BROJ 7
AP RI L ,
2 0 1 5 .
N E G O T I N
NEGOTINSKA KRAJINA VINSKO-VINOGRADARSKA
REGIJA
RAZGOVORI S POVODOM: NIKOLA MLADENOVIĆ—MATALJ
SO NEGOTIN:
USVOJENE 33 TAČKE DNEVNOG
REDA
U SUSRET FESTIVALU
VLAŠKE MUZIKE
“GERGINA”
Strana 2
POLITIKA
AKTUELNOSTI:
EASTSIDE
Za tri sata koalicija SNS-SPS u SO Negotin izglasala 33 odluke
Poslednjeg dana marta u Negotinu su zasedali odbornici lokalne skupštine. Sa komotnom većinom koju ima, koalicija
SNS-SPS, sa strankama okupljenim oko ove dve političke opcije, na poslednjoj sednici SO, izglasala je 33 odluke iz
delokruga skupštinskog rada. Bez obzira na većinsko saglasje odbornika o važnim pitanjima, ostaje utisak da se
povodom nekih od tema očekivala konstruktivnija diskusija, ali i obrazloženja predlagača odluka koje su, po sistemu
većinskog automatizma - izglasavane. Da li je reč o posledici upravo iznete konstatacije da donošenje odluka nije
sporno jer, kako god da se okrene, većina postoji? Ili, pak, da su odbornici pedantno pročitali obimno gradivo koje im je
stiglo kao materijal za sednicu, te da oni (za razliku od drugih, koji se zateknu u skupštini, silom posla i zadatka)
savršeno razumeju i podržavaju sve predloženo dnevnim redom, bez obzira na nejasnoće i dileme kojih uvek ima?
Ili, pak, da se
podizanjem ruke i
na zaključak da se donošenjem nekih
glasanjem uvek ZA, održava i čuva
odluka direktno utiče i menjaju neke
"saglasje" negotinske koalicije SNS-
okolnosti u kojima Krajinci žive, onda
SPS?
prihvatam kritiku da sam kao medijski
profesionalac grdno pogrešila i ogrešila
Sve su to pitanja na koja niko zvanično
o sve plaćene za rad na terenu -
neće i ne želi da ponudi odgovore, i
medijske kuće, za koje je verujem i
nikako, javno. A sve i kada to urade,
sama komisija koja je odlučivala o
neki od predstavnika vlasti, po pravilu,
dodeli i visini sredstava - prvi put čula,
koriste staru i uobičajenu frazu po
a kamo li i videla ih . Pitanje i priču o
sistemu: novinari nalaze probleme i
tamo gde ih nema. Da li je baš tako?
Pođimo redom! Novinari, skupštinski
izveštači (doduše, ne samo oni), imaju
nezahvalan zadatak: da proniknu u
suštinu predloženih i izglasanih odluka i
da ih što jasnije prenesu javnosti preko
medija za koje rade. I, naravno, bilo bi
im mnogo lakše da baš kao i odbornici
dobijaju
obimne
materijale
nekoliko
mogućim uticajima i lobiranju, ostaviću
dana uoči sednice ili odmah po njenom
za neku drugu priliku..... jer je red da
zakazivanju. I što je sigurno, svakako bi
se vratim na povod ovog teksta i
ih pomno iščitali. Međutim, to je pitanje
martovsku sednicu SO.
koje zahteva poseban komentar, baš
kao
i
nedoumica:
gde
se
denuše
Obaška što se na nju čekalo od 17.
novinari nekih radija, nekih portala i
januara
nekih televizija, koje su dobile novac za
negotinske
medijsko praćenje sadržaja od javnog
naravno, već postaju predmet priča
interesa za građane opštine Negotin, a
prema
sednica Skupštine se, prosto, održa bez
poslednjem momentu ili se na njihovo
jednog, doduše, manjeg broja poslenika
zakazivanje
javne reči. A ako 33 tačke ne upućuju
iako,Opštinsko veće, veoma revnosno i
do
31.
kojima
marta.
sednice,
se
malo
ili
Međutim,
Skupštine
zakazuju
duže
u
čeka,
temeljito radi na svom delu priče u vezi sa
pripremama materijala za skupštinska
zasedanja.
Elem, redovna sednica Skupštine opštine
Negotin održana poslednjeg dana marta
imala je, ni manje ni više nego, 33 tačke
dnevnog reda, od kojih su se neke na
skupštinskom
zasedanju
našle
u
poslednjem času. Slučaj je to sa
predlogom odluke o godišnjem Programu
zaštite,
uređenja
i
korišćenja
poljoprivrednog zemljišta na teritoriji
opštine Negotin, koji je uveden kao
dopuna dnevnog reda, u danu koji je
predstavljajo i zakonski, krajnji rok, za
donošenje. Naime, članom 60 Zakona o
poljoprivrednom zemljištu, propisano je
da program zaštite, uređenja i korišćenja
poljoprivrednog zemljišta, nadležni organ
jedinice lokalne samoupave, donosi
najkasnije do 31. marta tekuće godine uz
saglasnost Ministarstva poljoprivrede i
zaštite životne sredine. Kako je resorno
ministarstvo-Uprava za poljoprivredno
zemljište, svojim dopisom već
dalo
saglasnost
na
Predlog
godišnjeg
programa, ova odluka je, kao što rekoh,
"opravdano" uvedena u dnevni red kako
bi se ispoštovao predviđeni zakonski rok
za usvajanje Programa. Primera radi, u
susednoj opštini Knjaževac istoga dana
kada i u Negotinu, zasedali su lokalni
odbornici i to na sednici sazvanoj po
hitnom postupku kako bi se ispoštovao taj
zakonski rok. Što se negotinske Skupštine
tiče, ona je usvojila Odluku o Programu
zaštite,
uređenja
i
korišćenja
poljoprivrednog zemljišta na teritoriji
opštine Negotin, koji je izradila istoimena
Komisija.
