Miljenko Smoje
Dnevnik jednog
penzionera
Jednogodišnje osobno iskustvo
•
Digitalizacija Knjiga : | Equilibrium |©
KAZALO
Od danas - sam sebi šef! . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5
Sve je palo u vodu
10
Razgovori užežin blagdana
15
Oćemo li krepat od smija?
20
Di ću sa miljunima?
24
Kolodvorska idila
30
Kroz neveru zabordižali u novo lito
34
Između Splita i Zagreba
42
Kaj n a n pak moreju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46
Kolumbo - govno od čovika
55
Oriana - pekinška patka i mačkice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66
Adio, bili grade! . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76
Lip je Split iz Zagreba, a Zagreb iz Splita
85
O pasima, bakalaru i Las Vegasu
95
Balun bez šušta i gušta . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103
Za kil ribe na Pacifik!
112
Starost i mladost
Lipo li je u spizu odit!
Najlipši standard na svitu
Fenomenalni rekordi peškarije
Flota
Naše more i naša unutrašnjost
Svete nedije i radni dani
Prvomajske škice i škiceti
Split je bez riči reka sve ča mu je na srcu
121
129
136
143
148
157
161
166
173
Stoj dijesi!
Lako li se danas priranit!
Spasit će nas UNESCO
Mirakul do mirakula
Anđeli i prostata
Svršija je kurbin pir
Devalvacija u Veneciji
J a h t a u šibenskoj luci
Veliki su puti od Splita do Šolte
Skitnje po raju zemaljskome
Grube, šporke riči
Na brodu
Doli lipo vrime!
Makinjeta
Smišno tržište
Ča nan je činit
Muzuviri
180
186
194
202
210
217
223
230
236
243
252
259
261
265
268
270
273
Ventule, paruni i Frančežine
Bez kufera i veštiti
Velika avantura d u h a i tila
Štađuni, judi i uspomene
J u d i i pasi
Jahta, jahta je mene najidila!
Zagrebački susreti
Lipa, tužna dalmatinska jesen
Deset minuti na Prokurative
Ferate, oteli, oceani
Od šufitado ferate
Ča gladniji, to zdraviji!
Sve za prestiž
Šetnja kroz butige, lokale i libre
276
284
289
293
301
305
310
322
332
336
345
353
360
365
Male stvari iz Veloga mista
373
U snigu, ledu i kiši
380
Sunce, led, mrak i svitlost
386
Novi život, novi sadržaji
391
U iščekivanju Nove: Pamet u glavu . . . . . . . . . . . . . . . . . . 397
Diktatura trgovine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 399
Veliki vijađ u Miinchen
404
Dalmacija u Beču
411
I sa penzijon ka lord
421
Feraton od Hungarije priko Subotice i Beograda
do Splita
431
OD DANAS - SAM SEBI ŠEF!
16. XI 1979.
Cilu cilcatu božju noć nisan oka stiska. Dugo san čita
dok mi god nisu počele oči suzit, onda san udunija letriku,
leža u mraku, privrća se po posteji, ali san nikako na oči. Ni­
san nervožast nego san uzbuđen. Zovedu me na komešjun
radi penšjuna. U sedan uri moran bit na Socijalni, soba br.
58. Sad su četer bota, još tri ure čekanja, neizvjesnosti. Dižen se, brijen, kuvan kafu, pušin. Ovako uzbuđen nisan
bija njanci onda kad san se ženija oli polaga ispite.
Neš ti ča su to veliki trenuci? Nisan ni zapantija te da­
tume. J e r oženiš se i, ako te ne kunferi, rastaviš se. Oli kad
polažeš i padeš, vratiš se u drugi rok.
Penšjun! Mirovina! Koja lipa, koja sveta rič! Koji je
ono lude reka - jema bit Hemingway - da je penzija naj­
odvratnija besida. Zato i je onako svršija. Ubija se iz pu­
ške. A pošajedu li me u penšjun, meni će, bogami, upalit
puška drugovačije.
Ja, bogami, trevijen sve više našega mladoga svita koji
govori o penšjunu. J u r se zaposli i već govori kako jema
godinu dan radnoga staža. Oli, ako se ne zaposli, omar pla­
če kako mu ne teče radni staž. A moga je bit cilu godinu
bliže penšjunu.
Meni do punoga radnoga staža fali još pet oli šest godin.
Puno. A naradija san se. I štufalo me. I radni kapacitet mi
se naglo smanjija.
Ritko koji novinar dočeka penšjun. More bit od deset
jedan. Niti toko. Masovno partiju jedan za drugin u najbojin godinan. Od naši novinari dočekali su penšjun samo
stari Čogelja i stari Koršek, i to zato ča su išli u penšjun
pri vrimena.
Još po ure...
I ja san se odlučija uvrstit u te ritkosti. Još pri godinu
dan iša san u likara i reka mu da bi tija poć u penšjun.
- Ne morete ako niste bolesni.
- Nije da san baš zdrav, škripje tot i tamo, ali vi, doture,
udrite malo žešću dijagnozu. Napišite koju rigu više.
Vižita me i počeja šavat na preglede, na analize, i kad
san sve karte donija, govori mi:
- Nemojte se šalit sa zdravjen!
- Ča je, doture, oli ne mogu u penšjun?
- Bilo bi boje da ne morete!
- Onda mogu?
- Na žalost, skupilo se u vas za dva penšjuna.
Kad me to reka, tija san ga ciloga izjubit.
- Fala van, doture, nikad van ovo neću zaboravit.
- Ne biste morali bit tako veseli!
- Kako neću bit vesel kad gren u penšjun?
- Ali zdravje!
- K vragu, doture, zdravje, lako ću ja za zdravje, samo
neka se ja uvatin penšjuna!
Ništa nikad ovi likari nećedu razumit. Oni ne moredu
nikako svatit da je boje bit u penšjun makar bolestan, ne­
go zdrav na radu.
Sve san karte, sve analize prida i evo već sedan miseci
čekan poziv i drćen da mi se slučajno nije zdravje ča po­
pravilo, da se analize nisu poboljšale. Ajme, koja bi to bila
katastrofa!
Digla mi se i žena. Zna san ča će pitat:
- Jesi li se okupa? Jesi li prominija mudante?
Izlazin. Još po ure i odlučit će se moja sudbina.
Prva čestitka
Sve je išlo lakše, jednostavnije i brže nego ča s a n mislija.
Prešidente komešjuna je gleda analize i daktilografkinji
izdiktira pet-šest latinski besid.
Govori mi:
- Od danas ste penšjunat!
Nisan se moga dignut s katrige. Smanta san se. Ništa
nisan reka.
Pogleda san na leroj. Bilo je sedan uri i četrnajst mi­
nuti.
Nisan ni piva, ni skaka, ni vika, ni činija tumbule, nego
san se, nikako vas prazan, šupalj dovuka do otela "Marjan". Gren popit kafu i u kafanu najden jednoga našeg
poznatog starog likara.
Pita me ča je novo.
- Ništa, moj doture.
- A Homeini, Amerikanci, kako vi prognozirate da bi se
mogla razvijat situacija?
- Jebe me se, moj doture, ja san u penšjun!
- A okad?
- J e m a pet minuti!
- Čestitan, drago mi je.
- Fala, fala, moj doture!
Evo ča oće reć pametan, mudar čovik. Nije me pita ča
mi je, nije se interesira za moju zdravstvenu sliku, nego
mi je lipo, ka pravi čovik, čestita na penšjunu. I to me
omar razvedrilo.
Zdravo, kolega!
Iz otela telefonski zoven ženu.
- Ko je? - javja mi se.
- Penzioner!
- Prdonjo stari!
Trčen javit novitad mome prijateju Šantu i najden ga
sa žmulon u ruke.
- Zdravo, kolega!
Stari lisac pogodija je otprve:
- Onda ti je upalila puška?
- J e , je, moj kolega!
- Čestitan, čestitan. Jo ča ćemo se napit danas?
- Oćemo, oćemo!
- A koliko su ti pinez odredili?
- Ne znan. Dat čedu mi moj gibirung. Bit će za koru
kruva!
- Bit će tebi i za vino, ne boj se!
Gren se javit mojima u redakciju. Vazimjen taksi, neka
kurbina dica vidu ča oće reć gospodin penzioner. Nikome
ništa ne govorin nego najpri gren u sekretarice izmatat
karte, noteše, lapiše, flomastere. Daje mi plik karte za makinjetu.
- Daj još!
Čudi se sekretarica ča će mi pusta karta:
- Oli ćete pisat novu seriju?
Oproštajni bićerin
Tek kad san se oskrbija, govorin jon da više nisan član
kolektiva.
- Kako niste?
- Gotovo je, u penšjun san.
- Pa šta omar niste rekli?
- Bogati, oli ja ne znan svoj kolektiv, pa da mi ne date
noteše i karte.
Javjan se direturu i glavnome uredniku i pijemo opro­
štajni bićerin. Zbogojin, drugovi. Od danas nima za mene
više šefova. Od danas ja san sam sebi jedini šef!
Nima više telefoni, rukopisi, naružbi, rokova...
- Oli više nećeš pisat?
- Ako me bude voja, kad me bude voja i šta me bude
voja.
I to san svršija, a tek je deset uri. Di ću sad?
Mislin se di more poć jedan pošteni penšjunat. A priko peškarije i pazara! Ne znan pošto je kruv, pošto cukar, mliko, meso, zeje. Sad sve to moran naučit, da se
mogu krećat u penzionerskim krugovima. Koji bi ja bija
penšjunat a da te osnovne stvari ne znan? Moran izvršit
cilu študiju cina.
Dobar sinjal
Na peškariju malo ribe. Gruba vrimena i ne lovi se.
Samo ništo gavuni, i to po osan ijad! Ovo bi trebalo počet
apsit! Kako gavuni moredu bit priko četiri dolora kil?
Ma di to na svitu jema? A u New Zealandu kil jastogi
- dolor!
Najboje mi se pripomistit u Novi Zeland, pa neka mi ta­
mo šajedu penšjun. Živit ću ka lord.
Na pazar su stigle prve zagorske, kajkavske tuke - dvanajst ijad kil!
Ništa ne kupujen, samo merkan, študiran. Svratin u
"Belvija" na kafu. I kafa - dolor. Skupji smo od Amerike.
Evo, počeja san ronjat. Dobar sinjal; pritvaran se u pra­
voga penšjunata.
Poza obida čitan, ležin, slušan radijo, spavan.
Ponoćni pozdrav
Prid večer izajden vanka, šetan s prijatejima, sedin u
restoran, i jušto tuče ponoća a ja se penjen uza skale. Po­
lako otvaran vrata. Čula me:
- Oo, je li ovo ura kad penzioneri doma dolazidu?
- Rečeš li još jednu rič, omar gren vanka u disko!
- Moš, ali pri obuci kratke gaće jerbo si i tako iša na
ditinjstvo.
Najidila me. Jopet ne mogu zaspat. Privrćen se po posteji, svašta mislin i sitin se kako to da još nikor nije opisa
prvi dan u penšjunu. Oli ja bar to nisan čita. Smista se
dižen i počinjen tuć po makinjeti.
Eto, tako je počeja ovi moj Dnevnik jednoga penzionera.
Ko zna ča ću sve u n u t r a zapišivat?
SVE JE PALO U VODU
PETAK, 23. XI
Gospe moja, koje san sve lipe planove kroji, ča ću sve
činit i kako ću se divertit kad pojden u penšjun, a evo, da­
ni prolazidu a ja ništa! Ama baš ništa!
Od svi moji lipi planov nisan ostvarija njanci jedan po­
sto! Zašto nisan, ne znan. Svaku večer odlučin: gotovo je,
ujutru počinjemo. A nikako počet.
Mislija san kako ću svako jutro odit u Naučnu bibjoteku,
vrtit libre, proučit nike stvari koje me zanimadu a nisan
dosad jema vrimena. Gušta san, tra ruke pri samoj pomisli
kako ću proširit svoje oskudno obrazovanje: vanka kiša
pada a ja vrtin libre, bilježin, sintetiziran gradivo, širin
vidike...
I baš ti dan kad san čvrsto odlučija počet, nakon veliki
kiš, razvedrilo se nebo, povirilo sunce. I di ću sunčani dan
provest u bibjoteku! Triba bit lud. A ni boje šetat!
Planiran napisat i jedan veliki roman. Sve mi je u glavu,
samo sist i pisat. Već bi ja to bija davno učinija da nisan bija ovin prokletin novinarskin zanaton razapet na sve stra­
ne. Ne more se čovik profesionalno bavit novinarstvom,
punit svaki dan novinske stupce, a onda posli tega jopet
pisat roman, ka da mu je to hobi.
I čeka san penšjun da počmen svoje veliko dilo. Zavidija
san književnicima koji moredu lipo, polako, šesno radit.
Samo dvi-tri rige na dan i kroz četer godine skupi se romančina. A koji piše šućijavu karticu na dan, ti je već pro­
duktivan ka Balzac.
A meni su znali na telefon naručit temu i do po ure pi­
tat:
- A ča je, oli još feljton nije gotov?
A štamparija čeka.
Nikad nisan jema vrimena pošteno ispravit rukopis, i
puno mi se puti dogodilo da bi počeja mislit, da bi mi ideje
škopjale tek kad bi rukopis, odnosno mašinopis, preda. I
onda bi se griza.
Na dane bi proizveja više kartic nego daktilografkinja.
Koliko puti mi se dogodilo da vrtin stare novine od pri
dvadeset, trideset godin (kad su se članci ritko potpisivali),
pa ne znan jesan li ja to napisa oli ko drugi.
Čeka san penšjun, sniva kako ću onda počet čestito,
pomnjivo, studiozno radit, mislit, svaku napisanu rečeni­
cu gladit, stivavat riči da jemadu ritam, mužiku, i evo,
penšjun je doša, dani prolazidu, a ja ništa.
Dosad san više pisa nego mislija, a sad niti radin niti
mislin.
U posteju me zna uvatit i deveta ura, i onda jedino mi­
slin kako ću šta pri izletit vanka. Opravdanje mi je da niman kafe i moran je poć vanka popit.
(Interesantno je to da svi bufeti, svi kafići, snekovi, ba­
rovi, sve kafane i oteli jemadu kafu, a za narod je nima. Ko
njima daje kafu? Kako oni najdu? Okle je vadu?)
Seden u kafanu, štijen novine, onda se zavrtin po gradu,
obajden peškariju i pazar, svratin u koju butigu i eto me
doma za obid. Ako obid nije gotov, dok čekan, sedan za
makinju i brzometno opalin desetak rečenic ovega moga
jadnoga penšjunatskog dnevnika. Evo je zove:
- Ja gren jist. Juva je na stolu, oladit će se. Evo, ja jin.
A mater me zvala:
- Ajmo blagovati
Jopet zove. Moran prekinut. Gren jist.
Ne volin grube riči
Poza obida počinen malo, štijen novine, ubijen oko. Prvi
put u novinan vidin obavist za penzionere; niki sastanci po
mjesnin zajednican, oli da će in se ovi dan davat obveznice
o zajma. Njima, odnosno nan, uvik zanjima!
Ne znan triba li se javit Udruženju penzioneri oli ćedu
me oni sami pozvat. Ne mili mi se tamo poć jerbo ćedu
omar tražit da uplatin pogrebninu. Nike riči ne volin, gru-
be su, a pogrebnina je najgrubja od svi koje znan. Platit
pogrebninu, to je za me isto ka poć izabrat kasil. Bogami,
neću! Udruženje penzioneri neće me vidit.
Veliko otkriće
Dogodila mi se neobična stvar. Otkrija san radijo. Za­
pravo, nisan ga otkrija nego san ga počeja slušat.
Radijo san sluša jedino u vrime rata, dok je to bilo za­
branjeno, kad smo svi s uvon uz radijo-prijemnik vatali
London. A okad je svršija rat, zaboravija san da radijo
postoji. Nikoliko san godin i pisa za radijo i govorija priko
radija, a nikad ga nisan sluša. Bija san meju prvima koji
je progovorija sa Radijo-Splita, a evo, sve do niki dan ni­
­an zna kad Radijo-Split radi, kad emitira program i na
kojemu valu. U moju sobu nije nikad uliza nikakvi apa­
rat. Samo posteja, stol, karta, makinja, libri... Sad držin
tranzistor ispod kušina. Znan i zaspat, a mužika mi svira.
Uz mužiku se i probudin, i još mi radijo reče koja je ura.
Jo blaženoga izuma, šest ijad puti boji od televizije! Sveta
sprava! Probudi me sa mužikon, zaželi mi dobro jutro, re­
če mi koja je u r a i informira me o svemu ča se dogodilo
po svitu dok san ja spava. A ne moran ustat iz posteje, ne
moran njanci oči otvorit.
Sritni petak
Televiziju san ritko gleda, jedino ako je prenos koje uta­
kmice, a sad i utakmicu više volin slušat na radijo nego je
gledat na televiziju.
Radijo od tebe ne išće nikakvi napor. Ležiš, spavaš, a
radijo ti piva, šapje, daje ti informacije, uči te, obrazuje,
piva ti uspavanke i budnice, uspavljuje te i budi.
Jutros, ne znan koji je danas datum, dvadeset i dva oli
i tri, more bit i četiri, samo znan da je petak (asti Gospu,
osan dan je da san u penšjun, prva nedija je prošla, mo­
glo bi se i proslavit), dakle, jutros budi me radijo i šapje
mi da su počevši od prvog sičnja 1980. godine svima penšjunatima povećane penzije za priko jedanajst posto.
Jo divote, majko moja! Jo lipo li je bit penšjunat! Pri
osan dan san iša u penšjun, a već mi krešije jedanajst po­
sto. Bude li uvik ovako, ma ne svaki osan dan, nego svaki
misec neka kreši, jemat ću kroz koju godinu penšjun trista
miljardi na misec.
Da znan koju su mi penziju odredili, sad bi moga ra­
čunat koliko ću dobit viška. Recimo, pretpostavimo da su
mi dali miljun dinari, onda bi sad moga omar jemat priko
miljun i sto ijad.
Od dragosti jubin tranzistor i pada mi na pamet kako
bi tribalo omar kupit radijo koje te budi u određenu uru,
ka žvelerin.
Žvelerin je monstrum
Žvelerin je grub, tik-tače, to tik-takanje gre na nerve, ne
da ti spavat i budi te surovo, sa reskon, ružnon zvonjavon,
još i počme skakućat po tavalinu ka da je pijan, žvelerin
je nakazan, batast, jema i kratke bataste nožice, žvelerin
je monstrum.
A tranzistor naviješ na šest uri i jušto u šest budi te lipa
mužika, želi ti dobro jutro, govori ti kakvo je vanka vrime...
Ko zna ča će još meni sve past na pamet, u šta ću se
sve prometnut?
U Francusku je velika moda da stariji judi, najčešće
penšjunati, počmu študirat, i oni su takozvani "študenti
trećeg doba". I učidu boje od mladi. Pari mi se da bi ja sad
ka od šale moga napisat doktorsku dizertaciju. Neš ti ča je
to u n a s teško, pogotovo u ovakoj inflaciji doktorati. Neću!
Neću se poć šporkavat. Jeman i pametnijeg posla.
A onda, pod starost bi me počeli zvat "doktore" i parilo
bi mi se da me svit uvatija u đir, da me zajebaju.
Veliki nerad
Danas je utorak, ali jopet ne znan koji je datum - j e m a
bit dvadeset i sedmi, je, dvadeset i sedmi, jer prikosutra
je fešta. Evo, četiri dana nisan napisa njanci rige, nisan
jema vrimena jer me svaki put kad bi doša izvanka obid
čeka na stolu. Bude li se nastavila ova urednost, gotovo je
s mojin dnevnikon.
Ništa ne radin. Lipi su dani pa šetan, vrtin se po ka­
fićima i bufetima. I svud je sve puno. Najpri san uliza u
"Bobisa" u Marmontovu i ne moš pristupit banku. Krcato!
Gren u drugi kafe - isto. U bufet najranije svi loču. A šta
je ovo, di smo?
Danas je radni dan, svi bi morali bit na posal oli u skulu.
U Split jema osandeset ijad zaposleni, pedest ijad po
skulan, a ostalo su starci i dica. Oni koji radidu morali bidu sad radit, bit u fabrike, u kancelarije; skulari u skule,
studenti na predavanje. A pari mi se da su svi vanka, na
ulice, po bufetima.
Ko onda radi, za majku božju?
Puna peškarija, pune ulice, pun pazar, šibadu tonobili,
vozidu se judi, šeta mladost po Rivi, sidi po kafanan. Usrid
radnoga dana.
Sve je vanka, samo nima starci i dice. Ne vidin ni penšjunate. Okad san ja iša u penšjun, jema bit da su se svi
povukli.
Iz Velog mista
Kako se ove dane snima po Splitu serija Velo misto
koju san još pri dvi-tri godine napisa ka faturetu, to me
svaki čas fermaju moji sugrađani i dajedu mi nove ideje
za seriju.
- Jesi li stavija u seriju macakana? - pita me jedan moj
stari prijatej.
- Ajme, nisan!
- Kako si to moga zaudobit?
- Ubij me! Nisan. Ko će na sve mislit!
Sutradan jopet me trevi na Pjacu.
- Jesi li ubacija macakana?
- A nisan.
- Boje da još nisi. Jeman ideju. Evo ovako. Prazna uli­
ca. Gre macakan. Špurtil mu na rame. Iz portuna izleti
pas. Špurtil ga poklopi. Pas čini kain, kain...
I serija počinje!
Fala ti ka bratu. Omar trčen doma napisat.
I evo, zapisa san.
RAZGOVORI UŽEŽIN BLAGDANA:
Republiko, majko naša...!
25. XI 1979.
Niki dan pita mene moj prijatej Šanto:
- Je li, ča je pri u staro doba bija Božić, sad je n a n to
naš Dan Republike!
- J e , moj Šanto, lipo si to reka, ka da si mi iz just oteja.
Ovo je naš najveći i to ispovidni blagdan, u ovi dan rodila
se n a š a Republika!
- Bog jon da svaku sriču i zdravlje! Je se opoštenila.
Okad je svita i vika, nikad nije bilo ovakve sritne države.
Niti je bilo, niti će je više bit. Koji put, kad ne mogu zaspat,
stavin se mislit: ja poznajen puno svita: i naši Splićani, i
škojari, i gornjaci, i di kod dojden, svud jema jist i pit, svuda
je p u n a kuća svega, jemadu veltrine, tapete, televizore, veštite, kapote, tonobile, brode, i jema pusti godin da nisan
čuja da se ko tuži, da reče - slabo mi je.
- Nije tako, moj Šanto, jema i gladnega i žednega svita!
Planuja je:
- Nima! Nije istina! Lažeš! Evo, jednega, samo jednega
mi siromaja kaži i omar ga dovedi u mene neka ždere i loče.
- A oni bidni koji su na dijetu, kojima su likari zabranili
i jist, i pit i pušit?
I on se nasmija:
- Sve ti okreneš. Ali je, je... Ti boga, ča to jema bit gru­
bo? Sve jemaš, a ne moš dat životu na voju. Sve je više bidnoga svita koji drži regulu, stoji na dijetu, bati glad. Eno,
prvi moj brat Bepo tišči se regule, ne smi pit, a ji brez soli,
i to malo ka tić.
- Država je sve to kriva, država, moj Šanto!
- Ča je bidna država sad kriva? Zašto?
- Evo ovako. Velika je obilanca, a narod je ingorad, ni­
ma mire...
- A ča ćemo činit kad ne fali, kad pritiče?
- Nabubaj se u podne, nabubaj se uvečer i mora te vrag
odnit!
- E, da ni i marende. Bravo, zaudobija san ti i ovu ka­
zat... Jučer, ne, lažen, prikjučer ujutru, zove me prijatej da
gremo u bufet izist tripice. Nisan izija dva peruna, nisan
moga, bile su tvrde...
- Bit ćeš isto popija kvarat?
- Jesan i po litre! Nego ča san ono tija reć, an bravo,
zove on kamarjera za platit, i promisli, ne daje pineze, nego
vadi iz portafoja nike male bulentine. Ja san mislija da se
šali. A konobar ji vazimje. Ča je, koji su to novi pinezi sad
u promet? Govori, ovo su bonovi. Ma koji bonovi? Bonovi,
bome, govori on, ča mi daje poduzeće za marendu.
- Milost ti Isusovu, i poduzeće ti daje bone da greš va­
nka žderat tripice? - I kune mi se da je! - Reci mi, je li to
more bit, oli su me uvatili u đir?
- Oli i to nisi zna, da svakome sad dajedu ujutro ma­
rendu?
- Ne, nan penšjunatima još nisu počeli davat.
- Ma samo onima koji radidu.
- Ajme meni lude države, svu ćemo je rasut! Eto, da mi
je ko to priča, ja mu ne bi virova. Ko more zamislit da more
postojat država koja narodu za marendu plaća tripice. Nu
ti boga, smišnoga zakona! Ko se to samo sitija?
Bez službenog saopćenja
I tako smo dugo, lipo i šesno razgovarali o državi, dakle
o državnin poslovima, a brujet je bija gotov i nismo jemali
vrimena donit službeno saopćenje.
A niki još govoridu da je brujet boji kad stane, kad se
oladi. Dat ćedu n a n indiric, puno se ti razumidu u spizu!
I dok smo jili, držali smo govore kontra likari, dijete i
regule.
- Puno danas znadu ovi likari. A ne moredu poć k vra­
gu, oni i njijove ricete! Samo popizdiju narod! Jij ti i pij,
mali, a bit će ča bude. Oli se jedan čuva pa je isto partija!
Evo, meni je niki dan osandeset godin pasalo, a vas san
ka momak. A znaš ča mene drži? Vino, vino, moj sinko!
A da je još ono vino ka ča je bilo u staro doba! Slušaj ti
mene: danas je sve ijadu puti boje nego ča je pri bilo, sa­
mo je vino slabije. Jo da je učinit kombinacjun: OVA DR­
ŽAVA, A ONO VINO!
Sutradan ga najden di vodi borbu sa frižideron. Nabija
ga je do vrja pa ga ne more zatvorit i ispadaju iznutra krila
od kokoške, vratić o janjca, suvo meso, lignje, glamci...
- Ča to činiš, jesi li poludija?
- Kako ću kad ne more stat!
- Ništa na silu, lipo, polako, pomnjivo, sve ćemo stivat.
Ako snig zamete
Sve iz frižidera vadimo i činimo novi raspored. Koliko
je ti fagoti, ne more na stol stat. Odmotan svaku kartu i
gledan ča je unutra. Sve meso. Rebra, jazik, mulam, asti
onu Gospu, i muda o brava.
- Ča ti znaš, ovo je slako ka cukar.
- A koliko si ovo nakupova, oli ćeš lave ranit?
- A sad za Dan Republike bit će dva dana sve zatvore­
no!
- J e m a još četer dana do Republike.
- A neka snig zamete?
- Oli ne vidiš da vrime gre u meko?
- J u d i su mi u oštariju rekli da zove snig s mora.
- Ma koji snig?
- J e , špiker je reka.
- To ti je u Gorski kotar.
- Jebi ti to, a nije i pri pet-šest godin pa u Split u ovi
zeman?
- Pa neka i pade, bikarija ti je tot, kraj nosa!
- A mesar ne dojde, i di san onda?
Škrovadu sa glamcima stavjamo doli u prizemje fri­
židera, suvo meso vanka jer se ne more pokvarit, onda
gori na pod o frižidera mulam, trbuj, jazik. Otvaran gori
friz, a u n u t r a u kartu ništo zamatano, zaleđeno, ne moš
izvadit.
- Ča ti je ovo unutra?
- A ča ja znan ča je!
- Okad ti stoji?
- Ko zna okad?
Pošadon san grata i izvadija. Bataci od kokoše!
- Moš me i ubit ali ne znan, ne spominjen se kad san
to kupija!
- Ča kupuješ više nego moš proždrit?
- Neka se najde! Nisan ti ni kaza, gori san obisija dva
bakalara!
- A kad ćemo sve to deštrigat?
- Bakalar neka čeka za Badnji dan.
- Pa ča si jur zaprišija?
- Vidiš da nestaje spize po butigan! Nesriknji narod sve
će razgrabit, a jebi ti Badnji dan bez bakalara.
Ne more ova država umrit!
Gledan moga Šanta i čudin se kako čovik, kad je čovik,
more bit lip.
A on mi se o botu rastužija. I bocun je larga od sebe.
- Ča je sad? Oli više neš pit?
- Neću! Ne marin.
- A ča si se dišpera?
- Molaj me, čuja san grube stvari i svega me smutilo.
- A ništa mi ne govoriš?
- Evo, sad ću ti reć. Sinoć u bufetu jedan čovik, ne znaš
ga a velike je skule proša, govorija je kako ova n a š a umi­
re.
- Bit će reka "odumire"?
- Oli to nije sve isto?
- Nije baš isto!
- Onda bogami i ti to znaš.
- Kojo?
- To da nan država umire!
- A ča si ti njemu na to reka?
- Ovoko je falilo da ga nisan udrija. Reka san mu: da
te nisan čuja pisnut kontra ove države, jerbo omar gren
zvat miliciju.
- Dobro si mu reka!
- A ča se ti smiješ?
- Kako se neću smijat?
- Onda našoj državi nije slabo?
- Ne boj se, Šanto, nima perikula! Nikad jon nije bilo
boje. I njoj i nan.
- I ja govorin. Prvi put jemamo pravu lipu državu pa da
nan umre? Koja bi to bila šćeta! Onda bi bilo boje da nas
svi vrag odnese.
Napunili smo žmule, nazdravili državi i zapivali:
Republiko, majko naša...
I tako je fešta počela!
OĆEMO LI KREPAT OD SMIJA?
Bioritam
Ulizli smo u prosinac. Pri nego san napisa "prosinac",
mislija san se oću li napisat decembar. Mi Splićani smišno
brojimo misece. Ovako, sičanj, vejača, marač, travanj,
svibanj i maj misec (ali uvik Prvi maja), onda za ne falit do
kraja godine nižemo: šesti, sedmi, osmi misec i tako sve
do dvanajestoga.
Cilu nediju nisan njanci jedan redak napisa. J e m a bit
da mi je ovu šetimanu bija slab bioritam. Eto, to je jedina
novost - počeja san virovat u bioritam. Mislija san dosad
da su to pizdarije, ali niki dan uvati me gušt radit, a to se
meni ritko, puno ritko događalo u životu.
Pišen brzo i dobro, pametno. Nike stvari koje san misecima rišava a nikako ji rišit, sad mi postaju kristalno
jasne. Falidu mi niki podaci i gren u Naučnu bibjoteku i
planiran tamo radit bar dva-tri jutra. U po ure sve san na­
ša. Svaki libar otvaran na stranicu koja mi triba.
Sve nalazin otprve. Isto ka da mi je Duh sveti pamet
prosvitlija. Odija san leć u bot, diza se u tri i omar bi na­
valija na makinjetu.
Žena me tira.
- Ča si se zalipija za makinju, ajde vanka šetat! Iskoristi
ovo lipo vrime!
- Neću. Oću radit, neka neradi šetaju!
U tri dana učinija san više posla nego pri u tri miseca.
Mislija san: ovo se dogodija mirakul jer san u penšjun,
oslobođen svi brig i obavezi. A onda mi žena dolazi iz spize
i govori mi da je jednome čoviku dala podatke za moj bio­
ritam.
- Ajde k vragu ti, on i bioritam!
- On se u to razumi.
- To ti je isto ka gatat u fundać od kafe.
- Virova ti oli ne virova, ali evo ti tvoj bioritam. Sad su
tvoja tri dana, sad si u kulminaciji, sve ti se poklopilo, i
intelektualna i emotivna snaga, ali od sutra ti počinje padat...
Tako je i bilo. Sutra san već radija malo slabije. Prikosutra s mukom. Treći dan nikako.
Ogadila mi makinja. Ni libar ne mogu čitat. Jedva no­
vine pregledan. Vučen se ka stara pantagana. U ovi zadnji
pet-šest dan jedino pametan i koristan posal koji san učinija je da san patina dva para postoli.
Molin ženu da gre u tega čovika ča se razumi u bioritam,
da mi kaže kad će mi jopet škopjat ti svitli momenti. Je
li to dojde samo botu u životu, oli se ponavja u redovite
cikluse? Neka mi čovik lipo izračuna kad su moji dani, i
onda ću radit samo u te dane, a u druge ću linčarit, sidit
uz kafu, štit foje, šetat.
Čovik je nidir otputova. Čekan ga ka boga.
Beštija koja piše
Kroz ovu tridesetak godina novinarstva jema bit da
san posta škriboman. Kad ne pišen pet-šest dan, onda
ćutin da mi ništo fali. Tužno mi je vidit stol sa makinjon
i neispisanon karton po kojima pada prašina. Pari ka da
san već umra. I postajen nervožast, zapravo bolestan.
I onda moran sest za makinju, i čin zašuškadu slova,
omar je lakše, boje.
Ja jeman i svoju definiciju čovika:
ČOVIK JE JEDINA BEŠTIJA KOJA PIŠE.
Nije istina da je čovik jedina beštija koja misli. I druge
beštije mislidu, a one najpametnije (dupini, pasi, šimje) je­
madu svoju logiku mišljenja, donosidu i zaključke, jemadu
asocijacije. Beštije se mogu smijat, mogu plakat, moredu
se bavit umjetnošću. Ko piva boje od slavuja?
Beštije moredu i balat. Vidija san od nji prave balete.
Moredu i glumit ka u Hudožestveni teatar. Moredu se ba­
vit arhitekturom i likovnim umjetnostima. Ča je gnjizdo
nego skulptura, a ćele i mravi su arhitekti, građevinari,
urbanisti.
Ali samo čovik piše.
Najveća nepravda
Na Dan Republike ispa mi je zub. Još su ostala četiri,
dva gori, dva doli, a i od ta četiri dva mi se gingadu i bolidu
me.
Nadan se da ću do drugi dan Dana Republike ostat bez
njanci jednoga. Skinut ću brigu: više me nikad neće moć
zub zabolit. A oli je to mala stvar? I ne spominjen se više
kad su mi svi ti pusti zubi ispali. Odjedanput san suočen
da su ostala zadnja četiri.
Uvik san ja govorija da je velika nepravda kad nikor je­
ma sva trideset i dva zuba u justima, a njanci jedan ga ne
boli. A nikor jema jedan pa ga i ti jedan boli!
Koje su samo to kolosalne socijalne razlike! Jer, oni sa
zubima ždere meso, potiže, rastiže, grize ka vuk, a oni, bidan, bez zub, ji samo likvido.
Inače mi se čini, taki je moj dojam, da se ove godine na
feštu Dana Republike frajavalo manje nego prošli godin.
Jagma i navala na butige nije bila tako silovita.
Interesantno je da je užežin fešte, po starom običaju,
već oko deset uri, nestalo kruva. Jedna stara žena je to je­
dnostavno prokomentirala: "Fešta je, a ka da smo u ratu!
Kruva nima. Za svaku našu feštu, nestane kruv."
Ovi put je novost da je nestalo iz butigi pršuta. Izilo ga
se po kolektivima di su se užežin fešte činili marendini.
Nova moda
Bilježin još jednu zanimljivu pojavu. U novine san vidija i na radijo sluša puste blagdanske oglase i čestitke
naši radni kolektivi. I svi kolektivi bez razlike čestitaju
praznik svojin radnima judima, dakle sami sebi oli bar
sebe stavidu na prvo misto, a na drugo svoje potrošače,
mušterije, klijente, poslovne prijateje.
Poduzeće to i to čestita praznik svojim radnim judima,
a kako ti radni judi sačinjavadu to poduzeće, onda poduze­
će plaća oglas da čestita samo sebi.
A odreda svima regrutima koji gredu u soldate, otac,
mater, baba, dida, sestre, zaručnice želidu sritan put i šta
brži povratak.
To da in se želi sritan put - to razumin, ali kako in moš
želit šta brži povratak kad se zna koliko traje vojni rok? Pri
more doć doma jedino ako se razboli, oli postane invalid,
oli dezertira.
Dakle, bidnome soldatu njegovi najbliži želidu bolest,
da postane nesposoban za vojsku!
Skupi Misir
Ni za praznike nije bilo u prodaji ni kafe ni limuni. A
misecima se govori i piše o hitnoj intervenciji. Jema bit da
čekamo novu berbu.
J e d a n prijatej donija mi je paket kafe iz Švicarske. Go­
vori da je tamo najboja kafa šesnaest ijad kil. A u nas ne
isplati se uvozit ni najgoru jer da se na nju gubi.
U tu skupu bankarsku Švicarsku, govori mi da su na­
ranče i mandarine po franak i dvadeset centi, a u nas su
deboto četiri franka. I to naše iz doline Neretve koja je pri­
tvorena u Misir. Jema bit da je to najskupji Misir na svitu!
Straj me da u tome našemu Misiru ne počmu sadit i kafu.
Bila bi po trista ijad dolori kil!
U razvijenin zemjan koje jemadu visoki standard uvik
je sve skupje. Kad smo mi bili nerazvijeni, i u nas je bilo
sve jeftino. Jema bit da smo u zanje vrime postali jedna
od najrazvijeniji zemaj na svitu. Priko svake mire smo ra­
zvijeni.
DI ĆU SA MILJUNIMA?
Danas je 16. prosinca. Jušto misec dan moga penšjuna. Jema bit da su me svi zaboravili. Nikor me nidir ne
zove. Nikakve karte nisan primija. Ne samo da mi pošćer
nije donija pineze, nego niti ne znan koju su mi penziju
odredili. Govoridu mi kolege - penzioneri da to gre polako.
More proć i četer-pet, pa i sedan-osan miseci dok se cila
ta procedura obavi. Mogu čekat, nisan bez dinara, ali isto
niman ka pri vidit na vrata pošćera. Vadi iz borše pineze
i govori: potpišite!
Pada mi na pamet: a ča bi bilo da jeman koji kredit?
Kako bi ga sad otplaćiva?
Jutros san na Pjacu jema jedan interesantan susret.
Trevija san č a s n u starinu, popularnog našeg glumca Joška Viskića. Neka jema 83 godine, ne more se za nj reć
da je starac. Ka momak je, ne pari mu pedeset, a trče po
gradu ka roketa. Još vodi izletnike po svitu ka vođa puta.
Zove me da gren s njin na Siciliju. - Ništa se ne boj, govori
mi, ja ću pazit na te.
A moga bi mi bit otac.
Priča mi da je iša u penšjun pri dvadeset i sedan godin,
i prva mu je mirovina bila 1800 dinari. Danas mu je pesto
četrdeset ijad, onih stari dinari. Krešila mu je u dvadeset
sedan godin trista puti.
I ja omar računan: neka ja poživen dvadeset godin, pa
mi tako bude skakao penšjun, onda bi moga doć do bli­
zu trista miljuni. Zapravo puno više. Ove ranije godine i
decenije bile su prilično mirne, a tek zanji godin jemamo
galopirajuću inflaciju. Realniji su izgledi da ona potraje,
čak da se poveća, nego da se obuzda.
Dakle, s ovakin razvojen, penšjun bi mi do dvadeset go­
din lako moga bit i po miljarde, možda čak i staru miljardu
dinari. A minimum za život bit će dvista miljuni.
Jo da mi je to dočekat!
Pošćer mi svakoga prvoga nosi miljardu dinari, pa ma­
kar i staru. A ja stojin na četvrti pod. Kako će se bidan
pošćer uspet na četvrti pod sa tolikin šoldiman? Koliko će
to vrić nosit? Dobro, od pošte do kuće donit će mi mirovi­
nu na karijolu oli kamioncinon. Ali bidan, morat će mi od
kuće do vrat nosit bar u četiri puta. Slomit će se. Onda,
koliko će brojit te šolde? Najmanje jedan radni dan.
Na vidiku je dakle vrime kad će svaki penšjunat jemat
svoga pošćera.
Pošćeru će onda morat dat dobre ruke jednu pedeset
miljuni. Moga bi mu dat i sto!
A di ćemo držat vriće sa pinezima?
A koliko će onda zapast kilovat struje? Oće li se više is­
platit ložit špaker pinezima oli kuvat na struju?
Ne triba bit futurolog za sve ovo tačno predviditi. Samo
neka se ekonomski procesi budu odvijali ka do sad. Si­
ćan se, na primjer, da san odmar poza rata u zagrebački
Otel "Esplanadu" platija večeru 12 dinari. Danas bi tu istu
večeru u isti otel platija najmanje trideset ijad, dakle tri
ijade puti više!
To oće reć da će do trideset godin ta ista večera zapast
između dvadeset i sto miljuni!
J u d i nećedu jemat vrimena za ništa drugo nego samo
za brojit pineze. Ali ja isto mislin da će se problem rišit
tako da ćedu se pinezi opet prominit i miljun dinari vridit
će dinar.
Sušni period
Parilo je da će kiša. Obuka san nove antipioggia postole
koje san niki dan kupija u Bari. Baš ću vidit jesu li me Pujizi privarili oli će me zaista štitit od kiše.
Dogodilo se ono čega san se najviše boja. Čin san ugazija na Pjacu, naletin na dotura D., diretura muzeja o stari
bovani. Smije mi se:
- Šta je doture, šta ti je smišno?
- Obuka si nove postole!
- Kako si brže opazija! A ča si ti dotur o postoli oli od
stari bovani?
- A ča se jidiš?
- Kako neću, od ciloga čovika vidija si samo postole!
Ovako san jedanput lani stavija kularinu i deset nji me
pitalo: "A di si se to uputija? Di ćeš večeras?"
Kiša nije padala. Okad san kupija antipioggia postole,
nasta je sušni period. Jema bit da ni ulice više ne peru.
Nidir u Split niman di ugazit na mokro...
A kad nisan jema te postole, svudir di san ugazija bila
je lokva.
Inventar garderobe
Tokat će mi ove dane poć u Zagreb. I to baš sad usrid
zime.
A niman kapot.
Niman gvante.
Asti boga, njanci kapu niman.
Niman ni šalpu.
Niman ni inceradu.
A pun mi je armerun robe. Baš ću pogledat ča je to me­
ni u armerunu.
Prvi put u životu bižingajen po armerunu i gledan svoju
garderobu.
Pet-šest pari litnji gać. Tri tanke jaketice. Dvi dokerske
jakete. Ništo košuji, majic, tanki džemperi...
- Jesan li ja jema kapot? - pitan ženu.
- Jesi, ma ga nisi nosija!
- A di je, an?
- A nisan ga priklani dala Makedoncu kad n a n je doša
ispilat drva?
- Pari mi se da san jema i jednu crnu inceradu ča san
je kupija u "Jugoplastike".
- Reka si da je nećeš nosit, da pariš u nju detektiv, pa
smo je dali Crvenome križu.
- A di mi je ona kapa od noštroma?
- Okad si je izgubija?
- A ona lumbrela iz Londona?
- A nisi je ostavija u kafanu?
- A šta ja onda jeman same mudantine?
- Nimaš ni nji, ostavija si ji na banj!
Kad je tako, gol golcat gren u Zagreb i cilu ću garderobu
gori kupit.
Jo da mi je kako škivat ti Zagreb! Ne mogu, moran poć.
A bude li snig, pa zamete prugu?
Gledat ću odgodit bar do posli sveci.
Utopila se!
Zaželila mi žena čikaru mlika.
- Ča će ti mliko, pij vino!
- Baš san zaželila malo mlika!
- Da nisi noseća?
- Kako ne razumiš da čejade more ponekad zaželit či­
karu mlika?
- Ne! Meni to nikad nije palo na pamet.
Čujen je di iz kužine govori sama sobon:
- Kojega ja to muža jeman? Za koga san se ja to udala?
Paket mlika mu je problem.
- Dobro je, niman mlika, utopila si se. Biš vazest koje­
ga ča jema kravu.
- Da je za tebe, ti bi se snaša. Tebe poznaju, pogledaj
po butigan, dat će ti ispod banka.
Naša san. Dali su mi dva tetrapaka. Baci san jon na
stol:
- Na, loči! Spasi se!
Ma šta je ovo došlo, da moran odit vanka prosit po litre
mlika! Cila Evropa pliva u mliku, ne zna ča će s mlikon,
proizvođači ga demonstrativno proliju, a u nas svaku malo
kriza mlika. Nestašica.
I sad kad je mliko krešilo, kad se litra mlika po cini pri­
bližila litri vina, jopet ga nima. A koje mi to krave jemamo
u Jugoslaviji? Jema bit da su to nike specijalne krave od
velikoga luša.
J e s u li krave krive oli mi ne znamo must? Mliko je kre­
šilo, sad je zaista skupo i još uvik ga nije rentabilno pro­
izvodit.
Interesantno je to kako u nas brzo reste spisak neren­
tabilni artikli. Sve postaje nerentabilno.
Nerentabilno je proizvodit meso, nerentabilno je must
kravu, nerentabilno je gojit kukuruz i šenicu, nerentabil­
no je proizvodit postole, nerentabilno je lovit ribu. U nas
je kafa najskuplja u Evropi, a nima ni kafe, nerentabilno
je i kafu uvozit.
Di ćemo ovako svršit?
Novi pacjenti
Trevija san staroga likara-kirurga, dra P., koji me po­
zdravlja.
- Zdravo, kolega!
- Oli ste i vi, doture, u penšjun?
- Jesan, fala bogu!
- A okad?
- Isto ka i vi. Danas jušto misec dan.
Drago mi je bilo nać čovika koji je iša u penšjun isti
dan ka i ja.
Priča mi kako je miran, sritan, kako slako spava. Ne triba mu više noću skakat, zvat bolnicu kako pacijent kojega
je jučer operira.
Četrdeset godin je ličija jude, a sad liči pase.
- Ne znate vi koliko beštija zna bit zahvalan pacjent.
Niki dan san jednome pasu ličija nogu, i kad mu dojden u
vižitu, on mi pruža tu bolesnu nogu i posli vižite mi poliže
ruku.
Iznenadija me podatak da su likarima za noćno dežur­
stvo plaćali petnajst ijad, a u zanje vrime je krešilo na osamnajst, dakako stari ijad.
A sigurno mu se znalo dogodit da je kroz koju noć mo­
ra napravit i po tri operacije, najskoli posli saobraćajni
dežgracji.
I na svaku operaciju zaradija bi po pet ijad dinari. Stari.
A zovi doma meštra neka ti promini rubinet, opalit će ti
pedeset ijad, ka da je učinija deset najžešći operacjuni.
Pripali su me
Išli su. Partili su. Odnija ji je vrag! Nisan ji više mo­
ga gledat. A Splićani su mene vatali ka da san ja kriv,
ka da san ja činija zulum po Splitu. Govorili su mi: ti i
tvoja ekipa zatvorili ste Pjacu, ne moremo šetat, zatvorili
promet na Rivi. I taksisti i butige po gradu su mi se tužili
da in je opa promet, da jin platin oštetu.
A ča san ja kriv? I koje ja veze jeman s njima? Ja san
bidan samo napisa scenarij za Velo misto, ja san to na ka­
li i činija, i ko je zna da će bit taki konfužjun! Kad su došli,
kad san ji ugleda, ja san se prvi pripa. Pusti kamioni, tonobili, motorizacija, cile kolone, ka da vojske dolazidu.
Drća san za svoj rukopis: ajme, kad ga ova mašinerija
uvati i počne mlit, ča će od njega ostat?!
Baš niki dan gleda san u kino jedan film na kome san
i ja radija. Bilo me sram i uteka san napo filma. I žena
Je bila s menon pa mi na izlazu govori: - Neću više odit s
tebon vanka, sram me.
Nisan ja baš tako glup čovik kako bi se po filmu dalo
sudit. Od svega šta san napisa, ostavili su mi na špicu sa­
mo ime i prezime. Ma jedan dijalog, jednu rečenicu, makar
jednu besidu da su ostavili! Napravili su slikovnicu, i to za
malu dicu do deset godin. Da nisan vidija svoje ime, ni po
čemu ne bi zna da san se ja tot miša. Nima ti miljardi na
svitu koje bi me namamile na suradnju u ratnom filmu.
Sa televizijon je ipak drukčije. Ali koga je zmija ujila,
i gušćerice se boji! Čast svakome, ali isto ću ja skoknut
U kontrolu do Zagreba di se nastavja snimanje Veloga mi­
sta.
Teško mi je ali moran poć, ne toliko radi sebe koliko
radi Splita.
KOLODVORSKA IDILA
Užežin Božića
Uvik san mislija da je spliska željeznička stanica naj­
gora, najgrubja štacija u Evropi, ča u Evropi, na svitu!
Sve su štacije grube, ali ništa ružnije od ove naše spliske
nisan moga ni zamislit.
A niki dan, dok san na zagrebačku stanicu čeka feratu
za Split, parilo mi se da san u najdonjemu krugu pakla, i
s te distance moja nesriknja spliska štacija učinila mi se
komad raja.
Kao i svi Splićani, kad iz Zagreba putuju za Split, doša
san na stanicu tri kvarta od ure pri partence. Ne moš ma­
nje! More udrit kiša, more se zaštopat saobraćaj i di si
onda?
A velika stanica jema puno kolosijeki i dok ja pronađem
feratjera koji će me uputit na koji kolosijek stoji moja
ferata, i dok ja pronajden ti kolosijek, pa još botu pitan i
kontroliran jesan li falija, pa dok pronajdem moj vagunleć, dok se uspenjen i smistin - oće se vrimena.
Miljun svita pritislo štaciju. Gredu, trču, nosu, vuču,
spuštaju se u tunele, izlazidu iz tuneli, sididu, ležidu oko­
lo, nosidu kufere, pakete, borše, demejane, vučedu vriće,
turadu te, gazu, miljarde kuferi prolazi. Došla je nika fe­
rata, nije se ni zaustavila a putnici kroz ponistre skaču
vanka, izbacijedu kroz ponistre prtljagu, na kosti nosidu
čak bojlere, kondute i lavandine. Kumice zamotane u vu­
nene plete vuču po šest, po deset, po šesnajst borši. Nasrid šini ostavjadu svoje borše i zavežljaje pa panično trču
i pribaciju ji na peron. A ferata svaki čas more proć, more
ji smečit! Gospe moja, koliko to one rukjemadu za sve to
prenit? Ja jeman tri borše i vas san se Smanta, spustin li
ji na tle, ko će ji više poznat, nikad ji više neću pronać. A
one stotine borši na jarpu baciju i svaka zna svoju.
Pronaša san feratjera, pronaša san kolosijek, ali nima
još ferate. Dolazi iz Njemačke. Bit će to ona na koju piše
Ostende-Stuttgart-Split. Uvik ona dojde u zanji čas i onda
je pripolovidu, pola vaguni otcipidu, a nadožuntaju spa­
vaća kola. I u nju putnici uvik skaču ka zeci.
Di neće zakasnit? Ka da je blizu Ostende? Devet uri, još
je nima. A u devet i deset morala bi partit. Priko razglasa
javljaju da kasni šezdeset minuti. Asti šezdeset bogov!
Dolazu ferate, gredu ferate, tiska se miljun svita, vrti
se oko mene miljardu kuferi, borši i paketi, gazidu me, turadu, viču na me pošćeri koji vozidu po peronu karocete,
uru vrimena već stojin, vrtin se, noge me bolidu, ruke su
mi pomodrile, usale, kroz postole ćutin vlagu, zima mi je,
drćen...
Vas san se izgubija, samo ča ne plaćen nad samin so­
bom. Nisan toliko umoran nego san nikako jadan, škican,
i pari mi se da san regrut koji gre u soldate, oli soldat ko­
ji gre na frontu, oli da san gastarbajter. Minuti se sporo
vuču i svaki minut otkida s mene po dil čovika, i nakon po
ure pari mi se da san kufer, borša, komad najlona, bačen,
izgubljen i zaboravljen u vrevi štacije.
Gren u čekaonicu. Nima mista. J a d a n svit sidi, drimje,
spava okružen svojin partljagon. Nika pjana nabrekla ba­
ba loče vinjak. Sva zabaljena, gleda mutno. Sididu, rču,
rižu slaninu, gucaju sendviče, loču gemište.
U staničnu restoraciju ista slika.
Isparuje kišon natopljena roba. Miša se vonj prdeža,
fažola, kobasica, gulaša...
Di ću, kud ću? Dolazi mi da se i ja balkanski zavalin na
tle. To i činin. Na jednu boršu seden, drugu stavin uza zid
ka kušin. I jebe me se.
I u toj dišperatnoj situaciji meni se spliska štacija pri­
kazala ka raj. Da san sad u Split, ja bi šeta po mulu,
popiša se u more, gleda brode, galebe, svratija na koji tra­
bakul, popija žmul vina, ćakula s mornarima...
A ovod, na zagrebačkon kolodvoru, sidin na pod, smrza­
van se i kašjen i pjujen oko sebe. Ležin na tle i gledan
božično drvce. Koja idila! Toliko san se dišpera, toliko me
bilo sve indiferentno da je ta prokleta ferata iz Ostendea
mogla komotno kasnit šesto minuti oli šesto uri. Kad bu-
den umira, nastojat ću mislit na zagrebački kolodvor u
pretprazničke dane i omar će mi biti lako umrit. Sa slikon
te božične kolodvorske idile lako ću se rastat od života.
U mraku, bez letrike, bez španjuleti...
I kad san već otupija, kad mi je bilo svejedno oće li ta
ferata iz Ostendea stić oli neće, oću li krepat tot na podu,
na kolodvoru, oli ću doma doć - stigla je ferata, zatutnjala
i zaustavila se na prvome kolosijeku. I prvi putnik je ka
šimja kroz ponistru izletija...
U mraku spavaći kola vraća san se polako sebi. U mra­
ku zato jer se letrika nije mogla užgat. Gorilo je samo
dok san pritiska šteker, a čin bi skinija prst, omar bi se
udunilo. Bija je mrak, bilo je vruće, ali čin se na vrata
vaguna pojavija kondukter, smista san se smrza. Nima
na svitu ozbiljnijega svita od kondukteri po feratan. Čak i
kad bazdidu po vinu i luku, kad se jedva na noge držidu,
i onda su puni dostojanstva i autoriteta. Nije me straj od
milicije, ali u feratu uvik me straj od konduktera. Ovi koji
se pojavija na vrata bija je mlad, u brčiće, ali tako ozbiljan,
tako služben, tako strog i neprikosnoven da mu ni jedan
narednik, nijedan žandar austrijski ni jugoslavenski nije
bija ni do pete. Samo je zaokružija po kabini pogledon, izustija: - Karte molim - i ja san se smrza. Di ji ferata samo
pronađe? Nikad, nikad na brodu ne morete trevit taku
vrst svita.
Tija san naručit bocu vina, ali ko će od straja reć samo
bocu vina, i reka san: - Tri boce vina, molin!
- I mineralnu vodu, molin!
Ništa nije reka, ni da - ni ne, ni no, ni ši, ništa! Niti me
nije pita oću li crno oli bilo.
Mislija san da neće donit, da je zaboravlja, vanka je već
bija snježni noćni pejzaž kad se on pojavija sa bočican.
Ustepa san se: - Plastičnu čašu, molin!
Nije mi da pest. Samo je odgovorija: NEMA!
A ujutru donija mi je kafu u plastičnu čašu. J e m a san
donji ležaj. Premda ritko putujen, tri puta u zanji par godin bija san svidok, očevidac, kad se gornji ležaj rušija na
donji. Bilo je i ranjeni.
Suputniku san velikodušno ponudija donji. Boje da
ja paden na nj, nego on na me. Uvjerava san ga da se
meni lako uspet, ja san stari gimnastičar, skoknit ću ka
vjeverica, a popeja san se jedva, ka slon.
Mrak je, čitat ne mogu, a moj suputnik je higijeničar,
pušit ne smin, a oče da ponistra bude malo otvorena.
Kad opružin noge, pari mi se da snig po njima pada.
Čovik je umoran, omar je zaspa, zahrka, a meni pišat
triba i polako, polako se libin, spuštan, i čin san taka la­
vandin, omar se probudija.
- Ne spavate?
- Boli me glava, tija san se malo osvježit.
Zanja je decenija dvadesetog stoljeća, a ja jedanajst
uri drman se u ferati od Zagreba do Splita, u mraku, bez
letrike, bez španjuleti...
Enti cilo kompletno dvadeseto stoljeće
I napokon, napokon san doma. More, galebi, a lebičada
puše, tuče deset-jedanajst bofori, kida grane palmi, bacije
vale priko rive, a taksista mi priča da je jučer bila nevera
kakva se u Split ne pamti, cipali su gromi, nebo je palo na
zemju, rike su tekle, cili je grad poplunta, sve je bilo pod
vodon.
Otvaran vrata od kuće, u mraku pipan šteker, upren,
ne gori. J e m a bit daje izgorila žaruja. Drugi, treći prekidač
isto... Gledan na skale, letrika gori. A kod mene - nima!
Dižen telefonsku slušalicu, ne radi.
Asti boga, što je sad?
A od jučerašnje nevere kuća mi protampanjala. Kapje
vode još visu na plafonu.
Gren iz susida telefonirat. Zoven električno poduzeće.
Ukinuli su mi letriku jer nisan platija... Ukinili mi i tele­
fon...
Otputova san, a zaboravija platit.
Bez teple vode, bez telefona, u mraku, a s plafona ka­
pje po palketima, po otomanu... En ti cilo kompletno dva­
deseto stoljeće!
Evo, sad bi se smista feraton vratija u Zagreb, na kolo­
dvor, na prvi kolosijek.
KROZ NEVERU ZABORDIŽALI
U NOVO LITO
PETAK, 28. prosinca
Vučedu se zanji dani stare godine, a vučen se, bogami,
i ja. Niman nikakvog veselja, sve mi je bez šušta i gušta.
A dani su lipi, puni sunca i bonace, ka da je rana jesen.
Uteka san iz Zagreba, nisan tija gori učinit blagdane,
a more bit da bi bilo i boje da san osta. Gori-doli, sve mi
dojde isto. Jer pa mi je bioritam.
Sasvim je doli, na dno, na cencu tabele; straj me i po­
gledat. To je jedina novost. Jedan naš čovik koji žive u Beo­
grad posla mi je za novogodišnji poklon moje bioritamske
tabele za decembar i cilu ovu novu godinu. I poklapa se.
Po tabelan sad su mi dani krize. Pa koje krize!
Zaista me straj pogledat koliko me bioritam iša šoto.
Vidili ste one tabele proizvodnje u fabrikan. Krivulja se pe­
nje pa onda pada doli. Gospe moja, je li moguće da more
ovako past! Ovo bi se svaki kolektiv raspa!
Sad ne znan je li se ja to ovako bezvoljno i nesposobno
osjećan jer san to vidija u tabelan, oli bi mi ovako bilo i
bez tabeli?
Danas je petak, pet uri ujutro. Sad san sluša na radijo
da na J a d r a n u slabi greben anticiklone i počinje jugo. Pro­
gnoza za dvanajst sati najavljuje jugo u porastu. Da meni
nije ovo od juga? I kritički bioritam i jugo u porastu. Po­
pizdit ću!
Dugo san noćas čita i onda san zaspa, more bit uru
vrimena.
Da je jemat sto ruk!
A umoran san, dosta san ove dane radija. Interesantno je
to da sad, kad san u penšjunu, moran radit više nego pri.
Zapravo ne moran, ali, eto, tako se namistilo. Telefonski
mi se javjadu kolege iz drugi redakciji i svi govoridu isto:
Čuj, stari, sad kad si u penziju, moga bi i za nas nešto
radit. Bar jedan prilog sedmično.
A drugi me jopet zovu da dojden desetak-petnajst dan
gostovat u njijovu redakciju.
A ja san iša u penšjun za ne radit!
A najgore je jopet u ove dane, kad svi tražidu novogodišnje priloge. Niki dan san drža simultanku. Jedan san
prilog na makinju pisa, a drugi ženi diktira.
U ove dane novinar bi mora jemat sto ruk!
Ovo je bija zanji škoš. Neću više za nikoga radit. Neću.
Ne triba mi. Osin ovega mojega penzionerskoga dnevnika,
ništa više neću pisat. Njanci bogu. Miljune da mi dajedu!
Oću živit mirno, polako, životon pravoga penšjunata.
Guštat još ovo malo dan ako ji je ujopće šta preostalo.
Najzad, meni ne triba više radit. Niman za koga.
A meni sad malo triba. Zahtjeve san sveja na minimum.
Nikad u životu, njanci jednog trenutka, nisan zaželija
ni auto ni vikendicu, a ča se ono po narodski reče, ni na
kurbe mi više ne triba trošit. I tega san se libera. Zapravo
svega.
Za sve ove blagdane, jedino ča san gušta izist pijatić
bakalara i popit kvarat vina. Neš ti take doze, njanci za
kanarina!
Zov ditinjstva
Ne znan zašto san se ja tako zalipija za Badnji dan i bakalar? A od ditinjstva san bezvirac! U Zagreb san mislija
ostat do prolića i Novu godinu dočekat u Zagreb, pisa
san kako ću iz otelske ponistre gledat kako snig pada po
Tuškancu, ali ćutija san bakalarski štimung, zov bakalara
i uteka san prvon feraton doma.
U otelu san ostavija i kufer, i makinju, i libre koje san
odnija, i nove koje san tamo pokupova.
Razmišljan ča je to u tome šporkome bakalaru, i onda
oko njega, za stolon, u kužini, nalazin sve moje pokojnike:
mater, oca, tetu Tonu. Za obid je uvik, uvik bija bakalar,
a za večeru uvik slana srdela, kavol na uje, frigana anguja
i mali barbuni.
Sad bi moga jist i velike barbune, ali ja zaželin baš take iste, male. Anguju ne volin, nikad je nisan volija, a tu
večer ja i anguju zaželin.
Zaželin blagovat, slušat lipe, šesne razgovore.
Kad je bija u veliku modu dobri papa Đovani, moja teta
je pitala:
- Bože moj, da mi je znat ča Đovani najviše voli jist?
- Bakalara, lud je za bakalaron - izmislija san ti čas.
- E, pizda je Đovani, ne zna on ča je lipo.
I sitin se kad san u ti dan doveja prvi put curu u kuću.
Lipo smo jili i pili, a kad sanja ne znan koji put napunija
kriglu, njoj se otelo:
- Puno piješ!
- A ča je, oli ti ćaćino pije? - rekla jon je moja stara
priko zalogaja. - Oo, nisi ni došla, već si počela zanovetat.
Sad mu ne daš pit, a do koju godinu neš mu dat ni jist.
Nije onda bilo dijete i regule. Nikor meni onda nije broji
žmule i zalogaje.
Brisan sa spiska
Drag mi je ti dan, i drago mi je kad je ti dan nebo sivo,
oblačno, i kad se gleda u nebo i govori:
Ovo je vrime od sniga, zove snig priko mora.
A niki dan je bilo vedro, sjalo je sunce, svitlost mi je sme­
tala, bliščala, oči su mi suzile i očale san mora stavit, crne
očale, ka režiser. I sve se svelo na mali pijatić bakalara i
kvartić razvodnjenoga vina.
En ti boga i takome životu! I onda me još tako infotanoga
gnjavidu sa novogodišnjin prilozima.
Zašto san se ujopće vraća? Boje bi bilo da san osta u
Zagreb, u otel!
Još pri dvadeset dan Zagreb je bija okićen. Jelke na Tr­
gu. U Split ništa. Njanci jedan bor. Prvi put ništa! Oli su i
bore počučale Mediteranske igre?
Ipak san penšjunat, pravi pravcati penšjunat. Evo, prvi
put da nisan dobija njanci jedan jedini kalendar. Nikor mi
nije posla ni kalendar, ni blok, ni noteš.
Penšjunate svi brišu sa svi spiskova.
Izbrisan san. Nima me. U penšjunu san.
Ni mi briga, ne triba mi kalendar. Cili život nisan jema
leroj a, a sad mi ne triba ni kalendar. Po pošćeru ću znat
kad smo oko prvoga. A u kojemu smo štađunu, je li lito oli
zima, to znan i bez kalendara.
Najdraži susret
Desija mi se jedan smišni, simpatični susret. Svega me
razgalija. Nisan moga ni slutit da mi se i to more još do­
godit.
Gren uvečer doma, nosin boršu, u n u t r a mliko i jogurt,
a trevi me jedna lipuškasta cura.
- Di ćete za Novu godinu? - pita me mala.
- A di ću, ćerce, doma! A ti?
- Gremo na otok, u vikendicu. Velika klapa. J e m a nas
petnajst.
- A koliko jema sob?
- J e m a dvi, ali zbit ćemo se. Bit će lipo.
- Neka van bog da!
- A bi li ste vi došli? Fali nan još jedan muškić.
Lipa, draga, smišna mala! I mene bi ona dovela ka muškića. Pa koji muškić! I kako bi mi bilo lipo ušestero spavat
na bračnu posteju. I to bi moga leć u sridu, da ne paden.
Spasi me Tahir
Subota. Pada kiša, žena mi se ne ćuti dobro i šaje me
u spizu.
Donit ću svega. Vazeja san tri borše. Gren bez lumbrele, ali zato jeman antipioggia postole koje san u Bari kupija. Nikoliko nji me pitalo kako me služidu. Dobro, puno
dobro.
Mogu gazit po najžešćin lokvan, odošoto ništa ne pro­
bije. Nisu se ni raspale ni procvitale, samo in je odozgar
koža nikako tanka i pari mi se da je svaka kapja odozgar
probuža.
Kupujen na pazaru dva kila naranač, kil limuni, dva
kila kapule, dva kila kumpliri, malo zeja, jedan kavol, a
prsti su mi se već smrzli, pobilili. Ne mogu nosit.
Najden jednoga mladića, reka mi je da se zove Tahir, i
on mi nosi. Po bikarijan i butigan velika gužva. Ne volin se
turat. A kiša još uvik pada.
Asti boga, ča se kupuje, nosi, grabi! Ovi nesriknji narod
nikad se neće najist!
- Znaš ča, Tahire, amo mi dva u "Belvija" popit kafu,
zagrijat se malo pa ćemo kupovat kad ferma kiša.
Tahir se slaže.
Čitan u kafanu novine, a Tahir mi priča kako jema če­
tvero dice. Sve šta zaradi njima šaje. Kupi kruva, salama,
a svaki drugi dan večera kod "Bastiona". Samo je skupo,
brate, ne može se večerati ispod četiri-pet ijad.
Kiša ne pristaje. A podne je brzo. Ostat ću bez obida.
Šajen moga Tahira da mi kupi kil, kil i po mesa, tri boce
biloga i tri kisele vode. I dvi štručice kruva.
Sve je Tahir donija. Cila spiza zapala me pedeset i četiri
ijade. A žena mi je dala sto ijad.
- Dobro smo prošli, Tahire, evo uzmi ovo pinez šta je
ostalo, i evo ti adresa od kuće pa nosi spizu.
- Puno je, gazda!
- Ajde k vragu, Tahire, ti i ko ti je gazda! Nego uzmi ti
lipo taksi i nosi.
U bot obid je bija na stolu.
Oli ja ne znan moj svit!?
Ponedijak, zanji dan stare godine. Kiša pada. Sidin u
"Belvija", čitan novogodišnje novine. Vrtin se po gradu po
kiši. Po ulican krcato svita, proć ne moš. Polak Splita je
otputovalo na otoke i u svoja sela, a još uvik se micat ne
moš. Još uvik jema dosta naši građani koji su naušni na
slobodni prostor, na poja, šume, brda, i kad se najdu u
gužvu, u kaletan, turadu sve isprid sebe, upiredu ti rukan
i laktima u škinu. Sad su pune sve butige, a u bikarije i
peškariju malo ko uliza. Na peškariju gavuni po četiri ija­
de, a niki dan su bili osan.
Eto kako cine padadu kad nima navale!
Poza obida ležin i slušan Radijo-Split. A vanka nevera,
gromi, vitar, kiša. Miga letrika. Počinju upozorenja cijenje-
nom građanstvu da se manje troši struja. Temperatura naglo pada. Letrika sve više čini škerce. Aj ča, gotovo je!
Dižen se, tražin šterike i namišćan petrolejke. Upozo­
renja priko radija sve dramatičnija. A di će se ovo divje
naše cijenjeno građanstvo disciplinirat? Oli ja ne znan
moj svit? Užgali su sve ča gori. Sad peču tuke, peču torte,
kuvadu sarme, frigadu šnicle, sad šumprešaju, užgali su
sve bojlere, kupadu se, peru kose, a kako je zaladilo, užgali
su sve štuve, punidu termoakumulacione peći, uključili
su televizore, radija, gramofone.
Jebe se nji za upozorenja da od preopterećenja u trafostanican ispadadu sklopke. (Je li se to tako reče: ispadadu
sklopke?)
Nestaje letrike. Mrak. Guštan. Posta san zal.
Guštan ča nima letrike. Evo, sad bi da miljun dinari
da ne dojde tri dana. Samo tri dana da se ovi narod malo,
malo osvisti. Smijen se ka lud.
- Ča ti je? - čudi mi se žena.
- A kako se neću smijat? Promisli ča će bit ne dojde li
letrika dva-tri dana.
Ča čedu tuke, buti, fileti, praščevina, teletina letit kroz
ponistre! Činit čedu po gradu demonštracjune, razbit će
eletrično poduzeće, past će općina.
Žene koje činidu slako, sad ćedu se dišperat.
Ako in se u peć diglo, sve ćedu sad morat bacit.
A zamisli sad stotine žen koje se ovega trenutka nalazidu u frizera pod haubon. Napo naricane. Mokri glav, za­
motani u šugamane, po ovoj zimi trkat ćedu doma. Ola,
koliko će ji nazepst!
Ne da mi vrag mira, na brzinu se obučijen i trčen vanka.
Jesi li poludija, di ćeš po mraku, kiši i vitru?
Vanka uzbuna, panika! Butige se zatvaradu oli su već
zatvorene, a narod tuče na vrata, traži šterike.
Svi su jidni, infotani. Dvi kapje kiše i omar letrike nima.
Sramota! Sramota!
U šest i po sve je u mraku, sve je zatvoreno, samo radi
"Makedonac" u Matošića ulicu.
Kiša se miša sa snigom. Čujen da se na Visoku dosta
sniga nakupilo.
Večeran fetu pršuta, fregulu sira i iznimno, ka za veče­
ras, stavja se prida me cila boca vina.
Radijo-Zagreb daje dramatičan prikaz spliske situacije.
Bura sto osandeset kilometri na uru. Aparati je ne moredu
mirit. Velika područja ostala su u mraku. Jadranska cesta
neprohodna. Kod Muća ostalo je u snigu trideset tonobili.
Dostojni svoje patnje
Gledan kroz ponistru. Fini čisti pejzaž - priko marjanske
šume gledan Kozjak u snigu. Čista slika, fini obrisi.
Noć je čudesno svitla.
Vazimjen noteš i počinjen pisat sa flomasteron pod šte­
rikon. Pod ovin uvjetiman ne mogu pisat na makinjetu, a
kad pišen rukon, ne znan proštit ča san napisa.
Drće mi paver na šteriki i svaki čas ga moran dricavat.
Sjena ruke pada mi na noteš. Udarci vitra mi rastvaraju
vrata od terace i turan kredencu na vrata.
Pišen uz peć na drva, pucketa drvo, miga šterika. Lipo
mi je. Popija san bočicu. Drugu ne da taknit.
Prijateji mi telefonski javjadu da in je došla letrika. Gledadu na televiziju Arsena Dedića i Džimi Stanića.
Ajme Gospe, samo da struja ne dojde, da me i ta po­
kora ne toka! Ovako pod šterikon pisa je i sveti Jere. Je li
ono njemu pod nogan leža lav? Bar mu noge nisu zeble,
drža ji je na lavju grivu. Di je sad njegov dan? Dan INTE­
LEKTUALNOSTI!
Utiran se u posteju i pod šterikon čitan. Oči mi suzidu
ali isto čitan. Čitan jedan libar o straotama u nacističkin
logorima. Tema mu je patnja. Psihološka analiza patnje.
Veličina čovika da bude dostojan svoje patnje.
Naša je patnja kad nima letrike, kad ostaneš auton u
Muć, kad ostaneš pod haubon u frizera, kad ne moš doć
do Ruskamena, a jemaš rezerviran stol.
Jesan li ja lud čovik? Pišen i čitan pod šterikon u no­
vogodišnjoj noći. Koji je to tek satanizam u čoviku?
U deset uri došla je letrika. U ponoća san je ugasija.
Ujutru u šest uri kuvan kafu i na makinjetu prepišijen
retke koje san sinoć pod šterikon zapisa.
I onda ću vanka na Rivu, do mula, vidit ko će doć s oto­
ci trajekton.
I nidir neće bit nikoga. Svi će krepavat, svi će rutavat...
Najvridniji dil judskoga standarda je pravo na linost.
Di se p u n o radi, makar se i puno zarađivalo, tot nima stan­
darda. Standard je u neradu, u linosti!
Ča se god manje radi - to ti standard raste. U nas je
najveći standard na svitu.
Eto, to je prva misal koja mi je pala na pamet u prvome
danu Nove, 1980. godine.
Prva čestitka
Prošeta san. Lipo zimsko jutro. Je malo studeno, ujida, ali je vedro i, kad je sunce izašlo, bilo je teplo. Tražin
tragove noćašnjeg nevrimena. Bura je bacila i osikla ništo
stabal u đardinu i kraj bolnice. Oštetila je TV funtanu na
Rivi, bacila dil ograde i ferale. Bar ćedu je sad skinut!
Prvoga čovika trevija san na Matejušku kraj izvučenoga
broda. Proša je autobus sa dva putnika.
Primija san prvu čestitku. Da miljardu godin pogađate,
ne biste pogodili od koga! Od jedne male švore. Bilo je to
u Marmontovu, ja san bija s jedne a ona s druge strane
trotoara. Nasmijala se, pokazala zubiće i dvi bužice na
crvenim obrazima.
- Sritna van Nova - zavikala je. - Je li vi to u pustolo­
vinu?
- Ne tražin, časna sestro, pustolovinu, nego špicaliju.
Gledan koja je dežurna.
Žaj mi je bilo ča nismo na istoj strani trotoara. Bija bi
je pojubija u obraz.
Nisan zna da me i časne sestre poznajedu, da me i one
čitadu. Odsad ću pazit ča pišen, neću više duperat grube
riči.
Zagrebulje
Prikosutra jopet putujen u Zagreb. Gori u otel ostavija
san kufer i makinjetu. Ostat ću bar misec dan. Bilo bi boje
da se nisan ni vraća, da san gori osta!
A ča mogu kad mi vrag mira nije da, kad san u Split tija
učinit svece. A sad ću gori počet pisat Zagrebulje.
IZMEĐU SPLITA I ZAGREBA
Danas - treći dan sičnja miseca - čuja san priko radija
prvu lipu vist: jema letrike, bit će letrike za prve misece;
rike su pune, nabumbala su jezera tako da velike termo­
elektrane moredu štedit garbun i naftu.
A velika je to stvar letrika! Oli je mala panika bila u
gradu kad je u novogodišnjoj noći tri ure letrike nestalo?
Judi koji stojidu u nebodere pričadu fjabe od koji ti se
diže kosa. J e d a n naš stari pomorac koji stoji na trinajsti
pod pripovida da je proša sva mora, tukli su ga uragani i
tajfuni, zibjali su ga i gingolavali valovi od šesnajst metri,
ali, govori, ništa se ne da usporedit sa ton ježivom noći na
trinajsti pod. Tristo puti bi se volija nać u najžešćoj neveri
u Biskaju nego još jedanput doživit tu noć u neboderu.
Škripja je neboder, cenija ka trotul, naginja se na jednu
bandu i parilo je svaki čas da će se sorit, srušit.
A vitar je sablasno šuška, cvilili su palketi, oživile su
stvari, ježivo je sve stenjalo ka duše u čistilištu, a usto bija
je mrak, samo se čulo to urlanje, to cviljenje, lomljenje
neboderskog kostura i judi su izbezumjeno bižali i urlali
na rubu ludila.
Arija je od sniga. Radijo-Split je javija da bi lako moga
past snig. Ali sve je spremno. Na cestama oko Splita krstari
trideset specijalni vozil za čistit snig.
Upozoravadu se vozači da ne gredu na put bez zimske
opreme. Spominjen se kad su Borisa Dvornika i mene
fermali u Gorski kotar i pitali di nan je zimska oprema.
- Ko će je dat, ne da nimamo zimsku nego nimamo ni
litnju.
Isto nas je pustilo.
Snig nikako da pade. Zabili koja pahuljica, tek da nas
drži u napetosti. A neće ni past. Kurba je snig. Sad kad
smo spremni, neće, ne da mu se. Past će kad mi budemo
nespremni, i onda će bit trke.
Spašena je teta Kate
Stara teta Kate je činila kapote. U zanje vrime nije se ni
dizala iz posteje. Svi su je bili prikrižili. I robu jon za u k o p
pripremili.
A niki dan su je vidili na pazaru. Uspravila se, zarume­
nila, pari jon deset godin manje.
Ča je, teta Kate, dobro ste se rekuperali?
Morala san, ćerce moja, morala. Nije bilo druge!
Priča starica kako je bila spremna umrit i ispovidila se,
sa Bogon se pomirila i od svoga malog penšjuna kroz duge
godine skupila je za pogreb.
I kad se sa sviton tila oprostit, čula je da su pogrebni
troškovi krešili i još jon triba šesto ijad skupit. I nije jon
oslalo drugo nego skupit kurađ i ustat, i sad žive samo za
skupit još po miljuna.
Nadamo se da će, dok to skupi, pogrebni troškovi jopet
krešit i produžit život našoj dobroj teti Kati.
Vidite kako nije svako zlo za zlo. Kako i rast cina jema
svoju dobru stranu.
Sve na istu balancu
Gren kupit biljete. Večeras putujen za Zagreb. Svratija
san na kavu u "Belvija". Interesantna, tipična naša slika.
Prvi radni dan, a kafana krcata. Mista nima. Tri-četer pensjunata, a sve ostalo mlaji svit. A jučer, prekjučer, dok
je fešta trajala, kafana deboto prazna. Počeja radni dan,
sve krcato.
Gledan novine. Naslov do naslova: SVUDA VESELO I
RAZDRAGANO! - BURA BACILA DVA AUTOBUSA - VESE­
LI ŠTIMUNG- DOBRO RASPOLOŽENJE - KOVITLAC GLAZBE I VINA - SMRT U SNJEŽNOJ MEĆAVI - 19 MRTVIH
U VALOVIMA NERETVE - OKUPACIJA AFGANISTANA.
Tenkovi, helikopteri i dobro raspoloženje, veseli štimung
uz mužiku i šampanju. Trusi, mize, dežgracije, ratovi uz
veseli štimung! Sve na jarpu! Na istu balancu.
Neka bura puše i studen ujida, prošeta san gradon i
vidija ča nikad nisan vidija. Prošlo je stotine, ijade žen i
ni jedna ništa ne nosi. Ni jednoj borša u ruci. Nikor ništa
ne kupuje. Pazar prazan, peškarija pusta, svaka druga butiga zatvorena radi inventure.
Škovacini su jutros u portunu ispraznili kante za sme­
će. Kad san se vratija doma, sve kante jopet pune. Na vrju
kante jedna bombonjera u kojoj još jema bonboni.
Ferata
Četvrtak uvečer. Ferata za Zagreb. Spavaća kola.
Prispija san u zanji čas, u zanji sekund.
Nikad mi se još to nije dogodilo. Iša san na feratu ka ča
se gre na feratu i doša dvajst minuti pri polaska voza!
Ka i uvik, doša san šetando na gradsku štaciju. Ko se
moga sitit da ferata sad gre iz Predgrađa?
Pedeset godin putujen sa stare štacije i nisan mislija,
automatski san se uputija tamo. U zanji čas uvatija san
taksi i prispija na feratu u Predgrađe.
Lipo san putova. Mirno. Nije puno ni treslo. More bit
da je prošlo po ure od partence kad san se sitija pogledat
kroz ponistru, i već je svud bija snig. Uz cilu prugu snježni
nanosi. Isprid Zagreba ništa. Interesantno je to - od Splita
do Zagreba jema sniga, jedino u Split i Zagreb nima. A iz­
među nji sve je zatrpano.
Uspija san i zaspat dvi-tri ure i u Zagreb prispija puno
dobre voje, pogotovo šta me dočekalo sunce. Dan svital,
nebo modro, čisto ka caklo. Temperatura je ka u Split, mo­
re bit grad niže ali ne puše, a čin ne puše, omar je lako.
Ovod bi ja moga u jaketu odit.
Lud za Zagrebon
SUBOTA, 5. sičnja. Sedan uri ujutro.
Evo, sad je radijo javilo daje Sarajevo najladniji grad u
Evropu. Minus 2 1 ! Drćen ča će javit koliko je u Zagreb.
Ajde-de, nije ni tako strašno, samo minus četiri. Pripa
me i ti minus četiri, ali sve mi je prošlo i počeja san se smi­
jat i trat ruke kad san čuja da je u Split minus tri.
Ola, koji će doli bit konfužjuni, koja panika! Evo da ji
polovica neće jutros poć na posal.
A je, judi, lakše je ovod minus trideset nego doli minus
tri. Ovod nikad ne puše, a doli tuče svaki vitar: oli je
tramuntana, oli jugo, oli lebićada. Nesriknji grad! Ono je
misto za jedriličare, za bordižavanje, a ne za živjenje.
Dva dana san u Zagreb, a nisan njanci ćutija zimu.
Svud se loži, svuda je teplo, priteplo. Guštan izać vanka,
malo prošetat, oladit se...
Kamarjer mi je donija kafu u sobu.
Pitan ga kakvo je vrime.
Kad je dolazija na posal, bilo je malo ladno, ujidalo je.
Svituje mi da, ako ne moran, ne izlazin vanka do devetdeset uri.
Neću, bogami do podne.
Lipo je meni u Zagreb! Ča meni u Zagreb fali? Lud san
za Zagrebon. Split mi njanci na pamet ne pada. Ostat ću
ovod sve dokle ne zatepli.
Bar ću bit sa finin sviton i neće mi puvat!
KAJ NAN PAK MOREJU...
I u Zagreb se čovik more nasmijat. Eto, sinoć na Trgu
piva i maše bandiran velika klapa mladići. Bit će ji bilo
dvista, morebit i trista.
Ne čujen ča viču, ča pivadu, jer prolazidu tramvaji,
a oni su tamo s druge strane šini. Promislija san u prvi
tren da su "Dinamovi" navijači jer zastave su in plave, ali
prvenstvena je pauza, "Dinamo" nije moga igrat. Da nisu
koji izviđači?
Do po ure promarširali su isprid moga otela i klicali:
- "Cibona", "Cibona"!
Slavili su uspjeh svoje "Cibone" koja je potukla "Bosnu".
I onda je tot, isprid otela, ti zbor od dvista-trista mladići,
zajednički i to dosta dobro, zapiva znate šta? Marjane, Marjane, ča barjak ne viješ!
Lipo razgovitno san čuja to ča.
Puno, puno me to bilo drago čut. Došlo mi je da zavičen:
- Tak je, dečki!
I da sam samcat zapivan:
- Kaj nan pak moreju...
Danas je nedija, 6. sičnja. Sedan uri ujutro. Kamarjer
mi je sad u sobu donija kafu i govori mi da vanka pada
snig.
Dižen koltrine.
Je, pada! Lipo se, bogami, uputija. Dobro se uvatija.
Stojin uz ponistru, pijuckan kafu, pušin i gledan bile
zagrebačke krovove.
Da je ovo u Split, omar bi se ja sada obuka i izletija
vanka. A u Zagreb ništa! Drugo je snig u Zagreb, drugo je
snig u Split.
Sad bi ja vas uzbuđen, radostan, pun konfužjuna, trka
najpri na Matejušku vidit kajiće i motorine pod snigom, gle­
da bi galebe kako se skupjadu na mulet i korniž, skoknija
bi priko Pjace do peškarije i pazara, gleda bi dicu i momke
kako se itadu balotan...
A ovod u Zagreb san prema snigu totalno indiferentan,
ravnodušan, ne interesira me nimalo. Pada - ne pada, jebe
me se. Ostajen u sobi, spuštan koltrine i mirno nastavjan
svoj dnevnik.
Lokalpatrioti
Počeja san škivavat Splićane. Kako koji odozdal dojde,
priča mi kako je doli bilo strašno, jezivo; bura je sve nosila,
trajekti nisu mogli isplovit, krpe su letile, cabla padala, letrike je nestalo, vode je nestalo... A u novine još čitan da
su se sastali komešjuni, obilazili teren, procjenivali štetu.
Pričaju ka da su utekli iz pakla.
A bit će odnilo dvi-tri španćere, pala koja gnjila kupa,
slomilo koju duzinu garifuli cvićarima i odnilo in koji me­
tar najlona...
A ča je vi doli, ča konfužjunajete? Oli biste tili pomoć
odozgar?
Evo jema tri dana da san u Zagreb i već mi je uteklo:
vi - doli, i mi - gori. Sad razumin naše jude koji su gori
godinan na požicjunima, a mi ji znamo napadat da više ni­
su isti, da su se prominili. A to je tako normalno.
Evo, da san ja sad doli pa nima letrike, nima vode,
ne radi telefon, ja bi popizdija, ujida bi. Ali ja san sad
gori, radi mi telefon, jeman vodu, teplu i studenu, jeman
letrike, kamarjer mi nosi kafu, i s te dištance vi doli ste
sad za me lokalpatrioti, kampanelisti, vi mislite da je doli
centar svita, da se sve oko vas vrti; vi samo znate činit konfužjune i balit o "Ajduku"...
Sinoć san već škiva nike naše Splićane. Gnjavidu me.
Ja gori komuniciran samo sa finin sviton.
Snig još pada. Ne znan ča ću, di ću, kud ću? Gren se
brijat, oprat i sest ću doli u bar, popit još jednu kafu.
Prvi snig
Veliku san borbu vodija. Sta san na vrata otela i sve se
mislin: oću-neću. Svuda debeli snižni pokrivač. Dva diteta
vuku saonice pod cablima u đardinu. J a t a golubi tražidu
po snigu zrna. Jedan čovik prolazi pod lumbrelon. Snig
me mami da ga ugazin, da krenen, a straj me.
Tija bi poć do "Dubrovnika".
Nedija je danas i po običaju skupit će se oko podne,
gori, u kafanu, na pod, klapa naši "Zagrepčani" uglavnome Splićani, Šibenčani i Kninjani, a zna zalutat i dikoji
otočanin. (Interesantno je to da su naši otočani, dok žive
u gradu, uredni, šesni, uvik jemadu dobar veštit, čistu košuju, kolarinu, a kad se pripomistidu na otok, posli petšest miseci vidiš ji u feratu oli na vaporu sa demejanan,
lumbrelon, neobrijane, veštit in je škican, nima kularine
oli još gore, sva je izmašćena, izlizana, postoli šporki, pete
na postole krive, izidene. Samo in je sad cera boja, crvena,
ali mot in se sasvim prominija). Tija bi čut novitadu iz te
dalmatinske male kolonije, vidit kako reagiradu na prvi
snig, oče li konfužjunavat.
A straj me.
Sitin se tot na vrata našeg dobroga Splićanina pokoj­
noga Ronka koji je od svega na svitu jedino mrzija snig.
Nije ga tija gledat njanci kroz ponistru. Nikad nidir nije
bilo žešćega snigomrsca! A oni dan, zapravo oni tren kad
su ga spušćali u grob, počeja je padat snig.
Nije da ja snig mrzin, ali me straj. Ulist će mi u postole,
a mogu i past, žgincat nogu oli je, ne daj bože, slomit.
Prigorija san se, gren pa ča bude da bude!
Nije bilo ništa!
Nisan tija dat gušta Zagrepčanima da san nespretan
oli plašivac, prvi put san gazija po snigu muški, čvrsto, ka
jedan soldat. Ja mislin da me bilo divota gledat kako bez
straja gazin kroz snig i bjuzgavicu. Nije mi bilo ni ladno.
Obuka san se, posta san već napo Zagrepčanin.
Noćni posjet
Tri bota ujutru.
Jučer poza obida, oko dva bota, vrati san se u otel i
nisan više ni izlazija. Isto san se malo smrza i od leda su
me templa zabolila. Činija san se muškardin i priko Trga
proša san gole glave.
Leža san, sluša radio, malo pisa pa čita i vrime me pro­
sio.
Bija san lin obučivat se i spustit na večeru u restoran.
A opet nisan tija zvat kamarjera da mi večeru servira u sobu, jer mi onda cilu noć ostaju pijati i teče oko posteje.
Popija san jogurt, čita i zaspa. Nisan spava po ure, a
trgne me iz sna telefon.
- Ča je? koji je sad vrag?
- A ko će bit? Ja!?
J o š snen, nisan pozna glas.
- J a , striče, Boris!
- Ča je? Ča me budiš?
- Nisan moga pretpostavit da si već zaspa.
- A koja je ura?
- Tek je bot.
- I u ovu me uru zoveš?
- Bija san siguran da ću te nać.
- A ča je? Ča se dogodilo?
- Ništa! Sve je zatvoreno!
- Nemoj mi dolazit!
- Oću, doć' ću. Neš ti mene tirat!
- Niman vina, ne triba ti dolazit.
- Nemoj sakrivat, sve ću ti bižingat!
- A dojdi kad si navalija, i pogledaj dikod usput jema
li mineralne.
Doša je do deset minuti sa bocon mineralne.
Palija je španjulet na španjulet, poloka mi vino i iša
spavat.
Molija san ga da ostane još po ure. Ni čut. Drimje mu
se.
A mene je ostavija budnoga. Sad jopet moran čitat da
se uspavan.
"Uzničke uspomene"
I čitan Radićeve Uzničke uspomene koje san naša u an­
tikvarijat. Jema ji bit proda niki žestoki Rvat kad ji nije
ni otvorija pa mi nožen triba rizat stranice. Dirnija me
pokojni Stipica fragmenton kad je prvi put doša sa ma-
teron u Zagreb i vidija spomenik bana Jelačića. "Činilo
mi se, kao da stojim, hvala mu budi i dika, pred samim
Bogom".
Ne mogu više nikako zaspat. Da mi je bar kafu popit,
ali tek u sedan otvara restoran. Da mi je bar ostavija prst
vina!
Nima mi druge nego okupat se u banj i počet pisat.
Da ne zaboravin! Mi se u Split bunimo da misecima ni­
ma kuvane šunke, a ove dane obaša san cili Zagreb i nidir
je nima. Zaželija san izist fetu šunke.
Pari mi se da je Zagreb još slabije opskrbjen od Splita.
Jedino jema daleko veći izbor vina.
A nije ni to mala stvar!
Dvi šake soli
Ponedijak po podne. Snig je pada cilu cilcatu noć. Ja
mislin da nije ferma padat njanci jedne jedine sekunde.
Evo i sad pada. Uvik pada.
Jutros, kad san pogleda kroz ponistru, pripa san se.
Bilina mi je zablišćala isprid očiju, kupe, terace, dvori,
ulice, đardini, cabla - sve je bilo bilo. Bit će snižni nanos
visok najmanje šesnajst metri! Ovo je ka da san na Artik
oli Antartik.
Učinija san tonobilom velik đir i nidir nisan vidija da se
snig čisti. Od miljun svita jedan jedini čovik je meja snig
metlon i onda je struga led isprid svoje kuće.
Ovo je isto ka u Split. Nikor ne čisti, nisan vidija ni ralice. Šofer mi govori da su samo posuli dvi šake soli - more
bit kil, kil i po - po Trgu Republike.
I šofer bogaje. Dva puta nan je auto zaplesalo i deboto
smo udrili u tramvaj. Iskrca san se u Ilicu, volin i past u
snig nego doživit autodežgracju. Sam samcat, bez da me
ikor vodija i bez da san se drža zida, vratija san se u otel.
Usput san u jednu butigu kupija kapu, šalpu, gvante i
debele bičve. Svratija san i u restoran "Split" vidit jema li
ribe. Samo smrznute!
Marenda san porciju tripic, to mi je dosta do večeras.
U otel me dočekala prva pošta. Grupa Dubrovčani piše
mi kontra novogodišnjeg TV programa.
Sad san sa televizijon u dobre pa ji neću citirat.
Četiri dana san već u Zagreb, a pari mi se da san četiri
godine.
Čovik je izdržljiva beštija, more podnit svega i svašta,
ali ja isto ne znan koliko ću još izdurat.
"Bagatela"
U kulturnome gradu posta san i ja kulturni građanin.
Sinoć san bija u teatar, i to u teatar koji se zove BAGATELA.
Da se tako ne zove, ne bi bija ni iša.
Pada je snig i ja san zva iz otela taksi.
Kuda? - pita taksista.
U teatar "Bagatela".
Pogleda me sumnjivo. Mislija je da ga zajebajen.
- Kako ste rekli?
- Bagatela!
Nikad nije čuja za to kazalište. Pita me di će vozit. Bome
u "Bagatelu". A di je "Bagatela"? A šta ja znan di je. Nisan
ni Zagrepčanin ni taksista. Tija me potirat iz auta kad san
se sitija da san to vidija u "Vjesnika".
Vozi me do prvoga kioska i kupujen "Vjesnik". Čitan
najavu predstave i pokazujen šoferu.
Vidite. Teatar "Bagatela". Ulica Bednjanska 13. Traži
šofer na karti Zagreba tu ulicu, i kad je naša, opet se s
menon počinje karat.
- Ne može tamo bit teatar, tamo su samo šupe i skla­
dišta.
Ipak me odveja u Bednjansku 13.
Jedan pun sniga mali dvor uokviren u japno obiljenim
prizemnican. Na prvu ponistru, na komad karte napisano
RASPRODANO. Klapan na ponistru. Otvara se i ukaže se
jedna nasmijana bradata glava.
Kako san prvi posjetilac, čovik me pušta bez karte.
Dva glumca i jedna glumica još ponavjadu tekst, vižbadu mizanscen i usput namišćadu katrige.
Jedan od nji je Ivica Vidović. Samo šta nije pa u afan
kad me vidija. Drugi je Vanja Drah, a glumica i domaćica je
Slavica Maras. A oni čovik koji me je uveja je njezin muž.
Dvorana je malešna, kad se sve zbije, ne more se unu­
tra nikako stisnit 100 judi, pozornica minijaturna ali sve
skupa smišno, ka jedan šantan.
Počinju dolazit gledaoci. Glumica, odnosno domaćica,
svakoga nudi travaricon. Muž joj je jema pinez i svoji 150
miljuni je uložija u ovi teatrin.
- Ma jeste li ludi? - otvoreno mu govorin. - Te pineze
uložit u teatar? A jeste li mogli otvorit bufet? Oli oštariju?
Ovo je ka stvoreno za oštariju! Jemate i dvor liti za štekat.
A ne bi van bilo pametnije prodavat tripice i gemište?
- I ja san mu to reka - viče Ivica sa pozornice.
Isto me drago da još jema ovako ludoga svita!
Gleda san dvi jednočinke Ionesca: DJEVOJKA ZA UDA­
JU i RUPA i Kušanovu improvizaciju RUPA ZA UDAJU.
Nikad nisan uteka prid RUPON, pa ni ovu večer.
Stari, fini gospodin
UTORAK. Umoran san. Oči me bolidu. Poslali su mi u
otel jednu malu daktilografkinju. Pet uri san radija, dik­
tira i tek kad smo svršili, kad se obučivala i izlazila iz so­
be, vidija san da je šesna, zgodna mlada cura.
Ašperta. Došla je, sela za makinju bez trepnit. Pari mi
čut kako su jon rekli da se ništa ne boji, da je to jedan sta­
ri, fini gospon.
Jesan, ne boj se! Ali ča te nisu poslali pri trideset, pri
bar dvadeset godin! Njanci se sobarica nije onda usudila
ulist mi u sobu.
Fini, stari gospon? En ti sve na svitu!
Otkriće slikarstva
SRIDA, ne znan koji od miseca. Jutros je samo minus
dva. Kamarjer koji mi je donija kafu žestoko me pripa. Go­
vori da on pamti kad je pri godin bilo minus trideset.
Gospe moja, je li ko osta živ?
Ja san prova minus sedan, a sad šoto minus tri ne bi
riskira.
Kulturno napredujen. Jučer san posjetija izložbu Ljube
Ivančica. Osta san bez riči. Veliki slikar i kipar. Pogotovo
je to meni drago otkriće jer je šjor Jubo dite Plinarske uli­
ce. Bit će dvi-tri godine mlaji od mene, a poznava san mu
oca i pasa vučjaka.
Zapazija san na izložbi jedan bizarni detalj.
Kad slika ribu, onda su to špari i srdele. J e m a prav, neće
crtat jastoge i lubine kad su nas srdele i špari odranili!
Ovu izložbu bi svakako tribalo prinit u Split. Ali jema
miljardu kvadri. Di ćemo ji u Split izložit?
Makar ispraznili sve dvorane i salone, tu šjor J u b i n u
izložbu tribali bi Splićani vidit.
Istorija na gvantjeri
Bija san učinit vižitu Predsjedništvu SR Hrvatske. Upo­
zna san staroga konobara Štefa, starca od 84 godine koji
od pokojne Austrije do danas služi u ovin rezidencijan, dvorima i kabinetima. Servira je cilu našu istoriju dvadesetog
stoljeća! Koji bi to bili kolosalni memoari.
Poslužija mi je konjak.
- Gospon Štef, da ovo nije vinjak?
- Sačuvaj bože! Pravi francuski - i onda mi šapje povjerljivo: - Pa mi smo najbogatija zemlja na Balkanu. I dalje,
I dalje, gospon!
Živi sa staricon vanka Zagreba, ne znan u koje ono se­
lo. J e m a bit u Svesvete oli tako nikako. Radi u svome vrtlu
i svako jutro putuje u Zagreb. Nima straja da gospon Štef
neće doć, da je na bolovanje. Ne more to bit. Kaj bi drugovi
delali bez gospona Štefa?
I da van pravo kažen, meni je puno drago kad u visoke
inštitucije i ustanove vidin konobare. Tako san pri par godin
bija n a ć jednoga našega čovika u CK. Kazali su mi di je to,
i doša ja prid ulaz i vidin s live bande portirnicu, a vrtidu
se konobari, nosidu gvantjere sa kafan i bibitima, desno je
restoran, i ja san se malo smanta i pitan portira:
- Molim vas lipo, je li ovo otel oli CK?
Strogo me pogleda i još strože upita:
- Šta vi tražite?
Bit će mislija da se zajebajen, ali nisan toliko lud da ću
ovod doć činit šale.
Lipo san mu objasnija da jeman poć do jednoga našega
čovika. Čovik je bi gori i sve je bilo u redu.
I konobar mi je donija bibit.
Mene nidir nije straj ulist di vidin konobare i gvantjere,
ali da su misto konobari policjoti, puške i bajunete, ne bi
za miljarde uliza.
Gori od Eskimca
Judi, nećete virovat ča letin po snigu! Gren ka da san
rođen na snig. Krećem se lako ka Eskimac, ka jedan jeti.
Malo se raščaralo. Baš na Zrinjevcu kraj antikvarijata
"Tin Ujević" kroz jedan rasparani oblak ugleda san dva
prsta plavoga neba.
Ulizen u antikvarijat i prva stvar koju uzmen u ruke je
Sunčana Dalmacija.
Čudne mi se stvari događadu. Di kod se maknen, za
me se lipi Dalmacija.
Priboden san za nju ka kukac u muzejskoj vitrini. Tako
u Moskvi dogodi mi se da u knjižari, između ijade libar,
pronađen Marulove stihove na ruskome. I prvi p u t su mi
ti stihovi bili dragi. Pronaša san i Jeličića. Meni je i Živko
drag ali u Moskvu.
PETAK. Ništa! Danas ne radin, vazeja san dan odmora.
SUBOTA. I meni je šabato ingleže.
NEDIJA. Moran poć na poštu impoštat ovi rukopis, a
onda ću u restoran "Split" di me čeka klapa i bakalar. Cili
dan nisan ni promislija na Split. Štuf san Splita, neću se
vratit iz Zagreba dok me kod ne šupiraju.
Opalit ću bakalar popit po litre, najviše tri kvarta, i zapivat - KAJ NAN PAK MOREJU...
KOLUMBO - GOVNO OD ČOVIKA
PONEDIJAK, 14. sičnja
Do mene je seja jedan fini, elegantan gospodin moji
godin, koji se već nikoliko dan vrti po otelu. Uvik nosi
sobon jedan debji libar sa kompasima, sidrima i karton
đeografikon na korican. Jučer, kad ga je ostavija na šank,
U prolazu san uvatija da je to Dnevnik Kristofa Kolumba
na talijanskome.
Sami on i ja za šankon.
- Kako plovi Kolumbo, dokle je stiga? - započinjen raz­
govor.
- A šta ćete, mio sinjor, kad je u ciloj Italiji nered, ana­
rhija, terorizam! Ne zna se ni ko pije ni ko plaća. I šta će
tu jadni Kolumbo?
- A šta jema Kolumbo veze sa ovon vašon talijanskon
situacijon?
- Vi me pitate za našeg ministra Kolumba?
- Ma vraga, nikad nisan ni čuja za njega, nego za Kristofala Kolumba.
I tako smo se počeli razgovarat. Svega mi je o Kolumbu
govorija. I ovaki i onaki, samo što nije reka da je Kolumbo
govno od čovika.
Samo je bija opsjednut zlaton i dragin kamenjen, ništa
ga se drugo nije ticalo. Kakve ideje, kakva otkrića, kakvi
novi putovi; zlato je njega interesiralo, moj gospodine, zlato! Nije istina da je on tražija novi put za Indiju, nego je
unaprid zna da će otkrit novi kontinent.
Krajevski par mu je već bija uskratija financiranje eks­
pedicije, sve je bilo već palo u vodu, a onda je skočija is­
povidnik krajice (pari mi se daje reka padre Perez), kojemu
se Kolumbo ispovida i koji je dakle zna sve njegove tajne,
i ti ježuit reka je krajici da se radi o novome kontinentu, i
investicija je odmah nastavjena i Kolumbo je otplovija.
Napunija se igračak, zvončići, jeftine šarene robice,
drangulija koje će minjat za zlato i drago kamenje! Uro­
đenike nije svaća ka jude, nego ka najgore robje koje će
nemilosrdno eksploatirat i uništavat. On je taj glavni kri­
vac šta su uništene one divne stare južnoameričke kultu­
re, zapravo kulture i civilizacije. Kad je doša na niko otočje
koje nije jemalo zlata i dragog kamenja, omar diže sidro i
traži nove terene. Njegova vira, njegov bog je zlato.
- Ja san, gospodine, Đenovež, ka i Kolumbo, žaj mi
je šta moran tako govorit o svome sugrađaninu, šta ga
moran sasvin razotkrit, devalvirat ali, na žalost, to van
je sušta istina. Radin već godinama na tome, pretražija
san i proučija sve arhive, sve dokumente, i u Đenovi, i u
Sevilji, i sad pišen knjigu koja će skinut lažni aureol sa
Kolumbove glave. Sve što je o njemu dosad pisano bila je
laž, mistifikacija. Znate, ja nisan književnik, nisan litera­
ta, nego brodograđevni inženjer koji sve zasniva na poda­
tku, na preciznosti...
Pitan ga šta je činija Kolumbo kad je otkrija Ameriku.
- Još je učinija tri vijađa jer mu nije bilo dosta ono šta
je pokreja prvi put. Od ciloga blaga njemu je pripadala pe­
tina, dvadeset posto.
- Onda je velike pineze učinija?
- Enormne. Posta je jedan od najbogatijih judi onega
vrimena.
- Lipo mu je, bogami, puška upalila! A koje govno od
čovika!
- Propjo, merda - nasmija se Đenovež.
Sva srića za Ameriku da se po njemu nije prozvala Ko­
lumbija. Kako s a n pokaza odvratnost prema tome pjačkašu, razbojniku, kurbinome sinu Kristofalu Kolumbu, to
mi je šjor inžinjer uzeja indiric i obeća poslat knjigu čin
bude izašla.
Besida kontra tramvaja
Eto, tako je Kolumbo otkrija Ameriku i tako je sinjor
inženjere razotkrija Kolumba. I ja san u tima otkrićima i
razotkrićima gušta sve do podne. I kad san ocijenija da je
vanka malo steplilo, a kako mi se Kolumbo sasvim zgadija, izaša san iz otela.
Dočeka me vedar, kristalno čist dan. I sunce. Pravo
pravcato sunce. Vas san živnija, priporodija se. Pomladija.
Je li moguće da je jutros bilo minus jedanaest? Kalma bo­
naca. A sunce grije. Zimsko sunce ali isto grije. Tek kad
ulizen u sjenu, u lad, ćutin da je malo studeno. Ali bižin
od kuć, vatan sunce i nisan ni iša za tin da gren po šinan
i da mi je iza škine tramvaj. Jedan čovik me sa šini potega,
a vozač iz tramvaja mi priti i bogaje.
Pritin i ja njemu:
- Ajde k vragu ti i tramvaj!
Ko je vidija usrid grada šine stavjat? I ovi Zagrepčani
mogli bidu učinit bar dvista metri metroa. Osim dubrova­
čkoga, koji mi se parija zjogatul, nikada mi nije bija drag
tramvaj. Šporki vaguni i šine koje blistaju ka noži usrid
grada, između kuć, između prolaznika. Grubo, odvratno
gvožđe!
Zamislite koliko bi bija nakazan naš Split da mu je sta­
vit šine na Rivu i da šibadu vaguni.
Baš se gren ukrcat u tramvaj. J e m a bar sedan-osan
godin da se nisan vozija tranvajen.
