteligencije od istine i mudrosti
od dobra?
Kod onih koji su u dobru ljubavi ka Gospodu, mudrost, inteligencija, znanje, i delo
(veština), slede redom od najdubljeg do najvišeg spoljašnjeg. Kod ovakvih ljudi
mudrost je najdublje, a sastoji se u htenju onoga šo je dobro iz ljubavi;
inteligencija je sledeća u redu, jer se sastoji u razumevanju dobra, iz htenja
dobra. Ove dve stvari pripadaju spoljašnjem čoveku. Stoga je očito da mudrost
mora da bude u inteligenciji, inteligencija u znanju, a znanje u delu; stoga delo
uključuje i obuhvata sve unutrašnje stvari, jer to je ono poslednje u čemu se sve
zatvara. Iz ovoga se vidi šta se označava delima i veštinom koji se često pominju u
Reči, kao u sledećim odlomcima, Sin Čovečiji daće svakome prema delima
njegovijem (Mateja XVI, 27). I kod Jeremije, Tada ću im platiti po delima
njihovijem i po onome što su činili rukama svojim (XXV, 14). Ponovo, O Jehova,
veliki u namerama i silni u delima; jer su oči tvoje otvorene na sve putove ljudske
da daš svakome prema putovima njegovijem i prema plodu dela njegovijeh (XXXII,
19). Ponovo, Vratite se svaki sa svoga puta zloga, i popravite dela svoja (XXXVI,
15). I kod Osije, Pohodiću ga za putove njegove, i platiću mu za dela njegova (IV,
9). I kod Zaharije, Jehova beše namislio učiniti nam prema putovima našim i po
delima našim, tako nam učini (I.6). I u Otkrovenju, Svi su bili suđeni prema delima
njihovijem (Otkr. II, 23). Ponovo, I evo ću doći skoro, i plata moja sa mnom, da
dam svakome po delima njegovijem (Otkr. XXII, 13). Po delima se misli na sve
stvari koje pripadaju čoveku, jer ove su u njegovoj volji i razumu, pa su i u
njegovim delima, jer ih čini od ovih (od volje i razuna). Od ovih dela imaju svoj
život; jer bez njih dela su kao školjka bez srži, ili kao telo bez duše. Ono što
proizlazi od čoveka, proizlazi od njegovih unutrašnjih stanja, stoga su dela
manifestacija (ispoljavanje) unutrašnjih stanja, i ona su učinci preko kojih se ovi
pokazuju.
Postoji opšti zakon , po kome kakav je čovek, takvo je celo njegovo delo; to je
razlog da se delima, prema kojima će biti nagrada i plata, označava priroda
čovekve ljubavi i vere; jer dela proishode iz čovekove ljubavi i vere, jer su dela
proizvod čovekove ljubavi i vere. Da čovek nije ništa drugo nego njegova ljubav i
njegova vera, ili, što je ista stvar, njegovo dobro i njegova istina , vidi br. 10076,
10177, 10264, 10284, 10298. Osim toga, hteti što se tiče čoveka nije ništa drugo
nego delo, jer sve što neko hoće, on to čini, ako nije sprečen nekom
nepremostivom preprekom. Stoga, biti suđen prema delima, znači biti suđen
prema volji. Oni koji čine dobra jer hoće dobro, u Reči se nazivaju pravednicima,
kao kod Mateje XXV, 37, 46. O ovakvima se kaže, Tada će se pravedenici zasjati
kao sunce neba (Mateja XIII, 43). I kod Danila, I razumni (inteligentni) će se sjati
kao svetlost nebeska, a koji mnoge privedoše pravdi, kao zvezde vazda i do veka
(XII, 3); oni koji privode pravdi su oni koji čine dobro od htenja dobra.
10332. (4). Da vešto izmišlja kako se što može načiniti od zlata, od srebra, i od
mjedi. Da ovo označava predstavljati dobra i istine unutrašnje i spoljašnje, koje
pripadaju razumu od volje, stoga, koje pripadaju veri od ljubavi, vidi se iz značenja
izmišljati, ili izumevati , što označava ono što proizlazi iz razuma, vidi br. 9598,
9688; i iz značenja načiniti, što označava početi od volje, vidi br. 9283, jer ono što
čovek čini, proizlazi od njegove volje, vidi br. 9282, jer ono što čovek čini, to
proizlazi od njegove volje, u ovome slučaju od volje kroz razum, jer se kaže, da
vešto izmišlja; i iz značenja zlata, što označava dobro, i značenja srebra, što
označava istinu, vidi br. 1551, 1552, 5658, 6914, 6817, 9874, 9881, i iz značnja
mjedi, što označava dobro prirodnog ili spoljašnjeg čoveka, vidi br. 425,
1551.Stoga se zlatom, srebrom, i mjedi označavaju unutrašnja i spoljašnja dobra i
istine; zlatom unutrašnje dobro, srebrom unutrašnja i spoljašnja istina, a mjedi
spoljašnje dobro. Označen je reprezentativ ovih dobara i istina, jer je predmet o
kome se govori reprezentativna Crkva, pa su sve stvari, koje je Bezeleel trebao da
učini, bile reprezentativi. Iz ovoga se vidi da se izvođenjem dela u zlatu, srebru, i
mjedi označavao reprezenatativ unutrašnjih i spoljašnjih dobara i istina, koja
pripadaju razumu od volje. Stvari vere od ljubavi označene su isto tako, jer istine
pripadaju veri, pa se istine odnose na razumevanje, dok dobra pripadaju ljubavi,
pa se stoga dobra odnose na volju. Označene su i stvari vere od ljubavi, jer istine
pripadaju veri, pa se istine odnose na razumevanje, a dobra na ljubav, dok se
dobra odnose na volju. Za razum se kaže da je od volje, a vera od ljubavi, jer razum
nije ništa ako ne dolazi od volje, jer ono što čovek razume, a neće, ne odnosi se na
njegovo razumevanje, nego je to razumevanje nekoga drugoga u njemu, pa se
stoga i gubi. Drugačije je sa razumevanjem od volje, jer ovo razumevanje pripada
samome čoveku. Slučaj je sličan i s verom i s ljubavlju, jer, kao što je rečeno, istine
vere odnose se na razumevanje, a dobra ljubavi na volju.
10333. (5) Da ume rezati kamenje i ukivati. Da ovo označava predsavljati sve
stvari istine koje služe dobru ljubavi, očito je iz značenja ukivanja u kamen, što je
reprezentativ svih stvari vere od ljubavi; jer se ukivnjem označava rezanje
kamenova za naprsnjak, koji su bili Urim i Tumim; da su tim kamenovima bile
predstavljene sve stvari vere i ljubavi, vidi br. 3858, 6335, 6640, 6640, 9868, 9873,
9905; i iz značenja uklesivanja, što označava biti od usluge dobru ljubavi, od
kojega su; jer uklesivanje je bilo zlatom, a zlatom se označava dobro k ljubavi, br.
1551, 1552, 9490, 9874, 9881.
10334. Da ume tesati drvo, i svaki posao raditi. Da ovo označava predstavljati
svaku vrstu dobra, vidi se iz značenja tesanja drveta, što predstavlja dobro; da
drvo označava dobro, vidi br. 643, 2784, 2812, 9472, i iz značenja svakoga posla,
što označava svaku vrstu dobra. Kaže se svaku vrstu dobra, jer ima mnogo vrsta i
podvrsta dobra. Ima nebesko dobro i duhovno dobro; i unutrašnje i spoljašnje
dobro, gde je spoljašnje prirodno i čulno. Ima dobro nevinosti, dobro ljubavi,
dobro vere. Dobro mora da bude u svakoj istini da bi to bila istina; pored toga,
dobro se oblikuje u čoveku pomoću istina, stoga se dobro menja, i postaje
mnogostruko, toliko mnogostruko da ni jedan anđeo, duh, ili čovek nisu u istom
dobru. Celo nebo se sastoji od raznih vrsta dobara, i ona se sva među sobom
razlikuju. Jer kada bi bili u istom dobru, ne bi bilo razlika, ali te razlike Gospod tako
sređuje da one sve čine jedno zajedničko dobro. Treba znati da je Božansko Dobro
jedno, jer je beskonačno, br. 10261; ali njegova priroda se razlikuje kod anđela,
duhova, i ljudi, po tome kako se ono prima u istinama, jer istine određuju kakvo je
dobro, to jest, dobru daju njegov kvalitet; a istine su mnogostruke.
10335. (6) I evo udružih s njim Olihaba sina Ahimazehova od plemena
Danova. Da ovo označava one koji su u dobru i istini vere, kod kojih je Crkva
trebala da se ustanovi, vidi se iz reprezentacije Olihaba, koji označava one koji su u
dobru i istini vere. Ti su predstavljeni Olihabom, jer on je bio od plemena Danovog,
a tim se plemenom označavaju oni koji su u dobru i istini vere, vidi br. 3923, 6396.
Ova dvojica, naime, Bezeleel od plemena Judina, i Olihab od plemena Danova, bili
su izabrani da urade te poslove koji su trebali da predstavljaju nebeske i duhovne
Božanske stvari, jer se Bezeleelom označavaju oni koji su u najdubljm stvarima
neba i Crkve, a Olihabom oni koji su u poslednjim ; a kada se najdublje i poslednje
imenuju, tada se misli na sve koji su i u celom nebu i u celoj Crkvi; o kojem
predmetu vidi gore, br. 10329; i da, kada se pomenu prvi i poslednji, misli se na
sve stvari, br. 10044. Pleme Judino bilo je prvo među plemenima, a Danovo
poslednje među njima. Da je pleme Judino bilo prvo među plemenima, vidi se iz
blagoslova koje je udelio sinovima Izrailjevim njihov otac, Postanje XLIX, gde se
Ruvim, Simeon, i Levi proklinju, a Juda blagosilja; vidi o Ruvimu, stihovi 3, 4 toga
poglavlja; o Simeonu i Leviju, stihovi 5-7; a o Judi, stihovi 8-12; o Danu koji je
poslednje pleme, vidi br. 1710, 3923, 6396. U najdubljem su nebu oni koji su u
dobru ljubavi prema Gospodu, a u poslednjem nebu oni koji su u istini vere od
dobra. Kaže se u istini vere od dobra jer istina vere nije istina vere kod svakoga,
osim kada je od dobra, jer se istina rađa od dobra; osim kada je dobro u istini,
nema duše u njemu, stoga ni života. Oni koji imaju istine vere od dobra, ti su u
posednjim stvarima neba, ali ne oni koji su u istinama vere bez dobra; ovi nisu u
nebu. Pošto istina vere služi dobru ljubavi, kao što poslednje služi prvom, stoga se
kaže o Olihabu, da ga je Jehova dao Bezeleelu da mu služi; a o Bezeleelu se kaže,
da ga ima u svakom poslu, stih 3.
10336. I svakom veštom čoveku u srce dadoh mudrost. Da ovo označava sve one
koji hoće i koji čine ono što je dobro i istinito radi njih samih (radi dobra i istine),
vidi se iz značenja srca , što označava čovekovo najdublje, koje se naziva njegovom
voljom. A pošto ono što pripada čovekovoj volji pripada tako isto njegovoj ljubavi,
stoga se srcem označava i ljubav. Da srce označava ljubav, vidi br. 2930, 3888,
7542, 9300, 9495. Vidi se i iz značenja veštom (mudrom) čoveku u srcu, što
označava onoga koji hoće i voli ono što je dobro i istinito radi njih samih; jer to je
deo onoga ko je mudar, i to je mudrost srca, činiti dobro od ljubavi; i iz značenja
dati mudrost u srce, što označava činiti to od Gospoda, jer svi ovakvi hoće i čine
što je dobro i istinito radi onoga što je dobro i istinito, pošto su dobro i istina od
dobra Gospod kod njih. Jer, stvari koje su od Njega, ili koje su Njegove, isto tako su
On. To je razlog zašto se kaže, da je Gospod dobro samo, i istina sama. – Da je
Gospod dobro samo, vidi se iz Gospodovih reči, Zašto me zovete dobrim (blagim),
niko nije dobar (blag) osim jednoga Boga (Mateja XIX, 16, 17; Luka XVIII, 18, 19); a
gde se nabrajaju dobra ljubavi prema bližnjemu, Ono što ste učinili jednome od
moje najmanje braće, učinili ste meni (Mateja XXV, 40, 45). Da se braćom nazivaju
oni koji su u dobru, stoga da se i dobra tako nazivaju, vidi br. 2360, 3803, 3815,
4121, 5409; oni su Gospodova braća koji su u dobru od Njega, br. 4191, 5686,
5692, 6756. A da je Gospod istina sama, Isus reče, ja sam put ,istina, i život (Jovan
XIV, 6). I na drugome mestu, kada Duh istine dođe, on će vas voditi u svaku istinu;
neće govoriti od sebe; govoriće od mene, i javiće vam (Jovan XVI, 13-15).
Stoga je očito šta se označava stavljanjem mudrosti u srce. Isto se označava i
pisanjem zakona na srcu, kod Jeremije, I metnuću zavet (zakon) svoj u njih, i na
srce njihovo napisaću ga, i biću im Bog, i oni će mi biti narod. I ne će više učiti
prijatelj prijatelja ni brat brata govoreći: poznajte Jehovu, jer će me znati svi od
maloga do velikoga (XXXI, 33, 34). Napisati zakon na srcu označava utisnuti
Božansku istinu u volju, stoga u ljubav. Kad je ovo slučaj, Božanska se istine više ne
izaziva iz memorije, nego se opaža od dobra ljubavi same; stoga se kaže, neće više
učiti prijatelj prijatelja, ni brat brata. – govoreći, Poznajte Jehovu, jer će Me
poznati. Da je ovakav karakter nebeskih anđela, koji su u najdubljem nebu, vidi
navedene odlomke, br. 9277. Šta je hteti i činiti ono što je dobro i istinito radi njih
samih, što je označeno stavljanjem mudrosti u srce svakoga ko je mudar, biće
ukratko rečeno. Svi oni koji vole Gospoda iznad svega, a bližnjega kao samog sebe,
čine dobro i istinito radi onoga što je dobro i istinito; jer dobro i istina je Gospod
Sam, kao što je gore rečeno. Kada, stoga, oni vole dobro i istinu, to jest, kada hoće
i čine to iz ljubavi, oni vole Gospoda. To je slučaj s onima koji vole bližnjega kao
samoga sebe, jer bližnji je u opštem smislu dobro i istina; jer bližnji je sugrađanin,
društvo, svoja zemlja, Crkva, i Gospodovo carstvo; a voleti bližnjega je hteti ovima
dobro, ili hteti njihovo dobro. Stoga, to je njihovo dobro koje treba voleti kada se
ono voli, Gospod se voli, jer dobro je od Njega. Stoga je očito da voleti bližnjega,
što se naziva ljubavlju prema bližnjem, ima u sebi Gospoda. Ako ovo nije slučaj,
tada se sugrađanin, društvo, svoja zemja, Crkva , i Gospodovo carstvo, vole sebe
radi, i ne od dobra, nego od zla. Voleti bližnjega radi sebe samog je voleti radi
dobiti i počasti kao ciljeva. Cilj je ono što određuje da li je to od dobra ili od zla, jer
cilj je ljubav, jer ono što čovek voli, to smatra svojim ciljem. Cilj je tako isto volja,
jer ono što čovek hoće, to voli, stoga se gleda na cilj, ili na nameru, što je sam
čovek; jer čovekov je karakter onakav kakva je njegova volja i ljubav.
10337. Da izrade sve što sam ti zapovedio. Da ovo označava Božanske Istine iz
Reči, koje su trebale da budu predstavljene u spoljašnjim stvarima, vidi se iz
značenja izraditi sve što sam zapovedio, kada se odnosi na Gospoda, a što
označava da je to u skladu s Božanskim Istinama; jer se Božanskim Istinama
nazivaju Gospodove zapovesti, vidi br. 9317; i iz reprezentacije Mojsija, koji
označava Reč, vidi br. 9372. To označava, koje su trebale da budu predstavljene u
spoljašnjim stvarima, jer stvari koje su trebale da predstavljaju, bile su
reprezentativne, a stvari reprezentativne su spoljašnje, u kojima su, kao u slikama,
predstavljene unutrašnje stvari. Reprezentativi koje su trebali da se odrede,
nabrojeni su u stihovima 7-11, koji slede. A šta su reprezentativi, vidi odlomake
navedene, br. 9280, isto tako br. 9457, 9457, 10149, 10252, 10276.
10338. (7) Šator od sastanka, i kovčeg od svedočanstva. Da ovo označava
reprezentativ neba uopšte, gde je Gospod, vidi se iz značenja šatora od sastanka i
kovčega od svedočanstva, što je reprezentativ neba, vidi br. 9457, 9481, 9485,
9784. To označava reprezentativ neba uopšte, jer je šator od sastanka iza zavesa,
gde je bio kovčeg, označavao najdublje ili treće nebo, br. 9485; šatorom od
sastanka ispred zavesa, srednje ili drugo nebo; a tremom, poslednje nebo, br.
9741; i iz značenja svedočanstva, što označava Gospoda kao Božansku Istinu, vidi
br. 8535, 9503.
10339. I zaklopac na nj. Da ovo označava reprezentativ svih dobara i istina koje
služe, vidi se iz značenja posuda (sprava) u šatoru od sastanka, što označava dobra
i istine koje su od usluge nebesima, ili one koje služe. Dobra i istine koje služe su
poznanja i znanja. Da su ovakve stvari označene posudama (spravama), vidi br.
3068, 3079, 9724.
10341. (8) I sto i sprave (posude) njegove. Da ovo označava reprezentativ
duhovnog dobra od nebeskog, vidi se iz značenja stola na kome su bili hlebovi lica,
što je reprezentativ nebeskog i duhovnog dobra, vidi br. 9527, 9545, 9684, 9685; i
iz značenja njegovih sprava, što označava stvari koje služe. Da su to poznavanja
dobra i istine, vidi br. 9544.
10342. I svećnjak čisti sa svem spravama njegovim. Da ovo označava
reprezentativ istine od toga dobra, i stvari koje služe, vidi se iz značenja svećnjaka i
sprava, što je reprezentativ duhovnog neba, i vere i inteligencije od Gospoda
tamo, to jest, istine od dobra, vidi br. 9548, 9551, 9555, 9558, 9561; i iz značenja
sprava za svećnjak, što označava stvari za čišćenje i za podrezivanje, vidi br. 9572,
stoga stvari koje služe.
10343. I oltar kadioni. Da ovo označava reprezentativ bogoštovanja od ovih
stvari, vidi se iz značenja oltara kadionog, što je reprezentativ svih stvari
bogoštovanja, koja su od dobra ljubavi i vere, vidi br. 10177.
10344. (9) I oltar za žrtvu paljenicu sa svim napravama njegovim. Da ovo
označava reprezentativ bogoštovanja od dobra ljubavi i njegovih istina, vidi se iz
značenja oltara za žrtve paljenice, što je reprezentativ Gospoda, i bogoštovanja
Njega od dobra ljubavi, vidi br. 9714, 9964, 10128, 10151, 10245; i iz značenja
sprava njegovih, što označava istine koje služe dobru, vidi br. 9723, 9724.
10345. I umivaonicu i podnožje njezino. Da ovo označava reprezentativ očišćenja i
preporoda, i Prirodnog, vidi se iz značenja umivanja vodom u umivaonici kao
reprezentaivu očišćenja i preporoda, vidi br. 10235, 10239; i iz značenja
umivaonice, što označava čovekovo Prirodno, vidi br. 10235. I iz značenja njenog
podnožja, što označava Čulno, koje je posledje prirodnog, vidi br. 10236.
10346. (10) I haljine službene i svete haljine Aronu svešteniku. Da ovo označava
reprezentativ Gospodovog duhovnog carstva pripojenog Njegovom nebeskom
carstvu, vidi se iz značenja haljina Aronovih, što je reprezentativ Gospodovog
duhovnog carstva pripojenog Njegovom nebeskom carstvu, vidi br. 9814.
10347. I haljine sinovima njegovim. Da ovo označava reprezentativ nižih
duhovnih stvari, vidi se iz reprezentacije Arona i njegovih haljina, što je
reprezentacija nižih duhovnih stvari, vidi br. 10068.
10348. Da vrše službu svešteničku. Da ovo označava reprezentativ dela
Gospodovog spasenja, vidi se iz značenja sveštenstva Arona i njegovih sinova, što
je reprezentacija dela Gospdovog spasenja, vidi br. 9809, 10017.
10349. (11) I ulje pomazanja. Da ovo označava reprezentativ Gospoda kao
Božanskog Dobra Božanske Ljubavi u Njegovom Božanskom Ljudskom, vidi se iz
onoga što je bilo rečeno o pomazanju i ulju pomazanja, br. 9954, 10011, 10019,
10261.
10350. I za kad mirisni. Da ovo označava reprezentativ bogoštovanja od istina,
vidi se iz značenja kada, što je reprezentativ bogoštovanja, vidi br. 9475, 10198,
10298; i iz značenja njegovih mirisa (začina), što označava istine i njihova osećanja,
vidi br. 10291, 10295.
10351. Za svetnju. Da ovo označava za reprezentativnu Crkvu, vidi se iz
značenja onoga što je sveto u toj Crkvi, a to je reprezentativ Gospoda i Božanskih
stvari koje su od Njega, vidi br. 9229, 9956, 10069, 10149; stoga onih stvari koje
su u bogoštovanju Gospoda, u reprezentativnoj Crkvi, jer se kaže o kadu, kojim se
označava bogoštovanje, kao gore, br. 10350.
10352. Onako kako sam zapovedio, tako neka načine. Da ovo označava u
skladu s Božanskim Istinama iz Reči, koje su predstavljene u spoljašnjim stvarima,
vidi gore, br. 10337. Sve ove stvari, za koje je zapoveđeno da ih načine Bezeleel i
Olihab objašnjene su u pogledu njihovih značenja, a ovde su samo nabrojana, pa
se dalje neće otkrivati.
10353. Stihovi 12-18. 12. I reče Jehova Mojsiju govoreći: 13. A ti kaži sinovima
Izrailjevim i reci: ali subote moje čuvajte, jer je znak imeđu mene i vas od kolena do
kolena, da znate da sam ja Jehova koji vas posvećujem.14. Čuvajte dakle subotu,
jer vam je sveta; ko bi je oskrvnuo, neka se pogubi; jer ko bi god radio kakav posao
u nju, istrebiće se ona duša iz naroda svojega. 15. Šest dana neka se radi; a sedmi
je dan subota, odmor, svet Jehovi; ko bi god radio posao u dan subotnji, da se
pogubi. 16. Za to će čuvati sinovi Izrailjevi subotu praznujući subotu od kolena do
kolena zavetom večnim. 17. To je znak između mene i sinova Izrailjevih do veka; jer
je za šest dana stvorio Jehova nebo i zemlju, a u sedmi dan počinu i odmori se. 18.
I izgovorivši ovo Mojsiju na Gori Sinajskoj dade mu dve ploče svedočanstva, ploče
kamene pisane prstom Božjim.
12. I reče Jehova Mojsiju govoreći, označava prosvetlenje i opažanje uz pomoć Reči
od Gospoda; 13. A ti kaži sinovima Izrailjevim i reci, označava obaveštavanje onih
koji pripadaju Crkvi uz pomoć Reči; ali subote moje čuvajte, označava svetu misao
neprekidno o jedinstvu Božanskog s Gospodovim Ljudskim;jer je znak imeđu mene
i vas od koljena do koljena, da znate da sam ja Jehova koji vas posvećujem.
Označava da je ovo glavni znak po kome se poznaju u nebu oni koji pripadaju
Crkvi; 14. Čuvajte dakle subotu,označava da Božansko Ljudsko treba da se
bogoštuje; jer vam je sveta, označava da su otuda sva istina i dobro koji
sačinjavaju Crkvu; ko bi je oskrvnuo, označava biti vođen samim sobom i svojim
vlastitim ljubavima; neka se pogubi, označava odvajanje od neba, i duhovnu smrt;
; jer ko bi god radio kakav posao u nju, označava onoga koji se okrene od nebeskih
ljubavi prema telesnim i svetskim ljubavima; istrebiće se ona duša iz naroda
svojega, označava da Crkva i nebo nisu kod njega, nego pakao. 15. Šest dana neka
se radi, označava stanje koje prethodi, i koje priprema zanebeski brak; a sedmi je
dan subota, odmor ,označava stanje dobra koje je cilj za kojim se ide; svet Jehovi,
označava Božansko; ko bi god radio posao u dan subotnji, da se pogubi, označava
biti vođen samim sobom, a ne Gospodom. 16. Zato će čuvati sinovi Izrailjevi
subotu praznujući subotu od kolena do kolena, označava da je samo suštinsko
Crkve u priznavanju jedinstva Božanskog samog u Gospodovom Ljudskom, i da ovo
treba da bude u bogoštovanju uopšte i posebno; zavetom večnim, označava
povezansost sa Gospodom u večnosti; 17. To je znak između mene i sinova
Izrailjevih do vijeka, označava da se po tome oni koji pripadaju Crkvi razlikuju od
onih koji joj ne pripadaju; jer je za šest dana stvorio Jehova nebo i zemlju,
označava stanje borbe i napora dok se Crkva ustanovljava: a u sedmi dan počinu i
odmori se, označava stanje dobra kad se Crkva ustanovi, ili kada se čovek
preporodi. 18. I izgovorivši ovo Mojsiju na Gori Sinajskoj dade mu dve ploče
svedočanstva, označava povezanost s Gospodom pomoću Reči kod čoveka; ploče
kamene pisane prstom Božjim, označava Božanske Istine od Gospoda Samoga.
10354. (12). I reče Jehova Mojsiju govoreći. Da ovo označava prosvetlenje i
opažanje preko Reči od Gospoda, vidi se iz onoga što je pokazano gore, br. 10234,
10290.
10355. (13) I kaži sinovima Izrailjevim. Da ovo označava obaveštavanje onih
koji pripadaju Crkvi preko Reči, vidi se i reprezentacije Mojsija, kome se kaže da on
treba da govori sinovima Izrailjevim, što označava Reč, vidi navedene odlomke, br.
9372; i iz značenja govoriti i reći, što označava obavestiti i poučiti, vidi navedene
odlomke, br. 9340; otuda se vidi da kaži sinovima Izrailjevim i reci, označava
obavestiti one koji pripadaju Crkvi preko Reči. Sada će nešto biti rečeno o
obaveštavanju preko Reči. U pradrevna vremena, ljudi su bili obaveštavani o
nebeskim stvarima, ili onim koje se odnose na večni život, neposrednim
razgovorom s anđelima neba; jer je nebo u to vreme delovalo u jedinstvu s ljudima
Crkve, jer se ulivalo kroz unutrašnjeg u spoljašnjeg čoveka, a posledica je bila da su
bili ne samo prosvetljeni i da su opažali, nego su i razgovarali s anđelima. To se
vreme zvalo Zlatno Doba, zbog toga što su ljudi tada bili u dobru ljubavi prema
Gospodu; jer zlato označava to dobro; ove su stvari opisane rajem u Reči. Posle,
obaveštavanje o nebeskkim stvarima, kao i onim koje se odnose na večni život,
prenosilo se preko korespondencija i reprezentativa, znanjem o kojima je poticalo
od pradrevnih ljudi koji su imali neposredne razgovore s anđelima neba. U te se
korespondencije i reprezentative nebo ulivalo kod ljudi i prosvetljavalo ih; jer su
korespondencije i reprezentativi spoljašnje forme nebeskih stvari. I koliko su ljudi
u to vreme bili u dobru ljubavi i u ljubavi prema bližnjem, toliko su bili
prosvetljeni; jer sav Božanski influks od neba je ulazio u dobro u čoveku, a preko
dobra u istine; pa zato što su ljudi Crkve u to vreme bili u duhovnom dobru, koje je
u svojoj suštini istina, stoga su se ta vremena zvala Srebreno Doba; jer srebro
označava takvo dobro; ali kada se znanje o korespondencijama i reprezentativima
pretvorilo u magiju, ta Crkva je nestala, a treća ju je sledila, u kojoj su se izvodili
skoro isti obredi; ali njihovo značenje je bilo nepoznato.
Ova Crkva je bila ustanovljena kod Izrailjske i Jevrejske nacije. Ali zato što se
obaveštenja o nebeskim stvarima, ili o stvarima koje se odnose na večni život, nisu
više mogla prenositi ljudma preko influksa u njihovo unutrašnje, stoga su anđeli
neba razgovarali živim glasom s nekima od njih, i obaveštavali ih o spoljašnjim
stvarima, ali malo u unutrašnjim stvarima, jer ove oni nisu mogli shvatiti. Oni koji
su bili u prirodnom dobru, primali su pobožno stvari o kojima su ih učili, pa su se
otuda ta vremena nazivala Bronzanim Dobom (Mjedenim Dobom), jer bronza
(mjed) označava takvo dobro. A kada više čak ni prirodnog dobra nije ostalo kod
čoveka te Crkve, Gospod je došao u svet, i doveo u red sve stvari u nebesima i u
paklovima, kako bi ljudi mogli da primaju influks od Njega preko neba, i da se
prosvetljuju, i da paklovi ne mogu da sprečavaju influks i šire mrkli mrak. Tada je
počela četvrta Crkva, koja je nazvana Hrišćanskom Crkvom. U ovoj Crkvi
obaveštavanje o nebeskim stvarima, ili o onima koje se odnose na večni život,
dolaze samo preko Reči, kroz koju ljudi primaju influks i prosvetlenje; jer je Reč
napisana u čistim korespondencijama i čistim reprezentativima, koji označavaju
nebeske stvari. U takve nebeske stvari anđeli dolaze kad čovek čita Reč. Otuda se
preko Reči izvodi povezivanje neba sa Crkvom, ili anđela neba s ljudima Crkve, ali
samo kod onih koji su u dobru ljubavi i u ljubavi prema bližnjem. Ali pošto je čovek
ove Crkve ugasio i ovo dobro, stoga nije mogao da prima obaveštenje ni preko
influksa ni preko prosvetlenja osim samo preko nekih istina, koje se ne
sjedinajvaju s dobrom. Ova se vremena, stoga, nazivaju Gvozdenim Dobom;
gvožđe označava istinu poslednjeg reda; ali kada je istina ovakvoga karaktera, ona
je onakva kakva je opisana kod Danila, a što si vidio gvožđe s kalom lončarskim
pomešano, to će se oni pomešati sa semenom ljudskim, ali neće prioniti jedan za
drugoga kao što se gvožđe ne može smešati s kalom (glinom) (II, 43). Iz ovoga se
može videti kako su otkrovenja sledila jedna za drugim od pradrevnih vremena do
sada; i da je danas otkrivenje dato samo preko Reči, a pravo otkrovenje je kod
onih koji su u ljubavi prema istini radi istine, a ne kod onih koji su u ljubavi prema
istini radi počasti i dobitka, kao ciljeva. Jer, ako ćete poverovati, Gospod je Reč
Sama. Jer je Reč Božanska Istina, a Božanska Istina je Gospod u nebu, jer je ono od
Gospoda. Stoga oni koji vole Božansku Istinu radi Božanske Istine, vole Gospoda; a
kod onih koji vole Gospoda, nebo se uliva i prosvetljuje; dok oni koji vole Božansku
Istinu radi počasti i dobitka kao ciljeva, oni se otkreću od Gospoda ka sebi i svetu,
stoga kod njih nema influksa i prosvetlenja. Osim toga, ovi, dok ostaju u smislu
slova, upravljaju svoj um na one stvari koje pogoduju njihovim ljubavima.
10356. Ali subote moje čuvajte. Da ovo označava svetu misao neprekidno o
jedinstvu Božanskog samog sa Gospodovim Ljudskim, vidi se iz značenja sabata,
koji označava, u najvišem smislu, jedinstvo Božanskog samog sa Božanskim
Ljudskim u Gospodu, a u relativnom smislu, povezivanje Gospoda kao Božanskog
Ljudskog s nebom; isto tako označava povezivanje neba sa Crkvom; a uopšte,
povezivanje dobra i istine kod onih koji su u Crkvi, ili kod kojih je Crkva. Da su to
jedinstvo i ta povezivanja označana sabatima, vidi br. 8495, 8519, 8890, 9274.
Tako isto se vidi iz značenja držanja pobožno u misli; jer držati (čuvati) kaže se o
onim stvarima koje su bile pretstavljene u toj Crkvi; to označava imati u misli i umu
stvari koje su bile predstavljene, i pobožno im se klanjati (bogoštovati). Jer su
reprezentativi bili spoljašnje stvari u kojima su bile unutrašnje stvari, i koje su
stoga postale sredstva pomoću kojih se misli o unutrašnjim stvarima. Otuda držati
subote Jehovine označava misliti pobožno i neprestano o Gospodu, o jedinstvu
Božanskog samog s Gospodovim Ljudskim, o povezivanju neba sa Crkvom, a tako
isto o povezivanju dobra i istine u čoveku Crkve. Jer su ove same suštinske stvari
Crkve, jer bez njihovog priznavanja i vere Crkva nije Crkva, stoga se o sabatu, kojim
se označavaju ove stvari, govori na kraju, a isto tako ponovo i ponovo do kraja
poglavlja.
10357. Jer je to znak između mene i vas. Da ovo označava da je to glavna stvar
po kojoj se oni koji pripadaju Crkvi poznaju u nebu, vidi se iz značenja znaka
između Jehove i sinova Izrailjevih, koji označavaju ono što ukazuje i svedoči da oni
pipadaju Crkvi, to jest, po čemu se oni prepoznaju u nebu, kao i preko čega su
povezani s Gospodom. Jer oni koji pripadaju Crkvi, i u kojima je Crkva, mora da
priznaju Gospoda i Božansko u Njemu, kao i da priznaju povezanost Gospoda s
nebom, i povezanost neba sa čovekom Crkve, i u opšte povezanost dobra i istine u
njemu, jer to sačinja Crkvu kod njega. Bilo da govorimo o Crkvi kod čoveka, ili o
nebu kod njega, ili o carstvu Božjem kod njega, ili o Gospodu kod njega, to je ista
stvar; jer Crkva je Gospdovo nebo na zemlji, a carstvo Božije je i nebo i Crkva,
pošto je Gospod njihov izvor, doista, On je /sve u svemu/ njihovo.
10358. Do veka. Da ovo označava sve i svaku stvar Crkve, vidi se iz značenja
naraštaja kada se to odnosi na sinove Izrailjeve, što označava sve i svaku stvar
Crkve, vidi br. 10282.
10359. Da znate da sam ja Jehova koji vas posvećujem. Da ovo označava
Gospoda kao Božansko Ljudsko, i da sve stvari neba i Crkve treba da gledaju na
Njega kao na svoj jedini izvor, vidi se iz značenja onoga što je sveto (značenje
posvećivanja), što označava Božansko u nebu i u Crkvi, jer samo je ovo sveto; a
Božansko u nebu i Crkvi proističe od Gospodovog Božanskog Ljudskog, stoga je
Božansko Ljudsko ono što je jedino sveto, stoga je ono to koje posvećuje. Iz toga
je očito da je to ono što sve stvari neba i Crkve smatraju svojim jedinim izvorom.
Jer je nebo nebo, ne zbog propriuma anđela, nego zbog Gospodovog Božanskog u
njima; istio je i sa Crkvom među ljudima. Kaže se, Ja sam Jehova koji vas
posvećujem, gde se pod Jehovom misli na Gospoda. Ali pošto se o ovim
predmetima govorilo često ranije, vidi šta je rečeno i pokazano o njima; kao to da
je samo Gospod svet, i da sve sveto proističe od Njega, br. 9229, 9680, 9820. Da je
posvećivanje primanje Gospodovog Božanskog, 9820, 10128, 10276, i da anđeli
ne priznaju drugo Božansko osim Gospodovog Božanskog, br. 9276, 10159. Tako je
Gospod kao Božansko Ljudsko nebo i Crkva, jer On stoluje u Svom Vlastitom tamo,
a ne u propriumu, br. 10125, 10151, 10157. I da je Jehova u Reči Gospod, pogledaj
navedene odlomke, br. 9373.
10360. (14) Čuvajete dakle subotu. Da ovo označava da Gospodovo Božansko
Ljudsko treba bogoštovati, vidi se iz značenja čuvati (držati), kada se kaže o
Božanskom, što označava bogoštovanje; i iz značenja subote (sabata), koja
označava, u najvišem smislu, jedinstvo Božanskog, koje se naziva Ocem, i
Božanskog Ljudskog, koje se naziva Sinom, stoga Božansko Ljudsko, koje je to
jedinstvo. To jedinstvo označava se sabatom, jer šest dana rada, koji prethode
sedmom, označavaju svako stanje borbe, jer rad, u duhovnom smislu, nije kao rad
u svetu, nego rad koji podnose oni u Crkvi pre nego uđu u Crkvu i postanu Crkva;
trud je borba protivu zala i obmana od zala. I kao rad, shvaćen u duhovnom
smislu, koji je podnosio Gospod kad je bio u svetu, jer se On tada borio protivu
paklova, i doveo i njih i nebesa u red; i u isto vreme proslavio je Svoje Ljudsko, to
jest, sjedinio ga s Božanskim samim koje je imao od začeća, vidi br. 9715, 9809.
Vreme i stanje kad je Gospod bio u borbama, označeno je sa šest dana rada, ali
stanje kad je došlo do jedinstva, označeno je sedmim danom, koji se naziva
sabatom, od odmor, jer se Gospod odmorio. Stoga sabat isto tako označava
povezanost Gospoda s nebom, sa Crkvom, s anđelima neba, i s ljudima Crkve.
Razlog za ovo je da svi oni koji treba da uđu u nebo, mora da se bore s paklovima i
obmanama od zla, a kada se ovi odstrane, oni mogu ući u nebo, i povezati se sa
Gospodom; tada se odmaraju; isto je i s ljudima u svetu. Poznato je da ovi treba da
uđu i prođu kroz iskušenja pre nego dobro i istina, koji sačinajvaju Crkvu, mogu da
se usade u njih, to jest, pre nego što se povežu s Gospodom, stoga pre nego se
mogu odmoriti. Stoga se vidi zašto se stanje borbe označava sa šest dana rada, a
odmor i povezanost sa Gospodom, sedmim danom ili sabatom.
Povezanost dobra i istine označena je sabatom, jer kada je čovek u borbama, on
je u istinama, ali kada se istine povežu s dobrima, ili kad je čovek u dobru,on se
tada odmara. To je isto kao što je Gospod kao Božansko Ljudsko bio Božanska
Istina, kad je bio u svetu i kad se borio s paklovima; a kad je sjedinio Svoje Ljudsko
sa Božanskim samim, tada je postao, i u Ljudskom, Božansko Dobro, ili Jehova. Da
šest dana koji prethode sabatu označavaju sukobe koji prethode i pripremaju za
nebeski brak, koji je povezanost dobra i istine, vidi br. 8510, 8888, 9431. O
prethodnom stanju, kad je čovek u istinama, da je tada u sukobima sa zlima i
obmanama od zla, ovo je stanje označeno sa šest dana rada, dok je potonje
stanje, kad je u dobru, i kada ga Gospod vodi, označeno sabatom, vidi br. 7923,
Da je Gospod, kad je bio u svetu, učinio Svoje Ljudsko, prvo, Božanskom Istinom a
onda, Božanskim Dobrom, vidi navedene odlomke, br. 9199, 9315. I da je to učinio
kroz borbe iskušenja, vidi navedene odlomke, br. 9528. Stoga, onaj ko zna da se
sabatom, u najvišem smislu, označava jedinsto Božanskog samog u Gospodovom
Božanskom Ljudskom, taj može da zna šta označavaju one stvari koje se često u
Reči kažu o sabatu, kao kod Isaije, Ako odvratiš nogu svoju od subote /sabata) da
ne činiš što je tebi drago na moj sveti dan, i ako prozoveš subotu milinom, sveti dan
Jehovin slavljem, i budeš ga slavio ne idući svojim putovima, i ne čineći što je tebi
drago, ni govoreći reči, tada ćeš se veseliti u Jehovi, i izvešću te na visine
zemaljske, i daću ti da jedeš našljedstvo Jakova oca svojega (LVII, 13, 14). Onaj ko
ima znanje o unutrašnjem smislu Reči, jasno će videti da se u ovome odlomku
sabatom označava stanje povezanosti čoveka s Gospodom, stoga stanje kad
Gospod vodi čoveka, a to je da on ne vodi sam sebe, i kada je u dobru. Jer ako
Gospod vodi čoveka, a ne on sam sebe, to je kad on ne odvraća svoju nogu od
sabata, ne čini svoju volju, ne ide svojim putovima, ne ide za svojim željama, i ne
kaže reč. (prim prev. Ne kaže reč, znači da čovek u subotu ne sme da govori, što
poštuju neki Jevreji, kao na primer Karaiti). Da je u ovom slučaju Crkva u njemu a
tako isto i nebo, označeno je time što se kaže da će biti izveden na visine
zemaljske, i da će uživati Jakovljevo nasledstvo. A da je sabat Božansko Ljudsko
koje je jedinstvo, označeno je time što se sabat naziva svetim i milim Svecu
Jehovinom.
I kod Jeremije, Ako svetite subotu, tada će ulaziti na vrata grada ovoga carevi i
knezovi, koji sede na prestolju Davidovu, na konjma i kolima (VII,24 ,25)
(prim.prev. I ovde autor skraćuje tekst da bi istakao svoju misao). Onaj koji nije
upoznat s unutrašnjim smislom Reči, može da pomisli da ove stvari treba razumeti
po smislu slova, naime, da ako drže subote svetima, carevi i knezovi će ulaziti na
vrata grada Jerusalima, i da će jahati na kolima i konjima. Značenje je, međutim,
da oni koji bogoštuju pobožno Božansko Ljudsko Gospodovo, da će imati Božanske
Istine neba i Crkve, Jer se Jerusalimom označava Crkva, carevima i knezovima
Božanske Istine, prestolom Davidovim, nebo, gde je Gospod; kolima doktrine o
dobru i istini, a konjima prosvetljeno razumevanje. Da Jerusalim označava Crkvu,
vidi br. 2117, 3654. Da carevi označavaju Božanske Istine, br. 1672, 2015, 2069,
3009, 4575, 4581, 4966,5044, 5068, 6148. Da knezovi označavaju prve (glavne)
istine, br. 1482, 2089, 9954. Da presto označava nebo, br. 5313. Da kola
označavaju doktrinu o dobru i istini, br. 5321, 8215. I da konji označavaju
prosvetljeno razumevanje, br. 2760-2762, 3217, 5321, 6534. Pošto sabat označava
Gospoda kao Božansko Ljudsko u kojemu je jedinstvo, stoga je bilo zapoveđeno,
da se hlebovi lica postavljaju na sto svakoga sabata (Levitska XXIV, 8).
Da se Gospod kao Božansko Ljudsko označava hlebom, stvar je poznata u Crkvi.
Zbog ovoga se Gospod, kad je bio u svetu, nazvao Gospodarom sabata (Mateja XII,
8; Marko II, 27, 28; Luka VI, 1-5). I zbog toga je Gospod, dok je bio u svetu, i kad je
ujedinio Božansko Ljudsko i Božansko samo, opozvao (ukinuo) reprezentativno
bogoštovanje sabata, ili bogoštovanja koje je preovladavalo kod Izrailjskog naroda,
i učinio sabat danom poučavanja o doktrini vere i ljubavi. To je sadržano u onome
što je napisano kod Jovana, Isus izlečivši izvesnu osobu na dan sabata, reče, Uzmi
odar svoj i hodi!; i on uze svoj odar i pođe. Jevreji rekoše da nije dopušteno nositi
odar na dan sabata, pa su tražili da ubiju Gospoda, jer je prekršio sabat (V, 8-11,
18). Lečenje bolesne osobe označavalo je očišćenje čoveka od zala i obmana od
zla; odrom (ležajem) se označava doktrina; a hodanjem se označava život. Da sva
izlečenja od bolesti, koja je izveo Gospod, označavaju očišćenja od zala i obmana,
ili ponovno ustanovljavanje duhovnog života, vidi br. 8364, 9031, 9080. Da
hodanje označava život, br. 519, 1794, 8417, 8420. Da odar označava doktrinu,
vidi se iz odlomaka u Reči gde se odar pominje, i iz reprezentativa u drugom
životu. Tamo, kada se vidi osoba kako leži na odru, time se označava doktrina u
kojoj je osoba (prim. prev. koju razume i sledi ta osoba).Stoga se tamo vide odri
(kreveti) divno ukrašeni, koji su za one koji su u istinama od dobra. Ali da je takvo
značenje Gospodovih gornjih reči, može da zna samo onaj ko zna unutrašnji
smisao; jer je Gospod govorio preko korespondencija, to jest, preko značenja, jer
je govorio od Božanskog.
