Иван Јовић
Моња Јовић
Весна Дрезгић
ПРИРУЧНИК
ЗА УЧИТЕЉЕ
уз Читанку и Поуке о језику
за трећи разред
1
ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК
Проф. др Бошко Влаховић
РЕЦЕНЗЕНТИ
Проф. др Стана Смиљковић, Учитељски факултет, Врање
др Нада Тодоров, Учитељски факултет, Сомбор
др Наташа Вујисић-Живковић, Учитељски факултет, Београд
Гордана Стевановић, педагог
Мира Кашерић, професор разредне наставе
ЛЕКТОР И КОРЕКТОР
Мр Пејо Вукелић
КОРИЦЕ
Предраг Ненковић
Ивана Јоксимовић
КОМПЈУТЕРСКА ОБРАДА И СЛОГ
Тања Ћосовић
ИЗДАВАЧ
Едука д.о.о, Београд
ул. Змаја од Ноћаја бр. 10/1
тел.факс: 011/2629 903, 3287 277, 3286 443
e-mail: [email protected]
2
ШТАМПА
„Ротографика” – Суботица
Тираж: 2000.
2
Садржај
Уводна реч .............................................................................
5
Програм рада за српски језик за трећи разред основне
школе ......................................................................................
10
Оријентациони годишњи план наставних јединица ..........
17
I Читанка ................................................................................
25
1. целина: ИГРА ............................................................
26
2. целина: ПРИЧА .........................................................
31
3. целина: КУЋА ...........................................................
37
4. целина: КОЛО ...........................................................
44
5. целина: ЉУБАВ ........................................................
48
II Поуке о језику ....................................................................
56
3
4
“Естетско васпитање подразумева развијање љубави, смисла и привржености према уметности и свим видовима лепоте. Књижевна уметност је наставно подручје које је у
целини естетички мотивисано. Зато је при избору, тумачењу
и вредновању уметничких текстова естетички критериј
надређен свим осталим мерилима.
Водећи циљ књижевно-естетског васпитања јесте да
развијањем чулног, језичког и литерарног сензибилитета
усавршава уметнички укус и развија трајне читалачке навике.”
Милија Николић, Методика наставе српског језика и
књижевности
УВОДНА РЕЧ
Израдом Читанке за трећи разред основне школе аутори
су се сусрели са основним захтевом који се поставља пред сваки
иоле квалитетан уџбеник: како уџбеником обухватити не само
потребна знања из одређене области већ и како код онога коме је
уџбеник намењен створити свест о специфичности одређене
области, о особинама које је одвајају од других дисциплина и, на
крају крајева, о разлозима због којих је усвајање знања из дате
области за корисника уџбеника важно и корисно. У складу са
овако схваћеним циљем сваког доброг уџбеника, задатак Читанке за трећи разред јесте да представи један посебан, уметнички и
стваралачки поглед на свет, оличен у књижевним текстовима,
или, по речима једног нашег проучаваоца: “улога књижевности
је, најпре, да буде књижевност – а то се често заборавља у настави.”1
1
Александар Јовановић, Противуречности наставе књижевности, из зборника Како предавати књижевност, Београд 1984, стр. 14.
5
Читанка, отуда, ученика треба да упозна са значајем
књижевних дела као уметности речи, са разлозима њиховог постојања и проучавања. Задатак Читанке јесте да покаже на које
се све начине уоквирује стваралачка машта, као и да ученике
упозна са ствараоцима ових уметничких светова, писцима.
Овај уџбеник је, с једне стране, схваћен као путоказ за
даље, самостално уживање у књижевним делима, а с друге као
подстицај у развијању сопственог писаног израза: ученику се сугерише да пишући и сам постаје писац. Стога, поред појмова који су предвиђени планом и програмом, циљ уџбеника јесте да
нагласи постојање духовне, интелектуалне, спознајне и доживљајне користи коју ће ученик имати од читања књижевних дела: “Јер, приступајући књижевности као уметности, бранимо је
од свођења на ванкњижевне претпоставке и партикуларно значење: ученици треба да осете да дела не говоре о нечему што се
њих не тиче, далеком простору или прохујалом времену, него о
самој суштини њиховог бића и живљења, о ономе што они јесу и
о питањима на која сами морају да одговарају.”2
Веома је важно нагласити естетску функцију књижевног
текста. Књижевни текст створен је са основном претензијом да
изазове естетско уживање, које је специфично у односу на све
друге детету познате доживљаје. Тек на темељу овако схваћене
посебности књижевног текста, могуће је нагласити његове друге
аспекте, као што су етички, сазнајни или васпитни.
Упркос обимности обавезног плана и програма, Читанка
доноси велики број додатних текстова. Аутори су се на ово одлучили услед многих сугестија од стране колега учитеља, које су
упућивале на потребу да Читанка, поред садржаја који ће се обрађивати у настави, треба да донесе и текстове који ће бити интригантни за самостално читање. Наставнику се тиме оставља
већи простор за избор садржаја које жели да на часу обради, али
се и ученици подстичу на самостално читање и размишљање о
понуђеним текстовима, ван наставе. Аутори су ово схватили као
2
Исто, стр 15.
6
прави пут у остваривање једног од основних циљева наставе
књижевности, а то је стварање трајних читалачких навика.
Отуда је ово уџбеник којим се популарише читање. Готово сваки
текст упућује на даље читање: било целовитог дела, уколико је
реч о одломку, било других дела од истог писца, а дизајн уџбеника доноси насловне стране поменутих дела. Трећи разред
основне школе у сваком смислу представља прави почетак за
авантуру читања, у духу оне Тартаљине: “Откривање књижевних дела увек бива лична духовна авантура коју свако почне изнова, а не заврши никад.” 3
Додатни текстови су отуда пажљиво одабирани по двоструком принципу: први је прилагођеност узрасту, а други могућност да се управо њима илуструје идеја повезаности између
књижевног стварања и маште и игре, али и стварног света који
чини дететово реално окружење. Са становишта идејног усмерења уџбеника, најзначајнији су уводни додатни текстови којима
Читанка почиње (Лутка без главе, Прича из дворишта, Цврчак
тражи сунце, Како се пишу песме), јер они говоре о повезаности
игре и маште са уметничким стварањем и тематски указују на
феномен уметничког стварања.
Оваквим текстовима постојећи план и програм оскудева,
изузмемо ли Причу о доброј роди и Стаклареву љубав, које се
налазе у почетној целини уџбеника. Отуда је препоручљиво да
наставник неки од ових текстова обради на неком од часова на
почетку школске године, јер ће се на њима темељити разумевање феномена књижевног стварања касније. Сви текстови у Читанци су антологијског карактера. Свака од пет целина обрађује
неки од важних аспеката феномена књижевног дела.
Графичким дизајном уџбеника предвиђено је место за
фотографије значајнијих писаца и навођење основних података
о њима, у циљу афирирмације свести да књижевни текст има
своје порекло у индивидуалној имагинацији одређеног писца.
Аутори су пошли од потребе да одређени писци, који су деци
3
Иво Тартаља: Увођење у књижевност, поменути зборник, стр. 75.
7
познати и блиски, постану и препознатљиви. Наша деца, која су
у стању да са лакоћом препознају познате глумце, певаче, спортисте, па чак и политичаре, немају представу о томе како изгледају неки од најзначајнијих домаћих и страних великана писане
речи. Упоређивањем дела истих писаца која си заступљена у Читанци, али и активирањем читалачког искуства из претходних
разреда, или из домаћег амбијента, ученици ће стећи латентни
утисак препознавања поетике одређеног аутора и тиме развијати
свој литерарни укус и сензибилитет.
Такође, поред тога што ће бити упућени да у библиотеци
потраже друга дела појединих писаца, како би били подстакнути
на самостално читање, биће и наглашено која су дела екранизована, чиме се омогућава да се дело доживи у другом медију.
Ученик ће стално бити подсећан на стварност ван Читанке: на
сопствена искуства из свакодневног живота, филма или позоришта.
Водило се рачуна и о томе да текстови буду поређани тако да вишеструко буде искоришћен принцип поређења различитих текстова да би се ученици тако подстакли на критичко мишљење о различитостима и сличностима на плану форме и садржаја. Поштован је такође и календарски принцип смењивања годишњих доба.
Остваривање поменутих циљева конципирано је кроз пет
целина које су прожете основном идејом стварања књижевног
дела и уживања у истом. Циљ ових целина јесте да се обухвате
различити феномени којима се бави књижевност.
Укратко, дакле, уџбеник се састоји из пет целина испред којих се налазе најаве текстова који ће у датој целини
уследити. На крају сваке целине налази се сажета провера стеченог знања. Уџбеник почиње кратким уводником аутора.
ПОУКЕ О ЈЕЗИКУ, за трећи разред су уџбеник чији је
циљ да наставу граматике учини занимљивом и стваралачком.
Желели смо да овај уџбеник код ученика развије љубав према је-
8
зику, осећај за његову природу и свест о потреби усавршавања
језичке културе.
Поуке о језику су замишљене као уџбеник који непрекидно комуницира са учеником. Ученик до сваке дефиниције и
сваког правила долази постепено и самостално. Он сада има
прилику да знање из граматике, које је стекао у I и II разреду,
класификује, формулише као општа правила и прошири новим
знањима. Битно је да све што научи ученик може одмах да увежба и примени на различитим задацима за вежбање.
Све што је предвиђено Планом и програмом за трећи
разред, а везано је за граматику, правопис и писмене облике
изражавања, обухваћено је овим уџбеником. Поред тога, ту су и
различите језичке игре и занимљиви задаци који подстичу на
креативност.
Све то треба учитељима да олакша рад и учини да часови граматике буду ефикаснији, рационалнији и функционалнији,
а у исто време занимљиви.
Текстови су пажљиво бирани са намером да задовоље
два основа критеријума: да по тематици буду блиски деци као и
да буду богати граматичким појмом који се усваја.
Трудили смо се да примери текстова за усвајање тих појмова буду граматички што чистији, једноставни и без језичких
компликација које је деци тешко објаснити. Бирали сте чисте и
једноставне примере. При томе смо водили рачуна да садржај
текста буде близак деци. Надамо се да ће ти текстови допринети
и богаћењу речника и изграђивању осећаја ученика за језик и
стил.
Дизајн уџбеника је у служби усвајања језичких знања.
Коришћене су фотографије, јер се на тај начин успоставља јача и
конкретнија веза између ученика и садржаја уџбеника.
Уџбеник је саставњен из девет целина. Свака целина садржи текст или слику за обраду и задатке за вежбање. На крају
уџбеника налазе се задаци за целокупну проверу градива–систематизацију.
9
Сигурни смо да међу учитељима има доста оних који су
већ изградили квалитетне моделе рада, те да ће им овај уџбеник
помоћи да своје замисли реализују. Овим приручником указујемо само на неке од многобројних начина коришћења овог уџбеника.
Били бисмо вам веома захвални ако бисте нам дали сугестије и предлоге или пружили било који облик повратне информације.
ПРОГРАМ РАДА ЗА СРПСКИ ЈЕЗИК ЗА ТРЕЋИ
РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ
- Делови преузети из Плана и Програма НАСТАВНИ ПЛАН
Ред.
број
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
А.
ОБАВЕЗНИ
НАСТАВНИ
ПРЕДМЕТИ
Српски језик
____________
језик¹
Српски језик²
Страни језик
Математика
Свет око нас
Природа и
друштво
Ликовна
култура
Музичка
култура
Физичко
васпитање
УКУПНО: А
10
ПРВИ
РАЗРЕД
ДРУГИ
РАЗРЕД
ТРЕЋИ
РАЗРЕД
ЧЕТВРТИ
РАЗРЕД
нед.
год.
нед.
год.
нед.
год.
нед.
год.
5
180
5
180
5
180
5
180
2
2
5
2
–
72
72
180
72
–
2
2
5
2
–
72
72
180
72
–
3
2
5
–
2
180
72
180
–
72
3
2
5
–
2
180
72
180
–
72
1
36
2
72
2
72
2
72
1
36
1
36
1
36
1
36
3
108
3
108
3
108
3
108
1921‫٭‬
684
756
‫٭‬
2022‫٭‬
720
792
‫٭‬
2023‫٭‬
720
828
‫٭‬
2023‫٭‬
720
828
‫٭‬
Ред.
број
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
Б. ИЗБОРНИ
НАСТАВНИ
ПРЕДМЕТИ³
Верска
настава/
Грађанско
васпитање4
Народна
традиција
Рука у тесту –
Откривање
света
Чувари
природе
Лепо писање
Од играчке до
рачунара
Матерњи
језик са
елементима
националне
културе
ПРВИ
РАЗРЕД
ДРУГИ
РАЗРЕД
ТРЕЋИ
РАЗРЕД
ЧЕТВРТИ
РАЗРЕД
нед.
год.
нед.
год.
нед.
год.
нед.
год.
1
36
1
36
1
36
1
36
1
36
1
36
1
36
1
36
1
36
1
36
1
36
1
36
1
36
1
36
1
36
1
36
1
1
36
36
–
1
–
36
–
1
–
36
–
1
–
36
2
72
2
72
2
36
2
36
УКУПНО: Б
23‫٭‬
УКУПНО: А + Б
2124‫٭‬
72108
‫٭‬
756
864
‫٭‬
23‫٭‬
2225‫٭‬
72108
‫٭‬
792
900
‫٭‬
23‫٭‬
2226‫٭‬
72108
‫٭‬
792
936
‫٭‬
23‫٭‬
2226‫٭‬
72108
‫٭‬
792
936
‫٭‬
¹ Назив језика националне мањине када се настава реализује у школама
на том матерњем језику.
² Реализује се у школама где се настава одржава на матерњем језику
националне мањине.
³ Школа је дужна да са листе изборних наставни предмета, поред
обавезних изборних наставних предмета, понуди још три изборна, од
којих ученик бира један предмет према својим
склоностима.
11
4
Ученик бира један од понуђених обавезних изборних наставих
предмета и изучава га до краја првог циклуса.
* Број часова за ученике припаднике националних мањина.
Облици образовно-васпитног рада којима се
остварују обавезни и изборни наставни предмети
Ред.
број
ОБЛИК
ОБРАЗОВНО
ВАСПИТНО
Г РАДА
1.
Редовна
настава
2.
Допунска
настава
Додатни рад
3.
Ред.
број
1.
2.
3.
12
ОСТАЛИ
ОБЛИЦИ
ОБРАЗОВНОВАСПИТНОГ
РАДА
Час
одељенског
сатрешинства