Strana 3
POLITIKA
EASTSIDE
Ovim programom je
utvrđena
vrsta i obim radova koje treba
izvršiti u periodu za koji se on
donosi, dinamika izvođenja radova
i ulaganje sredstava. Skupština je
prihvatila i izglasala Odluku o
određivanju nadležnog organa za
sprovođenja postupka davanja u
zakup poljoprivrednog zemljišta u
državnoj svojini na teritoriji opštine
Negotin. Kao nadležan organ za
donošenje Odluke o raspisivanju
javnog oglasa o davanju u zakup
poljoprivrednog
zemljišta
u
državnoj svojini uz saglasnost
Ministarstva poljoprivrede i zaštite
životne sredine, a u skladu sa
godišnjim
Programom
zaštite,
uređenja
i
korišćenja
poljoprivrednog
zemljišta
u
državnoj
svojini,
odlukom
je
određen
predsednik
opštine
Negotin, Jovan Milovanović.
Tako će naši poljoprivredni proizvođači, posle ovog seta
odluka moći da razmišljaju o mogućnostima korišćenja
opštinskih subvencija i uobičajenim pitanjima koja se podvode
pod ovaj važan dokument za opštinu Negotin, budući da je
reč o poljoprivrednom području.
U ovom osvrtu, s namerom je obrađeno ovih nekoliko odluka
sa kraja sednice. One s početka i sredine zasedanja
ostavljamo za neku narednu priliku.
No, da završimo ovaj tekst matematikom. Ukoliko se u obzir
uzme činjenica da je Skuština u Negotinu aktivno radila 3 sata
ili 180 minuta, ne računajući dvadesetominutno utvrđivanje
dnevnog reda,
prethodno kvoruma i sličnih proceduralnih
pitanja, ispade da se svakoj od 33 tačke u skupštinskom
zdanju posvetilo po 5 minuta i 45 sekundi "konstruktivne"
rasprave.
Novinari bi rekli, mnogo minuta za zvaničan novinarski,
radijski ili TV izveštaj, ali malo minuta da se u Skupštini
objasne neke od odluka. Tragom nekih od njih krenuće portal
East Side već narednih dana, te već sada vašoj pažnji, dragi
čitaoci, preporučujemo sledeće teme:
- Šta donosi Odluka o izmenama i dopunama Odluke o
budžetu za 2015. godinu ili prvi rebalans budžeta Opštine za
ovu godinu;
- Zašto je rešenjem sa funkcije direktora Javnog preduzeća
za komunalne delatnosti "Badnjevo" razrešen Golub Rajić,
koji je odmah zatim skupštinskim rešenjem imenovan za
vršioca dužnosti direktora;
- Šta novo donose odluke prema kojima su izmenjeni
Statuti Javnog preduzeća za građevinsko zemljište opštine
Negotin, Muzeja Krajine i Istorijskog arhiva u Negotinu.
Odgovore na ova i druga zanimljiva pitanja ponudićemo
uskoro na portalu East Side!
V. S.
Strana 4
MEDIJI
Ko je dobio sredstva iz budžeta opštine Negotin za sufinansiranje projekata
informisanja javnosti u Negotinu
Prema nedavno završenom konkursu koji je
raspisala
Opština
Negotin,
a
tiče
se
sufinansiranja
projekata
u
vezi
sa
informisanjem
javnosti
o
aktuelnim
dešavanjima u opštini Negotin, odobreno je
8 projekata od ukupno 19 podnosilaca.
Prema nedavno
završenom konkursu
koji je raspisala
Opština Negotin, a tiče
se sufinansiranja
projekata u vezi sa
informisanjem javnosti
o aktuelnim
dešavanjima u opštini
Negotin, odobreno je 8
projekata od ukupno
19 podnosilaca.
Ukupan iznos od
9.200.000 dinara za
sufinansiranje
projekata ovog tipa
raspoređen je u 9
projekata koje su
odobreni od strane
tročlane komisije.