10361. Jer vam je sveta. Da ovo označava otkuda je sve dobro i istina koji
sačinjavaju Crkvu, vidi se iz značenja onoga što je sveto, a što označava sveto, i
samo to što proizilazi od Gospoda, vidi br. 9479, 9680, 9820, stoga /označava/
dobro ljubavi i istinu vere; jer ove stvari proizlaze od Gospoda. Da ove sačinjavaju
Crkvu kod ljudi, i nebo kod anđela, vidi se iz toga što su ljubav i vera suštinske
stvari Crkve, jer one povezuju ljude i anđele s Gospodom, gde dobro ljubavi
povezuje njihovu volju, a istina vere njihov razum, a na taj način povezuju sve što
njima pripada.
10362. Ko bi je oskvrnuo. Da to znači biti vođen sam sobom i svojim ljubavima, a
ne Gospodom, vidi se iz značenja oskvrnjenja sabata, ili rada na dan sabata, što
označava biti vođen samim sobom a ne Gospodom, stoga svojim vlastitim
ljubavima. Da je ovo označeno oskvrnjenjem (profanacijom) sabata, vidi se iz
Isaije, Ako odvratiš nogu svoju od subote da ne činiš što je tebi drago na moj sveti
dan, i ako prozoveš subotu milinom, sveti dan Jehovin slavljem, i budeš ga slavio ne
idući svojim putovima i ne čineći što je tebi drago, ni govoreći reč (LVIII, 13). Ovde
odvratiti nogu od subote označava stvari koje pripadaju prirodnom čoveku. Činiti
ono što je tebi drago označava činiti stvari koje pogoduju požudama i zlima ljubavi
prema sebi i svetu; ići svojim putovima je biti na strani obmana od zla; ispunjavati
svoje želje označava živeti prema uživanjima tih ljubavi, a ne progovoriti reč
označava ne držati u mislima takve stvari. Stoga se vidi da oskvrnjenje sabata
označava da ljudi vode sami sebe i da ih vode njihove ljubavi, a ne Gospod, koji je
u najvišem smislu sabat, kao što je ranije pokazano.
Slične su stvari označene radom na dan sabata, kao što je sečenje drva,
paljenjem vatre, pripremanjem hrane u to vreme, skupljanjem žetve, i još nekim
stvarima koje su bile zabranjene na dan sabata; svim ovim označene su slične
stvari. Sečenjem drva, označava se da ljudi čine dobro od samih sebe; paljenjem
drva, da ovo čine iz ljubavi prema sebi; a pripremanje hrane označava učiti sebe
iz svoje vlastite inteligencije. Da su ovakve stvari obuhvaćene gornjim zabranama,
može se znati samo iz unutrašnjeg smisla. Dalje, treba znati da biti vođen samim
sobom i biti vođen od Gospoda, da su to dve suprotne stvari; jer ko je vođen
sobom, njega vode vlastite ljubavi, stoga pakao, jer su čovekove vlastite ljubavi iz
toga izvora; dok onaj koji je vođen Gospodom, njega vode nebeske ljubavi; a ove
su ljubav prema Gospodu i ljubav prema bližnjemu. Onaj ko je vođen ovim
ljubavima, taj se odvaja od vlastitih ljubavi; ali onaj koga vode vlastite ljubavi ,
odvaja se od nebeskih ljubavi, jer se ove i one ne slažu; jer čovek je ili u nebu ili u
paklu; naime, nije moguće biti u oba u isto vreme. To je ono što je označeno
Gospodovim rečima kod Mateje, Niko ne može dva gospodara služiti, jer će na
jednoga mrziti, a drugoga ljubiti; ili jednoga voleti, a za drugoga ne mariti. Ne
možete Bogu služiti i mamonu (VI, 24). Iz ovoga je očito šta se označava radom na
dan sabata.
10363. Da se pogubi. Da ovo označava odvajanje od neba, kao i duhovnu smrt,
vidi se iz značenja poginuti, zbog sabata koji označava Gospoda i njegovog
priznavanja, što označava povezivanje s nebom (vidi br. 9924, 10244), stoga
odvajanje od neba; a odvajanje od neba je duhovna smrt.
10364. Jer ko bi god radio kakav posao u subotu. Da ovo označava onoga ko se
odvrati od nebeskih ljubavi ka telesnim i svetskim ljubavima, vidi se iz onoga što je
pokazano upravo gore, br. 10362.
10365. Da se istrebi ona duša iz naroda svojega. Da ovo označava da nebo i
Crkva nisu kod njega, nego pakao, vidi se iz značenja biti istrebljen iz naroda, što
označava odvajanje od Crkve, i duhovnu smrt, vidi br. 10288; stoga da kod njega
nije Crkva, nego pakao; i kad Crkva nije kod čoveka, onda nije ni nebo kod njega,
jer Crkva i nebo deluju u jedinstvu; jer nebo se uliva u čoveka u kojemu je Crkva, to
jest, Gospod, kroz nebo, i čini tamo Crkvu; stoga, ako Crkva nije u čoveku, pakao je
u njemu. Stoga je ovo označeno sa biti istrebljen iz svoga naroda.
10366. (15) Šest dana neka se radi. Da ovo označava stanje koje prethodi i
priprema za nebeski brak, vidi br. 8510, 8888, 9431. Nebeski brak je povezanost
dobra i istine u čoveku Crkve i anđela neba, i, u najvišem smislu, jedinstvo
Božanskog Samog u Gospodovom Ljudskom, vidi br. 10356; i da šest dana neka se
radi ,označava prethodno stanje, vidi br. 10360.
10367. A sedmi je dan sabat odmora (subota). Da ovo označava stanje dobra,
koje je nameravani cilj, to jest, kada čovek postaje Crkva i ulazi u nebo, vidi se iz
značenja sedmoga dana, što označava stanje dobra, koje je nameravani cilj. Jer,
kao što šest dana koja prethode označavaju stanje čoveka, koje prethodi i
priprema za nebeski brak, tako sedmi dan označava stanje kada je čovek u tom
braku. Ovaj je brak povezanost istine i dobra u čoveku, to jest, kad čovek postaje
Crkva i ulazi u nebo. Čovek ulazi u nebo, i postaje Crkva, kada je u dobru, jer
Gospod se uliva u dobro u čoveku, i preko dobra u njegovu istinu. Influks prelazi u
unutrašnjeg čoveka, gde je njegovo nebo, a preko unutrašnjeg čoveka u
spoljašnjeg, gde je njegov svet. Osim ako je čovek u dobru, njegov unutrašnji
čovek nije otvoren, nego je zatvoren, ma koliko da je u istinama u pogledu
doktrine; pa zato što je nebo u unutrašnjem čoveku, stoga kada je ovaj otvoren,
čovek je u nebu, jer nebo nije na nekom mestu, nego je unutra u čoveku. Da je
čovek stvoren na sliku i neba i sveta, njegov unutrašnji čovek na sliku neba, a
spoljašnji na sliku sveta, vidi navedene odlomke, br. 9279, 9706.
Da je ceo čovek onakav kakvo je njegovo dobro, a ne kakva je istina bez dobra,
može da zna svaki misleći čovek; jer u skladu s tim dobrom on postupa prema
drugima, saoseća s njima, udržuje se s njima i dopušta da ga oni vode; ali ne
prema i u skladu s istinom, osim ako je ova u skladu s dobrom. Kad govorimo o
dobru, mislimo na njegovu radost, njegovo zadovoljstvo, ili njegovu ljubav, jer sve
što je povezano s ovim, to je čoveku njegovo dobro, i, ako je ostavljen samome
sebi, on daje prednost svome dobru. Stoga je očito da se čovek povezuje s
Gospodom preko dobra, a nikako preko istina bez dobra. Povezivanje preko dobra
s Gospodom je bio često predmet o kome se govorilo gore, kada se govorilo o
preporodu čoveka; ali pošto čovek Crkve danas mnogo ide za istinama vere, a
malo za dobrom ljubavi, on stoga ne poznaje prirodu dobra i istine, koja se naziva
nebeskim brakom.
Čovek se rađa u zlima svake vrste, pa stoga i u obmanama svake vrste, tako da je
po sebi osuđen na pakao. Stoga, da bi se izbavio iz pakla, mora da se nanovo rodi
od Gospoda. To je ponovno rođenje ili preporod. Stoga, da bi se nanovo rodio,
mora prvo da nauči istine, ako pripada Crkvi, iz Reči, ili iz doktrine iz Reči. Reč i
doktrina iz Reči uče šta je istinito i dobro, a istina i dobro uče ga šta je obmana i
zlo. Ako nije upoznat s ovima, on ne može da se preporodi, jer ostaje u svojim
zlima i njihovim obmanama, nazivajući prve dobrima, a druge istinama. To je zato
što poznavanje istina i dobara prethodi i prosvetljava čovekov razum; jer mu je
razum dat kao dar kako bi preko poznavanja dobra i istine mogao da se preporodi,
tako da njegova volja može da ih primi, i da tako postanu dobro; jer istine postaju
dobro kada ih čovek hoće, a zato što ih hoće, on ih i tvori. Stoga je očito kako se
dobro oblikuje u čoveku, i kako on , ako nije u dobru, ne može da se ponovo rodi ili
preporodi. Stoga, kada je čovek dobar u pogledu njegove volje, on je u istinama
toga dobra u pogledu razuma. Jer čovekov razum u stvari deluje u jedinstvu s
njegovom voljom; jer ono što čovek hoće, to on i misli kada je ostavljen sebi
samome. To je stoga ono što se naziva povezivanje istine i dobra, ili nebeski brak.
Bilo da govorimo o njegovom dobru, ili o ljubavi prema dobru, to je ista stvar; jer
ono što čovek voli, to on i hoće. Pa bilo da govorimo o razumevanju istina od
dobra ili o verovanju u njih, to je ista stvar. Stoga iz ovoga sledi da kod
preporođenog čoveka ljubav i vera deluju kao jedno.
Ova povezanost, ili ovaj brak, to je ono što se naziva Crkvom i nebom, kao i
Gospodovim carstvom, a ustvari, u najvišem smislu, Gospodom kod čoveka. Ali oni
koji vole svoja vlastita zla, koja su ili nasledili i u kojima su se od detinjstva utvrdili,
ili su im dodali /nova/, i njima se ispunili, takvi su u stanju da shvate i da u izvesnoj
meri razumeju istine iz Reči ili iz doktrine, ali se ne mogu preporoditi. Jer Gospod
drži svakoga u ovome stanju da može da razume, kako bi se mogao preporoditi;
ali kada voli svoja zla, Intelektualno njegovog unutrašnjeg čoveka ne prima te
istine, nego ih prima samo Intelektualno njegovog spoljašnjeg čoveka, a to je samo
Intelekt /doslovnih/ znanja , koji se sastoji samo od znanja. Ovakvi ljudi ne znaju, a
ni ne žele da znaju šta je dobro, nego samo šta je istina; stoga oni smatraju da se
nebo i Crkva sastoje od istina koje oni nazivaju istinama vere, a ne u dobrima koja
se odnose na život. Isto tako, oni objašnjavaju Reč raznim metodima u prilog
svojih načela. To je razlog da kod osoba ovakvoga karaktera, koje nisu u isto
vreme u istinama u pogledu na život, kod njih nema povezanosti istine i dobra, pa
stoga ni Crkve ni neba. Osim toga, istine koje oni nazivaju istinama vere, odvajaju
se od njih u drugom životu; jer ih zlo njihove volje izbacuje napolje, a obmane,
koje se slažu s njihovim zlima, uzimaju njihovo mesto.
Iz svega ovoga se sada vidi da je povezanost dobra i istine ono što se naziva
sabatom. Ova se povezanost naziva sabat od odmora, jer sabat znači odmor. Jer
kada je čovek u prvom stanju, to jest, kada se pomoću istina vodi ka dobru, on je
tada u borbama protivu svojih zala i obmana; jer preko borbi, koje su iskušenja, zla
i obmane se odbacuju i odvajaju, ali od njih nema odmora sve dok se dobro i istina
ne povežu. Tada se čovek odmori, i Gospod se odmori, jer se čovek u stvari ne bori
protivu zala i obmana, nego Gospod u njemu. Sabat, u najvišem smislu, označava
Gospodovo Božansko Ljudsko, jer se Gospod, dok je bio u svetu, borio od Svog
Ljudskog protivu svih paklova, i potčinio ih, i doveo neba u red; a posle ovoga
truda ujedinio je Svoje Ljudsko sa Božanskim, i učino da i ono postane Božansko
Dobro. Tada se On odmorio, jer paklovi su nemoćni protiivu Božanskog. To je zato
što se sabatom, u najvišem smislu, označava Gospodovo Božansko Ljudsko. Ali je
o ovome ranije pokazano da je Gospod, kada je bio u svetu, prvo učinio Svoje
Ljudsko Božanskom Istinom, kako bi se borio protivu paklova, i pokorio ih; i da je
kasnije proslavio Svoje Ljudsko, i učinio ga Božanskim Dobro Božanske Ljubavi; vidi
navedene odlomke, br. 9199, 9315; kao i br. 9715, 9809. Da je Gospod, dok je bio
u svetu, podneo najveća iskušenja, vidi navedene odlomke, br. 9528 na kraju; da
stoga ima Božansku moć da spasava čoveka, uklanjajući od njega paklove, i tako ga
preporađajući, br. 8516, 8539, 8722, 8772, 9139, 9832. Da je čovekov preporod
slika Gospodove slave, br. 3138, 3212, 3296, 3490, 4402, 5688.
10368. Svet je Jehovi. Da ovo označava Božansko, vidi se iz značenja sveto
Jehovi, što označava Gospodovo Božansko Ljudsko i sve ono što proističe od
Njega, vidi br.9479, 9680, 9820.
10369. Ko bi god radio posao u dan subotnji, da se pogubi. Da ovo označava
biti vođen samim sobom i vlastitim ljubavima, a ne Gospodom, pa otuda označava
duhovnu smrt, vidi se iz onoga što je pokazano gore, br. 10362.
10370. (16) Zato će čuvati sinovi Izrailjevi subotu /sabat/ od kolena do
kolena. Da ovo označava da je samo suštinsko u Crkvi priznavanje jedinstva
Božanskog samog sa Gospodovim Ljudskim, i da ovo mora da bude u svim
stvarima bogoštovanja, uopšte i posebno, vidi se iz značenja čuvanja sabata, što
označava svetu misao neprekidno o jedinstvu Božanskog samog sa Gospodovim
Ljudskim (vidi gore, br. 10356), stoga i priznavanje; jer misao bez priznavanja i
vere nije duhovna misao. To se vidi i iz reprezentacije sinova Izrailjevih, koji
označavaju Crkvu, vidi navedene odlomke, br. 9340; i iz značenja čuvanja sabata,
što označava bogoštovati to jedinstvo pobožno, a to je bogoštovati Gospoda kao
Božansko Ljudsko, jer ovo je jedinstvo u Božanskom Ljudskom; i iz značenja kolena
sinova Izrailjevih, koji označavaju svaku stvar Crkve, vidi br. 10282. Iz ovoga se vidi
da se sinovima Izrailjevim koji čuvaju sabat od kolena do kolena označava
priznavanje Božanskog samog u Gospodovm Ljudskom u svakoj stvari
bogoštovanja uopšte i posebno. Ovo je suštinsko Crkve, a otuda i suštinsko
njenoga bogoštovanja, jer spasenje ljudske rase zavisi jedino od ovoga jedinstva.
Da bi ostvario to jedinstvo, Gospod je i došao u svet; stoga cela Reč, u najdubljem
smislu, govori o tome; a obredi Crkve ustanovljene kod sinova Izrailjevih, to su
predstavljali i označavali. Da je spasenje ljudske rase odatle, pa je stoga
priznavanje toga suštinska stvar Crkve, i njenog bogoštovanja, Gospod uči u
nekoliko odlomaka; kao kod Jovana, Ko veruje Sina, ima život večni, a ko ne veruje
Sina, neće videti života (III, 36); isto tako stihovi 15, 16 istoga poglavlja; isto tako
VI, 40;XVI, 25, 26; XX, 31. Sin je Božansko Ljudsko Gospodovo. Oni koji od vere ne
priznaju Gospoda, nemaju večnog života, jer ga celo nebo priznaje; jer Gospod je
Gospod neba i zemlje, kao što On Sam uči kod Mateje, Sva Mi je moć data u nebu i
na zemlji (XXVIII, 18). Stoga je nebo zatvoreno onima koji Ga ne priznaju; a onaj ko
je unutar Crkve, a ne priznaje Gospoda u svetu, ne prizanje Ga ni u drugom životu.
Takvo je čovekovo stanje posle smrti.
10371. Zavetom do veka. Da ovo označava povezanost sa Gospodom kroz
večnost, vidi se iz značenja zaveta, što je povezanost, vidi br. 665, 666, 1023, 1038,
1864, 1996, 2003, 2021, 6804, 9396, 9416; i iz značenja do veka, što označava ono
što je večito, vidi br. 10248.
10372. (17) To je znak između sinova Izrailjevih i mene do veka. Da ovo
označava da se po ovome oni koji pripadaju Crkvi razlikuju od onih koji ne
pripadaju Crkvi, vidi se iz značenja znaka, što je ono po čemu su oni poznati, vidi
gore, br. 10357; stoga isto tako čime se odlikuju; i iz reprezentacije sinova
Izrailjevih, koji označavaju Crkvu; vidi navedene odlomake, br. 9340. Stoga se
znakom između Jehove i sinova Izrailjevih, označava ono po čemu se oni koji
pripadaju Crkvi razlikuju od onih koji joj ne pripadaju, naime, po priznavanju
jedinstva Božanskog u Gospodovom Ljudskom; vidi gore, br. 10370. Da ne postoji
Crkva tamo gde se Gospod ne priznaje, sama Crkva tako uči; a isto tako da je u
Njegovom Ljudskom Božansko Samo, Gospod uči kod Jovana, ja i Otac smo jedno;
verujte da je Otac u meni i ja u Ocu (X, 30, 38), Ponovo, Ne verujete li da sam ja u
Ocu i Otac u meni? (XIV, 10). Ponovo, Isus reče: Oče, Oče, čas je došao; proslavi
Sina svoga, da bi Sin proslavio Tebe. Sve moje je tvoje, i sve tvoje je moje (XVII,
1,10). Ponovo, Sada je proslavljen Sin, i Bog se u njemu proslavio, i Bog će biti
proslavljen u njemu (XIII, 31, 35). Ponovo, Kad biste znali mene, znali biste i Oca
moga, a otsele ćete ga znati i videti. Onaj ko vidi mene, vidi Oca (XV, 7, 8).
10373. Jer je za šest dana Jehova stvorio nebo i zemlju. Da ovo označava stanje
sukoba i rada kada se ustanovljava Crkva, vidi se iz značenja šest dana, kada se
govori o ustanovljavanju Crkve i preporodu čoveka, što označava stanje sukoba sa
zlima i obmanama, to jest, stanju koje prethodi i priprema povezivanje dobra i
istine, vidi gore, br. 10366, 10367; i iz značenja neba i zemlje, što označava Crkvu.
Stvaranjem neba i zemlje u Reči ne označava se stvaranje vidljivog neba i zemlje,
nego uspostavljanje Crkve, i preporađanje ljudi u njoj; nebom se označava njeno
unutrašnje, a zemljom njego spoljašnje. Da se misli na ovo stvaranje, vidi se iz
odlomaka u Reči gde se pominje stvaranje,kao kod Davida, Narod nanovo stvoren
hvaliće Jahvea (Psalam CII, 18). Ponovo, Pošlješ duh svoj, i postaju, i obnavljaš lice
zemlji (Psalam CIV, 30). I kod Isaije, Ovako kaže Jehova, koji te je stvorio, Jakove,
koji te je sazdao, Izrailje, Ne boj se, jer te otkupih, pozvah te po imenu tvom; moj
si. Sve koji se zovu mojim imenom i koje stvorih na slavu sebi, sazdah i načinih
(XLIII, 1, 7), i na drugim mestima. Pominje se stvoriti, sazdati, i načiniti; stvaranjem
se označava nešto novo što pre nije postojalo; sazdavanjem se označava kvalitet; a
činjenjem, učinak. Da stvoriti i sazdati označava uspostaviti jednu novu Crkvu,
unutrašnju i spoljašnju, kao kod Isaije (LXV, 17; LXVI, 22; Otkr, XXVI, 1), vidi br.
1733, 1850, 2117 kraj, 2118 kraj, 3355, 4535; i da zemlja u Reči označava Crkvu,
br. 9325; isto tako da stvaranje neba i zemlje u prvom poglavlju Postanja označava
uspostavljanje pradrevne Crkve, br. 8891, 9942.
10374. A u sedmi dan počinu i odmori se. Da ovo označava stanje dobra kada
se uspostavi Crkva, ili kad se čovek preporodi, vidi se iz značenja sedmoga dana,
što označava sveto stanje, a to je kada je Crkva u dobru, ili kada je uspostavljena;
ili kada je čovek Crkve u dobru, to jest, kad je preporođen. U najvišm smislu
sedmim danom i počinkom i odmorom Jehovinim, označava se jedinstvo
Božanskog samog, koje se naziva Ocem,i Božanskog Ljudskog, koje se naziva
Sinom, u Gospodu, ili kada je Gospod, kao Svoje Ljudsko, postao Božansko Dobro
Božanske Ljubavi, ili Jehova. Zato se sedmim danom u Reči označava ono što je
sveto, vidi br. 395, 433, 716, 881, 5265, 5268. Za Jehovu se kaže da je tada
počinuo i da se odmorio, jer je tada Gospod u Svom Ljudskom bio iznad napada od
paklova, i da su nebo i zemlla bili pod Njegovim upravljanjem (Mateja XXVIII, 18).
Tada se i nebo odmorilo i počinulo, jer je Gospod sve stvari u nebu doveo u red, a
paklove potčinio. Isto je bilo i na zemlji, jer kada je nebo dovedeno u red, a paklovi
bili potčinjeni, tada se čovek mogao spasiti. Stoga je očito da počinak Jehovin
označava mir i izbavljenje anđelima u nebesima, a ljudima na zemlji, kada su ovi u
dobru, a preko dobra, u Gospodu.
10375. (18) I izgovorivši ovo Mojsiju na Gori Sinajskoj, dade mu dvije ploče
svedočanstva, ploče kamene pisane prstom Božijim.
Da ovo označava
povezivanje Gospoda sa čovekom pomoću Reči, vidi navedene odlomke, br. 9372;
i iz značenja završiti govor, što označava kada su sve stvari bile ustanovljene. Jer
stvari o kojima je Jehova govorio s Mojsijem na Brdu Sinajskom, bile su one koje su
bile ustanovljene među sinovima Izrailjevim, a to su one koje pripadaju Crkvi; i iz
značenja brda Sinajskog, što označava nebo, otkuda dolazi Božaska Istina, što
označava zakon u celoj svojoj širini, ili Reč: vidi br. 9416; i iz značenja
svedočanstva, što označava Gospoda kao Božansku Istinu; vidi br. 8535, 9503.
Povezivanje preko toga sa čovekom označeno je dvema pločama (tablicama), koje
su bile povezane zavetom, vidi br. 9416; sa dva se označava povezivanje, br. 5194,
8423. Stoga je očito da se Jehovinim davanjem Mojsiju dveju ploča (tablica)
svedočanstva, kad je prestao da govori na Gori Sinajskoj, označava da kada se
Crkva ustanovi, postoji povezanost Gospoda sa čovekom preko Reči, koja je
poslana od Njega iz neba. Da se Gospod uliva u čoveka pomoću Reči koja je sišla
od Njega iz neba, da bi govorio s njim, i da bi se povezao s njim, vidi br. 1775,
2310, 2899, 3476, 3982, 4217, 9212, 9401, 10290.
10376. Ploče kamene pisane prstom Božjim. Da ovo označava Božansku Istinu
u tome od Gospoda samoga, vidi se iz značenja ploča, što označava zakon u celoj
svojoj širini, ili Reč, vidi br. 9416; i iz značenja kamena, što označava Božansku
Istinu u poslednjim stvarima, o kojoj će se ubrzo govoriti; i iz značenja biti napisan
prstom Božjim, što označava od Gospoda Samog, jer sve što je napisano bilo čijim
prstom, od Njega je. Te su tablice bile načinjene od kamena, jer kamen označava
istinu u poslednjim stvarima, a Božanska istina u poslednjim stvarima je smisao
slova Reči, u kojemu je unutrašnji smisao. Da kamen označava istinu, vidi br. 643,
1298, 3720, 6426, 9476; a da označava istinu u poslednjim stvarima, br. 8609.
NASTAVAK O TREĆOJ ZEMLJI U ZVEZDANOME NEBU.
10377. Stanovnici ove zemlje, kao i svake druge, priznaju Boga, to jest, našega
Gospoda, u ljudskom obliku. Jer naš Gospod prima i vodi sve one koji priznaju
Boga u ljudskom obliku. Druge ne može da vodi, jer ti misle o Bogu bez određenog
oblika, to jest, misle o prirodi.
10378. Duhovi s te zemlje su pošteni. Tome je razlog to što se oni drže dalje od
zala na taj način što ne žele da misle o zemaljskim i telesnim stvarima; jer takve
stvari odvraćaju um od neba, jer koliko na nekoga ove stvari utiču, toliko se on
udaljava od neba, to jest, od Gospoda; stoga je toliko u zlima i toliko je nepošten.
10379. Duhovi s te zemlje vide se u visini glave na desno; jer svi duhovi se poznaju
po njihovom položaju u odnosu na ljudsko telo, a to je stoga što celokupno nebo
korespondira svim stvarima koje su u čoveku. Ovi se duhovi drže na rastojanju, jer
oni korespondiraju, ne spoljašnjim stvarima čoveka, nego njegovim unutrašnjim
stvarima. Oni deluju na levo koleno, malo iznad i ispod, nekom valovitom
vibracijom koja se jasno opaža, što je znak da korespondiraju povezivanju prirodih
i nebeskih stvari. Jer noge korespondiraju prirodnim stvarima, bedra nebeskim
stvarima, stoga koleno /korespondira/ njihovom povezivanju.
10380. Obavešten sam bio da stanovnici njihove zemlje primaju pouku o stvarima
neba preko neposrednog razgovora s anđelima i duhovima, u šta se oni mogu
uvesti lakše od drugih, jer oni odstranjuju telesne stavri iz svojih misli i osećanja.
Ali o tome razgovoru mogu da kažem samo ono što mi je rečeno.
10381. Jedan od njihovih duhova mi je došao, kojega sam video iznad glave blizu
uvale gde se oseća pulsacija, a koja se zove fontanela /mala krstionica,
slepočnica/, gde je sa mnom govorio. Mogao je da vešto ispita sve pojednosti
moje misli, i da ih drži skupa u redu, i da mi ih pokaže; ali je mogao da nađe samo
one u kojima je našao neku grešku. Razlog je bio to što su duhovi s naše zemlje bili
oko mene, kojima se nije hteo približiti, jer oni misle iz telesnih stvari. Kad je našao
grešku kod mene, bilo mi je dato da kažem da ono što je našao kao grešku kod
mene, da to nije bilo moje, nego da je pripadalo duhovima koji su bili okolo mene,
jer ono što ja mislim, ja ne mislim od sebe, nego od influksa /uticaja/ od njih. On
se ovome čudio, ali je opazio da je tako. Bilo mi je dato da dodam, ta nije anđeoski
način tražiti zla u čoveku, ako se ne traže i dobra u isto vreme. Kad je ovo čuo,
otišao je, opazivši da je to uradio iz ljutnje, koja je gore pomenuta.
10382. Kasnije sam razgovarao s tim duhovima na odstojanju, i pitao šta biva s
onima među njima, koji su zli. Odgovoriše, da na njihovoj zemlji nikome nije
dopušteno da bude zločest, nego da, ako neko misli i čini zlo, on je opemenut od
izvesnog duha, koji mu zapreti smrću ako nastavi da tako radi; a isto tako, da ako
tako nastavi, da će umreti od nesvestice; i da se na ovaj način ljudi te zemlje
čuvaju od zaraze zala. Jedan duh ove vrste bio mi je poslan, koji je govorio sa
mnom kao što je govorio s njima; i on je zadao izvesnu bol u regiji abdomena,
rekavši, da on ovo čini onima koji misle i čine zlo, i kojima preti smrću. Ali ovo je
bio duh koji ukorava. Stajao je pored moga kreveta, i odatle govorio sa mnom
ritmičkom vrstom govora.
10383. Rekoše da oni koji oskvrne (profanišu) svete stvari bivaju strogo kažnjeni, i
da pre nego li stigne duh koji kažnjava (kastigator), vide se lavlje čeljusti otvorene,
blede boje, koje izgleda kao da će progutati njihovu glavu, i otkinuti je od tela, što
čini da ih zahvati užas. Duha koji kažnjava (kastigatora) oni nazivaju đavolom.
10384. Pošto su želeli da znaju kakav je slučaj na našoj zemlju u pogledu
otkrovenja, rekoh im da se ono odvija preko pisanja i preko beseda iz Reči, a ne
preko neposrednog razgovora kao na drugim zemljama; i da ono što je napisano,
može da se štampa i objavi, i da se na taj način čita i razume od velikog broja ljudi,
i da se na taj način život može popraviti. Bili su vrlo iznenađeni da postoji takva
veština, sasvim nepozata drugde; ali su shvatili da se na ovoj zemlji, gde se telesne
i zemaljske stvari tako mnogo vole, da se Božanske stvari iz neba ne bi inače mogle
primati; i da bi bilo opasno za ljude s naše zemlje da razgovaraju s anđelima.
10385. Nastavak o ovoj zemlji u zvezdanom nebu naći će se na kraju sledećeg
poglavlja.
KNJIGA IZLASKA (EXODUS).
POGLAVLJE XXXII
Doktrina ljubavi prema bližnjem i veri.
10386. Krštenje je ustanovljeno kako bi ono bilo znak da čovek pripada Crkvi, i kao
potsećanje da treba da se nanovo rodi. Jer očišćenje Kršenjem nije ništa drugo
nego duhovno očišćenje; a to je preporod.
10387. Ceo se preporod izvodi od Gospoda preko istina vere, i života u skladu s
njima. Krštenje stoga svedoči da čovek pripada Crkvi, i da može da se nanovo rodi.
Jer se u njoj priznaje Gospod koji preporađa; a u Crkvi je Reč, koja sadrži istine
vere pomoću kojih se čovek preporađa.
10388. Ovo Gospod uči kod Jovana, Ako se čovek ne rodi od vode i od duha, ne
može ući u carstvo nebesko (III, 5); voda, u duhovnom smislu, je istina vere iz Reči;
duh označava život u skladu s tom istinom; a biti rođen od ovih, znači biti
preporođen.
10389. Pošto svako ko se preporađa isto tako prolazi kroz iskušenja, koja su
duhovni sukobi sa zlima i obmanama, stoga voda krštenja isto tako označava ta
iskušenja.
10390. Pošto je Krštenje znak i potsećanje na te stvari, stoga se čovek može
krstiti kao odonošče, i ako ne u detinjstvu, onda kad odraste.
10391. Stoga, neka se zna da onima koji se krštavaju, krštenje ne daje veru, niti
izbavljenje; nego da ono svedoči da oni mogu primiti veru, i da se mogu izbaviti,
ako se nanovo rode.
10392. Stoga je značenje Gospodovih reči kod Marka očito, Koji uzveruje i krsti
se, spašće se; a ko ne veruje, osudiće se (XVI, 16). Onaj ko uzvjeruje je onaj koji
priznaje Gospoda, i prima Božanske Istine od Njega preko Reči; koji se krsti, je onaj
ko se nanovo rodi od Gospoda pomoću tih istina.
POGLAVLJE XXXII
1. A narod videvši gde Mojsije dugo ne silazaše se gore, skupi se narod pred Arona,
i rekoše mu: hajde, načini nam bogove, koji će ići pred nama, jer tome Mojsiju koji
nas izvede iz Egipta mi ne znamo šta bi.
2. A Aron im reče: poskidajte zlatne oboce što su u ušima ženama vaših, sinova
vaših i kćeri vaših, i donesite mi.
3. I poskida narod zlatne oboce što im behu u ušima, i donesoše Aronu.
4. A on, uzev iz ruku njihovih, sali u kalup, i načini tele saliveno. I rekoše: ovo su
bogovi tvoji, Izrailje, koji te izvedoše iz zemlje Egipatske.
5. A kad to vidje Aron, načini oltar pred njim; i povika Aron i reče: sutra je praznik
Jehovin.
6. I sutradan ustavši rano, prinesoše žrtve paljenice i žrtve zahvalne; i poseda
narod i jedoše i piše; a posle ustaše da igraju.
7. A Jehova reče Mojsiju: idi, siđi, jer se pokvari tvoj narod, koji si izveo iz zemlje
Egipatske.
8. Brzo zađoše s puta, koji sam im zapovedio; načiniše sebi tele liveno, i pokloniše
mu se, i prinesoše mu žrtvu, i rekoše: ovo su bogovi tvoji, Izrailje, koji te izvedoše iz
zemlje Egipatske.
9. Još reče Jehova Mojsiju: pogledah narod ovaj, i eto je narod tvrda vrata.
10. I sada pusti me da se raspali gnev moj na njih i da ih istrebim; ali od tebe ću
učiniti narod velik.
11. A Mojsije se pomoli Jehovi Bogu svojemu, i reče: zašto se, o Jehova, raspaljuje
gnev tvoj na narod tvoj, koji si izveo iz zemlje Egipatske silom velikom i rukom
krepkom?
12. Zašto da govore Egipćani i kažu: na zlo ih izvede, da ih pobije po planinama i da
ih istrebi sa zemlje? Povrati se od gneva svojega, i požali narod svoj od zla. (pokaj
se zbog zla protivu tvog naroda).
13. Opomeni se Avraama, Isaka, i Izrailja, sluga svojih, kojima si se sobom zakleo i
obrekao im: umnožiću seme vaše kao zvezde na nebu, i zemlju ovu, za koju
govorih, svu ću dati semenu vašem da je njihova do veka.
14. I ražali se Jehovi učiniti zlo narodu svojemu, koje reče.
15. Tada se vrati Mojsije, i siđe s gore s dve ploče svedočanstva u rukana svojim; i
ploče behu napisane s obe strane, otud i odovud pisane.
16. I behu ploče delo Božije, i pismo beše delo Božije, urezano na pločama.
17. A Jošua čuvši buku u narodu, kada vikahu, reče Mojsiju: vika ubojna u okolu.
18. A on reče: nije to buka kako viču koji su jači, niti je vika kako viču koji su slabiji,
nego čujem viku onih koji pevaju.
19. I kad dođe blizu okola, ugleda tele i igre, te se razgnevi Mojsije, i baci iz ruku
svojih ploče i razbi ih pod gorom.
20. Pa uze tele koje bijahu načinili, i spali ga ognjem, i satra ga u prah, i prosu ga
po vodi, i zapoji sinove Izrailjeve.
21. I reče Mojsije Aronu: što ti je učinio ovaj narod, te ga uvali u toliki greh?
22. A Aron mu reče: nemoj se gneviti, gospodaru; ti znaš ovaj narod da je brz na
zlo.
23. Jer rekoše mi: načini nam bogove koji će ići pred nama, jer tome Mojsiju koji
nas izvede iz zemlje Egipatske ne znamo šta bi.
24. A ja im rekoh: ko ima zlata, neka ga skida sa sebe. I dadoše mi, i ja ga bacih u
vatru, i izađe to tele.
25. A Mojsije videći narod go, jer ga ogoli Aron na sramotu pred protivnicima
njegovim.
26. Stade Mojsije na vrata od okola, i reče: k meni ko je Jehovin; i skupiše se pred
njega svi sinovi Levijevi.
27. I reče im: ovako kaže Jehova Bog Izrailjev: pripašite svaki mač svoj uz bedro
svoje, pa prođite tamo i amo po okolu od vrata do vrata, i pobijte svaki brata
svojega i prijatelja svojega i bližnjega svojega.
28. I učiniše sinovi Levijevi po zapovesti Mojsijevoj, i pogibe naroda u onaj dan do
tri hiljade ljudi.
29. Jer Mojsije reče: posvetite danas ruke svoje Jehovi, svak na sinu svom i na bratu
svom, da bi vam dao danas blagoslov.
30. A sutradan reče Mojsije narodu: vi ljuto sagrešiste; zato sada idem gore ka
Jehovi, eda bi ga umolio da vam oprosti greh.
31. I vrati se Mojsije ka Jehovi, i reče: molim ti se; narod ovaj ljuto sagreši načinivši
sebi bogove od zlata.
32. Ali oprosti im greh; ako li ne ćeš, izbriši me iz knjige svoje, koju si napisao.
33. A Jehova reče Mojsiju: ko mi je sagrešio, onoga ću izbrisati iz knjige svoje.
34. A sada idi, vodi taj narod kuda sam ti kazao. Evo, moj će anđeo ići pred tobom,
a kad ih pohodim, pohodiću na njima greh njihov.
35. I Jehova bi narod za to što načiniše tele, koje sali Aron.
SADRŽAJ.
10393. U unutrašnjem smislu ovoga poglavlja pokazano je da se Crkva nije mogla
ustanoviti kod Izrailjskog naroda, jer su bili sasvim u spoljašnjim bez unutrašnjih
/stvari/; i kako bi se sprečilo da profanišu svete stvari neba i Crkve, unutrašnje
stvari su bile potpuno zatvorene. Da je taj narod bio potuno u spoljašnjem bez
unutrašnjeg stanja, označeno je zlatnim teletom koje su bogoštovali umesto
Jehove. I da su unutrašnje stvari bile sasvim zatvorene, kako se svete stvari neba i
Crkve ne bi profanisale, označeno je pločama (tablicama) zakona koje je Mojsije
razbio, i Mojsijevim mlevenjem zlatnog teleta, i rasipanjem toga praha u vodu, i
davanjem da oni to piju; kao i time što su njih do tri hilade bili pogubljeni u okolu
od strane sinova Levijevih.
10394. Dalje je pokazao, u unutrašnjme smislu, da iako Crkva nije mogla da se
ustanovi među njima, imali su reprezentative, koji su poslednje stvari Crkve, kako
bi Reč bila napisana tako da završava u tim poslednjim stvarima. Ovo je bilo
označeno time što je Mojsije umolio Jehovu da oprosti greh narodu .
UNUTRAŠNJI SMISAO.
10395. Stihovi 1-6. A narod videvši gde Mojsije dugo ne silazaše se gore, skupi se
narod pred Arona, i rekoše mu: hajde, načini nam bogove, koji će ići pred nama, jer
tome Mojsiju koji nas izvede iz Egipta mi ne znamo šta bi. 2. A Aron im reče:
poskidajte zlatne oboce što su u ušima ženama vaših, sinova vaših i kćeri vaših, i
donesite mi. 3. I poskida narod zlatne oboce što im bijahu u ušima, i donesoše
Aronu. 4. A on uzev iz ruku njihovijeh sali u kalup, i načini tele saliveno. I rekoše:
ovo su bogovi tvoji, Izrailje, koji te izvedoše iz zemlje Egipatske. 5. A kad to vide
Aron, načini oltar pred njim; i povika Aron i reče: sutra je praznik Jehovin. 6. I
sutradan ustavši rano, prinesoše žrtve paljenice i žrtve zahvalne; i poseda narod i
jedoše i piše; a posle ustaše da igraju.
A narod videvši gdje Mojsije dugo ne silazaše sa gore, označava Izrailjsku naciju
kada nije opažala u Reči ništa iz neba; skupi se narod pred Arona, označava da su
se okrenuli prema spoljašnjim stvarima Reči, Crkve, i bogoštovanja, odvojenog od
unutrašnjeg; i rekoše mu, označva ohrabrivanje; hajde, načini nam bogove, koji će
ići pred nama, označava obmane doktrine i bogoštovanja, stoga idolopoloničke
stvari; jer tome Mojsiju koji nas izvede iz Egipta, mi ne znamo šta bi, označava da
je bilo potpuno nepoznato da neka druga Božanska Istina postoji u Reči koja
podiže čoveka iz onoga što je spoljašnje u ono što je unutrašnje. .
2. A Aron im reče, označava spoljašnje Reči, Crkve, i bogoštovanja, bez
unutrašnjeg: poskidajte zlatne oboce što su u ušima ženama vaših, sinova vaših i
kćeri vaših, označava uzimanje iz Reči takvih stvari, iz smisla slova Reči, koje
pogoduju spoljašnjim ljubavima i njihovim načelima; i donesite mi, označava
sakupiti u jedno.
3. I poskida narod zlatne oboce što im bijahu u ušima, i donesoše Aronu, označava
učinak. 4. A on uzev iz ruku njihovih, označava stvari koje pogoduju njihovom
propriumu; sali u kalup, označava iz njihove vlastite inteligencije; i načini tele
saliveno, označava u skladu sa slasti ljubavi te nacje; I rekoše: ovo su bogovi tvoji,
Izrailje, označava da to treba da se bogoštuje iznad svega; koji te izvedoše iz
zemlje Egipatske, označava biti vođen. .
5. A kad to vide Aron, označava odobravanje; načini oltar pred njim, označava
bogoštovanje; i povika Aron i reče: sutra je praznik Jehovin, označava da Crkva
sama treba da bude slavljena, i da Božansko Samo treba da se neprekidno
obožava,
6. I sutradan ustavši rano, označava podsticaj od njihovih ljubavi; prinesoše žrtve
paljenice i žrtve zahvalne, označava bogoštovanje njihovih ljubavi; i poseda narod i
jedoše i piše, označava njihovo usvajanje; a posle ustaše da igraju, označava
slavljenje njihovih unutrašnjih stvari koje su otuda izvedene, i slaganje .
10396. A narod videvši gde Mojsije za dugo ne silazi s gore. Da ovo označava
Izrailjsku naciju onda kada nisu opažali u Reči bilo šta iz neba, vidi se iz značenja
videvši, kada se govori o razumevanju Reči, što označava razabiranje, vidi br. 2150,
3764, 3863, 4623, 5400; i iz reprezentacije Mojsija, koji označava Reč, vidi
navedene odlomke, br. 9372; i iz značenja dugo ne silaziti, kada se govori
razumevanju Božanske Istine iz Reči, što označava ne ulivati se, jer Božanska istina
koja se uliva kod čoveka, za nju se kaže da silazi s neba; i iz značenja Gore Sinajske,
koja označava nebo u pogledu Božanske Istine, vidi br. 9420. Narodom se ovde
označava Izrailjska nacija u posebnom smislu, jer se o toj naciji govori u ovome
poglavlju, kakva je bila u pogledu njenog razumevanja Božanske istine iz Reči, i
razumevanja unutrašnjih stvari predstavjenih u onim stvarima koje je zapovedio
Jehova preko Mojsija Sinovma Izrailjevim sa Gore Sinajske, kao što je pokazano u
prethodnim poglavljima, od XXV, do XXXI, uključno,
Iz ovoga se vidi da se narodom, koji je video da Mojsije ne silazi sa gore,
označava Izrailjska nacija kada nije razumevala u Reči bilo šta iz neba; niti bilo šta
od onoga što je predstavljeno u stvarima koje su bile zapoveđene s Gore Sinajske,
a koje su unutrašnje stvari.
Slučaj je ovakav. Predmet o kom se govori u prethodnim poglavljima su statuti,
uredbe, i zakoni koje je Jehova zapovedio sinovima Izrailjevim, među kojima je
Crkva trebala da se ustanovi. Svaka od ovih zapovesti bila je spoljašnja stvar, koja
je predstavljala nešto unutrašnje, kao što je pokazano u objašnjenju tih poglavlja.
Ali, karakter Izrailjske nacije bio je takav, da nisu bili voljni da saznaju bilo šta o
unutrašnjim stvarima koje su bile predstaljene, nego samo o reprezentaciji
spoljašnjih stvari. Bili su takve prirode, jer su bili sasvim obuzeti telesnim i
zemaljskim ljubavima; a u takvom slučaju unutrašnje stvari, koje bi inače bile
otvorene prema nebu, zatvorene su. Jer čovek ima jedno unutrašnje i jedno
spoljašnje; prvo je za nebo, a drugo za svet. Kada spoljašnje prevlađuje, tada
vladaju svetske, telesne, i zemaljske stvari, ali kada unutrašnje prevaldava, tada
nebeske stvari vladaju. Ali čovek je tako stvoren da se spoljašnje može potčiniti
unutrašnjem, to jest, svet nebu; jer, kao što je rečeno, spoljašnje je za svet, a
unutrašnje je za nebo. Stoga kada spoljašnje dominira, tada se unutrašnje zatvara,
jer se čovek u tome slučaju okreće od neba i Gospoda ka svetu i samome sebi, a
kuda se okreće, tamo je i njegovo srce, stoga njegova ljubav, a s njegovom ljubavi,
Ovo je rečeno da bi se znalo da je kod onih koji su u telesnim i zemaljskim
ljubavima, unutrašnje zatvoreno; a oni kod kojih je unutrašnje zatvoreno, ti ne
priznaju ništa unutrašnje, izjavljujući da postoji samo ono što vide svojim očima, i
diraju svojim rukama. Stoga ne veruju u nebo, u život posle smrti, i u unutrašnje
stvari koje Crkva uči. Takav je bio karakter Izrailjske nacije; i to se opisuje u ovome
poglavlju. Onaj ko ne zna da unutrašnje stvari sačinjavaju Crkvu kod čoveka, a ne
spoljašnje stvari izvan njega, mora da zaključi da je ta nacija bila izabrana od
Jehove između svih drugih nacija, i voljena više nego druge. Ali u stvari slučaj nije
takav. Oni su bili prihvaćeni zato što je to bilo hitno da budu prihvaćeni , ali ne za
to da bi Crkva bila među njima, nego da bi postojao reprezentativ Crkve, i da bi
Reč bila napisana, koja bi imala ovakve stvari u poslednjem obliku. Da se narod u
Reči naziva narodom Jehovinim, izabranom i voljenom nacijom, je stoga što se
Judom u Reči označava nebeska Crkva , Izrailjem duhovna Crkva, a svim sinovima
Izrailjevim, nešto što pripada Crkvi; tako isto, Avramom, Isakom, i Jakovom, bio je
označen Gospod Sam, kao i Mojsijem, Aronom i Davidom.
