^UDESA STVARANJA
Naslov originala:
For Men of Understanding
by
Harun Yahya
Izdaje: Centar za prirodnja~ke studije, Beograd,
u saradnji sa Global, Istanbul
Web site: www.cps.org.yu
Prvo izdanje: 2003.
Prevod i obrada: CPS
[tampa: Secil Ofset, Istanbul
Tira`: 1000
Distribucija: CPS, tel: Beograd: 064/1185-650, 063/7704-265
Novi Sad: 063/211-049, Podgorica: 067/252-237
Banjaluka: 065/681-366
CIP - Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije, Beograd
213
JAHI, Harun
^udesa stvaranja / Harun Jahi. Beograd : Centar za prirodnja~ke studije ;
Istanbul : Global, 2003 (Istanbul : Secil
Ofset). - 199 str. : ilustr. ; 24 cm
Prevod dela: For Men of Understanding / by
Harun Yahya. - Tira` 1 000.
ISBN 86-84245-04-0
a) Kreacionizam
COBISS.SR-ID 104741644
^UDESA
STVARANJA
HARUN JAHI
TBESABK
Lpnbsbd!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!7
Q•fmb!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!!29
Lbnjmb!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!!43
Nvwb!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!!51
Qspgftjpobmoj!mpwdj!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!57
Ufiojlf!pecsbof!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!!75
Vtqf|of!bsijufluf!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!!:1
Njtufsjkf!v!sb{nopabwbokv!ajwpujokb!/!/!!211
Tfmjecb!qujdb!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!226
Ofwfspwbuop!qvupwbokf!
lsbmkfwtlji!mfqujsb!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!!234
Qsjspeb!j!ufiopmphjkb!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!!237
_PWFL
Tuwbsbokf!v!nbufsjdj!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!!248
Nfiboj{nj!v!ob|fn!ufmv!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!257
Pecsbncfoj!tjtufn!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!!283
[FNMKB
Qmbofub!tuwpsfob!{b!•pwflb!/!/!/!/!/!/!/!/!/!!291
VOJWFS[VN
Tbws|fotuwp!vojwfs{vnb!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!!2:7
KOMARAC
O
no {to je o komarcima {iroko poznato jeste da oni sisaju krv i
hrane se njom. Me|utim, to u potpunosti nije ta~no, zato {to
krv ne sisaju svi komarci, ve} samo `enke. Pored toga, zna~ajno
je znati da `enke ne sisaju krv zato {to imaju potrebu za hranom,
jer se i mu`jaci i `enke komarca hrane nektarom iz cve}a. Jedini
razlog za{to `enke komarca, za razliku od mu`jaka, sisaju krv, nalazi
se u njihovoj potrebi za proteinima, koje pronalaze u telu drugih
organizama i koji su im potrebni u razvoju svojih jaja. Drugim
re~ima, `enke komarca sisaju krv samo zato da bi za{titili opstanak
svoje vrste.
Ovaj razvojni proces predstavlja jedan od naj~udesnijih i najzanimljivijih vidova `ivota komarca. Kratka pri~a o transformaciji od
male larve do odraslog komarca, kroz mno{tvo razli~itih razdoblja,
glasi:
Jaja komarca, koja tokom svog razvoja hranljive sastojke preuzimaju iz krvi, izle`u `enke na vla`ne listove ili suva jezera tokom leta
ili jeseni. @enka pre toga najpre detaljno ispituje teren uz pomo}
osetljivih detektora koji se nalaze ispod njenog trbuha. Kada na|e
pogodno mesto, ona po~inje da le`e svoja jaja. Jaja, koja su kra}a od
jednog milimetra, raspore|ena su u nizu, bilo po grupama ili jedno
po jedno. Neke vrste komaraca izle`u svoja jaja na poseban na~in,
tako {to su spojena zajedno, pa imaju izgled splava. Neke od tih
grupa sadr`e oko 300 komada jaja.
Ova uredno pore|ana bela jaja ubrzo, u toku samo jednog sata,
po~inju da tamne i postaju potpuno crna. Ova crna boja predstavlja za{titu larvama, ~ine}i da ne budu uo~ljive za druge insekte i
Oflubs!qsfetubwmkb!hmbwoj!j{wps!isbof!{b!nvakblb!j!afolv!lpnbsdb/
TQFDJKBMOB!LMF\UB![B!QBSFOKF
Nvakbl!lpnbsdb-!lpkj!kf!epwpmkop!pesbtubp!{b
qbsfokf-!lpsjtuj!twpkf!boufof-!up!kftu!pshbof!•vmb
tmvib-!eb!cj!qspob|bp!afolv/!Nvakblpwf!boufof
jnbkv!esvhb•jkv!gvoldjkv!pe!poji!lpe!afolf/!Nbmb
qfsdb!ob!lsbkfwjnb!okfhpwji!boufob!wfpnb!tv
ptfumkjwb!ob!{wvlf!lpkf!fnjuvkf!afolb!lpnbsdb/
Qpsfe!tfltvbmoji!pshbob!nvakblb!lpnbsdbobmb{f!tf!qspevafdj-!lpkj!nv!qpnbav!eb!viwbuj
afolv!qsjmjlpn!qbsfokb!v!wb{eviv/!Nvakbdj
lpnbsdb!mfuf!v!hsvqbnb!lpkf!j{hmfebkv!lbp
pcmbdj!j!lbeb!afolb!lpnbsdb!vmfuj!v!uv!hsvqvnvakbl!lpkj!vtqf!eb!kf!viwbuj!qbsj!tf!tb!okpn!v
mfuv/!Qbsfokf!of!usbkf!evhp!j!nvakbl!lpnbsdb
oblpo!qbsfokb!tf!wsb~b!v!twpkv!hsvqv/!Pe!uph
usfovulb-!afolj!lpnbsdb!kf!qpusfcob!lsw!{b!sb{wpk
kbkb/
ptice. Osim jaja, boja ko`e nekih drugih larvi tako|e se menja u
skladu sa njihovom okolinom, {to im poma`e da se za{tite.
Larva menja svoju boju kori{}enjem odre|enih faktora i pod
dejstvom slo`enih hemijskih procesa. Nema sumnje, ni jaja, ni larve,
ni `enka komarca nisu svesni procesa koji se nalaze u pozadini menjanja boje tokom razli~itih razvojnih razdoblja u `ivotu komarca.
Nemogu}e je re}i da su ovi organizmi sami razvili ovaj sistem ili da
je taj sistem slu~ajno nastao. Komarci raspola`u ovim sistemima od
trenutka u kome su se prvi put pojavili.
IZLAZAK IZ JAJETA
Kada se zavr{i period inkubacije, larve, skoro istovremeno, po~inju
da izlaze iz jaja. Larve, koje se neprekidno hrane, veoma brzo rastu.
Uskoro im ko`a postaje pretesna i ne dopu{ta im da dalje rastu. To
je znak da je do{lo vreme za prvu promenu ko`e. U ovoj fazi, tvrda
Lpe!oflji!wstub!lpnbsbdb!afolb!qpmbaf!tupujof!kbkb!v!pcmjlv!tqmbwb/
9
TJTUFN![B!EJTBOKF
Lpnbsdj!v
tubejkvnv
mvulf
Tjtufn!{b!ejtbokf!lpe!mbswf!{btopwbo
kf!ob!nfupej!qsfnb!lpnf!mbswb!vej|f
wb{evi!v{!qpnp~!dfwj!lpkv!j{cbdvkf
j{obe!qpws|jof!wpef/!V!nf}vwsf.
nfov-!mbswb!wjtj!v!pcsovupn!qpmpabkv
qpe!wpepn/!Mfqmkjwb!j{mv•fwjob
tqsf•bwb!eb!wpeb!qspmb{j!v!puwpsf
lsp{!lpkf!mbswb!ej|f/
i krta ko`a lako puca. Pre nego {to larva komarca u potpunosti kompletira svoj razvoj, ona svoju ko`u vi{e od dva puta promeni.
Metod koji larve koriste za hranjenje je zaista o~aravaju}i. Larva
sa svoja dva lepezasta nastavka pravi male vrtloge u vodi, ~ine}i tako
da se bakterije i drugi mikroorganizmi kre}u u pravcu njenih usta.
Na~in disanja larvi, koje se nalaze polo`ene u vodi, odvija se pomo}u
vazdu{ne cevi koja podse}a na cev koju koriste ronioci. Lepljivi
rastvor koji se izlu~uje iz njihovog tela spre~ava vodu da u|e u
otvore za disanje. Ukratko, ovaj organizam pre`ivljava pomo}u
mno{tva preciznih i me|usobno povezanih mehanizama. Ako ne bi
imala cev za vazduh, larva ne bi mogla da pre`ivi; ako ne bi imala
sistem za izlu~ivanje lepljivog rastvora, njena vazdu{na cev napunila bi se vodom. Nastanak ova dva sistema u dva razli~ita vremenska
razdoblja prouzrokovao bi smrt insekta u toj fazi. To dokazuje da je
komarac dobio sve sisteme odjednom, to jest, da je bio stvoren.
Larve menjaju svoju ko`u vi{e puta. Poslednja promena ko`e razlikuje se od ostalih. U toj fazi, larve prolaze kroz poslednji stadijum
svog sazrevanja, kroz "stadijum lutke". Lju{tura koju nose postaje
veoma tesna. To pokazuje da je vreme da larve iza|u iz svojih
lju{tura. Iz lju{ture izlazi toliko druga~ije stvorenje da je zaista te{ko
poverovati da su u pitanju dva razli~ita razvojna razdoblja istog
organizma. Kao {to smo mogli zapaziti, ovaj proces transformacije
previ{e je slo`en i delikatan da bi bio oblikovan bilo od strane larve
ili od `enke komarca.
Tokom ove poslednje faze transformacije, `ivotinja se suo~ava sa
opasno{}u da se ugu{i, po{to njeni otvori za disanje, koji u obliku
vazdu{nih cevi vire iznad vode, postaju zatvoreni. Me|utim, u ovoj
fazi, disanje se vi{e ne}e odvijati preko ovih cevi, ve} uz pomo} dve
10
Lbeb!lpnbsbd!tmfuj!ob!qpws|jov
wpef-!okfhpwb!hmbwb!of~f
epub~j!wpev-!kfs!cj!•bl!j!kfebo
usfovubl!cf{!wb{evib!nphbp
j{b{wbuj!|pl!lpe!lpnbsdb/!_bl!j
qpwfubsbd!jmj!tmbcp!ubmbtbokf!ob
qpws|oj!wpef!nphv!cjuj
tnsupoptoj!{b!lpnbsdb/
nove cevi koje izrastaju na prednjem delu tela insekta. To je razlog
zbog koga ove cevi izrastaju do povr{ine vode, pre nego {to nastupi
promena ko`e. Komarac u ~auri lutke sada postaje zrela jedinka. On
je spreman za let sa svim svojim organima kao {to su antene, surlica, noge, krila i velike o~i.
^aura lutke puca na vrhu. Najve}i rizik u toj fazi ogleda se u
prodiranju vode u ~auru. Me|utim, mesto na vrhu ~aure na kome
po~inje pucanje prekriveno je specijalnom lepljivom te~no{}u koja
glavu komarca {titi od dodira sa vodom. Ovaj trenutak je izuzetno
va`an. Po{to ~ak i najbla`i vetar mo`e izazvati njegovo uginu}e
upadanjem u vodu, komarac stoji na vodi pomo}u svojih nogu
dodiruju}i samo povr{inu vode. On to odli~no izvodi.