Дрштвене,
техничке,
хуманитарне,
спортске и
културне
активности
Екскурзија
ПРВИ
РАЗРЕД
нед год
.
.
756
2124‫ ٭‬864
‫٭‬
1
36
–
–
ПРВИ
РАЗРЕД
ДРУГИ
РАЗРЕД
нед год
.
.
792
2225‫ ٭‬900
‫٭‬
1
36
–
–
ДРУГИ
РАЗРЕД
ТРЕЋИ
РАЗРЕД
нед год
.
.
792
2226‫ ٭‬936
‫٭‬
1
36
–
–
ТРЕЋИ
РАЗРЕД
ЧЕТВРТИ
РАЗРЕД
нед год.
.
792
2226‫ ٭‬936
‫٭‬
1
36
1
36
ЧЕТВРТИ
РАЗРЕД
нед.
год.
нед.
год.
нед.
год.
нед.
год.
1
36
1
36
1
36
1
36
1-2
3672
1-2
3672
1-2
3672
1-2
3672
1-3 дана
годишње
1-3 дана
годишње
1-3 дана
годишње
1-3 дана
годишње
ТРЕЋИ РАЗРЕД
Оперативни задаци:
-
овладавање техником читања и писања на оба писма;
савладавање просте реченице (појам, главни делови);
стицање основних појмова о именицама, придевима
и глаголима;
постепено увођење у тумачење основне предметности књижевног дела (осећања, догађаји, радње, ликови, поруке, језичко-стилске карактеристике);
овладавање усменим и писменим изражавањем према захтевима програма (препричавање,причање, описивање, извештавање);
постепено упознавање методологије израде писменог
састава.
ЈЕЗИК
Граматика
Именице: заједничке и властите; род и број именица.
Глаголи: радња, стање, збивање; разликовање облика којима се означава садашњост, прошлост и будућност. Разликовање лица и броја глагола. Потврдни и одрични облик глагола.
Придеви: род и број придева; описни и присвојни придеви.
Реченица: појам реченице; врсте реченица по значењу:
обавештајне, упитне, узвичне и заповедне; главни делови реченице – предикат и субјекат; речи које означавају место, време и
начин вршења радње; потврдни и одрични облик реченице.
Уочавање управног говора у тексту.
Речи које значе нешто умањено и увећано.
Речи истог облика, а различитог значења.
Речи различитог облика, а истог или сличног значења.
Правопис
Обнављање и вежбе у примени правописних правила.
13
Употреба великог слова у писању имена народа, вишечланих географских имена, празника, наслова књига, часописа и
новина.
Писање датума.
Писање назива улица.
Писање бројева словима.
Писање речце НЕ уз глаголе, придеве и именице.
Писање речце ЛИ.
Азбука и абецеда – изговор напамет и уочавање примене
у списковима ученика и сл. Интерпункцијски знак на
крају обавештајних, упитних, узвичних и заповедних реченица.
Писање сугласника ј у речима (отклањање грешака ако
их ученици чине) – између самогласника и – о / о – и;
Писање скраћеница типа: бр., уч., стр., год. и скраћенице
за мере.
Ортоепија
Правилно изговарање гласова Ч, Ћ, Џ, Ђ и Х.
Интонација реченице: тон и јачина гласа у изговарању
реченице; истицање речи у реченици (реченични акценат); интонационо подешавање гласа у изговарању обавештајне,
упитне, узвичне и заповедне реченице; изговарање потврдног и
одричног облика реченице; значај брзине и паузе у говору.
КЊИЖЕВНОСТ
Лектира
Лирика
Народна песма: Женидба врапца Подунавца
Народна песма: Двије сеје брата не имале
Бранко Радичевић: Циц
Јован Јовановић Змај: Пролећница
Војислав Илић: Први снег
Григор Витез: Какве је боје поток
14
Десанка Максимовић: Вожња
Драган Лукић: Шта је отац
Душан Васиљев: Зима
Душан Радовић: Замислите
Душан Костић: Септембар
Бранислав Црнчевић: Љутито мече
Љубивоје Ршумовић: Домовина се брани лепотом
Добрица Ерић: Славуј и сунце
Милован Данојлић: Љубавна песма
Бранко Миљковић: Песма о цвету
Мирослав Антић: Шта је највеће
Обичајне народне лирске песме ( избор)
Избор из поезије Душана Радовића
Епика
Народна песма: Марко Краљевић и бег Костадин
Народна басна: Вук и јагње
Езоп: Корњача и зец
Народна приповетка: Свети Сава и сељак без среће
Народне приповетке: Ветар и сунце; Свијету се не може угодити
Народна бајка: Чардак ни на небу ни на земљи
Десанка Максимовић: Прича о раку кројачу
Бранко Ћопић: Мачак отишао у хајдуке
Стеван Раичковић: Бајка о белом коњу
Бранко В. Радичевић: Самоћа
Гроздана Олујић: Стакларева љубав
Стојанка Грозданов – Давидовић: Прича о доброј роди
Арапска народна приповетка: Лав и човек
Браћа Грим: Бајке ( избор )
Максим Горки: Врапчић
Оскар Вајлд: Себични џин
Сун Ју Ђин: Свитац тражи пријатеља
Пјер Грипари: Заљубљене ципеле
15
Драма
Душан Радовић: А зашто он вежба
Александар Поповић: Лед се топи
Јованка Јоргачевић: Никад два добра
Допунски избор
Поред наведених дела, наставник и ученици слободно
бирају најмање два, а највише још четири дела за обраду.
Научно – популарни и информативни текстови
Избор из књига,енциклопедија и часописа за децу
16
Годишњи план рада:
Број часова предвиђен за:
обраду
утврђ.
систем.
Наставна тема
Језик
а) Граматика
б) Правопис
Књижевност
а) Школска лектира
б) Домаћа лектира
Језичка култура
а) Усмено изражавање
б) Писмено изражавање
Укупно:
18
9
12
8
41
9
17
6
13
3
93
8
19
70
7
4
укупно
37
21
58
15
3
3
17
24
25
180
Оријентациони годишњи план наставних јединица
Редни
број
часа
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
Назив наставне јединице
Доживљај са летовања
Доживљај са летовања
“Црвчак тражи сунце” − Б. Ћопић
“Црвчак тражи сунце” − Б. Ћопић
Реченице; врсте реченица по значењу
Реченице по облику
Реченице
“Мачак отишао у хајдуке” − Б. Ћопић
“Мачак отишао у хајдуке” − Б. Ћопић
“Мачак отишао у хајдуке” − Б. Ћопић
Субјекат и предикат
“Септембар” − Д. Костић
“Септембар” − Д. Костић
Јесен
Тип часа
Обрада
Утврђивање
Обрада
Утврђивање
Обрада
Обрада
Утврђивање
Обрада
Обрада
Утврђивање
Обрада
Обрада
Утврђивање
Обрада
17
15.
16.
17.
18.
19.
20.
21.
22.
23.
24.
25.
26.
27.
28.
29.
30.
31.
32.
33.
34.
35.
36.
37.
38.
18
Јесен у ...
Потврдан и одричан облик реченице
Зна он унапред (избор драмских
текстова)
Зна он унапред (избор драмских
текстова)
Писање имена празника
Причање по низу слика
“Чардак ни на небу ни на земљи” −
народна бајка
“Чардак ни на небу ни на земљи” −
народна бајка
“Чардак ни на небу ни на земљи” −
народна бајка
Врсте реченица по облику и значењу;
субјекат и предикат
Заједничке именице
Да имам чаробну моћ ...
Да имам чаробну моћ ...
Писање скраћеница
“Марко Краљевић и бег Костадин”
“Марко Краљевић и бег Костадин”
Властите именице
Властите именице
“Вук и јагње” − народна басна
Речи које значе нешто умањено и
увећано
“Бајка о листу” − Г. Олујић
Необичне приче о јесени
Писање имена народа
Писање имена народа
Утврђивање
Обрада
Обрада
Утврђивање
Обрада
Утврђивање
Обрада
Обрада
Утврђивање
Провера
Обрада
Обрада
Утврђивање
Обрада
Обрада
Утврђивање
Обрада
Утврђивање
Обрада
Обрада
Обрада
Утврђивање
Обрада
Утврђивање
39.
40.
41.
42.
43.
44.
45.
46.
47.
48.
49.
50.
51.
52.
53.
54.
55.
56.
57.
58.
59.
60.
61.
62.
63.
64.
“Ветар и сунце” − народна приповетка
“Ветар и сунце” − народна приповртка
Род и број именица
Причање на основу задатких речи
Заједничке и властите именице; род и
број
Живот и рад Вука С. Караџића
Живот и рад Вука С. Караџића
“Чудотворни прстен” − избор из усмене
књижевности
“Чудотворни прстен” − избор из усмене
књижевности
“Чудотворни прстен” − избор из усмене
књижевности
Називи улица и тргова
“Замислите” − Д. Радовић
Моји снови
Сањам о ...
Употреба великог слова; писање речца
ЛИ и НЕ
Диктат
“Корњача и зец” − Езоп
Глаголи
Глаголи
“Самоћа” − Бранко В. Радичевић
“Самоћа” − Бранко В. Радичевић
Опис птице
Дивља животиња - опис
Читање непознатог текст
Писање датума
“Бајка о белом коњу” − С. Раичковић
Обрада
Утврђивање
Обрада
Утврђивање
Провера
Обрада
Утврђивање
Обрада
Обрада
Утврђивање
Утврђивање
Обрада
Обрада
Утврђивање
Утврђивање
Провера
Обрада
Обрада
Утврђивање
Обрада
Утврђивање
Обрада
Утврђивање
Провера
Обрада
Обрада
19
65.
66.
67.
68.
69.
70.
71.
72.
73.
74.
75.
76.
77.
78.
79.
80.
81.
82.
83.
84.
85.
86.
87.
88.
89.
90.
20
“Бајка о белом коњу” − С. Раичковић
“Бајка о белом коњу” − С. Раичковић
Прошлост, садашњост, будућност
Прошлост, садашњост, будућност
Настави започету причу
Речи супротног значења
“Вожња” − Д. Максимовић
Лице и број глагола
Лице и број глагола
“Мачак у чизмама” − Браћа Грим
(бајке)
“Мачак у чизмама” − Браћа Грим
(бајке)
“Мачак у чизмама” − Браћа Грим
(бајке)
Речи које означавају место, време и
начин вршења радње
Речи које означавају место, време и
начин вршења радње
“Зима” − Д. Васиљевић
Зима - опис
Глаголи
“Први снег” − В. Илић
У сусрет новој години
Новогодишње честитке
Доживљај с распуста
Доживљај с распуста
Свети Сава и сељак без среће
Свети Сава – избор песама и прича
Описни придеви
Присвојни придеви
Обрада
Утврђивање
Обрада
Утврђивање
Утврђивање
Обрада
Обрада
Обрада
Утврђивање
Обрада
Обрада
Утврђивање
Обрада
Утврђивање
Обрада
Утврђивање
Провера
Обрада
Утврђивање
Обрада
Обрада
Утврђивање
Обрада
Утврђивање
Обрада
Обрада
91.
92.
93.
94.
95.
96.
97.
98.
99.
100.
101.
102.
103.
104.
105.
106.
107.
108.
109.
110.
111.
112.
113.
114.
115.
116.
117.
Описни и присвојни придеви
Причање према слици са целовитим
догађајем
“Алиса у земљи чуда” − А. Керол
“Алиса у земљи чуда” − А. Керол
“Алиса у земљи чуда” − А. Керол
Смишљамо бајку
“Двије сеје брата не имале”
Род и број придева
Род и број придева
Придеви
“А зашто он вежба” − Д. Радовић
“А зашто он вежба” − Д. Радовић
Писање наслова књига, часописа
“Заљубљене ципелице” − П. Грипари
“Заљубљене ципелице” − П. Грипари
Читање непознатог текста
“Прича о доброј роди” − С. Грозданов
“Прича о доброј роди” − С. Грозданов
Писање вишечланих назива градова,
села и држава
Употреба великог слова
“Какве је боје петак” − Г. Витез
Речи различитог облика, а истог
значења
Речи различитог облика, а истог
значења
Моја мајка
“Брат” − М. Антић
“Брат” − М. Антић
Један члан моје породице
Утврђивање
Утврђивање
Обрада
Обрада
Утврђивање
Утврђивање
Обрада
Обрада
Утврђивање
Провера
Обрада
Утврђивање
Обрада
Обрада
Утврђивање
Провера
Обрада
Утврђивање
Обрада
Провера
Обрада
Обрада
Утвђивање
Утврђивање
Обрада
Утврђивање
Обрада
21
118.
119.
120.
121.
122.
123.
124.
125.
126.
127.
128.
129.
130.
131.
132.
133.
134.
135.
136.
137.
138.
139.
140.
141.
142.
143.
144.
145.
22
Један члан моје породице
Први писмени задатак
Исправак писменог задатка
Исправак писменог задатка
“Пролећница” − Ј. Ј. Змај
Опис природе
Пролећно јутро
“Себични џин” − О. Вајлд
“Себични џин” − О. Вајлд
“Себични џин” − О. Вајлд
Диктат
“Шапутање” − Д. Лукић
“Шапутање” − Д. Лукић
Писање бројева
“Шта је отац” − Д. Лукић
Слатко сам се насмејао
Слатко сам се насмејао
“Стакларева љубав” − Г. Олујић
“Стакларева љубав” − Г. Олујић
Сажето препричавање
Служба речи у реченици
Служба речи у реченици
Извештавање
Писање извештаја
“Љубавна песма” − М. Данојлић
Изговор гласова и њихово писање (ћ, ђ,
ч, џ, х)
“Лав и човек” − арапска народна прича
Речи истог облика, а различитог
значења
Утврђивање
Провера
Утврђивање
Утврђивање
Обрада
Обрада
Утврђивање
Обрада
Обрада
Утврђивање
Провера
Обрада
Утврђивање
Обрада
Обрада
Обрада
Утврђивање
Обрада
Обрада
Утврђивање
Утврђивање
Провера
Обрада
Утврђивање
Обрада
Утврђивање
Обрада
Обрада
146.
147.
148.
149.
150.
151.
152.
153.
154.
155.
156.
157.
158.
159.
160.
161.
162.
163.
164.
165.
166.
167.
168.
169.
170.
171.
172.
173.
174.
Играмо се речима
Моја омиљена ТВ серија
Филм који ми се допада
Управни говор
Управни говор
Управни говор
Причање у дијалошкој форми
“Лед се топи” − А. Поповић
“Лед се топи” − А. Поповић
“Песма о цвету” − Б. Миљковић
Природа цвета и пева
Други писмени задатак
Исправак писменог задатка
Исправак писменог задатка
Сугласник Ј
Сугласник Ј
Један спортски догађај
“Ово је време чуда” − Љ. Ршумовић
“Ово је време чуда” − Љ. Ршумовић
“Ово је време чуда” − Љ. Ршумовић
Научили смо из правописа
Наши песнички покушаји
Читање информативних и популарних
текстова
“Мали принц” (одломак) − Егзипери
“Мали принц” (одломак) − Егзипери
Научили смо из граматике
Научили смо из граматике
“Врапчић” − М. Горки
“Врапчић” − М. Горки
Утврђивање
Утврђивање
Утврђивање
Обрада
Обрада
Утврђивање
Обрада
Обрада
Утврђивање
Обрада
Утврђивање
Провера
Утврђивање
Утврђивање
Обрада
Утврђивање
Обрада
Обрада
Утврђивање
Утврђивање
Провера
Обрада
Провера
Обрада
Утврђивање
Утврђивање
Провера
Обрада
Утврђивање
23
175.
176.
177.
178.
179.
180.
Препричавање по плану
“Циц” − Б. Радичевић
Писање писама и честитки
Врста и служба речи
“Вожња” − Д. Максимовић
Моја биографија
Утврђивање
Обрада
Утврђивање
Провера
Обрада
Обрада
I ЧИТАНКА
УВОДНИК АУТОРА
На самом почетку Читанке стоји кратак текст којим
аутор образлаже сврху Читанке и сврху постојања књижевности.
Текст ће позвати ученике у спознају естетског доживљаја који је
различит од свих других доживљаја, у завиривање у себе и у
свет око себе, позваће га у узбудљиви свет авантура, осећања,
слика. Текстом ће се истаћи идеја стварања као основна идеја
уметности, која ће прожимати читаву Читанку с циљем да подстакне ученике да се сами изразе, да маштају и да креативно мисле о свету око себе.
НАЈАВЕ ТЕКСТОВА
На почетку сваке од пет целина налази се кратка најава
сваког текста, чији је циљ да ученике заинтересује за читање. У
најави је истакнут неки значајан аспект одређеног дела, који ће
на ученика деловати подстицајно. Нпр: “Чардак ни на небу ни
на земљи, народна бајка – у којој ћете учествовати у храбром
подвигу најмлађег царевог сина, који је спасао своју сестру из
канџи страшнога змаја!” Наставник је слободан да овај вид мотивације, који су осмислили аутори, допуни сопственим.
24
ПРОВЕРА ЗНАЊА
Након сваке обрађене целине, следи кратак тест са питањима којима се проверава стечено књижевнотеоријско знање,
али се и подсећа на одређене аспекте обрађених књижевних дела.
1. целина: ИГРА