Ali, pošto se o toj naciji govori svuda u ovom poglavlju, pokazujući da se Crkva
nije mogla ustanoviti među njima, nego samo reprezentativ Crkve, stoga, pre nego
nastavimo, pogledaj šta je rečeno i pokazano o toj naciji, da kod njih nije bilo
Crkve, nego samo reprezentativ Crkve, br.4281, 4288, 4311, 4500, 7051, 7439. Na
taj način oni nisu bili izabrani, nego su bili prihvaćeni, jer je bilo hitno da budu
prihvaćeni, br. 4290, 4293, 7051, 7439. Da su bili sasvim spoljašnji bez imalo
unutrašnjeg, br. 4293, 4311, 4459 kraj, 4834, 4824, 4847, 4868, 4874, 4903, 4913,
4319, 9380, 9381. Da je njihovo bogoštovanje bilo samo spoljašnje, br. 3147, 3479,
8871. Da nisu bili voljni da znaju o unutrašnjem bogoštovanje i o Reči, br. 3479,
4429, 4433, 4680. Da im zbog toga nije bilo dopušteno da znaju te stvari, br. 301,
302, 304, 2520, 3769. Da su ih poznavali, bili bi ih oskvrnuli, br. 3398, 3489, 4289.
Pa ipak, imali su komunikaciju s nebom preko spoljašnjih stvari u bogoštovanju,
koje su bile predstave unutrašnjih stvari, br. 4311, 4444, 6304, 8588, 8788, 8806.
Da,kada su bogoštovali, njihovo unutrašnje, koje je bili nečisto, bilo je zatvoreno,
br. 3480, 9962. Da je to bilo moguće kod te nacije, i da su oni sačuvani do
današnjeg dana, br. 3479, 4281, 6588, 9377. Da su bogoštovali Jehovu samo u
imenu, br. 3732 kraj, 4299, 6877. Da su u srcu bili idolopoklonici, br. 4208, 4281,
4280, 5998, 6877, 8301, 8882. Uopšte, da su bili najgora od svih nacija, br. 4314,
4316, 4317, 4444, 4503, 4750, 8819, 9320.
10397. Skupi se narod pred Arona. Da ovo označava da su se okrenuli prema
spoljašnjim stvarima Reči, Crkve, i bogoštovanja, odvojenog od unutrašnjeg, vidi se
iz značenja skupiti se, što označava okrenuti se; i iz reprezentacije Arona, koji ovde
označava spoljašnje Reči, Crkve, i bogoštovanja, odvojenog od unutrašnjeg. Ovo je
ovde predstavljeno Aronom, jer je on bio glava te nacije za odsustva Mojsijevog, a
Mojsijem, koji je bio odsutan, predstavljena je Reč – od čega Crkva i bogoštovanje
postoje – kako u unutrašnjem smislu tako i u spoljašnjem, vidi navedene odlomke,
br. 9372. Da je ovo predstavljeno Aronom u onome što sledi, pošto je to bio on
koji je sačinio tele, proglasio svetkovinu, i učinio da narod sagreši; a sve ove stvari
idu uporedo sa spoljašnjim Reči, Crkve, i bogoštovanja, odvojenih od unutrašnjeg.
Onaj ko odvaja unutrašnje Reči, Crkve, i bogoštovanja, odvaja se od svetog
Božanskog. Jer unutrašnje tih stvari je njihov duh, dok je spoljašnje telo toga duha;
a telo bez duha mrtvo je. Stoga bogoštovati ono što je mrtvo je bogoštovali lik, u
ovom slučaju, bogoštovati zlatno tele, i objaviti mu svetkovinu, i tako navesti
narod da sagreši. Iz ovih se stvari vidi šta je označeno Aronom u ovome poglavlju.
Šta je unutrašnje Reči, Crkve, i bogoštovanja, a šta je spoljašnje, pokazano je u
onome što prethodi.
10398. I rekoše mu:
Da ovo označava ohrabrivanje (podstrekivanje), vidi se iz značenja reći, kada se
govori o nečemu religiozne prirode čemu je narod naklonjen, što označava
ohrabrivanje, vidi br. 5012, 7090, 7215, 8178. Religiozna naklonost ovoga naroda
bila je da bogoštuju ono što je spoljašnje bez unutrašnjeg.
10399. Hajde, načini nam bogove, koji će ići pred nama. Da ovo označava
obmane doktrine i bogoštovanja, stoga idolopoklonične stvari, vidi se iz značenja
bogova, koji označavaju istine, vidi br. 4295, 4402, 7010, 7668, 7873, 8301; i u
obrnutom smislu obmane, br. 4402 kraj, 4544, 7873. Stoga načiniti bogove
označava obmane doktrine, ili doktrinu iz obmana; i iz značenja ići pred nama, što
označava šta oni treba da slede, i u skladu sa čim treba da ustanove bogoštovanje.
Da načiniti bogove koji će ići pred nama označava idolopoklonične stvari, očito je.
Osim toga, idolopoklonično bogoštovanje je bogoštovati spoljašnje stvari odvojene
od unutrašnjih, vidi br. 4825, 9424. Ovde ćemo reći nekoliko reči o ovoj vrsti
idolopoklonstva. Spoljanjše stvari Crkve koja je trebala da se ustanovi kod Izrailjske
nacije bile su sve one stvari koje je Gospod zapovedio Mojsiju na Gori Sinajskoj;
kao što je šator od sastanka sa kovčegom u njemu; sedište milosti iznad njega, sto
na kome su bili hlebovi, svećnjak, oltar kadioni, kao i oltar za žrtve paljenice,
haljine Aronova i njegvih sinova, osobito oplećak na kome je bio naprsnjak (efod);
pored ulja pomazanja, kada, krvi žrtava paljenica i ponuda, vina kao ponude, i
ognja na oltaru, i mnogo drugih stvari . Izrailjska i Jevrejska nacija je bogoštovala
sve ove stvari kao svete, bez svetosti koju su predstavljale, ne misleći nimalo o
Gospodu, nebu, ljubavi, veri, novom rođenju, to jest, o onome što su te stvari
označavale. Pošto je njihovo bogoštovanje bilo takvoga karaktera, bilo je to
bogoštovanje drveta, hleba, vina, krvi,ulja, vatre, haljina, ali ne Gospoda u njima.
Da u odnosu na ovakve stvari bogoštovanje nije Božansko bogoštovanje, nego
idolopoklonično, očito je.
10400. Jer tome Mojsiju, čoveku , koji nas izvede iz zemlje Egipatske, ne znamo
šta bi. Da ovo označava da je sasvim nepoznato da li postoji neka druga Božanka
Istina u Reči koja uzdiže čoveka od spoljašnjeg u ono što je unutrašnje, i što
sačinjava Crkvu, vidi se iz reprezentacije Mojsija, koji označava Reč, stoga
Božansku Istinu, vidi navedene odlomke, br. 9372, otuda sumnju i poricanje da
postoji bilo koja Božanska Istina osim one koja se vidi u smislu slova, označeno je
time, što se kaže , Tome Mojsiju, koji nas izvede iz zemlje Egipatske, ne znamo šta
bi. Ovde se ona naziva čovekom, jer se čovekom u Reči označava istina, vidi br.
3134, 3309, 3459, 7716, 9007; i iz značenja izvesti sinove Izrailjeve iz zemlje
Egipatske, što označava uzdizanje prirodnog ili spoljašnjeg čoveka ka unutrašnjem
ili duhovnom kako bi postao Crkva. Jer se zemljom Egipatskom označava prirodno
ili spoljašnje Crkve, sa izvesti, uzdizanje; a sinovima Izrailjevim, Crkva. Da zemlja
Egipatska označava prirodno ili spoljašnje Crkve, vidi navedene odlomke, br. 9391;
da izvesti označava uzdiznuti od spoljašnjeg u unutrašnje, br. 3084, 4539, 4969,
5817, 6007, stoga od prirodnog u duhovno; a da sinovi Izrailjevi označavaju Crkvu,
vidi navedene odlomka, br. 9340.
Iz ovoga se vidi da sa, Ovome čoveku Mojsiju, koji nas izvede iz zemlje Egipatske,
ne znamo šta bi, označava da je sasvim nepoznato da postoji u Reči neka druga
Božanska Istina koja uzdiže čoveka iz onoga šo je spoljašnje u ono što je
unutrašnje, i što sačinjava Crkvu, osim onoga što se vidi u smislu slova. Tako isto
čine svi oni koji su u spoljašnjim stvarima bez unutrašnjih; a svi oni su u
spoljašnjeim stvarima bez unutrašnjih koji su u ljubavima prema sebi i svetu.
Jer kod ovakvih ljudi unutrašnje je zatvoreno, i samo je spoljašnje otvoreno; a sve
ono što spoljašnji čovek vidi kada čita Reč, on to vidi u gustome mraku, jer je
prirodno svetlo iz neba u duhovnim stvarima potpuni mrak ; a svetlost iz neba
ulazi preko unutrašnjeg čoveka u spoljašnjeg čoveka, i prosvetljava ga. To je razlog
da se pojavilo toliko krivoverja i zašto neki nazivaju Reč Knjigom Krivoverja, i zašto
je sasvim nepoznato da u Reči postji jedno unutrašnje, i zašto oni koji misle da
postoji takvo jedno unutrašnje, još uvek ne znaju gde da se nađe. Da su takve
osobe označene u Otkrovenju (poglavlje II, ) zmajem koji je svojim repom povukao
trećinu zvezda nebeskim, i bacio ih na zemlju, biće pokazano na drugome mestu,
po božanskoj milosti Gospodovoj.
Neka oni koji žele razmotre da li se danas ne smatra da je slovo Reči samo
Božansko. Ali neka takvi pomisle da li iko može da razume Božanske Istine Reči u
tome smislu osim preko doktrine iz nje (iz Reči); i da li, ako nema doktrinu kao
svetiljku,ne ide prema pogreškama, u koje ga vode i vuku tama u njegovom
razumevanju i uživanje u svojoj volji. Doktrina koja treba da je svetiljka, je ono što
unutrašnji smisao uči, stoga je to sam unutrašnji smisao, koji je u nekom stepenu
otvoren svakome, iako ne zna unutrašnji smisao, u tome što razlikuje između
onoga što je spoljašnje od onoga što je unutrašnje, to jest, /da može da zna/ čiji je
unutrašnje čovek otvoren. Jer nebo, koje je u unutrašnjem smislu Reči, uliva se
kod takvog čoveka kad čita Reč, prosvetljava ga, i daje mu opažanje, i na taj način
ga uči. U stvari, ako mi verujete, unutrašnji čovek je već u unutrašnjem smislu
Reči, jer on je nebo u najmanjoj formi, pa stoga kada je otvoren, on je s anđelima
u nebu, pa stoga ima opažanje koje je slično njihovom. Ovo se može videti i iz toga
da čovekove unutrašnje intelektualne ideje nisu kao njegove prirodne ideje kojima
one korespondiraju. Ali čovek ne zna njihovu prirodu sve dok živi u telu, a u njih
dolazi kao od sebe čim uđe u drugi život, jer su one u njega usađene i on je preko
njih u društvu s anđelma. Stoga je očito da je čovek, čije je unutrašnje otvoreno, u
unutrašnjem smislu Reči, iako to ne zna. On je stoga prosvetljen kada čita Reč,
samo u skladu sa svetlom koje je u stanju da prima preko znanja koje ima; ali ko su
ovi, vidi br. 9025, 9382, 9409, 9410, 9424, 9430, 10105, 10324.
10401. (2) A Aron im reče: Da ovo označava spoljašnje u Reči, Crkvi, i
bogoštovanju, bez unutrašnjeg, vidi se iz reprezentacije Arona u ovome odlomku,
koji označava spoljašnje u Reči, Crkvi, i bogoštovanju bez unutrašnjeg, vidi gore,
br.10397. Da kod Izrailjske i Jevrejske nacije nije bilo Crkve, nego samo njen
reprezentativ, to jest, spoljašnje bez unutrašnjeg, vidi se po Aronu, koji, iako
takvoga karaktera, postavljen je za prvosveštenika, i najsvetije su stvari njemu bile
poverene, i bio je smatran svetijim od svih ostalih; jer se za njega kaže da je
načinio zlatno tele, sagradio oltar ispred njega, objavio svetkovinu Jehovinu, da je
naveo narod da sagreši, i kad ih je učinio nemarnim ( da ih je razgoleo) .A na
drugome mestu se kaže da se Jehova razgnevio na Arona, i hteo da ga pogubi, ali
da je Mojsije molio za njega (Zak. Ponovljeni IX, 20). Ovo samo pokazuje da je Aron
bio kao i narod, koji je u srcu bio idolopokloničan, br. 4208, 4281, 4820, 5998,
6877, 8301, 8882. Ali pošto je u slučaju te nacije Crkva bila spoljašnja i ne
unutrašnja, i pošto je preko toga imala komunikaciju s nebom, to karakter čoveka
te Crkve nije bio važan pod uslovom da je, dok je bio u spoljašnjim stvarima,
postupao u skladu s uredbama i poštovao ih. Da se predstave nisu odnosili na
osobe, nego na stvari koje su predstavljali, vidi br. 665, 1097, 34670, 4208, 4281,
4288, 4444, 8588.
10402. Poskidajte zlatne oboce što su u ušima žena vaših, sinova vaših i kćeri
vaših. Da ovo označava uzimanje (izdvajanje) iz smisla slova Reči onih stvari koje
povlađuju spoljašnjim ljubavima, i načelima izvedenim iz toga smisla, vidi se iz
značenja poskidati, što označava uzimati, u ovome slučaju, iz smisla slova Reči, jer
ovo je predmet o kome se govori, i iz značenja zlatnih obolaca, koji su bili na
njihovim ušima, što označava poslušnost i opažanje uživanja koja su povezana sa
spoljašnjim ljubavima; jer ušima se označava poslušnost, zlatom dobro ljubavi, u
ovom slučaju, spoljašnje ljubavi, gde zlatni oboci označavaju te ljubavi. Da se
ušima označava poslušnost i opažanje, vidi br. 2542, 4652-4660, 8990, 9397,
10061; da se zlatom označava dobro ljubavi, br. 1551, 1552, 5658, 6914, 6917,
9510, 9874, 9881. Stoga, kada se govori o spoljašnjim ljubavima, koje su ljubav
prema sebi i svetu, zlato označava njihova uživanja (uživanja u spoljašnjim
ljubavima), stoga označava zlo, br. 8932; pa su stoga oboci znakovi koji
predstavljaju poslušnost i opažanje, br. 4551; i iz značenja žena, koje označavaju
dobra Crkve, vidi br. 3140, 4823, 6014, 7022, 8337, pa otuda, u obrnutom smislu,
njihova zla, br. 409; i iz značenja sinova, koji označavaju istine, a u obrnutom
smislu, obmane, vidi br. 489, 491, 533, 1147, 2623, 2803, 2813, 3373, 3704, 4257,
6583, 6584, 9807; i iz značenja kćeri, koje označavaju osećanja istine i dobra, a
otuda, u obrnutom smislu, osećanja obmane i zla, vidi br. 2362, 3963, 6729. Stoga
je očito da se skidanjem zlatnih obolaca njihovih žena, njihovih sinova i njihovih
kćeri, označava skidanje od smisla slova Reči onih stvari koje se opažaju kako bi
služile ili pogodovale uživanjima spoljašnjih ljubavi i njihovim načelima.
Da su oboci znakovi poslušnosti i opažanja, jasno je iz Osije, Prite se s materm
svojom, jer mi nije žena, niti sam joj ja muž; neka odbaci kurvarstva svoja (preljube
svoje), da je ne bih svukao golu i učinio je kako je bila onaj dan kad se rodila, da ne
bude pustnja, i neću se smilovati na decu njezinu; ...jer je rekla, ići ću za
milosnicima svojim koji mi daju hleb moj i vodu moju, vunu moju i lan moj, ulje
moje i vino moje, jer ne zna da sam joj ja davao žito i vino i ulje, i umnožaao joj
srebro; od kojega je načinila Bala. I pohodiću na njoj dane Valimske, u koje im je
kadila i kitila se obocima i grivnama, i išla za svojim milosnicima, a mene
zaboravila (II, 2-13). Kaditi kad, i kititi se obocima za Valimske bogove, označava
bogoštovanje Valimskih bogova, i poslušnost njima. Navedeni su prethodni stihovi
u tome poglavlju da bi se znalo šta je priroda spoljašnjeg smisla Reči bez
unutrašnjeg, a šta je zajedno s unutrašnjim; to jest, kako shvataju Reč oni koji su u
spoljašnjim stvarima bez unutrašnjih. Oni koji su u spoljašnjim odvojeno od
unutrašnjih, ne mogu a da ne razumeju gornje reči u skladu sa slovom, prema
kome oni treba da se raspravljaju sa majkom sinova Izrailjevih, jer da je Jehova
više ne voli kao ženu; i ako ona ne ostavi kurvarstvo, da će biti ogoljena, i da će biti
kao pustinja; i da se Jehova neće smilovati na njene sinove, jer je rekla da će ići za
svojim milosnicima koji joj daju hleb, vodu, vunu, lan, novo vino, i ulje, i koji
umnožavaju njeno srebro; da su zlato pretvorili u Vala, i da je zbog toga njena loza
opustošena i smokvino stablo uvelo, i da će biti posečena (kažnjena) zato što je
kadila Valima, i da će joj oduzeti njene oboce i grivne, a da je ona išla za
milosnicima, i kurvarima, zaboravljajući Jehovu.
Ovo je smisao slova, i tako Reč razumeju oni koji su u spoljašnjim stvarima bez
unutrašnjeg, jer tako je i danas razumeju Jevreji, a i neki Hrišćani. Ali da ovo nije
smisao Reči, mogu da vide oni koji su donekle prosvetljeni; jer pod majkom, o
kojoj se kažu sve one stvari, oni ne razumeju majku, nego Crkvu, kakva je kod te
nacije. Tada shvataju i da nešto povezano sa Crkvom označeno svim onim stvarima
koje se o njoj kažu; jer su te stvari onakve kao slede redom od prve o kojoj se
govori, ili od prvog predmeta; kao one / koje su označene/ kurvarstvom,
milosnicima, sinovima, hlebom, vodom, vunom, lanom, žitom, novim vinom,
srebrom, zlatom, lozom i smokvom, kao i kadom i obocima. Šta svaka od ovih
stvari označava, može se znati samo iz unutrašnjeg smisla, u kome se majkom i
ženom označava Crkva, a s ogoliti i pustinjom, označava se da je bez dobara
ljubavi i istina vere. Istine vere i dobra ljubavi kojih će bii lišena, označava se
sinovima, zlatom, i na kraju lozom i smokvom. Samo bogoštovanje iz poslušnosti
obmanama i zlima koji će biti umesto istina i dobara, označeno je kađenjem kada, i
stavljanjem obolaca i grivni na Vale. Da majka označava Crkvu, vidi br. 289, 2691
,2717, 4257, 5581. Da se ženom označava isto, 252, 253, 409, 749, 770, 7022. Da
ogoliti označava lišiti se dobara ljubavi i istina vere, br. 9960. Da se pustinjom
označava stanje lišenosti istina i dobara Crkve, br. 2708, 3900, 4736, 7055. Da se
kurvarstvom označava falsifikovanje istine, br. 2466, 2729, 4865, 8904;
milosnicima se stoga označavaju oni koji falsifikuju. Da sinovi označavaju istine, a u
obrnutom smislu obmane, br. 489, 491, 533, 1147, 2623, 2803, 2813, 3373, 3704,
4257, 6583, 6584, 9807. Da hleb i voda označavaju dobro ljubavi i istinu vere, br,
9323. Da drvo označava dobro u spoljašnjem čoveku, br. 9470. Da lan označava
istinu tamo, br. 7601, 9959. Da novo vino označava istine otuda izvedene, 3580.
Da srebro označava istinu, a zlato dobro uopšte, br. 1551, 1552, 5658, 6914, 6914,
6917, 9881. Da vino označava unutrašnju duhovnu Crkvu, br, 1069,6376,9277,i da
smokvino drvo označava spoljašnje dobro te Crkve, br. 217, 4231, 5113. Da paliti
kad označava bogoštovanje, br, 10177, 10298. I da obolac (naušnica) predstavlja
znak poslušnosti, br. 4551, stoga staviti ga označava pokoravati se (slušati).
Kada se razumeju ove stvari umesto doslovnih značenja, tada se vidi priroda
Reči kada se opaža duhovno, to jest, priroda duhovnog smisla. Gospod drži u
ovome smislu sve one koji čitaju Reč, ali ga primaju samo oni čije je unutrašnje
otvoreno. I pošto se prima u znanja, stoga se prima u skladu s njihovim
razumevanjem, i u skladu sa stepenom i načinom u kome mogu da budu
prosvetljeni uz pomoć znanja koja imaju. Pored ovoga, na njih utiče na opšti način
ono što je sveto u Reči.
10403. I donesite mi ih. Da ovo označava sakupiti u jedno, vidi se iz značenja
doneti Aronu, što označava sakupiti u jedno one stvari u Reči koje pogoduju
spoljašnjim ljubavima i njihovim načelima. Da je ovo označeno donošenjem Aronu
zlatnih obolaca koje su bile u ušima žena, sinova, i kćeri, vidi se iz onoga što je
upravo gore pokazano, br. 10402.
10404. (3) I poskida sav narod zlatne oboce što im bijahu u ušima, i donesoše
Aronu. Da ovo označava učinak (efekat), vidi se bez objašnjavanja.
10405. (4) A on uzev iz ruku njihovih. Da ovo označava ono što povlađuje
njihovom propriumu, vidi se iz značenja doneti Aronu, što označava sakupiti u
jedno one stvari iz smisla slova u Reči koje povlađuje spoljašnjim ljubavima i
njihovim načelima. Da je ovo označeno donošenjem Aronu zlatnih obolaca koji su
bili u ušima njihovih žena, sinova, i kćeri, vidi se iz onoga što je gore pokazano, br.
10402.
10406. Sali u kalup. Da ovo označava /da je to bilo/ iz njihove vlastite
inteligencije, vidi se iz značenja Sali u kalup, kada se kaže o liku, što označava
pripraviti lažnu doktrinu iz svoje vlastite intelgencije, što se čini primenjivanjem
smisla slova u Reči u prilog ljubavi prema sebi i svetu. Jer kada ove ljubavi vladaju,
čovek nije u prosvetljenju iz neba, nego dobija sve iz svoje vlastite inteligencije, i
to potvrđuje smislom slova u Reči, koji on falsifikuje krivim primenama i
izopačenm tumačenjem, a posle odobrava (povlađuje) stvari koje su iz samoga
njega. U Reči se svuda pominju rezani likovi i livene stvari (likovi, slike, idoli). Oni
koji razumeju Reč samo u smislu slova, pretpostavljaju da se ovde misli samo na
likove; međutim, ovde se ne misli na idole, nego na lažne doktrine Crkve, koje sam
čovek oblikuje vođen ljubavlju prema sebi. Rezanim likom se označava oblikovanje
obmana tako da se slažu, i da izgledaju kao istine; livena stvar (idol, lik) označava
njihovu povezanost da bi pogodovali spoljašnjim ljubavima kako bi izledale kao
dobra; i jedno i drugo označeno je zlatnim teletom, pa se stoga ovde kaže, da ih je
Aron salio u kalup, čime se označava oblikovanje obmana tako da bi izgledale kao
istine; a pravljenjem od zlata izlivenig teleta tako što je zlato bacio u vatru odakle
je izašlo tele (stih 24), čime se označava povezivanje u korist spoljašnjih ljubavi
kako bi zla izgledala kao dobra. Takav je slučaj sa svakom doktrinom koju stvara
čovek a ne Gospod; a stvara je čovek onda kada mu je cilj vlastita slava, ili vlastita
dobit; a stvara je Gospod onda kada joj je cilj dobro bližnjega kao i dobro
Gospodovog carstva. Ovakve su stvari označene rezanim likovima i izlivenim
stvarima (likovima), kao u sledećim odlomcima, I odbacićete posrebrene likove
svoje rezane i zlatno odelo likova livenih (XXX, 22). Odelo rezanih likova srebrnih,
označava obmane koje izgledaju kao da su istine; odelo od izlivenoga zlata
označava izgled zala kao da su dobra; jer odelo i pokrivalo su spoljašnji izgledi, u
koje se oblače ili kojima se pokrivaju; srebro označava istinu, stoga se kaže da su
rezani likovi od srebra; a zlato označava dobro, vidi br. 1551, 1552, 5658, 6914,
9874, 9881. Ponovo, Umetnik lije lik , i zlatar ga pozlaćuje, i verižice srebrne lije, i
traži vešta umetnika da načini rezani lik, koji se ne pomera (XL, 19, 20). U ovome
se odlomku opisuje stvaranje obmana tako da se slažu, i da izgledaju kao da su
istine; rezani lik je ta obmana; umetnik je onaj koji ga stvara iz svoje vlastite
inteligencije; a vešt umetnik koji ga pokriva zlatom označava da on to čini kako bi
to izgledalo kao dobro; izlivati verižice (lančiće) od srebra označava slaganje; koji
se ne pomera, označava da se zbog toga obmane ne bi mogle oslabiti i razrušiti,
Ponovo, Koji grade rezane likove, svi su ništa (taština), i mile stvari njihove ne
pomažu, i one su im svedoci da ne vide i ne razumeju, da bi se posramili. Ko gradi
boga i lije lik, nije ni na kakvu korist. Gle, svi će se bogovi njegovi posramiti, i
umetnici više od drugih ljudi. Kovač kleštima radi na živom ugljevlju, i kuje
čekićem, i radi snagom svoje ruke, gladuje, te iznemogne, i ne pije vode, te
sustane. I drvodelja rasteže traku, beleži crvenilom, teše i zaokružuje, i načini kao
lik čovečiji, kao lepa čovjeka, da stoji u kući (XLIV, 9-13). U ovome odlomku se
opisje kako se oblikuju lažne doktrine, kako bi se slagale, i kako bi izgledale da su
istine i dobra. Svaka pojedinost pokazuje kako se ovo radi kada je iz čovekove
vlastite inteligencije, kad čoveka vodi njegovo uživanje, požuda, i ljubav.
Da je ovakav slučaj, to mogu da vide oni koji znaju da sve stvari u Reči imaju
unutrašnji smisao, preko kojega se Reč shvata na duhovan način. Inače, čemu bi
služilo opisivanje kako se pravi rezani lik. Da bi izgledao kao istina i dobro,
označava se sa praviti ga u formi čovek a u skladu s lepotom čoveka; jer čovek
označava u unutrašnjem smislu istinu, dok čovek (homo, ljudsko biće) označava
dobro te istine. I kod Jeremije, Svaki čovek (homo) posta bezuman od znanja, svaki
se zlatar osramoti likom rezanijem, jer su laž likovi njegovi, i nema duha u njima (X,
14;LI, 17). Da rezani lik u ovome odlomku označava ono što je od čovekove
vlastite inteligencije; i da izliveni lik označava ono što je u saglasnosti s njegovom
ljubavi, sasvim je jasno; jer se kaže, da je svaki čovek postao bezuman od znanja, a
svaki zlatar da se osramoti likom razanim, i da je liveni lik laž. Znanje na ovome
mestu označava čovekovu vlastitu intelegenciju, dok laž označava obmanu od zla.
Pošto u njima nema ničega Božanskog, to se kaže da u njima nema duha. Ponovo,
Mač na konje njegove, i na kola njegova, i na svu mešavinu što je ispred njega, i
postaće kao žene. Mač i blago njegovo razgrabiće se. Suša na vode njegove, i
usahnuće, jer je zemlja idolska (L, 37, 38).
Da zemlja idolska (zemlja rezanih likova) označava Crkvu gde prevladavaju
obmane, i to je sasvim jasno iz svih izraza u odlomku, shvaćenih u duhovnom
smislu; bez ovoga smisla, šta bi bio mač protivu konja, protivu kola, protivu blaga, i
suša na vodama, nego zvučne reči bez ikakvog značenja? Dok se iz svake
pojedinosti, shvaćene u unutrašnjem smislu, vidi da se opisuje razaranje istina
Crkve, pa stoga da obmane prevladavaju, koje su zemlja idolska; jer mač označava
obmanu u sukobu sa istinama koje ona razara. Konji označavaju Intelektualno,
koje je prosvetljeno; kola označavaju doktrinarne stvari; blaga (zaklade),
poznavanja istine i dobra; vode usahle označavaju istine koje više nisu istine; a
zemlja Crkvu.
Da mač označava istinu koja se bori protivu obmane, a u obrnutom smislu
obmanu koja se sukobljava s istinama i razara ih, vidi br. 2799, 6353, 7102, 8294;
da konji označavaju Intelektualno koje je prosvetljeno, br. 2760-2762, 3217, 6534;
da kola oznčavaju doktrinarne stvari, br. 5321, 8146, 8148, 8215; da blaga
označavaju poznavanja istine i dobra, br. 10227.
Da vode označavaju istine, br. 2702, 3058, 3424, 4876, 5668, 8137, 9323, 10238; i
da zemlja označava Crkvu, vidi navedene odlomke, br. 9325. Značenje suše na
vodama koje su se isušile, i zemlje idolske stoga je očito. A kod Avakuma, Šta
pomaže rezan lik što ga izreza umetnik njegov? šta liven lik i učitelj laži, te se
umetnik uzda u delo svoje gradeći neme idole? (II, 18). Iz ovih se reči vidi da se
rezanim likovima i livenim likovima ne označavaju rezani i liveni likovi, nego
obmana koja je izmišljena, i zlo koje obmana odobrava: jer kaže se umetnik koji
reže i učitelj laži.
Slične su stvari označene razanim likovima i livenim likovima u sledećim
odlomcima, Pade Vavilon; i sve rezane likovi su bačeni na zemlju (Isaija XXI, 9).
Ponovo, Tada će se vratiti natrag i posramiti koji su uzdaju u lik rezani, koji govore
livenim likovima: vi ste naši bogovi (XLII, 17). Ponovo, I za to ti odavna objavih, pre
nego se zbi kazah ti, da ne bi rekao: idol moj učini to, i lik moj rezani i lik moj liveni
zapovedi tako (XLVIII, 5). I kod Osije, Koliko ih zvaše, koliko oni odlaziše od njih;
prinosiše žrtve Valima, kadiše likovima (XI, 2).Kod Miheja, I svi rezani likovi
Samarijini razbiće se, i svi će se darovi njezini sažeći ognjem, i sve ću idole njezine
potrti (I, 7).Pošto su obmane i zla doktrine označene rezanim likovima i livenim
likovima, načinjene čovekovom vlastitom inteligencijom vođenom njegovom
ljubavi, stoga se oni (idoli) u Reči nazivaju delom ruku čovečijih, delom ruku
umetnikovih, i delom ruku livčevih, kao u sledećim odlomcima, I sada jednako
greše i grade sebi lijući od srebra svojega po razumu svojemu likove (Osija XIII, 2).
A kod Mojsija, Proklet da je čovek koji načini lik rezan ili liven, stvar gadnu pred
Jehovom, delo ruku umetnikovih (Zak. Ponovljeni XXVII,15) , I kod Davida, Idoli su
njihovi srebro i zlato, delo ruku čovečijih (Psalam CXV, 4; CXXXV, 15). Kod Jeremije,
I izreći ću im sud svoj za svu zloću njihovu što me ostaviše, i kadiše drugim
bogovima, i klanjaše se delu ruku svojih (I, 16). Ponovo, Seku drvo u šumi, delo
ruku umetničkih sekirom; srebrom i zlatom ukrašuju ga, klinovima i čekićima
utvrđuju ga da se ne pomera (X, 3, 4). Delo ruku označava ono što je od čovekovog
propriuma, stoga ono što je od vlastitog razuma, i njegove vlastite volje, a te su
stvari od propriuma njegovog razuma i njegove volje, koji pripadaju ljubavi prema
sebi; ovo je poreklo svih obmana u Crkvi. Pošto su sve obmane od čovekovog
propriuma, a delom ruku se označava ono što je od toga, stoga je bilo zabranjeno
tesati gvožđem, sekirom, ili livenim oruđem kamenje od kojega se pravio oltar, a
stoga i kada se gradio hram; kao što se vidi iz Mojsija, Načini mi oltar od kamena,
sagradi ga od netesanoga kamena, jer ako ga dodirneš alatkom, oskvrnuo si ga
(XX, 25). I na drugome mestu, I načini onde oltar Bogu svojemu, oltar od kamenja,
ali ga nemoj gvožđem tesati (Zak. Ponovljeni XXVII,5).I u Prvoj knjizi o Carevima,
dom je bio sagrađen sav od kamena, onakvog kakvo je donešeno; a kad zidahu
dom, zidahu od kamena, koji dovožahu sasvim prigotovljen, te se ni čekić ni sekira
niti kako oruđe gvozdenome ču u domu kad se ziđaše (VI, 7). Ove su stvari
navedene kako bi se znalo šta je bilo označeno Aronovim pravljenjem od zlata
zlatne alatke, i pravljenjem zlatnog teleta.
10407. I načini tele saliveno. Da ovo označava da je to u skladu s uživanjem
ljubavi te nacije, vidi se iz značenja teleta, koje označava spoljašnje ili prirodno
dobro, o čemu ćemo ubrzo govoriti; i iz značenja saliveno, što označava
bogoštovanje kojim se povlađuje spoljašnjim ljubavima, vidi upravo gore, br.
10406. I pošto je predmet o kome se govori u ovome poglavlju Izrailjska nacija,
koja je bila u spoljašnjim bez unutrašnjih stvari, naime, u ljubavi prema spoljašnjim
stvarima, stoga se kaže, u skladu s uživanjem ljubavi te nacije; jer se to uživanje
označava teletom kao idolom. Drevni ljudi, čije je bogoštovanje bilo
reprezentativno, poznavali su značenje raznih vrsta životinja; jer svaka životinja
ima svoje značenje, i u skladu s tim ona se pokazuje u nebu, pa su u skladu s tim
životinje nazvane u Reči, a po istom načelu su se koristile kao žrtve paljenice i
prinosi. Teletom se označava dobro nevinosti i ljubavi prema bližnjem u
spoljašnjem ili prirodnom čoveku, vidi br. 9391, 9990, 10132. Ali kada nema dobra
nevinosti, kao što je slučaj s onima koji su u spoljašnjim stvarima bez unutrašnjeg,
tada tele označava prirodno i čulno uživanje, a to su zadovoljstva, požude, i ljubavi
prema sebi i svetu. To je uživanje onih koji su u spoljašnjim stvarima bez
unutrašnjeg, a kojemu se oni klanjaju. Oni, istina, kažu da se klanjaju Bogu
svemira, ali ovo je samo govor na usnama, ali to ne dolazi od srca. Osobe koje
odgovaraju ovome opisu, označavaju se onima koji se klanjaju zlatom teletu.
Egipćani su bili ovakvoga karaktera više nego drugi, a pošto su poznavali
korespondencije i reprezentative više od ostalih nacija, pravili su razne vrste idola,
što se vidi iz egipatskih idola koji još uvek postoje. Ali glavni idol bilo je tele, čime
su želeli da označe svoje spoljašnje dobro u bogoštovanju. Ali kada se znanje
korespondencija i reprezentativa, u kome su bili veštiji od ostalih, izokrenulo u
magijske svrhe, tada je tele dobilo suprotno značenje, a to je bilo uživanje
spoljašnjih ljubavi; a kada su postavili tele u hramove i klanjali mu se kao bogu,
ono je označavalo takvo uživanje u bogoštovanju.
Kako je Izrailjska nacija sa sobom ponela iz Egipta ovu idolatričnu ideju, stoga
kada se teletu, u vezi s tom nacijom, klanjalo kao bogu, ono je označavalo uživanje
ljubavi te nacije u bogoštovanju. Priroda tih ljubavi vidi se iz onoga što je pokazano
u navedenim odlomcima gore, br.10396. Jer su bili u to vreme, kao što su i danas,
u ljubavi prema sebi i ljubavi prema svetu više od drugih. Da su i danas odani
ljubavi prema svetskim stvarima, dobro je poznato, jer vole srebro i zlato ne radi
njihove koristi, nego radi njih samih; a to je ljubav najviše svetska od svih, pošto je
prljavi tvrdičluk. Po izgledu, na njih ne utiče ljubav prema sebi, ali ona leži
sakrivena unutra u njihovim srcima, kao kod onih koji su prljavo škrti. Da kod njih
nema ljubavi prema bližnjem, i to je dobro poznato; i u meri u kojoj je ovo slučaj
kod bilo koga, toliko nad tim čovekom vlada ljubav prema sebi. Iz svega ovoga
sada se vidi šta je označeno zlatnim teletom koje je Aron načinio za tu naciju.
Značenje teleta u sledećim odlomcima je isto, Egipat je lepa junica; ali pogibao
ide, ide sa severa. I najamnici su njegovi usred njega kao teoci ugojeni (Jer. XLVI,
20, 21). I kod Davida, Načiniše tele kod Horiva, i klanjahu se kipu. Menjahu slavu
svoju na priliku vola, koji pase travu. (Psalam XVI, 19, 20). I kod Osije, I sada
jednako greše i grade sebi lijući od srebra svojega po razumu svome likove, koji su
svi delo umetničko, a oni govore za njih: ljudi koji prinose žrtve, neka cjeluju teoce
(XIII, 2). I kod Isaije, I jednorozi će sići s njima i junci s bikovima; zemlja će se
njihova opiti od krvi i prah će njihov utiti od pretiline (XXXIV, 7). Ponovo, Jer su
uredbe u naroda taština, stanovi su njihovi napušteni; onde će pasti tele i onde će
legati, i poješće mu grane. Kad se posuše grane, polomiće se, i žetva će se posušiti
(XXVII, 10, 11). I kod Davida, Ukroti zver u ritu, krdo volova s teocima naroda, da
bi popadali pred tobom sa šipkama srebra, on raspe narode (Psalam LXVIII,30). I
kod Jeremije, I predaću ljude koji prestupiše moj zavet, koji ne izvršiše reči zaveta
koji učiniše preda mnom, rasekavši tele na dvoje i prošavši između polovina,
knezove Judine i knezove Jerusalimske, dvorane i sveštenike i sav narod ove
zemlje, koji prođoše između polovina onoga teleta. Predaću ih u ruke neprijatelja
njihovih u ruke onima koji traže dušu njihovu, i mrtva će tela njihova biti hrana
pticama nebeskim i zverima poljskim (XXXIV, 18-20). Kod Osije, Postavljaju careve,
ali ne od mene; podižu knezove za koje ja ne znam; od srebra svojega i zlata
svojega grade sebi likove, da se istrebe. Ostavilo te je tele tvoje, Samarijo, jarost
se moja raspalila na njih; dokle se neće moći očistiti? Jer je i ono od Izrailja; načinio
ga je umetnik, i nije Bog; tele će Samarijsko otići u komade (VIII, 4-6). Svi se ovi
odlomci mogu naći objašnjeni, br. 9391.
10408. I rekoše: ovo su bogovi tvoji, o Izrailje. Da ovo označava, čemu se treba
klanjati (šta treba bogoštovati) iznad svega, vidi se iz značenja bogova, koji
označavaju stvari kojima se klanja; stranim bogovima se, u istinitom smislu,
označavaju obmane, u ovome slučaju kako obmane tako i zla, jer rezani likovi, što
je oznčeno Aronovim pravljenjem zlata tesanom alatkom, označava obmanu, a
izlivenim likom označava se zlo te obmane. Da strani bogovi označavaju obmane i
zla iz toga u bogoštovanju, vidi br. 4402 kraj, 4544, 7873, 8867, 8941.
10409. Koji te izvedoše iz zemlje Egipatske. Da ovo označava, koji su vodili, vidi
se iz značenja izaći iz zemlje Egipatske, kada se to odnosi na one koji su u
spoljašnjim stvarima bez unutrašnjeg, što označava voditi samoga sebe. Jer se
zemljom Egipatskom, kad se odnosi na takav narod, označava služenje, a sa izaći iz
nje, označava se voditi sebe. Jer ovim se rečima označava obrnuto od onoga što te
reči označavaju kada se kažu za one koji su u onome što je unutrašnje, a u isto
vreme i u spoljašnjim stvarima. Jer u odnosu na ove potonje, ove reči označavaju
biti vođen od Gospoda, stoga biti uzdizan od prirodnog čoveka u duhovnog, ili od
sveta u nebo, stoga od služenja u slobodu; ali kad se odnose na one koji su u
spoljašnjim stvarima bez unutrašnjeg, one označavaju biti vođen samim sobom; a
to nije biti uzdizan u nebo, nego biti bačen u pakao, stoga iz slobode u služenje. Da
se služenje sastoji u tome da se čovek sam vodi, a sloboda u tome da Gospod vodi,
vidi br. 2892, 9096, 9589-9591. (prim. prev. -stanje preporoda se sastoji u tome da
čovek ima privid da sam sebe vodi, ali zna i priznaje da ga u stvari Gospod vodi.
Tako je i u dobru i u istini u isto vreme.)
Ali pošto takve osobe veruju da Božansko ne radi ništa u čoveku, i da on vodi
samog sebe, a tako isto da je to sloboda, na ovome ćemo predmetu malo da
progovorimo. Oni koji se drže ovoga mišljenja i koji su u ovo ubeđeni, to su oni koji
vole same sebe i svet iznad svega; jer ono što vole iznad svega, tome se klanjaju
kao bogu. Mnogi su danas u Hrišćanstvu ovakvoga karaktera, a to sam saznao od
takvih osoba u drugom životu. Jer posle svog života u telu, čovek postaje duh, i
tada je potpuno isti u osećanju, ljubavi, misli i verovanju, kao što je bio dok je bio u
telu. Rekoše da su se u tome utvrdili sami sudeći po tome što čovek postiže
dostajanstva i bogatstva, ne od Božanske pomoći i od Proviđenja, nego svojom
vlastitom inteligencijom i pameću, a ponekad i srećom, ali uvek iz uzroka koje oni
vide u ljudima, pa kažu da svako iskusvo tome svedoči, jer zločesti, lukavi, i
bezbožni, često se uzdižu u dostojanstva i postaju bogati više nego dobri, što ne bi
bio slučaj kad bi Božansko vladalo. Ali, bi mi dopušteno da im kažem, da tvrdnje
zasnovane na ovakvim stvarima, da je umovanje zasnovano na čistim zabludama ,
to jest, da su u tami u pogledu uzroka. Jer oni veruju da je biti uzdignut u
dostojanstva i steći bogatstvo u većem obilju nego drugi, da je to suštinsko dobro
koje Božansko daje čoveku, i da se Božanski blagoslov, kako oni nazivaju ove
stvari, sastoji samo u ovim stvarima. Dok u stvari, takve stvari su više prokletstvo
onima koji vole sami sebe i svet više od svega drugoga. Jer, u onoj meri u kojoj se
uzdižu u počasti i stiču bogatstvo svojim vlastitim naporom i veštinom, u toj meri
ih obuzima ljubav prema sebi i svetu, sve dok na kraju ne stave sve srce u te stvari,
i ne smatraju ih jedinim dobrom, to jest, jedinim sredstvom kojim se postiše
čovekovo zadovoljstvo i sreća. Ali te stvari imaju svoj kraj zajedno sa čovekovim
životom u svetu, dok su dobro, zadovoljstvo i sreća koje Božansko daje i proviđa
čoveku, večni i nemaju kraja; stoga su ovo pravi blagoslovi. Ono što je vremensko,
ne može se uporedii s večitim, kao što se ono što je krajno ne može da se uporedi
s onim što je besknačno u vremenu. Ono što traje u vremenu, jeste; a ono što
završava u vremenu, nije. Ono što jeste, to Božansko proviđa; ali ne i ono što nije,
osim onoliko koliko vodi k onome što jeste; za Jehovu, koji je Božansko samo,
jeste i ono što je od Njejga, tako isto je jeste. Stoga se vidi šta je kvalitet onoga što
je dato i proviđeno od Božanskog, a šta je kvalitet onoga što čovek sam stekne.