Najviše dodeljenih
sredstava u iznosu od 3.000.000 dinara odobreno je
podnosiocu prijave "Moto Boem doo" - ogranak TV Trans,
zatima slede mediji iz Zaječara, "Za media" i Timočka
televizija i radio sa po 2.000.000 dinara. Sredstva su još
dobili Istok Kompani iz Salaša, Internet Group Novi Beograd,
Boned iz Bora, Studio 101 Zaječar i Agencija "Kristi" iz
Negotina.
podnosilaca, među kojima je i naš portal East Side
Negotin, zatim Ist media iz Zaječara, PR Saša
Trifunović, nekoliko medija iz Niša, Zaječara i Bora.
Komisija je vodila računa o medijima regionalnog
karaktera vidljivim na teritoriji naše opštine i pre
svega, vodila se projektima koji se tiču javnog
informisanja građana opštine Negotin navodi se u
rešenju. Osim toga, u ovom Rešenju navodi se i to
da je
komisija
predložila i
zauzela stav
da se radio
"Tempu"
dodele
određena
novčana
sredstva, kao
i to da se
portalu
"Telegraf"iz
Beograda,
dodele
određeni
iznosi
novčanih
sredstava jer
je reč o
jednom od
naših
najposećenijih portala i da je tim povodom prepoznat
značaj koji bi za opštinu Negotin imalo izveštavanje o
aktuelnim dešavanjima na pomenutom portalu.
P. B.
Odbijeni za sufinansiranje projekata su preostalih 10
PRIDRUŽITE NAM SE NA FACEBOOK-U
VAŠ EAST SIDE PORTAL
Strana 5
ANKETA
Još jedna anketa na našem portalu je završena, i tim povodom izvršićemo analizu iste na osnovu statističkih
podataka dobijenim glasovima meštana Negotinske Krajine.
Na pitanje prethodne ankete ponuđeno dva odgovora, da ili ne. Pitanje je glasilo: Da li biste želeli da se transparentno i javno
prikazuju svi rashodi i prihodi budžeta opštine Negotin na kraju svakog meseca?
Pozitivan odgovor, odnosno „DA“ obeležilo je 94% ispitanika tj. učesnika ankete. Zapravo njih 173 želi da se svakog meseca
transparentno prikažu prihodi i rashodi budžeta opštine Negotin. Ostalih 6% ispitanika bilo je drugačijeg mišljenja, tačnije njih
11, što je u ovom slučaju svega 6% učesnika ankete.
Dakle, da sumiramo rezultate veliki broj učesnika ankete želi da se na mesečnom nivou javno prikažu rashodi ali i prihodi budžeta
opštine Negotin, dok je 6% učesnika ankete za netransparentnu opciju na mesečnom nivou prikaza rashoda i prihoda budžeta
opštine Negotin.
P.B.
HRISTOS VASKR!
SREĆAN USKRS ŽELI VAM
NTS FOOD
Strana 6
VINARSTVO
Razgovori s povodom: Nikola Mladenović – Matalj
NEGOTINSKA KRAJINA VINSKO-VINOGRADARSKA REGIJA
„Skoncetriši se na jednu stvar, ma koliko imao uspona i padova, nikada ne odustaj. Neka ti svaki pad
bude još veća stimulacija da kreneš dalje ka ostvarenju cilja. Budi maksimalno skoncentrisan na ono
što radiš. Istražuj i uči ono što ne znaš jer ćeš samo tako biti korak bliže uspehu u onome čime se
baviš.“ – moto kojim se vodi Nikola Mladenović, tehnolog i jedan od najuspešnijih vinara sa ovih
prostora.
Da li vredi investirati, odnosno
ulagati u Negotinsku Krajinu?
„ Pre svega, ja veoma pozitivno
gledam na našu Krajinu. Često sam
van naše Negotinske Krajine, često
odlazim
i
u
inostranstvo
i
mogu
Vam
slobodno reći da
me je i to naučilo
da gledam naš
kraj sa velikom
dozom optimizma
i
pozitivizma.
Svaki kraj ima
neku
svoju
harizmu i nešto
što
je
karakteristično za
taj
kraj.
Na
Zapadu
nema
ničeg
spektakularnog u
odnosu na nas i
obratno. Razlika
je samo u tome što oni znaju da
iskoriste ono što imaju i ulažu u
vrednosti koje imaju. Ako me pitate da
li vredi investirati u Negotin, moj
odgovor bi bio – Da! Naravno da vredi.
Samo treba videti šta ti zapravo
negotinsko područje zaista nudi. Šta
od voćarskih, odnosno poljoprivrednih
kultura, geografski položaj i zemlja,
uslovno rečeno nude? Ima više
aspekata koji se sagledavaju kada želiš
da uložiš u bilo kom kraju na
zemaljskoj kugli. Ne možemo reći da
je Negotinska Krajina idealno mesto za
ulaganje za izradu čipova ili ne znam
čega već, ali za ulaganje u
poljoprivredu i pre svega u vinarstvo i
vinogradarstvo, svakako jeste.“
Spomenuli ste da se treba ulagati
u
vrednosti
koje
određeno
područije nudi, da li je to bila i
Vaša
vodilja
za
bavljenje
vinogradarstvom?