Kako je prvi komarac do{ao u posed "sposobnosti" da prolazi kroz
takve transformacije? Da li je larva mogla da "odlu~i" da se transformi{e u komarca trostrukim menjanjem svoje ko`e? Apsolutno ne!
Sasvim je o~igledno da je od strane Tvorca ovaj mali organizam ve}
bio posebno stvoren na takav na~in.
12
-
LBLP!LPNBSBD!WJEJ
TQPMKOJ!TWFU
Lpnbsdj!tv!pqsfnmkfoj
j{v{fuop!ptfumkjwjn!sfdfqupsj.
nb!{b!upqmpuv/!Poj!sb{opwstof
tuwbsj!plp!tfcf!pqbabkv
qpnp~v!okjipwf!upqmpuf-!lbp
|up!kf!qsjlb{bop!ob!tmjdj/
Qp|up!okfhpwp!pqbabokf!of
{bwjtj!pe!twfumptuj-!lpnbsbd
wsmp!mblp!npaf!eb!pulsjkf
lswof!tvepwf!•bl!j!v!nsb•opk
tpcj/!Okfhpwj!sfdfqupsj!{b
upqmpuv!epwpmkop!tv!ptfumkjwj
eb!mblp!pesfef!sb{mjlv!v!ufn.
qfsbuvsj!nbokv!pe!kfeoph!ij.
mkbejuph!tufqfob!Dfm{jkvtb/
Lpnbsbd!jnb!plp!tup!p•jkv/
Qp|up!tv!p•j!tmpafof-!pof!tv
tnf|ufof!ob!wsiv!okfhpwf
hmbwf/!Ob!hpsokpk!tmjdj!qsjlb{bo
kf!qpqsf•oj!qsftfl!usj!okfhpwb
plb/!Ob!eftopk!tusboj!wjej!tf
lblp!tf!tmjlb!pckflub!qsfoptj
qsflp!plb!ep!np{hb/
NEVEROVATNA TEHNIKA SISANJA KRVI
Tehnika "sisanja krvi" koju komarac koristi zavisi od slo`enog sistema u kome izuzetno slo`ene strukture jedinstveno deluju.
Kada se komarac spusti na svoju metu, on uz pomo} usana na
svojoj surlici prvo ispituje mesto. Njegova `aoka u obliku igle
za{ti}ena je specijalnim slojem koji se skida tokom procesa sisanja
krvi.
Komarac ne bu{i ko`u, kao {to se misli, prilikom zabijanja svoje
surlice u ko`u. Glavni zadatak sada ima gornja vilica, koja je o{tra
kao no`, kao i donja vilica na kojoj se nalaze zubi savijeni unazad.
Komarac pomera svoju donju vilicu napred kao testeru i uz pomo}
gornje vilice zaseca ko`u. Kada `aoka, uba~ena kroz zasek na ko`i,
dospe do krvnog suda, zavr{en je proces probijanja. Sada je do{ao
trenutak da komarac upije krv.
15
Tmjlb!nbmf!ajwpujokf!lpkb!ajwj!lbp!qbsb{ju!ob
lpnbsdv/!Wjejnp!eb!qpsfe!j{v{fuoji!tjt.
ufnb!lpe!lpnbsdb-!lbp!|up!tv!jtisbobsb{nopabwbokf-!ejtbokf!j!djslvmbdjkb!lswjlpkj!qsfetubwmkbkv!tbnp!nbmj!efp!lpkj!tnp
pwef!bobmj{jsbmj-!j!pwb!wb|lb!ublp}f!qptf.
evkf!tmpafof!tjtufnf!j!pshbotlf!gvoldjkf/
Ublp!npafnp!cpmkf!sb{vnfuj!cf{cspkop
nop|uwp!qsjnfsb!Cpakfh!tuwbsbokb/
Me|utim, kao {to znamo, najmanja povreda krvnog suda pokre}e
ljudsko telo da lu~i enzim koji izaziva zgru{avanje krvi i prekida
njeno isticanje. Ovaj enzim mo`e da stvori problem komarcu po{to
}e ljudsko telo reagovati zbog rupe koju je otvorio komarac, tako {to
}e se na tom mestu krv odmah zgru{ati, a rana se zale~iti. To zna~i
da komarac ne bi mogao da izvu~e ni malo krvi.
Me|utim, komarac uspe{no re{ava i ovaj problem. Pre nego {to
po~ne da upija krv, komarac ubrizgava specijalnu te~nost koja se lu~i
u njegovom telu, u procep otvoren u delu organizma koji je napadnut. Ta te~nost neutrali{e enzim koji izaziva zgru{avanje krvi. Tako
komarac upija krv koja mu je potrebna, oslobo|en problema koji
stvara zgru{avanje. Svrab i otok koji nastaju na mestu komar~evog
uboda prouzrokovani su delovanjem te te~nosti koja spre~ava
zgru{avanje.
Ovo je o~igledno jedan izuzetan proces koji name}e nekoliko
pitanja:
1.) Kako komarac zna da u ljudskom telu postoji enzim za
zgru{avanje?
2.) Za proizvodnju i izlu~ivanje ove te~nosti u njegovom telu, koja
neurali{e ovaj enzim, potrebno je da komarac poznaje hemijsku
strukturu ovog enzima. Kako je to mogu}e?
3.) ^ak i kada bi nekako do{ao do tog saznanja, kako je mogu}e
da komarac pokrene proces lu~enja te~nosti u svom telu i stvori
"tehni~ku opremu" potrebnu za njeno transportovanje prema surlici?
Odgovor na sva ova pitanja je jasan: komarac nema mogu}nost
da stvori bilo {ta od ovoga. On nema potrebnu mudrost, ni poznavanje hemije, niti "laboratorijske" uslove za proizvodnju potrebne
te~nosti. Ono o ~emu ovde pri~amo jeste samo komarac, duga~ak
nekoliko milimetara, bez svesti i mudrosti, i to je sve!
Sasvim je jasno da je Bog, "Tvorac neba i zemlje, mora i svega {to
je u njima", stvorio i komarca i ~oveka, i obdario komarca takvim
izuzetnim i ~udesnim osobinama.
17
P^ELA
S
koro svako zna da je med veoma koristan izvor hrane, ali
je zato samo mali broj ljudi svestan izuzetnih sposobnosti
njegovog proizvo|a~a - p~ele.
Kao {to znamo, izvor hrane za p~ele je biljni nektar koji nije
mogu}e prona}i tokom zime. Iz tog razloga, one kombinuju nektar
prikupljen u leto, sa naro~itom te~no{}u koju izlu~uje njihovo telo,
proizvode}i tako novi oblik hrane - med - koji skladi{te za
nadolaze}e zimske mesece.
Treba naglasiti da je koli~ina meda koju p~ele uskladi{te mnogo
ve}a od njihovih stvarnih potreba. Prvo pitanje koje dolazi na um
jeste za{to p~ela pravi "vi{ak proizvodnje", koji izgleda kao gubljenje vremena i energije? Odgovor na to pitanje sakriven je u "nadahnu}u" koje je p~elu obdarilo naro~itim sposobnostima.
P~ela proizvodi med ne samo za sebe, ve} i za ~oveka. P~ele, kao
i mnogi drugi organizmi u prirodi, posve}ene su da slu`e ~oveku.
IZUZETNA ORGANIZACIJA U KO[NICI
P~ele `ive u ko{nici, a njihova proizvodnja meda je zaista zadivljuju}a. Da izvr{imo analizu glavnih osobina "dru{tvenog `ivota"
kod p~ela, bez ula`enja u sitne detaje. P~ele moraju da izvr{avaju
mnoge "zadatke" i one ih izuzetno organizovano obavljaju.
Regulisanje vla`nosti i ventilacije: Vla`nost ko{nice, koja daje
medu njegov visoki za{titni kvalitet, mora se dr`ati u odre|enim
granicama. Ako je vla`nost ispod ili iznad tih granica, nastupa
kvarenje i gubljenje za{titnih i hranljivih vrednosti meda. Tako|e,
temperatura u ko{nici iznosi 35oC, tokom deset meseci u godini.
Da bi se odr`ala temperatura i vla`nost u ko{nici unutar odre|enih granica, posebna grupa p~ela preuzima odgovornost za "ventilaciju".
Kada je dan vru}, p~ele lako mogu da provetre ko{nicu. U takvim
prilikama, p~ele koje se pri~vr{}uju za drvenu strukturu ispunjavaju ulaz i mahanjem krilima hlade ko{nicu. U obi~noj ko{nici, vazduh koji ulazi sa jedne strane biva izba~en na drugu stranu. Ovaj
dodatni ventilacioni napor p~ela provetrava vazduh u svim delovima ko{nice.
20
21
Ovaj ventilacioni sistem tako|e {titi ko{nice od dima i zaga|enog
vazduha.
Zdravstveni sistem: Napori p~ela da sa~uvaju kvalitet meda nije
ograni~en samo na regulaciju vla`nosti i toplote. Savr{eni sistem
za{tite koji postoji unutar ko{nice spre~ava nekontrolisanu produkciju bakterija. Glavna svrha ovog sistema je uklanjanje svih supstanci
koje bi mogle da izazovu formiranje bakterija. Osnovni princip ovog
zdravstvenog sistema jeste spre~avanje ulaska stranih supstanci u
ko{nicu. Da bi to bilo obezbe|eno, dva ~uvara uvek se nalaze na
ulazu u ko{nicu. Ako strana supstanca ili insekt u|u u ko{nicu
uprkos ovoj meri predostro`nosti, sve p~ele se uklju~uju u akciju
izbacivanja nezvanog gosta iz ko{nice.
Za ve}e strane objekte koji se ne mogu odstraniti iz ko{nice postoji drugi mehanizam za{tite. P~ele "balzamuju" takve strane objekte. One proizvode supstancu koja se zove "propolis" (p~elina smola)
pomo}u koje mogu da izvedu proces "balsamovanja". Proizvodnja
p~elinje smole odvija se dodavanjem posebno izlu~enog sastojka u
smolu, koji su p~ele prikupile od drve}a kao {to su bor, topola i
akacija. P~elinja smola, tako|e, slu`i za popunjavanje pukotina u
ko{nici. Kada je p~ele ubace u pukotine, smola se u dodiru sa vazduhom su{i i formira ~vrstu povr{inu. Ona tako mo`e da poslu`i
22
kao sredstvo protiv svih oblika spoljnih uticaja. P~ele koriste tu supstancu tokom ve}eg dela svog rada.
Ve} u ovom trenutku mo`emo postaviti mnoga pitanja. Propolis
ima osobinu da ne dopu{ta `ivot bilo kojoj bakteriji. To je preporu~ilo propolis kao idealnu supstancu za balsamovanje. Kako
p~ele znaju da je ova supstanca idealna za balsamovanje? Kako je
p~ela u stanju da proizvede takvu supstancu, koju ~ovek mo`e da
proizvede samo u laboratorijskim uslovima i kori{}enjem tehnologije koja zahteva odre|eno znanje iz hemije? Kako one znaju da uginuli insekt izaziva stvaranje bakterija i da }e balsamovanje to spre~iti?
O~igledno je da p~ela ne poseduje nikakvo poznavanje tog predmeta, niti poznavanje delovanja laboratorije u svom telu. P~ela je
samo insekt veli~ine 1 - 2 cm i ona ~ini samo ono za {ta ju je Tvorac
stvorio.