Pored toga, Božansko vodi svakoga čoveka preko njegovog razuma, bez čega se
nijedan čovek ne bi spasio. To je razlog da Božansko ostavlja čoveka slobodnim, i
ne dira u to. To je razlog što zao čovek uspeva u svojim domišljanjima i lukavim
spletkama, koje su iz njegovog razuma, ali zadovoljstvo koje postiže završava se s
njihovim životom u svetu, i ono /to zadovoljstvo/ je neuspelo; dok stvari koje su
proviđene za dobro preko Božanskog, nemaju kraja, i one uspevaju i postaju izvor
sreće u večnosti. Razgovarao sam s nekima koji su bili takvoga karaktera u svetu,
koji su odgovorili da tada nisu mislili o tome šta je dobro, šta uspeva, i šta je to biti
srećan u večnosti; i da, kad su bili u onome što su voleli (što su bile njihove
ljubavi), sasvim su poricali da čovek živi posle smrti; i da i kad bi postigli slavu i
bogatstvo, mislili su da nema drugog dobra; u stvari, nisu verovali ni u nebo, ni u
Božansko; rekoše da stoga nisu znali šta je to biti vođen od Božanskog. Oni koji su
se bili utvrdili u ovim idejama preko doktrine i života u svetu, ti ostaju takvi i u
drugom životu. Unutrašnje su im stvari zatvorene, pa stoga nemaju komunikacije s
nebom; samo su im spoljašnje stvari otvorene, preko kojih imaju komunikaciju
samo s paklovima. Neki od ovih, koji su domišljatošću, prevarama, i lukavošću bili
postigli počasti i bogatstvo, postaju tamo magovi (vračevi). Oni se vide ispod
zadnjica, sedeći za stolom, s kapama spuštenim do obrva; i tako ozbiljno
ramišljajući kao da sakupljaju ono što bi im služilo kao magovima, verujući da
mogu da sami sebe vode pomoću takvih stvari. Njihov govor izlazi između zuba s
nekim šištavim zvukom; a posle, kada se opustoše, bacaju se u jamu sa širokim
dnom koja je sasvim mračna; svetlo njihovog razuma tamo je zamračeno, pa su
stoga glupavi. Video sam da su tamo bili bačeni neki koji su u svetu smatrani
intelektualno superiornim.
10410. (5) A Aron vide. Da ovo označava odobravanje, vidi se iz značenja
videti, što označava odobravanje. Da ovde videti označava odobravanje, vidi se iz
toga što je sagradio oltar, i proglasio svetkovinu pred njim; jer se Aronom
predstavlja spoljašnje Reči, i bogoštovanje odvojeno od onoga što je unutrašnje,
br. 10397; a ovo odobrava sve ono što čini čovekova vlastita inteligencija i njegova
vlastita ljubav, što je označeno livenim teletom od zlata načinjenim Aronovom
tesanom alatkom, kao što je opisano u onome što sledi.
10411. I načini oltar pred njim. Da ovo označava bogoštovanje, vidi se iz
značenja oltara, što je glavni reprezentativ Bogoštovanja, vidi br. 4541, 8935,
8940, 9714, 10242, 10245, ali bogoštovanja đavola u ovom slučaju, jer oni koji su
u spoljašnjim stvarima bez unutrašnjeg , ti imaju komunikaciju s paklovima, a ne sa
nebesima; jer čovekovo unutrašnje je njegovo nebo, a njegovo spoljašnje je njegov
svet. Isto tako, njegovo unutrašnje stvoreno je na sliku neba, stoga je takvo da
prima ono što je tamo; dok je njegovo spoljašnje stvoreno na sliku sveta, da bi
primalo stvari koje su tamo, vidi odlomke navedene u br. 9279, 10156. Stoga ,kada
je unutrašnje zatvoreno, i nebo je zatvoreno; a u tome slučaju nebo više ne vlada
nad njegovim spoljašnjim, nego pakao; stoga njihovo bogoštovanje nije više
Božansko nego đavolsko. Doduše, oni govore o onome što je Božansko, i
bogoštuju ga, ali na spoljašnji, a ne na unutrašnji način, to jest, usnama , a ne
srcem. Stoga, oni koji bogoštuju drugačije, ti ne bogoštuju Božansko radi njega
samoga, nego radi sebe i sveta. Gde je srce, tamo je i bogoštovanje. Stoga je očito
da pravljenjem oltara pred zlatnim teletom označava bogoštovanje đavola.
10412. I povika Aron i reče: sutra je praznik Jehovin. (prim. prev.- čitalac će
primetiti da se u latinskom Jehova i Božansko ovde ne štampaju velikim slovima,
suprotno autorovom običaju. Čitalac će možda videti razlog za to kada prouči
odlomak i objašnjenje). Da ovo označava da je ovo Crkva sama koja treba da se
slavi, i samo božansko (vidi gornju primedbu) koje treba da se neprekidno
obožava, vidi se iz značenja praznika, što označava bogoštovanje Crkve u vezi sa
praznikom, jer na praznične dana bilo je slavljenja; stoga se proglašavanjem
praznika označava Crkva sama koja treba da se slavi. Da to označava samo
božansko koje treba da se obožava, označeno je praznikom koji se naziva
praznikom Jehovi, i iz značenja sutra, što označava ono što je večito i neprekidno,
vidi br. 3998, 7140, 9939. Pored toga, oni koji su u spoljašnjim stvarima bez
unutrašnjeg, žele da ih se bogoštuje kao bogove, a ono što je njihovo vlastito da se
obožava kao Božansko, onoliko koliko se usuđuju zbog naroda. Iz ovoga se može
zaključiti, da oni u srcima poriču ono što je Božansko, i da sami oni neprekidno
teže uzvišenim stvarima i , ako ne naiđu na protivljenje, ka najuzvišenijim
stvarima, na kraju ka prestolu Božijem, kao što se vidi po onima koji su u Reči
označeni Vavilonom, koji uzimaju svu moć od Gospoda u nebu i na zemlji, i
pripisuju je sebi samima, da mogu da otvaraju i zatvaraju nebo kako im se svidi. Da
je takav njihov karakter, vidi se iz Isaije, Tada ćeš izvoditi ovu priču o caru
Vavilonskom: pakao dolje uskoleba se tebe radi. Kako pade s neba, zvezdo Danice,
kćeri zorina? kako se obori na zemlju koji si gazio narode? A govorio si u srcu
svome: izaći ću na nebo, više zvezda Božijih podignuću presto svoj, i sešću na gori
zbornoj na strani severnoj; i Izaći ći na visine nad oblake, izjednačiću se
saSvevišnjim. A ti se u pakao svrže, u dubinu grobnu (XIV, 4, 9, 12-15). Da je car
vavilonski naredio da mu se klanjaju kao bogu, vidi se iz Danila, pogl. VI,
Vavilonom se označavaju oni koji su sveti u spoljašnjim stvarima, ali svetogrdni u
unutrašnjim; stoga označava one koji žele da se uz pomoć svetih stvari Crkve
uzdignu u dostojanstvima i u bogatstvu iznad drugih, kao ciljevima. S ovakvim
ljudma slično je i u drugom životu. I tamo oni u srcu poriču Božansko, i pokušavaju
da se zlim veštinama učine bogovima. Nastanjuju se na visokim gorama i jednog
između sebe proglase bogom, pa ga i obožavaju; međutim, dok su u profanom
bogoštovanju, na gori se otvori provalija, koja ih proguta, i tako se bacaju u pakao.
Da je ovakav slučaj, bilo mi je dato da vidim nekoliko puta.
10413. (6) A sutradan ustavši rano. Da ovo označava podsticaj iz njihovih
ljubavi, vidise iz značenja ustavši rano, što označava potsticaj od njihovih ljubavi;
jer se jutrom označava stanje ljubavi, a ustajanjem, uzdizanje u njoj. Da jutro
označava stanje ljubavi, vidi br. 5962,8426,8812,10114,10134; i da ustajanje
označava uzdizanje, br. 2401,2785,2912,2927,3171,4103. Ali kada se kaže da
ustaju oni koji su u spoljašnjim stvarima bez unutrašnjeg, tada ustajanje ne
označava uzdizanje, nego potsticanje (potstrekivanje), a jutrom, ne stanje nebeske
ljubavi, nego stanje paklenske ljubavi. Jer kada su zli u takvom stanju, oni su u
svome jutru; jer u tome slučaju su u uživanju svog života, pošto su tada u svojim
ljubavima. Razlika između uzdizanja u stanja svojih ljubavi kod dobrih i kod zlih je
u tome što se dobri tada uspinju a zli se spuštaju. Jer ljubavi kod dobrih su
nebeske ljubavi, koje služe njihovom uzdizanju i rastu srazmerno njihovom
uspinjanju u nebo; dok su ljubavi kod zlih paklene ljubavi koje ih vuku dole i koje
rastu srazmerno njihovom spuštanju u pakao. Stoga je očito da ustajanje jutrom,
kada se kaže za zle, ima značenje suprotno onome koje mu pripada kada se kaže
za dobre. Isto tako, u drugom životu, stanja duhova i anđela menjaju se u pogledu
ljubavi i vere, upravo kao i dani i godine što se razlikuju po toplini i svetlosti. Kada
je jutro onima koji su u nebima, oni su u stanju nebeske ljubavi, pa stoga i u njenoj
radosti; dok su oni u paklovima u stanju paklenske ljubavi, stoga i u njenim
mukama; jer tada svaki želi da bude najveći, i da prisvoji sve što drugima pripada,
iz čega potiču najgore mržnje, divljaštvo i okrutnosti, a koje su stvari ozmačene
paklenim ognjem.
10414. I prinesoše žrtve paljenice i žrtve zahvalne. Da ovo označava
bogoštovanje svojih ljubavi, stoga svojih uživanja i njihovih obmana, vidi se iz
značenja žrtava paljenica i žrtava zahvalnih, koje označavaju svo bogoštovanje
uopšte, vidi br. 6905, 8936, 10042; i da žrtve paljenice označavaju bogoštovanje iz
dobra ljubavi, a žrtve zahvalne da označavaju bogoštovanje iz istina vere, vidi br.
8680, 10053. Stoga u obrnutom smislu, žrtve paljenice označavaju bogoštovanje iz
vlastitih ljubavi, koje je bogoštovanje iz svojih uživanja, koja su zla; a žrtvama
zahvalnim se označava bogoštovanje iz obmana izvedenih odatle. Naziva se
bogoštovanje ljubavi, jer se bogoštuje ono što se voli, a ljubav bogoštuje.
10415. I poseda narod te jedoše i piše. Da ovo označava njihovo usvajanje, vidi
se iz značenja jedenja i pijenja, što označava usvajanje; jedenje, usvajanje zla, a
pijenje usvajanje obmane. Da jedenje označava usvajanje dobra, vidi br. 3168,
3513 kraj, 3596, 3832, 9142; stoga u obrnutom smislu, označava usvajanje zla, br.
4745; a da pijenje označava usvajanje istine, a otuda u obrnutom smislu usvajanje
obmane, br. 3069, 3168, 3832, 8562, 9412.
10416. A posle ustaše da igraju. Da ovo označava prijatnost njihovih
unutrašnjih stanja i pristajanje, vidi se iz značenja igrati, što označava veselje
(prijatnost) njihovih unutrašnjih stanja, jer igra dolazi od toga, pošto je ona telesno
pokretanje koje je proizvod veselosti uma, a sve svetkovanje i radost potiču od
uživanja ljubavi koje ima čovek. Označeno je i pristajanje, jer svaka unutrašnja
prijatnost slaže se sa tim; ako ima nekog neslaganja ili protivljenja, veselje
(prijatnost) nestaje. Unutrašnja prijatost je svojstvena (urođena) čovekovoj
slobodi, a sva je sloboda od ljubavi koja se ne protivi. Pošto se u Reči unutrašnje
stvari opisuju spoljašnjim, to su tako i radost i prijatnost čovekovih unutrašnjih
stanja opisani igranjem i plesanjem, kao u sledećim odlomcima, I grad će se
sazidati gomili svojoj (na mestu svom), i iz njega će izlaziti hvale i glas ljudi koji
igraju (Jer. XXX, 18, 19). I kod istoga proroka, I opet ću te sazidati, i bićeš sazidana,
devojko Izrailjeva, opet ćeš se veseliti bubnjima svojim i izlaziti sa zborom
igračkim. I doći će i pevaće na visini Sionskoj, i steći će se k dobru Jehovinom, k
žitu i k vinu i k ulju, i biće kao vrt zaliven. Tada će se veseliti devojka u kolu, i
momci i starci zajedno, i promeniću žalost njihovu na radost, i utešiću ih, i
razveseliću ih po žalosti njihovoj (XXXI, 4, 12, 13). I kod Zaharije, Ulice grada biće
pune momaka i devojaka koji igraju (VIII, 5). Kod Davida, Hvalite ime njegovo
pokličući, u bubanj i gusle neka mu igraju (Psalam CXLIX, 2,3; CL, 4). Ponovo,
Okrenuo si žalost moju u igru (XXX, 11). I kod Jeremije, radost srca našega
prestade; naša se igra pretvori u žalost (Plač V, 15). Zato što igre i plesovi
označavaju radosti i veselja unutrašnjih stanja ljubavi, stoga kada su se Egipćani
utopili u Sufskom moru, Miriam sa ženama izađe s bubnjevima i sviralama (Izlazak
XV, 20); i zbog toga je David, kada je kovčeg bio donesen iz doma Obed-Edomova
u Davidov grad, plesao i igrao od radosti pred Jehovom (Samuilova VI, 12, 16). Da
se unutrašnje stvari objašnjavaju i opisuju u Reči spoljašnjim stvarima, vidi se iz
ovih reči kod Davida, Gle, more veliko i širiko, tu gmižu bez broja, životinja mala i
velika; tu lađe plove, krokodil, kojega si stvorio da se igra po njemu (Psalam CIV,
25, 26).
Onaj ko ne zna da ima duhovni smisao u svakoj pojedinosti Reči, pretpostavlja
da se morem i lađama označavaju more i lađe, a Levijatanom kitovi koji su u
njemu, a igrom, njihove igre i udruživanja. Ali Reč, koja je Božanska u svakoj
najmanjoj pojedinosti, sastoji se od takvih stvari; ali kada se duhovne svari, koje su
označene, razumeju umesto njih, onda se vidi da su božanske. More, u
unutrašnjem smislu, označava grupe doslovnih istina , stoga istine u memoriji
označavaju ono što je spoljašnje kod čoveka i u Crkvi; lađe označavaju poznanja i
doktrinarne stvari iz Reči; Levijatan označava opšte znanje , a igra označava radost
iz toga. Da more označava grupe istina u memoriji, vidi br. 28, 2850, 8184, 9340;
da lađe označavaju znanja i doktrinarne stvari iz Reči, br. 1977, 6835; a da
Levijatan označava znanje uopšte, br. 7293; tako igra označava veselje i radost
koja izvire iz onih stvari kada se znanja potvrđuju duhovnim stvarima, i kada se
slažu s njima.
10417. Stihovi 7-14. 7. A Jehova reče Mojsiju: idi, siđi, jer se pokvari tvoj narod,
koji si izveo iz zemlje Egipatske. 8. Brzo zađoše s puta, koji sam im zapovedio;
načiniše sebi tele liveno, i pokloniše mu se, i prinesoše mu žrtvu, i rekoše: ovo su
bogovi tvoji, Izrailje, koji te izvedoše iz zemlje Egipatske. 9. Još reče Jehova Mojsiju:
pogledah narod ovaj, i eto je narod tvrda vrata. 10. I sada pusti me da se raspali
gnev moj na njih i da ih istrebim; ali od tebe ću učiniti narod velik. 11. A Mojsije se
zahvali Jehovi Bogu svojemu, i reče: za što se, o Jehova, raspaljuje gnev tvoj na
narod tvoj, koji si izveo iz zemlje Egipatske silom velikom i rukom krepkom? 12. Za
što da govore Egipćani i kažu: na zlo ih izvede, da ih pobije po planinama i da ih
istrebi sa zemlje? Povrati se od gneva svojega, i požali narod svoj oda zla. 13.
Opomeni se Avrama, Isaka, i Izrailja, slugu svojih, kojima si se sobom zakleo i
obrekao im: umnožiću seme vaše kao zvezde na nebu, i zemlju ovu, za koju
govorih, svu ću dati semenu vašem da je njihova do veka. 14. I ražali se Jehovi
učiniti zlo narodu svojemu, koje reče. 7. A Jehova reče Mojsiju: označava opažanje i
pouku o unutrašnjoj prirodi Izrailjske nacije; idi, siđi, označava gledanje u njihove
spoljašnje stvari; jer se pokvari tvoj narod, označava da su se sasvim otkrenuli od
Božanskog; koji si izveo iz zemlje Egipatske, označava za koje si verovao da ih vodi
Božansko. 8. Brzo zađoše s puta, koji sam im zapovedio, označava da su se udaljili
od Božanske Istine; načiniše sebi tele liveno, označava bogoštovanje koje se slaže
s uživanjem ljubavi te nacije; i pokloniše mu se, i prinesoše mu žrtvu, označava da
su to bogoštovali kao suštinsko dobro i kao suštinsku istinu; i rekoše: ovo su bogovi
tvoji, Izrailje, označava da to treba da se bogoštuje iznad svega; koji te izvedoše iz
zemlje Egipatske, označava koji su vodili. 9. Još reče Jehova Mojsiju, označava dalju
pouku; pogledah narod ovaj, označava ono što se proviđa; i eto je narod tvrda
vrata, označava da oni ne primaju influks od Gospoda; 10. I sada pusti me,
označava da ne treba tako tvrdokorno ići za tim; da se raspali gnev moj na njih i
da ih istrebim, označava da se oni odvraćaju od unutrašnjih stvari, stoga od
Božanskih stvari, tako da treba da nestanu; ali od tebe ću učiniti narod velik,
označava da će Reč drugde biti dobra i izvanredna. 11. A Mojsije se zahvali Jehovi
Bogu svojemu, označava da se Gospod iz milosti setio (oprostio); reče, zašto se, o
Jehova, raspaljuje gnev tvoj, označava odvraćanje od te nacije; na narod tvoj, koji
si izveo iz zemlje Egipatske, označava uzdizanje iz toga; silom velikom i rukom
krepkom? označava Božanskom Moći. 12. Zašto da govore Egipćani i kažu,
označava one koji su samo u spoljašnjim stvarima; na zlo ih izvede, da ih pobije po
planinama, označava da oni koji su u dobrom samo što nisu nestali; i da ih istrebi
sa zemlje? označava da oni koji su u dobru, skoro da su nestali; Povrati se od
gneva svojega, označava da otkretanje od te nacije bude takvo da ih ne povredi, i
požali narod svoj oda zla. (pokaj se zbog zla protivu tvog naroda), označava
milost za njih. 13. Opomeni se Avrama, Isaka, i Izrailja, slugu svojih, označava radi
neba i Crkve; kojima si se sobom zakleo, označava potvrđivanje od strane
Božanskog; i obrekao im: označava proviđanje i proviđenje; umnožiću seme vaše
kao zvezde na nebu ,označava dobra i istine i znanja o njima; i zemlju ovu, za koju
govorih, svu ću dati semenu vašem, označava od kojih je nebo i Crkva; da je
njihova do veka, označava večni život. 14. I ražali se Jehovi učiniti zlo narodu
svojemu, koje reče, označava milost za njih.
10418. (7) I Jehova reče Mojsiju: Da ovo označava opažanje i pouku o
unutrašnjoj prirodi Izrailjske nacije, vidi se iz značenja spuštanja sa Gore Sinajske,
što označava govoriti, kad se kaže o Jehovi, što označava opažanje i pouku, vidi
odlomke navedene u br. 10280, 10290. Da je to bilo o unutrašnjoj prirodi
Izrailjeske nacije, vidi se iz onoga što sledi, jer se tu govori o toj naciji, i o korakteru
njenog bogoštovanja.
10419. Idi, siđi. Da ovo označava pogled u njihove spoljašnje stvari, vidi se iz
značenja silaziti s Gore Sinajske, što označava gledati u, nadgledati, i ispitati; jer se
Gorom Sinajskom označava nebo, iz kojega dolazi Božanska istina, br. 9420; otuda
silaziti u duhovnom smislu, ne označava silaziti telom, nego umom, stoga označava
pogledati i ispitati.
10420. Jer se pokvari narod tvoj. Da ovo označava da su se sasvim otkrenuli od
Božanskog, vidi se iz značenja pokvariti se, kada se kaže o bogoštovanju, što
označava otkrenuti se od Božanskog; jer sva pokvarenost i neiskrenost u
bogoštovanju je vraćanje /natrag/ i odvraćanje od Božanskog. Pošto se pomenulo
otkretanje, ukratko će se objasniti kako slučaj stoji. Oni koji su u spoljašnjim
/stvarima/ odvojeno od unutrašnjeg, svi se otkreću od Božanskog, jer gledaju na
izvan i nadole, a ne unutra i nagore. Čovek gleda unutra ili nagore, kad mu je
unutrašnje otvoreno, to jset, kada je u nebu; a gleda naizvan i nadole, kad je
njegovo unutrašnje zatvoreno a samo spoljašnje otvoreno, jer je ovo poslednje
utonuto u svet. Stoga kada je spoljašnje odvojeno od unutrašnjeg, čovek se ne
može uzdignuti u više stvari. To je razlog da su za te osobe sve stvari, koje
pripadaju nebu i Crkvi, u gustoj tmini, stoga one u njih ne veruju, i odriču ih srce, a
neke i ustima.
Kad nebo deluje u čoveku, što je slučaj kad je unutrašnje otvoreno, ono ga odvaja
od ljubavi prema sebi i svetu, kao i od obmana koje izviru iz toga izvora; jer kad se
unutrašnje uzdiže, i spoljašnje se uzdiže, jer je tada pogled uperen u istom pravcu,
jer je u potčinjenosti. Ali kad se unutrašnje ne može uzdigniti, jer je zatvoreno,
spoljašnje gleda samo prema sebi i svetu, jer ljubavi prema sebi i svetu
prevladavaju. Ovo se isto tako naziva gledanjem nadole, jer je prema paklu, jer ove
ljubavi tamo vladaju, a čovek nad kojim vladaju, isto tako je pod vlašću onih koji su
tamo, iako toga nije svestan. Isto tako, on se unutrašnjim otkreće od Gospoda, jer
Mu okreće leđa, dok se licem okreće prema paklu. Ovo se ne može videti u čoveku
dok živi u telu; naime, ono što njegova misao i volja čine, to čini njegov duh koji se
otkreće na drugu stranu; jer duh je ono što misli i hoće u čoveku. Da je ovakav
slučaj, sasvim je jasno u drugom životu, gde se duhovi okreću u skladu sa svojim
ljubavima. Oni koji vole Gospoda i bližnjega, gledaju neprekodno prema Gospodu;
zaista, a što je za divljenje, On je pred njihovim licem bilo na koju stranu da se telo
okrene. Jer u duhovnom svetu, nema strana sveta, kao u prirodnom svetu, nego se
one određuju svačijom ljubavlju, i to je ono što ga okreće. Dok oni koji vole sebe i
svet iznad svih stvari, otkreću svoje lice od Gospoda, i upravljaju ga prema paklu, i
to svaki prema onima tamo koji su u sličnoj ljubavi s njim, i tako kuda god da
okreće svoje telo. Iz ovoga se vidi na šta se misli kad se kaže da se neko otkreće od
Božanskog, kao i šta je označeno u Reči vraćanjem (okretanjem) natrag, kao kod
isaije, Tada će se vratiti natrag i posramiti koji se uzdaju u lik rezani (XLII, 176). I
kod Davida, ne odstupi natrag srce naše (Psalam XLIV, 18). I kod Jeremije, jer je
mnogo grehova njihovih, i silni su odmeti njihovi (V, 6). Ponovo, Ko padne, ne
ustaje li? ko zađe, ne vraća li se? Zašto je zašao (odstupio) taj narod Jerusalimski za
svagda; neće da se obrate (VIII, 4, 5). Ponovo, Bežite , obratite se, zavrite se
duboko (XLIX, 8); i u nekoliko drugih odlomaka.
10421. Koji si izveo iz zemlje Egipatske. Da ovo označava one za koje si
verovao da ih Božansko vodi, vidi se iz značenja izvesti iz zemlje Egipatske; što
označava uzdignuti iz spoljašnjeg u ono što je unutrašnje, stoga voditi ka
Božanskom; jer se sa izvesti označava uzdigniti se iz onoga što je spoljašnje u ono
što je unutrašnje, a Egiptom se označava prirodni ili spoljašnji čovek, iz kojega se
uzdiže. Da izvesti označava uzdignuti iz onoga što je spoljašnje u ono što je
unutrašnje, vidi br. 3084, 4539, 4669, 5406, 5817; i da se Egiptom označava
prirodno ili spoljašnje, vidi navedene odlomke, br. 9391.
10422. (8) Brzo zađoše sa puta, koji sam im zapovedio. Da ovo označava da su
se udaljili od Božanske Istine, vidi se iz značenja zaći s puta, što znači odvojiti se od
istine. Jer zaći s puta je odvojiti se, jer oni koji su u spoljašnjem odvojenim od
unutrašnjeg, ti se odvajaju; a put označava istinu, o čemu ćemo ubrzo govoriti. Oni
se u stvari odvajaju od Božanske Istine same, jer se kaže, s puta koji im zapovedi
Jehova. Da put označava istinu, je zbog izgleda u duhovnom svetu, gde se vide
putevi i staze, a u gradovima ulice i nizovi kuća; a duhovi idu samo u onome
pravcu gde su oni duhovi s kojima su u društvu kroz ljubav. To je zašto se karakter
duhova tamo, u pogledu istine, pozna po putu kojim idu; jer sva istina vodi svojoj
vlastitoj ljubavi, jer se istinom naziva ono što potvrđuje ono što se voli. To je razlog
da u običnom ljudskom govoru put označava istinu; jer ljudski govor ovaj izraz
vuče, kao i druge izraze, iz duhovnoga sveta. Stoga u Reči, put, staza, puteljak,
trag, ulica, i niz kuća, označavaju istine, a u obrnutom smislu obmane, što se vidi iz
sledećih odlomaka: Stanite na putovima i pogledajte, i pitajte za stare staze, koji je
put najbolji (Jer. VI, 16). Ponovo, Popravite svoje putove i dela svoja, ne uzdajte se
u lažne reči (VII, 3-5). Ponovo, Ne učite se putu kojim idu narodi (X, 2). Učiniću
svakome prema putovima njegovim, prema plodovima ruku njegovih (XVIII, 10). I
spotiču se na svojim putovma, na starijim stazama, da hode stazama puta
neporavnjena (XVII, 15). Ponovo, Pokaži mi putove svoje, o Gospode; uči me
stazama svojim. Vodi me u istini svojoj (Psalam XXV, 4,5). A u knjizi o Sudijama, Za
vremena Jahelina, nesta putova, i koji iđahu stazama, iđahu krivim putovima (V,
6). I kod Isaije, Svrnite s puta, odstupite od staze. I uši će tvoje slušati reči iza tebe
gde govori: to je put, idite njim, ako biste svrnuli na desno ili na levo (XXX, 11, 21).
Ponovo, Putovi opusteše, putnici ne putuju (XXXIII, 8). Ponovo, I onde će biti nasap
i put, koji će se zvati sveti put; neće ići po njemu nečisti, nego će biti iza njih; ko
uzide njim, ni lud neće zaći (XXXV, 8). Ponovo, Glas je nekoga u pustinji: pripravite
put Jehovin, poravnite u pustinji stazu Bogu svojemu. S kim si se dogovarao i koga
si urazumio i naučio putu suda, naučio ga znanju i pokazao mu put razuma? (XL, 3,
14). Ponovo, Da kažeš sužnjima: izidite; onima koji su u mraku: pokažite se. I sve
gore svoje obratiću u pustinju, i staze će moje biti povišene (XLIX, 9, 11). Ponovo,
Puta mirnoga ne znaju, i na putovima njegovim nema pravde; izvrnuše putove za
sebe, onaj koji ide po njima neće znati mira (LIX, 8). Ponovo, Pripravite put narodu,
poravnite, poravnite put, uklonite kamenje, Recite kćeri Sionskoj, evo, Spasitelj
tvoj ide (LXII, 10, 11). Ponovo, Učinio sam put po moru, stazu po vodama velikim.
Još ću načiniti u pustinji put, reke u suvoj zemlji (XLIII, 16, 19). A kod Mojsija,
Proklet da je koji bi zaveo slepca s puta (Zak. Ponovljeni XXVII, 18). A kod Mateja,
Idite dakle na raskršća, i koga god nađete, dovedite na svadbu (XXII, 9). I kod
Jovana, Isus reče, ja sam put, istina, i život (XIV, 6). U ovim odlomcima, i u nekoliko
drugih, putom se označava istina, a u obrnutom smislu, obmana.
10423. Načiniše sebi tele liveno. Da ovo označava bogoštovanje koje se slaže s
uživanjima te nacije, vidi se iz onoga što je gore pokazano, br. 10407, gde se
javljaju slične reči.
10424. I pokloniše mu se, i prinesoše mu žrtvu. Da ovo označava da su to
bogoštovali kao suštinsko dobro, i kao suštinsku istinu, vidi se iz značenja
bogoštovanja, što označava bogoštovati nešto kao suštinsko dobro; i iz značenja
žrtvovanja, što označava bogoštovanje nečega kao suštinske istine. Bogoštovanje
se odnosi na dobro koje je od ljubavi, a žrtvovanje na istinu koja je od vere, jer u
Reči, gde se pominje dobro, pominje se tako isto i istina, zbog nebeskog braka u
svakoj njenoj pojedinosti; vidi odlomke navedene, br. 9263, 9314. Da se žrtvovanje
odnosi na istinu, vidi br. 8680, 10053, i na bogoštovanje dobra, vidi se iz odlomaka
u Reči gde se javlja ovaj izraz.
10425. I rekoše: ovo su bogovi tvoji, o Izrailje. Da ovo označava ono što treba
da se bogoštuje iznad svega, vidi se iz onoga što je gore pokazano, br. 10408, gde
se javljaju slične reči.
10426. Koji te izvedoše iz zemlje Egipatske. Da ovo označava koji su te vodili,
vidi gore, br. 10409.
10427. (9) I Jehova reče Mojsiju: Da ovo označava dalje poučavanje, vidi se iz
značenja reći, kad se kaže o Jehovi, što označava opažanje i poučavanje, vidi
navedene odlomke, br. 10280, 10290.
10428. Pogledah narod ovaj. Da ovo označava ono što je proviđeno, vidi se iz
značenja provideti, vidi br. 2807, 2837, 2830, 3686, 3863; jer ono što Jehova vidi,
on vidi iz večnosti, a videti iz večnosti je prevideti i provideti.
10429. I eto je narod tvrdoga vrata. Da ovo označava da oni ne primaju influks
od Gospoda, vidi se iz značenja tvrdovrati, što označava ne primati influks; jer se
vratom označava povezanost i komunikacija stvari viših i nižih, stoga influks, vidi
br. 3542, 3603, 3695, 9913, 9914. A tvrdim označava se opiranje i odbijanje,
stoga ono što ne prima. Ovaj se narod tako naziva, jer su bili u spoljašnjim bez
unutrašnjeg; a oni koji su takvoga karaktera, odbijaju svaki influks koji dolazi od
neba ili od Gospoda; jer influks prolazi kroz unutrašnje u spoljašnje; pa stoga, kada
je unutrašnje zatvoreno, nema primanja Božanskog u spoljašnjem; jer se tada
prima samo ono što se uliva od sveta, stoga samo svetske, telesne, i zemaljske
stvari. Osim toga, u drugom životu, kada se ovakve osobe vide u svetlosti neba,
izgledaju kao da škrguću zubima, ili kao nešto dlakavo ili kao koštana supstanca
bez života, umesto glave i lica; jer lice korespondira onim stvarima koje pripadaju
unutrašnjem čoveku, a telo onima koje pripadaju spoljašnjem, dok vrat
korespondira njihovoj povezanosti. Ukratko će biti objašnjeno na šta se misli pod
spoljašnjim stvarima bez unutrašnjeg, a to je ono što je rečeno o toj naciji. Svaki
čovek ima unutrašnje i spoljašnje; unutrašnje je njegova misao i njegova volja, a
spoljašnje njegov govor i delo; ali unutrašnje kod dobrog čoveka razlikuje se
mnogo od unutrašnjeg kod zlog čoveka. Svaki ima unutrašnje, koje se naziva
unutrašnji čovek, i spoljašnje, koje se naziva spoljašnji čovek; unutrašnji čovek
stvoren je na sliku neba; dok je spoljašnji stvoren na sliku sveta, br. 9279. U slučaju
onih koji su u dobru ljubavi i istinama vere, unutrašnji čovek je otvoren, i pomoću
toga on je u nebu; dok kod onih koji su u zlima i njihovim obmanama, unutrašnji
čovek je zatvoren, a uz pomoć spoljašnjeg oni su samo u svetu; ovo su oni za koje
se kaže da su u spoljašnjim stvarima bez unjutrašnjeg: Ovi, istina, imaju
unutrašnje, ali ono pripada njihovom spoljašnjem čoveku koji je u svetu, a ne
pripada unutrašnjem čoveku koji je u nebu. Unutrašnje, koje pripada spoljašnjm
čoveku, kada je unutrašnji zatvoren, je zlo, doista prljavo, jer takvi misle samo o
svetu i o sebi, i žele samo stvari koje pripadaju svetu i sebi samom, a ne misle o
nebu i Gospodu, niti ih žele.
Stoga je očito šta je označeno sa biti u spoljašnjim stvarima bez unutrašnjeg.
Zato što je Izrailjeska nacija bila takvoga karaktera, stoga kada su bili u
svetom spoljašnjem, njihovo unutrašnje je bilo prljavo i nečisto, to jest,
puno ljubavi prema sebi i svetu, stoga puno prezrenja drugih u upoređenju
sa njima samima, okrutnosti, tvrdičluka, otimačine, Da ovo označava P i
sličnih stvari. Da je ta nacija bila takvoga karaktera, sasvim je jasno iz
Mojsijeve Pesme (Zak. Ponovljeni XXXII, 15-43); gde se opisuju po Jehovinoj
tzv. zaposvesti; kao i svuda kod JeremIje; na kraju Gospod Sam ih je opisao
kod Jevanđelista.
10430. (10) A sada pusti me. Da ovo označava da ne treba na tome tako
tvrdoglavo insistirati, vidi se iz značenja pustiti (trpeti), kada to kaže
Jehova o toj naciji; što označava da ne treba tako tvrdoglavo insistirati na
tome; jer Gospod nije izabrao tu naciju, nego ju je prihvatio, jer su oni tako
tvrdoglavo insistirali, vidi br. 4290, 4293, 7051, 7439; jer ta je nacija, više od
ostalih u celom svetu, bila naviknuta na post, i na dane žalosti, i nisu
prestajali dok ne bi postigli ono što su hteli. Ali, ovo insistiranje bilo je samo
radi njih samih, jer su imali žarku ljubav prema sebi i svetu, i to nije bilo radi
Božanskog. One koji su takvoga karaktera, njih se čuje, ali i pored toga ne
primaju ništa iz neba i Crkve, nego samo stvari koje pripadaju svetu, pod
uslovom da se drže uredaba i zakona u spoljašnjoj formi. To je ono zbog
čega, kada su u drugom životu, oni su među paklenim duhovima, izuzimajući
neke koji su bili u dobru, kao i njihovu decu. Otuda je očito da se sa sada me
pusti , označava da ne treba tako tvrdoglavo insistirati (biti uporan).
10431. Da se raspali gnev moj na njih i da ih istrebim. Da ovo označava da
radeći tako oni se odvraćaju od unutrašnjih stvari, stoga od Božanskih stvari,
tako da mora da nestanu, vidi se iz značenja raspaljenoga gneva, kada se
kaže za Jehovu, što označava odvraćanje od dela čoveka, o kojemu ćemo
ubrzo govoriti, i iz značenja istrebiti, kada to kaže Jehova, što znači nestati
zbog njihovog vlastitog zla. U mnogim odlomcima Reči, o Jehovi se kaže, da
se raspalio gnevom, da je ljut kao i da istrebljuje i razara. Ali izrazi su takvi,
jer tako izgleda čoveku koji se okrene od Gospoda, kao što je slučaj kada je u
zlu. Pa zato što ga se tada ne čuje, i zato što biva kažnjen, on veruje da se
Gospod gnevi na njega; iako se Gospod nikada ne gnevi, jer je on sama
milost i dobro samo. Iz toga se vidi šta je priroda slova u Reči; ona (Reč) se
razume u skladu s izgledom. Slično je i kada se kaže da se Jehova kaje, jer
On previđa sve stvari od večnosti. Iz toga se vidi u koliko grešaka padaju oni
koji , dok čitaju Reč, ne misle iznad smisla slova, i čitaju bez doktrine iz nje,
koja ih uči kakav je slučaj stvarno. Jer oni koji čitaju Reč vođeni doktrinom,
znaju da je Jehova milost sama i beskonačna dobrota, da on ne plamti
gnevom i ne istrebljuje. Jer iz te doktrine oni znaju i vide da se tako kaže u
skladu s izgledom koji se pokazuje čoveku. Da gnev i zlo dolaze od čoveka, a
ne od Gospoda, ali da se ipak kaže da su od Gospoda, označava okretanje od
Gospoda, br. 5934, 5798, 8483, 8875.
10432. Ali od tebe ću učiniti narod velik. Da ovo označava da će Reč drugde
biti dobra i izvanredna, vidi se iz reprezentacije Mojsija, koji označava Reč,
vidi navedene odlomke, br. 9372; i iz značenja nacije, što označava one koji
su u dobru, stoga u bezličnim smislu, dobro, vidi br. 1258, 1260, 1416, 1849,
6005, 8771. Kroz celu Reč, koriste se izrazi nacija i narod; nacijom se
označavaju oni koji su u dobru, a narodom oni koji su u istini, ili, u bezličnom
smislu, nacijom se oznčava dobro, a narodom istina, br. 10288. Kada se
stoga Reč označava Mojsijem, tada se nacijom kojoj on pripada, označava
dobro. Ovde je sledeći slučaj: sinovi Izrailjevi su bili prihvaćeni, jer je bilo
moguće da se Reč napiše preko njih; čiji spoljašnji ili prirodnoi smisao govori
o čisto svetskim stvarima, kojim unutrašnje korepondiraju. Takvi su bili svi
reprezentativi koji su postojali kod Izrailjeske nacije; a pošto je ta nacija bila
takvoga karaktera, bilo je moguće da se Reč napiše uz njihovu pomoć. Stoga
se vidi da kada se Mojsijem označava Reč, i kada se kaže o Izrailjskoj naciji
da treba da se istrebi ili da nestane, kada je Jehova rekao da će od Mojsija
načiniti veliku naciju, to označava da se Reč može napisani na drugome
mestu, tako da bude dobra i izvanredna.
Da je ovo značenje ovih reči, ne pokazuje se u slovu, ali se ipak može znati da je
tako po tome što imena osoba ne prelaze u nebo, nego menjaju ono što
ona označavaju. Na primer, kada se pomenu imena Avraama, Isaka, Jakova,
Mojsija, Arona, Davida, i drugih, tamo je nepoznato da čovek misli o tim
osobama; ona (imena) tamo potpunu iščeznu, i oblače se u duhovni smisao,
a to su stvari koje su označene tim osobama. Iz ovoga se vidi šta je smisao
ovih reči o Mojsiju, da će on postati narod veliki.
10433. (11) I Mojsije se pomoli Jehovi Bogu svojemu (I Mojsije potraži lica
Jehovina). Da ovo označava da se Gospod po milosti setio (oprostio), vidi se
iz reprezentacije Mojsija, koji označava Reč, vidi upravo gore, br. 10432; i iz
značenja lica, kada se kaže o Jehovi, što označava milost i svo dobro, vidi br.
222, 223, 5585, 7546; i iz značenja potražiti, što označava setiti se ; jer kad
se Mojsijem označava Reč, tada zamoliti ne znači zamoliti, nego ono što se
slaže s onim što se tvrdi, u ovom slučaju sa Reči; da je Jehova u Reči Gospod,
vidi navedene odlomke, br. 9373.
10434. I reče: Zašto se, o Jehova, raspaljuje gnev tvoj? Da ovo označava
otkrenuti se od te nacije, vidi se iz značenja gneva raspaljenog, kada se
govori o Jehovi, što označava otkretanje čoveka koji je u zlu, vidi gore, br.
10431.
10435. Na narod koji si izveo iz Egipta . Da ovo označava uzdizanje čak i iz ovoga,
vidi se iz značenja izvesti iz zemlje Egipatske, što označava biti uzdignut iz
spoljašnjih stvari u unutrašnje, vidi gore, br. 10421.
10436. Silom velikom i rukom krepkom. Da ovo označava uz Božansku pomoć,
vidi se iz značenja ruke krepke, kada se govori o Jehovi, što označava
Božansku moć, vidi br. 7188, 7189, 8050, 8069, 8153. Kakav je ovo slučaj,
vidi se iz nizova stvari u unutrašnjem smislu, koji je, da je Izrailjska nacija bila
u spoljašnjim stvarima bez unutrašnjeg, tako da se nisu mogli uzdizati prema
unutrašnjim stvarima, ali se reprezentativ Crkve mogao ustanoviti među
njima, i Reč se mogla tamo napisati, jer je Božanskom moći, komunikacija
još uvek bila moguća s nebom, preko spoljašnjih stvari bez unutrašnjih, i na
taj način dolazilo se do sličnog efekta kao da je postojalo unutranje u isto
vreme. O ovome vidi šta je bilo pokazao o toj naciji u navedenim odlomcima
gore, br. 10396; naime, da je preko spoljašnjih stvari kod njih, koje su stvari
bile reprezentativi unutrašnjih stvari, postojala je komunikacija s nebom
Gospodovom Božanskom moći, br. 4311, 4444, 6304, 8588, 8788, 8806.
Treba razumeti da Crkva nije Crkva zbog spoljašnjeg bogoštovanja, nego zbog
unutrašnjeg; jer se spoljašnje bogoštovanje odnosi na stav tela, dok
unutrašnje bogoštovanje pripada duši, pa je stoga spoljašnje bogoštovanje
bez unutrašnjeg samo stvar pokreta, stoga je to bogoštovanje bez života od
Božanskog. Čovek Crkve, preko unutrašnjih stvari bogoštovanja, komunicira
s nebesima, kojima ono što je spoljašnje služi kao osnova, na kojoj
unutrašnje stvari mogu da počinu, kao kuća na svojim temeljima; i kad je to
slučaj, ona je potpuna i čvrsta, to jest, celim čovekom vlada Božansko. Takav
je bio čovek Drevne Crkve, kao što se vidi iz nekoliko odlomaka u Reči. To je
opisano u Mojsijevoj Pesmi (Zak. Ponovljeni XXXII, 3-15). Ali takva Crkva se
nije mogla ustanoviti kod Izrailjeske i Jevrejske nacije jer, kao što je rečeno
gore, njihovo unutranje je bilo prljavo, stoga potpuno suprotno dobru
nebeske ljubavi i dobru vere, koja /dobra/ su unutrašnje stvari
bogoštovanja. Stoga, kad su tako uporno nastojali da stignu u zemlju
Hanansku, što je bilo isto što i predstavljanje Crkve, bilo je proviđeno od
Gospoda da se omogući komunikacija s nebom ako je još uvek moguće
preko čisto spoljašnjeg bogoštovanja, jer svrha je svakog bogoštovanja
komunikacija s nebom, a preko toga i komunikacija Gospoda sa čovekom.
To je ono o čemu se sada govori u unutrašnjem smislu.
10437. (12) Zašto da govore Egipćani i reku (Da ne bi Egipćani rekli). Da ovo
označava one koji su u spoljašnjem /šta oni misle/ o onima koji se uzdižu u
unutrašnje, vidi se iz reprezentacije Egipćana, koji označaaju, ne koji su u
čisto spoljašnjeim stvarima; i iz značenja govoriti, što je o onima koji se
uzdižu u unutrašnje, jer o ovima se govori u unutrašnjem smislu u onome
što sledi. Egipćanima su predstavljeni kao oni koji su u čisto spoljašnjim
stvarima, jer su Egipćani bili u drevna vremena među onima kod kojih je
postojala reprezentativna Crkva. Jer se ova Crkva prostirala kroz mnoge
oblasti Azije; a u to vreme su Egipćani imali više od drugih znanja o
korespondencijama i reprezentativima koji su pripadali toj Crkvi, pošto su
oni bili upoznati s unutrašnjim stvarima koje su bile predstavljene pa stoga i
označene spoljašnjim stvarima. Ali u toku vremena njima se desilo isto što i
drugima kod kojih je bila ustanovljena Crkva, tako da na kraju nisu marili za
unutrašnje stvari, održavajući bogoštovanje samo u spoljašnjim stvarima.