„ Upravo tako. To je ono čime smo se
vodili na samom početku i nastanku
Vinarije „Matalj“. Želeli smo da u
svom kraju od svojih „stvari“
napravimo nešto. Da u svojoj zemlji
radimo i tu gradimo priču koja je
sada, ispostavlja se, uspešna.“
Sigurno da je svaki početak težak
i da je potrebno bilo vreme da
Vinarija „Matalj“ postane ono što
je danas. Kako su izgledali počeci
priče Vinarije „Matalj“ ?
„ Ideja o nastanku vinarije započela je
tačno pre deset godina, odnosno
2005.
godine.
Jednostavno
u
razgovoru sa roditeljima želeo sam da
vidim šta može da se uradi po tom pitanju,
poznavajući ovaj kraj kao vinarski i znajući da
imamo neobradive površine zemlje u selu
Tamnič. Što to neiskoristiti, kada je to još od
davnina
kraj
vinarsko-vinogradarskog
potencijala?
I
naravno započeta
je
priča
o
mogućoj zaradi,
koja nije bila
isforsirana da mi
sad
postanemo
ekstremno bogati
ili ne znam ni ja
šta...
Jednostavno
postojala je želja
za
solidnom
zaradom i za
ulaganje u svoj
posed i njegove
mogućnosti. To
se i desilo, te
smo 2007. godine
započeli
sa
pripremom zemljišta, da bi godinu dana
kasnije počeli sa sadnjom vinograda u selima
Tamnič i Mihajlovac.“
Dakle, početkom se može smatrati 2007.
odnosno 2008. godina. Na kolikoj
površini zemlje su se na početku
prostirali Vaši vinogradi?
„ Trenutno imamo 17ha obradivog zemljišta.
Na početku bilo je 10ha obrađivano, pa
naredne godine, još 2ha, da bi se danas
vinogradi nalazili na 17ha obradivog zemljišta.
Dakle,
postepeno
smo
povećavali
i
proizvodnju i sadnju. Imamo još 3ha u planu,
ali za sada tih 3ha spada u neobrađeno
zemljište.“
Koliko grožđa, odnosno vina se dobije na
17ha vinograda?
Strana 7
VINARSTVO
KULTURA
„ U najidealnijim uslovima poređenje
bi izgledalo ovako: na 17ha vinograda,
dobije se 126 tona grožđa što je
negde oko 70.000 litara vina.
Uglavnom proizvedemo oko 55.000
litara vina na godišnjem nivou, jer na
neke prirodne fenomene ne možemo
da utičemo. Priroda je čudo. Nekada ti
da maksimum a nekada ne. Sve to
zavisi i od vremenskih uslova, od
pojave grada, od kišne godine pa sve
do nekih bolesti koje utiču na
proizvodnju
kvalitetnog
grožđa,
odnosno vina.“
Vremenski uslovi su jedan od
najbitnijih faktora za uspešnu
proizvodnju vina.
„Svakako najbitniji faktor pored
standarda koji su takođe osnova i
preduslov za dobru berbu i kvalitet
vina. Ali svaki bolji poznanik vina, će
Vam reći da je i to suština vina. Dakle,
ne postoji nikada isto vino, ma koliko
primenjivali
podjednako
identične
standarde vino se od berbe do berbe
razlikuje. To je čar svake berbe i to je
jedinstvenost i autentičnost svake
berbe koja daje potrebnu dozu i
etiketu vina. U suprotnom vino se ne
bi zvalo vino nego pivo. Dajem ovakvo
prosto poređenje, ali suština je da je
vino izuzetan prirodni proizvod koji je
specifičan za jednu sezonu, jedno
podneblje i jednu berbu.“
Gde se piju najbolja vina?
„ Prema mom mišljenju kultura vina je
usko povezana sa kulturom života.
Dakle,
vino
nije
namenjeno
ekstremnom opijanju već je vino piće
koje se pije sa uživanjem. Nezahvalno
je reći u kojoj zemlji se piju najbolja
vina, pre svega zbog različitih vrsta
vina koje su karakteristične za neko
podneblje. Vino je piće hrišćanske
Evrope, te se može reći da se visoko
kvalitetna vina piju u Francuskoj,
Italiji... Pa i kod nas u Srbiji, jer mi
zaista imamo uslova da proizvedemo
vrhunsko vino za svetsko tržište.“
Vaše vino koje je se najbolje
pokazalo kod nas ali i van
granica naše zemlje, svakako je
Kramen Kamen. Možete nam
reći nešto više o ovom Vašem
brendu?
„ Apsolutno je Kremen Kamen vino
koje je najbolje iz našeg podruma
Vinarije „Matalj“. Kremen Kamen
trenutno nije u prodaji i ono se radi
u ograničenoj seriji. Serija iz 2011.
godine je rasprodata a serija iz
2012. godine izaći će polovinom ove
godine. Kremen Kamen je naše
bazično vino, kada kažem bazično
mislim da je bazirano isključivo od
našeg domaćeg grožđa. Ovo vino
ima prepoznatljiv ukus i miris, i ono
je dodatnog kvaliteta jer ima
prednost u proizvodnji na ovom
području u odnosu na druga
područja. Uostalom ono je donosilo
više nagrada našoj vinariji.“
Da
li
se
nagrađenim
vinima automatski
podiže i cena?