MAKSIMALNO SKLADI[TENJE UZ
MINIMUM MATERIJALA
P~ele grade ko{nice u kojima mo`e `iveti 80.000 p~ela koje zajedno rade oblikuju}i male porcije p~elinjeg voska. Sve p~elinje }elije
potpuno su iste veli~ine. Ovo in`enjersko ~udo ostvareno je zajedni~kim radom hiljada p~ela. P~ele koriste ove }elije za skladi{tenje
hrane i zbrinjavanje mladih p~ela.
P~ele neprekidno, tokom nekoliko hiljada godina, koriste
{estostranu strukturu za konstrukciju }elija u svojoj ko{nici.
Zadivljuju}e je to {to su se opredelile za {estostranu strukturu pre
nego osmostranu ili petostranu. Matemati~ari su odgonetnuli tajnu {estostrana struktura je najpogodniji geometrijski oblik za maksimalno iskori{}enje jednog prostora. Ako bi ove vo{tane }elije bile
izgra|ene u drugom obliku, onda bi neka podru~ja ostala neiskori{}ena; tako bi manje meda bilo uskladi{teno i manji broj p~ela imao
bi koristi od njega.
]elije u obliku trougla i pravougaonika mogu da prime istu
koli~inu meda kao i {estostrane }elije. Me|utim, izme|u svih ovih
geometrijskih oblika, {estostrani oblik ima najmanji obim. Iako imaju
istu zapreminu, koli~ina voska koja je potrebna za izgradnju
{estostrane }elije manja je nego koli~ina voska potrebna za stvaranje trouglaste ili kvadratne }elije.
Zaklju~ak: [estostrane }elije zahtevaju minimalnu koli~inu voska
u konstrukciji skladi{ta koje mo`e da primi maksimalni iznos meda.
23
Sigurno je da p~ele nisu mogle same da do|u do ovog zaklju~ka,
koji je ~ovek dobio posle nekoliko slo`enih geometrijskih operacija.
Ovim malim insektima uro|eno je da koriste {estostrani oblik, upravo zato {to su nau~ene i "nadahnute" od strane svog Tvorca.
[estostrani dizajn }elija prakti~an je iz mnogih razloga. ]elije se
sla`u jedna sa drugom i me|usobno dele svoje zidove. Ovo opet
osigurava maksimalno skladi{tenje uz minimum voska. Iako su
zidovi }elija tanki, oni su dovoljno sna`ni da nose nekoliko puta
ve}u te`inu od sopstvene.
Kao i u slu~aju izgradnje zidova }elije, p~ele, tako|e, koriste princip maksimalnog o~uvanja kada odre|uju kako }e izgraditi ivice dna.
Sa}e ko{nica izgra|eno je u obliku table sa dva reda }elija, koji
su okrenuti jedan nasuprot drugom. U tom slu~aju, postoji problem
spajanja u ta~ki kontakta dve }elije. Konstrukcija povr{ine dna ovih
}elija, kombinovanjem tri jednostrana ~etvorougla, re{ava ovaj problem. Kada se tri }elije izgrade na povr{ini sa}a, automatski se formira povr{ina dna jedne }elije sa druge strane.
Po{to je povr{ina dna sastavljena od jednostrane ~etvorougaone
vo{tane plo~e, isti metod primenjen je i prilikom stvaranja udubljenja na dnu ovih }elija. Na taj na~in pove}ava se zapremina }elije, a
samim tim i koli~ina uskladi{tenog meda.
DRUGE KARAKTERISTIKE ]ELIJA SA]A
Ugao nagnutosti }elija je slede}a stvar koju p~ele uzimaju u obzir
prilikom izgradnje svojih }elija. Izdizanjem }elija pod uglom od 13
stepeni sa svake strane, one obezbe|uju da }elije ne budu paralelne
sa tlom. Tako med ne isti~e kroz otvor }elija.
P~ele su za vreme rada pore|ane u obliku kruga i okupljene kao
zajednica u obliku grozda. Na taj na~in obezbe|uju potrebnu temperaturu za proizvodnju smole. Si}u{ne kese u njihovim stomacima
proizvode providnu te~nost koja isti~e i u~vr{}uje tanke slojeve
smole. P~ele sakupljaju ovu smolu pomo}u malih kuka na svojim
nogama. One stavljaju smolu u svoja usta, `va}u je i prera|uju sve
dok dovoljno ne omek{a da bi se mogla upotrebiti prilikom oblikovanja }elija. Mno{tvo p~ela zajedno radi u naporu da obezbede
potrebnu temperaturu radnog mesta na kojoj }e smola biti meka i
rastegljiva.
Potrebno je ista}i jo{ jednu zanimljivu pojavu: konstrukcija sa}a
po~inje od gornje strane ko{nice i nastavlja se istovremeno u dva ili
24
25
tri odvojena reda na donjoj strani. Kako se plo~a sa }elijama sa}a
{iri u dva razli~ita pravca, najpre se spaja dno ova dva reda. Ovaj
proces ostvaren je na zadivljuju}i na~in. Dakle, nije mogu}e uo~iti
da je sa}e u stvari sastavljeno od tri razdvojena dela. Plo~a sa }elijama sa}a, koja je istovremeno zapo~eta iz razli~itih pravaca, tako je
savr{eno ure|ena, da iako postoje hiljade razli~itih uglova u ovoj
strukturi, ona izgleda kao jedinstven komad.
Za takvu konstrukciju, p~elama je potrebno da unapred
izra~unaju rastojanja izme|u po~etne ta~ke i ta~aka spajanja, a onda
u skladu sa tim da odrede veli~inu }elija. Kako je mogu}e da p~ele
izvr{e tako savr{en prora~un? To je oduvek odu{evljavalo nau~nike.
O~igledno je da nije mnogo razumno pretpostaviti da su p~ele
same re{ile ovaj zadatak, koji bi ~ovek te{ko mogao da obavi. U ovaj
posao uklju~ena je tako savr{ena i precizna organizacija da je
nemogu}e i pomisliti da su to p~ele zaista same u~inile.
Me|utim, kako su one to uspele? Jedan evolucionista je naglasio
da je tako ne{to postignuto uz pomo} "instinkta". Kakav je to
"instinkt" koji u isto vreme mo`e da pokrene hiljade p~ela i u~ini da
zajedni~ki obave zadatak? Tako ne{to ne bi bilo dovoljno, ~ak i kada
bi svaka p~ela radila upravljaju}i se prema sopstvenom "instinktu",
po{to ono {to one rade treba da bude ostvareno me|usobnim
instinktom, jer samo tako mo`e biti postignut ovaj izuzetan rezultat.
Da bi to u~inile, one moraju biti usmerene jednim "instinktom" koji
dolazi iz jedinstvenog izvora. P~ele koje po~inju izgradnju sa
razli~itih mesta, kombinuju svoje razdvojene poslove, bez ostavljanja ikakvih {upljina i ~ine da sve }elije budu jednako izgra|ene u
savr{enoj {estostranoj strukturi, sigurno moraju da primaju "instinktivne" poruke iz jednog istog izvora!
Nije korisno insistirati samo na terminu
"instinkt" s ciljem da se prikriju jasne
istine. P~ele su vo|ene iz jedinstvenog
izvora i zato uspevaju da uspe{no
obave ove tako slo`ene zadatke. To
nije instinkt, termin bez definicije
koji usmerava p~ele, ve} "nadahnu}e" koje su dobile od strane
svog Tvorca. Ono {to ~ine ove
male `ivotinje jeste primena programa koji je Tvorac uspostavio
posebno za njih.
KAKO P^ELE ODRE\UJU PRAVAC SVOG KRETANJA
P~ele obi~no prele}u velika rastojanja i vr{e pregled velikih oblasti
u potrazi za hranom. One prikupljaju biljni polen i sastojke meda
na udaljenosti od 800 metara od ko{nice. P~ela koja na|e medonosne
biljke, vra}a se svojoj ko{nici da ostale p~ele obavesti o otkrivenom
mestu. Kako }e ova p~ela objasniti drugim p~elama u ko{nici gde se
nalazi mesto na kome ima medonosnog bilja?
Pomo}u plesa!... P~ela koja se vrati u ko{nicu po~inje da ple{e.
Ovaj ples predstavlja oblik upu}ivanja poruke koji ona koristi da
ostale p~ele uputi u nalazi{te biljaka ~iji cvet nosi nektar. Ovaj ples,
koji p~ela ponavlja vi{e puta, obuhvata sve informacije o pravcu u
kome se nalaze medonosne biljke, udaljenost tog mesta, kao i ostale
detalje o izvoru hrane koji su potrebni da bi p~ele dospele do njega.
Ovaj ples, u obliku broja "8", p~ela stalno ponavlja (vidi sliku na
prethodnoj strani). Prilikom pravljenja srednjeg dela broja "8" p~ela
ma{e repom i pravi cik-cak pokrete. Ugao izme|u cik-cak pokreta i
linije izme|u Sunca i ko{nice daje ta~an pravac u kome se nalazi
izvor hrane (vidi gornju sliku).
Me|utim, samo poznavanje pravca u kome se nalazi izvor hrane
nije dovoljno obave{tenje. P~elama je tako|e potrebno da "znaju"
koliko dugo treba da putuju da bi prikupile sastojke za med, tako
da kada se p~ela vrati sa izvora hrane ona odre|enim pokretima tela
"kazuje" drugim p~elama rastojanje do cvetnog polena. Ona to ~ini
tresenjem donjeg dela svog tela i stvaranjem vazdu{nih struja. Na
primer, da bi "opisala" rastojanje od 250 metara, ona trese donjim
delom svog tela 5 puta tokom pola minuta. Na taj na~in, ta~an
polo`aj izvora hrane detaljno je odre|en, odnosno precizno je
odre|eno njegovo rastojanje i orijentacija.
27
Ako put do izvora hrane u oba smera zahteva mnogo vremena,
to je novi problem koji o~ekuje p~elu u njenom letu. Po{to p~ela
mo`e da opi{e izvor hrane samo u odnosu na Sunce, dok se vrati
u ko{nicu Sunce se ve} pomerilo za jedan stepen na svaka ~etiri
minuta. Na taj na~in, p~ela }e napraviti gre{ku od jednog stepena
na svaka ~etiri minuta dok bude letela do ko{nice i dok bude
obave{tavala druge p~ele.
Za~u|uju}e je da p~ela uop{te ne poznaje taj problem. P~ela ima
o~i koje su izgra|ene od nekoliko hiljada malih {estostranih so~iva.
Svako so~ivo odre|uje veoma usko podru~je, na sli~an na~in kao i
teleskop. Kada pogleda u pravcu Sunca, u odre|eno vreme tokom
dana, p~ela uvek mo`e da prona|e lokaciju do koje je letela. P~ela
je u stanju da napravi takav prora~un analiziraju}i promenu ja~ine
Sun~eve svetlosti u odnosu na vreme u danu. Isto tako, p~ela, kada
stigne u ko{nicu, bez gre{ke odre|uje pravac do utvr|ene lokacije,
pravljenjem korekcije u informaciji u odnosu na polo`aj Sunca.
METOD OZNA^AVANJA CVE]A
Kada uo~i cvet, p~ela mo`e odmah da prepozna da li je neka
druga p~ela uzimala nektar sa njega, i u tom slu~aju odmah ga
napu{ta. Na taj na~in, ona {tedi i vreme i energiju. Me|utim, kako p~ela, bez su{tanja na cvet, prepoznaje da je nektar ve} ranije
uzet?