Kada se ovo desilo i kod Egipćana tada su se poznavanja korespondencija i
preprezentativa, u kojima su bili veštiji od drugih naroda u Aziji, pretvorila u
magiju, što je slučaj kad se unutrašnje stvari bogoštovanja, koje se odnose
na ljubav i veru, izbrišu, a spoljašnje reprezentativno bogoštovanje i dalje
ostane, skupa sa poznavanjem unutrašnjih stvari koje su predstavljene.
Pošto su Egipćani stekli ovakav karakter, stoga su u Reči označavali znanje
ovih stvari, kao i znanje o tome šta je spoljašnje ili prirodno; a ovo bez
unutrašnjeg je ili magijsko ili idolopoklonično, a i jedno i drugo je pakleno,
stoga se Egiptom označava i pakao. Iz toga se vidi zašto se sa -Da ne bi
Egipćani rekli, označavaju oni koji su u čisto spoljašnjim stvarima. Da je i u
Egiptu bila reprezentativna Crkva, vidi br. 7097, 7296, 9391. Da Egipat
označava poznavanje ovih u oba smisla, br. 1164, 1165, 1186, 1462, 2588,
4749, 4966, 5700, 5702, 6004, 6015, 6125, 6683, 6750, 7355, 7648. I da
Egipat označava pakao, br. 7039, 7097, 8148, 8866, 9197.
10438. Na zlo ih izvede, da ih pobije po planinama. Da ovo označava da bi nestali
oni koji su u dobru, vidi se iz značenja izvesti da bi bili pobijeni, ali kada se
kaže za Jehovu, koji nikoga ne ubija, to označava nestati zbog svog vlastitog
zla; i iz značenja planine, koja označava nebo, a otuda i dobro ljubavi. Ovo
značenje potiče od reprezentativa u drugom životu; jer tamo, kao i na
zemlji, vide se planine, bregovi, stene, doline, i mnoge druge stvari; a na
planinama su oni koji su u nebeskoj ljubavi, na bregovima oni koji su u
duhovnoj ljubavi, na stenama oni koji su u veri, a u dolinama oni koji se još
nisu uzdignuli u dobro ljubavi i vere. To je razlog da se planinama
označavaju oni koji su u dobru nebeske ljubavi, to jest, oni koji su u
najdubljem nebu, i u apstraktnom smislu, dobra nebeske ljubavi, stoga nebo
gde valda ta ljubav; i da se bregovima označavaju oni koji su u dobru
duhovne ljubavi, to jest, koji su u srednjem nebu, a u apstraktnom smislu,
dobro te ljubavi, i nebo gde ta ljubav vlada; a da se stenama označavaju oni
koji su u dobru vere, pa stoga i oni koji su u poslednjem nebu, a u
apstraktnom smislu, to dobro i to nebo; i da se dolinama označavaju oni koji
se još nisu uzdigli u ona dobra, to jest, u nebo. Zato, što se takve stvari vide
u drugom životu, pa su stoga njima označene takve stvari, stoga su slične
stvari njima označene u Reči; tako isto i planinama, bregovima, stenama, i
dolinama u zemlji Hananskoj, kojima je stoga bilo predstavljeno nebo u svoj
celini.
Da planine označavaju nebo, gde prevladava nebeska ljubav, vidi se iz nekoliko
odlomaka u Reči, kao iz sledećih, Biće u potonja vremena gora (planina)
doma Jehovinog utvrđena uvrh gora i uzvišena iznad humova (Isaija II,2;
Miheja IV, 1). I kod Davida, Rodiće narodu gore mirom, i humovi pravdom
(Psalam LXXII, 3). Ponovo, Hvalite Jehovu, gore i svi bregovi (Psalam CXLVIII,
7, 9). Ponovo, Gora Bazanska gora Božija; gora je Bazanska gora humovita;
zašto gledate zavidljivo, gore humovite? Evo gore, na kojoj omilje Bogu
živeti, i na kojoj će Jehova živeti do veka (Psalam LXVIII, 15, 16). I kod
Mojsija, I blagom koje dolazi od istoka (od sunca) i obiljem njezinim, i
milošću onoga koji stoji u kupini ( i dragocenim plodovima humova drevnih);
neka to dođe na glavu Josifa (Zak. Ponovljeni XXXIII, 15, 16); kao i u drugim
odlomcima, vidi br. 795, 6435, 8327, 9422, 9434. To je bio razlog da se
Gospod spustio na Goru Sinajsku; a isto tako da je grad Davidov bio
sagrađen na gori, i da gora, koja je nazvana Sionom, označava najdublje
nebo; a isto tako da su drevi vršili svete brede na gorama i bregovima, vidi
br. 2722.
10439. I da ih istrebi sa zemlje? Da ovo označava one koji pripadaju Crkvi, vidi se
iz značenja istrebiti, što označava srušiti, ali kad se kaže o Jehovi, koji ne ruši
nikoga, to označava nestati zbog svog vlastitog zla, kao gore; i iz značenja
zemlje, što označava Crkvu, vidi navedene odlomke, br. 9325, 10373.
10440. Povrati se od gneva svojega. Da ovo označava da na taj način okretanje
od te nacije ne bi bilo škodljivo, vidi se iz značenja gneva Jehovinog, kada se
kaže o Jehovi, što znači odbojnost na strani čoveka, vidi gore, br. 10431;
tako povratiti se od gneva označava okrenuti se tako da nema povrede;
Kakav je ovde slučaj, vidi se iz onoga što je bilo rečeno i pokazano u onome
što se desilo pre.
10441. Pokaj se za zlo protivu tvog naroda. Da ovo označava milost za njih, vidi
se iz značenja požaliti (pokajati se), kada se kaže za Jehovu, što označava biti
milostiv. Požaliti označava biti milostiv, jer se Jehova nikada ne kaje, jer On
predviđa i proviđa sve stvari od večnosti. Kajanje se može odnositi samo na
onoga ko ne zna šta će se dogoditi, i koji, kada se stvari dogode, nalazi da je
pogrešio. Pa ipak, tako se kaže u Reči o Jehovi, jer je smisao slova osnovan
na čovekovom shvatanju stvari, jer je on /smisao slova) za jednostavno
razumevanje, i za malu decu, koja u početku ne idu dalje od slova. I jedni i
drugi vode računa samo o najviše spoljašnjim stvarima od kojih počnu, a u
kojima se kasnije njihove unutrašnje stvari završavaju. Stoga se Reč u slovu
mora razumeti drugačije od onih koji su postali mudriji. U ovome pogledu
Reč je slična čoveku čije se unutrašnje stvari završavaju u telu i kostima,
pošto ove sadrže prethodne; jer čovek ne bi opstao, kada ove stvari (telo i
kosti) i ne bi služile kao osnova ili potpora, jer ne bi imao poslednje u čemu
bi one /unutrašnje stvari/ mogle da počinu. Slučaj je sličan sa Rečju. Ona
mora da ima jedno poslednje u kojima unutrašnje stvari mogu da se završe;
ovo poslednje je smisao slova, dok su unutrašnje stvari nebeske stvari
unutrašnjeg smisla.Iz ovoga se vidi zašto se zbog izgleda koji se pokazuje
čoveku, kaže se za Jehovu da se kaje, iako se On ne kaje. Da se za Jehovu
kaže da se kaje, vidi se iz nekoliko odlomaka u Reči, kao iz sledećeg, Ako
učini što je zlo u mojim očima ne slušajući glasa mojega, ja ću požaliti dobra
koja rekoh da mu učinim (Jer. XVIII-10). Ponovo, Ne bi li poslušali i povratili
se (pokajali se) svaki sa svoga puta zloga, da mi se sažali (da se pokajem) sa
zla koje im mislim učiniti za zloću dela njihovih (XXVI, 3). I kod Jezekilja, Kada
se izvrši gnev moj, i kada namirim (kada se pokajem) za jarost svoju na njima
(V, 13). I kod Amosa, Jehova se raskaja za to, to neće biti (VII, 3, 6). I kod
Mojsija, Moja je osveta i plata. Sudiće Jehova narodu svojemu, i žao će mu
biti slugu njegovih (Zak. Ponovljeni XXXII, 36). I kod Jone, Ko zna, eda se
povrati i raskaje Bog i povrati od ljutoga gneva svojega, te ne izginemo. I Bog
vide dela njihova, gde se vratiše sa zloga puta svojega; i raskaja se Bog od zla
koje reče da im učini, i ne učini (III, 9, 10). A u knjizi Postanka, Pokaja se
Jehova što stvori čoveka na zemlji, i bi mu žao u srcu (VI, 6). I u prvoj knjizi
Samuilovoj, Kajem se što sam Saula postvio carem, jer je odstupio od mene
(XV, 11,35).
U ovim se odlomcima kaže da se Jehova pokajao, iako On ne može da se
kaje, je On zna sve stvari pre nego ih čovek učini; iz čega se vidi da se pod
kajanjem misli na milost. Da se Jehova nikada ne kaje, vidi se i iz Reči, kao
kod Mojsija, Bog nije čovek da laže, ni sin čovečiji da se pokaje. Što kaže,
neće li učiniti, i što reče neće li izvršiti? (Brojevi XXIII, 19). I u prvoj knjizi
Samuilovoj, I doista junak Izrailjev ne će slagati, niti će se raskajati (XV,
29).Da pokajanje, kada se radi o Jehovi, označava milost, vidi se kod Joila,
Jer je Jehova milostiv i žalostiv, spor na gnev i obilan milosrđem, i kaje se
oda zla (II, 13). I kod Jone, Bog je milostiv i žalostiv, spor na gnev, i obilan
milosrđem, i kaje se oda zla (IV, 2).
10442. (13) Opomeni se Avraama, Isaka, i Izrailja, slugu svojih. Da ovo označava
radi neba i Crkve,vidi se iz značenja Avraama, Isaka, i Izrailja, što označava
Gospoda kao Božansko Ljudsko, stoga kao Božansko u nebu i u Crkvi; pa
stoga pošto Gospodovo Božansko sačinjava nebo i Crkvu, ovim se imenima
označavaju nebo i Crkva. Da su ovakve stvari u Reči označene Avraamom,
Isakom, i Jakovom, vidi br. 1965, 3305 kraj, 4615, 6098, 6185, 6804, 6847; a
tako isto Izrailjem, br. 4286, 4570; i u navedenim odlomcima br. 8805, 9340.
Da su ovakve stvari označene Avraamom, Isakom, i Jakovom, vidi se iz
Gospodovih reči kod Mateje, I to vam kažem da će mnogi od istoka i zapada
doći i sešće za trpezu s Avraamom, i Isakom, i Jakovom u carstvu nebeskom
(VIII, 11); gde sesti za trpezu sa njima označava biti u nebu gde je Gospod.
Da je takvo značenje, vidi se i iz toga što imena ne prelaze u nebo, nego
nebeske i Božanske stvari koje su njima označene, br. 10216, 10282.
10443. Kojima si se sobom zakleo. Da ovo označava potvrđivanje od strane
Božanskog, vidi se iz značenja zakleti se, kada se kaže o Gospodu, što
označava neopozivo potvrđivanje od Božanskog, vidi br. 2842.
10444. I obrekao im. Da ovo označava predviđanje i poviđenje, vidi se iz značenja
reći i govoriti, kada se govori o potvrđivanju od strane Božanskog, što
označava predviđanje i proviđenje, vidi br. 5361, 6946, 6951, 8095.
10445. Umnožiću seme vaše kao zvezde na nebu . Da ovo označava dobra i istine,
i njihova poznaanja, vidi se iz značenja semena, kada se o njemu govori u
odnosu na nebo i Crkvu, što označava dobro i istinu u njemu, vidi br. 1940,
3038, 3310, 3373, 3310, 3373, 6158, 10249, i iz značenja zvezda, koje
označavaju poznavanja dobra i istine, vidi br. 2495, 2840, 4697. U smislu
slova, umnožavanjem semena Avraamovog, Isakovog, i Izrailjevog, kao
zvezda u nebesima, označava se umnožavanje bezbrojno Izrailjske i
Jevrejske nacije. Ali pošto se imenima u Reči označavaju duhovne i nebeske
stvari, a gornjim imenima, nebo i Crkva, stoga se njihovim semenom
označavaju dobra i istine u nebu i u Crkvi. Kaže se, kao zvezda u nebesima,
jer upoređenja u Reči potiču od značenja, vidi br. 3579, 8989, u ovome
upoređenju sa zvezdama neba, jer se njima označavaju dobra i istine u
pogledu njihovog poznavanja.
10446. I zemlju ovu, za koju govorih, svu ću dati semenu tvojemu do veka. Da
ovo označava od čega su nebo i Crkva, vidi se iz značenja zemlje, koja
označava Crkvu, vidi navedene odlomke br. 8325; a pošto je Crkva označena
zemljom, i nebo je njom označeno, jer je Crkva Gospodovo carstvo na
zemlji; a Crkva deluje kao jedno s nebom; jer jedno postoji i opstoji od
drugog; i iz značenja semena, što označava dobro i istinu tamo, vidi upravo
gore, br. 10445.
10447. Da je njihova do veka (Da je naslede zauvek). Da ovo označava večni život,
vidi se iz značenja naslediti, kada se kaže o nebu, što označava imati
Gospodov život, stoga i život neba, vidi br. 2658, 2851, 3672, 7212, 9338; i
iz značenja veka, što označava ono što je večno, vidi br. 10248.
10448. (14) I ražali se Jehovi učiniti zlo narodu svojemu, koje reče. Da ovo
označava milost za njih, vidi br. 10441.
10449. Stihovi 15-20. 15. Tada se vrati Mojsije, i siđe s gore s dve ploče
svedočanstva u rukama svojim; i ploče behu napisane s obe strane, otud i odovud
pisane. 16. I behu ploče delo Božije, i pismo beše delo Božije, urezano na pločama.
17. A Jošua čuvši buku u narodu, kada vikahu, reče Mojsiju: vika ubojna u okolu.
18. A on reče: nije to buka kako viču koji su jači, niti je vika kako viču koji su slabiji,
nego čujem viku onijh koji pevaju. 19. I kad dođe blizu okola, ugleda tele i igre, te
se razgnevi Mojsije, i baci iz ruku svojih ploče i razbi ih pod gorom. 20. Pa uze tele
koje behu načinili, i spali ga ognjem, i satra ga u prah, i prosu ga po vodi, i zapoji
sinove Izrailjeve.
15. Tada se vrati Mojsije, i siđe s gore, označava Reč poslatu iz neba; s dve ploče
svedočanstva u rukama svojim, označava Gospodovu Reč uopšte i posebno; i
ploče behu napisane s obe strane, otud i odovud pisane, označava da se preko njih
povezuje Gospod s ljudskom rasom, ili nebo sa svetom. 16. I behu ploče delo
Božije, i pismo beše delo Božije, urezano na pločama, označava spoljašnji i
unutrašnji smisao Reči od Božanskog, i Božansku Istinu. 17. A Jošua čuvši buku u
narodu, kada vikahu, označava posmatranje i razumevanje prirode unutrašnjih
stvari te nacije; reče Mojsiju: vika ubojna u okolu, označava napad na istinu i
dobro neba i Crkve, od strane obmana i zala koji su iz pakla. 18. A on reče: nije to
buka kako viču koji su jači, niti je vika kako viču koji su slabiji, označava da nebo
deluje na jednoj a pakao na drugoj strani, to jest, obmana protivu istine i istina
protivu obmane; nego čujem viku onijh koji pevaju, označava žalosno stanje
njihovog unutrašnjeg. 19. I kad dođe blizu okola,označava pakao, u kome je ta
nacja bila u to vreme; ugleda tele i igre, označava pakleno bogoštovanje, koje se
slagalo s uživanjima spoljašnjih ljubavi te nacije, i s njihovom unutrašnjom radosti;
te se razgnevi Mojsije, označava odvraćanje te nacije od unutrašnjeg u Reči i Crkvi
kao i u bogoštovanju; i baci iz ruku svojih ploče i razbi ih pod gorom, označava
spoljašnji smisao Reči promenjen, i različit zbog te nacije. 20. Pa uze tele koje behu
načinili, označava uživanje koje je ta nacija nalazila u idolopokloničnom
bogoštovanju; i spali ga ognjem, označava uživanje koje se nalazi u ljubavima
prema sebi i svetu, koje su osuđene na pakao; i satra ga u prah ,označava paklenu
obmanu otuda; i prosu ga po vodi, označava, pomešano s istinama; i zapoji sinove
Izrailjeve, označava povezano i usvojeno od te nacije.
10450. (15) Tada se vrati Mojsije, i siđe s gore. Da ovo označava Reč poslanu iz
neba, vidi se iz značenja vratiti se i sići, kada se kaže o Reči, što označava biti
poslan dole; i iz reprezentacije Mojsija koji označava Reč; vidi navedene odlomke
br. 8372; i iz značenja Gore Sinajske, koja označava nebo, iz kojega je Božanska
Istina; vidi br. 9420.
10451. Sa dve ploče svedočanstva u rukama svojim. Da ovo označava
Gospodovu Reč uopšte i posebno, vidi se iz značenja ploča, na kojima su bile
napisane deset zapovesti, koje označavaju Reč u celini, vidi br. 9416; i iz značenja
svedočanstva, što označava Gospoda kao Božansku Istinu, vidi br. 9503. Ovim je
pločama označena Reč u celini, stoga uopšte i posebno; jer je zakon života bio na
njima napisan, a u užem smislu Reč pisanu od Mojsija, a u širem smislu istorijsku
Reč, a u još širem smislu, celu Reč, vidi br. 6752. Osim toga, zato što je Gora
Sinajska, gde su bile napisane one ploče, označavala nebo, iz kojega dolazi
Božanska Istina sama od Gospoda, stoga, kao znak reprezentacije ploče su bile u
njegovim rukama.
10452. I ploče bejahu pisane s obe strane, otud i odovud pisane. Da ovo
označava da je preko njih Gospod bio povezan s ljudskom rasom, ili nebo sa
svetom, vidi se iz značenja ploča na kojma je zakon bio napisan, što označava Reč
u svom njenom obimu; vidi upravo gore br. 10451. Da je bila pisana preko dve
/ploče/, odovud i odonud, označava povezanost Gospoda s ljudskom rasom, vidi
objašnjeno br. 9416, 10375; zbog toga su se ploče nazivale ploče (tablice) zaveta;
jer zavet označava povezivanje, br. 665, 666 1023, 1023, 1864, 1996, 2003, 2021,
6804, 9396.
Pošto se ovde pominje povezivanje Gospoda s ljudskom rasom, ili neba sa
svetom, preko Reči, mora se kazati kako stoji ovaj slučaj. Oni, koji ne znaju šta je
priroda Reči, ti ne mogu da veruju da pomoću nje postoji povezanost Gospoda sa
ljudskom rasom, i neba sa svetom; a još manje oni koji preziru Reč, ili je ne
poštuju. Ali oni treba da znaju da se neba održavaju pomoću Božanske istine, i da
bez nje ne bi bilo neba, a da ljudska rasa opstoji pomoću neba. Jer kad se nebo ne
bi ulivalo u čoveka, ljudi ne bi mogli da misle, ili da hoće nešto razumno. Stoga
kako bi nebo opstalo, i ljudska rase kroz povezanost s njim, Gospod je provideo
Reč, u kojoj je Božanska Istina za anđele i ljude. Jer je Reč u svom duhovnom i
nebeskom smislu takve prirode da sadrži u sebi samu anđeosku mudrost u takvom
visokom stepenu da čovek ne može da pojmi njenu vrednost, iako u slovu izgleda
prosta i neuglađena.
Iz toga se vidi, da nebo ima svoju mudrost iz Reči kada je čovek čita, i kada je u isto
vreme povezan s nebom. Jer je sa tim ciljem Reč data čoveku. Stoga sledi, da kad
ovo sredstvo povezivanja ne bi bilo dato u svetu, povezansot sa nebom bi nestala,
a stoga svako dobro volje i svaka istina razuma u čoveku. Posledica bi bila da bi zlo
i obmana vladali, i ljudsko društvo bi nestalo. Jer bi to bilo kao čovek koji hoda po
mrklom mraku, spotičući se svuda gde krene; i bilo bi kao glava u zanosu
(delirijumu), tako da bi čovek srljao kao lud i bezuman u svoju propast; i bilo bi
kao srce koje zastane, sa posledicom da bi unutrašnji organi i udovi prestali da vrše
svoje funkcije, sve dok čovek ne umre. Takvo bi bilo čovekovo stanje, kad nebo ne
bi bilo s njim povezano, a to /ta povezanost/ne bi bila moguća da ne postoji tu
Reč, to jest, da mu nije data neposredna komunikacija s anđelima kao u drevna
vremena. Kad se spomene nebo, misli se i na Božansko, jer Gospodovo Božansko
sačinjava nebo; stoga biti povezan s nebom je biti povezan s Gospodom, a biti
odsečen od neba je biti odsečen od Gospoda, a to bi bilo isto što i nestati. Jer sve
raspolaganje stvari radi dobra, što se naziva proviđenjem, iz ovoga je izvora, i ako
bi se ovo odstranilo, sve stvari bi jurnule u zlo, stoga u pustoš. Iz ovoga je svega
jasno šta je funkcija Reči; ali malo ko će verovati da je Reč ovakve prirode i da ima
takve važne funkcije.
10453. (16) I behu ploče delo Božije, i pismo beše pismo Božije, urezano na
pločama. Da ovo označava da su i spoljašnji i unutrašnji smisao Reči od
Božanskog,i da su Božanska Istina, vidi se iz značenja ploča, što označava Reč, u
celom njenom obimu, vidi upravo gore, br. 10452; ali u ovom slučaju ono što je
spoljašnje u Reči, o kojemu ćemo ubrzo govoriti; i iz značenja dela Božijeg, što
označava Božansko; i iz značenja pisma, što označava ono što je unutrašnje u Reči,
a o kojemu ćemo govoriti ubrzo; stoga pismo Božije označava ono što je
unutrašnje u Reči, koje je od Božanskog; i iz značenja urezano na pločama, što
označava unutrašnje iznad spoljašnjeg, stoga da je ono u njemu (da je unutrašnje
u spoljašnjem). Ploče ovde označavaju spoljašnje u Reči, jer one se ovde razlikuju
od pisma, koje je njeno unutrašnje; ali kada se ne razlikuju od pisma, tada
označavaju unutrašnje i spoljašnje u Reči zajedno, stoga Reč u celom njenom
obimu, kao gore, br. 10452. Oni se ovde razlikuju, jer su ploče bile slomljene, ali je
Jehova napisao iste reči na drugim pločama, koje je isklesao Mojsije. Spoljašnje u
Reči je smisao slova. Ovaj je smisao označen pločama, jer je to kao sto, ili ravan, na
kome je napisan unutrašnji smisao.
Da je ploče, koje su bile delo Božije, Mojsije razbio kada je ugledao tele i
plesanje, i da je po Jehovnoj zapovesti Mojsije isklesao druge ploče, na kojima su
onda upisane iste reči, a koje više nisu bile delo Božije, nego delo Mojsijevo, dok
je pismo i dalje bilo Božije, to je vezano za misteriju koja je nepoznata do sada. A
misterija je, da bi smisao slova bio drugačiji, da je Reč bila napisana kod
drugačijeg naroda, to jest, da ovaj narod nije bio takvoga karaktera. Jer smisao
slova u Reči govori o tome narodu, jer je Reč bila kod njih napisana, kao što se vidi,
kako iz istorijskih tako i iz proročkih delova Reči; i da je narod bio zao jer je bio u
srcu idolopokloničan; pa ipak, da bi se unutrašnji i spoljašnji smisao slagali
zajedno, trebalo je zapovedati tim narodom,i nazivati ga narodom Božijim,
narodom svetim, i posebnim nasledstvom. Stoga su oni čije je razumevanje prosto,
koji su primali pouku preko spoljašnjeg smisla Reči, trebalo da veruju da je ta
nacije bila takvoga karaktera /da je sveta/, i da ta sama nacija to veruje, kao što
mnogi to veruju u Hrišćanskom svetu i danas. Osim toga, mnoge su im stvari bile
dopuštene zbog tvrdoće njihovih srca, kao one koje se pominju kod Mateje XIX, 8,
i druge stvari koje ćemo ovde zaobići.
Stoga je, dakle, smisao slova Reči dobio taj oblik zbog toga naroda, pa su zato
ploče, koje su bile delo Božije, bile slomljene, a Mjsije je istesao druge po
Jehovinoj zapovesti. Ali pošto je ista Božanska svetost bila unutar njih, stoga je iste
reči, koje su bile napisane na prethodnim pločama, Jehova upisao na drugima, što
se vidi iz ovih reči kod Mojsija, I reče Jehova Mojsiju: Isteši sebi dve ploče od
kamena kao što su bile prve, da napišem na tim pločama reči koje su bile napisane
na prvim pločama, koje si razbio, deset reči (Izlazak XXXIV, 1, 4, 28). I na drugome
mestu, U to vreme reče mi Jehova: isteši dve ploče od kamena kao što behu prve, i
izidi k meni na goru, i napisaću na tim pločama reči koje su bile na prvim pločama
što si razbio, i Jehova napisa na pločama što beše na prvim, deset reči, I Jehova mi
ih dade (Zak. Ponovljeni X, 1-4). Da Jehova nije priznavao taj narod kao svoj, iako
je tako nazivan zbog slaganja unutrašnjeg sa spoljašnjim smislom, nego Mojsijevim
narodom, vidi se u ovome poglavlju, Pokvari se tvoj narod, koji si izveo iz zemlje
Egipatske, a sada idi, vodi taj narod kuda sam ti kazao (stihovi 7, 34). Ponovo,
Jehova reče Mojsiju, idi, digni se odatle ti i narod koji si izveo iz zemlje Egipatske,
put zemlje za koju se zahleh Avraamu, Isaku, i Jakovu. I poslaću pred tobom
anđela , jer ja neću sam ići s tobom za to što si narod tvrdovrat (Izlazak XXXIII, 13). Isto je označeno i Mojsijem koji je bio stavljen u raselinu kamenu, kad mu nije
bilo dopušteno da vidi lice Jehovino, nego samo njegova leđa (XXXIII, 22, 23). A
slično/je označeno/ Mojsijem, kad je njegovo lice sijalo, kad je metnuo veo preko
lica dok je govorio sinovima Izrailjevim (Izlazak XXXIV, 3035). Da će karakter toga
naroda biti takav, predskazao je Jehova Avraamu, kad je njegova želja bila da
njegovo seme nasledi zemlju Hanansku; gde se kaže da kada je Avraam
prepolovio junicu od tri godine i kozu od tri godine i ovna od tri godine, što je bilo
radi pristupanja zavetu, da je Avraama uhvatio tvrd san, i obuzeo stah i mrak
veliki, i kad se peć dimila, i plamen ognjeni prolazio između onih delova (Postanje
XV, 9, 12, 17).
10454. (17) A Jošua čuvši viku u narodu, kad vikahu. Da ovo označava
posmatranje i razumevanje karaktera unutrašjih stvari te nacije, vidi se iz značenja
čuti, što označava posmatranje i razumevanje; jer je predmet o kome se sada
govori ta nacija i njena unutrašnja priroda. A ovo je očito i iz reprezentacije Jošue,
koji označava istinu Reči posmatranu i shvaćenu; jer on je bio Mojsijev sluga, a
Mojsijem je bila predstavljena Reč, kao što je gore pokazano, stoga je slugom
predstavljena istina, jer sva istina pripada Reči, u ovom slučaju istina koja
posmatra i razumeva; i iz značenja glasa naroda, jer su vikali, što pokazuje
unutrašnji karakter te nacije, jer se glasom u Reči označava unutrašnji glas, koji je
misao, stoga unutrašnji kvalitet u pogledu onoga što je istinito ili lažno, jer misao
je od jednog ili od drugog, vidi br. 219, 220, 3563, 7573, 8813, 9926. Ali vikom se
označava naglašavanje zvuka, bilo da je to govor, ili pesma, ili vika, koji potiče od
misli, koja je unutrašnji glas. Stoga se slušanjem glasa koji viče označava
posmatranje kraktera nutrašnjih stvari, iz zvuka kao pokazatelja. Jer ton ili zvuk,
bilo da je od govora, pevanja, ili vike, potiče iz unutrašnjeg osećanja i misli; i jedno
i drugo je u zvuku, a to opažaju oni koji posmatraju i razmišljaju; na primer, da li je
ljutit, preteći, prijateljski, blag, radostan, žalostan, i tako dalje. U drugom se životu
ovo opaža tako jasno, da po zvuku jedne reči anđeo opaža unutrašnji karakter
svakoga. To je značenje slušanja glasa naroda koji je vikao.
10455. I on reče Mojsiju: Vika ubojita u okolu (Glas rata u okolu). Da ovo
označava napad na istinu i dobro neba i Crkve, od strane obmana i zala iz pakla,
vidi se iz značenja glasa, što označava misao i osećanje, koji su unutrašnje u glasu,
stoga kvalitet unutrašnjeg, kao gore, br. 10454; i iz značenja rata, što označava
borbu istine od dobra s obmanom od zla, i u obrnutom smislu, borbu obmane od
zla s istinom od dobra, o čemu ćemo ubrzo govoriti; i iz značenje okola (ratnog
logora), koji označava Crkvu i nebo; jer su okolom sinova Izrailjevih bile
predstavljene te stvari, vidi br. 10038. Kaže se iz pakla, jer u sve obmane i zla
odatle, i jer se ovde okolom, kada se u njemu klanjalo zlatnom teletu, predstavlja
pakao, vidi niže, br. 10458. Ove su stvari označene ubojnom vikom u okolu, jer je
predemt o kom se govori, u unutrašnjem smislu, unutrašnje stanje Izrailjeske
nacije, koja se toliko protivila istinama i dobrima Crkve i neba, da ih je potpuno
odbacivala; jer su unutrašnja stanja te nacije bila toliko obuzeta ljubavlju prema
sebi i svetu; a gde preovladavaju te ljubavi, istine i dobra Crkve neprekidno su pod
napadom, ma koliko da spoljašnje bogoštovanje izgleda sveto. Svetost
bogoštovanja kod ovakvih je sredstvo, dok su položaj i bogatstvo ciljevi; stoga su
stvari neba i Crkve sredstva, a stvari sveta i svoje su ciljevi; a gleda se na cilj koji
vlada kod čoveka, dok se sredstva samo potčinjavaju cilju.
Stoga sledi, da je kod osoba takvoga karaktera nebo potčinjeno , a svet vlada;
sledstveno, svet zauzima najviše mesto, ili mesto glave, dok je nebo na nižem
mestu, to jest kod nogu; stoga ako nebo ne pogoduje njihovim ljubavima, ono se
baca pod noge i po njemu se hoda i gazi. Takvo izokretanje postoji kod onih kod
kojih prevladavaju ljubav prema sebi i prema svetu. To je razlog da ovake osobe,
kada ih posmatraju anđeli, izgledaju izokrenute, s galavama nadole a nogama
nagore. Rat označava borbu istine s obmanom, a u obratnom smislu, obmane s
istinom, jer rat u duhovnom smislu označava samotnu borbu. Takve su borbe
označene ratovima u istorijama u Reči u unutrašnjem smislu, Ko i ratovima kod
proroka, što se vidi iz odllomaka navedenih iz Reči u br. 1664, 8273. Ako se ne zna
da se ratovima u Reči označavaju ratovi u duhovnm smislu, ne može se znati šta je
označeno ratovima kod Danila, VII , VIII ,IX ; i u Otkrovenju svuda, i u
Jevanđeljimam gde se govori o poslednjem vremenu Crkve (Mateja XXIV, 5-7;
Marko XIII, 7, 8; i na drugim mestima). To je razlog da sva ratna oprema, kao
mačevi, štitovi, lukovi, strele, i mnogo toga još, koje se odnose na duhovnu borbu,
mogu da vide svuda u gornjim objašnjenima.
10456. (18) A on reče: nije to vika kako viču koji su jači, niti je vika kako viču
koji su slabiji. (A on reče: nije to glas pobednički niti je glas onih koji su nadjačani).
Da ovo označava da na jednoj strani nebo deluje, a na drugoj pakao, to jest,
obmana protivu istine, i istina protivu obmane, što se vidi iz značenja glasa ili vike,
što označava prirodu unutrašnjih stanja te nacije, vidi gore br. 10454; i iz značenja
ni pobede ni poraza, što označava između obmane i istine, koja borba nije rešena.
A pošto je sva obamna iz pakla, a sva istina iz neba, istim se rečima označava da
nebo deluje na jednoj strani, a pakao na drugoj. Da vika označava obmanu, vidi br.
2240; i da označava misao s punom namerom da se deluje, br. 7119; a da
označava unutrašnju žalost (oplakivanje), br. 7782. Ovim se rečima opisuje
unutrašnje stanje te nacije, u kojemu su stanju kada pakao deluje kod njih protivu
neba, a nebo deluje protivu pakla, to jest, kada se oni drže između ovih, što je bio
slučaj kada su bili u spoljašnjem bogoštovanju, dok im je unutrašnje bilo
zatvoreno; a ovo je bilo zatvoreno stoga da bi se preko spoljašnjih stvari, koje su
predstavljale unutrašnje stvari, mogla održati komunikacija s nebom. O ovome
predemtu govorilo se gore.
10457. Nego čujem viku onih koji pevaju (koji viču). Da ovo označava žalosno
stanje njihovih unutrašnjih stvari, vidi se iz značenja vike onih žalosnih koji viču,
što označava ono što je žalosno; jer u izvornom jeziku ovo se izražava terminom
koji znači i viku, i osećanje, i nevolju, stoga označava žalosnu viku, a kada glas
označava prirodu njihovih unutrašnjih stvari (br. 10454), tada glas onih žalosnih
označava žalosno stanje njihovih unutrašnjih stvari.
10458. (19) I kada dođe blizu okola. Da ovo označava u pakao, u kojemu je ta
nacija bila u to vreme, vidi se iz značenja okola (logora, kampa) sinova Izrailjevih,
što označava nebo i Crkvu, vidi br. 4236, 10038; stoga dok su bili u
idolopokloničnom bogoštovanju, klanjajući se teletu umesto Jehovi, njihov je okol
označavao pakao; jer se reprezentativ neba i Crkve okrenuo u reprezentativ pakla,
kada se narod okrene od Božanskog u đavolsko bogoštovanje, a što je bilo
bogoštovanje teleta. Isto je označeno okolom kod Amosa, Poslah u vas pomor kao
u Egipat, pobih mačem mladice vaše, i učinih da se podizaše smrad iz okola vašega
u nozdrve vaše (IV, 10). Predmet o kome se ovde govori je pustošenje istine, a kad
je opustošena, tada okol označava pakao. Da se govori o pustošenju istine, vidi se
iz svih pojedinosti odlomka kada se gleda iz unutrašnjeg smisla; jer pomor
označava pustošenje, br. 7102, 7505; Egipat označava ono što je spoljašnje, a isto
tako i pakao, vidi navedene odlomke, br. 10437; mač označava obmanu koja se
bori protivu istine, br. 2799, 4499, 6353, 7102, 8294; mladići označavaju istine
Crkve, br. 7668; pobiti označava nestati duhovno, br. 6767, 8902; sužanjstvo
označava biti lišen istine, br. 7990; konji označavaju Intelektualno koje je
prosvetljeno, br. 2760, 2762, 3217, 6125, 6534; smrdeti označava ono što je
odvratno, a koje izdiše iz pakla. Iz ovoga se vidi da okol u ovom smislu označava
pakao. Pakao je označen i okolom neprijatelja koji su bili protivu Jerusalima, i
uopšte označava one koji su bili protivu sinova Izrailjevih u istorijskim delovima
Reči.
10459. Ugleda tele i igre. Da ovo označava paklensko bogoštovanje, vidi se iz
slaganja s uživanjem spoljašnjih ljubavi te nacije, a otuda njenog unutrašnjeg
uživanja, vidi se iz značenja teleta, koje označava spoljašnje ljubavi te nacije, vidi
gore, br. 10407. To ovde označava bogoštovanje koje se slaže s tim uživanjem, jer
kada se Mojsije približio okolu, taj je narod bio u toku toga bogoštovanja; a da je
takvo bogoštovanje poreklom iz pakla, vidi se iz onoga što je gore rečeno; i iz
značenja igre, što označava unutrašnje uživanje; i ovo vidi gore, br. 10416.
10460. Te se razgnevi Mojsije. Da ovo označava odvraćanje toga naroda od
unutrašnjeg u Reči i Crkvi i bogoštovanju, vidi se iz značenja razgneviti se, kada se
kaže o Gospodu, a što označava odvraćanje čoveka od unutrašnjih stvari, stoga od
Božanskih stvari, vidi gore, br. 10431. Isto je označeno sa razgneviti se kada se
kaže za Mojsija, jer se Mojsijem predstavlja Reč ili Božanska Istina koja je od
Gospoda, ili , što je ista stvar, Gospod u pogledu Božanske Istine; o ovoj
reprezentaciji vidi navedene odlomke, br. 9372. Kaže se od unutrašnjeg u Reči, u
Crkvi i u bogoštovanju, jer onaj koji se odvrati od unutrašnjeg u Reči, odvraća se
isto tako i od unutrašnjeg u Crkvi, kao i od unutrašnjeg u bogoštovanju, jer
unutrašnje u Crkvi, i unutrašnje u bogoštovanju, su iz unutrašnjeg u Reči; jer Reč
uči šta treba da bude priroda čoveka Crkve, ili priroda Crkve kod čoveka, kao i
njegov karakter; jer dobra i istine ljubavi i vere sačinjavaju unutrašnju Crkvu, a isto
tako i unutrašnje bogoštovanje. Reč je ta koja uči ova dobra i istine, i to su
unutrašnje stvari u Reči.
10461. I baci iz ruku svojih ploče, i razbi ih pod gorom. Da ovo označava
spoljašnji smisao u Reči promenjen i različit zbog toga naroda, vidi se iz značenja
ploča na kojima je zakon bio napisan, što označava spoljašnji smisao Reči, ili
smisao njenog slova, vidi gore, br. 10453; i iz značenja baciti iz ruke i razbiti ih, što
označava razoriti stvarni (pravi) spoljašnji smisao, stoga isto tako promeniti ga i
učiniti ga drugačijim. Da je spoljašnji smisao Reči bio promenjem i da je postao
drugačiji zbog Izrailjskog naroda, vidi gore, br. 10453; i iz značenja Gore Sinajske,
koja označava nebo, odakle je Božanska Istina, vidi br. 9420. Kaže se pod gorom,
jer je spoljašnji smisao Reči ispod neba, dok je unutrašnji u nebu.
10462. (20) Pa uze tele koje behu načinili. Da ovo označava uživanje koje se
nalazi u idolopoklonkičnom bogoštovanju te nacije, vidi se iz značenja teleta, što
označava uživanje spoljašnjih ljubavi Izrailjskog naroda, čije je to bilo
bogoštovanje, i sa kojim se slagalo, pošto je to bogoštovanje bilo idolopoklonično,
br. 10407, 13459.
10463. I spali ga ognjem. Da ovo označava da je sastavljen sasvim od ljubavi
prema sebi i svetu koji su osuđeni na pakao, vidi se iz značenja ognja, što označava
pakao, vidi se iz značenja ognja, koji označava nebesku ljubav, koja je ljubav ka
Gospodu, i ljubav prema bližnjem; a u obrnutom smislu, paklensku ljubav, koja je
ljubav prema sebi i ljubav prema svetu, vidi br. 4906, 5071, 7575, 10055. Spaliti
ognjem označava biti sasvim obuzet ljubavlju prema sebi i svetu, stoga biti osuđen
na pakao; jer kada vladaju ove ljubavi, one su pakao u čoveku; iz ovoga se vidi šta
se označava paklenim ognjem o kojemu se govori svuda u Reči.
10464. I satra ga u prah. Da ovo označava paklensku obmanu otuda, vidi se iz
značenja satrti u prah, ili u ono što je najsitnije, a što označava stvarati ono što je
lažno iz paklenskog uživanja, stoga označava paklensku obmanu. Da je ovo
označeno satiranjem, kada se kaže o zlu, vidi se iz onoga što je bilo pokazano, br.
4335, 9995, 10303.
10465. I prosu ga po vodi. Da ovo označava pomešanost s istinama, vidi se iz
značenja voda, što označava istine, vidi navedene odlomka, br. 10238; i pošto se
kaže da se prah, u koji je pretvoreno tele, bio prosut po vodama, time se označava
da su obmane iz paklenskih uživanje bile pomešane s istinama iz neba. Da se ovim
vodama označavaju istine iz neba, jer su ove vode silazile s Gore Sinajske, a Gorom
Sinajskom označeno je nebo, iz kojega je Božanska Istina, br. 9420. Da su ove vode
bile iz ovoga izvora, vidi se iz drugoga odlomka kod Mojsija, I uzeh vaš greh koji
učiniste, tele, i satrh ga u prah, i prosuh prah njegov u potok, koji teče s one gore
(Zak. Ponovljeni IX.21).
10466. I zapoji sinove Izrailjeve (I dade sinovima Izrailjevim da piju). Da ovo
označava da je to bilo povezano sa i usvojeno od toga naroda, što se vidi iz
značenja zapojiti (dati da se pije), što označava povezati se sa i usvojiti istine, a u
obrnutom smislu obmanu, vidi br. 3089, 3168, 8562, u ovom slučaju obmanu od
zla (prim. prev.- obmana od zla znači obmanu kojoj je poreklo u zlu, na primer kad
neko nekoga mrzi i napada, on je u obmani da njega (napadača)onaj drugi mrzi i
napada, to jest, napadač živi u obmani da ga onaj mrzi, kako bi opravdao svoju
mržnju i napad). Sinovima Izrailjevim se označava taj narod bez ikakvog drugog
značenja, jer je predmet o kome se ovde govori proprium toga naroda. Iz ovoga se
sada može videti šta je bio unutrašnji karakter toga naroda, jer je to ono što se
opisuje u ovom poglavlju.
10467. Stihovi 21-25. 21. I reče Mojsije Aronu: što ti je učinio ovaj narod, te ga
uvali u toliki greh? 22. A Aron mu reče: nemoj se gneviti, gospodaru; ti znaš ovaj
narod da je brz na zlo. 23. Jer rekoše mi: načini nam bogove koji će ići pred nama,
jer tome Mojsiju koji nas izvede iz zemlje Egipatske ne znamo šta bi. 24. A ja im
rekoh: ko ima zlata, neka ga skida sa sebe. I dadoše mi, i ja ga bacih u vatru, i
izađe to tele. 25. A Mojsije videći narod go, jer ga ogoli Aron na sramotu pred
protivnicima njegovim.
21. I reče Mojsije Aronu: što ti je učinio ovaj narod, označava opažanje od
unutrašnjeg o ovakvom spoljašnjem; te ga uvali u toliki greh? otuda je to da se taj
narod odvratio od Božanskog; 22. A Aron mu reče: nemoj se gneviti, gospodaru,
označava neka se unutrašnje ne odvrati zbog toga; ti znaš ovaj narod da je brz na
zlo, označava da je taj narod u spoljašnjem bez unutrašnjeg. 23. Jer rekoše mi,
označava ohrabrivanje; načini nam bogove koji će ići pred nama, označava
obmane doktrine i bogoštovanja, stoga idolopoklonične stvari, jer tome Mojsiju
koji nas izvede iz zemlje Egipatske ne znamo šta bi, označava da je sasvim
nepoznato da u Reči postoji druga Božanska Istina koja uzdiže od spoljašnjeg ka
unutrašnjem, i koja sačinjava Crkvu. 24. A ja im rekoh: ko ima zlata, neka ga skida
sa sebe, označava poreklo ovih stvari iz smisla slova, koje pogoduju uživanju
spoljašnjih ljubavi, i njihovim načelima; I dadoše mi, označava sjedinjavanje i
učinak; i ja ga bacih u vatru, i izađe to tele, označava ljubavi prema sebi i prema
svetu od kojih je bilo i s kojim se slagalo to bogoštovanje.
25. A Mojsije videći narod go, označava da se opazilo od unutrašnjeg da je taj
narod bio protivan svemu što je unutrašnje, stoga što je od Božanskog; jer ga
ogoli Aron na sramotu pred protivnicima njegovim, označava da su bili bez ikakve
moći da se odupru zlima i obmanama iz pakla.