Kladovu ali i drugim mestima širom Srbije.“
Rekli ste da se berbe razlikuju a samim
tim i vina. Kako onda održati kvalitet
vina, evo recimo Kremen Kamena?
„Prvenstveno standardi se moraju poštovati,
ali vino je prirodan proizvod koji dolazi iz
interakcije grožđa i ako je jedna godina
kišovitija vino će biti drugačije ali neće izgubiti
kvalitet. Ono će se kretati u tim standardima
ali ta mala razlika je upravo ono što vino čini
jedinstvenim pićem.“
Vi verovatno poštujete standarde koji su
neophodni za kvalitetno vino?
„ Svakako. Još na samom početku smo
poštovali propisane standarde. Kao na primer,
koliko je minimalno održivo vino u boci, u
buretu i tako dalje. Treba naglasiti da je
Negotinska Krajina pred usvajanjem jednog
Elaborata o zaštiti geografskog porekla na
nivou celog regiona. Nosilac tog elaborata su
Proizvođači vina Negotinske Krajine a čini ih
15 članova među njima i moja malenkost kao
predsednik Udruženja. To je odlična stvar za
„ Naravno i ne samo
cena
vina
nego
nagrade izdižu čitavu
vinariju na površinu i
omogućavaju
vidljivost u većim
razmerama.“
Koja je cena boce
ovog vina?
„ U restoranima cena boce Kremen
Kamena se kreće od 5.500 do 6.500
dinara, dok u našoj Vinoteci Kremen
Kamen vredi 3.000 dinara.“
To je realno visoka cena za naše
prilike i kupovnu moć u Srbiji,
da li to znači da se ovo vino
manje pije u Srbiji?
„ Cena jeste veća ako se uzme
standard i kupovna moć u Srbiji, ali
postoje i jeftinija vina. Kremen
Kamen ima tu čast da se nalazi u
elitnim restoranima u Beogradu, ali
pije se i u Negotinu, Knjaževcu,
što bolji pristup vinogradarstvu i što bolje
vino. Mi potpisujemo upravo te standarde o
uzgajanju i proizvodnji vina. Ja sam lično
poštovao te standarde od samog početka
bavljenja vinarsko-vinogradarskim poslovima
ali to nije bilo usaglašeno niti kontrolisano na
nivou sa ostalim proizvođačima, osnivanjem
ovog Udruženja i usvajanje Elaborata to
dobija na težini.“
Mnogi govore o nama kao da je naš
geografski položaj sličan onom u
Francuskoj te zato imamo velike šanse
da proizvedemo i kvalitetno vino. Da li
je to mit ili je zaista tako?
VINARSTVO
„ Ja se ne slažem sa tom konstatacijom. Možda imamo
sličnosti ali niko ne može reći da je to ono što
povezuje ova dva kraja. Niko ne može da tvrdi da
Makdonci ili Bugari nemaju uslova za proizvodnju
visoko kvalitetnog vina. To je totalni apsurd. Naravno
da mogu i mi i oni i Francuzi. Mi imamo izuzetne
uslove za uzgajanje crvenog grožđa, dok neke druge
zemlje imaju neke svoje prednosti u odnosu na nas, te
zato nisam takvog mišljenja niti ću ikada biti. Opet
kažem sličnosti postoje, ali ima i dosta razlike te sve
navedene zemlje imaju svoje prednosti za uzgajanje
određenih vrsta grožđa.“
Za kraj našeg razgovora odgovorite nam na još
jedno pitanje koje se tiče naše Negotinske
Krajine. Pošto ste rekli da u Negotinsku Krajinu
treba ulagati, možete nam reći u koje još
kulture vredi ulagati u naš kraj?
„ Pošto su sve moje misli usmerene ka vinarskovinogradarskim
poslovima, opet
bih
odgovorio
da je ovaj kraj
predodređen za
uzgajanje
grožđa a samim
tim
i
vina.
Davna
istorija
Negotinske
Krajine
nam
daje odgovor na
to pitanje, jer
su prvi ozbiljniji
trgovački
poslovi bili usko
povezani
sa
uzgajanjem
grožđa
i
proizvodnju
vina. Ljudi su
još od davnina
u ovom prirodnom piću videli moguću zaradu i ozbiljno
pristupili ovom poslu. Zatim istorija oko nastanka
pimnica širom našeg regiona dovoljan je pokazatelj
koliko se još tada ozbiljno ulagalo u vino. Naravno
osim vinogradarstva sve druge voćarske kulture
dolaze u obzir. Počevši od uzgajanja jabuka, krušaka i
bukvalno svog ostalog voća su kulture koje bi bile
uspešne kod nas i u koje vredi ulagati. Ipak, mi,
opština Negotin, opštinske vlasti trebalo bi da
prepoznamo i da definišemo prioritete u oblasti
poljoprivrede. Prema mom mišljenju vinogradarstvo i
vinarstvo bi trebalo biti prioritetno jer osim kvaliteta
donosi i dobru zaradu, koja je iskreno rečeno jedan od
najbitnijih faktora u bilo kom poslu. Dodao bih i to, da
ne zaboravim, osim ostalih kultura koje sam
spomenuo i ozbiljan pristup i bavljenje stočarstvom je
jedna od grana koja može biti uspešna u našoj
Negotinskoj Krajini. Dakle, strateški gledano treba
obrazovati prioritete i voditi se njima jer Negotinska
Strana 8
Krajina definitivno ima mnogo toga da ponudi i ima idealne
uslove za uspešnu proizvodnju mnogih voćarskih ali i ne
voćarskih kultura.“ – završava razgovor za East Side, Nikola
Mladenović – Matalj.