To je mogu}e zato {to je p~ela, koja je taj cvet ranije posetila,
ostavila kao oznaku kapljicu sa specijalnim mirisom. Kad se druga
p~ela pribli`i tom istom cvetu, ona oseti miris i "doznaje" da cvet
nije za upotrebu, pa odlazi na drugi cvet. Tako p~ela ne gubi vreme
na istom cvetu.
KORISNOST MEDA
Da li znate kakav je izvor hrane med, koji je Bog ponudio ljudima preko tih malih insekata?
Med se sastoji od {e}era, glukoze i fruktoze, i minerala kao {to
su magnezijum, kalijum, kalcijum, natrijum-hlorid, sumpor, gvo`|e
i fosfati. On sadr`i vitamine B1, B2, C, B6, B5 i B3, a koncentracija
svega navedenog zavisi od kvaliteta nektara i polena. Med u malim
koli~inama sadr`i i bakar, jod i cink. Pored svega, u njemu se nalazi
i nekoliko vrsta hormona.
29
Med je dat od strane Boga kao ne{to dobro za ~oveka. Ova
~injenica nau~no je potvr|ena. Otkriveno je da med, kraljevski `ele,
polen i propolis (p~elina smola) le~e mnoge bolesti. Med je kori{}en
u le~enju pacijenata koji imaju mrenu na oku. Od 2094 pacijenata u
potpunosti je bilo izle~eno 2002. P~elina smola, tako|e, poma`e u
le~enju mnogih bolesti kao {to su problemi ko`e, veneri~ne bolesti i
mnogi drugi poreme}aji.
U dana{nje vreme, p~elarstvo i proizvodi od p~ela otvaraju novu
granu za istra`ivanje u zemljama sa razvijenom naukom. Nave{}emo
jo{ neke prednosti meda:
Lak{e se vari: Po{to molekuli {e}era iz meda mogu da se pretvaraju u druge {e}ere (to jest, fruktoza u glukozu), med se, uprkos
svojoj visokoj kiselosti, lak{e vari i kod ljudi sa najosetljivijim stomakom. On poma`e bubrezima i crevima da bolje funkcioni{u.
Ima nisku kalorijsku vrednost: Slede}i kvalitet meda ogleda se u
pore|enju sa istom koli~inom {e}era - on daje telu 40% manje
kalorija. Iako med daje telu veliku energiju, on mu ne pove}ava
te`inu.
Brzo ulazi u krv: Kada se pome{a sa mlakom vodom, med za
sedam minuta dospeva u krvotok. Slobodni molekuli {e}era iz meda
pobolj{avaju funkcije mozga, jer je mozak najve}i potro{a~ {e}era.
Poma`e u izgradnji krvi: Med obezbe|uje va`an deo energije
koja je potrebna telu za izgradnju krvi. Pored toga, on poma`e u
pre~i{}avanju krvi. Med ima odre|ene pozitivne efekte u regulisanju i olak{avanju cirkulacije krvi. On tako|e deluje kao za{tita protiv kapilarnih problema i arterioskleroze.
Uni{tava bakterije: Ovo baktericidno (ubija bakterije) svojstvo
meda nazvano je "inhibicioni efekat". Eksperimenti izvr{eni sa
medom pokazuju da se njegova baktericidna svojstva pove}avaju
dva puta, kada se razbla`i sa vodom. Veoma je zanimljivo zapaziti
da p~ele odgovorne za nadgledanje, hrane novoro|ene p~ele u
koloniji razbla`enim medom. Kako one znaju za to svojstvo meda?
Kraljevski `ele: Kraljevski `ele je supstanca koju p~ele proizvode
unutar ko{nice. Ova hranljiva supstanca sadr`i {e}er, proteine,
masno}e i mno{tvo vitamina. Ona je korisna u otklanjanju tegoba
prouzrokovanih slabljenjem pojedinih organa ili celog tela.
O~igledno je da je med, koji p~ele proizvode u mnogo ve}im
koli~inama nego {to im je potrebno, namenjen i ~oveku. O~igledno
je, tako|e, da p~ele jedan ovakav neverovatan zadatak ne mogu
"same po sebi" izvr{iti.
31
KAMILA
Bez sumnje da sva bi}a, sa osobinama koje poseduju, ukazuju
na neograni~enu silu i znanje svoga Tvorca. U ovom delu razmotri}emo jedno posebno bi}e koje je Tvorac stvorio.
Ono {to kamilu ~ini "posebnim bi}em" jeste njena telesna gra|a
koja je otporna prema najo{trijim klimatskim uslovima. Njeno telo
poseduje takve osobine koje joj omogu}avaju da danima `ivi bez
hrane i vode, i danima da putuje sa ogromnim teretom na svojim
le|ima.
Ove odlike kamile, o kojima }emo ovde detaljnije govoriti,
pokazuju da je ova `ivotinja naro~ito stvorena za suve klimatske
uslove, kao i da je stvorena da slu`i ljudima. To je jo{ jedan
o~igledan znak stvaranja za one koji `ele da razumeju.
QPTFCOB!AJWPUJOKB!V!T
HMBWB!KF![B\UJ^FOB!PE!QFTLB;
• Usfqbwjdf! qptfevkv! tjtufn! {b! cmpljsbokf/! V
tmv•bkv!pqbtoptuj-!pof!tf!bvupnbutlj!{buwbsbkv/
Usfqbwjdf! lpkf! cmpljsbkv! of! epqv|ubkv! eb! cjmp
lblwf!•ftujdf!qsb|jof!v}v!v!p•j!pwf!ajwpujokf/
• Opt! j! v|j! qsflsjwfoj! tv! evhjn! emblbnb! lpkf
ajwpujokv!|ujuf!pe!qftlb!j!qsb|jof/
• Evhj! wsbu! pnphv~bwb! ajwpujokj! eb! cstuj! mj|~f
lpkf!tf!obmb{j!usj!nfusb!j{obe!{fnmkf/
OPHF!TV!QPHPEOF![B!TWF!WSTUF!UMB;
• Tupqbmb! vlmkv•vkv! ewb! qstub! tqpkfob! kfeojn! fmbtuj•ojn
kbtuvlpn/! Pwb! tusvluvsb-! lpkb! pnphv~bwb! ajwpujokj! eb
•wstup! hb{j! qp! {fnmkj-! tbtupkj! tf! pe! •fujsj! efcfmb! kbtuvlb/
Pob!kf!qpuqvop!qsjmbhp}fob!{b!twf!pcmjlf!lpqofoji!vtmpwb/
• Opluj! ob! opaojn! qstujnb! |ujuf! tupqbmp! pe! qpwsfeb! lpkf
nphv!obtubuj!vtmfe!vebsbdb/
• Lpmfop! kf! qsflsjwfop! lwshpn! lpkb! kf! tbtubwmkfob! pe
•wstuf! j! efcfmf! lpaf! tmj•op! sphv/! Lbeb! ajwpujokb! mfaj! ob
wsv~fn!qftlv-!pwb!obcpsbob!tusvluvsb!|ujuj!kf!pe!j{v{fuop
upqmph!umb/
34
TMVACJ!_PWFLV;!LBNJMB
HSCB!LBP!TLMBEJ\UF!ISBOF;
• Hscb! lbnjmf-! lpkb! jnb! pcmjl! obhpnjmboji
nbtop~b-! qfsjpej•op! pcf{cf}vkf! isbov! ajwp.
ujokj!v!wsfnf!oftub|jdf!j!hmbej/!V{!qpnp~!pwph
tjtufnb-! ajwpujokb! npaf! ajwfuj! usj! tfenjdf! cf{
wpef-! lbeb! hvcj! 44&! twpkf! ufajof/! Qpe! jtujn
plpmoptujnb-! •pwfl! hvcj! 9&! twpkf! ufajof! j
vnjsf!{b!47!tbuj/
LS[OP!WS\J!UPQMPUOV!
J[PMBDJKV;
• Pwp!ls{op!tbtubwmkfop!kf!pe
efcfmf! j! hvtuf! emblf! lpkb! of
tbnp!|up!|ujuj!ufmp!ajwpujokf!pe
imbeoji! j! wsfmji! vtmpwb-! wf~
tqsf•bwb! hvcmkfokf! wpef! j{
ufmb/! Kfeophscb! lbnjmb! npaf
eb! pempaj! {opkfokf! qpwf.
~bokfn! twpkf! ufmftof! ufnqf.
sbuvsf! ob! 52pD/! Ob! ubk! ob•jo
tqsf•bwb!hvcjubl!wpef/
• V{! qpnp~! twph! efcfmph
ls{ob-! lbnjmf! v! B{jkj! nphv
qsfajwfuj!ufnqfsbuvsf!pe!61pD
uplpn! mfub! j! .61pD! uplpn
{jnf/
35
POF!NPHV!EB!TF!ISBOF!USOKFN
Kfeophscf! lbnjmf! nphv! qpeofuj! ufnqfsbuvsf! pe! .63pD! v
obkwj|jn!pcmbtujnb!tsfeokf!B{jkf/
IZUZETNO [email protected] GLAD I @E\
Kamila mo`e na temperaturi od 50oC da pre`ivi bez hrane i vode
osam dana. U tom periodu ona izgubi 22% svoje ukupne telesne
te`ine. Iako bi ~ovek bio skoro mrtav ako bi izgubio vodu iz tela u
iznosu od 12% njegove telesne te`ine, mr{ava kamila mo`e da
pre`ivi gubitak vode iz tela koji iznosi 40% njene telesne te`ine. Jo{
jedan razlog njene otpornosti prema `e|i poti~e od mehanizma koji
kamili omogu}ava da pove}a svoju unutra{nju temperaturu na
41oC. Na taj na~in ova `ivotinja svodi na minimum gubitak vode u
ekstremno toploj pustinjskoj klimi. Kamila, tako|e, mo`e sniziti
svoju telesnu temperaturu na 30oC tokom hladnih pustinjskih no}i.
POBOLJ[ANO ISKORI[]AVANJE VODE
Kamile mogu da za skoro deset minuta popiju 130 litara vode,
{to otprilike predstavlja jednu tre}inu njihove telesne te`ine. Pored
toga, kamile imaju sluznu strukturu (bale) u svom nosu koja je 100
puta ve}a nego ona kod ~oveka. Kamile uz pomo} te svoje sluzne
strukture, mogu zadr`ati 66% vlage iz vazduha.
POTPUNO ISKORI[]ENJE HRANE I VODE
Ve}ina `ivotinja ugine zbog trovanja kada urea iz bubrega prodre u krv. Me|utim, po{to ta urea vi{e puta pro|e kroz jetru,
kamile mogu potpuno da iskoriste vodu i hranu prolaskom te ureje
36
vi{e puta kroz jetru. Krv i struktura }elija kod kamila specijalizovane su tako da ovoj `ivotinji omogu}e da pre`ivi bez vode tokom
dugih razdoblja u pustinjskim uslovima.
Zidovi }elija kod ove `ivotinje imaju naro~itu strukturu koja
spre~ava prekomerno gubljenje vode. Pored toga, sastav njene krvi
je takav da ne dopu{ta nikakvo smanjenje cirkulacije ~ak i kada se
nivo vode u telu smanji na minimum. Dalje, enzim albumin, koji
poja~ava otpornost prema gladi, prona|en je u mnogo ve}oj koli~ini
u krvi kamile nego kod drugih bi}a.