10468. (21). I Mojsije reče Aronu. Da ovo označava opažanje iz unutrašnjeg o
spoljašnjem, vidi se iz značenja reći, što označava opažanje; vidi navedene
odlomke, br. 10290; i iz reprezentacije Mojsija, koji predstavlja Reč; vidi navedene
odlomke, br. 9372, u ovome slučaju predstavlja njeno unutrašnje; i iz
reprezentacije Arona, koji označava spoljašnje u Reči, u Crkvi, i u bogoštovanju,
vidi gore, br. 10397. Mojsije označava ono što je unutrašnje, jer on govori Aronu,
koji predstavlja spoljašnje. Bilo da kažete unutrašnje i spoljašnje u Reči, ili prosto
unutrašnje i spoljašnje, to je u ovom slučaju ista stvar, jer je Reč Božanska Istina,
od koje čovek ima opažanje, ovde opažanje o takvom spoljašnjem kao kod
Izrailjskog naroda, kao i o bogoštovanju i u svemu što pripada Crkvi, i svemu što
pripada Reči. Treba primetiti da svo opažanje o spoljašnjem dolazi od
unutrašnjeg; jer ono što je spoljašnje može se videti iz onoga što je unutrašnje; ali
ono što je spoljašnje ne može se videti iz onoga što je spoljašnje. To je zašto oni
koji su u spoljašnjem bez unutrašnjeg, ne priznaju unutrašnje stvari, jer ih ne
osećaju i ne vide; i zašto neki poriču te stvari, a zajedno s njima i stvari nebeske i
Božanske.
10469. Šta ti je učinio ovaj narod, te ga uvali u toliki greh? Da ovo označava
pitanje zašto se taj narod odvratio od Božanskog, vidi se iz značenja šta je taj
narod učinio tebi, što označava da je taj narod takvoga karaktera; jer se pod
učiniti ovde misli na učiniti, jer se Aronom ne označava Aron nego spoljašnje u
pogledu svoga kvaliteta kako ga vidi unutrašnje; stoga kada je značenje bezlično,
šta je učinio tebi, označava zašto je ovo (ovako); i iz značenja greha, što označava
odvraćanje od Božanskog, vidi br. 5841, 9346.
10470. (22) A Aron mu reče. Da ovo označava ono što je opaženo, vidi se iz
značenja reći, kada se izraz koristi u odnosu na unutrašnje koje nadgleda i ispituje
ono što je spoljašnje, što označava opažati; stoga, u drugu ruku, kad se koristi u
odnosu na spoljašnje, tada označava ono što se opaža.
10471. Nemoj se gneviti, gospodaru moj. Da ovo označava, neka se zbog toga
unutrašnje ne odvraća, vidi se iz značenja gneva, kada se odnosi na Mojsija, kojim
se označava unutrašnje, što znači odvraćati se, u ovom slučaju neka se ne odvraća;
i iz reprezentacije Mojsija, koji je u ovom slučaj moj gospodar, što označava
unutrašnje, vidi br. 10468; Ovde Aron naziva Mojsija svojim gospodarem, jer je
unutrašnje gospodar, a spoljašnje je relativno sluga, jer kod čoveka unutrašnje je u
nebu, pa stoga kada je otvoreno /unutrašnje/, to je njegovo nebo, dok je
spoljašnje kod njega njegov svet; a svet je stvoren da služi nebu kao sluga svoga
gospodara. Sličan je slučaj sa spoljašnjim u bogoštovanju, u odnosu na njegovo
unutrašnje.
10472. Ti znaš da je ovaj narod brz na zlo. Da ovo označava da je taj narod u
spoljašnjem odvojenom od svetog unutrašnjeg, vidi se iz značenja zla i greha, što
označava zatvaranje, odvajanje i odvraćanje od Božanskog, vidi br 4997, 5746,
5841, 9346. Kaže se odvojenog od svetog unutrašnjeg, jer je spoljašnje odvojeno
od unutrašnjeg isto tako odvojeno od onoga što je sveto, jer ono što je sveto u
čoveku, to je njegovo unutrašnje. Ono se naziva svetim, što se uliva iz neba, to
jest, kroz nebo od Gospoda. Nebo se uliva u čovekovo unutrašnje, a kroz ovo u
njegovo spoljašnje, jer je čovekovo unutrašnje stvoreno na sliku neba, stoga radi
primanja duhovnih stvari koje su tamo, vidi br. 9279, 10156. Stoga se vidi da je
čovek, kod kojega je spoljašnje odvojeno od unutrašnjeg, odan (posvećen) samo
svetskim, zamaljskim, i telesnim stvarima. Oni koji su odani ovim stvarima, ne
shvataju na šta se misli pod unutrašnjim, niti šta je to biti u nebeskim i Božanskim
stvarima. Oni pretpostavljaju da kada su u toku spoljašnjeg bogoštovanja u Crkvi,
da su tada u Božasnkim stvarima. Ali nije tako; jer u takvim prilikama na njih utiču
telesna uživanjana na koja su naviknuti od detinjstva, ili deluju radi sveta i radi
izgleda, jer ih dužnost goni na to radi dobiti ili počasti; na taj način oni su odani
svetskim, zemaljskim, i telesnim stvarima, a ne nebeskim i Božanskim stvarima.
Drugačije je s onima koji su u spoljašnjim stvarima od unutrašnjeg.
10473. Jer mi rekoše: Da ovo oznčava ohrabrivanje , vidi se iz značenja reći,
kada se kaže o onima koji su u stvarima spoljašnjim odvojeno od onoga što je
unutrašnje, što označava ohrabrivanje, br. 10398.
10474. Načini nam bogove, koji će ići pred nama. Da ovo označava obmane
doktrine i bogoštovanja, stoga stvari idolopoklonične, vidi gore, br. 10399.
10475. (23) Jer tome Mojsiju, koji nas izvede iz zemlje Egipatske, ne znamo šta
bi. Da ovo označava da je sasvim nepoznato da neka druga Božanska Istina postoji
u Reči, koja uzdiže čoveka iz spoljašnjeg u unutrašnje, i koja sačinajva Crkvu, vidi
tako isto gore, br. 10400.
10476. (24) A ja im rekoh: ko ima zlata, neka ga skida sa sebe. Da ovo
označava izvođenje onih stvari iz smisla slova Reči, koje povlađuju uživanju
spoljašnjih ljubavi, i njihovim načelima, vidi se iz onoga što je objašnjeno i
pokazano gore, br. 10402.
10477. I dadoše mi. Da ovo označava skupljanje u jedno, i učinak, vidi gore, br.
10403, 10404.
10478. A ja ga bacih u vatru, i izađe to tele. Da ovo označava ljubavi prema
sebi i svetu, od kojih i u slozi s kojima postoji to bogoštovanje, vidi se iz značenja
vatre, koja označava ljubav u oba smisla, vidi br. 4906, 597?, 5215, 6314, 6834,
7324, 7575, 10055, ovde ljubav prema sebi i ljubav prema svetu, jer je taj narod
bio predan tim ljubavima pošto je bio u spoljašnjim stvarima odvojeno od
unutrašnjeg. Stoga, baciti u vatru označava biti predan takvim ljubavima, i izvlačiti
iz smisla slova u Reči koja im povlađuju ono iz čega oblikuju doktrinu; i iz značenja
teleta, što označava bogoštovanje od tih ljubavi, i u slaganju s njima, što je
paklenski, vidi br. 10459.
10479. (25) A Mojsije videći narod go. Da ovo označava da je unutrašnje
opazilo da se taj narod odvratio od onoga što je unutrašnje, stoga od Božanskog,
vidi se iz značenja videti, što označava opaziti; i iz reprezentacije Mojsija, koji
označava ono što je unutrašnje (vidi gore, br. 10468); i iz značenja biti go (ogoljen),
što znači odvratiti se, u ovom slučaju od onoga što je unutrašnje, stoga od
Božanskog, u skladu s onim što je gore bilo objašnjeno, br. 10472. Ta reč u
izvornom jeziku znači i odvratiti se, i vratiti se, kao i biti ogoljen, a sa biti ogoljen
označava se biti lišen dobra ljubavi i istina vere, pošto su ovo unutrašnje stvari
Crkve i njenog bogoštovanja, br. 9960.
10480. Jer ga ogoli Aron. Da ovo označava da je ovo poticalo od spoljašnjih
stvari koje su oni voleli, vidi se iz značenja ogoleti, što označava odvratiti se od
onoga što je unutrašnje, stoga Božansko, upravo kao gore, br. 10480; i iz
reprezentacije Arona, koji označava ono što je spoljašnje, vidi gore, br. 10468. To
označava, koje su voleli, jer oni koji su predani (odani) spoljašnjeim stvarima
odvojeno od unutrašnjeg, vole samo spoljašnje stvari. U ovom slučaju, nekoga
ogoleti označava odvratiti se, a ne učiniti da se neko odvrati, jer se Aronom, u
unutrašnjem smislu, ne misli na Arona, nego, u bezličnim smislu, na ono što je
spoljašnje, u skladu s onim što je rečeno gore, br. 10469.
10481. Na sramotu pred neprijateljima njegovim (na uništenje ponosa ili
ugleda pred neprijateljima). Da ovo označava nemati nikakve moći da se odupre
zlima koja su iz pakla, vidi se iz značenja uništiti (osramotiti), što znači biti bez moći
da se odupre zlima i obmanama, jer ovo, u duhovnm svetu, znači imati moć; i iz
značenja onih koji ustaju protivu neprijatelja, što označava zla i njihove obmane,
pošto su to u duhovnom smislu neprijatelji koji ustaju , stoga su one stvari
označene u Reči neprijateljima, a to su oni koji ustaju protivu nekoga, kao kod
Davida, O Jehova, kako je mnogo neprijatelja mojih! Mnogi ustaju na me, Mnogi
govore za dušu moju, nema mu pomoći od Boga (Psalam III, 1,2). Opet, Pokaži
divnu milost svoju, o Spasitelju koji izbavljaš one koji se uzdaju u tebe, protivu
onih koji ustaju na mene. Izbavi me od bezbožnika koji na me napadaju, a koji su
me opkolili (Psalam XVII, 7-9). Ponovo, Nemoj me dati na volju neprijatelja mojih;
jer ustaše na me lažni svedoci; i onaj koji diše nasiljem; da bih verovao da ću vidjeti
dobrotu tvoju na zemlji živih (Psalam XXVII, 12, 13). Ponovo, Bože, care moj, ti si
onaj isti, pošlji pomoć Jakovu! S tobom ćemo izbosti neprijatelje svoje, i s imenom
tvojim izgazićemo one koji ustaju na nas (Psalam XLIV, 5). Ponovo, Jer tuđini
ustaše na me, i silni traže dušu moju; nemaju Boga pred sobom. Gle, Bog je
pomoćnik moj, Gospod daje snagu duši mojoj (Psalam LIV, 3, 4). Ponovo, Izbavi
me od neprijatelja mojih, Bože moj, i od onih, što ustaju na me, zakloni me. Izbavi
me od onih koji čine bezakonje, i od krvopija sačuvaj me. Evo, zlo smišljaju duši
mojoj (Psalam LIX, 1-3). U ovim i u drugim odlomcima, neprijateljima i onima koji
ustaju protivu nekoga, označavaju se zla i obmane iz pakla. Oni se nazivaju koji
ustaju protiv nekoga, jer zla i obmane ustaju protivu dobara i istina, a ne obrnuto.
Oni koji su u spoljašnjim stvarima odvojeno od onoga što je unutrašnje, nemaju
snage da se odupru zlima i obmanama iz pakla, jer sva snaga odupiranja tim
stvarima dolazi od Božanskog. Stoga oni koji su odvojeni od onoga što je
unutrašnje, i oni koji su odvojeni od Božanskog, ti nemaju moći; stoga ih obmane i
zla raznose tamo i amo, gde god da ih pakao nosi, kao vunene pahulje ili kao plevu
koju nosi vetar, što se jasno vidi po zlim duhovima koji s ovoga sveta stignu u drugi
život. To je isto tako predstavljeno tim narodom koji pobeđuje svoje neprijatelje
sve dok ostaju u bogoštovanju koje im je naređeno, a bivaju pobeđeni svaki put
kada odstupe od toga bogoštovanja, to jest, svaki put kada su u zlu, u skladu s
ovim rečima kod Mojsija, Ako podvrgnete uredbe moje, i duši vašoj omrznu zakoni
moji , i raskinete zavet moj, seći će vas neprijagtelji vaši, te će vas goniti i list kad
šušne, i bežaćete ispred mača, i padaćete a da vas niko ne goni. (Levitska XXVI, 15,
36, 37). I na drugome mestu, Kako bi jedan gonio hiljadu a dvojica terala deset
hiljada, da ih nije stena njihova prodala i Jehova ih predao? (Psalam XXXII, 30). Iz
ovoga se vidi šta je označeno uništenjem (sramotom) onih koji ustaju protivu njih.
10482. Stihovi 26-29. 26. Stade Mojsije na vrata od okola, i reče: k meni ko je
Jehovin; i skupiše se pred njega svi sinovi Levijevi. 27. I reče im: ovako kaže Jehova
Bog Izrailjev: pripašite svaki mač svoj uz bedro svoje, pa prođite tamo i amo po
okolu od vrata do vrata, i pobijte svaki brata svojega i prijatelja svojega i bližnjega
svojega. 28. I učiniše sinovi Levijevi po zapovesti Mojsijevoj, i pogibe naroda u onaj
dan do tri hiljade ljudi. 29. Jer Mojsije reče: posvetite danas ruke svoje Jehovi, svak
na sinu svom i na bratu svom, da bi vam dao danas blagoslov.
26. Stade Mojsije na vrata od okola, označava gde je otvor u pakao; i reče: k meni
ko je Jehovin; i skupiše se pred njega svi sinovi Levijevi, označava one koji su u
istinama od dobra. 27. I reče im: označava ohrabrivanje; ovako kaže Jehova Bog
Izrailjev, označava od Gospoda: pripašite svaki mač svoj uz bedro svoje, označava
istinu od dobra koja se bori protivu obmane od zla; pa prođite tamo i amo po
okolu od vrata do vrata, označava gde god je nešto otvoreno od unutrašnjeg u
spoljašnje; i pobijte svaki brata svojega i prijatelja svojega i bližnjega svojega,
označava zatvaranje protivu influksa i istine i od onoga što se na to odnosi kako bi
se sprečilo svako primanje i komunikacija. 28. I učiniše sinovi Levijevi po zapovesti
Mojsijevoj, označava - ovo su postigli oni koji su u istinama od dobra; i pogibe
naroda u onaj dan do tri hiljade ljudi, označava potpuno zatvaranje unutrašnjeg.
29. Jer Mojsije reče: posvetite danas ruke svoje Jehovi, označava ono što se
komunicira i prima od Božanske Istine u nebesima; svak na sinu svom i na bratu
svom, označava kada je unutrašnje zatvoreno kako bi se sprečilo da istina i dobro
iz neba uđu u spoljašnje; da bi vam dao danas blagoslov, označava primanje
Božanske istine iz Reči, i povezivanje sa Gospodom kroz nju.
10483. (26) I stade Mojsije na vrata od okola. Da ovo označava /mesto, stanje/
gde je otvor u pakao, vidi se iz reprezentacije Mojsija, koji označava unutrašnje,
vidi gore, br. 10468; i iz značenja vrata, koja označavaju mesto gde je otvor – o
čemu ćemo ubrzo govoriti; i iz značenja okola, koji označava pakao; i ovo vidi gore,
br. 10458. Mojsije je stajao na vratima, ali nije ušao u sami okol da bi se
predstavilo da ništa od unutrašnjeg ne može ući u pakao; jer je Mojsijem bilo
predstavljeno unutrašnje, a okolom pakao. Jer svi koji su u paklju, su u spoljašnjim
stvarima odvojeno od unutrašnjeg, jer su predani ljubavima prema sebi i svetu;
zbog čega ono što je unutrašnje ne može tamo ući , jer se ne prima, nego ga neki
odmah odbacuju, a neki ga uguše i ugase, a neki izokrenu. Da li govorimo o
unutrašnjem , ili o nebu, ista je stvar; jer nebo je u onome što je unutrašnje, kako
u unutrašnjem u Reči tako i u unutrašnjem Crkve i bogoštovanja, stoga i u
unutrašnjem čoveka koji je u nebeskoj i duhovnoj ljubavi, to jest, u ljubavi prema
Gospodu i ljubavi prema bližnjemu.
Treba ukratko reći na šta se misli pod otvaranjem pakla, što je označeno vratima
okola. Svaki je pakao zatvoren svuda okolo, ali je otvoren odozgo, po nuždi i
potrebi. Ovaj je otvor u svetu duhova, koji je između neba i pakla, jer se tamo
završavaju paklovi ispod, a neba iznad, br. 5852. Kaže se da se otvaraju po potrebi
i nuždi, jer svaki čovek ima kod sebe duhove iz pakla, i anđele iz neba; duhovi iz
pakla su povezani s njegovim telesnim i svetskim ljubavima, a anđeli iz neba s
njegovim nebeskim i duhovnim ljubavima; jer bez prisusutva duhova čovek ne bi
mogao da živi; kad bi se oni od njega odstranili, on bi pao kao kamen. Sledstveno,
kako bi čovek mogao da živi u skladu sa svojim ljubavima, paklovi se otvaraju po
nuždi i potrebi, kada mu prilaze duhovi koji su u sličnim ljubavima. Ovo otvaranje
je ono što se naziva vratima pakla; ponekad mi je bilo dato da to vidim. Te otvore
čuva Gospod preko anđela, da bi sprečio da izađe više duhova nego što je
potrebno. Iz ovoga je jasno šta se u Reči naziva vratima pakla, i šta vratima
neprijatelja; kao kod Mateje, Isus reče Petru, Na ovoj steni podignuću moju Crkvu,
ni vrata paklena neće je nadvladati (XVI, 18); vrata paklena koja neće nadvladati,
označava da se paklovi neće usuditi da izađu i razore istine vere; stena na kojoj će
Crkva biti sagrađena, označava veru od Gospoda u Gospodu; ova vera je vera
ljubavi prema bližnjemu, jer je ljubav prema bižnjemu u njoj i s njom jedno. Da
stena označava tu veru, vidi predgovor poglavlju XXII, Postanka, i br. 8581, 10438.
A da je istinska vera ljubav prema bližnjem, vidi br. 654, 1162, 1176, 1608, 2228,
9154, 9224, 9783.
Isto je označeno i rečima, I naslediće seme tvoje vrata neprijatelja tvojih (Postanje
XXII, 17; XXIV, 60). Naslediti vrata neprijatelja, označava razoriti zla i obmane iz
pakla; ovo je isto tako označeno izgonom i razbijanjem naroda u zemlji Hananskoj;
jer su narodi u toj zemlji predstavljali zla i obmane, vidi br. 1573, 1574, 1868,
4818, 6306, 9320, 9327. Isto tako kod Davida, Sedeći na vratima o meni se
dogovaraju; pijući žestoko piće pevaju me (LXIX, 12). Ponovo, Blago čoveku koji je
napunio luk svoj! Neće se osramotiti kad stanu razgovarati s neprijateljima na
vratima (CXXXVII, 5). Ali vrata, u dobrom smislu, označavaju otvaranje u nebo: kod
Davida, Uzvisite vrhove svoje, uzvisite se vrata večna! Ide Car slave (XXIV, 7-10).
Osim toga, vratima se u Reči označava ulaz u nebo i Crkvu pomoću istine i dobra;
kao i influks istine i dobra kod čoveka.
10484. I reče: Ko je Jehovin? k meni neka dođe. Da ovo označava one koji su u
spoljašnjim stvarima iz onoga što je unutrašnje, vidi se iz reprezentacije Mojsija,
koji označava unutrašnje, vidi br. 10468. A pošto je čovekovo unutrašnje u nebu, a
njegovo spoljašnje u svetu, a nebo uzlazi preko unutrašnjeg u spoljašnje, očito je
da se onima koji su za Jehovu označavaju oni koji su u spoljašnjim stvarima iz
onoga što je unutrašnje; kad se kaže da nebo ulazi, značenje je da Gospod ulazi, jer
Gospodovo Božansko sačinjava nebo. Da su ove stvari označene, vidi se i iz toga
što su one protivne onima koji su u spoljašnjim stvarima odvojeni od onoga što je
unutrašnje; kao i da sinovi Levijevi, koji se skupljaju oko Mojsija, predstavljaju one
koji su u istinama od dobra; a oni koji su u istinama od dobra, ti su u spoljašnjim
stvarima od onoga što je unutrašnje.
10485. I skupiše se oko njega svi sinovi Levijevi. Da ovo označava one koji su u
istinama od dobra, vidi se iz značenja sinova Levijevih, koji označavaju one koji su
u duhovnoj ljubavi, ili u ljubavi prema bližnjem, vidi br. 3875, 4497, 4502, 4503.
Bilo da govorite o ljubavi prema bližnjem, ili o istini od dobra, ista je stvar, jer oni
koji su u ljubavi prema bližnjem, žive životom istine, to jest, životom koji je u
skladu Božanskim istinama, a to je ljubav prema bližnjemu.
10486. (27) I reče im: Da ovo označava ohrabrivanje, vidi se iz značenja reći,
kada se govori o borbi, na koju se podstiču, što je slučaj u ovoj prilici, što označava
ohrabrivanje.
10487. Ovako kaže Jehova Bog Izrailjev. Da ovo označava kroz Gospoda, vidi se iz
toga, što je Jehova i Bog Izrailjev u Reči Gospod. Da Jehova znači Gospod, vidi
navedene odlomke, br. 9373, i da Bog i Svetac Izrailjev označavaju Gospoda, vidi
br. 7091.
10488. Pripašite svaki mač svoj uz bedro svoje. Da ovo označava istinu od
dobra koja se bori protivu obmane od zla, vidi se iz značenja mača, koji označava
istinu koja se bori protivu obmane, vidi br. 2799, 8295; i iz značenja bedra , što
označava dobro ljubavi, vidi br. 3021, 4277, 4280, 5050-5062, 9961. Kaže se mač
uz bedro, jer istina koja se bori protivu obmane i zla, i koja pobeđuje, mora da
bude od dobra. A sva moć istine je iz toga izvora. Doista, istina bez dobra nije
istina, jer je to samo znanje bez života. Istinom od dobra označava se život u
skladu s istinom; jer dobro pripada životu. Iz toga se vidi zašto se pominje da se
stavlja mač uz bedro, kao i Davida, gde se govori o Gospodu, Pripaši, junače, mač
uz bedro svoje, čast svoju i krasotu svoju (XLIV, 3).
10489. Pa prođi tamo i amo u okolu od vrata do vrata. Da ovo označava svuda
gde je nešto otvoreno u ono šo je spoljašnje, vidi se iz značenja proći tamo i amo,
što označava potpuni pregled; i iz značenja vrata, to označava otvor, vidi gore,
br.10483, tako i ono što je spoljašnje, jer ono spoljašnje odvojeno od onoga što je
unutrašnje, to je pakao kod čoveka. Iz ovoga se vidi šta se označava sa prođi tamo
i amo u okolu od vrata do vrata, a to je da oni treba da potpuno ispitaju kad god se
nešto otvori iz onoga što je unutrašnje u ono što je spoljašnje. Kako stoji ovaj
slučaj, biće pokazano i sledećem članku . Ono što je spoljašnje a odvojeno od
spoljašnjeg, to je pakao kod čoveka, jer ono što je unutrašnje, to je nebo kod
čoveka, kao što je gore pokazano, br. 10472; prema tome, ono što je spoljašnje,
kad je odvojeno od neba, to je pakao. To se dalje vidi iz toga što kod onih koji su u
spoljašnjim stvarima odvojeno od unutrašnjih stvari, prevladavaju paklenske
ljubavi; a to su ljubavi prema sebi i prema svetu. Isto tako, čovek kod koga je
spoljašnje odvojeno od unutrašnjeg, u paklu je, iako nije svestan ovoga dok živi u
svetu.
10490. I pobijte svaki brata svojega i prijatelja svojega i i bližnjega svojega.
Da ovo označava sprečiti influks dobra i istine, i stvari koje se s njima slažu, kako
ne bi bilo primanja i komunikacije, vidi se iz značenja pobiti, što označava oduzeti
duhovni život, stoga dobro ljubavi i istinu vere; ovde, stoga, zatvoriti, kako ne bi
bilo primanja i komunikacije od njih: jer kad se ove oduzmu, ostaje samo prirodni
život. Da pobiti označva oduzeti duhovni život, vidi br. 3387, 3395, 7943, 8902; i iz
značenja brata, što označava dobro ljubavi i ljubavi prema bližnjem; vidi br. 3815,
4121, 5692, 6756; i iz značenja prijatelja, što označava istine od toga dobra, i iz
značenja bližnjega, što označava ono što je povezano s njima, vidi br. 5911, 9378,
stoga ono što se privlači, jer oni koje se privlače, ti su bližnji. Stoga se vidi da se sa da čovek pogubi svog brata, i svog prijatelja, i bližnjega, označava sprečavati
influks dobra, istine, i stvari s kojima se privlače, kako se ne bi primale i kako ne bi
bilo komunikacije s njima.
Slučaj u pogledu ovoga je kao što sledi: pošto je taj narod bio u srcu
idolopokloničan, i sasvim odan ljubavima koje prevladavaju u paklu, a i pored toga,
kod njih je bilo ustanovljeno bogoštovanje koje je predstavljalo nebeske stvari
koje su među njima ustanovljene, stoga je njihovo unutrašnje bilo sasvim
zatvoreno. Bila su dva razloga za ovo; jedan je bio to, da ne bi moglo da dođe do
povezivanja s nebom preko njihovih spoljašnjih stanja bez unutrašnjeg; drugi je
bio, da ne bi svete stvari Crkve i neba bile oskvrnute . Jer, da je taj narod bio
priznao unutrašnje stvari bogoštovanja, a to su svete stvari Crkve i neba koje su
bile predstavljene, on bi ih bio ukaljao i oskvrnuo . Ovo je razlog da je tako malo
toga otkriveno tome narodu o nebu i o životu posle smrti; pa su stoga bili u
potpunom neznanju da je carstvo Mesijino u nebu, a da je taj narod takvoga
karaktera i danas, dobro je poznato; ali vidi šta je bilo pokazano o tome narodu u
odlomcima navedenim gore, br. 10396; kao to da su bili potpuno obuzeti
spoljašnjim stvarima bez unutrašnjeg, br. 4293, 4311, 4459, 4834, i 4844, 9380,
9381. Da je njihovo bogoštovanje bilo čisto spoljašnje, br. 314, 3479, 8871. Da
stoga nisu želeli da znaju unutrašnje stvari bogoštovanja i Reči, br. 3479, 4429,
4433, 4680. Da su znali svete unutrašnje stvari, bili bi ih oskvrnuli, br. 3398, 3489,
4289, da zbg toga im nije bilo dopušteno da iz znaju, br. 301, 302, 304, 2520, 3769.
Da je ipak, preko spoljašnjeg u bogošovanju kod njih, koje je bilo reprezentativ
nebeskih stvari, postojala komunikacija s nebm, br. 4311, 4444, 6304, 8588, 8806.
To su stoga stvari koje su označene u rečima, da treba da pobije brat brata,
prijatelj prijatelja i bližnji bližnjega . Onaj koji ne zna da se braćom, prijateljima,
bližnjima, i mnogim drugim imenima srodstva, označavaju dobra i istine Crkve i
neba, i njihove suprotnosti, zla i obmane, taj ne može da zna što je sadržano u
mnogim odlomcima u Reči, gde se nalaze ovakvi izrazi, kao u sledećim, Ne mislite
da sam došao da donesem mir na zemlju; nisam došao da donesem mir nego mač;
jer sam došao da rastavim čoveka od oca njegova i kćer od majke njezine, i snahu
od svekrve njezine. I neprijatelji čoveku postaće domašnji njegovi. Jer koji ljubi
oca ili mater većma nego mene, nije mene dostojan; i koji ljubi sina i kćer većma
nego mene, nije mene dostojan. I koji ne uzme krsta svojega i ne pođe za mnom,
nije mene dostojan (Mateja X, 34-38).
Predmet o kome se govori u ovome odlomku su duhovne borbe, a ove su
iskušenja koja podnose oni koji se nanovo rađaju, i sukobi koji se tada odvijaju u
čoveku između obmana iz pakla, i dobara i istina od Gospoda. Pošto se ovde
opisuju te bore, stoga se kaže, Onaj koji ne uzme svoj krst , i ne ide za mnom,
nije mene vredan; krstom se označava čovekovo stanje dok je u iskušenjima. Onaj
ko ne zna značenje čoveka i oca, kćeri i majke, snahe i svekrve, može da pomisli da
je Gospod došao u svet da bi oduzeo mir u domovima i u porodicama, i da bi
podstakao neslogu; dok je u stvari On došao da donese mir,i da ukloni neslogu; u
skladu s Njegovim vlastitim rečima kod Jovana (XIV, 27), i na drugim mestima.
Da se u gornjem odlomku opisuje nesloga između unutrašnjeg i spoljašnjeg
čoveka, vidi se iz značenja u unutrašnjem smislu čoveka i oca, kćeri i majke, snahe i
svekrve; u ovome smislu čovek označava dobro od Gospoda, otac označava zlo od
čovekovog propriuma; kćer označava osećanje za dobro i istinu, majka označava
osećanje za zlo i obmanu, snaha označava istinu Crkve pripojenu njenom dobru, a
svekrva označava obmanu pridruženu njenome zlu. Pa stoga se ovako opisuje
borba između dobara i zala, i između obmana i istina u čoveku, stoga se i kaže, da
će čovekovi neprijatelji biti njegovi domaći; je se pod domaćima označavaju one
stvari koje su u čoveku, ili koje su mu svojstvene; a neprijatelji su, u duhovnom
smislu, zla i obmane koje napadaju dobra i istine. Da su takve stvari označene
čovekom , ocem, kćeri, majkom, snahom, i svekrvom, pokazano je u objašnjenjima
svuda. Slično i u ovim rečima kod Mateje, A predaće brat brata i otac sina; i ustaće
deca na roditelje i pobiće ih (X, 21). Kao i ovim rečima kod Luke, Ako ko dođe k
meni a ne mrzi na oca svojega, i na mater, i na ženu, i na decu, i na braću, i na
sestre, i na samu dušu svoju, ne može biti moj učenik. I ko ne nosi krsta svojega i
za mnom ne ide, ne može biti moj učenik. Tako dakle, svaki od vas koji se ne
odreče svega što ima, ne može biti moj učenik (XIV, 26, 27, 33). Ko ne može da vidi
da ove reči ne treba razumeti doslovno, osobito zbog ovoga: da treba bez
ograničenja mrzeti oca, majku, ženu, decu, braću, sestre, pre nego se postane
Gospodovim učenikom; iako je Gospodov zapovest, da se ne sme niko mrzeti, čak
ni neprijatelj (Mateja V, 43, 44). Vidi se da pod ovim imenima treba razumeti ono
što je svojstveno, a to su zla i obmane svojim redom, jer se kaže da treba da mrzi i
svoju dušu, i da treba da se odrekne svega što ima, to jest, stvari koje su njegove
vlastite.
Ovde se opisuje stanje iskušenja, jer se kaže, Svako ko ne nosi svoj krst, i koji ne
ide za mnom, ne može biti moj učenik. Biti Gospodov učenik, znači biti Njim
vođen, a ne samim sobom, to jest, dobrima i istinama , koje su od Gospoda, a ne
zlima i obmanama, koje su od čoveka. Reč treba razumeti na sličan način na
drugim mestima, kada se pomenu gornja imena, kao kod Jeremije, Jer ne paze na
reči moje, i odbaciše zakon moj. Za to ovako govori Jehova, evo ja ću metnuti
ovom narodu smetnje, o koje će se spotaći očevi i sinovi, sused i prijatelj mu, i
poginuće (VI, 19, 21). Ponovo, I razbiću ih jednoga od drugoga, očeve i sinove, veli
Jehova, ne ću požaliti ni poštedeti niti se smilovati, da ih ne potrem (XIII, 14). Opet,
I učini Jehova da padaju jedan na drugoga (XLVI, 16). I kod Isaije, I razbiću
Egipćane jedne o druge, te će vojevati brat na brata, i prijatelj na prijatelja (XIX, 2).
I u ovim odlomcima slične se stvari označavaju očevim, sinovima, i prijateljima.
10491. (28) I učiniše sinovi Levijevi po reči Mojsijevoj. Da ovo označava ono što
su učinili oni koji su bili u istinama od dobra, vidi se iz reprezentacije sinova
Levijevih, koji označavaju one koji su u istinama od dobra, i u apstraktnom smislju,
istine od dobra, vidi gore, br. 10485; i iz značenja učiniti po reči Mojsijevoj, što
označava učinak.
10492. I pogibe naroda u onaj dan do tri hiljade ljudi. Da ovo označava
potpuno zatvaranje onoga što je unutrašnje, vidi se iz značenja padati ili poginuti,
što označava zatvaranje, vidi gore, br. 10490; i iz značenja tri, što označava
potpuno; jer se sa tri označava ono što je puno i potpuno, vidi br. 2788, 4495,
7715, 8347, 9198, 9488, 489; slično sa tri tisuće, jer veći brojevi ovde imaju
značenje slično malim od kojih su postali umnožavanjem, br. 5291, 5335, 5708,
7973. Da svi brojevi u Reči označavaju stvari, vidi navedene odlomke, br. 9488 br.
10127, 10217, 10253.
Pošto se sada govori o zatvaranju unutrašnjeg kod Izrailjeske i Jevrejske nacije,
nešto će se dalje reći o zatvaranju unutrašnjeg. Ono što zatvara čovekovo
unutrašnje, to su zla i obmane, ili, što je ista stvar, svetske, zemaljske, i telesne
ljubavi kada ove prevladavaju, jer iz ovih izviru sva zla i obmane. Ove ljubavi
zatvaraju unutrašnje, jer su one suprotne nebeskim ljubavima, ili, što je ista stvar,
zla i obmane su suprotne dobrima i istinama. Stoga, kada suprotnosti deluju jedne
protivu drugih, ono što je povređeno, to se skuplja, baš kao i tkivo kada se ubode,
a u drugim slučajevima svaki deo tela će se skupiti od bola. Dobro je poznato da
povreda uma ili poremećen um čine da lice pokaže znakove grčenja, kao i da će se
stegnuti abdomen, zajedno s plućima i disanjem. Tako je i s unutrašnjim čovekom,
kada zla i obmane uđu u misao i u volju. Tada se opaža da se pokazuje odbijanje i
stezanje . To je opšti razlog zašto se unutrašnje zatvara; ali poseban je razlog to,
da ne bi dobra i istine ušle iz neba preko unutrašnjeg u spoljašnjeg čoveka, i bile tu
ukaljane i oskvrnute. Stoga, da se ovo ne bi desilo kod Izrailjeske nacije, koja je
imala Reč i svete stvari Crkve, njihovo je unutrašnje bilo sasvim zatvoreno. Da je
slučaj ovakav, vidi se iz toga, da iako oni žive među Hrišćanima, iako se o Gospodu
jasno govori u proroštvima Reči, oni Ga još uvek ne priznaju; doista, oni su takvoga
karaktera, da zbog unutrašnje odvratnosti i odbijanja u njihovu misao ne može da
uđe bilo šta što potvrđuje veru u Gospoda.
Osim toga, treba da se zna da je i u Hrišćanskom svetu unutrašnje zatvoreno kod
onih koji poznaju istine vere, a ne žive prema njima. Jer je život u skladu s istinama
iz Reči to što otvara čovekovo unutrašnje, jer su inače istine samo u memoriji
spoljašnjeg čoveka. A u slučaju onih koji poriču istine iz Reči, unutrašnje je sasvim
zatvoreno; a za divljenje je to što je unutrašnje češće zatvoreno kod inteligentnih
nego kod prostih osoba. Razlog tome je to, što inteligentni više žele položaj i
bogatstvo, pa su stoga više pod uticajem ljubavi prema sebi i svetu nego li prosti;
isto tako, ovi imaju više moći da potvrde zla i obmane koje izviru iz tih ljubavi
pomoću znanja koje poseduju, a u ovome oni nadilaze one koji su manje
inteligentni ili prosti. Pored toga, mnogi od njih misle o duši po nekoj pretpostavci
učenog sveta, kada shvataju dušu kao neki dašak ili vetar u kome postoji neki
početak života ; u drugu ruku, oni koji su u prostom dobru, ti ne misle iz ovakve
ideje, nego iz ideje da je čovek duša koja živi posle smrti. To je razlog da je
unutrašnje otvoreno kod ovih drugih; ali je zatvoreno kod onih prvih. Bilo da
govorimo o unutrašnjem koje je otvoreno ili zatvoreno, ili o tome da je nebo tako
/otvoreno ili zatvoreno/, ista je stvar.
10493. I Mojsije reče: Posvetite danas ruke svoje Jehovi (Ispunite danas ruku
Jehovi). Da ovo označava ono što se od Božanske Istine može komunicirati
(preneti) i primiti u nebesima, vidi se iz značenja posvetiti (ispuniti ruku), što je
reprezentativ Božanske moći Gospodove u nebesima pomoću Božanske Istine koja
proizlazi od Božanskog Dobra, a što se tamo može komunicuirati i primiti, vidi br.
10076; u ovome slučaju ono što se može preneti od Božanske Istine u nebesima
pomoću reprezentativa, koji su bili spoljašnje stvari bogoštovanja kod te nacije,
kad im je unutrašnje bilo zatvoreno. Da je pomoću spoljašnjih stvari bogoštovanja,
koje su bile reprezentativi nebeskih stvari kod te nacije, kada im je unutrašnje bilo
zatvoreno, bilo komunikacije s nebom snagom Božanske Moći Gospodove, vidi br.
4311, 4444, 6304, 8588, 8806.
10494. Svak na sinu svome i bratu svome (Jer čovek je protivu sina svoga, i
protivu brata svoga). Da ovo označava kada je unutrašnje zatvoreno, kako istina i
dobro iz neba ne bi ušli u spoljašnje, vidi se iz značenja čoveka protivu sina i
protivu brata, to jest, kada ih pobiju, što označava zatvaranje unutrašnjeg influksu
istine i dobra, vidi gore. br. 10490, 10492. Da sin označava istinu, vidi br. 489,
4891, 533, 1147, 2623, 2813, 3373, 3704, 4257, 9807; i da brat označava dobro,
br. 3815, 4121, 4191, 5409, 5686, 5692.
10495. Da bi vam dao danas blagoslov. Da ovo označava primanje Božanske
Istine iz Reči, a preko nje povezivanje sa Gospodom, vidi se iz značenja blagoslova,
što označava uopšte ono čime je čovek darovan od Gospoda. A pošto se sve što
odgovara tome opisu odnosi na dobro ljubavi i istinu vere, ovo, i sve što iz toga
proističe, je ono što je označeno blagoslovom; stoga, u unutrašnjem smislu,
primanje Božanske Istine iz Reči tu označeno je, a kroz to i povezivaje sa
Gospodom, vidi br. 1096, 2846, 3017, 3406, 4216, 8674, 8939; a da blagoslov
označava povezanost sa Gospodom, br. 350, 3514, 3530, 6091, 6099. Kakav je
ovde slučaj, pokazano je u onome što je ranije rečeno; a da se tamo preko Reči
odžava povezanost Gospoda sa čovekom, i neba sa svetom, vidi br. 10452.
10496. Stihovi 30-35. 30. A sutradan reče Mojsije narodu: vi ljuto sagrešiste; za
to sada idem gore ka Jehovi, eda bi ga umolio da vam oprosti greh. 31. I vrati se
Mojsije ka Jehovi, i reče: molim ti se; narod ovaj ljuto sagreši načinivši sebi bogove
od zlata. 32. Ali oprosti im greh; ako li nećeš, izbriši me iz knjige svoje, koju si
napisao. 33. A Jehova reče Mojsiju: ko mi je sagrešio, onoga ću izbrisati iz knjige
svoje. 34. A sada idi, vodi taj narod kuda sam ti kazao. Evo, moj će anđeo ići pred
tobom, a kad ih pohodim, pohodiću na njima greh njihov. 35. I Jehova bi narod
zato što načiniše tele, koje sali Aron.
. 30. A sutradan, označava trajanje toga bogoštovanja sve do kraja Crkve; reče
Mojsije narodu: vi ljuto sagrešiste, označava odvraćanje i potpuno otuđivanje; za
to sada idem gore ka Jehovi, označava uzdizanje unutrašnjega ka Gospodu; eda bi
ga umolio da vam oprosti greh,označava iz Božanske moći Gospodove kod onih
koji se se potpuno odvratili. 31. I vrati se Mojsije ka Jehovi, označava povezivanje;
i reče: molim ti se /da ja ispaštam za greh/, označava mogućnost koja dolazi od
Gospodove Božanske moći kod onih koji su se tako potpuno odvratili; narod ovaj
ljuto sagreši, označava iako se ta nacija odvratila i udaljila od Božanskog; načinivši
sebi bogove od zlata, označava da su se predali bogoštovanju paklenog uživanja.
32. Ali oprosti im greh, označava da još uvek odvraćanje od Božanskog ne treba da
sprečava oproštenje; ako li nećeš, izbriši me iz knjige svoje koju si napisao, da nebi
nestalo unutrašnje u Reči, u Crkvi, i u bogoštovanju. 33. A Jehova reče Mojsiju: ko
mi je sagrešio, onoga ću izbrisati iz knjige svoje, označava odgovor da će nestati
oni koji su se odvratili od Božanskog. 34. A sada idi, vodi taj narod kuda sam ti
kazao, označava da ova nacija treba da predstavlja Crkvu, a ne znači da kod njih
postoji Crkva. Evo, moj će anđeo ići pred tobom, označava da će ih uprkos svega
Božanska Istina voditi; a kad ih pohodim, pohodiću na njima greh njihov, označava
njihovo poslednje stanje posebno i uopšte, kad bude sud; . 35. I Jehova bi narod,
označava pustošenje istine i dobra kod Izrailjske nacije; za to što načiniše tele,
označava zbog bogoštovanja od paklenske ljubavi; koje sali Aron, označava da ovo
potiče od spoljašnjih stvari, jer su samo njih voleli.
10497. A sutradan. Da ovo označava trajanje takvoga bogoštovanje, sve do
kraja Crkve, vidi se iz značenja sutradana, a to je ono što je neprekidno i večno; a
kada se kaže o Jevrejskoj naciji, to označava sve do kraja Crkve. Sutradan označava
ono što je neprekidno i večno, jer se sa sutradan, kada se kaže o stvarima koje
označavaju Božanske nebeske i duhovne stvari, označava ono što je neprekidno i
večno, vidi br. 3998, 9939. Ali, označava trajanje sve do kraja Crkve, jer se kaže za
Jevrejsku naciju i njeno bogoštovanje, koje je stiglo do kraja kada je Gospod došao
u svet, u skaldu sa predskazanjem kod Danila, Sedamdeet je nedelja određeno
tvome narodu i tvome gradu svetom da se svrši prestup i da nestane greha i da se
očisti bezakonje i da se dovede večna pravda, i da se zapečati utvara i proroštvo, i
da se pomaže sveti nad svetima. I utvrdiće zavet s mnogima za nedjelju dana, a u
polovinu nedjelje ukloniće žrtvu i prinos, i krilima mrskim, koja pustoše, do svršetka
određenog izliće se na pustoš (IX, 24, 27). I da će ostatak bogoštovanja te nacije
doći do kraja zajedno sa krajem Crkve danas u Evropi, Gospod je predskazao kod
Mateja, Zaista vam kažem, ovo pokoljenje neće proći a da se sve ovo ne izvrši
(XXIV, 34). Predmet o kome se govori u ovome poglavljeu je svršetak vremena, a
to je kraj Crkve, kao što se može videti u uvodima u poglavlja XXVI – XL. knjige
Postanka.
10498. Reče Mojsije narodu: vi ljuto sagrešiste (počiniste veliki greh). Da ovo
označava potpuno otuđivanje i odvraćanje, vidi se iz značenja greha, što označava
odvraćanje i otuđivanje od Božanskog, vidi br. 5229, 5474, 5841, 7589, 9346, u
ovom slučaju potpuno odvraćanje i otuđenje, jer se naziva velikim grehom.
Odvraćanje i otuđivanje od Božanskog je potpunon kada se ništa od istine i dobra
iz neba više ne prima, jer je istina i dobro iz neba ono što je Božansko u čoveku. Da
kod te nacije nije više bilo primanja istine i dobra iz neba, stoga da je došlo do
potopunog odvraćanja od Božanskog, opisuje se ovim rečima kod Isaije, Reci tome
narodu, slušajte ali ne ćete razumeti, gledajte ali ne ćete poznati. Učini da odeblja
srce tome narodu, i uši da im otežaju, i oči im zatvori da ne vide očima svojim i
ušima svojim da ne čuju i srcem svojim ne razumeju, i ne obrate se i ne iscele (da se
ne bi obratili i iscelili) (VI, 9, 10; Jovan XII, 37-40). Kaže se da se ne bi obratili, i da
se ne izleče; što označava - da ako bi razumeli unutrašnje stvari u Reči, u Crkvi, i u
bogoštovanju, oni bi ih oskvrnuli, u skladu s onima što je gore rečeno, br. 10490.