Skočija san na prvu štaciju. I na drugu izaša. I dosta
mi je za još sedan-osan godin.
Gren. Šetan. Letin. Tvrdo mi je pod nogan. Tek sad vidin
da nima leda ni sniga. An, zato se meni ne puze. Govoridu
mi da su bacili puste kvintale soli i da sezato led rastopija.
Ali ja isto mislin daje veći dil posla obavilo sunce.
A kako sad ovo? Nima više leda, nima sniga, a ćutin
studen u noge? Prvi put okad san u Zagreb, u noge mi je
zima. A baš prikjučer kupi san debele bičve, šesnajst ijad
par!
Izaša san u podne a sad je bot i po. Uvatit ću još u bo­
ca. Amo mi put otela, pri nego zaladi.
Obidva san malo žešće jer triba kalorij na minus jedanajst. I popija san po litre. I slako zaspa.
Do večeri čitan, pišen, slušan mužiku.
A onda se kalajen u bar popit kafu, a za šankom moj
sinjor inđenjere sa svojim Kolumbon.
Škivajen ga. Za danas mi je dosta otkrića.
Tražin partnericu
Pronaša san novu zabavu. U malom oglasniku "Veče­
rnjeg lista" študiran rubriku ŽENIDBA UDAJA. Više me
ženidbe i udaje ne interesiradu, ali jema ponudi di se traži
partner društva radi.
Smišnoga svita jema!
Ko će, na primjer, razumit kad likar oli inženjer od tri­
deset godin, visok, zgodan, situiran, priko oglasnika traži
ženu jer je navodno prezaposlen. Ajde k vragu ti i tvoja
prezaposlenost! Ako se ne šali, ako ne čini vic, onda bi ga
tribalo striljat.
Ajde, razumin nikako ove starije samce - penšjunate ko­
ji tražidu osjećajnu ženu oli udovicu s nešto nekretnina,
pa makar jemala i koje dite.
I svi ti koji tražidu ženu odreda su nepušači, antialkoholičari, simpatični, šlank, volidu društvo, volidu prirodu,
volidu glazbu, izlaske, putovanja, jemadu i vikendice na
otocima, kuće, stanove, automobile, dobro su situirani,
zdravi...
Učinija mi je milo jedan ženidbeni kandidat, penšju­
nat, antialkoholičar, nepušač, jema penziju pesto ijad i
dobroćudan je.
Ka da je čovik pas pa ne ujida, dobre je ćudi. Dolazi mi
blesava ideja da sad, kad san u Zagreb i mislin ostat koji
misec, dan ponudu u mali oglasnik da tražim partnericu
društva radi.
Ali šta ću stavit? Ne mogu navest njanci da san šlank.
Penšjunat, bolestan, pije i puši, neka su mu likari strogo
zabranili, inšempjan, nervožast, boga ne trpi u sobu, ne
zna vozit auto, nije baš ni osjećajan, ne voli izlete u priro­
du, njanci nije dobroćudan. Jedini mi je adut - materijal­
no nezavisan. Oli mi ko šta daje?
Od nikoga ne zavisin i kako ča zaradin smista frajajen.
I tako zahvaljujuć malome oglasniku, suočija san se
san sobon. Skup, zbirka, antologija, enciklopedija negativnosti! Monstrum! Frankeštajn!
Ko bi me moga dvi ure uza se trpit, osin bidne moje
žene?
A da svi ovi judi i žene iz maloga oglasnika ne lažu? Svi
do njanci jednoga?
Poznava san pri puno godin jednu Zagrepčanku koja
je ostala udovica s ditetom. Odazvala se na oglas i našla
zgodnoga mladoženju. Kako je on jema stan, prodali su
njezin i živili su lipo i sritno u njegovon stanu. Ali samo
šest-sedam miseci.
Morete naslutit ča se dogodilo. Izija jon je pineze, ostavija je, razveli se i ostala je na ulici sa ditetom. Tribalo
bi ispitat koliko je opačine, koliko tragedija sakriveno u
svakome ovome malome oglasniku.
Kolumbo u penšjunu
UTORAK, 15. sičnja. U đardinu na Zrinjevcu je mala
meteorološka stanica i, kako mi je usput, sinoć oko 11
uri, kad san se vraća u otel, pogleda san na termometar.
Minus sedan. Iznenadija san se jer san mislija da bi moglo bit oko nula, još koji grad priko. Komodno se moglo
šetat.
A jutros mi je u sobu bilo zima. Ništa ne razumin. Uvik
mi je bilo u sobu teplo, uvik mi je arije falilo, a jutros
drćen. Pokvarija mi se tranzistor, niman novine, zima mi
je... Pitan recepciju jesu li u kvaru klima uređaji. Nisu.
Sve je u redu.
A zašto mi je onda u sobu ladno?
J e r je vanka studeno, minus dvanajst. I snig iznova pada. Pogledan kroz ponistru: je, snig pada.
Sidin u baru, pijen kafu. Nikoga nima. Dosadno mi je.
Nesriknji otel ni novine nima, a ko će sad odit vanka u
snig i led!
Da bar sad dojde moj Đenovež pa da mi priča novitadi
o Kolumbu. Nima ni njega jutros. Ko zna di ga je vrag odnija? Nije valjda toliko lud da traži Kolumbove tragove po
Zagrebu? Ča ja znan, Kolumbo nije svraća na ove strane.
An bravo, zaboravlja san iznit još jedan mali detalj u
vezi Kolumba. Bija je Đenovež, dakle Talijanac, a jema
bit da nije zna dobro talijanski. Dnevnik je vodija na
španjolskome, a isto tako i cilu prepisku sa đenoveškim
bankarima.
Di mi je inđenjere? Baš bi ga tija pitat šta je Kolumbo
činija kad je otkrija Ameriku? Je li iša u mirovinu? Pada
mi na pamet da bi i ja sad, kad san u penšjunu, moga uči­
nit vijađ do Amerike. Nikad nisan tamo bija. Kolumbo je
otkrija Ameriku pa iša u penšjun, a ja bi moga obratno:
poć u penšjun, a onda otkrit Ameriku!
Jema bit da san dobro ostarija. Pri san svaki dan van­
ka Dalmacije smatra izgubljenim, a sada mi vijađi tuču po
glavi. A sićan se, pri desetak godin zvali su me u službeni
posjet Ingleškoj. Nisan tija, nisan moga jer san baš te da­
ne bija odredija za vižitaciju Šolte. Onima koji su me šavali nikako nije bilo jasno da ja Šoltu pretpostavljan In­
gleškoj. A meni je Šolta sedansto sedandeset sedan puti
draža od cile Britanske Imperije. Jo da mi se sad nać u
Rogač oli Maslinicu pa jist teple gavune i pit oni crnjak
pun tanina?
Lud čovik!
Ove ritke pišen u baru. Sami ja i konobar. Vanka snig
sve gušće pada.
Uliza stari moj znanac, novinar Zlatan Jukić. J e m a na
se pribačen kapot i skida ga jednon rukon.
Druga mu je infašana.
- Šta je, Zlatane?
- Jebi ga, sad san iz bolnice.
Priča mi kako je i pa i slomija ruku. Sad je taksijen ti­
ja poć doma, ali isprid kuće mu je dvista metri zaleđene
uzbrdice i auto ne more povuć. Na noge se ne usuđuje,
puze se, jopet bi moga past. A samac je. Moli mene bi li
ga ja odveja.
Uvik je bija lud čovik! Pa je mene naša? Njega Bosa­
nca da po ledu vodin ja, Splićanin! Mene bidu našli de­
montiranoga, u bokune.
Svitova san ga da vazme sobu u otel dok ne stepli.
Historijska kletva
Ne mogu se nikako otarasit Kolumba. Noćas mi je u
san doša stari prijatej dotur L. Študira je on u Zagrebu
dvadesetak godin i nije mu bila priša svršit, jer mu je otac
šava dolare iz Amerike. Ali kako se to študiranje oteglo, oca
je štufalo i povuka ga je k sebi, u Kaliforniju. I promislite:
činija ga je radit! Baci ga je na koču ka ribara. I bidan
naš studente je šest-sedan miseci bati Pacifik, ribu lovija,
na valovima se gingolava. Kad su mu dali njegov dil zara­
đeni dolari, omar je uteka nazad. I kad je taka naše tle,
izgovorija je historijske riči:
Jeben ti Kolumba, i oni dan i u r u kad je Ameriku otkrija!
I sve se meni sad pari da je naš vajali dotur dvadeset
godin pri inženjera Đenoveza pročita Kolumba.
Zabava sa lupežicon
U blizini moga otela je jedna klasična butiga mješovite
robe sa bancima, škancijan i vonjima koje nosidu ti sta­
rinski dućani. Kako mi je to usput, svratin kupit limune,
jogurt, koju bočicu vina, fregulu sira, da mi se najde u
sobu.
Čin san prvi put uliza, zapazija san jednu ašpertu pro­
davačicu, sridnji godin i velikog iskustva. Otprve bilo me
jasno da je ona u butigu zadužena za lupeščinu.
Iz očiju jon lupeščina viri. I kad ulizen, ja se samo njoj
obraćan. Ako ona poslužuje koju mušteriju a druga je
prodavačica slobodna, ja isto čekan. Neću da s drugima
jeman posla. Prvi put mi je malo ukrela, ali omar mi je
počela pipat pulac. Ko san, ča san, okle san, a sve ono iz­
daleka, neosjetno.
Već treći dan, kad je vidila da san čovik na pravu, opalila
me je malo više. Tražin najskupja vina, najskupji sir, ne
gledan na balancu, svaki put kad plaćan izvadin duplo
pinez nego triba. Gnječin pineze u ruku ka kartušinu i ne
pogledan koliko me vratila. Znan da i ovo šta ja činin nije
baš pošteno, ali zanima me dokle strast profesionalne, ro­
đene lupežice more odit. Jema li uopće mire? Pjačka me
drsko. Razleti se kad dojden i govori mi slake beside. Ali
ton jon je grez.
Pala mi je niki dan ka na baketinu.
Uzeja san samo bocu vina i komad sira tako da nima
puno artikli i naplatila me samo osan ijad i sto dinari.
Ukrela je samo oko ijadu dinari. I kad me učinila račun,
"sitija" san se kupit još tri jogurta i dva-tri limuna.
Učinila mi je novi račun - sve skupa četrnajst ijadi četiristo dinari.
Dakle, par limuni, tri jogurta šest ijad i trista dinari.
Kad san jon platija i zafalija, bit će promisiila: "Bože
moj, koja je ovo pizda od čovika!"
Nidir se po butigan ne krede ka u nas. Sve manje jemamo trgovačku, a sve više lupešku mrižu.
Neću tri-četiri dana poć u tu butigu, pustit ću da se pita
di san, da me čeka, i onda će ona igru nastavit i nastojat
se refat za ove dane šta nisan dolazija.
Neka gubin, mene ova igra zabavja. To je takva kome­
dija, lakrdija, da se može i platit ulaznica.
Princip samoobrane
Gotovo identičan lupeški slučaj jemali smo pri par godin Boris Dvornik i ja. Dogodilo se da smo za kratko vrime
nikoliko puti putovali za Riku, odnosno za Trst.
Otkrili smo isprid Rike oštariju uz more u kojoj smo
dobro i jeftino obidvali.
Svratili smo kad smo se sutradan vraćali u Split. Ocijenija je da ne pazimo svaki dinar i opalija nas. Ponovilo se
to nikoliko puti i sve mu je više resta apetit.
Prispili smo jednoga jutra za obid. I žene su bile s nan.
Druge ribe nije bilo i ispeka nan je dvi lokarde, a naplatija
dva jastoga.
Dali smo mu i dobre ruke, a žene su u autu poludile.
Opjačka vas je, a vi mu manču dajete! Nikad više u njega!
Do dva dana vraćali smo se iz Trsta i ja predložin da
svratimo na obid kod našega prijateja. Žene ni čut, ali ja
namignen Borisu i on vozi prid oštariju.
Bilo je oko 11 uri ujutru. Dočeka nas je veselo i govori
nan kako je ćutija da ćemo doć i ostavija nan oboritu ribu.
Pogledali smo u frižider, izabrali po dva barbuna i jednoga
lipoga lubina.
Ispeć će nan sve na gradele i bit će servirano jušto u
bot. Dotle mi ćemo se malo zabavit, kupat, bacit tunju.
Lipo n a n je reka di bismo mogli šta i uvatit. Popili smo
svaki po četer-pet viskija, zamolili da n a n iskriža pršuta i
paškoga sira i, dok budemo lovili i kupali se, malo ćemo i
blagovat. Uzeli smo i par boc vina. I žmule.
Jili smo i pili ali sto kilometri naprid. Jesmo ga dobro
opalili ali ja mislin da još nismo izjednačili rezultat. Čak
smo mu uzeli i dvi lignje za ešku. I bogami je dobro za­
­uca!
More se ko na ovo i skandalizirat, ali ja smatran da
smo izvršili junačko dilo i kaznili drumskog razbojnika.
A ča smo mogli poć se karat, vikat, zvat inšpektore u
pomoć? Proti svi agresori, pjačkaši i lupeži vridu principi
samoobrane!
Dnevnik oli memoari
Asti boga, šta mi se ovo dogodilo! Ništa ne razumin. Po­
čeja san pisat dnevnik, a svršija na memoare! Počeja san
pisat Zagrebulje, a svršija na Šoltu i Ameriku.
Ne mogu više. Usmrdija san se u otel. Gren vanka, pa
sad da je sedandeset ispod nule. Večerat ću u restoran
"Split", more bit da jema ribe. Zaželija san makar giric,
šaku gavuni.
Ponoća. Evo, sad san se vratija. Misto ribe, ji san arambašiće. Naša san u "Splita" dva brata Delića, Mladena i
Cicu, i prid njima velika teča arambašići. Ča san moga,
mašija san se. U subotu na isto misto je obid: kaštradina,
mulam, dupjan i kupus. Žrtvovat ću se, poć ću.
Stegla je zima. Smrza san se do otela. A u otelu čeka
me Boris.
Dok pišen, eno ga u posteju, rče. Oli njemu ča smeta?
Gren ga probudit, zakasnit će na snimanje.
Vanka je sve bilo, gusti snig pada.
- Di si, od osan uri te čekan, cili san Zagreb privrnija?
Papagalo, ke ora že?
Srida, osan uri ujutro. Kad san doma, prva radnja koju
ujutro činin je da rastvorin ponistru i pogledan kakvo je
vrime. To san dosad činija i u Zagreb, ali više neću. Ča ću
gledat kad znan: nebo je sivo i snig pada.
Čekan da mi žena telefonira. Svako jutro oko ove ure
me zove. Na dane i po dva puta, ujutru i uvečer. Razgovor
je uvik isti.
- Šta je novo?
- A ništa!
- Kako ništa!
- Lipo: zima je i snig pada.
Počeja san govorit ka papagalo. Samo misto - ke ora že
- j a govorin: snig pada, snig pada.
Evo zvoni telefon. Ovo je ona.
- Šta je novo?
- A ništa, snig pada.
- A ovod pada kiša.
Zaželija san se promine, kiše, juga, bure, tramuntane,
levanta, lebića, ma bilo šta, samo da snig ne pada i da nije
ova kalma bonaca. Ali isto jon ne dan gušta. - Volin i snig
nego kišu.
- Koliko ti govoriš da pada, moralo je sve zatrpat.
- A ča ja znan kako je to: uvik pada a uvik stoji na isto.
Jema bit da posipju sol, da ga krabu, nosu.
- Nemoj ti izlazit.
- Ne boj se!
Po cili dan čitan. Čitan u sobu, a onda se pripomistin
čitat u bar. A ča ću činit u Zagreb kad snig pada nego
čitat? Jedino da se gren skijat? Više san pročita u ovi pet­
najst dan nego doli u petnajst godin. Još bi u Zagreb moga
postat i pametan. Ako pri ne oćorin.
Ovo je treći dan da nisan pogleda novine. Kad nima
"Slobodne", druge za dišpet neću da kupujen.
I sinoć san po snigu liza do kioska i "Slobodne" nije
bilo. A niki dan na štaciju jedva jedvice su mi prodali "Ne­
djeljnu". Bili su za kioskon dva prodavača. Prvi je reka da
nima, a drugi se smilova i izvadija je ispod banka.
Počela je kriza
Prvi put nisan posli obida lega. Iša san na Trg uvatit
"Slobodnu Dalmaciju". I ugrabija san je.
Čitan kako se kaskade gradidu, već tri godine, a još in
se ne vidi kraja. Jeste li poludili? Ča vi to doli činite? Koji
je to doli ajran-bajran?
Jopet me zvala žena. Svadija san se s njon i to priko
telefona. Kako neću? Svaki čas me upozorava da govorin
jasnije, razgovjetnije, jer da me ništa ne razumi.
Ćaćinu i materinu, oćeš li da gren učit u teatar dikciju?
Razgovaran priko telefona sa Slovencima, sa Srbima, sa
Bosancima, i svi me razumidu. Samo ona ne razumi!
Kad me ne razumiš, više ne zovi! I buga san jon tele­
fon.
Uvik isto: probudija san se, rastvorija koltrine i ugleda
snig. Sve je nepomično, ladno mrtvo, pusto ka na grobju
zavijanom snigom. Niman za ništa voje, niman nikakvog
plana. Niti čitat ne mogu. Vas san prazan, šupalj, bespo­
moćan.
Ča je sve ovo meni tribalo? Jesan li moga doma stat?
Prvi put mi dolazi misal da se spakujen i da doma gren.
Ali niman ni voje ni snage prtjagu spremat, robu stivavat,
putne karte učinit, na štaciju poć.
Kuće san se zaželija, Splita san se zaželija, ali niman
se force maknit.
Je li ovo samo trenutna kriza?
Gren se obuć i do podne bižingavat po antikvarijatu.
Jedino bi me to moglo maknit, probudit mi znatiželju.
Nikoga danas ne bi tija susrest, ni s kin se razgovarat.
Počela je kriza.
ORIANA - PEKINŠKA PATKA I MAČKICE
SUBOTA, 19. sičnja, sedan uri uvečer. Već dva dana
nisan taka dnevnik. Niman šta zapisat. Jedina je novost
da je zima malo popustila i snig više ne pada. Manje san
u sobu, a više se krečen. I čin san više vanka, čin jeman
više susreti i doživljaji, opservacije su mi površnije, tanje,
impresije bliđe.
Svi mi se čini da je za pametno pisanje potriban asketizam. Mora bi samo stat u sobu, čitat, razmišjat, bilježit,
gledat kroz ponistru, naslućivat stvari, ali ča mogu kad je
vrime omekšalo, ugodilo i, čin otvorin oči, omar bižin va­
nka! Čini mi se da ovod poznajen više svita nego u Split.
Koliko mi se p u t a dogodilo da šetan po Pjaci oli Rivi uru
vrimena a nikoga ne poznajen. Oli u "Belvija" sidin uz ka­
fu uru-dvi a nikoga poznatog. A u Zagreb, di se kod maknen, susrećen poznata lica. J o š mi se nije dogodilo da
san desetak minuti sidija u bilo koju kafanu a da mi koji
poznanik nije priša.
I gotovo mi se čini nevirovatno da više svita poznajen u
Zagreb nego u Split.
I Zagrepčani su me počeli pripoznavat. Niki dan u knji­
žaru bižigajen po librima a dolazi mi mala bjonda proda­
vačica.
- Gospon, zašto nam više ne pišete o Zagrebu? Vaše
viđenje Zagreba za nas je tak interesantno!
A u butigu na Trgu pripozna me jedan stariji čovik i priti s menon prodavačici:
- Gospon vas je tak lepo izribal a vi niš! Vas kao da se
to ne tiče!
Uteka san iz butige.
Već mi dolazidu i s pridlozima šta bi sve tribalo napast
po Zagrebu. J e d a n se nadoveza da me odvede u Zapruđe,
drugi nidir tamo kraj džamije, a treći jopet da svakako mo­
ran vidit Akademijinu drvodjeljsku radionicu di se samo ji
i piva, a jema radnika, govori, koji su tamo zaposleni još
od Strossmayera.
Nisan nikad bija zadužen za Zagreb, a najmanje sad kad
njanci nisan više novinar, nego najobičniji penšjunat.
Di je više pošćer?
Prošlo je više od dva miseca otkako san u penšjunu,
a od pošćera ni traga ni glasa. Ne samo da još niman mi­
rovinu nego se više ne daje ni akontacija. A triba plaćat
letriku, fit, telefon, rate, kupovat spizu, odiću, obuću. I ti
ne moš reć: platit ću kad mi počne dolazit mirovina! A ke!
Oli smista platit oli će ti isključit letriku, zatvorit telefon.
Nikako ne razumin ča činidu drugi penšjunati u očeki­
vanju prve mirovine. Bit će da se dužidu, prodajedu stvari
iz kuće.
Da i neću - j a moran pisat!
Mudrost spomenika
Nova i draga mi je navika svaki dan, jušto u podne
skoknit do "Kazališne kavane" di znan da ću nač šjor Ivu
Mihovilovića. Sve zna a ne miče se iz Zagreba. Mislin da
čovik koji puno putuje ne more ni bit erudita. A šjor Ive,
ka pametan čovik, mrzi putovanje. Kad spominje zemje i
gradove, ja ga guštan pitat:
- A šjor Ive, kad ste tamo bili?
I uvik slidi odgovor:
- Pri pedesetak godin...
A ako reče da je to bilo pri četrdeset godin, e, onda je to
friški vijađ, ka da je bilo jučer.
Zoven ga da dojde koji dan u Split, pa da vidi ča smo sve
mi od Splita učinili. Koji mirakul od grada! Smije se, vidin
da bi mu bilo drago doć, ali kako? Nije to lako! Tribalo bi
se odlučit pa spremat kufere, kontrolirat jesi li šta zabo­
ravlja, pa onda rezervirat biljete, pa poć na feratu oli na
aerodrom, možebit baš oni dan kad ti se ne da putovat,
pa onda triba putovat, pa doć u otel, pa raspakovat kufer,
gledat niku ladnu otelsku sobu di nima tvoji libri i stvari
koje voliš, pa onda prominit posteju, zvukove, kamarjere,
spizu, pa onda opet pakovat kufer, opet činit biljete, opet
gledat na leroj, opet trkat na štaciju oli na aerodrom. Lipo
bi bilo doć da nije cile te banalne i surove torture.
A lip je Split, šarmantan je to bija gradić, ugodno je bilo
u Split pri svega četrdesetak godin. Ostala je u sjećanju
jedna šetnja u Meje po proljetnom danu i blagom burinu. U
kafanama je bilo mediteranske atmosfere, dobro se jelo u
restoranu "Kod Stude", pokojni Ćiro Čičin-Šain bio je drag
vodič, fin kozer, a u sudskoj arhivi našlo se i zanimljivih
dokumenata...
Samo jedna misal, jedna briga
Razgovor n a n prekine gospar Mato Jakšić koji je upravo
doletija iz Amsterdama priko Pariza.
Prišapne mi šjor Ive:
- Nemojte, zaboga, reći da nikad nisam bio u Dubro­
vniku!
Šjor Mato n a n priča kako Evropa reagira na bolest na­
šeg Predsjednika. Čak i obični mali ljudi, radnici, kono­
bari, šoferi, taksisti sa zebnjom iščekuju biltene o njegovoj
zdravstvenoj situaciji. Nije susreo čovjeka koji ga o tome
nije pitao.
Teško mi je o tome pisat ali samo se o tome misli. Di san
kod u Zagreb doša, samo se o tome govori. J u d i živedu no­
rmalno, obavjadu svoje redovite, dnevne poslove, ali ka da
su sve druge brige, svi naši drugi problemi nestali, iščezli.
Jedna misal, jedna briga svi nas je pritisla, a sve druge
postale su nevažne sitnice, pa se svit jidi šta se bilteni o
zdravstvenoj situaciji javjadu jedanput na dan, a ne bar
svaku uru.
Judi se na ulican, u tramvajima i ne pozdravjadu dru­
kčije nego:
- Jesi li šta čuja? Kako mu je?
Bajina besida
Već dvadeset dan san u Zagrebu i sva srića da mi još
nisu tražili da podmirin otelske račune jer san pri kraju
sa šoldima. Skup je Zagreb, a ja ne znan vodit ekonomiju.
Koliko san dosad sarčija, komodno san moga učinit vijađ
oko svita. Svako jutro kad izlazin, oli uvečer kad ulazin u
otel, libin se uz recepciju ka pantagana da in ne pade na
pamet turnit mi račun koji bi tribalo plaćat svaki sedan
dan. Viruju mi, znaju da ji neću imbrojit, ali tokat će me
poć na banku dignit bar miljun sa štedne knjižice.
A sram me baš u ovo vrime poć na banku dizat lovu,
tiskat se u filu. Čujen da je ove dane bilo dosta ludoga,
nesriknjega svita koji vrši pritisak na banke i vadi uložene
devize i dinare. Ne gre mi u glavu da moredu bit tako inšempjani. I onda kad si diga lovu, moš mirno spavat, sve
si probleme rišija. Više ti se ništa ne more dogodit!
A iz Splita mi dolazidu glasi da jema i našega svita doli
koji "misli" na budućnost i kupuju vriće brašna, uja, cukra, manistre.
Slične stvari događale su se pri dvadesetak godin, i ka
danas se sićan riči koje je tada izgovorija drug Baja naje­
dnom velikom skupu građani:
- Pojavili su se i špekulanti koji kupuju, nosu, punidu
ambare, stvaradu zalihe, i ako se bude tribalo tuć, branit
nezavisnost, oni misle kako će žderat i lokat dok će se radni
narod borit. Oli smo ćoravi pa ne vidimo ko kupuje?
Cila se sala vajala od smija, a on ugleda mene sa nolešom i u intervalu između dvi rečenice mi dobaci: - A ti
tamo, pazi šta pišeš!
Evo pazin, druže Baja, pomnjivo pazin, a ćutin di bi tri­
balo nagazit i ujist.
Najlipji zanat u socijalizmu
NEDIJA. Došla me u vizite žena i donila lipega šanpjera.
Morete zamislit kako san se razveselija, mislin, šanpjeru.
Omar san zva Borisa Dvornika, pozajmija je nidir auto i sa
šanpjeron u portapaki išli smo na izlet u Samobor.
Već san ja jedanput bija u Samobor, pri trideset go­
din, kad san za spliske štampadure igra na cone, šah i
balun kontra zagrebački grafičari. Morete zamislit kakvi
je to bija drugarski, športski susret kad se ničega ne spominjen nego samo da smo išli iz Zagreba nikon malon fe-
ratinon, smišnon ka zjogatula, s otvorenin vagunima. A
svaki takmičar nosija je svoju demejanu. I ne spominjen
se kako san se vratija.
Sad me ti Samobor iznenadija. Lipo starinsko misto, ka
malo fiškalsko, puno bufeti i betul. Da san trevija Matoša
oli Vidrića, ništa se ne bi iznenadija.
Snig je pada, dica su se puzla i sanjkala u dvorima, a
judi, svi dobro stavjeni, crveni u obrazima, teturali su po
snigu.
Tija san vidit gradski muzej ali je bija zatvoren. Ali je
zato bila otvorena jedna puno lipa oštarija blizu Samobora,
di se već govori slovenski.
Zaboravija san kako se ono zove, ali čuvena je po divlja­
či, srnetini, veprovini.
Pitamo di je gospodar. Nima ga, iša je u lov.
- A di je gospodarica?
- Nima ni nje, otputovala je na skijanje.
Nima lipjega zanata i bojega zvanja na svitu nego bit pri­
vatni ugostitelj u socijalizmu. Radi kad oće, zaradi koliko
oće, putuje di mu šune. Poznajen nikoliko naši visoki funkcioneri kojima kad ča triba (zaposlit, na primjer, koga, čak
sina oli ćer, oli biljet za avion koji je danima unaprid ra­
sprodan), samo se obratidu poznaniku-privatniku i sve se
u pet minuti riši.
Gospodar je dakle bija u lov, gospodarica na skijanje,
ali osoblje je bilo ljubezno i pustilo nas je u kužinu lešat
šanpjera.
Sve je bilo puno, svi su jili divjač, a mi smo sidili uz
ponistru kraj peći, gledali kako vanka snig pada i polako
šanpjera jili.
Na rastanku iša san u kužinu i lipin, slakin besidan
zafalija se kuvarici.
Ništa me nije razumila. Pita me je li to gospon govori
nemški.
Interesantno je to da su me u Samobor razumili, a petnajst metri daje njanci riči.
Tri maškice
Opazija san da po Zagrebu jema dosta poslovni judi
iz Italije. I svaki brzo najde svoju maškicu. Evo, i sad su
za šankom dva Talijančića sa dvi cure; sporazumijevadu
se nikon puno smišnon talijansko-kajkavskom varijanton
koja bi mogla zanimat filologe.
Cure oslovljavadu jedna drugu sa "mačkice". Glavni je
niki sinjor Pino kojemu bjonda maška govori kontra za­
grebački mladići. Naši dečki tak su loši dečki. A dečki italiano đentlmeni.
Sinjor Pino se krabi.
Izgleda da će doć još jedan sinjor, jer tražidu i treću
mašku.
Prva bjonda maška pita drugu crnu mašku:
- Je li to za onog starog gospona?
- Pa nije tak star!
- Pa ima pet banki!
Vanka ji čekadu dva auta. Samo ćedu se malo vozit. Nije
daleko, samo stotinjak kilometri od Zagreba. Talijančiči in
galantno pridržavaju falše, jeftine bundice.
Maškice izlazidu i migadu guzican.
Kineske varijacije
UTORAK, ponoća. Bija san večerat u kineski restoran.
Naručija san juvu od morskega pasa.
Mali meškinjasti Kinež, kamarjer, odgovara da ove da­
ne nije uvaćen njanci jedan morski pas.
- A imate li pekinšku patku?
Smije se i potvrđuje glavon.
- A da patka nije iz leda?
- Nije, friška je, danas je kupljena na tržnici.
- Asti boga, onda to nije kineška nego naša rvaska patka.
- Pripremljena je na kineski način!
- J e , ali je rvaska!
I tako san u kineski restoran večera bečki šnicel i paštu
svitu bolonježe!
Posjetija sam i izložbu kineškog slikarstva u zanju
trista pedeset godin. Najstarije njijove slike nastale su
na svili pri dvi i po ijade godin, ali ja san se zadrža prid
najnovijin platnima nastalim u Maovo vrime. Fino, čisto,
jasno slikarstvo precizna crteža koje je mene podsjetilo na
slike iz predratni udžbenika higijene. Veseli svinjogojci:
lipa rumena zdrava cura grli praščića i bosonogi narodni
likari skupjadu likovite trave, kurs akupunkture, svuda
u nanivanu miriše ruža, narodni pivači, rudari, soldati,
crvene bandire, trišnje, voće; na platnima raspivana sritna zemja.
A isti dan u novine čitan kako i tamo huligani činidu
barufe po lokalima, počinje i lupeščina, mito, korupcija,
narod se jagmi za televizore i magnetofone. Mali je svit, ne
more se uteć oli se zatvorit u caklenu bocu.
Oriana me izjebala
SRIDA, 23. sičnja. Propa mi je dan. Ovo mi je najcrnji
dan, najgori okad san u Zagrebu. Vas san dešvan, izmo­
ren, izmučen, ispaćen. Sve mi je kriva Oriana Fallaci. Sve­
ga me izjebala.
Ovako je to počelo.
Ka i svaki dan u podne, sidija san u "Kazališnu kafanu"
sa šjor Ivon Mihovilovićen, lipo smo se juski razgovarali,
a eto ti jedna fina gospoja iz talijanskog konzulata i ka ve­
liku senzaciju javja nan vist da sutra u Zagreb stiže Oria­
na Fallaci. Dolazi na promociju svoga zadnjega romana
Jedan čovjek.
Ajde, neka dolazi, bog jon da sriću i zdravje! Do po ure,
eto ti jopet ta gospoja iz konzulata i nosi nan na makinju
štampan program Orianina boravka.
Šjor Ive totalno nezainteresiran, a ja, kako san fino od­
gojen, pročitan kako je u 12 sati predviđena konferencija
za štampu.
- Onda, šjor Ive, oćemo li poć?
- Sačuvaj bože!
Mi novinari iz provincije ritko jemamo prilike prisustvovat konferencijan za štampu, a pročita san dosta Orianini
intervjui, pa mi se čini da je prilično poznajen i tija bi je
vidit izbliza, eventualno jon postavit koje pitanje.
Već u jedanajst i po doša san u kancelarije "Prosvjete"
di je zakazana konferencija, i n a š a nike činovnice koje o
tome pojma nimaju.
Čeka san do podne, nikor nije doša. Raspitijen se ča
se to moglo dogodit, i govoridu mi da je Oriana umorna
od puta, štufa, indisponirana. A opet se šuška da se jema
bit malo i pripala da eventualno ne bi bilo provokativni pi­
tanja. To je laž. Di će se ona, najprovokativniji novinar na
svitu, pripast provokacije?
Ajde ništa, fala bogu, vidit ću je po podne u šest uri, kad
je u "Centru za kulturu i informacije" predviđen Orianin
susret sa publikon.
Doša san na lice mista u pet i po. Susret je odgođen za
osan.
Vratija san se u sedan i po i dvorana je bila dupkon
puna, hodnik je bija pun, skale su bile pune, isprid vrat
na ulicu tiska se svit. Da je u Split došla ne Oriana nego
Shakespeare, i da je sobon Dantea doveja, ne bi se skupilo
toko svita. Koga sve tot nije bilo? I mladoga svita, študenti,
gimnazijalac, stari gospoji, domaćic, kulturni radnika, čak
akademika. I akademici i pjesnici su na skale stali.
Dali su mi jednu katrigu iz kancelarije i seja san na
dno skal i čeka.
Da se zabavin, dali su mi da pogledan ti novi njezin
roman koji san dosad jema prilike pročitat samo u frag­
mentima. I pravo da van kažen, to malo šta san pročita nije
mi bilo drago. A pisala ga je dugo, zaključana, odvojena
od svita, sa napeton puškon na stolu, od straja da je ne
bi ubili i tako spriječili da "istina" izajde na vidilo. Zaista
ga je pisala pod dramatičnin uslovima, u napetoj situaciji,
sva i užgana i priplašena, i sve se u njoj izmišalo, pa i
rezultat nije moga bit baš u redu. Debeli libar, pet stotin
stranic. Ne znan koliko zapada, ali i da su ga dilili mukte,
isto ga ne bi vazeja.
U osan i deset još je nima. U osan i kvarat velika uzbuna.
Došla je sa direktoron, ne znan s kojin to direktoron, i tražu se kjuči za niki drugi, tajni ulaz, i apelira se na publiku
da jon otvori prolaz.
Nahrupija je novi val svita i oni koji ne moredu njanci
na skale ulist viču: - MALOGRAĐANI! SRAMOTA!
Ne znan kako ni kuda je ušla. Falilo mi je arije i uteka
san vanka. Ne znan kakva je, nisan je vidija, ali po svemu
šta san od nje i o njoj pročita, ja mislin da je malešna, sla-
ba, basetna, ne baš lipuškasta nego tvrda, u m o r n a lica,
ali energična, ašperta, hrabra žena, od oni koja brzo plane
i koja bi čovika nogon dreto u jaja udrila.
Kad san se izvuka iz te gužve, padala je sitna kiša, a na
nebu san prvi put posli dvadeset ovi zagrebački dan vidija
misec, zapravo bokun miseca, ka krnjutak od gnjiloga zu­
ba. A već san se bija pripa da nad Zagrebom nima neba,
sunca, miseca, zvizd, nego da nad krovovima visi raste­
gnuta velika, šporka, siva štraca, i kad Zagrepčani umru,
ne gredu u nebo nego se gubidu u sivilo.
Gledan program koji mi je donila gospoja iz konzulata.
Sutra u četvrtak ručak kod Generalnog konzula.
Nikor me nije zva ali ne bi iša ni pod optimalnim uvje­
tima, to jest kad bidu i samog Bucala poslali po mene.
Oriana, Oriana, non ti me kuki pju!
Rođeni pod sritnon zvizdon
Jutros je lipo vrime, zapravo nije baš lipo, ali s obzirom
na zagrebačke prilike, za me je puno lipo. Steplilo je, svuka san jedan džemper i duge mudante. I kiša pada. Drago
mi je slušat kišu, još samo da mi je malo juga, da vitar
čujen!
Bilteni o zdravju predsjednika Tita su sve boji i svak je
dobre voje.
S pinezima san sasvim pri kraju, i danas san ka štu­
dente obidva u sobu dvi fete mortadele i komad kruva.
Ali čujen da nima više fili na banke, sve se normaliziralo
i više se ulaže nego diže. Sad mogu poć dignut pineze i
malo frajat.
Došli su mi u vižite dva mlada novinara omladinskog
lista "Polet". Zgodni, pametni momci. Koji put pogledan
tu novinu i zape me za oko jedan pošten, pravi novinarski
napis o problemima omladine, pjački i špekulacijan disko
klubova. Udrili su žestoko, virujem bez zli misli, po redu
prozvali na odgovornost nadležne.
Pofalija san novinara koji je napisa, i urednika koji je
to pustija.
- Je, je, ali je radi toga napisa smijenjen naš glavni
urednik.
Sva srića da nisan ja nikad bija urednik. Mene bidu
sminjivali tri puta na dan.
- A ko ga je to sminija?
- A naše omladinsko rukovodstvo!
Mora bit da se ja ništa ne razumin u novinarstvo, vi­
dite, ja bi mu bija da nagradu.
I znate ča san još čuja? Čuja san da se omladinsko
rukovodstvo već i vanjštinon razlikuje od članstva. Omla­
dinsko rukovodstvo nosi se decentno, obučeni su u veštite,
jemadu kularine, a članstvo jema monturu: farmerice i
džempere.
Rukovodstvo jema stanove, a članstvo afitaje male štu­
dentske sobice.
A jema i teg po svitu, i uvik je bilo, da se dite rodi pod
sritnon zvizdon i cili mu život teče ka po loju. Uvik će do­
bro živit, nikad neće ništa radit, samo će davat direktive i
čuvat svoju liniju.
Ča se more kad jema takvoga sritnoga svita! Rođeni
pod sritnon zvizdon, svaki blagoslov s neba baš na nji pa­
da. Narod reče: rodili se u košujicu.
Trčen na poštu predat ovi rukopis i onda ću na b a n k u .
Večeras ćemo dimit. Jemamo zašto slavit.
Kiša se dobro uputila. Okisnit ću do pošte. Zoven taksi.
Neće me više tramvaj vidit. A kad nestane pinez, evo mene
doma.
ADIO, BILI GRADE!
SUBOTA, 26. sičnja, šest uri navečer.
Posli pusti godin jopet san se vratija lapišu. A bija san
ga i zaboravija. Samo san po makinjeti tuka i nisam moga
zamislit da se more i drugovačije pisat. Uvik sam u sobu,
isprid tebe makinja i udri. Govorija san kako ja ne mislin,
makinjeta za me misli. Ona radi. Tek kad bi nju taka, po­
čele bidu mi škopjavat ideje.
Koji san bija tukac! Koje san puste ure, dane, godine
u sobi za makinjetom izgubija. I u Zagreb san je vuka jer
san mislija da bez nje ne mogu rige napisat. I kartoline
san na makinju pisa. I tek sad, pod stare dane, u Zagrebu,
svatija san svoj kolosalni životni promašaj. Za ovaku vrst
posla ka ča je moj, trista miljardi puti je boje sidit i pisat
po kafanan: vanka si, vrime ne gubiš a radiš. Vrtidu se
kamarjeri, miša se oko tebe svit, svašta vidiš i čuješ, i
širi se lipi stimulativni vonj kafe, duvana, bibiti, i teplo
je i zabavno je ka da si u teatar, a radiš, pišeš. Jedini mi
je problem ča san zaboravija pisat lipa, okrugla slova pa
sutradan, kad gren to na makinjetu prepisat, ne mogu,
ne znan proštit pa se moran mislit ča san sve ovo napisa.
Morat ću kupit teku na rige pa iznova učit krasnopis.
I kad pišen rukon, nikad ne znan koliko san kartic
ispisa.
Muzički dan
Danas mi je bija muzički dan. Najmuzikalniji dan u
mome životu.
Ovako je to bilo.
Sidija san sa prijatejon Stipon Martinićen u kafanu, a
evo ti jedne naše mlade Splićanke koja već tri godine študja pivanje u Jubjanu. Sva uzbuđena, priplašena, priča
nan kako baš gre na niku audiciju oli eliminaciju za mla­
de pivače iz cile Jugoslavije. Velika bi bila stvar da bude
među prvima, to otvara vrata u karijeru.
Stipe jema uvik pune žepe pirul za sve bolesti, za sve
situacije. Opskrbjen je boje nego ijedna naša apoteka.
Omar vadi iz žepa jednu škatulu i iz nje pirulu.
- Progucaj, mala, ovo i ništa se ne boj! Smirit će te, bit
ćeš koncentrirana i pivat ćeš ka slavuj.
Mala proguca. Da si jon da, progucala bi i otrov. I gre
ona dreto u Glazbeni zavod di se drži to takmičenje. Di ćeš
je pustit samu? Ajmo i mi, jemat će mala kurađa.
Po putu trevimo još jednoga prijateja likara, Šibenčanina, pa i on gre s nan drukat.
Ka momak, ka študentić, odija san u ti Glazbeni zavod
na čajanke, balali smo tanga, engliš valcere i pili špricere.
Sad je tiho ka u crikvu, gre se na prste. Isprid svaki vrat
te dočekuju sa prston na justa. Ne smiš pisnit.
Iza svaki vrat čuju se flaute, klaviri, violine, a gori, u
veliku dvoranu, za dugin stolon žiri i na pozornicu mladi
pivači.
Prvi piva jedan mladi zgodni tenor iz Beograda. Piva ka
bog. Glas pun, plemenit, jema uva, vata visine, ne moš ga
od dragosti slušat.
Sva trojica smo se pripali. A ča ćeš govorit, ovi je prvi
na svitu. Piva ka anđel. Teatri bi se morali za nj tuć.
I onda za redon pet-šest pivačic, pa jedan bariton, pa
jopet nike pivačice. A sve jedna boja od druge. Puste ari­
je, glasovi, interpretacije, dikcije... I di naša mora bit baš
zanja.
Nismo ni marendali ni obidvali, a već su četer bota po
podne.
I onda je došla jedna isto mlada ali debela, prava, pravcata pivačica. Jema u nju najmanje sto i dvajst kili. Piva
ka slavuj - sve vata sigurno, precizno, igra se i piva. Moš
je slušat, uživaš je slušat, ali bidnu je grubo gledat. Sitila
me d a n a kad san zamrzija operu.
Bija san momčić i čita san jade mladoga Werthera.
I baš u te dane kad san ja bija vas opijen Wertheron, u
spliski teatar davala se opera Werther. Iša san u đački.
I kad se na pozornicu pojavija Werther, jedan n a š ve­
liki tenor, trbucjo, a onda i Lota, gruba, velika, cila ka
trokrilni armerun, ja san najpri promislija da je to nika
zajebancija. Stari, debeli, grubi, nespretni judi koji se ne
moredu njanci pojubit jerbo in se trbuji tučedu, a kad i ne
bi bilo ti trbuji, on, Werther, mora bi se uspet na bančić za
pojubit Lotu. Žaj me bilo šta nisan jema laštik u žep.
Uteka san i tribalo je proć desetak godin dok san skupija hrabrost za ponovno povirit u teatar na koju operu.
I onda je došla na red naša mala. Lipa, smišna, elega­
ntna.
Šapje mi Stipe:
- Naša more poć na izbor za mis svita. Kad je ovaka, ne
triba jon ni pivat. Grijota je.
I kad je ta n a š a mala Splićanka zapivala na francuski
ariju Luise, svi smo stali, inkantali se, počeli jedan drugo­
ga gledat.
Svi koji su bili u dvorani, i žiri, svi su ostali ka nika
stvar. U grlu je jemala sve inštrumente, i ti inštrumenti
jemali su dušu. Bilo je u tome pivanju i u toj pismi i fine
poetične erotike, i ja san se sitija moga Werthera, i kako
bi opera magla bit lipa.
Nisu nan dali pleskat, ali izletili smo vanka, izjubili ma­
lu i rekli jon, ako pade, sorit ćemo Glazbeni zavod. Ostat
će Zagreb bez Glazbenog zavoda.
Uvečer nan je javila priko telefona da je prošla, ali sad
jema drugi, pa treći krug natjecanja.
Gladni, trkali smo u Gradski podrum slavit njezin us­
pjeh.
Izaša san vanka u ponoć i svud je bila teška magla. Nisi
vidija tri metra isprid sebe.
Na Trgu govorin Stipi:
- Ola koja je ovo magla. Njanci se ne moš orjentirat.
Evo ni Jelačića ne vidin.
I po toj gustoj magli tonobilon smo išli slavit naprid u
"Čardu". U Zagrebu, ka i u Split, zatvaradu se klubovi, ni­
ma više ni Kluba književnika ni Kluba novinara, ali je zato
otvorena "Čarda".
A u "Čardi", zna se, sviraju Romi ili, kako ih mi još uvik
katkad zovemo, Cigani.
Na uvo ti jeca violina a gudalo ti svaki čas dodirne kosu
misto strunu. Primaš nas isprati do vrat i šapje:
- Ovo je noćas bilo samo profesionalno, drugi put bit
će za dušu.
Tonobil priko ramena
NEDIJA. Lip, vedar dan. Sunce.
Trevili smo nike naše Splićane koji su se vraćali sa ski­
janja nidir tamo u Italiji, i pričaju kako je bilo divno. Od
njijove grupe samo su dvoje slomili nogu. A koji tereni,
koje uspinjače!
Govorin ženi:
- Amo se i mi uspet uspinjačon.
- A di?
- Bome na Dverca!
Koliko san puti bija u Zagreb, a nikad nisan seja u uspi­
njaču! Nikad mi nije palo na pamet.
Trčemo u Ilicu, činin biljet i pitan biljetara:
- Koliko godin vozi ova uspinjača?
- Lani smo proslavili devedesetu godišnjicu.
- I koliko je bilo dežgracji?
- Nikad ništa.
Ufan se da neće bit ništa ni ovi put.
Gori na vidikovcu niz šentadi s pogledon na zagrebačke
krovove, a na zanjoj sidi Matoš. Pribacija nogu priko no­
ge. Jedno dite selo mu na kolina i čupka mu brk. Otac ga
fotografaje. Jedan starac se jidi da je to profanacija, sve­
togrđe, a meni je uvik drago vidit dicu, pa i jude kad tiču,
miluju spomenik.
Lip je Gornji grad, deboto lipji od moga Veloga varoša,
i po Gornjemu gradu u nediljno podne šeta fini, lipo obu­
čeni svit. Prolazidu dame u bunde i krzna, a žena mi se
okriće.
- Ča bi reka koliko zapada ona jedna bunda?
- Ne znan!
- Otprilike?
- Ne znan ni otprilike!
- Najmanje četrnajst, petnajst miljuni.
- Asti boga, pa ča to auto nosi na se!
Da je stari moj ribar Šanto bija s menon, bili bismo ra­
čunali koliko to ektolitri, koliko bačav nosi na se.
A ča bi tek reka da je vidija kako se izvodu u šetnju
fini mali pasići, koji su duplo manji od naše poštene pantagane.
I ti pasići, da bidni ne nazebedu, jemadu zimsku robicu, ka nike velurane điletiće i jaketine. Mora san doć u Za­
greb za doznat kako se iz inostranstva nosidu puderi, praškovi, masti, roba i spiza za pase. E, moj Šanto, ne znaš ti
da oni danas trista puti više pazidu i trošidu na pase nego
se u naše ditinjstvo pazilo i trošilo na dicu.
Pa me na pamet jedan moj Splićanin koji mi se falija da
mu pas jema predigru. Tija je reć pedigre.
I nikako ne razumin da mi u Jugoslaviju još nimamo
sve ča triba za pasju potribu. A ja san mislija da jemamo
sve, sve ča čoviku triba. I ne razumin: jesan li ja tako ma­
louman, slabo razvijen, pa su i pasje potribe veće nego
moje?
Čuvaj me od zla i napasti, sveti moj Marko, reka san,
jer san baš bija prid crikvan sv. Marka i ulizen. Baš je
pop priko mikrofona drža prediku na poslanicu sv. Pavla
Korinćanima.
Govorija je o bezgrišnosti, o sjedinjenju čovika sa mističnin tilon Krista. I onda je s Griča puka top, najavija po­
dne, i ja san uteka vanka.
Sitija san se kad je još pri pusti godin top iz Marjana
puca podne, pa bi usprenuja jata golubovi i repce koji bidu iz vaguni i braceri u portu kreli žito. Za nas dicu koji
bismo odili u rondu o vinogradima i bujačima, to je bija
znak da triba smista skočit u more, učinit još jedan banj
i trkat doma.
Okad top ne najavjuje podne u Split? A u Zagreb puca.
Oli naša općina nima pinez za dva kučerina praja?
Grijalo je sunce, dan je bija lip, sve je bilo lipo, ali ja
san jema bit bija smantan, bit će od mužike i dima noćas
u Čardi.
PONEDIJAK, 28. sičnja
Dan je ka i jučerašnji: vedar i sunčan. A meni je zima.
Prvi put okad san u Zagreb, ćutin zimu. A jutros, kad san
izaša i pogleda u termometar u đardin kraj otela, bilo je
samo nula.
Na minus jedanajst nije mi bilo zima. A jutros drćen.
Ooo, ovo mi ništa nije drago. Da se nisan razbolija?
Nazad u posteju i čitat!
Prikjučer je bija dan mužike, jučer šetnje, danas od
čitanja.
UTORAK, 29. sičnja
I danas ne izlazin iz otela. Nebo je sivo i još drćen. Stu­
den ka da mi se uvukla u kosti.
Pronaša san za mene interesantan libar Ljudi, ljudi...
dra Dragoljuba Jovanovića, predratnog političara, prvaka
Srpske zemljoradničke stranke, koji prikazuje i ocjenjuje
ondašnje političare s kojima je "lično bio u dodiru ili u saradnji". Veliki libar u dva dila sa oko stotinu, kako ji pisac
zove, medaljona, a zapravo portreta svoji suvremenika.
Od Splićana naša san u n u t r a samo dotura Antu Trumbića. Uz svaki portret pisac je tija dat u jednu ili u dvi riči
sintezu čovika. Jedan mu je "bard ujedinjenja", drugi "se­
ljački tribun" ili "idealist", "mudrac", "heroj", "večni jeretik", a našemu doturu Trumbiću prišija je "latinstvo".
Evo kako ga je vidija:
"Veliki advokat a slab političar. Radić je za njega rekao:
uvek u zakašnjenju za jednu ideju. Latinska kultura, maj­
stor reči. Ne veliki govornik, ali odrešit. Ljudi njegove vrste
prodaju više nego što imaju.
Kad je stvorena Jugoslavija, bio je ministar spoljnih po­
slova i na prvom koraku je pokazao koliko visoko ceni se­
be. Kako je bio delegat na Konferenciji mira, zahtevao je
da sedište njegovog ministarstva bude u Parizu gde je on
boravio. Tako velika je bila njegova samosvest, tako mali
njegov smisao za državu.
Dobar advokat, nije bio nikakav vođa. Bio je tumač i
posrednik, ne tvorac i organizator. Bio je gospodin, ne go­
spodar. Takve gospode je u Hrvatskoj bilo uvek mnogo, i
to u samoj Seljačkoj stranci. Oni su stranku iskorišćavali,
ali ni o čemu nisu odlučivali. Zvali su se, kad su izabrani,
zastupnicima, ali su više bili pravozastupnici. Među njima
je dr Ante Trumbić bio, kako Hrvati kažu, najumišljeniji,
ali ne i najsmešniji. Drugi su bili skromniji u držanju ali
korisniji na poslu. Takvih nekoliko je Maček uzeo za svoj
'trust mozgova'."
I tako on o jedinome Splićaninu, i to Lučaninu, naše­
mu doturu Trumbiću! Da se čovik ne bi najidija? Od ranog
ditinjstva o njemu san samo najlipše stvari sluša. Lučani
su se kleli na svoga dotura. I na sprovod san mu bija. Koji
je to bija sprovod, najveći koji je Split dotad vidija, u Sv.
Frane smo ga zakopali.
Misto LATINSTVO, da mu je bar stavija JUGOSLAVEN­
STVO!
Mogu zamislit koliko će se stari Splićani užgat i razbisnit
kad proštiju ove retke.
Eto, nisan ji ni ja moga mirno pročitat. Užgalo me. Sa­
mo mi je brzo prošlo.
SRIDA, 30. sičnja, sedan uri ujutru
Jučer su mi se u isto vrime događale dvi čudne stvari.
Termometar u đardinu kraj otela kaživa je plus pet, a me­
ni je bilo zima, drća san, tuka brokune, a moj prijatej stari
profešur počeja je ka izdaleka falit reformu školstva. Zinija san. Od prvoga dana je kontra te reforme i jidija se, užiža, a kako je pametan i trizven čovik, iznosija mi je dokaze
kako će od nje bit puno više štete nego koristi.
A jučer, dok smo šetali po đardinu i dok san se ja tresa
na plus pet, on mi počinje reformu branit.
- Bila je potribna reforma. Nije moglo više onako, i u
tome Stipe jema sto posto prav. Ali ne mogu je privatit u
cilosti.
I počeja mi je dokazivat kako bi se puno dobilo kad bi
se još ranije počelo vršit usmjeravanje.
Nisan bija od voje, nisan se moga karat, ali san promislija: asti Gospu, a ča je sad posta žešći reformator i od
samog Šuvara!
A ča ću sad ja? On je mene dokazima uvirija da reforma
ne vridi. I onda san je ja meju prvima u novine nagazija.
I oću li sad poć demantirat? Neću. Neka moj prijatej profešur misli ča oće, neka on počme reformatora i u nebo
dizat, ja neću, ja ostajen dosljedno na svojoj poziciji, samo
više ne znan koja je.
Svi san ji štuf
SRIDA, ponoća
Nisan bolestan nego san u botu posta zimogrozan, bo­
lestan, nervožast, fali mi arije, promine. Guši me. Ovo mi
je nikako sve isto, ka rika, ka Sava, uvik teče jednako, u
istom pravcu, a meni more fali, falidu mi vali, juga, bure...
Sve mi je dosad bilo lipo, ni moglo bit boje, i mislija
san da mi ništa ne fali, da mogu izdurat miljardu godin, a
onda se pojavila ta ladnoća, ta zima. Na minus jedanajst
san gušta, na plus pet drćen. I nije mi više lipo i sve mi
sad fali. Spiza mi nidir više ne vridi, vino ne vridi, arija ne
vridi, ulice, tramvaji, butige, prodači, kamarjeri. Sve se u
botu prominilo. Sve je bilo lipo, sve je vridilo, ali sad san
ji svi štuf.
Nikoga vidit ne mogu. Postajen sve nemirniji, luđi, nervožastiji.
Kad bi osta još tri dana, skočija bi kroz ponistru, bacija
bi se ispod tramvaja. Ne mogu, ubijte me, ali ne mogu!
Najranije ujutru gren rezervirat karte. Bude li za da­
nas, putujen smista. Ne bude li, onda sutra. Ako ne bude
ni za sutra, list ću, pust ću do Splita.
SRIDA, 18 sati i 46 minuti
Točno znan ne samo minut nego i sekund kad su mi dali
biljet o spavaći koli za Split. Sutra gren, putujen, odlazin,
zapravo dolazin. Od sriće ne znan više ča pišen. Sad mi je
dobro, sve mi je prošlo. Ka da mi je ko sve tegobe rukon
skinija. Nije mi više ni zima, ne guši me, nisan nervožast,
sad mi je ugodno, lipo, temperatura je ne znan koja ali
ne more bit boja. Trka san u otel, skinija duge mudante
i džemper i već se obuka za Split. Već san u Split, već ga
vonjan, već ćutin pod nos vonj piškere, lipši od svi kolonji
i parfemi.
Pri nego san iša kupit biljet od ferate, svratija san u Gla­
zbeni zavod vidit ča je sa našon mladon pivačicon. Prošla
je sve eliminacije, i četvrfinale, i polufinale, i u finale osvo­
jila drugo misto - srebrnu medaju. Nije to mala stvar od
svi pivači i pivačic iz cile Jugoslavije bit druga! Tek sad ću
reć da je to Marina Jajić. Izjubija san i nju i meštrovicu
jon Slovenkinju.
Gren se pakovat i najpri zatvaran makinju. Zagrebačka
epizoda je gotova. Adio, bili grade!
LIP JE SPLIT IZ ZAGREBA, A ZAGREB
IZ SPLITA
PETAK, prvi vejače. Devet uri ujutru.
Niman ja sriče u životu. Sve je kontra mene. Misec dan
učinija san u Zagreb i za ti misec dan, šempre uvik, bila je
bonaca, taka kalma bonaca da se list na cablo ni zatresa,
zatreperija; da si perje iz kušina stavija na ponistru, nakon
misec dan bi ga jopet naša na isto misto. A sinoć, kad san
iša put ferate, počelo je pušikat i ćutija san vonj od juga,
ali ne znan koji je pravac, ne mogu se orjentirat, ne vidin
di je Brač, Šolta. Je, jugo je, ne more meni uteć, ne more
me privarit, neka je putujuć dovle izgubilo svoju ešencu,
svoj zvuk, miris, okus; ka da je patvoreno, falsicifirano, ka
da se naše jugo obuklo u maškare.
Iz Zagreba u Split uvečer gredu dvi ferate, jedna u devet
i deset, druga u devet i pedeset. Ta prva gre priko cile Ev­
rope, uputi se iz Ostenda i nikad, nikad (bar kad san ja pu­
tova za Split) nije došla na vrime. Znala je kasnit po trista
minuti, a najmižerjastije pedeset. A ova druga koja gre u
devet i pedeset polazi iz Zagreba i uvik gre na vrime.
I zato san izabra ovu drugu. A ne, neće me više privarit!
Oli san se malo napatija na snigu i ledu čekajuć tu prvu
feratu, proklinja Ostende i ko ga je izventa. I uvik je ova
druga ferata koja gre u devet i pedeset partivala ranije od
one koja gre u devet i deset. Uvik!
Za svaki slučaj, na štaciju san doša po ure pri. Unaprid
san se radova kako ćedu cukuni, injoranti koji ne znadu
putovat, sad čekat voz iz Ostenda i kako ćedu beštimat jer
puno kasni.
Dolazin, nima ga. A, a, ča san reka?
Prvoga feratjera kojega san trevi pitan koliko kasni voz
iz Ostenda.
- Ni sekunde. Već je proša.
Ali zato ovi moj, koji uvik gre na vrime, večeras kasni
dvadeset minuta. I ne samo to nego su ga stavili nidir
doli, daleko u d n u štacije, ja mislin deboto napo p u t a do
Zidanoga Mosta. Momak iz otela nosi mi kufere, ali i meni
su ruke pune fagoti. Kad ja putujen po Dalmaciji, uvik
putujen sa rukan u žep, jedino ča boršicu nosin priko ra­
mena. A sad ka da se iz Amerike vraćan.
U spavaća kola jeman gornji ležaj, žena mi je na donji.
Ležin nikako ukoso nagnut i govorin jon:
- Pogledaj odošoto kako ova moja posteja stoji.
- Ajme - skrikne ona - profundat će se! Past ćeš po
meni.
Kalan se. Gledan: je, stoji koso, donji dil posteje spuza
je bar za dva pedlja.
Zoven konduktera. Gleda on:
- Je, ukrivo je ali ne bojte se, gospon. - Nasloni se ru­
kan: - Vidite kak je čvrsto. To je tak, malo se nakrivila, ali
ne bu niš!
Bog i bokme, meni isto ni drago. I pripomišćamo se;
ona je lagja, ona gre gori, neka ona pade po meni.
Čitan i čekan kad će me poklopit i ranit.
Cilu san noć preda, a kad san malo zakunja, čujen kon­
duktera - lapišon kucka o vrata. Triba se ustat a vanka je
još gusti mrak.
- Pogledaj di smo ovo stali? - govori mi ona odozgar.
- Ne znan.
- Poviri kroz ponistru.
- Povirija san ali ne znan. Ne vidin ništa. Samo šine i
malo ošebada oko šini. Još smo, pari mi se, u Vlašku.
Dobrodošlica u Predgrađu
Grub li je dolazak u Split na štaciju Predgrađe! Kladin
se da u Europi, u Europi sigurno a more lako bit i na svitu,
nima grubje, divije štacije. Kad je ugledaš, najrađe bi se
vratija. Samo je bija još mrak i nisan je moga ugledat.
Kako je moj vagun sta vanka nasipa, to se s voza ne si­
lazi nego se skače. Stariji svit triba spuštat.
Jedva jedvice san se kala, i to prazni ruk. Tražin nosa­
ča. I kondukter viče: "Nosač, nosač!" Ma kakvi!
Lakše stvari smo polako prinili, ali ko će teški kufer
prinit? Gren u bufet tražit nosače. Nima ji ali najden za
šankon čovika koji će mi pomoć prinit stvari do taksija.
Ali sad nima taksija.
Koja tortura, gospe moja! Nisan ni doša, a vas san se
slomija, snerva.
Doša je i taksi i uz mene i ženu ukrca još dva čovika.
Najpri će nas bacit. Ali ja san ostavija kjuče od kuće kod
prijateja. A on stoji na četvrti pod. A ovoj drugoj dvojici je
priša, a šofer je nervožast, ne more čekat.
Vodi mi ženu doma a mene ostavja. Ona će me čekat
prid kućon. Sa kuferima.
Penjen se na četvrti pod. Vazmen kjuče. Trčen doma.
Žena me čeka. Ali i ja stojin na četvrti pod. Do njega san
učinija osandeset i četiri, a do moga stanajeman još osandeset i sedan skalini. Žena u portunu čuva stvari, a ja
polako, po dionican, prenosin bagaje.
Isusa nisu ovako mučili. Ovo je sedansto puti gore ne­
go njegov put do križa. Nimaš koga zvat da ti pomože, a
platija bi koliko god promisli. Jesan dobru uru vrimena
pribaciva stvari, a onda je još osta teški kufer. Liza san,
stenja, puca, plaka, činija skalu po skalu. I svake tri skale
bi seja.
Lord i tovar
Kad mi ni srce ni puklo, neće nikad više. Doša san u
kuću mokar ka voda. Teže, napornije mi je bilo nego Bo­
žiću osvojit Mount Everest.
Nisan dobro ni odanija, a žena već plače kako u kući
nimamo ništa: ni kafe, ni kruva, ni mlika, ni križa božjega,
i tribalo bi poć u grad učinit provištu.
- Ajde, dobro, skoknit ću i do peškarije, i do bikarije,
i do pazara, i kupit ću i karote, i limune, i naranče, neću
zaboravit ni kumplire, ni kapulu, ni kafu, ni vino...
Niza skale viče za menon:
- Selen i petersimul nemoj zaboravit!
Proklinjen čas kad san se vratija. Sad bi ja u "Palas"
otel leža u posteju, a kamarjer bi mi donija kafu. Moga
san živit ka lord, a ja se prtin i patin ka najgori tovar. Ne­
ka me, ovo mi je kaštig ča san ovaki, ča se nikad opametit
ne mogu. En ti cili Split, od Dioklecijana pa naprid!
Malopri san doša iz spize, sve san donija, ništa nisan
zaboravija: ni luk, ni kapulu, ni kumplire, ali štuf san već
Splita. I evo, sad bi, ovega sekunda, seja u reoplan i u Za­
greb makar sa padobranom skočija.
Lip li je Split kad ga gledaš iz Zagreba, i Zagreb iz Spli­
ta!
Kad sad razmišljan, kad gren činit sintezu svog zagre­
bačkog boravka, ispada mi ka najvažnije, najbitnije da je
ovo prva zima u zanju dvadeset godin da nisan nazeba.
(Da udren u drvo!)
Dosad već oko Božića, ako ne i u jesen, bi me stislo i
sve do prolića bi šmrka, kašlja, pjuva, bože sačuvaj! Uvik
su mi bili puni žepi šudari, po šest bi ji na dan minja, a
sad u cili misec dan šudar nisan dupera.
Evo sad me palo na pamet: gren se izmirit na balancu.
Njanci sedandeset kili! Drago me, ne da se nisan nadebja nego san kil i po smršavija. Kil i po mesa s a n u Za­
greb ostavija. A nisan ni gladova ni žeđa. A nisan se baš ni
jidija. Nisan se ni umorija. Onda kako san smršavija? Ne
znan, je li me Zagreb kunferi oli me ne kunferi.
Šantu u vižite
SUBOTA, sedan uri ujutro.
Noćas, kad san se diga za poć pišat, u predsobje san pa
priko bagaji. Ko će se sad raspakovat? Meni se ne da, a i
ona ne bacila. Po meni sto godin moredu ostat ovako.
Sinoć san bija povirit kod Šanta. Pričeka san ga kod
susidi, i kad je doša, juski me, uljudno dočeka:
- A ča nisi, kurbin sine, javija da dolaziš? Oli s a n ja zna
da si doša! A ča si gori jija?
- Svašta.
- A je li bilo vina?
- Ka vode!
- Onda te bilo lipo?
- Ka u raju.
- A ča si se onda vraća?
- J e r me štufalo.
- Ko će na svitu dat našu Matejušku. Ovod ti je sve pri
ruci. A bit ćeš se gori i ištrapacira?
- Ka beštija.
- A ča mučiš tilo ka da si ga na putu naša?
Mračni grad
Učinija san i đir do mula. Koji mračni grad! Riva mi se
učinila ka grobje sa luminima. Je li to javna rasvjeta? I
to Rive, izloga grada? Boje i lipše je bila osvitljena sa fera­
lima u staro vrime. A gornji dil Rive vas je pod vodon. Pari
jezero. Samo fali da patke po njemu plivadu.
A Škataretiko se po novinan ita sa renesansom i pro­
gresom Splita. Ka da smo sa Mediteranskin igran uvatili
B o g a za bradu?
A sinoć, u kišnu večer, sa luminiman u mraku, sa lokvan i jezerima u koje upadaš do kolina, dok te tonobili
blaton štrcaju, cili mi se grad učinija izgubjen, mižerjast,
tužan. J e m a bit da progres naš sidi na tribine novega sta­
diona oli šporske dvorane oli u loži teatra, ali ga po ulican nima; vanka ti objekti još uvik samo trevijen regres i
deficit. A da nije ovo krizni, prelazni period iz jedne faze u
drugu? Ili da nisan ja u trenutnoj krizi?
SUBOTA, tri ure poza podne.
Sunce. Teplo. Lito. J u d i u veštite. Šeta san sve do bota.
Sunce me smetalo i crne san očale stavija. Kiša je isprala
kolure, očistila konture. Bili oblačići ka anđelčići igradu
se na modrome nebu, a bila se jidra odrazuju na plavome
moru.
Lipa li je Riva suncen obasjana, i pogled s nje na zeleni
Marjan, i na konal, i na Šoltu, Brač... I trajekti koji su mi
sinoć bili grubi ka visoki kašuni, sad su mi se produžili,
prolipšali, postali elegantni. Kako to: cili Split mi je bija
sinoć mračan, mižerjast, jadan, a sad mi je svital ka per­
spektiva. Najlipji na svitu! Jedini!
Lignjarnica
A enti i taki grad koji toliko ovisi o malo sunca, od dvi
kapje kiše! Ko zna, more bit i da Škataretiko jema prav. Bi­
ja san i na peškariji. Na svima bancima lignje. Samo lignje.
Mogla bi se zvat komodno lignjarnica, a ne ribarnica.
I u Zagrebu san dva puta bija povirit na ribarnicu, ali
mi se zgadila pa nisan više iša. Najpri mi ni draga jer do
nje vodidu skaline, a ja ne mogu zamislit peškariju do ko­
je se triba penjat. Onda na ulazu joj je ka znak šaran od
late. Onda jin peškarija ne vonja po peškariji. Ne čuje se
friškina. Dočekadu te šarani, pastrve i smuđevi, a čin vidin
debeloga gruboga šarana, meni se već počimje kukujat u
trbuju. Kad ti šarane nudidu na kajkavski, onda to gre,
ali kad i srdeline i papaline i pišmole prodajedu kajkavski,
onda je to za me vic i ne mogu stat od smija. Dva san
puta bija i nisan vidija ribu osim ti zgnječeni srdelini i
pišmoli. Čujen da dojde i prave ribe, ali ispod banka, za
ugostiteje. Od sridnjega vika pa sve do socijalizma u nas
je bija zakon da sva ulovjena riba mora doć na peškariju.
A sad je pravilo: sva riba najpri ugostitejima, a retaji koji
njima ostanu - peškariji.
Ni zagrebačka tržnica ne more se stavit sa spliskon. Ni­
ma ni šušta ni gušta. Ni vonja ni kolura.
U Gradski podrum zaželija san za večeru malo zeja, a
kad mi ga je konobar donija, jušto da ću se mašit a prijatej mi govori:
- Znaš li okle je?
- Ne znan, a okle!
- Sa Save!
Turnija san pijat. Niman ja ništa kontra Save, čast i
Savi i Dravi, ali verdura koja raste uz te obale daleko od
mene!
Kupija san malo liganj i na pazaru dvi salatice.
-Koliko?
- Dvi ijade!
Dan joj dvi ijade a ona puca od smija.
- A ča je, ča se smijete?
- Ma puno je dvi ijade, evo van ijadu nazad.
Sad san se ja počeja smijat.
I onda smo ja i prodavačica skupa cenili od smija. Do­
godilo mi se ča se nisan ni u snu nada da mi se more do­
godit.
Šeta san uz mul do Pomorskog terminala i uliza tamo u
samoposlugu. Pitan prodavačicu jema li šunke.
- J e m a - govori ona.
- A di je?
- Evo je - govori ona i tuče nožen po pršutu - samo mi
to zovemo pršut, a vi gori šunka.
- Ma bogati! A ko to mi iz gornji kraji?
- A vi, bome!
- A oklen san to ja?
- Odozgar sigurno jeste, more bit lako da ste i Zagrep­
čanin, a u zanje vrime živete doli.
- A kako vi to sve točno znate?
- A vidin vas, bome, i čujen. Nisan ni gluva ni slipa.
Ona trideset godin žive u Split, od ditinjstva moglo bi se
kazat, i omar pozna furešto čejade.
Malo san se sprenuja. Da se nisan u Zagreb infeta i po­
čeja zanašat na kajkavski? Meni se pari da nisan.
Čin san doša doma, gledan se na zrcalo. Pari mi se da
san osta isti. I cera mi je ista. Nisan njanci malo ublidija.
Mlika nisan stavija u justa. Zašto mi je to rekla?
Da me nije pripoznala pa se šalila? A ča drugo more
bit? Oli se šalila oli je luckasta!
NEDIJA, treći dan vejače.
Ludoga li vrimena! Jučer lito, danas jopet kiša i zima.
Kakvi smo, i dobri smo pod ovin našin nestalnin, privrtljivin nebon!
Jopet pišen na makinju, a dok pišen, kolina mi tuču u
kufer. Još ga nije raspakovala nego turnula u moju sobu,
pod pisaći stol. Ovo me oće prisilit da ga ja raspakujen, jer
su moje stvari unutra.
Čin se makla iz kuće, omar san ga tura u kužinu i ostavija isprid špakera. Vidit ćemo koga će prvoga štufat.
Danas ne izlazin iz kuće. Čitan, pišen, slušan mužiku i
pazin da mi se ne udune peć. Svaku po ure moran bacivat
drva. Ajme, ča guca! Metar drv proždre u nediju dan.
Ovo bi tribalo jedan feljton na misec pisat za letriku,
jedan za drva, jedan za fit i telefon, jedan za vino i bibite,
četiri feljtona za spizu, dva za španjulete i druge vicje, je­
dan za odiću i obuću, bar jedan za libre i novine...
A di su onda izlasci? A njezini vicji? A vijađi?
Ko bi pripravlja toko feljtoni!
Gledan televiziju. Prvi put posli misec dan. Zapravo ne
gledan nego nju ostavjan isprid ekrana da dežura, pa ako
je ča lipo, neka mi se javi.
Gledan pet minuti pa me štufa i jopet gren čitat.
Oli se peć ugasila? Gren bacit još jednu biju.
PONEDIJAK, 4. vejače.
Ne vidin kufer. Ne znan di je. Ništa ne pitan.
Ova igra sa kuferon počela me zabavjat.
UTORAK, 5. vejače.
U moju sobu na podan nog o posteje pojavija se kufer
ali ispražnjen. Sada je đentlemenski da ga ja spremin u
šufit.
Probudija san se jutros jušto u pet uri, ali nisan jema
snage ustat. Leža san ka krpa, ka štraca. Kunja, krepava
sve do osan.
Niman voje za ništa. Ništa me na svitu ne interesira. Na
nikoliko mista obeća san poslat priloge, a ne šajen nikome
ništa. Da me ne zajebajedu, isključija san telefon jer ko
će njima gori objasnit, kako oni moredu svatit da je doli
niko gnjilo bolesno vrime, da san p u n fjake, da mi je misal
mutna, da su mi se i pokreti usporili. Obrijat se ne mogu,
a sinoć nisan jema snage niti obuć pidžamu nego san lega
u košuju.
Sad je devet uri. Gren se polako obučivat pa ću onda
vanka. A ne znan ni di ću ni kud ću.
Bilo bi najboje poć na mul, ukrcat se na prvi trajekt za
Brač, za Šoltu, za bilo di, sest u salon i slušat kako makinje tresu. Salon bi mora bit prazan, samo dva-tri čovika,
svaki u svoj kantun; mogla bi bit koja švora oli pop sa
molitvenikon, i samo da se čuje mrmjanje molitve i š u š u r
od makinje. To je tako monotono, dosadno, šupje, da kad
učiniš đir i iskrcaš se jopet na mul, vas si sritan. Nima
bojega lika za izvuć se iz ovake depresivne situacije. Iša
bi kad bi zna da je salonet prazan, ali ako je pun? Dva su
onda izlaza: oli skočit u more nasrid konala oli popit de­
setak bićerini travarice.
SRIDA, 6. vejače
Sinoć san bija povirit u "Klub Belvija". Šufit otela pri­
tvoren je u puno lipu kafanu. Jema i muzike, svira mali
orkestar. Sve dupkon puno, i to sve sama mladost. Stojidu
u fili isprid lifta. Kamarjeri se tužidu da nima stari gostiju
i za to su mi se obradovali ka jedinome prestavniku stare
garde. Boje da nima staroga svita, ča čedu doć kašjat i
pjuvat u kafanu, neka doma sididu i gledadu televiziju!
Lipo je sidit u kafanu a oko tebe sve mladi, lipi, šesni svit.
Znaju sidit, jemadu mota. Uvik san ja govorija: nije važno
jesi li proštija dva libra više oli manje, nego znaš li sidit za
stolon. I skladno se razgovarat, a ne prolivat, maćavat oko
sebe, turat, tuć šakan o stol. A ovi mladi svijet jednosta­
van, ležeran, elegantan. Gleda san jednu malu rudastu cu­
ru. U isto vrime čučala je gumu za žvakanje, pušila i grizla
nokat. J o š bi i pojubila momka i pomalo pijuckala.
Bila je draga i smišna.
Osta san pune dvi ure i jopet ću poć.
ČETVRTAK, 7. vejače.
Jučer su igrali "Ajduk" i "Dinamo". Nisan iša gledat.
Nije mi se dalo. Da se igralo na stari plac, bija bi iša.
A novi stadion mi je nikako vanka ruke, daleko. Monume­
ntalan je, lip, ali nikako mi se pari da san u tujemu gradu,
da gostujen na tujemu terenu.
Pri san zna svratit u baraku, ali okad se "Ajduk" pripomistija, ne pada mi ni na pamet svraćat.
PETAK, 8. vejače.
Jema već nikoliko dan da nisan ni promislija na Za­
greb. A jutros me telefonski zovu da bi mora skoknit gori
bar na koji dan. Protrnija san o straja.
Ne mogu, nisan ja kufer koji se u svaku u r u more nać
po štacijan i aerodromima!
O PASIMA, BAKALARU I LAS VEGASU
SUBOTA, 9. vejače
Jučer me zaustavija jedan stariji, meni nepoznat čovik
i uljudno se ispričava ča me fermaje ovako na ulicu, ali,
eto, da moran čut ča se njemu dogodilo. On jema pasa,
mladoga smišnoga mišanca, i ti njegov pas niki dan je
isprid kuće zalaja na milicionera. Ne budi lin, milicioner je
podnija prijavu i sudac za prekršaje rebnija ga je pedeset
ijad dinari.
- Ne more bit - govorin ja - ne mogu to virovat!
Pas je pas i pasu je, ka takome, životni zadatak da laje.
Nikor ne more pasu uskratit to njegovo pravo. Pas more
lajat u svako doba i na svako misto, ali ne smi ujidat.
- Nije ujija, samo je laja.
I ka dokaz čovik mi iz portafoja vadi presudu suca za
prekršaje.
Čitan: "...Na ulici, bez nadzora i brnjice, pas je napadao
prolaznike i službenu osobu".
- E, bogati, ovo je deseta stvar! Nije laja nego je napada
prolaznike i službenu osobu.
- Nije, šjor, nije! Mogu van se zaklet sa svin na svitu.
Nikad on nikoga nije napa. To je smišni mladi pas, njanci
godinu dan mu nima, i svaki se dan igra na ulicu sa dicon.
On voli dicu, dica njega, igradu se, trčedu, skačedu, a kad
je naiša milicioner, pas je zalaja.
- A bome, ča će nego zalajat, neće stat u stavu mirno,
oli izvadit iz žepa legitimaciju i reć: "Ja san ti i ti!"
Pas ne zna govorit, pas zna lajat.
- Tako je, šjor! To san i ja reka. I da je pas napada dicu,
prolaznike, službenu osobu, onda bi koga bija i ujija. Oli
bar malo friža oli kome gaće razdera. Ali ništa.
Rundo i monture
Ova priča vratila me pedeset godina unazad, kad smo
mi jemali pasa a zvali smo ga Rundo. Bija je baštardani
vučjak - kus beštije. Ka manji tovar. Držali smo ga na teracu, uvik vezana kadenon, ali kad bi se mola, u cili Veli
varoš nastala bi uzbuna. Iz kalete u kaletu, iz dvora u
dvor, širila se vijest: pustija se Rundo. Matere su panično
zvale i kupile dicu, zatvarala se sva vrata. A on je bidan
bija dobar.
Volija je dicu, tija se s njima igrat, ali kako bi skočija,
dite bi palo, povalija bi ga i mali bi plaka, cenija. Ali ni­
kad, nikad dite nije ujija. Jedino bi dici ukre balun, naj­
češće krpaš; ako bi bija balun od gume, onda bi ga pro­
bija, a usput bi, dok bi obaša Veli varoš, od Marjana do
Matejuške, uvik zakla koju mašku oli donija doma u zube
kokoš oli pivca. Priznajen da bi se čejade moralo pripast
kad ga vidi onako velikoga, pa još potiže za sobon komad
debele kadene koja se vuče i struže po tleju.
Ti moj lipi, pametni Rundo jema je jednu odliku oli ako
oćete, jednu manu. Nije volija uniformu. Nikakvu. Sve su
mu uniforme bile crne prid očima. A najžešći je bija na policjote. Teraca je jemala zidić i on bi gušta skočit na zidić i
odozgar gledat prolaznike. Ali čin bi proša koji monturani
čovik, policjot, feratjer oli još češće picigamorte, počeja bi
režat, trest se od bisa.
Jedanput je sa zidića skočija na policjota i osta visit.
Jedva san ga spasija. Svaka uniforma mu je smrdila, samo
je činija iznimku pošćeru. Pošćerima se radova, vrtija bi
jin repon i povonja boršu. Za desetak godin ča smo ga dr­
žali, ujija je tri ol četiri monturana čovika, zapravo nije i
nji ujida nego bi jin samo raspara gaće i jakete, a kako bi
se ovi otimali, tako bi ji i neoteć malo zubon friža. Dicu ni­
kad taka nije, a od civili napa je samo dva čovika i to oba
trgovačka putnika.
Na te trgovačke putnike bija je žešći nego na policjote. I nikad mi u kući nismo znali objasnit kako n a š pa­
metni Rundo između sto svita pronađe baš onoga jedno­
ga trgovačkoga putnika. Evo, tek danas kad o tome razmišjam, pada mi na pamet da su u ono doba, pri pedeset
godin, trgovački putnici bili najfiniji judi koji su mogli zać
u Veli varoš. Jedino su oni jemali veštite, dobre kapote,
patinane sjajne postole, bili su uvik obrijani, namušćani,
i pametnome pasu mogli su odit na nerve. Da virujen u
seobu duša, sve bi bilo lako objasnit.
U jednome od prijašnji života moj Rundo je moga bit
koji butiger i bit će ga koji trgovački putnik nasamarija,
butiga mu propala, išla na inkanat i došli su monturani
judi, policjoti, fanti, sve mu zaplinili, zatvorili ga, u prežun
ga odveli, a tamo su jopet bili monturani stražari.
Da se moj Rundo nije jopet reinkarnira u pasa i sad
je on ti mladi pas koji je laja na milicionera? Mora bi ga
vidit, pogledat ga u oči, jer moj je Rundo jema pametne,
paćeničke oči koje nikad neću zaboravit.
"Bakaljar za Dalmaciju"
Asti boga, ča je produžija dan! U 5 uri već sviće, a sad
je blizu 5 uri poza podne a ja sidin uz otvorenu ponistru
i pišen. Ne triba mi još užgat letriku, ne gorin štuvu, ponistra mi je širom otvorena. Neš ti zime u Split? Atroke
Zagreb! Vejača je, a ovo je ka premaliće.
Evo s a n dva puta izasebice kinija. Jebi ti to, isto ću ja
zatvorit ponistru. Nije se s vragon igrat.
Bižingava san niki dan po starima librima i pronaša
jedan puno lipi, dragocjeni podatak. J u š t o pri sedandeset
godin, dakle godine gospodnje 1910, niki zastupnici u Dalmatinskome saboru predlagali su da se u Dalmaciji formira
posebna parobrodska kompanija koja će se bavit direktin
uvozon bakalara (pisali su BAKALJAR) iz Norveške. Mogu
zamislit koliko je gladna Dalmacija žderala toga bakalara!
Koje je to bilo masovno rutavanje!
Sasvin se ozbiljno o tome vodila rasprava, a novinski
izvjestilac sa saborske sjednice se čudi kako nikor ne
postavja i pitanje izvoza naše srdele u inostranstvo. Ko bi
reka da su i onda bili aktualni problemi izvoza i uvoza. I
mesa je falilo i krešivalo je, jer je zaobilazilo Dalmaciju i
izvozilo se u Trst i Italiju.
I još onda vas škart koji se uvozija, bez obzira na koju
se robu odnosi, zva se "bakalar za Dalmaciju".
Ti termin još se i danas čuje u Trstu.
Čak i jedna kazališna družina koja je iz Zagreba gosto­
vala u Split, a prestave su jon bile slabo opremljene, siro­
mašne, n a p a d n u t a je u novine pod naslovom "BAKALAR
ZA DALMACIJU!"
Sve mi se čini da, kad bi se dobro proštuđalo, analizira­
lo sve ča se i danas u nas uvozi, vidili bismo da puno toga
još uvik nosi oznaku BAKALARA ZA DALMACIJU.
I dan-danas uvozimo bakalar treće klaše, južno voće
zanje vrsti, najciniju, odnosno najgoru kafu koja se more
nać na svjetskome tržištu, koja nan se prodaje skupje ne­
go prva A klaša.
Bakalar za Dalmaciju dolazi nan i u vidu umjetnički
gostovanji. Najskoli u litnju sezonu.
Prokleta linost
UTORAK, 12. vejače
Dva dana nisan ni rige napisa. Jema san pametnijega
posla. Skita san se, šeta. Kad su lipi dani, grijota je radit.
Šeta san i uz more, vonja lažinu, gleda momke koji na
salbunadu igradu picigin. Vidija san i prve kupače. I lipe
razgolacane cure.
Nisan moga odolit zovu mora i broda i u nediju učinija
san vijađ do Lastova. Lipi, udoban brod sa tri salona i kabinan. Gospodski san obidva i u kabinu čita i spava. Za
male pineze guštaš ka da si na jahti.
Izaša san u Ubli protegnut malo noge i povirija u oštariju kod Ante vidit jema li bokun ribe. Nije bilo ništa.
Njanci giric. Koje bogato more oko Lastova, dani lipi a ribe
nima! Bogava s a n na Lastovce. Di neću? Riba jin u kraj
tuče, a oni lini lovit! Poznava san jednoga makinjištu koji
me govorija da bi on mukte plovija za Lastovo. Svake večeri,
tot u Ubli, s broda bi on za uru-dvi uvatija na udicu petšest kili ribe. Plaka je kad su ga bacili na drugu prugu.
Večeri u Ublima i liti su ladne, ka da si u Sloveniju. Ko­
nobar Bepo zva me da gremo pod osti, i bija bi iša ali mi se
nije dalo patit. Kad ne gredu Lastovci, ne gren ni ja.
Bila je nedija, soldati su jemali izlaz, krcata i je bila os­
­­­­­a i svi su jili biftek sa jajen. Ista slika i u Domu armije.
Parilo mi se da san i ja soldat i da jeman izlaz. U osan i po
sve se ispraznilo, soldati su išli u kasarne a ja na brod. Na
rivu, di brod stane, podigli su agenciju za prodaju brodski
biljeti i u nju bufet. I tot san svratija na žmul vina.
Za šankon san naša staroga poznanika, Lastovca, koji
me pita koliko ću dan ostat.
Ne viruje mi da se omar vraćan.
- Kako si tako brzo moga svršit posal?
Ma koji posal, nisan doša za nikakvi posal.
Sumnjiv sam mu. Nikako mu ne gre u glavu da san sa­
mo doša učinit vijađ simo-tamo. Kako me mirija, kako je
vrlija glavon, jema bit mislija da san poludija.
Vrime je o karnjevala, gori u selo je ples. Zovu me na
ples. Neću, ne da mi se, volin sidit u salon i čekat Bepa.
Vratija se sa pajeron ubotnic, škarpuni i mali ugori.
Dugo san čita i zaspa. Probudija se, pogleda kroz finestrinu i vidija Mrduju.
Tušira san se, popija kafu i već bija u Split.
Ka da smo vuci
Neću da gren dreto doma nego se zavrtin po gradu, od
pazara do peškarije. Povirin i u bikariju i mesar mi nudi
lipoga janjca.
Ne bi bilo loše malo u škrovadu sa kumplirima.
- J e d a n kil? - pita me mesar.
- Ajde, more, samo nemoj priko kila!
Baci meso na balancu i zamota ga.
Stavin ga u boršu i vadin dvadeset ijad.
- J o š šesnajst ijad - govori mesar.
- A kako more bit?
- A kako ne more?
- Ne more nikako! Kil mesa trideset i šest ijad.
- Ma kakvi kil? Da san dva kila i kvarat.
Ko će sad to proždrit? Ka da san vuk. Meni i ženi je i
po kila priko glave. Koliko će se vuć po frižideru a već mi
se zgadilo.
Interesantni su ovi naši mesari! Eto, u nesriknju Italiju
pitaš dvadeset deki i da ti jušto dvadeset deki.
Ako je dek priko, pita te može li.
Naši su obilate ruke. Izgubili su osjećaj za miru, za balancu. Tražiš li po kila, najmanje ti dadu kil.
Isto je kad greš kupit, recimo, salama. Tražiš petnajst
deki, da ti četrdeset. Ajde da jin uteče dek-dva, ali uvik
bar duplo!
Luda Amerika
Primija san i jednu pošiljku iz Amerik. J e d a n moj prijatej, koji je sa ženon učinija đir po SAD, javja mi se iz Las
Vegasa i šaje mi nike tamošnje novine "This Week". Čudi
me kako je moga to poslat kad zna da ja ne znan njanci
beside ingleški.
A pametan je čovik, nije mi je posla bez vraga. Za rišit
tu zagonetku stavin novine u žep i gren u kafanu, oću li
nać kojega poznatoga koji zna ingleški. Naša san za dugin
stolon 6 penšjunati, sve sami likari, advokati, inženjeri, i
sva šestorica pojagmili se za novine jer svi znaju ingleški.
Ta novina je reklamna, trgovačka, nika vrst vodiča kroz
Las Vegas. J e m a u njoj plan grada, uputi za kockare, repe­
rtoar šou-programi, slik lipotic i njijovi telefonski brojevi, i
kad zaželiš, u svako doba dana i noći, doć ćedu ti u sobu.
Grupni seks jema popust. J e m a i slik mladići koje žene
moredu pozvat.
Ta kockarska i kurbanjska posla me više ne zanimadu,
ali san u n u t r a naša cjenike otelski usluga i to u svitu
poznati oteli. Ko gleda televiziju oli amerikanske filmove,
ti je sigurno čuja za otele SAHARA, ALDIN, TROPICANA,
MAXIM, TREE HOUSE, DESERT INN i kako li se sve zovu.
Najskupja je SAHARA. Ajde, ča biste rekli da zapada obid
u toj čuvenoj SAHARI? Naši ugostiteji koji budu ovo čitali,
sad će lupnit: sto dolori! Malo ste se zaletili. Nije baš
tako!
Breakfast oliti doručak je 2,95 dolori, odnosno 3 dolora
manje pet centi. Lunch oli obid je isto toko (2,95), a dinner,
a to jema bit večera, 4,25 dolori.
U otel TREASURY doručak je 49 centi, obid 99 centi,
večera 1,49. Ne virujete? I meni je teško virovat, ali evo
crno na bilo.
- Da to nije greška? - pita san. - Da vi to ne računate
dolore za cente? Da to nije doručak 49 dolori, a ne 49
centi?
Ne, ne, nemojte se smijat! S obzirom na naše otelske
cjenike, pitanje je sasvim umjesno. Niki dan u Trogiru, u
jednu malu oštariju, dva moja prijateja naručili su prstace.
Donija in je na stol u jednu zdilu devetnajst prstaci. I ti
devetnajst prstaci platili su dvadeset i jednu ijadu dinari.
Dakle, svaki prstac priko po dolora. A evo van veliki
oglas na prvu stranicu "This Weeka":
DORUČAK, DVA JAJA SA SLANINON I TOST SA PAŠTETON, 59 centi.
Vas san se smanta. Ništa više ne razumin. U spliske
kafane ja plaćan šporku kafu dolor, a tamo u Las Vegasu
za po dolora moga bi se nabubat, izist dva jaja, slaninu,
tost...
A da ovo nisu koje falše novine, da me nisu zajebali! Ni­
su. Jer evo ulaznice za šou-programe su dosta skupe. Od
5 do
25
dolori.
Da ta oteljerska slika bude kompletnija, navest ću i to
da mi prijatej piše kako je spava u New Yorku u slavnoj
Waldorf Astoriji i platija sobu 67 dolori, dok je po moteli­
ma, sa televizorom i frižiderom u sobu, plaća posteju 10
dolori.
Ako je tako kako ovi nesrikniji lasvegaski "This Week"
piše, onda bi ja sa mojin penšjunaton moga komodno živit po otelima Las Vegasa, a u nas bi moga jist fažol i manistru po seoskin oštarijan i spavat u đački dom.
J e m a bit da mi gradimo otele za bogate Amerikance, a
Amerikanci gradidu otele za svoju sirotinju! Ništa ne razu­
min. Volija bi da se nađe koji naš oteljer oli čovik od svita
koji će n a n ove stvari razjasnit.
Evo, već je podne. Zanija san se i nisan ni gleda u leroj.
Sad mi je kasno izlazit. Vrag odnija i Las Vegas, radi njega
propalo me jutro! A jesan li ka čovik moga šetat? Bura je
sforcala.
Janjac je davno u škrovadu i sad će me zvat na obid.
I onda ću počinit, čitat, ubit malo oko, a kad se dignen,
već će bit mrak. I bit ću lin obučivat se i redit. I b u r a neće
past.
Neću cili dan ni izać. Jema bit da san ostarija. Pri
san sa
40
fibre po kiši letija vanka. Ko me moga
fermat? A evo, sad stojin doma ka stara kukviža i ćorin uz
libar oli uz makinju. Sa nikoliko stran su mi istovremeno
uputili ponude za Sjevernu i J u ž n u Ameriku. Šaju me i u
Njemačku i sve mi plaćaju.
I misto da ka čovik putujen po velikome svitu, guštan,
godin i širin svoje horizonte, kad se zaželin maknit, ja
se gren skitat po otocima i tiskan se po oštarijan, pijen
gemište sa soldatima i jedino me interesira oće li konobar
Bepo ubit koji kil ribe pod osti.
Koje su to kolosalne, mondijalne preokupacije!
Interes mi se sve više suzuje. Ne gren u kino, ne gren u
teatar, televizor danima već nisan otvorija. Njanci "Ajduka"
više ne gledan.
Je li se to isto događa i drugima judima kad pojdu u
penšjun?
BALUN BEZ ŠUŠTA I GUŠTA
ČETVRTAK, 14. vejače
Danas mi je rođendan. Ulizan u pedeset i osmu godinu.
S obziron na kratki vik života novinara, dobro san, bogami,
i uvatija! Ko bi reka da je posli probni piloti najkraći vik
novinara?! Malo ji od ovega zanata uvatidu ove godine. Da
san se drža prosjeka, davno san mora bit na Tršćenicu.
Na dane mi se čini da san još momak, a na dane da mi je­
ma trista miljardi godin i da živen od postanka svita.
Niki dan san u stare novine, s početka ovega stoljeća,
naša vist kako je ferata kod Klisa satrala starca od šez­
deset godin. I jopet jednu drugu vist, da se u gradskoj luci
utopija starac od pedeset i osan godin.
Čučnjevi i regule
Onda se kraće živilo, a sad kad je prosjek života priko
sedandeset, pedesetogodišnjaci vodidu još jubav, igradu
tenis i obučiju trenerke i trčedu oko Marjana. Nije mi ji
drago vidit. Jema bit da san ja staromodan i mislin da to
nije baš dostojno čovika đenaštikavat, trkat, činit čučnjeve
i uvik stat na regulu, živit higijenski, ne zapalit, ne popit
po litre, samo za produžit koju godinu. Jebi ti život koji se
sastoji samo od trke, đenaštike, čučnjevi i regule!
Ne bi čučnija da znan da će mi svaki čučanj darovat
jedan dan.
I ti moji rođendani prolazidu nezapaženo. Nikor mi ne
čestita, nikor mi feštu ne čini. Jedino ča me žena ujutru
dojde pojubit u posteju.
Jutros ni to, nego me iz svoje sobe zove:
- Dojdi da ti čestitan!
- Ne zajebaji, mala, najranije, nisan od voje, ne priman
čestitke.
Okad nan se standard diga, u modu su ti rođendani.
Dici koja još nisu ni prohodala činidu se rođendanske
fešte i stavjadu in na stol torte s jednon oli dvi sviće. I pasima su počeli rođendane slavit.
A meni nikad ništa. Evo, sad san se sitija lipoga prigo­
dnoga poklona i vičen ženi:
- Mogla si mi platit jednu pismu priko Radijo-Splita.
- Mogu ako oćeš!
- Kakva si, još bi mi i to učinila!
Prvu rođendansku feštu priredila mi pokojna mater, i
to tek kad san počeja radit i pineze nosit u kuću. Dotad
nikad se nije ni spomenija moj rođendan. Dotad stimava
se samo očev rođendan, ali kad je ferma radit i od njega
više nije bilo koristi, fermali su i njegovi rođendani. Tvrda,
surova je ta životna logika, mižerje. I nikako je se ne mogu
otrest i postavjat sebi veće, rafiniranije zahtjeve.
Sad mi je standard visok, pogotovo s obziron na moje
prohtjeve koji su ostali na sitnin juskin potriban i guštima.
Osta san u suštini ribarsko dite koje misli da jema sve na
svitu, kad more jist, pit i pušit koliko ga je voja. Gospode,
je li moguće da je filozofija života ribara Šanta identična
mojoj? Jedino ča san pročita koji libar, a on ne zna štit.
Moga san, recimo, kupit auto, čak i mercedes. Pa šta
onda? Mora bi naučit cestovne znakove, šoferska pravila,
karat se sa saobraćajnon milicjon, tražit parkirališta, puvat u mijur i, ne daj bože, satrat koga, najskoli koje dite.
Padalo me na pamet kako bi bilo lipo zgradit vikendicu
u koju lipu zelenu uvalu. I šta onda? Mora bi svaki vikend
odit uvik na isto misto, kupovat štruce kruva, vuć puste
borše, gamele, vitrit kuću, pituravat ponistre, sadit cviće.
Jedanput u životu san stavija prsten, odnosno veru,
na prst i nisan moga zaspat, smetala me ka da me prst u
moršu, i zaspat nisan moga dok je nisan skinija. I nikad
je više nisan stavija.
Jedanput u životu, i to davno u mladosti, kupija san i
ručni sat, tri san se dana mučija, a nisan se moga obiknit.
Leroj me smeta. Uvatija san sam sebe kako bez potribe
gledan koja je ura, a onda mi se činilo da mi jušto na žili
kuca, da mi broji otkucaje.
Kad oću znat koja je ura, na telefon zavrtin 95 i javi mi
točno vrime.
Ni portafoj nikad u životu nisan jema, i pineze držin
po žepiman, i nikad ne znan koliko jeman pinez u žep, u
škafetin oli na banku.
Bezvezni putnik
Jedini poklon koji za rođendan radosno priman poklo­
nilo mi je nebo. Ne pada kiša, vitar ne puše, dan je vedar,
pun s u n c a i svitlosti. Gren vanka, kupit ću novine, sest u
"Belvija", popit ću kafu, moga bi danas i koji konjak opalit
i onda ću prošetat do mula. Privuče li me koji brod, moga
bi se lako i ukrcat. Reka san ženi:
- Ne dojden li do dva bota, ne čekaj me s obidon, partija
san.
- A di ćeš?
- Ne znan. Di me brod odvede.
- Nemoj daleko. I telefoniraj di si.
- Ne boj se!
- Ništa neš nosit?
- Ništa.
- Vazmi bar pidžamu.
- Ča će mi kad još ne znan oću li poć oli neću.
- Ajme ča si težak!
Nidir nisan iša. Nikako me nije kunferija svit na njanci
jedan vapor. Sve niki bezvezni putnici. I nijedan kapetan,
makinjišta, noštromo nije me zazva da gren s njima. Spiza
mi s ni jednega broda nije zavonjala.
Sveta pauza
Prošeta san do teatra vidit kako napreduju završni ra­
dovi, i u s p u t povirit je li in proradija bufet. Reka san jin:
U bufet mogu svratit, ali na prestavu teško. Jer sad su u
modu dugi komadi, a ja niman pacjence po dvi-tri ure na
katrigu sidit. Smanjuju se i ukidaju pauze pa ne moš ni
zapalit, ni popišat se. A najlipši dil teatarskog čina je uvik
pauza.
Nikad u teatar nisan doživija slabu pauzu. Nikad me
pauza nije razočarala. I kad bi na prestavu zaspa, u pauzi
bi živnija.
U pauzi pušiš, ćakulaš, izminjuješ impresije, svratiš na
šank, gledaš ko je doša, vidiš ko je ostarija. Pauza je sveta
stvar, pauza zlata vridi i uvik bi odija u teatar kad bi po
ure traja čin, a onda po ure pauze. A kad te po dvi-tri ure
zalipi za katrigu, onda je to štrapac, tortura; nervožitad ti
skače, urlat bi počeja.
Usput san svratija i u samoposlugu "Dalme" di je gori na
pod otvoren novi odjel ženske konfekcije. Butik. Navalile
Splićanke. Popizdile. Jutros je otvoren, a do deset uri već
su ga opustošile, po robe su već pokupovale. Telefonski
se javja da se šaje nova roba. Kuridu bunde, džemperi, ko­
stimi, košuje, unikati, duplikati. Od žen koji tot provaju i
šetaju isprid zrcali, čujen da je ti odjel boji od svi spliski
butiki.
PONEDIJAK, 18. vejače
Tri dana nisan taka dnevnik. Ni jednu rigu napisa ni­
­an. Ništa ne mislin, živen ka tukac. Jedino šta učinin
đir po gradu, a pri tome ništa zanimljivo ne zapažan. Ne
vidin. Čitan tek tako da čitan, a da do po ure ne znan šta
san prostija.
Ne mogu njanci gledat televiziju. Ako je otvorin, posli
pet minuti je u d u n e n .
U jednu rič: kreden bogu dane.
Jučer, baš kad san sebe prisilija sest za makinju i jušto
da ću počet pisat, prikine me telefon. Zove me Zebec. Mi­
slija san da se javja iz Hamburga, a on u Split doša gledat
"Ajduka".
I da neću, moran izać i pozdravit se sa čovikon. Moli me
da gren s njin na utakmicu. Ne viruje da san se ostavlja
baluna. Uopće me ne interesira jer ti balun nima za me više
ni šušta ni gušta. Pogotovo su mi prijatejske utakmice bes­
mislene. Davno je prošlo vrime kad se puplika pozivjala
na nogometne zabave.
Gleda san niki dan 10 minuti na televiziju utakmicu
Italija-Rumunjska i udunija televizor i iša čitat novine.
Ipak, Zebec me uspija nagovorit. Išli smo u r u vrimena pri
utakmice da mu pokažen naš stadion, našu lipoticu. Nije
od veliki besid, rič nije progovorija, samo je gleda i muča,
ali vidin da ga je impresionirala. Osjetija san: kad je raz­
gleda dvorane, sale, kafane, šankove, restorane, pripa se
"Ajduka". Reka mi je:
- Tučete li "Hamburga", bit ćete prvaci Evrope!
- Daj bože! - odgovorija san.
Gleda je utakmicu i riči nije progovorija. Pitan ga na
poluvrime:
- Jemate li vi u Hamburg ovaki stadion?
- Nemamo, ali imamo momčad.
Vodili smo jedan i nula, i pitan ga šta misli o "Ajduku".
- Ne razumijem - reka je - je li to oni ovako igraju jer
sam ja ovdje pa me zajebavaju, ili ne znaju ništa?
Cilo drugo poluvrime nije usta otvorija. Uspili smo ga
privarit i uspavat. Ništa nije vidija. Osin stadiona. I kad
nan dojde gostovat "Hamburg", ja mislin da bi svakako
igrače pri utakmice tribalo odvest na razgledavanje našega
stadiona. Nima tega koji se neće pripast i promislit: "Ovaki
stadion more jemat samo velika momčad".
Mogu reć i to da mi ti Nijemci nisu dragi. Eto ti slavni
"Bayern" doletija je sa dva mala reoplana u r u vrimena pri
početka utakmice. Njanci jednu marku nisu u Split potrošili. Bar da su marendali, koktu popili. Ništa. I čin je
svršila utakmica, omar su poletili. I doma večerali.
Najboje s njima nimat nikakva posla!
UTORAK, 19. vejače
Dobija san jedno smišno pismo kontra privilegij. I to,
zamislite, kontra privilegij radni judi koji radidu u "Čisto­
ći". Razumin da feratjeri jemadu godišnje mukte koje putovanje, da jatovci mogu botu na godinu za male pineze
učinit đir oko svita, da novinari mukte uzimjedu novine, da
kuvari priko dana izidu koju porciju; ali koju to privilegiju
more jemat radnik "Čistoće"? Jema, jema, i to koju!
"Po zanimanju san brico" - piše mi dotični čitalac - "i
radin u jednu brijašnicu kod kina "Tesla" pa često svratin
u javni kondut na Pisturi. Tako je bilo i pri dva dana, i ka­
ko je bilo vrime od marende, sve su kabine bile zauzete pa
čekan da ko izajde.
I izlazi mlaji čovik i, dok pere ruke, govori ženi koja tot
poslužuje: - Daj libar da se upišen!
Donese mu ona niki spisak i on lipo piše ime i bezime.
- Šta je ovo, zašto ne plaća? - pitan ženu.
- Mi smo donili taki pravilnik!
- Kakvi pravilnik?
- Ko radi u "Čistoću", ne plaća.
- Pa zašto se onda upisuje? Šta će van evidencija sra­
nja?
- Kako ne razumite? "Svaka kabina jema numerator.
I svaki prvi nosin spisak u upravu da se ovjeri, i za svaki
potpis položin manje inkasa. A kako jema i nepismeni
korisnika ti besplatni usluga, oni misto potpisa učinidu
križ."
Na javnim kondutima ne more bit pronevjere ni lupeščine!
A judi iz "Čistoće" sa duplin gušton koristidu tu svoju
malu privilegiju za veliku potribu.
Neka ji, neka guštadu! I kad uvatidu proliv, onda bidni
svoju privilegiju moredu koristit i deset puti na dan. I sva­
ku po ure.
I svakome čoviku je jopet drago da je i on bar u ničemu
privilegiran nad ostalima.
Sad san se sitija jednoga poznatoga, već pokojnoga spli­
tskoga likara koji je mrzija putovanja, najskoli u inostranstvo, samo radi zahoda. Čin otputuješ, priča bi mi, omar
ti se poremeti stolica. I nikad ne znaš kad će te i di će te
uvatit. I kad ćutiš da bi to sad brzo moglo bit, počmeš se
vrtit oko konduta. I čin si blizu, neće, retira se; odalečiš
se -jopet sinjal.
I ulizeš, natižeš se - zaludu!