Grba je slede}a pogodnost koju ima kamila. Veliki deo ukupne
kamiline telesne te`ine nalazi se uskladi{ten kao masno}a u njenoj
grbi. Ovo skladi{te telesne masno}e samo je jedan deo telesne
za{tite kamile od izlu~ivanja vode iz njenog tela koja je povezana
sa masno}om. To kamili omogu}ava da koristi minimalnu koli~inu
vode.
Iako kamile mogu pojesti 30-50 kilograma hrane dnevno, u
te{kim uslovima one su u stanju da `ive vi{e od jednog meseca sa
samo dva kilograma trave dnevno. Kamile imaju veoma sna`ne
usne, nalik gumi, koje im omogu}avaju da brste bodljikavo i o{tro
rastinje koje mo`e da probije debelu ko`u. Pored toga, kamile imaju
stomak sa ~etiri komore i veoma jak sistem za varenje koji mo`e da
svari sve {to pojedu. One mogu da jedu materijale sli~ne kau~uku,
koji ne izgledaju kao hrana. Sasvim je jasno koliko je korisno posedovanje takvih osobina u tako suvim uslovima.
PROTIV TORNADA I VETROVA
Kamila ima o~i sa dva sloja trepavica. Trepavice se zatvaraju kao
re{etke i {tite o~i `ivotinje od jakih pe{~anih oluja. Pored toga,
kamile mogu da zatvore svoje nozdrve i tako se za{tite od peska.
ZA[TITA OD @ARKIH I HLADNIH
VREMENSKIH USLOVA
Debele i neprobojne dlake na telu kamile spre~avaju `arko sunce
da dospe do ko`e ove `ivotinje. Tako|e, uz njihovu pomo} kamila
odr`ava telesnu toplotu u hladnim uslovima. Pustinjske kamile nisu
pogo|ene visokim temperaturama koje prema{uju ~ak i 50oC, a
dvogrbe kamile mogu pre`iveti veoma niske temperature i ispod
-50oC. Kamile ove vrste mogu pre`iveti ~ak i u visokim oblastima
koje se nalaze na 4.000 metara iznad nivoa mora.
37
38
ZA[TITA OD VRU]EG PESKA
Kamile imaju velika stopala u
odnosu na njihove noge, naro~ito
oblikovana i uve}ana da pomognu
`ivotinji da se bez povre|ivanja
kre}e po pesku. Ova stopala dosta su
{iroka i izgledaju kao naduvena.
Pored toga, naro~ita i debela ko`a na
tabanima predstavlja za{titu protiv
vrelog pustinjskog peska.
Da malo razmi{ljamo u svetlu
ovih informacija: Da li je kamila
sama prilagodila svoje telo pustinjskim uslovima? Da li je sama formirala sluz u svom nosu ili grbu na
svojim le|ima? Da li je sama oblikovala strukturu nosa i oka da bi se
za{titila od tornada i vetrova? Da li je
sama uredila sastav svoje krvi i
strukturu }elija sposobnih da ~uvaju
vodu? Da li je sama izabrala tip
dlake da pokrije svoje telo? Da li je
ona samu sebe pretvorila u "pustinjski brod"?
Ba{ kao i sva druga bi}a, kamila
sigurno nije mogla da stvori ni{ta od
gore spomenutog i u~ini sebe korisnom za ljude. Sve navedene osobine
na najbolji na~in ukazuju na ~in
stvaranja ove izuzetne `ivotinje.
Kamila je, kao i sve druge `ivotinje,
obdarena
mno{tvom
posebnih
kvaliteta i postavljena da `ivi na
Zemlji
kao
znak
predivnog
Tvor~evog stvaranja.
Stvorena sa tako nadmo}nim
fizi~kim osobinama, kamila je
usmerena da slu`i ljudima. Po{to je
namenjena ljudima, tim istim ljudima
data
je mogu}nost da vide ~uda
Bo`jeg stvaranja i odaju po{tovanje
Tvorcu svega {to postoji.
MUVA
QPHMFE!LSP[!IJMKBEF
QPHMFE!LSP[!IJMKBEF
TP_JWB
TP_JWB
Tp•jwp!|ftupvhbpoph!pcmjlb
Tp•jwp!|ftupvhbpoph!pcmjlb
lpkf!tb•jokbwb!plp!kfeof!nvwf
lpkf!tb•jokbwb!plp!kfeof!nvwf
pnphv~bwb!nophp!wf~v
pnphv~bwb!nophp!wf~v
pcmbtu!wjeb!ofhp!|up!up!npaf
pcmbtu!wjeb!ofhp!|up!up!npaf
tbnp!kfeop!!tp•jwp/!Lpe!oflji
tbnp!kfeop!!tp•jwp/!Lpe!oflji
wstub!nvwb-!cspk!uji!tp•jwb
wstub!nvwb-!cspk!uji!tp•jwb
oflbeb!npaf!cjuj!wf~j!pe
oflbeb!npaf!cjuj!wf~j!pe
6/111/!Qpsfe!uphb-!tgfsob
6/111/!Qpsfe!uphb-!tgfsob
tusvluvsb!plb!ublp}f
tusvluvsb!plb!ublp}f
pnphv~bwb!eb!nvwb!wjej!j!j{b
pnphv~bwb!eb!nvwb!wjej!j!j{b
tfcf-!j!up!kpk!ebkf!wfmjlv!qsfe.
tfcf-!j!up!kpk!ebkf!wfmjlv!qsfe.
optu!v!peoptv!ob!okfof!ofqsj.
optu!v!peoptv!ob!okfof!ofqsj.
kbufmkf/
kbufmkf/
42
43
TVSMJDB!.!QVNQB
[B!VQJKBOKF
Ob•jo!ob!lpkj!wbsf!isbov
qsfetubwmkb!kp|!kfeov!tqfdj.
gj•ov!ptpcjov!lpe!nvwb/
Tvqspuop!pe!nophji!esvhji
ajwpujokb-!nvwf!of!wbsf!isbov
v!twpkjn!vtujnb-!wf~!j{wbo
twph!ufmb/!Pof!j{mv•vkv!tqfdj.
kbmov!uf•optu!ob!isbov-!{bujn
v{!qpnp~!tvsmjdf-!lpkb!isboj
ebkf!pehpwbsbkv~j!pcmjl-!•jof
kf!qphpeopn!{b!vqjkbokf/
Qptmf!uphb-!nvwb!vqjkb!isbov
v{!qpnp~!qvnqj!{b!vqjkbokf
lpkf!tf!obmb{f!v!okfopn!hsmv/
44
45
PROFESIONALNI LOVCI
K
ada se okrenemo oko sebe mo}i }emo da vidimo kako je
Tvorac obezbedio hranu za sva bi}a. Sva na{a hrana i pi}e
sastoje se od plodova koji su "na~injeni" ili "stvoreni". Voda
koju pijemo, hleb, vo}e i povr}e koje jedemo, sve predstavlja delo
naro~itog stvaranja. Uzmimo, na primer, jednu jabuku. To vo}e je
prvobitno nastalo na grani drveta, koja je u stvari, deo stabla. Drvo
upija minerale i vodu iz tla, i sastavlja ih sa energijom dobijenom
od Sunca. Dobijeni plod je izuzetno koristan za ~ovekovo telo i
veoma ukusan i miri{ljav. [tavi{e, on je veoma zdrav i estetski lepo
oblikovan.
Kako drvo mo`e da donosi takve plodove? Za{to su oni tako
korisni za ~oveka? Za{to svo vo}e sadr`i neophodne vitamine koji
su uskla|eni sa sezonom u kojoj rastu? Za{to su tako ukusni, a ne
gorki. Za{to su oni tako mirisni, a nisu neprijatnog mirisa?
Sigurno da jedno stablo nije svesno da proizvodi vo}e sa osobinama potrebnim za ljudsku upotrebu. Tvorac hrani ljudska bi}a, ali
hrani i `ivotinje. U daljem nastavku napravi}emo pregled razli~itih
tehnika lova koje koriste neki organizmi u potrazi za hranom.
Bez sumnje, u savesnom istra`ivanju te{ko je shvatiti Tvor~evu
mo} i silu kada su u pitanju sistemi kojima su opremljene `ivotinje u potrazi za svojom hranom. Svaka `ivotinja koju }emo pratiti
u ovom poglavlju predstavlja neki od sjajnih primera koje je Tvorac
uspostavio {irom Zemlje.
Na primer, "tehnika lova" kojom se slu`i riba, koja se vidi na slici,
je neverovatna. Ova riba ne progoni svoju `rtvu, niti se skriva da
bi je uhvatila. Ona, na prvi pogled, ne izgleda druga~ije od ostalih
riba. Ipak, ubrzo po{to podigne svoje gornje peraje, "la`na riba"
pojavljuje se na njenim le|ima. Kada se neka druga riba pribli`i
ovoj maloj la`noj ribi, ne znaju}i ko je pravi vlasnik ovog peraja,
postaje lak plen ribe koja je lovi.
Da li je ova riba sama dala svom peraju izgled ribe? Ili, da li je
slu~ajnim procesima ova riba stekla takvu osobinu? Nije logi~no
tvrditi da je riba smislila plan i tako ne{to na~inila. Nema sumnje,
sve osobine koje poseduju bi}a suo~avaju nas sa o~iglednom
46
2/![buwpsfop!
mf}op!qfsbkf/
3/!Eb!cj!qsjwvlmb
qbaokv!esvhf
sjcf-!pwb!sjcb
puwbsb!twpkf
mf}op!qfsbkf!j
ubeb!tf!qpkbwmkvkf
mbaob!sjcb/
4/!Asuwb-!
qsjnbnmkfob
mbaopn!sjcpnqsjmb{j!cmjaf!j
qptubkf!asuwb
mpwdb!lphb!ojkf
qsfqp{obmb/
stvarno{}u - postojanjem Nekoga ~ije se nenadma{no znanje oslikava u dizajnu oblikovanja elemenata u prirodi, sa postojanjem
Tvorca.
47
PAUK KOJI SKA^E
Svi znaju da pauci pletu mre`u i ~ekaju da se
insekti uhvate u nju. Pauk koji ska~e, suprotno od
drugih pauka, radije ska~e za svojom `rtvom. On
vrlo spretno ska~e i hvata svoju `rtvu. Ska~u}i za
muvom, mo`e da je uhvati, iako leti u vazduhu,
pola metra iznad njega.
Ovaj pauk uspeva da u~ini ovakav neverovatan
skok pomo}u svojih osam nogu koje funkcioni{u
na principu hidrauli~kog pritiska, tako da brzo
mo`e da stigne do `rtve i da je uhvati svojim
sna`nim vilicama. Ovaj skok se obi~no odigrava u
okolini u kojoj ima dosta biljaka. Pauk u takvoj sredini mora da izra~una
najbolji ugao za uspe{an skok, zatim da uzme u obzir brzinu i pravac svoje
`rtve.
Mnogo je zanimljiviji na~in na koji on ~uva vlastiti `ivot po{to uhvati
`rtvu. Ovaj pauk mo`e da nastrada, jer kada sko~i da uhvati `rtvu, on se
vine u vazduh i mo`e lako da padne na zemlju sa velike visine (ovaj pauk
se obi~no nalazi visoko na drvetu).
Me|utim, pauku se to ne de{ava. Konac koji pauk izlu~uje neposredno pre skoka i koji zaka~inje za granu, ~uva ga od pada na zemlju i
omogu}ava mu da se ljulja u vazduhu. Taj konac je toliko jak da mo`e
dr`ati i pauka i njegovu `rtvu.