У првом делу изабрани су текстови који се баве књижевним
стварањем и његовом повезаношћу са игром и маштом. У
овим, почетним текстовима, садржана је основна идеја Читанке која ће се касније развијати кроз уџбеник. Веома је важно да наставник ученике усмерава да у овом правцу схвате
начин настанка књижевних дела. Играјући се и маштајући,
свако дете је стваралац, а песничка имагинација је само један корак даље. Овакво схватање књижевности ослободиће
ученикове креативне потенцијале. Уколико ученик схвати
да књижевно изражавање може бити веома занимљива игра
маште, са већом вољом усвајаће понуђене садржаје и опробавати се на пољу књижевног израза.

У овој целини обрађени су следећи текстови4:

Д. Лукић: Лутка без главе

С. Станишић: Прича из дворишта

Б. Ћопић: Цврчак тражи сунце

С. Лабудовић: Растанак
4
Наслови текстова предвиђених планом и програмом одштампани су масном
бојом.
25

Д. Костић: Септембар

Олујић: Бајка о листу

Б. Црнчевић: Како се пишу песме

С. Грозданов- Давидовић: Прича о доброј роди

Г. Витез: Какве је боје поток

Г. Олујић: Стакларева љубав

Почетна прича (Драган Лукић: Лутка без главе) одабрана је
јер је реч о кратком тексту који на ефектан начин говори о
моћи дечје маште. Овај прозни текст значењски сукобљава
свет дечје игре, који је прожет маштом, и свет рационалног
мишљења, који је оличен у одраслом човеку и који је означен као нестваралачки.
На примеру овог првог текста могуће је уочити у Читанци
преовлађујући принцип обраде књижевног дела. У одељку
“РАЗГОВАРАМО О…” ученик се кроз питања усмерава на
запажање важних творбених аспеката књижевног дела, средстава којима је постигнут одређени естетски утисак. У одељку “…а шта ти мислиш о:” анализирани текст се доводи у
везу са дететовим активним искуством, или се дете подстиче
на размишљање о одређеном ванкњижевном проблему који
текст пред нас поставља. Задатак у којем се од ученика тражи да причу допуни, такође је карактеристичан, јер Читанка
и у даљем току садржи задатке у којима се од ученика тражи
да манипулише постојећим књижевним текстовима на разне
начине, како би био подстакнут на успешније самостално
књижевно изражавање.
26
У обради је поменута прича Ђ. Родарија Дечак и штап, са
којом су се ученици можда сусретали у нижим разредима,
будући да је била присутна и у неким читанкама. У овој познатој причи дечак уз помоћ обичног штапа доживљава разне авантуре. Подсећањем ученика на ову причу конкретизује
се и продубљује назначена тема игре и маште, даје се могућност поређења између ликова одраслих људи који се јављају
у ове две приче, од којих један разуме, а други не, дететову
потребу за стваралачком имагинацијом која се конкретизује
у игри. Такође, корисно је актуелизовати дететово знање о
раније читаним текстовима, и уопште о текстовима ван Читанке са којима ученик долази у додир. Родаријев Дечак и
штап користан је и стога што обрађује тему истоветну теми
из песме Прича из дворишта.

Песма С. Станишића, која следи, Прича из дворишта, одабрана је због готово истоветне теме са темом претходне
приче. Ученик ће бити подстакнут да упореди начине на које је ова тема обликована, једном у прози, а други пут у стиху. Отуда се након ова два текста уводе појмови који указују
на разлику између поезије и прозе. Ученик ће се на примерима ових текстова подсетити појмова: песма, прича, стих,
строфа, писац, приповедач, песник, читалац.

Б. Ћопић: Цврчак тражи сунце. Ова прича одабрана је по
двоструком принципу: она говори о Цврчку који је, будући
песник, са доласком јесени остао без извора своје инспирације: сунца. Дакле, понавља се тема песничког стварања,
али се уводи и тема јесени. Наставник је слободан да ученике подстакне да ову причу прочитају код куће. Будући да је
реч о одломку једне дуже Ћопићеве приче, након ње се уводи појам одломак, али се ученик подсећа и на то шта је библиотека.
27

Аутори су се на много места у уџбенику побринули да, тамо
где је реч о краћим текстовима, наставнику пруже могућност да на истом часу, упоредо са текстом који је у плану и
програму, обради и додатни текст истог тематског усмерења, али различите уметничке обраде. Тако песму Септембар Душана Костића прати песма С. Лабудовића Растанак.
Ово је такође песма о јесени, која је одабрана јер не понавља
уобичајени дескриптивни карактер песама о годишњим добима (реч је о дијалогу умирућег листа и гране.) Наставнику
се препоручује да овакве целине обрађује на истом часу, јер
тиме подстиче активно критичко запажање ученика, открива
њихова интересовања, и слободније развија њихов укус.
Свуда где је то било могуће овакви текстови су и дизајном
усклађени: обично стоје непосредно један уз други.