Jidan izajdeš, platiš i greš tražit novi zahod jer te se u
ovi, ako te sad uvati, sram vratit. Tražiš sad novi zahod i
počmeš ga čuvat. Znalo bi mi se, priča bi, dogodit da po tri
zahoda prominin, tri puta platin i sve zaludu. I dogodi se
da te svaki put uvati kad ti zahod nije pri ruci. I onda trči,
traži, moli po bufetima i butigan da te pustidu.
SRIDA, 20. vejače
J e m a evo već priko misec dan da mi se žena tuži da
njoj ništo je, da je bolesna i da osjeća da to mora bit ništo
ozbiljno. Šajen je da gre na pregled. Neće! Ni čut! Čin jon
spomenen pregled oli bolnicu, omar se počne trest i konvulši je vatadu. I misec dan se već s menon kara, ka da
san ja kriv ča se ona ne liči. Jer, ka mene nije briga! Lipo
jon govorin: "Ženo božja, ne mogu te ja ličit, nisan ja likar,
u likara moraš poć."
Omar se trese, ka da je tarcanu uvatila. Sve jon ispada
iz ruk, obid ne more kuvat. I sad zamislite slučaja: baš
jučer, dok san pisa ove retke o likaru i problemima vecea,
upade mi u sobu:
- A ča ti ne bi zamolija kojega prijateja likara da me do­
ma dojde vižitat?
Dobro se sitila. Tako je bilo i u stara vrimena, kad je
svaka kuća, pa i ona najmižerjastija, jemala svoga kuć­
nog likara koji je zna zdravstvenu situaciju svakoga čla­
na famije. Unaprid bi ti prognoštika bolest od koje ćeš
partit.
Dida ti je umra od bulsa, otac ti je bulsav, ne moš ni ti
uteć. I zna je koje je dite i kad pribolilo tifus, škarlatinu,
ferše.
Zva san dakle prijateja likara i obeća je doć po podne
između 5 i 6 uri.
Ali već od 3 bota ne da mi poć u zahod. Pripremila ga
je za likara. Obisila mu je novi šugaman od špunje i drugi,
tanki, još neduperani. Otvorila mu je novi francuski sapun
od garifuli.
Ovako bi mi i pokojna mater čekala likara, samo ča
onda nije bilo banja nego bi mu pripremila kajin i brokvu
od porculana.
I čin je likar doša, omar san ga dočeka.
- Daj, molin te, svrši to ča pri!
- A šta ti je priša?
- Moran poć u kondut.
- Ajde, ko ti brani!
- Ona mi ne da!
Počeja se i on smijat i, zamislite, sitija se isti stvari ka
i ja i pita:
- A di van je kajin i brokva?
Dok ju je vižitava, viče mi iz sobe:
- Nimaš ti sriće, neš ostat udovac!
Dok se ona obučivala a likar u banj pra ruke, na uvo
san mu pošapja: - Strogo jon zabrani spolni odnošaj. Reci
da jon to njanci na pamet nije palo!
- U redu, ne boj se!
U očekivanju pošćera
Pripali su me niki penšjunati da na prvi penšjun triba
čekat po 7 - 8 miseci. Jo laživci!
Evo, tek san u penšjun 3 miseca, a malopri su me
zvali iz Socijalnoga i pitaju di će mi šavat pineze. To dakle
oće reć da je sve već uređeno, gotovo, i penšjun mi je već
stiga. Bez mene pitat, žena in je rekla da mi šaju na žiroračun.
Najidija san se. Poludija. Neću! Neću na žiro-račun.
- Ali to ti je najbolje, najpraktičnije! - govori mi žena.
- Neka je, ali neću! Neću na žiro-račun!
- Onda kako oćeš?
- Oću da mi pošćer lipo, ka pravome poštenome penšjunatu, pineze nosi na kuću.
- A pošćer dojde, a mi nismo doma?
- Ne boj se ti za to; oko prvoga ja ću stat doma i čekat
pošćera.
- Uvik, uvik, svaki prvi od miseca?
- Uvik!
- A on ne dojde, a tebe štufa?
- Neće me štufat.
- A toka te dikod otputovat?
- Ja san u penšjunu, nidir ja ne moran putovat ako ne­
ću. Nikor mene više ne more na ništa prisilit.
- A nije ti sto puti boje na žiro-račun i skinit svaku
brigu?
- E, ali ja baš oću jemat brigu! Oću čekat, jidit se, di
je više ti pošćer, nogu dabogda slomija! I oću ga dočekat,
vidit sa boršon na vrata, i oću sa tintanon olovkon potpisat
primitak i gledat ga kako pjuje u prste i broji snope pinez.
I onda ću mu guštat dat svaki put manču. Ovo tebi, kume,
za napit se!
A da gre priko žiro-računa, onda ja ne bi jema gušt od
penšjuna, parilo bi mi se da je to nikako u tajno, kurbanjski. I onda kad gre priko banke, moredu mi se pinezi izmišat, pa ne znan ča je od penšjuna a ča od faturete. I onda
bi mi se parilo da san radija, a ja oću pensiju posebno,
čistu, isto ka da mi je pala s neba. Već sama ta činjenica
da ja gren na banku, da stojin isprid šaltera, da ispunjan
ček oli formular, pokvarila bi mi svu radost. Drugo je to
kad greš po pineze, a drugo kad ti pineze nosidu doma,
na stol.
A onda, kako ću priko žiro-računa dat poščeru manču?!
Cili život ti dolazidu doma judi sa kartan dizat pineze.
Za fit, za televiziju, za letriku, za čistoću, za vodu, i uvik
se uspreneš kad ti zazvoni na vrata. A sad je evo prvi
put došlo vrime da ti ne dolazidu samo pitat nego i nosit
pineze.
I lipo ću se dogovorit s pošćerom da, kad mi god nosi
pineze, neka kucne 3 puta lapišon o vrata. Veselo, povje­
rljivo: kuc, kuc, kuc!
I kad san jon sve tako lipo razložija i objasnija, posla
san je na Socijalno neka javi da oću penšjun samo priko
pošćera. Doma! Na ruke!
I sad samo drćen da mi se ne dogodi ta pegula da pošćer
dojde pri prvoga, a mene ne bude doma. Omar ga sad gren
nać, da se sve lipo dogovorimo.
ZA KIL RIBE NA PACIFIK!
Kraj vejače.
Sve su riđi datumi moga dnevnika i sve su veći između
nji razmaci. Više se i ne spominjen kad san zanje rige
napisa. Nisan ja kriv nego ova kurbanjska vejača koja se
bliži kraju a da cili misec na nebo njanci jedan oblak nisi
moga vidit.
U cilome mome viku ovaku vejaču jemali smo samo
onda kad je pri dvajst godin bila totalna pomrčina sunca
nazvana spektaklom stoljeća.
Svako jutro odlučin sest za makinju, ali kad rastvorin
ponistru i udre me sunce, onda promislim: "Grijota je stat
u kuću po ovakome vrimenu. Boje šetat. A pisat ću kad se
naoblači, kad u d r u juga i kiše." Ali nad Spliton se usidrila
nika žestoka anticiklona, sminjuju se dani jedan lipši od
drugoga, pa šetan, vijađan, guštan, rekreiran se i kupin
forcu za rad kad krenu gruba vrimena.
Čovik od svita
Niki dan, ne znan više tačno kad je to bilo, ali prošlo
je sigurno nedija dan, jema san jedan neobičan i poučan
susret. Šeta san po Pjaci sa dvojicon prijateji i zanili smo
se u žestokoj debati o balunu i "Ajduku" kad mimo nas
projde jedan čovik, roba ovako četrdesetak godin, dobro
obučen. Projde, okrene se, diskretno me odizad takne i pa­
rdonira samo za trenutak. Kako je to elegantno izveja, ka­
ko me uljudno pardonira, omar san vidija da jeman posla
sa čovikon od svita.
- Kolega Miljenko, kako si, kako zdravlje? Drago mi je
šta te vidin.
Ča ću mu reć:
- A, eto, nije loše, a kako si ti, kolega?
- Naravski, sećaš me se?
- A kako te se ne bi sića!
Fin čovik, ne muči me da pogađan ko je, nego brzo
upada:
- Ja uvek na beogradskoj televiziji. Otkad te, burazeru,
nema u Beogradu!
- A, eto, niman vrimena, ali doću, skoknut ću.
- Pa da se javiš, bre!
- Oću, kako neću!
- Imaš moj telefon?
- Ma ne triba, lako ću te ja nać.
A sve se mislin: ma koji je ovo čovik, za Majku Božju?
Di san ga upozna? Znan ja sa beogradske televizije Miću
Orlovića, ali ovo nije Mića. Znan i Dunju Lango, ali ovo nije
žensko, ovi je muško. Znan onda Nikitu, ali nije ni Nikita,
ovi je lipši. A koji je onda ovo? Plete se riga - banda, jema
široko lice, ekransko, fotogenično. A da nije ovo Svetolik
Mitić? Nije, nije, Mitić je mršav, a ovi je basji i bucmast.
Nije ni Čkalja. Ne smiš ti televizijsko, ekransko lice grezo
pitat: "A koji si ti?" Ekranska lica nisu obična lica ka vi
i ja, nego su osjetljivi, i ako ji ne pripoznaš, obisidu nos,
uvrididu se...
Sićan se pri godin kad san sa Borison Dvornikon bija
na beogradsku televiziju, pa smo se pozdravjali i jubili
sa ekranskim licima a ja nikoga ne poznajen, ali isto se
pozdravjan i jubin. A kako Boris zna da ja ne pantin lica,
svjesno, namjerno, bacija me u velika govna. Izašli smo
iz televizije s jednon lipuškaston ženskon koju san, nara­
vski, pojubija ka i on. Seli smo u jedan lokal, popili po
dva-tri bibita, lipo se razgovarali, smijali, i onda me on u
botu pita:
- Striče, evo da ne znaš koja je ovo?
- Ne pizdi, mali!
- Evo da ne znaš!
- Ja ne znan, e! A znan je boje od tebe!
- Evo sto ijad, platit ću ti najboji obid, kaži kako se
zove.
- Ma nećeš ti mene skuvat!
- Ajde, reci, pogodi u tri puta!
Navalila i ona:
- Ajde recite!
Boris jon ništo šapje na uvo.
Nadovezala me se i ona.
- Ma kako te ne bi zna, ti si Milena Dravić.
Pa je od smija ispod stola. Ona je pocrvenila.
- Jesan li ti pošapja da će reć Milena Dravić. Njemu je
svaka ženska Milena Dravić - bruka me i nastavja: - Aj­
de, striče, kad ne znaš kako se zove, pogodi ča radi: je li
glumica, pivačica, balerina, špikerka?
Kiselo se smijala, ali duboko se uvridila i cila jon je
krv udrila u glavu. Zaludu san se ja pokuša izvuć slakin
besidan. Govorija san jon: - Jebe se mene koja si, glavno
da si lipa i da si mi draga. - Ali isto smirit i utišit je nisan
moga. I otad san se zakleja da nikad više neću ekransko
lice pitat za ime i posal.
I zato ovega moga kolegu sa beogradske televizije koji
me zaustavja na Pjacu ništa ne pitan.
Ni kako se zove, ni ča radi. Sam mi priča.
Doveja je dite u bolnicu u Dječje Selo. J e m a je niki
maler s tonobilon i da ga je na servis. Odseja je u otel
"Marjan" i morat će ostat dva dana više nego je predvidija.
Boji se da će mu falit šoldi. Javija je svojima na televiziju i
poslat će omar šolde, ali dobro da me je trevija. Neugodno
mu je pitat, ali, eto, naša se u neobranom grožđu.
- Ma kolega, zaboga, svakome se to more dogodit. Nego
ja ne znan koliko jeman pinez u žep.
Vadin sve ča jeman, kupin i munitu - svega šezdesetak
ijad.
- Evo ti, kume, pedeset ijad, a ovo munite neka ostane
meni za večeras.
Gren ča jer me malo i sram ča nisan jema više, a on va­
di portafoj i uz plik crveni desetijadarki utira i moje bankanote. I kad san se udaljija viče:
- Kako ću ti, kolega, vratit?
- Poslat ćeš mi lako.
Sutra će on primit pineze od televizije, a kako ja jeman
sutra u jedanajst uri sastanak u otel "Marjan", on će točno
u jedanajst čekat u kafanu.
Oni čas kad san da pineze, kako ji je vazeja, kako ji je
stavija u takujin, zna san da me je privarija, da je izmislija
i televiziju i bolesno dite i kvar na autu.
Pogleda san ga u oči i vidija kako mu se oči lupeški
smiju.
- Onda, kolega, u jedanaest?
- Ne brini, bit ću tamo.
Vraćan se prijatejima i pitaju me koji mi je ono.
- J e d a n privarant.
- Zašto si mu onda da pineze?
- A tako, jer san mona.
Sutra u jedanajst pitan na recepciju otela "Marjan" za
kolegu iz beogradske televizije.
Nikoga sa televizije nima ove dane u otelu. Pari mi
se vidit sa koliko će gušta i veselja ove retke čitat moj
stari drug Jug Grizelj. Pri par godin zva me iz Beograda
telefonski i pita me znan li tega i tega.
- Ne znan. Odakle bi ga zna?
- A on tebe dobro poznaje.
- More bit.
- Ma znaš ga dobro, on ti je u upravi "Hajduka".
- Znan jude iz uprave, ti tvoj sigurno nije. A šta ti
triba?
I priča mi šta mu se dogodilo. Ti čovik iz uprave
"Ajduka" doša mu je ravno u redakciju i priča mu da mu
se dogodija taki slučaj da je osta bez pinez. Omar će mu iz
Splita brzojavno poslat.
I J u g je da, di neće dat čoviku iz uprave "Ajduka". Sva
srića da nije baš puno tražija.
- I di je baš mene naša? - pita se Jug.
- A bit će da te čita - smijen se ja.
- Pa šta da me čita?
- Pametan čovik, skroz te proštija! Kako pišeš, vidija je
da si naivna mona.
Sad čekam da me J u g nazove i uzvrati iston miron.
I kako ovi lupeži, privaranti, hohštapleri znaju točno
firme koje sva vrata otvaraju: TELEVIZIJA! UPRAVA HAJ­
DUKA!
A ja san se smija i ruga Jugu kako je pa na tu baketinu.
I ne čudin se ja jugu, nego kako san ja moga ka ludaš naletit!
A virujte: ovi moj je jema pravu ekransku glavu. Šćeta
ča ne radi na televiziju. Da ga vazmu, ne bi falili.
Brodi i oteli
Asti boga, ča je lipo poć na vikend! Mora da je bija puno
pametan oni koji je vikend izmislija.
Petak u bot i po pravac Lastovo. Ovo mi je prvi put
nakon više od godine dan da gren na ribe. Volin tunju,
ona mi je bila jedini moj hobi, ali san i njega zapustija. S
menon gre i jedan mladi kolega, žestoki ribolovac, i nosi
p u n u kantu črvi. Nije se vapor ni uputija a ja već ležin u
kabinu. I ležeć ka Rimjanin izija san fetu crnoga kruva,
10 deki pršuta, popija 2 prsta rizlinga pa zapalija,
čita i zaspa. Interesantno da najslaje zaspen baš na bro­
du. Doma mi svaki, i najsitniji šum smeta. Je li mi žena
u kužini pere pijate, ja u sobu ne mogu spavat. Postajen
nervožast. A na brodu trese, drma, klapa, zvoni, bati, a ja
spavan ka anđel.
Probudija san se posli Veleluke; na cilome brodu ostalo
samo 5 - 6 putnika, a pašta šuta čeka me na stolu. Ni­
kako ne razumin zašto su sve ugostiteljske usluge na bro­
dovima puno boje nego u otelima. Sve je puno boje i sve je
puno cinije nego po otelima. I to san se opazija: dobroga
brodskoga kuvara baci u otel i ništa više ne zna, sve je za­
boravlja i kuva spirine. Vrati ga na brod opet propiva.
Pravi dobri kuvari uvik su jemali veće plaće nego direturi. Danas se tužidu da su in plaće malešne i radidu bez
veselja, priko voje, ka da su na robiju. Smišni su mi otelski
kolektivi koji plaču kako nimadu koga, a nimadu ga jer ga
ne moredu platit koliko triba, a ne moredu ga platit jer je
taki pravilnik. Uložidu miljarde u otele, a ključnoga čovika
ne moredu platit. Ka da kolektivu ko brani prominit pra­
vilnik! Jer jema kogi koji miritadu i dva miljuna na misec,
a jema ji kojima ne bi da niti iskrižat kapulu.
Cilu noć moj mladi drug preda i svaku po ure pali letriku i gleda na leroj da ne bismo zakasnili. U 5 uri me
diže. Di ću u ovu u r u na ribe odit? J o š je noć. I zima je na
moru. Još jema friškoga burina. I motorin je vas mokar.
I nije ovo lito, da triba bit na poštu u svitanje, sad, u ovo
doba, riba ne ji pri 10 uri, ali ne viruje on meni i tira me
da gremo. Dvi ure triba nan do pošte vozit.
Ča je ovo došlo da za uvatit kil ribe triba se do Lastova
6 uri vozit, a onda iz Lastova još dvi ure vanka? Enti
boga i ribi, još će mi tribat za njon na Pacifik izlazit.
Ka i uvik, motor ne pali. Drug mi se slomija vrtit manicu. I klanjce je izdera. Neće da pali bez spreja. I motori
su se pogospodili, sprejon ji treba prašit da se uputidu.
Napokon je krenija. Uputili smo se. On stoji za timunon,
a ja san se skupija na provu, pušin i kašjen. Nabija san
se robetinon, gvante san stavija, vunenu kapu nataka, a
jopet mi je zima, drćen, tresen se, vas san pomodrija.
Je li meni ovo triba, jesan li moga lipo u teplo ka čovik
ležat i guštat?
More sve liči
Dvi ure vozimo, a onda tražimo brak i vrtimo se oko niki
sik koje podmuklo viridu iz mora, a vali oko nji hučidu i
pinidu. Sunce je visoko skočilo a mi tek bacijemo sidra i
počinjemo lovit. Ništa. Ka u kajin.
- Zakasnili smo - govori moj drug - riba više ne ji.
- Nije nego smo uranili. Još ni počela grist.
Pripomišćamo se na drugi brak. Zbonacalo je i steplilo.
Svučijen najpri kapot. Pa jedan džemper. Pa drugi. Potegne
prvi fratar pa drugi. Pa izasebice 3 kantara.
Gospe moja, ča je lipo! Ko ovo more platit? Rastvaran
košuju, otkrijen prsi, gledan galebe, pivan, lovin, peren
ruke, kvasin obraz, kosu, vrat, priporodija san se, pomladija, pomamija, izličija se, pari mi da mi je dvajst godin.
Godinu dan nisan izlazija na more, godinu dan san izgubija po soban i kafanan, tumija, organizam ruvinava. Ni­
ma dekota do mora. More sve liči.
Drug mi vuče komarču, ja pica pa in za redon 2 ka­
ntara, svaki od 3 kvarta, ako ne i kil.
Donili smo sobon marendu ali nimamo vrimena jist.
Oko 2 bota počimje tramuntana. Gingolajemo se. I vitar
tunje mrsi. Amo doma! Vrime je.
Neće. Još po ure.
Vitar šforcaje. Brzo kupimo tunje, dižemo sidra. Ne
upali li motor, gotovi smo, bacit će nas na sike. Veslat
ćemo, govori on. Bogati, a ne bi volija poginut nego uvatit
vesla u ruke!
Upalija je otprve.
Restu vali. Zabililo more. Polije priko broda. Posrćemo,
teturamo s vala na val, ka pijani. Jedan ga dočeka i digne,
drugi uvati i spušta. Kako sunce tinja i slabi, more se žešći
i krešije. Obuka san džempere, kapot, kapu, gvante i utira
se šoto prove. Nasrću vali i svaki me tuče po bubrezima.
Ajme, majko, cilo će mi se intrame odlipit. Ležin skupjen
ispod prove i vidin samo komad neba, timun i na timunu
ruku moga druga. Svaki čas je diže i puše u prste. Kad val
digne provu, nestane neba i samo vidin uspinjeno more.
Vičen drugu:
- Veži se da te ne odnese!
Ne čuje. Ćutin ispod sebe sve mokro. Asti Gospu, ča je
ovo sad? Nismo sekali brod, ispod pajoli sve je puno vode.
I sad se s obe bande priko rebar penje i izlije.
Naglo se uspravin, opalin glavon. Ajme, okrvavija san
se. Nisan, samo je žgorac na ćupiću skočija. Gledan poda
se: sve mokro. I kapot mi je mokar. I džemper. I moja šoto. I
mudante. Izvučijen se vanka a čeka me vitar i more. Prska
po meni, zalije me. Koji štrapac, koji patimenat! Popizdija
san, dolazi mi da se svučen, da skočin.
Nikad doć. Dvi i po ure traju ove muke i patnje. Ča ne
bi da da mi se bilo ti tren stvorit u kafanu! Sidit u "Belvija"
i pit kafu. Di me vrag usrid zime na ribe nosi, je li to za
me?
Gladan, mokar, modar, smrznut, dovatija san se teple
kužine i lipe spize i lega uz pećicu na kauč, more bit i zakunja 10 minuti, a eto ti moj drug.
- Di si dosad?
- Sprema san brod, namistija feral, prominija retinu.
- Zašto, ča će ti to?
- Pa je vitar, noćas će bit bonaca i poć ćemo pod osti.
Tija san ga nožen izbužat. Skroz lud čovik.
Uvečer, oko 9 i po, zoven telefonski ženu. Zvoni, ni­
kor se ne javja. Ča je sad? Pa ovako čvrsto spava. A znan,
tankoga je sna.
Zoven u 10 - ništa. A da nije umrla? U ovu u r u ona
je uvik doma. A di more bit?
Jedino da nismo platili telefon pa nas je pošta iskjučila.
Drug mi je iša svitlit. Čuja san oko 2 bota motor kad
se vraća, i domalo evo ga, libi se u sobu.
A u pet me tura:
- Oćemo li?
- A di?
- Bome na ribe!
Ne bi da znan da ću kita uvatit. Sad mi se triba barenko
osan dan rekuperavat. Izaša je i domalo čujen motor kako
klapa i udaljava se.
A pošćera nisan dočeka
Ujutro najranije zoven ženu. Čujen zvoni jon telefon.
Probudila se.
- A di si ti?
- Kako di san, doma, di ću bit?
- A di te vrag nosija sinoć? Ča si se proskitala?
- Bila san vanka, slavila san.
- A ča si slavila?
- Tvoj prvi penšjun.
- Oli je pošćer donija pineze?
- J u č e r prid podne.
Ajme, ajme! Puste godine sanjan ti najsritniji trenutak
u životu: pošćera na vrata, kako mi iz boršete pineze vadi,
u prste pjuje i broji, i sad kad se to dogodilo, mene doma
nima!
Infota san se, poludija. Kako ti moga dat bez moga pot­
pisa? Kako si smila primit bez mene? I ča ti, boga ti ćaćina
i materinoga vlaškoga, jemaš slavit moj penšjun? Ja san
ga odradija, a ne ti!
A ona se smije, gušta, puca od smija.
- Zvala san ti na večeru i prijateje. Sve isto ka da si i
ti bija.
- Jesi li čoviku dala manču?
- Fala bogu, i to obilatu.
Brzo san se smirija. Glavno da je penšjun počeja kurit.
Omar san veseliji. Vrtin se po Pasaduru koji je za me jedan
od najlipji detalji balote zemaljske, razgovaran sa radnicima
na gradilištu novega otela, 11 miljardi investicija, visoka
b-kategorija, pokazuju mi di će bit teraca, saloni, kuglana,
disko klub, i ja znan da će bit tako lipo, komfortno, svi sa­
držaji, samo neće bit personala, neće bit kogi i ja ću se
morat jidit i bogavat. I nikad neću razumit: kako se u nas
lako najdu miljarde za gradit otele, a teško je nać i jedan
posto investicije za kadrove koji će vodit te otele.
Prošeta san se do Ublija, povirija u Dom armije i do
Antine oštarije, do butige i pilota, dakle obaša kompletno
misto i svud se falija koliko san ribe jučer ulovija.
Uvatija san desetak kili, ali ne mogu, nikako ne mogu
reć desetak, uvik mi uteče dvadesetak.
Iz novega bufeta u portu izlazi jedan čovik i govori mi:
- Šta o meni ne pišeš, o meni triba pisat.
- A ko si ti, ča si?
- Ja san najboji ribar na Lastovo. Jučer san ulovija ugo­
ra od osamnajst kili.
Tega ugora od osamnajst kili posla je po brodu prodat
u Split. I kad su ga na brodu izmirili, piza je jušto sedan
kili i osandeset deki.
Čudo jedno kako se na brodu smanjija!
Šetan po otoku, sunčan se, čitan, marendajen, obidvan,
zaspen, probudin se, popijen kafu, jopet šetan i tek kad se
počelo smrkavat, čujen motorin. Vraća se moj neumorni
drug.
Nosi novu lovinu. Pun veliki sić ribe.
Izdvojin šarga od kila za večeru. Pijatić prokuli i po šarga meni je dosta!
U nediju uvečer, čin je trajekt prispija, utira san se
u kabinu. I u ponedijak ujutro s kofon ribe iskrca se u
Split.
STAROST I MLADOST
UTORAK, 4. marča
Naručija san obid jušto u bot manje kvarat. Još san
vika:
- Makarune oću, razumiš li: makarune!
Bunila se:
- Makaruni te debjadu.
- Jebe me se, neka debjadu, neka u me dojde dvista ki­
li, ali makarune oću. I u bot manje kvarat, u minut točno,
da su na stolu!
A doša san doma posli dvi. Pripala se, poludila, zvala
telefonski sve prijateje, kafane, prvu pomoć, miliciju, bol­
nicu...
Dojden doma a ona plače, drće, u afane pada, kolonjon
se razabire.
- Di si dosad?
- Na Rivu, bome!
- Zašto? Ča si činija?
- Ništa, šeta san.
- A ča nisi doša kako si reka?
- J e r me bilo drago šetat, jer se nisan moga odlipit od
Rive.
Veliki dan
Protumačija san jon da je danas za grad veliki dan.
Riva je spašena. Jopet je Riva Rivon postala. Svit po Rivi
šeta, diše, gušta. Nima više šporki tonobili, prdenja motori,
gadljive raznobojne late parkirane šoto palmi.
Šetaš kako bog zapovida, ka čovik, ne tiskaš se među
tonobile, ne šporkaješ gaće o parafange. Riva široka, čista,
lipa, mami te na šetnju. Samo autobusi još prolazidu, ali
ne smetaju i neće ni oni još zadugo. Vidija san da svit šeta
Marmontovom. Nima straja da će te satrat. Kraj Prime nja­
nci više ne triba semafor, moš proć s jedne strane ulice na
drugu kad te voja, ne čekaš zeleno pa da svi ka stado ovac
grunemo jedan za drugim.
Split je bija izgubija Rivu, pritvorija je u saobraćajnicu,
parkiralište, a sad ju je jopet naša, dala se prednost čoviku
prid laton i Riva je propivala, postala je ono ča je bila: najlipša Riva na Mediteranu. A mogla bi bit i na svitu, jer
tek sad more je se uredit, osvitlit, prostrit štekate, dignit
tende, iznit cviće, lumbreline, banke, i mužike bi se moglo
dovest, koncerte činit, prestave prikazivat.
Sad triba zamislit kakva bi mogla bit litnja noć na Rivu.
"Sto koluri daje nebo, more Split, a uz more lipa mladost
udri u smij". Bili vapori okrićedu se u portu i svitlost jin se
gubi u konalu, motorini se vrtidu u noćnoj šetnji, sa gajeti
otočani nudu grozje, smokve, svud su štekati, kamarjeri
trčedu, nosidu gvančere pune bibiti, mužika svira, ližedu
se đelati, debele gospoje sididu po šentadan, vatadu bavu
s mora i mašedu se ventulan. Odrebatije ponoć, a nikor
neće da gre doma. Matere još šetadu sa dicon u karoceti.
Petak je oli subota, sutra se ne radi, sve je krcato svita i
Vlaji se nisu vratili na selo, ni oni koji jemadu vikendice
ne gredu na vikend, žaj in je bilo Rivu ostavit.
I ča je interesantno - nikor se ne buni, samo oni prdonje
motorbičiklisti koji su po Rivu činili zulume. I jedan stari
Splićanin posla me opširno pismo kontra novoga režima,
jer oni koje su noge izdale, koji bol o srca ćutidu, kako će
sad oni doć na Rivu? I ako stojidu oko Rive, kako će sad
oni odit u ambulante ili u ošpidal? Oćedu li ji u portantine
nosit?
I mene su počele noge tradivat, i ja ćutin bol o srca, ali'
ne dan se, još mogu do Rive skoknit, a kad još više izdušin, odit ću polako, držat ću se zida, pust ću do Rive. Bude
li o jute potribe, zvat ću taksi. A ne daj bože ono najgore,
ali i onda jema prva pomoć.
Svaki naš grad, pa i Split se fali kako je on grad mla­
dosti. Isto ka da je sramota priznat da je svaki grad i grad
starosti. I na to triba mislit. Eno Beč, na primjer, di se kod
starac makne pa se umori, čeka ga misto za počinit, za
sest. U glavne ulice čak su veliki pitari cvića tako učinjeni
da moš sest.
Mladosti triba otvarat radna mista, a starosti ova sideća, odmarajuća.
Mi više razbijemo glavu di će se mladost zabavit nego di
će radit. A tribalo bi zapravo mislit kako čedu se zabavit i
odmorit oni koji su se naradili.
I evo, pridlažen da se smista na Rivu udeseterostruči
kapacitet sideći misti.
Za razliku od zatvorene gospodske Pjace, Riva je uvik
bila široka, demokratična, plebejska, uvik otvorena svima
došljacima i putnicima, fureštima, i starima i mladima.
Ona triba svakome ugodit. I svako da na njoj najde svoj
sadržaj.
Dobro su govorili naši stari: "Nije ni marač magarac".
Zabilila su brda oko Splita, govoridu mi da je noćas i u
Split snig počeja padat. Srićon se nije uvatija. En ti snig i
ko ga voli! Cila vejača bila je vedra, p u n a sunca. Pada mi
na pamet kako su novine donile sliku procvitani bajami.
Cili san život radija u novine i ne spominjen se da je
ikad prošla i jedna vejača bez te slike stabal rascvitani ba­
jami. P u n a mi je pipa rascvitani bajami!
Da u vejači cvitaju bajami, to je u nas, u Dalmaciji, pra­
vilo, a ne izuzetak.
Sinoć snig i bura, a danas jopet vedar, sunčan dan.
Lipo je vidit okolo Splita bila brda, a po Rivi punoj sunca
razgolacanu mladost.
SRIDA, 5. marča
I danas je lipi dan. Nisan radno raspoložen. Trčen na
Rivu, oću šetat, oću je izguštirat.
I nervožast san. Večeras igra "Ajduk". Gledat ćemo TV
prenos.
ČETVRTAK,
6. marča
J e m a našega svita kojemu nikako nije drago da će se
preć na litnje vrime, odnosno da će se leroji maknit u r u
naprid. Bunidu se kontra te novotarije, a ne znadu da
smo mi u Split još pri rata, pari mi se od prvoga aprila,
jemali litnje vrime. Moran priznat da i meni litnje vrime ni­
je drago jer san naušan večerat u osan uri, a po litnjemu
vrimenu u osan uri se još vidi, a ja ne mogu, ne gre mi
večera pri vidilu. En ti ja večeru koja nije pod svićon! Pari
mi se da je marenda. Morat ću spustit kontrine, zamračit
kužinu, užgat letriku i onda sest i jist.
I tokat će me u r u vrimena pri dolazit doma. Uru vrimena
pri poć u posteju. Volin litnje večeri, a one ćedu sad bit
kraće. Ukrest ćedu mi uru vrimena od svake večeri.
Ali to je rentabilno vrime. Miljarde se ušparadu. Miljarde
kilovati, miljarde dinari.
Besklasna riba
A druga je sad stvar ča smo mi sebični i volimo u r u li­
tnje večeri nego cilu atomsku centralu. Ča ćedu meni ušte­
đeni kilovati, oli ja živen na kilovate, ja živen na ure!
Kad san već spomenija stara vrimena, napomenut ću
i to da san niki dan u stare spliske novine od pri 50
godin čita kako je niki ribar kažnjen globon i oduzimanjen
ribe, jer je na peškariji prodava skuše po
30
dinara, a
cina in je bila maksimirana na
22
dinara.
Riba je bila razvrstana u 4 klaše i svakoj klaši bila
je određena maksimalna cina.
Naša antiklasna borba išla je u taku širinu da je razbila
i klasne razlike među riban, pa se sad sirotinjski bodljikavi
škarpuni i prezreni kantari pušedu i izjednačuju sa elitnim
zubacima i komarčan.
Jedino je srdela ostala srdela i zato sad svak od nje
okriće glavu, i kad je vidiš u masama, zgnječenu, gadi ti
se.
I ribari je znadu nazad u more iskrićat. U sve lokale, pa
i u najgrezije crne betule, zabranjen jon je ulaz.
A od svi stanovnika mora ona jema najveće zasluge.
Podigla je i kroz puste generacije odranila cilu Dalmaciju.
A sad je degradirana, devalvirana, osuđena, izolirana; ma­
­ke i pantagane jon čriva i glavu raznosidu. Narod je se
odreka, mrzi je ka da mu je bila najgori dušmanin.
A ja virujen da će jednoga dana i ta nesritna dobra na­
ša srdela - mučenica doživit potpunu rehabilitaciju. Stari
svit sve je volija određivat, klasificirat, maksimirat, tako
da si sve moga znat unaprid.
Gradiš li kuću, oli da ne gremo na veliko, daš li šjolat
postole, tačno si zna koliko ćeš platit. Svaku uslugu.
Kad se, recimo, danas vraćan s puta, ja uvik vazmen
taksi od mula, odnosno od štacije do kuće. I svaki put
platin drugu cinu. Plaća se po kilometru, udaljenost je
uvik ista, a cina je uvik druga. Deset taksija, deset različiti
tarifi.
PETAK, 7. marča
Evo san pronaša jedan stari spliski libret iz godine
1823. i tot mi lipo piše, da san se od mula ili od štacije
do kuće vozija karocon, platija bi osan dinari, ako je bila
karoca sa jednin konjon; ako bi vazeja dvopreg, platija bi
dvanajst i po dinari.
Vožnju do bolnice platija bi osan dinari, do Pojuda ili
Osamice 15 dinari. Da stojin u Solin ili Vranjic, platija bi
četrdeset dinari, do Kamena i Stobreča pedeset dinari, a
kad bi me vrag odnija karocon na alku, triba bi se isprsit
sto i osandeset dinari. Ili, dvopregon dvista trideset i pet
dinari.
Ako bi se vozija po gradu, obavezno bi me kočijaš mora
čekat kvarat od ure; izvan grada, u području općine, mora
bi čekat cilu uru, a kad bi iša u Sinj, onda bi me mora
obavezno čekat šest uri. Dakle, moga bi komodno obidvat,
gledat alku i lipo se vratit.
I lipo piše da kočijaš mora primit u karocu četiri put­
nika, pa kad svak podili po glavi, onda ni do Sinja nije bilo
skupo.
I nosačima su tarife određene za svaku distancu po
gradu: koliko kad jedan nosač nosi, koliko bez karijole,
koliko sa karijolon, koliko sa karijolon na dva, koliko s
četer kola.
Čak je bila određena tarifa od dva i po dinara "za dopraćenje putnika do bud koje restauracije ili privatne kuće
bez prtljaga."
I špacakaminima su odredili tarife za dimnjake u prizemju, za dimnjake kroz dva poda, kroz četiri poda; ta­
rife za štednjake, za male, za velike, za štednjake sa dvi
pečenjarke, za pekarne, parne kotlove i pripadne dimnjake,
za gvozdene peći, za peći od majolike. Cila študija samo za
špacakaminske tarife!
A neka mi danas ko kaže koliko u Splitu zapada bilo
koja usluga, osim brijačke. Samo su brijačima ostale ta­
rife. A svak te drugi dere i koje kako oće.
Jemamo puste službe, savjete, inšpekcije i inšpektore,
a nimamo tarife ni cjenike.
I meni se, ka jednome gradskome kroničaru, lako
snać za svaki problem iz prošli vrimen (koliko je u Split
bilo kurab, koliko policjoti, koliko šupirani, koliko se šta
plaćalo), ali kako i koliko se plaća danas - to ni dragi bog
ne zna. Njanci ne znan pošto je kruv.
Ne znan niti koja su danas sve sredstva plaćanja u
upotrebi. Jer niki dan san vidija kad jedan čovik kupuje
duvan i daje sto ijad dinari. Blagajnica mu nije jemala prominit. Izvadija je nike bone i uzeja cilu šteku Kenta.
Mušno me bilo pitat koji su to novi pinezi u promet, a
more lako bit da su bili i bonovi za marendu.
Ostarija san, sve slabije se snalazin u modernoj proble­
matici; bija je zanji čas da utečen u penšjun.
Subjekti i objekti
Jučer san na pazaru trevija moga staroga prijateja, profešura. Još nije u penšjun ali već se sprema, već mu je
drago u spizu odit. I gremo mi dva od banka do banka, izabiremo, kupujemo karote, zeje, salatu, i kako je niki dan
naša "Nedjeljna Dalmacija" pisala o masovnome picavanju,
dok kupujemo, usput i razgovaramo na tu temu.
- Baš u prošli četvrtak - priča mi profešur - naši ma­
turanti jemali su bal. Zabava in je trajala do zore i, naravski,
u petak nikor od nji ni doša u skulu. Ajde dobro, neka ji
vrag nosi, jemali su bal, dimili su, slavili i ostali doma
krepavat, i progledaš in kroz prste. U subotu skule nima,
i njima je šabato ingleže, i onda in je sutradan nedija,
jopet nima skule i mogli su se lipo i odmorit i spremit. I
u ponedijak eto ti ih, ali bez borši, bez libar, skupili se u
razred i pivadu. Došli profešuri da će održat svoje satove
ali maturanti ni čut. Kakva nastava, nećedu oni danas na­
stavu! Oni oćedu pivat!
I svi, do njanci jednoga, muški i ženske, izašli vanka u
grad pivat.
I ča in ti moš, moš in jedino puvat jer oni su u novoj
školi subjekti nastave.
- Ajde, bogati, subjekti govoriš, a ča ste onda vi, pro­
fešuri? Ča ste vi postali sad objekti?
A ke, i mi smo subjekti!
- A ko je onda objekt?
- Nikor, nima više objekta.
J e m a d u prav dica ča masovno picaju, ča će in i taka
nastava bez objekta! A od sami subjekti njanci jednu
prostu rečenicu ne moš sastavit. A onda, u "Nedjeljnu"
san niki dan pročita mišljenje, ne znan je li pedagoga oli
psihologa, da nisu dica kriva ča bižidu sa satova, ča picajedu i bružajedu, nego krivi ste vi, profešuri, niste uspili
učenike zainteresirat, satovi su van dosadni.
- J e , to priznajen - odgovara mi profešur - puno je in­
teresantnije i zabavnije poć na matineju u kino "Tesla"
nego u skulu. Puno je zabavnije gledat Hopa-cupa u kre­
vetu nego sidit u klupi i zajebavat se matematikon. I ča
bi sad mi profešuri morali od nastave učinit pa da n a n
satovi b u d u zabavniji od Hopa-cupa u krevetu? Oćemo li
u skulu vodit striptizete da in se prid pločon svučiju gole
i šetaju izmeđ klup, oli da mi profešuri činimo striptiz, da
predajemo goli golcati, ili, ako in je i to dosadno, da za kaledron činimo stoj?
I tako, uz razgovor, obašli smo pazar, bikarije i rastali
se na peškariju. On će doma pa u skulu na zabavu, a ja
na obid pa u posteju. Isto je meni zabavnije.
Sve se budi
Evo n a n i premaliće. Sve se budi, sve se diže, sve je živnulo. I ja ćutin premaliće, ćutin ga duboko u kosti.
Kosti su mi živnule, i ne samo da ji ćutin nego me bo­
lidu. Sinoć san seja u sobu na tapet i vrtija nike libre. I
kad san se tija dignut, nisan moga. Zoven ženu da mi da
ruku.
Neće nego da se sam ustanem. Još je i drukala:
- Ajde, još malo, vidiš da moreš!
Kad san se napokon diga, pljeskala me i vikala:
- Prooda je mali!
Cila me ploča odizad boli. I kad ustanen, ne mogu se
uspravit. Upiren rukan u ploču, drecajen se i 10 mi se
minuti oče dok počnen normalno odit.
En ti taka premalića koje samo u kostima ćutiš! A još
pri dvi-tri godine premaliće mi se javjalo drugin, veselijin
sinjalima.
Ništa se više ne budi. Finili su, Mare, bali!
LIPO LI JE U SPIZU ODIT!
UPO MARČA MISECA
Osladilo mi se odit u spizu. Nisan dosad ni zna koliko
je to lipo. Naše žene i matere koje su cili život odile u spizu
prikaživale su nan se ka velike mučenice. Trkale bidu u
grad, na peškariju, na pazar, po bikarijan - i po buri, po
ledu, po kiši i snigu, i liti, kad zvizdan poludi, kad zemja
gori.
Spominjen se kad bi mi se pokojna mater spremala u
spizu, kupila borše, gledala koliko pinez jema još u boršin,
i ako bi vanka bilo grubo vrime, dok bi se pripremala, sve
bi ronjala: ča nju sve toka po ovoj šargovici, po ovome ledu
odit vanka, zepst, štrapacirat se i bolest na se napsat, a
sve za vašu kurbu gujcu!
Otac bi naivno naletija:
- A ti ne ajde! Oli ti je o glavi?
- Ne ajde, e? Lako li je pizdit! A ča ćete žderat?
Liti ista pisma, samo u drugoj varijaciji. Umorila se,
spotila, uspuvala. Ča nju toka po ovoj žegi? Sva je u jednoj
vodi. Naprtili smo je ka najgorega tovara. Koju ona žrtvu
čini! I sad pod stare dane, ona se mora štrapacirat. I baš
je jutros na pazaru trevila jednu finu gospođu i ta jon fina
gospođa govori: - Gospođo moja, nije to više za vas, oli ni­
ma koga mlajega u kući da vas zamini?
Ajme, ako se ti mlaji javi, pogotovo ako je to nevista ko­
ja se ponudi da će ona spizu činit.
- Ona, ona će je zaminit, a ne zna ko jon glavu nosi! I
ona će poć u bikara meso izabrat, znat koji je požicjun. A
zeje koje će donit ne bi ni prasac jija.
I ako bi se dogodilo da bi se zaista razbolila i ne bi u
spizu išla nego u posteju ostala, onda bi jon se na posteju
moralo doć kazat ča se to kupilo.
I sve bi izgadila.
- Ovo, ovo si kupila, i ovo ti zoveš meso? Di su ti oči
bile? Pa te ovako privarija? A crno je ka sukno, a vidi košćurine, lojetina, biži, s očiju mi ga nosi da ne izrigan!
I riba ni vajala, smrdila je, počela se raspadat. I pome
nisi znala kupit, i pome su gnjile, a vidi koji je kumplir ku­
pila, već je proklija, a zeje, zeje da je skupjala šoto banka,
boje bi izabrala!
I već sutradan, i kad ju je sa svi stran probadalo, i
kad je ćutila bol o srca, ona bi se najranije digla i u spizu
trkala.
I koliko pamtim, a to je pedesetak godin unazad, uvik,
uvik je vladala velika skupoća. Uvik se tužila da nije lako
po ovoj skupoći u spizu odit. Kad vidiš cine, koliko deru,
templa te zabolidu. I uvik, uvik je ponavjala da dolazi vrime kad će se pinez u boršu nosit, a spiza u boršin.
I jednoga dana vratila se iz spize, iskrenula borše, po­
tužila se na skupoću, sela za stol i umrla.
U životu nisan trevija ženu kojoj nije drago u spizu odit.
I ča kod gredu starije, sve su žešće.
I ne čudi me to, ali me zaprepastila činjenica da je i
mene - okad san u penšjunu - to uvatilo. Osladilo me je.
Zamislit nisan moga da muškić u spizu gre, borše nosi. Ta­
kve jude koji su se sa ženskinjan mišali i ženskin stvarima
bavili, u Split se pogrdno zvalo ženska pravda.
U staro doba, kad pederi nisu bili u modi, oni su sma­
trani jednon vrston pederi.
Bilo je dovoljno da me dva-tri dana, kad se nije dobro
ćutila, žena pošaje u spizu i ja san se vas okrenija, infeta,
oduševija. Najpri san se bunija: di ću ti ja spizu činit, di
ću ja borše vuć? A ko će od srama? Da mi ko reče: vidi ove
ženske pravde!
Osin toga, ne razumin se, ne znan ti ja kupovat, osin
duvana i novin malo san ča u životu kupija.
Teško, mušno mi se bilo sa jednon boršon uputit, ali
san se uputija, teško me zaustavit. Sad se ujutro karamo
ko će poć u spizu, ja oli ona.
I kad najžešće ujutru radin, a ona mi predloži da bi ja
danas moga poć, sve ostavjan i letin vanka.
Drago mi je obilazit banke, kupovat, vuć i doma na stol
iskrenit:
- Gledaj ča san ti kupija! Svake gracje božje!
- A koliko si sarčija?
- Jebe te se!
- A ko će sve to izist?
- Proždrit će se, ne boj se.
Niki dan, kad san se vratija iz spize i sve na stol istresa,
pita me:
- A di je novina? Zaboravija si "Slobodnu".
- Nisan zaboravija nego mi ni doteklo. Zanju pet dinari
kupija san petresimul.
I svaki put isto. Koliko pinez odnesen, toko potrošin.
Uvidija san da su najveća, najgora napast samoposluge.
One najviše pineze gucaju. Samoposluge su izmišljene sa­
mo za must svitu pineze.
Ulizeš da ćeš jednu stvar kupit, recimo bocu vina, a u
boršu natrpaš deset artikli. Kako greš po samoposluzi, sa­
ma ti ruka leti i bacije u košaru. Uvidija san da je daleko
mudrije kupovat u staru klasičnu butigu, vazmeš samo
ono ča ti triba, za što si i doša.
Samoposluge su manjabeci i pametan potrošač mora bi
ji zaobilazit. Pogotovo one najveće. I premda to znan, jopet
gren, jopet upadan i svaki put iznova činin iste gluposti.
Niki dan san i škatulu puntini kupija. Nikad mi u ži­
votu puntina nije pala na pamet, nikad mi nije tribala, a
sad gledan po kući, mirin zide šta bi moga obisit. Vidija
san jednu linu brakuju. Kad bi bilo muholovac, ka u stara
vrimena, sad bi moga puntinom jednoga u štrop zalipit.
Najteže mi je kad donesen meso, a ona me pita da ko­
liko s a n to kupija.
Odgovorin:
- Osamnajst ili dvadeset ijad.
- A koliko tot jema?
- Ča koliko jema? Reka san ti dvadeset ijad!
- Znan, čula san, ali pitan te koliko jema, koliko kili,
deki?
- Ne znan.
- Kako ne znaš?
- Kako ću znat, oli me reka?
- A nisi gleda u balancu kad je mirija?
- A nisan, nisan se sitija.
Odlučin odsad gledat na balancu, ali svaki put kad mi
miri, zaboravin.
Kad kupujen na pazar, počimje mi bit drago karat se,
cjenkat. Pri san dava koliko bi mi rekli, a sad guštan spu­
stit cinu za dinar, za dva. Savršeno mi se jebe za ta dva
šporka dinara, ali jopet to nikako smatram za svoj lični
uspjeh.
Niki dan kupujen na pazar sir. Komad sira.
Izmiri mi. Koliko? Pet ijad.
- A pošto je sir?
- Po petnajst ijad!
- A koliko ovod jema.
- Trideset deki.
- Jema bar dva deka manje?
Bez riči me vratija 3 dinara.
Uvatija san sebe di ženi lažen. Bez ikakve namjere, bez
ikakva smisla, rečen da san potrošija manje nego ča stratin.
Potrošin li
30,
rečen dvajst i pet. Ne znan zašto.
Pripa san se - kad tako lažen, oli se u žensko pritvaran?
Zašto ne rečen da san potrošija više?
Ne znan.
A kad ona gre učinit spizu, a ja u šetnju, opet u s p u t
svratin u butigu i kupin bilo šta. Ne mogu se više doma
vratit prazni ruk. Donesen koju konzervu, komad sira,
botilju vina oli bar deset deki pršuta. Kad san već spomenija pršut, uočija san da ti pršut miridu sa karton. A u
talijanske san novine pročita da trgovci samo na tome,
samo na karti na kojoj miridu pršut, zaradidu, pari mi se,
četrdeset miljardi liri na godinu.
Najveću zabunu stvara mi kruv. Oko kruva nastala je
taka zbrka da nikor više ne zna koliko zapada kil.
Niki dan san kupija glavu sojinog kruva (jer stoji frižak
četer-pet dan) i platija ijadu i sedansto dinari. A u glavu
tri kvarta od kila. To oće reć da je kvarat šesto dinari.
Ako je glava pakovana, odnosno zamotana, onda je dvista
dinari skupja.
Jema bit da je ti celofan u koji je kruv zamotan pozlaćen.
Sigurno je pozlaćen jer drukčije gram ne bi moga zapast
dvista dinari. Mala glava kukuruznog kruva ijadu i po!
Ne samo da su različite cine prema vrsti kruva nego
jema bit i prema formi, jer i šenični kruv - prema tome
jesu li drece, štručice, kornete i kako li se sve zovu - j e m a
drugu cinu. I postaje slastica.
I tako se kruv naš svagdašnji pritvorija u slakusariju.
A ako je tako, onda ne razumin zašto se kruv ne prodaje
po pašticerijan.
A jopet, više od svega impresionirala me kapula. Niki
dan san se iz spize vratija sa velikon čikolaton.
Kolika je - u boršu mi se slomila.
Popizdila je.
- A ča si poludija, čikolatu si počeja kupovat?
- A vidi kolika je, jema u njoj deboto kil.
- A kapulu si zaboravija!
- Nisan zaboravija, nego nisan tija kupit. Četer ijade
kil, a vidi ovu čikolatu, jemaš je grickat 3 miseca a 3
ijade i 600 dinari.
I mortadela je cinija od kapule.
A naranče koje su se pri rata samo za bolest dici davale,
duplo su cinije od kapule. Kil kapule - dva kila naranač.
Sve se priokrenulo. Najist se kruva i kapule postaje ve­
liki luš koji ritko ko more sebi priuštit. Ali zato svak more
jist mortadelu, čikolatu i naranču. Gospodska spiza posta­
la je dohvatna najširin narodnin masan, a narodna spiza
- kruv, kapula, fažol - pritvorila se u elitnu.
I kad je kapula četer ijade kil, onda se mora izgubit
svaki kriterij, i kad kupuješ, više ne znaš ča je skupo, ča
cine. Boca najfinijega vina 3 i po ijade dinari, a kapula
4,
onda je vino cine. I meso mi se čini jeftino. I riba na
peškariju.
Sad razumin zašto je ženskan drago odit u Trst trgovat.
To mora da su još veći gušti nego odit u spizu. Otkrivadu
se nove butige, novi artikli, minjadu se i brojidu pinezi,
trče se, vuče borše, gleda se i štivaje kupjena roba, činidu
se konti, vas si u trgovini i na ništa drugo na svitu ne mi­
sliš. I zabavjaš se ka da si u teatru. Razgovaraš sa sviton,
sklapaš poznanstva.
I jema bit da svi judi kad gredu u penšjun otkrivadu
tu draž kupovanja, trgovanja. I činovnik, i radnik, i dotur,
i profešur. I ča je važno, jemaš zadatak, jemaš posal, ne
lutaš besciljno nego znaš di sve jemaš poć.
Vrime ti leti. I kad greš u spizu, onda sam sebi kom­
biniraš jelovnik. Vidiš na peškariju ubotnicu i sitiš se: "Za
predjelo ubotnica na salatu". Do nje su gavuni. I malo ga­
vuni pofrigat. Obid ka bog!
Znan da bi bilo pametnije čitat, pisat, ali ča mogu kad
mi je ovo trista puti dražje. Evo je i kiša počela a ja letin
vanka sa dvi borše.
Moga bi, čini mi se, živit 3 ijade godin a da nikako ne
svatin ti odnos cine i robe. Za svu robu, osin jića i pića, ja
ne znan je li skupa oli jeftina.
Dogodilo mi se niki dan u Ravennu da san u izlog vidija
niku jaketu i ispod nje pročitan cinu - sedan ijad i devesto
liri. Nije skupa, ali nije mi ni draga. I ča će mi jaketa? Pri­
jateju koji je bija s menon govorin:
- Eno ti je pa kupi, isplati se, njanci osan ijad liri!
On se boje zagleda:
- Ma nije sedan, nego sedandeset i devet ijad liri!
Eto koji san ti ja trgovac, jaketu od sedandeset i devet
ijad liri ja ne bi kupi ni da je sedan ijad liri.
Tako mi se jedanput u Trst dogodilo da san vidija u
izlog lagani litnji veštit i na nj označena cina od dvadeset
ijad liri.
Omar ga gren kupit. Govorin prodavaču da mi pokaže
oni veštit iz izloga od dvadeset ijad liri.
Čudi se on:
- Koji to veštit? Veštit od dvadeset ijad?
Vodin ga isprid izloga i lipo mu kažijen:
- Eno oni sivkasti! Piše: dvadeset ijad!
Puca čovik od smija.
- Ma nije van veštit dvadeset ijad, ono je kaiš dvadeset
ijad! Vidite da je cedulja okačena o kaiš.
A ništa, onda mi dajte kaiš!
I tako: uliza s a n kupit veštit, a izaša san sa kaišon.
Oćemo li nokte grist?
Kad okinen nokte, ja onda teže pišen na makinju. Oli
ja to u redu učinin? Ćorav san, nervožast. I još nikako i
znan okinit nokte na livu ruku, ali nožice ne znan držat
u livoj ruci i desnu uvik iznakazin. Žena mi je još ćoravija
od mene, i okad mi je jedan put s nokton okinula i komad
mesa, sam to činin.
Zar nije čudo da u Split nima čejade di učinit manikir?
Sad ćete reć da san se pogospodija. Sićan se kad je u Split
otvoren prvi manikir, onda su ondašnje humoristične no­
vine zajebavale kako je to puno potribno, jer u Split jema
sve više svita sa šporkin prstima. Primitivno dozlaboga!
Split danas jema dvista ijad stanovnika, to je 2 miljuna prstiju na rukan, a nidir ne moš nokte uredit. Jer
jema bit da je pokvareno, gnjilo, nazadno, buržoaski jemat
uredne ruke.
Bavimo se i turizmom, miljun stranac projdu kroz Dal­
maciju, a prvi najbliži manikir je u Zagreb.
Interesantan smo mi turistički grad, interesantna je ci­
la regija. U prospekte bi tribalo turiste upozoravat da no­
su sa sobon i nožice.
Ko nima nožice, oli ne zna s njima baratat, ti more lipo
grist nokte.
Kako to objasnit da Split nima manikirske usluge? Jemamo salone o lipote, činimo masaže, maske, gremo u
saune, duperajemo pomade, kolonje, jemamo i pedikere
za njegovat noge, a samo smo ruke zapustili. Rukan radi­
mo, gradimo, stvaramo, branimo se, ranimo, ruka je mirakulana, ruka je stvorila čovika - a mi smo se okružili sa
svima servisima na svitu - osin servisa za ruku. Činimo
konfužjun ako nan se tak na postolu iskrivi, ako maćamo
gaće, i omar trčemo u postolara oli u čistionicu, pade li
nan u tinel malo piture sa zida, zovemo pitura, njegujemo
kose, trčemo u najbojega brijača, svaki dil auta čuvamo
ka sveto otajstvo, a ruku zapuštamo, potcjenjujemo ka da
je najgora štraca, ka da je lata na putu nađena.
A baš ruku bi tribalo najviše jubit, iskazivat jon svaku
čast i njegu.
A u nas njega ruk je samo za kurbe i pokvarenjake.
Samo za one sa šporkin prstima!
NAJLIPŠI STANDARD NA SVITU
PRVI DAN PROLIĆA
Nazeba san, bolestan san. Slinin, kašjen, ripjen, bulsajen, i svaki p u t kad zakašjen, ka da mi ko tenperinon
strže u grlo. Okle više ova bulsa izlazi? Prizlovojan san,
nemoćan, za ništa niman voje ni force.
A koliko san se čuva i pazija da mi se ovo ne dogodi! Od
jeseni se pomnjivo čuvan i već san likova i govorija da je
posli pusti godin ovo prva zima koja će mi proć lišo. I Bog
je reka: čuvaj se i čuvat ću te.
I kad je zima već svršila, bilo je dovoljno da mi budnost
samo pet minuti popusti. Tačno znan di san to uvatija.
Malo me bilo poć u Ravennu pa me četer d a n a posli
vrag odnija sa "Ambasadoron" i u Peškaru. Volin brodove
i vijađe na kratke ture. Do Peškare mi je ka i do Lastova,
a ne moš uvik ni u Lastovo odit.
Popija san na brodu prst više i u kabinu san zaspa čin
san taka posteju. Ujutro se budin: nos začepjen i škakje
me u grlo. Oo, ča je sad?
A okle ovo puše?
Asti onu Gospu: pirja na štropu kabine kroz koju do­
lazi friška arija okrenuta je prema mojoj posteji i gađa
me jušto u glavu. Brzo skočin, okrićen pirju, začepljenje
šugamanon, ali kasno je, učinila je svoje. Mogli su tako
stavit i top pa pucat u me dok spavan.
Sve mi se skupilo u glavi, bit će mi i nabrekla. Sigurno
jeman i koju u n c u fibre.
Neka me, kad me vrag šaje po putima, a jesan li lipo
moga doma stat?
Kako Peškara nima siguran porat, usidrili smo se šezde­
setak kilometar južno, u Punta Penu. Došli su autobusi
po putnike i svi su išli u Peškaru, samo san ja osta na
brod.
Leža san, čita, igra trijumf sa mornarima.
Partili smo po kiši i jugu i vanka na moru cipalo nas je
sa devet i deset bofori. Blidi putnici teturali su u kabine,
a kad san se i ja utira u posteju, čuja san kako se bidan
svit muči, stenje, riga...
Ne moš spavat, iz posteje te ita. A svud okolo rade lavandini, pušća se nad kondutima voda, stenje se, guši...
Još me zovedu da gren s njima petnajst dan po Medi­
teranu. Ne škodi mi more, ali ne bi za sve miljarde!
Naš svit zovu na ta krstarenja po Mediteranu zimi, a
liti gredu furešti. Mogli bidu slobodno ta petnajstodnevna mediteranska krstarenja reklamirat ka poziv na petnajstodnevno riganje.
Mogu zamislit te bidne naše turiste iz unutrašnjosti
kad se danima gingolaju u fortunalima. J e m a ji, čujen,
koji dojdu u taka stanja da počnu halucinirat.
Evo 5 - 6 uri priko ove naše lokve i meni je p u n a
kapa.
Usrid lita, je li malo maeštrala, svaki drugi naš otočanin
riga, pita kanjce. Jeste li se opazili: kad se nagnu priko pa­
lube, uvik iz nji izlazidu riži. Uvik riži koji letidu nošeni
vitron. I kad sidin na palubu a počme gingolavat i približi
mi se koji naš otočanin, omar ga pitan: "Jesi li jija riže?
Ako jesi, biži od mene!"
I nikako ne razumin: zašto uvik obidvaju riži? Bilo bi in
uputnije jist makarune.
Cili život su vezani s moren, a je li malo bave, od Brača,
od Fara do Splita dojdu krepani, bolesni. Koliko se tek na­
pati bidan Bosanac, Slovenac kad ga petnajst dana usrid
zime remenaju po Mediteranu!
Prvi put nisan u inostranstvo potrošija njanci dolora.
Zapravo jesan, kupija san na brodu za devize šteku duvana. Ni na naše brode ne prodaju više za dinare, samo
u devize.
Di kod putujen, uvik nosin više pinez nego mi triba. Va­
nka pogotovo. Ne volin putovat ka siromaj. I ča kod gren
stariji, sve više nosin. O straja.
Prijatej me na brodu pita:
- Ča misliš kupovat?
- Ništa, ča ću kupit!
- A ča onda nosiš toko pinez?
- Neka se najde, ča ja znan ča se more dogodit. More
bit štrajk, mogu nogu slomit, mogu se razbolit, more mi
vapor uteć. Svašta se more čoviku dogodit.
I carinici uvik gledaju koliko pinez vanka iznosiš, a ne
zanima ji koliko si od tega vratija.
Jugo dere, brod posrče, škripje i u posteju s bande na
bandu letin. Ne moš čitat. Sa škabelina poletili su mi škatula duvana i šuferini. Lizen po podu kabine i tražin di su
pali. Kad bi ovo trajalo dva dana, u more bi skočija. Volin
umrit nego patit. Grube stvari padadu mi na pamet. Je li
ovo počinjen halucinirat?
Vaja se, škripje, gingolaje, a ja kašjen, ripjen i fibra mi
skače. Žedan san. Niman ništa za pit. Rano se dižen i gren
u salon, popit ću čaj oli konjak. Boje konjak. A e, salon
zatvoren! Posada spava.
Zima jednoga lava
Tri dana već ležin, činin kapote, krepajen. Ne radin ni­
šta, ne mislin ništa. Žena me tira vanka.
- Usmrdit ćeš se - govori - izajdi malo na ariju, boje će
ti bit.
Izaša bi, ali niman force.
Ovo ti je zima jednoga lava. I dosta je dvi unce fibre i
omar je gori od pantagane.
Rastegla se ova zima. Prvi dan premalića a ja kupujen
još metar drv. Štuva me je u kužinu i po cili dan gori. U
sobu ne ulizan, spavan u kužinu uz štuvu, ka sibirski
mužik.
Sunca, sunca mi dajte!
Da jeman pinez, uvik bi trka za suncen i živija tamo
di je lito. Ne tribaju mi četiri štađuna, dosta je meni oni
jedan, litnji.
Interesantno je to kako se sklonosti čovika minjaju.
Sve do pri par godin volija san noć, letriku. I ja s a n ka i
tenor Noje u zoru petava suncu roge: na, ča ćeš mi ti kad
jemamo letriku!
Noć me godila, noću san se skita, zore čeka, žestoki
san noćar bija, a sad za suncen trčen.
Čin je lipi dan, omar trčen vanka, na sunce se ka gušćerica grijen, ćutin kako mi kosti ka melem blaži. Mogu reć
da san tek sad otkrija sunce.
A noći koje su mi uvik bile lipe, kratke, sad su postale
grube, duge, teške. Dan brzo izmiče, biži, a noći se rastižu,
zgušnjavaju i bit će sad tako sve do kraja, dok sve ne po­
stane crna gusta noć bez izlaza. To je ti hod od sunca ka
luminu.
Svaku noć predaš oćeš li zaspat, želiš šta pri zaspat, ka
da će te san izličit, i nikako blesavo, kretenski misliš da
ćeš se ujutru posli prespavane noći ćutit boje, i ka ne bi
se niti začudija da ti priko noći, kroz san, zubi u ustima
narestu. Ti se budiš a svi zubi u u s t a i bit ćeš lagašan,
svjež, moć ćeš trkat, na balun igrat.
I onda se budiš sa još linijin, još sporijin pokretima, i
sve uobičajene radnje činiš teže nego si ji jučer činija, i sve
debulece još su izraženije. I misliš sad je dan prid tobon,
cili dugi dan, ali nisi se ni okrenija, nisi se ni uputija a već
je večer.
Ko to zna kako i zašto dan biva sve kraći. U ditinjstvu
dan je beskonačan. Svaki mi je bija duži nego danas go­
dina. Bilo je vrimena za sve, za kupanje, igre, skulu, skitnje. Miljardu doživljaja u jednome jedinome danu.
Ovo sad nisu dani, ovo su retaji od dana. Lažu i varaju
nas oni koji danas miridu vrime. Minute nan za ure po­
dmeću. I lupeži bezobrazni, nemilosrdni nan onda noći
rastižu. Ka da se tako dan da refat.
Da mi barenko jedan jedini dan ostavu netaknut!
U kaleti sv. Ivana
Sinoć mi se dogodila čudna stvar. Ko zna Split i kaletu
sv. Ivana, neće mi virovat. Reći će da san izmislija. Kaleta
sv. Ivana je najtišnja ulica na svitu. Bar ja užu nisan vidija. Debeli se moredu tuda provuć jedino ako se stavidu
treso. Šjor Bepo u "Floramye" fali Splićane koji su bili tako
pametni da su napravili uske kalete di te tonobil ne more
satrat, a u kaletu sv. Ivana njanci bičikleta.
A sinoć me u kaletu sv. Ivana udrila bičikleta! Prolazija
san miran, siguran, ka i uvik u ovoj blaženoj kaleti, a iza
sebe čujem pi... pi... pi. Jedan momčić na bičikletu, koji je
justima činija ka trumbeton, usrid kalete opali me guman
po nogan a timunon u škinu. Ponera san ali san isto na
noge osta i zida se uvatija.
- Jesi li poludija? - vičen na maloga.
- A jesan li van činija sinjal?
I iza njega još tri njegova druga, sva tri na bičikletan,
kroz kaletu sv. Ivana vozu. I svi justima trumbetaju.
I pravdaju se dica: - Mi stojimo ovod doli na Voćni trg.
Ko se ikad n a d a da će vozilo, makar to bila i bičikleta,
oskvrnit svetu kaletu.
Jemadu dica prav! Kad kamioni moredu gnječit i deštrigavat Pjacu, zašto oni ne bidu mogli oskvrnit lagašnin
bičikletan kaletu?
Priko svake mire
Kroz godinu dan, od sičnja do sičnja miseca, spiza je
krešila
30
posto, a ostali troškovi života tek ništo ma­
nje. Puno je to
30
posto! Priko svake mire! S kin god
govorin, svak mi se tuži da su mu primanja ostala ista, a
niki da su in čak i umanjena. Ako je to tako, onda je to
strašni pad životnoga standarda. A ne vidi se. J e m a bit da
nan je standard bija tako visok da mu je pad od 30
posto neosjetan. A onda naš čovik i ne vodi puno konta o
tome standardu, ne uzbuđuje se ni kad mu reste ni kad
mu pada.
Pari mi se, da nima statistike, naš čovik ne bi ni zna
je li mu standard pa oli se diga. Kako ćeš znat? Jiš, piješ,
pušiš, izlaziš vanka, voziš se tonobilon, kupuješ robu, greš
u đite. Evo, na primjer, gren sest u "Belvija". I ritko kad
najden stol. Uvik sve puno. I to mlađarije. Boga ćaćina i
materina koliko bi to tribalo standard da pade pa da naj­
den malo mista!
Gren u kino, nima karat. Kupujen kartu u šverc. Karte
za plac kontra "Hamburgera" ni bilo za lik. Plaćali su ko­
liko pitaš. A standard pa!
Kupuju se tonobili ka ludi. U file za tonobile stojidu. A
vožnja in se ograničava - par-nepar, vikendi - i još će se
više ograničit.
Ništa ne razumin. Čovik kupuje postole da ji nosi, šije
veštit da ga obučije, a tonobil kupuje da ga vozi. Ako se
ograničava vožnja, prodaja bi morala past.
Ako je još pa i standard, onda bi po logici malo ko to­
nobil kupija. A kupuje se sve žešće.
Zemji skače cina, stanovi se kupujedu ka da su zjogatuli, a to bogami nisu znaci rušenja standarda. Ako
pada standard, onda je manja potražnja, a kad je manja
potražnja, cine ne restu. A u nas restu svaki dan. Kako to:
pada standard, manje je pinez, a reste potrošnja?
I to san se opazija: o padu standarda čuja san govorit
u forumima, u inštitucijan. Kad su najavljivali ekonomske
teškoće, restrikcije, pad standarda - bili su ka malo priplašeni. A jedan naš drug me pita:
- A ča ti govoriš?
- A ča ću govorit, ništa! Smijen se. Jebe se meni za pad
standarda. Ča me more pogodit? Ako mi pade standard,
produžit ću život.
- A kako?
- Lipo! Sad pušin dvi škatule duvana, i smanjit ću na
pola. Popijen dvi bočice. Pit ću bočicu. Manje ću bit u zadimjene lokale, a više na arju. Manje ću se vozit, a više
pješačit.
Mira za čovika
J e m a judi koji cili život govoridu a nikad ništa nisu re­
kli. A o svemu govoridu, a nikad ni o čemu jednu jedinu
misal da su oblikovali.
Ali, srićon, jema i oni, ritki, koji malo govoridu, ali uvik
ništo reču. Svaki susret s njima te bar malo obogati.
Na Pjacu trevin barba Luku. Osamdeset i sedan mu
je godin, a ka momak je. Na nj samo košuja i jaketa. Bez
kapota, bez džempera.
Na brzinu, u letu, skačemo s teme na temu. Dotaknemo se i našega standarda.
- Naš standard je - govori mi - najlipši standard na
svitu.
- Nije moguće, barba Luka, pretjerali ste! Ne moremo
se potužit, živemo dobro, ali di je, recimo, Švedska, a di
smo mi!
- Onda me nisi razumija. Nisan ja reka da jemamo najboji nego najlipši standard na svitu. Puno visoki standard
umrtvljuje smisal za život, čovik postaje pasivan, pada u
dišperacjune. Spomenija si Švedsku. Tamo se čiča droga i
najveći je procenat samoubistvi. A u nas ti uvik ništo fali.
Moraš bi aktivan. I kad greš u penšjun, jopet te toka malo
radit, i to je dobro, ta aktivnost, razumiš li, to čovika drži.
Ne smiš se opustit. I zato je ovi naš standard najlipši na
svitu. Jušto je mira za čovika.
Razgovarali smo, naravski, i o fuzbalu. Čuja san novu
anegdotu koju moran zabilježit.
- Igrali smo - priča barba Luka - u Sarajevo 1923. go­
dine i tu utakmicu morali smo dobit. Objasnin igračima
kako ćemo igrat, a spojkan zabranin da se vraćaju priko
centra.
- Ne budu li se dvi spojke vraćale i pomagale obrani,
uvatit ćemo gol - upade bek Janko Rodin.
- Vas je pet u obranu, i na vrata Gazari šesti, dakle vas
je šest, a samo se s jednim balunon igra. I kako morete
primit gol?
- I kako je, barba Luka, svršilo? Jesmo li tukli?
- Naravski, četiri i jedan za nas.
- A kako smo to primili gol?
- Iz elfera, bome!
FENOMENALNI REKORDI PEŠKARIJE
SUBOTA, 22. marča
Jutros san vidija di se na peškariju prodaju arkaji, od­
nosno ovčice, po
30
ijad dinari kil. To je novi rekord
u skoku cina. Pitan se di su granice juske moći?
Pri me zanimalo di su granice juske moći u šporskin disciplinan. More li čovik skočit u zrak 3 metra, oće li ikad
sa motkon priskočit 6 metri, je li moguće pritrkat 100
metri ispod 9 sekundi?
Više me ta pitanja ne mučidu. Interesantnije mi je pratit
rekorde u skokovima cina. Svaki dan rušidu se stari, a po­
stižu novi, dosad nezamislivi rekordi.
Oborita riba dosizala je cinu od osamnajst-devetnajst
ijad, i pri godinu dan parilo je da će dvadeset ijad bit gra­
nica sna.
A sićan se da su niki dan, baš osmoga marča, ti datun
precizno pantin jer je bija Dan žen, zabilježeni novi apso­
lutni rekordi koji se nisu mogli niti zamislit.
Toga jutra škarpine su se prodavale po dvadeset i osan
ijad dinari!
I tako je ta granica snova naglo pomaknuta od dvadeset
na blizu trideset ijad dinari.
Pomnjivo san pratija kad će se i ti rekord srušit. Nije
mi tribalo dugo čekat. Samo četrnajst dan posli, dakle 22.
marča, arkaji oli ovčice probili su zvučnu barijeru.
Moran priznat, bili su to lipi friški arkaji i činili su mi
voju. I dragi su mi arkaji, leši i pečeni. Isto ji nisan tija
kupit.
Reka san prodavaču:
- Jesi li ti lud čovik? Ko će ti dat
30
ijad za kil ar­
kaji?
Žene su se skupile oko ploče, komentirale, nećkale,
dvoumile. Jedna gospoja prva se rišćala.
Opravdavala se:
- Ovo mi je za bolest u kući.
U ovakin prilikan bolest sve opravdava, ali ja ne znan,
likare bi tribalo pitat koja je to bolest koja se liči arkajima
od
30
ijad dinari kil.
Jedino da bolesnik leži na p u n t u smrti pa je za partencu zaželija izist arkaja. Ali koji je to jopet bolesnik kojemu
u smrtnome času arkaji padadu na pamet? I kako more
umirući jist arkaje?
Učinija san đir do pazara, do po ure vratija se na peška­
riju i ploča je bila prazna, arkaji prodani. Dosad se čulo
kako ugostiteji dižu cine ribi. Međutim, moran kazat da
su baš osmoga marča ugostiteji kolektivno odbili kupit
škarpine po dvadeset i osan ijad.
I kupili su ji građani.
Nidir na svitu nima toko ribari ka u Dalmaciji. Nima
kuće, nima vikendice bez motorina i mriž. Još nisan u Dal­
maciji vidija podrum, magazin, konobu bez bar 3 vrše,
bar 5 - 6 kof i kašet parangali, bez tri-četer popovnice,
gavunare, strašina...
Evo da po glavi stanovnika jemamo najviše ribarskoga
alata na svitu! Ako u Japan dojde četer centimetara mriže
po glavi stanovnika, u nas dojde bar četiri metra.
Koliko jemamo mriž, mogli bismo cili Japan zapasat.
Koliko kod s a n puti bija na more, pa i onu najpustiju
valu uz škrape di galebi jaja nesu, di mi je parilo da nikad
nije juska noga stupila, i tamo san u more mriže ugleda.
Mriže se priko mriž baciju i zapliću.
Po malin otočkin mistima ti reču da ča će jin peškarija
kad danas svak lovi za se. Dobro, neka je tako, neka svak
jema i svak lovi za se. Ali kako onda u svako misto, baš u
svako, kad koji profesionalni ribar ulovi dvajst, trijst, če­
trdeset kili bilo koje ribe, omar sve plane, proda se pri nego
dojde na peškariju? Isplovi li koja koča, onda se na đigu,
na mul, na rivu čeka sa škartucima kad će se vratit.
U najribarskiju Komižu san te scene gleda. Svi su ribe
žejni, svi su ribe gladni.
I sve ča u vezi ribe čitan, čujen i vidin, sve je kontra­
diktorno. U moru jema ribe, u moru nima ribe. Malo se u
nas lovi, puno se u nas lovi.
Kad se u nas prikažije rast standarda, onda se iznosi
kako je pri za par postoli tribalo radit šest dan, sad se radi
za par postoli 3 dana, za veštit se radilo petnajst dan, sad
šest; za kil kruva desetak minuti, pri cilu uru.
Danas za kil ribe triba radit cili dan, i to ko je dobro
plaćen. Kad bi samo ribu uzeli za mjerilo, onda bi nan sta­
ndard bija daleko gori nego pri rata.
Kronika Velog mista
Posli dugo spava san noćas ka top. Noćas je svršilo sni­
manje Veloga mista. Nikor sritniji od mene! Sritan san bija
kad je počelo, ali puno sritniji sad kad je svršilo, kad znan
da na ulicu neću trevit nikoga iz Veloga mista. Rasturili
se, partili, nima više kolone kamioni, makinj, reflektori,
glumac, statist...
Reka san ekipi na rastanku: "Puna mi vas je pipa, znan
i van mene..."
Snimili su, govoridu, priko dvadeset uri filma, četrnajst
epizodi, svaka od ure i po.
I tek sad kad je svršilo, priznali su da ji baš ni puno ni
zapalo. A cilo vrime su me pripadali da ću bacit televiziju
na inkanat.
Počeja san pisat i Kroniku Velog mista, di bi u prvome
redu tija iznit i objasnit onu građu koja se iz tehnički ili fina­
ncijski razloga nije mogla snimit.
Ne znan ni sam zašto, ali počeja san jesenskin predvećerjen na spliskoj Rivi kad tuče šesta ura.
Napisa san dosad pedeset kartic i da ženi pročitat. Izbe­
zumila se. Počela plakat.
- Č a ti je?
- A ča si učinija! Jesi li skroz lud?
- A zašto?
- U prvu rečenicu ti je udrilo šest uri, a na četrdesetu
karticu tek je šest odrebatilo.
- Pa šta onda?
- A misliš pratit spliski život kroz četrdeset godin. A za
tri minuta, triba ti - četrdeset kartic. Ako tako nastaviš,
dok dojdeš do kraja, nestat će u našu državu karte.
Pripala me. Ako nestane karte, na što ću pisat?
SUBOTA, 29. marča
Telefonira mi jedan po glasu mlad čovik i priča mi ča
mu se dogodilo, kakvo je on senzacionalno otkriće učinija
usrid Splita, u Plinarsku ulicu.
Nima stana, a jema ženu pa bidu tili čakod stančića
afitat i tražidu, skitadu se po Splitu od jedne do druge
adrese.
I tako nabasaju u Plinarsku ulicu na jedan stančić u
šufitu. Gospodar ji vodi, kažije in kužinu friško pituranu,
sa špakeron, lavandinon, frižideron.
Gledadu i sobu: dupla posteja, kantunal, armerun, sve
je u redu, centar grada, sve je blizu, a nije ni priskupo.
Žena mu daje glavon sinjal da pristaje, on se već vata
za portafoj da unaprid plati fit za 2 miseca, ali mu se
samo od sebe otme: - A zahod? Di je zahod?
- Pri je bija u dvor - odgovori mu gospodar ali san se
ja inženja i ne triba van odit vanka. Evo van ga lipo ovod
- kažije in gospodar niki drveni bavul uvučen između friži­
dera i lavandina. Digne pokrivo i ukaže se nova zahodska
školjka.
Pobigli su, trkali niza skale.
I sad ti mladi čovik mene pita je li to moguće. Je li mo­
guće da kondut bude tako otvoren, ka sastavni dil kužine?
I kako će stanari u tome stanu činit potribu?
I još kad in dojdu vižite? Njemu prijatej, njoj prijatejice.
Pa neka in se samo i popišat triba.
Morete li to zamislit: dojde van vižita i čoviku oli ženi
triba se popišat. I sad bi tribalo da svi izajdu iz kužine. Di
je to ikad bilo? Di to na svitu more bit?
E, moj mladi čoviče! Ne samo da more bit, nego je tega
bilo i to je već modernija varijanta zahoda koju ja puno
dobro poznajen. Zanji put u životu poslužija san se takin
zahodon u Veli varoš, u kužinu jednega moga prijateja
koji se nedavno modernizira, odvojija zahod, učinija banj.
A u moje ditinjstvo bilo je po Splitu puno taki konduti,
a jedan od nji se nalazija isto u šufitu, u kužini, samo u
kantunu između kamenoga lavandina i zida. Kasnije smo
pripomistili kužinu u prizemje i jemali odvojeni kondut u
dvor, a ja san plaka za staron kužinon u šufitu iz koje san
gleda porat, đigu, otoke.
Za dicu su ti konduti u kužinu bili ka stvoreni. Kuvalo
se na drva, kužina bi zimi bila tepla i dite ne bi tribalo odit
u drugu prostoriju, minjat temperaturu za pišat oli kakit.
Nisi mora ni prikidat blagovat, samo prineseš svoj pijat oli
ti ga dodadu dok si na zahodu, da se spiza ne oladi.
I sad kad se probudin u teplu posteju, grozin se pomislit
da moran ulist u ladni zahod.
Zahod u kužini - veliki je to bija komod. I judi su onda
bili prisiljeni na veću komunikativnost, nisu se mogli puvat, bit licemjeri, glumit. Morali su se ponašat isto i u za­
hodu i za stolon.
A ja znan dosta svita koji doma jema jedno lice, a va­
nka drugo. Isto ka da jemadu maske - jednu za doma,
drugu za vanka kuće. Jedno mislidu na sastanku, drugo
u posteji.
Tribalo bi ji poslat na kurs konduta usrid kužine i sigu­
rno bi se preodgojili i oplemenili.
FLOTA
ZANJI DANI TRAVNJA
Bija san prošetat do đige vidit ruske brode. Bože moj,
koliko su se flote prominile! Ništa više nije ka ča je bilo,
cili svit se prominija, ali od svega najviše su se izminile flo­
te, i to ne toliko sami brodi koliko judi, mornari.
Jedna od najimpresivniji slik iz ditinjstva mi je baš sli­
ka flote. Koje su to bile flote, koji marinjeri, koji kaluni!
Obično bi rano ujutru najavile svoj dolazak kalunadan od
koji bi se cili grad tresa, dica bi iz posteje ispadala i trkala
priko Rive prema đigi. "Dolazi flota! Flota dolazi!" - orilo se
priko ciloga grada. Kamarjeri bi se po kafanan i štekatima
uzmuvali, počeli bidu namišćat stole i dogovarat se s kur­
ban koje bi se već šminkale, dizale bičve i spremale se za
borbu, za osvajanje.
Velike karocade, koje njanci nisu mogle stat u portu,
bliščale bidu u konalu, a more bidu počeli parat pusti motorini, fini, elegantasti, luštrani, sa koltrinima, merlima i
kušinima za oficire, i veliki grezi motorini sa daskan i pajolima za marinjere.
Za po ure cili bi grad popliva od mornari i širija bi se
niki neobični, čudni miris duvana, sapuna, uniformi,
alkohola i spirin koje bidu s brodi bacivali u more. Svaki
mornar je za n a s dicu bija mister i mi bismo ji vatali za
ruke i potizali: - Mister, cigaret! Mister đigi-đigi! - i vodili
smo ji u get.
Svaki mornar jema je žepe nabrekle od duvana i na glavu
ispod kape bili su mu škatule španjuleti, svaki je mornar
loka biru, trusija rum i odija na kurbe. Prvi španjulet ko­
jega san zapalija bija je Camel sa slikon deve.
Prve san pineze u životu zaradija kad san ukreja na Matejuški očev guc i sa prijatejen vozija svit na Hooda.
Dica su plivala oko brodi, norili, lovili spizu koju bidu
kuvari bacivali. A na Hoodu, ispod topi, oficiri su igrali
tenis.
Ti stari mornari nisu nikad odili po butigan, nisu ništa
kupovali, samo su frajavali, lokali i činili đigi-digi.
Sve flote ovega svita su se prominile, i ingleška, i ruska,
i amerikanska, i talijanska. Flote više ne vonjadu, nimadu
ni šušta ni gušta.
Čovik danas pogleda na more, na đigu oli na konal i vidi
brode: - Asti boga, oli je koja flota u Split?
Dojdu i pojdu nečujno, ka da se libidu. Mornari po gra­
du samo ća na prste ne gredu. Ni konobari ni dica ji ne
obadaju.
Jedino ako jin koje dite značku pita.
Svi mornari svi flot gredu danas po butigan, nosidu pa­
kete, kupujedu suvenire, gledadu starine, vižitaju crikve,
fotografiradu se...
A ja ji gledan, zlamenujen se - u ime Oca i Sina... je li
ovo flota, jesu li ovo marinjeri? Finiji su, mirniji su nego
dica iz koleđa, nego popići.
Ča je ovo došlo na svit, mornari su se prometnuli u sve­
ce, a sveci se prokurbali?
Cili se svit prominija!
Ko bi danas moga trpit oni silni konfužjun stari floti kad
bidu u Split stali nediju dan oli petnajst dan. Nervožasti
smo, svi bismo popizdili.
Na đigu san se naša koji minut pri šest uri. Mornari koji
su jemali izlaz do 6, gledali su u leroje i trkali na brod.
Svaki je vuka paket. Oficir je ka carinik vižitava pakete.
Gleda je na brzinu, površno, ali je isto jednome morna­
ru pronaša bocu vinjaka. I zaplinija mu je.
Jo ča mi je bilo žaj toga momka iz Černomorske flote
kad je osta bez boce vinjaka! Pari mi se da je bilo žalije
meni nego njemu.
Došlo mi je da vičen oficjalu-cariniku: "Sve zaplini sve
u more baci, samo temu momku tu bocu vinjaka pusti!"
Enti sve na svitu kad popići loču, a marinjeri po crikvan
kredu!
Koliko san puti u mladosti gleda prijeme i bale na paluban šoto tendi! Oficjali u lipe gala uniforme i dame u
duge toalete balali bidu, šapjali, pili šampanju, mužika svi­
ra, lampioni i feralići diskretno obasjavaju palubu, i ja bi
mislija ča bi sve prigorija da mi se gori stvorit. I od Hooda
do danas samo san se botu uspeja na palubu velikoga no­
sača avioni. Počastili su me koka-kolon. Reka san u se:
"Mogli ste i kalumelon".
Ne znan zašto, ali mi je sve zavonjalo po ošpidalu. Na
ove današnje flote, na ove današnje brode, mogli bidu me
dovest samo vezanoga.
Milicioneri
Pripovida mi moj kolega novinar ča mu se niki d a n do­
godilo.
Vozija je brzo i tamo nidir iza Omiša zaustavi ga milicioner.
- Vozili ste nedozvoljenon brzinon!
- A jesan!
- Puno brzo.
- Bit će kad vi govorite.
- Isprave, molin!
Pogleda mu je isprave i vidija da mu je baš danas ro­
đendan. Nije ga tija na rođendan kaznit. Čestita mu je, uz
upozorenje:
- Ako želite dočekat i idući, nemojte ovako brzo vozit.
Sritno, druže!
Moj kolega tija bi sad uzvratit milicioneru i pozvat ga
na večeru. Svudi ga sad traži.
Dobar in provod! Uz upozorenje da tu večer ne sedu u
auto, nego neka gredu na noge doma. Oli taksijen. A ne­
davno u Zagrebu jedan moj kolega novinar tuži mi se na
miliciju.
Vraća se noću doma malo pošprucan. Ferma ga milicija,
dva su milicionera bila, i činidu ga puvat u balun.
Izbacili su ga iz saobraćaja, učinili prijavu sucu za pre­
kršaje.
Uz novinarsku legitimaciju i slakin besidan udobrovojija
i je, skuva. Ka judi su se lipo, drugarski razgovarali, odveja
ji je doma, iznija je in dobar viski, pa pršut, kulinje, sir,
vino. Jili su, pili, zabavili se i rastali ka veliki prijateji.
A do 2 - 3 dana doša mu je poziv od suca za prekršaje
koji ga je radi ponovjenog prekršaja žestoko rebnija.
Jidan, bisan je na milicionere. - Promisli koji su to judi? Dovedeš ji lipo doma, s njima još i piješ, pršut ti izidu,
viski poloču i onda te prijavu!
Drago mi je bilo. To je meni najboji dokaz da jemamo
pametnu, kulturnu miliciju.
Sad san se sitija i braškoga milicionera Filipa, koji mo­
ra da je davno u penšjun. Pri puno godin zateka san ga u
Selca di je mora intervenirat u jednome zaista blesavom
incidentu. Razgoropadija se niki mišćanin koji je mora pla­
tit globu, porez, ča li. Ali ni čut da plati! U prežun oće, ali
platit neće! Zaintačija se i, misto platit desetak ijad dinari,
oče u prežun.
A na cili Brač i nima prežuna. I sad bi ga Filipu tribalo
uapsit i u Split stražarno sprovest.
Ali pametan je Filip, di će poć čovika apsit i u prežun ga
vodit! A slučaj triba rišit. A čovik neće i neće da plati.
Čeka ga je dok ulize u oštariju. I tot u oštariju, prid judi, Filip je izvadija pineze.
- Evo judi, ja za nj plaćan!
Čovik je poludija:
- Nećeš ti za me plaćat! U prežun me vodi!
- Volin platit nego čovika vodit! - uporan je Filip. I čoviku nije ostalo drugo nego da gre doma po pineze i Smi­
sta vrati Filipu dug. Jer državu more, ali ne more čovika
imbrojat.
Još je Filipa i oštarija počastila i rastali su se ka pravi
drugovi.
Kad san se tega sitija, zaželija san se Brača, jopet se
nać u Selca, na bilu kamenu pjacetu, u onu istu oštariju.
Ajme, okad nisan bija u Selca, jema i 5 - 6 godin! Bilo
je prid Dan Republike, u Sumartin san iša lovit komarče,
a priko noći je vrime poludilo, snig je pa i ja san ujutru,
čin san ugazija na vrata od kuće i zagleda se u snig, falšo
sta, popuza i nogu žginca. Odveli su me u Selca, namistili
mi u ambulantu nogu i pribacili me u Supetar na trajekt.
A čuja san da su oštariju na pjaceti uredili, modernali,
napravili pravi restoran i da se puno dobro ji.
Gotovo je, odlučija san. Gren učinit vikend na Brač, vidit ću ti restoran, moga bi se kalat i u Bol di je, bar tako
se falidu, podrum proizveja pravo vino. Kunedu mi se da
jema izvjesna količina plavca bez njanci deka cukra. Triba
to čudo provat.
PRVA ŠETIMANA APRILA
Jedna od najlipši rvaski besid je vikend. Gospe moja,
koliko li naroda gre na vikend! Partija san za Supetar u
subotu ne prvin nego drugin trajekton, onin od 9 uri,
a vikendaši pun brod. Nije još njanci predsezona, a bilo je
strke i barufe oko ukrcaja auti.
Trajekt se još nije ni akošta, a već je kolona palila mo­
tore, spremila se za štart. Dosta je tonobili ostalo, a među
njima i jedan Zagrepčanin, pizdun niki koji je bija prvi u
koloni ali se nije zna snać, poštiva je pravila igre i osta visit. Jema bit da je toko fin, pristojan čovik da će na mul
ostat do jeseni.
Ako je sad ovako, ča će bit ovega lita? Glave čedu padat.
Lipo li se sad po Braču tonobilon vozit! Nove široke ce­
ste vodidu u sva mista priko ciloga otoka, a prometa na
njima malo. Voziš kilometre i kilometre, a nikoga ne treviš. I čovik se čudi di su ona pusta auta i kamioni koji se
po cili dan prebacijedu u Supetar. Jema bit da se samo na
trajekat ukrcaju i iskrcaju.
Brač je plaka kako je on jedini otok bez njanci kilometra
asvalta, a sad je, pari mi se, najasvaltiraniji otok na kugli
zemajskoj. Sve su asvaltirali: i ceste i prilaze, i prolaze,
i kozje staze, i vrtle, i dvore, i kokoš nima više di zabit
kjun.
Sva san sela obaša, nidir nisan kokoš vidija, jema bit
da su sve pokrepale, i kokoše i pivci.
Bija san u Grčku ali meni je Brač, Lodin Brač, bija autentičniji, žešća Grčka od same Grčke. Danas više nije. Umra
je Loda, nestalo je ovac, pastiri i satiri. Nima više kozlići,
mišin za vino, sira iz uja. Ne vonja više zemja. Prolitnje
sunce nije izmamilo gušćerice ni zelembaće, nima kaduje,
ružmarina, vrisa - samo asvalt, svuda asvalt.
U butigu na pjaceti u Nerežišće pitan da mi prodadu bilo
ča braškoga. Nudidu mi žvakaću gumicu, šaving-gumu.
Na jednu čistinu, malo podaje od sela, diže se velika fa­
brika za žvake. Cila će Jugoslavija moć vilice iskrivit.
Proizvodidu i konfekciju. Vidija san na jednu škanciju
lipe mudante od fuštanja, na rige. Omar san jedne kupija,
makar ji nikad ne obuka.
A sira nima nego livanjskoga.
Po bikarijan janjca nima, samo makedonskoga.
Misto vitalca, dajedu mi kranjske i krenovke.
Ka da Lodu čujen: "Pretura van grčkoga, ča ste ovo
učinili?"
Riba i nafta
Spustija san se u Sumartin. Sićan se kad san se poza
rata prvi put iskrca u Sumartin, a pošćer iz Selac doša je
prid brod sa tovaron preuzet poštu.
Polako, nogu prid nogu, on tovar i ja, uspeli smo se do
Selac i u s p u t miljardu mi je podatak da. Sve san o mistu
zna.
Subota, još nije ni podne, a oštarija zatvorena.
- Ča je ovo? - buban o vrata i protestiran. Nima čovik
di žmul vina popit.
- Ajmo gori u kuću, naći će se vina - zovu me dva brata
ribara koji su prid oštarijon prostirali mriže. Mladi judi,
ali isto ji davno znan jer san njijovu koču nalazija u Visu,
Korčuli, oko Mljeta. Mladi, zdravi, vajali, žvelti, vavik na
moru. Zanji put san ji naša lani, kad su se neispavani,
krvavi očiju, prid fortunon sklonili u Komižu.
Lipi prolitnji dan, a oni se zajebaju oko kuće.
- A ča je, oli ste se i vi razlinili?
- Ribu triba tražit, gorivo arčit, a nafta je skupa virujte
da se više ne isplati.
U kužini za stolon na kartu mi konte činidu kako se
više ne isplati lovit. Za godinu dan triba jin najmižerjastije
potrošit pedeset miljuni dinari za naftu.
A onda porezi! Pa cestarina. Enti boga, da cestarina!?
Ribar koji brazdi more, koji cestu nikad ne vidi pa da pla-
ća cestarinu? Misto da nan daju regres na gorivo, na alat,
oni nan nabiju cestarinu!
Izračunali su, kad bi svaki mrak ulovili 2 vaguna
srdel, jedva jedvice bi se pokrili. Tek sa 3 vaguna moglo
bi se živit. Za plivaricu triba sedan drugov, ali neka smanjidu na šest, neka jedan radi za dva, jopet, je teško izać.
Vidit ćedu kakvi će bit štađun, oće li Bog providit, pa
ako ne bude išlo, spremaju se poć u državni sektor.
Po kilu posadi plaćaju 3 dinara i skineš svaku brigu.
Jebe te se za cestarinu, za gorivo, za poreze, za prodaju.
I jemaš misec d a n odmora i još bolovanja. I penšjun te
čeka.
Jopet ništa ne razumin. Riba se prodaje po zlato, a
dobrima, vajalima ribarima ne isplati se lovit.
I kako to da se u nas ništa ne isplati? Ni ribu lovit, ni
stado čuvat, ni sir činit, ni mliko must, ni vinograd kopat.
Jema bit da se u nas jedino isplati kafiće držat.
A meni je jedan pametni Bračanin reka:
- Mogu razumit da kuridu ti barovi i kafići u Inglešku,
jer se tamo pije dobar viski. Mogu razumit u Francusku
da kuri posal jer se pije dobar konjak. I u Rusiju bi moga
kafić kurit jer jemadu dobru votku. A u nas se po kafićima
loče vinjak. A jema li šta na svitu gore od vinjaka?
Obidva san po planu u restoraciji u Selcima. Čisto, ure­
dno, bili stolnjaci, cviće na stolu, lipuškasta mlada kono­
barica. Juva ka doma, friške lignje po zanatu pečene, sa­
mo salate nima. A za provat to vino triba se kalat u Bol, i
to ne u otel, nima ga u otelu, nego u podrum.
Vino me oduševilo. Svaka je jubav u njemu. Plavac, ma­
li plavac, čist, bistar, gustož a pitak, jedva dvanajst gradi.
Lipo lize. Puno lipo.
Davno se u Dalmaciji nisan namirija na tako lipo vino.
A daju ga cine - tri ijade litra.
Naravski da san osta u Bol spavat.
U otelu nije bilo teple vode. Govorin curi na portirnici:
- Ne gre tepla voda.
- Jema je, ali triba otvorit obe špine.
- Ali mene je straj.
- Zašto vas je straj?
- Jer čin san otvorija jednu špinu, banj je popliva.
Susret s umitnikom
Dozna san da u Bolu zimuje slikar Ljubo Ivančić. Želija
san upoznat velikog slikara. Red je da mu se ka Splićanin
Splićaninu gren javit, pozdravit ga, poklonit se umjetniku.
Mala, jednostavna vikendica i sa verande kroz staklo ug­
leda san ga kako sidi u fotelju, okrenut zidu. Mislija san
da je zagledan u koju novu sliku.
Gospoja i on primili su me srdačno. Malo san se smanta
jer zidovi su bili čisti, nidir kvadra, nidir štafelaja, piture,
pineli. Njanci mi nije zavonjala terpentina.
Od ciloga slikarstva vidija san samo na kolino njegovi
gać maču od piture.
Voli sunce. Za razliku o Zagreba, u sunčanu Dalmaciju
godina vridi dvi i čovik duplo živi jer jema sunca. Pričali smo
o ditinjstvu pod Marjanon, o Velon varošu, nestašlucima,
igran, pasima, tovarima i težacima. Interesantno kako se
dobro sića impozantnoga, debeloga težaka Pavline, koji se
i meni usika u pamet.
Veseli ga da će posli Zagreba i Beograda njegova velika
izložba bit prenesena u Split. Neka Splićani vidu da Plinarska ulica nije davala samo fuzbalište.
Pustinja gleda zvizde
Naša san u Bolu i velikoga Bračanina Ivu Marinkovića. Padala je vanka kiša, a mi smo sidili uz komin, pili
ono vino iz podruma i gledali u oganj. Vodija me po Bra­
ću najpri kad je rišava probleme letrike i podmorskog ka­
bela, onda probleme vode, pa asvalta. Sad se bacija na kulturne vridnosti otoka. Triba štampat reprezentativni libar
o pustinji Blaca. Gori u pustinju triba poć učit ča je to
ekologija. Pustinjaci su razvili gospodarstvo, digli zgrade,
gojili ijade ovac i krav, jemali podrume, ambare, bibjoteke,
štampariju u kojoj su libre štampavali, a ne da nisu ništa
prirodu zagađali, oskvrnili, nego su je još obogatili, ople­
menili. I odozgar su trgovinu vodili, po Mediteranu bro­
dovi su jin plovili. A zanji je bija don Niko sa svojin opservatorijen i karton neba. Pustinja je zvizde gledala.
I ja san zurija kroz pustinjakov teleskop i gleda karte
neba. I lipi sir iz uja griza i murvičko crno vino pija.
U litnjin večerima zvizde su krešivale, botile, resle, i
svaka je bila ka patakun. A danas su zvizde ka piškići.
Obeća san ovega lita doć u pustinju. Zaželija san se
neba i zvizd.
U nediju uvečer uvatija san zanji trajekt. Jedva. Na
supetarskoj rivi ostalo je nikoliko tonobili. Ko in je kriv
kad se ne znaju ukrcat!
I tako je svršija moj braški vikend.
I evo me sad u Split, a već razbijen glavu di bi ovi novi
vikend uteka.
NAŠE MORE I NAŠA UNUTRAŠNJOST
PRVA ŠETIMANA TRAVNJA MISECA
Pojavili su se prvi štekati. Čudo jedno kako su poranili,
u nas se štekati iznesu obično za prvomajske praznike. U
Grčku, u južnu Italiju, štekati stojidu po cilu godinu, u
Veneciju ji iznesu usrid zime, čin je lipi dan, a već u marču svi su štekati vanka. Kako mi u Split jemamo surovu
klimu, to obično kasnimo i za Beogradon misec dan.
Lipi prolitnji dan. Jedanajst uri. Sunce grije. A na štekatu prid "Belvijen" sidu bračni par furešti. Razgolacali
se: on zavrnuja rukave na košuju, rastvorija prsi, ona di­
gla suknjicu; zatvorili oči ka da spavaju i sunčaju se. Na cili
štekat samo nji dvoje.
A u n u t r a sve puno, krcato, stolanima. I to mladost, sama
mladost! Guštadu u dimu, u smradu, u enterijeru...
Ako smo mi Mediteran, a jesmo, onda bismo volili sidit
vanka na ulicu, na pjacetu nego u kuću.
Zašto su onda svi unutra, a samo su ovo dvoje furešti
vanka?
Odgovor san naša iste te večeri. Iša san na Poštu i vizavi Pošte - štekat "Semafor" bija je krcat. A večer je, ladno
je, a mista nima.
Stojin, gledan, čudin se. Lipi štekat, ograđen cvićen, gori
tenda, tavaje na stol, kušini ispod guzice.
An tot smo ga!
J e m a d u prav gosti. Drugi štekati su ka za prosjake. Izbacidu vanka par stoli i katrigi i eto štekat!
Štekati bidu u nas morali bit vanka najmanje po go­
dine ako ne i osan miseci. I oni bidu morali bit tretirani
ka dil kafane, odnosno restorana. I oni se ne izbacijedu
vanka nego namišćaju, uređuju. Prema štekatima se ugostitejstvo odnosi krajnje aljkavo. Kamarjeri ne volidu šte-
kate, ne volidu spuštat i dizat tende, štekat je njima više
pješačenja, više kilometraže.
Mi nasrid Pjace jemamo gadljiv, brutalan, surov štekat
sa željeznom, visokon ogradon, ka da je tor a ne štekat.
I jebe se općinu da su štekati grubi, da nagrđuju grad.
Štekati ka da ne spadaju pod ničiju nadležnost. A volija
bi bar botu čut: tome i tome štekatu zabranjen rad jer je
grub.
Bidna četveročlana famija
Makarska je, ka i svake godine, uputila poziv domaćin
gostima, a jedne naše novine iz unutrašnjosti falidu Ma­
karsku šta vodi brigu o domaćemu gostu, ali pitaju se kako
on more litovat na Makarskoj rivijeri, i inače na J a d r a n u ,
kad je otelski pansion u punoj sezoni od četrdeset do sedandeset ijad dinari.
I naravski, odmar se postavja pitanje: koliko triba če­
tveročlanoj famiji za litovanje na Jadranu? Deset dan na
moru za četveročlanu famiju najmanje tri miljuna dinari!
Ne more nikako. Jedino da radidu otac, mater, da jemadu
dobre plaće i da cilu godinu šparadu za ti desetak dan od­
mora na moru.
Čudna je n a š a unutrašnjost, ona prid svaku turističku
sezonu zaboravi da smo mi jedna jedinstvena zemja, i
novine iz unutrašnjosti počinju pisat ka da su oni u unu­
trašnjost jedna zemja, a mi uz more druga. A koliko ja znan,
u Makarsku, u Dubrovnik, u Split su isti tržišni zakoni i
otprilike iste cine ka u Beograd, Zagreb, Jubjanu.
Oli su iste oli je u nas još skupje, jer smo daleko od
opskrbni centri. A to naše skupo ugostitejstvo na moru
je puno, puno cinije od ugostitejstva u unutrašnjosti. U
Beograd, Zagreb, Jubjanu oteli su duplo, sto posto Skupji
nego u Makarsku.
Pitaju novinari iz unutrašnjosti kako more deset dan
četveročlana famija litovat na moru? A ja pitan kako ne če­
tveročlana famija, nego kako mogu ja sam samcat učinit
desetak dan po unutrašnjosti?
Puno našega svita došlo bi, recimo, u Beograd, vidit
FEST! Ali kako, ko će dat pinez za vidit Fest?
Samo spavanje, suvo spavanje, triba platit na dan u
beogradske otele
50
60
ijad dinari. Pansiona
nima. Isto je u Zagreb, jednako u Jubjanu. U Sarajevo. U
cilu unutrašnjost. Ispod 100 ijad dinari na dan ne moš ti
ni promislit povirit u unutrašnjost.
Ne moš više poć u unutrašnjost njanci kad ti poduzeće
plaća dnevnice. Uvik potrošiš duplo. Ne isplati se i naši judi sve više škivaju i sa dnevnicon poć u unutrašnjost. Kad
oni iz unutrašnjosti dolaze sa dnevnican zimi na more,
onda cili pansion u otelima plaćaju tridesetak ijad dinari.
Kad mi iz mora gremo u unutrašnjost, onda samo sobu
platimo
50
60
ijad dinari.
Oni platidu pansion i ostane in po dnevnice.
Nan je cila dnevnica malo samo za sobu. Unutrašnjost
je skupa i liti i zimi, nima u unutrašnjosti zimski popusti,
nima pansiona, a novinari iz unutrašnjosti se svake godi­
ne iznova pitaju kako četveročlana famija more litovat na
moru.
Molim vas, kolege, recite vi meni kako dvočlana famija
iz Splita more doć desetak dan u Beograd? Oli u Zagreb!
Bit ću još konkretniji. Plaćan 10 dan otel po želji na mo­
ru za 10 dan otela u Beograd ili Zagreb.
I nemojmo se vadit: vi na moru ste turističko područje,
a mi u unutrašnjost nismo! A ne - i Jubjana, i Zagreb, i
Beograd su eminentno turistički gradovi, naši najveći tu­
ristički centri. Žešći i od Dubrovnika i od Opatije.
Oteli in radidu non stop. I uvik su puni. I duplo su Sku­
pji od naši oteli na moru.
A buletu neka plaća Makarska rivijera!
Duvan i zdravje
Jemali smo i Dan zdravja. Na televiziju san čuja da je
svaki španjulet ča ga čovik popuši 5 minuti života manje.
Sprenuja san se.
Moja dnevna doža je škatula duvana, a ti dan mučija
san se, borija, sve san od sebe da i popušija samo četrnajst
španjuleti. Produžija san tako život po ure. Ali ča će mi i
tu po ure kad nikakav testamenat ne mislin napisat!
30 godin dimija san dvi škatule na dan. Koliko
je to minuti života, Gospe moja? Pokušat ću izračunat na
brzinu. Dvi škatule na dan, to je priko sedansto škatul na
godinu. U trideset godin to je već
20
i jedna ijada
škatul, ali zaokružimo na
30
ijad jer san desetak
godin pri i posli tega pušija samo po škatulu.