Otrov koji ubrizgava u svoju `rtvu i pretvara njena tkiva u te~nost jeste
slede}a zanimljiva osobina ovog pauka. Paukova hrana nije ni{ta drugo
nego te~na tkiva njegove `rtve.
Sigurno da osobine ovog pauka nisu poklon slu~ajnosti. Da bi se odr`ao
u `ivotu, potrebno je da poseduje ve{tinu skakanja, a u isto vreme da zna
da napravi konac koji }e ga sa~uvati od pada. Ako ne bi mogao da sko~i,
ostao bi gladan i uginuo bi. Ako ne bi mogao da napravi konac ili ako
njegov konac ne bi bio dovoljno jak, on bi sigurno uginuo. Tako ovaj pauk
mora da ima telesnu strukturu sposobnu za skakanje i sistem za izlu~ivanje konca koji je dovoljno jak da dr`i njega i `rtvu.
Pored toga, pauk nije samo mehanizam koji proizvodi konac i ska~e,
ve} slo`eni `ivi organizam koji sa svim svojim potpunim osobinama postoji od po~etka. Razvoj bilo koje od ovih osobina ne mo`e se odlo`iti. Na
primer, mo`ete li zamisliti pauka koji ima nepotpun sistem za varenje?
PO!WJEJ!471!TUFQFOJ!
PLP!TFCF
Tqptpcoptu!eb!ptnbusb!kf!tmfef~b
j{v{fuop!joufsftbouob!ptpcjob!qbvlb!lpkj
tlb•f/!Nophj!ajwj!pshboj{nj-!vlmkv•vkv~j
•pwflb-!nphv!qptnbusbuj!tbnp
phsboj•foj!efp!qsptupsb!tb!twpkb!ewb!plb
j!ojtv!v!tubokv!eb!qptnbusbkv!j{b!tfcf/
Nf}vujn-!qbvl!lpkj!tlb•f!npaf!eb!qpt.
nbusb!twveb!plp!tfcf-!vlmkv•vkv~j!j!pop
|up!tf!obmb{j!j{b!okfhb-!tb!twpkb!•fujsj
qbsb!p•jkv!tnf|ufoji!ob!wsiv!hmbwf/!Ewb
pe!uji!p•jkv!jtuvsfob!tv!obqsfe!pe!tsf.
ejof!hmbwf!j!tmj•ob!tv!fqsvwfubnb/!Ub!ewb
wfmjlb!plb!){wbob!B/!N/!p•j*!nphv!tf!v
twpkjn!evqmkbnb!qplsfubuj!t!eftob!vmfwp{bujn!hpsf!j!epmf/!Esvhb!•fujsj!plb-!tb
tusbof!hmbwf-!of!nphv!v!qpuqvoptuj
pqbabuj!tmjlv-!bmj!nphv!vp•juj!twblj!qplsfu
plp!okji/!Ob!ubk!ob•jo-!pwb!ajwpujokb!mblp
qsfqp{obkf!asuwv!j{b!tfcf/
Tmjlb!qsjlb{vkf!qbvlpw!
pqtfh!wjeb/
Tqptpcoptu!p•jkv!qbvlb!lpkj!tlb•f!eb!qptnb.
usbkv!of{bwjtop!kfeop!pe!esvhji!qpnbaf!pwpn
jotfluv!eb!wsmp!cs{p!pqbab!pckfluf/!Ob!pwpk
tmjdj-!dsop!plp!hmfeb!v!lbnfsv!tojnbufmkb-!b
twfump!plp!hmfeb!ob!oflv!esvhv!tusbov/!Qsbwp
kf!•vep!eb!qbvl!lpkj!tlb•f!jnb!ptnpsp!p•jkv!j
vhbp!qptnbusbokb!pe!471!tufqfoj-!epl!esvhj
pshboj{nj!jnbkv!vhmbwopn!tbnp!ewb!plb/
Tjhvsop!eb!pwb!ajwpujokb!ojkf!nphmb!tbnb!eb
#tiwbuj#!eb!cj!up!cjmp!wfpnb!lpsjtop!{b!okv!j!eb
kf!{cph!uphb!qspj{wfmb!epebuof!p•j-!jmj!.!kp|
qsfdj{ojkf!.!pwf!p•j!ojtv!nphmf!tmv•bkop!obtub.
uj/!Pwbk!pshboj{bn!tuwpsfo!kf!tb!twjn!pwjn
ptpcjobnb/
49
TEHNIKE MASKIRANJA
Ako bi vas neko pitao {ta vidite na gornjoj slici, sigurno biste
rekli: "Vidim nekoliko mrava sa gornje i donje strane lista."
Me|utim, ono {to vidite ispod lista je pauk koji ska~e, koji vreba
mrave. Ova vrsta pauka koji ska~e izgleda tako sli~na mravima da
~ak i mravi misle da je prisutan jedan od njih.
Jedina razlika izme|u ovih mrava i ovog pauka ogleda se u broju
nogu. Pauk ima osam nogu, dok mrav ima {est.
Da bi otklonio taj svoj "nedostatak", koji oni mogu lako da uo~e,
pauk iste`e svoje dve prednje noge napred i izdi`e ih uvis. Tako
njegove noge sada izgledaju potpuno kao i antene mrava.
Ipak, maskiranje se ne sastoji samo od toga. Ovoj `ivotinji tako|e
je potreban i oblik o~iju koji }e ga u~initi sli~nim mravu. Njegove
vlastite o~i nisu velike i njihova tamna pega nije kao ona koju imaju
mravi. On poseduje jednu osobinu koja mu poma`e da re{i taj
problem. Pauk ima dve velike pege na dve strane svoje glave. Te
dve pege li~e na o~i mrava (zapazite pege na stranama paukove
glave, na gornjoj slici).
Ob!tmjdj!tf!wjef
ewb!nsbwb!j!qbvl
lpkj!tlb•f/!Of
qptupkj!esvhj
ob•jo!eb!pulsjkfuf
lp!kf!pwef!nsbwb!lp!qbvl-!ptjn
eb!qsfcspkjuf!okj.
ipwf!ophf/
50
SJCJO!WPEFOJ!QJ\UPMK
Pwb!sjcb!vtnfsbwb!nmb{!wpef!j{!twpkji!vtub!ob
jotflub!lpkj!tf!obmb{j!ob!hsbobnb!lpkf!wjtf
j{obe!wpef/!Jotflu!qbeb!v!wpev!j!qptubkf!mbl
qmfo!sjcf/!Wsfeop!kf!{bqb{juj!eb!epl!obqbeb-!pwb
sjcb!of!j{cbdvkf!hmbwv!j{!wpef-!bmj!qsfdj{op
qphb}b!nftup!ob!lpnf!tupkj!okfo!qmfo/!Lbp!|up
kf!qp{obup-!lbeb!tf!jtqpe!wpef!qptnbusb
pckflbu!lpkj!tf!obmb{j!j{wbo!wpef-!obtuvqb!qsfmb.
nbokf!twfumptuj!j!epcjkb!tf!esvhb•jkb!mplbdjkb!pe
pof!lpkb!tuwbsop!kftuf/!Eblmf-!eb!cj!nfub!j{wbo
wpef!nphmb!cjuj!qphp}fob-!b!tusfmbd!kf!jtqpe
wpef-!qpusfcop!kf!{obuj!vhbp!qsfmbnbokb!twfu.
mptuj!j!djmkbuj!v!tlmbev!tb!ujn!qpebulpn/
Nf}vujn-!pwb!sjcb!pe!twph!obtubolb!tbwmb}vkf
pwv!qpuf|lp~v!j!twblj!qvu!qphb}b!twpkv!nfuv/
51
LBLP!TF![NJKB!LSF^F!QP!QFTLV@
Pwb!qvtujoktlb!{njkb!npaf!cs{p!eb!tf!lsf~f!qp!qftlv/!Hs•fokfn
nj|j~b!qpe!pesf}fojn!vhmpn!pob!qptubwmkb!twpkf!ufmp!v!pcmjl
tmpwb!#T#/
V!qp•fulv!lsfubokb-!pob!vwjkb!twpkf!ufmp-!j{ejaf!hmbwv!j!pesabwb
sbwopufav!v!wb{eviv/!Lbeb!hs•fokf!nj|j~b-!lpkf!j{b{jwb!lsfubokflsfof!qsfnb!sfqv-!hmbwb!tf!lsf~f!obqsfe!j!epejsvkf!{fnmkv/!V
nf}vwsfnfov-!lsfubokf!vtmpwmkfop!hs•fokfn!nj|j~b!epmb{j!ep
sfqb/!Opwj!qplsfu!j{ejaf!sfq!pe!qftlb!j!qpejaf!hb!ob!ojwp!hmbwf/
Ublp!tf!{njkb!lsf~f!obqsfe-!ptubwmkbkv~j!qbsbmfmof!usbhpwf-!lpkj!v
qsptflv!jnbkv!obhjc!pe!56!tufqfoj/
Uplpn!pwblwph!lsfubokb-!tbnp!ewb!efmb!{njkf!epejsvkv!qftbl/
Ublwjn!ob•jopn!lsfubokb!ufmp!{njkf!kf!{b|uj~fop!pe!pqflpujob!lpkf
cj!obtubmf!vtmfe!epejsjwbokb!tb!j{v{fuop!wsfmjn!j!vtjkbojn!qftlpn/
Qp|up!{njkb
ofnb!tqpkfof
wjmj•of!lptuj-!pob
wsmp!|jsplp!npaf
eb!puwpsj!twpkb
vtub/!Ob!mfwpk
tmjdj!npaf!tf
wjefuj!lblp!{njkb
mblp!hvub!kbkf
lpkf!kf!nophp
|jsf!pe!okf/!Asuwv
qpmblp!j!v!dfmptuj
hvub-!j!lbp!ublwv
wbsj/
ZVE^ARKA
Detektor toplote koji se nalazi u {upljinama lica sa prednje strane
zve~erkine glave, zapa`a infracrveno svetlo koje emituje telesna toplota
njene `rtve. Ovo opa`anje je tako osetljivo da je u stanju da zabele`i
pove}anje temperature od jednog 300-tog dela stepena uo~ene toplote.
Ova zmija, uz pomo} svog ra~vastog jezika, koji predstavlja njen organ
~ula mirisa, mo`e da oseti nepomi~nu crvenu vevericu koja sedi u
dubokom mraku na pola metra od nje. Odre|uju}i besprekorno lokaciju svoje `rtve, zmija najpre ne~ujno krene prema njoj i pribli`i se
dovoljno blizu mestu odakle mo`e da je napadne, savije i istegne svoj
vrat, i tako se velikom brzinom pribli`ava svojoj meti. A onda zabija
zube svoje sna`ne vilice koja se mo`e otvoriti pod uglom od 180 stepeni. Sve ovo de{ava se brzinom koja je sli~na kretanju automobila
prilikom ubrzanja od 0 do 90 km/h za pola sekunde. Du`ina zmijinih
otrovnih zuba, njenog najja~eg oru`ja kojim parali{e svoje `rtve, iznosi
oko 4 cm. Unutra{njost tih zuba je {uplja i povezana sa otrovnom `lezdom. Ubrzo posle zmijinog ujeda, mi{i}i otrovne `lezde se gr~e i
velikom snagom ubrizgavaju otrov najpre u zubni kanal, a zatim u
53
ko`u `rtve. Zmijin otrov izaziva paralisanje centralnog nervnog sistema
`rtve ili uzrokuje njenu smrt usled zgru{avanja krvi. Samo 0,028 grama
zmijinog otrova dovoljno je jako da ubije 125.000 pacova. Otrov
pokazuje svoje efekte tako brzo da `rtva nema vremena da na bilo koji
na~in povredi zmiju. A tada, sve {to je preostalo zmiji jeste da svojim
veoma rastegljivim ustima proguta paralisanu `rtvu.