(prim. prev. Ovde autor objašnjava za klasičnu Hrišćansku teologiju teško nerešiv
problem: kako objasniti da Gospod namerno zatvara srce, uši i oči, da neko ne bi
razumeo, čuo i video , i obratio se i izlečio od greha? To je nazvano tvrdoćom srca
kod Isaije poglavlje VI, Nebeska doktrina, međutim, kaže da Gospod namerno ne
dozvoljava da grešna osoba razume, čuje i vidi, jer bi to odbacila i profanisala tako
da nikad više nebi mogla da te istine prihvati, i tako bi bila lišena spasenja zauvek.
Bolje je da ne zna nego da se tome što zna naruga i da ga odbaci).
10499. Za to sada idem gore ka Jehovi. Da ovo označava uzdizanje unutranjih
stvari ka Gospodu, vidi se iz značenja Mojsija, koji označava unutrašnje, vidi gore,
br. 10468; i iz značenja ići gore, što označava uzdizanje prema unutrašnjim
stvarima, vidi br. 3084, 4539, 4969, 5406, 5817, 6007; u ovome slučaju uzdizanje
ka Gospodu, jer se kaže, idem gore ka Jehovi, a pod Jehovom se u Reči misli na
Gospoda, vidi navedene odlomke, br. 9373. Kako stoji ovaj slučaj, vidi se iz onoga
što je pokazano o uzdizanju unutrašnjih stvari Reči, Crkve, i bogoštovanja, u nebo,
ili ka Gospodu, od spoljašnjih stvari kod Izrailjske nacije, br. 4211, 4444, 6304,
8588, 8788, 8806.
10500. Eda bih ga umolio da vam oprosti greh. Da ovo označava mogućnost od
Božanske Gospodove Moći kod onih koji se potpuno odvrate, vidi se iz značenja
oproštenja (iskupljenja), što označava učiniti da se to više ne odražava na njih,
naime, da se njihovo bogoštovanje prima i čuje. Da oproštenje (iskupljenje) isto
tako označava slušanje i primanje svih stvari bogoštovanja, vidi br. 9506; u ovom
slučaju, stoga, mogućnost da se to može odraziti na one koji se tako odvrate; i iz
značenja greha, što označava potpuno odvraćanje od Božanskog, vidi gore, br.
10498. Ovo je značenje tih reči, jer je predmet o kome se govori u ovome poglavlju
svuda odvraćannje Izrailjske nacije od Božanskog, i o mogućnosti da se ipak
pomoću spoljašnjih stvari, u kojima su oni bili, uspastavi komunikacijasa sa
nebom. Da bi se pokazalo kako stoji ovaj slučaj, biće rečeno još nekoliko reči o
ovom predmetu. Crkva na zemlji ustanovljena je s jednim ciljem, a to je da bi
postala jaka komunikacija sveta, to jest, ljudske rase, sa nebom, to jest, preko
neba sa Gospodom; jer bez Crkve nebi bilo komunikacije, a bez komunikacije
ljudska rasa bi nestala, br. 10452. A čovekova komunikacija s nebom ostvaruje se
preko duhovnih i nebeskih stvari u čoveku, a ne preko svetskih i telesnih stvari bez
onih /bez nebeskih/; ili, što je ista stvar, ostvaruje se preko unutrašnjih stvari a ne
pomoću spoljašnjih stvari bez unutrašnjih; a ipak se nešto od Crkve moralo kod
njih ustanoviti, pa je Gospod provideo da se komunikacija s nebom izvodi preko
reprezentativa; ovi su spoljašnje stvari bogoštovanja kod te nacije. Ova je
komunikacija, međutim, ostvarena na čudesan način, o kojem predmetu vidi ono
što je navedeno u odlomcima gore, br. 10499.
Ali da bi se ovo ostvarilo, potrebne su dve stvari: prvo, da se njihovo unutrašnje
potpuno zatvori; i drugo, da kada su u bogoštovanju , da budu u svetom
spoljašnjem; jer kada se unutrašnje potpuno zatvori, tada se unutrašnje Crkve i
bogoštovanja niti odriče niti priznaje, te je kao da ne postoji; u ovome slučaju
može da postoji sveto spoljašnje. I tako isto može se uzdignuti, jer se ništa ne
protivi i ne stoji na putu. Iz toga razloga ta je nacija bila u potpunom neznanju
unutrašnjih stvari, a to su one koje se odnose na Gospoda i veru u Njega, kao i na
večni život kroz njih (kroz Gospoda i veru u Njega). Ali čim je Gospod došao u svet i
pokazao Se, i učio ljubav i veru u Sebe, tada je ta nacija, kad je čula te stvari,
počela da ih odriče, i više se nije mogla držati u potpunom nezanju kao pre. Stoga
su onda bili izagnani iz zemlje Hananske, kako nebi ukaljali i profanisali unutrašnje
stvari poričući ih u toj zemlji, gde su sva mesta, od pradrevnih vremena, bila
postala reprezentativi stvari koje se odnose na nebo i Crkvu, vidi br. 1585, 3686,
4447, 5136, 6516. Iz ovoga razloga, do dana današnjega oni su upoznati s
unutrašnjim stvarima, i koliko se utvrđuju intelektualno protivu njih, i odriču ih,
toliko ne mogu više da budu u svetom spoljašnjem, jer poricanje ne samo da
zatvara unutrašnje, nego oduzima ono što je svetu iz spoljašnjega, stoga i sve
preko čega se komunicira s nebom. Slučaj je sličan sa Hrišćanima, koji su iz Reči, ili
iz doktrine Crkve, upoznati s unutrašnjim stvarima, i još uvek ih odriču u srcu, što
je slučaj kada žive zlim životom, i kada smišljaju zlo u sebi, ma koliko izgleda da su
u spoljašnjoj pobožnosti i svetosti kada su u bogoštovanju.
10501. I vrati se Mojsije ka Jehovi. Da ovo označava povezivanje, vidi se iz
značenja vratiti se ka Jehovi. Povezivanje je ovde označeno vraćanjem ka Jehovi,
jer se vraćanjem ka Jehovi označava uzdizanje unutrašnjeg ka Gospodu.
10502. I reče: Molim ti se, jer ovaj narod ljuto sagreši. Da ovo označava, iako
se ta nacija otkrenula i otuđila od Božanskog, vidi se iz značenja zgrešiti ljuto, što
označava potpuno se otuđiti od Božanskog, vidi gore, br. 10498. Kaže se, iako su
se okrenuli, zbog veze sa predmetom u unutrašnjem smislu; jer oni koji znaju taj
smisao ne misle o slovu, nego o značenju stvari u njihovom redu.
10503. Načinivši sebi bogove od zlata. Da ovo označava i da su predani
bogoštovanju paklenskog uživanja, što se vidi iz značenja načiniti sebi bogove, što
označava bogoštovanje; i iz značenja zlata, što označava zadovoljstvo koje se
nalazi u spoljašnjm ljubavima, stoga označava paklenska uživanja, vidi gore, br.
10402. Pominju se četiri vrste idola u Reči: od kamena, od drveta, od srebra, i od
zlata. Kameni idoli označavaju bogoštovanje od lažnih doktrina; idoli od drveta,
bogoštovanje od zala doktrine; od srebra, bogoštovanje obmane, kako u doktrini
tako i u životu. Idoli od zlata, stoga, označavaju najgore od svih bogoštovanja. Oni
koji su se bili predali ovome bogoštovanju, ne samo da su falsifikovali istine, nego
su preljubočinili dobra; jer su nazivali zla dobrima, a obmane su stoga nazivali
istinama. Svi koji su predani tome bogoštovanju, ti su oni koji su u ljubavi prema
sebi, a ipak veruju u Reč; jer koriste smisao slova Reči, da bi to išlo u prilog svega
što misle i čine, naime, da to podupire bogoštovanje samoga sebe.
10504. Ali oprosti im greh. Da ovo označava da ipak to odvraćanje od
Božanskog neće sprečiti komunikaciju, vidi se iz značenja greha, što označava
odvraćanje od Božanskog, kao gore, br. 10498, 10502; i iz značenja oprostiti to, što
označava ne sprečavati unutrašnje stvari Reči, Crkve, i bogoštovanja, da se uzdižu
iz njihovih spoljašnjih stvari, i da tako ostvaruju komunikaciju s nebesima. Jer, kad
se ostvari komunikacija, više odvraćanje ne smeta, a ono što ne smeta, kaže se da
je oprošteno.
10505. Ako li nećeš, izbriši me iz knjige života, koju si napisao. Da ovo
označava da unutrašnje u Reči, u Crkvi, i u bogoštovanju, ne će nestati, vidi se iz
reprezentacije Mojsija, koji kaže ove stvari, što označava unutrašnje u Reči, u
Crkvi, i u bogoštovanju, vidi br. 10468; i iz značenja koju si Ti napisao, što označava
ono što je tu od Gospoda; jer se knjigom označava ono što je u unutrašnjem, a
pisanjem, kada se kaže o Jehovi, to jest, o Gospodu, označava se ono što je od
Gospoda; i iz značenja izbrisati, što označava nestati, ali u ovome slučaju ne
nestati, jer odgovor je, Ko mi je sagrešio, onoga ću izbrisati iz knjige svoje, čime se
označava, da unutrašnje u Reči, u Crkvi, i u bogoštovanju, neće nestati, nego da će
nestati samo oni koji se odvrate od Božanskog, stoga oni koji su u spoljašnjim
stvarima bez unutrašnjeg. Knjiga koju je napisao Jehova, nazvana u sledećem stihu
Moja knjiga ili knjiga Jehovina, a na drugim mestima knjiga života, označava
unutrašnje, jer je čovekovo unutrašnje u nebu, stoga tamo gde je Gospod, pa
stoga one stvari koje su u njegovom unutrašnjem, one su iz neba od Gospoda, od
kojih su sve Božanske nebeske i duhovne stvari. (prim. prev. U engleskom i našem
prevodu stoji, Moj Anđeo, a ne Moja knjiga; iz čega se vidi da se autor držaao,
reklo bi se, doslovno izvornoga teksta). Ove stvari može da primi unutrašnji čovek,
ali ne i spoljašnji odvojen od unutrašnjeg, jer ovaj je u svetu, koji je bez influksa
preko unutrašnjih stvari ,nema nebeskog života, pa se stoga kaže da su unutrašnje
stvari mrtve. Iz ovoga se vidi šta je u Reči označeno knjigom života, i onima za koje
se kaže da su zapisani u toj knjizi, da su to oni koji su u životu istine i dobra, stoga
oni koji drže Božanske zaposvesti, iz ljubavi i vere. Jer život u skladu s tim
zapovestima otvara i oblikuje unutrašnjeg čoveka; a ono što je tamo upisano, to je
upisao Gospod, i to ostaje u večnosti. To su oni koji su zapisani u knjizi života u
sledećim odlomcima, I u to će se vreme izbaviti tvoj narod, svaki koji se nađe
zapisan u knjizi (Danilo XII, 1). A u Otkrovenju, Koji pobedi, on će se obući u haljine
bele, i neću izbrisati imena njegova iz knjige života (III, 5). Nijedan neće ući u Novi
Jerusalim, koji nije zapisan u jagnjetovoj knjizi života (XXI, 27). Ponovo, I videh
knjige se otvoriše; i druga se knjiga otvori, koja je knjiga života; i sud primiše
mrtvaci, kao što je napisano u knjigama, po delima njihovim. I ko god se ne nađe u
knjizi života, bi bačen u jezero ognjeno (Otkr. XX, 12, 13, 15). Ponovo, I svi će se
klanjati zveri, kojima imena nisu zapisana u knjizi života Jagnjetovoj (Otkr. XIII, 8;
pogl. XVII, 8); pored drugih mesta. Treba da se zna da Gospod upisuje sve stvari
na unutrašnjem čoveku i da ove sačinjavaju sami duhovni i nebeski život čovekov;
isto tako, da je svaka pojedinost koja je tamo zapisana, zapisana na ljubav
(napisana u vezi s ljubavlju). Vidi i br. 2474, 8620, 9386.
10506. I Jehova reče Mojsiju: ko mi je sagrešio, onoga ću izbrisati iz knjige
moje. Da ovo označava odgovor, da će oni koji se odvrate od Gospoda, nestati,
vidi se iz značenja Jehova reče Mojsiju, što označava odgovor; i iz značenja
sagrešiti protivu Jehove, što označava odvratiti se od Božanskog, vidi gore, br.
10498; i iz značenja biti izbrisan iz knjige Jehovine, što znači ne pojaviti se u nebu;
naime, to je nestati u pogledu duhovnog života. To je ono što je označeno sa biti
izbrisan iz knjige Jehovine, jer oni koji su u spoljašnjim stvarima odvojeno od
unutrašnjih, ti ne mogu primati ništa iz neba, pošto unutrašnje prima iz toga /iz
neba/; a sve što spoljašnje prima bez unutrašnjeg, to je od pakla. Da je nebo kod
čoveka u njegovom unutrašnjem, i da je unutrašnje knjiga života, i da su stvari u
unutrašnjem iz neba od Gospoda, vidi upravo gore, br. 10505.
10507. A sada idi, vodi taj narod kuda sam ti kazao. Da ovo označava, da ta
nacija treba da predstavlja Crkvu, a ne da je Crkva bila u njoj, vidi se iz značenja
voditi narod u zemlju Hanansku, što označava učiniti da oni postanu Crkva; jer se
zemljom Hananskom označava Crkva, a vođenjem naroda u nju, u duhovnom
smislu, označava se ustanovljenje Crkve među njima. Jer je ta nacija vođena u
zemlju Hanansku kako bi postala Crkva, ali u ovom slučaju, samo da predstavlja
Crkvu, jer se kaže, vodi narod kuda sam ti kazao, a ne u tu zemlju. Da kod Izrailjske
i Jevrejske nacije nije bilo Crkve, nego samo reprezentativ Crkve, vidi br. 4281,
4288, 4311, 4500, 4899, 4912, 6304, 7048, 9320; I da zemlja Hananska označava
Crkvu, br. 3705, 3686, 4447, 5136, 6516, i da stoga zemlja u Reči označava Crkvu,
vidi navedene odlomke, br. 9325.
10508. Evo, moj će anđeo ići pred tobom. Da ovo označava da će ipak Božanska
Istina voditi, vidi se iz značenja anđela Jehovinog, što označava, u najvišem smislu,
Gospoda kao Božansko Ljudsko, a u relativnom smislu, Gospodovo Božansko kod
anđela u nebesima, vidi br. 1825, 2821, 4085, 6831, 9303, i da, stoga, označava
Božansku Istinu, br. 8192; i iz značenja ići pred tobom, što označava voditi.
10509. A kad ih pohodim, pohodiću na njima greh njihov. (U dan moga
pohođenja pohodiću na njima greh njihov).Da ovo označava njihovo poslednje
stanje posebno i uopšte, kada je sud, vidi se iz značenja dana pohođenja, što
označava poslednje stanje Crkve posebno i uopšte, vidi br. 2242, 6588; i iz
značenja pohoditi greh, što označava biti suđen, i biti osuđen. Kaže se, uopšte i
posebno, jer je dan pohođenja svakome, pojedinačno, kada pređe u drugi život, a
to je onda kada umre; a tako isto to je /dan pohođenja/ Crkvi uopšte, kada Crkva
prestane da postoji. Svi tada budu ispitani, kakvi su, i odvajaju se. Oni koji su u
zlima, bacaju se u pakao, a oni koji su u dobrima, uzdižu se u nebo. Međutim, ovo
se ne dešava na zemlji, nego u drugom životu. Ali kako se izvodi ispitivanje i
odvajanje tamo, i kako dolazi do osude i do bacanja u pakao i do uzdizanja u nebo,
biće pokazano na drugome mestu po Božanskoj milosti Gospodovoj.
10510. I Jehova bi narod (pobi narod). Da ovo označava pustošenje istine i
dobra kod Izrailjske nacije, vidi se iz značenja pobiti, što označava razoriti, kao br.
6761; a razoriti, u duhovnom smislu, znači lišiti nekoga istina i dobara vere i
ljubavi; ovo se u Reči naziva pustošenjem i pohođenjem. Pustošenje se ovde
označava sa pobiti, jer je predmet o kome se govori u ovome poglavlju zatvaranje
unutrašnjeg kod Izrailjske nacije, a to obuhvata pustošenje istine i dobra.
10511. Zato što načiniše tele. Da ovo označava da je to bilo zbog bogoštovanja
iz paklenske ljubavi, vidi se iz značenja teleta, koje označava zadovoljstvo koje se
nalazi u ljubavi prema sebi, vidi gore br. 10407, otkuda napraviti tele označava
bogoštovanje iz zadovoljstva u toj ljubavi, ili što je ista stvar, zbog bogoštovanja iz
te ljubavi. Da je ova ljubav paklenska, često je pokazano. Pravljenje teleta
označava bogoštovanje, jer njegovo pravljenje zahteva sve one stvari rečene o
obožvanju i bogoštovanju u stihovima 4-6 ovoga poglavlja.
10512. Koje sali Aron. Da ovo označava da je to bilo od spoljašnjih stvari koje se
jedine vole, vidi se iz reprezentacije Arona, što označava spoljašnje u Reči, u Crkvi,
i u bogoštovanju, vidi br. 10397, 19468, 10480. A kada se samo spoljašnje voli,
tada se kaže da to ono čini; a nacijom se označava ono što voli samo spoljašnje
stvari.
NASTAVAK O TREĆOJ ZEMLJI U ZVEZDANOM NEBU.
10513. U prisusutvu duhova s te zemlje pokazane su velelepne palate, koje sliče
onima u kojima žive kraljevi i prinčevi na našoj zemlji; jer tamo su moguće takve
reprezentacije, i kada se to desi, one izgledaju sasvim kao stvarne. Ali duhovi s te
zemlje nisu ništa marili za te stvari, nazivajući ih mermernm likovima. I tada su
nam rekli da kod njih ima predmeta velelepnijih od ovih; to su njihovi sveti
hramovi, sagrađeni ne od kamenna, nego od drveta. Kad im je rečeno da su i to
zemaljske stvari, odgovoriše, da nisu zemaljske nego nebeske, jer dok na njih
gledaju, imaju ne zemaljsku nego nebesku ideju, misleći da će videti slične stvari u
nebu posle smrti.
10514. I oni su proizveli reprezentacije njihovih svetih zgrada u prisustvu
duhova s naše zemlje; a ovi rekoše da nikad nisu videli tako nešto veličanstveno.
ja sam video te reprezentacije i bio sam upoznat s načinom kako se one grade.
One se grade od drveća koje nije sečeno, nego koje raste na njihovom rodnom tlu.
Rekoše da na njihovoj zemlji ima drveća znatne veličine i visine. Ova oni postave u
redove kad su drveća mlada, da bi služili kao tremovi i šumske staze. Dok su
njihove grane savitljive, oni ih seku i čiste da bi ih isprepleli jedne s drugima, tako
da oblikuju temelj i pod zdanja; druge grane savijaju da postanu zidovi; dok neke
savijaju u lukove iznad da bi oblikovali krov. Na ovaj način grade hram podignut na
visoko iznad tla zadivljujućom veštinom. Pripremili su i ulaz u njega preko grana
drveća, koje počinju od stabla, koje je drveće čvrsto povezano. Osim toga, ukrasili
su ovaj hram iznutra i izvana na razne načine, postavljajući lišče u posebnim
oblicima. Tako sagrade čitav šumarak. Ali mi nije bilo dato da vidim prirodu
unutrašnjosti ovih hramova, osim što su mi pokazali da svetlost sunca ulazi kroz
otvore između grana, i da se svuda prenosi preko kristala, pomoću kojih svetlost
pada na zidove, i razbija se u razne boje kao kod duge, posebno na plavu i
narančastu, koje boje naročito vole. Takva je priroda njihove arhitejkture, koju oni
više vole nego sve palate na našoj zemlji, a koje su i duhovi s naše zemlja slično
ocenili i pohvalili.
Dalje rekoše da stanovnici ne obitavaju na visokim mestima, nego na zemljištu
u niskim kućicama, jer da su visoka mesta za Gospoda koji je u nebu, a niska za
one koji su na zemlji. Bile su mi pokazane njihove kućice. Bile su duguljaste, a u
njima uzduž zidova bio je dug ležaj, na kome leže jedan pored drugoga. Na strani
naspram ulaza, bio je neka vrsta ložnice, gde je bio sto, a iza njega ognjište kojim
se osvetljavala cela soba. Međutim, na ognjištu nije gorela vatra, nego svetlosno
drvo, koje daje svetla koliko i obična vatra. Rekoše da uveče ovi panjevi (klade)
izgledaju kao usijano ugljevlje.
10516. Rekoše da oni ne žive u društvima, nego svako domaćinstvo za sebe, a
da su u društvima onda kada bogoštuju; i da tada oni koji naučavaju hodaju pored
hrama po tremovima, a ostali sa strana; i da kod ovih sastanaka doživljavaju
unutrašnju radost, pri pogledu na hram i na bogoštovanje u njemu.
10517. Osim toga, oni su pravedni, tako da se mogu nazvati pravednostima
(čestitim, pravednim). Podnose kada im se čini krivo bez želje za osvetom. Postaju
nemirni kada se približe onima koji misle o telesnim i zemaljskim stvarima, a drago
im je i vesele se kada se približe onima koji misle o nebeskim stvarima. Njihov
nemir, koji je dolazio od duhova s naše zemlje koji su bili oko mene, opažao se, jer
su bili drugačije naklonosti (naravi ili dispozicije). Jer duhovi s naše zemlje malo
misle o nebeskim stvarima, a puno o telesnim i svetskim stvarima; a kada i misle o
nebeskim stvarima, misle o istinama, a ne o dobru; dok duhovi s te zemlje misle
puno o dobru, a malo o istinama. Ovo je razlog da stanovnici te zemlje vole zasade
drveća, i da su njihovi hramovi od drveta, i da osećaju odbojnost prema kamenim
delima, i kamenim kućama; jer drveće i drvo, iz korespondencije, označavaju
dobra, a kamenje, i kuće od kamena, označavaju istine, br. 3720. Osim toga, čovek
je takav da voli one stvari koje korespondiraju njegovim unutrašnjim osećanjima,
iako za života u svetu nije toga svestan.
10518. Četvrta zemlja u zvezdanome nebu, zajedno sa njenim duhovima i
stanovnicima, biće opisana na završetku sledećeg poglavlja.
IZLAZAK (EXODUS)
POGLAVLJE XXXIII.
Doktrina o Ljubavi prema Bližnjem i veri.
10519. Sveta je Večera ustanovljena od Gospoda kako bi Crkva bila povezana s
nebom, to jest, sa Gospodom. Stoga je ona najsvetija stvar Crkve.
10520. Kako dolazi do povezanosti, to ne znaju oni koji ne znaju nešto o
unutrašnjem ili duhovnom smislu Reči, jer njihova misao ne ide dalje od
spoljašnjeg smisla, a to je smisao slova. Iz unutrašnjeg ili duhovnog smisla Reči
saznaje se značenje tela i krvi, i hleba i vina, kao i jedenja.
10521. U tome smislu, telo označava dobro ljubavi, slično i hleb; a Gospodova
krv označava dobro vere, slično i vino; a jedenje označava usvajanje i povezivanje.
Anđeli koji su kod čoveka kada pristupa Svetoj Večeri , taklo shvataju ove izraze,
jer oni shvataju sve na duhovan način. Stoga se sveto osećanje ljubavi i vere uliva
od anđela u čoveka, to jest, iz neba od Gospoda; iz ovoga sledi povezivanje.
10522. Iz ovoga se vidi da, kada čovek primi hleb, koji je telo, povezan je sa
Gospodom preko dobra ljubavi ka Njemu od Njega; a kada primi vino, koje je krv,
on je povezan sa Gospodom kroz dobro vere u Njega od Njega. Ali treba znati, da
do povezivanja s Gospodom kroz sakramenat (sveti obred) Večere dolazi samo s
onima koji su u dobru ljubavi i vere u Gospoda, od Gospoda. Sveta Večera je pečat
toga povezivanja.
POGLAVLJE XXXIII
1. I reče Jehova Mojsiju: idi, digni se odatle ti i narod, koji si izveo iz zemlje
Egipatske, put zemlje za koju se zakleh Avraamu, Isaku, i Jakovu govoreći: semenu
tvojemu daću je.
2. I poslaću pred tobom anđela, i izagnaću Hananejce, Amoreje i Heteje, i Ferezeje i
Heveje i Jebuzeje.
3. I odvešću vas u zemlju gde teče mleko i med; jer neću sam ići s tobom zato što si
narod tvrdovrat, pa bih te mogao satrti putem.
4. A narod čuvši ovu zlu reč ožalosti se, i niko ne metnu na se nakita svojega.
5. Jer, Jehova reče Mojsiju: kaži sinovima Izrailjevim: vi ste narod tvrdovrat; doći ću
časom usred tebe, i istrebiću te; a sada skini nakit svoj sa sebe, i znaću šta ću činiti
s tobom.
6. I poskidaše sa sebe sinovi Izrailjevi nakite svoje kod gore Horiva.
7. A Mojsije uze šator i razape ga sebi iza okola daleko, i nazva ga šator od
sastanka; i ko god tražaše Jehovu, dolažaše u šator od sastanka iza okola.
8. I kad Mojsije iđaše u šator, vas narod ustajaše, i svak stajaše na vratima svojega
šatora, i gledahu za Mojsijem dok ne uđe u šator.
9. A kad Mojsije ulažaše u šator, spustaše se stup od oblaka i ustavljaše se na
vratima od šatora, i Jehova govoraše s Mojsijem.
10. I sav narod, videći stup od oblaka gde stoji na vratima od šatora, ustajaše, i
svak se klanjaše na vratima svojega šatora.
11. I Jehova govoraše s Mojsijem licem k licu kao što govori čovek s prijateljem
svojim. Po tom se vraćaše Mojsije u okol, a sluga njegov Jošua, sin Nunov, momak,
ne izlažaše iz šatora.
12. I reče Mojsije Jehovi: gledaj, ti mi kažeš: vodi taj narod. A nisi mi kazao koga
ćeš poslati sa mnom, a rekao si: znam te po imenu, i našao si milost preda mnom.
13. Ako sam, dakle, našao milost pred tobom, pokaži mi put svoj, da te poznam i
nađem milost pred tobom; i vidi da je ovaj narod tvoj narod.
14. I reče Jehova: moje će lice ići napred, i daću ti odmor.
15. A Mojsije mu reče: ako neće ići napred lice tvoje, nemoj nas kretati odavde.
16. Jer po čemu ćemo se poznati da smo našli milost, ja i narod tvoj, zar ne po
tome što ti ideš s nama? Tako ćemo se razlikovati ja i narod tvoj od svakoga
naroda na zemlji.
17. A Jehova reče Mojsiju: učiniću i to što si kazao, jer si našao milost preda mnom
i znam te po imenu.
18. Opet reče Mojsije: molim te, pokaži mi slavu svoju.
19. A Jehova mu reče: učiniću da prođe sve dobro moje ispred tebe, i povikaću po
imenu: Jehova pred tobom. Smilovaću se kome se smilujem, i požaliću koga
požalim.
20. I reče: ali nećeš moći videti lica mojega, jer ne može čovek mene videti i ostati
živ.
21. I reče Jehova: evo mesto pored mene, pa stani na stenu.
22. I kad stane prolaziti slava moja, metnuću te u raselinu kamenu, i zakloniću te
rukom svojom dok ne prođem.
23. Potom ću dignuti ruku svoju, i videćeš me s leđa, a lice se moje ne može videti.
SADRŽAJ.
10524. Stihovi 1-3. 1. I reče Jehova Mojsiju: idi, digni se odatle ti i narod, koji si
izveo iz zemlje Egipatske, put zemlje za koju se zakleh Avraamu, Isaku, i Jakovu
govoreći: semenu tvojemu daću je. 2. I poslaću pred tobom anđela, i izagnaću
Hananejce, Amoreje i Heteje, i Ferezeje i Heveje i Jebuzeje. 3. I odvešću vas u
zemlju gde teče mleko i med; jer neću sam ići s tobom zato što si narod tvrdovrat,
pa bih te mogao satrti putem.
1. I reče Jehova Mojsiju, označava poučavanje o prirodi bogoštovanja i Crkve kod
Izrailjske nacije: idi, digni se odatle ti i narod, koji si izveo iz zemlje Egipatske,
označava da je ta nacija trebala da reprezentuje Crkvu, ali ne da će Crkva biti kod
nje, jer se nije mogla uzdignuti iznad spoljašnjih stvari; put zemlje za koju se zakleh
Avraamu, Isaku, i Jakovu govoreći: semenu tvojemu daću je, označava /da je/
obećana onima koji su, od Gospoda, u dobru ljubavi i istinama vere. 2. I poslaću
pred tobom anđela, označava Gospodovo Božansko, od kojega je spoljašnje u Crkvi
i njenom bogoštovanju; i izagnaću Hananejce, Amoreje i Heteje, i Ferezeje i Heveje
i Jebuzeje, označava izbacivanje otuda svih zala i obmana, 3. I odvešću vas u zemlju
gde teče mleko i med, označava ono što je prijatno i za uživanje od dobra vere i
ljubavi; jer neću sam ići s tobom, označava da Božansko ipak nije bilo kod te same
nacije; zato što si narod tvrdovrat, označava da ne prima influks od Božanskog; pa
bih te mogao satrti putem, označava da- ako bi se Božansko ulilo kod te nacije,
ona bi nestala.
10525. I reče Jehova Mojsiju: Da ovo označava poučavanje o prirodi bogoštovanja
i Crkve kod Izrailjske nacije, vidi se iz značenja reći, kada se kaže o Jehovi, što
označava poučavanje, vidi navedene odlomke, br. 10280. To označava poučavanje
o prirodi bogoštovanja i Crkve kod Izrailjske nacije stoga što se u ovome poglavlju
govori o tome, kao što je jasno iz sadržaja; vidi gore, br. 10523.
10526. (1) Digni se, idi odatle, ti i narod koji si izveo iz zemlje Egipatske. Da
ovo označava da je ta nacija trebala da reprezentuje Crkvu, ali da Crkva nije mogla
biti kod nje, jer se nije mogla uzdignuti iznad spoljašnjih stvari, vidi se iz značenja
ići u zemlju, što označava ustanoviti Crkvu, jer se zemljom, u Reči, označava Crkva;
vidi navedene odlomke, br. 9325 ; a sa ići gore označava se ustanovljenje Crkve,
jer su bili tamo vođeni, ili su tamo zbog toga otišli. Ali, u ovom slučaju ne
označava ustanoviti, nego samo reprezentovati (predstavljati), jer je ta nacija bila
u spoljašnjim stvarima bez unutrašnjeg; a Crkva je kod čoveka u njegovom
unutrašnjem. Pošto ovde nije označeno ustanovljenje Crkve, nego samo
reprezentacija onoga što pripada Crkvi, stoga se kaže, idi, digni se odatle; kao i, ti i
tvoj narod koji si izveo iz zemlje Egipatske, stoga koju je izveo Mojsije, a ne Jehova;
i u sledećem stihu, jer neću sam ići s tobom zato što si narod tvrdovrat; što
označava da Božansko nije kod njih (s njima), a gde se Božansko ne prima, tamo
nema Crkve, nego samo njen spoljašnji reprezentativ; i iz značenja izvesti iz zemlje
Egipatske, što označava biti uzdignut iz spoljašnjih stvari u ono što je unutrašnje;
ali u ovme slučaju ne biti uzdizan jer se kaže da ih je Mlojsije izveo, a ne Jehova. Da
je ovo označeno s učiniti da se izađe iz zemlje Egipatske, vidi br. 10421. Da kod
izrailjske nacije nije bilo Crkve, nego samo reprezenativ Crkve, vidi br. 4281, 4288,
4311, 6704, 9320; i kroz celo prethodno poglavlje.
10527. Da ovo označava da je to bilo obećano onima koji su u dobru ljubavi i
istinama vere od Gospoda, vidi se iz značenja zakleti se, kada se kaže o Jehovi, što
označava potvrđivanje od strane Božanskog u unutrašnjem čoveku, vidi br. 2842,
3375, 9166, stoga i povećanje od strane Božanskog; jer ono što je obećano od
Božanskog, to je i potvrđeno; i iz reprezentacije Avraama, Isaka, i Jakova, što
označava, u najvišem smislu, Gospoda kao Božansko samo i Božansko Ljudsko, a u
relativnom smislu, nebo i Crkvu, vidi br. 3245, 3251, 6098, 6185, 6804, 10445; i iz
značenje njihovom semenu, što označava one koji su u dobru ljubavi i u istinama
vere od Gospoda, stoga, u najvišm smislu, dobro ljubavi i istinu vere, vidi br. 3393,
10445.
10528. (2) I poslaću anđela pred tobom. Da ovo označava Gospodovo
Božansko, od kojih Crkva i njeno bogoštovanje postoji, vidi se iz značenja anđela,
koji u najvišem smislu označava Gospoda kao Božansko Ljudsko, a u relativnom
smislu Gospodovo Božansko u nebu kod anđela, a isto tako u Crkvi kod ljudi, o
čemu ćemo govoriti ubrzo; i iz značenja poslati pred tobom, što znači pripremiti.
Da anđeo u najvišem smislu označava Gospoda kao Božansko Ljudsko, vidi br.
1925, 3039, 6280, 6831, 9303, a u relativnom smislu označava Gospodovo
Božansko u nebu kod anđela, vidi br. 1925, 2821, 4085, 6831, 8192. Otuda sledi i
da anđeo označava Božansko Gospodovo kod ljudi koji ga primaju; jer ljudi koji su
u dobru ljubavi i u istinama vere u Gospoda od Gospoda, postaju anđeli posle
amrti; a oni koji postaju anđeli, ti su anđeli u pogledu njihovih unutrašnjih stanja
dok žive u svetu. Ovo je razlog da se Jovan Krstitelj naziva anđelom u Reči kod
Luke, Jer ovo je onaj za koga je pisano: eto, ja šaljem anđela svojega pred licem
tvojim koji će pripraviti put pred tobom (VII, 27). A da anđeo u ovom odlomku
označava Gospodovo Božansko u njemu, vidi se kod Malahije, Evo, ja ću poslati
anđela svojega, koji će pripraviti put preda mnom; i iznenada će doći u svoj hram
Gospod, kojega vi tražite, i anđeo zavetni, kojega vi želite (III, 1). Gospodovo
Božansko je tu označeno anđelom, jer Jovan Krstitelj, kao i Ilija, predstavlja
Gospoda kao Reč; a Reč je Božanska Istina od Gospoda. Da Ilija predstavlja Reč,
vidi predgovor poglavlju XVIII, knjige Postanja, i br. 2762, 5247 kraj; i /šta
označava/ Jovan Krstitelj, br. 9372. I pošto je u najvišem smislu Gospod kao
Božansko Ljudsko anđeo, stoga se kaže, Gospod će doći u svoj hram i anđeo
zavjetni, gde hram označava Njegovo Božansko Ljudsko, što se vidi kod Jovana II,
18-23. Pominje se kako Gospod tako i anđeo, jer On se naziva Gospodom zbog
Božanskog Dobra, a anđelom zbog Božanske istine. Pošto je Jehova u Reči Gospod
sami, stoga se kaže, Poslaću anđela svojega, koji će pripraviti put preda mnom.
Ovo je rekao Jehova.
10529. I izagnaću Hananeje, Amoreje i Heteje i Ferezeje i Heveje i Jebuzeje. Da
ovo označava izbacivanje otuda svih zala i obmana, vidi se iz reprezentacije nacija
u zemlji Hananskoj, koje označavaju zla i obmane Crkve i bogoštovanja, vidi br.
9320, i navedene odlomke, br. 9327. Ali koje posebno zlo i obmanu označava
svaka nacija, može se videti tamo gde se u objašnjenjima o njima govori, kao o
Hananejima, br. 1573, 574, 4818; i o Amorejima, br. 1857, 6306, 6859; Hetejima,
br. 2913, 6858; Ferezejima, br. 1593, 1574, 6859; Hevejima i Jebuzejima, br. 6860.
10530. (3) U zemlju gdje teče mileko i med. Da ovo označava ono što je
prijatno i za uživanje od dobra vere i ljubavi, vidi se iz značenja zemlje, koja
označava Crkvu, vidi navedene odlomke, br. 9325; i iz značenja mleka, što
označava duhovno dobro, koje je dobro vere, vidi br. 2184; i iz značenja meda, što
predstavlja nebesko dobro, koje je dobro ljubavi; i iz značenja teći, što označava
biti pun. A pošto su ove stvari označene zemljom u kojoj teče mleko i med, time je
označeno i ono što je prijatno i za uživanje od dobra vere i ljubavi, vidi br. 5620.
Kaže se ono što je prijatno i za uživanje od njih, jer prijatnost i uživanje su u dobru
vere i ljubavi; jer svako dobro ima svoje uživanje, jer ono što se voli, to se naziva
dobrim, a sve uživanje pripada ljubavi. Uživanje koje je označeno nebeskom
radošću i večnom srećom izvire iz ljubavi prema istini i dobru. Da ovo uživanje
nadilazi svako uživanje poznato u svetu, potpuno je nepoznato onima koji nalaze
svoje uživanje samo u svetskim, telesnim, i zemaljskim stvarima.
10531. Jer neću sam ići s tobom. Da ovo označava da Božansko ipak nije bilo
kod te same nacije, vidi se iz značenja ne ići s narodom, kada se ovo kaže o Jehovi,
što označava da Božansko, pa stoga i Crkva, nisu kod samolg naroda; jer gde je
Crkva, tu je i Božansko; jer ići gore u zemlju označava ustanoviti Crkvu, kao gore,
br. 10526; a s tobom, označava njeno unutrašnje.
10532. Zato što si narod tvrdovrat. Da ovo označava da oni ne primaju influks
od Božanskog, vidi se iz onoga što je pokazano, br. 10429, gde se javljaju slične
reči.
10533. Pa bih te mogao satrti putem. Da ovo označava, da ako bi se Božansko
ulilo u tu naciju, ona bi nestala, vidi se iz značenja satrti, što označava nestati. Da
bi ta nacija nestala, kad bi se ono što je Božansko ulivalo u nju, očito je, jer se kaže,
Neću ići s tobom, da te ne bih satro putem. Ovakav je slučaj. Oni koji su u
spoljašnjim stvarima bez unutrašnjeg, stoga u ljubavi prema sebi i ljubavi prema
svetu, nikako nisu u stanju da primaju bilo šta Božansko, pa je stoga njihovo
unutrašnje zatvoreno. Ako bi bilo otvoreno, i ako bi se Božansko ulivalo, oni bi
sasvim nestali; jer njihov život dolazi od ljubavi prema sebi i ljubavi prema svetu, a
postoji neprekidna suprotnost i otpor imeđu ovih ljubavi i nebeskih ljubavi, a ove
poslednje su Božanske; stoga bi se njihov život ugasio zbog influksa od Božanskog.
Da je Izrailjska nacja bila u spoljašnjim stvarima bez unutrašnjih, i da je stoga bila
predana tim ljubavima, bilo je gore često pokazano.
10534. Stihovi 4-6. 4. A narod čuvši ovu zlu reč ožalosti se, i niko ne metnu na se
nakita svojega. 5. Jer Jehova reče Mojsiju: kaži sinovima Izrailjevim: vi ste narod
tvrdovrat; doći ću časom usred tebe, i istrebiću te; a sada skini nakit svoj sa sebe, i
znaću šta ću činiti s tobom. 6. I poskidaše sa sebe sinovi Izrailjevi nakite svoje kod
gore Horiva.
4. A narod čuvši ovu zlu reč ožalosti se označava njihovu žalost što nisu bili iznad
drugih; i niko ne metnu na se nakita svojega, označava da je priroda njihovog
spoljašnjeg bila takva, jer je bila bez Božanskog. 5. Jer Jehova reče Mojsiju,
označava poučavanje; kaži sinovima Izrailjevim: vi ste narod tvrdovrat, označava
da ta nacija ne će primiti influks od Božanskog; doći ću časom usred tebe, i
istrebiću te, označava da bi nestali ako bi se Božansko ulivalo kod njih; a sada skini
nakit svoj sa sebe, označava da je priroda njihovog spoljašnjeg takva da je bez
onoga što je Božansko; znaću šta ću činiti s tobom, označava da tako nešto može
da bude kod njih; 6. I poskidaše sa sebe sinovi Izrailjevi nakite svoje, označava
lišavanje Božanske Istine u spoljašnjim stvarima kod njih; kod Gore Horiva,
označava u spoljašnjim stvarima bogoštovanja, Crkve i Reči.
10535. (4) A narod čuvši ovu zlu reč, ožalosti se. Da ovo označava njihovo žaljenje
što nisu iznad drugih, vidi se iz značenja čuvši ovu zlu reč, ožalostiše se. Da to
označava žaljenje zbog toga što nisu iznad drugih, vidi se iz toga da je ta nacija
nastojala da se kod njih ustanovi Crkva, kao što je gore pokazano, ali samo zato da
bi bili iznad svih nacija u celom svetu; jer su bili predani ljubavi prema sebi više
nego drugi narodi, a nisu mogli biti iznad drugih osim ako bi Jehova bio među
njima, stoga, samo ako bi Crkva bila među njima; jer gde je Jehova, to jest,
Gospod, tamo je i Crkva. Da je ovo bio cilj, vidi se iz nekoliko odlomaka u Reči, kao
i iz ovih reči u ovome poglavlju, Mojsije reče, Po čemu će se poznati da smo našli
milost pred tobom, ja i narod tvoj, zar ne po tome što ti ideš s nama, tako ćemo se
razlikovati ja i narod tvoj od svakoga naroda na zemlji (stih 16). Da to nije bilo po
izboru, nego po dopuštenju da je Crkva bila ustanovljena među njima; ali da ipak u
samoj naciji nije bilo Crkve, nego samo njen reprezentativ, vidi navedene odlomke,
br.10396, na kraju.
10536. I niko ne metnu na se nakita svojega. Da ovo označava prirodu
njihovog spoljašnjeg, da je bez onoga što je Božansko, vidi se iz značenja nakita,
što označava ono što je Božansko u spoljašnjim stvarima, stoga ne metnuti nakita
označava biti bez onoga što je Božansko u spoljašnjim stvarima. Ovo je označeno
nakitom, jer se nakit odnosi na odeću, a odeća uopšte označava Božanske Istine.
Haljine imaju uopšte ovo značenje zbog reprezentativa u drugom životu, jer su svi
duhovi i anđeli obučeni u odeću, svaki u skladu s istinama koje ima; oni koji su u
pravim Božanskim Istinama vide se obučeni u bele svetle haljine, a drugi opet u
druge haljine. Duhovi ne znaju odakle dolaze ove haljine, i oni su u njih obučeni a
da to ne znaju kako. Osim toga, njihove se haljine menjaju u skladu s promenama
njihovog stanja u pogledu istina. Jednom rečju, njihov se razum predstavlja
odećom; jer se svačiji razum oblikuje pomoću istina, i dobija karakter koji
korespondira istinama iz kojih je oblikovan. Razum kod anđela neba je u njihovom
unutrašnjem, pa otuda imaju bele svetle haljine. Sjaj je od Božanskog Dobra, a
belina od svetlosti neba, koja je Božanska Istina, dok su haljine onih koji su u
spoljašnjim stvarima bez unutrašnjeg, tamne i poderane, kao kod prosjaka na
ulicama i razbojnika u šumi. Stoga je očito da haljine označavaju svete istine Crkve;
pa stoga ne stavljati nakit označava biti bez svetih istina Crkve; a primenjeno na
Izrailjsku naciju, koja je bila u spoljašnjim stvarima bez unutrašnjeg, to označava
karakter onoga što spoljašnje bez istina od Božanskog. Da haljine označavaju
istine, vidi br. 2132, 2576, 545, 9827, 9952. O značenju haljina Arona i njegovih
sinova, vidi br. 9814, 10068. Da nakiti u Reči ozačavaju svete istine Crkve, biće
pokazano u sledećem članku, br. 10540.
10537. (5) I Jehova reče Mojsiju. Da ovo označava pouku, vidi se iz značenja
reći, kada se kaže o Jehovi, što označava pouku; vidi navedene odlomke, br.
10280, u ovome slučaju pouku da nije bilo Božanske Istine kod te nacije same, što
je označeno skidanjem nakita s nje, o čemu će se ubrzo govoriti.
10538. Kaži sinovima Izrailjevim: vi ste narod tvrdovrat. Da ovo označava da ta
nacija ne će primiti influks od Božanskog, vidi se iz onoga što je pokazano, br.
10429, gde se javljaju slične reči.
10539. Pa bih te mogao satrti putem. Da ovo označava da bi mogli nestati kad
bi se Božansko ulivalo u njih, vidi se iz onoga što je pokazano gore, br. 10531,
10532; gde se javljaju slične reči.