A 30t ijad škatul, to je 600 ijad španjuleti, a puta
5 je 3 miljuna minuti.
Ko će to izračunat koliko je to dan, miseci i godin? Pokušavan dilit i množit, ne znan, zaudobija san.
Nu ti boga, ni dilit više ne znan. Učili su me po skulan
infinitezimale i integrale, a ja ni dilidbu ne znan. Samo
znan zbrajat i odbijat.
Miljune minuti, godine života san popušija, u dim izgorija.
I ča će mi sad ovu šporku po ure ča san je niki dan krva­
vo zaradija? En ti i tu po ure!
Od dišperacjuna omar pušin ka Turko. Ispalija san i
oni 6 španjuleti priko dože.
A ča ja jopet znan? More bit, da nisan pušija, ne bi uvatija ove godine.
Propali vikend
Rano je jutro. Petak je ali ne znan koji je datum. Ne
znan njanci otprilike. Je li deseti, jedanaesti, a moga bi bit
i deveti i dvanajsti.
Iz kuće malo izlazin. Jedino ča skoknen do bibjoteke.
Di ću i kud ću kad su gruba vrimena: oli kiša pada oli
bura puše. Još pećicu gorin. U kuće se uvukla studen i
ladnije je sad u kuću, nego na ulicu. Pari ka da ne gremo
u lito nego u zimu. Ovo mi je najodvratnije vrime. Posli lipi
vrimen, kad se počmeš temperavat na lito, udre zima.
SVETE N E D I J E I RADNI DANI
PONEDIJAK, 14. travnja
6 je uri ujutru. Evo, ovi čas je radio javilo: Zavižane minus 2, Zagreb 0, Split 5. Na J a d r a n u anticiklonalni greben jača. Sjeverozapadni vitar. To jema bit
tramuntana?
Kako more bit samo 5 usrid travnja miseca?
5 je sičanjski prosjek!
Jučer san u novine čita da se sunce smanjuje. Još pri
par godin iznesena je ta teza, a sad su je najnovija astro­
nomska proučavanja potvrdila. I ja u to sto posto virujen!
J e m a već nikoliko godin da ja osjećan smanjivanje su­
nca u kosti. Sunce je bilo kus balote, sad nije njanci bulin,
sad je ka franja.
I uvik puše. Uvik. I to najčešće sjeverni i sjeverozapad­
ni vitri. Vrime ka gospe za jedriličare. Moredu po cili dan
jedrit i regatavat se.
A jeste li se opazili - vrime je uvik za jidrit, a kad oni
zakažu regate, onda je oli uragan ili u p a d u u mrtvu bonacu
i regate se moradu odgodit.
Jučer je bila nedija. Šeta san jednu u r u pri obida uz
more, po Rivi, uz mul, priko grada. Sveta nedija, lipi prolitnji dan, a svita vanka malo, puno manje nego u radne
dane. En ti grad di je više svita vanka na ulicu od radnoga
dana nego od blagdana.
I ne samo da je manje svita na ulicu - nego su prazniji i
bufeti, barovi i kafane. Kad se radi, svi šetaju, svi su bufeti puni, sve kafane. Pari ka da se u nas samo blagdanom
radi, a u radne dane se slavi i praznikuje.
Išli su Splićani u svoja sela, na svoja imanja oli su se
povukli u svoje vikendice.
Ni postoli više ne škripju
Pri, i da nisi zna koji je dan, čin bi izaša na ulicu, omar
bi vidija da je nedija. Nedija je jemala svoje slike, svoje
vonje koje su je razlikovale od ostali dan. Judi su jemali
veštite i od nedije, kad bidu šetali, postoli su im škripjali.
Dica su bila umivena, spletena i obučena u monturice i
veštitiće.
Judi bidu odili ozbiljno, dostojanstveno i vodili bidu dicu za ruke.
Nije se onda ni sidilo ka danas. Sad se ujopće ne gleda
di ćeš i kako sest. A pri, u nediju svetu, kad bi se selo
i na šentadu i na štekat, judi bidu pogledali di će sest,
jema li koja brokva, onda bidu propuvali to misto pa izva­
dili šudarić, čist i šumprešan, rastvorili ga, razastrli i
na šudarić seli. Ko zna okad nisan vidija šudarić pod guzicon?
A prid obid svaki bi otac svratija u pašticeriju i kupija
bar po duzine pašt. I pašte bi ti lipo zamotali, učinili na
paket fjok da moš prst stavit. Roditeji bi onda prema kući
išli ponosno, pažljivo, s ispruženin kažiprston ispod koje­
ga se lagano gingolavala gvanćera sa paštan.
Kuće su vonjale, ulice su vonjale od blagdanske spize.
Kako si iša mimo kuć, zna si ča se u svakoj kuva. Širili su
se vonji tinguleti, pašticade, gradel.
Po podne se išlo u kino i čuča se cukardeorz. Od nedije
svirala bi i glazba na Rivu, a veslači bi paradirali uz komiž.
Još do pri par godin od nedije se na Rivu uz more mog­
lo vidit mlade, friške matere kako ponosno, pune mlika,
šetadu sa karocetan i kažijedu svoje rumene anđelčiće sa
čučinon u justa.
Ni nji više nima. Di je nji vrag odnija? Kako nji više
nima? Tribalo bi pogledat demografske podatke jer mi se
čini da je ritkost trevit noseću ženu.
Pri su marširale jedna za drugon sa trbujima do zub, a
sad ritko, ritko koju trevin. Oli se sad sramidu sa trbujon
izać pa se u k u ć u sakrijedu? Oli odreda čičadu antibebe
pirule? Od niki dan ji je nestalo i omar protesti i uzbuna.
I ritko ko veštit nosi. Ispod pedeset godin nikor.
A i je malo čudno vidit čovika u veštit, sa špančeron.
Pari ka da je uteka iz starinski figurini.
U moje vrime, u skule se moralo dolazit u jaketu. Sićan
se kad je jedan mali doša bez jakete, u džemper. Stari
profešur latinskoga je zinija, očima nije virova, zlamenova
se:
- A šta je, mali, jesi li ti poludija? Bez jakete? Sutra,
sutra ja dolazin na sat bez gać. Bez gać. U same mudante.
Kad ti moš bez jakete, ja mogu bez gać.
I potira ga je doma.
SRIDA, 16. travnja
Štijen u foje da Njemci proždru četvrtinu zarade. Popiju
šestinu. Svaki treći zapadni Njemac je debeljko. Dvadeset
miljuni debeli. Svaki treći jema tlak. Svaki četvrti bolesnu
jetru. Pucadu od debljine. Najviše ji umire od bolesti koje
su vezane uz pretjeranu žderačinu.
I sad miljarde marak trošidu na dijetalnu ishranu. Sve
više se otvaraju specijalne dijetalne butige, razvija se ci­
le velika industrija spize i preparati za mršavljenje. Svi
počinju trkat, masovno se prodaju trenerke i papuče za
trkanje.
Spiza se konšumaje više nego ikad. Cili svit postaje sve
više ingord na spizu.
U n a s je sigurno gore vengo u Njemačku. Jimo i više i
staje. I ako oni trošidu na spizu četvrtinu, mi arčimo na
jiće i piće tri dila zarade.
Tužimo se kako je spiza skupa i svaki dan sve skupja.
Toka n a s radit samo za guzicu.
To nije istina! Moremo se puno jeftino i zdravo ranit za
male pineze.
U nike zemje, ka na primjer u Švicarsku, obavezno je
da svako domaćinstvo drži u kuću spizu za misec dan.
Za svaki slučaj, zlu ne tribalo. U nas je to prihvatila prva,
naravski, Slovenija i nutricionisti, odnosno specijalisti za
prehranu, sastavili su pakete jića i pića za misec dan.
Sve ča čoviku triba za misec dan, sve mu je u n u t r a ,
čak i sol, papar, šuferini i šterika. Nije to mižerjasto da se
čovik misec dan održi na životu, nego da se rani zdravo,
kalorično. Kafa, kakao, meso, začini, manistra, povrće, ri­
ba, sokovi, kruv, slako. Sve. I ti paket more trajat godinu,
pa i više dan.
I ča biste rekli: koliko ti paket zapada? Samo sto trideset
i dvi ijade dinari.
Ne triba odit u spizu, vatat meso, čekat ribu, jidit se
na pazaru, ne triba se domaćici zajebavat i kuvat. Samo
jedanput na misec ulizeš u butigu, kupiš svoj paket i mi­
ran si misec dan. I jiš zdravu, kaloričnu spizu koju su
stručnjaci, nutricionisti pripremili.
More li išta na svitu bit boje i pametnije? Za me i za že­
nu dva paketa, njanci dvista i pedeset ijad dinari. U što ću
penšjun potrošit? Ostat će mi tri dila pinez?
Bija san tražit po butigan. U Split ti paketi još nisu
došli. Niti ne znaju za nji, ali čita san, jema ji u butige po
Sloveniji.
Naša trgovačka poduzeća "Dalma" i "Prehrana" ne pratidu prehrambena kretanja. Ča čekadu? Neka omar naručidu te pakete!
Niman ka pri da dojdu. Ola ča ćemo navalit!
Neka izin ne jedan nego dva paketa na misec, jopet se
isplati. Jopet je duplo cinije nego doma kuvat.
A ko će proždrit dva paketa? Di će mi stat?
I letriku ću duplo manje plaćat.
I nima straja od debjanja. Nisu nutricionisti pizde, zna­
du oni ča organizmu triba i najviše odgovara. Veliki izum!
Sveta stvar!
ČETVRTAK, 17. travnja
Trevija san jutros prijateja profešura koji mi priča da se
i on sprema u penšjun. Sad ćemo, govori, bit u famiju dva
penšjunata - ja i otac.
Začudija san se. Mislija san da mu je otac davno umra
jer je bija stari čovik, penšjunat kad smo mi študenti bili.
- Ma kakvi, živ je stari, zdrav, još trče po gradu. Jutros
je najranije na peškariju iša vidit jema li ribe.
- A okad je u penšjun?
- A jema blizu četrdeset godin.
- Za majku božju, četrdeset godin u penšjun? To nikad
nisan čuja. Cili radni staž u penšjun!
- Ali on jema i cili radni staž. U penšjun su ga po slali
kad je napunija četrdeset godin radnoga staža.
- Onda koliko mu je godin?
- A devedeset i šest!
- Nu ti boga lipoga života!
Četrdeset godin radnoga staža! Četrdeset godin penšjuna!
I još trče po gradu i spizu čini.
To oče reć puni život.
Ola ča čedu na nj bit jidni! Popizdit čedu ovi iz Socijalno­
ga osiguranja. A da ga posli četrdeset godin penšjuna jopet ne pošajedu radit?
- E, da oćedu, stari bi to jedva dočeka!
PRVOMAJSKE ŠKICE I ŠKICETI
Nima mi mrže stvari nego kad me dižu s obida. Pri nego
seden za stol, užan i telefon iskjučit. A jučer, tek ča san
počeja srkat juvu, nikor buba u vrata.
- Ajde k vragu, ko jesi da jesi! - zaronjan pa zavičen:
- Ko je?
- Pošta!
- A ča je, oli jema koji brzojav? - Otvaran vrata.
- Nije, nego pinezi - uliza on u kuću i gre prema stolu.
Interesantno je to da svaki pošćer, kad nosi bilo ča,
pismo, brzojav, paket, ostane na vrata i čeka da ga pozoveš, a kad nosi pineze, onda se omar ponaša intimnije,
slobodnije, deboto ka da je u svoju kuću. I jema prav, to
mi je drago.
I naravski, kad su pinezi posridi, onda ga ponudiš da
sede i oče li ča popit.
- Pinezi - govoriš - a koji pinezi sad, za Majku Božju?
- Pensija, bome!
- Oli mi nisi niki dan donija za ovi misec?
- Ali ovo je za ovi novi. Oli nije Prvi maja prid vrata?
- Nu ti boga lipe užance: U čast Prvoga maja dajedu ti
pineze sedan dan unaprid. Bravo! Tako je! Neka se i pe­
nzionerski narod veseli. Jesmo li oli nismo?
Jo lipe države! Na sve misli!
Baš pri uru vrimena san u bibjoteku pronaša da je spliska općina još 1912. godine za Prvi maja izvisila bandire,
okitila se cvićen i gradska mužika je po gradu zaudarala.
I to onda, za vrime Austrije!
Uvik je to n a n Splićanima bila velika fešta.
Najdraža fešta.
A di neće bit danas!
Prizlovojni Šanto
Poza podne svratin do moga prijateja Šanta. Najden ga
samoga u kužini. Sidi za stolon, diga nogu na katrigu,
obraz naslonija na dlan i prid njin botija vina. Nije popija
dva prsta.
- Ča ne piješ? - začudija san se.
- Eto, ne mogu, ništo me ne sladi.
- Ča si se zamislija, oli ti nije doša penšjun?
- J e , jutros mi je pošćer donija.
- Ča je onda, kompanjo, ča si prizlovojan? Oli te jubav
tradila?
- Ne zajebaji, mali!
Šanto zna za Prvi maja okitit gajetu i poć sa prijatejima
u Stobreč na janjetinu.
- Onda, evo nan, kompanjo, i Prvi maja!
- A, eto je!
- Oćemo li na janjetinu u Stobreč?
- Nećemo! Nisu dani o fraje. Progorčat će nan, pari mi
se, svima Prvi maja.
- Oli je ča grubo javilo?
- Nije dobro.
Duboko je uzdanija.
Okad je drug Tito bolestan, Šanto sluša i radijo i televi­
ziju i ne gre leć pri nego čuje zanji medicinski izvještaj.
Ne razumi on sve ča likari rečedu, ali isto se on po medicinskon izvještaju zna ravnat.
Najdraže mu je bilo kad su ono javjali da je drug Tito
mirno proveja noć. Onda bi i Santo slaje zaspa.
Sad čuje duge, teške beside i ništa ga više ne kunferi.
Prizlovojan je. I njemu je teško.
- Oš se ti napit? - turne prida me botilju.
- Ne mogu, nije moja ura.
- Ako nisi marenda, eno ti na špaker brujetić pa žderi.
Ja ga nisan ni taka.
Umukli smo. Šanto se zamislija.
- A koji čovik! - uzdanu je. - Koji veliki čovik! Koji lipi
čovik! Okad je svita i vika, ni takega bilo. A straj me da
neće ni bit. Još mi i ne znamo koga smo jemali. Od ove
naše jadne, nesriknje, mižerjaste zemje koju je on sritnu
zemju učinija! Iz blata, iz fanga, iz gube i mižerje nas je
izvuka i da nan brode, fabrike, zemju, stavija nas u tonobile i nebodere. Nikor nije ni gladan ni žedan, ni gol ni
bos, svak danas jema, svakome pritiče, spizu bacijemo.
Samo je mislija kako će narodu ugodit, kako će narodu
bit boje. Da ni bilo njega, pita bi te ja di bismo mi danas
bili? I ko bi ovod n a n bija gospodar? I ti i ja i svaki od nas
ne bismo bili ovo ča jesmo. Ne bismo ni sličili na se. Ne
moš mu drukčije uzvratit nego ga častit i slavit dokle je
kod svita i vika.
Ostavija san ga kako san ga i naša. Sa nogon na katrigu,
sa bradon naslonjenon na dlan. Zamišljena. Prizlovojna.
Ni pinezi od penšjuna, ni Prvi maja, ni vino, ni brujetić,
ništa ga ne more rekuperat i razveselit.
Leroj na kampanelu
Izaša san na Pjacu, a jedan momak me zaustavja:
- Šjor, molin vas, koja je ura?
Pogledan na zvonik.
- Eno ti šest i po, fali minut.
- Kako znate? - začudi se momčić.
- A vidin leroj na kampanelu.
- A ja ovi jebeni leroj nikako ne razumin. Nikad ne znan
koja je na nj ura.
- Nisan ni ja, moj mladiću, zna dok ga nisan proštuđa.
- Oćete li i meni kazat?
Objasnija san mu da je leroj, isto ka i dan, podiljen na
dvadeset i četiri ure. Kad je mala švera na šest, onda je to
šest ujutru, kad je na osamnajst, onda je šest uvečer.
- Ola koji san ja tukac! - kori sebe momak. Kako to ni­
­an pri uvatija!
Lipo se zafalija i iša svojim drugovima objasnit tajnu
zvonika na Pjaci. Svi su stali i gledali leroj.
Malo pri osan sitin se da moran kupit kremu i kolonju
za brijanje. Prodavačice unutra bižingaju a na vratima pi­
še INVENTURA.
Trčen u drugu profumeriju. Isto INVENTURA.
Ajte k vragu vi i inventura, svaki čas udreš noson u
koju inventuru.
Još ni osan, fali deset minuti. Triba mi se i popišat.
Najbliži mi je javni zahod na Pisturu. Trčen pri nego ga
zatvoridu.
A, e, zakasnija san! Već je zatvoren. Isprid vrat lokva,
velika lokva, ka da su se konji ispišali.
Dolazi jedan momak, vata za kvaku na vrata, drma.
I onda piša u vrata.
Za njin jedan ozbiljan čovik čini isto.
Kad je zahod zatvoren, onda mu se čini reklama isprid
vrat.
I jema svit prav!
Ko je to izventa, ko je izda tu naredbu da se javne pišarjole s mrakon zatvaraju? Zasinđilaju se ka da su trezori.
Javni zahodi gradu falidu. Jema ji manje danas nego
pri sedandeset godin, kad nas je bilo
20
ijad. Pona­
šamo se ka da su to koje sramotne institucije koje triba
sakrivat. I zašto pišarjole ne bi mogle bit cilu noć otvore­
ne? Oli će ji ko ukrest?
I kad su konduti zatvoreni, onda čejade mora potribu
činit, oli u gaće oli na ulicu.
U San Marinu vidija san lipi privatni zahod koji je svo­
jina jedne gospoje. Ona ga tišći, redi i naplatije. Daje ti
šugaman i sapun.
Ako "Javna čistoća" neće oli ne more vodit brigu o toa­
letima, neka se da licenca privatnicima.
Ako jemamo stotine privatni bufeti di se loče, moremo
onda jemat i bar koji privatni kondut di se popijeno ispra­
zni.
A počela je i turistička sezona. Već jema po gradu furešti. A oni su bidni obzirni.
Vrtin se uvečer po gradu i gledan: svuda inventura.
U samoposlugu "Prehrane" kroz izloge vidin kako osobje
redon obilazi škancije i lipi nove cine. Kurjož san ča je po­
skupilo, pa virin.
Lipidu cine na boce voćnoga soka.
Jebe me se za voćni sok.
Asti boga, eno će i vino poskupit? Cila Evropa pliva u
vinu, Talijanci ga gledadu misto benzina trošit, Francuzi­
ma su puni podrumi, miljuni ektolitar, a u nas će evo opet
krešit.
I u papirnicu penju se po škancijan i pišu nove cine.
Virin i tamo. Stavjadu nove etikete na nike škatule - Fli­
pere, Polo. To su igre za dičicu.
I u "Splitski magazin" činidu inventuru. Sve osobje je
na noge, došli su i inšpektori u crne kožnate jakete. Radidu digitroni i makinjete.
Jedna prodavačica se uspela na škale i bižingaje po veštitima. Oli će i roba poskupit?
A ča onda sve gre gori? A za koliko? Bit će dvajst, trijest
posto! Nima u n a s manje batude.
Je, sve gre gori. Eno, inventura je u butigu od muški
košuj.
Baš izlazi prodavačica.
- A ča je? - pitan je. - Koliko gre gori?
- Ma ništa, niti dva posto! Krešija je republički porez.
- Nu ti boga, koji konfužjun! A ja san se već bija pripa!
Ča se mrčite samo za dva posto!
- I ja govorin - umorno će ona. - Njanci nismo svršili,
sutra ćemo nastavit!
Bidni prodavači! Nimaju mira ni o danu, ni o noći. Uvik
inventure, uvik minjat cine.
Čini mi ji milo. Kad ćedu oni bidni počinit? Ruke ji bo­
lidu od pustoga pisanja i lipjenja novi cin.
A promet jin, tužidu se, pada. I svaka druga mušterija
u sve butige dolazi sa bonima od marende.
Boni od marende legaliziraju se ka sredstvo plaćanja.
Ne bi se začudija da počmu kurit i u Trstu.
SUBOTA, 26. travnja
Noćas san proštija jednu medicinsku novost. Slina od
pasa čini dobro ranan. Brže zacilidu. Sitija san se svetog
Roka. Uvik su mi se gadili kvadri i kipi koji su prikaživali
kako mu pas liže rane.
A sad vidin da sveti Roko nije bija mona. Onda, u ona
daleka vrimena, on je zna ča danas medicina otkrije.
Evo i Prvi maja, a ka da gremo u zimu! Još uvik je ladno i uvik puše.
Niki dan me jopet vrag odnija na ribe. Partili smo ujutru
u tri bota. Obuka san se žešće nego feratjeri usrid zime na
Zrmanju. Sta san po ure u motorinu za timunon i svega
me probilo. Na moru je ladnije vengo u Sibiru, najskoli
prid zoru, kad malo zapuše i more se naježuri.
Ali zato je lipo kad sunce izajde i počme se penjat. I
kako se ono penje, skidan sa sebe komad po komad robe.
Najpri kapot i šalpu. Pa kapu, pa jaketu, pa jedan, pa dru­
gi džemper. Onda rastvorin i košuju.
A poza podne proces je obratan. Staviš džemper, pa još
jedan, pa kapu. Pa jaketu. I jopet si ka feratjer na Zrma­
nju.
Premaliće i postoli
Ča je ovo sad da ni jedne postole ne mogu obuć? Za­
pravo, mogu ji navuć, ali me sad i stari postoli, koje san cilu
zimu nosija, počimju tuć. Postaju mi nikako tisne, ćutin:
rušaju mi prste. I one najkomodnije sad mi smetaju.
Asti Gospu, oli me počela noga rast? Gren ka da san
gobav. Ćutin rebote. Svaki me postol stiska.
Bit će da noga ćuti premaliće pa počimje botit. Zašto
onda samo noga boti?
Prominijen postole. Vazimjen one koje san nosija pro­
šloga lita. Ne vaja. Ćutin ji. Još ćedu mi kale učinit.
Nima druge nego kupit nove postole. I kupija san ji. Najlagašnije koje san moga nać.
Vazeja san obilate, neka noga pliva. Prova san oba postola, šeta po butigi, sve je bilo u redu. Skupo san ji i platija, neka mi je prodavačica rekla da ne gren s njima po
mokrome.
- A ako me uvati kiša?
- Nisu za kišu - govori.
- Dobro, ali kad grad poliju? Ča ću činit, oću li ji skinit
pa odit bos? Oću li počet letit priko mokri ulic ka da jeman
krila?
Slegla je ramenima.
Platiš deboto sto ijad postole pa ji ne smiš po mokrome
nosit. Koje su ovo danas nesriknje fabrike! Činidu postole
da ti se ča pri raspadu, pa da moraš kupit nove. I tako sve
produkte. Žaruje, televizore, tonobile.
Čita san da je tako i u Rusiju. Potrošači su se žalili
Ministarstvu industrije da žaruje ne vridu. Ministarstvo je
naredilo da se proizvedu trajnije žaruje. Kad su se trajnije
žaruje proizvele, žalila se i trgovina i fabrike da su in puna
skladišta.
I kupija san te nesriknje postole jer su mi bile komodne.
Jučer san u njima prvi put izaša, i ča ćete vidit? Mislite da
su se raspale? A ne, nisu! A boje bi bilo da jesu.
Jučer u butigu bile su mi komodne, široke, a danas,
kad san odija po gradu, počele su me tuć. Pa kako? Parilo
je da me noga u moršu. Jedva jedvice san doša do kuće. U
portun san ji skinija. I odanija, spasija se. U bičve san, sa
postolima u ruke, otvorija vrata. Žena je zinula.
- Ča je sad?
- Ne vridu! Baci ji ča! Neću ji više vidit!
- A ča ćeš sad nosit? - pita ona. I sama odgovara: - Sad
ti jedino priostaje - prominit noge!
Ne bude li ladno, bos ću za Prvi maja po gradu odit, ka
da činin zavit!
SPLIT JE BEZ RIČI REKA SVE ČA MU
JE NA SRCU
NEDIJA, 4. svibnja
Veliki derbi "Ajduk"-"Zvizda" koji lako more odlučit pr­
vaka, a ja ne gren na utakmicu. Karta mi je u žepu, ali isto
ne gren. Ča ću se poć jidit! Izbjegavan velika uzbuđenja.
Ča se toga tiče, slušan likare.
J e m a n ja svoj razrađeni ceremonijal prvomajske fešte.
Užežin Prvoga maja volin poć do štacije i mula gledat kako
se grad prazni, kako se vodu prave bitke za svaki autobus.
Prometnik na autobusnom kolodvoru mi je priča kako su
se svi putnici popravili, samo su Sinjani ostali isti. More
bit i autobus prazan, a samo nji trojica putnika i opet se
sva trojica sudare i uklište na vratima. A morete zamislit
kad na jedan autobus navali dvista!
Kad san ji ispratija, red je i da ji dočekan. Čekan doma
pet uri da čujen visti. Javjaju da je došlo do pogoršanja i
da je stanje zdravlja predsjednika Tita opet kritično.
Oo, ništa mi ovo nije drago!
Žena mi jema crne slutnje.
Posla san je k vragu, izletija vanka, buga vratima.
Prikjučer san od kuće do Belvija trevija
4
auta,
3 čovika, jednu ženu i dvoje dice. Grad je bija sablasno
pust, a evo, sad u ovu pozapodnevnu u r u sve je opet na
misto. Narod se već vratija i priko Rive trevijen posljednje
povratnike koji puni fagoti vataju gradske autobuse.
Mase svita gredu prema stadionu.
Dolazin u iskušenje da se i ja utisnen u tu riku.
Ako "Ajduk" potuče, bit će mi žaj ča nisan bija. Ipak odolin napasti, vrtin se po trajektnoj luci. Lipo predvečerje, ne­
ka puše malo toplega juga.
"Umra je! Umra nan je..."
Ništo me pritiže, zove u Veli varoš. Jutros san tamo
bija i ča ću činit? Jedino da seden u stari dvor i slušan
prenos utakmice. Najden li ribara Šanta i potuče "Ajduk",
još ćemo se i napit.
Projden priko "Dalme" i kupin dvi botilje vina.
Čujen viku. Utakmica je počela.
Prolazin Velin varošen, penjen se u Borčićevu ulicu. Sve
je ka i uvik u ovu uru. Obično premalitnje predvečerje.
Dica se igradu prid kućan. J e d a n čovik užga oganj i na
gradele peče srdele. Iz kafići čuje se muzika iz džuboksa.
Otvorena je i nika nova konoba i čuje se iz nje dernjava.
Moglo je bit sedan uri manje 5 - 6 minuti.
Nika mlada žena u crvenu dugu kućnu veštu pritrčala
je isprid mene s jedne na drugu stranu ulice. Izletila je iz
dvora i uletila u prvi portun. Ne znan koliko je to moglo
trajati: dvi-tri sekunde? Koliko se oče za priletit kaletu.
Ijadu puti san vidija tu sliku. Cura, žena, čovik prikoraču
ulicu iz jednoga u drugi portun.
Ne znan, ne mogu objasnit ča san to posebno zapazija
na toj ženi u crvenoj kućnoj vešti. Ča mi je na njoj bilo sum­
njivo, zašto me privukla, zašto san za njon uliza u portun?
Bila je na podan stari drveni skal.
- Ženo, ženo, ča se dogodilo? - zazva san je. Stala je na
najdonju skalinu, rukon se uvatila za štanat i pripadnuto
je okrenula glavu. Zamucala je:
- Po... po... pogoršalo se...
Utekla je uza skaline.
Ništa nisan razumija. Sluša san u pet uri radijo, zna
san da je došlo do pogoršanja. Ali zašto nije mogla govorit,
zašto je mucala, zašto jon je glas zadrća? I zašto je utekla?
Zašto se za štanat držala?
10 metri naprid iz kuće ispa je na ulicu čovik visok,
mršav, roba pedesetak godin.
Sta je pognut, pogrbjen; liša crna kosa pala mu je priko
očiju.
Zatetura se, nije vidija di gre.
Opet se ferma i frontinon, koji mu je bija u ruci, udrija
je o tle.
Zaorija je strašnu beštimju. Najtežu koju je moga pronać. Sova je žestoko, glasno, beštimje je minja i posli svake
dvi beštimje je ka za se tiho ponavja:
- Umra je! Umra nan je...
I opet jid, beštimje.
Svit okolo sta. Sledija se. Ukipija.
J e d n a žena sidila je prid pragon na bančiću. Ostala je
otvoreni ust. Nije mogla ustat.
Iz jedne ponistre čuja san tužnu muziku. Jedna ruka
potegla je sa ponistre bandiru.
Moga je i špiker falit
Sad me bilo jasno da je ona mlada žena čula tužnu vist,
i čin je čula, trkalaje doma, a čovik koji je vist doma čuja
pobiga je na ulicu.
Nego, zašto je ona lagala, zašto je zamucala i izgovorila
laž? Čula je za katastrofu, ali nije virovala, nije tila virovat.
Ona je najzad čula samo jednu jedinu malu kratku reče­
nicu: "Umra je drug Tito."
Ne more ona virovat da se to tek tako jednostavno more
javit.
Radijo uvik govori velike, duge, komplicirane rečenice
koje i ne razumiš, i kako se sad strašna vist more javit sa­
mo u dvi riči? Da se to njoj nije samo učinilo?
Njoj se moglo pričinit, a moga je i špiker falit.
Oli jedanput falije?
Žena u crvenoj kućnoj vešti bila je vanka u dvoru, i čin
je čula, bez komentara, bez riči, utekla je doma.
A visoki čovik je iz kuće izletija na ulicu. On je svjestan
ča se dogodilo, ali neće i ne more se s tin pomirit.
Teško mu je samome u kući, čovik se smuti, puno se
tega u tren skupi u prsi, učine se grop i lakše je vanka,
među sviton.
On je svjestan ča se dogodilo, ali neće, ne more se s tin
pomirit, bori se kontra ježive istine, opire jon se, i sad bi
on nebo na zemju kala, zvizde bi zgnječija, svemir bi nogan trepja.
Tri drugara mornara izlazidu smrknuti iz bufeta, namišćaju kape, natižu opasače i brzin korakon spuštaju se
niz ulicu.
Prolazi starica i jeca.
- Ča mene Bog nije vazeja, ja san i tako svakome na
teretu, a on je svakome vridija. Cilome svitu.
Matere zovu dicu. Potižu ji u kuću. Dica plaču. Dica
ništa ne znadu, tila bi se još igrat.
- Kad će drug Tito opet doć u Split? - pita jedna mala
u materinon naručju.
Mater je jubi i plače.
Zamire zanja ploča u džuboksu. Mladići i cure izlazidu
bez riči. Zatvaraju se vrata svi lokali.
U izlog trafike već stavjaju Titovu sliku sa crnin floron.
Ispod Prokurative milicioneri spuštaju bandire napo
kopja.
Sat na kampanelu Sv. Frane na Rivu odrebatije sedan
uri. Tuče nikako čudno, muklo. Nikakvi se više š u š u r ne
čuje, zamra je svaki zvuk.
Kako ovo tuče leroj? Ča se dogodilo u mehanizmu leroja? Nikad nije ovako tuka.
Gredu, gredu, a ništa se ne čuje
Jugo puše, ali ka daje skrenulo. Zaladilo je. Smrklo se.
Instinktivno gren prema kući. Tija bi bit pet minuti
sam. Tija bi i ženu vidit.
Ali opet san profesionalno do nakaznosti deformiran.
Moran vidit ča će se sve događat na ulici. Kako će moji
Splićani reagirat.
Tija bi se stvorit i u redakciju. Čitat visti sa teleprintera.
Eventualno in pomoć ako šta triba. Pripremit će izvanre­
dni broj. Bit će strke, konfužjuna. Znadu svoj posal, nisu
dica, a ča će in stari penšjunat, samo smetat!
Svit se počimje vraćat sa stadiona. Utakmica je prikinuta.
Ijade ijade, deseci ijad sliju se ka rika prema centru gra­
da. Nikad take povorke nisan vidija.
Čudesna povorka!
Gredu, gredu, gredu, a ništa se ne čuje.
Svima su stisnuta usta, i svima su oči nikako čudno
rastvorene, i svi ka da gledadu nidir daleko isprid sebe.
Otac vodi u povorci za ruku sina.
I mali gre ka i otac. Ka i svi drugi.
Diga glavu, stiska u s t a i gleda naprid.
Di on gleda? Ča mali more vidit?
Ijade prolazu, a nikor jednu rič da izusti.
I koraci se ne čuju.
Ka da nimadu postole. Ka da su bosi. Oli ne tiču tle. Tija
bi znat kad i kako je utakmica prikinuta. Kako se doznalo,
ko je javija, kako je strašna vist na stadionu doživjena?
Kako je svit na stadionu reagira?
Ijade nji prolazi, vidin i poznanike, ali kako ji pitat kad
ovako čudno gredu, kad nikor ništa ne govori? Prolazu po­
kraj mene, a niti mi se ne javjaju.
I nikor ne plače, ne jeca, ne šmrca.
Nikor nije slomjen, izgubjen, nego su se svi uspravili,
isprsili...
Nisu to drukeri koji se vraćaju sa prikinute utakmice.
To se sam od sebe stvorija vojnički stroj, to divizije gredu
i u sebe šapju zakletvu: "Druže Tito, mi ti se kunemo..."
Sveta tišina
Svašta san u ovome našem gradu vidija i doživija, ali
ovaku čudesnu povorku nikad.
Ovaka sveta tišina bila je onega jutra kad je grad čeka
svoju, Titovu vojsku. I u onu kišnu zoru Slobode judi nisu
mogli govorit.
Kako je najveća radost blizu najdubje tuge?
Vidija san koliko je naš grad, koliko je naša zemja ve­
lika i lipa u trenucima sriće i radosti.
Ali nikad mi ovi grad nije bija tako lip, tako drag ka u
ovin trenucima najveće tuge.
Večeras, kad su sve riči izgubile smisal i vridnost, i kad
su se same povukle, grad je bez riči reka sve ča je jema
reć, sve ča mu je bilo u duši i na srcu.
Večeras san vidija kako se i dica kroz minut pritvaraju
u jude.
PONEDIJAK, 5. svibnja
Rano je jutro. Kiša pada.
Brzo se obučijen i gren vanka.
- Di ćeš? - pita žena.
- Ne znan.
Radni narod iša je na posal. Dica u skulu. Nikor nije
zakasnija.
Svak je na svoje misto.
Počela su se događat čuda. I oni kronični "bolesnici" ko­
jima se drago vuć po bolovanju smista su ozdravili.
Nikad po ambulantama manje svita.
Nima simuliranja, zabušavanja, škivavanja.
Po gradu daleko manje svita nego u druge radne dane.
Kladin se da je danas u Splitu proizvodnja rekordna.
Jedan moj prijatej, profešur univerziteta, objašnjava to
slikon famije koja je ostala bez oca. Dok je otac bija živ i
vodija brigu o famiji, dica su se mogla i ležernije ponašat,
bit dikod i malo štrambasta, pa i sarčit koji dinar priko mi­
re. Stari umre i oni se odmar uozbilju, ponašaju se kako i
je on učija, jer sad nji toka preuzest brigu i odgovornost.
Ovo mi je prvi dan u životu ča nisan čuja da ikor ronja,
tuži se, kritikuje.
Trčedu judi u poduzeća i kad triba i kad ne triba. Dica
se po skulan tuču jer bi svaki tija bit ove dane dežuran.
Tek poza podne, kad je svršija radni dan, radni narod
je na ulice. Ali isto ovo nije dan ka ča su drugi dani. Nije
to samo vanjski žalobni dekor, bandire napo stijega, crni
flor, crne novine - nego se u arju ćuti nika čudna herojska
patetika kakvu dosad nikad nisan osjetija. Svi smo postali
svjesni velikog istorijskog trenutka, i ka da smo svi sa Ti­
tom ulizli u istoriju.
Miša se tuga i ponos. Tuga jer ga više nima, ponos jer
smo ga jemali.
Kad triba, svi smo jedna momčad
Slušan ča svit razgovara. Nikor ne pita:
- A ča sad?
Nikor nije pripadnut, zaplašen, zabrinut.
Nikome nije ni palo na pamet da trče na banku dignut
pineze oli u butigu stvarat zalihe.
Čudan je ovi naš narod! Nije ni dosad bija baš plašiv,
ali sad se više nikoga i ničega ne boji.
I hipohondri su ozdravili.
UTORAK, 6. svibnja
Je li to dilo, je li to način, je li to naša služba informiranja
pa da meni, spliskome novinaru i kroničaru, strane novi­
ne i agencije moradu javit da se na vist o Titovoj smrti
najimpresivniji prizor odigra u Split na "Ajdukovu" stadi­
onu?
A ča se to veliko, senzacijonalno dogodilo da je vist obja­
vljena u svim svjetskin novinan, da su slike sa Pojuda do­
nile sve svjetske televizije?
Za n a s u Split deboto ništa! Obična, normalna stvar
koja se morala dogodit. Kako je Split i moga drukčije rea­
girat? Onda Split ne bi bija Split.
Kad je utakmica prikinuta, kad je Prešidente Ajduka
Skataretiko javija priko mikrofona najtužniju vist, pedeset
ijad judi, koliko ji je bilo na plac, diglo se i zapivalo ono ča
in je na srcu: "Druže Tito, mi Ti se kunemo..."
A igrači dvi protivničke momčadi koji su dotad jedan
drugome štartali u noge, činili faule, borili se za bodove i
naslov šampiona, više nisu bili suparnici, dvi protivničke
momčadi, nije bilo "Ajduka" ni "Zvizde", postali su jedna
momčad, jedna četa. Momci su se zagrlili, pomišali in se
znoj i suze. Mora bit puno momčadi da bi se mogle igrat
utakmice, ali kad triba, omar smo svi jedna momčad.
Ovo je treći dan da se u Split nije čula ni jedna druga
pisma nego samo "Druže Tito, mi Ti se kunemo..."
Sve smo druge zaboravili pivat.
STOJ DI J E S I !
SRIDA, 7. svibnja
Na bilome kampanelu, vikovnome simbolu Splita, tu­
žno visi crna bandira. A danas je Sveti Duje.
Svašta se događalo u Split na Svetoga Duju, bilo je i lipi
procesjuni i demonštracij, kad se bajunetan tira narod s
Rive i Pjace, ali ovo je, ča ja znan, prvi put da je Split baš
na Svetog Duju u koroti.
Davno nima procesjuni ni banci na Rivu na kojima bi
se slegla sva škart roba od Trsta do Boke. Bezvirni san Spli­
ćanin koji nikad u ništa nije virova, ali virujen u Svetog
Duju.
Veliki je sveti Duje! Još je rat traja, još je Split bija oku­
piran, kad je baš na dan svetog Duje na Visu obnovjen
"Ajduk". To mi je bija njegov najdraži mirakul. Koliko je ti
mirakul onda radosti unija u razrušeni, ranjeni, gladni i
tužni Split!
U ditinjstvu kupova san na ovi dan svirke i balunčiće.
A posli san materi kupova drvene žlice. Da su na pazar do­
šli Zagorci sa narodnin rukotvorinan, kupija bi ženi koju
žlicu. A sebi cigalin.
Padaju mi na pamet nike spliske datumske podudarno­
sti. Užežin Svetog Duje, dakle 6. svibnja, pri 87 godin, sve­
čano je otvoren spliski teatar, najveći na Balkanu. A jučer,
dakle jopet užežin Svetog Duje, obnovjeni teatar otvoren
je tužnom komemoracijon. Tužnije i dostojanstvenije nije
se moga otvorit.
Crni veštiti i side glave, ali uz nji bilo je i dosta mlajega
svita. Dobro je to! Nije bilo označeno di će ko sidit, ali zna
se red i starešinstvo. Sitija san se kad mi je još pri desetak
godin jedan drug priča kako mu je najteži zadatak i dan u
životu bija kad su ga zadužili za podilu pozivnic. Svakome
odredit red i misto di će sidit. U ratu, govori, nije se toko
napatija. I naravski, našlo ji se uvriđeni koji su mu digli
pozdrav.
Ovo je četvrti dan okad je tuga pala na grad. Ali život
traži svoje. Ne more ga se fermat. Triba radit, živit, volit
se.
Vidija san zagrljene jubavnike na šentadu. Dva momka
se šetala uz korniž; razgovarali su i nasmijali se.
ČETVRTAK, 8. svibnja
Bija san u dvor obać Šanta. Nisan ga naša. Na ribe nije
iša, u konobu ga nima. A di ga je vrag odnija?
Sidija san u dvoru na bančiću po ure i eto ti ga. Svetašno je obučen.
- A di si to bija?
- U Zajednicu...
- U koju zajednicu?
- Bome našu varošku!
- Oli su te ča prizvali?
- Nije nego san se iša upisat u libar žalosti.
- I ča si napisa?
- A ča ću napisat kad ne znan pisat?
- I ča si onda učinija?
- A učinija san u libar križ, neka se zna da je i ribar
Šanto bija.
- Bravo, moj kompanjo, pametniji si od Salamuna!
- Rugaj se ti, rugaj, ali će judi, pametni judi, koji b u d u
knjigu štili, znat ča je oni nepismeni ribar tija reć kad je
svoj križ stavija!
Svud pustoš
Nikad se spliske ulice nisu tako brzo ispraznile ka da­
nas pri podne.
Promet je učinija čudo. Njanci nije bila tiska na štacije.
Autobusi su stizali svaki minut.
U podne, kad je na televiziju počeja prenos pogrebnog
ceremonijala, gleda san sa terace kanoćalon.
I nidir nikoga! Počeja san od Marjana. Prazne šentade
uz Žudinski kanap, nikoga na Belvederu.
Nima ni jubavnika, ni šetači, ni trkači koji skidaju kile,
ni oni koji boluju o srca pa in je likar priporučija šetat,
šetat...
Na dil Rive koji iz kuće vidin nikoga. Njanci milicionara.
Ni putnika oko autobusi. Vapori su napušteni. Gospe mo­
ja, ča je ovo? Ča nikor, ama baš nikor ne putuje?
Gren uz mule, vatan motorine, bracere i svud pustoš.
Samo na one bovane na punti đige jedan čovik sa tunjon
u ruci.
Znan, sve znan, kume!
I ja san jutros jema istu ideju. Vazest tunju i poć dikod
u pustoš ribu lovit.
Zvona zvonidu.
Samo galebi po portu letidu.
Kako su nestvarne sve stvari, kako je sablastan grad
kad nidir čovika nima!
Vraćan se televizoru i vodin borbu sa ženon. Plače, je­
ca, rida, sva se lomi, privije, kida...
Pokušavam ričima koje su dosad uvik upalile:
- Gruba li si kad plačeš! Sva si se iznakazila.
Ne gre prid zrcalo. Ne gleda rige. Skupila se na otomanu.
Pokrila se dekon priko glave. I plače, plače...
Zapritin jon:
- Udrit ću te. Zapamtit ćeš ovi dan.
- Nemoj, nemoj... -jeca ispod deke.
- Ajde kuvat! Di mi je obid? - vičen na nju. Upalilo je. Počimje se karat. Kroz plač optužuje me da san monstrum.
Gasin jon televizor.
Priti mi rastavon...
Opet san na teracu sa kanoćalon. Oni čovik na puntu
đige kupi tunju.
Di će kum sad uteć? Nima uteć. Stoj di jesi!
Bez tona
Ona je otkrila način kako more gledat televiziju. Iskjučila je ton. Kad je sama slika, kad je slika mutava, onda
je puno lakše.
Prvi put mi se dogodilo da mi pune četiri ure nije zazvonija telefon. Uvik, uvik zovu, a sad kad bi tija da mi se
ko javi, nikor! Gledan je li telefon u kvaru.
Je li platila? Da ga nije pošta isključila?
- Nije, radi.
Čitan roman.
Pa kuvan kafu.
Pa patinajen postole.
I svaki čas povirin na televizor.
Sporo, sporo teče vrime.
Na tranzistor otvaran Radijo-Split. Ne javja se. Oli je
prominija valnu dužinu? Ovo je Radijo-Split preuzeja za­
grebački program. Svoga nima. Jema bit da je ovako sve
ove dane. A bogami, jemali su šta reporteri iz Splita javjat.
Otvorili su najmoderniji Radjo-televizijski centar, a kad
se desija ovi veliki istorijski događaj, oni zatvorili butigu.
Ne mogu oprostit ni televiziji šta je prekinula prenos
utakmice "Ajduk"-"Crvena zvezda" onega trenutka kad ga
je zapravo tribalo tek počet.
Tek sa prekidon utakmice počeja je događaj ka stvoren
za televiziju: cili će svit o njemu javjat, a televizija ga Smi­
sta prikida.
Slušan na tranzistor zanje minute pogrebnog ceremo­
nijala.
Čuju se samo tice.
Sve utihnulo, samo tići pivaju?
Smutilo me. Zbunilo. Ne razumim di se to sad tice glase.
Je li to sa Marjana oli iz Beograda? Zatvaran tranzistor i
slušan na teraci kako i splisku tišinu produbjuje cvrkut
tići s Marjana.
Grdelini - Marjančani pridružili se zboru svoji beogra­
dski drugari. Koja je ovo tičja veza? Miljardu režisera ne
bi moglo ovo namistit.
Pogrebni ceremonijal je završen.
Isti čas ulice su živnule.
Ništa se nije prominilo. Ništa nije počelo iznova.
Sve se nastavilo di je stalo.
Pala je večer.
Sa Rive gledan kako se na Marjanu palidu slova i jopet
svitli TITO!
NEDIJA, 11. svibnja
Oni osan dan službeno proglašene žalosti su svršili. Da­
nas se igradu utakmice, redovno prvenstveno kolo, kine­
matografi su se opet otvorili, danas bi se moglo svirat,
pivat, veselit.
Moglo bi, ali nikor nima voje. Ni najžešći vikendaši nisu
išli na izlet.
Svuda bandire napo stijega, svuda crni flor...
Kupujen u trafiku duvan i novine i govorin trafikantici:
- Prošla je žalost, morete skinit flor s izloga!
- Ne mogu - govori ona - niman srca skidat!
I na milicijskoj stanici zastave na pola stijega.
Oni su judi koji znadu red i propise, ali eto, ne moredu
dignit bandiru.
Džuboksi zaustavjeni po bifetima prošle nedije, nikako
se uputit.
Jedan momak šapje:
- Previše smo mi uz druga Tita vezani. Meni je sad još
teže.
Iste riči čuja san večeras na radijo od jednoga staroga
Crnogorca. Reka je:
- Prećerano smo se mi uza nj vezali.
Isti osjećaji, iste misli kod splitskog momka i kod crno­
gorskog starca.
Nedija je. Vojnici i mornari jemadu izlaz. Nisu veseli.
Vidija san priko Pjace proć jednu grupu mladi strankinj. Predvodila ji je jedna cura, bjonda, pigava, kolo­
salni razmjeri. Peča cure. Planina od žene. J e m a u nju
najmižerjastije sto dvajst, sto trideset kili. U male tisne
gaćice. I samu majicu. Koje ručetine, koje nožetine! I svud
jednako pigava. Po obrazu i tilu.
Nije bilo glave ni muške ni ženske koja se nije za njon
okrenula.
PONEDIJAK, 12. svibnja
Osvanuja je lipi vedar dan. Trčen vanka. Interesira me
kakvi će danas bit grad.
Iz prvoga kafića čujen pismu. Svira džuboks. I to "Jugoslavijo" .
Nasmija san se i uliza popit kafu.
Spuštene bandire s floron, Titove slike u crnome okviru.
Ništa nije taknuto.
Trišnje su zakasnile. Tek danas vidija san prve na pa­
zaru. Malešne. A deset ijad dinari kil. Isto se prodalo.
Poza podne san radija u bibjoteci. I trka doma da prispijen na emisiju Titovi memoari.
Oduševili su me.
Iz svakoga detalja njegovog jednostavnog kazivanja iz­
bija jedan gotovo nesvatljivi humanizam, plemenitost čovika koji je sve proša, sve iskusija, sve zna i svakoga ra­
zumi.
O nikome nije progovorija sa mržnjon. Pa ni o onima
koji su ga zatvarali i tukli.
O policjotu koji ga kadenon vezanoga vodi na robiju,
govori kako je bija dobar čovik.
O šefu prežuna u kojemu je robija govori da je bija isto
fin, pristojan.
Najteže optužuje šefa robijašnice u Mariboru, koji da je
bija tipični austrougarski birokrata.
Ovi n a š socijalizam i nije moga bit nego ovaki, humani­
stički.
I normalno je da je cila ova naša zemja još uvik u tuzi.
Stari Splićani su govorili da se po sprovodu najboje vidi
kakvi je ko bija čovik.
LAKO LI SE DANAS PRIRANIT!
ČETVRTAK, 15. svibnja
Kiša pada. Pada već dvajst četiri ure. Ne znan je li 5
minuti pristala. Iz kuće nisan izlazija. Zapravo lažen. Izaša
san noćas. Bija san na noćnu premijeru Limenog bubnja.
Najboji film koji je ikad snimjen po jednome romanu. Jemamo i u n a š u literaturu veliki romani, ali nima filma.
Doša san doma po kiši u 2 bota. I od kina do kuće
nikoga nisan trevija. Ni pasa. Grad živi danju, noću umi­
re. Noćni Split više ne postoji.
Davno me već ova kasna, zapravo ova rana u r a nije uvatila na ulicu. Bojin se da više i neće. A di je ono kad san
čeka svaku zoru! Nisan moga poć spavat dok ne svane,
dok se repci po palman na Rivi ne ispivaju.
Asti boga ča sad vanka lije! Ka iz kabla. Nabumbat će
naše rike i jezera. Ovo, govoru, zlato pada. Je za težake.
Radujen se kiši samo radi letrike, ali ne radi poljopri­
vrede. Jebe me se za poljoprivredu, jer pada li, ne pada li,
cine uvik skaču. Urodilo, ne urodilo, spliski pazar je isti.
On ruši zakone o ponudi i potražnji. Čitan da se tržište
stabilizira i da u prošlome misecu, u travnju, troškovi ži­
vota nisu poskupili njanci dva posto.
Ča je to 2 posto, ko bi vodija konta da godina nima
dvanajst miseci. Ali 2 posto puta dvanajst, to je dvajsti
četiri posto.
Tajna jugoslavenskog prosjeka
Nego, iznenadilo me koliko malo trošimo na spizu. Ne­
davno san čita naše najnovije statistike u novine objavjene
po kojima n a š a prosječna jugoslavenska famija na misec
jema miljun i sto dvadeset ijad dinari.
I ča biste vi rekli, koliko od tega troši na spizu? Evo
da ćete reć 3 dila. Je vi, ali ne prosječna famija koja ne
troši njanci trista ijad. Po glavi izlazi da se za spizu troši
devedeset ijad misečno, odnosno samo tri ijade na dan po
čoviku.
Dugo san razmišlja kako čovik more izać sa 3 ijade na
dan? Sigurno more jer statistika ne laže. A meni nikako
ne izlazi račun.
Ča more proždrit za 3 ijade dinari?
Di je mliko, cukar, uje, meso, riba, zeje? More jedino
kupit štrucu kruva i kartu salame pa cipat.
Razbiva san dugo glavu i naša rišenje.
Pri rata osandeset posto svita živilo je na selo. I 3 dila
građani još uvik je vezano uz selo, uz poje.
I prema tome, prosječna jugoslavenska famija bit će da
goji 5 - 6 prasac, desetak ovac, dvi krave, koje tele; najde u poje po vaguna vina, koji ektolitar uja, 5 - 6 vrić
kumpliri i kapule. A s onu 3 ijade statistički dinari kupi
kruv, sol, papar, cukar i koju paštu.
Baš niki dan u Bašku Vodu gleda san naše domaće go­
ste koji su došli na vikend. Ispadale su famije iz tonobili
i dolazile na recepciju tražit sobu. Svi do njanci jednoga
debeli. Kako je dugo vozija, pape-debeljko se ispotija, izaš­
li mu vanka skuti od košuje pa ji isprid recepcije utiraje u
gaće. Mama široka, crvena; dica dobro stavjena, pucadu
od zdravja.
Divota ji je bilo vidit!
Gledan ji i mislin se: "Bože moj, ko bi reka da ovi trošidu samo 3 ijade dinari na dan za spizu!"
A cila naša prosječna famija potroši na dan za piće še­
sto dinari.
Ča to loču za 600 dinari?
Bit će da jin toko dojde za vodu. Oli, ako nije u r a č u n a t a
voda, onda svaki treći dan prosječna famija popije bočicu
voćnoga soka. An, an ča loču? Deboto ka moj Šanto!
Za kulturu trošidu
50
ijad misečno. To će bit dici
za libre, eventualno još i televizijska preplata, i ako gredu
botu na nediju u kino; onda botu na nediju moredu kupit
i novine.
Dosta se troši za odiću i obuću, za saobraćaj, za higi­
jenu i toaletu. I ostane priko sto ijad misečno za stavit na
štednu knjižicu.
Statistika in je zaboravila izračunat koliko trošidu za
otelske troškove.
U otelu prosječna jugoslavenska porodica ne da mi ni
spavat. Ni poza podne ni uvečer. Oka nisan stiska. Ni čitat
ti ne dadu. Krupni, debeli, tusti (di neće bit kad izidu na
dan 3 ijade dinari?), gredu po hodniku ka soldati. Stupadu - otel se trese. Bubaju vratima, otvaraju špine, na
zahod puštaju vodu...
Posteje škripju; jema bit da u prosjeku jubav vodu 2
puta na dan. I pri i posli tega uvik po sobi potižu, vuču; je
li to posteje pripomišćaju?
En ti statistiku, i ko je izmislija! Radi nje zamrzit ću
prosječnu jugoslavensku famiju.
Usidilica
Konobar me uveče stavija sest za stol nike samice.
Nisan više komunikativan. Ne znan se više sa ženskan
razgovarat.
Pozdravlja san je.
- Dobra večer! - odgovorila je.
Dakle, naša je. Roba
40
godin. Godinu više oli
manje. Fina nika ženska. Ji polako, pomalo. Kida meso na
komadiće i ji delikano na puntu peruna. Nima veru, nije
udata. Jema prsten od biloga zlata.
I bračolet. I očale velike. Crne kose (bit će piturane) i
jedan sidi pramen.
Decentno obučena. Pastelni kostim, kolet od košuje ra­
stvoren.
Nije loša. A kako je bidna ostala usidilica? Bit će bila
poštena, odnosno luda, pa se nije udavala. I kako će se
onda udat? Ja vidin da je svaka koja je bila široke ruke
našla svoga čovika. Mora se ko zalipit. Ako ni prvi, je dru­
gi, je treći, je stoti...
Gledan je. Da nisi bila škrta, sad ne bi bila sama. Eto
ti sad drži!
Uteka jon je pogled ispod veliki očali. Progucala je. Mi­
slija san da će jon ostat komad u grlo. Nije, skliznija jon
je. Ne ji slako.
Mogla bi bit koja činovnica. I to iz računovodstva.
Dokle čekan večeru, gren zapalit. Vadin škatulu. Sitin
se da triba bit fin pa pitan dozvolu. Odobri mi klimanjen
glave.
Napokon je svršila jist. I sve je izila. Cili gulaš. Meni no­
si špagete, njoj sladoled.
Ni mi drago prid nepoznaton damom jist špagete. Nima
za stolon grubje stvari nego kad kome špageti ostanu visit
iz just. I brada se zamasti.
J e s a n fin, jesan delikan, ali jebe me se, špageti su mi
dragi.
Pri s a n izija špagete nego ona đelat. Izvadila je škatulu
španjuleti, i to ingleški, i zapalila. Ko bi reka da puši? I još
ingleške? Di i je dobavila?
Sad ja jin gulaš, ona puši. Popušila je. Oče li se dignit?
Neće. Dakle, zainteresirana je jer, da nije, digla bi se. Koju
bi Gospu ostala gledat kako ja žderen gulaš?
Večera san, napija se, zapalija. Ona sidi ka kip.
Ča ću govorit? Ča ću je pitat? Oklen je? Je li jon drago?
Je li ovod prvi put?
A ni boje mučat nego vodit glupe banalne razgovore.
A ča ću je pitat, ča misli o modernoj dramaturgiji? Zo­
ven konobara, platin, naklonin se i utečen.
Atroke Hong Kong
Posli večere prošetan se po mistu. Čita san da s ob­
zirom na broj stanovništva najviše butigi na svitu jema
Hong Kong pa Trst. Nije istina. Daleko više i od Trsta i od
Hong Konga jema butigi Baška Voda. Zbrojija san ji pri­
ko
40
a svega ijadu i dvista stanovnika. Dakle, na
30 stanovnika jedna butiga odnosno radnja.
Na jednoj kući 3 vrata u prizemlju, a 4 butige. Prva
"UNIS", druga butiga od suveniri i brijašnica. A četvrta je
uza skale, na pod, i to postolar.
Samoposluge, filigrami, fotografi, konobe, restorani, ka­
fići. Firma do firme. Jema ji iz svi republik, iz svi pokrajin,
samo nima Slovenac. Tribalo bi svakako dovest jednog Slo­
venca da Baška Voda bude Jugoslavija u malome. Šteta
da fali baš Slovenac. Čujen da jemadu jednoga čovika
koji uči za pravoslavnoga popa, a ovod radi u "Čistoću"
ka radnik, da ne rečen škovacin. I vridan je, vajal, puste
zanate zna.
Danci i naša dica
Trevija san prijateja profešura koji je sa đacima bija na
ekskurziju u Dansku. Danci su najpri bili njima u vižite u
Split, đaci su svoje kolege odveli spavat po kućan i sad in
uzvratili posjetu.
Priča mi profešur da je bilo i lipo i tužno. Čin su sletili
u Kopenhagen, dočekala i je najtužnija vist. Momci su pla­
kali.
Jemali su momci velike planove: Kopenhagen je vele­
grad, svašta jema u nj i u disko su mislili poć, vidit kopenhaške noći... A momci su plakali da se oćedu doma
vratit. Nidir nisu izlazili.
Danci ji tišidu da se ne bojidu, da jin se u Danskoj ni­
šta ne more dogodit.
- Nismo se mi pripali - objašnjavali su dica Dancima.
- A zašto onda plačete?
- Kako nećemo plakat, drug Tito nan je umra!
- U nas umre kraj pa ne plačemo.
- Ne bismo ni mi plakali da jemamo kraja - odgovorila
su naša dica.
Zvir na đigu
Bravo, deboto san i zaboravlja; jučer san bija prošetat
do đige. Tija san poć put Mej, ali ništo mi je u n u t r a šapjalo: "Ajde put đige!"
I tamo na đigu, isprid "Jadranovi" ledenic, vidin zvir.
Ogromnu beštiju. Morskoga pasa - volonju. Obisili ga na
pal; brez glave jema u nj priko 3 metra.
Parali su ga, nožima rizali ka vola, i ko je kod tija, moga
je vazest fetu.
Ribar koji ga je baš riza velikin nožen pita me:
- Evo da ne znate koja je ovo zvir?
Naletija je. Isprsija san se.
- Ja da ne znan? Ja, ribarski sin! Di si ti bija kad san
ja volonju na špag ka pasića vodija.
Sitija san se kad san pri bit će i dvajst godin sa "Bioson"
od Oceanografskag instituta iša gledat eksperimentalni
ribolov na velike dubine. Bacili su iza Mljeta parangale.
Istizalo se velike ugore, morine, ogromne mole i jednoga
volonju od sto i pedeset kili. Visija je na udicu i nije mrda.
Da je glavon zatresa, puka bi pijok. A on, tukac, mrdnija
nije.
Kad su mu kroz žvale provukli konop, ja san ga s broda
vodija ka pasića u šetnju.
U Dubrovnik su se otelski kuvari tukli ko će ga vazest.
Govorili su da će furešti prste lizat kad ga uvečer budu jili
ka pohanoga šanpjera.
Samo ovi volonja kojega su u mriže uvatili ribari "Ja­
drana" je rekordan primjerak. Priko
4
metra i blizu
500 kili. Taki nikad nije uvaćen u J a d r a n u .
U glavu mu je bilo 117 kili, u trbuj deboto 100. Glavu
čedu mu preparirat i u muzej izložit, ka veliku ritkost. Uliza san u ledenicu da ću mu vižitat glavu, rastvorit žvale.
Uteka san pri nego san uliza. Ka sabjon priko kolini
prisika me led.
PETAK, 16. svibnja
Uvatija san noć za dan ka malo dite. Kada san se probudija, nisan zna je li dan oli noć. J e s u li 4 ure poza
podne oli 4 ure ujutro.
J u t r o je. Kiša cipa. Uvik pada. Tuče mi po ponistri. I
vitar zvižde.
Nu ti onega boga, ovo jema bit bacilo na buru. Je, i ladno je.
Bura puše. Užižen peć.
Ulizli smo u drugu polovicu svibnja miseca a peć triba
ložit! A niki dan san po kampovima vidija furešte pod ša­
torima. Guštat ćedu boga svoga u sunčanoj Dalmaciji!
Jemadu prav naši radni judi ča vazimjedu godišnje od­
more samo u sedmi i osmi misec. Ka da su mone pa ćedu
u proliće dolazit i proklet čas kad su se rodili.
Kuvan kafu i slušan prognozu.
Ciklona iz Jonskoga mora. U sjevernom i srednjem Ja­
dranu bura od 5 i 6 bofori, a vanka na otvorenome i
od 8 do 10. Dajedu upozorenje pomorcima.
Sve su izmišali. Evo, sad je reka da je na srednjem Ja­
dranu vitar jugoistočni.
Kako to more bit? Pri 3 sekunde je reka orkanska bu­
ra, a sad je jugoistočnjak.
Poludilo vrime pa ni meteorolozi ne znadu ča ćedu go­
vorit.
Pari mi se da ni danas neću iz kuće. Ča ću jutros činit?
Najboje gledat obrazovni program za dicu.
SUBOTA, 17. svibnja
Ćutin se malo pokvaren. Makinja mi je zaškripjala.
- Ajde u likara, vižitaj se! - govori mi žena.
- Neću, ča ću odit, oli mi more dat bolovanje?
Ja ne znan je li i kod drugi penšjunati tako, ali ja, okad
san iša u penšjun, ne bi iša u likara za miljarde. A ča će
mi likar?
Pri, dok san radija, bilo je smisla poć do ambulante oli
ošpidala. Uvik si moga izvuć koju nediju bolovanja.
A sad mi se jebe i za bolovanje i za likara.
Sad san uvik na bolovanje.
Isto je penšjunat hendikepiran. Ne samo da ne gre na
bolovanje nego više nima ni godišnjega odmora.
I baš se mislin bi li prikinija ovi moj jadni dnevnik mi­
sec dana. Samo neka se zna da i penšjunati jemadu prav
na godišnji odmor.
Samo, ča ću činit misec dan, di ću poć? Kurbat se po
otelima? Bi ja, ne boj se, da mogu!
Skuše i lokarde
Počeja san zaboravjat. Čin ča smista ne zapišen, zaboravin pa mi se tek kasnije vrati u pamet.
Niki dan, prikjučer pari mi se, pročulo se po gradu da
je peškarija puna skuši. I to po 9 ijad kil!
Nisan virova; di skuše moredu bit
9
ijad, a ja san
dan pri bukve platija po petnajst.
Gren vidit to čudo.
Govno, a ne skuše! Odvratne lokarde. Ne mogu ji čut
ni vidit.
A svit navalija, kupuje. I svi se falidu kako su jili skuše.
Jeben ti grad koji ne zna ča je skuša a ča lokarda.
Mogli bidu naši stručnjaci iz Oceanografskog instituta
preparirat koju lipu skušu pa je izložit na peškariju neka
je mlaji svit vidi. Jer jema ji koji je još nisu nikad vidili.
SPASIT ĆE NAS UNESCO!
SUBOTA, 24. svibnja
Pravi marinjeri
Bija san na mul kad su arivali, sidrili se i veživali. Uočija san da je većina mornari puno mladi, sve roba sedamnaest-osamnajst godin. I svi u kratke gaće, bičve do kolin i majice sa kratkin rukavima. Nije mi drago vidit krat­
ke gaće, pogotovo s dokoljenican, i promislija san: "Bit će
jopet koji marinjerski koleđ; popići, a ne mornari."
Privarija san se. Pravi pravcati marinjeri. Već poza po­
dne dimili su po gradu. Nisu bili turisti, gledali starine,
fotografavali, niti virili u izloge i kupovali po butigan, nego
su navalili na bufete i kafane.
Još u ponoća pivali su i teturali po gradu da ji je čovik
gušta gledat. Pravi marinjeri! Samo su na brodu jemali
kratke gaće, a vanka su u duge, ali isto u kratke tanke
majice. A noć je bila dosta friška.
Veseli, pjani, teturali su prema đigi i njanci jedan ništa
nije nosija. Ruke u žep - i dimi. Drago mi je posli dugo vidit
taku flotu. Ne more to uteć. Velike su to tradicije. Kako su
se samo lipo akoštali, kako su manovar čisto izveli.
Sutra i je bilo manje po gradu: pola u kratke majice,
pola u plave zimske bluze.
Ovo su se sigurno bidni razbolili. Prozebli. Di neće, ova­
ko tanko obučeni, ka da su u žarku Afriku!
Pismo iz Podaca
Primija san jedno pismo iz Podaca. Zovu me mišćani da
dojden vidit ča se u njijovo misto događa.
I sad ja očekujen da se dogodilo bogzna šta, a kad tamo
- ništa! Malenkost. Čovik izvanka, naš čovik, kupija uz
plažu zemljište za vikendicu, oli vilu, posika par bori i u
more izveja septičku jamu.
I nji u Podace sad afanaje. Kako smi sić bore, zagađivat
plaže i more! Prizvalo ga je i Turističko društvo i Mjesna
zajednica, ali čovik čini svoje.
A sad mene zovu u Podace da ja to dojden vidit i o tome
pisat. Zašto ja? Ča ja tot mogu?
Ne mogu ja ni doma pomoć, a nekmoli ću u Podace.
Bija san ja pri godin kad je tamo nidir blizu Podaca jedan
naš ugledni čovik komad državne ceste ujija da svoj vrtal
proširi, i pisa san o tome jer me fotalo, pa nikome ništa!
I u n a š Split u staru jezgru grada, koju je UNESCO proglasija svjetskin spomenikon kulture, jema divje i divjaške
izgradnje, pa nikor ništa ne more! Oli neće?
Baš me niki dan vata jedan naš konzervator i govori:
- Pomozi!
Oću, pomoć ću. Koliko ti triba pinez?
- Ma ne radi se o pinezima. Pomozi meni, sebi, gradu!
- Oću, oću, di neću kad je u korist grada!
Vodi me na Peristil i s Peristila mi kažije nikakvu na­
dogradnju ka aluminijsku veliku kapunjeru.
- Vidiš li ono?
- Vidin.
- I ča govoriš?
- Ča niste srušili, inšpektore poslali?
- Kako nismo! Iša je inšpektor, zaklapa na vrata.
- Ko je? - pita čovik.
Inšpektor govori:
- Inšpektor!
- Ajde u miru božjemu - govori mu graditej. - I da više
nisi doša - viče mu iza zatvoreni vrat - jer ću te udarit sikiron po glavi.
I sad ja pitan konzervatora:
- I ča bi sad ti tija da mene, misto inspektora, opali sikiron po lubanji?
Vodija me i po Varošu u razgledanje divje i divjaške iz­
gradnje. Izvjesni nosioci divje izgradnje, da me nije straj,
reka bi u ovom slučaju divjaci, kad su bili upozoravani,
falili su se kako jemadu toko maraka da moredu platit
svaku globu, i kupit svakoga.
Dakako da in ne virujen, ali kako to da in nikor ništa
ne more? Ni konzervatori, ni inšpektori, ni Viđak, ni Škataretiko, ni sud, ni Prvan, ni milicija...
- Pomozi! - sklopjeni ruk moli konzervator.
- Ja ću ti pomoć? A ne moš se obratiti na UNESCO?
Eto, tako van je to, moji drugovi iz Podaca!
A vi mene zovete radi dva bora i jedne donje?
A ne pomaže ni Turističko društvo, ni Mjesna zajednica,
ni općina. I kako ću van ja pomoć?
Da san novinar, još bi i riskira da me ko opali sikiron
po glavi, ali ja san u penšjun, i ča van ja tot mogu! Diga
san ja ruke i od Splita, di ću se sad poć u Podace mišat?
Kupite šaldama!
Svit se sve glasnije tuži na razne nestašice. Počelo je s
kafon još pri Nove godine. I tada se reklo da su uvoznici,
trgovci krivi, a kafe će bit, kafa je osigurana. Ja san virova
i virujen i danas, ali prošlo je 6 miseci i nestašica kafe
je već kronična.
Kurbe trgovci bit ćedu jopet ča zamutili!
Ako u koju butigu kafa i dojde, jema je po ure, koliko
traje tučnjava, a onda je jopet nima misecima. Razumija
bi da svit navali pa da je vuče na vriće.
Ali svak dobije paketić od
20
oli 10 deki.
Ne nudidu te više kafon ni po uredima i kancelarijan.
Nimaju ni oni, i činovnici gubidu radni elan. Bez kafe sa­
stanci nimaju stimulans, kraće traju, a
diskusije nisu više plodne.
Ribar Šanto mi niki dan govori:
- Ča te sad vrag ne nosi u Italiju? Okad nisi bija?
- Ča je, zašto?
- Donesi mi desetak deki kafe, zaželi san se.
Davno je nestalo i deterdženta!
Jednoj mladoj ženi san reka:
- Ča će van deterdžent, boje da ga nima, i pri smo mirno
živili bez deterdženta. Kupite šaldama!
- A ča je to šaldam? - zinila je mlada gospoja.
Pričan ženi ča mi se dogodilo: - Promisli, ne zna ča je
šaldam. Nikad za šaldam nije čula.
- Kako će čut, di će čut? - brani je moja žena. - Bar
30 godin nima nidir šaldama.
Interesantno, a ja san mislija da se šaldam još uvik pro­
daje po butigan.
Opasno voće
Tuži mi se svit da je u nike butige doša deterdžent, na­
rod je navalija i kupova pakete od 2 i od 3 kila. Kad su
li paketi razgrabjeni, ostale su vriće od dvajst i pet kili. I
trgovci da nisu tili prodavat na kile, rifužo, nego samo na
vriće.
To je originalno pakovanje, od dvajst i pet kili, i ko će se
sad poć zajebavat, otvarat vriće i mirit na kile!
Ko nima kamion, vriću na kosti pa nosi doma!
Tuži se narod da nima ni voća. Samo truli jabuk, a ako
su malo boje, onda po 6 ijad kil. I ništa drugo.
Naša dica su navikla na voće, na vitamine, i to je sa­
stavni dil svakidašnje ishrane.
(Ja san jija mandarine jedanput u ditinjstvu kad san
jema paratifus, i otad kad bi god vidija koga da čiča ma­
ndarinu, uvik san mislija da jema paratifus.)
Danas su druga vrimena.
Ne moredu dica bez limuni, bez naranač, bez banan.
Deboto svaka kuća jema i makinju za činit frape.
Čujen da niki dan nije bilo u bolnicu limuni za bole­
snike.
Pojavili su se šverceri koji prodajedu limune i naranče
po 5 - 6 ijad kil. I kafu prodaju. I svit plaća, kupuje, ne
špijaje. Kako će ji špijat?
J e m a ji koji kupuju ne iz morbina, nego za bolest.
Nikako ne razumin i nikad neću razumit: kako to da je od
svega jedino zabranjena privatna prodaja voća i povrća?
Moš privatno prodavat kruv, moš prodavat meso, moš
prodavat ribu, moš prodavat vino, bibite, zlato moš pro­
davat, jemat svaku vrst radionice, otel moš zgradit, a bokun šporke butigice voća i povrća ne smiš.
Kupujedu judi najmodernije makinje za gradnju cesta
i ceste privatno gradu, jemadu buldožere, kamione, otele,
zlato i briljante prodaju, ništa to ni perikulano, samo je
opasno privatno voće i povrće prodavat. Samo bi butigica
od voća i povrća mogla ugrozit socijalizam.
Priča o bulima
Jema svita koji vas zadrće kad ugleda bul, poštansku
marku koju on nima doma u svojoj kolekciji. Zagledadu
se u nju ka u Gospu, ka u jubavnicu, i kad gredu prema
njoj pinceton, ruke jin stanu drćat, oći in se raširidu, plantidu, dah zadržu, da bul ne bi oštetili, ranili. Za taku
ritku marku sve bi dali; kuću, zemju, auto, dil sebe, ženu,
dicu... Jema taki judi, jednoga san ja gleda i znamenova
san se: "Ča je ovo, bože mi, oprosti, na što ovo sliči? Je li
čovik more bit obuzet ovakon strašću?"
Svaki čovik se najde koji put s kojon friškon, lipon ženon u posteju, i kad je golu svuče, i tad neće tako drćat,
tako je strašno želit ka ti svoj mali šporki bul. A ča je ti
nakazni bul prema lipoj goloj ženi?
A meni se niki dan dogodila slična stvar. Ka i oniman
najžešćima filatelistima.
Dakako, radilo se o puno važnijoj i životnoj stvari nego
ča su buli.
Prošeta san do mula i tamo u samoposlugu, di je Po­
morski terminal, uliza san kupit botiju slovenskoga vina!
I gledan: škancije, pune najfiniji botiji. Gospe moja li­
pa, ajme koja vina! I vina koja još nisan pija, a čuja san
za nji.
Svaka pegula na me! I sad su morala doć kad su meni
likari zabranili pit!
Gucnen ja isto malo jer san čita kako se vino dupera
i u postoperativnim zahvatima, kako umjereno uživanje
vina ne može nikome naškodit, pa se držin one francuske
norme da se čovik koji pije do litre na dan slobodno more
upisat u antialkoholičare.
Inšoma, na škanciju defiliradu te botilje, omar izvadin
očale i počnen ji štuđat.
Uz obična vina, mislin poznata, vidin i bočice VINA IZ
ARHIVA sve poznate vrsti (burgunci, traminci, rizlinzi), be­
rba iz 1969. Boce zamotane fino ka torte. Počeja san malo
drćat, ne baš kao filatelist kad ugleda bul.
I ta bočica arhivskoga vina od sedan deci malo više od
trinajst ijad dinari. Dvi ijade dec! K vragu i pinezi! Jebe mi
se za pineze! Neš ti moji luši!
Da neću provat! Koji bi ja bija čovik da ne provan! Nu
ti boga, jema i "Venerinog mlika". Najboje počet s mlikon.
I likar mi je mliko priporučija. A ča je ovo?
Niki rulandec? Nikad nisan čuja za rulandec. "Polslatko
in zelo harmonično vino. Sorta znana tudi pod imenom si­
vi burgendec". Nu ti boga, evo i slovenski znan. Sivi burgundec! Čuja san da je i car Frane Josip volija sivi burgundec. A nije Frane bija pizda.
I ovo ćemo provat.
Sve ću provat i izabrat jedno na koje ću se bacit.
Kupija san pet botiji. Nisan više ni jema pinez. A da san
i jema, ko će nosit!
Sinoć san činija deguštaciju. Ništa me glava ne boli.
NEDIJA, 25. svibnja
Sad je blizu 10 ujutru. Malopri san se probudija. Je­
ma već godin da nisan ovako slako spava.
A ćutin se ka tić.
Samoposluga kod terminala otvorena je i od nedije.
Gren ja u vižitu mojima Slovencima. Nima meni do Slove­
nac. J e s u judi.
Sve mi se pari da ću se bacit na renski rizling. Puno li­
po vino. Prosto te jubi. Puna su ti ga justa. Lipo rizi, lize.
Je malo slatkasto, ali dva dila vina i dil mineralne pa je
ka bog.
Dobro ga je popit dec pri obida ka aperitiv. A i posli obida žmul ciloga uz slatko.
Moš i usupat.
I od noći kad se probudiš gorki just, moš ga liznut.
I ujutro kad se probudiš, moš ga popit ka konjak. Sveto
vino za svaku priliku. Da ga popi za pričest daju, svaki bi
se dan 2 puta pričeštiva.
Obučijen se i trčen na mul.
- Oli ćeš za vino radit? - viče za menon žena.
- Ne, nego ću radit za vodu.
- A već ti je p u n frižider.
- Neka je, boje se osigurat. U butigu more jedino nestat
oli krešit. Danas ti je doša taki nesriknji narod da sve gra­
bi. Oli ko pita pošto je ča! Samo nosi.
Ne oskrbin li se, i vino ćedu mi polokat.
Ko je iša na vikend, more se grist. Dan mladosti! Jedna
od najlipši nedij koje ujopće pamtim.
Lipo vrime, lipe slike, lipi svit. U porti tri bila vapora. I
dvi duzine bili jidar.
Usidren je i školski brod "Jadran". Na njemu i oko njega
fešta. Piva zbor mornari. Svira se, armonikaje, recitira...
Cure i momci vataju se u kolo. Guštadu u mladosti, u slo­
bodi, u lipoti.
Regataju se mornari. Veliki mornarski kajići, majice na
rige; škripju vesla, dimi more.
Oficjali me zovu na brod i častidu me bićerinom.
Izmiša se i pusti svit - gledaoci, prolaznici, putnici, to­
rbe i valiže, armonike i demejane.
Pristaje trajekt "Lastovo". Kad su se putnici iskrcali, pe­
njen se u salon vidit jema li ča novo u ribarščini.
Kamarjer Bepo časti kafon i travaricon i priča da se lovidu na panulu palamide.
U konalu pusti kajići. Drži se klupsko prvenstvo Splita
u udičarenju.
Na Matejušku dok se čeka ribare-takmičare, oko stola
sa balancon, na kojoj će se mirit ulov, kuvadu se kobasice.
Na fetu kruva maže se senf, ujida kobasica da štrcne po
obrazu. Pije se crno vino. Mašin se i ja. Ča ću činit, moraš
bit uljudan i mašit se. Ne smiš jude odbit i uvridit.
Oko podne ribari se vraćaju. Ulov se miri i iskriće u
ledenicu.
Nije bogzna ča. Bukve i špari najviše. Stari šampion
Pivalica nosi dva saketa. Lipi veliki cipli i špari. Priko 6
i po kila.
Vodi sidi Lelas. Izmirilo mu se priko osan i po kili bukav.
Priča mi da je lovi na
30
paši, a da su se digle, još bi
daleko više ulovija.
Poza podne spavan i slušan radijo-prenos. Lipo je spa­
vat i slušat prenos.
Nišlije su "Ajduku" dali drugi gol. Dva i nula za Real
sa Moravu. Gasin tranzistor. A ne morete poć k vragu, vi
i balun!
Trčen na Matejušku. Jema bit da čedu učinit brujetadu.
MIRAKUL DO MIRAKULA
ZANJI DANI SVIBNJA MISECA
Da san bija slučajno dikod vanka, da nisan bija u Split,
da nisan na svoje oči vidija, ne bi, judi, virova.
I ko to more virovat? U koji se to grad, di se to na svitu
more dogodit?
Gren u Galeriju slik vidit izložbu Jube Ivančića. Sveča­
no otvorenje. Trčen da ne zakasnin.
Isprid Galerije pusti narod. Gomile svita. Zapravo, nisu
gomile nego civilizirane, lipo obučene narodne mase.
Svetašni veštiti. Pastelni prolitnji kostimi. Losioni! Par­
femi!
Prid vrata veliki bus naroda.
Ča je, da se nije ča dogodilo? Da nije kome pa kolap?
Nije, srićon, nego natiskalo se svita. Formirala se duga ko­
lona u četveroredove.
Mili fila polako, sve nogu prid nogu. Dvajst minuti san
uliza. Narod pokrija zide. Ne vidu se kvadri.
Mase nadiru. Sve su sale poplavile.
Davi me. Pripa san se. Brzo vanka! Deset minuti mi triba za probit se na ulicu.
Doša je cili Split: Matošići, Šegvići, Duplančići, Koceići,
Ivančici, Rojini, dakako i Smojini.
Koji smo mi jubiteji (Splićani reču jubimci) umitnosti!
Nima tega štrapaca koji ne bismo za umitnost podnili!
Pršut za Hamleta
U ove dane ne moš doć ni blizu teatra. I ne samo to,
nego je unaprid na preplatu prodano osandeset prestavi.
Fala bogu, poć ću ja dogodine, kad se ispuca.
Prodano je priko tri ijade preplati. Svaka sto ijad. Prvi
put naš teatar krcat je pinez. Nisu teatarski judi naušni
na pineze. Ko zna ča ćedu sa miljunima?
I sve je prodano, sve za cilu doglednu budućnost. I ope­
re, i baleti, i drame, i operete.
Ne bi tija pritirat, ali me najmanje trista svita pitalo,
kumilo, molilo da jin dobavin kartu za Hamleta.
Dišperat ćedu se, umrit ćedu ako Hamleta ne vidu.
Hamlet je tragedija, ali dupla je ne vidit Hamleta.
Sve je popizdilo za Hamleton.
Vidit Hamleta, to je stvar prestiža.
Za Hamleta mesar će ti ostavit teletinu. Za biljet moš
pršut dobit.
Je li se Hamlet moga i u snu nadat da će ovo dočekat
u Split?
Posli ovega more slako spavat.
Laku noć, ljupki kneže, i rojevi anđeli uspavljivali te
svojin pismican u san.
I u podrume file, beskrajne file.
Tri kvarta od ure prid Kažoton u podrume triba stat u
fili za kupit biljet. Navala je velika, sajam cvića produžije
se iz d a n a u dan.
Cviće je uvelo, visi, izgubilo je boju, pari ka ono na grobju
osan dan posli pokopa pokojnika. Smrdit je počelo.
A navala traje.
Čavli u možjane
Ne mogu više. Ne mogu. Skroz san poludija. Ne znan je
li i u druge kuće ovako, ali ova naša u koju ja stojin nije
kuća, ovo je ludnica.
Nima nedije da se u njoj ne kucka, ne tuče mlatima,
ne ruši koji zid, ne gradi koja nova pregrada, ne čini bilo
koja preinaka.
I čin seden za stol radit, počne kuckat. Jeman li žestoko
radit, žestoko kucka.
Evo, i sad su počeli. Sedan uri ujutro, a doli tuču macolan.
U mudante trčen niza skale.
- Di to sad tuče? Koja van je sad Gospe?
Susida iz donjega poda slegne ramenima:
- A tuče u mene!
- Ča tuče, zašto tuče? I jučer je tuklo!
- Popravjamo cijevi, sve je izgnjijalo.
- A jučer?
- I jučer su popravjali.
- A prošle nedije?
- Ono su bile letrične inštalacije.
- En ti PIS i njegovu rasipnost! Ča svaki čas daje šolde
za popravke. Samo ova naša kuća će ga rasut.
A kad PIS ne daje, onda se po stanovima ruši i gradi
samofinanciranjen.
Samo u ovu zanju 5 miseci 2 puta su krov popravja­
li i tucali mi dvadesetak dan iznad glave.
Onda su u stanu vizavi pituri radili. Šoto su se zidi ru­
šili. Ko jema veliku sobu, čini od nje dvi male. Ko jema dvi
sobice, čini salon.
Ne mogu radit, ne mogu pisat. Uvečer drćen pri pomisli
ča me ujutro toka.
Evo, sad doli tuču i batidu ka da mi čavle u možjane
zabiju. Zatvaran prstima uši, ali onda su mi prsti u ušima,
a nisu na makinji. Kako ću pisat? Stavjan bumbak u uši.
Ali zunzi mi u glavi, ne mogu mislit. U glavu zunzi i tuctuc kjucka po možjanima.
I kad se uvatidu jedne kuće, koliko se ove ekipe PIS-a
zajebaju s njon!
I nikad ne znaš kad ćedu doć radit, dokle će radit, ko­
liko će posal trajat.
Evo, sad više ne tuču. Tukli su po ure. Od sedan i po
do osan.
Jučer od 8 do 9. Di su sad, ča činidu? Gren doli
pitat!
Pita san.
Sad marendaju.
Koristin pauzu za marendu, za njijovu marendu, i pokušavan pisat brzo, ča mogu brže, pa i ne mislin ča pišen.
Mislin samo dokle su došli sa marendon. Oćedu li se posli
marende napit? I onda ka judi neka malo počinu! Neka
zapalidu.
Evo, ćutin kako sad vazimju mlate. Sad će počet.
Jučer su me zajebali. Tukli su dok san pisa, a kad san
ostavija posal, brzo se obuka i sletija niza skale, skupili su
se i oni i izašli vanka.
Tija san se vratit, ali bilo me sumnjivo. Siguran san da
bi se i oni vratili.
Pita san ji:
- Judi, koliko još jemate radit?
Rekli su mi:
- J o š 2 dana, 3, najviše 4.
J e m a bit da jin moja makinjeta diluje ka stimulans.
Kad ja radin, radu i oni, kad ja stanen, stanu i oni.
Da je PIS gradija Dioklecijanovu palaču, još bi Diokle­
cijan živija u koju baraku oli bi sta na rit.
Uvik san ja govorija da je najjebenija stvar na svitu
jemat vajaloga, vridnoga susida. Meni su prošle zime u
dvoru priko puta doselila dva naša gastarbajtera. Gospe
moja, ča san s njima prova!
Dobri judi, vridni judi, ali teški! Čin bidu došli doma s
posla, izili bi ka pasi i počinjali radit.
Ne znan ča nisu radili. Radili su sve. Jemali su puste
makinje, alate. Gradili zide, dizali žicu, tukli žicu, cipali
stine; jemali su nike zujalice, klapalice, drndalice.
Kad ništa, ništa nisu jemali više činit, onda su nosili
stine, mlili stine.
A kad stin više nije bilo, onda su cipali drva.
Kad su šume iscipali, onda su popravjali motore. Cilo
popodne motori su prdili.
Molija san Boga da svršu sa motorima, da opet uzmu
mlate i pile u ruku.
Sad ji više ne vidin i ne čujen. Jema bit da ji je vrag nidir odnija. Bit čedu ovod malo radili pa su se jopet vratili
u Njemačku.
A doli je sad mir.
Udrili desetak puti mlaton da mi javidu - tot smo - i
išli.
Ako su svršili posal, ča nisu ti desetak puti mlatnuli
jučer nego su dolazili i danas?
Ne mogu pisat. Sad san kurjož i gren doli vidit ča je, ča
se dogodilo pa ne klapadu.
Nu ti boga, ča mi se sad dogodilo!
Ne mogu izać. Ne mogu se oprat, obrijat. Nima vode.
Kurbina dica zatvorili su mi doli vodu. Jučer su me došli
avizat: oskrbite se, vodu ćemo zatvorit, danas ništa.
Bija san doli vidit. I ne znan ča je. Ništa se ne čuje. Ni­
koga nima. Zvonija san. Nikor ne otvara. Asti Majku Božju,
utekli i radnici i ukućani! A vode nima. Špina zatvorena.
Bez oprat se, p u n krmeji, bižin vanka.
Ko je ukreja paprike?
Zatvorena je izložba cvića. Ovi put nisan ništa ukreja.
Nisan jema ča ukrest.
Sad ću priznat, tek sad ću priznat.
Na lanjsku izložbu u jednu kofu, u zanju malu dvora­
nu, bile su izložene dvi lipe velike zelene, zelene paprike,
tako lipe da nisu parile prave nego od plastike. Tri san
puta na izložbu dolazija i svaki put od cile izložbe činili su
mi voju samo te paprike. Gospe moja, koje lipe paprike! I
u ruke san ji uzimja, da se uvirin da nisu falše.
Ovo će ji koji kurbin sin ukrest, promislija san. Ča če­
du činit sa paprikan kad izložba svrši? Neće ji bacit u ka­
n t u za smeće. Oli ćedu ji ukrest oli će ji izist ko od orga­
nizatora? Grijota. A na pazar paprike ni za lik. A ja san
se paprik zaželija, jebe se meni za njijovo cviće. Eto van
ja sve cviće, dajte vi meni te dvi paprike. Nisan to reka, to
san promislija, jer kome ću to poć govorit?
I prizanji izložbeni dan slučajno, virujte mi, sasvin slu­
čajno (jer san se vraća sa pazara), jema san u ruke boršu.
I te dvi velike zelene paprike, ne znan ni san kako, poletile
su u moju boršu. Ne virujete, mislite da nisan slučajno je­
ma boršu u ruke? Zašto mi ne virujete? Zašto san ja ovo
mora priznat? Moga san i mučat, i do sudnjega dana ne bi
se znalo ko je ukreja izložene eksponate.
Nisan lupež, nikad ništa ukreja nisan, samo te dvi ve­
like lipe paprike. To mi je jedina krađa u životu. Nisan tija
dat da ji koji kurbin sin oli organizator ne izi. A na pazaru
paprik nije bilo (ka ča ji ni danas nima). Te dvi paprike
meni su stvarale iluziju da san na koju bogatu tržnicu u
Rim oli u Veneciju.
Kad san doša doma i na stol bacija paprike, žena mi je
zinula.
- Di si ovo naša?
- Na izložbu cvića!
- Pošto si kupija?
- Kako pošto? Nisu prodavali.
- Kako to da su ji baš tebi darovali?
Straj me bilo reć ča se dogodilo, da me ne viče, da me
ne čini paprike nazad vratit.
Ipak san reka:
- Ukreja san ji!
Nije me vikala!
Nasmijala se. Svega me izjubila.
Tri dana me nije drukčije zazvala nego samo: "Lupežu!"
Oli: "Lupežu moj!"
Lupeški šarm
Sad san se sitija da san u mladosti jema jednega prijateja lupeža, samo nisan onda zna da je lupež, i to prova­
lnik žestoka kalibra. Vata je ženske ka da je jema magnet.
Čudija san se kako se to cure na nj lipidu.
A onda su ga uvatili u Beograd i sudili, a "Politika" je o
njemu pisala pod naslovom PROVALNIK KOJEG SU ŽENE
VOLELE.
To oče reć da lupeži jemadu niki svoj lupeški šarm na
koji žene padadu.
Mene je žena izjubila za dvi šporke paprike. I u kino
san trista puti vidija da su veliki gansteri, koji obijedu ba­
nke oli kredu briljante, uvik okruženi lipotican.
Na ovu zanju, tek zatvorenu izložbu, nije bilo ča za
ukrest, samo je "Jadro" izložija 5 - 6 sasvim obični pomi i 3 - 4 banalna krastavca, odnosno kukumara.
A tega je bilo koliko oćete i na pazaru. Bit čedu ji one
moje paprike oparile.
Nego, pitan se sad ja: zašto nisu kapulu izložili? Ne koji
posebni estravagantni uzorak nego najobičniju kapulu,
koja se u normalnim zemanima prodaje na vriće.
Ko će dat kapule? Da je kapulu izložilo, tribalo bi je čuvat
u trezore ili bar ispod cakla, sa alarmnin uređajima.
Eto, to smo mi!
Jemamo najfinijega cvića, proizvodimo ne samo garifule, ruže, nego gardenije, oleandre, orhideje (ne znan kako
se sve to cviće zove), ali kapule nima, kapulu smo pristali
proizvodit.
Kapulu uvozimo. Gardenij i orhideji jema, kapule nima.
En ti sve orhideje svita! Kapule, kapule mi dajte!
Zaželija san čut vonj od kapule. Kapula nan smrdi i
nježni svoj nos zabadamo u niko tamo gosposko, miljardersko cviće.
Ne mogu ja ni gardenije ni orhideje izrizat za salatu, šufigat za brujet oli gulaš. Jebite se vi i vaše orhideje! Kapulu
mi vratite!
Niki dan na pazaru na svoje san oči vidija - j e d n a sta­
rica kupila je deset deki karote. Tri male karote.
Kad jon je prodavačica zatražila ijadu dinari, stara je iz
boršina izvadila pet komadi od dinari i zamolila da jon da
samo pet deki.
Čarobni pitar
NEDIJA, 1. lipnja
Čudna mi se stvar dogodila. Jutros na teracu di držimo
drva, između dvi bije, ugledan stari razbijeni pitar, a u nje­
mu niku čudnu stabljiku koju nikad nisan vidija.
Pitan ženu:
- Ča ti je ovo? Koje ti je ovo cviće?
Slegla je ramenima. Ne zna.
- Kako ne znaš?
Veliki široki pitar. Puka je i ona ga je bacila, zaboravila
iza drv. U pitaru je bilo ništo zemje.
I naresla je stabljika i niki cvitić.
Probrčka ona prstima po zemji u pitaru i vadi lipi mladi
kumplir. Pa još jedan, i još jedan.
Mladi kumpliri!
Asti Majku Božju! Omar ćemo ji za obid ispeć. Tri kumplira.
Sam od sebe u pitaru rodija kumplir!?
Ja san ribarski sin, nikad nisan posidova pedalj zemje,
ne razumin se u zemju, u cviće, poljoprivredu, i eto, nisan
zna da kumplir tako sam od sebe reste.
Da san iza drvi baci jednu raminu sa zemjon, sad bi
jema desetak kili kumpliri. I to mladi.
A mladi kumplir na pazaru pet-šest ijad dinari.
I ja čujen da jema sve više svita u Split koji jemadu oko
kuć vrtle i dvore, a misto cvića povrće sadu.
Baš bi tija vidit vile i vikendice a oko nji kumplirište oli
kapulište!
ANĐELI I PROSTATA
PETAK, 6. lipnja
Mirno teku dani. Ništa se ne događa. Ne znan ča ću
zapisat u dnevnik. Mislim se bi li vridilo zapisat: ove dane
nije se dogodilo ništa osobito!
Puno radin, pišen, štijen, bilježin... Niman vrimena ni
u kondut poć. Ako kurjožasti čitalac pita a ča to radin,
moga bi mu odgovorit ka ona dva koja su u noći krela u
butigu, a policjot ji pita ča činite.
- Sviramo na pjano - odgovorili su!
- A kako se ne čuje?
- Čut će se sutra! - odgovorili su mu.
Sinoć san šeta malo isprid kuće. Lipa večer, mirna, bo­
naca.
Doša san doma, bilo je jušto 10 i po. Zatvorija san
ponistre, navuka kontrine, izuja postole, seja, natočija
prst vina i čujen niki čudni šum i šušur.
- Ča je sad? - pitan ženu koja je već legla.
- Vitar se diga - govori ona.
- Koji vitar, vitar ti je u glavi. Sad san doša, vanka je
kalma bonaca.
Asti boga! Je! Puše!
Otvaran ponistre: ne puše ali je sve mokro.
Kiša je pala.
Svaki dan nebo se bar malo pomokri. I danas isto. Šest
puti je bar pomalo kišilo.
J e m a bit i gori anđelima popustila prostata: svaki čas
pišadu.
Ostarili su i oni, bidni!
Kompot od jagodi
Poza podne san samo za protegnut noge prošeta do mu­
la i u samoposlugu u Terminalu usput kupija dvi bočice
slovenskoga vina.
Prodavačica je na nike važe lipila nove tikete.
- Koliko je poskupilo? - pitan je tek onako.
- Skoro sto posto!
- A koji su to važi?
- Kompot od jagoda!
- Ma bogati, kompot od jagodi!
- E, i omar sto posto!
Ne čudi me to sto posto, nego kompot od jagodi? Prvi
put u životu čujen za kompot od jagodi. Nisan zna da se i
od jagodi čini kompot.
- A kakvi je?
- Puno je dobar.
Dolazi mi voja da ga kupin. Da provan i to čudo. Ne volin kompote i nikad ji nisan volija. Ne znan jesan li izija tri
kompota u životu.
Neću! Jebe me se za kompot!
Usputni dijalozi
Gren polako uz mul pa priko Pjace na Rivu, pa uz Rivu
put Matejuške, gren polako mimo svita, iza cur, momak,
judi, i vatan samo po male fragmente njijovi razgovori.
Prijatejica prijatejici šoto palme govori:
- Ka gudu me noćas...
Okrenija san se. Pogleda je. Ko bi reka, a pari ka anđel.
Ne smeta mi glagol koji nisan napisa, ni najmanje, sme­
ta mi njezina metafora: ka gudu!
Dva momka karadu se oko Ivića. J e d a n ga fali, drugi
napada!
- Rade je divan, božanstven! - govori mlada gospoja,
koja je sigurno pod dojmom "Hamleta".
Iz motorina na Matejuški jedan čovik viče kako mu je
ulizlo more u naftu.
Isprid kažota o novin dva se razgovaradu kako je sve
krešilo.
Jedan čovik kupuje 10 španjuleti. Okad nisan vidija
da se španjuleti kupujedu na komade. Na šteke, to ši, to
san vidija, ali na komade?
Pet španjuleti, deset španjuleti. I ja san u stara vrime­
na svako jutro kupova na Pjacu u "Automat" po pet "Zeti".
Ka danas se sićan: pet "Zeti" dinar i pol.
Nove buže na kaišu
A ondašnje humorističke spliske novine zajebajedu se
oko krešivanja. Ča će činit nego se zajebavat? Neće pla­
kat!
Interesantno mi je kako narod na ovo zanje krešivanje
reagira. Nije se smija ali se ni pripa.
A ča će se i pripadat? Karakteristike standarda i jesu
u tome da oli reste, oli pada. Sad pada i triba se stisnit,
otvarat nove buže na kaišu.
A napuvali smo se, natekli, neće nan naudit malo se
disciplinirat, ušestit.
Naš narod jema puno lipe poslovice. Ko ne plati kurbu,
plati likara!
Ko ne plati likara, plati popa!
Malo smo se itali, živili na veliku nogu. Svi skupa. Puno
n a n je bilo drago malo radit, a dobro živit. A otkad je svita
i vika, to se nikad nidir nije moglo. Za dobro živit, toka
puno radit.
Počele su nan bakule tuć u glavu. Luši! Triba se osvistit
i stat na zemju.
Čitan niki dan u novine. U Splitu tri ijade godin bolo­
vanja.
To oće reć da smo počeli bolovat ijadu godin pri Krista
i još uvik bolujemo.
Danas san se zakara sa jednin prijatejen. More se reć
da je bogat čovik, ne fali mu ni tičjeg mlika. A on, baš on
se pripa. Drće!
J e m a kuću i tonobil i punu kuću svega. I pripa se.
- A ča si se to pripa? Zašto?
- Dolazu teški dani.
- I ča će ti bit teško!
- Svakome, a ne samo meni!
- Ali baš tebi?
Počeja je govorit pizdarije. U Ameriku, na primjer, sa
zaradon od nedije dan moš se priranit cili misec.
- Ne, ne, falija si. Sa zaradon od nedije dan moš živit
dvajst godin. Ali samo u veliko misto. Recimo u New York.
Je, časna rič! Evo ovako. Pri puno, puno godin naša dva
čovika, kojima nije bilo drago radit, išla su u Ameriku. Ra­
dili su samo šetimanu dan. I kad su primili dolore, kupili
su u staretinarnicu kapu i monturu od polismena.
Pametniji, čigova je to bila ideja, govori prijateju:
- Ti obuci monturu i stani isprid ovega najbojega lokala.
Vrti se blizu vrat a ja gren unutra!
Uliza je, seja, jija i pija. I kad se lipo nabuba, zove go­
spodara i govori mu kako nima za platit. Gospodar poludija. Viče, zove redara. I doleti "redar" koji se naša isprid
vrata i odvede svoga prijateja.
- Ti si se najija - govori "redar" prijateju. - A ja?
- Ništa, sad daj meni uniformu, a ti ajde jist!
Dakako, išli su u drugi lokal. Sad je redar blagova, a
ovi drugi je šeta isprid vrat.
I kad se naždra i napojija, zove gospodara. Jopet ska­
ndal. Gospodar zove policiju.
Policjot se isti tren stvori i gospodar od lokala prida ga
u sigurne ruke. I još je bija sritan, od sriće je ruke tra!
I tako su oni u New Yorku od prve sedmične plaće živili
20 godin. Jesu uvatili ništo prežuna, ali su 20 godin
godili.
- To je pizdarija - govori mi prijatej. - Ča si s tin tija
reć?
- Ništa. Samo to kako se u Amerike more radit nediju
dan a živit dvadeset godin.
Lišta redukcije
NEDIJA, 7. lipnja
Puno se govori o devalvaciji dinara. Paritet prema doloru
dvi ijade i sedansto dinari. To oče reć da su konvertibilne
valute išle gori za škaršu
30
posto. Odnosno, sad
nan je dinar za toliko debuliji. Krola je naglo. Deboto za
trećinu.
Ča bi reka pokojni Vice: "Ča si jema kupit litru uja, ku­
pi sedan deci pa si na svoje."
Misto
30
španjuleti, pušit ću dvadeset i bit ću
zdraviji, manje ću ripjat u prsi.
Ali svi tako:
Ko je jema gradit kuću na 3 poda, neka je zgradi na
dva!
Ko je tija kupit "merđu", neka kupi "renoa"!
Oni od "renoa", neka kupi "fiću"!
Ko je jema kupit "fiću", sad neka vazme motorbičikletu.
Ko se bija odlučija za motor, sad neka se preorijentira
na bičikletu.
A ko je tija kupit bičikletu, sad neka kupi lipe postole.
A ko je mislija kupit postole, sad neka nosi tri miseca
stare. A za zakrpit postole, prominit šjole, uvik će biti pinez.
Ko je tija kupit jahtu, neka kupi kuter!
Oni od kutera, neka kupi motorin!
Ko je tija kupit motorin, preorjentirat će se na kajić.
Oni od kajića, na batelinu.
Ko nima za batelinu, neka napravi gondolu.
I danas se sićan kad je sin jednoga varoškoga bogatoga
težaka doša na Sustipan gondolon. I još kad je ukrca Če­
kinju, seja je meju nogan, zamrzija san ga ka pasa.
Na gondulu ju je uvatija, kurbin sin!
I sad kad ga vidin ka staroga čovika, sitin se Čekinje i
gondule. A ja san je tija uvatit! Ali nisan gondulu jema!
PONEDIJAK, 9. lipnja
Šeta san malo po Pjaci. I došlo mi je kinut. Naglo san i
žestoko kinija i pjunija. Nisan jema vrimena ni šudarić iz
žepa izvadit.
Čovik koji je prolazija se nasmije:
- Ča i vi, šjor Smoje, po Pjaci pjujete?
- A ča ćete, moj šjor, kad se ne mogu dobacit iz pjace
na Rivu.
Zavrtija je glavon i nastavija put.
Mokra braća
UTORAK, BOT OD NOĆI
Evo, sad san doša doma. Postoli vezani špigetan su mi
priko ramena, a gaće zavrnute do kolin. Košuja mokra, ulipjena. Nisan se opija, nisan u more upa, vengo san trizan
ka i vi koji u ovu uru slako spavate. A ja bosin nogan gazin po palketima, voda se s mene cidi, tražin priobuku,
žena gre za menon i ne viče da ću jon palkete ruvinat.
I ona je mokra, bosa, sa postolima u ruke. Cili smo
grad tako prošli. Pitate: di nas je vrag nosija?
Baš tako!
Prošli smo sinoć mimo teatra, počela je kiša i, dok ne
ferma, svratili smo u teatarski bufet.
Bilo nas je petero-šestero, sidili smo, ćakulali, pijuckali
i čuli da vanka cipadu gromi. I onda je nikor uletija i za­
vika:
- Upomoć, judi! Voda! Voda prodire!
Omar smo se svi digli ka jedan i poletili. Priko skal vo­
da je tekla ka rika. Mase vode, ektolitri, vaguni... Da se
nisan drža štanta, odnese me sa skal ka kartu.
Zvali smo, telefonirali smo u pomoć vatrogascima. Omar
čedu, govoridu, doć.
Nismo ji tili čekat nego smo uvatili metle i krenuli u bo­
rbu protiv vodene stihije.
Ja i žena ispričili smo se vodenoj masi na ulazu u bufet.
Prvi put u životu naša san se u poplavjenin krajevima.
Od krpi smo napravili nasip i, do kolin isprid nasipa,
svraćali smo bujice u vargule.
- Ostavi tu metlu! - viče mi jedan glumac. - Vazmi koju
drugu.
- Zašto? - pitan ga.
- To n a n je metla iz Andre Cheniera.
Vatrogasci javjadu da ćedu doć ako jema vode priko pet
centimetri.
- Javi in da dojdu izmirit!
Da pet centimetri!? A meni je do kolin.
Najpri su ga pustili da izgori, a sad ćedu pustit da ga
voda raznese.
Borba je dramatična.
Uspili smo, prodor je zaustavjen. Mi mokri, sritni ča
smo škapulali teatar, okupili se oko šanka, pričamo svoje
podvige, a gazda od bufeta, Pero Francuz, časti n a s .
Ženi mi oči pune suz.
- Ča je sad?
Kažije mi ruvinane postole:
- Sad ji mogu bacit.
- Baci ji, jebe te se, glavno da smo teatar spasili!
- Ali ovo su mi najdraže, ovo su venecijanske.
- I to ti se jebe!
- Sad ćeš me morat odvest u Veneciju!
En ti boga, van i teatru!
SVRŠIJA JE KURBIN PIR!
SRIDA, 11. lipnja
Malo san zaspa posli obida. Ubija oko. I kroza san slu­
šan Radijo-Split.