Iako svako zna da su neke zmije otrovne, skoro niko ne zna kako
se odvija ovaj proces paralisanja `rtve. U stvari, samo posedovanje
tehnologije, od strane jedne `ivotinje za ubijanje druge `ivotinje, potpuno je za~u|uju}e i iznena|uju}e. Onaj ko insistira na odbacivanju
Tvorca sigurno nije u stanju da objasni za{to zmija poseduje takvu
izuzetnu ve{tinu. Otrovni sistem u ustima zmije izuzetno je slo`en i
prefinjen. Da bi jedan takav sistem mogao da deluje, zmija mora da
ima naro~ite "otrovne zube", koji su iznutra {uplji, i otrovne `lezde koje
su spojene sa tim zubima. Zatim, treba proizvesti izuzetno sna`an otrov
koji }e paralisati `rtvu. Taj refleks treba da funkcioni{e odmah po{to
zmija ugrize svoju `rtvu. Ovaj sistem od vi{e komponenata ne}e
funkcionisati ako jedna od njih nedostaje. To bi onemogu}ilo zmiju da
uhvati svoju `rtvu prilikom lova. Izuzetne ve{tine ove `ivotinje u procenjivanju promene temperature i mirisa ukazuju na savr{enu prirodu
oblikovanja koju kod nje uo~avamo.
Ovde se susre}emo sa jednom izuzetnom i neobi~nom pojavom koju
mo`emo nazvati "~udo". Besmisleno je re}i da je priroda mogla da
stvori ~udo koje je "natprirodno". Priroda je ime za celokupno sta-nje
ure|enosti koje uo~avamo oko sebe. Osniva~ tog ure|enja sigurno nije
sama ta ure|enost. Zakoni u prirodi ustanovljeni su od strane Tvorca
i oni uspostavljaju veze izme|u onoga {to je On stvorio.
SJCB!MBW
Oblpo!|up!viwbuj!nbmv
sjcv!v!qvlpujoj!jmj!|vqmkjoj
tufof-!pwb!|bsfob!sjcb
{buwbsb!kpk!twf!j{mb{f!v{
qpnp~!twpkji!qfsbkb
qptubwmkfoji!v!pcmjlv
nsfaf/!Viwb~fob!sjcb
ubeb!qplv|bwb!eb
qpcfhof!pe!puspwoji
cpemkj!sjcf!mbwb/!Tobabo
puspw!sjcf!mbwb!efmvkf
usfovuop!j!j{b{jwb!tnsu
qmfob/
SBUOB!NB\JOB;!\LPSQJKB
Np{bl
Puspwob!cpemkb
Tusvluvsb!np{hb!qspufaf!tf!pe!hmbwf!ep!sfqb
j!tbtupkj!tf!pe!26!ofswoji!obcpsb/!Pwblwb
tusvluvsb!np{hb!ebkf!wfmjlv!qsfeoptu!pwpk
ajwpujokj-!pnphv~bwbkv~j!kpk!eb!epoftj!cs{f
pemvlf-!qsfoptj!sfgmfltf!j!twf!qpusfcof
pemvlf!ep!twpkji!pshbob/
Tobabo!puspw-!lpkj!kf!v!
tubokv!eb!vcjkf!•pwflb-!
|lpsqjkb!vcsj{hbwb!v!ofqsj.
kbufmkb!qsflp!cpemkf!lpkb!tf
obmb{j!ob!{beokfn!efmv
okfoph!ufmb/
Tupqbmb
Efuflupsj!ob!tupqbmjnb!qpnbav!pwpk!ajwp.
ujokj!eb!{bqb{j!twblv!wstuv!qplsfub-!cvlf!j
wjcsbdjkf/!Pwj!efuflupsj!tv!ublp!ptfumkjwj!eb
|lpsqjkb!npaf!eb!ptfuj!wjcsbdjkf!lpkf!tuwbsb
oflj!ajwj!pshboj{bn!v!okfopk!cmj{joj-!v!ijmkb.
ejupn!efmv!tflvoef/
Lmf|ub
Kbl!plmpq
Okfo!tqpmkoj!qsflsjwb•-!lpkj!kf
pcbwjkb!lbp!plmpq-!epwpmkop!kf
kbl!eb!kf!{b|ujuj!of!tbnp!pe
ofqsjkbufmkb-!wf~!j!pe!{sb•fokb/
_pwflpwp!ufmp!npaf!eb!qpe.
oftf!{sb•fokf!ep!711!sfnbepl!upmfsbodjkb!lpkv!|lpsqjkb
npaf!eb!qpeoftf!eptujaf
51/111!.!261/111!sfnb/
Okfob!lmf|ub!jnbkv!{bebubl
eb!qmfo!v•jof!ofblujwojn
qsf!ofhp!|up!hb!vcpef/!
Qpsfe!uphb-!pob!npaf!
eb!lpsjtuj!twpkb!lmf|ub!
{b!lpqbokf!qftlb!
j!tlsjwbokf!qpe
{fnmkpn/
Qmv~b
\lpsqjkb!v!twpn!uscviv!jnb!ptbn
lbobmb!{b!wb{evi/!Pob!obtubwmkb!eb
qpmblp!ej|f!•bl!j!blp!kf!tbnp!kfebo
pe!okji!puwpsfo/!Pob!kf!v!tubokv!eb
cvef!qpe!wpepn!j!ewb!ebob-!{bi.
wbmkvkv~j!twpkjn!tobaojn!qmv~jnb/
Uscvi
Tb!epokf!tusbof-!afolb!|lpsqjkb!optj!qbs!kfejo.
tuwfoji!ptfumkjwji!pshbob!{wboji!#qflujoj#/!Qpnp~v!
okji-!pob!qsfqp{obkf!tusvluvsv!ufsfob!j!pesf}vkf!
obkcpmkf!nftup!{b!j{mfhbokf!twpkji!kbkb/
SJCB
VEJDB
Lbeb!ip~f!eb!mpwjpwb!sjcb!ptmpcb}b
kfebo!obtubwbl!lpkj
kf!lbp!vejdb!tqpkfo
tb!okfopn!hmbwpn-!j
qp•of!eb!•flb/
Esvhb!sjcb-!lpkb!tf
qsjcmjabwb!pwpk!vejdjnjtmf~j!eb!kf!v!qjub.
okv!nbmb!sjcb-!of
npaf!j{cf~j!eb!cvef
viwb~fob!pe!pwf!sjcf
lpkb!kf!mpwj/!Twj
{obnp!eb!kfeob!sjcb
ofnb!{obokf!lpkf!cj
kpk!qpnphmp!eb
obqsbwj!vejdv!ob
twpn!ufmv!j!eb!tf!{b
qptupkbokf!ublwph
pshbob!of!npaf!ebuj
cftnjtmfop
pckb|okfokf!lbp!eb
tf!twf!up!tmv•bkop
ephpejmp/
Pob!ptubwmkb
nbnbd!{b
sjcv
Nfupe!mpwb!lpkj!qsjnfokvkf!pwb
qujdb-!lpkjn!isboj!sjcf-!ublp}f!kf
ofwfspwbubo/!Qswp-!pwb!qujdb
qspobmb{j!nbnbd!{b!sjcv/![bujn
epoptj!uv!isbov!ep!pcbmf-!tqv|ub!kf
v!wpev!j!•flb/!Lbeb!kbup!nbmji!sjcb
plsvaj!nbnbd!j!qp•of!eb!hb!kfefof!vp•bwbkv~j!|ub!tf!ephb}b-!pwb
qujdb!obhmjn!qplsfupn!iwbub!sjcv/
Pob!tubwmkb
nbnbd!v
wpev!j!•flb/
Kbup!sjcb
plsvavkf
nbnbd/
Qujdb!iwbub
sjcv/
Qpnp~v!twph!tqpmkoph!j{hmfeb
lpkj!kf!wfpnb!qphpebo!{b
nbtljsbokf-!oflf!ajwpujokf!jnbkv
wfmjlv!qsfeoptu!v!mpwv/!Ob
qsjnfs-!ofnphv~f!kf!{bqb{juj
{njkv-!lpkb!tf!ob!hpsokpk!tmjdj
lsjkf!jtqpe!qftlb/!Qp|up!pwb
{njkb!•flb!v!{btfej-!okpk!kf
{bjtub!mblp!eb!viwbuj!qmfo-!lpkj
vqsbwp!qspmb{j!jtqsfe!okfoph
optb-!bmj!kf!of!qsjnf~vkf/
Kp|!kfeob!ajwpujokb!pcebsfob!tqptpcop|~v
nbtljsbokb!kftuf!sjcb!qptnbusb•/!Pwb!sjcb
lsjkf!tf!jtqpe!qftlb!ob!npstpln!eov/!V
vtujnb!pwf!sjcf!obmb{j!tf!{vcob!sftbtub
tusvluvsb/!Pob!kpk!pnphv~bwb!eb!jtqpe
qftlb!tmpcpeop!ej|f!j!uf|lp!tf!npaf
sb{mplpwbuj!pe!qftlb/!Pwb!sjcb!v!{btfej
•flb!twpk!qmfo!j!lbeb!kpk!tf!po!epwpmkop!qsj.
cmjaj-!pob!jtlb•f!jtqpe!qftlb!j!iwbub!hb/
NBKTUPS!MPWB;!LBNFMFPO
Kf{jl
Kf{jl!lbnfmfpob!tupkj!tlmpqmkfo!lbp!ibsnpojlb
v!okfhpwjn!vtujnb/!V!tsfejoj!okfhpwph!kf{jlb
obmb{j!tf!istlbwjdb!tb!p|usjn!lsbkfn/!Lbeb
plsvhmj!nj|j~j!ob!wsiv!okfhpwph!kf{jlb!qp•ov
eb!tf!blujwjsbkv-!lbnfmfpo!j{cbdvkf!kf{jl/!Kf{jl
pwf!ajwpujokf!qsflsjwfo!kf!mfqmkjwpn!uf•op|~v
obmjl!tmv{j/!Lbeb!epwpmkop!cmj{v!qsj}f!twpkpk
asuwj-!lbnfmfpo!puwbsb!vtub!j!cs{p!j{cbdvkf
twpk!kf{jl!v!qsbwdv!asuwf/!Mfqmkjwj!kf{jl-!{bi.