Skroman i iskren pristup u razgovoru sa novinarom East Sidea, Nikola nije odbijao da odgovori na pitanja koja se tiču i
nekih internih stvari Vinarije Matalj. Svesrdno je prihvatio ovaj
razgovor s povodom, koji je zaista imao smisla. Veliki
zaljubljenik u Negotinsku
Krajinu i veliki „istražitelj“ vina nije se libio da pokaže sa kojim
nadahnućem crpi sve ono dobro što Negotinska Krajina nudi.
Za njega ovaj kraj ima velike mogućnosti za razvoj i za njega
su vinarstvo i vinogradarstvo način život. Nikola je pokazao
lepšu stranu našeg kraja i prelepu priču o uspešnom ulaganju
u domaće proizvode. Nikola
je pokazao da treba biti
uporan i istrajati u onome
čime se baviš. Možda bi bilo
najbolje da zaokružimo priču
citirajući Nikolu: „Ako me
pitate da li su francuska
vina bolja od naših, reći
ću da nisu! Zato što je
ovo vino moje i zato što
je ovo vino produkt
vinograda Negotinske
Krajine!“
P. B.
Strana 9
KULTURA
U SUSRET FESTIVALU VLAŠKE MUZIKE “GERGINA” U
NEGOTINU
Sve je spremno za sedmi Festival vlaške muzike "Gergina",
Drugo veče - revijalno sa gostima iz inostranstva
koji će biti održan 13. i 14. aprila u negotinskom Domu
Druge festivalske večeri u Negotinu, koju će otvoriti Etno grupa "Gergina",
kulture "Stevan Mokranjac" - Za najboljeg mladog vokalnog
publici će se revijalno predstaviti već afirmisani vokalni solisti i poznati
solistu i instrumentalistu obezbeđene nagrade, a biće
instrumentalisti.
dodeljeno
Velja Kokorić, Spasoje Jović i Simeon Lupulović, na fruli, Ljubodrag
i
Specijalno
priznanje
Festivala
"Božidar
Janucić".
Radulović,
Sedmi festival vlaške muzike "Gergina", 13. i 14. aprila ove godine
Murđila, Srđan Cvetković i Mikan Njegušić, na trubi, Jovica Miljković, na
biće, i zvanično, internacionalnog karaktera. Obe festivalske večeri
harmonici, Živa Dinulović i Predrag Janković, na saksofonu,
biće priređene na velikoj sceni negotinskog Doma kulture "Stevan
Drndarević, na gajdama,
Mokranjac", koji će u danima vaskršnjeg praznika ugostiti brojnu
publiku naklonjenu ovoj vrsti muzike i negovanja veoma važnog
segmenta vlaške tradicije i kulture. Prema najavama organizatora,
Festival će prve večeri zadržati takmičarski karakter uz učešće
mladih nada vlaške muzike koji će pokazati svoje vokalne
Dragan Njegušić, Branislav Jovanović, Dalibor Lukić,
Nelu
Miroslav
Slobodan Nedeljković, na drombulji-solo,
Violeta Marinović i Željko Čikarević na violini, Živojin Marković, na usnoj
harmonici,Orkestar Dar-Mar iz Knjaževca i KUD "Polet" iz Kladova, sa
s
p
l
e
t
o
m
v
l
a
š
k
i
h
k
o
l
a
.
Od vokalnih solista nastupiće: Blažica Marjanović, Rodica Chircu, Biljana
Boldeskić, Danijela Pražić, Staniša Paunović, Živkica Lazarević, Benko
Paulić, Slobodan Domaćinović, Dragiša Prvulović i Žika Cvetković, u pratnji
mogućnosti, uz promociju instrumentalne muzike. Za najboljeg
orkestra Slobodana Pecića. Članovi ovog poznatog orkestra nastupiće sa
vokalnog solistu i instrumentalistu obezbeđene su novčane nagrade,
solistima Bobanom Pecićem, na harmonici, Mikanom Njegušićem na trubi,
a biće dodeljeno i Specijalno priznanje Festivala "Božidar Janucić.
Predragom Jankovićem na saksofonu, Željkom Čikarevićem na violini i
Takmičarsko veče otvoriće Etno grupa Dolama, iz Muzičke škole
Bobanom Miloševićem, na gitari.