Д. Костић: Септембар. Песма је предвиђена планом и програмом. Примењена анализа указује на песниково поигравање бојом, као једним од основних елемената стварања естетског утиска. У задатку се од ученика тражи да генерише
придеве који означавају одређену боју и да на тај начин богати свој речник. Предвиђену анализу наставник може допунити питањима која су везана за уочавање особина стиха.
Слушањем Вивалдијеве Јесени постиже се корелација са музичком културом , а ученици бивају додатно мотивисани за
доживљавање поетског света ових песама.

Г. Олујић: Бајка о листу – прича којом се донекле понавља
претходни мотив, који се продубљује етичким елементом:
горди зелени лист, који се руга својим опалим друговима,
ускоро и сам постаје плен јесени. Прича је кратка, динамична и ефектна и може изванредно да послужи као полазиште
за рад на часовима ликовног васпитања. Такође, појам књижевни лик уведен је управо на примеру ове приче. Ученику
се сугерише да улогу књижевног јунака може преузети било
ко и било шта, у зависности од природе пишчеве имагина-
28
ције. У овом случају реч је о листу, али ће се ученик сусретати са ликовима животиња и предмета (нпр. прича Заљубљене ципеле). Ова прича такође носи веома јасну васпитну
поруку, и отуда је појмове поступак и понашање захвално
објаснити на њеном примеру.

Бранислав Црнчевић: Како се пишу песме – песма је одабрана јер је једна од ретких која говори о методологији стварања књижевног текста на деци доступан начин. Она поново
наговештава тему маште, као једног од главних принципа
песничког стварања. Са становишта подстицања на стварање сопствених писаних састава, песма је веома корисна, јер
сугерише слободу измаштавања светова једног књижевног
дела, без обзира да ли је у питању поезија или проза, и отуда
се наставнику препоручује да је користи као средство подстицања ученика за писање сопствених радова. Постојећи
задатак у оквиру којег ученици осмишљавају другачији крај
песме доводи их у позицију пишчевог активног сарадника и
омогућава им да се зближе са светом дела.

Стојанка Грозданов-Давидовић: Прича о доброј роди. Ова
прича, предвиђена планом и програмом, уклапа се у постојећи мотивски образац текстова који се баве уметничким стварањем. На неки начин, рода из приче је уметник, којем је више стало до лепоте појавног света и до сопственог стварања,
него до задовољења основних потреба, каква је потреба за
храном. Лик роде из ове приче отуда је могуће упоредити са
ликом цврчка из Ћопићеве Цврчак тражи сунце. Васпитни
потенцијал ове приче састоји се управо у афирмацији задовољства које нам пружа стварање, у овом случају креативно
испољавање на пољу уметности, али је могуће ову поруку
проширити на друге човекове делатности. Захтевом да се
пронађе репродукција слике Надежде Петровић успоставља
се корелација са ликовном културом.
29

Григор Витез: Какве је боје поток. Песма којом је могуће
подстаћи ученике на сопствено, индивидуализовано сагледавање појава око себе, и на толерантно прихватање туђих
виђења. Корисно је истаћи паралелу са обрађеним текстовима, у којима се поједине исте теме и мотиви схватају на различите начине. Ученик тиме усваја сазнање о разноврсности
не само књижевног израза већ и човековог мишљења уопште, али долази и до дубљег значењског слоја ове песме. Сазнања стечена у обради ове песме наставник може успешно
активирати при обради песме Мике Антића Шта је највеће,
којом се сугерише да значај ствари зависи од односа који
према њима заузимамо. У овом смислу нарочито су продуктивна питања која се тичу начина на који поток види риба
која у њему живи или пак човек који у њега баца отпатке,
која подстичу спекулативно мишљење ученика.

Гроздана Олујић: Стакларева љубав. Прича која је због извесне сложености подробније обрађена. Уз ову причу дат је
и план препричавања. Задатак у којем се од ученика тражи
да препише употребљена поређења има за циљ да ученика
подстакне да уочава детаље пресудне за стварање укупног
естетског доживљаја књижевног текста, али и да научи да се
сналази у дужој прозној целини.
2. целина: ПРИЧА

30
Други део посвећен је различитим врстама приповедања
кроз која ће се ученик подсетити или пак научити шта су
појмови проза, поезија, драма, бајка, басна, прича, књижевни лик, главни и споредни ликови, говор ликова и пишчев говор. Ученик ће бити подстакнут да уочи разлику између
уметничке и народне бајке, као и уметничке и народне књижевности уопште. Научиће шта су народне умотворине и ко
је заслужан за њихово бележење. У овом делу сабрани су
текстови који су тематски одређени фантастичним садржајем као упечатљива илустрација моћи човекове имагинације
којом се бавио први део.

У другом делу присутни су следећи текстови:

Човек који је умео да прича приче, етиопска бајка

Ветар и сунце, народна прича

Свијету се не може угодити, народна прича

Чардак ни на небу ни на земљи, народна бајка

Андерсен: Принцеза на зрну грашка

Вајлд: Бајка о себичном џину

Душан Радовић: Замислите

Грим: Пчелиња матица

Вук и јагње, басна

Корњача и зец, басна

Женидба врапца Подунавца

Избор из обичајних песама

Лав и човек, арапска народна прича

Десанка Максимовић: Прича о раку Кројачу

Б. Ћопић: Мачак отишао у хајдуке
31

Л. Лазић: Суђење (драма)

Почетна прича, народна етиопска бајка Човек који је умео
да прича приче, духовита, кратка бајка о цару чија је страст
слушање занимљивих прича, уводи ученика у феномен човекове потребе да измишља приче. Она може бити повод да
се ученици подстакну да размишљају о свом личном односу
према причама и бајкама, кроз разговор о томе ко им је од
њихових укућана читао или причао приче, које су им приче
познате из претходних разреда, лектире, или пак из телевизијских програма и позоришта, које су им приче најдраже,
ко је најлепше умео да им приповеда и сл.

Ветар и сунце, народна прича – Ученик се уводи у примећивање разлике између стварних и нестварних ликова у причама, као и у процењивање истих према њиховим поступцима. Након ове приче, на примеру Змајеве песме, која има
исту тему, и кратког драмског текста са истом темом који су
за ову прилику генерисали аутори читанке, објашњава се
разлика између поезије, прозе и драме, јер ће се овим појмовима ученик касније у току наставе непрекидно служити.
Пред ученика се поставља захтев да причу напише у другом
кључу. Овакви захтеви, који ће се и касније јављати (нпр. уз
бајку Себични џин), значајни су јер поред маште провоцирају и учениково логичко и спекулативно расуђивање.

Као илустрација појма драме следи драмски текст Душана
Радовића Зашто он вежба, на чијем се примеру подробније
улази у поетику драме. Обрађене су формалне особине ове
врсте књижевних дела, али је објашњен и драмски сукоб као
основни принцип грађења драмског текста. Поред појмова
дидаскалија, лица, драмски сукоб, ученик се упознаје и са
начином настанка позоришне представе. Појмови који су везани за извођење драме у позоришту информативног су ка-
32
рактера и служе основном упознавању. Од ученика се не
очекује да упамте све наведене појмове, иако није згорег да
их наставник спонтано у говору користи и тиме ученике на
њих подсећа.

Свијету се не може угодити, народна прича – Након приче
“Ветар и сунце” у којој иначе стварне, постојеће појаве испољавају неставарне особине, следи прича са стварним и
могућим актерима. Продубљује се запажање о поступцима
ликова у причи. Такође, најављује се бајка као књижевни
род који у себе укључује бављење у потпуности измаштаним, фантастичним бићима и појавама. Ученик на овај начин запажа да књижевна дела заузимају различит однос према појавној стварности.

Чардак ни на небу ни на земљи, народна бајка. Овде се
образлаже појам бајке као приче у којој се јављају чудесна,
наднаравна бића. На овом примеру ученику се сугерише да,
поред главног, постоје и споредни ликови. Будући да је реч о
народној бајци, ученицима ваља објаснити разлику између
текста који је створио индивидуални аутор и текстова усмене, народне књижевности. Ученик тако сазнаје да поред народних, постоје и уметничке бајке које имају индивидуалног
аутора. Као посебан аспект дубље анализе ликова наставник
може да покрене питање зашто је најмлађи син остао на чардаку иако је помоћу крилатог коња мога са њега у било које
доба сићи. Ово питање није постављено у Читанци, али ће
код ђака који су за њега спремни оно изазвати занимљива
запажања, и њиме наставник може квалитетно закључити
обраду ове бајке.

Ханс Кристијан Андерсен: Принцеза на зрну грашка. Илустрација уметничке бајке. Обавезно је поменути Андерсена
и његов значај за дечју књижевност, као и подсетити децу на
његове бајке које су им од раније познате, било из књига
33
или из цртаних филмова, позоришних представа и слично.
Постављени задатак за израду паноа са ликовима принцеза
из бајки актуелизује ученикова знања о до сада прочитаним
бајкама, које су му познате било из наставе, било из његовог
ваншколског искуства, и стога је користан без обзира да ли
ће се наставник одлучити да ову бајку обрађује на часу или
ће се ученици с њом упознати ван наставе.

Оскар Вајлд: Себични џин. Поред основне обраде, у постављеном задатку од ученика се тражи да манипулишу причом. Сличан пример задатка присутан је и у обради приче
Ветар и сунце. Овакви задаци изоштравају учеников смисао
за вођење нарације, али развијају и критички однос према
понуђеним текстовима.

Душан Радовић: Замислите. Песма чија уметничка изградња такође почива на нарацији. Отуда се од ученика у задатку тражи да песму обради у прози у облику бајке. Овакав
вид манипулисања врстама књижевних дела код ученика
продубљује свест о разлици између њих, али ово може бити
и веома корисна вежба када је реч о препричавању садржаја
одређеног текста.

Браћа Грим: Пчелиња матица. Уочавање главних особина
бајке као жанра: фантастика, ликови који су добри или лоши, победа добра кроз многе препреке и сл. Упутно је упоредити ову бајку са другим текстовима, нарочито са бајком
Чардак ни на небу ни на земљи, кроз запажање битних особина наративне структуре бајке. Важно је ученицима поменути повезаност браће Грим са српском културом, која се
огледа у њиховој сарадњи са Вуком Караџићем.

Вук и јагње и Корњача и зец, басне. Сазнања о поетици
басне наглашавањем њене поуке. Обрада појма народне
умотворине, са наглашавањем појмова пословица и загонет-
34
ка. Текстови који следе затвориће круг народних умотворина у овој целини Читанке. Наставник ученикову пажњу може усмерити на чињеницу да је једна басна народна, док у
случају друге препознајемо аутора. У ту сврху је наведено
кратко обавештење које стоји уз Езопов лик изнад текста.

Женидба врапца Подунавца, шаљива народна песма. Обрадом ове песме проширује се учениково знање о народним
умотворинама. У обради је постигнута корелација са предметом Свет око нас, јер се од ученика тражи да искористи
своја знања о различитим врстама птица, како би боље разумео песму.

Избор из обичајних народних песама. Аутори су се одлучили за сватовске народне песме због нешто даље повезаности са претходном песмом, али и могућности да се ова тема
повеже са учениковим савременим искуствима.

Лав и човек, арапска народна прича. Важно је да наставник, на начин на који је то учињено и у Читанци, подвуче
ученицима разлику између басне и приче у којој су ликови
животиње, управо кроз одсуство алегоричности у овим потоњим, јер ће након ове уследити и друге приче сличног садржаја (нпр. Мачак отишао у хајдуке и Прича о раку кројачу) и стога је добро да се ученицима ово разјасни. Васпитна
вредност ове приче је изванредна, јер се поред моћи коју човеку даје његов ум, наглашава и човекова обавеза да ту моћ
не злоупотреби.