Javja se niki inženjer Trajčev iz Skopja i niže najfriškije
cine sa skopske tržnice. Jagod i trišanj ima u izobilju. Ja­
gode 3 ijade, trišnje dvi ijade, biži (reka je mladi grašak)
ijadu dinari, mladi kumplir ijadu dinari.
Razbudija san se jidan ka pas.
- Ča je? Ča beštimaš? - javja se moj spiker, odnosno
moja žena iz kužine.
- Ne beštiman nego blagoslivjen.
- A koga, an?
- Naše tržište!
Jučer san proša priko pazara. Cine duple nego u Sko­
pje.
Daleko je za nas Skopje. Drugi je to kontinent. Oni (to
san trista puti čita) pome baciju, iz zemje ne vadu kad ji
mi po zlato kupujemo.
Iša san se u banj oprat, i kad san se vratija u sobu,
već je počela na radijo diskusija: zvali su naše odgovorne
drugove iz opskrbe i drugovi nižu razloge naše skupoće.
"Zeleni plan, optimalizacija dohotka radne organizaci­
je, intenziviranje poljoprivredne politike... Moramo se orga­
nizirat, dogovarat, pa će bit ka i u druga mista".
Slušan dok nije jedan drug spomenija i melioraciju Si­
njskoga poja.
Udunija san smista radijo. Nisan moga više slušat. Niman živce. Škopjalo mi je.
Znate zašto san prikinija kad je došlo do melioracije
Sinjskog poja?
Pri
30
godin, kad san ja bija mladi novinar poslali
su me pisat o melioracijonin radovima u Sinjskome poju.
I ka sad se sićan kako san iša na niko poljoprivredno do­
bro, socijalističko gazdinstvo, di je počela masovna stočna
proizvodnja. Govorili su mi o planovima, o ijadama ton
mesa.
Nikad to neću zaboravit, kad su me vodili u moderne,
higijenske štale. Prvi put san u životu vidija kad je jedan
strašni bik, koji mi je parija zmaj s vatron iz nozdrv, zajašija kravu. Gospe moja, ča je je lipo opalija! J e d a n po­
ljoprivrednik diga jon je još repicu. Utira jon je bik svoje
kopje da se bidna sva uvila. Ja san zavika: "Aj ča, gotovo
je, krepat će!"
Oči su jon izletile.
Malo je trajalo. Par sekundi. I ja san onda zna da nisu
te stvari za bike.
Upirali su kravi u škinu da je izravnaju, produžidu.
Nije krepala.
Ali, bogami, evo, ni posli
30
godin nima teletine,
bar je se ja davno, davno nisan okusija.
Biki još cipadu krave, a teletine nima. I sad ja, koji san
sve to na svoje oči vidija, i to pri
30
godin, ne mogu
više slušat o našim poljoprivrednim planovima. Bar ne na
ovoj našoj spliskoj regiji.
Omar san ove retke napisa da ne zaboravin, i jopet otvorija radijo.
Sad je niki drugi drug napada potrošače da su nepri­
stojni, da svu robu privrću, pipaju, da se tako ne ponaša­
ju Ingleži.
Farmeri, di s t e ?
Zaludu mi je. Ne smin slušat. Srce će me zabolit. Puno
se jidin. Za svaku malenkost.
Slušaoci Radijo-Splita postavjadu pitanja, a odgovorni
drugovi verbalno odgovaraju.
Objektivne teškoće, društveni sektor-privatni sektor, tribaju nan ne pastiri i seljaci, nego pravi pravcati farmeri.
Bogati, a ča ćemo govorit! Oli mi ne znamo ča su farme­
ri? Trista puti san ji vidija na filmu.
Nikor nije na šćetu
Ja nisan guverner Narodne banke pa da ću govorit ka­
ko je narod sritan ča je došlo do ove najnovije devalvacije.
Po njemu nikor nije na štetu. Ko je jema devize, sad ji
jema za trećinu više; ko nije jema devize nego dinare, na
svoje je, ništa nije izgubija jer cine ostaju neprominjene,
dakle narodu je sve isto.
Žena mi je jutros išla kupit sudoper jer nan se ovi stari
razbija, vrata su mu otpala.
Došla je doma bez sudopera (pri se to zva lavandin).
- A ča je, di ti je lavandin?
- Nisan ga tila kupit.
- A ča se dogodilo?
- J u t r o s je poskupija
90
posto!
- Nije krivo poskupljenje nego tvoja linost!
- I sad san ja kriva?
- A da ko je? Prikjučer san ti reka: trči kupit!
- I za ovi jedan, prikjučer san mogla kupit dva.
- Eto vidiš kako sad pametno misliš.
I sad se šticala, neće da ga kupi. Ne da kurban gušta.
Do smrti će, govori, prat sude u stari lavandin. A ja ću sa
stola u kužini gledat teče i pokriva.
Uredila je i to. Stavila je na sudoper, misto otpali vrat,
malu koltrinicu pa se ne vidu teče a lipo kumpari.
Došla je danas iz grada sa drugon novitadi. Nike deke
su krešile šezdeset ijad. Ako su bile sto i pedeset, sad su
dvista i deset ijad.
- Jebe te se! Ča će ti deke, i tako je sad lito!
PETAK, 13. lipnja.
Sad kad san ostarija, kad san već s jednon nogon u gre­
bu, tek sad san mora doznat ko san zapravo ja i tek sad
svaćan mnoge svoje dileme.
Niki dan san proštija novu teoriju o turistima, teoriju
nikoga profešura Wilsona iz Toronta.
On govori kako u usijanon središtu Zemje plivadu ogro­
mne ploče, odnosno kontinenti, i oni se cimaju pritiskaju,
sudaraju.
I potresi u ovon našen dilu svita nastaju jer smo mi
baš na granici dva kontinenta, afričkoga i evropskoga. Ce­
ntrifugalne sile, okrićanje Zemje oko svoje osi, pige na Su­
ncu, gravitacione energije - sve to nima veze! Afrička ploča
tare se o evropsku ka brod o mul, i svaki put kad šoto u
utrobicu Zemje jedna ploča cima drugu, gori se sve trese
i ruši. I po toj teoriji mi smo ne na granici Evrope, nego
mi smo na afričkoj ploči. I Split je na toj afričkoj ploči, na
tome užarenome afričkom tleju.
I bit će tako! Sad san siguran da je tako!
Stojin ja na afričku ploču, a ako tako stojin, onda san
jedan Afrikanac. U najboju ruku mogu bit po Afrikanac,
po Evropjanin. J e d n a noga na jednu, druga na drugu plo­
ču. Oli noge su mi na afričku, a stojin ukoso glavon u
Evropu.
Odatle, dakle, meni nike moje nostalgije, dileme, nemi­
ri, mržnje i sklonosti.
Nikad nisan volija zimu i snig. Čin padu dvi šake sniga,
umren o straja. Iz kuće ne izlazin. Straj me čin je živa bli­
zu nule. Drćen, po šest džemperi stavjan na se. A drago
mi je lito, sunce, banji, sidit u ladu ispod smokve. Uvik
san govorija: blaženi mošuni, čimavice, mušice, jer onda
je vruće, onda je lito.
To mene moja žarka Afrika vuče.
Još ka malo dite, volija san laštik, praćku i strilice koje
san činija od žice od lumbrele. Ko je to mene naučija? Strilicu činit, iz laštika se itat? To je meni bilo u genima. Tuć
tice, golube, lovit gušćerice i zelembaće po Marjanu.
Volija san se ka šimja verat po cablima, po murvan,
po palman, po smokvan, obrstit trišnje iz vrtli, po Mejan
krest praske, gulit iz poji bob i grozje.
Volija san bos odit, po ošebadu gazit, na poplate san
jema kožu ka lamarine, a i dan današnji ne mogu podnit
ni jedne postole. U Split za me postoli nima, svake mi sme­
taju, tuču me, tvrde su mi, jer ja bi i danas bos tija odit.
Meni su postoli kale učinili.
Ne trpin šušure velegradov, smeta mi dim fabrički fumari, neboderi, autobusi, vonj od ošpidala, monture,
puške, a nikad mi ni smeta vonj od konjske pišote, od
kari, tovari, jarci, piškere, gnjiloga voća, ni vonj zviri po
cirkusima i zoološkin vrtima. Zna san isprid šimji u zoolo­
škom vrtu na Marjanu stat ure i ure.
A auto vidit ne mogu. More bit najlipje na svitu, pogledat
ga neću. Gadi mi se ta lata. Pod šatrama, pod cirkuskin
tendan, ja san udavima prston u trbuj upira, i trista puti
draža me rika lava nego električna mužika koja me tira iz
lokali.
Ka dite stavija bi ruke na justa i urlika ka Tarzan, a
stari lav iz zoološkog vrta se odaziva.
Sve je to mene moja afrička postojbina vukla. Njoj san
se odaziva.
Kleopatra - moja teta?
Nikad nisan zna zašto je mene u skulu najviše zanima­
la istorija Egipta, Tutankamon, Ramzes, Tutmozis; sve
san dinastije zna, od svi bogi najdraži mi je bija bog sunca
Oziris, Ra, a posli J a d r a najdraža rika bila me Nil. A da
moji preci nisu po rici veslali? More bit da san i u svojtu s
kojin faraonon, da mi je Kleopatra bila koja daleka teta?
Eto, zato san ja cili život mrzija led, zimu, snig, Sibir,
a volija lito, fjaku, nerad, plandovanje, sidit ispod tende o
štekata oli u ladovini uz more noge točat.
Ča se god cvrčak više žešćija, ja san sve više gušta.
I koliko me puti u životu uteklo: kurba Evropa, kurbanjska, pokvarena Evropa! A nikad, nikad nisan izustija
kurba Afrika. Nikad to nisan ni promislija.
Afriku, žarku Afriku mi dajte! Doma me vodite! U Af­
riku!
Uvik me vukla Afrika, uvik je ništo u meni govorilo: u
Afriku skokni, u Afriku! A sad gren. Nikor mene ne more
fermat.
Neću poć smista jer sad je i ovod lito, ali ove zime, čin
zaladi, čin počnu prve bure, odo ja u moju Afriku. Lipo ću
se sunčat i kupat, a vi, drugovi, zebite.
Pocrnit ću ka Arapin, stavit ću velike bile zube ka biseri,
ako triba, i ovu sidu kosu ću piturat ka garbun i nećete
me njanci pripoznat kad se vratin.
Više me nije straj ni od trusa. To moja Afrika evropsku
ploču cimaje i pritiska. Upri, moja Afriko!
I ja se tresen na cencu kontinenti, ali isto guštan, zibjen se, ričen i vičen.
PONEDIJAK, 16. srpnja
Došlo je lito. Pravo pravcato vrilo lito. Plakali smo ča ga
nima, ka da nikad neće doć. Guštan ka da san u Afriku.
I di me lito uvatilo na brodu u putu za Veneciju! Samo
san bija jedan dan, skoknija san vidit kakvi će bit moj
postdevalvacioni odnos prema inostranstvu.
Samo san tija izist pašta šutu i kupit za lito špagerice.
Vratija san se bez špageric i bez pinez, ali o tome drugi
put, u nastavku dnevnika.
Priša me. Sad trčen na banj. Proša je Sveti Ante i sra­
mota je ne okupat se. Oli bar noge ne smočit!
DEVALVACIJA U VENECIJI
SUBOTA, 14. lipnja
U Veneciju san. Oko sedan je uvečer. Ona se išla zavrtit, vidit još koji izlog, a mene je ostavila ovod, na je­
dnome štekatu na Rivu da Schiavoni, dakako, okružena
paketima i boršan. Zauzeja san cili stol; ja na jednu katrigu, a najlonske kese i paketi na tri katrige, i još ji jema
po tleju. Sram me da mi kamarjer ne dojde vikat ča san
mu od štekata napravija vašarište, oli da me ne trevi koji
Splićanin. Omar zoven kamarjera da mu platin pivo i li­
munadu, i da se ne jidi, dat ću mu ijadu liri manče. Bira
i limunada - tri i po ijade liri. Brzo preračunan u dinare
- četrnajst ijad dinari. Dajen mu samo pesto liri manče.
Vrućina je popustila. S mora pušika. Sad je lipo, a pri­
ko ciloga dana bilo je ka u paklu. Dosadno mi je i sve bi
ove pakete da samo da mi se stvorit sad doma.
I ne znan ča je sve nakupovala! Nu ti boga! Jedan malešni crni pas koji jema bit ovi čas izaša iz frizera - svega
ga je iznakazija, ostriga mu dlaku sa ciloga tila, samo mu
je ostavija cuf na rep i bundu oko vrata - ti mali nakazni
pasić diga nogu i popiša mi je jedan paket, još me uvatija
po postolu!
Jeba mu pas čunku venecijansku, di on moje pakete
gre pišat! Jo ča bi ga probija nogon u trbuj da nisan u Ve­
neciju. Drži se largo, lupeški me gleda, ali ako mi dojde na
tir, isto ću ga opalit.
Gledan ča je u ispišanome paketu.
Deterdžent "Koral" i sapuni za prat robu. (Niki dan san
u Split na pazar vidija jednu Vlajinu koja je prodavala ra­
tne sapune domaće proizvodnje).
Ofelija i njezina mater
Dosadno mi je, ne znan ča ću činit, pa gledan druge
borše i pakete, da vidin ča je sve pokupovala. U ovu boršu
su limuni, u drugu naranče. Nu ti boga, evo paprike! Ovod
su za me dvi maje. Samo mi maje kupuje, da jon ne triba
šumprešavat košuje. A laže mi u oči kako mi maje boje stojidu. Oli ja ne znan moj svit? Kupila je i sebi postole i robu
za gaće. Na treću katrigu su kafa, riži i parmeđan.
Prolaze dvi nakaze, dvi karikature. Jema bit mater i
ćer, okladija bi se da su Amerikanke. Mlaja je sva u bilo,
ka Ofelija kad je poludila i gre se utopit. Bila vešta puna
kamufi, duga ali isto se vidu i bile bičve i bile postole. I
bili kapelin.
A mater jon tanka, mršava, isto u bilo, ali ima kratku
veštu do kolin, žute postoliće i dvi žute dlake na glavi. I
kus nosa.
Skratija bi vrime zapisujuć venecijanske impresije, ali
niman karte. Uz štekat je kažot s novinan pa molin pro­
davača da mi da bokun karte.
Gleda me čudno:
- Oli nima u zahod karte?
Vidi ludega čovika.
- Per škrivere, per škrivere...
Nima karte za pisat. Kako nima? Škartoc, bilo ča! Da
mi je niki plakat. Okrićen ga. Reklama za Europeo.
I ove retke pišen na tome plakatu.
Evo je, dolazi. Ništa ne nosi. Fala bogu! Požuruje me.
Nije priša, tek u 9 moramo bit na vapor.
- A sad ti je 9 prošlo.
- Ne more bit. Kako 9 kad se još vidi?
- Po našu osan, po njijovu 9.
Moramo trkat i vatat motorin.
Interesantno je da Venecijanci plaćaju motorin 100 li­
ri, a svi drugi, i Talijanci i furešti 500 liri. Jer kad bidu i
Venecijanci plaćali 500 liri, onda bidu radili samo za vaporet i motorine.
U motorinu mi je friško. Skupija san se.
Sa Perišinon u žepu
Iskrcali smo se isprid Pomorskog terminala. Tribalo bi
na brzinu ča večerat, ali nima nidir okolo oštarije. U bufetu terminala jimo sendviče.
U kabinu rekonstruiran današnji dan.
Došli smo jutros "Tintoretton".
U devet uri ja san već sidija na Rialto i pija kafu, a nju
je vrag odnija po butigan. Zna san ča me toka, i vadin iz
žepa beogradski NIN. Čitan ča Ive Perišin piše o devalvaciji
i našoj situaciji. Otvoren je, jasan. Situacija je gruba, došli
smo do ruba provalije. Ne triba jude plašit, ali svakome triba da bude pod kožu saznanje da se moramo svi ponašat
domaćinski ili propast.
Sa Perišinon u žepu, propast će mi ova đita. Kojega san
vraga Perišina mora sobon u Veneciju vodit! Sad bi ja popija koji lipi francuski konjak, ali, jebi ga, triba se ponašat
domaćinski. Naručin još jedan espreso.
Kupin i venecijanski IL GAZETTINO, da vidin ča jema
kod nji novo.
Oo, ni njima se lipo ne piše. Krešija in je benzin na 700
liri. Krešila in je i letrika..
I oni raspravjadu o devalvaciji.
Cili svit je u krizi. Svud gre naopako. U Ameriku kriza
automobilske industrije postaje tragična, u Sovjetskom Sa­
vezu - talijanske novine pišu - izbila su dva štrajka u tvornican auti u Gorkome i Toljatigradu, i to radi nestašice
neki živežni namirnica. Poslin čitan da ruske novine to
demantiraju.
U Afganistanu se žestoko peštaju. Ubojstva, otmice, vu­
lkani, potresi! Tačerovica se izvinjava Italiji zbog ponašanja
ingleški navijača koji su posli utakmice cilu noć ludovali i
torinske ulice pritvorili u teatar nereda.
Atroke špicalija!
Vidija san na izlog jedne minjačnice kurs valuti. Naš di­
nar minja se jedan prema četiri. Za sto ijad dinari dvajst i
pet ijad liri. U druge minjačnice, govoru mi da je još gore,
čak gre do jedan naprama pet.
Nisan škrt čovik, ali čini mi se da je sve strašno skupo.
Naranče od ijadu šesto do dvi ijade liri.
Pa to je osan ijad dinari kil!
Limun osansto liri, ijadu i ijadu i dvista!
Fažolet dvi ijade liri.
Sve je puno skupje nego na spliski pazar.
Banke na kojima se prodaje riba straj te pogledat. Sipa
pet ijad liri, muzgavci sedan ijad, pas sedan i po ijad,
tunj osan ijad. U nas osan ijad dinari, u nji osan ijad liri.
Najcinije su, dakako, srdele - 1500 liri kil.
Pri dvi godine pisa san reportažu iz Barija i iznija cine
sa tamošnje tržnice. Reka san: da je poć trabakulon i na­
punit ga voća i verdure pa prodat u Split, čovik bi posta
Rockefeller.
A sad da Rockefeller pribaci dva trabakula verdure i ri­
be iz Venecije u Split, raspa bi se, posta siromaj.
Pri je u Veneciju turistički meni po lokalin bija ijadu i
dvista, ijadu i po liri, sad je najciniji sedan ijad.
Utroje smo obidvali u jedan restoran ka naš "Ero" - ni
boji ni gori - i izili smo tri pašte šute, jednu porciju bakalara, jednu porciju sira, jedno slako, bočicu vina i mi­
neralnu vodu, i platili - ča biste rekli?
Ništa manje nego trideset i pet ijad liri! Odnosno sto
četrdeset ijad dinari. A ostali i gladni i žedni.
Za skromno živit jedan dan vanka, spavat u skromni
otel, triba čoviku pedesetak ijad liri. Bez toga nemojte va­
nka noson povirit!
Trevija san i jednoga našega Splićanina, kapetana, ko­
jega je brod šakveštran u Veneciju. Priča kako mu je go­
spodar od kumpanije svršija u prežun; imbroja je državu
desetak miljardi liri, a posada - sve Jugoslaveni - sad gu­
­ta u Veneciju boga svoga. Stojidu na brod, kuvadu, jidu
i piju, a plaća kuri.
Priča mi kako je jedanput, pri dosta godin, u Veneciji
žestoko strada. Došla mu je žena i odvela ga je u otel "Danieli".
Mislija je: niki stari otel, neće bit skupo.
I njanci mu nije bilo puno drago, jer mu se parilo da je
spava u muzej. Opalilo ga je za spavanje onda, onda -če­
trdeset ijad liri!
Kako smo baš prolazili mimo tega otela, za kurjožitad
išli smo pitat koliko soba!
Nije puno. Sto sedandeset ijad liri na noć.
Ne apartman, nego obična dvokrevetna soba!
- A je li ujutru dajete i kafu? - pita san recepcionera.
Drage su mi litnje postole od špaga. Vidija san jedne li­
pe u izlogu. Dvadeset i pet ijad liri! J u š t o sto ijad dinari!
Već san bija uliza u butigu, a Ive Perišin me potega za
rukav: "Stoj! Di ćeš!?"
Poza obida ona se ostala vrtit, a ja san motorinon skoknija do vapora malo ubit oko. U kabinu vruće. Sunce
uprlo. Vapor gori. U pet minuti vas san bija u jednoj vodi.
Davilo me. Tušira san se i iša sest u terminal, jušto kraj
vrat, da me tuče korenat. Oko pet uri poza podne pronašla
me di sidin na kolonu isprid broda i odvela jopet u grad.
Nestalo mi je duvana i kupija san škatulu španjuleti.
Ijadu liri. I njima je duvan krešija!
Zaluta san u kalete i jedan Venecijanac, dotore, koji
me izveja na Trg sv. Marka, priča mi u s p u t da Venecija
jema samo sto ijad stanovnika. A ako jon se računadu i
Meštre, koje sa Venecijon činu jednu općinu, jemaju dvista pedeset ijad. Venecija i Meštre skupa - manji su od
moga Splita!
Niki dan su jemali plebiscit oćedu li se razdvojit u dvi
komune, i većina se izjasnila za integraciju. Ali to su za
me dva mista jer svetog Marka ne priznaju u Meštre, njijov patron je sveti Lovre.
Preorjentirat carinike
NEDIJA, 15. lipnja
"Tintoretto" nas je iskrca u Zadar. Dok smo plovili iz
Venecije prema Zadru, sitija san se da san pri pedesetak
godin sa talijanskin brodon "Francesco Morosini" plovija
iz Splita u okupirani Zadar. Mater me vodila u šverc. Pu­
tovali smo četvrton klason, cilu noć sidili smo pod provu
na drvene banke. I u Zadar me kupila košuju s patenton.
Prvi p u t san u životu vidija patent i potiza san ga gori-doli
dok se god nije pokvarija! Istukla me radi tega!
U carinarnicu stojin u filu sa boršon limuni i boršon
deterdženta. Carinici ne gledaju, sve pušćaju.
Vidu judi koja je ura!
U ovome jednome danu u Veneciju vidija san ča je to
devalvacija. Nije devalvira samo dinar, devalvira san i ja
ka turista, ka kupac. I to puno više od
30
posto.
I posli ovega sve me straj da ćedu carinici jemat puno
manje posla. Tribat će puno nji preorjentirat na nove za­
datke.
UTORAK, 17. lipnja
Puno me drago da san bija u Veneciju. Ova 2 dana
posli Venecije pari mi se da je u nas sve cinije, da se sve
dili mukte.
Izi san gulaš, popija dva deca i platija pet ijad i dvista
dinari. U Veneciju bi platija pet i po ijad liri gulaš, onda
stol ijadu, servis ijadu - dakle, najmanje sedan-osan ijad
liri.
I sad mi nikako jedna stvar ne gre u glavu.
Sad čedu Talijanci u nas moć marendat za ijadu i po
liri. Sad smo mi za nji i sve furešte postali jedna puno je­
ftina zemja.
Nije pošteno da jedan njijov gulaš vridi koliko četiri
moja!
Ča ja tamo izin gulaš, oni meni izidu četiri gulaša.
Asti Gospu i tega pariteta!
Da mi je trevit Perišina, sad bi ga ja pita nike stvari. Da
nismo išli puno šoto?
Dosad san ja gušta kad bi se furešti tužili kako smo
skupi. Kad bi furešt u koji naš lokal platija bočicu vina
deset ijad dinar i plaka kako je to skupo, ja bi omar, za
dišpet fureštu, popija dvi bočice.
I govorija bi u se: "Ča dolaziš kad ti je skupo? Stoj do­
ma i loči!"
Sad ćedu se s malin pinezima u nas razbacivat ka pi­
jani miljuneri.
Nije mi to drago. Nikako mi nije drago da smo mi jeftina
zemja.
SRIDA, 18. lipnja
Iz Italije san vuka limune, a danas po butigan limuni
koliko oćeš. Ista cina ka i tamo. U nji osansto liri, u nas tri
ijade dvista dinari. Lira četer dinara. Juštik!
Gren doma u podne i vidin u samoposlugu isprid moje
kuće veliku gužvu. Uzbuđenje. Jednu jaku, debelu ženu
milicioner i jedan momak nosu priko ulice u ambulantu.
Ispali jon postoli. Bosi je nog.
Skočili likari i sestre. Ča je, je li mrtva? Jema bi da nije.
Ča je bilo? A ništa! Došli su deterdženti. Velika navala.
Bitka za deterdženti. Ostala je bez zraka, počela se trest.
Svadila se sa milicioneron, uzbudila i pala u afan.
Mladi milicioner se vratija iz ambulante; vas je upotan,
skida kapu i tare znoj. Sad se on trese. Pripa se da žena
ne umre. A on se s njon uvatija.
Ola ča san pogodija donit deterdžent iz Venecije! Ne triba mi se tuć po filan i padat u afane.
Sad, ne bi ja pa u afan i da niman deterdženta.
Isto ja ne razumin koja je to tragedija ostat bez deter­
dženta.
A da naše žene nisu postale preveć komodne? Bit čedu
se malo i razlinile.
A nije lakše oprat robu i pijate na ruke nego se tuć u
filu?
Evo da devedeset posto današnji domaćic ne zna ča je
to lušija.
ČETVRTAK, 19. lipnja
Uvatila me kiša. Prva lipa litnja kiša. Gušta san okisnit.
Doša san doma vas mokar. Četer-pet dan lita i već me i
lito štufalo.
Pari mi se da jema dosta furešti po gradu.
Kad će jesen da ji ne gledan?
JAHTA U ŠIBENSKOJ LUCI
ZADNJI DANI LIPNJA
Koliko san puti uz koju stranu jahtu u spliskoj luci
- dok gospodar sidi u salonu ili šoto tende na krmi, a služi
ga konobar i toči mu bibite - sluša komentare našega svi­
ta koji bi se uvik sveli na zaključak: jo da su meni tvoji
šoldi a moja pamet!
Naš čovik je pametan, on ne bi minja svoju pamet, sa­
mo bi vazeja jahtu. Bit ću koji put i ja tako promislija. Ja­
hta je vrhunac gušti. Maksimalni standard. Ono zanje ča
čovik more poželit.
U životu nisan plovija jahton. Samo gajeton na vesla,
a u zadnju dvadesetak godin i dikojin motorinon. I gos­
podar motorina oli bi bija šufištik oli bi činija partu od
komandanta. I čin bi seja u motorin, omar bi počeja: daj,
dodaj mi onu kantu! Izvuci konop, veži sidro, otvori bukaportu, pogledaj ispod prove...
I okad se ukrcaš dok se ne iskrcaš, uvik mu triba ništo
dodat, skočit, pogledat, skupit, zavezat, kalat, dignit, otvo­
rit, zatvorit; minut te ne pušća na miru.
I zato, kad me ko zove da gremo motoron u đitu, omar
postavjan uvjete: nemoj vodit o meni konta, ponašaj se ka
da mene nima na brodu, ništa neću dodat, dignit, otvorit,
ni zatvorit. Čini fintu da me ne vidiš, da me nima, da san
zrak; moš po meni gazit, tuć u me, nima me, osin kad se
bude jilo.
A na jahtu nikad nisan bija. Plovin na jahti.
Gren na veliku ditu. Sve do Trsta.
Lipo mi je. Sidija san uru vrimena u šezlongu na palubi
šoto tende, pijucka kafu, pušija, gleda kroz kanoćal! Obu­
ka san kratke gaće i sunča samo noge, da mi uvatidu malo
kolura. Mudante mi viridu dva prsta ispod gać, ne volin
one male francuske mudante, stisnu me, frižaju...
Kad me štufalo sidit na palubu i gledat kroz kanočal,
spustija san se u salon, pija bibite i štija libar.
Kogo je puno dobar. Ispeka nan je za obid janjca i kumpliri u škrovadu, bilo je salate i fažoleti, sira, rožade i
lipoga vina.
Poza obida san i zaspa dvi ure u svoju kabinu.
Puno mi je lipo, baš ka na jahtu.
Ovako je počelo.
Spliski konzul u Trstu dotur Vojko Žagar doša je u Split
svojon jahton.
- Amo ča! - govori mi.
- A di? - govorin ja.
- Put Trsta! Di oćeš!
- A triba li ča radit?
- Ča ćeš radit?
- Ne triba dizat sidra, bacivat konope, dodavat?
- Ma kakvi!
- Prat pjate?
- Jesi li lud?
- J e m a š li koga?
- Kako niman!
- A kamarjera?
- I kamarjera!
- A jema li bibiti?
- Normalno da jema!
Vazeja san samo kratke gaće i za priobuku dva para
mudanat i bičve. I partija.
Ka da san u more upa
Napustili smo spliski porat oko podne. Mornar je za
nas dva pripravija stol u salonu. Omar smo obidvali, slako
izili, ćakulali, pijuckali i ja san se omar povuka malo počinut.
Posli počinka gren se u kondut popišat. Niki moderni
kondut i ne znan kako se pušća voda. Upren u botun i počnen kalavat boge i gospe.
- Ča je, ča ti je? - čuja me Žagar.
Izaša san iz zahoda mokar ka da san u more upa.
Umisto uprit u botun, povuka san ručicu i tuš me ciloga
okupa.
Mornar me ozažeja gaće i maju i stavija sušit na krmu.
Prid Šibenikon uvatilo nas je malo mrtvoga mora i
bacivalo nas s bande na bandu. Nikad mi nije more nau­
dilo, ali isto me počelo štufavat.
Udrija san se u kolino. Malo mi je i oteklo.
Ča mi je ovo tribalo?
Jesan li moga ka čovik sad po Splitu šetat! Da san
osa doma, sad bi ja popija kafu ispod Prokurativi, sidija
po ure i onda se priko Pjace uputija put mula. Zva san i
Šanta da dojde s menon na jahtu. Nije tija. J e m a je prav.
Ka pametan čovik.
Pri vengo su s jahte bacili konop, skočija san na šibe­
nsku rivu. Čeka san ga u bufet za šankon.
- Oli nima vina na brod? - govori mi Žagar.
- Jebi ti vino na brodu, zaželija san se šanka!
Nima za me broja
Jema i godin da nisan bija u Šibenik, pa ga sad otkrivan
ka novo, furešto misto. Naresta je, produžija se, prolipša,
diga se pod nebo sa neboderima, ali meni ka da fali stari
težaški Šibenik, judi snažni, crveni glav, konobe, betule.
Meni najdraža Masna ulica sad je postala Zagrebačka, a
di je bila oštarija Marije Vatavuk, koja bi uvik prisolila gi­
rice da se čovik slaje napije, sad je butiga o postoli. Ča in
je udrilo u postole! Svud samo postoli, postoli, a kad greš
kupit postole, ne moš ji nać oli u najbojen slučaju, i kad i
najdeš, nema tvoga broja.
Raspitujen se po Šibeniku za par judi koje san volija.
Svi su umrli. Kraj Gradskoga muzeja sitin se barba Bože
Dulibića. Koji je to bija erudita, enciklopedija Dalmacije!
Sve ča si ga pita, sve je zna, a skroman, jednostavan čovik.
Pari mi se da ću ga sad trevit sa po kila jabuk u najlonskoj
borši.
I stari otel "Krka" koji mi je bija jedan od simbola Ši­
benika pritvoren je u kancelarije. Samo je osta štekat i
restoran. Ko zna di sad Šibenčani na karte igraju?
Proša san kroz đardin, prošeta po Pojani.
Šibenik je jedino misto uz more koji nima pjacu nego
pojanu. I jemadu stube misto skal i skalinadi. U Šibeniku
se baš održava Festival djeteta. Gledan repertoar, moga
bi poć na koju prestavu. Ali koju kad jema pet prestav u
jednu večer? Koji mostrum od festivala! Zanja počimje u
jedanajst uri.
Ništa ne razumin: dičji festival a ponoćne prestave?
Lipo predvečerje. Šetan uz Rivu di je akoštano nikoliko
turistički trabakuli.
Ka na križu
Potižen Žagara. Omar amo jist. Neću na jahtu. Oću ve­
čerat vanka, u lokal, među sviton. Ča ćemo mi dva sama
izolirana u salon, ka dva tukca? Judi od svita koji plovidu
jahton kad kod dojdu u porat, uvik večeraju po otelima.
Poza večere đirajemo uz Rivu. J e m a n dojam da se Ši­
benik napokon spustija na more. Ispred "Krke" svira mu­
­ika na razglas, sve se ori, prolazidu tonobili, prdidu motorbičiklete...
Žagaru se već spava. Ziva. Mornari su išli davno leć. Ča
ću, di ću sam? Gren i ja u kabinu pa ću čitat. Mučin se ka
Bertoldo na križu.
Najpri me vruće, fali mi arje pa sve rastvaran. Ali smeta
mi mužika, smetaju mi motori.
Svit prolazi. Čujen razgovore. Niki se raspričali na šentadu. Gredu mi na nerve.
Udunjan letriku. Ali svitla s rive mi dopiru u kabinu.
Jopet sve zatvaran.
Sad san ka u kaldaju. En ti gospu i Žagaru i njegovoj
jahti! Ča me zove na jahtu kad njanci nima erkondišn!
Jopet pokušavan čitat. Riva se smirila. Mirno je. Drće
mi i škripje posteja. Bit će malo bave s mora.
Počelo mi se spavat ali ne mogu zaspat. Zatvorin li sve,
fali mi zraka; otvorin li - svitlost probije.
Mislin se: kako bi bilo skupit se i uteć? Bit će sigurno
koji noćni autobus za Split. Kako ćeš uteć bez se čoviku
javit. Ujutro kad se probudi a mene ne najde, pripast će se.
Najboje mi je pisat. Sva srića da san u boršu donija no­
teš i lapiš. I evo pišen.
Počelo je i svićat. Bit će prošlo tri bota.
Evo, sad se u Split Šanto diga i stavja kuvat brujet.
Koja san ja mona! Jesan li sad moga doma spavat. Ča
mi je ovo tribalo?
Nije ni jahta ono ča san ja mislija. I jahta je jedan štrapac.
Razdanilo je. Riva je oživila. Čujen jopet vanka glasove,
dozivanja. Prvi ribiči bacili su tunje. Otvorili su se bufeti.
Budin mornare, budin Zagara. I već držin boršu u ruke.
- A ča će ti borša?
- Kako ča će mi? Gren doma!
- A nećeš do Trsta?
- Neću njanci do Zadra.
Popija san kafu i u sedan uri uvatija autobus za Split.
Susret u autobusu
U zanji čas, kad je autobus već jema krenut, sa velikin
kuferon upala je jedna mlada crnka.
Sila je kraj mene. Moli me da jon kažen kad budemo
blizu Primoštena.
Mislija san da gre u Primošten na litovanje. Gre radit.
Priča mi da je ugostitejski radnik, zapravo još uči, a ovo
jon je sad praksa. Iz nikoga je sela blizu Drniša.
Otac jon je radnik u kamenolomu.
- Jesi li donila kostim za kupanje?
Potvrđuje glavon i smij jon otkriva lipe bile zube.
- A znaš li plivat?
Opet potvrđuje glavon, i diže kratke bile bičve koje je
na žnjutu maćala malo od patine dok je, sigurno jutros u
priši, patinala crne postole.
Samo boji se da neće jemat vrimena za kupanje.
Svakog petka morat će nazad u Drniš. Ima velike dru­
štvene obaveze.
- A ča je? Oli si ti sekretar Skoja?
Kad je autobus sta u Primošten, dala mi je ruku.
- Sritno, divojko! - manija san za njon.
Nikad neću jahtu kupit
U devet uri već san bija u Veli varoš i sa Šanton jija
brujet od špari.
Pričan Šantu koji san štrapac od jučer učinija.
- Neka te kad ti vrag nikad ne da mira! A ne more poć
k vragu Trst, Žagar i njegova jahta! Još ste i mene zvali?
Nuti boga, ča biste me bili privarili!
Jili smo vanka u dvoru, a eto ti pošćera i daje Šantu dvi
doznake od pinez. J e d n a na četrdeset, a druga na osandeset ijad.
Ja san potpisa primitak.
Koji su ovo pinezi, za Majku Božju? Ne zna ni pošćer,
ne zna ni Šanto, ne znan ni ja. Piše samo na doznaku da
je od Socijalnoga za boračko-invalidsko osiguranje.
- Dosad ove batude nisu šavali. Ovo je ništo novo?
- Bit će ti ovo ča si oslobodija Trst - govorin ja Šantu,
koji je tamo pod Trston i ranjen od gelera.
- Zajebaji ti, mali, zajebaji, ali je ovo lipa batuda! J e m a
ovod za sedandeset litar vina. Nećemo mi pod ovon državon bit ni gladni ni žedni.
Isto mi nije žaj ča san učinija ovi štrapac do Šibenika.
Oslobodija san se jedne iluzije.
Nikad neću kupit jahtu.
VELIKI SU PUTI OD SPLITA DO ŠOLTE
UTORAK, 2. srpnja
Lito je. Svak putuje, odmara se, godi život. Triba se micat. Triba živit. I ja san se da u velike vijađe. Prošlu nediju
bija san sve do Šolte. Smijete se. E, do Šolte? Ka da je
Šolta blizu?
Koliko san putova do Šolte, komodno san moga doć u
London.
Interesantno da je Šolta Marku Maruliću pri pesto godin bila blizu. U jednu svoju poslanicu je pisa kako mu je
skoknit do Šolte do svoga kuma u Nečujam čas posla. I to
leuton na vesla.
Sa gajeton na vesla odija san pri pedeset godin sa pokojnin ocen svitlit pod Šoltu. Nije bilo daleko.
Pet vesal - manje od dvi ure.
A sa našin moderniziranin pomorskin saobraćajen prilagođenin potriban modernog vrimena ja san se niki dan
do Maslinice vozija dvi i po ure.
Prošlo me učas. Nisan ni uliza na brod, a trojica su već
sidila, mišali karte i čekala četvrtoga.
Kad po svitu judi putuju feratan i reoplanima, čitaju foje i žurnale; kad putuju vaporima, čitaju libre, a naši kad
putuju, igraju na karte.
Akužava san, činija duge napolitane, batija san, strišava, akužava trice i aše, ija karige i do Maslinice se štufa
i igrat.
Bidna Šolta, koliko ju je "Jadrolinija" odalečila od Splita!
Priča o butigi
I kako to: nima više vikend biljeti?
Pri, kad nije bilo vikendi i vikendic, na šalterima su se
prodavale vikend-karte. Zanji godin, kad od vikendic disat
ne moš, vikend-biljeti su ukinuti?
Maslinicu san naša pod okupacijon; pusti karabinjeri,
crnokošujaši šetadu po rivi sa kandžijan u ruke. Režiser
Lordan Zafranović snima svoj novi film i za potribe filma
kašetira je kuće, nadogradija pode, od kartuna diga nove
zide i mirine. Sve Šoltane pritvorija u statiste. Ne gre se u
poje, ne lovi se riba - snima se.
Jedva san pronaša u dnu vale butigu u koju neizostav­
no svratin kad dojden u Maslinicu. Jedna puno, puno smišna butiga! Pri jedno dvadesetak godin diretur svi šoltanski oteli pok. Šanto Ruić priredija je okrugli stol sa stra­
ncima koji su litovali u Maslinicu. I svi su se bunili da je
taka butiga sramota za turističko misto, a onda je skočija
jedan bečki likar, pametan čovik, koji je u s t a u obranu
te butige. Za njega je to najlipja, najinteresantnija butiga
na svitu. Oni koji je cili svit obaša nidir taku butigu nije
vidija.
Sve ča čovik triba, sve si moga kupit u tu malu škatulicu
od butige. Uvik je bilo dvi vrsti manistre, angriza, cukra,
kafe, mortadele, dvi vrsti španjuleti, šuferini, a koji put i
kruva, ako si se dan unaprid priplatija.
I meni je ta butiga bila draga i sićala me na drage butižice u Velome varošu u kojima su ribari dizali spizu na
libret.
Po ovakin butižican kupuje se ono ča ti nužno triba;
po velikin samoposlugan kupuje se bar trideset posto nepotribni artikli. Ovako mala butiga bila bi u skladu i sa
mirama štednje.
Butiga je ostala ista, a isti su ostali turisti i vikendaši.
Deset me nji fermalo i nagovaralo da pišem kontra te bu­
tige. A ja ne mogu.
Žrtve vikendic
Neš ti problema ako vikendašima koji lituju u Maslinici
triba dva puta na nediju skoknit do splitskog pazara. A
onda, ko jema vikendicu, san je sebe osudija na to da za
svaki vikend mora na vapor vuć puste borše, gamele, me­
tle, rusake, demejane. Kad gledan vikendaše, uvik iznova
zafalijen Bogu ča me skrojija ovako pametnoga pa mi ne
triba, kad gren na vikend, ništa sobon vuć nego samo sta­
vit mudantine u žep.
Ko jema vikendicu, ti je sebe osudija da do smrti putuje
uvik u isto misto, u istu valu, a nan koji je nimamo otvore­
ni su po cilu godinu svi oteli, čekadu nas kogi, kamarjeri,
sobarice, bazeni...
Ne bi nosija na vijađ dvi borše zeja i bocu b u t a n gasa
za šest vikendici
Oli ove zadnje dane nestalo uja. Svit se uzbudija: uja
nima!
Friga se mene da nima uja. Jin u otel. I žena mi ne tri­
ba kuvat.
Niman ni kafe.
Kafu pijen u kafanu.
Oli tako ne moredu živit i svi oni koji jemadu vikendice?
Prodadu vikendicu i moredu bar 10 godin po otelima
godit.
Sritna punta
Da me odrebati sa snimanja, da mu ne smetan, Lordan
me šaje da se gren kupat, i daje mi i tunju pa da provan
ulovit kojega fratra.
Čak mi je da komad črva. I kaza mi je poštu. Na drugu
puntu.
Posluša san ga. Bacija san tunju i kupa se.
Za obid se vraćan u otel. Vraćan mu njegovu tunju.
- Jesi li ča uvatija?
- Ne moš bacit tunju, vitar puše.
- Onda nisi ništa ulovija?
- Deboto ništa!
Gleda mi u najlonski saket - u n u t r a komarča od kila!
- Da me vitar pustija, uvatija bi pet-šest.
Popizdija je. Ne viruje da san komarču uvatija na požicjun di me on posla.
Ozbiljno se jidi. Ne more snimat. Upropastija san mu
dan snimanja.
Ni mišćani ne viruju da je uvaćena komarča.
Dolazidu je gledat ka muzejski primjerak.
Dok san se kupa i lovija, uza me se sunčala jedna mala
Njemica. Bila je sama. Jemala je samo male mudantice,
a gori ništa (je li se to reče toples?). Ni mi mrzak toples, u
prvi trenutak samo je prikrižila ruke na prsi, pokrila čiče,
ali je brzo zaboravila i spustila ruke.
Potvrdija san glavon da odobravan njezin postupak i
reka jon:
- Sehr gut! Danke!
Kad se mazala picbuinom da boje pocrni, ostavi san tunju i opra ruke, nada san se da će me pozvat u pomoć da
je malo namažen. Zaludu san čeka.
A kad je zagucala komarča i kad san skočija i počeja
je istizat, skočila je i moja mala. Pomogla mi je (činija san
fintu da mi pomaže). I kad se komarča praćakala na šaliž,
mi smo skakali i jubili se.
Lik kontra raka
Interesantno da je posli tega pokazivala više interesa
za komarču koju je sa svi stran razgledala, nego za lovca.
Uvridila me.
Poza podne san se vrtija po mistu. J e d n a draga gospoja
pozvala me u vikendicu na gavune. Popija san i po litre
gustoga šoltanskog vina puna tanina. To taninozno vino
po ricetan japanski stručnjaka sprečava rak na črivima.
Popija san još po litre da se zaštitin.
Do vapora zvali su me još u dvi kuće.
Vazeja san lipu preventivu i dobro se zaštitija od te vrs­
ti raka.
Žena me dočekala:
- Dobro si pocrvenija!
- Di neću kad san sta na sunce.
- Okad sunce tako vonja po bačvi?
Dok smo za večeru jili komarču, mislija san na moj ma­
li toples. Da ona zna ko mi je pomoga, progorčala bi jon
komarča.
Bila je slaka ka cukar.
Šaje me da gren lovit na ti isti sritni požicjun. Iša bi ja
i daje da znan da će me čekat.
ČETVRTAK, 4. srpnja
Bija san u zabludi, pripa san se puno više nego ča je
tribalo; zapravo, nije se ni uopće tribalo pripast. Proštija
san niki dan izjavu jednoga našega uglednoga čovika da
će u ovoj godini standard realno opast za 5 posto.
Malo. Ništa. Ča je to 5 posto? Devedeset i pet posto
dosadašnjega standarda nan ostaje. Tu 5 posto realno
nećemo ni ćutit.
Koja san ja mona? Očekiva san, brat bratu, tridesetak
posto. I više.
A pet posto je šala. Pet posto je za malu dicu. Bonbon
manje. Pet posto nije njanci jedna nova buža na kaišu. A
ja san zaludu 3 nove napravija buže.
Nego, straj me jedino da nije u novine bila štamparska
greška. Da nije slagar ufalice izostavlja nulu? Udrija 5 misto 50 posto?
Ni to nije moguće! Bilo bi preveć!
A i nisan vidija da je izašla ispravka.
Sinoć san s jednin prijatejen koji žive u inostranstvo
šeta po gradu. Bili smo na 2 - 3 mista, da vidi kako naš
grad žive.
Terace, bašte, restorani, bufeti, pečenjarnice, ćevabdžinice. Svuda sve puno. Po bufetima i ćevabdžinican stoji
se u file.
- Nima ovega na svitu - govori mi prijatej. - Nidir nima
gužvi pred šankovima.
Sve puno Napoleoni
Da van kažen iskreno, ni meni nije to baš sasvim jasno.
Dimi vanka do bota, a ujutru u 5 se diže, vozi kamion,
rišava spise, čini nacrte, vodi knjigovodstvo. Žilav je naš
mladi svit. Napoleon je spava samo četer ure na dan. U
nas sve puno Napoleoni.
Od noći su vanka, ujutro radu, poza podne se kupadu.
Moj prijatej mi govori da u sva mista na svitu, od Mila­
na do Berlina, Tokija i Moskve, počinju radit u osan i u
devet uri pa jopet svi gredu rano doma, da budu sutra od-
morni, friški na poslu. Izlazi se vanka jedan, dva puta na
nediju, i to petkon i suboton, kad se ujutro ne radi.
Gospe moja, koji je to lini svit! Koje krepaline!
Naš radni čovik uvečer nikad ne bi lega; ako je doma,
on će čekat i film koji počimje u deset, u deset i po; ujutro
se digne u pet, radi do dva bota i uspije se još okupat i
učinit koju faturetu.
Dok san bija mlaji, i ja san sta vanka dokle kod ne bi i
zanji lokal zatvorili. Kako mogu poć doma spavat kad su
lokali otvoreni? Koji bi ja to onda bija čovik?
Sad san malo ostarija pa, kad ujutro moran radit, onda
uvečer malo jin, pripremin se, rano gren spavat. J e s a n
li uvečer malo prikardašija, dva dana nidsn sposoban za
makinju sest.
A mladi čovik je žilav, more radit i štrapacirat.
A kad ga stisne, kad se izmori, gre desetak dan na bo­
lovanje pa se pošteno odmori, švoga i jopet iznova.
Tako jopet produži 2 - 3 miseca, onda gre na godišnji.
PONEDIJAK, 7. srpnja
Puno me drag spliski festival vedri noti, samo mi nije
drago 5 - 6 dan pri nego počme i 2 - 3 posli nego
svrši.
Navika san prid podne sidit u ladovinu ispod Prokurativi, pit kafu, štit novine, a poza podne se pripomistin isprid
"Belvija" da me ladi bava s mora. I lipo mi je dok ne počme
izgradnja pozornice. Po cili dan klapadu mlati, mičedu že­
ljezne katrige i nike tube, zavidaju, odvidaju, bubaju, kla­
padu, proizvodu šumove koji mi gricule činidu.
Kad su to učinili, onda provaju mikrofune i cili u boga
dan viču: OSAM, OSAM, OSAM...
Normalan čovik ne more to izdurat.
Ali zato kad počme festival, guštan boga svoga.
Sve četiri festivalske večeri sidija san u "Belvija".
I sve četiri večeri jija san pašta šutu na pome.
U razmaku od tridesetak godin, bar san
30
puti u
novine napisa i trista puti kamarjerima reka da je sramota
ča se u ni jedan naš otel nikad nije skuvala ta manistra
na pome. I sad posli trideset godin "Belvi" me demantira.
Čin san se pojavija, trče mi šef sale, tare ruke i veselo mi
govori: - Jemamo manistre na pome!
I tako san vrtija špagete na perun, maćava se po košuji
i sluša ovogodišnju produkciju pismic. Drag mi je ovi naš
festival jer jema ništo od pučke fešte, od derneka, samo
falidu janjci na ražnju i da se toči vino iz bačav.
Sidin, slušan, špagete vrtin, a prolazidu puste mlade
žene: lipo, festivalski obučene, vrtidu se gori-doli užgane,
oči in svitlidu i tako su uzbuđene da pari ka da će svaka
nastupit i pivat na pozornicu.
Kako je piva i Boris Dvornik, to se iz svoga dvora u Velome varošu na Prokurativu spustija i ribar Šanto da dru­
ka za svoga prijateja. Puno se lipo uklopija u festivalski
štimung. Zanju večer skuva je veliku teču brujeta i donija
u "Belvi" za počastit kamarjere. Vidi se da jema mota,
da je čovik od svita koji zna ča je red. Pofalija je otelske
usluge, a nije zaboravija podilit i komplimente ženi koja re­
di kondut, kako ga drži čisto, kako joj je zahod puno juzak
i kako se on u nje gušta doć popišat.
Krabila se od sriće kad ju je falija, i kaživala mu je tavele koje da jemadu niku tvorničku grešku, inače bidu
bile još sjajnije.
- Puno van je lipo, pari van kondut pašticerija.
I ovi njijov dijalog u zahodu za me je bija najimpresivniji
festivalski događaj.
Šćeta šta ga kamere nisu zabilježile!
SKITNJE PO RAJU ZEMALJSKOME
PETAK, 11. srpnja
Boje i u Ražanj nego na ražanj. Deset je uri ujutru.
Sidin na jednu gredu ispod jednoga velikog bora i mislin
kako nije prikladan naziv Ražanj za ovaku zelenu valu.
Ne čujen cvrčka. Oblačno je, a puše maestral, vali se
rasprskavaju i pinu po crnin škrapan, a bori u vali drću.
Teške grane velikog bora, šoto kojega sidin, vezane špagon, škripju.
Ne znan jesan li ikad bija u ovu uvalu oli me je prvi put.
Slika, vonji, zvukovi - sve mi je dobro znano.
Na žalu jedna žena čisti škarpine. Pijat od late i petšest crveni škarpunići.
Okolo brodi, motori i gajete. Debeli ribar u modru maju
pribire mrižu. Skače s broda na škrapu.
Jak, težak, a lagašno je skočija. Čudin se kako jema
crne špicaste kožnate postole s uzdignutim puntan, ka u
Robin Hooda. Penje se putejkon i po šestu, po motu vidi
se da je navigava, da mu je puna pipa New Yorka i Hong
Konga.
Vitar je šforca.
Jedno dite je zaplakalo.
Bati niki dizel-motor.
Onda se sve smiri i ništa se ne miče. Ka da gledan fo­
tografiju.
Stari ribarski porat pritiskaju vikendice.
A la Strauss
Uglavnome su još zatvorene, zaključane, jer petak je,
gospodari su na radna mista. Po podne će navalit. Sa novogradnjan sto vikendic - sve spliske oznake. Građene za svoj
gušt, svoj komod, svoj mir. Nikor ne afitaje fureštima.
Malopri, spuštajuć se u valu, povirija san u malu butigu.
Nima ni kafe ni uja ni deterdženta. Prodavač, Šanto
se zove i omar me drag, objašnjava da su sve raznili Spli­
ćani.
Furešti ne dolazidu. Samo se ovod instalira jedan debeli
njemački ministar koji piza sto pedeset kili, a kad drži di­
jetu, onda pade na stotrideset.
- A da nije Strauss?
- Bogami nije Strauss, nego nikako drukčije. Sve isto,
bit će a la Strauss jer mu je drago i popit i izist. Puno
fini i dobar čovik. Baš je javija da će sutra doć. U jedan
dvor je namistija prikolicu - cilu kuću, skinija jon je kola,
zgradija uz nju bokun komina pa peče ribe i pije crnjak.
J e m a čovik puno visoki tlak, ali kad dojde u Ražanj, pade
m u na po.
Kunferi ga Ražanj i beštima kad ga zovu u Njemačku.
Zna ujutro skoknit reoplanon i uvečer već peć srdele na
svome kominu.
Računa se da je on peti čovik cile Njemačke. Šanto ne
zna njemački, ministar ne zna rvaski, ali se isto lipo, šesno razgovaradu na ure i ure. Svak govori svoju i sve se
razumidu. A žena mu tamo u Njemačkoj gre po našim lo­
kalima i butigan i uči kurs rvaskoga.
Kad žlica o pijat zazvoni
U butigu san kupija jednu bocu staroga postupa. Ugle­
da san je osamjenu na najgornju škanciju. Počuča bi je
ovod ispod bora, ali niman kavatapi.
Žena je očistila škarpune i sa pijaton isprid sebe gre ka
da nosi sveto otajstvo.
Mir. Samo bori drću.
Iza kamene ribarske kuće isprid koje sidin dopre mi no­
vi zvuk: žlica je takla lateni pijat. Po ritmu te mužike, žlice
i pijata, znan ča se događa u kužini.
Stari dida (more bit i baba, sve isto) sad u kužinu jide
panibrod. Drće starcu žlica u ruke i, dok je prinese usti­
ma, polak se po njemu prolije.
Polagje zvoni. Bit će ostalo još malo juve pri dnu. Je,
stari je zakašja, bit će ga zaškakja papar koji je osta pri
dnu.
Učini mi se ka da čujen i ženski glas u n u k e mu, neviste
- ča li?
Kori ga ča je golužast. Ne srni on papar! Oće li mu dat
žmul vina? Da mu ga nesriknjica ne privodni. Uvik sta­
rcima privodnu misto da in dadu cilo.
Nu ti boga... nidir je drobilica počela mlit stine. Uz no­
vogradnje zastružu lopate, miša se cimenat. Gre mi na
nerve.
Niman mudantine. Na žalo di je žena čistila škarpine
okupan se u mudante.
Sve mi se češće dešava da dolazin doma bez mudanat
oli sa mudantan u ruke. Ženi san posta sumnjiv.
SUBOTA, 12. srpnja
Ako san išta učinija, napisa u životu, onda san to učinija u ova dva vrila litnja miseca. Kad sunce pripeče, judi
se potidu, tonobili pritisnu, furešti navalu na brode i va­
le postanu tisne, ja dignen ruke od moje Dalmacije, od
njezini škoji i vali i prepustin je Njemcima. Zatvorin se
u sobu, radin i tek prid večer izajden se vanka prošetat i
večerat.
A evo, sad smo upo srpnja miseca, usrid lita, a ja se ne
mogu u sobu zatvorit i radit. Jeman sve radne uvjete, pri
par godin san i erkondišn u sobu uveja, ali vrag mi ne da
mira, u skitnju me tira.
Rano sviće, rano se dižen, pišen uru-dvi i bižin vanka,
ka da me ko čeka.
Niki dan ujutru prošeta san do mula, sija isprid termi­
nala, pijucka kafu i gleda turističku gužvu. Miljarde kufe­
ri. Kuferi u svima pravcima. Kuferi koji plovidu moren,
kuferi letidu nebon.
Alergičan san na kufere (i sve prtljage), a judi se sve
više u kufere pritvaradu.
Tiska gužve, ambalaže; okriću se veliki grubi kamioni,
hladnjače-mesarnice, piturana lata, unezvireni svit, ški-
can, potan, pospan, krvavi očiju. Gredu na Jadran. Koji
su štrapac učinili od Subotice do Splita! I sad već dvi ure
čekadu na kraju kolone. Moredu čekat i deset uri dok i
dojde red na trajekt se ukrcat.
Njoki i pašticada
Putovat pod ovin suncen, po ovin cestan, glavu nosit u
torbi, patit, štrapacirat i onda nakon svega deset uri stat
na tome božjemu suncu na mulu i gledat šporko more.
Gredu na Brač. Koje ji to naslade čekadu na Braču da
in refadu cilu kalvariju?
Onako bez obaveze, sa rukan u žep, ukrca san se u
trajekt za Supetar. Oni su ostali. Čekat čedu drugi, treći,
četvrti trajekt.
Trajekt ka šipak pun. Niman di sest. Stojin uza šank.
Momci se oko mene tiskadu, vinjake loču. Malo vaja, je­
dnoj ženi se kukuja, ublidila je. Bižin vanka, na palubu.
Ni ovod nima mista. Vitar me kolpaje.
Kad san već doša do Supetra, navratin i do "Kaktusa".
Kad san se naša u ladovinu bara, parilo mi je da san se
priporodija. Popija san kafu i bibit.
I brzo je došlo vrime od obida.
A za obid dalmatinski specijalitet nad specijalitetima.
Pisma nad pismama. Njoki i pašticada.
Sa njokima koji će se ovega lita skuvat po dalmatinskim
otelima moglo bi se nasut, ako ne Jadransko more, a ono
bar veliko jezero.
Koje su to kolosalne, monumentalne njokade! Proguca
san njoke, popija bocu vina i (kako je meni pokojni otac
još u ditinjstvu priča da se posli obida ne smiš kupat, jer
dva Čeha je posli obida kolpalo u moru) tribalo je malo
prileć. Slučajno se našla i prazna soba.
Vridni barbir
Tek iz kurjožitadi, da vidin kakvi je kvalitet usluge, zva
san iz sobe kamarjera. Omar se javija. I donija još bocu
ladnoga. I lipo san pijucka, foje štija i zaspa.
A kad san se prid večer probudija i jopet zazvonija, ko­
nobarica je doletila i kafu donila.
Bogami, ni loše bit turista, pogotovo u "Kaktusa"! Okad
se ja više ne bavin turizmom, jema bit da se usluga po­
pravila.
Nidir po otelima ne služidu rado po soban; kad san u
Moskvu zatražija u sobu večeru, pitali su me jesan li bo­
lestan.
Reka san da nisan, nego da san malo lin i da se neću
tiskat; nisu me razumili i telefon su mi zatvorili. I u naše
prvorazredne otele u špici sezone ne odazivju se pozivu.
A moji Bračani ne nosidu, nego letidu. U životu svome,
a puno san oteli proša, nisan naša boju uslugu. Toliko su
me razvicjali da nisan ni izaša iz sobe. Osta san pisat.
Ujutro, čin je svanulo, šeta san uz more. Prvi Njemci
već su bacili šćape s udican. Prve kupačice, gole dakako,
već su se laskale u moru.
Prošeta san do porta, čeka svaki motorin, gleda ulov.
Božo mi je izdaleka mava sa škarpinon od dva kila i sa još
većin crnin lapon. Čeka san da se otvoridu prvi kafići i bufeti, i promislite - prvi je svoju butigu otvorija barbir.
Već u pet brija je prvu mušteriju.
Braško čudo
Oko pet uri počeli su se otvarat kafići. Mislija san da su
privatni. Bili su ali više nisu. Društveni sektor ugostitelj­
stva svima je privatnicima nametnija takvu konkurenciju
da ji je prisilija na odstupanje. Ka zadnji Mohikanac osta
je kafić fužbalište Mužinića, ali, kako čujen, i on diže bilu
bandiru i nudi ga na prodaju.
Utakmica je bila žestoka ali korektna i pobijedila je
spremnija, sposobnija ekipa. A ipak je to za me senza­
cionalan rezultat jer su dosad svuda i uvik trijumfirali
privatnici. Eto novinarima prilike da ispituju ovo braško
čudo.
Uspija san se i okupat. I doma doć bez mudanat. Ostavija san ji na brodu.
Trogirski akvarel
Niki dan san u predvečernju u r u skoknija do Trogira,
u s p u t i do aerodroma.
Trogir me oduševija svojin finin, prijatnin, šarmantnim
kafićima i štekatima. Za me je Trogir najlipši gradić na svi­
tu, a sada su se ovi kafići i štekati sa raznolikin oblicima
i kolurima tendi razlili po njegovin kaletan i pjacetan ka
lagani koluri svježega, prozračnog akvarela.
Stara suva švora bdila je isprid reštelade i prodavala
biljete za svoga malog Kairosa.
Uz Rivu puste jahte. Zvona su slavila. Iz pašticeriji vonjali su friški ravijoli.
Nisko je proša i zagrmija DC-9. Diga san glavu i krivo
ga pogleda, i vidija kako je i kampanel zadrća. Zavonjala
je nidir nika fonja. Oli će jopet jugo? Povirija san desetak
minuti i na aerodrom i gleda kako se spušća jedan veliki
ingleški reoplan - jema bit DC-10 - na bile i crvene kva­
drate.
Putnici su iz njega izlazili ka iz ferate. Di su stali, za
Majku Božju?
Aerodromska špikerica zvala je putnike za Manchester.
Jedna bidna mala cotava Ingležica vukla se zanja iza
svi putnika i gledala u tle.
Da san jon bija blizu i da san zna ingleški, bija bi jon
za utjehu, za okurađat je, na uvo pošapja:
- Glavu gori, mala! Jer ko nije opalija cotu, ti ne zna
ča je piška!
Bezgrišan ka dite
Posli dugo bija san u moj mali mirni Pisak. Mislija san
ostat dva-tri dana, odmorit se, okupat se, i baš kad san na
starome kominu u konobi bržole peka, došli su Njemci. U
dva velika crna "mercedesa". Moga san ostat, ali mi se nije
drago s Njemcima zbivat. Ne s njima nego s nikin.
Njanci s Rvatima.
Ne mrzin ja nikoga, neka jin svima Bog da zdravje, ali
daleko od mene!
Na povratku, usput, svratija san u nudističko naselje
Ruskamen.
Bogami je lipo. Pari raj zemajski kad još nije bilo grija i
ni se znalo ča je sram i stid.
Po kućnome redu nudističkog naselja ne more se, ne
smi se, nepristojno je obučen šetat među goliše.
Svuka san se i osjetija nevin ka dite.
Tukac, veliki je tukac bija Adam kad je jabuku zagriza.
Ma da je ča drugo nego jabuku? Neš ti lipe spize!
Nisan u životu izija dvi-tri jabuke, ako bi i ugriza, brzo
bi ispjunija, gadu mi se jabuke, dišturb mi činidu, a radi
jabuke mi smo iz raja potirani. Puše jugo, grubi suvi palac
koji me čini nervožastin, razdražljivin, i mora bit da je pa­
lac puva i tega dalekoga mutnoga dana kad je dragi gos­
podin Bog zbog te banalne gnjile jabuke tako planuja i
čovika na smrt osudija. Jer ne mogu virovat da je unaprid
iša Adamu trapulu namistit.
Nego, evo me gologa, bezgrišnoga u ruskamenskom ra­
ju zemajskome.
Gledan lipa ženska tila oko sebe.
Svi smo bezgrišni, svi smo nevini, nikor se nikoga ne
srami. Nikor ništa prid bližnjin ne skriva.
Superkonfor. Uz more na žalima telefoni. Digneš slu­
šalicu, naručiš i konobar ti nosi bibite, kafe. Da je Adam
jema ovaki konfor, ovaki komod, ne bi mu ludosti padale
na pamet. Pogotovo ne jabuke.
Kamarjer mi je donija bocu ladnoga biloga vina. Ne
znan zašto su mi pale na pamet pa ga pitan:
- J e m a li mušul?
Kamarjer se smije:
- Mušul koliko oćete!
- Dobro, dobro, vidit ću posli, ako me bude voja.
Velika ideja
Bit ću sta na sunce po ure, tri kvarta. I ćutin kako mi
kosti goridu. Pokrija san se samo košujon. Tribalo bi i ga­
će obuć, ali da se moji susidi ne uvridu.
De fakto, u nudističkome kampu triba otkrit samo onu
stvar (je li se to reče spolovilo?), a sve drugo moš slobodno
pokrit.
Gorin. Obučen se.
A da onu stvar izvadin vanka, isto ka da - oprostite - pi­
šan? I tako raskopčani gać, s uvidon u moju butigu, mogu
komodno po kampu šetat.
Tražin diretura. On je u veštit. Zatvaran brzo butigu i
iznosin mu svoju ideju kako se more bit obučeni nudista.
Sićan se kad su pri puno godin prvi golaći stigli u ove
kraje, i mene su Mimičani ka novinara telefonski zvali da
napaden tu sramotu. Seljaci su vikali na nudiste, tirali ji,
itali se u nji. - Šta činite, magaradi jedna! - sićan se kako
in je iz poja vika jedan težak.
Magarad se pritvorila u drage goste koji nosidu pineze.
Triba malo razmislit i pisat o ovoj transformaciji. Jesmo
bili primitivci? Sad više nismo!
U ove kuće oko Ruskamena molila se krunica i uz ko­
min u ladne zimske večeri, dok bi bura fijukala, štila se
Kačićeva Pismarica. Svaka kuća jemala je Pismaricu.
A sad jemadu Njemački u sto lekcija!
Kuće na tri-četer poda, apartmane, ingleške kondute.
Nemojte mislit da ja plaćen za krunican i guslan. Jebi ti
gusle, volin ja ovo.
Slaje zaspen na francusku posteju nego na slamaricu.
Intimni dijalog
NEDIJA, 13. srpnja
Ne mogu ležat ni na trbuj ni na prsi. Izgorija san ka
sveti Lovre.
Di je za me bilo na sunce stat? A eto, zanilo me ka Če­
­a. Dobro nisan uvatija opekotine najtežega stupnja. Do­
bro nisan u m u k a n umra.
Žena me lagašno perušinon maže i čujen:
- Di te vrag nosija?
- U raj, u raj san bija!
- A ka da su te vrazi u paklu pekli?
- Potcinija san sunce.
- Ča se nisi bar u lad maka!
- Gleda san i zanilo me.
- U kurbanjske skitnje, je li?
- J e , bila me voja i jopet ću!
- A jesi li moga bar litru uja donit?
- A nemoš poć k vragu ti, uje i država!
Već dva dana stojin doma, ličin se od opekotin i razmišljan o našim ekonomskin problemima.
I svašta mi pada na pamet.
GRUBE, ŠPORKE RIČI
SUBOTA, 19. srpnja
Niki dan me na ulicu zaustavi jedan finiji čovik. (Pada
mi na pamet pokojna mater: kad bi god došla iz spize,
uvik je govorila kako je zaustavila nika fina gospoja, oli da
jon je to i to reka jedan puno pametan čovik. Nikad nije
susrela grezu gospoju oli nepametnog čovika. Svi judi i
žene koji su nju vanka fermavali bili su fini, pametni, šesni, sve sama gospoda i gospoje.) Ali mene je zaista ferma
fini, kulturni gospodin i govori on meni:
- Šjor dragi, zašto u novine pišete grube riči?
- J a ? Grube riči? Ma ajte, šjor?
- A vi ste ti i ti? - pita čovik.
- Jesan, ja san!
- Pa svaki vaš napis - govori mi fini čovik - vrvi grubin
ričetinan.
- Misusovo sveto! - govorin ja.
- Čemu to? Ne triba van to! Ajte, kažite mi, molin vas
- nastavja fini čovik - sa kakvin to intencan činite?
- Bogami, šjor, ja vas ne razumin.
- Kako ne razumite?
- Njanci slova!
- Puste grube riči...
- Molin vas, koje riči?
- Reka san: grube, šporke!
- Navedite koju moju grubu rič.
- Nima u vas napisa bez izvjesnoga glagola!
- Kojega glagola, zaboga?
- Pa na primjer enti - zacrveni se čovik.
- Neš ti glagola!
- Ali vi napišete i jeben ti!
- Pa to je, šjor moj lipi, i vaša rič koliko i moja. Nisan
je ja izventa. Rič ka i svaka druga. Sve su to riči, samo
puke obične svakidašnje riči. A ja volin riči. Volin sve riči.
A nike riči, istina, i mrzin. Riči zle, riči koje jemadu po­
gane, šporke sadržaje. A ta rič koju ste izvolili izreć lipa je,
draga, smišna rič.
- Pretjerujete, šjor, puno, preveć...
- Ka na primjer?
- U zadnji broj ste napisali ono o coti...
- Ne, ne sićan se. An, bravo! Da nije ono: "Ko nije opalija cotu, ti ne zna šta je piška!"
- To je užas!
- Nije, šjor. Varate se. To je bija moj izliv nježnosti pre­
ma maloj betežnoj Ingležini. Tija san joj komplimenat uči­
nit, reć ništo lipoga, nježnoga. I siti san se naše narodne
poslovice.
Razišli smo se i nismo se razumili.
Ti dragi, fini, dobronamjerni čovik nije sam. Niki dan je
jedan dotur samo zbog mojih ričetin otkaza pretplatu na
"Nedjeljnu Dalmaciju". Urednik me na to upozorija!
Zbog moji ričetin napale su me i nike bogobojazne, da
ne rečen svete novine.
Sićate se, štioci, dotura Luiđa iz Maloga mista? Onega
staroga likara šporkačuna kojemu je uvik mona bila na
jeziku?
Da je tu lipu, odnosno šporku rič izgovara narodski:
rvaski oliti srpski - televizija ne bi pustila.
Mora san zajebat televiziju i fikat monu, obuć je u ta­
lijansku govornu mužiku, da naša mona ne bi izazvala
revolt nevini narodni mas.
Bilo je i onda, pri desetak godin, koji su mi zamirali da
san šporkin besidan obeščastija televiziju.
A da me bilo pustit? Bija bi sritan i ponosan da san ja
toj televizijskoj moni diga poštenje!
Na žalost, nisan, ostala je čista i poštena ka ča je i bila.
I to je meni interesantno: u kino se moredu čut grube
riči i gledat šporke slike, a na televiziju ne smidu. Kino se
davno prokurbalo, a televizija se još drži.
Nevina dičica moredu u kino poć učit sve poze i tehnike
jahanja, moredu gledat sve najperverznije perverzije, jer
kino-dvorane su javna prostaška mista, ali da bi se tako
ništo gledalo doma, na televiziju, u svome svetomu domu,
bože sačuvaj!
I di će to gledat otac isprid sina, mater isprid ćere? A
ne! To će oni poć gledat svaki napose u kino i neće o tome
uopće govorit.
Jer doma je doma, a vanka je vanka! Ulica je pokvare­
na, šporka, kuće su nan ka crkve čiste.
A onda, moran priznat, ja jeman i jednu veliku manu.
I u razgovoru u najfinijemu društvu meni uteče, spuzne
s jazika gruba, šporka rič. Taki san, ribarski sin, i ko zna
koja je to štirpa svita, omar mu je sve jasno. Njanci na
sastanke ne smin odit, a ako me već tokalo - to je bilo ritko, puno ritko - mora san držat jazik za zube. J e r ja bi
uglavnome uvik reka sve šta mislin, a kad bi počeja govorit
u fino, uvijat, mirit beside, tražit riči, onda bi muca, tepa,
ne bi moga oblikovat misal; riči koje san tražija nikako
su mi bile tuje, falše, i brzo bi me štufalo, pa bi za očistit,
iskupit se, progovorija tvrdo, grezo, prostački, i otisak mo­
je misli tek bi onda bija precizan.
Divin se svitu koji more šporko mislit a fino govorit. A
jema i jedna stara spliska: "Slatka justa - šporko srce!"
Glagoli i sadržaji
U jedno malo misto na otoku jema san jednu staru pri­
jatejicu, udovicu, pobožnu ženu, koja me volila ka sina, ka
brata, i ništa njoj na meni nije smetalo nego samo grube
riči. I zbog toga, zbog grubi riči smo se bili i svadili.
Meni bi u razgovoru popuzla beštimja oli gruba rič i
ona bi me svaki put prikorila. Pazija san se da ne povridin
njezino uvo, ali ta prokleta gruba rič uteče ne znaš ni sam
kako.
I jednega lipega dana, litnjega dana, pobigne meni gla­
gol. (Vidite: glagol je užasna rič. More li bit grubje, šporkije
riči nego glagol! Ježin se od te riči. Gadi mi se.) Inšoma,
uteče meni ti jebeni glagol a ona plane. I na me svašta: i
ovaki si i onaki, i ča ti misliš, i kako te nije sram i stid?
Sidili smo u dvor pod odrinon, vrata o kuće bila su otvo­
rena i iz sobe čula se škripa posteje. A ona je jemala nike
goste Njemce.
Uvatin je za ruku.
- Psss, muči!
Pristala me napadat i korit.
- Čuješ li, Franina?
- Ča jeman čut?
- Njemci se jebajedu u tvoju posteju.
- Šporkaćunu! - skočila je na me.
Oči mi tila iskopat.
Eto, tot smo! Njoj smeta moj nevini glagol, a ne smeta
jon radnja označena tin glagolon koja se vrši u njezinu
posteju.
Čudan je naš svit! Afitaje posteje, od kuće kažine činidu,
nevine jim ćeri za fureštin jubavnicima lancune čistidu,
škripu posteji slušadu, krv jin u glavu tuče, a šporku rič
ne moredu podnit!
Posteje na kojima su se rađali, di su jin umirali najdra­
ži, za blud prodajedu, a riči in smetaju.
Kažin od kuće činidu, i to jin ne smeta jer kažin pineze
nosi, a prid mojima bezazlenin ričima uši zatvaraju.
Meni riči ne smetaju, meni dila smetaju. Ne bi da fureštima d a u moju posteju jubav činidu za miljardu dinari na
noć. Bi, ali bi posli tega posteju užga, novu kuću kupija.
Moj drug gvardijan
Evo, zanija san se, larga od teme i zabordiža u druge
vode. I da se vratin na moje šporke beside. Tija bi spomenit
kako je na nji reagira jedan pop, gvardijan samostana u
malo misto na otoku.
Poza obida i biloga misnoga vina gvardijana i mene švi­
­ali su na karte diretur otela i niki mjesni profešur. Tre­
­ete i briškulu pop i ja kontra nji dva.
Sićan se ka sad: moj drug velečasni doša je do zjoga, a
ja san bija akuža napolitanu baštoni.
Bilo je sve moje, a on meni u dinare izlazi. Njanci baze
nisan učinija. A vidin, jema je baštoni.
Popizdija san.
Infotalo me. Di neće?
- Skužajte, velečasni, ali ovo je da vas čovik pošaje u...
materinu, i vas i ko s van igra!
- A šta ja mogu - reka je moj drug i raširija ruke. - Falija
san, ubijte me. Zaboravija san koji ste zjog akužali.
Posli tega škartava san mu, biža kupe i dinare, zva ga
u špade, a on meni u kupe izlazi.
Zaitija san karte, Boga zabeštima, a on je mirno reka:
- Na me vičite, na me beštimajte, pošajite me di oćete,
ali ne Boga, jer nije on falija, nego ja.
Na kraju smo ipak potukli, činili ji platit obid i ja i moj
drug velečasni smo se zagrlili i zapivali:
"Kad se braska srca slože, i olovo plivat može! "
NEDIJA, 20. srpnja
Zapazija san jednu čudnu stvar. Kad sjednican SIV-a
predsjedava drug Ubiparip, uvik ništo kreši, poskupi. Oli
je drug Ubiparip zadužen samo za krešimente?
I sad je predsjedava sjednici na kojoj je odlučeno da kre­
ši brašno i kafa. Brašno zato što je krešila šenica, a kafa
zbog devalvacije pa je skupje kupujemo na strana tržišta.
Sad mi pada na pamet kako cina kruva sve manje zavisi
od cine brašna. Pri rata kil biloga brašna zapada je četer
dinara. I kil biloga kruva prodava se isto četer dinara.
Danas je kruv do tri puta Skupji od brašna. Šenica je
jeftina, kruv skup. Pri, u stara vrimena, pećari su samo
od kreše kruva mogli plaćat i radnike, i fit, i drva, i porez,
i još in je, ostalo za život. Dakle, samo od tega ča bi od kila
brašna izaša kil i kvarat, oli koliko već kruva, oni su sve
troškove podmirivali i sebe namirili.
Ako vridu isti pekarski zakoni, onda bi svi proizvođači
kruva morali bit miljarderi. Ovu zagonetku nikako ne mo­
gu rišit. A znate li vi u čemu je stvar?
Krešila je dakle i kafa. Dosad smo je plaćali najskupje
u Evropi, a oćemo li bar sad bit prvi u svitu?
Sićan se crkvene predike jednoga braškoga župnika.
Govorija je virnicima kako se po nikin statistikan raču­
na da smo mi ka beštimaduri drugi na svitu.
Jedan klesar pjunija je na pod.
- Pu, enti boga, njanci u tome nismo prvi!
Lipo je jemat primat u svitu. Bar u kafi!
Fala bogu, nećemo se više razbacivat kafon. Pit će se
manje.
Opustošeni oteli
Di si kod doša, svud se kuvala kafa.
Svi uredi, sve kancelarije i poduzeća, sve kuće, cila zemja bila je pritvorena u jednu veliku kafetariju. Sad će se
manje gatat i na fundač o kafe.
Sad kad je krešilo, sad će sigurno bit kafe.
Krešija je i deterdžent, bit će i deterdženta.
Sićan se jednoga staroga trgovca koji bi u nestašican
govorija:
- Mi pago duve mile di pju e mi go!
Iz svi oteli i bufeti u koje san zanje vrime svratija ne­
stalo je strani pića. Uvozna restrikcija opustošila je otelske barove.
U puno naši kuć vidija san bogatije bufete, više boc
stranog pića nego u najboje naše otele.
Lipo je doć u taku kuću pa te pitadu šta ćete popit. I
nosidu ti boce oli ti dovučedu cila kolica p u n a konjaka,
viskija, votke...
I još te domaćin lipo svituje kako je boje popit NAPOLEON konjak nego MARTEL, a od viskija priporuči ti CHIVERS, a kad ti da konjak, ugrije malo čašu.
A u nas po otelima služidu te mladi kamarjeri koji ni­
kad za ta pića nisu čuli.
Ča su oni bidni krivi kad vidu u svome otelu samo koju
bocu vinjaka oli pelinkovca!
Nego, nikako ne razumin kako mi to mislimo od furešti
izmust više deviza, i to u vanpansionskoj potrošnji!
A ča čovik pita, ništa u otelu nima.
Njanci limunade.
Furešt koji lituje u nas ne more kupit svoje španjulete,
ne more popit svoj omiljeni bibit, more jedino popit šljivo­
vicu i izist TSCHEWAPTSCHISCHE.
Ako već nima strani bibiti, kako to da po oteli nima niti
oni najpoznatiji jugoslavenski vina?
Zamislite otel di ti nude samo Bepa i Kujundžušu?
I onda ti donesu teplo vino. Leda nima!
Niki dan san čuja kad je jedan gost izvadija kjuče od
kuće i daje ji kamarjeru.
- Šta će mi vaši kjuči?
- Skokni, sinko, do moje kuće i u kužinu u dva frižidera
nać ćeš leda koliko oćeš. Ajde lipo pa mi donesi!
U stara vrimena naše matere bi znale mužu reć:
- Ako te ne komoda, ajde u otel!
Otel je bija vrhunac raskoši.
Danas je situacija obratna.
Danas bi se moglo reć: ako te ne komoda u otel, ti ajde
doma!
NA BRODU
KONAC SRPNJA
Putujen u Far i evo me na palubu "Liburnije". Šetna
paluba, promenade deck, a ne da ne moš šetat, nego nimaš di ugazit. Pokrili je deke, vriće za spavanje, gumeni
štramaci, a po njima pusti momci i cure. Niki uvučeni u
vriće još spavaju, a devet je uri, sunce je visoko, u oči in
tuče. Ništa in ne udi, spavaju slako ka u zivku.
Gazin in priko nog, priko glav, s deke na štramac, pa
priko vrić, gazin pomnjivo da koga ne iščinen. Lipi mladi
svit - prijateji, jubavnici i dikoja mlada famija sa diteton.
I oni koji ne spavaju nisu ustali, ostaju ležat i pišu pisma,
pišu dnevnike, študjaju geografske karte, čitaju libre, a
samo dikoji štije novine.
Od svi turisti, od miljuni nji koji se skitaju sviton, ovi
u vrićama mi paridu najpametniji. J e m a bit da ji većina
gre za Grčku, jer svaki drugi štije monografije o Grčkoj i
Ateni. Čitaju i krimiće, Simenona, Hansa Falladu, Guntera Grassa i filozofske traktate. Jedan očalinko čita Hegela. Filozofiju prava. Bože, kad to čita sad na odmoru, ča
će tek čitat ove zime? Jidu skromno ka tići, činidu male
sendviče, mažu maslo na kruv, piju čajeve, sokove i kafe.
Stojin uz šank bara, čekan oće li ko popit koji bibit. Nikor.
Svi jemadu bit antialkoholičari. Oli in ovo nije ura?
Svučijedu košuje; jema ji dosta u same mudantine, ka
na plažu. Guštadu na suncu. Tamo, u njijova mista, jema
bit da su uvik magle, sivi oblaci, kiše, i sad zatvaraju oči,
pridaju se suncu, upijadu ga, srču...
Sve je oko nji čisto; nima kartušine, otpadak, njanci čik
o španjuleti. Jema bit da su svi borci kontra zagađivanja
okoliša.
Oni će svit vodit
Pri dvadesetak godin lako je bilo pogodit koji su naši, a
kojo furešti; sad su se izmišali i svi su isti.
Moš ji razlikovat jedino po librima i novinan koje čitaju.
Gledan jedan par - da in u ruke nije "Politika" nikad ne bi
promislija da su naši.
Do koju godinu bit ćedu likari, vodit ćedu klinike, dizat
će gradove i fabrike, držat ćedu predavanja na fakultetima,
pisat libre, bit ćedu direturi, ministri. Lako more bit da će
ovi bradonja u vriću bit Prešidente vlade, a očalinko šef ka­
tedre u Tubingenu. Ovi spavači u vrićan vodit će svit.
U zanje vrime ponavja mi se jedna gruba stvar. Dolazin
na mista i u društva di san ja najstariji. A nidir mi ni dra­
go bit najstariji.
Pri godin redovito san odija na dva bala, na bal likari i
na bal advokati. A znate zašto? J e r san tamo redovito bija
jedan od najmlađi.
A ovod na palubi ja san duplo stariji od najstarijega
putnika, pa bižin u ladovinu salona. I pišen ove retke na
brodskome jelovniku.
Nu ti boga, a ča je ovo? I u salonu san najstariji.
A ča je ovo danas? Oli san ja najstariji putnik na bro­
du?
A di je vrag odnija stare, inkrepite Amerikanke?
Dolazi mi da u more skočin!
DOLI LIPO VRIME!
PRVI DANI KOLOVOZA
Evo sad, u ovi tren, a sad su dvi i po ure poza podne, da
mi ko spomene lipo vrime, iz rivolvera bi u nj puca. Najviše
od svega na svitu mrzin ovo PROKLETO LIPO VRIME.
En ti lipo vrime i ko ga je izmislija! I još da ovako dura?
Ovo je pasje vrime.
Nikad nije bilo ovako vruće, vrilo, ognjeno, pakleno. Mo­
re bit da je bila viša temperatura, ali meni nije bilo ovako
sparno, zaparno, smrdljivo. Jutros san prolazija priko gra­
da i sam sebe vonja. Grad se usmrdija, lata, guma, tonobili, škovace po ulican i svit oko mene, i ja san sebi, sve mi
je zaudaralo nikako otužno, lipljivo, kiselo...
I kad san u podne grabija dama priko Šperuna, jedna
moja šarmantna prijatejica iz mladosti, glumica koju ni­
­an vidija bar dvadeset godin, fermala me i počela jubit. A
bija san mokar, sve se na meni zalipilo. I ona.
Bacija san na pod štramac i pokuša zaspat. Ne moš ni­
kako. Lako mi je probdit noć, ali ako poza obida ne zaspen
bar po ure, postajen nervožast, razdražljiv.
Tri ure poza podne, i to liti, to je najgora, najglupja ura!
Ča čovik uopće more činit u tri poza podne? Siguran san
da je bilo između dva i tri bota poza podne, i to usrid lita,
kad je Pizistrat napa na Akropolu i udrija prvu tiraniju.
Pošteni Atenjani su u tu uru spavali i nisu jemali voje ni
force izvadit mačeve i branit slobodu.
Evo, ovo mi je prvi put u životu da u tri ure poza podne
pokušavan sest za makinju.
Ka u lopiži
J e m a bit da se od vrućine zalipe i švere na leroju i jedva
jedvice se miču. Vrtija san se po kući u mudante, skuva
kafu, tušira se, popija kafu, a nije prošlo deset minuti.
Da je normalno vrime, bilo bi prošlo najmanje po ure.
Kad se vuču nebon oblaci, kad lije kiša, kad grmi, vitri
zviždu i kad snig pada - sve je to grubo vrime. A zašto?
Zašto je grubo?
Sad bi to meni bilo lipo vrime, a ova pripeka, omara,
zapara - ovo je ježivo vrime!
Svako jutro, čin svane, rastvaran ponistre i gledan je
li se naoblačilo! Neće. Uvik je vedro. Nebo nima dubine,
spustilo se ka modro pokrivo i pari mi se da se pod njin
kuvan ka u lopiži.
Cila Europa plače da je ovo najgore lito u zanju sto godin. U Inglešku najgori srpanj u trista godin, u Njemačku
kiša lije već pedeset dan. Puni su vlage, željni sunca, i sva­
ki drugi Njemac pada u depresiju. Bolnice i ambulante su
pune svita. Da se narod razvedri, da mu se vrati optimizam,
emitiradu se humoristički programi na radijo i televiziju, a
zabranjen je i crni, galgen humor.
Kod mene je obratno. Upadan u depresiju zbog lipog
vrimena.
Čin ujutru otvorin ponistru i vidin, tamo s istoka priko
Biokova, fetu sunca (izašlo još nije, a već se žešći), omar
znan koja me tortura danas čeka.
Omar zatvaran ponistre, spuštan koltrine, užižen letriku i pripreman se za kalvariju.
Di su ciklone, di su bofori?
Ne mogu užgat erkondišn, dotrajale su mi u s t a n u letrične instalacije i tribalo bi ji prominit. Zvat čovika. I kad
čovik dojde, tući će mlaton, zide će mi iskopat i onda će
morat doć pituri pa čedu nosit pinele i skale i pivat će po
kući.
Karan se sa ženon. Neka je sve u kvaru, neka se cila
kuća raspade, neću jude po kući!
E, da ja mogu osan dan di uteć! Ali di ću, kud ću?
Ne volin turističku industriju, tisku, vrevu, gužvu. I bit
u otelu broj. Broj stola.
Svako jutro slušan vremenske izvještaje. I jutros san
najranije sluša. Brzda je ništo o cikloni koja se približava
đenovskome zaljevu i spominje tri bofora na Srednjemu
Jadranu.
Di su te ciklone, ti bofori? Nima njanci maeštralića. Nio­
tkuda daška vitra.
Jo da mi je sad bit u Inglešku pa stat na kišu. U koji
zeleni ingleški park sa zelenon travicon! Gospe moja, lipe
li su u Inglešku kiše! Samo u Inglešku zna kiša padat!
Kad san ja bija u Inglešku a kiša je padala, nikad ni­
­an šporka postole. A u nas ištrcan se blaton do kolin.
Za jednu lipu inglešku kišu da bi jin moj cili litnji obrok
sunca.
Ča ja jeman od lita u Split? Samo mi suzi kretanje. Ne
bacilan njanci poć više do peškarije.
I smetaju mi primitivno postavjeni erkondišni po splitskin butigan. Postavjeni su nisko na vrata tako da teplu
arju izbacuju na ulicu i paridu prolaznike. Kad projdeš
mimo butige, pari ka da te opalila para od najžešćega fumara.
Na peškariji već danima nisan bija, ali čujen da su ju­
tros prodavali male arkaje po trideset ijad kil. A škarpina
od dva kila prodana je sedandeset ijad dinari. Padadu re­
kordi žešći nego na Olimpijadi.
Suci lupeži
A jopet na toj Olimpijadi miri se i krede ka u nas na
balancu.
Toliko me infotalo lupeško suđenje i mirenje da TV prenos iz Moskve više nisan ni gleda.
Sudac je neprikosnoven, i sudac lupež je neprikosno­
ven.
Kome to uopće triba? Od tega je puno više šćete nego
koristi!
Koja je to glad za medaje?
Mi se skandaliziramo kad se fuzbališti pobiju na plac.
A kad koji športaš još udre suca, onda je to velika afera i
čeka ga teška kazna i doživotna suspenzija. Ne ispituje se
je li sudac kriv, je li sudac lupež.
Znamo i mi kakva su u nas suđenja i kako se primaju
mita. I meni je drago kad se opali suca lupeža. Svakome
momku koji tako reagira ja bi Smista da zlatnu medaju.
Pošten čovik ne smi trpit nikakav teror, a najmanje lupeški.
Zlatni Bepino
Koliko me draga zlatna olimpijska medaja naši koša­
rkaši, još me draže zlato ča ga je u Moskvi osvojija jedan
mali Napolitanac. Dvadeset i dvi godine, metar i po visok,
četrdeset i pet kili piza. Ne znan mu ime, nikad nisan za
nj čuja, ali recimo da je mali Bepino.
Na talijansko san radijo sluša da jema sedmero braće i
sestar, svi nezaposleni, samo mu otac radi na feratu.
Mogu zamislit koliko stari feratjer žgobaje za priranit
sedmoro dice, sebe i ženu - devet just.
Bija san u Napoli, vidija san koliko ti bidni a opet sritni
judi energije utrošidu za doć u podne i uvečer do pijata
pašte šute i žmula vina.
Okad sunce svane, dva miljuna Napolitanac počme mi­
slit kako doć do pijata manistre. Činidu se miljarde kombinacij, postavja se miljarde trapul! Toliko energije njanci
sunce ne emitira. I mali dežgracjani Bepino mora je baš
poć u rvače, u šport od koga nima nikakve koristi. More
bit da su mu jedino u klub za pojačanu ishranu davali
dnevno dva panina i pijat špageti. I sad je Bepino povalija
prvaka svita, Rusa, i steka zlato u najlakšu kategoriju.
Iz Moskve nije se usudija doma telefonirat, ali u njegov
siromašni kvart u Napoli se brzo saznalo i izašlo je vanka
susistvo, čestitalo mu ocu i materi, došla je mužika i no­
vinari i stari feratjer je reka:
- Drago mi je ča je Bepino osvojija medaju, ali jebi me­
daju, bilo bi boje da je naša posal.
MAKINJETA
PETAK, 8. kolovoza
Oskudica repromaterijala pogodila je i moju proizvod­
nju. Ne šalin se. Najozbiljnije govorin odnosno pišen. Da
bi održa dosadašnji ritam proizvodnje, prisiljen san na ve­
će napore i gubljenje radnog vrimena.
Ne znan koliko još mogu ovako izdržat, ali sve me straj
da će me štufat i da ću izdušit.
Moj alat, moja sredstva za proizvodnju veoma su jedno­
stavna. Triba mi karte i pisaća mašina.
Karte mi nikad nije falilo, a već dvadesetak godin ni
jednog trenutka nisan osta bez makinjete. Uvik san jema
dvi. Veću na koju redovito doma pišen, i manju portabl
za putovanja, ali i ka rezervu kad je velika makinja na či­
šćenje oli na popravak.
Kako ove današnje makinjete nisu onako čvrste i so­
lidne ka ča su bile starinske koje su mogle trajat cili ži­
vot, to san s vrimena na vrime prisiljen kupovat novu
makinju. Alat ja ne štedin. Pišen dosta, gotovo svaki dan
cipan po makinji nemilice, ali moran priznat i to da svaku
investiciju brzo vratin. Kad je rič o proizvodnji, nije mi žaj
trošit pineze.
I već puste godine duperan makinju "Olivetti". Ne mi­
slin jon činit reklamu, ali, eto, dogodilo se da je prva ma­
kinja koju san kupija bila "Olivetti" i ja san na nju navika.
Drugome čak ne bi ni svitova da je kupuje, a ja san na nju
već uvatija ruku.
Ova zanja moja velika "Olivettica" škripje mi već par
miseci i opominje me da moran kupit novu.
Vrtija san se po butigan, davno bi je bija kupija, ali
"Olivetti" makinje više nima. Samo san moga nać "Olimpiju", ali kad san je prova, nikako mi je šuškala, zvuk mi
nije bija drag. Otiza san s kupovinon, krpija svoju staru
makinju i čeka da se proširi asortiman.
Kad mi je stara makinja crkla, a po butigan nestalo je
i "Olimpije". Samo jema mali makinjetic koje nisu za moje
potribe i moju ruku.
Mučin se sad na drugu isto taku staru malu "Olivetticu"
koja bi mogla izdurat još misec, najviše dva, i već se plašin
kako će me tokat vratit se lapišu i pisat lipa velika okrugla
slova, ka da san u pušku skulu. Nikor mi ne zna reć je li
ova nestašica pisaći makinj dugovična oli trenutačna. Mo­
re bit lako da su ji povukli iz prodaje jer se čeka povećanje
cine.
I sve me straj da ću morat putovat u Italiju da kupin
nove dvi makinje. Uz makinje kupit ću još koju sitnicu i s
puton, spizon i otelon potrošit ću najmanje dva miljuna, i
to devizni dinari.
Tija bi bit svjestan građanin koji sluša direktive, koji će
doprinit svoj mali dil stabilizaciji, izjednačavanju platnog
balanca s inozemstvon, ali enti ja sve te lipe riči kad ja makinjetu niman i ne mogu radit.
Ne znan kako poduzeća nabavjadu pisaće mašine. Ne
virujen da ćedu, nastavi li se ova oskudica, svoju korespo­
ndenciju počet vodit rukopisno.
Još ćedu nan daktilografkinje ostat bez posla a oživit će
stari lipi zanat - pisari.
Ne volin putovat daleko liti, kad su vrućine, kad se čo­
vik poti, ali bit ću prisiljen učinit ti štrapac do Italije.
Moran poć jer nimamo doma ni kapje uja, a žena mi je
niki dan sude oprala u šamponu. J u v a mi je mirisala po
finoj brijačnici.
Kafe jeman još pet deki, i to san je - javno priznajen
- dobija priko veze, šoto banka. Nije mi to drago, ali ako
ujutru ne popijen žešću kafu, ne mogu radit.
Dakle, svakako moran putovat vanka, prisiljen san, i
lista kupovine se širi.
Nužno mi je kupit dvi pisaće makinje, dvi kantice uja i
par kili deterdženta i kafe.
Kako se lista širi, sve me straj da će mi vrag odnit i ijadu dolori.
A virujte mi, štioci, da mi nije drago fagote nosit. Kad
vučen te pakete i vriće, pari mi se da san siromaj.
Čujen da su se u Trstu nike butige već specijalizirale
za ove, u nas deficitarne artikle. I to su sad jedine butige
kojima kuri posal.
Tribalo bi izračunat koliko su samo deterdženta naši
građani pribacili priko granice. Sigurno bi izaša račun da
se šparalo na špinu, a gubilo na tapunu.
SMIŠNO TRŽIŠTE
Ove naše novine donile su vist kako na svjetskome trži­
štu pada cina kafe. Sad je pala šesto funti po toni, i okad je
osnovana burza sirove kafe, nikad jon cina nije bila niža.
I ča ćemo sad?
Na svjetskom tržištu cina kafe se naglo ruši, na naše­
mu domaćemu tržištu cina kafe naglo reste.
Oli više ne ovisimo o cinama na svjetskom tržištu? Do­
sad, kad je god šta u svitu, na svjetskom tržištu, poskupi­
lo, smista se i u nas reagiralo korekcijama cina. I uvik bi
u nas skok bija veći nego u svitu.
U redu, to je ta vezanost, ovisnost o kretanju cina u
svitu, i ne moš uteć.
Ali kad proces na svjetskom tržištu gre u obratnom
smjeru, kad se na svjetskome tržištu cine pojedini artikli
počmu rušit, onda omar se prikida i prestaje naša ovisnost
o svjetskin cinama.
Mi smo uz svjetsko tržište vezani samo onom negativ­
nom linijom koja se okreće u jednome pravcu, u pravcu
poskupljenja.
Kad je vanka već pala cina kafi, onda je u nas mogla
bar ostat ova koja je bila dosad, a bila je, kako znamo, najskupja u Evropi.
I sad vanka pada, ruši se, tržište ne zna ča će s kafon,
a mi bilježimo novi skok, odnosno kompletnu neovisnost
o kretanjima svjetskog tržišta.
Mi jemamo jedno puno, puno smišno domaće tržište.
Izija bi ga čovik od dragosti.
Tija bi da mi ko izračuna pošto bi u nas bija kil kafe da
se kafa na svjetskom tržištu dili mukte. Badava. Džabe.
Ne šalin se, ozbiljno to pitam! I kladin se: da je kafa
vanka mukte, u nas bi bila najmanje trideset ijad dinari i
jopet bi svi koji jemadu posla sa kafon knjižili gubitke.
Kako bi se to dogodilo, ne znan, ali da bi bilo tako, si­
guran san.
Još pri puno godin meni su u našin vinarijan dokaziva­
li kako bi naše vino bilo skupje od talijanskog čak i pod
uvjetom da naše vinarije grožje dobijedu mukte.
U novine štijen da su u prvi šest miseci ove godine tro­
škovi života porasli dvadeset i šest posto.
Isti dan osvanule su visti o poskupljenju kruva i letrike. Mesari se tužidu na gubitke i, ne poskupi li meso - ne­
ćemo ga jemat. Nove lište poskupljenja su spremne i čeka
se znak za štart.
Bit će dobro budemo li do konca godine držali sadašnji
ritam, pa da troškovi života u ovoj godini u odnosu na la­
njsku zabilježe samo skok od pedesetak posto.
Koga god pitan, svak mi se tuži da mu je plaća ista, pa
i manja nego prošle godine.
A kafane su pune, i bufeti, štekati, bašte, svud di dojdeš
- nima mista.
Niki dan san se u jednu baštu najidija.
Doša san večerat, a stola nima. I reka san: - Kad će vi­
še ovi standard počet padat pa da dojden do stola!
Po svima pakazateljima, standard bi već mora bit oz­
biljno načet, a to se još ne vidi, ne osjeća. Kupujedu se
tonobili, brodi, vikendice, isto ka i pri, puni su autobusi,
ferate, reoplani, misecima unaprid sve je rasprodano, re­
zervirano, svi litujemo, već se rezerviraju oteli za zimske
odmore, snig i skijanje.
Lito je doba fraje.
Nego, čini mi se, taki je moj utisak, da još nismo psi­
hički spremni za stezanje kaiša. Nikako se i meni teško s
tim pomirit.
Di će me tokat više radit, a manje arčit?
ČA NAN JE ČINIT?
SRIDA, 13. kolovoza
Morete vi reć da san i ovaki i onaki, ali ja ne mogu mu­
čat. Drugovi moji, ja se ne slažen. Ne slažen se i nikako se
ne mogu složit.
Stoga dižen ruku i tražin demokratsku diskusiju. Meni
je nosija uje jedan moj stari Bračanin. Nosi mi ga već puste
godine. Kako mi već godinan ne radi zvono na vratima ku­
će, on mi kuca tajni znak, na koji ja otvaran vrata.
Jo da ga čujete kako kuca! Obično dojde u najnezgodniju
uru, oko dva, dva i po, kad ja spavan. Zakucka onako tvrdo,
po težašku, ka da iz kaluna puca. Mrtve bi probudija.
Od devalvacije ga nima. Nije umra, znan ja da je moj
Bračanin živ, nego ne dolazi, mučno mu je reć da je uje
išlo gori.
I evo, ovin puten ga molim: lipi moj Bračanin, dojdi,
čekan te, uja niman. U redu, priznajen devalvaciju, platit
ću ti skupje.
Dojdi, spasi me!
Posli trideset godina niki dan san prvi put sta u filu i
kupija bocu "Zvijezda" uja.
Pomladila me fila. Vratila me u dane mladosti.
Sta san u filu i sluša šta žene govoridu. A govoridu
svašta.
A refren svega je: okad nan nima našega druga Tita, sve­
ga je počelo nestajat. Kafe, deterdženta, uja, pa i cukra!
Zna san da će to narod govorit. Oni dan kad je drug
Tito umra, meni je ribar Šanto plaka: - Sad kad nima nje­
ga, počet će sve naopako, nastat će ajram-bajram i jopet
će doć mižerja, i jopet ćemo bit gladni! Pokušava san mu
objasnit da su se te stvari dešavale nezavisno jedne od
drugi, i da nan je, kojon srićon, drug naš Tito još poživija,
jopet bi bilo isto.
I ja mislin, drugovi, da stvari triba stavit na svoje misto
i narodu jasno, bistro i čisto kazat ča je i kako je.
Okad je svita i vika, postoje site i gladne godine, koje
još Biblija spominje. U svitu nastaje kriza. I Amerika se
bori sa problemima i ne žive kako je živila. Cili svit manje
arči. Nafta naglo skače, miljarde dolari triba dat više nego
dosad da bi se nadoknadija samo ti deficit.
Mi smo živili obilatije nego smo mogli.
Gladni i žedni nećemo bit, u mižerju se nećemo vratit,
ali živit ćemo skromnije nego dosad.
I ča je najvažnije, svoji smo na svome. Nikor s nan ne
zapovida. I bit će nan točno onako kako budemo radili, ka­
ko se budemo ponašali, dakle kako miritamo.
Prigrmili smo mi i teže stvari nego je otvorit dvi nove
buže na kaiš, pa se i ovega sad nećemo pripast. Ako triba,
neka se kritični artikli i na deke dilidu. Nije lipo vidit file,
tučnjave, padanje u afane, borbu za kafu, borbu za deter­
džente!
U svaku butigu pored prodavača triba dovest dežurne
milicionere. A to nan ne triba!
Misecima već vuče se ti problem kafe i deterdženti. Go­
vorili su nan: i nestašica je umjetno stvorena, krivi su uvo­
znici, krive su pržionice, kriva je trgovina, kriv je narod
koji je stvorija zalihe.
Recite, drugovi, otvoreno jema li kafe oli nima. Ako je­
ma ograničeno, dajte mi moji pet-deset deki na misec, a
ako nima, ništa, pit ću ječam.
Drago mi je ujutru popit kafu i zapalit, ali ako kafe ni­
ma, neće me vrag odnit. Neću više pušit onako slako svoju
prvu jutarnju cigaretu.
Nemojte me činit da gren u filu, barufu za kafu. Sad san
se sitija da bi se ujutru moga bacit i na kakao. Gospe moja
okad ga nisan popija? Od ditinjstva? A moga bi čikaru ča­
ja i stavit unutra kapju travarice. Ni mi to bilo mrsko.
Ne znan zapravo ni ča je sa deterdžentom. Pedeset godin živija san bez deterdženta i sad bi potpisa živit još pe­
deset bez njega!
Ali ča je, drugovi, s njim?
Tija bi znat da bi mi se žena mogla orjentirat. Bit će i
zaboravila prat robu na ruke!
Čitan u foje da jema uja, ali da nima boci. Ča je sad s
bocan, ko je boce proguca oli porazbija?
Ja jeman doma krcato botilji, ali uja niman.
A di je cukar? Ko je cukar poliza?
Sigurno su ga proizvođači i trgovci zadržali dok ne po­
skupi, jer ne virujen da smo vas cukar izili.
A normalno je da će cukar bit skupji, da će fiti bit
skupji, da će struja poć gori. Sad najboje da mi i struju
privremeno ukinu dok se ne uspostave nove tarife!
Ka da narod ne zna da posli devalvacije mora krešivat.
I lipo, jasno triba narodu reć ča n a n je u ovoj situaciji
danas činit.
MUZUVIRI
Ako nima sklada između riči i dila ako se jedno govori
a drugo čini, onda je to falšitad, laž, pokvarenjaštvo i muzuvirstvo najgore vrsti.
Zašto to govorin? Zato šta san se infota. Tolerantan
san čovik, mogu svatit male juske betege i mane, ali grube
laži ne mogu progucat.
U jedne beogradske novine čitan kako jema bolesni dru­
govi koji u inostrane klinike gredu operirat i krajnike i
sinuse. A niki čak vanka šumprešaju bore, rige na obra­
zima, da budu lipši i mlaji.
Drugovi, nemojmo se zajebavat! Ako ćemo tako, onda
ja gren u Švicarsku izvadit svoj zanji zub koji mi se i tako
ginga. Ako potegnen, ispast će sam, ali zašto ga ja ne bi
iša potegnut u Švicarsku?
Nikad nisan bija u Švicarsku.
I ne samo ča oni gredu u strane klinike, nego sobon
vodu pratilje i pratioce. I taki drug, naravski, ne more
stat u običnu bolničku sobu. Jer da je on običan bolnički
bolesnik, njega ne bi ni poslali u svit, nego bi mu sinuse
izvadili u hodnik ošpidala, dakle: taki drug ne spava u
sobu, ne, on oće posebni apartman. Zajednici zdravstva
stižu i računi za instaliranje televizora, da drug more bit
u toku sa svjetskin događajima, i astronomski računi za
telefonske razgovore jer on mora bit u toku sa svin šta se
i u zemji događa.
Ako koga poševi, je li mu i to Socijalno plaća? Ne znan,
to ne piše, ali more bit lako!
J e d n a drugarica ličila se tako puni deset miseci i trošak
nije bija njanci pesto miljuni dinari. Ča je to pedeset miljuni na misec za jednu boju drugaricu?!