"Stevan Mokranjac", himnom Festivala, pesmom Gergina,a tokom
"Iako je Festival "Gergina" i ranijih godina imao goste iz
večerinastupiće
Rumunije i Bugarske,
Aleksandar
mladi
Živković,Ivica
vokalni
solisti:
Prvulović,Danijel
status
od ove sezone on je i zvanično dobio
internacionalnog festivala", kaže za East Side prim. dr
B a r o n o v i ć , D a m j a n P a č e r i z o v i ć ,
Siniša Čelojević, predsednik Udruženja za očuvanje identiteta,
Snežana Patrucić i Anđela Antić. Za učešće na Sedmom festivalu
kulture, tradicije, jezika i identiteta Vlaha "Gergina",
"Gergina" u Negotinu prijavljeni su i instrumentalisti:
sedmi put ove godine organizovati istoimeni festival vlaške
Nemanja
koje će
Pavlović, Irena Marić, Marina Marić i Momir Stankić, na fruli. Kao
muzike.
solisti na violini nastupiće Aleksandar Ikonić i Stefan Stefanović i
Održavanje ovog veoma popularnog festivala, tradicionalno pomažu brojni
harmonikaši: Nikola Caranović, Andrej Raducić i Milan Lautarević.
sponzori, a ove godine saznajemo da su među njima Kompanija
Svoje umeće na saksofonu predstaviće Aleksandar Kulić, Darko
"Tekijanka" i Eliksir grupa - IHP Prahovo. U organizacionom odboru
Bajinović i
Saša Caranović. Prve festivalske večeri u iščekivanju
"Gergine" se nadaju da će do početka Sedmog festivala biti još prijavljenih
odluke žirija na velikoj sceni Doma kulture u Negotinu nastupiće
sponzora, koji uvažavaju i pozdravljaju napore organizatora Festivala, da
pioniri, najmlađi članovi KUD-a "Floričika" iz Jabukovca, sa spletom
na ovaj način čuvaju, običajno, vlaško, muzičko nasleđe istoka Srbije.
vlaških kola.
Inače do prošle godine, da podsetimo, pokrovitelji Festivala su bili
Ove godine nastupe mladih takmičara ocenjivaće žiri u sastavu,
Ministarstvo kulture i informisanja, Nacionalni savet Vlaha i Opština
Marija Vitas, etnomuzikolog, urednik Radio Beograda 2, Maja
Negotin.
Stojanović,
"Stevan
Umetnički direktor Festivala, Nenad Kamidžorac, muzički urednik Prvog
Mokranjac" i Slobodan Domaćinović, doajen vlaške pesme, od ove
programa Radio Beograda je u izjavi za East Side naveo da će i ove
godine direktor Festivala vlaške muzike "Gergina".
godine, uz program "Sećanje na Slobodana Božinovića", u okviru revijalne
Ovaj Festival ostaje veran tradiciji u bogatstvu sadržaja, pa će prve
večeri festivala, biti priređene i dve prateće manifestacije i to promocija
večeri, pod nazivom "Sećanje na Slobodana Božinovića", publici
knjige o Božidaru Januciću, autora Dimitrija Obradovića i izložba slika
predstaviti
Miloja Dimireskovića.
profesor
program
u
u
negotinskoj
okviru
koga
Muzičkoj
će
školi
nastupiti
Slobodan
Dobrosavljević iz Vratne, Jovica Miljković iz Jabukovca i Dragi Nikolić
Cena ulaznica koje su već puštene u prodaju iznosi 300 dinara, kako za
iz Mokranja, u pratnji orkestra Bobana Pecića, koji će, inače, pratiti i
takmičarsko, tako i za revijalno veče.
sve izvođače prve festivalske večeri.
.
V. S.
Strana 10
SPORT
ODBOJKA
FUDBAL
Odbojkaši Hajduk Veljka iz Negotina ostvarili su zacrtani
cilj a to je opstanak u Drugoj ligi “Istok”.
Pobedama protiv velikih favorita u ovom takmičenju,
ekipa Borca, Milenijuma i Timoka Negotinci su samo potvrdili kvalitet o kojem se pričalo u prvom delu sezone, ali
tada rezultati nisu bili na nivou priča.
Kvalitetnom, borbenom i timskom igrom dolazili su do
osvajanja setova koji su im bili neophodni za ovaj uspeh.
Kako i sami Negotinci kažu “lakše se diše” i već mogu da
razmišljaju o narednoj sezoni u kojoj će ambicije kluba
biti mnogo veće nego što su bile ove sezone.
Preostalo je da se odigraju još tri kola ovog takmičenja a
naši momci će ovoga puta igrati bez opterećenja rezultatom, te se ljubitelji odbojke mogu nadati i za oko lepim
mečevima, koji tako često proizalaze iz rasterećenosti
jedne ekipe.
P.B.
RUKOMET: Hajduci bez poraza na
domaćem terenu
HAJDUK VELJKO SOLIDAN U
MARTOVSKOM IZDANJU
Fudbaleri Hajduk Veljka nalaze se u nezvidnoj situaciji i pored
solidnih partija koje su prikazali proteklog meseca. Idalje
zauzimaju mesto “fenjeraša” u Srpskoj ligi “Istok”.
Vremena sve manje, ali nada dok postoji treba verovati u
čudo i opstanak naših fudbalera u ligi renomea kluba.