Десанка Максимовић: Прича о Раку Кројачу. У обради ове
приче остварена је корелација са предметом Свет око нас,
јер се од ученика тражи да активира своје знање о томе каква је животиња рак. Ово је важно да би ученици схватили
да пишчева машта у овом случају није била сасвим произвољна, и да постоји разлог зашто је списатељица одабрала
35
баш ову животињу да од ње направи лик речног кројача, а
не неку другу. На примеру ове приче обрађени су појмови
говор ликова и пишчев говор. Било би добро да наставник
ученике подсети на то ко је била Десанка Максимовић, кроз
евентуално присећање на дела ове списатељице са којима су
се ђаци до сада сусретали. За ученике је важно да прате дела
из опуса једног писца и да постепено стварају осећај за специфичности поетике појединих писаца.

Бранко Ћопић, Мачак отишао у хајдуке. Обрада приче поново доноси задатак у којем се од ученика тражи да манипулише текстом, мењајући његов крај. За разлику од класичних захтева за препричавањем, овакви задаци подстичу креативно мишљење ученика, његову машту и логичко расуђивање.

Л. Лазић, Суђење. Реч је о драматизованој басни, којом се
потцртавају претходно упознати садржаји, а тема карактеристична за прозни облик басне даје се у форми драме.
3. целина: КУЋА

36
Трећи део приближава ученику свет стварања кроз текстове
који се баве светом блиским њему. Одабрани су текстови
који имају за тему дететову ужу заједницу: родитеље, браћу,
сестре и другове, са циљем да дете кроз читање упознаје
свет око себе, и тиме буде подстакнуто на размишљање о себи самом. У текстовима се јављају различити проблеми који
су везани за одрастање, као што је одвајање од родитеља,
изградња дететове самосвести, афирмација квалитетног односа међу члановима дететове породице и међу друговима.
И ову целину, као и претходну, затвара драмски текст, који
овога пута има за тему стварне односе међу децом.

Трећи део садржи следеће текстове:

Д. Радуловић: Куца срцем укућана

Д. Кулиџан: Врапчева жалост


Д. Васиљев: Зима
В. Илић: Први снег

Л.Н. Толстој: Два мраза

В. Стоиљковић: Дугачка псећа песма

М. Горки: Врапчић

Б. Црнчевић: Љутито мече

Д. Лукић: Шта је отац

Р. Дал: Дени шампион света (одломак)

Јапанска успаванка: Очи моје мајке

Б. Миљковић: Песма о цвету

Р. Обреновић: Запис из породичне свеске

М. Антић: Брат

Народна песма: Двије сеје брата не имале

Д. Радовић: Зашто он вежба

Б. Црнчевић: Кад би мени дали
37

А. Линдгрен: Пипи дуга чарапа у водама јужног мора

Ј. Јорганчевић: Никад два добра

Драган Радуловић: Куца срцем укућана. Обрадом ове песме постиже се корелација са предметом Свет око нас, јер
обрада песме има за циљ да код ученика изазове размишљање о важности дома и породице, али и о генерацијском континуитету. Отуда је ученицима дат задатак за израду паноа
који има за тему прошлост места у којем живе.

Д. Кулиџан: Врапчева жалост и Душан Васиљев Зима. Прва песма избегава дескриптивни стереотип песама о годишњим добима, јер је реч о врапцу који се, за разлику од деце, не радује доласку зиме, јер тада остаје без хране и топлоте. Ова песма пред ученика поставља етички проблем: ствари које некима доносе радост и уживање (игре на снегу), некима доносе бригу. Код ученика се развија осећање солидарности са угроженима. Ову песму, која није у програму, аутори су одабрали као својеврсну допуну обради песме Зима
Душана Васиљева, јер се истом темом ове песме баве на различит начин.

У Васиљевљевој песми преовладава дескриптивни моменат,
и отуда је веома захвална за поређење са претходним текстом. Ученици могу поредити употребљене песничке слике,
међу којима има сличности. Ученике ваља подстаћи да своје
мишљење о упоредно обрађеним текстовима изнесу слободно, али треба од њих тражити сувислу аргументацију сопствених афинитета. Учеников одговор на питање зашто му
се одређени текст више допада од другог, треба да буде пут
ка изградњи сопствених критеријума при вредовању неког
текста, али и пут упознавања сопствених наклоности и обликовању личног укуса.
38

Војислав Илић, Први снег. На примеру ове Илићеве песме
обрађен је појам описна песма. Од ученика је затражено да
кроз низ питања створи себи слику о томе на који би начин
он дао опис зиме. Након овога наставник може задати писање састава који ће за тему имати овај вид описа. Овакав,
циљно усмерен низ питања треба код ученика да освести
личне наклоности и способности, што даље треба да резултира успешним, индивидуалним литерарним изразом при
писању сопствених радова, у којима ваља избегавати стереотипне обрасце који се ученицима често намећу. Аутори су
мишљења да ученике ваља подстаћи да сами наслове свој
рад. На неким местима, пак, ученици наслов могу осмислити у сарадњи са наставником. Свуда где је било могуће
аутори су се потрудили да ученицима и наставнику дају ову
слободу која проистиче из природе самог чина писања: задата тема је широки фон на којем се ученик креативно језички
и интелектуално испољава, а наслов треба да природно произиђе из написаног.

Л.Н. Толстој, Два мраза. Прича о зими, која је додатно
етички продубљена, јер супротставља лењост, због које се
човек смрзава, вредноћи, услед које му је и по мразу топло.
Ученици ову причу могу прочитати код куће, по свом слободном избору.

Влада Стоиљковић, Дугачка псећа песма. Будући да говори о поруци коју тек одрастао пас упућује својим родитељима, ова духовита песма потенцира проблем одрастања и осамостаљивања. Задатак који је дат и у којем се од ученика
тражи да замисли себе као одраслу особу, има за циљ да
подстакне самопосматрање, сагледавање сопствених могућности и способности, али и да открије ученикове афинитете,
као и ствари и појаве према којима осећа нетрпељивост. Без
обзира да ли се наставник одлучи на потпуну обраду овог
39
текста, постављени задатак може се искористити и као домаћи задатак уз наредне текстове.

Максим Горки, Врапчић. Прича у којој се анализира проблем послушности према родитељима и која има васпитни
потенцијал, јер развија код деце осећање поверења према
родитељима сазнањем да многе родитељске забране потичу
управо из потребе да се њима дете заштити. Па ипак, ову
причу не треба посматрати без критичког промишљања, на
које ваља дете подстаћи. Предложени задатак у којем се од
ученика тражи да замисли неког свог друга као одраслог,
има за циљ да развија посматрање блиских људи, процењивање других и наклоност према другима. Такође, овакав вид
описа, у којем се описује једна замишљена, антиципирана
личност, у већој мери развија креативно мишљење од уобичајених описа у реалности присутних особа.

Бранислав Црнчевић, Љутито мече. Будући да је реч о песми која се нашла у једном броју читанки за други разред
основне школе, аутори су се одлучили да песму не обрађују
подробно, већ да, великом броју ученика већ позната песма,
послужи као подстицај за писање сопственог састава са темом “Променио бих…”. Било би добро да наставник у што
већој мери ученике разговором подстакне да слободно и
критички размишљају о стварима које им сметају, љуте их
или тиште, и да то потом преточе у писане задатке. Ова тема
је вишеструко испитана у наставној пракси: учитељи који су
ученике ваљано за њу припремили имали су прилику да
уживају у оригиналним радовима својих ђака. Квалитет одговора ученика на ову тему зависиће од слободе мишљења и
говора коју су иначе у могућности да испољавају пред својим наставником!

Драган Лукић: Шта је отац. Још једна песма која је у неким
читанкама за други разред већ обрађивана. Аутори су се од-
40
лучили да обрада овога пута иде у правцу промишљања квалитетног односа између родитеља и деце. Уколико је ученицима текст познат, аутори препоручују да се ученици упознају и са наредним текстом Роалда Дала Мој отац, у којем
се даје опис једног оца који је потпуно супротан лику оца
какав се јавља у овој песми.

Роалд Дал, Мој отац (одломак из књиге Дени шампион света). Овај одломак односи се на однос између дечака и његовог оца, који је описан из угла детета, као здрав и топао.
Текст поседује висок степен упоредљивости са претходном
песмом, услед чега ученици бивају у могућности да пореде
ова два односа између родитеља и деце. Такође, начин на
који писац гради лик оца у овом одломку, може бити веома
инспиративан за ученике у приликама када се од њих захтева опис неке блиске особе, као што је то учињено у задатку
који је овде замишљен као домаћи задатак.

Очи моје мајке, јапанска успаванка. Једна од најлепших песама посвећених мајци. Песма није у програму, иако се показала добром у настави. Аутори су се одлучили да је и ове
године задрже у Читанци, иако то у обради није наглашено,
јер је ова песма веома захвална за учење напамет.

Бранко Миљковић: Песма о цвету. Ова песма уводи ученике у откривање пренесеног значења, које се као творбени
принцип јавља у многим књижевним делима са којима ће се
ученик касније сусретати. Важно је да ученици запазе да је,
баш као и у песми Очи моје мајке, и овде реч о поређењу,
само прикривеном. Дакле, аналогно ономе: ”Мајчине очи су
сличне језерима из бајке”, ученик ваља да открије и однос:
“Дете је слично цвету”.

Р. Обреновић: Запис из породичне свеске. Песма темом
стоји у конфликту са претходним прозним одломком (Далов
41
Мој отац) и стога постоји плодно тло за занимљива упоређења: док дечаку из приче, који има само једног родитеља,
не недостаје љубав и пажња, дечак из песме, иако има оба
родитеља, осећа тај недостатак. Читање ове песме може послужити као прави подстицај за постављање једног разредног поштанског сандучета које ће ученицима омогућити да
размењују поруке.

М. Антић: Брат. Песма о дечаку који је усамљен јер нема
брата. Песма веома успешно кореспондира са наредном песмом, која је предвиђена планом и програмом Двије сеје
брата не имале. Поново се отвара простор за поређење ових
текстова и за комплексније размишљање на тему наших односа са најближим члановима наше породице. Отуда наставник може да одлучи да уз песму која је задата планом и програмом ученике обавести о још једном виђењу сличне теме.
У задатку се од ученика тражи да опишу неке тренутке своје
самоће, чиме се поново подстиче самосагледавање и самопроцењивање ученика.

Двије сеје брата не имале, народна песма. Песма је добар
повод да се ученици укратко подсете народних умотворина.
Будући да је реч о кратком тексту, обрада може бити успешно допуњена претходним текстом, као што смо већ предложили.

Бранислав Црнчевић, Кад би мени дали. Песма која говори
о потреби да се живот подели са другима. Ученици могу да
се са њом упознају и код куће. Игра у којој ученици заједнички описују неки најгори дан, као и домаћи задатак у којем треба да опишу неки замишљени дан који би провели са
другом или другарицом, наставник може по свом избору задати на неком од часова.
42

А. Линдгрен: Пипи и другари ( одломак из књиге Пипи дуга чарапа у водама јужног мора ). Како је реч о једној од
светски најпознатијих књижевних јунакиња дечје књижевности, као и делу једног од најпознатијих писаца за децу,
иако то планом и програмом није предвиђено, аутори су одлучили да у Читанку унесу овај одломак. Одломак говори о
солидарности са болесним друговима коју је показала главна јунакиња и тематски је упоредив са претходном песмом.
Пожељно је да га ученици прочитају код куће, како би им
послужио као путоказ за даље читање и изградњу позитивних читалачких навика.

Јованка Јорганчевић, Никад два добра. Предложена игра
има за циљ да подстакне изражавање позитивног, афирмативног начина комуницирања међу децом, за шта постојећи
драмски текст може послужити као одличан подстицај. Ученик се тиме упућује на то да квалитетно критичко мишљење
не подразумева само негацију онога што је лоше већ и афирмацију онога што је добро. Ова игра код ученика развија заузимање објективнијег става према људима из ученикове
околине.
4. целина: КОЛО

Четвртим делом проширује се учеников поглед на свет развијањем свести о културној припадности одређеној заједници и о поштовању различитости код других, о значају рада и
стварања.
Одабрани текстови афирмишу свест о генерацијском континуитету и о значају рада и стварања који су оличени у одређеним личностима наше културе (свети Сава, Михајло Пупин). Ученици се подстичу на размишљање о стваралачком
доприносу заједници. Такође, афирмише се идеја саживота
са другима, узимање у заштиту слабијих и оних који су у ма-
43
њини (Гарави сокак), као и идеја љубави и сарадње међу људима (Сестре, Коло око света).
Циљ ове целине јесте да делатно покаже још један начин на
који можемо приступити књижевним делима, читајући их у
кључу важних општечовечанских вредности.