Ne znan koji su to drugovi, ali prepostavjan da nisu
škovacini, pekari, monteri; otprilike bi se dalo i naslutit
kojemu soju našega samoupravnoga društva pripadaju.
Zašto su anonimni? I oni i oni drugi koji su jin potpisali
račune, odnosno koji su ji poslali na ličenje?
Radni narod će stiskat kaiš, vodit bitku za svaki dinar
pogotovo za svaku devizu, za svaki dolar, marku, franak,
a izvjesni drugovi će odit na kozmetičke operacije.
Ja san pri par godin upozna dražesnu damu - drugari­
cu iz diplomatskog kora - koja je doletila u Rim kupit bo­
tune za novi kostim. I promislite: nije ji mogla nać u Rimu
i posli tri dana išla i je tražit u Pariz. Botune, dugmad,
puceta!
Ne slažen se, drugovi, s peglanjem u Švicarsku. Doma
te drugove triba peglat. Dobro, pomnjivo, i to vrilin šumprešon.
A jopet, posebno je poglavlje kako se kriju ta šminker­
ska imena.
Uvik su to izvjesni drugovi, anonimni, bez imena i pre­
zimena. Ja, na primjer, čujen da se u Splitu dalo pesto
dozvoli za vožnju tonobili u sve dane.
Pet stotin tonobili u Splitu izuzeto je, odvojeno, za nji
ne važi par-nepar.
Dobro, u redu, oni su na važnim funkcijan i zadacima,
privrednin, zdravstvenin, opskrbnin - ali ko su, to se ni­
kako ne more doznat.
Asti Gospu, a šta, a zašto? Oli su još u ilegali? I oni koji
se gredu peglat, i oni su ilegalci.
I dobijan dojam da se nikako sve više pokrijemo. Ti pokrij mene, a ja ću, kume, tebe!
U nas odgovornost postaje sve šira, sve kolektivnija,
sve manje pojedinačna, vlastita.
I sve se odgovornije odnosimo prema ričima, a sve neodgovornije prema dilima.
Tuži mi se kolega novinar izvjesnog našeg lista da su
mu u kratko vrime tri članka odbili štampat.
- Nisu vridili?
- Kako nisu, jesu. Sva tri članka su mi platili i posebnu
mi nagradu dali za kvalitet jednoga članka.
- A objavili ji nisu?
- Nisu!
- Korumpirali su te!
Pocrvenija je, protestira!
Mlad je, ne zna da jema i novinari koji se boridu za slo­
bodu štampe, a kad su jin ruke odrišene, onda bižidu od
nje da bi mogli mirno, slako i neodgovorno spavat.
Izvjesni drugovi, izvjesne novine, izvjesna poduzeća, iz­
vjesni šminkeri, narcisoidi i muzuviri koji bidu tili i živit i
umrit bez bora, riga grišpe na licu.
Kad in je već do peglanja, pritisnit triba vrili šumpreš!
VENTULE, PARUNI I FRANČEŽINE
SRIDA, 6. kolovoza
Ovo je prvo lito u mome životu a da uvečer ne vidin na­
še drage, lipe, smišne, debele tete di sididu po šentadan,
pušedu i ventulaju se. Pri godin ladile su se, one finije, sa
pravin talijanskin i španjolskin ventulan, čak i kineškin i
japanskin, od slonove kosti, od svile i madre perle, od crni
čipki sa luštrinima. Od ditinjstva nosin slike sa ti ventuli:
Venecije i gondoljeri, španjolski plesačic, crveni i žuti ruža,
gejši, mandarini, kulija, Budi, zmaji i hijeroglifi.
Fine gospoje jemale su fine ventule i govorile su malo
rvaski - malo talijanski, i činile besidan najsmišnije kom­
binacije italo-dalmate da si mora plakat od dragosti. A one
najgrezije pavale su se sa kartunima od fugere i mlile po
spliski.
One najdebje i greze bi se razgolacale, razmavale i uspuvale; dizale bi vešte i šotane, raširile bidu noge pa in se
moglo vidit i obišeno meso po bedrima i laštik na bičvu.
Velikin šudarima trale su vrat, a ruka bi sama od sebe
utekla u znojna njidra da pospuga pot.
Udovice i usidilice, koje doma nikor ne čeka, znale su
i do ponoća, i do bota, lambikavat se po šentadan i na nji­
ma i prvi san učinit.
Dikoja jemala je uza se i pasa koji bi spava sa čunkon
na njezinoj cavati, oli ako bi cavata spuzla, ona bi ga gla­
dila boson nogon po trbuju.
Pale su mi na pamet dok san na Peristilu sluša Orfeja
i na pozornicu ugleda ventule.
Lupeška televizija
Bilo i je i u gledalištu. Zbrojija san ji sedan oli osan.
Posli prvoga čina pobiga san na Rivu, šeta do mula,
gleda po šentadan. Nidir njanci jedne žene. Njanci jedne
ventule.
Di su? Kud su?
Oli su sve umrle?
Dobro, neka su i umrle, ali druge su ostarile da ji naslidu. A ti novi nima!
Ovo sve stojidu doma u kombinete i gledadu televiziju.
Jeben ti televiziju, i ko ju je izmislija! Koliko mi je lipi
dragi slik odnila, ukrela!
Baš mi je drago da su se javno prid cilin miljunskin
auditorijen pobili i pestali Trogirani i Omišani. Pričadu mi
da se jurišalo na žiri, da se skandiralo sucima: "Lupeži!
Lupeži!"
A sve radi pršuta koji je pa u more. Ča ja to nisan vidija!
I nikako ne razumin da je prenos prekinut. Neš ti ska­
ndala!
To je pravi TV događaj koji je televizija morala miljunima platit.
Zakaradu se i svadidu i koludrice u samostan, a di
neće nagla mladost dva žestoka dalmatinska mista, kad
svako misli da jin se pršuti i bodi kredu!
Onakvi smo kakvi jesmo, nikor nas ne more ni uškopit
ni disciplinirat.
Onda mi ne bismo bili mi, nego bismo bili niki drugi,
furešti svit.
Ako ne kunferimo televiziju i miljunski auditorij, neka
onda izaberedu druga mista. Neka onda snimadu švica­
rske susrete između Zuricha i Basela.
Kad sve gori
Vrilo pozapodne. Vrućina. Omarina. Spavat ne mogu.
Slušan kako po otocima goridu šume. I jaki maeštral ras­
piruje i prenosi vatru.
Kurbanjski maeštral, di je iša puvat tamo di gori! A
ovod u Split nima njanci malo bave!
Ča se maeštral infota na Split i počeja ga zaobilazit?
Slušan kako su gasioci šume isikli makiju i stabla i tako
stvorili čistinu priko koje se oganj ne more primit.
I ča se dogodilo? Zapuvalo je smista jugo i okrenulo va­
tru na drugu bandu.
A u ovi prokleti Split ni juga ni bure ni maeštrala. Arija
se usmrdila. Sve je nepokretno, paralizirano. Judi se obisili ka štrace. Nikor nima voje za ništa. Vrućina mori grad.
U bot, kad je sunce najviše peklo, vidija san lipu sliku.
Mala saobraćajka koja regulira promet čiča se sa momkon.
Drago mi je bilo vidit.
Još da mi je u takoj pozi vidit milicionera! Zagrlija curu
a odizad pendrek drži u ruci.
Mali pariški rebac
Jema san čudan, smišan, simpatičan susret.
Seja san sa prijatejima u "Belvija" popit bocu vina. Mu­
­ika se tek uštimaje, gostiju malo, stoli prazni. Mi ćaku­
lamo, smijemo se.
Kad u niko doba priko štekata gre jedna mala cura.
Očale pustila starački na puntu nosa. Prolazi uza stole i
ravno na nas.
Promislija san da bidna mala slabo vidi pa je falila,
uzela nas za koje druge. Pristupa stolu i ništo nan govori
ingleški. Kažije na katrigu sa drugog stola.
Ne znan ingleški.
- Ča mala oče? - pitan dotura koji sidi do mene.
- Moli da je pustimo sest s nan. Govori da nan neće
smetat.
Sa kučerinon od plastike jila je šlag iz škatulice. Ostavi­
la je šlag na stol, spustila na tle male gumene štramace i
niku jaketicu od špunje koju je držala ispod ruke. Boršin
od slame stavila je na štramac.
Sela je među nas, slobodno, a jopet malo priplašeno.
Podigla sa punte nosića debele očale i ispod nji raširila
oči. Modre ka marinjerska veštica na njoj.
Pitan kamarjera koja je ovo mala.
Slegnuja je ramenima. Nikad je nije vidija.
- Je li nan smeta? - pita.
- Neka ostane kad je pala.
Govori i francuski. Da nije Francuzica?
Je, Francuzica je, Parižanka, mali pariški rebac, ašperat a oprezan.
Objašnjava mi zašto je sela. Draga jon je ova folklorna
muzika, a ona nima puno pinez da sidi u "Belvija".
Neće nan smetat, samo će slušat mužiku. Ji polako,
delikano svoj šlag. Merka u me.
Oće li madmoazel ča bacit u kjun?
Neće, nije gladna. Mersi boku, mersi...
Bar malo slakoga?
Ne, to je debja.
Boje da vas nadebja, madmoazel, jer nima u vas četrde­
set kili.
Kad ju je konobar ponudija, ipak je izabrala čokoladnu
tortu.
Drugo neće.
Popila je i prst vina. Kucnula se. A la sante!
J e m a li šesnajst godin? Smije se. Puno više. Dvadeset i
jednu. Bogati, ko bi reka, pari dite!
Studentica je, študira čistu filozofiju i socjologiju. Obašla je Donju Italiju i svratila na par dan u Split. Naučila
je jednu jedinu rič rvaski: Umoran. Vižitala je galerije, mu­
zeje, biblioteku...
Sve je tre, tre žoli.
A mi, šta to mi slavimo? Imamo li koju godišnjicu?
Je, slavimo pad Bastilje. Ne, ne smeta ništa šta je to već
prošlo, mi još uvik slavimo.
A sutra, oćemo li i sutra slavit?
A ča ćemo činit? Plakat?
More li ona i sutra doć?
Kako da ne, bit će nan drago.
I baš me interesira oće li mali pariški rebac doć i sutra
ča čoknit.
Florans i kroketi
Došla je. I to je uranila. Još nisan bija seja, nego san
šeta ispod Prokurativi, a ona je već obilazila stole. Pustija
san je da se razočara, ali ne i da se rastuži. Približija san
jon se, namistija da me vidi.
- Mesje, mesje! - doletila je sa svojin bagajima. Zove se
Florans. Paketi su ostali isti, žuta borša puna libar i gu­
meni kušineti. Prominila je samo bluzu. Sad jema crvenu.
I ona je uvatila malo kolura.
Neće da jide. Samo sladoled. Ni vina neće, samo mine­
ralnu.
Konobar je dogura kolica sa slakin. Ipak je izabrala je­
dan štrudel.
Priča mi da je noćas spavala u "Belvija". Kako? Uzela
je sobu?
Ne sobu. Bili su tre žantij i pustili su je spavat na ula­
zu, u fotelju.
Ustala je sa suncem. Išla se kupat na Zvončac. Našla je
nike Francuze i ostala do večeri.
Jila nije ništa.
Naručija san pašticadu sa njokima. Činija san fintu da
jin, a nju san činija da kuša. Malo-pomalo progucala je
sve. Ne znan kako se zovu njoki na francuski. Nikad nije
jila njoke. Kad ne razumin koju rič, mala vadi iz borše francusko-rvaski i rvasko-francuski ričnik.
Najdemo u ričniku njoke, odnosno valjuške. Kroket.
Ne, nije nikad jila krokete. Kupila je i gramatiku našega
jezika. Osim umoran, naučila je i nove riči: toplo, sunce,
more, šivili...
Ji polako, delikano, aristokratski.
ČETVRTAK, 7. kolovoza
Došla mi je žena. I njoj je mala draga. Sad mala papa
tortu.
Žena mi je pita je li šta neugodno doživila u Split. Imala
je samo jedan tužan doživljaj. Zvali su je spavat na niki
brod usidren u luci. I jedan mornar tija je silovat. Niki mla­
di Napolitanac.
Tražila je po žutoj borši. Mislija san da će izvadit ričnik.
Izvadila je veliki nož, skautski nož.
Umra san od smija.
Kad je taka, kad je spremna svoju žensku čast branit
nožen, onda je pozivan svaku večer dok je u Split na ve­
čeru.
Smista je produžila boravak za tri dana.
Sinoć san šeta po Pjaci i čudija se koliko jema kosiri.
Letili su nisko i nebo je od nji bilo crno.
Danas su iz reonplana prskali kontra mušic i komarac.
Večeras nebo je bez kosiri. Nidir njanci jednoga.
Čujen da je more puno meduz. Nikoliko moji poznanika
kaživalo mi je po rukan i trbuju otekline, friže i kraste. Je­
dna gospoja mi priča da ju je meduza ugrizla ka morski
pas. Ča se to događa u moru? Pri bi te opekla malo vlasuja,
a sad nike divje, zle meduze napadaju kupače. Gotovo je s
kupanjem. Bogati, da me meduza uji!
Judi i oštarije
Bija san niki dan na Brač, proša kroz Ložišće, svratija
po ure u Milnu i uteka.
Pitali su me da zašto više ne dolazin u Milnu. Puno je­
ma meni dragi misti u koje više ne gren. Uvati me tuga.
U Milnu san volija dolazit kad je oštariju drža parun
Toni, jednu lipu, dugu usku oštariju na rivi, a gori su bili
sobe na pod i velika teraca pod lozon.
I svako jutro parun Tani izvadija bi vrše, dovesla isprid
same oštarije i iz kajića bi me zva i budija.
Rastvorija bi škure, sunce bi me udrilo u oči i, još snen i
smantan od sinoćnjega vina, tra bi oči i gleda ča je ćapa.
Vadija bi ribu po ribu.
- Onda, ča misliš: kako ćemo ovega?
- Ispeć ćemo ga na lozju, parun Toni!
- I ja san tega opinijuna.
- A ove dvi-tri manje?
- Brujetić, brujetić, parun Toni!
- I ja san tega opinijuna.
Godinan san dolazija, uvik se ista scena ponavjala i
uvik su n a n se mišljenja podudarala.
Dok bi u kajin pra krmeje, šjora Marijeta me već čekala
sa kafon i travaricon.
A koje je šjora Marijeta lipe makarune činila!
Jedanput pri rata niki njemački turistički novinar za­
luta je u Milnu i napisa reportažu o parunu Tonu i tanti
Marijeti.
Došlo je u Milnu iz Njemačke stotine pisam: tražili su
rezervaciju za lito, a niki oteljer ponudija je parun Tonu
da će zgradit u Milnu otel i da ćedu skupa radit.
Naravski da je parun Toni sve to odbija, jer di će se on
i njegova Marijeta poć sa fureštima zajebavat!
Oštarije davno nima. Danas je nika menza iza pjacete i
kafići sa fliperima i džubokson.
I kako mogu više u Milnu doć? Di ću doć?
Krajević Marko i Truman
I u Ložišće čeka bi me moj parun Antonjo u oštariji, za
me najlipšoj na svitu. Jema je gori na pod tri sobe piturane
na starinski štanap. Posteje su bile visoke, meke, lancuni
su vonjali od luga i sunca, a da se od noći ne dižen, da
komod ne razbijen, čekala me pod kočeton lipa vrčina na
cvitiće.
A na kantunalu uvik je bila stara orahovica za oprat
justa.
Počeja san u njega dolazit omar poza rata i svaki bi me
put dočeka jidan, jer nisan javija da ću doć i on mi nima
ča dat jist. Samo malo zeja i jaje.
Slegnija bi ramenima. A on bi jidan, sa rukon na guzicu,
šeta po oštariji.
- Jedino ako bi ti tija za večeru malo bakalarčića.
Gospe moja, bakalarića? A ja ga nisan okusija od pri
rata.
- A oćeš li - pita bi me parun Antonjo - kruva Trumanovog oli od Krajevića Marka?
Ti kruv od Krajevića Marka bija je crni, tvrdi, iz zadruge,
a Trumanov je bija od amerikanskoga brašna, bili.
I onda, u to gladno vrijeme, ja san se uvik izjašnjava
za Trumana.
Isprid oštarije drža je dva zjoga za balote i ja bi se tot
rastega da uvatin malo apetita.
Prvi susid bija mu je pastir Loda koji bi prid večer dogna
stado, onda bi telalija po selu i svratija k nan na večeru.
Paron Antonjo se s njin igra ka sa diteton, škakja ga je,
činija recitirat pismicu o malome Radi.
I Loda bi se uspeja na bančić i deklamira.
Sakriva je svoj repić i roščiće i beštima nan pretura
grčkoga.
Šjora Zorka
Proša san pored zatvorene puste parun Antonjove oštarije i spustija se na more u Bobovišće. Niki momci u koloni
juridu na motorbičiklete i fermajedu se isprid restorana
"Belgija". Unutra jema bit disko-klub.
Svira mužika sa ploč.
Ko će od straja ulist?
Ipak se isplatilo skoknut do Bobovišća jer san naša
šjoru Zorku, ritku ženu, Dalmatinku koja voli afitat sobu
našemu čoviku nego fureštomu.
- Volin ja - govori mi - naše jude jer su naši, a onda
naši su i finiji, širi, obazriviji. Svaka čast fureštiman, ali
jebi te furešte prema našima!
Petnajst dan sluškinjavala je jednome Njemcu koji je
doša brodon. Iz Ložišća nosila mu je svaki dan i do dese­
tak boc mineralne i sve drugo ča mu je tribalo. I kad je
jema partit, doša se od nje oprostit i u ruke jon je ništo
turnija.
- Ovo je za vas! - reka je Njemac.
Stisla je, mislila je: bit će zlatni napoleondor.
I kad je on partija a ona rastvorila šaku, u njoj su se
zacrvenila dva dinara, dva stara dinara!
J e b a mu pas sve po spisku!
BEZ KUFERA I VEŠTITI
PONEDIJAK, 11. kolovoza
Volin svaku večer prošetat do Terminala u portu, uti­
s n u t se u turističku gužvu, stavit se u situaciju bidne fureštarije koja na ure i ure čeka trajekat, tuče se za auto­
buse, tiska po vaporima, gužva po štacijan, a onda se pripadnen i projde me želja za svakin putovanjen.
Sritan san ča me Bog nije stvorija strancen, pa se ne
moran nidir micat.
A najdraže me od nedije i od blagdani uvečer čekat tra­
jekte i vapore iz Brača, iz Šolte, kojima se vraćadu izletnici
i vikendaši.
Toliko san se uvižba da već znan koga ću trevit i na lice
mu pročitat kako mu je bilo.
Tako već od ovega premalića trevijen svake nedije uve­
čer staroga poznanika, koji je godinan lipo, ka čovik, sidija
ispod tende na štekat od "Belvija" i uz španjulet pija svoj
kapuciner.
Ne javjan mu se, škivajen ga jer se svaki put priko mu­
la, put Rive, vraća škican, mrdav, obišen, lice mu je ispa­
ćeno, umorno.
Ištrapacira se bidan i vidin omar da poza podne nije lega. A znan da je n a u š a n poza obida dvi ure počinit, pa onda
prid večer, frižak, obrijan, okupan, doć isprid "Belvija".
Bit će da jadan gradi vikendicu, pa mu je to izminilo cili
život i slomilo ga.
Ne razumin, nikako ne razumin da čovik, kad već uvati
godine, izmini stil života i vas se promini, postane drugovačiji.
A još manje razumin one koji zgradidu vilu, vikendicu,
a onda je priko lita afitaju.
Ako su se već upustili u izgradnju, oće reć da jemadu
pinez, a ako jemadu pinez, ča in triba afitavat? Zgradili su
vikendicu za svoje gušte a onda se za pineze, za marke, ti
svoji gušti odriču, i gospodin i gospođa vlasnici, odnosno
drug i drugarica, pritvaraju se u poslugu koja dvori svoje
goste.
Glavno je da liti marke brojidu, a oni ćedu guštat ove
zime, kad budu bure derale.
Drago mi je vidit i vesele izletničke klape koje još na pa­
lubu pivadu dok brod akoštaje. I obično se u takoj klapi
trevi koja vesela, dobro stavjena žena koja se raspištoljila,
razmavala pa puši, piva, pije, sve vodi, sve zabavja, a muž
se kiselo smije i ka ono gušta ča mu je žena tako zabavna,
a već vidin kako ćedu letit prsti čin zatvori za sobon vrata
od kuće. Jedva on čeka doma doć.
Gledan je i mislin se: "Bože moj, kako, tuko jedna, ne
vidiš ča te doma čeka?!"
A jopet se niki parovi počmu karat čin se iskrcadu s
broda. J e s u li ugazili na kraj, eto karanja! A ako je još
dite između nji, onda ga u odu, dok se karaju, svaki od nji
rastiže na svoju stranu i mali plače.
I još san se ništo spazija: di su tende?
Pri je svaki vapor jema palubu pokrivenu tendon koja
je putnika štitila od sunca i kiše.
Godinan već ni na jedan brod tende ne stavjadu. Lada
nima. Sunce ti tuče dreto u možjane.
Ne znan ko more liti sidit na otvorenu palubu. Samo
furešt žejan sunca.
Filoktet
Otkrivena je još jedna litnja pozornica, i to na početku
Kašuni, ispod Bambine glavice, baš na požicjunu di je još
pri rata Matković tija gradit otel.
Gleda san Filokteta koji se zlopati i strada na pustome
otoku.
Devet godin bidan Filoktet, izgubjen, pati u pustoši, a
oko i ispod njega vrtidu se gliseri i motorini, prolazi p u n
"Tizian", po cesti tutnjidu autobusi, prdidu motorbičikle-
te, iznad njega letidu reonplani i helikopteri, i nikako ne
mogu svatit antičku sliku svita. Filoktet se zlopati, muke
muči, a nije ni meni lako: pišat mi triba.
A niman di.
Ovi nesriknji moderni režiseri infišali su u drame bez
pauze, bez činova, sve vežu u jednome komadu. Ne dadu
ti se njanci popišat.
A na litnjim pozornican i nimaš di. Ako se digneš i greš
iza bora, onda mislidu da si se demonstrativno diga.
SRIDA, 13. kolovoza
Evo me na "Liburniju". Gren u Dubrovnik. J e m a pusti
godin da nisan doživija litnji Dubrovnik. Draži me zimi
kad grmi, kad kiše padaju, a Štradun i oštarije okolo su
tužni i prazni.
Na palubu broda uvik ista slika. Pusti mladi svit leži na
dekan, štramcima, u vriće zamotan.
A šta je ovo? Za brodima više ne letidu galebi. Od Splita
do Korčule jednoga jedinoga galeba nisan vidija. Tražin ji
po nebu, po moru. Nima ji. Oli su in krila osikli? Da nije
prskalo kontra galebi?
I nidir više kufera. U Dubrovnik po ure se putnici s bro­
da iskrcaju, a nikor u ruke kufer nima. Samo vriće, borše,
ruksaci.
Čovik u veštit sa kuferon ispa bi komičan, ka da je ispa
iz kojega starinskoga žurnala.
Okad nima veštiti i kuferi, brodovi su udvostručili svoje
kapacitete. Na brodu zna bit po ijadu putnika koji sididu
po tleju, po skalan, ležidu i ispod kajići, na konope. Da su
u veštite, di bidu sidili? Ko bi da ijadu foteji!
PETAK, 15. kolovoza
Evo me jopet na "Liburniju". Vraćan se u Split. Na brzi­
nu zapisujen svoje dubrovačke impresije.
Nisu bogzna šta.
Najdubji, najsnažniji utisak ostavili su na me dubro­
vački taksisti. Dragi su, smišni, čovik bi ji izija o dragosti.
Šest puti san vazimja taksi i njanci jedan nije uputija taksimetar.
Prvi me bacija do Pila i naplatija deset ijad. Pitan ga:
- Kako znate da je deset ijad?
- To je naša tarifa za ovu relaciju!
- A zašto van taksimetar ne radi?
- U kvaru je! Nije doša Žika iz Beograda koji ga je mora
štelovat.
Drugi taksista, koji me vratija, naplatija mi je dvanajst.
Kako se nisan doša karat sa taksistima, dajen mu dvanajst ijad. Ali isto ne mogu trpit:
- A šta, nije doša Žika?
- Koji Žika? - pita taksist.
- A bome Žika iz Beograda koji popravja taksimetre.
- A vi znate Žiku?
- Di ga neću znat? Ko ne zna Žiku? Kurba je Žika, ve­
liki zajebant!
Teatar
U dvi večeri gleda san dvi predstave: Kafetariju i Gloriju,
zapravo provu Glorije.
Za obje san se pripremija. Večera nisan, ništa u justa
nisan stavija, dec nisan popija, da ne moran činit pipi. I
bogami san junaški izdrža jer Glorija tri ure traje.
A puvalo je obe večeri, bilo me zima, skupija san se,
tresa i zaželija lita.
Radi Glorije nisan prispija na otvorenje Veličkovićeve
izložbe, koja je bila u otmjenu, gospodsku uru jedanajst
uri od noći.
Skoknija san tek iza ponoći i naša krcato finoga svita,
koji nije moga izostat jer da je ta izložba događaj sezone.
Povirija san i u Babin Kuk. Sve puno, krcato. U otele se
unosidu pomoćni ležajevi. I u salu za konferencije štivali
su posteje ka u ošpidalu.
A isprid otela "Prezident" trevija san curu i momka. Grezo, tvrdo, seljački zagrljeni marširali su i pivali:
Sad zelenu travu gazin
I u borbu ja polazin...
Nasmija san se. Zamislit mogu koju čedu tešku borbu
cilu noć vodit!
Šetan po Stradunu i mislin na prošla vrimena, na jude
s kojima san u Dubrovniku prijatejeva, a više ji nima; je­
dni pomrli, drugi se povukli.
Ča nan se sve nije događalo? I koliko je onda bilo za­
nimljivije, uzbudljivije bilo bit novinar nego danas!
Svake večeri bi u Dubrovnik osta bez pinez, i kako ću
partit kad ne bi jema ni za otel platit? I svako jutro iša bi
do Nadana Palčoka, diretura o radija, škodit pineze.
Čin bi me vidija, omar bi zna koja je ura, i reka bi či­
novnici da mi da makinju i karte.
Kurba je bija, nikad mi nije virova da ču mu poslat re­
portažu iz Splita, nego me činija da mu smista napišen. Ja
njemu reportažu, on meni pineze.
A mene bi od neprospavane noći i glava bolila i oči bi
mi se sklapale, a on me bez milosti činija po makinjeti tuć.
Nije onda bilo žiro-računa, na pineze se nije čekalo nego
se smista plaćalo.
Koliko me Dubrovnik bija draži, interesantniji, uzbudlji­
viji pri trideset godin!
VELIKA AVANTURA DUHA I TILA
ZADNJI DANI MISECA KOLOVOZA
Ne znan koji je datum, ni koji je dan, ni koja je ura. Ni­
šta ne znan! Ni ča se događa u svitu u zemji u Splitu. Novi­
ne niman vrimena pročitat, radijo ne slušan, televiziju ne
gledan.
Iz kuće ne izlazin.
Po cili dan radin. Svako jutro, najranije, dolazi mi doma
daktilografkinja i diktiran jon do bota, bota i po, dok ona
more izdržat, dok ne klone. I onda ona gre počinit, a ja pri­
preman stranice koje ću jon poza podne diktirat.
Dojde oko tri, tri i po, i onda nastavjamo rad. Do osan,
osan i po.
I cilu nediju tako. Osan dan nisan vidija ni sunca ni miseca. Radimo iza zatvoreni ponistar, pod letrikon.
Neću da slušan buku grada ni da gledan s ponistre svit
koji planduje, koji gušta živit.
Daktilografkinja mi, kad dojde, reče kakvo je vrime va­
nka. Promuka san od diktiranja, oči me bolidu. I vratnje
žile.
Cilo ovo lito na ribe nisan bija. Četiri puta san se okupa.
Jeben ti ovakoga penšjunata! Je li ovo ta mirovina? A
ja san i sna žejan!
A lipo san se bija uputija živit! Ka pravi pravcati pen­
šjunat. Sa boršan san odija u spizu, skoknija bi do pazara,
povirija na peškariju, bižingava po butigan. Kad bi me to
štufalo, na ribe san odija, a posli tega se odmara, po kafanan sidija.
Milosti nima
I onda san sam sebe u velika govna uvalija. Odlučija
san se napisat libar - Velo misto. I ugovor san sa izdavačen
potpisa, mislija san: jema vrimena, lipo ću, polako, poma­
lo pisat. Nisan ni slutija koliki me posal čeka i da će se
ovako otegnut. A sad me rokovi pritiskaju i libar moran
svršit i predat.
Grizen se. Ča mi je to tribalo? J e s a n li moga lipo živit?
Život godit!
A more bit da ja to i ne znan. Nikad, nikad nisan bija
na godišnji odmor ka ča čini drugi svit. Misec dan noge u
arju...
Skoknija bi dva-tri dana do Brača, do Fara, do Šolte,
do Lastova, do Dubrovnika. Je, bija san do Beča, Pešte,
Rima, Londre, Moskve, ali me i tamo tokalo pisat, javit se
novinan sa reportažon, putopison.
Di san god odija priko tri dana, makinjetu san sobon
vuka.
Pari mi se da će mi makinjetu i u kasil stavit, i da ću se
morat javjat s onega svita!
I sad san lipo, uljudno zamolija uredništvo da ova moja
penzionerska rubrika izostane dva-tri broja dok libar
svršin.
Drugovi se ne slažu. Milosti nima!
Nova epizoda
Nikoliko muški i ženski glasova javilo mi se telefonski i
pita me ča se dogodilo s onon mojon Francuzicon, sa ma­
lom Florans, repcen pariškin.
Ko bi reka da su štioci tako kurjoži, da će ji to i inte­
resirati
Nije se dogodilo ništa. A zapravo i je!
Partila je. Ali bili smo se svadili, diga san joj pozdrav i
jopet se došla pomirit.
Ovako je to bilo.
Svaku večer dolazila bi u "Belvija" čoknit svoj dil. Ispri­
čala bi mi di je sve toga dana bila i ča je sve činila. Ako
ćemo jon virovat obično bi ujutru radila, čitala dvi-tri ure
u Naučnu bibjoteku, a poza te do večeri se kupala.
J e d n u mi večer nije došla. Ča je sad? Oli je mala partila
za Pariz?
Pojavila se sutradan i dovela mi za stol nikoga Francuščića, zamuzenog napuvanog kretena. I fali mi ga kako on
spava u "Marjana", kako jema auto i kako je s njin skokla
obać Mostar.
Kretino sidi i muči ka da je mutav. A ona ga još fali ka­
ko je on iz nikoga mista di je najboja šampanja.
Draga mi šampanja, pogotovo ona najboja, ali virujte mi
da ne bi pija ni šampanju iz boce koju je on drža u ruke!
Iz Šampanje je, spava u "Marjana", jema auto, dakle pi­
nez jema, a dolazi konobar, pita ga ča će, a on gleda u me.
A ja gledan u njega i mislin: "A šta je, kume, oli ću i
tebe ranit? Pinez jemaš, curu si naša, ajde, lipo se sad is­
prsi! Neka vidin ča ćeš curi naručit!"
Kretino muči.
Mučin, bogami, i ja!
Vidin da se Florans ka malo iznenadila. Začudilo ju je
moje ponašanje. Ali i ona je umukla i čini fintu da ništa
ne opaža.
Konobar me pita ča će mala večeras jist.
Najidija san se. Ča mene pitaš? Pitaj nju, pitaj njega!
J e m a bit da je razumila. Postaje jon neugodno. Morete
zamislit kakva je to bila situacija, kad je čak njoj neprijat­
no! Vidin da se vrti na katrigi i ne zna ča će reć.
Natočin sebi žmul vina, ona vino ne pije, samo mineralnu,
natočin i njoj žmul mineralne, buzdi francuskome ništa!
A opet mi čini muku. Vidin, gladna je.
Okrenen jon škinu. I njoj i njemu.
Vrtin se i gledan ga ispod oka. Buzdo mirno sidi.
Jebe se buzdi! Ali ja nisan miran. Nju mi je žaj.
Zoven kamarjera da jon donesu večeru, platin odma
šta je naručila. I dižen se, gren ča.
- Adje, Florans!
Ostavjan te tvome buzdi pa se lipo zabavite!
Nije više dolazila, mislija san da je partila, kad večeri
nakon toga, eto ti moje male Francuzice, trče priko štekata
i nosi mi bocu šljivovice.
Nasmija san se. Bilo mi je drago vidit!
- Di si, mala moja, mislija san da si već u Pariz. Jesi li,
mala, luda? Ča će meni šljivovica? Di si pineze išla trošit!
Eto, tako smo se pomirili.
Za buzdu je ništa ne pitan.
Lipo je večerala, vratila bocu u boršu i odlepršala.
Jopet je dva dana nisan vidija. Jopet san mislija: bit će
mala već u Pariz, kad eto ti je oko deset uri uvečer, bez
fagoti trče između stoli, traži me. Sva je mokra, jema bit
da se oprala u hotelskom kondutu i tare ruke o kotulu.
Došla se samo pozdravit. Nima vrimena večerat. Našla
je kamion do Jubjane. Fagoti su jon već u kamion.
- Florans, čekaj neka ti konobar zamota bar koji se­
ndvič.
Neće ništa, nima ni minut vrimena, tare sad kotulon
obraz. Kamiondžija je već čeka.
- Čuvaj se, Florans, nije ti kamiondžija oni Napolitanac! Neće se on pripast tvoga skautskog noža.
Pojubili smo se.
- Adje, Florans!
- Adje, mesje!
Ka da san iz ošpidala izaša
Evo je jopet!
Vi mislite sigurno Florans. Ma kakvi Florans! Daktilogra­
fkinja mi je došla. J u š t o u minut. U tri poza podne. Volija
bi sad sidit i sa onin buzdon Francuzon nego diktirat.
Dok je kucala na vrata, čula je kako mi tuče makinjeta,
pa se vata za glavu: misli da san nadopisa nove stranice
libra.
Vruće jon je i, dok se namisti i oladi, proć će deset mi­
nuti. Najpri će pustit erkondišn tuta forca. Ja moran obuć
košuju. Do po ure bit će jon ladno i plakat će kako su jon
se prsti smrzli.
Puši španjulet za španjuleton, a pušin bogami i ja, i
kad mi žena donese kafu u sobu, brže izleti vanka da se
ne uguši.
Radili smo do osan. Postala je nervožasta i zakarala se
s menon, da ubacijen cile nove pasuse.
Vazeja san odmor. Cili jedan dan. Dvadeset i četiri ure.
Tija bi se odmorit, okupat, večerat vanka, prošetat. Bit
ću i odit zaboravija!
Trčen po gradu, pari mi se da san iz bolnice izaša, i sve
mi čini veseje. Vapori u portu, mladost koja šeta uz Rivu,
kamarjeri, mužika priko razglasa.
ŠTAĐUNI, JUDI I USPOMENE
PRVI DANI RUJNA MISECA
Jučer san u Supetru gleda kako umire lito. Rano san
se probudija, moglo je bit pet i po, šest najviše; lino se
rastegnen, zivan i maknen zastor sa otelske ponistre, da
vidin kakvo je vanka vrime.
Aj ča, naoblačilo se! Sivi šporki oblaci putuju priko ne­
ba, rastižu se i sve ga više pokrivaju.
Ne puše, ne miču se grane bori i tamarisi na plaži isprid
otela, ali u more je već jugo. More se naježurilo i dobilo
tmaste, teške kolure...
Na caklo od ponistre udre četer-pet kapji kiše i razliju
se polako, ka suze na licu.
A ja san nikako težak, umoran, ka da san cilu noć ko­
pa. Niman force poć skuvat kafu, a oni doli, u kužinu, tek
u sedan počinju radit.
Rastvaran ponistru i lino, teško se svalin u poltronu
pa gledan more, nebo i pustu plažu, Niki dan u ovu u r u
već su dolazili prvi kupači - Njemci - ulizali su omar u mo­
re, bacivali su tunje, birali najboje požicjune ispod bori i
tamarisi.
Sad nidir nikoga. A otel je pun, posteju se sinoć nije
moglo nać. I svi spavaju.
Furešti ništa ne znadu. Oni vežedu more i sunce. Mislidu: kad nima sunca, nima ni mora! Ne znadu da se
baš sad najlipše kupat. Sad kad je sivo, oblačno, kad
se mlado jugo javi a počme kišica roskat. Iz dišpeta, iz
prezira prema tima injorantima, koji se samo znadu peć
na sunce ka sveti Lovre na gradele, savladavan i linost i
umor, obučijen mudantine i gren na plažu. Sa španjuleton u u s t a polako gazin u more, i kad mi je samo glava
vanka, povučen zanju tiradu i bacin čiku.
Plivan, ronin, plaskan se, a njanci jedna ponistra na
otelu da se otvori. Svi još spavaju. Koliko moredu spavat,
za Majku Božju?!
Obučijen se mokar i frižak i trčen u porat di su se već
otvorili prvi kafići. Kamarjer mi se tuži da ga bolidu noge;
pod tendon na štekatu sidi milicioner, vidi se da mu je pu­
na pipa sezone. Cilo lito na ribe nije bija.
Sve sami mišćani a furešti isto ka da i nima.
Na pazaru malo kupac. Grozje pet ijad kil, smokve pet
ijad! Sve po pet!
Nikako ne razumin te cine. Ako je grozje po pet ijad (a
od kila grozja izajde tri kvarta vina), onda bi litra vina mo­
rala bit najmanje osan ijad.
A jema ga i po dvi!
Sedan je uri udrilo. Gren nazad u otel, kužina radi,
šankovi su otvoreni, a nikor od ciloga otela nije doša na
kafu. Navalili su tek oko devet uri.
A ja jopet sidin uz ponistru i gledan pustu plažu. A ča
se danas nikor neće okupat?
Jopet gren u grad: čekat vapor, kupit novine... Njemci
izlazidu šetat u inceradu. Ko će meni dat inceradu? Ja u
košuji kisnen na kiši.
Doša je trajekt, malo se svita iskrcalo, puno ukrcalo.
Doša je i katamaran sa novin gostima. Desetak je kufe­
ri iskrca, pedesetak ukrca.
I svuda jema leda
Drago mi je da se mista praznidu; sad će bit svuda komodnije.
I u svaki bufet, u svaki kafić i restoran, sad će bit leda.
Štufalo me pit teplo vino.
Mi bismo tili da se sezona produži, da u premaliće po­
­rne a da se u jesen produži. Ka da su furešti tukci!
Ka da je lako po našin mistima, po otocima pogotovo,
kad udru kiše i juga! Danima!
Lipi su to štimunzi jedan dan, a posli trećega pari ti se
poludit. A deseti dan od dišperacjuna se više i ne trizniš.
Jeste li se opazili da su svi stanovnici naši izolirani otoki depresivci, isto ka i lanterništi?
A furešti oćedu dane garantiranoga sunca.
Ležidu na suncu od jutra do noći, makar se gulili ga kumpliri i rane jin se na prsima i kostima otvarale.
Jugo je malo švorcalo. Kiša je pristala. Gledan kako go­
spodari od vikendic iznosidu tabele: ZIMMER FREI!
Vraćan se u otelsku sobu i do obida pišen ove retke pa
čitan.
Mirno je u otelu. Ne čuje se vika dice po skalan i hodniciman, ne bubaju vrata. Vidi se da nima naši.
Kroz ponistru mi upadaju šumovi, koluri i vonji jeseni.
Lipe i tužne dalmatinske jeseni!
Siromaška kuća
Pozva me na večeru iseljenik, Splićanin, poznanik iz
mladosti. Sve je bilo ka ča je i uvik u ovakin prilikan: vodili
smo običan, banalni razgovor. Falimo se i on i ja.
Nije meni loše u Split, jeman, fala bogu, lipi penšjun, još
se ča i napiše, učini se fatureta; ne moš se baš razbacivat,
ali ne fali mi ništa. Nije ni zdravje baš tako loše, da udren
u drvo, i daje ovako još jednu desetak godin...
A njemu jopet ne fali ni tičjega mlika. Učinija je vanka
pineze, obogatija se, putovat more po svitu di zaželi. I pojde, kad ga uvati voja, u najekskluzivnija mista, u najekskluzivnije otele.
To se na nj i vidi: jema mota od svita, odnjegovan je,
soanjiran... Trudi se da potroši večeras ča više pinez; krivo
mu je ča nimamo u šta sarčit pineze; da je bar večeras
zdimit ijadu dolori, ali oba smo judi u godine, jimo malo,
a ne smiš više ni potegnit. A opet, i ovi naši oteli i nisu za
bogatiji svit. Neš ti ča jemaš naručit!
Nima de fakto ništa za pravoga gosta. Siromaška kuća!
Karmenadle i bifteki. Ola spize! Nimadu njanci finije bibite, konjak ne moš popit. Dvi-tri vrste odvratnoga vina, ni
jedno specijalno, ni jedno poznato.
I tako jimo ka dva tića, popijemo bocu vina, mužika svi­
ra i mi se razgovaramo.
Tamo u njegovo misto jemaš sve ča moš zaželit na svitu.
Zove me da mu dojden u vižite. Dakako, ka njegov gost.
Ništa mi neće falit, njanci tičjega mlika.
Iša bi ja, ma mi je malo daleko.
- Pa ča da je daleko? U penšjun si, nimaš nikakve oba­
veze, moš ostat misec-dva, godinu dan. Moremo di oćemo.
I barovi i kockarnice, a razbolimo li se, jemamo najboje
klinike i likare na svitu. Ajde, ča se misliš!
Iša bi ja, i moglo bi nan bit lipo; ako on jema mota, jeman ga i ja, znan i ja svome svecu post.
Onda ajde, omar sad, s menon!
- E, znan, a kako ćeš ostavit ovi šporki Split? Je nesriknji grad, je pusta vlašćarija, je i tvrd i primitivan, i nima
čovik di izać, nima se di zabavit, i sve je da ne more bit
gore, ali jebi ga, ne mogu ja bez njega!
U botu se moj prijatej vas prominija. Kretnje su mu
postale nikako brze, nervozne. Da ništo čini, puni čaše, minja vino, zove drugo vino i druge čaše, ali sve to čini nika­
ko odsutno; gleda me a ne vidi me, a onda i deset minuti
muči. Pustin ga da luta sa svojima mislima; ko zna ča mu
je, more bit da na svoj veliki biznis sad misli.
Prene se i pita me ča mi je: - Oli večeras nisi dobre voje?
Nasmija san se:
- Bogami, dobro mi je, nego di si ti bija?
Planuja je i počeja govorit brzo, ča more brže, da ča pri
istrese sve ča mu se skupilo u prsi.
- Šta ti znaš, šta vi svi skupa znate kako je nan vanka,
kako je meni? Ja jeman svoje drugo misto, drugi grad,
drugu zemju i bogat san, ništa mi ne fali, tamo je meni
dobro, lipo... I je, tamo je dobro, meni je lipo, i volin ti svoj
grad, tu svoju zemju, ali ja nisan stranac, ja nisan furešt.
Sve ča ja volin, ča mi je drago, meni je ovod, u mojoj zemji,
u mome gradu. Svake godine dojden i uvik me mora ko
najidit, i onda utečen i rečen: nikad, nikad više! I projde
devet-deset miseci i ja san tvrd, jidan san, neću više u
Split. Ne bi za miljarde. I onda me menadžer zove: "Mister,
je li namjeravate putovat? Triba izvršit rezervacije za avion,
za otele?" Njanci čut! Nidir ne gren. A meni je već u š a črv
u guzicu i ujutru san već na aerodrom.
I biznismen se sad pritvori u poetu i lipo, puno lipše
nego ja to mogu napisat, počne mi govorit kako ga već
sutradan sumrak zateče u Getu, di gladi stare stine
očeve butige i traži na njima ditinjstvo, mladost svoju,
i vidi staricu umotanu u krpe koja je na karjoli garbun
prodavala, kurbe na ponistran i portunima kažini, finance
i švercere; traži oštarije, bufete i barove koji davno nima;
marangune, pa ako najde kojega starca još živa, pa ga se
još ovi siti, onda ga gleda, gleda i plače š njin.
Cili mi je život u deset minuti ispriča, cilu svoju bio­
grafiju. U skulu je odija u klasičnu gimnaziju, i dobro je
učija (i grčke i latinske stihove je govorija da me uvjeri
čega se sve sića), a u peti razred gimnazije otac ga je iz
skule izvadija i bacija u mesarnicu da postane bikar. I bi­
ja je bikar. A njegovi drugovi postali su likari i profešuri,
advokati, i nisu ga se denjali.
Di će likar, di će advokat sa bikaron sidit!
I to ga je zabolilo, revoltiralo, i mora je uteć, bilo di uteć
i pineze učinit.
Sad ga više ne škivaju, sad je sve u redu. Sve je okej!
Godinama nije doma dolazija. I onda je počeja. Sad do­
lazi i po dva puta na godinu. I ostaje dva-tri miseca.
Zareka se da neće više doć, ali zna da će doć. Črv u
guzici neće dat mira. I dolazit će sve češće, i ostajat sve
duže.
Ništa ga nisan pita, nisan upada, pustija san ga da iz­
govori cili svoj monolog.
Kad je sve svršija i smirija se, zapita san ga:
- Jesi li sve reka?
- A šta bi još moga reć?
Grubo, surovo, otvoreno san mu reka:
- Oćeš li doć doma umrit?
- Ne, neću! Tamo ću umrit! - gotovo je zavika, a onda
je tiho nadoda: - Samo san već odredija da me kremiraju,
a u r n u u Split pošaju.
Otkriće đardina
Sa kolegon novinaron šeta san po mulu, i ne znan ča
mi je bilo kad san mu kraj Pomorskoga terminala reka:
- Ajmo sest malo u đardin!
Pogleda me ka da san poludija.
- U đardin? Šta ćeš sad u đardin? Otkud ti je sad đa­
rdin pa na pamet?
Slegnuja san ramenima.
Ne znan ni ja. Ali eto, zaželija san se baš đardina. Virovali vi oli ne, ali meni se događadu takve stvari. Zaželin
se nikoga mista, nikoga požicjuna koji su mi dobro znani,
i onda bi se ti čas tija stvorit baš tamo.
Tako ponekad (svake dvi-tri godine) želin sest u đardin,
u gradski naš perivoj.
Pamtin ga iz ditinjstva, kad su me za ruku vodili obu­
čenoga ala marinjera. U nediljna jutra mužika je svira­
la; pari mi se da je bija i niki glorijet pun ruž. Mužika
je zaudarala, voda prskala sa funtane, momci i cure bla­
gdanski obučeni su šetali, korteđavali se, a pod postolima
škripjalo je fino, sitno žalo.
Još se onda pričalo o starome doturu zubaru, debelo­
me, u širokoj obilatoj crnoj jaketi, koji nije moga trpit vru­
ćinu pa bi u vrile litnje dane ordinira u đardinu.
Sobon je u žepu široke jakete nosija klišća i u ladovinu
na šentadi sidija i vadija zube.
Pacijenti bi isprid šentade stali u filu.
Uvik san se n a d a da ću ga trevit, ali onda kad san ja
otkrija đardin, on je jema bit bija već umra.
I onda kroz osan godin realke svaki dan san bija u đa­
rdin.
Došli bismo i po uru vrimena pri početka skule, tot bi­
smo na brzinu pokušavali ča naučit, prepisivali zadatke,
vadili riči iz debeli ričnikov, nagovarali se za poć u pic i na
prve randevue.
Sićan ga se i od večeri, od noći kad se već jubav vodila. I
u studeni zimske noći, kad bi se na funtani debeli mosuri
učinili, i kad bi snig pada a zagrjeni jubavnici sidili bi na
ure i ure i micali se ne bi.
Zanji put palo me na pamet sest u đardin pri tri-četiri
godine. Isto tako iznenada ka i danas.
Ne bilo jon uroka!
A onda san o njemu napisa desetak redak. Evo san i
naša:
"Oli to još ko gre u đardin? J u d i gredu u kafane, u oštarije, na plac, na balote, more kadikad u kino, ali đardin?
Gren žveltije jer me baš interesira kakvi su đardini, ko to
danas sidi u đardin?
Omar na prvu šentadu jedna stara gospoja sa izlizanin
kapelinon, a na drugi kantun iste šentade niki mršavi, cr­
ni, zalizani čovik, roba koji pedeset godin.
Kako drži ruke prikrižene na kolina, kako vrti očima,
omar vidin koja je ura, odnosno kojoj sorti svita pripada.
Kad ga pomnjivije pogledan, učini mi se nikako poznat, ka
da san ga viđa. Je, sigurno, i to baš po pišarjolan.
A stara gospoja sigurno misli: "Bože, juskoga li, finoga
li čovika! Ritkost je danas trevit tako fino čejade!"
J e d n a debela mala trče oko funtane, a baba, s očalima
na punti nosa i sa šćapon u ruci, viče za njon: - Pomnjivo,
past ćeš, slomit ćeš se!
Debela mala, i da pade, ne bi ništa ćutila, sva je ka balunčić, ne bilo jon uroka!
Na zidić đardina sididu momak i cura. Vidi se: friški gra­
đani. Zajubjeni su, a malo sramežljivi, držidu se za ruke,
ali se ne gledadu. On gleda livo i zaneseno barka nos, a
ona se opet sideć prignula i zamišljeno grata po nozi. Asti
Gospu, ča je srbi, sva će se izgratat!
Još jedna stara gospoja pod kapelinon koji se luštra. Je­
ma bit da ga patinaje. Puna je bradavic i dlak, a kus nosa.
Ka da se muško nespretno maškaralo u žensko.
A između šentadi maršira jedna prijatejica noći koja
je bila u modi dok san ja u skulu odija. Sve okolo gleda s
visoka i gazi čvrsto; ispod nje žalo škripje i leti. Bogami se
dobro drži. E vala, kuma!
Projde ona uz jednoga osamjenoga veseljaka koji se
s bocon u ruci raskomodija po šentadi. Uneredija se be­
krija i samo ča ne zapiva. Kuma ga samo prezirno ošine
pogledon koji zadrži na boci.
I to van je sve! Cili đardin.
U gnjizdo svoje mame
UTORAK, 9. rujna
Nikad kraja iznenađenjima s onon malon Frančežinon,
sa mojon Florans, pariškin repcen koji bi mi svaku večer
sletija na stol u "Belvija".
Javjadu mi štioci da je priko zagrebačkog "Večernjeg
lista" za njon izdana potjernica.
Kad su mi to javili, stresa san se, naježurija!
Ča je? Da nije probužala skautskin nožen šofera-kamiondžiju koji je pribacija iz Splita u Jubjanu? Ali ne virujen,
nije ona taka. Nož jon je samo finta.
Volila bi ona da nju svu izbužadu, nego da ona ubode
koga.
Omar san iša tražit "Večernji list"!
Nije! Zna san ja! Sve je naivno, dirljivo.
Mamica je traži, mamica je zabrinuta, davno se morala
vratit u Pariz, a eto, maloj se osladilo, dopa jon se Split,
produžila je boravak za petnaestak dana i mamica u Pa­
rizu pada u afane.
Ne bojte se, madam, nima za Florans straja! Neće se
ona izgubit, ni po zlu putu svršit.
I koja je to bila strašna potjera i potraga, deboto je cili
Interpol angažiran, a ona, Florans mala, svaku večer s menon u "Belvija" sidi.
I svi je tražidu, a ja o njoj u novine pišen u nastavci­
ma.
Mali rebac vratija se sigurno u svoje gnjizdo.
Oprostite, madam, nemojte na nju vikat, nemojte je nja­
nci taknit. Dobra je ona cura. I ništa bidna nije kriva. Ja
san kriv, malo san je razvicja, naučija san je večeravat
u "Belvija". I njoj se dopalo i produžila je boravak za koji
dan. Eto, to je sve!
J U D I I PASI
SUBOTA, 13. rujna
Da me ko pita: ko je u Split najjači, najhrabriji čovik, ja
bi bez dvoumljenja reka: on, šjor F.
Na svoje san oči vidija kad je iz kajića morskome pasu
kroz žvale konop provuka i gašu učinija. A to nije bija
morski pasić nego pasurina, neman od dvista kili. Kad je
rastvorija justa i kad san mu zube vidija, ja san oči sklopija. Od straja nisan moga gledat.
I sinoć me šjor F. zaustavi na Pjacu. Traži me, govori,
već nekoliko večer da mi iznese jednu stvar za novine. I
on počme:
- Sve je puno pas, vrije od pas. Na primjer, doli u Vranjice...
Već san vidija kako more vrije od ti nemani i govorin:
- Bit ćedu došli za vaporima, ali čudi me kako Kapetani­
ja nije dala obavist, još se svit kupa, lito je još.
- Ma ne govorin ja o morskin pasima.
- Nego o kojima?
- O pasima, bože moj, o ovima sa pedigreon i bez pe­
digrea. Poludija je svit u pase.
Baš ka za potvrdu njegovi riči, prošla je jedna cura i na
uzici vodi dva lipa velika vučjaka. Jedan s jedne, drugi s
druge bande. Lipa, mlada, elegantna, visoka cura i uz nju
dva snažna vučjaka. Divota i je bilo vidit! Okrenija san se,
zagleda; pomilova bi ji sve troje. Jer meni su dragi pasi.
A šjor F. nastavja priču kontra pasi. Niki dan se u Vranjice pripa ka nikad kad je prida nj skočija pas, ka vuk.
Bilo je u nj osandeset kili! Taki pasi grizu kost od vola,
na dvadeset metri moš čut kako jin ta volujska koščurina
puca pod zube.
Pasi, svuda pasi! Iznosi mi puste slučajeve kako su pa­
si po Splitu izujidali svit.
Niki dan jednoga maloga Sarajliju, koji je ovod litova,
pas je tako ujija da mu je meso visilo.
Jednoga inženjera veliki pas ujija je za ruku, pa za nos.
Mora je činit puste plastične operacije jer mu je nos oki­
nija. Tri miseca je ošpidala inženjer učinija. I priča da je ti
inženjer bija tristoti bolnički slučaj pasjeg ujida.
- Ajte pitat likare, pa ćete čut!
Pri, u stara vrimena, kad pasi nisu bili u ovakvoj ludoj
modi, pas je mora bit vođen na uzici i jemat mužarjolu na
justa.
Danas ji vodidu bez uzice i mužarjole. Pasi trču po gra­
du, čekadu gospodare isprid butigi.
Gori na Marjan pasi. Na Rivu pasi. U poje pasi. O straja
ne moš nidir poć.
Di su danas macakani, stari dobri macakani sa špurtilon koji su po cili dan krstarili gradon i lovili pase?
Svako, pa i najmanje misto jemalo je svoga macakana.
Naježija san se jer nikad nisan volija macakane. I drago
mi je da je ti zanat izumra. Ka dite, često san pratija ma­
cakana, i kad bi tija poklopit pasa špurtilon, priplašija bi
pasa da uteče, pa bi i ja pobiga za njin. Volija san više pa­
se nego macakane.
Ali macakani više nima i niže mi šjor F. puste slučajeve
ko je sve u Split u zanje vrime izujidan.
Niki dan je jednoga čovika prijatej pozva na večeru, sva­
kako da dođe, da će mu pokazat lipoga plemenitoga pasa
kojega je niki dan kupija. Ovi se boja pas i odbije doć.
- Ne boj se, dojdi, divan pas! - I nikako ga je nagovorija.
Za večeron, da se umili pasu, pružija mu je ispod stola
komad mesa. Pas mu je deboto ruku okinija. U bolnicu je
svršija.
Vidin, panično se boji pas. Nima u pase povjerenja.
I priznaje mi, je, mrzi pase od ditinjstva. Da ga nije
stra, svakoga bi pasa nogon probija.
A pas to zna, pas to ćuti!
Ispriča san mu jedan, meni puno drag susret s velikin
pason koji nikad neću zaboravit i koji san već davno i
zapisa.
Noćna avantura
U bot i po noći vesel gren priko Rive. Nidir nikoga ni­
ma, cili grad spava, a meni se još ne da doma. Vedro je,
misečina, studen malo ujida, zapravo lipo gricka. J o š će­
mo zapalit španjulet, učinit dva-tri đira uz more da se
razladin i razbistrin.
Šetan i mislin kako je ovi moj Split j e d a n miran grad.
Evo, brzo će i dva bota a mene ništa nije straj. Čujen iza
sebe niki čudni šušur, ka da zvecka, strže po tleju niko
gvožđe, kadene, ča li. Nisan se njanci j e m a vrimena okrenit, a na kosti mi skoči pas. Pa koji pas! Kus vuka! Gospe
mi, kad mu glava ni veća od moje. Pritiska me ka da mi
je vrića cimenta na kosti. Ne znan ča mi je bilo i zašto se
nisan pripa. Reka san već: bija san malo vesel, a kad san
taki, onda se ničega ne bojin. Pogleda s a n pasa i nasmija
se:
- Ča je, prijateju? I kadenu vučeš? Ovo si je prikinija i
uteka! J e m a si prav! Ka da si mene pita. - Pogladin ga po
glavetini. - Ajde, kalaj se, pusti me!
Cilu mi je ruku utira u justa.
- Moš, moš, ali me nemoj ujist! Evo, svega si me izbalija! - Turnen ga a on opet skoči. Ol' si lud? J o š ćeš me ba­
cit? Vidiš da san slab na nogan!
- Vau vau vau - govori on meni, ali ča vridi kad ne razumin!
Seden na šentadu, da me ne baci kako se pomamija,
a on se čunkon utiraje u me, gricka me, liže, zapliće mi
kadenu oko nog.
I nikako ga se oslobodit. Šetan a on sve za menon. Ne
mogu mu se sakrit, ne mogu uteć. Omar me najde i ra­
dosno laje. Gren doma, a on za menom uza skale. Počeja
san mu i pritit: - Aj ča, boje ti je! Nogon ću te probit!
Tija bi se polako ulibit u svoju sobu, da me žena ne uvati i ne vidi kakvi san.
- Psst, ne laji, ne strži ton kadenon, čut će nas!
I u m u k a je.
Otvaran polako vrata:
- Ajde bog, prijateju, vidit ćemo se sutra!
A, e! Nisan ni uliza a on strže po vratima. Gren ga potirat a on upade u sobu.
Probudila se i viče mi iz posteje: - S kin si to doša?
- Evo jedan prijatej s menon!
- A koji, an?
- Ne znaš ga ti.
- Neka ga vidin.
Kad san jon doveja vuka u sobu, pokrila se priko glave.
- Ajme, biži!
Seli smo lipo u kužinu, večerali smo, a ja san pija vino,
a njemu san da dva trokuta mlika.
I da ne dužin: veliku san s njin jema pokoru i tek u svanuće ga ispratija do Rive.
Morete vi mislit ča oćete, ali, eto, meni je bilo drago
ča je ti pas jema u mene povjerenje. On u me, ja u nj.
Povjerenje za povjerenje. Kad je na me skočija, da san se
pripa, počeja vikat, bižat, jarat se, bija bi me sigurno izgriza. I jema bi me prav ujist zato ča san mu iskaza ne­
povjerenje.
Prošlo je otad dosta godin. Danas mi se to više ne bi
moglo dogodit. Dolazin ranije doma, nikad više vesel, pošprucan, i da na me skoči, sad bi se pripa. Ka da sve ma­
nje virujen i pasima i judima. I ričima.
Kad vidin pasa, zaobilazin ga, škivajen. I jude isto. Straj
me da me ne ujidu.
Sve je puno veliki, podmukli, opasni pas. Bez kadeni,
bez mužarjoli. Samo čekan kad čedu me počet ujidat.
More bit da su pasi isti, samo san se ja prominija. Ja
san u nji izgubija povjeremje.
Ali isto me drago ča nima macakani. Ča čedu macakani
kad jema i pas koji se vozidu u lipe, skupe limuzine. Gledadu ka čejade kroz ponistru.
J e m a pas koji specijalne spize jidu. Preparate za njegu
pas iz inostranstva se danas nabavja.
To su kulturni, civilizirani pasi. A macakani su uvik bi­
li šporki, grubi, primitivni.
JAHTA, JAHTA JE MENE NAJIDILA!
PETAK, 19. rujna
Danas, točno u devet uri i deset minuti, posli pusti miseci i ijade uri rada, stavija san zanju tačku na Velo misto.
Pa mi je kamen sa srca!
Izletin vanka, žvelto, radosno, pun morbina.
Trčen priko Veloga Varoša. Na dnu Križeve, isprid braške butige, velika fila.
Došlo je ništo uja. Nisu mi drage file, njanci vidit a ne­
kmoli u njima stat! Odvikli smo se od masti, nikor više
mast ne dupera, mast stvara masnoću u krvi, holesterin
reste, ali volin i holesterin, makar se popeja na sedan stotin, nego u filu stat.
Dobre san voje, ništa me ne more najidit. Sve bacijen
u valcer.
Gren u moju samoposlugu. - Ča oćete?
- Sve ča nima!
Prodavačica ne razumi.
- Ozbiljno, šta želite?
-Uja!
- Nima uja!
- Kako: poskupilo je a isto ga nima?
- Nima pa nima!
- Kafe!
- Nima ni kafe!
- Kako: poskupila je a nima je!
- Nima pa nima! Doć će!
- Deterdženta!
- Nima ni deterdženta!
- I deterdžent je poskupija, a isto ga nima!
Koliko bi tribalo onda sve da kreši pa da butige b u d u
ka i pri pune?
- Dajte mi onda kil cukra!
- Ko će dat cukra! ?
Nima cukra, a i cukar je krešija!
Jutros san u susida, u pet uri kad mu je žvelerin zvonija, iša prosit čikaru cukra. Kafe jeman doma još po kila.
Sumnja san da će nestat pa san stvorija zalihu, kupija
san cili kil. A cukar san zaboravija, nisan prepostavja da
će ga nestat. I ča će mi cukar? Meni je dosta dva kučarina
na dan, za dvi kafe učinit. Ne mogu ujutru počet radit bez
čikare žešće kafe. Ne mogu zapalit.
Isprid Prokurativi seden popit espreso i tražin dvi kesice cukra. Jednu stavjan u žep.
Rišija san problem cukra. Više mi ga ne triba ni kupo­
vat. Kad god seden u kafanu, tražit ću dupli cukar. Zavrtin
se oko peškarije. Peškarija prazna.
A mesnice stravično puste. Nidir deka mesa. Na pazaru
velike file za kokoše. Ooo, ča su n a n se kokoše osladile, a
do jučer su nan se gadile: ko će galofag žderat!
Krešila je penzija
Fermaje me svit. Tužidu mi se:
- Ča je ovo došlo? Jesu li poludili? Meso je krešilo šez­
deset i četrdeset posto.
Ne virujen, di ću virovat, kako ću virovat! Kažijedu mi
"Slobodnu Dalmaciju". Slobodno formiranje cina mesu.
Junjetina gori četrdeset posto, teletina šezdeset, janjetini
još nije cina formirana.
Toliko san dobre voje da me ništa ne more najidit. Nja­
nci trista posto da je sve išlo gori!
Koga god trevin, svi infotani, svi ronjadu.
- Ovo s meson je ipak preveć! - tuži mi se na Pjacu prijatej.
- Jebe me se, meni je krešila penzija sedan posto!
- Ali krešila je i struja dvajst i pet posto!
- Jebe me se, meni je krešila penzija!
- I cukar, i kafa, i uje!
- Jebe mi se, diglo je meni penšjun.
Sad će krešit i fit, i autobusi, i sve!
- I to mi se jebe, kad meni penšjun skače.
- I sve ćeš pokrit penšjunon?
- A ča ja jeman pokrit! Neću ni pokrivat!
Krepano more
U jedanajst uri već skačen u jedan motorin na Matejušku i gren se na Čijovo okupat. Posli dugo. Evo, lito je
na izmaku, a mogu reć da se nisan pošteno ni obanja.
Dva-tri puta usve!
Motorin vozi a ja gledan u more. Nikad ovo čudo nisan
vidija. Vanka, u konalu, more ka u portu. Izranjeno, kre­
pano, mrtvo... Od Matejuške do Čijova svaki metar isti.
Ka u portu spliskome. Kilometri zagađenoga šporkoga mo­
ra. Ča sve po njemu ne pliva! Nika kafa ka da su prali
miljarde najšporkiji vrić, i po njoj plivadu drva, škartoci,
najloni, golduni, govna...
Da su škovacini nabavili vapor, tranzatlantik od pede­
set ijad tonelati, i da su ga ciloga napunili smećen i sve
iskrenili u more, nisu ga mogli ovako infetat.
Već san se tija vratit. I pokaja bi se. Uz Čijovo tanki rub
mora čist.
Skočija san ka momak, okupa se, tufa glavon i već u po
bota popija svoj bićerin u bufet na Matejušku.
Kokoš i reforma
Za obid čekala me kokoš.
Nije mi se raspadala u usta nego u ruke.
Uzmen bat, stresen ga a meso samo otpada.
"Milo" san pogleda ženu.
- A ča ću ti ja kad ništa drugo nisan mogla nać?
- A ni boje da se raspada, i tako niman zube! -još uvik
san dobre voje.
Izija san fregulu sira, popija po litre, lega i štija članak
jednoga našega dotura, ekonomište, koji analizira sve naše
greške, cili "niz promašaja u našoj sistemskoj izgradnji a
kao posljedica toga i u formuliranju ekonomske politike".
Sve je to počelo 1965., "pogrešnom koncepcijon reforme".
I dok njega čitan, pari mi se da slušan dotura Ivu Perišina koji mi je isto to govorija davno pri petnajst godin,
dok smo jedne mirne decembarske noći šetali Rivon uz
more.
Učeni dotur završija je članak tvrdnjon da se nalazimo
"pred potrebom reforme ekonomskog sistema".
Njanci me to ne more oneraspoložit. Glava mi je klonu­
la i jušto da ću zaspat, a bit ću i zaspa minut-dva kad od­
jekne niko urlanje i skačen iz posteje.
Ča je sad ovo? Ispod, u dvoru, jema bit da su upalili ka­
mione. Ma kakvi kamioni! Ne moredu ulist kamioni kroz
vrata od portuna!
Jahta pod ponistron
Otvaran ponistru i vidin u susidnome dvoru električnon pilon piladu veliko debelo deblo. Nisan zna da ta pila
taki šušur more stvorit. Urla ka avioni, ka bombarder. Ka
leteće tvrđave za vrime rata.
U velikome zelenome dvoru šoto moje ponistre gradidu
judi jahtu, veliku, dugu, visoku. Kus vapora! I nije meni
briga ča oni j a h t u gradidu, nego meni spavat ne dadu.
U pet uri san se diga, počinit mi triba, a oni bezdušno,
sadistički pod uvon najstrašniju pilu na svitu sa ježivin
zvukon ka muziku puštaju.
Znaju da se u ovu uru, od dvi do pet, ne smi ni radijo
glasnije otvorit, najslaja mužika ne smi svirat.
A oni pilon urlikavicon debela debla pilaju.
Otvaraju se sve ponistre. Susida kojega je žvelerin u
pet uri zva na posal viče. Ne čuju ga. Ko će ga čut kad pila
drekavica urla, jeca i tuli ka šesnajst sireni!
- ... Ćaćina, materina, razbojničkoga - deren se a sara
sebe ne čujen.
Žena mi se sa druge ponistre ita u nji kapulon, kumplirima i balancanan. Koliko je luda, dobro se nije itnila i
sa portafojon!
Da jeman revolver i da znan pucat, upa bi u nesriću.
Ubija bi ji. Bombu od trista kili na jahtu bi in bacija. Benzinon bi je polija, atentat bi učinija.
Od prošle zime na teraci je ostalo još desetak biji s ko­
jima smo štuvu ložili. Žena izleti na teracu i ita prvu biju.
- Jesi li luda? - zatrka san se za njon i uvatija je za ru­
ku. - Ostali smo bez kumpliri, bez kapule, bez balancani,
a oćeš i da bez ovo malo drv ostanemo!
Zima dolazi, veliki su problemi ogrjeva.
Malo je šta nisan spava nego san zbog njijove jahte deboto osta i bez drv!
I sad san jidan, jidan na sve i svakoga! Nervožast san,
lud.
ZAGREBAČKI SUSRETI
SRIDA, 24. rujna
Sad bi moglo bit oko deset uri uvečer. Ajde pogodite di
san. Nikad ne biste pogodili ni di san, ni ča činin!
Evo me u spavaća kola, svučijen gaće i pivan, pivan,
pivan: "Vraćan se Zagrebe tebi..." pa onu drugu "Zagreb,
Zagreb, najljepši si grad", a ona se već uspela na gornju
posteju, leži, čita i viče mi da ča san popizdija, štit ne
more!
Oću pivat, jeman i zašto. Beli moj Zagreb, okad ga ni­
­an vidija, baš san ga se zaželija! Cili sičanj misec san u
njemu učinija i baš je bija cili misec beli, beli grad, jer je
uvik pada snig i ja san se puza, tombulava; na deset, na
dvanajst, na šesnajst ispod nule ja san kroz snig gazija i
njanci nisan nazeba...
Lipo mi je bilo, puno lipo: komodni, intimni, tepli otel,
a ja pišen na makinjetu i gledan kako vanka snig pada,
kamarjeri mi nosidu kafe i bibite, dolazidu mi vižite; pa
vanka i u kafanu zanimljivi susreti sa finin, uglađenin, pametnin sviton... U ti tridesetak dan ja san deboto gospon
posta. Oni meni gospon, ja njima gospon... kako smo se
lipo titulavali, a tek rukoljubi i šarmantne dame kojima je
šarmantni gospon (to ka ja) prstiće jubija...
A di je moj Zrinjevac, Tuškanac moj, Cmrok, lipi Gornji
grad. Ne znan, ne razumin kako san moga puste ove misece bez moga Cmroka!
J e s a n li moga u Zagreb živit? Pri tridesetak godin, kad
san bija mladi novinar, mene su u Zagreb zvali i iša san.
Di neću kad su mi stan kraj teatra davali, a dok se stan
ne uredi, ne pitura, u "Esplanadu" san spava. Šofer je po
mene dolazija ujutru da me odvede na posal, a kad je treće
jutro doša, nije me naša; ka kurba san uteka, vratija se
u Veli Varoš, u moju grezariju, u kaletu di njanci kondut
nisan jema. Uvik san bija i osta každraf i montun, sad se
zaludu kajen i grizen.
Svaki mi vijađ progorča
Vučen sa sobon ovi moj jadni penzionerski dnevnik i
dok se ferata drma i trese jer, naravski, jopet su mi dali
zadnji vagun, ja na brzinu pišen ove retke, vatan svoje ra­
zvijene, rasplinute misli, a kako mi lapiš u ruci drće, ne
mogu ni proštit ča san zapisa.
- Jopet pušiš - viče ona odozgar. - Oćeš li me udavit?
Dižen se, otvaran vrata.
- Di ćeš?
- Gren zvat kamarjera neka mi donese dvi bočice vina!
- Oli ćeš opet lokat?
- Ko to loče, Gospu jon ćaćinu i materinu! Jema više
od ure da smo se uputili, nisan popija nego bocu od tri
deca. A daleko je Zagreb, cilu noć jeman putovat. Šefe, tri
bočice, molin!
- Odmah, gospon!
Ma vidi ti nje! Koga ja vodin sobon! Ne da mi njanci pivat o Zagrebu, ni pit, ni pušit.
Svaki vijađ meni s njon progorča. A di su ona lipa vri­
mena kad bi putova sa Borison Dvornikon! Pri nego bi­
smo se ukrcali, išli bismo pitat šefa koliko jema vina na
lageru.
Sićan se kad smo putovali u Beograd. Falija se da jema
dosta. Dvadeset bočic. Omar smo sve kupili i poslali ga da
gre u drugi vagun vazest još desetak bočic. Bila je zima, i
ča onda ako ostane voz u snigu?
Lavandin
Donija me bočice.
Sad jon smeta svitlost!
- Oli ne moš pit u mraku?
- Mogu pit, ali ne pisat!
- Pa ča sad pišeš?
- Evo, baš ovo ča se s tobon karan.
Sićan se ka sad kad san je prvi put u kuću uveja, doma
je na večeru doveja. I te prve večeri prigovorila mi je da pu­
no pijen. A moja pokojna mater, fina i pametna žena, digla
se sa stola. Uljudno jon je rekla:
- Oli ti ćaćino pije? Sad mu kratiš pit, a za koju godinu
nećeš mu dat ni jist.
Ni pušit, ni pušit, majko moja!
Sve je moja pametna mater jušto prognoštikala!
Ne mogu spavat. Gren pišat i otvaran lavandin.
- Ča je to zasmrdilo? - Jema ona fini nos.
- Ništa! Lavandin!
- Smrdi ka kondut.
- A di neće kad svi ovi nesriknji, lini putnici u lavandine pišaju. Do njanci jednoga!
- Zašto ti ne greš u zahod?
- Di ću sad u mudante odit po hodniku! Neću ni ja da
buden iznimka muškog roda.
Jedan Prešidente države, kad su mu meštri uređivali
kuću, činija je da mu malo spustidu lavandin da mu bude
jušto po miri.
Puno trese, ne mogu pisat, ne mogu spavat. Moran če­
kat da ona zaspe, pa da zapalin.
Sve me straj da ću zaspat isprid Karlovca, a onda će me
do pet minuti doć kondukter budit. I kad god zaspen, kad bi
tija spavat, onda me budidu jer ferata nima zakašnjenja!
Ko zna kakvo me vrime čeka u Zagreb? Oće li bit ki­
ša, oće li bit ladno? Ja san vazeja samo tanku litnju ro­
bu. Ne dan Zagrepčanima gušta. Volin doć u Zagreb lagašno, litnje obučen, makar i drća. To je moja turistička
propaganda Dalmacije, da vididu okle dolazimo. Iz sunča­
ne Dalmacije.
Jučer san bija oprostit se sa Dalmacijom, i to u moj ma­
li Pisak. Frigali smo friške gavune i pekli meso koje san
bija kupit u Trilj i u s p u t izist žabice.
Koja je to lipa relacija: Trilj (žabice) - Pisak (gavuni).
I sad se, za pokoru, drndan u ferati. Koliko trese, straj
me da ću ispast iz posteje. I da me ne toka doć u Zagreb,
moga san se još koji dan u Pisak kupat. Guštat boga svo-
ga. Sad je tamo lipo: Njemac nima, žala se bilidu, more se
modri, gavuni lovidu, a jematva je!
A i Zagreb je lip u jesen. Ko more platit zagrebačku je­
sen!
ČETVRTAK, 25. rujna
Trideset godin dolazin u Zagreb u isti otel. I tek san do­
ša, još u knjigu gostiju nije upisalo, još mi je borša u ruci,
a zovu me na telefon u kabinu 1. Ča je sad? Ko je sad?
Javja mi se Ive Bego, bivši igrač "Ajduka".
-A ča je, Ivanko, ča se dogodilo?
- Ništa! Čuja san da ste u Zagreb, i red je da se mi Spli­
ćani jedan drugome javimo.
Drag je meni Ivanko, dobar je Ivanko, ali kad je pri do­
zna da san doša? Još jučer je dozna da ću doć, pa već po
drugi p u t zove. Lipo bi bilo nać se s Ivankon, zavrtit se
po Zagrebu, čut njegove komentare, ali ča mogu kad me
posal čeka! Već zovu iz televizije.
Evo, omar trčen, samo neka kafu popijen. Jopet telefon.
Ni kafu u miru popit ne moš.
Zove me jedna redakcija da jin opišen jedan moj dan u
Zagrebu; desetak kartic, dvi njijove novinske stranice.
Počeja san se smijat. Smišno mi je. J e d a n moj zagreba­
čki dan? A ča ću pisat? Sićan se kad san u skulu iša da
nan je profešurica rvaskoga dala taku temu za zadaću:
"Moj dan".
J e d a n mali koji je sidija s menon u klupu lipo je napisa.
"Ujutro kad se probudin, ja najpri operen sapunon ruke i
oči. Onda popijen kafu."
Sta je i tura me:
- Kaži dvi rečenice!
- Onda popiješ bilu kafu i udrobiš biškotin.
- Nije nego staroga kruva!
Piši: - Onda udrobin staroga kruva. I onda se gren u
zahod p...
Puno lipo tema, ali žaj mi je, niman vrimena, drugi put
kad dojden u Zagreb...
Kafa mi se oladila. Pa opet telefon. Opet zovu.
Još nisan u sobu uliza a četvrti, peti put me zovu.
Ča je ovo jutros, jesan li ja biznismen, amerikanski me­
nadžer, oli pošteni mirni penšjunat?
Neugodno mi je, izvinjavan se recepcionerima.
- Ništa, ništa, gospon, kad vi dođete, bar se malo razgibamo. Izvolite, kabina 2.
Popizdili telefoni. Svak zove. Prijateji i prijatejice. Ni­
­an ka pri uteć iz otela. Od sada dolazin u Zagreb strogo
inkonjito!
Svega su me samlili. Izgubi san svoj stil, svoj ritam ži­
vota. U tri bota gren na obid, misto da san već u posteju.
U TV studio gleda san prvu, drugu, treću epizodu Veloga
Mista. Ja gren u kino botu na godinu, televiziju nisan cilo
lito otvorija. A sad me toka gledat epizodu za epizodon. Posli druge epizode ništa ne vidin, ništa ne razumin. Totalno
sam dekoncentriran. Niman pacjence sidit, niman voje gle­
dat. Sve mi se blišći prid očiman!
I tako sutra, i prikosutra, i naksutra...
A ja san i tako napo ćorav, oslipit ću... Jutros je bilo
malo magle i kišica roskala, ali sad se razvedrilo, dan je
lip, štekati su vanka, svit sidi. Na tri-četiri mista vidin no­
ve štekate koji pri ni bilo.
U četiri bota san izaša iz restorana i sad je kasno poć
leć. Ne mogu ni štit u posteji, oči me bolidu.
Jedino se obrijat, okupat i šetat malo po Zrinjevcu.
Gren večerat u Gradski podrum, i to samo radi kono­
bara Nikole, najvećega "ajdukovca" na svitu. Tija bi ga
slušat kako priča i plače kako smo to izgubili niki dan u
Maksimiru. Kad mu dojden, svaki minut trče za moj stol
dodat mi ono šta je zaboravlja mi reć, oli šta me još ni pita,
okolo ga gosti zovu, ali ji on ne čuje i ne vidi. Ako in šta
nosi, oladi mu se na gvanćeri dok ji posluži.
A Nikole nima, nije u službu ove dane. Bit će bidan da
tuguje, boluje...
Kad njega nima, priskačen večeru. Tek reda radi naručin bocu vina.
Pri deset uvečer trčen na feratu dočekat "Marjan-ekspres". Doći će mi kolega i donit "Nedjeljnu Dalmaciju".
Trčen da ne zakasnin.
Stiga san na vrime, ali vlak kasni sedandeset minuti.
Vrtin se oko štacije, gren do otela, a do sedandeset mi­
nuti eto me nazad na štaciju.
"Marjan-ekspres" još nije doša. Sad kasni sto četrdeset
minuti.
Ajte k vragu vi i ferate! Još su mi govorili da putujen
s "Marjan-ekspreson", da je to najtočniji, najpouzdaniji
voz. Prvi put ga čekan i kasni priko dvi ure. Karan se na
informacije, kako more ferata kasnit dvi ure! A još je lito,
nima sniga. Da se nije dogodila dežgracja?
Isto je jebeno putovat iz Splita u Zagreb. U avionu koji
je jutros doletija gotovo sve je bilo rezervirano za strance.
Grupe Splićani letile su za Jubjanu, a onda iz Jubjane feraton oli autobusima u Zagreb.
Trevi san ji. Bogaju na JAT-a!
A oni koji gredu feraton bogaju na Jugoslavenske že­
ljeznice.
Dodijalo mi stat na štaciju i čekat. Gren leć. Ponoća je!
Neću se vuć po štacijan ka kufer.
PETAK, 26. rujna
Vanka je još crna noć. Ne znan koja je ura. Niman leroja. Ne mogu spavat. Polako se dižen, u mraku kupin ro­
bu i, da ženu ne probudin, gren se obuć u banj.
Isto me čula!
- Šonambulo, di ćeš?
- Vanka!
- Di ćeš vanka a još je noć?
- U materinu, ne mogu spavat!
Gledan zidni leroj na recepciji. Pet manje pet minuti. I
portir spava u fotelju. Bezdušan san pa ga budin i pitan
kad otvara restoran. Tek do uru vrimena.
- Di se sad more popit kafu u Zagrebu?
- Jedino na štaciju!
Jeben ti štaciju! Jopet na štaciju! A u ponoć san bija
tamo. En ti take otele koji nimaju bar dežurnu noćnu čaj­
nu kužinu, da čovik kafu more popit, španjulet zapalit!
Mrak. Noć. Iznad "Esplanade" veliki, puni crveni misec.
Nije ladno.
Restoracija na stanici krcata. Niman di sest, a da i seden, dok me posluži, proć će bar u r u vrimena.
Četiri mlada soldata jidu gulaš, mažu toč kruvon i piju
krigle bire.
Jo da mi je sad bit soldat! Od svega na svitu najvolija
bi sad bit soldat. Jemat devetnajst-dvajst godin, sidit na
štaciju u pet uri ujutro, jist gulaš i pit biru!
Je li ča more bit lipše od tega na svitu? Momci moji,
da mi se bilo s kojin od vas prominit! I meni nima lipše i
draže slike nego kad vidin soldata oli mornara kad gre od
nedije, kad jema izlaz, sa curon u otelsku sobu. Danas su
recepcioneri pametni pa ji pušćaju.
I kad ji vidin kako u otel ulizadu, omar se pitan: "Gospe
moja lipa, koliko će ovi soldat do večeri hitac ispalit? I to
oni bojovni, ne ćorak. I ona će večeras izać iz sobe crvena
ka rak, deškvartana, umorna, ali sritna."
Jo da mi je bit soldat bar šest miseci pa jemat od nedije
izlaz.
Nego, kako ću ja doć do kafe? Stanen u prolaz kužine i
čekan jednoga mladoga kamarjera!
Turnen mu u žepić bile bluze ništo pinez.
- A šta ste imali? - pita me.
- Ništa, kume, samo mi smista donesi kafu!
Popija san je, na noge zapalija i spasija se.
U pet i po već u salonetu otela pišen ove retke. A po gla­
vi mi samo tuču soldati.
U sedan i po zoven taksi. Gren radit.
Barba Jere - demanti
Ča je sad? Malopri je bilo teplo i parilo mi je vedro. A
sad spušta se magla, počimje bit ladno.
Čekan isprid otela taksi i drćen.
Moga san vazest bar džemperić.
I sad će bit jopet isto ka i jučer. Gledat epizodu za epizodon dok ne oćorin. Dok ne poblesavin.
Uteka san u dva bota. Gren na obid. Ali jist ne mogu.
Naguca televizijske trake.
Poza podne jeman sastanak sa urednikom izdavačke
kuće "Znanje". Donija san sa sobon prvi dil tek završenog
Velog mista i dajen mu da je proštije, pa do dva-tri dana,
ako jin bude odgovaralo, moremo potpisat ugovor o šta­
mpanju libra.
Jopet nima spavanja.
Gren do Trga i na štekatu isprid "Dubrovnika" izdaleka
ugledan veliku, lipu, kardinalsku glavu barba Jere Čogelja, najstarijega rvaskoga novinara, moga Učiteja. Ka sad
se sićan, kad san prvi dan doša u staru "Slobodnu", a on
me naoštrija lapiš, da mi noteš i posla me na prvi zadatak.
Samo je reka: "Sritno, sinko!" Sve unaprid znam ča će mi
reć. Izasovat će me šta u novine duperan šporke riči.
Nikako mi to ne more oprostit. Odreć će me se.
Barba Jeri je osandeset i druga godina, i on je za me
demanti teze o kratkome novinarskome viku.
Počimju padat prve kapje kiše. Nisan se ni uvatija otela
a već pada ka iz kabla.
Okisa san ka pivac.
Nikad mi se još nije dogodilo da je padala kiša a da ja
nisan okisa. Nikad nisan jema ni lumbrelu ni inceradu.
SUBOTA, 27. rujna
U pet uri ujutro opet san na štaciju. Na isti način ka i
jučer dolazin do kafe.
Trevijen prvoga Splićanina koji je uranija na feratu uva­
lit "Marjan-ekspres".
Mislija je da i ja putujen.
Posla san k vragu njega i Split, najidija san se da su mi
deboto došle suze na oči.
Više me telefoni ne zovu. Dogovorija san se sa recepcijon: ko zove da zove - nima me! Vanka je! U osan uri opet
u TV studio gledat nove kilometarske trake.
Obavezna vižita
Izdrža san do po bota i uteka. Moran svratit u Kazališ­
nu kafanu vidit šjor Ivu Mihovilovića.
Ako ga ne vidin, pari mi se da i nisan bija u Zagreb.
Drago mi ga je nać uvik istoga i na isto misto. Ka spo­
menik.
Obeća je doć u Split na praslavu 500. broja "Nedjeljne
Dalmacije". A zanji put je bija u Split pri pedeset i šest
godin!
Najavija san mu doček sa mužikon od pompjeri, ali sve
me straj da se ne pridomisli.
U bot i po jeman sastanak s izdavačen. Čovik je noćas
pročita libar i zove me na potpis ugovora.
Jema bit da jin se svidija. Ka da san već pisa romane.
Kunen se da mi je ovo prvi i zanji.
Nisan maratonac. Brzo izdušin. Ćakula san s judima
i ništa nisan tija popit, njanci jedan jedini bićerin, i sva
srića da nisan jer je malo, malo falilo da nisan potpisa ugo­
vor i za drugu knjigu.
Obeća san: ako mi se bude dalo, vidit ću, promislit ću,
a bogami mi se ne da, štuf san.
Kasno san obidva i jopet nisan lega. Gleda san utakmi­
cu Jugoslavija-Danska. Bidan naš balun, bidna repreze­
ntacija! Od 13 igrači koliko i je nastupilo, njanci jedan ne
bi moga igrat u onega "Ajduka" od pri četiri godine.
Meštar File
Dok san još minut-dva osta uz televizor komentirat uta­
kmicu, vidija san najveće čudo na svitu. Gleda san i nisan
virova.
Na malome ekranu stari Vajali štampadur, meštar, meter, dika štampadurskoga plemena, sa svin pripadajućin
vrlinan, naš File Reić-Kulinko, moj prijatej, drug! Koliko
smo noći proveli u štampariji kad je mene tokalo bit de­
žurni novinar!
A onda se štampadurima koji su radili u olovo davalo
po litru mlika da pročistidu pluća, čriva i kulinja. Koliko je
bilo smija oko tega mlika! A ko ga se ikad okusija?
Čin bismo vidili mliko, omar smo trkali u bufet feratjeri
okripit se vinon oli suzon rakije. Koliko je bilo tu suz, Go­
spe moja!
I sad moj meštar, lipi meter File, reklamira kiselu
vodu.
Ma di su njega našli? Mogli su komodno onda i mene.
On neka reklamira vodu, ja mliko. Oli obratno. Večera
u Gradski podrum. Opet nima Nikole. Kad "Ajduk" izgubi
kontra "Dinama", on jema cilu nediju poštedu.
NEDIJA, 28. rujna
Danas me tokalo gledat nove epizode. Ne mogu više.
Gren večeras doma odmorit se koji dan, pa ću se vratit na
nastavak serije.
J e m a n nike svoje obaveze doli. Nisan sobon donija makinjetu. I robu moran vazest, postole, pa ću ostat koliko
bude tribalo. I desetak, petnajst dan.
Di neću doć? Drago je meni u Zagreb! Guštan ja u Za­
greb! Ča meni fali u Zagreb?
Karta mi je u žep, u devet i pet putujen. Najteže mi je
od pet do devet dok čekan feratu. Minuti stanu, švere se
na leroj u zalipidu.
Vrtin se po Zagrebu. Lipo su uredili Cvjetni trg sa librerijan i antikvarnican na bancima pod narančastin tendan.
Šatori. Pokrivena mala pozornica na kojoj nastupaju glu­
mci.
Štekati okolo.
Pusta mladost!
A na Trgu Republike na zidu palaca svitleća slova, emi­
tiraju visti, informacije o koncertiman i priredban, spo­
rtske rezultate, prognozu vrimena.
U sedan uri uvečer sa boršon kraj sebe sidin u holu ho­
tela spreman za partencu. Ulazidu dvi mlade vitke cure u
džemperima i rebatinkan. Plašivo poviridu.
Još plašivije ulazidu i sedu u kožnate poltrone, jedna s
jedne, druga mi s druge strane.
Činin fintu da ji ne vidin, a one umiru od straja da ji ne
potiradu kamarjeri.
- Šta ćemo in reć kad dođu? Oće, potirat će nas!
Ja pišen.
Zima in je, smrzle su se vanka!
- A ovo mora bit fini, skupi otel.
- Ajme, vidija nas je i oni čovik u uniformu, sad će nas
izbacit.
- A oklen ste vi, cure? - pitan ji.
- Iz Splita, šjor - odgovaraju u jedan glas.
- Onda se ništa ne bojte, nikor vas neće potirat. Večeru
čedu van donit!
Ne znadu me. Mislili su da san koji furešt. Vidili su mi
i ženu, a i ona in pari strankinja!
Malo su me uvridile, ali san proguca. A sad kad me boje
pogledadu, sad na nikoga in sličin. Sram ih je reć da ne
faliju pa da se ne uvridin. Odveja san ji u restoran ali neće
ništa. Čeka ji u osan večera u "Splendida". Odveja s a n ji
u bar za šank i uzele su samo gusti sok. Ništa drugo. One
su sportašice. Ne piju, ne pušidu.
Atletičarke ASK-a. Jubica i Nevenka, jedna iz Muća,
druga iz Kamenskoga. Jedna trče 800, 1.500 i 3.000 met­
ri, druga je desetobojac, naime žrtvuje se za klub i n a s t u p a
u sve discipline.
Došle sa sela, nikoga ne poznaju u gradu. I brat jedne,
ne znan više koje, ka pametan momak, odveja ji u ASK-a
da ne gredu po kafanan, po diskačima.
I sad su dil našega grada, naše sportske prestavnice.
Guštan ji slušat. Jedna radi i gre u večernju školu. I
daktilografiju uči. I druga uči.
Prošle su uz otel i radoznalo su samo malo "ćirile". Smi­
ju se, drago in je da smo se upoznali. U osan uri su odlepršale. Zašprintale.
Ferata mi gre u devet i pet. Uvik zakasni, uvik je čekan
i puno mi se puti dogodilo da ona koja gre malo pri deset
parti pri od ove. Ali sad, bogami, nije. Jeman sriće. Eno je
na prvon peronu. Čeka me. Ulazin. Kondukter me vraća.
Jeman kartu za drugu feratu, za onu u devet i pedeset.
En ti sve perone!
Ča ja znan feratjerske brojke i riči! Njima je sve na nulu,
meni je pisalo 9.50, ali ja san mislija da se ona zanja nula
ne računa. U nji je nul nul. I ta ferata od devet i pedeset
još nije formirana.
Prvi put je nima!
Došla je nika na drugome peronu. Budimpešta-Split.
Miljardu svita ali ne vidin njanci jednoga feratjera!
U devet i po ova ferata gre, uputila se. Di se uputila, za
Majku Božju?... Trčen za njon!
Ko će je fermat!
Svit se kupi. Bliži se u r a partence, a ferate nima.
Karan se sa feratjerima. Koja je naša?
Okle će doć?
Nima je, ništo je zapelo. Ne zna njanci prometnik.
To se tako dogodi koji put.
Priko razglasa daju informacije za sve ferate, dolaske i
odlaske, samo za ovu ni riči.
Ispraznija se peron. Nidir njanci jednoga vaguna.
A moje ferate nima. Uvik je čekan, cili život.
Nervožast san, šetan uz drugi peron. Jeben ti sve pero­
ne na svitu! Koja gruba rič: Peron! Ma ko je je izventa?
Zašto PERON?
Ništo mi smrdi ka štala. Šta je sad ovo? U kašetan spa­
vaju veliki prajci. Putnici su počeli jopet prajce vozit po
feratan.
Do Splita nismo zakasnili nego samo uru i po; manje
od sto minuti.
U Predgrađe kondukter me pita:
- Ili se vi ne mislite iskrcat?
- Kako iskrcat, zašto iskrcat?
- J e r smo stigli!
- Oli ne gre na pravu štaciju?
- Ne ide!
- Okad?
- Od danas!
Koje san ja sriće! En ti boga, van i feratan!
A taksija nima. Taksisti još ne znaju da je štacija jopet
pribačena u Predgrađe.
Zakleja san se: drugi put u Zagreb gren samo avionon,
makar bila magla pa avion šest uri kružija iznad Zagreb.
Štufalo me vucarat se po štacijan i peronima ka da san
izgubjeni kufer.
LIPA, TUŽNA DALMATINSKA J E S E N
SRIDA, 1. listopada
Jutros mi telefonira prijatej i pridlaže mi veliku ideju:
šetnju oko Marjana.
Malo san se sprenuja. Oko Marjana?
Da to nije puno?
- Ne moramo baš učinit cili đir. Ali bar do Instituta,
pet-šest kilometri.
- Bi ja, ali ne mogu, jeman radit!
- Zdravije ti je šetat, šetat triba u naše godine!
- Bi ja, s najvećin gušton, ali kako ću kad jeman radit!
- Lipo je vrime. Radit ćeš kad b u d u kiše, juga, kad ne
budeš moga iz kuće izać.
Nećkan se.
- Ajde, ča se misliš? - pritiska on. - Čičat ćemo frišku
arju, razgibat se malo. Vazmi i mudantine, moremo se us­
put i okupat. I za oči ti je najzdravije gledat u zeleno, ča
ćeš ćorit!
Pritisla i žena.
- Ajde, ajde, jema prav čovik!
Našli smo se u "Belvija", popili kafu i udrili priko Veloga varoša, pa uz Plinarsku, pa prema Lučici.
Svaki čas zastajen, osvrćen se.
- Ča gledaš? - pita on. - A eto, ništa!
Gremo naprid. Uvatili smo lipi korak.
Jopet stanen. Gledan, čekan.
- Ča ti je, ča gledaš?
- Gledan oće li više proć koji jebeni taksi!
- Nemoj bit taki, samo bar do Bena! Bit ćeš ponosan
n a se!
Kad je tako, ubrzan korak.
- Šta si zašprinta? - viče za menon.
- Da šta pri dojden, glupo mi je gubit vrime u odanju.
Proleti u tonobilu jedan poznati n a n likar. Samo n a n
mane rukon.
- Koja mona, kreten od čovika!
- Zašto? - čudi se prijatej.
- A ča nije sta!
- J e r je pametan, jer nan želi dobra...
Okupali smo se, plivali malo. U ciloj uvali Bene samo
tri kupača: dva momka i jedna žena.
A dan lip, more teplo. Čudan je naš svit, ferma se kupat
kad je najlipše.
Nastavili smo pješačit do Inštituta. I kako ni jedan ta­
ksi nije proša, kako se ni jedan tonobil nije ferma, podvig
je ostvaren.
I ništa me noge ne bolidu. Ka tić san. A mislija san da
san zaboravlja odit.
Napadamo nesriknji lini svit koji sad gnjije po kafanan
i bufetima, pušu, loču, a mi se lipo kupamo, šetamo, či­
­amo frišku arju.
Baš je lipo! Svaki dan ćemo ovako. Bit ćemo zdraviji.
Bar ćemo deset godin produžit život. Kako san se užga,
tija san da nastavimo šetnju od Inštituta do grada!
- Amo ako si čovik!
- Bi ja, ali već je 11 i po. Evo i autobus!
Sad ćemo lipo u grad popit po bićerin. Proslavit podvig.
Miritamo. Zaslužili smo.
A sutra ćemo učinit cili đir. Polako. Triba vatat formu.
Ne smimo naglit.
U autobus samo nas dva. Brojija san: prošli smo osan
štacija i nikor se nije ukrca. Prvi putnici čekali su isprid
Socijalnoga.
Podvig smo proslavili u novu piceriju "Galija" na kantun Matošićeve.
ČETVRTAK, 2. listopada
Nikor mi kuca na vrata. Bit će mi ovo pošćer donija
penziju, promislin i otvaran vrata, a ono moj prijatej sa
mudantinan i šugamanon od špunje.
- Ajde, oćemo li? Ča još nisi gotov?
- I ti ozbiljno misliš da jopet gremo oko Marjana?
- Dogovorili smo se, rič si da!
- Nisan baš od voje. A dosta mi je podviga!
I vrime je nikako mutno, oblačno.
Odvuka me nikako do "Ježinca". Okupali smo se. Nidir nikoga. Samo pod brigon dva jubavnika čičadu se u
tonobilu.
Krejano smo se makli da jin ne smetamo.
Uvečer sidin u "Belvija" i slušan oteljersku jadikovku.
Bidni oni, skroz su najebali!
Sa velikin grupan furešti gostiju sklopili su već ugovore
po kojima in daju obrok - obid oli večeru - za deset ijad
dinari.
Za deset ijad kompletan meni. Juva, meso, varivo, slako, voće.
I posli ovi poskupjenja, ča će jin sad dat za deset ijad?
Ja in nudin da i s menon potpišu ugovor za petnajst
ijad dinari po obroku!
Ni čut!
Dvadeset ijad?
Nisu ludi!
S ovakvin divjanjen cina oteljerstvu je onemogućen
rad. Oni su već ugovore sa stranin agencijan učinili, a ko
zna kolike će bit cine dogodine u lito?
Mislija san da ćedu sa devalvacijon najviše dobit baš
oni, oteljeri. Nećedu znat ča ćedu sa pustin dolorin i markan. A sad i oni plaču; nikad gore.
Kome devize?
Njemac se iskrca na spliski aerodrom. Tonobil ga pre­
baci u gradsku luku. Dakle, prve devize koje je ostavija
pripadadu vlasniku tonobila koji je Njemca vozija!
Njemac se ukrca na brod.
Plati kartu do Fara.
Dakle, te devize pripadadu brodovlasniku.
Njemac dojde u otočki otel.
Izi šnicel. Popije bocu bire oli vina.
Te devize pripadadu proizvođaču mesa i pića.
Njemac gre u sobu. Leže u posteju.
Devize od spavanja pripadaju proizvođaču namještaja!
Eventualno i građevinarima koji su otel sagradili.
Njemac se digne i gre sa barkarijolon na nudističku
plažu.
Dil deviza pripada barkarijolu.
Uvečer sluša na teraci mužiku.
Dil deviza mužikantima koji sviraju.
Oteljerima će tako ostat samo gubici, koje će trpit zbog
ti godinu dan ranije potpisani ugovori.
Ostaje in jedino otkazat sve ugovore. Ne primat više nja­
nci jednoga fureštoga. I čekat novu devalvaciju, a dotad
radit samo sa domaćin gostima.
Propala me jedna lipa zabava. Puste godine se već u
"Belvija" deboto svaku večer karan kako jin ne vridi ku­
žina!
Sad su našli novog šefa kužine, majstora svoga zanata,
i kužina in je omar propivala. Ali meni je karanje propalo i
sve me straj da ću posli trideset godina staža morat minjat
lokal.
PETAK, 3. listopada
U Pisku san za stolon, u dvoru pod odrinon. Povrj glave
mi visi veliki, još nezreli crvenkasto-zeleni grozd. J e d n a
brekulja mi zunzi oko glave i smeta mi. Moja gospodarica,
udovica Vera, sprema mi u kužini obid i šuška tećan i
pjatima.
Brzo će podne.
Od sinoć se nisan okusija, samo san suzu crne kafe
popija, a nisan gladan.
Još san mokar. Kupa san se. Tri san puta od jutra bija
u more. Sam na bilome finome žalu isprid kuće. A čisto
modro more tek treperi, drće, ježuri se od dragosti i milinja, ka da gušta pod milovanjen blagoga levanta.
Nebo je vedro. Nidir ni najtanjeg oblaka.
Lipo je, puno je lipo, ali ćutin jesen, koja se uvik ova­
ko, polako, tajanstveno libi i šulja, obmanjuje svojin ra­
skošima, vonjima i kolurima, a onda u botu, izneda pada
jon maska, sklizne sjajna veštalja i uz grome i kišu i jauke
vitra ukaže se gola, nevojna, tužna nakaza.
Već se treći dan odmaran. Ništa ne radin. Totalni od­
mor. Od prikjučer, od one šetnje oko Marjana, nisan seja
za makinju.
Tija san guštat, a ne mogu, ne znan... Sve oko mene li­
po, samo san ja nikako težak, trom, štuf, bezvojan. Ćutin
jesen, straj me... A ne znan čega se bojin.
Niman šta činit, dosadno mi je, od svita bižin i stoga
pišen ove glupave retke. Bez šušta i gušta!
Vanka forme
J e m a bit da san ja litnji pisac. J e r više nego u cilu go­
dinu napravin posla u ona dva litnja miseca kad sve žeže,
kad se cvrčak raspiva, a ja seden za makinjetu pa cipan
ka da san ga izazva na takmičenje, ko će više izdržat. I on
umukne, crkne, pukne, a još moja makinjeta piva.
Sad je jesen, s nje mi slova otpadaju i tučen po golin
žican.
Lito je ludo, puteno, puno morbini. Sve se smekša, opu­
sti, raskalaši, razgolaca. Grabi se život s obe ruke. I godi.
Liti se sve skida sa sebe i bacije: i roba, i brige, i problemi.
Liti se bar kadikad i sidi penšjunat prometne u mangupa
pa skokne u avanture do Fara, Dubrovnika.
Ona to ćuti, osjeća, zna i ronja:
- A ča je, mangupe, pomamija si se!
A sad kad me vidi ovakoga dišperanoga, obišenoga, nervožastoga, prizlovojna, zajebaje:
- A ča je, izdušija mangup?
- Pa kako izdušija! Totalno!
Sad i njon činin milo, žaj jon je i tira me na vijađ.
- Ajde, skokni dikod, otputuj dva-tri dana, zabavi se,
odmori.
- Neću, ne mogu! Nisan u formi, jesen je.
Palamide
Danima san zna sa ribarima za jatima tunji i palamidi
lutat, jer veliki je to gušt i veliki spektakl jata tunji oli pa­
lamidi zajebat, mrižon okružit i istizat.
A mene sad ni ti veliki spektakl ne zanima.
Jebe me se za njijove palamide!
Vraćadu se motorini i nosidu vijest: uteklo ogromno ja­
to, veliki je korenat u moru.
I ti čas zaželija san fetu palamide na gradele.
Poslin obida prilegnen i probudi me vika ispod ponistre.
Ča je? Uvatili su palamide. Vagun ribe. Pribacin se auton
brže u Mimice i baš uz mulet pristaju koče "Nemirna" i
"Artina".
Trčedu svi Mimičani; iz okolni porti plovidu jata moto­
rini, iz okolni misti spušćadu se kolone tonobili. Cila ku­
verta pokrivena visokon gomilon ribe. Ijade palamidi.
Svit nosi, grabi kupuje. Dvanaest ijad kil!
Ribari, sritni zbog bogate ulovine, široke su ruke. Pribaciju na balancu, zaokružuju. Riba priko dva kila dvajest
ijad. Ajde k vragu, nosi!
Uspeja san se na parapet, držin se rukon za lancanu
i vičen:
- Daj mi jednu manju, najviše dva kila!
Mladi ribar izabere najveću. Jema u nju bar četer kila!
- Na ti, nosi!
Ne miri, neće pineze.
- Ti pišeš. Nosi!
Demejana, a ne litra
U gospodarice mi nima biloga vina. A ono ča san donija, već san popija.
Ni u seosku butigu nima vina. Ni u mimičku butigu
vina nima.
Sitin se konobe Medića-Bana. Uvik je jema vino ka
grom.
Najden se isprid kuće.
- Ivane daj brzo litru!
- Šta će ti litra? - čudi se Ivan, koji me poznaje iz mladi
dan.
- Šta će mi više, ostavija san se!
Da mi je cilu demejanu!
Ne da litru, nego demejanu.
Spomenem li mu pineze, dat će mi još pest.
Svratin na pršut, pa na sir iz uja.
Altroke glad i mižerija! Gotovo da nima kuće u ovome
kraju koja nije uplatila dva i po miljuna dinari za uvest
telefon.
Koga god trevin, svi nosu palamide. I po dvi, po tri. Prid
večer se vraćan malo pošprucan u Pisak, nosin u jednu
ruku palamidu, u drugu demejanu, a u dvoru već oganj
gori. Peče se palamida.
Žena mi je već kupila jednu malu od dva kila. Ribari su
je okolo po selima raznosili. Noć se spušta, a svud vatre
goridu i širi se miris ribe na gradele.
I svi žderu, i svi govoru kako je palamida teška, i kako
se uvečer ne smije jist.
A ja govorin: Je, samo je triba dobro, dobro zalit.
SUBOTA, 4. listopada
Posli dugo čvrsto san zaspa. I to u jednome tiru, bez
pirul za spavanje.
Ćutin se lagan ka tić. U osan uri već se kupan.
U devet marendajen mariniranu palamidu i pijen bilo
ladno vino.
Ne ćutin više jesen. Nije me straj od jeseni!
Nije me niti straj poć u Zagreb. I ostat gori bar petnajst
dan.
Veliko otkriće
Bravo, sad san se tek sitija! Jo lipe, jo drage, jo pame­
tne naše države!