10540. A sada skini nakit svoj sa sebe. Da ovo označava karakter njihovog
spoljašnjeg, da je bilo bez imalo Božanskog, vidi se iz značenja nakita, kada se
govori o Crkvi, što označava svetu istinu, ili ono što je Božansko u spoljašnjim
/stvarima/; vidi gore, br. 10536; i iz značenje skinuti s njih, što označava ukloniti
ga, stoga biti bez njega. Da je Božansko u spoljašnjim stvarima, ili u onome što je
sveta istina, a označeno je nakitom, vidi se iz sledećih odlomaka, I obukoh te u
vezenu haljinu, i obukoh ti crevlje od jazavca, i opasah te tankim platnom, i zastrh
te svilom, i nakitih te , i metnuh ti narukvice na ruke i grivnu oko vrata, i grivnu
oko čela, i metnuh ti oboce u uši, i slavan venac na glavu. I ti bi okićena zlatom i
srebrom, i odelo ti beše od tankog platna, i od svile i vezeno, jeđaše belo brašno i
med i ulje, i beše vrlo lepa, i prispje do carstva; i razide se glas o tebi po narodima
radi lepote tvoje, jer beše savršena nakitom mojim, koji metnuh na te (Jezekilj XVI,
10-14). Predmet o kome se govori je Jerusalim, kojim se označava Crkva koju je
Gospod ustanovio posle potopa, iza koje je došla Izrailjeska i Jevrejska Crkva.
Kakav je bio karakter ove Crkve opisuje se u istome poglavlju; ali kakva je bila
priroda drevne Crkve opisuje se u gornjem odlomku, a njene svete istine opisuju
se gornjim nakitima (ukrasima). Svako može da vidi da su stvari koje se odnose na
Crkvu označene onim pojedinostima u gornjem odlomku, i da je nešto posebno
označeno svakim od njih. Inače čemu bi služilo opisivanje Jerusalima? Ali, koji je
poseban kvalitet Crkve opisan svakom pojedinosti, može se videti iz unutrašnjeg
smisla; jer ovaj smisao uči koja pojedinost u duhovnom svetu korespondira
svakom izrazu; iz čega se vidi da vezivo označava doslovne istine, br. 9688; tanko
platno, intelektualnu istinu koja je od Božanskog, br. 5319, 6469, 9596-9744;
narukvice, istine u sili (moći), br. 3103, 3105; lanac, istinu od dobra u odnosu na
influks, pa sledstveno povezivanje unutrašnjih i spoljašnjih stvari, br. 5320; a
obolac, istinu u odnosu na opažanje, a naušnice, istine u odnosu na poslušnost, br.
4551, 10402; krasna kruna, duhovno dobro, koje je dobro istine; kruna, dobro, br.
9930; krasota, ono što je duhovno, br. 9815, zlato i srebro, dobro i istinu uopšte;
belo brašno, med, i ulje, označavaju istine spoljašnje i unutrašnje; belo brašno,
istinu od dobra, br. 9995; med, spoljašnje dobro. br. 10530; ulje, unutrašnje
dobro, br. 886, 4582, 4638, 10254, 10261. Krasota (lepota) je forma istine od
dobra, br. 3080, 3821, 4985, 5199. Da Jerusalim, o kojemu se kažu ove stvari,
označava Crkvu, vidi br. 402, 2117, 3654. Stoga je očigledno da se nakitom
označava Sveta Istina u celom njenom obimu.
Slične su stvari označene kćerima Sionskim, nabrojanim kod Isaije, U taj dan
Gospod će skinuti nakit s obuće i vezove i mesečiće, i nizove i lančiće i trepetljike,
ukosnice i podveze i pojase i stakalca mirisna i oboce, prstene i počeonika, svečane
haljine i ogrtače i priveske i pokrivala. I mesto mirisa biće smrad, i mesto pojasa
raspojasina, mesto pletenica ćela, mesto širokih skuta pripasana vreća, i mesto
lepote ogorelina. Tvoji će ljudi pasti od mača, i junaci tvoji u ratu (III, 18-25).
Oni, čija je misao ograničena smislom slova, pretpostavljaju da sve ove stvari,
kojima su kćeri Sionske bile ukrašene, treba shvatiti u skladu sa slovom; i da će
zbog njihovih ukrasa, i njihove uzvišenosti i ponosa, da će ljudi toga carstva
nestati, jer se kaže da će ljudi pasti od mača, a nihovi junaci pasti u ratu. Ali da to
nije njihovo značenje, svako može da zna ko uzdigne svoj um nekoliko stepeni
iznad slova. Može se znati iz raznih odlomaka u Reči, da se kćerima Sionskim ne
označavaju kćeri Sionske, nego istine koje pripadaju Crkvi, a isto tako i kćerima
Jerusalimskim, kćerima Izrailjevim, kćerima Judinim, i mnogim drugim. Da se njima
označava Crkva, i one stvari koje pripadaju Crkvi, vidi br. 6729, 9055. Kada se
Crkva, i ono što pripada Crkvi, označava kćerima Sionskim, sledi da se njihovim
nakitom, imenovanim u gornjem odlomku, označavaju istine i dobra Crkve, i da
svaki nakit označava neku posebnu istinu i dobro; jer u Reči nema nijednog izraza
koji ne bi imao značenje. A pošto je Crkva trebala da bude lišena njenih istina i
dobara, označenim ovim nakitom, stoga se kaže, da će umesto mirisa biti smrad,
umesto pojasa raspojasina, umesto pletenica ćela, umesto širokih skuta pripasana
vreća, ogorelina umesto krasote; tako isto da će njeni ljudi pasti od mača, i junaci u
ratu, jer se mirisom označava Božanska Istina u pogledu njenog opažanja, br.
10199, 10291; smradom, lišenost nje /Božanske Istine/; pojasem se označava veza
koja drži istine i dobra povezanim, br. 9341, 9828, 9837, raspojajina umesto
njega, označava njihovo raspadanje i razdvajanje; pletenicama, doslovce istina,
br.2831; ćelavošću, lišenost razumevanja istine i mudrosti od dobra, br. 9960;
ogorelina, njihovo razaranje zbog zala ljubavi prema sebi, br. 1297, 2446, 7852,
9055, 9141; krasotom, forma istine od dobra u Crkvi, stoga njenim savršenstvom,
br. 3080, 3821, 4985, 5199; a mačem, od kjega će pasti, obmane koje razaraju
istinu i dobro, br. 2799, 4499, 6353, 7102, 8294; njihovi junaci koji padaju,
označavaju da nema otpora protivu zla i obmane; jer rat označava duhovni sukob i
iskušenje, br. 1659, 1664, 2686, 8273, 8295, 10455.
Iz ovih se stvari sada vidi da se nakitom uopšte označava Božanska Istina Crkve.
Značenje nakita u drugoj knjizi Samuilovoj slično je. Plačite kćeri Izrailjeve! za
Saulom, koji vas je oblačio u skrlet lepo, i kitio vas zlatnem nakitima po haljinama
vašim (I, 24). Ove se reči nalaze u Davidovom žaljenju (plaču) za Saulom, koje je
napisao da bi naučio sinove Judine luku (stih 18 ,istoga poglavlja), gde se lukom
označava istinita doktrina (doktrina istine) koja se bori protivu zle obmane, br.
2686, 2709, 6422; otuda se kćerima Izrailjevim označavaju osećanja istine koja
pripadaju Crkvi, br. 2362, 3963, 6775, 6788, 8994; biti obučen u skrlet, i biti
okićen, označava biti s unutrašnjim istinama Crkve koje su od dobra, br. 4922,
9468; staviti zlatan nakit na haljinu, označava učiniti istine lepima od dobra. Da
zlato označava dobro, vidi navedene odlomke, br. 9874; a da haljina označava
istinu uopšte, vidi gore navedene odlomke, br. 10536 na kraju.U žaljenju (plaču)
Davidovom za Saulom govori se o doktrini istine, koja se bori protivu zle obmane,
gde je ova doktrina označena lukom, jer se carem, ili carstvom koje pripada Saulu,
označava Božanska Istina u odnosu na zaštitu i na sud, br. 1672, 2015, 2069, 3009,
4575, 4966, 5044, 5068, 6148.
Isto je označeno nakitom na drugome mestu kod Davida, Dajte Jehovi slavu
imena njegova. Poklonite se Jehovi u svetoj krasoti (Psalam XXIX, 2). U svetoj
krasoti , označava prave istine Crkve. Slično kod Isaije, Pohitaće sinovi tvoji.
Podigni oči svoje unaokolo i vidi: svi se oni skupljaju i idu k tebi. Tako bio ja živ, veli
Jehova, svjema njima kao nakitom zaodjenućeš se, i uresićeš se kao nevesta (XLIX,
17, 18). Ovo se kaže o Sionu, kojim se označava nebeska Crkva; sinovima koji će
pohitati, označavaju se istine te Crkve. Da sinovi označavaju istine, vidi br. 489,
491, 2623, 2803, 2813, 4257, 9807. Stoga se kaže, da će biti zaodenuta nakitom, i
urešena kao nevesta; ovo se može kazati o istinama Crkve, ali ne o sinovima
Siona. Ali pošto sve u Reči imaju i suprotno značenje, tako i stvari koje se odnose
na nakit (ukrase) kojima se označavaju falsifikovane istine, kao kod Jeremije, A ti,
opustošena, šta ćeš činiti? Ako se i oblačiš u skrlet, ako se i kitiš nakitom zlatnim, i
mažeš lice svoje, zaludu se krasiš (IV, 30). A kod Osije, I pohodiću na njoj dane
Valimske, u koje im je kadila i kitila se obocima i grivnama, i išla za svojim
milosnicima, a mene zaboravila (II, 13); i na drugim mestima.
10541. I znaću šta ću učiniti s tobom. Da ovo označava da nešto može da
postoji kod njih, vidi se iz nizova stvari u unutrašnjem smislu, jer je ta nacija mogla
biti i u svetom spoljašnjem, i u svetom unutrašnjem. A pošto je na ovaj način
spoljašnje Crkve moglo biti kod te nacije, iako ne i unutrašnje, stoga se sa I znaću
šta ću učiniti s tobom, označava da na ovaj način nešto može da bude kod njih.
10542. (6) I poskidaše sa sebe sinovi Izrailjevui nakite svoje. Da ovo označava
oduzimanje Božanske Istine iz spoljašnjih stvari koje su bile kod njih, vidi se iz
značenja poskidati, što znači izgubiti i biti lišen; i iz značenja nakita, što označava
svetu istinu, ili ono što je Božansko, vidi br. 10536, 10540.
10543. Kod Gore Horiva. Da ovo označava da je to bilo u spoljašnjim stvarima
bogoštovanja, Crkve, i Reči, vidi se iz značenja Gore Horiva, koja označava
Božansku Istinu u spoljašnjim stvarima; jer Horiv je bio planinska oblast oko Gore
Sinajske, a Gorom Sinajskom se označava Božanska Istina. Stoga se Gorom
Horivom, koja je bila planinska oblast okolo, označava Božanska Istina u
spoljašnjim stvarima; jer ono što je u sredini, i ono što leži visoko iznad stvari koje
leže okolo, to označava ono što je unutrašnje, pa stoga ono što je okolo i ispod
označava ono što je spoljašnje. Da Gora Sinajska označava Božansku Istinu, vidi br.
8805, 9420. Da posred (među) označava ono šo je unutrašnje, vidi br. 1074, 2940,
2973, 6103, 9164; visina ima slično značenje, br. 2148, 9773, 10181. Da okolo
označava ono što je spoljašnje, br. 2973; a tako isto i ispod. Zato što je narod bio u
spoljašnjim stvarima a ne i u unutrašnjim, kada je zakon bio proglašen sa Gore
Sinajske, oni su stajali ispod gore, a gora je bila ograđena kako je narod nebi
dodirnuo (Izlazak XIX, 12, 13, 21, 23, 24; XX, 18; Zak. Ponovljeni IV, 10-12). Kaže se
spoljašnje u bogoštovanju, u Crkvi, i u Reči, jer je spoljašnje jednog i spoljašnje
drugog; jer bogoštovanje pripada Crkvi, a istine i dobra Crkve i njenog
bogoštovanja su iz Reči; stoga su oni koji su u spoljašnim stvarima bogoštovanja,
ujedno i u spoljašnjim stvarima Reči.
10544. 7-11. 7. A Mojsije uze šator i razape ga sebi iza okola daleko, i nazva ga
šator od sastanka; i ko god tražaše Jehovu, dolažaše u šator od sastanka iza okola.
8. I kad Mojsije iđaše u šator, sav narod ustajaše, i svak stajaše na vratima svojega
šatora, i gledahu za Mojsijem dok ne uđe u šator. 9. A kad Mojsije ulažaše u šator,
spustaše se stup od oblaka i ustavljaše se na vratima od šatora, i Jehova govoraše
s Mojsijem. 10. I sav narod videći stup od oblaka gde stoji na vratima od šatora,
ustajaše sav narod, i svak se klanjaše na vratima svojega šatora. 11. I Jehova
govoraše s Mojsijem licem k licu kao što govori čovek s prijateljem svojim. Potom
se vraćaše Mojsije u okol, a sluga njegov Jošua sin Nunov, momak, ne izlažaše iz
šatora.
7. A Mojsije uze šator, označava svetost bogoštovanja, Crkve, i Reči; i razape ga
sebi iza okola daleko,označava udaljeno od spoljašnjih stvari, u kojima je sam i
narod bio; i nazva ga šator od sastanka, označava spoljašnje bogoštovanja, Crkve,
i Reči; i ko god tražaše Jehovu, dolažaše u šator od sastanka iza okola, označava
da će se svaka pouka o istinama i dobrima Crkve, bogoštovanja davati svakome
pomoću spoljašnjeg u Reči, udaljeno od spoljašnjih stvari u kojima je ta nacija bila.
8. I kad Mojsije iđaše u šator, sav narod ustajaše, i svak stajaše na vratima svojega
šatora,označava da ta nacija nije bila u spoljašnjem Reči, Crkve, i bogoštovanja,
nego izvan toga; i gledahu za Mojsijem dok ne uđe u šator, označava da oni vide
spoljašnje u Reči, u Crkvi, i u bogoštovanju, ali da to ne shvataju. 9. A kad Mojsije
ulažaše u šator, spustaše se stup od oblaka i ustavljaše se na vratima od šatora, i
Jehova govoraše s Mojsijem, označava da kada više nisu shvatali Reč, mrkli mrak ih
je obuzeo spolja, dok je postojalo jasno opažanje iznutra; 10. I sav narod videći
stup od oblaka gde stoji na vratima od šatora, označava mrkli mrak koji ih je
obuzeo izvana; ustajaše nas narod, i svak se klanjaše na vratima svojega šatora,
označava da je ta nacija obožavala svoje spoljašnje na sveti način.11. I Jehova
govoraše s Mojsijem licem k licu, označava povezane Božanske stvari u Reči; kao
što govori čovek s prijateljem svojim, označava povezivanje istine i dobra. Potom
se vraćaše Mojsije u okol, označava da se vraćao u spoljašnje u kojemu je bila ta
nacija; a sluga njegov Jošuo sin Nunov, momak, ne izlažaše iz šatora, označava
Božansku Istinu koja služi u svetim stvarima Crkve i bogoštovanja umesto Mojsija,
u međuvremenu.
10545. (7). A Mojsije uze šator. Da ovo označava svetost bogoštovanja, Crkve, i
Reči, vidi se iz značenja šatora, što označava, u najvišem smislu, Gospoda, a isto
tako i nebo i Crkvu, a u relativnom smislu, svaku svetu stvar neba i Crkve, otuda i
svetost bogoštovanja i svetost Reči, jer ovo pripada Crkvi, i Gospodu, jer je od
Njega. Šator ima ovo značenje, jer su pradrevni ljudi živeli u šatorima, i izvodili
svoje svete obrede u njima. Kod ovih naroda postojala je nebeska Crkva, koja je
bila najsvetija od svih Crkava koje su je sledile, jer su oni obožavali Gospoda; jer
On je njima bio Jehova; i pošto ih je On vodio, oni su razgovarali s nebeskim
anđelima, pa su zbog toga imali nebesku mudrost od Gospoda. Ustavovljenje te
Crkve opisuje se kao stvaranje neba i zemlje u prvom poglavlju Postanja, a njihova
mudrost Rajem. Jer se nebom i zemljom u Reči opisuje Crkva, Rajem, inteligencija
i mudrost, a čovekom Crkva sama, kao i zemljom, od koje je i Adam dobio ime. Da
nebo i zemlja u Reči označavaju Crkvu, nebo unutrašnju Crkvu, a zemlja spoljašnju
Crkvu, vidi br. 1733, 1830, 2117, 4335, 10373. Da se inteligencija i mudrost opisuju
rajevima i vrtovima, br. 100, 108, 2702, 3220. Da je čovek Crkva, br. 16, 88,
10373; vidi i br. 8891, 9942.
Pošto je ta Crkva bila voljena iznad svih drugih stvari, a poticala je od toga što je
Gospod kod njih obitavao u šatorima – jer se za Gospoda kaže da obitava kod
čoveka koji je u ljubavi ka Njemu, Jovan XIV, 23 – stoga je za sećanje šator bio
sagrađen kod Jevrejske nacije, u kome se izvodilo sveto bogoštovanje; iz istoga
razloga je ustanovljen i praznik šatora ili sjenica, jer se šatorom označavaju te
svete stvari, a posebno svete stvari bogoštovanja, vidi se iz sledećih odlomaka,
Veseli se, nerotkinjo! koja ne rađaš, zapevaj i poklikni, jer pusta ima više dece nego
li ona koja ima muža. Raširi mesto šatora svojega, i zavese stana tvojega neka se
razastru (Isaija LIV, 1, 2). Raširiti mesto šatora označava ovo učiniti sa stvarima
koje pripadaju Crkvi i bogoštovanju; razastrti zavese stana označava umnožiti
istine. Da zavese označavaju istine Crkve, vidi br. 9595, 9596, 9606, 9756; da
nerotkinja označava onoga koji nije bio pre u istinama i dobrima Crkve, br. 3908,
9325. I kod Jeremije, Jer se opustoši sva zemlja, na jedan put će se opustošiti
šatori moji, zavese moje za čas (IV, 20). Da zemlja označava Crkvu, vidi navedene
odlomke, br. 9325; a pošto je Crkva Crkva zbog dobara ljubavi i istina vere, stoga
se kaže da su šatori i zaves bili opustošeni; šatori označavaju dobra Crkve, a zavese
njene istine. Ponovo, Moj je šator opustošen i sva moja uža pokidana, sinovi moji
otidoše od mene i nema ih, nema više nikoga da razapne šator moj i digne zavese
moje. Jer pastiri postaše bezumni (X, 20, 21). Slične stvari su ovde označene
šatorima i zavesama; uža pokidana označavaju da više nema nikakve povezanosti
dobra i istine, ni istine jedne s drugom, pa se stoga kaže moji sinovi otidoše, jer se
sinovima označavaju istine. Da užad označavaju povezanost, vidi br. 9777, 9854,
9880; a da sinovi označavaju istine, br. 489, 491, 533, 2623, 2803, 2813, 3373,
3704, 4257, 9807. I kod Davida, O Jehova, ko može sedeti u šatoru tvome? Onaj ko
hodi bez mane, tvori pravdu, i govori istinu iz srca svoga (Psalam XV, 1, 2); ovde
sedeti u šatoru Jehovinom označava u nebu, i u dobru ljubavi tamo. Ponovo, Da
živim u šatoru (stanu) tvome do veka (Psalam LXI, 4); gde je smisao isti. I kod
Amosa, I u to ću vreme podignuti opali šator Davidov, i zatvoriću mu pukotine, i
opraviću što je razvaljeno (IX, 11). Šator Davidov označava Gospodovu Crkvu i
svetost Njegovog bogoštovanja. Zatvoriti pukotine i opraviti razvaljeno označava
popraviti ono što je uklonjeno obmanama. Da David u Reči označava Gospoda, vidi
br. 1888, 9054; otuda to da šator Davidov označava Gospodovu Crkvu, i svetost
bogoštovanja. I kod Jeremije, Evo, ja ću vratiti iz ropstva šatore Jakovljeve i
smilovaću se na stanove njegove (XXX, 18); ovde šatori Jakovljevi i stanovi
označavaju dobra i istine Crkve. Pošto se šatorima označavaju dobra Crkve i
bogoštovanja, stoga se šatorima u suprotnom smislu označavaju zla bogoštovanja
i Crkve, kao što se vidi iz sledećih odlomaka, Učinih kćer Sionsku da je kao lepa i
nežna devojka. K njoj će doći pastiri sa stadima svojim, razapeće oko nje šatore,
svaki će opasti svoje mesto (VI, 2, 3). Ponovo, Ustanite na Kedar, i zatrite sinove
istočne. Uzeće im šatore i stada, zavese njihove i sudove njihove (XLIX, 38, 29). I
Kod Osije, Šta ćete činite na dan svetkovine i na praznik Jehovin? Jer gle, otići će
pustošenja radi; Egipat će ih pribrati, Memfis će ih pogrepsti; zaklade njihove o
srebra naslediće kopriva, trnje će biti u šatorima (IX, 5, 6). I kod Davida, Pobi sve
prvence u Egiptu, prvi porod po šatorima (kolibama) Hamovijem (Psalam LXXVIII,
51).
10546. A Mojsije uze šator i razape ga iza okola daleko. Da ovo označava da je
to bilo udaljeno od spoljašnjih stvari u kojima je bila ta sama nacija, vidi se iz
značenja razapinjanja šatora, što označava predvideti raspolagati, rasporediti te
stvari; i iz značenja okola, što označava nebeski red, u kome je i u skladu s kojim je
nebo i Crkva; a pošto su sve istine i dobra neba i Crkve u tome redu, stoga je
označeno i ono što sadrži te istine i dobra. Ove su stvari označene okolom jer se
sinovima Izrailjevim, koji su sačinjavali okol, označavaju dobra i istine u celini. Ali,
kad su sinovi Izrailjevi bogoštovali tele umesto Jehove, tada je okol imao suprotno
značenje paklenskog reda; to isto tako označava i ono što sadrži obmanu, i zlo, a
ovi sačinjavaju pakao. Bilo da kažete, spoljašnje u bogoštovanju i u Crkvi bez
unutrašnjeg, ili da kažete pakao, ista je stvar; jer oni koji su u spoljašnjem
bogoštovanju bez unutrašnjeg, oni su i u ljubavi prema sebi i svetu, a ljubav prema
sebi i prema svetu iz pakla su. Stoga je razumljivo zašto je Mojsije uzeo svoj šator, i
razapeo ga izvan okola, daleko od okola –jer se šatorom, kao što je gore rečeno,
označava svetost bogoštovanja, Crkve, i Reči – i zbog čega se tim rečima označava
ono što je udaljeno od spoljašnjih stvari, kojima je Izrailjska nacija bila predana. Da
se okolom označava nebeski red, a logorovanjem raspoređivanje dobra i istine u
skladu s nebeskim redom, vidi br. 4236, 8103 kraj, 8155, 8193, 8196; i da se otuda
okolom označava nebo i Crkva onoliko koliko su ovi /nebo i Crkva/ sadržani u
ovome, br. 10038; a u obrnutom značenju označavaju pakao, br. 10458. Da je i
spoljašnje bogoštovanja i Crkve odvojeno od unutrašnjeg tako isto pakao, vidi br.
10483, 10489. To je stoga što oni koji su u spoljašnjim stvarima odvojeno od
onoga što je unutrašnje, ni u kom slučaju ne primaju Božanski influks, br. 10429,
10472; pa stoga ne mogu da imaju bilo šta od vere ili ljubavi ka Gospodu, br.
10396, 10400, 10411. Da oni gledaju samo u svoje vlastite ljubavi, stoga u pakao,
br. 10422; i da stoga svaki bogoštuje sebe kao boga , br. 10396, 10412. Da je
Izrailjska nacija bila u spoljašnjim stvarima, odvojeno od unutrašnjih, vidi se u
navedenim odlomcima, br. 9380; i br. 9373, 9381, 10500, 10533.
10547. I nazva ga šator od sastanka. Da ovo označava spoljašnje u
bogoštovanju, u Crkvi, i u Reči, u kojemu su unutrašnje stvari, vidi se iz značenja
šatora od sasanka, što označava spoljašnje u bogoštovanju, u Crkvi, i u Reči, u kom
su unutrašnje stvari; jer se šatorom označava svetost bogoštovanja, Crkve, i Reči,
br. 10545, a sastankom se označavaju spoljašnje stvari, jer su sve unutrašnje stvari
zajedno u spoljašnjim stvarima, vidi br. 6451, 9216, 9828, 9836. Sastankom se, u
skladu s doslovnim smislom, misli na sastanak sinova Izrailjevih, ali u unutrašnjem
smisu označava se skup dobara i istina Crkve, jer se sinovima Izrailjevim, u dobrom
smislu, označavaju istine idobra Crkve kao celine, vidi br. 5414, 5879, 5951, 7957;
slično se označava sastankom i skupom sinova Izrailjevih, br. 7830, 7843. A istine i
dobra Reči, Crkve, i bogoštovanja, su nebeske i duhovne stvari, dok spoljašnji
smisao govori o prirodnim i svetskim stvarima; a sve nebeske i duhovne stvari
ulivaju se u prirodne i svetske stvari, završavaju se u njima, i oblikuju i sačinjavaju
ih; to je zašto se spoljašnje označava tim sastankom. Ovakav je slučaj sa
spoljašnjim smislom Reči, koji se naziva smislom njenoga slova; kao što je slučaj i
sa spoljašnjim Crkve i bogoštovanja, jer su ovi iz Reči.
10548. I ko god tražaše Jehovu, dolažaše k šatoru od sastanka iza okola. Da
ovo označava da će se svaka pouka o istinama i dobrima Crkve i bogoštovanja
davati svakome pomoću spoljašnjeg u Reči, udaljeno od spoljašnjih stvari kojima je
ta nacija bila predana, vidi se iz značenja pitati (tražiti) o Jehovi, što označava biti
poučavan o istinama i dobrima Crkve, i bogoštovanja, jer svako pitanje o Jehovi
treba da bude radi pouke o tim predmetima; i iz značenja šatora od sastanka, što
označava spoljašnje u Crkvi i u bogoštovanju; vidi upravo gore, br. 10547; i iz
značenja izvan okola , što označava ono što je udaljeno od spoljašnjih stvari kojima
je ta nacija bila predana, br. 10546. Stoga se vidi da se svako ko pita o Jehovi a
koji ide u šator od sastanka izvan okola, da se tim označava da će se sve
poučavanje o istinama i dobrima Crkve i bogoštovanja izvoditi pomoću spoljašnjeg
u Reči, udaljeno od spoljašnjih stvari kojima je ta nacija bila predana. Kaže se
pomoću spoljašnjeg u Reči, jer svaka pouka o istinama i dobrima vere i ljubavi ,
koji sačinjavaju Crkvu i koji ulaze u bogoštovanje, iz ovoga je izvora; i zato što
pitati o Gospodu je konsultovati Reč ; jer Gospod je prisutan u Reči pošto je Reč
Božanska Istina od Njega, i on je kod anđela u Svojoj vlastitoj Božanskoj Istini, a
isto tako i kod ljudi Crkve koji Ga primaju.
Kaže se, pomoću spoljašnjeg u Reči, jer su u ovome sve unutrašnje stvari
istovremeno, stoga sve istine i dobra neba i Crkve, u skladu s onim što je gore
pokazano, br. 10547; odgovori i otkrivenja se stoga čine u poslednjim stvarima, br.
9905. Osim toga, sve stvari doktrine Crkve koje služe kod bogoštovanja, daju se
pomoću spoljašnjeg u Reči; ali ovo se dešava samo kod onih koji su u prosvećuju
od Gospoda dok čitaju Reč; jer se tada svetlost uliva u njih iz neba preko
unutrašnjeg smisla, vidi br. 9025, 9382, 9409, 10402, 10431. To označava udaljeno
od spoljašnjih stvari u kojim je bila Izrailjska nacija, jer spoljašnje u Reči kod te
nacije izgleda sasvim drugačije, i stoga se otkriva na drugačiji način, a što se vidi iz
toga što oni ne vide u njoj /u Reči/ ništa o veri i ljubavi ka Gospodu, niti o
Gospodu, i ni o nebu koje je od Njega; a stvari koje oni vide, odnose se na čisto
svetske i zemaljske stvari, a posebno na njihovu vlastitu vrednost u odnosu na
druge. Razlog je to što su u spoljašnjim stvarima bez unutrašnjeg. Videti od
unutrašnjeg je videti od neba i od Gospoda. Iz ovoga se vidi da je spoljašnje u Reči,
pa stoga i u Crkvi i u bogoštovanju kod te nacije bilo udaljeno od suštinskog
spoljašnjeg u Reči, u Crkvi, i u bogoštovanju, viđeno po sebi. Spoljašnje
bogoštovanje te nacije
sada se opisuje u unutrašnjem smislu sve do stiha 11.
10549. (8) I kad Mojsije ulažaše u šator, sav narod ustajaše, i svak stajaše na
vratima šatora svojega. Da ovo označava da ta nacija nije bila u spoljašnjem Reči,
Crkve, i bogoštovanja, nego izvan toga, vidi se iz reprezentacije Mojsija, koji
označava Reč; vidi navedene odlomke, br. 9372; i iz značenja šatora, koji označava
svetost bogoštovanja, Crkve, i Reči; vidi gore, br. 10545; i iz značenja ustajanja i
stajanja pred vratima šatora, što označava izvan toga; jer vrata označavaju ulaz,
uvođenje i komunikaciju, br. 2145, 2152, 8989; a stajanje ispred njih, stoga,
označava ne ulaziti, ne biti uvođen, i nemati komunikaciju.
10550. I gledahu za Mojsijem dok on ne uđe u šator. Da ovo označava da oni
vide spoljašnje u Reči, u Crkvi, i u bogoštovanju, ali to ne razumeju, vidi se iz
značenja gledati za Mojsijem, što označava videti spoljašnje u Reči; jer se Mojsijem
označava Reč, vidi gore, br. 10549; i a gledanjem za nekim označava videti njegovo
spoljašnje; jer ono što je ispred označava ono što je unutra, a ono što je iza
označava ono što je izvana; otuda videti leđa Jehovina, a ne Njegovo lice, označava
videti ono što je spoljašnje a ne ono što je unutrašnje, o čemu se govori u
poslednjem stihu ovoga poglavlja; i iz značenja dok on ne uđe u šator, što
označava da to ne razumeju , jer se više nije video kada bi ušao.
10551. (9) A kad Mojsije ulažaše u šator, spuštaše se stup od oblaka i
ustavljaše se na vratima od šatora, i Jehova govoraše s Mojsijem. Da ovo
označava da kada više nisu razumevali Reč, gusti mrak ih je obuzeo izvana, ali je
postojalo jasno opažanje iznutra, vidi se iz značenja reči kad Mojsije ulažaše u
šator, što označava kada je Reč izašla iz njihovog razumevanja; vidi upravo gore,
br. 10550; i iz značenja stupa od oblaka, što označava mrkli mrak u odnosu na tu
naciju; jer se oblakom označava spoljašnje u Reči (vidi Predgovor poglavlju XVIII,
Postanja, i br. 4060, 4391, 8443, 8781); a isto tako označava i zamračenost Reči
onima koji nisu prosvetljenji, i mrkli mrak onima koji su u spoljašnjem Reči
odvojeno od unutrašnjeg, br. 8106, 8632, 8814, 8819, 9430; i iz značenja stajanja
pred vratima, što označava izvana; vidi gore, br. 10549; i iz značenja govoriti s
Mojsijem, što označava opažati jasno iznutra; jer se Mojsijem označava Reči
sagledana u sebi; vidi br. 9372; a govorenjem se označava opažanje; vidi navedene
odlomke, br. 10290. To označava iznutra, jer Mojsije, s kojim je govorio stup od
oblaka, je bio u šatoru. Biće rečeno šta to znači videti izvana, a šta videti iznutra.
Oni koji su prosvetljeni, kada čitaju Reč, vide iznutra, jer je njihovo unutrašnje
otvoreno, a unutrašnje, kada je otvoreno, ono je u svetlosti neba. Ova se svetlost
uliva i prosvetljava, a da toga čovek nije svestan. A slučaj je takav, jer ta svetlost se
uliva u poznavanja koja su u čovekovoj memoriji, a ta su poznavanja u prirodnoj
svetlosti; a pošto čovek misli iz ovih kao iz sebe, on ne može da opaža influks; pa
ipak po raznim znakovima može da zna da je prosvetljen. Ali svaki se onaj vara koji
veruje da je prosvetljen ako ne voli istine radi istina, i radi dobra života, to jest,
ako ne voli Božansku Istinu radi života, jer živeti u skladu s Božanskim Istinama iz
Reči je voleti Gospoda; a prosvetljenje dolazi od Gospoda, kada Ga se voli. Ali, oni
kojima život u skladu s Božanskim Istinama iz Reči nije cilj, nego im je cilj počast,
dobit, i ugled, a Božanske istine su im samo sredstva, ti ne mogu da budu
prosvetljeni, jer je taj cilj svetski i zemaljski, a ne duhovan i nebeski; pa stoga on
zatvara unutrašnjeg čoveka, u kojem slučaju ne dolazi nikakva svetlost iz neba, i
tako ne primaju prosvetljenje. Ako ovakvi veruju da su prosvetljeni dok čitaju Reč,
u obmani su; jer ne misle od neba, nego od sveta, stoga ne od Gospoda, nego od
samih sebe; a koliko misle od sebe i od sveta, toliko misle iz prirodne svetlosti
odvojeno od duhovne svetlosti, a prirodna svetlost odvojena od nebeske svetlosti
je mrkli mrak u duhovnim stvarima. Ako su ovakvi ubeđeni da opažaju bilo šta iz
prosvetljenja, ti su u zabludi; jer je njihovo opažanja da je nešto istinito, samo od
autoriteta drugih, a to je videti izvana, a ne iznutra, ili videti iz vere koja je
ubeđenje , o kome se može videti, br. 9563-9369. Osobe takvoga karaktra mogu
da vide obmanu kao istinu, a istinu kao obmanu, a isto tako zlo kao dobro, a dobro
kao zlo.
Iz ovih se stvari vidi šta je to videti Reči izvana, a šta je opažati iznutra. Videti
izvana označeno je narodom koji stoji ispred vrata šatora, i gledanjem za
Mojsijem; kao i njihovim gledanjem stupa od oblaka koji je stajao pred vratima
šatora, i njihovim klanjanjem na vratima šatora. Dok je opažati Reč iznutra
označeno Mojsijem koji ulazi u šatori stupom od oblaka koji je bio pred vratima
šatora govoreći s Mojsijem. Biće ukratko rečeno kako se izvodi inlfluks koji daje
prosvetljenost. Anđeli, isto kao i ljudi, opažaju Reč kada se čita. Ali je anđeli
opažaju duhovno, a ljudi prirodno. I čovek, čije je unutrašnje otvoreno, opaža Reč
duhovno, ali nije ovoga svestan dok živi u svetu, jer njegova se duhovna misao
uliva u prirodnu misao u spoljašnjem čoveku, i tako se očituje; ali je ipak
unutrašnja svetlost ta koja prosvetljava, pomoću koje se izvodi influks od
Gospoda. Neki učeni ljudi, posmatrajući svoje vlastite misli, i razmišljajući o tome,
primetili su da čovek ima unutrašnje misli koje se ne pokazuju; zbog čega su
nazvali ideje te misli nematerijalnim i intelektualnim, i ove su razlikovali od ideja
spoljašnje misli koja se pokazuje, nazivajući ove poslednje prirodnim i
materijalnim. Ali nisu znali da su ideje unutrašnje misli duhovne, i da se menjaju u
prirodnu misao kada se spuste , i kada se pokažu u drugom obliku i pod drugim
uslovom. Iz ovoga se donekle može videti kako se infuks odigrava kada daje
prosvetljenje.
10552. (10) I sav narod videći stup od oblaka gde stoji na vratima od šatora.
Da ovo označava mrkli mrak koji se diže od njih izvana, vidi se iz onoga što je
malopre objašnjeno, br. 10551.
10553. I ustajaše sav narod, i svak se klanjaše na vratima od šatora svojega.
Da ovo označava da je ova nacija odano obožavala svoje spoljašnje, vidi se po
ustajanju i klanjanju, što označava predano obožavati; i iz značenja ispred vrata od
šatora, što označava spoljašnje u Reči, u Crkvi, i u bogoštovanju; vidi gore, br.
10549. Ovim je rečima opisan genije toga naroda. Iako su izvan pravog smisla Reči,
i u mrklm mraku o njoj, oni imaju za nju najveće poštovanje; jer je ta svetost
idolopoklonična svetost, koja izvire iz ljubavi prema sebi, sasvim različitoj od
Božanske svetosti. Da je ova nacija u takvoj svetosti, vidi br. 3479, 4281, 6588,
10430, 10500.
10554. (11) I Jehova govoraše s Mojsijem licem k licu. Da ovo označava
Božanske stvari u Reči koje su povezane, vidi se iz značenja govoriti licem k licu,
što označava biti povezan, jer licima se označavaju unutrašnje stvari, i kada se
uzajamno gledaju i vide slično, one se mogu povezati. Ovo je označeno govorom
lica k licu, kada se kaže za Jehovu koji govori Mojsiju, kojim je označena Reč. Jer se
govorom označava opažanje, a licem k licu označava se uzajamno, otuda uzajamno
opažanje jednog i drugoga, što je povezivanje. To znači da je takva priroda Reči,
jer Mojsije ovde označava Reč, čija je unutrašnja i spoljašnja priroda takva. U
unutrašnjem Reči, a isto tako i u spoljašnjem , sve su pojedinosti povezane; postoji
i povezivanje između stvari u unutrašnjem i onih u spoljašnjem kroz
korespondenciju. Ta povezivanjase ne mogu opisati, niti se mogu obuhvatiti mišlju
i kad bi se opisale. Nebeske i duhovne stvari su tamo povezane jedna s drugom, i
to preko korespondencije sa stvarima prirodnim i svetskim, koje sačinjavaju
smisao slova. Šta je priroda ovih povezivanja može se shvatiti ,donekle, ako se
posmatraju povezivanja anđeoskih društava u nebesima, koja zajedno sačinjavaju
jedinstvo, kao što to čine udovi, unutrašnji delovi, i organi u čoveku. Iako su ovi
različiti, i svaki od ovih na unutrašnji način sastoji se od bezbroj stvari, ipak čine
jedinstvo; takve su i istine i dobra u Reči. Ljudi ne znaju da je priroda Reči takva; ali
to je poznato anđelima, jer oni opažaju povezanost koja postoji između
unutrašnjih stvari u Reči. Iz ovoga je očito da se sa Jehova govoraše s Mojsijem
licem k licu označavaju Božanske stvari povezane u Reči. Da je jedna stvar
označena sa govoriti licem k licu, a druga sa videti Jehovu licem k licu, vidi se iz
onoga što sledi u ovome poglavlju, gde Jehova kaže Mojsiju, Nećeš videti lica
mojega, jer ne može čovek mene videti i ostati živ. I kad stane prolaziti slava moja,
metnuću te u raselinu kamenu, i zakloniću te rukom svojom dok ne prođem.
Potom ću dignuti ruku svoju, i videćeš me s leđa, a lice se moje ne može videti
(stihovi 20, 22,3). Da Mojsije označava Reč, vidi navedene odlomke, br. 9546; a
govor označava opažanje, vidi navedene odlomke, br. 10290.
10555. Kao što govori čovek s prijateljem svojim. Da ovo označava
povezivanje istine i dobra, vidi se iz značenja govoriti, što označava uzajamno
opažanje, i povezivanje koje sledi, kao upravo gore, 10554; i iz značenja čoveka ,
koji označava istinu, vidi br. 3134, 3459, 4823, 7716, 9007; i iz značenja prijatelja ,
što označava dobro s kojim se istina povezuje. U Reči se svuda pominje čovek i
bližnji, čovek i društvo, a time se označava uzajamno, kao i čovekom i bratom; i
kada se označava uzajamno, tada se misli na uzajamnu povezanost kakva postoji
između istine i dobra; jer istina se uzajamno povezuje s dobrom, jer istina dobija
svoje biće od dobra, a dobro dobija svoj kvalitet u istini. U nebu, nema istine koja
nije povezana s dobrom, jer istina nije ništa bez dobra. Jer je istina bez dobra kao
manifestacija bez bića , a dobro bez istine je kao biće bez manifestacije ; ili, istina
bez dobra je kao telo bez života, a dobro bez istine je kao život bez tela. Stoga ako
nisu povezani, nemaju uticaja ni na šta, niti se o njima može kazati bilo šta što se
odnosi na nebo i na Crkvu.
To je slučaj kao sa razumom u čoveku bez volje, i sa voljom bez razuma; oni mogu
da postoje odvojeno jedno od drugoga, kao na primer, razumeti istinu i dobro, a
ipak ne hteti ga (dobro). Ali u ovome slučaju, razum ima svoju volju iz nekog
drugog izvora a ne iz dobra; ima je iz htenja za sebe samog, ili radi sebe, pri čemu
razumevanje istine i dobra služe kao sredstvo. Onaj ko pažljivio razmisli, može da
zna da razum u čoveku ima svoj život od njegove volje, i da bez volje on (razum)
nije ništa; isto tako da razum i volja gledaju jedno prema drugome, i da se
povezuju. Isto je i s istinom i dobrom, pa stoga i s verom i ljubavlju . Ako istina nije
povezana s dobrom, ili vera s ljubavlju, to nije ni istina ni dobro, ni vera ni ljubav.
Ove su primeddbe date kako bi se znalo na šta se misli pod uzajamnim
povezivanjem označenim u duhovnom smislu u izrazima čovek s prijateljem
svojim, ili čovek s bližnjim svojim, ili čovek s bratom (prim. prev. I ovde autor sledi
izvorni tekst, dok u svim prevodima stoji, kao prijatelj s prijateljem , kao brat s
bratom itd.).
10556. Po tom se vraćaše Mojsije u okol (logor). Da ovo označava u spoljašnje
u kojemu je bila ta nacija, vidi se iz značenja okola, koji označava spoljašnje u Reči,
u Crkvi, i u bogoštovanju, kojemu je Izrailjeska nacija bila predana; vidi br. 10546.
U toj prilici kada se Mojsije vraćao u okol, on više nije predstavljao Reč, nego
glavu Izrailjske nacije, jer biti u okolu s onima koji su bili u stvarima spoljašnjim
odvojeno od onoga što je unutrašnje, označava biti u sličnom stanju. Drugačije je
bilo kada je on bio izvan toga okola, i kada je razapinjao tamo šator daleko od
okola. Kako Mojsije predstavlja, stoga, glavu te nacije, vidi se iz unutrašnjeg smisla
u sledećim delovima ovoga poglavlja. Pošto Mojsije preuzima ovu reprezentaciju,
stoga se kaže da njegov sluga Jošua sin Nunov , momak, nije odlazio od šatora,
čime je bilo označeno da se reprezentacija Reči nastavlja i dalje u šatoru koji je bio
izvan okola.
10557. A sluga njegov, Jošua sin Nunov, momak, ne izlažaše iz šatora. Da ovo
označava Božansku Istinu koja služi, u međuvremenu, u svetim stvarima Crkve i
bogoštovanja umesto Mojsija, vidi se iz reprezentacije Jošue sluge Mojsijevog,
koji se, pošto označava Božansku Istinu koja služi umesto Mojsija, naziva sinom
Nunovim zbog istine, a momkom zbog dobra; i iz značenja ne odlaziti od šatora,
što označava u međuvremenu ne prestajati biti u svetim stvarima Crkve i
bogoštovanja. Neodlaženjem označava se ne prestati u međuvremenu, a šatorom
se označava svetost Reči, Crkve, i bogoštovanja; vidi gore, br. 10545. U poslednjem
članku (br. 10556), kaže se da Mojsije sada počinje da reprezentuje glavu Izrailjske
nacije kako se nebi prekinula povezanost stvari u unutrašnjem smislu, stoga se
dogodilo da je Jošua bio u šatoru dok je Mojsije bio odsutan; jer je Jošuom
predstavljena Božanska Istina u udnosu na neku svrhu (funkciju), kao što je
Božanska Istina koja se bori, br. 8595; ili Božanska Istina koja nadgleda i posmatra,
br. 10454; ali u ovome slučaju predstavlja Božansku Istinu koja služi u odsutnosti
Mojsija; stoga se naziva slugom Mojsijevim.
10558. Stihovi 12-17. 12. I reče Mojsije Jehovi: gledaj, ti mi kažeš: i vodi taj
narod. A nisi mi kazao koga ćeš poslati sa mnom, a rekao si: znam te po imenu, i
našao si mil