Четврта целина укључује у себе наредне текстове:

Д. Радуловић: Кад је прадјед дјечак био

Љ. Ршумовић: Домовина се брани лепотом

Љ. Ршумовић: Отаџбина

М. Пупин: Аутобиографија (одломак)

В. Илић: Свети Сава

Народна прип.: Свети Сава и сељак без среће

Марко Краљевић и бег Костадин

Марко Краљевић и соко

М. Антић: Гарави сокак

С. Раичковић: Бајка о белом коњу

Б. Нешић: Зашто се не играм рата

Ученички рад: Ниси страшна Бабарого

Перл Бак: Сестре

Пол Форт: Коло око света
44

Драган Радуловић: Кад је прадјед дјечак био. Песма којом
се афирмише смисао генерацијског континуитета: одрастамо захваљујући љубави и пожртвовању наших родитеља,
као што је био случај и са претходним нараштајима. Ова песма треба да послужи као увод у израду породичног стабла
сваког појединог ученика. Овакав задатак афирмише код
ученика свест о сопственом месту у дугом генерацијском
ланцу.

Љубивоје Ршумовић, Домовина се брани лепотом; Отаџбина. Поред песме која је предвиђена планом и програмом,
аутори наставнику предлажу да на часу упоредо обради и
кратак поетски текст Отаџбина. Реч је о тексту истог писца,
али знатно новијег датума. Поред савлађивања две речи које
у нашем језику имају истоветно значење, ученици ће се сусрести и са оригиналном језичком играријом која је примењена у песми Отаџбина. Ученике такође ваља подстаћи да
запазе сличности и разлике у песничкој обради ове теме. Домаћи задатак надовезује се на претходни задатак израде породичног стабла. Описивање неког свог претка према подацима које ученик добије од родитеља и родбине развија код
ученика способност бележења и обраде сведочанстава, што
ће свакако представљати занимљив задатак који за резултат
може имати веома интересантан литерарни састав.

Михајло Пупин, Прослава Светог Саве у Идвору (одломак
из Аутобиографије). У овом одломку, чија обрада успоставља корелацију са предметом Свет око нас, велики научник
се присећа лика своје мајке као и прославе дана Св. Саве у
свом родном месту. Мајчина љубав према светом Сави имала је важан утицај на формирање Пупинове личности. Светог Саву млади Пупин је видео као великог покретача писмености и духовног напретка, и отуда овај одломак поседује и значајан васпитни потенцијал, јер се њиме сугерише важност образовања и стицања знања, што је Михајло Пупин
45
уосталом потврдио и сопственом личношћу. На примеру
овог текста ученици савладавају појам аутобиографија, и
бивају подстакнути да напишу сопствену аутобиографију. У
одељку “Будимо говорници” ученицима је омогућено да размишљањем о сопственим афинитетима развијају своје способности успешне комуникације, која се огледа у јасном и
прецизном изношењу сопственог мишљења о одређеној теми.

Војислав Илић, Свети Сава. Једна од наших најпознатијих
песма о светом Сави. Поред повезаности са претходним текстом, ова песма има циљ да ученика упозна са личношћу нашег великог просветитеља, његовим животом и делатношћу.
По свој прилици, ово је и једна од најрецитованијих песама
српске књижевности, и верујемо да су је многи ученици чули пре него што су се са њом сусрели у овом уџбенику.

Свети Сава и сељак без среће, народна прича. Ова народна
прича, иначе предвиђена планом и програмом, употпуњује
циклус дела која су у Читанци посвећена светом Сави. Важно је да ученици схвате да је стварна историјска личност
светог Саве подстакла наш народ да у многим песмама и
причама на свој начин проговори о тој личности, као што је
то случај и са личношћу Краљевића Марка, о коме говори
наредна песма.

Марко Краљевић и бег Костадин, народна песма. Ова песма, говорећи о достојном прослављању крсног имена,
афирмише важне етичке вредности као што су некористољубивост, заштита слабијих и поштовање старијих. Задатак
у којем се тражи да ученици наведу своје добре и лоше особине има циљ да код ученика развије свест о томе да књижевна дела могу бити путоказ у истраживање сопствене
личности, а понекад и у њено побољшање.
46

Марко Краљевић и соко, народна песма. Овом песмом
утврђује се у свести ученика лик Краљевића Марка каквог
га познајемо из народне поезије, и отуда је препоручљиво да
ову песму ученици прочитају код куће.

Мирослав Антић, Гарави сокак. Позната прича о дечаку
који узима у заштиту свог друга ромске националности.
Прича није предвиђена планом и програмом, али су је аутори одабрали због њеног великог васпитног потенцијала. Обрадом овог дела ученици стичу свест о томе како се треба
понашати према другима који се од нас по нечему разликују.

Стеван Раичковић, Бајка о белом коњу. Прича која оставља утисак легенде јер говори о пореклу номадског живота
код припадника ромске националности. Ученике ваља подстаћи на размишљање о таквом начину живота, о његовим
манама, али и предностима, које се одсликавају у белом коњу као симболу човекове слободе, коју не ограничава затворени живот на једном истом месту. Будући да причу прати
илустрација једног од светски најпознатијих класика илустрације, ово је искоришћено као повод да се ученици информативно упознају са појмом илустрација и илустратор
и да се подстакну да сами илуструју неки текст из Читанке
по избору, чиме се постиже корелација са ликовном културом.

Б. Нешић: Зашто се не играм рата; Ниси страшна Бабарого, ученички рад. Реч је о два изузетно кратка поетска текста. Прва песма из угла детета говори о братској љубави и
може се универзално тумачити. Песму Ниси страшна бабарого, написала је осмогодишња девојчица која живи у једној
српској енклави на Косову и Метохији, и која је преживела
рат. Ове песме аутори су одабрали у циљу развијања свести
о постојању зла оличеног у рату, чији су често сведоци и
47
жртве управо деца. Ове песме представљају добар повод да
се ученици подсете основних ставки из Повеље о правима
детета Уједињених нација.

Перл Бак: Сестре. Прича о девојчицама које припадају различитим националним групама, али својевољно одлучују да
буду сестре. Причу ученици могу по слободном избору прочитати код куће и уколико желе, могу самостално решити
постављени задатак.

Пол Форт: Коло око света. Песма која афирмише солидарност међу свим људима света затвара круг дела која обрађују тему односа према различитостима које постоје између
људи.
5. целина: ЉУБАВ

Петим делом заступљени су текстови у којима се описују занимљиви и узбудљиви догађаји кроз које се проблематизују
односи међу људима.
Последњом целином се подсећамо на смисао читања и на
сврху Читанке. Сажима се оно што је показано у претходним
целинама: књижевност је одређена маштом, али она разјашњава и стварне проблеме око нас и износи мишљења која
имају вредност за све људе.
Ученик се уводи у књижевну проблематику са којом ће се
срести у четвртом разреду.
Ученици се још једном подстичу на машту и на стваралачки
приступ стварности. Последњом причом (Бајка о дечаку и
Месецу) афирмише се читање књига као оно што оплемењује и подстиче на добра дела.

Пети део садржи следеће текстове:

Р. Петров Ного: Ржем, тако нови језик сричем
48


Ј. Ј. Змај: Пролећница
Д. Ерић: Славуј и сунце

Сива Сова: Индијанка Саџо и њени дабрићи

Бранко Б. Радчевић: Самоћа

М. Данојлић: Љубавна песма

А. Поповић: Лед се топи

П. Грипарди: Заљубљене ципеле

Д. Дефо: Дневник Робинзона Крусоа, одломак

Б. Радичевић: Циц

Е. Најт: Леси се враћа кући

Д. Максимовић: Вожња

В. Царић: Бели вук

М. Антић: Шта је највеће

Сун Ју Ђин: Свитац тражи пријатеља

Антоан де Сент-Егзипери: Мали принц и лисица (одломак)

Мил Дандоло: Звезде падалице

Б.В. Радичевић: Бајка о дечаку и Месецу
49

Рајко Петров Ного: Ржем, тако нови језик сричем. Духовита песма која на оригиналан начин говори о пролећној
нервози и која може послужити као успешан увод у наредне
песме са темом пролећа.

Јован Јовановић Змај, Пролећница. На примеру ове Змајеве
песме аутори су обрадили појам ритам. Важно је да ученици уоче понављање одређених обележја у песми и да потом
ово понављање препознају као темељ звучног утиска који
песма остварује. На садржинском плану песма је веома једноставна и отуда се прибегло њеној формалној анализи. Дизајн странице на којој се песма налази такође је подређен
обради појма ритма. Пчела која у понављаним покретима
изнова слеће на истоветан цвет ликовни је приказ понављања одређених елемената у песми, и на то ваља ученицима
указати. Слично је учињено и на примеру песме Вожња.

Добрица Ерић, Славуј и сунце. Песма уз коју се ученици
још једном подсећају појма песничка слика. Наставнику се
препоручује да ову песму упореди са претходном на нивоу
ритма, будући да је реч о песничким остварењима потпуно
различите ритмичке структуре. На овај начин ученици ће
усвојени појам ритма додатно утврдити.

Сива Сова, Индијанка Саџо и њени дабрићи. Одломак из
романа у којем индијанска девојчица у пролеће враћа дабриће у дивљину након што се бринула о њима целе зиме. Одломак ученици по слободном избору могу читати код куће.
Циљ читања оваквих одломака је упућивање ученика на узимање целих дела из библиотеке и на стварање читалачких
навика. Такође, овим одломком се проблематизује човеков
однос према животињама и природи, што се јавља на још
неким местима у Читанци. Израда паноа са фотографијама
кућних љубимаца подстиче дететово осећање одговорности
према живом свету који га окружује.
50

Бранко Б. Радичевић, Самоћа. Прича чијом се обрадом успоставља корелација са предметом Свет око нас. У задатку
је од ученика затражено да по угледу на прочитани текст
сам створи кратак опис царства неке животињске врсте примењујући сазнања стечена на часовима предмета Свет око
нас. Од наставника се очекује да се са ученицима подсети
начина на који живе њима познате врсте животиња како би
их подстакао на писање. Ово дело проблематизује човеков
однос према животињама и природи, отуда, услед недостатка дела која се експлицитније баве овом темом, оно може
бити повод и за такав разговор на часу, услед чега је могуће
и поређење са обрађеном арапском народном причом Лав и
човек.

Милован Данојлић, Љубавна песма. Једноставна песма о
љубави маслачка и облачка послужиће као повод за писање
самосталног састава “Доживљаји једне семенке маслачка”.
У задатку је низом постављених питања ученицима заправо
осмишљен план писменог задатка, на који се током писања
могу ослањати.

Александар Поповић, Лед се топи. Ова кратка драма понавља отпочету тему љубави из претходне песме. Пожељно је
да ученици открију трагове драмског сукоба међу лицима у
драми. Најпродуктивнији разговор на часу био би свакако
везан за слична искуства ученика, и за отварање расправе о
начину на који они међусобно комуницирају.

Пјер Грипари, Заљубљене ципеле. Обрада приче усмерена
је на писање самосталног састава о теми “Двоје”, који је замишљен у најслободнијој обради, како је у задатку и сугерисано. На примеру ове приче наставник може ученике подсетити на појмове главни и споредни ликови, говор ликова и пишчев говор, а може их подстаћи да уоче фабулу.
51

Зорица Бајин-Ђукановић, Љубав; Само љубав. Одабране
песме су још један од могућих подстицаја за писање горе наведеног састава, и стога би ваљало да их ученици прочитају,
ради додатне припреме за сопствено стварање. Уколико неки од ученика осете потребу да на задату тему “Двоје” напишу песму, ова поетска дела ће их на то још више подстаћи.