I neka mi još ko dojde reć da državu triba ukinut! Niki
dan, kad san ono skoknija do Zagreba, gren ja učinit biljete za feratu doli na šalteru agencije "Dalmacijaturist".
Pitan dvi putne karte: za se i za ženu. Dajen curi na
blagajni dvi od pedeset ijad, a ona mi vazimje samo jednu
i govori:
- I ovo van je puno!
- Kako puno, a karta je blizu trideset ijad?
- Ali vi ste penzioner! - pripoznala me cura.
- Jesan, pa šta onda?
- Jemate pedeset posto popusta!
Nu ti onega boga, a okad to?
- A oduvik, bome!
- Pa mi to tek sad govorite?
Mala misli da se ja šalin, ne viruje da to ja nisan zna. A
kako ću znat? Oli me to ikad ikor reka?
Okad san u penšjunu, bija san bar deset puta u Zagreb
i uvik san platija cilu kartu.
Ne gre maloj u glavu da ja to ne znan. Misli svit da ja sve
znan, a ja, bogami, ne znan ništa pod kapon nebeskon!
I čini mi biljet prve klaše do Zagreba - njanci petnajst
ijad.
Dobro je! Ka bog!
- A sad mi dajte kartu za ženu! - I dajen maloj trideset
ijad.
- Ma šta van je? - čudi se mala. - Je li van ona žena?
- A eto je! I to puni trideset godin! - uzdanuja san du­
boko.
- I ona jema pravo na pedeset posto popusta!
- Ma ča ona, zašto ona? Ona nije u penšjunu. Ona ne
radi - gotovo mi je bilo krivo.
- Ka žena penzionera jema prav na popust.
Promisli ti ča je ona s menon dočekala, da deboto mukte putuje!
Za petnajst ijad prva klasa do Zagreba! Po kila teletine.
Onda se isplati putovat u Zagreb. Putuješ li samo dva
puta na nediju, ušpara si cili kil telećeg fileta. Petnajst
ijad karta do Zagreba?!
I dojden u Zagreb u otel, popijen bićerin i platin če­
trnajst ijad!
Ludoga li svita, muko Isukrstova!
Sad ću se dat na velike vijađe.
Uvik ću bit po feratan.
Smrdit ću ka kondukter.
NEDIJA, 5. listopada
Oblačno je, pari da će kiša. Posli četiri dana plandova­
nja jopet me toka radit. Refavat izgubjeno vrime!
A jesen ćutin u kosti.
Lipu, tužnu dalmatinsku jesen.
PONEDIJAK, 6. listopada
Sinoć san skoro do ponoća šeta, čita u posteju do bota,
udunija sviću i zaspa.
Budin se, kuvan u kužinu kafu, zapalin španjulet i
gren se u banj okupat.
Tek ča san otvorija vodu, a ona buba šakon o zid.
Ča je sad?
Jopet buba!
Užgala je i letriku.
Ulizen jon u sobu!
- Šonanbulo nesriknji, ča činiš?
- Kako ča činin? Kupan se!
- Kad ćeš više poć leć?!
- Ma ča leć!? Naspava san se!
- A vidi koja je ura! - kažije mi na leroj.
Tek su tri bota!
- Ne more bit, to ti je ferma leroj!
Zoven poštu. Je, tri ure i pet minuti. Nu ti boga, a ko
bi reka, an?
Daje mi tavor.
- Pa sad, u tri bota, ti meni tavor daješ?
- Vazmi, odmar ćeš zaspat!
- Ti si skroz luda, daješ mi pirulu za spavanje ujutro
misto uvečer.
- Nije jutro, neg je noć! - uzdiše ona.
- Nije noć, nego je jutro!
- Ja još zaspala nisan!
- A ja san se naspava!
U tri bota ujutro ja se moran karat i vodit ovi ludi, sa­
blasni dijalog.
Znan, čin počmen tuć po makinjeti, ona će zaspat.
To jon je "muzika di notte"!
Kuvan drugu kafu. Otvaran ponistru. Vanka je još
mrak. Ne vidin zvizde. Mora da je oblačno.
Domalo oglasi se prvi grdelin. Ovo je naš Marjančanin.
Za njin javidu se drugi tići.
Pa domalo zvona.
Proradija je Radijo-Zagreb.
Govori ništo o filmu. Na današnji dan 1929. jema bit
prikazan prvi zvučni film. I to je bilo "gigantsko otkriće".
Koji je ono prvi zvučni film bija u Splitu prikazan?
Koliko se sićan, prvi zvučni film san gleda u tek otvo­
renom kinu "Sirius". Je li ono bija Carev glasnik s Ivanom
Možuhinin?
Nisan siguran!
Sviće, grad se budi. Kako mu je čudan šum!
Interesantno kako se čovik minja... Ranije san volija
mrak, noć... Čeka san zoru za poć leć!
Sad volin jutra, svitanja...
DESET MINUTI NA PROKURATIVE
PETAK, 10. listopada
Jesen. Kiša.
Do obida radin, malo prilegnen pa izajden vanka. Gle­
dan na leroj Sv. Frane: tri i po!
Rano san izaša. Ča ću činit do ponoća?
Ulizan u kafanu "Belvi". Galama. Zauzeta samo tri-četiri stola, ali momci za njima viču. Da je sve puno pa da
svi viču, moglo bi se izdržat jer onda se svi razgovori i vika
spoju u jedan šušur.
Penjen se u restoran. A gori sve puno. Obidvaje velika
grupa domaći izletnika-penšjunati. J e d a n se diga, seja za
pjano i svi pivadu Za svaku dobru reč.
Seden na štekat "Slavice", na drugu stranu Prokurativi.
Konobarica, u majicu kratki rukavi, zove me u n u t r a u
kafanu. Vanka je zima.
- Neka je, donesite mi vanka kafu.
Vanka sidi samo jedan momčić - šesnajst-sedamnajst
godin.
Pije koka-kolu i puši.
Pijuckan kafu, a on pljucne, štrcne kroz zube.
Dobro se, bogami, more dobacit! Sedi četer stola daje
od mene, a dobacije se sve do moga postola.
Štrcne kroz zube ka iz pumpe još botu.
Ovi put još daje.
Nakašjen se.
Fini niki momak. Sad pjuca ispod sebe. Popušija je španjulet i frnjokulon ga itne deset metri. Na stolu su mu dva
stripa, a čita niki libar.
Čin je bacija čiku, vadi " M a r l b o r o " , i to tvrdu kuti­
ju, amerikansko pakovanje, i omar zapali. Kad povuče
dim, nadimju mu se obrazi ka da puše u trumbetu.
I pjuca, štrca oko sebe ka funtana.
Pripomištan se na gornji štekat, a dolazidu tri diteta, tri
učenika, nisu baš prvašići, ali more bit da gredu u drugi,
treći razred puške. Dva nosidu očale. J e m a d u i torbice.
Seli su sa škatulon keksi i grickadu. Prolazidu i druga
jata učenika. A ča je, oli je jopet proradila puška skula is­
pod Prokurativi?
I ja san u nju iša pri pedesetak godin.
A nije, nije, dica gredu u kino.
Pribacin se na drugu stranu; na štekat od "Belvija",
Zauzet samo jedan stol, a za njin se slako jubidu mo­
mak i cura. Poljubac in traje četer-pet minuti. Kako se ne
ugušidu!
Ona se zaškarpunila, digla i sela mu na kolina.
A ča jon vridi kad jema rebatinke. Koliko bi jon sad bila
praktičnija kotula?
Dolazi kamarjer, tira ji i viče da šta mu od štekata činidu kažin.
Pusti mladost, meni ne smeta, prikorin konobara. Gle­
dan na leroj: četer manje dvadeset. U deset minuti tot, na
Prokurative, gleda san cili jedan film...
Bidan penšjunat
Bidan, bidan penšjunat! Svašta se bidnome penšjunatu more dogodit. Evo meni, na primjer.
Nisan već puste misece bija do moga poduzeća, do mo­
je redakcije, i misto da zoven da dojdu po rukopis, odlučin
in ga ja lično tamo odnit. Oću vidit moje stare drugove,
proćakulat malo, čut novitadi (oni su na izvoru događaja),
a onda čujen da su se razvili, digli još jedan pod.
I dojden tamo.
Nosin jin rukopise.
Zaustavija me na porti stražar, čuvar, portir, ča li je,
ne znan.
- Di ćete vi?
- Gori bome. - Gren ja naprid!
- Ne može!
- Kako ne more?
- A ne može, tako! Vaše ime?
Rečen mu.
- Di idete, kod koga!?
- Kod drugova, kod svi!
- Ne može tako! Kome da vas najavin?
- Svima, svima reci!
Jedva jedvice me je pustija. I dok se ja doli jidin i karan
sa portiron i dokazujen mu da je ovo moja kuća, u koju
san ja radija puno prije nego se on rodija, oni gori, kurbini
sinovi, pucadu od smija.
I dok se ja karan na porti, prolazi, trče niki mladi novi
svit. Koji su sad ovo? Novinari!
Deboto nikoga ne poznajen. Sve nika dica.
I svi moredu proć, samo mene ne pušća.
Zaludu me diretur oće smirit i kupuje me s konjakon.
Ne, ne, više ne dolazin! Zbogon jin, drugovi!
Ni komešjunu nije lako
Trevin na pjaci prijateja. Nervožast je, uzbuđen, ispa­
ćen...
Evo, ovi čas dolazi iz Socijalnoga, bija je produžit bo­
lovanje; jema je tešku operaciju, jedva se izvuka i sad već
nikoliko miseci ne radi.
Neće više produživat bolovanje, voli i radit nego odit na
Socijalno, na komešjun.
Zgadilo mu se. Priča da je bilo strašno. Komešjun radi
od tri do pet.
Skupilo ji se puno, najmanje osandesetak bolesnika.
Među njima čak i jedna švora.
I tot, prid komešjunon za bolovanje, bazdilo je po alko­
holu ka u najcrnjoj krčmetini. Bilo je i polupijani koji su
beštimali, vikali i dogovarali se kako će se posli pregleda
nać na pazaru, po krčman i bufetima okolo.
Niki su otvoreno pritili komešjunu. Jedan je vika: "Ne
da li mi bolovanje, nožinon ću ga proparati"
Po osan ji pozove u predsoblje, a onda po trojica ulaze
prid komešjun.
Bidni likari, ča i nji sve toka! Sitija san se one male dotoreše iz Fara koja "bolesniku" nije tila produžit bolovanje
pa je sama svršila u bolnicu.
Pisa san o tome ali ne znan kako je svršilo. Znan samo
da je ona dugo bolovala. Oćemo li dovest milicionere da
činidu red i čuvadu likare?
A ko najzad zna? More bit da čekaonica bazdi alkoho­
lom jer je bolesnika straj od likari pa vatadu kurađ? I me­
ne je straj poć u likara.
FERATE, OTELI, OCEANI
KRAJEM LISTOPADA
Danima već nisan ništa zapisa. Nisan jema vrimena. Ni­
­an jema kad jer san proživija jedan burni tjedan, premda
je puvalo jugo i padala kiša. Zaista, moglo bi se reć da je
to bija jedan od ne baš burni, nego mokri tjedan.
U prizadnju subotu, ako bota, dolazin doma na obid, a
vrata otvorena, u n u t r a pusti svit. Skupili se svi susidi, cila
kuća. Muvadu se po predsoblju, ulazidu i izlazidu iz banja,
gredu u kužinu, u njezinu - asti boga i u moju sobu.
A nju ne vidin.
Pripa san se: "A da jon se nije šta dogodilo?"
Da je nije kolpalo?
Kad je cila kuća došla, onda mora da se ništo strašno
dogodilo?
- A di je? - uspija san prošapjat?
- Evo me! - izlazi ona iz banja s velikin šugamanon
natopjenin vodon. Sva mokra. Tek sad vidin svuda puste
lavamane, kante, teče, bronzine, maštile. I sve šugamane
i krpe koje jemamo u kući vodon natopjene i po tleju raz­
bacane. I cili je pod mokar.
J a s n o mi je šta se dogodilo.
Poplava.
A ne volin poplavu najskoli u svojoj kući. Lakše mije kad
se izlije cila Sava i Morava, nego kad mi banj poplavi.
Ona zna ti moj beteg pa me tiši.
- Ništa nije strašno! Sad je sve u redu. Sva srića da nisi
doša pri kvarat od ure.
Za nju je to velika srića da mene nije bilo za vrime po­
plave, jer ja bi se bija pripa, uzbudija, najidija, zabeštima,
uteka vanka i čeka da mi javidu ka bude sve gotovo.
- Kako se to dogodilo?
- Bome lipo! Pukla je cijev koja spaja makinju za pranje
robe sa špinom na banju.
- Zašto nisi zatvorila sigurnosni ventil?
- Nisan mogla jer su ga radnici, kad su prošli put radi­
li, zacimentali. Sto san ti puti rekla da zoveš PIS!
- Eto, sad san ja kriv?
- Nisi ti, nego PIS! Ma di je naša one svoje meštre?
Kad ti u kuću dojdu ča popravit, više učinu šćete nego
koristi!
Inšoma, prsla je cijev i voda je tekla. Plavila. Zvala je
PIS.
Rekli su jon da zove Vodovod. Zvala je Vodovod.
Rekli su jon da zove dežurnoga.
Brzo je doša ali voda je još brže tekla. Ektolitri vode. Ci­
la je kuća skočila sa bronzinima, maštilima, lavamanima,
kupila je i sekavala vodu dok nije doša dežurni radnik i
zatvorija vodu.
I sad je sve u redu.
Samo sad obida nima. Fala bogu, pofrigat ćemo jaja.
Izili smo i gren se napit.
- Daj vode da razvodnin vina.
- A ko će dat vode?
Nu ti boga, sve je plivalo u vodi a sad ni žmul vode
nima!
Gren u susida vazest pot vode.
Ni on nima vode. Kako će jemat kad je zbog mene voda
iskjučena ciloj kući?
- A kad će doć voda? - pitan ženu.
Danas je subota, reka je čovik da ćedu doć u ponedijak
popravit.
I sad cila kuća od subote do ponediljka neće jemat
vode.
Meni je najlakše, ali kako ćedu oni? Kako ćedu kuvat,
prat se, u kondut odit?
- Zašto ti radnik nije smista popravija?
- Reka je da je već proša bot a on žive na Klis.
Nije jema vrimena.
Zva san na telefon jednoga vodoinstalatera, meštra, čo­
vik je doletija i za pet minuti voda je protekla.
I kako to da privatni meštar to more i zna napravit, a
dežurna služba ne zna? Po njoj mogla je ne cila kuća nego
cila ulica, cili kvart, cili grad ostat tri dana bez vode.
Uvik isto
Često me judi pitaju kako to da ja uvik na svakome vijađu, makar i do Brača, ništo doživin, ništo mi se dogodi,
trevin koje čejade o kome se more pisat, a oni putuju pa
nikad ništa. I pitaju me: je li ja bar malo nadožuntan, izmislin oli napušen?
Ne viruju mi da nikad ništa ne izventan. A šta ću izventat, kako? A najzad, šta se to meni posebno događa?
Ništa. Nikad ništa. Sve je uvik isto. Obično. Banalno. I
dosadno već.
Evo me opet u spavaća kola za Zagreb. Ležin na donju
posteju, štijen novinu, ne pijen, ne pušin. Vi ćete, štioci,
omar promislit: gori, na gornju posteju, mu je žena pa mu
ne da.
Nije, nikoga nima! Sam san! Niman se s kin karat pa ne
marin ni pit ni pušit. Do Zagreba san malu bočicu popija,
tri španjuleta usve zapalija.
Ispratili su me iz Splita kiša i gromi, a Zagreb me do­
čeka suv i oblačan.
Već preko trideset godin, kad dojden u Zagreb, gren
ravno u "Palasa". Odlučija san prominit otel. Da ne bude
uvik isto, da štogod novoga doživin.
Gren u "Interkontinental".
Taksista
Seden u taksi. Vozi me jedan glavati, basetni, zbiti šofer u jaketu na kvadre s frantinon. Čovik moji godin. Već
trideset i pet godin živi u Zagreb, ali je Ličanin. On Ličanin,
a ja Dalmatinac. Zapivan mu onu n a š u ratnu: "Sastala se
Dalmacija s Likon pa se ne da pokoriti nikom!"
- Nisam ja bio od tih! - otme se taksisti.
- A di si bija?
- A na onoj drugoj strani!
- Kako to, nesriknjače?
- A eto, falio izabrati gospodara. Šta ćeš, takav ti je ži­
vot. - Romane bi, govori, o njemu tribalo pisati. Di sve nije
bija, šta sve nije proša!
Doša je na osandeset kilometri prid Moskvu, a onda je
biža nazad i Bulganjinove orgulje su ga tukle do Zagreba.
Tri p u t a je osuđen na smrt strijeljanjem. Prvi put su ga
osudili njegovi, Njemci kad je proda pušku u Krakowu.
Drugi p u t su ga osudili na smrt u Frankfurt, kad je pro­
valija u trafiku. I svaki put se nikako izvuka. Uspija je
pobić. A treći put naši. I opet se nikako izvuka. Došlo je
pomilovanje.
Svašta mi priča. Puno fin, iskren, dobar čovik. Zlato
od čovika. Od dragosti bi ga izija. I baš se na me mora
namirit!
I promislite: četiri godine u vojsci, a ništa mu se ne pri­
znaje!
Puno mu je drago šta smo se upoznali. Samo šta me
nije izjubija!
i
Interkontinental
U otelu san u sedan manje dvadeset. Soba mi je reze­
rvirana. Ali ključ mi ne dadu. Sad u sedan bit će smjena pa
ću dobit kjuč od sobe. Popijen kafu. Sedan manje deset.
Opet san na recepciju. Ne razumin zašto moran čekat
smjenu za kjuč. Momak je nervožast, a meni se malo oće.
U sedan sati počinje novi otelski dan. Ako ću sad kjuč,
onda će mi se deset minuti računat za cili dan.
Daj, momče, kjuč i računaj koliko oćeš. Jebe me se!
Nesta je bokaportu.
Kad je odrebatilo sedan i izvršila se smjena, dolazin do
kjuča.
Soba na sedmome podu. Krasna veduta Zagreba. Kro­
vovi, zvonici, drvoredi, ulice sa tramvajima, ali puno me
više zaokupja sadržaj frižidera. Uvik me frižider u sobi vo­
di u napast.
Obrijen se, speren, priobučen, jer san se obuka ka da
gren na Zrmanju, a Zagreb tepliji od Splita. Seden za stol
i pišen ove retke. Ne mogu odolit. Kako ću pisat kad cilo
vrime mislin na frižider? Napišen prvu rečenicu i popijen
prvi bibit.
Aj ča, najranije se uputilo!
U osan i po jeman prvi sastanak. J e m a n adresu, ali ne
znan di je to. Jopet moram vazest taksi.
Portir prid vratima u uniformi, jema svirak i fišćoton
dozove taksi. I omar se stvori. Ka u prave otele u velikome
svitu. Jo lipo li fišćota! Lud san za svircima. Sitija san se
svirak i fjere Sv. Duje! Do dva bota dva radna sastanka,
u dva dila grada. Niman ka pri odmorit se, prileć malo.
Na brzinu san obidva, ništa nisan popija. Pit ću iz svoga
frižidera, leć u posteju i malo čičat.
A u frižideru pusti sokovi i kokte, samo jedna jedina
bočica vina. Od tri dece! Moran zvat karnarjera da mi promini strukturu frižidera.
"Interkontinental" je dobar, luksuzan otel visokoga sta­
ndarda. Jema u svakoj sobi i radijo i televizor i frižider, i
sve do dva bota u noći konobar će ti donit u sobu sve ča
zaželiš. Premda piše da servis radi non-štop, od dva do se­
dan ne radi, nikor se na telefon ne odazivje.
A ja se rano budin i volin omar popit kafu. Zoven u po­
noća non-štop servis.
- Znate, ja bi u pet uri ujutro popija teplu kavu.
- Oprostite, ali ne može!
- Može, može!
- Ne radimo u taj sat!
- Sad je ponoća, sad mi donesite!
- Ali, gospodine, ohladit će se do jutra!
- Neće, ne bojte se.
- Vaša stvar, gospodine, ali kako ćete očuvat kafu to­
plom?
- Jednostavno, stavit ćete mi duplu kafu u termosicu.
- Na žalost, gospodine nemamo termosicu.
- Ma je li moguće, običnu banalnu termosicu nimate?
- Na žalost, gospodine.
Baš mi je drago. Prvorazredni otel, svjetski standard,
nima ča nima, sve ča zaželiš, sve ča promisliš, osin termo
sice!
I di ja to moran doć otkrit!
Otel jema devet stotin posteji. I ča nikad nikor od pusti
stotin ijad gostiju koji su kroza nj prošli, nikor nikad nije
zaželija u pet, u šest uri popit teplu kafu?
Pa nisan ja valjda najluđi gost koji je ikad uša u ovi
otel?
Tipični Inglež
Od svega šta san u tri dana doživija u Zagreb, najveću
impresiju ostavija je na mene jedan obid. I to ne moj obid ča
san jija. Toliko san se zaokupija i smanta obidon, zapravo
ne obidon nego razgovoron koji se odvija za susidni stol.
Za stolon u finome restoranu sidija je jedan zaista fini
otmjeni čovik sridnji godin, basetan, debeljkast, veliki crni
vlažni očiju, zalizane crne kose, tamne puti i prepostavija
san da bi lako moga bit koji bogati Tunižanin.
On je već bija obidva kad mu je doša drugi, još finiji čo­
vik i počeli su mlit ingleški.
Ne znan ingleški, ni riči ne razumin, ali guštan slušat
mužiku ingleškoga govora. Ovi koji je doša meni se učinija
tipični Inglež po izgledu, po "veštitu", držanju, manirima,
po svemu. Baš san promislija: "Ovi je stvoren da igra u
Pygmalionu doktora Higginsa."
Morete zamislit koliko san se razočara kad se ovi Inglež,
kad mu je pristupija konobar, pritvorija u našega čovika,
u Zagrepčanina.
- Šta gospodin želi?
- Šta biste mi vi, šefe, preporučili? - počeja je novi di­
jalog između njega i konobara.
- Juhicu?
- A kakvu juhicu?
- Goveđu, gospodine, krem juhu, možda od povrća...
Tri-četiri minuta razgovarali su o juhicama.
- Možda bi gospodin biftek? - prišli su na meso.
- Ne, ne biftek, zaboga, ne biftek, jučer sam jeo biftek.
- A ribu, gospodine?
- Imate ribu?
- Kako da ne! Šta bi gospodin želio?
- A što biste mi vi, šefe, preporučili?
- Pastrve, gospodine.
- Svježe?
- Garantirano svježe, gospodine!
- A kako biste mi pastrve priredili?
- Kako gospodin želi!
- A što vi preporučate, šefe?
Konobar iznosi svoj prijedlog kako da se pripremidu pa­
strve, a gospodin tare ruke, prati, slaže se.
- A od povrća, što biste mi od povrća preporučili, da­
kako svježeg, ne konzerviranog?
Nabraja bidan kamarjer i povrće.
Pa slatkiš!
I kad san mislija da je gotovo, da je napokon naručija
obid, gospodin se opet vraća na meso. Pridomislija se, ne­
će pastrve, neće ribu, nego će meso.
- Što biste mi vi, šefe, preporučili?
I sad opet sve iznova.
Fileti, medaljoni, zagrebački odrezak...
Ne mogu više trpit. Popizdija san. Moran se savladat da
se u doktora Higginsa ne itnen žmulon.
Izletija san vanka. I sve mi se izmišalo. Toliko mi se izmišalo da više ne znan ča san ja obidva.
Feratjerski san
Posli dugo i dugo čvrsto san zaspa. Naspava se. I to u
spavaća kola od Zagreba do Splita. Probudin se u prvo
svitanje, gledan kroz ponistru i vidin more. Kako n a s nije
probudija? Nisan čuja da kondukter lapišon kucka o vra­
ta. Kako ne nudi kafu?
Ustanen, gren u hodnik. Nima nikoga. Na svome ležaju
on spava.
Budin ga:
- Šefe, ustani!
Šef se okrene na drugu bandu i ništo prostenje.
- Ej, šefe, diži se, evo more!
- Kakvo more?
- Naše lipo, slano more.
Pokrija se dekon priko glave!
Jebe se šefa da ferata stiže!
Već smo uvatili Kaštila a on još spava.
Opet ga budin.
- Ustani, za Majku Božju, kafu daj!
- Nema jutros kafe! - tare on oči pune sna.
Ča je ovo došlo, da u spavaća kola ujutru ne moš kafu
popit?
Sinoć mi nije moga otvorit bocu jer da su mu ukreli
vadičep. Šćeta ča nisu i njega ukreli! A kako slako spava,
mogli su komodno.
J e m a bit da komod, udobnost na jugoslavenske ferate
reste samo za njijovo osobje.
Pri trideset godin moga si u spavaća kola i večerat, bilo
je bar sendviči, ispekli bi krenovke, jaja, dali šunke. Cilu
noć si moga kafu i čaj naručit!
Sad nimadu ni vadičep.
I dežurni šef prvi leže a zanji ustane. Ja ga moran budit
da smo stigli.
Koji san jemadu naši feratjeri! I to ča spava osan-devet
uri, sve mu to kuri u radno vrime!
Vesela plovidba
Interesantno kolike li razlike u razgovorima koje san
vodija i sluša po zagrebačkin otelskin salonima i kafićima
i ovi koje slušan i vodin po spliskin.
U kafić "Kod Gage" vijađan jutros sa jednin pomorcem
na velikome tankeru od Pireja do Japana. Misečna plaća
dvanajst miljuni dinar. Zajebaje se s opasnostima te plo­
vidbe. Zapali li se tanker, dojde li do eksplozije, nikakve
su šanse da se izvučeš. Oćeš li skakat u more a more oko
tebe gori? Najsigurnije je držat uvik rivolver u žep. Bar se
nećeš patit.
Ali više mu ni rivolver ne triba. Sad će se pripomistit
na tankere za prenos plina. To su oni sa velikin čičan.
Ne triba ti se ništa bojat. Dogodi li se dežgracija, sve je u
sekundu gotovo. I ne znaš da se dogodilo a već si u svetog
Petra. A plaća je još veća.
Pripomistin se u "Arsa" i s jednin makinjišton pribacin
se reoplanon do Rejkjavika, onda se krcan s njin u ribarski
brod i lovin bakalare.
Zajebali su ga, najidija se i uteka. Obećali su mu tri i
po ijade dolari za misec, a dali svega dvi i po.
I kažije mu ruke frižane, ispucale, jer ga je tokalo sić
bakalare. Zapravo nije mora, ali je u š a u dil s ostalon posadon. Ko zna koliko je bakalari sika na dan! Ijadu, priko
ijade.
A je li bakalar manji od 45 centimetri, omar moraš s
njin nazad u more. Globe su strašne. I za grancigule ako
jemadu jaja. Pa koje grancigule, svaka ka platul!
Umiša se i treći marinjer, i sad lovimo jastoge isprid
Durbana.
Uputili smo se prema New Zealandu, nismo ni počeli
lovit, a u kafić u p a d a veliki naš menadžer Bekin, priša
mu je, pun je posla, nima vrimena pričat, samo će popit
viski.
- Oće li, judi, još ko viski?
Priša mu je. Ne more ostat ni sekundu. Evo, ovi čas je
doletija iz New Yorka.
A "Ajduk" se more sad poć jebat za onu sto ijad dolari
šta ji je moga uvatit za Žungula. Nisu tili, malo in je. A
sad ništa!
A Žungul već u subotu igra prvu utakmicu u velikome
balunu.
Amerikanski sud za pravo čovika donija je presudu.
Gotovo je, more igrat. Nima vrimena pričat. Omar leti
nazad.
Jema bit da je doletija iz New Yorka samo da n a n to re­
če. I Bekin odleti.
Altroke doktor Higgins i njegove pastrve!
Koji burni tjedan! Prikjučer san se vrtija oko Sljemena,
odmara oči na zelenim proplancima, tako mekin da bi ji
dlanon pogladija, čudija se crnin jatima tic koje bi nebo
pokrile, jučer san kupus jija na Kozjaku, a danas odma­
rali u konobi u Pisku, i dok vanka kiša pada, neprestano
pada, sidin za kominon, pečen gavune na gradele i plaćen,
plaćen jer mi dim oči šćipje.
Izmiša mi se cili kalendar. Ne znan ni koji je dan, ni
koji je datum.
OD ŠUFITA DO FERATE
SRIDA, 5. studenoga
Kuća u kojoj stojin jema lipi veliki šufit koji bi se lako
da pritvorit u dva stana. Kako je i na atraktivnom mistu,
javilo se u zanju pet-šest godin bar desetak kandidati koji
bi uložili pineze i izgradili stanove.
Krov prokišnjava, i kad počnu jesenske kiše i povodnji,
cidi mi se voda niz zide, kapje mi i na samu posteju, ruvinaje mobilju i tapete.
I mome susidu isto ka i meni.
I meni moj susid govori:
- Dobro bi bilo da ko šufit pritvori u stan, tako bismo
se rišili brige!
A, eto, ja san ipak protiv! Umiren o straja da se to ne
dogodi.
Niki dan san u ovi naš list čita kako je kolega Boko, no­
vinar pošten i duševan, žestoko opalija po takin judima,
odnosno stanarima koji jemadu stav ka i ja, odnosno koji
ne dadu da in se gradi poviše glave. J e m a ji koji tu situaci­
ju koriste za ucjenu, tili bidu judi zaradit koji miljun ka
za oštetu.
Zdravo, tovare!
Jedan od šufitaši, stanara koji ga je ucini, pozdravja ga
kad ga trevi:
- Zdravo, tovare!
Uvrida je to za poštenoga rabotnika tovara, jer ucinjivač je i od tovara gori. Virujte mi, štioci, da ja ne spadan
u tu kategoriju.
Od kandidati koji su tili gradit u mome šufitu nikakve pi­
neze nisan nikad tražija, ali jema san svoje male uvjete.
Ja živen u stanu, a kad mi oni počmu poviše glave ra­
dit, više neću bit u stanu nego na radilištu. Ja cili svoj ži­
vot radin doma, za stolon, a ne u kancelariju. Dakle, dok
bude trajala gradnja, a to je najmanje šest-sedan miseci,
ako ne i godinu dan, ja neću jemat ni stan, ni kancelariju.
Posli nego mi samo misec dan budu škripjali vinči, mišalo
se japno, rušilo se i dizalo, klapalo i kuckalo nad glavon,
ja ću svršit u ludnicu.
Jednome od tih kandidati, koji je tija gradit u moj šufit
stan za sina ili ćer, ne spominjen se više, ovako san reka:
- Dok bude trajala izgradnja, ti ćeš živit u mome stanu,
a ja ću u tvome.
Eto, ja san tražija samo to i ništa drugo! I nije prista!
Bogati, pa da njemu šuška nad glavon?
On bi na moju, ne na svoju glavu svalija gradilište. Dru­
gi koji je tija gradit nije jema stan pa da se privremeno
prominimo, ali kako san ja širok čovik, pridložija s a n mu
drugo rišenje.
Dok bude trajala izgradnja, ja ću se priselit u otel, vazest
ću mali apartman i, naravski, ne tražin od njega nikakvu
odštetu, samo da plati moj nužni otelski smještaj.
Nije tija jer da bi to bilo skupo.
I još me napa da kakvi san ja to čovik!
Ma promislite! Ja se odričen svoga stana, svoji gušti,
navika, svoga mira, svoga stila života, jer ipak je moj stan
za me prikladniji, boji, komodniji od otelskoga apartmana,
a on me napada.
A di ću ja to poć živit dok bude trajala izgradnja? Na
livadu ispod šatora?!
Jedan koji je tija gradit jema je i lipu vikendicu uz mo­
re, i pridložija san mu da počme radit u proliće i da svrši u
jesen, a ja ću za to vrime živit u njegovoj vikendici.
Nije tija ni čut.
Bogati, on vikendicu afitaje!
A ča ću ja afitat?
Ja niman vikendicu, ja jeman makinjetu. Ne mogu ma
kinjetu nikome afitat, sad moram na njoj radit. A on bi
svoju vikendicu afita, a meni ne bi da ni na makinjetu
pisat.
Osin tega, ne znan ni kakva je statika naše kuće.
Meni se čini da je debula; građena je prid sam rat, dosta
špekulanski, zidi su tanki, i tribalo bi izračunat trusne,
odnosno antitrusne elemente. Malo žešći trus i pukla bi
ka laštra!
Nisan kontra tega da se šufiti pritvaradu u stanove.
Pristajen i da izgubin svoj dil šufita koji mi služi i ka drva­
rnica, i ka magazin, i ka zimski armerun, na sve ja pri­
stajen, samo ne pristajen živit godinu dan bez stana, na
gradilištu.
Nije život prida mnom; meni je svaki misec, svaka nedija važna, dragocjena, i sad bi me pod starost radi tega
nesriknjega šufita lišili moga mira, moga rada i bacili na
ulicu.
ČETVRTAK, 6. studenoga
Zaželija san se kuće, svoje posteje. Više i ne znan di
spavan.
U ovu zanju dvadesetak dan, koliko san posteji promi­
nija?
Najpri noć u spavaća kola za Zagreb. Tri noći u zagre­
bački otel. Pa jopet noć u spavaća kola.
Onda dva dana doma!
Pa tri noći u otelu u Faru.
Opet dva dana doma, pa kabina na brodu.
Onda tri noći u otelu u Trstu.
Onda kabina.
Budin se i ne znan di san. Triba mi pišat. Mrak. A di san
ovo? Pipan oko sebe. Ruka mi tiče ništa ladno, okruglo.
Pipan libre. Prstima tučen o zid. Ne znan di san i di je šteker.
Tražin po tleju šuferine. Ko zna di su šuferini? Dižen
se. Pipan u mraku oko sebe. Gren uz posteju. Maknen se
od nje i izgubin sasvin orjentaciju. Tučen nogon u katrigu.
Ovo jema bit da san doma. Ili nisan?
A di su vrata? Asti boga, jopet san se vratija do posteje!
Koliko ovo traje? Dolazi mi da vičen. A pišat mi triba. Puknit ću.
Pišat ću di jesan da jesan. Ajme, da ne pišan u posteju?
Opet san udrija katrigu. Privalija san je. Bugla je! Ona
ustaje i viče:
- Ča je? - Užegla je letriku.
Sad vidin di san. Znan di je kondut.
- Š t a ti je?
- Ništa.
- Šta si to razbija?
- Katriga se privalila!
- Rebambija si!
-Ajde, mala, u... materinu!
Večeras opet putujen. Opet u Zagreb. A čujen da je zi­
ma, daje snig, bljuzgavica.
I to mi se jebe.
Štuf san juga i kiše. Umidece i gnjiloće.
Gren u snig, u snig, na frišku ladnu arju! Zaželija san
se da me studen opali po licu.
PETAK, 7. studenoga
Od sinoć, zapravo od noćas, u ponoća, ferata je išla go­
ri dvanajst posto. Zanji san čas učinija kartu, tur-retur,
po staroj tarifi. Lipi je to osjećaj, pari ti se ka da si zajeba
Jugoslavenske željeznice.
A u stvari, one uvik zeznu putnika. Bidan putnik! Sinoć
na štaciji u Kopilicu od dva vaguna-leć jednoga nima. Prikjučit će tek u Perković.
Putnici se zbijaju u jedan vagun i bogaju: - Kako nima?
Zašto nima!?
- A eto, nima. Kola su u kvaru. Prikjučit će se u Pe­
rković.
Zadnji put kad san se vraća iz Zagreba, pisa san kako
san mora dva puta budit konduktera. Uspija se razbudit
i rasvistit tek u Kaštila, i nije nan jema vrimena njanci
skuvat kafu. Nije judima od ferate bilo drago ča san to na­
pisa, zvali su me na telefon i protestirali, pa me sinoć na
štaciju vatadu.
- Kad je to bilo? Točan datum?
- Ne znan, judi, ne znan, ne pamtin van ja datume!
Tražidu opis konduktera.
- Ne znan, kako ću znat? Samo znan da je bija obučen
od feratjera. Jema je monturu. A meni su svi feratjeri isti.
A onda ujutru, kad san ga budija, bija je pokriven dekon
priko glave.
U Kaštila, kad je usta, bija je pun sna i ziva je.
- A je li jema brk?
- Lako more bit da je!
- Žute oli crne?
- Ne bi se baš moga zaklet!
- A je li visok oli basetan?
- Ajte k vragu, vi i on! Jesan li ja platija biljet? Je li ovo
putovanje oli izuminavanje?
- Znan ja koji je - šapje mi uvjerljivo novi kondukter i
tare ruke, gušta unaprid kako će zajebavat svoga kolegu.
Tražin botilju vina.
- Je li to onaj mršavi, niski, je l'da?
- Ima li vina ili nima?
- Jedva da će meni doteći do Zagreba! - šali se simpa­
tičan, duhovit momak i nosi mi botilju.
Budin se. Još je mrak.
Ferata usporava. Prolazi uz nike velike nebodere. Goridu sviće.
Stali smo. Koja je ura? Šest i kvarat. Onda smo stigli
točno u minut. Brzo se obučijen.
Oprat ću se u otel.
Izlazin u hodnik. Nidir nikoga. Svi spavaju. Otvaraju se
vrata jedne kabine. Jedan putnik u pidžami. Gre u zahod.
- Šjor, znate li di smo ovo?
- J o š u Bosni!
- Koliko onda to dan kasnimo? - odazove se niki glas
iz druge kabine.
Tražin konduktera da mi skuva kafu. Nima ga.
Udren u milicionera. Ni on ne zna di je kondukter.
I on ga baš traži.
A da nije u drugi vagun?
Tražija ga je i tamo. Nima ga!
A di ga je moga vrag odnit? Da nije ispa iz ferate? Milicioner slegne ramenima. Ko zna, svašta se moglo do­
godit.
Pripa san se jer kondukter je zaista simpatičan momak.
Da ga nije koja putnica uvukla u kabinu?
Do po ure se stvorija i skuva kafe.
Sve se ingropalo
Dvi putnice, naše Splićanke, u hodniku razgovaraju.
Tužidu se kako je u Split, čin je meso kalalo, nestalo
teletine. Jučer je u cilome gradu nije bilo ni za lik.
Kad je krešila, nikor je nije kupova. Vraćali su je u fri­
židere i nisu znali ča će s teletinon.
A sad je nima. Di je nestala, di su je sakrili?
- Sad ćedu je dat u izvoz.
- Sve bidu oni izvozili, da se more. A kako kad su u
nas cine svi proizvodi iznad svjetski cina? Cine svjetske, a
zarade balkanske. Lipo ćemo ovako svršit.
Ništa one bidne ne razumidu. A bogami ni ja!
Baš san noćas čita da su cine svi artikli koji su bili pod
kontrolon u zanje vrime krešile 29 posto, a one koje nisu
bili pod kontrolon, koje su se slobodno formirale, samo 21
posto. Je li to onda oće reć da je kontrola dizala cine? Ko
to more razumit? Sve se ingropalo.
Stigli smo u Zagreb. Nismo puno ni kasnili. Samo sto i
dvadeset i dva-tri minuta.
Zagreb nas je dočeka vedar, svital, samo po trotoarima
dikoja mala jarpica šporkoga sniga.
Trčen se u otel oprat, obrijat. Kupan se a već mi telefon
zvoni. Uvik kad san u banju, telefon zvoni. Već me čekadu. Šajedu mi omar kola.
Izlazin vanka. Nu ti boga, a ča se ovo već naoblačilo!
Smračilo se. Ovo će kiša.
SUBOTA, 8. studenoga
Sinoć san sa prijatejen večera u otelskom restoranu.
Lipo juski jimo, pijemo, ćakulamo.
Iza nas prostrt dugi stol. Banket niki. Jema ji puno,
naši i furešti. Ali banket ipak stabilizacioni - u znaku šte­
dnje. Grezi naši bibiti, jeftina vina.
- Ledi end đentlemen - počele su zdravice.
Ni riči ne znan ingleški pa mi pari da govoridu pametno,
ka da Shakespearea recitiradu. A čin se prevede, omar ne
vridi ništa, banalne fraze.
Zdravice se otegle. Cili lokal se stiša, umirija. Konobari
stojidu ka da svira himna. Slušadu govornike ka virnici
popa u crikvi.
A ja neću slušat. Nisan ja pozvan na banket. I vina mi
je nestalo. Činin mot kamarjeru. Ne vridi.
Zoven ga:
- Konobar, konobar!
- Psst - potiže me prijatej. - Jesi li poludija?
- Zašto?!
- Zdravice su...
- Jebe se mene za zdravice. Neka je držidu u Dverce.
Neka afitadu posebne lokale!
Kad su svršile zdravice, počela je nika druga govoranci­
ja. Maltretiradu me!
- Platit molin, platit.
Spustila se vanka magla. Zima mi je. Dižen kolet od incerade. Inkapotajen se.
NEDIJA, 9. studenoga
Danas mi je slobodan dan. Niman šta radit. Rano san
se spustija u restoran i zateka svate koji od sinoć piruju.
Pivadu Črleni lajbec moj.
Došla je već ferata iz Splita. Jedna naša Splićanka
svratila na kafu. Došla je u vižite mužu koji bidan leži u
bolnicu na Rebro. Ka jedinu novitad priča mi da su se Solinjani pomirili sa Splićanima.
Ajde neka, svoji smo. Ako je ča i bilo, sve je ostalo u
famiji.
Sinoć san po Zagrebu luta sam ka pas. U Gradskome
podrumu, ka za dišpet, nikoga od dalmatinske klape. A di
su večeras? Bit ćedu išli svi na kurbe.
Jopet nima ni konobara Nikole. Jopet jema slobodan
dan.
Pri deset bija san u posteju.
Jutro je oblačno, sivo i friško.
Di ću danas, kud ću?
Najboje se zatvorit u sobu i zapivat: Tužna je nedija...
Sva srića da niman rivolver u žepu.
Nu ti boga, ča san se dišpera!
Smista gren zvat konobara da mi nosi u sobu bibite!
ČA GLADNIJI, TO ZDRAVIJI!
ČETVRTAK, 13. studenoga
Jema, evo, četiri oli pet dan da nisan slova napisa. Evo
zašto.
Baš ono u pasanu nediju, kada san bija najdišperaniji,
kad su ostale samo dileme oću li se kroz otelsku ponistru
bacit doli na pločnik oli ću se itnit pod tranvaj, oli se utopit
u Savu, dok san razmišja koja je smrt najbezbolnija, za­
zvoni mi telefon.
- Ko je sad?
- Striče, ja san -javja mi se Boris Dvornik.
- A di si, an?
- Evo me u Zagreb, doša san...
Parilo mi se da čujen anđela čuvara! - Omar trči!
- Evo trčen!
- Ajde spusti slušalicu!
- Neću, spusti ti prvi!
- Neću, nego spusti ti!
- A neš jemat ti gušt, spusti prvi ti!
- Nećemo se karat, evo san prikinija!
- Nisi, lažeš!
- Evo, jesan!
- Da si spustija, ne bi te čuja!
- Evo, više te ne čujen.
- A ja tebe čujen.
- Ajde spusti!
- Nije me bila voja!
Ko će se s ludin čovikon poć karat?!
Cilu noć nisan oka stiska. Glava mi puca. Ko će s njin
zaspat?!
Loka je dok je bilo vina, duvan mi je popušija i onda je
zarka. Gospe moja, ča lipo reče!
Trista puti san ga zazva.
- Mali, okreni se!
Okrene se i opet rče!
Zazvižđen.
- Mali, ne rči!
- Oću rkat! Jebi ti čovika koji ne rče dok spava.
Užižen sviću. Čitan.
Ništa mu ne smeta.
Ne prikida on svoju mužiku.
Popizdija san.
Nikad me glava ne boli. A sad mi tenpla pucaju.
Ča slako spava, majko moja!
Nisan vidija čovika kojemu manje vrimena triba za ure­
dit se za poć vanka. Nisan se ni okrenija po sobi, a on već
obučije kapot.
- Oćemo li?
- A di?
- Vanka! Vanka!
A vanka je minus pet. U prvi čas ne ćutiš, ali posli pet
minuti ujida te za uši. U noge mi je zima. Zaboravija san
duge mudante. Ulizamo u prvi bufet, samo da se malo
steplimo. Tek u treći, lažen, u četvrti smo marendali fileke. Posta san pravi Zagrepčanin. Već mi pošćer u otel
nosi poštu. Poslali su mi i pozivnicu za otvorenje bufeta
TIP-TOP (bivše "Blato") u kojemu se čuva uspomena na
velikog pisnika Tina Ujevića, česta gosta ovega lokala.
Sad je tako primodernan i uređen da Tin ne bi više svra­
ća. Krcato uzvanika, na noge stojidu. Arsen piva, Šovagović recitira, Šime Vučetić drži govor, a konobari ništa ne
nosu. Čekadu da svrši ceremonijal, a mi nimamo vrimena
za dangubit.
Bijeg iz Zagreba
U bot obidvajemo u Gradski podrum.
- Platit! - zove on konobara.
- A ča prišiš, oli nećemo popit još bocu?
- Bi ja, ali niman vrimena!
- A di greš?
- U Split, bome!
-A reka si ostat još dva dana?
- Neću, štufalo me!
- A ja bi mora ostat još dvajst dan.
- Poludit ćeš!
- Toga se i ja bojin.
- Boje ti je poć s menon, lipo ćemo pijuckat u feratu i
igrat na karte!
- Ne vridi in u ferati vino.
- Kupit ćemo koju bocu usput.
- A ko će nan dat karte?
- J e m a n ji u žep.
- Onda nan ne fali ništa?
- Ni tičjeg mlika!
- A ča ćedu judi reć da san uteka?
- Jebe te se, oli ćeš ji čut?
Pokupili smo stvari u otelsku sobu. Mediteran-ekspres
je čeka.
Odanija san.
Nisan ni ćutija kako smo došli. Ka u karocu.
Sa kuferon san iša večerat u "Belvija", a onda tek doma.
Nije se iznenadila. Govori:
- Znala san ja da ćeš ti uteć.
PETAK, 14. studenoga
Danas san obuka duge mudante. J e m a san nikakve
planove bez mudanat, ali san ji odgodija do premalića,
dok ne stepli.
Ča mogu kad studen najpri u noge ćutin! Interesantno:
niki dan san se po Zagrebu skita na minus pet i nije mi
bilo zima, a bija san lagnje obučen nego danas u Split,
na plus deset. A ja danas u kafanu kapot nisan skida, a
debeli san džemper obuka i vas san se skupija.
Arija je nikako gnjila, bolesna. Kiša, umideca. Lanjsku
san zimu u Zagreb učinija, puni četrdeset dan san po
snigu gazija, o noći na minus šesnajst san se u otel vraća,
nera, tumbulava se, a prvi put da nisan nazeba; ka tić san
se ćutija. A u ove gnjile spliske jeseni uvik se razbolin!
Oko bota dolazin doma, a ona u posteju. Sva se skupila
i trese se. Šaje me da u susida pozajmim termometar.
Gren i ronjan:
- Nesriknje kuće, ni termometar nimamo!
Izmirila je fibru:
- Trideset i osan i dvi linije. Izmiri i ti! - govori mi.
- Neću, ka da san lud pa ću fibru poć mirit!
- Zašto nećeš, a treseš se?
- Neću jer ne moremo oboje bit bolesni.
Ko će nas ašištit? A onda, da jeman fibru, ja bi žeja.
Meni dvi unce fibre omar zovu pit. I sve do trideset i osan i
po jubi me ladno bilo vino. Sutradan me boli grlo, počmen
ripjat, bulsavat, kašjat, a svaki put kad zakašjen, ka da
mi po grlu tenperinon stržu. Moj organizam onda traži do­
bro bilo ladno vino.
Ni mlika nima
Gucat ne mogu, samo mogu lokat. Nisu ni likari ludi kad
govoridu da za vrime gripe i prilade triba šta više tekućine.
Posli druge botilje već se ćutin boje i slako zaspen. Ali
ako fibra projde 39, onda, interesantno, ne mogu pit bilo.
Onda mi odgovara crno gusto - postup oli dingač. Pijen ga
polako, gucaj po gucaj, ka likariju. A nikad ne popušin cili
španjulet, samo povučen dvi-tri tirade i omar ga udunen.
Ona odbacuje ova moja dugogodišnja iskustva i traži
kamumilu.
- Ne znan di ti stoji kamilica.
- Nimamo je!
- Eto, vina u kući jema, kamilice nima!
- A ko će nan sad dat kamilicu?
- Ajde pozajmi u susida.
Vraćan termometar, pozajmijen kamilicu.
Daje mi upute kako ću je pripremit.
A mene je već počelo štufavat.
Šaje me posli tega u butigu da kupin mlika i meda. Me­
da jema, mlika nima. Nesriknje države, ni mlika nima!
Da se ne vraćan prazni ruk, misto dva trokuta mlika,
nosin dvi botilje vina.
Viče na me šta san vino kupija.
- Neka se najde, oli se i ja ne mogu razbolit?
Ča ćemo činit ako i ja zaležen? Morat ću se javit Študentservisu da nan pošaje koju študenticu. Oli presvitloga bis­
kupa zamolit da nan pošaje koju časnu sestru.
Bolesnik se brzo razvicja i svaki čas ništo pita. Volija bi
ja bit bolestan pa da se ona oko mene vrti.
Ja ne znan bolesnika ašištit. Ne znan di ča stoji u kuću.
Ne znan ni di su kućerini, ni di su mi bičve, maje. Ništa
ne znan.
Uvečer san gladan i gren večerat u "Belvija". A ča ću
njoj dat?
Sitija san se.
- Ča ćeš ti večerat?
Ona slegne ramenima.
- A kad nimamo ništa!
- Samo ti reci, ča kod zaželiš, sve ću ti stvorit.
-Ti?
- E , ja!
- A ne znaš ni jaje pofrigat!
- Ali se zato znan snać. Oćeš li šnicel, pašticadu, ška­
mpe ala parizjen? Sve ča promisliš.
- Ali kako?
- Lipo, ako nimamo ništa u kuću, jemamo telefon. Zvat
ću "Belvi" i konobar će ti lipo donit taksijen i servirat.
I sad neka mi reče da ništa po kući ne znan! A sve znan!
Neće. Zaželila je samo sira i kruva.
Dobro, donit ću ti sira i kruva. Omar ću ti donit, pa ti,
mišu moj, grickaj i lipo lezi u teplo.
Odmaraj, liči se, a ja gren malo vanka štrapacirat.
SUBOTA, 15. studenoga
Danas san u "Slobodnu Dalmaciju" pročita intervju sa
direturon "Mesoprometa", koji je šćeto-neto reka da je je­
dan od razloga što nima mesa i u tome jer ga mi puno
jimo!
Ma bravo!
Tako je!
Da ga ne jimo, bilo bi ga, a kako će ga bit kad jimo? Ča
dojde u mesnice, mi prožderemo. Evo, ostavimo se mesa
i mesarnice će uvik bit pune. Nećemo znat kud ćemo sa
meson.
Još pri četer-pet godin naše statistike i naši stručnjaci
nutricionisti govorili su da smo mi Jugoslaveni po potroš­
nji mesa među zanjima u Evropi.
Ne bi se moga zaklet da ću iznit precizne cifre, ali pari
mi se da smo mi godišnje po glavi stanovnika jili dvadeset
kili dok su Šveđani jili blizu sedandeset kili.
I tada se apeliralo na Jugoslavene da prominidu stru­
kturu ishrane i da više konšumaju meso. I ribu isto, jer
smo i po potrošnji ribe bili među zanjima u Evropi. Njanci
kil po glavi.
Dakle, najpri su nas upućivali na boju, raznolikiju, bo­
gatiju ishranu, na meso i ribu i sad kad smo je počeli prihvaćat, sad nas se vraća di smo i bili!
Kad nan je falilo šenice, kad smo je naveliko uvozili,
onda nas se napadalo da jimo puno kruva.
Svitovali su nas da jimo manje kruva, a više fažola koji
je zdrav, hranjiv.
Sad nima mesa, nima ribe, nima fažola, nutricinisti ka
kurbe mučidu, a narod čeka novu direktivu na koju će se
sad spizu bacit.
Zamišljena Evropa
Oćemo li sad svi počet jist slakusariju? Ali cukra fali!
Ne znan kako stojimo sa kukuruzon, jer mogli bismo se
orjentirat na pulentu. Dakako, ne pulentu sa mlikon, jer
ni mlika nima.
A da se bacit na voće?
To bi bilo zdravo, pogotovu na limune, naranče, bana­
ne kokose...
Samo, ni voća nima!
Bravo, sad je štađun kad se u Dalmaciji masovno jija
bakalar.
Ali ni bakalara davno nima! Bakalar je uvozni artikal!
I tako jedne spize nima jer je izvozimo, druge opet jer je
više ne uvozimo.
Na ovi način mogli bismo malo popravit negativnu pla­
tnu bilancu, ali ćemo pokvarit štumik.
An bravo, baš san proštija da su od svi spizi na svitu
najzdravije mekinje. E, mekinje, mekinje, one sa kojima
se prajce ranilo. Jedan moj prijatej, likar iz Amerike, doša
je sa vrićicon mekinja pa su na carinarnici mislili da je to
hašiš. Mekinje je sa sobon iz Amerik nosija jer nije bija si­
guran da će ji simo nać.
Mekinje su sveta stvar za probavu. Najozbiljni medicin­
ski stručnjaci govoridu da ji triba uzimat bar tri puta na
dan po tri žlice.
Ali ne znan kako? Je li ji samo onako zamišat ka za
prajca?
Triba jist spizu sa nikin vlaknima, pa svako jutro jemaš
obilatu stolicu.
Cila Europa, govoridu stručnjaci, pati od zatvora. (Ne
prežuna). Cila Europa svako jutro osvane zamišljena nad
vlastitin govnon. Jer ono šta ujutru izbaci prosječan Evro­
pljanin koji žive visokin standardon, to je mižerjasto ka da
je tić, kanarin, učinija!
Prosječni Inglež, i to se izračunalo, učini svako jutro
stolicu od deset deki. A Uganđanin, koji je daleko siroma­
šniji, koji ji jeftinu spizu i vlakna (bit će i mekinje), učine
po kila. Lipa torta, bogami! Pravi porcjun!
Dakle, sa zdravon, jednostavnon, jeftinon prehranon
bar nećemo, ča se u nas reče, tanko srat, nego ćemo činit
svoje potribe ka judi.
Bit ćemo manje nervožasti, manje zamišljeni. Lagašniji, vedriji.
Peškarija
Ona još leži. Fibra jon je pala. Jutros me najranije zove
i šaje na peškariju da kupin koju ribicu za lešadu. Ribe
jema, ali ništa za bolesnika. Samo škarpunići, barbunčići,
ugorčići, srdele, grdobine...Na jednome banku naša san
pet-šest mali lignjic.
SVE ZA PRESTIŽ!
SRIDA, 19. studenoga
Tek ča smo izglasali samodoprinos i precizno se dogo­
vorili šta ćemo sa tin pinezima gradit, evo, već se program
minja. Pridlog je da se dil pinez odvoji za adaptaciju baze­
na "Jadrana" i "POŠK-a". Ne radi se o velikin pinezima,
samo o miljardu i sedansto miljuni dinari, ali stvar je u
principu.
Iz programa za koji smo glasali ne smi ništa otpast, a
ti program sad bi bija okrnjen za miljardu i sedansto mi­
ljuni. Dakle, ništo bi moralo otpast. Koji objekat oli koji
objekti - to se ne govori.
A jopet, ne odvoju li se ti pinezi za bazene, morat ćemo
otkazat prvenstvo Evrope u plivanju i vatrepolu. A to bi
- plašidu nas - bila sramota za grad, "udarac prestižu
Splita, pa i Jugoslavije "!
Ma boga ti živoga? Udarac, pa koji udarac? I to pre­
stižu, i to kojemu prestižu? I to ne samo Splita nego cile
Jugoslavije!
Mi se puno lako itamo velikin pinezima, a još lakše ve­
likin besidan.
Udarac prestižu cile zemje! Da se smrzneš od straja!
A vidite, kad bi naš Split odusta, ja se ka Splićanin ne bi
smatra nimalo osramoćen. Niti mislin da bi moj grad izgubija prestiž, koji mi je, da pošteno kažen, sasvim mutan
pojam. U čemu je ti naš spliski prestiž, i kakvi bi to bija
udarac?
Ja san štija kad su druga, veća, bogatija mista od naše­
ga Splita mirno odustavjala i otkazivala da budu domaćini
velikin natjecanjima iz sasvim prozaičnog razloga - nisu
jemali pinez. I ako to mogu priznat i bogati Amerikanci,
zašto ne moremo reć i mi Splićani?
Dragi međunarodni prijatelj, mi u Splitu šoldi nimamo,
žaj nan je, puno žaj, volili bismo da jemamo love do krova,
da vas ugostimo i počastimo, ali ča se tot more! Stislo nas
pa jemamo mi prišniji stvari.
Zašto se radi tamo nikakvog fiktivnog prestiža pribacivat više nego smimo i moremo?
Drugovi moji, jebe se mene za PEP ako će od njega bit
više šćete nego koristi.
I ne samo za PEP!
File i parade
Jučer na dno Pjace isprid butižice od "Konzuma", gleda
san veliku filu. Došla je kafa. Došla je i milicija. Po četer
ure žene i judi strpljivo su stali u filu za deset deki kafe.
Kad se govori o ovin našin filan, uvik se nadoda kako
su stranci slikavali.
Je, i ovi put su slikavali. Vidija san jednoga bidnoga furešta koji je desetak minuti škljoca po toj fili.
U isto vrime isto tako velika fila bila je isprid braške
butige koja je prodavala uje.
Eto, za me je to puno važnije pitanje nego MIS, PEP,
Zimska i Litnja Olimpijada.
Kad fali uja, kad fali cukra, kad kafe fali, kad bolnica
limuna nima, kad važni likarij nima, onda je to udarac pre­
stižu i grada i zemje, udarac prestižu svi nas koji stojimo u
tu prokletu mrsku filu i štrapacajemo se, patimo, jidimo,
tučemo, cakla razbijemo i bogajemo za litru uja, za deset
deki kafe.
Dajte vi nan mesa, masti, uja, cukra, kafe, bakalara, a
eto van PEP i MIS, parade i balade!
PONEDIJAK, 27. listopada
Bija san u Faru. Tek onako, na vikend. Puno me bilo
lipo, gušta san.
I počelo je veselo.
U dvi i po iz Splita za Far gre katamaran. Gruba ura,
dva i po. Kad ne ležen posli obida, nervožast san i sve oko
sebe ujidan.
I u dvi i kvarat eto me na mul isprid Kapetanije. Katamaran već čeka. Ulizen, stavin boršu na sjedište pa kako
se u n u t r a ne smi pušit, šetan isprid broda. I vidin mornar
iznosi moju boršetu.
- Ča je sad? ča se dogodilo? - vraćan boršu na njezino
misto.
- Dolazi drug generalni.
- Pa ča da dolazi? Znan ga, on je pošten čovik, neće mi
je ukrest. A neš ti ča bi se i pomoga? Unutra su samo dva
para bičav, mudante, papuče, četer škatule duvana.
Mornar me očito ne razumi.
- Dolazi drug generalni direktor -jopet on skida boršu
i da će je iznit vanka na palubu.
Ne dan ja boršu.
- Ostavi, reka san ti! Neće je on ukrest. Pošten je čovik.
Je mi jedanput u njegov tonobil ostala lumbrela i nikad je
više nisan vidija, ali boršu neće. Nije me straj za boršu.
Baš mi je i drago da dolazi, tražija me i na telefon da bi
se tija s menon malo razgovarat.
Dvi i po je prošlo. Svi vapori izlazidu, naš još ne gre.
Tri manje dvadeset. Oho, a di je, di ga vrag odnija, počeja
san se već jidit.
Nije meni drago čekat. Njanci generalnag direktora.
Gren na komandni most vidit ča je!
Na obid je. S uzvanicima.
- Javite mu, molin vas, da me štufalo čekat. Ko zna kad
će doć. I sad oni jidu škampe, a ja se vučen po mulu.
Partili smo za dva minuta. Bez njega i uzvanika. A baš
me žaj. Mogli smo se lipo razgovarat.
Šarmantna Madam
Ostavija san boršu u otelsku sobu, malo se opra, popija bibit i sa prijatejen izaša u šetnju.
Predvečerje. J u š t o se užga feral a ona ispod ferala.
Pogleda san je.
I ona mene.
Reka san prijateju:
- Mora bit interesantna žena.
Složija se.
Ne znan šta je ona rekla, odnosno šta je promislila.
Europeizirana je, jema mota. Parfem koji je za sobon
ostavila ugodan je.
- Sama je! - govorin prijateju.
- Kako znaš?
-A eto, znan. I pametna je. I večeras ćemo je dikod od­
vest!
- Oćemo, zašto ne! - Uvik je na sve spreman moj prijatej.
Uvečer je sidila za šankon u aperitiv-baru. Starija je
nego mi se učinila ispod ferala. Ali zaista je interesantna.
Mora bit bila čudesno lipa. Zelena večernja vešta, žute ko­
se, modre velike oči i golo, fino, fino odnjegovano stopalo.
Zna, svjesna je da jon je taj detalj lip i zato ne nosi bičve.
Prostuđala je već i ona nas. Pozdravjamo se ka stari
znanci.
Poljakinja je. S nan govori francuski, zapravo ne govori
nego cvrkuće. Iz Krakowa je, zove se Marta! Sve su Po­
ljakinje šarmantne, ali Madam Marta je strašna, čudo od
ženske. Ne znan s kin bi je usporedija. Ma boja je i od Nadaline, smantala bi i oko prsta smotala i veće muškardine
i gore karonje nego smo ja i moj prijatej.
Zna Madam sve jezike: s Njemcima govori njemački,
ka Njemica, s Ingležima ingleški, s nama francuski, zna i
grčki i latinski. Vodi konverzaciju fino, ležerno, koketno,
duhovito, rafinirano.
Biramo komplimente koji nećedu bit banalni, a ona se
s n a n igra.
- O, vi i ne slutite kako je u ovome hotelu bilo dosadno
dok se vi niste pojavili! - cvrkuće Madam. Eto koje smo mi
jebene sriće! Madam se već pet nedija dosađuje u Faru,
i šta n a n sad vridi da smo se pojavili kad ona ujutru pu­
tuje.
Omar smo se dišperali i počeli pit od dišperacjuna. Fi­
na, draga, pametna Madam nas ne more utišit. A ko će,
kako će nas utišit kad putuje! Bilo bi boje da nismo ni
došli!
Ujutru je bisnilo jugo, tuklo je sedan-osan bofori, vapor
je partija, ali bez Madam. Ne podnosi more. Možda će
otić sutra priko Starigrada, ali tribalo bi se ustat već u tri
noću. A to je brutalno, dizat se u tri.
Blagoslivjali smo fortunal od juga koji je dva dana njoj
produžija boravak, a nas usrićija.
Posljednji tango
Uvik san govorija da je linost najteži grij. I bar ja znan
da na put uvik triba nosit dva para postoli! Di se m a k a da
maka.
Jugo je okrenulo na lebić i more je prolivalo priko hvar­
ske rive. Kad san se vraća s okrugloga stola, vali su tukli
priko rive. Moga san se vratit, učinit kilometar više, ali
bija san lin. I mislija san se zatrkat priko rive između dva
vala.
Okupalo me.
Niman druge postole.
S Madam Marton obidvajen u papuče.
Osjećan se neugodno, ispričavan se, ali ona me tiši,
ona sve razumi.
Posli pusti godin san zaplesa. Tango.
I to u mokre postole! Dakako sa mojon Poljakinjon. Ko
bi me drugi moga natirat balat? Ali tako me pogledala, ta­
ko je zacvrkutala da je nisan moga odbit.
Kako su jon dlanovi meki! Nikad u životu nisan tako
osjetija ženski dlan.
Pogađa mi misli. Kad mi uzmanjka rič, ona je izgovori.
Baš onu rič koja točno izražava misal.
Čudna žena!
Ispratila me na katamaran i mavala mi s rive.
Adje, draga, pametna, nježna Madam!
ŠETNJA KROZ BUTIGE,
LOKALE I LIBRE
SRIDA, 29. listopada
Evo me u Trst. I da nisan tija, mora san poć. Provištu
učinit, kafu kupit, vratit ča san dužan i vazest malo bakalara za svece, neka se najde.
Vazeja san sobu u otelu "Savoja" sa pogledon na Rivu,
peškariju i more. Stari, mirni, lipi otel, u kome su još za
vrime Austrije bogatiji Splićani dolazili sprovest prvu bra­
čnu noć. Samo jema bit da je ovo otel za nepismene. Sve
san škafetine u sobi rastvorija - nidir bokun karte. U sobi
je i televizor, i radio, i frižider sa bibitima, ali osim karte
od konduta druge nima.
Silazin na recepciju pitan bokun karte "per škrivere", i
daje mi jedan list manji od bankanote od deset ijad liri.
Lipo mu govorin da me to malo. Još karte. Tek kad tre­
ći put pitan još, najidija se i da mi plik.
Vrti glavon:
- A šta, sinjor, mislite cilu noć pisat?
- A ne, moga san jubav cilu noć vodit!
Ona već leži u posteju, gleda televiziju, jema bit nika­
kva serija TV-stanice TRIVENETA, sa našon glumicon
Anon Marijon Bakson koja se svučije gola i čini partu od
kurbe.
Sinoć san partija iz Splita. Brod p u n ka usrid lita. U
dvi se smjene jilo. Konobar mi je reka da bi bili prodali još
najmanje dvadeset kabini.
Sad je jopet u modu putovanje brodon. I oni koji jemadu tonobile ukrcadu ga u brod. Komodnije je a benzin je
skup.
Bacija san brzojav doturu Žagaru da dolazin, i on me
čeka u Riku i, naravski, vodi najpri na peškariju.
Škampi, svaki ka mali jastog. 28.000 dinara kil. Taki
nikad nima u Split, a u Trstu su, govori, duplo skupji.
Trevimo predstavnika "Ajduka" koji nas vodi na marendu
u "Zlatnu školjku". Interesantno: svi Dalmatinci koji ovod
žive isto govoru, svi se tužu kako je teško živit s ovin gornjin sviton. A svi lipo živu.
- Teško je nan s njima!
- A njima s van?
- Nije ni njima lako!
Eto, "Ajdukovi" navijači koji volidu balun, za dišpet "Ri­
ci" ne gredu na utakmice i veselidu se da nikad na Kantridu nima deset ijad gledalac.
Sitija san se da nikad u životu nisan osta spavat u Ri­
ku. Morat ću botu doć i ostat koji dan.
Špacakamin
Po lipome jesenskome danu, punome sunca i svitlosti,
putujemo za Trst. Prolazimo kroz mista meni smišni imen:
Hrpelje, Tublje, Slope, Materija, Bač pri Materiji... I baš
tot, u Baču pri Materiji, ceston grabi špacakamin. Lipi ma­
li špacakamin! Nima mu četrnajst-petnajst godin i fina, cr­
na monturica, kolo od žice priko ramena, šandole na bose
noge, rumen, pupast, vesel, nasmijan; žuti cuf kose pada
mu na čelo; crveni obrazi sa dvi mače od garbuna.
Pari pupa, zjogatul! Baš oni lipi mali špacakamin koji
ka da je iz novogodišnje kartoline uteka.
Veselo grabi, zvižđe, smije se.
- Fermaj! - govorin Žagaru: - Baš me dolazi voja da ga
ciloga iščipjen.
Prošli smo ga i zaustavili se, ali je nesta ka da se opet
vratija u kartolinu.
Neka je Nova godina daleko, isto bi mu bija da bar de­
setak ijad dobre ruke.
U kafani u Trstu
Dan je lip, vanka štekati. Ali dica se igraju, trču između
stoli, vozidu bičiklete, škripju karocete, bebice plaču, go-
lubi letidu i gren unutra. Samo jedan stol u kantunu pra­
zan. Seden i gledan oko sebe. Puna kafana žen, i to koji
žen! Od najmlađe san mlađi bar desetak godin.
Nu ti boga, di san ovo upa?!
Pari da san u koji fini dom za bogate starice. Svud okolo
mene bile side kose, stotinu varijanti sidi vlas, a koja nije
sida, ta je piturana. Sve jemadu na kolina boršine. Sve
pune zlata po rukan i prsima. Sve jemadu džempere, ko­
stime, šalpe oko vrata, sve nosidu očale. Ura je od njijovog
kapučina. Ćakuladu ka da molidu Boga.
Interesantno koliko se puti na dan izmini publika u
ovu kafanu. Ujutro je izmišana, onda dolazu penšjunati,
oko podne do bota činovnici i trgovci, poza podne starice,
a samo uvečer, pri nego zatvori, mladi svit. Onda ću ja bit
najstariji.
U nas u Split, u "Belvija" recimo, po cili dan mladost.
Skulari sa librima.
Pitan za nike naše jude, starce koje san uvik nalazija
u ovoj kafani.
Nima ji više, umrli su.
Gori su na grobju Sv. Ane; u privremenin grobištima
čekaju dozvolu za prenos kostiju u rodnu zemju. Trojica
su sad u gori. Trojica friški.
Dobra je rodna zemja. Sve ona široko primi i upokoji,
pa i kad si ča zgrišija kontra nje.
Tripice
Uvečer jimo u "Re di coppe" (Kraja kup) najboje tripice
na svitu.
Niki švicarski novinar pisa je o njima u "Neue Zuricher
Zeitung".
Tri je dana boravija u Trstu, pisa o njemu ka o čudnom,
dosadnom pograničnom gradu u kome čejade nima ča či­
nit. I more je šporko pa se ne moš ni kupat, ali isplatilo se
stat radi tripic kod "Kraja kupa". Plače švicarski novinar ča
su se tripice (Kutteln), njijovo staro dobro nacionalno jelo,
izgubile iz njijovi oštarij i kuć, nestalo i je sa jelovnika, a
eto, on i je pronaša u Trstu, baš onakve kakve su se nekad
činile u Švicarskoj. Šjora Karmela, stara sestra vlasnika
Marija Velica, dala mu je i ricetu koju on objavjuje u no­
vinari. Samo sol, papar, luk, kapula i nikakve mirodije.
Za pripremanje tripic najvažnije je točan idealan spoj ma­
slinova uja i špeka, onega biloga kojin mesar špikuje meso.
Dakako, i bokun debjega masnoga pršuta. Bez kumpliri,
naravski. Tri puta san u tri dana svraća i tripice su bile
uvik iste, izvanredne. Šjora Karmela kuva još gulaš i jotu,
ali tripice su njezin veliki specijalitet.
Puplika je šarena, dolazi i stari i mladi svit, i finiji i pobasji. Upozna san nike kolege novinare, slikare i staroga
boksačkog trenera Paola koji se čak spominje prvi spliski,
odavno pokojni bokseri Modrica i Tomića-Kukeža. Sitija
san se da san pri pedeset godin na "Ajduka" placu čuča
cukar de orzo i gleda njijov egzibicioni meč. Tomić je po­
kuša otvorit boksersku skulu u koju je i mene primija, i
kako san bija meškinjast, dava mi je jist kruva i pancete.
Naša san i Kramaršića kojemu je "Kraj kup" stalna štacija. Pričali smo o Mati Parlovu. Kad su mu se otvorile bla­
gajne, kad je moga zaradit miljune dolori, dragoga Matu
počeja je štufavat šporki asketski režim i da je - ča bismo
rekli - malo životu na voju. Jema prav Mate. Ča će poć po
cili dan tuć u vriću, trkat kroz šumu i pestat se, a na svitu
postoje tolike lipe stvari!
- Ne krivin ga. Razumin ga! - širi ruke Kramaršić. A
tek ja!
Polemika Pet minuti posli sidin u staru kafanu "Tommaseo" i sa tamaseovcima, koji se u ovoj kafani sastaju
i održavaju kult šibenskog pisnika, deboto san se zakara.
Nosidu mi pisnikove knjige, pa rukopise, originalni, njegovon rukon napisani testament i drću dok ja vrtin stra­
nice. Infišani su u Tommasea, ali pari mi se da o njemu
ne znadu baš puno. A ja san još frižak, tek san prostija
sjajnu Katušićevu študiju pa čin iznesen prvi podatak koji
in nije drag, omar skaču i žešću se.
J e m a n taki dojam da oni, dok govoridu o Tommaseu,
mislidu na Bajamonta.
A ponoća je blizu, spava mi se. Ko će se poć karat? Kafana stara sto i sedandeset godin, u svoje vrime mora bit
bila elegantna, gospodska, ali sad se štukatura guli i pa-
da, tribali bi je obnovit, renovirat. Dobila je ime pisca tek
kad je tako nazvan trg na kome se nalazi, i po svoj prilici
veliki Šibenčanin nije u nju nikad ni seja. Ali sidili su i pi­
sali u njoj Stendhal, Rilke, Joyce, Saba, a čest njezin gost
bija je i kompozitor Suppe.
ČETVRTAK, 30. listopada
Sa doturon Žagaron vrtin se oko Trsta. Skokli smo do
Muggie, prošetali se po Kopru, dva puta smo prelazili gra­
nicu, a kad smo u Kopar ulizli u samoposlugu, šapjen mu
da me ko ne čuje:
- Je li Kopar naš oli njijov?
- Jesi li lud? Kako moš to pitat?
Eto, prismeja san se. Samoposluga p u n a kafe, cukra,
deterdženta, uja. Svega jema, ništa ne fali, nima u Kopru
deficitarni artikli!
Nu ti boga! Jema i maslinovoga uja. Dan pri nego san
partija, moj Bračanin donija mi je pet litar i jedvice prista
na cinu dvadeset ijad litra.
A ovod u Kopar, jedanajst ijad litra!
Lupež braški, zajeba me!
I to sto posto!
Cilo jutro vrtija san se po Kopru, i virujte mi da nisan
jema s kin progovorit slovenski. Di san kod doša, sve naš
svit.
U jahting klubu "Jadro" domar je stari Splićanin Sreć­
ko Sinovčić, kojega se ka kroz maglu sićan sa Matejuške,
a on zna mene, ka po šolda, i oca mi, i Šanta, Kliškiće,
Bandaloviće...
Počeja je navigavat ka dite omar poza onega rata, i to
na jidra, sinko moj! Škuner se zva "Mila Majka" i na njemu
je učinija pet vijađi Split-Arđentina. Ni vode ni bilo, prali
su se i umivali u moru, a vodu su in davale vlage i kiše
koje bi skupjali u tendu.
Kasnije je naviga na "Svetu Terezu" pa na brode Oce­
anije, Dubrovačke plovidbe. Nima porta na svitu di nije
bija.
A 1929., kad je naviga na "Kumanovu", takali su Ankaran i vrag ga je odnija na ples. I upozna je jednu malu
Slovenkinju.
Vidit ću je jušto u podne, kad mu donese obid. Kuva
brujet za prste lizat. Ko će dat takega brujeta! Dobra je,
puno mu je dobra, nije se ni sekundu pokaja. I kad mu
donese obid, dok on ji, ona mu piva, da mu slaje lize.
Naučila je govorit po spliski, a on slovenski njanci jednu
besidu.
Bija je mornar na jahtan spliski bogataši. U ratu je na­
viga na trabakule, pribaciva partizane dok ga jedno jutro
nisu napali avioni. Asti Gospu, ča je bilo gusto! Skakali su
u more i šest uri plivali do Biševa. I to na prvi sičnja! Enti
boga, koje lipo Počelo! Atroke viski i šampanja! Šest uri je
pliva i sobon vuka jednoga maloga. Jedva ga je škapula.
Onda je radija u Kapetaniju do penšjuna. I ka penšju­
nat doša je, evo, ovod u Kopar učit Slovence jidrit, plest
konope, činit grope i uzle.
Usput Slovenci naučidu i beštimje. On je i trener, in­
­truktor od jedrenja, i njegova dica, ti mali Slovenci, lipo
bogami napreduju. Na prvenstvu države od deset najboji
jedriličari u klasi "Optimist" sedan je bilo njegovi. I sad je­
ma dva mulca koji ćedu postat veliki regatjeri.
A ča će činit u Split? Oli doli više koga poznaje? Stari
Splićani i danas spominju prežune u Istriju. Istrija je za
nji bila sinonim teškoga prežuna.
Kad smo bili dica, Istrijon su nas plašili, a baš tot di
su bili zloglasni zatvori, širi se i reste najmodernija naša
luka. Po kontejnerima već je prva.
Jedanajst brodi je na vezovima, a deset ji čeka misto. A
svaki novi vez zapada danas trideset miljardi.
Pusti kamioni, tonobili, ferate, dizalice, terminali i
svuda naši Bračani, Korčulani, Vlaji, i uz nji jedna mala
Slovenkinja.
Slovenski niman s kin progovorit.
Ajdukova "bila noć" je u Kopru najfiniji bal.
Po tri miseca unaprid ulaznice su rasprodane.
J e d n a mala Slovenkinja uvik čeka svoga Dalmatinca,
kojemu, bidnome, nima spasa. Ostat će ovamo do smrti
Iz starog putopisa
PETAK, 31. listopada
Dotur Žagar pronaša je u antikvarijatu interesantan
libar, putopis s kraja prošlega vika Dalmatien und Montenegro L. Passargea.
Svašta jema unutra. Štimung kafane Troccoli i Pjace, kojon šeću ponosne Dioklecijanove ćeri, to jest Spli­
ćanke.
Putopisca prati likar kojemu pacijenti plaćaju vižite u
vinu, a on vino skupja i prodaje trgovcu. Jednoga petka
putopisac prispije u oštariju na Klis.
Lito je i on sidi za kamenim stolon prid vratima, u sjeni
loze i murve; prid njin je cesta ka snig bila, a pod njin di­
van pogled na Jadro i Salonu. Kako je petak posni dan,
gostioničar se ispričava da ga ne more obilatije poslužit.
Samo mršavu juvu s rižima i kupuson, meka jaja sa ra­
kovima tek stiglim iz Sinja, i bakalaron.
Mora bit da je friška kliška arja putopiscu otvorila ape­
tit, jer piše da nidir nije jija tako slako, njanci na Siciliju
di su mu priredili banket sa dvadeset jela.
Marjan ga podsjeća na brdo Monte Pelegrino kod Palerma, i piše kako se 20. srpnja 1866. sa Marjana moglo
vidit dio brodovlja koje odlazi u bitku pod Vison.
Uspija je zabilježit kako se strade i kale pritvaraju u uli­
ce i pute, a ulice se zovu po svecima: Sv. Frane, Sv. Križa,
Sv. Mande, Sv. Jure, Sv. Vlaha...
Riva postaje obala: Pjaca - Trg, na švedskome Torg, a
finskome TURKU.
Navodi kako je prosjačenje u Dalmaciji sramota, za ra­
zliku od drugih zemalj di je prosjačenje postalo zanat.
Prosjačenje se dopušta samo jadnima i betežnima, za
rad nesposobnima, a putnik je onda dužan pomoć siromaju jer bi on osta sramotan.
Navodi i interesantan podatak da je jedan Hvaranin
(na žalost, ne bilježi mu ime) posta prvi redaktor "Sidney
Heralda", i da se 1880. vratija u rodni Hvar i podiga ku­
ću. Posebno opisuje komiške ribare koji su mu nalik no­
rveškima. Komižani raspolažu sa 120 vojgi i 200 brodi,
a svaka vojga zapada 2000 krun a trata 4000 krun. Po-
red srdel koje se sole u barilima od 60 kg, lovidu se i in­
ćuni, škuše i lignje. Ribu dolazu kupovat čak trgovci iz
Rovinja.
Njoki Marije Tereže
Po tršćanskin ulican vidin malo našega svita. Od trgo­
vac čujen da in je promet pa na polovicu. Nabrajaju duzine
butig koje su pale pod stečaj samo u ovome terezijanskom
dilu grada. An bravo, deboto san i zaboravlja najvažnije.
Sad se slavila 200-godišnjica smrti Marije Tereže koja je bi­
la La vera madre di Trieste. U njezinu čast popularna pjaca Ponte rosso prominila je ime u Piazza Maria Teresa.
Puno je ona učinila za Trst, a za mene je najimpresivnije ča je izmislila njoke. Naime, čitan da Treštinci nisu znali
ništa o spizi. Sa kruvon i kumplirima ranili su prajce koji
su se vajali i groktali po blatu ulic i dvori. Marija Tereža,
pametnija od Salamuna, naučila i je od kumpliri činit njo­
ke, i druge njoke od kruva, pa biškote, šaltipance i puste
druge pjatance.
I ti terežijanski njoki priko Trsta sigurno su došli i nan
u Split.
U terežijanskom burgu od željezničke štacije do Korza
butige se svaki dan zatvaraju.
Promet naglo pada.
Nego, čujen i to da sad iz Jugoslavije u Trst dolazi puno
manje dinari, ali zato se iznese više marki i dolori.
Naši ne dolazu više s dinarima. Samo sa devizan. J e r in
se dinar ne isplati minjat.
A na svima izlozima butigi vidin na poljskome i talijanskome ispisana upozorenja da se šaju paketi za Poljsku!
SUBOTA, 1. studenoga
Naoblačilo se, zaladilo. Puše gruba tršćanska bura. Ladno mi je. Dosta mi je Trsta! Danas su Svi sveti i sve su
butige zatvorene.
Na granici kilometri talijanski tonobili koji putuju u Ju­
goslaviju, a njanci jedan tonobil iz Jugoslavije.
Ovo čudo nikad nisan vidija!
MALE STVARI IZ VELOGA MISTA
NEDIJA, ZADNJI DAN MISECA STUDENOGA
Vanka je još mrak. Ne znan koja je ura. Otvaran tra­
nzistor. Mužika na noćnome programu Radijo-Zagreb. A
koja je ura? Otvaran ponistru. Ni jedna jedina žaruja ne
gori.
Noć je mirna, tiha.
Mora bit da je puno rano.
I nidir žarulje. Ni jedna jedina ponistra da je osvitljena.
Oli san ja u ovome pospanome gradu jedini čovik koji
ne more spavat?
Kuvan kafu, pušin i čekan da mi radijo javi koja je ura.
Tri bota. Emitira samo tri kratke bezvezne visti i vre­
mensku prognozu.
Zove u unutrašnjost snig, na sjevernom i srednjem Ja­
dranu buru.
Tri bota! Noći postaju sve duže. Pari mi se ka da nikad
više neće svanut.
Ona je kriva. Nagovorila me sinoć da ne izlazin vanka.
"Grubo je vrime, kiša, di ćeš vanka, ostani bar jednu je­
dinu večer doma!"
Fibra
Posluša san je i falija. Ko zna, ne sićan se više kad san
zanji put doma osta. Mora da je to bilo davno. Bit će kad
san ono pri nikoliko godin jema gripu. Ti večernji izlasci
meni su u krvi. I pokojni mi otac i njegov otac, ribari, siromaji, i kad bi bilo doma vina, izlazili su uvečer popit sa
judima još po litre. Nisan smija ostat.
U devet uri već san bija u posteju i čita libar, a ona je u
svoju sobu gledala televiziju.
Čudno je to da mene televizija nimalo ne zanima. Više
niti ne gledan utakmice.
Asti onega boga, ča san najeba! Evo, sad san se sitija.
I večeras ću morat ostat doma. Večeras počinje VELO MISTO. J e m a već misec dan da je od mene iznudila obećanje
da ćemo VELO MISTO gledat nas dvoje sami.
I sad će me tokat četrnajst nedij izasebice uvečer ostat
doma!
Poludit ću.
Sinoć nisan moga čitat njanci uru vrimena. Bolile su
me oči, počeja san se trest.
Izmirila me fibru. J e m a san trideset i sedan i po.
Korila me:
- Vidiš da je boje da si osta doma. I fibru jemaš, a izaći
si tija.
- Ove dvi-tri linije priko trideset i sedan, to je fibrica od
nervožitadi ča san osta doma. Da san vanka, bija bi zdrav
ka riba. Ti si kriva ča jeman fibru.
Zakarali smo se.
I vino je sakrila, a donila mi kamilicu i andole.
Ćutin se malo pokvaren; dobro san nazeba. Di neću po
ovakome gnjilome vrimenu?
Jučer ujutru san okisa i doša se doma prominit. I kad
san izaša, jopet me prid kafanon uvatija škropac. I jopet
san okisa.
Morat ću počet nosit lumbrelu. Čin otvoridu butige,
gren je kupit.
Šudari
Morat ću napokon i leroj kupit. I to oni sa fosforentnin
šveran, da od noći, u mraku, vidin koja je ura.
Dobro san uvatija. Kašjen, ripjen, bulsajen. Kako neću
kad san tri-četiri večeri izasebice okisa na Pjaci.
Baš niki dan zaboravlja san šudarić i gren kupit u prvu
butigu pet-šest šudari.
Nima, Nestalo.
Gren u drugu. Nima.
Sta san se smijat. I baš sad kad san ja nazeba, kad kašjen i kišen, moralo van je nestat šudari!
- A šta ja mogu, šjor? Ostavila san za se zadnja dva i
to kineska.
- Dajte mi bar jedan, da sad ne gren doma.
Divna žena! Dala mi je oba.
U petak uvečer iša san sa prijatejen tonobilon u Sinj
kupit malo mesa za svece.
Upali smo u gustu kolonu i tri kvarta od ure puzili smo
uz Klis. Da smo odili na noge, išli bismo brže.
Cila Zagora napuštala je Split i vraćala se u svoja sela.
Pa koliko ji, za Gospu, jema? Više nego Kineži! Kilometri
tonobili.
Nismo ni došli do Sinja nego smo u Dicmo, u prvu bikariju, kupili po dva kila mladoga janjca. Dvajst i pet ijad
kil!
I na povratku sitija san se svratit u butigu u Klis i kupija san duzinu šudari.
Rekla mi je da jon kupin i mlika. U tri butige san svra­
ća i nidir mlika.
Ča je ovo došlo, da ni sela mlika nimaju! Cila Europa
(pa i industrijski najrazvijenije zemje, di je fumar do fumara), kupa se u mliko, rike mlika teču po Evropi, a u nas
trokut, kvarat mlika u selo ne moš nać.
I baš sad kad nima mlika, ona se užgala, poludila za
mlikon.
I kara se s menon, ka da san ja kriv ča nima mlika.
Ma vidi ti nje! Jebe se mene za njezino mliko! Reka san
jon:
- Kupit ću ti kravu pa muzi!
Špaker
U našoj trgovini počele su se događat pomalo neobične
stvari. J e m a već tri-četer miseca da smo doma ostali bez
špakera. Izvukla je odnekud dva mala kuvala kakva su se
duperala za vrime rata, na njima moš jedino skuvat kafu
i pofrigat jaje. A ona se muči i kuva na njima obid, ali
sve adočaje butige da će kupit lipi mali špaker koji neće
zauzest puno prostora u kužini.
I pri tri dana slavodobitno se vratila doma.
Našla je željeni špaker.
Nije ga uzela jer nije jemala uza se dovoljno pinez.
Vazela je sutradan pineze i jopet se vratila bez špakera,
namušena, jidna.
- Ča je sad, di je špaker?
- K vragu oni i špaker!
- A ča se dogodilo?
- Falilo mi je pinez!
- Kako kad si odnila više nego zapada?
- Je, ali je od jučer krešija blizu sto ijad!
Nagovaran je da ga omar, smista gre kupit.
Neće. Kakva je, sad ona njima ne da gušta.
- Jesi li luda, oćeš li čekat da poskupi još sto ijad?
Poslušala me je. Jemamo sad i pećicu, i omar smo sta­
vili peć kumplire i janjca ča san ga kupija u Dicmo.
Faturetaši
Baš u vezi špakera padadu mi na pamet električne in­
­talacije. Moran ji pod hitno minjat. I zvat ću kojega faturetaša. Za dišpet, neka "Slobodna" onako žestoko piše
kontra nji.
Ča mi god u kući triba, uvik, uvik ću zvat faturetaša.
Iz miljardu razloga.
Ne triba ji molit, kumit, nego dolazidu tonobilon isti
čas kad ji zoveš.
Pokvari li mi se televizor, makinja za pisanje, moran je
nosit u servis.
Faturetaš mi dojde doma popravit oli mi sam pokvareni
aparat odnese i donese.
Radi brže, stručnije, savjesnije i puno, puno cinije.
Servisi su nan slabi, većina nji i ponaša se kad ji tribaš
zaista tako ka da ti činidu niku veliku, veliku uslugu za
koju in moraš bit zahvalan do groba.
A faturetaš je sritan ča si ga zva. On je zahvalan tebi.
Jer on čini uslugu tebi, a ti njemu.
Kad ne bi bilo faturetaši, kad bismo se oslanjali samo
na servise, situacija u gradu bila bi katastrofalna.
A to šta oni ne plaćaju porez, to je već drugi problem. I
s njin neka se bave općinske službe.
Samo ako se faturetaša koji meni čini usluge bude oporezovalo, onda neće on platit porez nego ja, jer će on meni
skupje naplatit.
Počelo je svićat. Gren skuvat još jednu kafu pa se ku­
pat i brijat.
NEDIJA OKO BOTA
Izaša san vanka ali ne moš šetat. Ladna kišica uz la­
ganu buru. Bogami je zima.
Grad se ispraznija, malo koga moš trevit. Na peškariju
iznili ništo ribe i jedan, onako finiji Beograđanin, lipo obu­
čen, čudi se kako se rižu, fetaju pasi i ugori. Gleda i čudi
se kako se od ribe činidu kotleti i karmenadle.
Karmenadle od ugora, kotleti od pasa. I ovo nikad ni­
­an čuja.
Od kiše sklonija san se u "Belvija" i šef kužine mi priča
kako će ove dane za Amerikance jemat koktel-partiju u
Klub-kafani. Za osandeset uzvanika. Oni ćedu donit svoja
žestoka pića, pa jin je on sastavija listu od osamnajst raz­
ni posluženja, a po glavi osamnajst ijad dinari.
Govorin mu:
- Jesi li ti lud, to ti je samo šest dolori po glavi.
Ali Amerikanci nisu pristali. Prikrižili su pola liste i za
koktel-partiju dajedu samo devet ijad dinari po glavi.
Ako ne virujem, donit će mi cilu prepisku.
Ko se moga nadat da će Amerikanci udrit ovakvu šte­
dnju! Koktel-partiju od tri dolora po glavi? A ča jin moš
dat: po bočicu kokte, jednu paštu i eventualno sendvič od
po fetice salama.
Ne Amerika, nego da ja lično držin taki koktel, umra
bi od srama. Ko bi judima u oči pogleda? Ča bi me u đir
uvatili: pa si nas na ovo doveja?
Altroke naš prestiž!
Amerikancima čestitan. Daju primjer na koji bi se i na­
ša poduzeća tribala ugledat.
Prevara
Pišen jer mi obid još nije gotov. Ona se nervožasto vrti
oko novega špakera i psuje sve redon. Ne vridi pećica, ni­
kako ispeć meso, zajebali su je, a sto ijad digli cinu.
Trese se i jedva čeka da otvoridu butige pa ćedu oni nju
čut. Ovo je prevara, pjačka!
Mučin da se ne šfoga na me!
Gladan san pa gren izist malo makaruni ča su od sinoć
ostali. Jeman još bokunić parmezana ča san donija iz Trs­
ta, ali lin san gratat.
Najden kesicu "Sirele".
Pospen i počmen jist i pjuvat.
Nije sir nego otrov.
Na kesicu timbar: proizvedeno 24. IX. 1960. Sir dvadesetgodišnjak! Dobro se upalija! A ko od dvadeset godin ni
upaljen.
A lipo piše da mu je rok trajanja četiri miseca. Ne more
bit star dvadeset godin, jer pri dvadeset godin nije bilo
"Sirele".
Ali kako je smrdljiv, upaljen, grancav, mora mu bit dva­
deset godin!
I je li moguće da n a n svi proizvodi gredu sve skupji i
sve gori?
Ovo bi bilo najboje jedanput na godinu kamioncinon
poć u Trst pa donit svu potiribu.
PONEDIJAK, 1. prosinca
Ni sinoć nisan izaša vanka. Osta san gledat Velo misto.
Nije ni svršila emisija, a već je počeja zvonit telefon.
Najinteresantnija je bila jedna žena.
- Slabo je počelo, moj šjor.
- A ča van ja mogu?
- Nije moglo gore! Bar za me!
- Oli ste morali gledat?
- E, da srićon nisan - uzdanula je kroz suze.
- Zbogon jin... - tija san prikinit vezu.
- Čekajte, nemojte, vi ste mi dužni zeca.
- J a ? Van? Zeca?
- Zeca, e!
- Ženo božja, jeste li ludi? Ja nisan lovac i nikad niko­
me nisan obeća zeca.
- Isto ste mi dužni zeca. Zbog vas je meni zec propa.
- Skužajte, gospojo, ali vi mene zajebajete.
- Nije, časna moja rič! Stavila san peć zeca i stala gle­
dat vašu emisiju.
- I zec je uteka?
- Nije, nego san se zanila, zaboravila, i dok je svršilo,
zec je izgorija. Eno ga u škrovadu ka komad garbuna.
Sta s a n se smijat.
- Vi se smijete, a ja plačen. Muž me doveja prijateje na
večeru. I to na zeca. Ko će mu sad o straja reć da nima
večere? Ubit će me, bidnu!
Eto, tako je počelo. Zvonija je telefon dok ga nisan isključija.
I jutros san se rano diga. Zvižde bura. Neka zvižde, ur­
la, čin svane, letin vanka...
U SNIGU, LEDU I KIŠI...
ČETVRTAK, 4. prosinca
Zatrpan san u snigu, dakako, ne u planinu nego u "Be­
lvija". Sidin uz ponistru i gledan kako vanka pada. Veliki
bili lancuni pokriju porat, prostiru se po Rivi, Ovo je prava
vijavica... "mećava"...
Snig me uvik uzbudi, i ja se ne bi začudija da sad priko
Rive pritrči čopor vukova.
Asti boga, ča se namečija, pada ka lud!
Gledan prolaznike. Bogami, dobro gredu po snigu. Nja­
nci jedan da pade. Vidi se da je u Split malo Splićani.
Omar zoven kamarjera da mi donese punč. Jaki punč.
A nikad ne pijen punč. Nije mi drag punč, ali čin zabili,
ja vičen:
"Punč, molin!"
Nikako mi punč stoji uza snig. I svojin vonjon i mužikon te liči.
Zovu me na telefon. Ovo je sigurno ona. Ne more me ni
zatrpat a da me ona ne pronajde.
Je, bila je ona. Pripala se da mi se nije ča dogodilo jer
pada, a ja se nisan javija. Moga san past, moga san ruku
slomit. Nije rekla nogu nego ruku, jer onda ne bi moga tuć
po makinjeti.
- Ka da san pizda pa ću poć padat!
- Ne znaš ti po snigu odit.
- Zato i ne gren nego sidin.
- A kako ćeš doma doć?
- Vazest ću taksi.
- Nemoj popust do taksija, pomnjivo ajde, naprid se nagni, da ne udreš čupicon. I pazi: ruke ne drži u žep, kad
padneš, da se moš dočekat.
- Kad si tako sigurna da ću past, onda neću ni izlazit iz
otela. Vazest ću sobu i ostat dok se snig ne raskrabi.
Njoj za dišpet nisan vazeja taksi nego san se kroz snig
probija sve do kuće. Ne da nisan pa nego ni popuza nisan.
Oli nisan lanjsku zimu proša zagrebačke skule o sniga?
Vuci i medvidi
Tek ča san seja za obid, telefonira mi prijatej da bi sad
zlata vridilo učinit đir oko cilega Marjana.
- A vuci, a mede?
- Koji vuci?
- Oli ti ne znaš da su sad, kad pada snig, vuci najžešći?
A medo se sad zna gladan probudit i infotan izlazi iz špilje
i ita se bovanima od dvadeset kili.
- Ma koji medo?
- A ča ja znan koji, samo znan da se on more spustit.
Ludoga li čovika! Di bi on mene sad činija po snigu po
šumi odit.
Ka da san dite.
Onda, u ditinjstvu, svaki snig parija mi je kartolina
Bon Natale!
Lip je onda bija snig. Laštik u ruke pa poć po Marjanu
tuć repce. Oli razbit staru katrigu, učinit saonice pa udri
spust niz Žudinski kanap.
PETAK, 5. prosinca
Rano se budin, kuvan kafu i slušan Radijo-Zagreb. Upo­
zorava Zagrepčane da je jutros u pet uri Zagreb najladniji
grad u zemji. Minus devetnajst!
Bidni oni koji sad moraju poć radit i vatat tranvaje. Domalo javja da je u Split minus četiri. Omar san se smrza.
Sedansto puti je jebenije u Split na minus četiri, nego u
Zagreb na minus devetnajst! Omar san se fika u posteju.
Samo mi nos viri ispod deke i dva prsta u kojima držin
španjulet.
Kako ćeš se ustat od straja? Di ćeš na minus četiri? Pokrija san se priko glave i jopet zaspa. Lipo li je spavat kad
je vanka led.
U devet uri u p a d a mi ona u sobu i tira me iz posteje.
- Ustani, linčino, samo bi krepava!
Nu jon boga ćaćina! Kad ne mogu spavat, kad se dižen
u dva-tri bota, onda mi viče da san šonanbulo, sad kad mi
je udrilo spavanje, sad san linčina!
I daj ti njoj ugodi!
Kad mi se ne spava, tira me u posteju.
Kad mi se spava, tira me iz posteje.
- Ajde, linčino, ustani!
- Neću, vanka je minus četiri!
- Ma koji minus četiri, vanka je sunce.
Rastvara mi ponistru i lipi svitli dan upada u sobu. Br­
zo se obučijen i izletin vanka.
Sunca, sunca mi dajte!
Ka mužik
Učinin đir po gradu. Gazin po ledu, po smrznutome
snigu, a sunce me grije. Ovu čudnu mišancu sniga, leda i
sunca samo san botu doživija u Sloveniju.
Kupin "Slobodnu", seden u "Belvija" i čitan o olujnoj
buri koja je na momente tukla sa jedanajst bofori; vapori
nisu isplovili.
Interesantno: jedanajst bofori? A ja ništa nisan čuja.
A di san ja to bija kad je bura sve nosila?
Bit ću spava. Uz posteju mi je peć na drva, dobro naložin, drvo pucketa, a ja spavan ka mužik i jebe mi se.
Sad san se sitija da odavno nisan čita Gogolja. Omar
ga gren tražit po škancijan. Noćas ću uz pucketanje drv u
peći Gogolja čitat.
Nu ti onega boga! U "Slobodnu" čitan da je održana iz­
vanredna sjednica općinskog sindikalnog vijeća. A ja nisan
ni slutija da je situacija u gradu bila tako dramatična.
"Ipak situacija nije bila tako teška da bi trebale stupiti
na snagu POSEBNE MJERE"...
A ja ništa nisan zna, ništa nisan slutija. Ja san pija
punč u "Belvija", gleda kroz ponistru, grija se doma uz pe­
ćicu, a deboto nisu stupile na snagu POSEBNE MJERE u
vezi s opskrbom i prometom u snježnim uvjetima!
I raščišćavali su se snježni nanosi i posipale prome­
tnice.
A di san ja bija?
Razgovori sa Benešom
Upozna san Marijana Beneša. Sidimo uvečer u "Belvi­
ja". Dobar mamak.
Nikako ne mogu svatit da športaš-bokser koji juri titu­
lu svjetskog prvaka more bit ovako sam, napušten.
Nima oko njega svite, menadžeri, likari, nima njanci
trenera. Nima nikoga.
Doša je prvu večer u restoran u kockastu košuju, priplaćen na otelski pansion.
A ča je to pansionska spiza?
Ka ništa, proguca je i mala Francuzica i stari penšjunat,
a ča je to momku koji ujutro pritrči 15 kilometri, a po po­
dne boksuje dvadeset rundi!
Priča mi to šef kužine, a ja omar popizdin.
- Ma ča pansion! Sve mu nosi ča jemaš u kužini. Pitaj
ga, kripi ga, pa ćemo mi to lako uredit!
Šef kužine vazeja ga je pod svoje okrilje. A ja san mu
ka kontrola.
Rani ga šef ka cara. Sad san se opet pripa.
- Nemoj ga nadebjat, za Majku Božju! Izgubi li Beneš,
isprobivat ću kuvara!
Pitan ga niki dan ko ga trenira. Nikor, sam sebi je i
trener.
- A ko ti dozira trening? - pitan ga Bićinon terminologijon.
Nikor. Sam i dozira.
I govori mi da trenira ka nikad u životu. Sad me straj
da se ne pretrenira.
Nima trenera, nima ni likara da mu gleda srce, miri
pulac. Misto da za nj radi medicinski inštitut, on sam samcat trenira, a uvečer sidi u "Belvija" i smije se mojin pita­
njima.
Jučer mi nudi biljete da ga dojden gledat.
Neću, moj Beneš, fala ti, ali neću, mene je straj da ne
izgubiš.
Uvjerava me da ne more izgubit. Nikad još nije bija ova­
ko spreman.
Jebi ti to! Tako me i Kramaršić uvjerava da će Mate samlit onega Indijanca, pa san iša i pokaja se. Boje bi bilo
da ga nisan upozna. Sad ne bi drća.
Čekat ću ga posli meča u "Belvija". Reka san konobari­
ma da spremidu desetak boc lipega vina. Ako potuče, sla­
vit ćemo, opit ćemo se od radosti, a ako izgubi, opit ćemo
se od tuge.
Snježni uvjeti
Zove me na telefon jedna žena i tuži mi se kako jon ju­
čer pošćer nije donija novine na koje je pretplaćena. Tek
danas jon je donija jučerašnju i današnju novinu.
- A zašto jučer niste dilili? - pita ona pošćera.
- Nismo mogli. Jučer su bili snježni uvjeti.
Eno me opet zima. Ča je sad?
Nu ti boga, udunila mi se pećica. Zaboravija san bacit
biju.
Sad je moran iznova užižat.
Riči za molitvenik
Jedan naš poznati Splićanin koji žive u Zagreb šaje mi
pismo i uz pismo ugledni francuski tjednik "Le Nouvel Observateur".
J e m a san šta pročitat i šta naučit. Čovik mi je i posla
da vidin kako se piše u velikome svitu, u uglednima listo­
vima.
Naime, naša "Nedjeljna Dalmacija", zahvaljujući u prvo­
me redu mome groznome pisanju, stekla je glas najšporkijega tjednika u zemji. Zbog tega bilo je i protesti čitalac
i otkazivanja pretplate. A ča san to ja bidan šporkoga na­
pisa? Neš ti moji grubi besid?
Anđeli bidu ji danas mogli izgovorit. U molitvenik bi
mogle stat.
A "Le Nouvel Observateur" vrvi ričetinan koje je i mene
straj i sram izgovorit.
Di smo mi, a di je "Le Nouvel Observateur"? Pedeset godin za njin kaskamo.
I ne samo to, nego te ričetine koje ja njanci neću citirat
dupera nikor drugi nego jedan od kandidata za prešidenta
Francuske Republike koji se zove Coluche.
I svituje mene ti naš zagrebački Splićanin da, ako se
jednoga dana odlučin obračunat sa svima tima koji me
zbog grubi besid napadaju, da za Gospu ne stavin naslov
OTVORENO PISMO PIZDUNIMA jer bi bija grubi plagijat.
Naime, poznati francuski pisac Audouard je pod tim istim
naslovom (Lettre ouverte aux cons) već objavija zapaženi
libar.
U Teksasu niki petroljerski miljarderi, zabrinuti za
odgoj svoji ćeri i sinova, osnovali su fine, gospodske, pri­
vatne univerzitete sa bogatin bibjotekan u kojima nima ni
j e n o g a pisca šporkoga jezika. Študiranje se skupo plaća,
ali su zato dica sigurna da neće čut ni proštit ni j e n u
grubu rič.
Kad studiraju, recimo literaturu, onda je to "pristojna
literatura" (decent literature), oli kad študiraju ekonomiju
i privredu, onda je to "poštena privreda" u kojoj se ne smi
ni spominjat marksizam, socijalizam, revolucija i druge
grube riči.
Ne bi se začudija da i naši nouveaux riches počmu u
Teksas šavat svoju dicu.
SUNCE I LED, MRAK I SVITLOST
PETAK, 12. prosinca
Ovi nesriknji dnevnik vodin već priko godinu dan, a sad
mi se prvi put dogodilo da niman šta zapisat. Sve mi se
čini da nije stvar u životu koji se oko mene vrti ka i dosad,
nego je problem u meni. Ja san nikako nezainteresiran,
lin, šupalj.
Ne radin ništa, ne mislin ništa, živen ka tukac.
A ne mogu se potužit. Lipo mi je. Kad si miran, kad ne
radiš, kad ne misliš, slako spavaš.
Pri i sa pirulan nisan moga zaspat, sad bez nji spavan
po sedan-osan uri. Dosta mi je vazest libar u ruke, već mi
se sklapju oči.
Niti novinu ne mogu proštit.
Ovi nikoliko zanji dan ugodilo je i vrime. Lipi dani puni
svitlosti i sunca, i grijota bi bilo zabit se u kuću. Izletin
vanka, skitan se, šetan; oko ciloga Marjana dva san puta
učinija đir.
Kurbe i flota
Kad me noge zabolidu, sedan u kafanu i odmaran se.
I baš niki dan u "Belvija" upozna san se sa amerikanskin
pomorskin atašeon u Beogradu i njegovon gospojon. Pu­
no in je drago u Split, pa mi se on tuži da bi mu ka po­
morskom atašeu sjedište moralo bit u Split, a ne u Beo­
grad. Spava u "Belvija" i ujutru, kad rastvori ponistre, vidi
more, brode...
