Priče od mašte i snova
Baveći se literaturom uporedo sa aktivnim i uspešnim teatarskim i filmskim delovanjem, novosadski reditelj
Milan Belegišanin prisutan je na književnoj sceni kao pripovedač izuzetnog i jedinstvenog dara. Ovaj autor u
čijoj prozi se susreću i prepliću stvarnost i snoviđenja, mitska simbolika i tragične sudbine malih ljudi sa
margine života, svojim pripovedanjem gradi jedan osobeni literarni svet čudesne poetske istinitosti.
Nedavno je u izdanju beogradske izdavačke kuće „Admiral buks“ objavljena nova knjiga Belegišaninovih
pripovedaka sa naslovom „Lina Šaš“. Na pitanje o poreklu neobičnog spoja realnosti i fikcije u njegovim
delima, Belegišanin odgovara:
- Da li je to magični realizam ili nešto drugo, ja ne znam, ali mi se čini da je svaka vrsta stvaralaštva hodanje
kroz kroz prošlost i kroz snove, i što veću distancu pravimo u odnosu na prošlost, to lepše sanjamo. Često
ponavljam: čoveku se malo stvari vraća – vraća mu se pas uz nogu - jer je veran, soko na ruku,-jer je dresiran, i
vraća se uspomena na rame, jer samo je čovek sklon da uspomenu, poput anđela, primi na rame. Uspomene su
ono što nas odvaja od drugih živih bića. I ne čuvamo mi uspomene, nego uspomene čuvaju nas.
Ustvari, čini mi se da se najjače emocije bude onoga trenutka kada nekog izgubimo. U trenutku te amputacije,
oko sećanja se jednostavno stvaraju mali kristali ćilibara, koji tokom vremena postaju sve sjajniji i koji naše
uspomene čine još lepšim, nego što su stvarni događaji kao povodi bili.
Da li ove priče o snoviđenjima i o trajnosti uspomena, zapravo u prvi plan
stavljaju magiju večnog obnavljanja i trajanja života?
- Ja mislim da je kompletna čovekova magija u sasvim običnim i prizemnim stvarima i da u svim našim
informacijama, gestovima, sjaju pogleda, postoji onostrano, ako ga posmatramo na pravi način. Sve je u suštini
san i sve je u suštini magija, samo zavisi od toga pod kojim uglom posmatramo nešto, što je na prvi pogled
svakidašnje i na koji način izneverimo očekivanje. Mislim da, ustvari, svako od nas ima svog anđela čuvara.
Jer, ja sam duboko ubeđen da naš odlazak sa ovoga sveta nastaje onoga trenutka, kada se u potpunosti uobliči
naš anđeo čuvar i onoga momenta, kada mi budemo postali svesni našeg večitog pratioca, njegovog glasa i
stasa i namere i boje oka, i raspona krila. Tada našu misiju na zemlji završavamo i odlazimo negde drugde, da
možda mi postanemo nečiji anđeo čuvar.
Zanimljiva je priča o nastanku ovih pripovedaka. Ako se ne varam, one su
pisane sa posebnim ciljem i po prvi put su kazivane u noćnom programu
Televizije Novi Sad?
- Ove priče su u stvari nastale od noćnih priča kojima sam ja nekoliko godina odjavljivao program
vojvođanskog Javnog servisa. Emisija subotom u ponoć zvala se „Ukus noći“. Ja sam tu sebi u stvari napravio
zamku – da svake subote gledaocima vojvođanskog televizijskog Javnog servisa ispričam novu priču. Kada je
taj broj zaokružen na sto, izabrao sam priče koje se sada nalaze u knjizi o mojoj vili pratilji, Lini Šaš.
Eto, noć je čudna. I kao što kaže Bulgakov u „Majstoru i Margariti“, kada padne noć, ona skida sve ostale
kostime i na nama ostaje onaj najistinitiji, a to je ustvari kostim od mašte i snova, kada se mamuza mašta, kada
se ona razbokori i kada je čoveku sve dozvoljeno, ali u onom pozitivnom smislu.
Borislav Hložan
Sačuvajmo dete u sebi
- Pa, ja se ne stidim toga što mislim da u mom poslu postojati znači- biti infantilan, kaže Milan Belegišanin. Ja
u tome ne vidim ništa pežorativno. Mislim da samo kroz infantilnost, koja se rađa kada i naše detinjstvo, mi
postojimo, i dogod u nama postoji te detinje infantilnosti, ima i za nas neke šanse i neke prilike da osmislimo
svoj život. Onoga momenta kada zaboravimo ono detinje u sebi, ne prestaje samo moguća kreativnost, nego
prestaje i smisao življenja i mogućnost radovanja.
Download

Priče od mašte i snova - intervju