Данијел Дефо, Дневник Робинзона Крусоа, одломак. Илустрација форме дневничких забелешки, која ће послужити
ученицима да пишу о ономе што се њима свакодневно догађа. На примеру овог текста аутори су обрадили појам дневник. Домаћи задатак везан је за самостално писање дневника, за шта наставник треба ученике да припреми додатним
објашњењима. “Дневник снова” једна је од идеја дата наставнику и ученицима и може да се остварује по индивидуалном слободном избору.

Бранко Радичевић: Циц. Песма нашег песника који је у својој поезији веома често користио деминутиве. Наставнику се
предлаже да са ученицима анализира формалну страну песме, ради утврђивања појма ритам, и ради наглашавања
значаја звучног елемента у стварању поезије, који ову одваја
од прозе.

Ерик Најт, Леси се враћа кући. Одломак у којем се описује
сам тренутак повратка пса кући, што се у обради пореди са
повратком дабрића у дивљину у одломку из књиге о Индијанки Саџо. И овај одломак ученици могу читати код куће,
иако би његова обрада била корисна јер је на примеру овог
текста обрађен појам филмске уметности, будући да је реч
о екранизованом делу. Наставник може да се надовеже на
актуелна искуства ученика, водећи разговор о екранизованим књижевним делима која су њима позната (најсвежији
пример су филмови снимљени по романима о Харију Поте-
52
ру), али да их подсети и на књижевна дела која су доживела
анимирану обраду (Алиса у земљи чуда, Пинокио, Снежана
и седам патуљака, Пепељуга и др.).

Десанка Максимовић: Вожња. Још једна песма чија обрада
је усмерена на анализу формалног аспекта песме. Важно је
да ученици стекну навику да, када је у питању поезија, обрате пажњу на елементе који доприносе њеном звучном утиску. Отуда се у поетским остварењима у последњем делу уџбеника поклања већа пажња овом питању. Дизајн странице
потцртава ритмично понављање елемената који се визуелно
смењују при вожњи.

Воја Царић, Бели вук. Још једна узбудљива прича о односу
између дечака и накратко припитомљеног вука, али и много
важније, о односима међу децом, које дечак покушава себи
да разјасни. Могућност упоређења са претходним причама о
дабрићима и Леси. И ову причу ученици по избору могу читати код куће. Ниједна од изванредних прича Воје Царића
није се нажалост нашла у плану и програму, те су аутори
сматрали за корисно да, бар једном причом присутном у Читанци афирмишу у свести ученика читање и других прича
овог нашег значајног писца.

Мика Антић, Шта је највеће. На примеру ове песме важно
је да, поред основне обраде, ученици упознају лик и дело
Мике Антића, и да се подсете на друга његова дела присутна у Читанци. Повезивање у целину појединих дела истог
аутора доприноси стварању латентног осећаја за јединствене поетике одређених аутора код ученика.

Сун Ју Ђин, Свитац тражи пријатеља. Реч је о тексту који
су многи ученици сусрели у другом разреду, јер се нашао и
у неким читанкама. Подробност обраде зависиће од околности да ли је ученицима текст познат или не. Текст је могуће
53
довести у везу са текстом “Пипи и другари”, који има тему
афирмација пријатељства, или пак са наредним текстом у
Читанци, који није у плану и програму, “Мали принц и лисица”. Задатак се односи на вежбање логичког осмишљавања
приче, које се не одвија спонтано, већ са разрађеним планом. План се односи на основне елементе стварања приче:
ученици осмишљавају место радње, ликове и редослед догађаја. Вежба је важна за успешно стварање сопствених текстова.

Антаон де Сент-Егзипери, Мали принц и лисица (одломак
из књиге Мали принц). Прича о духовном труду који је потребан да бисмо неко биће могли назвати својим: висок степен упоредљивости са претходним текстовима. Прича о свицу који тражи пријатеља поставља проблем стварања пријатељстава, док га овај одломак из једне од најпознатијих
књига за децу на непоновљив поетски начин разрешава. Задатак који се односи на израду паноа са фотографијама детету драгих особа у учионицу ће унети атмосферу топлине и
пријатељства.

Мил Дандоло, Звезде падалице. Песма која говори о добру
и лепоти које се крију у људима, а не међу звездама. Читање
ове песме, која по атмосфери и теми кореспондира са претходним одломком из Малог принца, треба да буде повод за
писање састава “Моја омиљена песма”. У задатку ученику
су постављена питања чије ће му разрешење помоћи у писању овог рада. Циљ је да ученици у раду артикулишу своје
естетске наклоности према одређеном поетском делу, али и
да се вежбају у самосталној анализи и процени књижевног
дела, што ће од њих у будућности начинити добре читаоце.