Reka san mu, da san mu ja ambasador, uvažija bi mu
želju i omar ga pripomistija.
Pozva me u vižitu na njijov brod i nisan mu moga odbit.
Dvi ure su me remenavali po brodu koji služi ka radionica
za popravak podmornic. Jema puste radionice i bolnicu,
zubnu ambulantu, i dok meštri popravjadu podmornicu,
zubari in popravjadu zube, likari činidu preglede.
Na brodu ijadu mornari, kuvari kuvadu non-štop, dvajst
i četiri ure na dan; otvorene su i butige, minjačnice.
Na zidu uz šalter minjačnice nikor je zapisa upozore­
nje:
Čuvajte se šljivovice!
Pivo i vino je dobro!
Viski je preskup!
U salonu za oficjale nudidu me ča ću popit.
Moga bi koji bibit, brendi oli viski.
Nima alkohola. Samo voćni sokovi i mliko. Nu ti boga,
ka da s a n u zabavište!
Donili su mi kafu, a to je taka kafa da je samo Ame­
rikanac more popit. Ne znaš je li čaj oli kalumela. Ne virujen da in mornari neće na brod prošvercat koju bocu.
Nedavno su baš na ovi brod prošvercovali četiri kurbe,
sakrivali i duperali par nedij pa ji pribacili na nosač avioni,
pa na niku krstaricu. I tek posli četer-pet nedij, kad se po
flote izminilo, ugledne gošće su pronađene i izbačene.
Dva dana nakon što je brod otplovija, trevin ga opet u
"Belvija".
A šta je, mister, još niste partili? Dosta je turizma, triba malo i radit, a Split van je opasan, razlinili biste se u
Split.
Odilija se teška srca.
SUBOTA, 13. prosinca
Rastvaran ponistru: vedro, sunce, more ka uje. Puzedu
po njemu trajekti.
Do u r u vrimena već san putova u Supetar. A otel, "Ka­
ktus", zatvoren. Omar mi se ne mili ostat. Ča ću činit po
Supetru? Trevi mi auto za Bol.
Po cesti led, šume se još bilidu od sniga. Pari mi se ka
da ne putujen priko Brača, nego kroz Gorski kotar.
Simpatični mali otel "Kaštil" teplo me primi. Dok obidvajen, prisustvujen školskome satu. Dvadesetak Bosanac
koji ovod učidu za konobare dobili zadatak namistit banketni stol. Mučidu se uru vrimena i nikako namistit stolnjak. Taki je lipi dan da bi grijota bilo poć spavat. I gren
šetat prema Zlatnome ratu.
Uvečer sidin uz kamin, rastižen meso pečeno ispod cripa i pijen dobro crno gusto vino. Planca i pucketa oganj,
goridu debela borova debla. U gradu nemoš jemat ti gušt.
Ko bi napripravija drv! Izračunan da bi borovina koju smo
izgorili do ponoća zapala najmanje sto ijad dinari.
U svanuće rastvaran ponistru, zavonja mi more i lažina. Klikću galebi koji su se razletili po pustome portu.
Cila flota motorini miruje. Nikor nije iša lovit. Bol
spava.
Naručin kapuciner.
- Nima mlika - govori mi konobar.
Enti boga, pastirskome ovčarskome Braču, a nima kućerin mlika!
Koliko san reportaži napisa o braškin pastirima, a sad
mlika za likariju nima.
Jemali su dvadeset ijad ovac, a sad je spalo na pet-šest
ijad.
Dobro, neka in se ne isplati prodavat mliko, neka in je
rentabilmje činit sir koji prodajedu po četrdeset i pedeset
ijad dinari kil.
A od šest-sedan litar mlika izajde kil sira. Ali ni sira ni­
ma. Na cili Brač dek sira ne moš nać. Mladi janjci i kozlići
prodajedu se po tridesetak ijad dinari kil, ali ji nima. Ko
će dat?
A koji pusti brodi, koje mriže, arte, a ni ribe nima! Ne
isplati se ovčarstvo, ne isplati se ribarstvo. Našemu čoviku isplati se jedino šetat i poć u butigu pa kupit ča mu
triba.
Svanulo je. Nidir nikoga, samo dvi čistačice metu u dvo­
ru od otela.
Razgovaran se š njima.
- Ča oče reć da se njanci pivca jutros ne čuje?
- U cilo selo samo je jedan pivac, pošćerov, gori u selu,
i ne more ga se čut.
- Koliko se sićan, bila je i farma pilići.
- Šjor moj, davno je to likvidirano!
- I svinjogojstvo ste jemali?
- Nima više. Ko će se danas šporkavat!?
Projde autobus.
- Ovo je doša po naše šefove!
- A di gredu?
- Partijedu, bome, na Kanarske otoke.
- A ča gredu na đitu?
- Bit će, bome, za posal.
Prve šumove, prve zvukove proizvele su betonske mišalice. Gradi se, zida se, dižu se podi, betoniraju terace, je­
ma bit da se u nas još jedino isplati gradit.
Pribacin se u Supetar. Led na cesti još više stega. Trevin samo dvi grupe lovac sa pasima.
Sa starin dobrin Eron prispija san doma na obid. Žena
me pita:
- Ča si donija sa Brača?
Zamislite moj odgovor. Lako ćete pogodit.
PONEDIJAK, 15. prosinca
Na deset misti san čuja da je na jednome ozbiljnome
sastanku jedan naš uvaženi kulturni radnik, čovik na di­
rektorskoj funkciji, izjavija:
HUMOR I SATIRA NE TRIBAJU U SOCIJALIZMU, TO
SU PROIZVODI BURŽOASKOG DRUŠTVA!
Da se nisan te istorijske izjave pripa, ja bi se bija na­
smija.
Ali toliko san se pripa da san se sledija.
Ne gre mi u glavu da je iko to moga reć. Pogotovo ne
kulturni radnik, i to diretur umjetničke inštitucije. Ne bi
to moga reć njanci diretur od prežuna.
Da je to napisa koji humorista oli satiričar, njanci mu
"Berekin" ne bi to objavija.
Urednik bi mu reka:
- Jesi li ti lud čovik? Znaš li uopće ča si napisa? So­
cijalizmu da ne triba humor i satira? To je taka zla, mra­
čna, pogubna antisocijalistička misal zbog koje bi te tribalo izvest na optuženičku klupu!
Ne znan je li se uopće more sa tako malo riči izvest
monstruozniji napadaj na socijalizam.
Ma nije to zajebancija, čoviče! I najčišća zajebancija je
prema ovome naivna i nevina.
Da su humor i satira proizvod buržoaskog društva, to je
neukost, ali ako je svjesno, u triznome stanju, pri zdravoj
pameti rečeno da ne tribaju socijalizmu, onda je to tako
mračno da bi i sami Gobbels to s ushićenjem prihvatija.
Bidan bi bija socijalizam, kako ga vidi ugledni diretur!
Jer jema bit da ga on vidi i zamišlja samo ka tragediju.
Ka pokoru za sve grije čovičanstva!
Eto, u socijalizmu more nestat i uja, i mesa, i kafe,
i deterdženta, more nestat i repromaterijala, i sve će to
socijalizam lako pribrodit, ali ako mu samo misec dan ne­
stane humora, u m r a je socijalizam.
Kad je drug diretur izgovorija tu svoju istorijsku misal,
ne znan kako su se ostali drugovi koji su sidili na sasta­
nku ponašali.
J e s u li se nasmijali? Jesu li mu pljeskali? Jesu li se
smrkli, najidili? Jesu li bilo šta promislili?
Oli su se i oni sledili?
NOVI ŽIVOT, NOVI SADRŽAJI
ČETVRTAK, 18. prosinca
Prošeta san do mula i u samoposlugu na Terminalu tija
san kupit koju bočicu slovenskoga vina. Ali u butigu ulist
ne moš. Prid vratima velika fila. Stiglo uje i deterdženti.
Milicioner stoji uz blagajnu i vrši kontrolu.
Tija san ulist priko reda.
Ne pušćaju me. Viču na me.
Ne dan se, vičen i ja:
- Jebe se meni za vaše file, ja neću ni uje ni deterdžent,
ja ću vino. A za vino, bar zasad, ne triba stat u filu.
Žene u fili uvidile su opravdanost moga protesta i tile
su me pustit, ali vrata zatvorena. Pušćaju mušterije samo
na refule.
Činin mote milicioneru da mi otvori.
Ne obadaje.
Naša san tot jednu svoju staru prijatejicu koja mi priča
da su je file spasile. Okad je u penšjunu, nije znala ča će
sobon. Žive sama i dani jon dosadni, dugi. Sad je našla
zabavu, hobi.
Dan jon je kratak.
Gre po gradu i, di vidi filu, utira se, čeka i ćakula. Upo­
znaje svit, saznaje novitadi, sklapa poznanstva.
I još čini dobra dila. Jer kupuje i nosi deficitarne artikle
svojti i susidima.
Pridlaže mi da će mi ona nabavjat sve ča mi triba. I uja,
i kafe, i deterdženta, i mesa i sve će ona meni na kuću
donit.
Ma kakvi, ne triba jon bit zahvalan. Ona će meni još bit
zahvalna. Ona moli Boga da lista deficitarne robe bude ča
šira, pa će jon bit zabave napritek.
Procvitala je od sriće. Jo ča je lipo stat u filu! Jo uživancije!
Di će, kud će starija, sama žena? Premda ne viruje u
Boga, bila je počela odit u crikvu ali sad su je file odvratile
i ponudile jon bogatiji i plemenitiji sadržaj.
Vrši dobra dila i sad je ona altruistkinja. Evo, dragi štio­
ci, ča van je život kad se sve pojednostavni!
Misteriozne žarulje
Priča mi prijatej kako je jučer oko 11 uri ujutro vidija da
su u butige tehničke robe "Brodomerkur", Poljana Gorana
Kovačića 3, stigle žarulje. Omar je trka u butigu.
Prodavač mu govori kako je brzo podne, a u podne oni
zatvaradu. Nimadu sad vrimena raspakovat i tek će po po­
dne počet prodavat.
Po podne oko četiri i po, čin se otvorilo, već je bija u
butigu i traži žarulje.
- Nima žarulj, ko će ji dat?
- Kako ko će ji dat, a u podne su van stigle!
- Jesu, ma smo i prodali.
- A kad ste ji to prodali?
Nikakvi fili nije bilo, a žarulje nestale dok je bila zatvo­
rena butiga.
SUBOTA, 20. prosinca
Sinoć san iša gledat boks-meč Beneš-Torez. Dok su tra­
jale uvodne borbe, sidija san za šank i pija gemište. Bija
san nervožast i spustija san se u Benešovu kabinu da ga
malo okurađan. Falija san i upa u dušmanovu, Torezovu.
Već je bija svučen i skakuta je i mava šakan.
Protrnija san. U meni nije bilo kapje krvi. Učinilo mi se
da mu je svaka ruka ka veslo.
Beneša san naša još obučenoga.
- A šta je - pitan ga - oli se misliš boksat u veštit?
Nisan mu reka da san se pripa, nisan toko lud da ću
mu to poć govorit, ali za deset minuti ča san bija š njin
dva puta san odija pišat i vidija je da san nervožast.
Misto ja njega, počeja je on mene tišit. Zna san da je u
"Belvija" naručija večeru, i to čakod laganoga, likvidoga, jer
da posli meča neće moć gucat. Dakle, potpuno je svjestan
ča ga čeka, da neće moć ni justa otvarat. Njanci se sad ne
spominjen ča smo sve govorili, ali kad se počeja svučivat
i prema meni mavat šaketinan ka da san ja dušmanin,
sprenija san se.
- Jesi li lud, takneš li me, ubija si me!
Rufijan od kurab
Uteka san iz dvorane. Nisan učinija sto metri, a zaustavja me grupa momak i pita me talijanski di je otel "Marjan".
Kako ja stojin blizu otela, vodin ji i puten pričamo.
Napolitanci su, mornari sa broda, i zabasali su u ovi dil
grada. Vidili su da gre pusti svit i išli su za sviton.
J e m a ji sedan-osan, svakakvi, i nesriknji, malešni, mižerjasti, ali ovi koji gre uza me, dok nas ostali slidu, kus
je zgodna momka.
Došli smo do vrja Rive i on me badne lakton i povjerlji­
vo, ka muškić muškića, pita di bi se u Split moglo doć do
ženski, i koliko bi to tribalo platit.
Nasmija san se i bilo me puno drago da san mu ostavija dojam rufijana od kurab. Nisan ga tija razočarat pa mu
odgovorin da je davno, davno prošlo vrime kad san ja zna
te tarife, pa bubnen.
- A bit će trideset-četrdeset ijad.
- Dinari oli liri? - pita Napolitanac.
- Liri, mio Napolitano, liri! Za trideset ijad dinari ne
moš kupit ni kil teletine.
Momak zvizne pa se okrene svojima.
- Momci, znate koliko: četrdeset ijad liri! Svi su zazvižđali i stali otresat prstima.
- Kvaranta mile liri, impošibile?!
Sitija san se devalvacije i nadoda.
- Najmanje četrdeset, čak i pedeset ijad liri!
A ča vi mislite, di ste došli? Ka da je moj Split Napoli!
Pitan ji koliko su oni spremni i voljni dat. Deset ijad
liri, najviše dvanajst.
Uvridija san se. Počeja san se š njima karat ka da san
ja kurba.
- Deset ijad liri, a šta oćete nać za deset ijad? Kokoš!
Galofag!
Ovi koji je iša s menon bija je spreman isprsit se čak i
sa petnajst ijad, ali tribalo bi da bude puno, puno dobra.
- Ka Elizabeth Taylor! - bubnen.
- Najmanje - odgovara Napolitanac.
Po gradu malo muški. Svi su uz televizore i nikon glupon slučajnošću za redon projde nikoliko cur koje me poznajedu pa se javjaju. Sa dvi se i zaustavin.
Moj Napolitanac je oduševljen.
Pita me kojin se ja poslon bavin.
- Kurbanjskin, kurbanjskin, caro Napolitano!
Oduševljen je ča se namirija na pravoga čovika. Ostavija
san ji ispred Sv. Frane. I svitova ji da gredu u disko-klub
balat. Bar ovome jednome lipuškastome, sa crnin ricastin
kosan i bilin zubima, moglo bi šta intrat i mukte.
- A je li skupa ulaznica? - pita me on.
- Ne znan, bit će pet-šest ijad dinari.
A on nima nego samo lire. Vata se za žep i vadi dvi-tri
ijade liri da mu ja prominin.
Nisan ti ja cambio valute, mali moj! I turnija san mu u
žep pet ijad dinari, da jema za biljet.
Nesriknji zanat
Radi nesriknji Napolitanac zakasnija san na prenos.
Nisan ni vidija prvu rundu.
Posli meča slavija san sa kamarjerima u "Belvija" po­
bjedu. Beneš je obeća doć ali je dobro zakasnija.
Likari ga krpidu. Kad se pojavija, prisela nan je fešta.
Meni su došle suze.
Glava mu modra, nabotivena, jedno mu oko zatvoreno,
drugo napola. Jedva me vidi. J u s t a s mukon otvara.
Jedva je posrka žmul mineralne vode.
Nesriknjega li zanata, Gospe moja!
Smutija se i konobar Marinko pa mi šapje:
- Volin bit kamarjer nego prvak svita!
Falili smo ga kako je vitez bez mane i straja, junak že­
šći od Krajevića Marka.
U bot smo se š njin oprostili i poslali ga leć, a ja san se
zakleja da nikad više neću sklapat, ne prijatejstva, nego ni
poznanstva sa njanci jednin bokseron.
Potraga za bakalarom
Ove zanje dane ko me god poznaje svak od mene traži
da mu dan malo bakalara. Svojta, prijateji, susidi, svi ba­
kalara pitaju. I priko telefona me zovu.
- A ko će mi dat bakalara?!
- Bija si u Trst.
- Pa kad san bija, pri više od miseca dan!
- Pa ti nije osta jedan bakalarčić?
Ostavija san jednoga za se, za svece.
Javjaju mi se i oni koji su u Trst bili posli mene.
Jidin se.
- A ča niste kupili bakalara kad ste bili vanka?
- Kupili smo i izili.
- Vraga proždrli, mogli ste ga ranit ka i ja!
Da jeman šest bali bakalara, bilo bi mi malo za svima
udovojit.
Jedan moj stari prijatej, samac, moli me da mu dan
samo deset deki. Stavit će dva-tri kumplira, učinit brujet
i njemu je dosta i pridosta.
A bez bakalara sveci ćedu mu progorčat. Od onega svo­
ga bakalarčića okinija san mu deboto polovicu. Jušto dva­
deset i dva deka.
Računan: meni i ženi je dosta, mi jimo ka tići.
I nosin bakalar ponosno svome starome prijateju.
Posla me u materinu.
Je li dilo donit čoviku repicu! Pari da je od zelembaća,
a ne od bakalara. Kako me nije stid i sram ovo čoviku
donit?
Mislija san da će me opalit repicon. Ali nije, nego je
zadrža.
I nastavija je ronjat.
To me puno draže nego da mi je zafaliva i da mi je osta
obligan. Kurba stara, zna on to i zato i viče na me i ruži
me na sve strane.
U IŠČEKIVANJU NOVE:
PAMET U GLAVU!
ZADNJI DANI STARE GODINE
J e m a bit da živen u najvitrenijemu gradu na svitu. Uvik
puše. Nima više bonace. Danima već slušan urlike vitri iz
svi mogući pravac.
I uvik, uvik puše iz pravca koji mi ne odgovara.
U nediju ujutru vapor iz Splita priko Dubrovnika gre za
Bari. A već danima ona me moli i zaklinje da je odveden
bilo di, samo da je vodin.
I u nediju ujutro je budin:
- Ajde, spremaj se, partijemo!
- Di me vodiš?
- U Bari.
Skočila je ka zec i, dok se ona sprema i pakuje, ja slu­
šan prognozu:
"Na srednjome J a d r a n u olujno jugo".
- Nima, stara, ništa od vijađa, vrati se u posteju!
Dišperala se. Tišin je:
- Jebe te se! U utorak uvečer, kad se vapor vraća, gremo s njin za Riku. Javit ćemo doturu Žagaru da nas dojde
dignit, i učinit ćemo dva dana u Trstu.
U utorak slušan vrimensku prognozu:
"Upozorenje pomorcima: orkanska bura".
A ča je ovo došlo? Olujna juga sminjuju se s orkanskin
buran.
Nima više pristojnoga, umjerenoga vitra, južina, buri­
na, meštralića. Oli se i nebeski vitri ranidu galofakon pa
su se prometnuli u nakaze?
Urla bura, sve prid sobon nosi. Oči mi suzidu. Straj me
da mi koja kupa ne pade na glavu.
Vrime i sadržaj
Iz Floride doletija je veliki menadžer i biznismen Bekin.
Doša je doma za svece i donija je ocu:
- dva bakalara
- kil kafe.
- dva paketa mlika
- kil šemedikana za grdeline.
Da je ko ovaki paket donija pri dvi godine, utirali bidu
ga u ludnicu.
Dakle, nikad nije problem u sadržaju nego samo u vrimenu!
Jedini prioritet
Tek ča san napisa da uvik puše, da nima više bonaci,
nebo me demantiralo. Orkanska bura se smirila, učinila
je kalma bonaca, ka usrid lita.
Izletija san vanka priko mula prošetat do Bačvic. I vidija klapu momak di na salbunadu igradu picigin. Itadu
se u more, skaču, privrću ka cipli.
Trevin prijateja koji se jidi, da je smanjen dil budžeta
za vojsku.
Govori:
- Jebe se meni za bakalar, za kafu, za meso, za deter­
džente, za sve nestašice i krizne artikle. Kruva, manistre,
kupusa i vina će uvik bit. Nećemo bit gladni. Glavno je
da smo mi svoji na svome, mirni, sigurni ka u škatulu.
Najmirnija smo zemja na svitu. Od nikoga nimaš straja.
Nima terora, otmic, bombi, atentati. I kad mi usrid noći,
u dva-tri bota, zazvoni na vratima, ja s a n miran, znan da
nije policija nego da mi koji pijani prijatej dolazi vidit je li
ostala još koja boca vina.
Svi se mi moremo još stisnit, ali Armiji ne smi ništa
falit.
DIKTATURA TRGOVINE
PRVI DAN NOVE
Bilo je lipo. Bilo je puno, puno lipo. Trista puti lipše ne­
go ono lani u Silvestarsku noć, crnu, ladnu, mraznu, kad
je bura fijukala a letrike nestalo.
Sad je letrike bilo koliko oćeš, i noć je bila tepla, lipa,
vedra, i sve je ove dane na raskrižju Stare i Nove sunce
raskošno sjalo.
A čin jema sunca i jema letrike, čoviku ništa ne fali.
Više volin noć sa letrikon, makar uz kruv i vino, nego noć
bez letrike sa jastogon.
Više volin sunce nego tuku.
Danima već ništa ne radin. Ne da mi se sest uz makinju.
Infetalo me pretprazničko raspoloženje radnoga naroda.
Iz pretprazničkog pribacili smo se u prazničko raspolo­
ženje, koje još traje dok ja ovo s mukon i bezvojno pišen.
Kad se uvatin radit, onda danima i misecima s gušton
radin, a čin prikinen i čin me uvati prazničko raspolože­
nje, zamrzin svaki rad, razlinin se. Evo, sad bi ja samo
šeta, leža, odija po lokalima i uvik bi bija, kako mi to lipo
rečemo, u štimungu.
Toliko san zamrzija svaki rad da nikome, ama baš ni­
kome, nisan posla niti novogodišnju čestitku. Nisan ja
kriv, država je kriva. Daje nan tako duge praznike i fešte
da moramo gubit radne navike. Kad je čejade cilu jednu
šetimanu šta u pretprazničkom, šta u prazničkom ras­
položenju, mora izdušit, splasne mu radni elan i teško se
vratit na radnu disciplinu.
Kruv i vino
Po dva dana butige ne radu.
Po tri i četiri dana novine ne izlazidu.
Kruva nima!
Avioni ne letidu.
Gradski saobraćaj se smanji.
Eto, baš na zadnji dan Stare godine žena me rano
ujutro šaje u spizu. Sve će bit zatvoreno dva dana, triba
napunit kuću, triba vazest obilato svega, jer ča ti znaš ko
ti more banit u kuću, a ne smiš se osramotiti
Napisala me cilu provištu, a posebno naglasila koji pa­
ket masla i margarina, jer bi tila ispeć malo slakoga.
U sedan uri ujutro, još je mrak a ja san već u moju sa­
moposlugu.
Počinjen s kruvon.
Nima kruva. Već su ga razgrabili. Nu ti boga, a kad pri?
Trčen u drugu, treću butigu - kruva nidir. Nu ti boga,
ča nosidu vino! Evo će i vina nestat.
Već nima onoga koje ja tražin. Asti Gospu, i vino su mi
počunčili.
Nesriknji narod!
A ča je jopet narod kriv ča će dva-tri dana sve bit za­
tvoreno?
Pušen uza skale. Sedandeset i sedan skalini moran
učinit. I nosin prvi dil opskrbe: šest botilji vina i četiri mi­
neralne.
A ča je šest botilji vina i četiri mineralne? Triba mi sa­
mo za piće još jedanput ovi štrapac učinit.
Ronjan na sav glas. Je li ovo dilo da se ja pustin botiljan prtit? Jeben ti ovu našu trgovinu i opskrbu!
Morete me i kritikovat, morete me i obisit, ali ja, dok
pušen uza skale sa šest botilji vina i četiri mineralne, blagosivjen trgovinu kapitalističkog društva.
Da san ja dikod vanka, na Zapad, ja bi sad telefonira u
butigu i izdiktira gospodaru od butige cili spisak artikli i on
bi meni sve na kuću posla. A ja ne samo da moran stenjat
i nosit, nego se moran tuć i karat za mojima šoldima doć
do robe.
Još pri dvadeset godin, kad je Vidan bija diretur "Pre­
hrane", samoposluga na Pjacu raznosila je robu po kućan.
Dok san samo piće donija, klonija san. Već mi je p u n a
pipa novogodišnjeg štimunga.
A ko će kupit drugo? Cili mi je libret naružbi ispisala.
Poslovođa i margarin
I kad san po drugi put donija zalihu pića, počela je na
me vikat.
- A di je drugo? Samo na piće misliš? A di je maslo, di
je margarin, di je filet?
- Nima. Ništa nima! Triba bi mi kamioncin za donit
doma brašno, cukar, kumplire, naranče, limune, jabuke.
Ajte u materinu, ti, kumpliri, banane, deterdženti, tuke i
fileti! Jebe se meni, neka nikor ne dolazi.
- A ako dojde?
- Poslat ću ga di san i tebe posla!
Oko devet i po ujutru, u j e n u malu butižicu, tamo put
"Ajdukova" stadiona, kupujen limune. Prodavačica već
umorna, nervožasta, tuži se da ne zna di jon je glava, a
poslovođa govori na telefon. Javjadu mu iz magazina da je
doša margarin. Ne znan je li da on dođe po margarin, oli
da ćedu mu ga poslat.
Razveselija san se.
Ajde, dobro je, počekat ću, doć će margarin.
A poslovođa šćeto-neto šaje u niku stvar svoga sugo­
vornika.
Kakvi margarin, jebe se sad njega za margarin, sad će
se on poć i s margarinon zajebavat!
Doša san doma sa dva kila muzgavac i s kilon gavuni.
Kruv su mi dali u "Belvija".
Po podne u tri bota većina butigi bilo je zatvoreno. Neke
su, istina, udarnički radile do šest sati.
I jema li na svitu luđe, linije trgovine nego je ova naša?
Zanji dan stare godine, i misto da radidu bar do osan,
dok jema potrošači, oni zatvaraju kad njima odgovara. Je­
be se nji za potrošače!
Meni trgovina diktira kako ću se ponašat, kad ću trgovat, stat u filu, kad ću doć po kruv, kad po mliko, po cukar.
Prvi susreti
Tek što je svanija prvi dan Nove, izletija san iz kuće.
Do Matejuške nikoga. Ni pasa, ni maške, ni pantagane. I
onda san ugleda j e n u mladu curu u rebatinke i džemper.
Odila je po komižu, prameni crne, guste, ricaste kose pa­
dali su jon priko očiju, dizala ji je trzajen glave, a oko nje
letili su i kliktali galebovi.
Prošetala je sve do cenca komiža i onda se kalala i se­
la na prvu šentadu. Zagledala se u more. Ko zna ča se
zamislila.
A di jon je momak? Kako se sama stvorila na Rivu? Da
se nisu svadili? Nije mi se baš učinila dišperanon. A da
nije poetesa?
Na štaciju na Rivu tri mlade žene čekale su autobus.
Ka da su se dogovorile, ka da jin je to znak raspoznavanja,
sve tri nosile su bili najlonski škartuc.
Pade mi na pamet da me baš niki dan jedan moj prijatej, koji se tek vratija iz Moskve, priča kako je sad tamo
u velikoj modi nosit najlonski saket. Dakako, velika je po­
tražnja najlonski škartuci na kojima je ispisana koja ino­
strana, pariška, londonska oli talijanska firma.
A znak posebne otmjenosti i super šik je nosit talijan­
ske čizme.
Autobus ne dolazi. Saobraćaj je smanjen. Žene nervožasto šetaju.
Lani mi je prva čestitala jedna mlada, lipuškasta švora
u Marmontovu ulicu. Evo me u istu u r u na isto misto ka
i lani, ali švore nima. Nikoga nima.
Prve čestitke priman od konobari u "Belvija".
Šantova čestitka
Preko Veloga varoša gren čestitat Šantu. Kalete puste.
Kako neće kad se cili Veli varoš preselija u Vlašku. Šanto
mi čestita sritnu i Staru i Novu. Eto ča oće reć bit pritirano fin i uljudan.
- A ča ćeš mi darovat? - pitan ga.
- A ča ću ti darovat? Oš srdel? Evo ti pancete, sad san
je skuva. Slaka je ka cukar. Ajde žderi! Oš lokat, evo ti
vina!
Iz just mu med teče. Obligaje me svakon besidon.
PONEDIJAK, 5. sičnja
S krikon, panično skačen iz posteje. Crni gusti mrak.
Vitar me šiba. More prodire. Razbilo mi je fmeštrinu, ras­
tvorilo vrata od kabine. Sve se ruši.
Probudin se. Osvistin.
Reful bure otvorija mi je ponistru i vrata koja vodidu
na teracu.
Tranzistor mi je otvoren. Jušto je pet uri i slušan prve
visti. Počinju sa brodon "Dunav". Ništa novo.
Ni traga ni glasa.
Bidni judi!
Ne gre mi u glavu da sad kad su pomorci obrazovani,
učeni, kad se raspolaže sa najmodernijin sredstvima na­
vigacije, kad jemamo radare, radijo-stanice, televizije,
atome, više brodi strada nego kad su nepismeni kapitani
jidrili priko oceani.
Sa splavima i kajićima na vesla, u gondulan brodi se i
sad priko Pacifika i Atlantika, a nepotopive grdosije, čuda
tehnike, nestaju.
Danas je prvi radni dan u Novoj. Radijo-Zagreb, zabri­
nut da neispavani radni narod ne zakasni na posal, svaki
tri minuti javja koja je ura.
UTORAK, 6. sičnja
Jopet san izgubija san.
U pet ujutru slušan visti.
Njanci riči o stradalom brodu.
Pivadu "Sojčice, divojčice".
Najranije beštiman i udunjan tranzistor.
VELIKI VIJAĐ U MUNCHEN
ČETVRTAK, 8. sičnja
Odavno ne gren na plac; balun koji se sad igra dosadan
mi je jer nije igra nego sprečavanje igre.
I posli pusti miseci sinoć san gleda na televiziju kako
su Brazilci raspali Njemce. Gušta san.
Vratili su igru. Vidija san jedanajst kompletni igrači ko­
ji sve znaju, koji svi igraju. Vidija san duple pasove, driblinge, finte, duhovite kombinacije, raznovrsne udarce i prvi
put zbunjene i nemoćne Njemce koji su teško dolazili do
baluna, a nikako ga nisu mogli zadržat. Mogli su ga samo
pratit pogledon.
Kako balun more bit lip i zabavan!
Noćas san slabo spava. Jema san veliku borbu. Urlala
je cilu noć bura i rastvarala mi gnjilu ponistru. Svaki čas
san se mora dizat i ponistru zatvarat.
Zatvorin je, ležen, a nalet bure je opet otvori.
I kad san već bija na rubu nervnog sloma, sitija san se
ča ću učinit.
Pronaša san mlat i brokve i začavla ponistru.
Jebe me se. Neću je otvarat do lita. Bura urla, a ja je iza
začavlane ponistre guštan slušat, ne more mi ništa.
U pet uri san zaspa, a u sedan me budi zavijanje vu­
kova.
Sprenuja san se. Radijo-Zagreb emitira emisiju o vucima i kvarat od ure pušća njijovo ježivo zavijanje. A vanka
bura zvižde, 130 km na uru. Di se neš pripast! Udrila je
zima. Vanka je dva ispod nule.
Sve me straj da će ova zima bit teška.
Ludi Amerikanci
Proštija san jednu vist u novine i slako se nasmija.
"Plivačka federacija Sjedinjenih Američkih Država defi­
nitivno je otkazala domaćinstvo 4. svjetskom prvenstvu u
plivanju, vaterpolu, skokovima u vodi i sinhroniziranom pli­
vanju koje treba da se održi u kolovozu slijedeće godine."
Najprije je bilo predviđeno da organizator prvenstva
bude kalifornijski grad St. Clara, ali poslije otkaza tog
sveučilišnog grada na zapadnoj obali SAD organizacije se
prihvatio Concord, također grad u Kaliforniji, poznat kao
jedno od najznačajnijih plivačkih središta SAD. Ali ovih
dana otkazao je i Concord.
Razlozi su banalni, smiješni: prvo, što Concord nema
bazen dubine koju zahtijevaju propozicije FINE, i drugo,
što grad nema novaca da izgradi još jedno plivalište. To je
pomalo iznenađujuće za američke prilike. Čini se da gra­
dska uprava u svemu tome nije našla računicu.
Nadali smo se da će organizaciju prihvatiti Chicago, ali
je američka federacija javila da "niti jedan grad u SAD nije
zainteresiran".
Pa da Amerikanci nisu sto posto ludi? Svaki dan rušidu
u plivanju svjetske rekorde, a ne moredu jedan čestiti pro­
pisani bazen zgradit!
A svaki drugi Amerikanac, bar san ja tako mislija, jema
svoj vlastiti bazen isprid kuće!
I njanci jedan američki grad neće svjetsko prvenstvo.
Jebe se nji za prestiž!
Oni mislidu doć na tuje špale rušit rekorde i pokupit
sve medaje.
Lakše in je srušit pet-šest rekordi nego jedan šporki
bazen zgradit.
Ništa više nima ni od Amerike. Krolala je. A evo, ja bi
se okladija da bi spliski ugostiteji, neka se samo malo najidu, mogli zgradit dva propisana bazena.
Bečani
Večeras priko Zagreba putujen u Munchen. Vidija
san Njemca u Dalmaciju, vidija san ji u Grčku, u Italiju,
u Moskvu, u London san ji vidija, a nikad nisan vidija Njemca u Njemačku.
Kako ću ji vidit kad nikad u Njemačku nisan bija?
A sad gren. Bar da je povonjan. Zaželija san se velikoga
svita; na povratku koji dan zadržat ću se i u Beč.
Bija san napravit biljet za feratu.
Ponosno ističen:
- Penzionersku, pedeset posto popusta.
- Nema više! - govori mi mala na blagajnu. - Nima više
pedeset posto! Sad je za sve jude priko šezdeset godin 30
posto popusta.
- Ali ja još niman šezdeset.
- Sve isto, i penzionerima je sad trideset posto.
- Kako to kad je oduvik bilo pedeset posto?
- Od prvoga više nima!
- Pa su čekali da ja pojden u penšjun za ukinut povla­
sticu?
- A šta van ja mogu? - slegne ona ramenima.
- Dajte mi onda trideset posto. U jednome pravcu.
- Ne može!
- Kako ne može?
- Morate vazest i povratnu.
- A ča ja znan di će mene vrag odnit, i kako ću se vra­
tit? Mogu i tonobilon, mogu i reoplanon.
- A zakon je zakon, šjor moj.
- Jeben ja ti zakon koji meni ograničava kretanje.
I kupija san cilu kartu.
PETAK, 9. sičnja
S menon do Zagreba putova je i Boris Dvornik. Ali ča
nan vridi kad je tot i ona ka kontrola. Ne da nan ni pit ni
pušit. Samo po jednu bočicu.
Lipo smo se smistili u spavaća kola. U kabinu do naše
jedan čovik unija je malo dite. Bolesno je i vodi ga u Zag­
reb na kliniku.
J u š t o jemamo partit, a u kabinu u p a d a jedan putnik,
pokrije lice rukan i plače.
- Ča je, ča se dogodilo?
- Umrlo je dite -jeca on.
-Kad?
- Sad, ovi tren! Čujete li oca kako kuka?
Sledija san se. Ona se oće omar iskrcat. Plače da je vo­
­in doma.
Partili smo sa zakašnjenjen od desetak minuti. Kontro­
la totalno popustila. Letidu bočice. Čunči i ona.
Mišamo i crno i bilo, ali nikako se opit.
Nismo progovorili dvi beside. Nimamo šta govorit. Rano
gremo leć.
Cili je vagun grobnica.
Jahta
Posli ferate uvik se ćutin škican, šporak. Vonjan ka
kondukter. Niman se ka pri uvatit otela, tuširat se, obrijat,
namušćat.
Usput na kiosku kupin novinu. Prvu ugledan vist na
dno zanje stranice: JAHTA U OPASNOSTI.
"Još su uzaludni napori članova posade tankera "Silbe"
i patrolnog čamca JRM da u četvrtak, u neposrednoj bli­
zini hridi na sjevernoj strani otoka Visa, izvuku iz zone
opasnosti jahtu "Paralos", s engleskon zastavon, na kojoj
je Ivan Šimunović.
Dva plovila nisu se mogla približiti ugroženoj jahti, jer
bi u protivnom sebe doveli u veliku opasnost, uslijed jakog
vjetra i visokih valova.
Nakon što su "Silba" i patrolni čamac napustili područje,
kod "Paralosa" kojega jedino drži sidro i valovi koji se vra­
ćaju nakon udara od hridi, u četvrtak uvečer u pomoć je
pošao remorker "Antares" iz splitskog "Brodospasa", čija
posada ulaže velike napore da ga izvuče".
Nu ti boga! Koje san ja jebene sriče, još ga nećedu ni
izvuć.
Pitat ćete kakve ja jeman veze s tin? Evo kakve.
Ti vlasnik je moj prijatej. Ka momak radija je u "Slobo­
dnu", crta je karikature i onda je pobiga u svit.
U Australiju je učinija ništo pinez i sada se vratija amo
živit.
Kad je pri desetak dan partija za Grčku, da tamo kupi
tu prokletu jahtu, jema je samo dolore i pozajmi san mu
ništo dinari za avionsku kartu. I lipo san mu govorija da ne
gre, da sad nije štađun za jahton plovit. Nije me posluša.
Do prvoga od godine tija je svakako jahton uplovit, da is­
koristi neke carinske olakšice.
Eto mu sad te olakšice!
I mene je nagovara da gren s njin ka mornar i da će mi
platit dva dolora po prevaljenoj milji.
J e s a n morski vuk, ali nisan mona!
Bilo bi mi puno žaj da strada oli da ostane bez jahte, jer
san planira na lito učinit š njin koji vijađ.
Omar zoven "Vjesnika", jema li novosti. Izgleda da su
ga ipak spasili.
Mora bi po podne partit za Munchen, a već me štufalo
putovat, najradije bi u Zagreb prispava i sutra se vratija
doma!
Cvancig
Putujemo autobuson. Trubaduri, Vukas, Kanta, mali
Bego i još niki svit koji ne poznajen. J e m a nas devetnajst.
Na austrijsku granicu dajen pasoše i govorin Austrija­
ncu:
- Fir mich i majne Frau.
Ona zine.
- I njemački si progovorija!
- Vidit ćeš ti do Munchena, govorit ću ka papagalo.
Spavamo u niki mali otel, u niko selo kraj Graza. Gaz­
da pita koliko nas jema.
- Cvancig - odgovorin mu ka iz topa.
- A nije nego devetnajst - ispravlja me Kanta.
- Znan i ja, ali znan reć cvancig, a ne znan kako se re­
če devetnajst! Jebe me se za tu jednu posteju viška, ja ću
platit.
Soba je ladna. Vanka je minus četrnaest.
I svud snig.
Spavan u košuju i u džemper.
PONEDIJAK, 12. sičnja
Proša san cilu Auštriju, vidija pusta sela, gradove, ote­
le, livade, brda, i sve je pokriveno snigon. I nidir čovika.
Ni diteta. Ni pasa ni maške ni kokoše. Nidir nikoga. Ajme
pustoši, majko moja!
U snigu nikakva traga judske noge. Ka da je život izumra.
Razveselija san se kad san na snigu ugleda j e n o g a sta­
roga, crnoga, linoga gavrana.
Bit će to oni ča je kjuca zanjega rvaskoga kraja Petra
Svačića.
Tek u dva bota poza podne stigli smo u Munchen, prvu
san ugleda j e n u staricu koja na ponistru trese tapet.
Gospe moja, sto puti san reka, da mi je vidit Njemca u
Njemačku!
I evo, sad san i to dočeka. Ostvarija se moj san. Smistili
su me u Schillerstrasse, u otel "Modern".
Upadan u otel i vidin jenu lipu, stariju, sidu gospoju.
- Guten Tag, madam, - uljudno se klanjan.
- Zdravi bili, šjor Smoje, ajme, ča me drago da ste došli
- govori mi ona.
- Oli vi niste Njemica?
- Sačuvaj bože, oli ste me zaboravili? Ja san Splićanka,
Šakić sa Lučca.
- A di su Njemci, jema li koji Njemac?
- Ne znan van ja di su! Bit ćedu po kućan oli tonobilima
na vikend.
Odveli su me u restoran na obid. Zoven konobara i titulajen ga:
- Her Ober, bite, vas haben fir esen, fir trinken?
- Zdravi bili, šjor - samo ča me ne jubi konobar.
- Nu ti boga, oli i ti nisi Njemac?
- Ma kakvi, ja san naš čovik, Kaštelanin.
- Ajde k vragu, ti i cila ti Kaštila! Ja san učinija ijadu i
po kilometri za vidit Njemca, a za trevit Kaštelanina nisan
mora učinit ovaki štrapac.
I sad meni moji u Dalmaciju kad b u d u ovo čitali, nećedu virovat da ja u Bavarsku, u Munchen, nisan jema s
kin dvi beside njemački progovorit.
Straj me odit po gradu. Trotoari su jin puni sniga i za­
leđeni. Čistidu samo ulice i ceste, da moredu tonobili pro­
lazit, da oni ne skliznu, a svit neka puze i nere!
Ajme, ča in je skupo po lokalima vino! Jedna boca če­
trdeset maraka. Nju je deboto afanalo.
- Kad je tako - najidi san se i reka kamarjeru Makedo­
ncu - donesi ti meni još bocu. U Njemačku se vinon mo­
redu opit jedino miljarderi.
Sam san u otelu. Svi su išli vanka trgovat, samo san
ja osta pisat.
Iz konzulata su mi poslali makinjetu.
Rukopis van šajen po šoferu, a ja gren nach Wien! Auf
Wiedersehn!
DALMACIJA U BEČU
UTORAK, 13. sičnja
Od sinoć san u Beču, sad je skoro podne, a još nisan
izaša iz sobe. Ona je izašla šetat, korteđavat izloge i kupit
mi priobuku, a ja san osta sređivat utiske iz Munchena.
Kako ne volin putovat sa kuferima, na put san krenija
sa malon boršicon. Moram prominit mudante, košuju, bičve, šudariće. Jučer mi je košuju i mudante kupila u Munchen i, naravski, zaboravila ji u otelu.
Najranije smo se počeli karat. Ko je kriv? Normalno, ja,
jer nisan kontrolira što smo sve zaboravili.
Koga ja vodin po svitu?
A ona jopet plače da san težak ka olovo, i da je znala
kakvi san, ne bi me vazela.
Sve samo naši
Posli Splita, Zadra, Šibenika i Dubrovnika, Munchen
je najveće dalmatinsko misto. Računa se da Jugoslaveni
jema šezdeset ijad, a od to četrnajst ijad Dalmatinac.
Pari mi se da san doma.
Ujutru, kad bi se probudija, čekala bi me moja Splićan­
ka sa kafon. Ukrela bi za me sa šanka i bićerin rakije.
Sobarica mi je opet jedna naša ženica iz Novoga Sada,
koja mi najradije priča kako je sritna u dici, jer i mali i ma­
la izvrsno učidu. Muž jon je ovod pekar; gradu u Novi Sad
kuću i, čin je završidu, omar gredu doma, svojoj dici.
Za obid me prvi dan služi Kaštelanin. Drugi dan vodidu
me na obid u Dalmatiniše gril, zaista dobar, elegantan
restoran. Gospodar je naš Vlaj, konobari su naši, a gosti
su Njemci. Samo u Munchen jema priko dvista naši loka­
li. J e m a bit da smo za ugostitejstvo puno talentiran na-
rod. Jer kako objasnit okle ovome priprostome svitu ugostitejski rafmman i šarm koji in doma toliko fali? A najdu
se vanka, u svitu, i sve znadu!
Uvečer, zapravo u noć, gren u jedan bar popit konjak.
Služi me zgodna crnka. Gaće od kože pripijene uz noge,
nategnuta košuja na prsima. Jema mala mota.
Beograđanka je. Omar mi se ispovida. Rastavjena je,
razočarana, bez dice.
Radi sve do četiri bota ujutro. Pita me šta ja radin.
- Puno pitaš, moja mala! Radin svašta za pošteno proživit.
I ona isto.
Tila bi da je čekan dok svrši posal.
Lipo jon govorin:
- Moga bi te čekat do dva bota ali do četiri nikako! Drimje mi se, mala moja! A ona će u otelu popizdit, di san do
te ure.
Nije se dišperala. Zacenula je od smija.
Di dojden da dojden, slušan familijarne ispovidi, priče
o biznisu, o jubavi, ženidban, dici, ali bilo o čemu priča da
teče, sve je natopjeno nostalgijom. Svima je ovod dobro i
lipo, i tičjega in mlika ne fali, ali svima je pipa puna tičjega
mlika i samo ča ne zaplaču.
A ja ji opet lipo tišin, kako u nas nima kafe, kako su
file za mliko, za uje, masla nima, a oni moredu maslon i
niku stvar mazat.
Trevijen prijateje koje nisan vidija dvadeset godin, puni
su mi žepi vizit-karti, zovu me u goste na sve strane, u ra­
zna mista, i ja svima obećajen doć na proliće.
Kad bi jin se odazva, mora bi ostat u Njemačku dvista
godin, a ja niman toliko vrimena.
Kunen in se kako me žaj ča nisan bar dvadesetak godin
mlaji, omar bi osta u Munchen.
Gospe moja, lip li je Munchen! Koji lipi, gospodski, ele­
gantni grad!
Kad promislin na moj šporki, nesriknji Split, vas se
stresen i naježurin.
Omar telefonski zoven prijateja u Split.
- Ča je? Kakvo je doli vrime?
- Jugo, kiša.
- Neka vas, i ne miritate boje!
- A di si? - pita on.
- Ja u Munchen, iz Munchena te zoven.
- Ča činiš?
- Kako ča činin? Doša san se skijat u Gemišt Parten
Kirhen.
Uvečer me vodidu na večeru kod Franciskanera, di do­
lazi svit od opere. Fine dame u pelican i štolan, a šoto du­
ge vešte - dekoltei.
A konobar jedan basetni, vižljasti Makedonac. Zalipija
se za n a š stol. Gušta nas slušat. Govori kako voli posluživat naš svit. Lice mu se ozarilo. Samo šta ne zaviče ciloj
toj gospodi: "Gledajte, ovo su moji, moji!"
Dobro mu je, lipo zaradi, u finome je lokalu, ali se nima
ka pri u svoj Ohrid vratit.
Uteka in je par dan doma za Novu godinu i mislija je da
ga više nećedu primit, a eto, opet su ga vazeli na posal.
Dajemo mu obilatu manču.
- Nemojte, drugovi, to je mnogo! - I gre nan polovicu
vratiti.
Prati nas do vrat i šapje nan da svratimo i sutra. Tako
mu je bilo drago jer ovdi ritko zalazi naš svit.
Novine
Već san ka pravi pravcati gastarbajter uvatija rotu do
štacije. Gren dva puta na dan. Kupujen tamo naše novine,
beogradske i zagrebačke, a spliski nima, ne dolazidu ni
"Slobodna" ni "Nedjeljna". Njanci ji konzulat ne prima. Je­
dan n a š poslovni Bukovčanin omar oče s menon sklopit
posal. On će organizirat prodaju spliske štampe. Deset
ijad primjeraka kurit će svaki dan. Odit će ka cukar. Ko
neće kupit? Lapišon mi čini konat koliko će "Slobodna
Dalmacija" godišnje zaradit deviza, i odmar odbije svoj procenat.
Lipo me uči:
- Šta van vridi pisat i štampavat kad pisano ne znate
prodat. Vi pišite, a meni pustite prodaju!
A drugi naš čovik zapeja uspostavit redovnu autobusnu
liniju Munchen-Split. Saobraćali bi autabusi "Evropebusa"
koji vozidu za Pariz, Rotterdam, Zagreb, Beograd, a naše­
mu čoviku fali i Split. To bi bila turističko-gastarbajterska
linija. Po podne bi išla iz Munchena, ujutru bi bila u Split
i vatala trajekte za otoke, Evo sad, zimi, on garantira da
bi u naše otele stalno jema grupe od pet stotin njemački
penzioneri. Oteli su nan dobri, udobni, za njijove penzije
dosta jeftini. Zašto ji ne popunit kad je to tako lako?
Uz penšjunate putovali bi i naši radnici. Rentabilnost
pruge je garantirana. Ne more to falit.
Ispočetka linija bi bila jedanput na nediju, pa dva puta,
pa svaki dan.
A oni drugi naš Vlaj već smišlja novu kombinaciju. S
ton linijom "Slobodna" i "Nedjeljna" već bi sutradan stizale
u Munchen.
Sve je uređeno, dogovoreno, samo fali odobrenje naši
vlasti. Ča se mene tiče, ja san suglasan, dajen in svoju
dozvolu. I sad kad jemate moju suglasnost, lako van je
uvatit Antu Zelića, on je ministar za saobraćaj.
I kad smo tako utanačili biznis, omar gremo zalit konjakon.
Sve je kontra mene
Interesantna stvar. U Njemačku je sve cinije, osin onega ča mene zanima. Naranče su deboto mukte, i mliko,
kafa, maslo; leroj moš kupit za dvadeset marak, lumbrelu,
lipu, modernu, japansku za deset, tehnička roba je puno
cinija, ali ča ja naručin, sve je tri, četiri i pet puti skupje
nego u nas.
U butigu botilje vina pet-šest marak, u lokal četrdeset.
Sad je u veliku modu mladi "božole"; naravski da san ga
provava, i mogu van reći da mi i nije mrzak.
A mene je lako ranit jer ja jin ka kanarin.
Iz Munchena partija san feraton. Govoridu mi da ferata
nije skupa, ali pari mi se da je ipak tri puta skupja nego
naša. Dva biljeta prve klaše Munchen-Beč priko 170 ma­
rak.
A prva klaša ka i naša, ništa boja.
U kupeu činin ženi konte.
- Promisli! Ča smo za obid popili bočicu vina, mogli smo
kupit dva leroja. A ja niman ni lumbrelu ni leroj. Svaki čas
pitan koja je ura. Za četrdeset marak moga san kupit pilu
i pun kufer alata.
- A ča si poloka, ča nisi kupija?
- A koju će mi gospu pila, ča ću pilat? Šume po Nje­
mačkoj?
- Moga si kupit leroj!
- Bogati, onda ne bi popija bocu. Vidiš kakva si! I ti bi
mene po Njemačkoj žednoga i gladnoga pustila pilat. Ni­
­an se to nada!
U kupeu je jedna mlada žena sa dva muška diteta.
Stariji cilo vrime čita, ona cilo vrime plete, a mlaji cilo vrime govori, govori, Muti ovo, Muti ono.
I kako će se obuć za karnjeval. Oće li u Popaja, neće
u Popaja. Moga bi u gusara. Neće ni u gusara, nego u policjota. I stavit će livorver koji štrca pituranu vodu u krv.
Jili su krenovke, pili kafe, a kad su na niku štaciju iza­
šli, svaku su mrvicu pokupili.
Gleda san kroz ponistru snig sve dok se nije smrklo.
Snig i zaleđene rike i jezera.
Tri p u t a su mi dolazili kontrolirat biljete. Ništo su mi
govorili, ali brzo i nisan moga uvatit.
Oni su govorili, a ja san mava glavon.
Kontrolori su slegli ramenima i izašli. Ko zna ča su tili.
U dva bota smo partili iz Munchena, u osan manje kvarat stigli u Beč. Jušto u minut.
Dočeka me prijatej koji mi omar kroji program boravka
za deset dan. Večeras ćemo jist lagašno: juvu, cancarele,
janjetina lešo i u toču, a za sutra je urdina ženi tripice,
kroštule i fritule.
Već su blizu dva bota a nje još nima. Di je je vrag odnija?
Sve me straj da se ne vrati i bez pinez i bez priobuke.
Tugare, Tugare...
Vratila se u tri bota. Infotana. Sa vrat viče:
- Znaš li šta je Beč prema Munchenu?
- Ne znan.
- Tugare, Tugare...
Sve najgore o Beču, a Munchen diže u nebo. U Munchenu je sve elegantno, solidno, svega jema jeftino, a
ovod skupe štracetine. Ako ča vridi, onda je basnoslovno
skupo.
Vadi iz škartuca košuju.
- Šta bi reka da san je platila?
- Ne znan.
Bubne niku cinu u šilinge.
- Jebe me se!
- A ove mudante?
- I to mi se jebe. I cili si dan izgubila za košuju i mu­
dante?
- Jedva san ji našla, trideset san butigi obašla. Ništa
nima!
- A priklani si falila?
- Od priklani se sve prominilo, a onda još nisan vidila
Munchen.
Gotovo je, poludila je za Munchenom. Već planira kako
ću je u premaliće jopet odvest.
Nidir drugo, samo u Munchen!
SRIDA, 14. sičnja
Ove retke pišen u "Mozart" kafani. Kroz ponistru gle­
dan zgradu opere. Prema našemu "Belviju", ova poznata
bečka kafana pari menza.
Sad je skoro podne, sidin već uru vrimena sam samcat
u cilu veliku kafanu. Za penzionere je skupo, študenti su
na fakultete, radni narod na radna mista. Samo u nas su
kafane i barovi uvik krcati. Jutros rano zva san Split. J a ­
vili su mi da pada snig. Mogu zamislit koja će bit uzbuna!
Je li se sasta Štab za elementarne nesriće? Ludi grad, grad
konfužjuna! Bože ga do lita zatrpalo.
Ovod je nebo vedro ka caklo. Temperatura oko nule.
Malo je pri počelo puvat. Mislija san da je bura, a oni mi
govoridu da je jugo. Ako je jugo po ovakome sunčanome
danu, onda je to palac.
Ča Bečani znadu ča je palac! Iz sobe san izaša tek si­
noć, oko sedan uri. Dvajest i četiri ure san bija već u Beču
a nisan ni kroz ponistru pogleda.
Sad je red da ona ostane u sobu, a da ja i prijatej izajdemo vanka, u noć.
U bečku noć
Nabija san na glavu šubaru koju san pri dvaist godin
kupija u Moskvu. Ko bi je o srama u Split nosija? Glava mi
gori. Ka da mi je štuva na glavu. Skidan šubaru i utirajen
je u žep.
Kroz izlog restorana "Roma" vidin jedan šalvaomine sa
napison Supetar.
Ulizen unutra.
Za šankon kus čovika. Merka me i kurbanjski se smije.
- Šta želite? - pita na njemački i pere žmul.
Opalin:
- Šaku frigani gavuni i litru vina.
- Samo se vi komodajte - progovori po brašku.
Dogodi se mirakul.
Donija mi je najpri braškoga sira i maslin da se mogu
napit dok se gavuni pofrigadu.
Ne gre mi u glavu. Niki dan san bija u Nerežišće i Humac
i sir nisan naša. Kala san se u Bol i nije bilo gavuni.
Di me neće poznavat kad je bija šef sale u Supetru? Oli
me botu posluživa? Kasnije je otvorija svoj lokal pa san i
tamo zalazija. Ne spominjen se.
Ako ću sutra svratit, skuvat će mi brujet, ugora i pulente. Oli bi tija jedan lipi bakalar i malo škampi? Sve ča
oću iz mora, samo moran reć dva dana pri.
Odaje mi tajnu kako dolazi do ribe. (Ne smin to pisat).
Ne more se naš čovik izgubit.
40 Bračani
Prikosutra uvečer bečki Bračani držidu redovni sasta­
nak u Antikvitetenkeler. Jema ji četrdeset i svi su se lipo
snašli. Sve biznismeni.
Ja pijen vino a on limunadu.
-A ča je?
- Hepatitis!
- Neš ti bolesti, ko danas nima hepatitis!
- Likar mi je zabranija: njanci kapju.
- Oli meni nije?
Razgovor teče o hepatitisu, likarijan, o Braču, komarčan, penšjunu...
Nosi mi još bocun vina.
A hepatitis? Ja jeman svoju miru, pogotovo ča ću povirit još u koji lokal. Neće ništa da naplati.
Ma kakvi, uvridit će se.
Susret sa načelnikom
Štuf Brača, gren povirit u ti "Antikvitet".
Veliki podrumski restoran uređen sa najvećim rafinmanon. Jedna kombinacija najraznovrsniji muzejski zbi­
rki i ugodnoga toplega podruma.
Jelovnik - libar ispisan goticon, šterike na stolu. Samo
mi smetaju jelenji rozi na zidu. Ne volin roge, a oni su za
njima ludi. Jema bit da jin rogi po Austriji i Njemačkoj
stvaradu obiteljsku intimu.
Ovi lokal posta je stjecište otmjenijeg svita. Unaprid triba izvršit rezervaciju.
Dolazu i starija gospoda sa mladin jubavnicama. J e m a
dosta lipoga mladoga svita.
A vlasnik je opet naš čovik. Bračanin, konobar iz Bola.
Ne gre mi u glavu da je konobar moga stvorit ovaki lo­
kal. Ali upozna san mu ženu i sve mi je jasno. Ona drži i
butigu antikviteti, diplomirala je istoriju umjetnosti. Leti
ka tica od stola do stola.
Tek ča mi je pronašla stol, a prilazi mi postariji elegan­
tni gospodin.
- Znate li vi mene?
- Ne, šjor, ne bi se moga sitit.
- A znali ste me stavit u Malo misto?
- J a , vas?
- E, vi mene! Ja san prije rata bija načelnik u Malome
mistu.
- U kojemu mistu?
- U Bolu, bome!
- Ma nije moguće, vi ste još mlad čovik, jedino ste ka
dite mogli bit načelnik.
- Proša san ja sedandesetu.
- Asti boga, ča se dobro držite!
Upozna me i sa ženon, Bečankon. Zgodna gospoja. Go­
vori po brašku i sliči na našu otočanku.
Zanji kvarat gren popit u restoran "Dubrovnik". Još svira
orkestar. Ugodan ambijent, sa malo, malo teatarskog kiča.
Dočeka me šef sale otela u Tučepima.
Pri dva miseca, našli smo se u Tučepe.
Objašnjava mi da je sad četiri miseca na godišnjem od­
moru, pa da je doša zaradit koji dinar.
Prostitutke
U bot sa vrtin oko Pratera. Prostitutke zamotane u kra­
tke bundice smrzavaju se po pločnicima i čekaju mušteri­
je. Odreda mlade i dosta zgodne cure. Jadnice!
Čizmice in do kolina a bedra gola sve do nike stvari.
Kako se na ovu noćnu studen ne razbolidu? Kako in se ne
naladi, ne pokvari radni alat?
U bot i po san u sobu. Ona već spava. Samo se okrenu­
la i prošapjala:
- Noćaru, di si dosad?
Tako me i pokojna mater dočekivala svaku zoru. Ništa
nisan odgovorija. Udunija san sviću.
J u t r o s me budi i tira vanka. Karamo se. Ja bi osta pi­
sat, a ona ne da. Ni čut! Oče da gremo šetat.
A meni danju Beč nije interesantan. Ostavila me u ka­
fanu i u po bota doć će po mene.
Evo je, dolazi. Nima paketi, samo nosi dva libra, jedan
o baletu, drugi o teatru.
ČETVRTAK, 15. sičnja
Jopet se karamo. Meni se ne da vanka, čitan u posteji,
slušan mužiku, teplo mi je, frižider je pun pića, pušin "Mar l b o r o " i iz posteje vidin đardin pun sniga.
Cili kompletni dan neću se maknit iz sobe. Ništa me ne
interesira.
- Jesi li ti intelektualac, ajde u koji teatar! Pogledaj koji
je repertoar!
- Ajde k vragu, okad to intelektualci gredu u teatar?
Ajde sama!
- Ajde na koju izložbu, na koncerat!
- Neću, jebe me se za koncerte i izložbe.
- Bar malo prošetaj, noge protegni!
- Neću šetat, oću krepavat!
- I to ti je tvoja intelektualnost?
- Bome, pravi intelektualci krepaju, a kad ji štufa, gre­
du po lokalima.
- Onda ajde u lokal!
- Neću, neću i neću.
Do po ure me uvatila di mislin, zagledan nidir daleko,
daleko...
- Šta sad misliš?
- Mislin na one nesriknjake u Split. Je ji zatrpalo?
- Oćeš li da gremo doma?
- Neću! Ali sutra putujemo.
- A di?
Priko Bratislave u Peštu. Iz Pešte ćemo u Novi Sad pa
u Sombor (di i žene piju vino, u tome Somboru), pa u Beo­
grad, pa u Niš, dokle god je ne slomin, da jon više nikad
ne pade na pamet s menon putovat.
I SA PENZIJON KA LORD
BEČ, ČETVRTAK, 15. sičnja
Od radosti skačen iz posteje i činin tumbule po podu.
Di neću! Sluša san u sedan uri visti Radijo-Zagreba koji
javja da su ceste oko Splita zaleđene.
Ajme, koja će doli bit panika! Potraje li led dva dana,
umirat će od glada. Helikopteri će jin spizu pribacivat. Ni
kruva nećedu jemat. Jo da jin oće bar 24 ure nestat i letrike!
Kupan se, brijen, pivuckan, zviždućen. Dobre san voje
ka ritko kad.
Jučer san sidija u "Mozart" kafani, danas sidin u ču­
venome "Sacher" hotelu. U jednome dilu otela izvodu se
niki radovi (jema bit da se pituraje), i na vratima na tri
jezika izlipjena je štampana isprika gospodi gostima ča ji
se dišturbaje.
Sidin u crvenome salonetu; udobne stilske poltrone,
stolići, lusteri, okolo kvadri i kipovi; fini konobari lizedu po
debelin tapetima ka gaštrapani. Iznad glave mi je portret
lipuškastog čovika, velika zlatna kadena oko vrata, prsi
pune ordenji. Ko zna koji je to čovik? A na drugome zidu
renesansni portret jedne prsate gospoje. Samo ča jon čiče
ne izletu!
Lipo mi je, teplo, ništa mi ne fali i samo mislin kako je
sad doli, čujen vas kako bogajete, govorite grube riči, a ja
ovod u "Sachera" pun šlifa glumin bogatoga otmjenoga
gospodina.
Nije mi drago slako, ali san isto naručija fetu "Sacher"
torte, najčuvenije torte na svitu. Jema bit da je ovo sama
čikolada. Ajme, ča je slaka! Raspada ti se u justa.
Ne mogu ja ovo gucat, došlo mi za rigat. Brzo konjak,
šnel, šnel!
Jeben ti "Sachera", njegovu tortu i poslugu! Dvi ure
sidin u najpoznatiji otel na svitu, pusti kamarjeri se oko
mene vrtidu, pepeljara mi je puna čik od španjuleti i nja­
nci jedan da je se siti prominit.
Donili su mi tortu, konjak, kafu, limunadu, a pepeljaru
ne vidu. Da znan njemački, sad bi protestira. Boje da ne
znan, ne mogu zabeštimat, izazvat incident.
Ali isto ne mogu više izdržat. Sad će doć ona i vidit će
čike i brojit koliko san španjuleti popušija.
Na mote objasnim kamarjeru da mi promini čikopernicu.
U pravi čas. Evo je.
Nije "Sacher" ni tako strašno skup.
Jednokrevetna soba 120 ijad dinari. Ali bez banja. Ko
je to moga promislit da "Sacher" jema i sobe bez kupatila?!
A u nas u Dalmaciju kupatila nima samo otel "Avlija" u
Maslinicu.
Jednokrevetna soba sa banjon duplo. A dvokrevetna sa
banjon priko pet sto ijad!
Sa mojin penšjunon, kad bi se stiska, moga bi u "Sa­
chera" živit cili jedan dan.
Najsritniji službenici na svitu
Ali san zato otkrija u Beču misto di bi sa mojin pen­
šjunon moga živit ka lord. Jedan naš mladi pametni Spli­
ćanin, čovik od velikoga mota, uvuka me u palaču, zapravo
u kompleks zgrade Ujedinjeni narodi. Od dvanajst ijad slu­
žbenika UN, šest ijad radi, još boje godi život, u ovome
bečkome carstvu.
Veliko osiguranje, pusti policjoti, crni i bili, a on me
uvodi ka da san i ja službenik.
Da buden uvjerljiv, izvadija san crni noteš i ka ništo
mu u odu govorin na francuski.
Nasmija se i govori mi:
- Budi opušten, ležeran, jer ovod i tako nikor ništa ne
radi. Ovo je carstvo nerada i godimenata!
U velikome hodniku dvi cure projuridu kraj nas na "vespan".
- Ča je sad, Gospe moja? Koje su ove?
- Čistačice - objašnjava mi on.
- Nuti boga, ni ovo nisam nikad čuja ni vidija, da či­
stačice po kući vozidu "vespe".
A jedan je čovik posebno zadužen na svakome podu za
službenike koji se izgubidu.
A ovi moj prijatej zna cili kompleks ka svoj žep. Službe­
nici jemadu pauzu od podne do bota da moredu obidvat,
a već u jedanajst uri, kad smo mi došli, p u n a kafana, bar,
restoran i samoposluga. Svi se trataju, žvaču, piju...
Popijemo za šankon po dva fina francuska konjaka i on
plaća ništo malo munite.
- Koliko si to platija?
- Naši desetak ijad dinari.
- Pa samo?
- A ča si mislija? Ovo su Ujedinjeni narodi! Jemadu naj­
veće plaće na svitu, a cine su ka pri rata. Samoposlužni
restoran krcat. Jema svega: sokovi, bire, vino na špinu,
jema i ćevapčići i slakusarij i svaki delicij, ali on me vodi
u pravi luksuzni restoran di služidu konobarice obučene
ala tiroleže.
Irska kafa
U jelovniku biramo svjetske specijalitete, zalijemo ji francuskin i portugalskin vinima i u dva bota svršijemo go­
zbu sa irskom kafon.
Od svega najdraža me ta irska kafa na koju san se nagoluzija. U vatrostalnu čašu karamelizira se cukar, ulije
bićerin viskija, nadoda kafa i malo, malo šlaga.
Kad san uliza u restoran, bilo je vanka vedro, a sad su
dva bota, smrklo se i pada obilat snig.
U Beču je luđe vrime nego u nas u Dalmaciju. Bude ka­
­ma bonaca pa odjedanput počmu zvižđat čudni vitri. Nisi
ni diga kolet, već se smiri.
Na nebo nima oblaka, a do po ure snig pada. A ovi svit
jopet nije lud ka mi.
Davno je prošla ura od obida, a nikor se ne diže. Nikome
se ne da poć radit. A pusti komešjuni, pusti problemi čovičanstva: komešun za atome, za izbjeglice, za droge...
Prijatej mi objašnjava kako jin posal svršije u pet po
podne, oni ćedu sidit do tri, tri i po, a onda ćedu se kalat
doli u šoping.
Jo da mi je ovod radit!
Dabome, kalali smo se i mi, zapravo on, a mene, kurbini sini, nisu tili pustit.
Vratija se sa dvi šteke duvana i dva Napoleon konjaka.
Dakako, za male pineze je to kupija.
Sve skupa njanci četrdeset ijad.
A ja san sta na vrata i iza ramena policjota gleda kako
grabidu, trpadu borše i onda, natovareni paketima, lifton
se spušćaju dreto u tonobile.
A te tonobile jopet kupuju za trećinu cine jer su oslo­
bođeni svi porezi i nameti.
Priko četiri ure san u Ujedinjene narode proveja i nisan
vidija musavo čejade. Svi su kuntenti, veseli, nasmijani.
Nikor ne priši, nikor ne trče. Svi koji ovod radidu uvatit
čedu sto godin. I malo, malo ko puši. Samo smo pušili ja i
jedan crnac, koji je nakrivija španjulet u kantun od just.
Pametan svit, ča čedu pušit, ruvinavat zdravje kad in
je život lip?!
A koliko san lipi sekretaric vidija?! I svaka je dobra! Ni­
­an ja dosad zna da je to tako u Ujedinjene narode. A je li
ova n a š a država mene mogla ovod poslat bar godinu dan,
bar šest miseci?! Radija bi ja ovod bez šolda, mukte, ni ka­
ncelarija mi ne bi tribala!
Pitate me a ča bi radija?
Isto ono ča i drugi ovod radidu. Sidija bi u kafanu, odija
bi u šoping.
Mene, mene je tribalo poslat u Ujedinjene narode, ne
bi ja, ne boj se, moju zemju ovod osramotija. Tužan, dišperan, dočeka san večer u kočijašku birtiju "Esterhazikeler", di je sve ostalo netaknuto od Marije Tereže koja je
odredila i radno vrime oštarije koje je i danas na snazi.
Balanca
Pokvarila me cili dan. Izmirila me na balancu, u banju,
i ustanovila da san se nadebja četiri kila. Popizdila je.
Viče na me da san oteka, da je to od bibiti, i žilice da
mi na licu pucadu.
Za večeru daje mi veliki dupli važ jogurta. I prati me ka
sjena. Gren li u kondut, prati me da ne skrenen na šank.
Eto, toliko je tolerantna, široka, da mi predlaže da se
ostavin duvana i vina pa da slobodno neka uvatin koju
Bečanku.
A ča ću ja činit s ton Bečankon? Jedino je odvest na
večeru?
Partija san na tri dana, a evo je cila nedija prošla da
san vanka Splita. Produžija san bečki boravak jer san prihvatija poziv Bračani da svojin prisustvon uveličan njijovu večeru.
Lipe igračke
Posjetija san pet minuti butigu seksi-šopa.
Puno lipa butiga, puno, puno lipe igračke. Rado bi o
njoj pisa, ali kako kad bi mora duperat samo šporke riči?
Kupija san jedan suvenir. Maloga brata franjevca od
gume koji me sića na moga vjeroučitelja. Smišan zjogatul!
Kad mu pritisneš glavu, skoči mu bimbo i digne habit.
Kad san jon ga donija, počela me upirat i tuć po glavi.
Meni ništa.
Nikad nisan jema fajercag, ne volin fajercage, a sad san
po žepima, na stolu i u sobu, među kartušinan i novinan,
pronaša šest fajercagi.
Ovako je to počelo. Već prvi dan u Munchen osta san
bez šuferini i gren ji kupit na kiosk. Ali kako njemački reć
šuferine?
Sram me na mote objašnjavat, pa san misto šuferini
reka:
- Fajercag, bite!
Kako ji svuda zaboravjan i sijen, to moran svaki dan
kupit koji novi.
Uliza san u jednu knjižaru i u talijansko-njemačkon
ričniku pronaša san da se šuferini zovu "Zundholz" i "Streichholz". Mislija san da ću zapamtit, ali do prvoga kioska
već san bija zaudobija i jopet reka:
- Fajercag, bite!
PETAK, 16. sičnja
Kupija san mali tranzistor sa lerojon. Prvi put u životu
jeman leroj u sobi i ne čuje se kucanje, ne smeta mi.
Slušan visti, mužiku i znan uvik koja je ura. RadijoZagreb javja da je doli lipo vrime. Bit će se led raskrabija,
guštat ćedu danas moji Splićani šetat po Rivi.
Zašto se ja ovod štrapaciran? J e s a n li i ja danas moga
bit doli?
Posli obida dolazi moj mladi prijatej Splićanin i vodi me
tonobilon vanka Beča u niko malo misto Klosterneuburg.
Usput mi pokaže novu džamiju, lipu, elegantnu, sa finim
linijan minareta.
Govori mi da su je zajednički gradile arapske zemje
na terenu koji jin je još davno darova dalekovidni Franje
Josip, i unutra da je veliko bogatstvo koje se isplati vidit.
Parkiramo isprid džamije, kraj policijskog auta. Izaša
san iz tonobila i ugleda policjota sa velikin vučjakon. Vu­
čjak je diga glavu, gleda me, prati pogledon i striže ušima.
Omar sam se vratija u auto.
- Ča si se pripa? - pita me prijatej.
-Vraga san se pripa, nego san se sitija da bi triba svuć
postole, odrišit špigete pa ji jopet veživat.
Snig pada, vozimo polako i do tridesetak minuti već
smo u to misto prid velikin fratarskin podrumon, koji jin
je u stara vrimena služija ka spremište žita i vina, a sad je
velika restauracija koja pari fratarska blagavaonica.
Klajne Bruder
Ogroman prostor, pusti stoli, a nidir nikoga. Po napisiman, dekoracijan na zidu, vidin da se večeras ovod odr­
žava lovački ples.
Otvorenje i šank, na njemu puste botilje, odizad velike
bačve.
Sedemo za šank i čekamo oće li se ko ukazat. Počmen
zvat:
- Judi, fratri, stigli su putnici namirnici!
Nikor se ne odaziva.
Zoven i na njemački: - Klajne Bruder! Žedni smo! Tišina
ka u grebu.
Ali ja znan za fratarsku gastoljubivost, znan da oni ni­
kad ne bi putnika ostavili žednoga, i mirno sedan za šank
i počnen provavat vina, crna i bila.
Ne znaš koje je od kojega boje. Falin fratre. Jesu judi!
Sve gostionice i oštarije tribalo bi dat držat fratrima. Ne
bidu paštroćavali vina. Oni znadu ča je veliki grij i ne bidu
trovali jude. Bit će jin sad ura od novene, sad oni molidu
Boga, ali su podrum ostavili otvoren da se namirnici podmiridu. Odvojija san jenu bocu biloga, svaka je jubav
u njemu, i kako praznin bocu, reste moje oduševjenje za
vridni i zaslužni red Male braće.
Gospe moja lipa i draga, kakvo jin je vino, evo bi se i ja
smista zaredija!
J u š t o san pronaša i otvorija i drugu bočicu istoga vina,
a jema bit iz nikoga lifta ispadaju tri redovnika u bile mantele.
- J e s u li ovo domenikanci, onda nisu Mala braća? - pi­
tan ja prijateja.
On se smije.
- Ovo su ti kamarjeri!
Zagledadu se u nas infotano, mašu glavan i moj prijatej
se s njima objašnjava, a ja se ne mičen sa šanka. Lipo pijuckan i jebe se mene jesu li oni fratri oli kamarjeri.
Priko oka vidin ga di vadi portafoj i dili jin pineze. J e m a
ji bit obilato nadarija jer su se razvedrili, smiju se i nudidu
nas oćemo li šta prigrist. Pokupili smo se kad su počeli
stizat prvi gosti.
Snig je napada, jedva smo izvukli uzbrdicu do Grinzinga, svratili smo u jednu oštariju i spustili se u Beč da
prispijemo na bračku večeru.
Zen budista
U "Antiquitatenkeller" dočekali su nas himnon "Kad su
se dva Bracanina intrala na Fjumeri ". Lipi, dragi, smišni
brački svit, svi su drugovačiji a jopet svi sličidu jedan na
drugoga.
Govoridu po brašku, pivadu braški, mislidu braški. Pre­
vladava bolska varijanta. Guštan slušat tu govornu mu­
­iku.
J e m a ji svake vele: dva su likara, dvi sestre blizanke
su bolničarke, dva su gostioničara, jedan je profešur od
mužike...
Interesantan je vlasnik lokala, ugostitej kojemu je lipo
krenija posal, ali on je udrija u filozofiju, u meditaciju; ne
vidi nikakvu svrhu novcu, nima to nikakva smisla i triba
tražit konačno, definitivno rišenje čovikove egzistencije na
ovome svitu. Posta je poklonik zen budizma, i ove dane
leti na Tajland, di će šest miseci meditirat u nikome sa­
mostanu. Odvojili smo se za posebni stol i ozbiljno vodin s
njin filozofsku disputu.
On bi tako rado s menon nastavija raspravu, ali ja ni­
­an zen budist, nego prokleti hedonist i meni se ladi već
na stolu fažol i manistra. Asti boga, već su počeli jist i pe­
čenoga janjca!
Zabrazdija san do dva bota u noć, a sutra rano dolazi
po mene prijatej koji me tonobilon vozi u Budimpeštu.
SUBOTA, 17, sičnja
Zaspa san. Partili smo tek u deset uri.
Blizu je češka granica koja me zaista impresionirala.
Dočeka nas je mlad, zgodan soldat, sa mašinkon na prsi.
A mitnica solidna, čvrsta, ne more je ni najžešći kamion
razvalit.
Uz cilu granicu, dokle god dopire oko, tri file visoke
žice. Ne vuci nego ni zec ne more proć, omar bi ga struja
ubila i za žicu zalipila. I malo podaje od žice visoka ku­
la osmatračnica i na njoj stražar sa mitraljezon i kanoćalon.
I svuda okolo bili friški snig.
Nisan se pripa; parilo mi je da gledan kino. Prid obid
stigli smo u Bratislavu. Ovod poznajen jednoga opernoga
pivača baritona. Zaboravija san mu ime, ali deset me puti
pisa i zva me u goste.
Pri desetak godin upozna san ga u Split. Čeka je u "Be­
lvija" niku svoju zemjakinju koja mu je za dva-tri dana osi­
gurala stan i ranu. I naravski, nije došla. Upozna je tako
mene i bilo mi ga je žaj. Di ću ga pustiti na ulicu?
Lipo smo večerali i u male ure ulibili se u kuću. Isto
nas je čula.
- Koje to s tobon? - zavikala je iz posteje.
- J e d a n Čeh!
- Koji Čeh, za Majku Božju?!
- Ča ja znan koji? Evo ti ga, pogledaj, nije Čehinja.
Galantno jon je pojubija ruku.
Dok san se ja svuka i izvadija botije iz frižidera, on jon
je već piva operne arije.
Ujutro, dok san sidija za makinju i pisa, on se u banju
brija i skalira.
Reka san mu:
- Lipi moj Čeh, evo ti frižider, evo ti spize, eno ti u škafetin i pinezi, sve moš jist i pit i koji dinar za vicje vazest,
samo mi nemoj po kući pivat!
Bija je šarmantan momak i njoj je bija drag, draži nego
meni, tri je dana osta i posli mi šava kartoline sa svakog
gostovanja po svitu.
Volija bi ga vidit, ali ko će ga sad poć tražit! I di ću ga
nać kad san mu ime zaudobija?
Šetamo po Bratislavi a snig počima padat.
Matejuška i Carlton
Svratimo u robnu kuću i ona za ništo malo pinez kupu­
je veliki kufer. Svaki n a n dan prtljaga reste. Uputili smo
se sa dvi boršete, a već vučemo puste pakete i kufere.
Prolazimo uz novi lipi otel "Kijev" sa restoranon "Ukraina", ali ja tražin stari otel "Carlton". Sića me ti "Carlton"
na ditinjstvo, kad se hidroavion OK-BAK spušća na Matejušku a mi smo zadivjeno trkali prema njemu i vikali
OK-BAK, MATEJUŠKA-PRAG! Iz njega su izlazili putnici u
mantele, i ja san jednome od njih nosija kufer na kojemu
je bila etiketa CARLTON-BRATISLAVA.
Zamišja san da to mora bit najlipši otel na svitu. Naša
san ga i razočara se. Star je, ofucan, prag mu na ulazu
ulega, vrata šporka, žedna piture. U garderobu jedna sta­
ra gospoja uzimje mi šubaru i mantel i omar mi šije raz­
bijene kurdele. Gostiju u restoranu malo. Dva ozbiljna
muzičara, violina i orgulje, lipo, diskretno sviraju; nima
pojačali ni letrike. Služidu nas tri konobarice; jedna nosi
bibite, druga jela, treća slako.
Izija san samo malo šunke, malo kavijara i popija plzensku biru. Ka bog!
Nije mi mrsko; da nas večeras ne čekadu u Peštu, osta
bi ovod koji dan.
Garderobjerka mi se fali kako mi je sašila kurdile i
učvrstila botune na mantelu.
Dobra nika žena! Dajen jon pet njemački marki. Ne viruje, vrti je u ruke i samo ča ne plače.
Prid večer migadu n a n svitla Pešte.
FERATON OD HUNGARIJE PRIKO
SUBOTICE I BEOGRADA DO SPLITA
NEDIJA, 18. sičnja
Lipa je Budimpešta! I meni je lipo u Budimpeštu. Je­
ma svega. Samo pinez nima. Sinoć san povirija u dvi-tri
mesarnice. Visi pusto meso; janjci, lipi mali praščići, junetina, govedina, pivčići, ali nikor ništa ne kupuje. Ako
i dojde koja mušterija, traži glavu, intrame, nožice, jer je
to puno cine, deboto mukte. Meso je inače tri puta cinije
nego u nas, ali i plaće su jin duplo manje.
A onda, kako čujen, judi su se istrošili za Božić i Novu
godinu, a sičanj se produžija i šoldi nima.
Sve mi se čini da su Mađari žešći frajuni od nas, po­
trajali bidu dotu svete Ane.
Ka da su meni u svojtu.
Ali kad ja jeman dva šolda u žep, ne Mađaru nego bogu
ne dan prida se.
Naravski da nisan kupija ni janjca ni prasca, nego smo
išli večerat u najboji lokal, u "Hungariju Hotels" di san
prvi put u životu, poslin puste stotine oteli i lokali, zasta
na ulazu, sprenija se, pripa. Mramor, balkoni, svićnjaci,
zlato, sve sjaji, lista, gori... Njanci se "Sacher" ne more sa
"Hungarijom" stavit. Ovo je jedan od čuveni gastronomski
hramova Evrope. Pri devedeset godin, kad je sagrađen, zva
se "New York". Bija je sastajalište diplomati, umjetnika,
slikari, pivači, glumac, novinari, filmski zvizd, hoštapleri
i kurab velikog formata. Iz Hollywooda su ovod dolazili i
Korda, i Cukor, i Sonja Henie, i Harold Loyd...
Naša san unutra samo dvi manje grupe Amerikanac i
Grka; tri dila stoli prazno. Za mađarske plaće je restoran
priskup, i sa cilin inkason ove večeri ne znan oćedu li moć
letriku platit.
Bit će da ga držidu za reprezentaciju njijovoga ugostitejstva. Prvorazredni konobari i kuvari ali, na primjer, ni­
ma pomidori jer su ovi dan poskupile.
Karanje u pašticeriji
Svira veliki orkestar, izminjuju se najboji mađarski pivači i pivačice, koji za svaki nastup minjaju toalete i ko­
stime. Konobari jin plješću, čak i klozetfrau, koja se sa
španjuleton u ustima pojavila na jednome balkonu.
Isplatilo bi se naučit mađarski samo zbog njijovi libar.
Za tridesetak ijad dinari moš kupit cilu enciklopediju.
Libri koji u nas zapadaju sedandeset, osandeset ijad,
ovod su dvi-tri ijade. I stoga Mađari puno štiju i kupuju
libre. Samo u Budimpeštu u godinu dan kroz knjižare projde deset miljuni kupac.
I gradski promet jin je deboto mukte. Samo jedan dinar.
Tranvajen i autobuson moš se za dinar cili dan vozit.
Kad bismo Mađari i mi uspostavili sistem: mađarske
cine a naše plaće, živili bismo i jedni i drugi boje od Švi­
carske.
U lipo nediljno jutro obilazimo Budim koji sa svojin kulan i palacima, vas u snigu, blista na zimskome suncu. Sa
jednoga Vidikovca gledan šoto veliku riku i lipi velegrad
koji se razlije na obe njezine obale.
Draga me Budimpešta, tako bi rado osta još koji dan,
ali ona zapela da večeras oče gledat Velo Misto. Oće, oće
i oće.
Karamo se u jednoj velikoj finoj pašticeriji. Sididu u n u ­
tra stare inkrepite gospoje i dikoji starac koji se jedva miče
i govori muklo, rauho.
Dvi starice za jednin tavulinon, a obe jemadu ruke u
đeš. Lomne stare kosti i bit čedu bidne pale oli u banj, oli
priko katrige, oli su se popuzle na ledu. Ča ji vrag nosi iz
kuće?
Ovod jema dosta stare gospode, naročito Židovi kojima
su ostale vridne slike, nakit, stilski namještaj, pa prodaju
i grickaju malo-pomalo.
Da ona prispije na Velo misto (jedna epizoda jon je već
utekla), putujemo poza podne u Suboticu. I gremo na štaciju učinit biljete.
Nestali pasoši
Tražidu nan na blagajnu pasoše i devize za putnu kar­
tu. A sve socijalističke zemje, izuzev Jugoslavije, plaćaju
njijovon muniton.
Sedemo obidvat i lipo jon govorin:
- Vrati mi pasoše, ja ću ji držat!
- Nisu u mene, u tebe su.
- Da san ti ji na štaciju!
- Nisi!
- J e s a n , da san ti ji. Do auta si ji jemala u ruci.
Kune se da ji nije ni vidila.
Ciloga me vižitaje, čak mi utiraje ruke u svaki žep.
Ne da da ja nju pretresen. Nije ona luda, nisu pasoši
u nje.
Kakvi san, ja bi zdravo čejade izludija, u ludnicu ga
utira!
Opet me iznova svega vižitaje. Vižitajen i ja nju.
Cili lokal gleda.
Pasoši nima.
Kad san sta u filu za biljete, iza mene bili su dva njon
sumnjiva putnika. Gotovo je, oni su ji ukreli. Vraćamo se
na štaciju. Žena na blagajni se sića da mi je pasoše vra­
tila.
Vižitajemo cilo auto od prijateja koji nas je odveza do
stanice. Tražimo ispod sici, ispod tapeti. Sve zaludu.
Ona plače.
- Jebe me se, ostat ću u Mađarsku i postat dopisnik iz
inostranstva.
Pripala se da ćedu nas zatvorit, u Sibir odvest.
- Neka zatvoridu, morat ćedu nan dat i spizu i sobu.
Ozbiljno plače.
- Za me je lako! Ja jeman i legitimaciju, a poznaju me
u konzulatu i ambasadi, ali ti si najebala.
- A kako, an?
- Mene će pustit, a tebe će zadržat.
- Oli ćeš me ostavit?
- A ča ću činit?
Pozlilo jon je.
- Ajde, ne boj se, robijat ćemo skupa!
U sobi ispod zrcala je njezina velika vlaška borša. Čin
su nestali pasoši, tija san u nju povirit. Ali ona ne da, to
je njezin tajni sef.
Ča jeman vlašku boršu vižitavat kad je ostavila u sobi,
nije je ni nosila vanka?
Sad je tako dišperana, uplašena da me pustila pogle­
dat u boršu.
I oba pasoša na vrju.
Gospu jon vlašku, pa je čovik ne bi ubija!
Iz plača udrila je u smij.
Omar činimo feštu sa svečanin obidon. Kuridu botilje.
Na zdravje!
Okad smo se uputili iz Splita, još se nije okusila mlika,
a čin dojdemo u Jugoslaviju, evo da će ga omar tražit.
Interesantno, nisan se zaželija još Splita, nego Jugosla­
vije.
I ona isto.
PONEDIJAK, 19. sičnja
Ono ča mi se sinoć dogodilo u ferati, na granicu, pari
mi sad ka grubi san. A bogami je bilo gusto.
A počelo je smišno.
Dolazi mi u kupe Mađar, policjot, carinik, ča ja znan ko
je, i traži pasoše.
Dajem mu ji.
Gleda ji i vadi iz moga pasoša jednu kartu koju dotad
nisan vidija.
Ništo mi govori na mađarski.
A ko će ga razumit?
Zove drugoga policjota koji zna po našku, ništo mu go­
vori i kažije kartu koju je izvadija iz moga pasoša.
- Di su van kola? - pita sad ovi drugi policjot.
- Koja kola?
- Vaša kola.
- Moja kola, od čega kola?
- Vaš automobil, zaboga?
- Skužajte, šjor, ali ja nikad u životu nikakva kola ni­
­an jema. Njanci bičikletu.
- Nemojte se šalit! - ozbiljno će Mađar.
- Niman kola, nikad ji nisan jema, ne znan vozit i nikad
ji neću jemat.
- A što je ovo? - kažije mi kartu iz moga pasoša.
- Ne znan ča je to, sad to prvi put vidin.
- Kako prvi put kad je u vašem pasošu?
- Ne znan ko mi je stavija, ja nisan pasoš od granice
otvara.
Daje mi tu kartu. Stavjan očale.
Moje ime, bezime, godina rođenja i ispod broj tonobila
bečke registracije.
Inšenpja san se!
- Di su van kola? - oštro me u oči gleda Mađar.
- Niman van ja kola, šjor policjot! Niman. Ako mislite
da ji jeman, eto van ji sa blagoslovon. Nosite moja kola!
Popizdija čovik.
- Di su van kola?
Čak se slegnuja pa gleda ispod šentadi. A meni dolazi
poludit.
- Ovo su ti namistili igru! - šapje mi ona.
- Nemate kola? - sikće policjot.
- A kako ste ušli u Mađarsku?
- Kolima!
- Dakle, imate kola?
- Niman, nisu moja, nego jednoga moga prijateja.
- A di van je ti prijatej?
- Vratija se u Beč kolima.
Rasvistija san se. Sitija san se.
- Znate, šjor, ča se to dogodilo. Na granicu dali smo
pasoše na jarpu i njegovo auto zapisali su na moje ime. I
kartu stavili u moj pasoš. A ja bidan nisan gleda.
Počnen se smijat.
- Zašto se smijete?
- Kako se neću smijat?! Sad će on čekat na granicu jer
ne more izvest kola kad nima potvrdu, a ja jopet ne mogu
doma jer jeman potvrdu, a niman kola.
Uzeli su mi pasoše i otišli. Prolazidu minuti.
Deset minuti, petnajst.
Nervožast san. Pušin španjulet za španjuleton.
- Još će nas iskrcat - stisla se ona u kantun.
- Suđeno nan je ostat u Mađarsku.
Ura vrimena je prošla, a nikor ne dolazi.
Svima je vratilo pasoše, svi su mirni, a ona jopet plače.
Ako nas sad i pusti, nećemo u Suboticu prispit na Velo
misto.
- Enti boga tebi i televiziji i Velome mistu! Da mi nisu
dali pineze, ne bi se štrapacira po Evropan i drća na granican, nego bi lipo mirno ka čovik doma sta.
- Muči, evo ji, gredu!
Došli su, donili mi pasoše, pozdravili i otišli. I voz je
partija.
Nima meni do moje milicije
Nisan zna da je naša granica, kad se gre feraton, u Su­
boticu.
Kvarat od ure smo sidili i čekali kad će voz krenut za
Suboticu.
Doša je onda jedan mladi milicioner koji me pripozna.
- A vi ćete za Beograd.
- Ne, nego za Suboticu!
- Brzo se iskrcajte, sad će voz krenit.
Kroz ponistru smo izbacili prtljagu i skočili u snig. Mi­
licioner nas je odveja na milicijsku stanicu. Prispili smo
tačno u minut na početak emisije.
Naložili su dobro peć, skuvali nan kafu, a ja san izvadija botilju konjaka i fine španjulete. Lipo smo se drugarski
razgovarali, komentirali, pijuckali i sobu su mi rezervirali,
a kad je svršilo, milicijskin tonobilon me bacilo u otel. Večerajemo u restoranu, a za jednin drugin stolon banket.
Jedan momak se diže sa stola i nosi mi botilju šampanjca.
Novinar je, kolega, i drago mu je da san prispija na tradi­
cionalni susret bečki i peštanski novinari.
Ujutro su došli po mene i odveli me u redakciju. Namistili su mi makinjetu i zamolili me da napišen prilog za
njijov list.
A ča san moga? Seja san i napisa. Nadan se da to nećedu štampat. I ne znan ča san napisa.
Ništo o Subotici i Splitu, a Suboticu nisan ni vidija.
Tili su me vodit na obid na Palić, ali ne mogu, umoran
san. Neću ni u Sombor, poza podne feraton gren u Beo­
grad.
Za đinaštikante
Niman se ka pri uvatit moga "Mažestika" i večerat kod
Ive u Klubu književnika.
Zeben na subotičku željezničku stanicu. Voz za Beo­
grad još nije doša, kasni po ure.
Sidin na šentadi i gledan kako se žene teško penju u
vagune.
Sve su nikako basetne i jemadu kratke noge, a skaline
visoko. Starije ne moredu dignit nogu pa kleknu na skalu,
pa ji potižu unutra za ruke, a odizad ji upiru.
J e d n a debela žena, posli trećeg uzaludnog pokušaja da
se uspenje, revoltirana odustaje od putovanja.
Smijen se. Sitija san se moje pokojne tete Tone. I ona je
bila debela i basetna i nikad, nikad nije sela u feratu.
Uvikje govorila:
- J e b a pas feratjerima čunku kad činidu onake visoke
skale! To nije za jude, nego za đinaštikante!
Napokon smo partili.
Kad putujen sam, nikad uza me lipo čejade. Uvik su
oli soldati, oli seljaci, oli feratjeri, i koji putnik koji skine
postole pa mu vonjadu noge, oli je u najbojem slučaju
koja stara baba kojon triba pomoć dignut kufer, oli koja
nervožasta usidilica kojon smeta duvan.
A jesan li s njon ka sad, omar su u kupeu tri lipe mlade
cure. Sve tri studentice.
J e d n a je Crnogorka iz Titograda, a študira u Novi Sad
istoriju. Čuje me kako govorin i pita jesan li iz Splita.
A poznajen li dra Gabričevića?
Fali ga da nikad nisu jemali bojega predavača, ali sad
je iša u penziju. Studenti žalidu.
Druga je mala iz Sombora, a študira u Beograd političke
nauke. Bila se orjentirala za novinarstvo, ali se pridomislila i odustala, ne zna jema li dovoljno talenta.
Sve me nikako miri, činin jon se poznat, ali stidi se reć,
da ne falije.
Pametna cura, svakoga vraga zna! Objašnjava mi do­
gađaje u Poljsku, u J u ž n u Ameriku, situaciju u Italiju,
probleme nafte, probleme nerazvijenih. Gledala je Velo misto i nagađa sudbine junaka.
Mlije, ćarćajika, divota je slušat, ali san isto uteka u
bufet, a nju ostavija da se sa malon priča.
I evo nas u Beograd.
Blizu je osan uri. Led. A nosača nima.
Kufer kupjen u Bratislavu piza mi miljardu kili. Istega
me ruke, prignija, ajme, okilavit ću!
- Ča si sve trpala unutra, matune, olovo?
- Ništa, samo tvoje šteke duvana i boce!
- Koje boce kad jeman samo jednu bocu, a duvan ne
piza?
Nasrid štacije pustin kufer da bugne o tle. Uvatila se
za glavu:
- Ajme, prolit ćeš uje.
- Koje uje? Di si ti uje kupila? - tučen nogon u kufer.
Zabordižala je isprid mene sa svojon vlaškon boršon o
ramenu. U jednoj jon ruci manji kufer, u drugoj najlonski
saket i velika škatula o pet kili nikoga austrijskog deter­
dženta.
Kalajen nebo na zemju, i njon i uju i deterdžentu.
Večerajen u Klubu kod Ive, ipak se ovod ji najboje u
cilu Evropu.
UTORAK, 20. sičnja
Gren u vižite redakciji NIN-a. Dok san bija na putu, pro­
minija se glavni urednik. Pitan drugove:
- A ča je, zašto su ga sminili?
- Ma kakvi sminjen! Mlad je, oće pisat.
- A ča je zgrišija?
- Ništa! Sve je u redu!
J e s a n li ja lud? A kad je u nas ko sminjen?
Grizelj me vodi u restoran "Politike" na obid. A nagovorija san se s njin obidvat u bot. Zakasnija san i ne smin
o straja reć da san već obidva.
Jin samo malo, priko voje. Ona me gleda.
- Ča oće reć da ne moš jist?!
- A eto, ne sladi me.
- A da nimaš fibre? - pripala se.
Posli obida zaspa san ka top.
Probudin se i čujen je di lagano rče.
I kad se probudila, tuži se da nikako nije mogla zaspat
od moga rkanja. To je njon dokaz da san se naloka.
- Onda si se i ti nalokala jer si rkala!
- Nije moguće!
- Časna rič.
- Ajme, onda san se razbolila na srce!
Eto kako je to: kad ja rčen, onda san se napija, kad ona
rče, onda je bolesna.
Ivini fakulteti
Uranija san u Klub na večeru i u još praznome restora­
nu ćakulan s Ivon. Priča mi kako je tačno pri pedeset godin ka momčić iz svoga Cavtata stiga u Beograd, doša je
radit kod strica koji je drža mali restoran. Tri je godine tot
radija ka konobar, a onda se namistija ka kamerdiner oli
batler kod papskog nuncija Pelegrinettija. Upozna je cili
diplomatski kor i svršija prvi veliki fakultet.
Poza rata prominija je nikoliko lokali, 1952. vodija
je Klub novinara, a od pedeset i četvrte je u Klubu knji­
ževnika. I to je njegov drugi veliki fakultet. Ugostija je
cilu jugoslavensku literaturu: i Krležu, i Crnjanskoga, i
Andrića, i Krkleca (koji je najviše volija guščju jetru i gra­
ševinu). Zna sve pisnike, slikare, diplomate, glumce, novi­
nare, ali od svi najdraži mu je Vicko Raspor. Jedno vrime
jija je samo tripice. Puste misece svaku večer tripice. Onda
se bacija na biftek. Svaku večer biftek. Zanji miseci svaku
večer bržolica. To je ka da deset godin glasaš za demokrate,
a onda te štufa pa deset godin glasaš za republikance.
Čuva Ive svoje goste. Jedan od nji pije duplu votku. Čin
naruči treću votku, Ive mu je razvodni. Šesta, sedma već
je čista voda, a votka se samo kane da zavonja.
I onda nastaje problem sa plaćanjen.
Ive mu naplati tri, a ovi se buni da je papija sedan. Sva­
šta se događa.
Jedan naš poznati umjetnik žalija mu se da je osta bez
pinez. Par miseci je večerava i obećava da će mu platit do
Nove godine.
Posli silvestarske noći Ive ujutru zatvara lokal i umoran
dolazi doma. Čeka ga obavijest da mu je prispija telegram.
Pripa se da nije koja loša vist iz Cavtata i trče na poštu.
Čekali su ga pinezi.
Bude i baruf, ali ritko, a kako se to događa u Klubu, me­
đu pisnicima, onda i sitna svađa dobij a veliki publicitet.
Dosta se o Ivi pisalo. I Amerikanac Gilbert Brook u časapisu "Forces" napisa je reportažu o Jugoslaviji i donija
sliku Ive u restoran u kome je naša najboju kužinu istoč­
no od Beča.
- Nije to moja zasluga - skroman je Ive - nego cile naše
ekipe. Trudimo se, dajemo sve šta možemo. A ekipa je pro­
brana, svaki se čovik dugo bira.
Dobro su plaćeni, dobro se i zaradi, ali ne toliko koliko
se priča.
Nije istina da Ive daje velike priloge crkvi.
- To je čista insinuacija, dajen limozinu ka i svaki drugi
virnik.
Obnovija je u Cavtatu očevu kuću i sanja, dugo već sa­
nja, kako će se povuć, lipo će se vozit u motorin, lovit na
panulu. Nima lipše mužike od brodskoga motora.
Ali povratak se ipak odgađa, teško je Ivi ostavit Beograd
i ovu luckastu, dragu umjetničku čeljad.
SRIDA, 21. sičnja
Jutros san u izlogu knjižare ugleda libar Velo misto. Ni­
­an ni zna da je već izaša.
Osta san dugo noćas u Klubu i doša u sobu vesel. Do­
čekala me:
- Kakvi si to? Pariš starac. Vas si pocrnija. Izgorit ćeš
od vina i duvana.
Grubo san odgovorija. Ne govorimo. Svadili smo se. Rastavjamo se. Ona će partit danas u Split, a ja mogu ostat,
mogu nikako i ne doć.
To je zanje ča je rekla.
I cilu noć nije oka sklopila, samo je stenjala i uzdisala.
Najranije san izletija iz sobe, sidija u kafanu i pisa. Prošeta san i u izlog ugleda Velo misto.
Kupin libar, napišen jon posvetu i odnesen jon ga u
posteju.
Pomirili smo se. Neće me ostavit. Sve mi je oprostila.
Sa pinezima smo već pri kraju. Viče na me da se stisnen,
prigovara mi na svaku manču. Tribalo bi se doma vratit.
Niman pinez za platit otel i kupit biljete.
Počeja san i munitu brojit. Nu ti boga, tokat će nas obidvat u koju samoposlugu.
Telefoniran prijateju da me spasi i pošaje koji dinar.
Kod Vladike
Okad san telefona, nije prošlo tri kvarta od ure i pošćer
mi već u otel nosi pineze.
Toliko san na putu da san već zaresta i ona me vodi u
ženskoga frizera, poznatoga Vladike, učenika i naslidnika
čuvenog majstora Steve.
Šiša me samo nožican i prstima, njanci češaj ne dupera. Stil zaista velikog meštra.
Priča mi kako se sprema za međunarodno takmičenje
frizeri koje se ovega prolića održaje u Split. Ni to nisan zna.
Ona se fali kako me ona doma šiša.
- Vidin, vidin, gospo, otud njemu ove rupe i brazde u
kosi! - odgovara jon Vladika.
Prvi put u životu san ošišan kako bog zapovida. Ako ne
radi drugoga, onda bi mora jedanput na misec skočit do
Beograda radi šišanja.
Neće ništa da mi naplati. Još mi zafalije ča san doša.
Koji fini čovik!
Iz Splita mi javjadu da me napalo i u "Glasu koncila".
Ča san se ja to popima zamiri? Bit će radi grubi besid?
Niki dan su me radi šporkoga jezika napali niki moji
drugovi, a sad i popi. J e m a ježuviti na obe bande. Ćutin
da se situacija komplicira i da bi mogla počet hajka.
Ali i to mi se jebe!
I tako jema već pusti godin da nisan vidija nikakvu
polemiku. A gradu bi tribalo priuštit malo zabave u ove
zimske dosadne misece.
Doma, doma oću!
ČETVRTAK, 22. sičnja
Čeka san da otvoru kafanu. Još je vanka mrak. Nadan
se da pišen zanje retke s ove velike đite. Malo san nervožast.
Zaželija san se Splita, kuće, makinje, meni dragoga svita.
Sinoć mi se parilo da bi moga ostat još misec dan. Lipo
san večera, Ive mi je pripremija specijalnu paštu šutu,
pijucka san, ćakula, mirno zaspa i rano se probudija, s
nikin čudnin osjećajen da mi sve fali.
Sad se čudin kako san mogao ovoliko izdržat. Ne bi
osta da mi dadu miljardu dolori. Omar trčen kupit kartu
za spavaća kola.
Pri san čeka da otvoru kafanu, sad čekan da otvoridu
putničku agenciju.
Prvi san uliza.
Karat nima. Sve je već rezervirano. Ovo su zimski pra­
znici i svi putuju. Nesriknji nomadski narod, svi plaču
mižerju, a svi putuju!
Vraćan se u otel i recepcioner mi obećaje da će se on
pobrinut za kartu.
Do po ure mi javja da nima, sve je zaludu, ne triba ni
pokušavat. Kad on ne more dobit, ne more nikor. Vatan
sve moguće beogradske veze.
Do bota sidin u kafanu i čekan rezultat. Pari mi se da
igran partiju pokera u koju san uložija cili život. Njanci mi
se ne da obidvat. Rastužija san se.
U dva bota javjadu mi priko telefona: karte su rezervirane.
Smista šajen otelskog momka da mi ji pridigne. I tek kad
su karte u žepu, miran, sritan, gren na obid. Sad je pet
uri poza podne, izvuka san se iz sobe da gren pisat zanju
stranicu, a nju san ostavija da se spakuje.
Polako se mrači.
U kafanu počimje smjena gostiju. Stariji svit se kupi a
dolazi mladost. Evo, do mene dolazidu sest dvi curice, obe
zajedno nimaju trideset godin. Šapju se i računaju koliko
bi mogla zapast kafa. Ne može bit više od dvadeset dinari.
Interesantno da mladost računa samo u nove, a stariji svit
u stare dinare.
Šef sale potiže isprid mene stol, ravna ga sa ostalima
stolima i jidi se na mlade konobare koji ne volidu sime­
triju.
- Leni su, ne mare za svoje radno mesto! Gostu padne
papir pod stol, a oni leni da se pridignu. Sto puta im kažeš:
kad padne mrak, pali svetlost na ulazu i spusti zavese! I to
su, majku mu, leni da urade!
Sritan ča gren doma, dilin manče ka pijani miljuner.
Otelski momak nosi mi kufere na štaciju. Ferata za Split
već je puna. Nikad u životu nisan vidija dužu kompoziciju,
jema trista vaguni.
PETAK, 24. sičnja
Evo me doma. Sad san doša. Stan ladan, a letrike nima.
Nu ti boga, evo su mi i telefon isključili.
Nesriknja pošta, tamo me nikor uvatija na zub i svaki
mi drugi misec telefon ukida.
Protestiran sa susidovog telefona. Nisan platija jema
dva miseca.
Pa ča da nisan? Platit ću! Nisan nikoga inbroja, neću
ni poštu.
Došla je letrika! Proradija je telefon.
Ona se raspakira i zacvrkuće:
- Baš nan je bilo lipo! A je li, kad ćeš me opet odvest
na put?
Vatan se za glavu. Bižin iz kuće.
Vodi san je po Evropi samo da je ištrapaciran, slomijen,
da jon više nikad, do kraja života, ne pade na pamet s menon vijađat.
Tija san je slomit, a njon se tek užga prst.
Ubit ću je.
Sve mi gre naopako. Najpri san se misecima i godinan
mučija da napišen Velo misto, a onda se danima po otelima i štacijan mučin i zlopatin da potrošin šolde koje san
zaradija.
Ča je meni sve ovo tribalo?
J e s a n li moga mirno živit, ka svaki pravi pošteni pe­
nzioner, i ležat, čitat libre, šetat, odit na ribe?!
A ona već planira novi libar koji moran napisat, i novi
vijađ na koji je moran odvest!
Download

Dnevnik jednog penzionera