Mart nije bio idealan po negotinske fudbalere ali primetan je
pomak u igri. Naime, remijem na domaćem terenu otvorili
su nastavak sezone protiv Cara Konstantina iz Niša. Čini se da
je na toj utakmici moglo mnogo više od remija, ali lopta nije
htela u gol kada je to bilo najvažnije. Usledio je minimalan
poraz od Radana na gostovanju, ali prema prikazanoj igri
Hajduci su mogli da osvoje bar bod. Moglo je ali nije!
Najbolju partiju ove sezone naši fudbaleri odigrali su pred
domaćom publikom protiv ekipe Tabana iz Jagodine. Igra sa
tog meča pravi je recept kako se treba igrati fudbal u Srpskoj
ligi. Odlična pas igra i fantastična egzekucija bili su dovoljni
segmenti za ostvaren trijum od 4:1 nad Jagodincima.
Nadamo se da će mečevi u aprilu biti nešto bolji a nada za
opstanka se pretoči u realnost.
P. B.
Rukometaši Hajduk Veljka ni proteklog
meseca nisu dali osvajanje hrama rukometa u Negotinu.
PRAHOVLJANI NE DAJU LIDERSKU POZICIJU
Da je ovaj sportski kolektiv jedan od najjačih na domaćem
terenu pokazali su i marta meseca popularni Hajduci.
FK Dunav piše istoriju svog kluba zlatnim slovima. Nadamo se
da će njihovo pisanije na kraju sezone imati i potvrdu u vidu
bajke sa sretnim završetkom.
U martu mesecu na sva tri meča u Hali sportova ostvareni
su trijumfi, a svakako najznačajnija je pobeda nad do tada
prvoplasiranom ekipom na tabeli Prve lige ”Istok”. Reč je o
trijumfu nad ekipom Dubočice i svrgavanjem sa čela tabele
iste ekipe, kojoj je plasman u viši rang pobedom naših
rukometaša poljuljan.
Da ne bude sve pozitivno u martu, potrudila se i povreda
koja je zadesila jednog od najboljih igrača Hajduka,
Nenada Tripković. Ovaj mladi momak ove sezone jedan je
od glavnih pokretača igre rukometnog kluba Hajduk Veljko
te je ova povreda dodatno smanjila “rotaciju” na mestu
beka našeg tima.
Tripković je istegao ligamente kolena i još uvek nije
sigurno da li će do kraja sezone odigrati još koji meč za
Hajduke iz Negotina.
Naši rukometaši trenutno se nalaze na 6. mestu Prve lige
“Istok” bez većih šansi da zauzmu prva četiri mesta, jer su
proteklog meseca bili poraženi i na gostovanjima, te je
nerealno očekivati da se “kockice” slože i usled osvajanja
maksimalnog broja bodova do kraja sezone.
P.B.
Prahovljani hrle ka ulasku u Srpsku ligu, što bi bila prava
satisfakcija za prikazane igre u dosadašnjem delu sezone.
U martu mesecu sve tri odigrane utakmice bile su pozitivne za
navijače Prahova. Trijumf za trijumf za održavanje bodovne
razlike sa prvim pratiocem ekipom Svrljiga.
Motivacija za što većim uspehom kod momaka iz Prahova je
sve prisutnija, ali je i pritisak veći i zna stvoriti nervozu kod
fudbalera. Nadamo se da do toga neće doći i da će sve
pritiske Prahovljani stojički podneti i biti već narednog meseca
u većoj prednosti od rivala iz Svrljiga. Trenutna bodovna
prednost je solidnih 5 bodova za naš tim, ali zbog mogućnosti
poništavanja meča koji su fudbaleri Svrljiga odigrali nerešeno,
ne možemo biti sto odsto sigurni u razliku sa kojom se ulazi u
naredni mesec.
Prema zvaničnoj statistici fudbaleri Dunava imaju 48 bodova i
zauzima lidersku poziciju na tabeli, dok drugoplasirana ekipa
Svrljiga trenutno raspolaže sa 43 boda.
Ono što je sigurno u nastavku šampionata vodiće se sportski
ali i psihološki rat ove dve ekipe... “ko preživi pričaće”....
P. B.
SPORT
ZIMSKI SPORTSKI SAN
VREME
Početkom aprila, prema podacima iz Hidrometeorološkog zavoda Republike Srbije, u
Negotinskoj Krajini preovladavaće oblačno i kišovito vreme. Tokom druge i treće nedelje
uglavnom sunčano i toplo vreme. Minimalna temperatura ovog meseca iznosiće 5ºC , dok
će maksimalna iznositi 22ºC.
Krajem meseca ponovo razvoj oblačnosti i mogući
kratkotrajni prolećni pljuskovi kiše uz grmljavinu ali će temperatura biti iznad 15 ºC.
IZDAVAČ:
EAST SIDE DOO
UREDNIK: PEĐA BALANESKOVIĆ
NOVINARI: VANJA STANOJEVIĆ i PEĐA BALANESKOVIĆ
GRAFIKA: IGOR NJAGOJEVIĆ
Download

negotinska krajina vinsko-vinogradarska regija