Бранко В. Радичевић, Бајка о дечаку и Месецу. Прича у
којој се афирмише вредност читања: читање лепих књига у
детињству подстиче дечака да у каснијем животу чини до-
54
бра дела. Задатак је истоветан ономе из обраде претходне
песме, само што је овога пута реч о прози: ученици пишу на
тему “Моја омиљена прича”. Циљ је истоветан: кроз низ помоћних питања ученик се подстиче на самосталну анализу
текста, која ће открити његове читалачке склоности. Овакви
радови корисни су и за наставника, који тиме стиче увид у
индивидуалне укусе својих ученика, чиме му се отвара простор за појединачни приступ у препоруци појединих књига.
Аутори ће тежак задатак стварања овог уџбеника сматрати успелим уколико он, поред задовољавања потребе за извођењем
успешне наставе, буде светли путоказ у духовну авантуру читања, која је неслична било ком другом доживљају. Са становишта
захтевности плана и програма, као и компликованих задатака
које намеће улога учитеља у нашој школи, ово није био једноставан подухват. Циљ оних који су на овом уџбенику радили
био је, пре свега, стварање једне књиге коју ће деца волети, и са
којом ће желети да се друже и ван школе. Уколико због лепоте
песама и прича које су се у њој нашле, или интригантности питања која она поставља, број оних који ће заволети просторије
школских библиотека макар мало порасте, аутори ће сматрати
свој задатак испуњеним.
55
II ПОУКЕ О ЈЕЗИКУ
ЦИЉ наставе српског језика јесте да ученици овладају основним законитостима српског књижевног језика на којем ће се
усмено и писмено правилно изражавати. Такође, циљ је да упознају, доживе и оспособе се да тумаче одабрана књижевна дела,
позоришна, филмска и друга уметничка остварења из српске и
светске баштине.
ЗАДАЦИ наставе српског језика у области граматике:
– развијање љубави према матерњем језику и потреба да се он
негује и унапређује;
– поступно и систематично упознавање граматике и правописа
српског језика;
– упознавање језичких појава и појмова, овладавање нормативном граматиком и стилским могућностима српског језика;
– оспособљавање за успешно служење књижевним језиком у
различитим видовима његове усмене и писмене употребе и у
различитим комуникационим ситуацијама;
– развијање смисла и способности за правилно, течно, економично и уверљиво усмено и писмено изражавање, богаћење речника, језичког и стилског израза;
– навикавање на редовно праћење и критичко процењивање емисија за децу на радију и телевизији;
– подстицање, неговање и вредновање ученичких ваннаставних
активности ( литерарна, језичка, новинарска секција );
– васпитавање ученика за живот и рад у духу хуманизма, истинољубивости, солидарности и других моралних вредности.
Наведени циљеви и задаци наставе српског језика преузети су из Наставног програма за трећи разред основног образовања и васпитања.
56
САДРЖАЈНА СТРУКТУРА УЏБЕНИКА
У складу са захтевима Програмских основа наставе српског
језика у трећем разреду основне школе, избор садржаја уџбеника вршен је тако да овај буде у непосредној функцији остваривања планираних циљева и задатака наставе српског језика ( граматике и правописа ) на овом узрасту.
ТЕМАТСКЕ ЦЕЛИНЕ:
1. Језик и говор
2. Значење речи
3. Реченице
4. Именице
5. Глаголи
6. Придеви
7. Главни делови реченице
8. Правопис ( Писање сугласника Ј, Писање одричне речце
ЛИ, Писање одричне речце НЕ уз глаголе, придеве и
именице, Управни говор, Употреба великог слова у писању имена народа и вишечланих географских имена, Писање назива улица и тргова, Писање имена празника, Писање наслова књига, листова и часописа, Бројеви, Писање датума, Скраћенице )
9. Писмени облици изражавања
1. целина: ЈЕЗИК И ГОВОР
Ово поглавље почиње упознавањем функције говора и
функције језика. На основу слика ученици могу уочити шта све
можемо да учинимо помоћу језика.
▪ Треба инсистирати на томе да деца сама пронађу што
више функција језика и да схвате да се помоћу језика стварају
многа уметничка и научна дела.
▪ Изговарајући наглас гласове нашег језика, а затим исписујући азбуку и абецеду, ученици треба да уоче разлику изме-
57
ђу гласова. ГЛАСОВЕ ИЗГОВАРАМО И ЧУЈЕМО, СЛОВА ПИШЕМО И ВИДИМО.
▪ Мали огледи треба да наведу ученика да уочи да се при
изговору гласова говорни органи различито покрећу. Тражити
од ученика да опишу покрете усана при изговору самогласника.
После вежбе изговора може уследити игра у пару Слика и тон.
Ученик који је » слика « покреће усне као да изговара неки самогласник. Ученик који је » тон « мора да погоди и гласно изговори самогласник који му је пар показао. Улоге мењају када
погоди о ком самогласнику је реч.
▪ На крају овог поглавља ученици би требало да знају да
разликују самогласнике и сугласнике, да их правилно изговарају, као и да уочавају самогласнике као носиоце слога.
▪ Наглашавање слогова у речи, за већину ученика је тешко и неразумљиво. Најважније је да се све ради кроз примере:
правилно наглашена реч – неправилно наглашена реч. Тражити
од ученика да опишу говор својих другова, јунака цртаних филмова...
Битно је да ученици науче да се задњи слог у нашем језику не наглашава.
▪ Наглашавање речи у реченици је значајно за изражајно
читање и говорење (нарочито драмског текста). Мора се инсистирати на разумевању значења реченице, уочавању речи које
носе то значење и на њиховом наглашавању. Текстове из Читанке користити за вежбање.
▪ Изговор гласова Ћ, Ч, Џ, Ђ и писање гласа Х.
Показати деци како да „наместе” језик за изговор ових гласова.
За Ч и Ћ, врх језика додирује горње непце, са напоменом да се Ч
изговара „тврдо”, а Ћ „меко”.
Дати деци задатак да сами смишљају што више речи које
садрже ове гласове, а потом да их гласно изговарају. Све те речи
можемо записати на табли. Затим сви заједно, од тих речи, састављају шаљиве стихове у виду огласа. На пример: Велика
трампа:
1. Мењам чин за перчин.( ћелави официр )
58
2. Мењам чварак за качамак. ( мачак)
3. Дајем чичак за камичак. ( дечак)
Ликове који говоре стихове могу представити у виду стрипа за
пано.
2. целина: ЗНАЧЕЊЕ РЕЧИ
Циљ ове целине јесте да ученик разуме шта све речи могу, шта све значе, како се све њима можемо играти, да уочи породице речи, да сам прави нове речи.
Речи истог облика, а различитог значења
Ова наставна јединица може се вежбати кроз групни рад.
Направити групе од по пет ученика. Најпре сви заједно проналазе што више речи истог облика, а различитог значења ( град,
лук, коса, ружа ). Затим свака група, користећи те речи и додајући још неке, саставља причу. Групе затим замене приче, један
члан групе чита причу наглас и објашњава значење речи у тој
причи.
Треба да уоче да исте речи у различитим причама могу
имати различита значења.
Речи различитог облика, а истог и сличног значења
Ове игрице препоручујемо као мотивацију пре самосталног рада у уџбенику.
Задатак: Ко ће навести више различитих назива за неке
предмете или бића у учионици (оловка, учитељ...)
Задатак за групе: Задати једну реч и тражити да се за њу
нађе што више значења ( стрелац, крило, лист ). Побеђује група
која има највише речи.
Умањено – увећано
Учитељ изражајно чита текст о џину и патуљку и разговарају о тексту. Затим ученици усмерено читају текст, уочавајући именице, придеве и глаголе који имају умањено ( увећано )
значење. Самостално раде задатке.
59
Ова језичка игра може се изводити као завршна активност.
Групни рад: Шта бисте у овом свету увећали а шта умањили. Напиште то користећи именице, глаголе и придеве који
означавају нешто умањено – увећано.
Речи супротног значења
Ученици раде у пару: један каже реч – други реч супротног значења.
Учитељ баца лоптицу и изговара реч; ученик који је
ухватио лоптицу говори реч супротног значења; и враћа лоптицу
учитељу и изговара нову реч и баца лоптицу другом ученику...
(Водити рачуна да буду заступљене именице, глаголи, придеви.)
3. целина: РЕЧЕНИЦЕ
Ова целина је предвиђена за обнављање већ стечених
знања у I и II разреду. Битно је да ученици знају шта се све изражава реченицама, да реченица почиње великим словом и да се
на њеном крају може наћи тачка, знак питања или узвичник.
Први и други задатак у вежбањима омогућава детету да
провери да ли је усвојло горе наведена знања.
Изокренута прича (4. задатак) је шаљива по садржају и
блиска деци. Омогућује им да схвате да реченице морају имати
неко значење и смисао да би могли њима да се споразумевамо.
Врсте реченица по значењу
Стрип се може искористити за понављање именица и
глагола, како настају реченице, шта се њима изражава.
Заповедне реченице су једини нови појам и зато треба
инсистирати да се уочи разлика између узвичних и заповедних
реченица.
Стрип је дат недовршен, јер смо желели да ученици, на
основу понашања и покрета, сами напишу одговарајуће реченице.
60
Задатак којим се тражи да направе интервју са непознатим бићем, може да се ради прво као говорна вежба (могу да одглуме), а затим као писани састав.
Реченице по облику
Овде је битно да ученици схвате да се облик реченице
одређује на основу глагола у реченици: ако је глагол у реченици
у потврдном облику, онда и реченица има потврдни облик.
Морају знати да све врсте реченица по значењу могу
имати и одрични и потврдни облик.
Пазити на писање одричне речце НЕ уз глаголе.
4. целина: ИМЕНИЦЕ
Шта именице именују, ученици могу поновити на основу
дате слике. На основу те слике, ученици могу »ланчано« да састављају причу (Један ученик: Марко је направио змаја. Други:
Истрчао је у парк...). Треба нагласити да све именице које су навели на основу слике, сада треба да употребе у причи. На основу
датих слика, текстова и задатака ученици могу да понове и прошире већ стечено знање.
Наставну јединицу Властите именице можемо започети
игром На слово, на слово... , при чему се од деце тражи да наведу
што више властитих именица на задато слово.
Затим неко од ученика прочита текст из уџбеника. Заједнички, на основу питања која су дата испод текста, уочавају
властите именице. Уопштавају појам и самостално раде задатке
за вежбање.
Род и број именица: Када свим именицама из текста
одреде род и број, могу за сваку животињу, чије име се спомиње
у тексту, да направе породице ( петао, кокошка, пиле...). Задатак
могу радити усмено, а једну породицу могу да нацртају у
свесци.
61
5. целина: ГЛАГОЛИ
Ова целина почиње текстом у коме има глагола који
означавају радњу, стање и збивање. Ученици треба да их издвоје
и разврстају.
Може се тражити од ученика да од именица које именују
појаве, направе глаголе који казују збивање (киша – кишити).
Глаголска времена
Препоручујемо да се уводни текст прочита гласно, да се
анализира (Где је била Маја? Када је била?).
Деца треба да створе представу о времену које пролази.
Затим у тексту да подвуку све облике глагола који казују да се
радња дешава у прошлости, садашњости, будућности.
Тражити од ученика да сами изводе закључке.
Лице и број глагола
Било би добро да деца одглуме уводни текст. Тако ће им
бити лакше да уоче лице и број глагола.
Вежбања траже од ученика да глаголе мењају по лицима
и да их у реченицама пребацују из једнине у множину.
Задатак који тражи од ученика да стихове песмице Лет
препишу у другом лицу једнине је прилично тежак, па могу да
га раде у групи или пару. На основу песме могу правити и групни цртеж за разредни пано.
6. целина: ПРИДЕВИ
Час можемо почети уводном игром: у шешир (кутију,
тамну кесу) ставимо предмете различитог облика и састава (лоптице, кликере, лутку, мараму...). Од ученика тражимо да жмурећи, из шешира извуче један предмет, да га опипа и опише не
отварајући очи. Затим да отвори очи и визуелно опише предмет.
На основу ове игре и слике у уџбенику ученици могу да
понове шта су придеви. Поред описних придева, напоменули
смо само да придеви казују и од чега је нешто. То би требало да
буде основа за IV разред.
62
Присвојни придеви
Усвајање овог новог појма требало би да тече навођењем
више примера. Почети са сликама из уџбеника, а онда тражити
да деца наводе примере из учионице: Јованина оловка, учитељичина књига..., из куће: татине папуче..., из природе: птичија песма, лавља рика...
Од датих примера ученици могу саставити и реченице.
Уочити, опет кроз примере који се записују на табли, када се присвојни придеви пишу великим словом.
Род и број придева
Ученици прво издвајају именице и одређују им род и
број, а потом придеве који су уз те именице. Треба да уоче да се
придев слаже са именицом у роду и броју. У томе ће им помоћи
и стихови песмице Исповест једног придева.
Да бисмо проверили да ли ученици разликују именице,
глаголе и придеве, можемо им дати следећу игру.
На картицама испишемо што више придева различитог
рода, понеку именицу и глагол. Све картице су на гомили на
столу, тако да ученик не види шта на њима пише. Сваки ученик
извлачи по једну картицу, а његов задатак јесте да препозна придев, одреди му род и убаци у коверту на којој пише тај род. Коверте на којима су обележени родови можемо залепити на табли.
На крају вежбања налази се одломак из Приче о доброј
роди. Прича се налази у Читанци па уколико није већ обрађена
било би добро да се цела прочита. На овом делу приче ученици
треба да примене све што су научили о именицама, глаголима и
придевима.
7. целина: ГЛАВНИ ДЕЛОВИ РЕЧЕНИЦЕ
Усвајање појма субјекта и предиката врши се преко слика. Повезивањем реченице и одговарајуће слике, ученици треба
да уоче да предикат не казује увек шта субјекат ради. Кула је висока. Она ништа не ради.
Предикат овде казује нешто о кули. Битно је да се ови
појмови усвоје кроз што више примера.
63
Ученици могу на основу истих слика да састављају нове
реченице којима ће описати каква је девојчица, чија је књига,
шта ради пас, где се налази дечак.
Такође треба нагласити да се субјекат може састојати од
више речи и да у реченици може бити више субјеката.
Место, време, начин вршења радње
У реченици која је дата као пример, треба тражити да
ученици најпре подвуку предикат. Затим, помоћу питања да пронађу и оне речи које нам говоре нешто више о одређеној радњи
(Где се дешава? Када се дешава? Како се изводи?).
У вежбањима, ученици треба да увиде како се реченица
може проширити речима које одређују време, место и начин вршења радње.
Ученике можемо поделити у три групе. Једна се зове
КАКО, друга КАДА, а трећа ГДЕ. Учитељ задаје реченицу која
садржи само субјекат и предикат. Свака група треба да прошири
реченицу, а начин мора да уочи сама, на основу свог назива. Све
три реченице се записују на табли, а заједно састављају једну реченицу која ће бити проширена речима које означавају место,
време и начин вршења радње.
8. целина: ПРАВОПИС
Писање сугласника Ј
Пре обраде ове наставне јединице, препоручујемо
учитељима да уоче где њихови ученици највише греше при писању сугласника Ј.
Овде је дато правило да се сугласник Ј не пише између И
и О, а пише између О и И, али смо им навели још неке примере.
Чини нам се да и у њиховом писању ученици често греше.
Писање одречне речце ЛИ требало би радити заједно са
упитним реченицама. Од изјавних реченица помоћу речце ЛИ
могу да праве реченице.
64
Писање одречне речце НЕ уз глаголе, придеве и именице
Ученици треба да уоче да се речца НЕ пише одвојено од
глагола, а заједно уз придеве и именице. Код појединих глагола
речца НЕ је саставни део. Све те примере ученици могу наћи у
уводном тексту.
Правило да се речца НЕ пише заједно са именицама и
придевима, најлакше ће научити кроз дата вежбања: прављење
придева и именица супротног значења.
Трећи задатак у вежбању дат је да би деца уочила како
речца НЕ може поступно да промени значење приче. Задатак би
могли да раде у пару.
Управни говор
На крају трећег разреда, ученици треба да препознају
управни говор у тексту, да знају како се он обележава.
У Читанци има доста текстова у којима је заступљен
управни говор. Објаснити ученицима како се управни говор обележава у штампаном тексту, а потом тражити да га препознају у
тексту и обележе наводницима.
Употреба великог слова
– У II разреду обрађено је скоро све што је везано за употребу великог слова, а предвиђено је и за обраду у III разреду.
Зато смо почели вежбањем како би учитељ увидео где се
најчешће јављају грешке. Пети задатак може се дати и као диктат, а исправак ученици могу радити у уџбенику.
Употреба великог слова у писању имена народа и
вишечланих географских имена
Ова лекција би се могла везати за путовања. Водити разговор са децом о томе где је ко путовао, како се пишу имена места. Како зовемо становнике тих насеља.
Битно је да уоче и запамте да се великим почетним словом пишу све речи које улазе у назив насеља, а да се код властитих имена планина, река, мора, само прва реч пише великим словом.
65
Писање назива улица и тргова
Усвајање ових појмова дато је кроз вежбање. Може се од
ученика тражити да напишу у којој улици станују, како се зове
улица где се налази школа, кроз које улице прођу на путу до
школе.
Писање имена празника
Пошто су празници везани за честитке, мислили смо да
би било занимљиво да ученици, пишући честитке, науче како се
правилно пишу називи празника.
Писање наслова књига, листова, часописа
Час можемо почети разговором о часописима које најрадије читају. Тражити од њих да у уџбенику пажљиво погледају слике и виде ко шта чита. Објаснити им како се све могу писати називи књига, часописа и листова. Све то увежбати на задацима који следе.
За домаћи задатак ученици би могли да направе интервју
са члановима своје породице и да сазнају које су им омиљене
књиге, часописи, листови.
Бројеви
Већ из математике деца су научила шта су основни, а
шта редни бројеви. Мислимо да овде треба ставити акценат на
правилно писање и изговор бројева.
Писање датума
Ученици треба да усвоје три начина писања датума. Да
би вежбали, могу у своје свеске записати датум испод школског
рада и то сваки пут другачије.
Скраћенице
Овде су дати примери скраћеница са којима се ученици
најчешће сусрећу. Треба им напоменути да скраћенице не користе када пишу саставе.
9. целина: ПИСМЕНИ ОБЛИЦИ ИЗРАЖАВАЊА
У оквиру ове целине тражили смо од ученика да опишу
птицу, пролећно јутро и једног члана своје породице.
66
Пре описивања треба плански посматрати, односно
ученици треба да се припреме за опис.
Наш предлог јесте да један час буде одржан у природи.
Ученици треба да обрате пажњу на детаље, да користе што више
чула при посматрању, да говоре о томе шта виде, а онда да
почну писати.
Извештај
Било бо добро за овај час припремити што више различитих извештаја па их прочитати на часу. Затим ученици могу
да замисле да су извештачи са неке фудбалске утакмице или са
места неког узбудљивог догађаја, па да „одглуме” свој извештај.
Писмо, разгледница
Све ређе пишемо писма, али треба знати како се писмо
пише. Било би лепо да ученици на часу сви заједно саставе писмо за неког друга и да то писмо пошаљу. То може бити неко кога су упознали на рекреативној настави, излету...
Разгледнице шаљемо са различитих путовања, али их
можемо послати и из свог места. Изаберите разгледницу на којој
је слика вашег места или краја, заједно са ученицима напишите
на њој како вам се свиђа овај уџбеник, да ли су задаци тешки, да
ли вам се свиђају фотографије и илустрације и пошаљите је на
нашу адресу, која је дата на крају уџбеника. Ми ћемо вам сигурно одговорити!
67
Download

4. Приручник