wbmkvkv~j!jtqsfqmfufojn!nj|j~jnb-!jtufaf!tf!j
2-6!qvub!evaf!pe!evajof!tbnph!lbnfmfpob/
Wsfnf!lpkf!kf!qpusfcop!eb!kf{jl!viwbuj!qmfo!j
wsbuj!tf!obusbh!qsfetubwmkb!tbnp!eftfuj!efp
tflvoef/
Nbtljsbokf
Lbnfmfpo!kf!tjhvsop!qswb!ajwpujokb!lpkb
•pwflv!qbeb!ob!qbnfu!lbeb!tf!tqpnfof
qpkbn!#nbtljsbokf#/!Lbnfmfpo!nfokb!twpkv
cpkv!v!tlmbev!tb!ufsfopn!ob!lpnf!tf!obmb{j/
Tb!mfwf!tusbof!npaf!tf!wjefuj!|bsb!ob
lbnfmfpopwpk!lpaj!obtubmb!lbp!sfbldjkb!ob
qbqsbu!lpkb!tf!obmb{jmb!ob!okfhpwjn!mf}jnb/
Tnbusb!tf!eb!twfumptu!j!qspnfof!ufnqfsbuvsf
jnbkv!vmphv!v!sfbldjkbnb!lpkf!j{b{jwbkv!pwf
|bsf/!Jqbl-!ajwpujokb!ojkf!oj!twftob!eb!qptfev.
kf!pwv!wf|ujov!nfokbokb!cpkf/!Okfop!ufmp!kf!pe
qp•fulb!tuwpsfop!eb!twpkv!cpkv!bvupnbutlj
vlmbqb!tb!plpmjopn/
Pwbk!ujhbs!lpkj!kf!tbws|fop!nbtljsbo-!tb!twpn!twpkpn
plsfuop|~v-!kbljn!wjmjdbnb-!tobaojn!lboeabnb-!cs{jopn!j
tobhpn-!qsfetubwmkb!tbws|foph!mpwdb/!Ujhbs!ojlbeb!of
epqv|ub!wfusv-!j!up!kp|!kfeob!okfhpwb!pemjlb-!eb!nv!evwb
v!mf}b-!epl!usbhb!{b!qmfopn-!kfs!cj!wfubs!qsfofp!okfhpw
njsjt!ep!qmfob!j!ublp!hb!pulsjp!/
59
Oflpmjlp!emb•jdb!vovubs!mbujdb!pwf
cjmklf!blujwjsb!okfo!nfiboj{bn/
NEOBI^NI LOVAC:
BILJKA MUHOLOVKA
Pored grabljivica koje smo ve} spomenuli,
postoje, tako|e, i biljke koje "love" koriste}i zaista
neobi~ne metode. Jedna od njih je biljka
muholovka koja hvata i jede insekte koji se
spu{taju na nju.
Sistem lova ove biljke deluje na slede}i na~in:
muva koja tra`i hranu me|u biljkama brzo se
spu{ta na onu koja je veoma privla~na muholovku. Ono {to ~ini da ova biljka, koja li~i
na par ruku koje dr`e ~iniju, izgleda privla~na,
jeste njena lepa crvena boja, i {to je jo{ va`nije,
sladunjav miris koji izlu~uju `lezde raspore|ene
oko njenih latica. Muva privu~ena tim
neodoljivim mirisom, bez oklevanja sle}e na cvet.
Kre}u}i se prema izvoru hrane, ona neizbe`no
dodiruje naizgled bezopasne dla~ice na ovoj biljki. Ubrzo posle toga, biljka naglo zatvara svoje
latice. Muva ostaje sna`no stisnuta izme|u dve
latice. Muholovka tada po~inje da izlu~uje te~nost
za "rastvaranje tkiva", koja ~ini da se muva
pretvori u `elatinoznu supstancu, koju biljka
upije.
Brzina kojom ova biljka hvata muvu je
neverovatna. Brzina kojom zatvara svoje latice je
ve}a nego najbr`e zatvaranje {ake koje ~ovek
mo`e da u~ini (ako poku{ate da uhvatitet muvu
sede}i ispod nekog drveta, verovatno ne}ete
uspeti, ali ova biljka ho}e). Kako onda ova biljka,
koja nema mi{i}e ni kosti, mo`e da u~ini tako
nagli pokret?
Istra`ivanja pokazuju da unutar muholovkinog tela postoji jedan elektri~ni sistem. Taj sistem funkcioni{e na slede}i na~in: dodirivanje
dla~ica ove biljke, koje vr{i muva, prenosi se do
receptora ispod samih dla~ica. Ako je taj
mehani~ki dodir dovoljno jak, ovi receptori
posla}e elektri~ne signale, kao talase u vodi, sve
do latica. Ti signali prenose se do }elija motora
koji pokre}u latice da na~ine nagle pokrete, i tako
kona~no aktiviraju mehanizam koji hvata muvu.
Kao dodatak ovom sistemu podsticanja biljke,
mehani~ki sistem pomo}u koga se klopka zatvara,
J!cjmklb!iwbub!nvwv"
Nvwb!lpkb
epejsvkf
emb•jdf!j{b{jwb
wjcsbdjkf!j!ublp
{bqp•jokf
sfbldjkb/
Fmflusj•oj
jnqvmtj-!qsp.
v{splpwboj
ifnjktljn
sfbldjkbnbqsfoptf!tf
eva!mjtub/
tako|e je savr{eno konstruisan. Ubrzo po{to u unutra{njosti biljke prime
elektri~ni stimulans, }elije menjaju koncentraciju vode u sebi. Tada }elije
u unutra{njosti klopke otpu{taju vodu iz svog tela. Taj doga|aj je kao
skupljanje izduvanog balona. Sa druge strane, }elije sa spoljne strane
klopke prihvataju vi{ak vode i uve}avaju se. Tako se klopka zatvara na
isti na~in kao {to ~ovek, da bi pokrenuo svoju {aku, treba da zgr~i jedan
mi{i}, a drugi da opusti. Muva uhva}ena unutar biljke o~igledno vi{e puta
dodiruje dla~ice, doprinose}i tako da se pogonska elektri~na sila ponovo
oslobodi, pa se klopka jo{ ~vr{}e zatvara. U me|uvremenu, aktiviraju se
`lezde za varenje koje postoje u klopki. Kao rezultat stimulacije, ove
`lezde ubijaju insekta i po~inju polako da ga rastvaraju. Tako biljka upija
te~nost bogatu proteinima. Na kraju varenja, mehanizam koji je u~inio da
se klopka zatvori, ponovo se aktivira i otvara je.
Ovaj sistem ima jo{ jednu zanimljivu osobinu: da bi se klopka aktivirala, dla~ice moraju biti dodirnute dva puta uzastopno. Prvi dodir izaziva stati~ku elektri~nu promenu, ali klopka se ne zatvara. Klopka se jedino zatvara prilikom drugog dodira, po{to stati~ka promena dosti`e
odre|enu vrednost i nastupa pra`njenje. Zato {to radi sa duplim sistemom aktiviranja, muholovka se nikada ne zatvara bez svrhe. Na primer,
klopka se ne}e aktivirati kada ki{na kap padne na nju.
Razmislimo sada o ovom neverovatnom sistemu. Ceo ovaj sistem u
isto vreme mora da postoji kod ove biljke da bi ona mogla da
uhvati svoju `rtvu i adekvatno je svari. Odsustvo samo jednog
elementa zna~ilo bi smrt za ovu biljku. Na primer, ako u
unutra{njosti latica ne bi bilo dla~ica, biljka se ne bi
zatvorila, po{to reakcija nikada ne bi bila zapo~eta
bez obzira {to se insekt kre}e svuda okolo i
unutar ove biljke. Ako bi sistem za zatvaranje
postojao, a biljka ne bi imala svojstvo izlu~ivanja supstance za varenje insekta, ceo sistem bio
bi beskoristan. Ukratko, nedostatak bilo kog
elementa u sistemu zna~io bi smrt za biljku.
Ova biljka, od trenutka kada je stvorena,
morala je uvek da ima osobine koje smo ovde
spomenuli. Ova biljka, bez sumnje, nije se
mogla odjednom pretvoriti u lovca. A sigurno je
da ni "magi~ne ~ini slu~ajnosti" nisu mogle
da u~ine da ova biljka postane takav profesionalni lovac.
CJMKLB!SPTVMKB
Mbujdf!pwf!cjmklf!qsflsjwfof!tv!evhjn-!dswfojn!emb•jdbnb/!Wsipwj
pwji!emb•jdb!qsflsjwfoj!tv!uf•op|~v!tb!obsp•jujn!njsjtpn!lpkj
qsjwmb•j!jotfluf/!Mfqmkjwptu!kf!tmfef~b!ptpcjob!pwf!uf•optuj/!Lbeb
jotflu!lsfof!v!qpusbhv!{b!j{wpspn!njsjtb-!qsjmfqj~f!tf!{b!mfqmkjwf
emb•jdf/!Qp|up!tf!jotflu!cpsj!eb!qpcfhof-!iwbubmklf!pwf!cjmklf
qp•jokv!kp|!kb•f!eb!tujtlbkv!jotflub/!Jotflu-!lpkj!kf!qpuqvop!tbwmbebocjwb!sb{mpafo!v!qspufjotlv!tnftv-!b!{bujn!twbsfo/!Tjtufn!iwbubokb
lpe!pwf!cjmklf!tmj•bo!kf!lbp!lpe!nvipmpwlf/!Lbeb!obtuvqj!wjcsjsbokf
wsipwb!emb•jdb!j!tubcmkjlf-!fmflusj•oj!tjhobmj!lpkj!tf!upn!qsmjlpn
tuwbsbkv!{bqp•jokv!qspdft!iwbubokb/
Najva`nije u svemu jeste ~injenica da ovaj ve{ti lovac nema
sposobnost da misli. Zastupnici teorije evolucije verovatno bi istakli da se organizam sam od sebe razvio uz odgovaraju}i doprinos
"prirode". Ono {to ovde imamo jeste sistem lova biljke, organizma
62
koji nema mo`danu ili sli~nu strukturu, koji sigurno nema svest.
Biljka ~ak ne zna da lovi. Ona je ve} stvorena sa sistemom pomo}u
koga mo`e sama i bez ikakvih napora da se hrani, kao {to ~ine i
ostale biljke.
63
TEHNIKE ODBRANE
ivotinja na desnoj strani nije zmija ve} mala gusenica. Ova
mala `ivotinja {titi se od neprijatelja svojom sli~no{}u sa
zmijom. Kada je napadne neki neprijatelj, ovo malo
stvorenje smireno okrene svoj rep prema neprijatelju i naduje ga.
U tom trenutku, pojavljuje se smrtonosna zmija pravo pred licem
njenog neprijatelja, koji nema drugog izbora nego da pobegne i
spase se.
Rep ove gusenice toliko je nalik zmiji, da ~ak i iskre, unutar tamnih pega koje se pojavljuju u o~ima zmije, nisu izostavljene. Iako je
veoma spora i zato veoma lak plen za svoje neprijatelje, gusenica
uspe{no izbegava mnoge opasnosti pomo}u ove izuzetne osobine
na svom telu.
Kako je gusenica stekla takvu osobinu? Takav neverovatan dizajn, zahteva bez sumnje, odgovaraju}e obja{njenje. Zato da
izvr{imo analizu scenarija koji bi mogli odgovoriti na ovo pitanje:
Scenario 1: Pre mnogo godina, gusenica je tra`ila na~ine da se
za{titi od napada neprijatelja tako {to je najpre posmatrala svoju
okolinu. Jednoga dana zaklju~ila je da se svi njeni neprijatelji boje
zmija. U tom trenutku, ona je pogledala na svoje telo i odlu~ila da
u~ini da ono "izgleda" kao zmija. (Mi ne mo`emo da ponudimo
obja{njenje kako je uspela da u~ini da njeno telo izgleda sli~no zmijinom, kako je uspela da postigne da njen spoljni izgled, boja njene
ko`e i oblik njenog tela izgleda kao zmija!) Da ka`emo da je ona
"u~inila najbolje {to je mogla, dala je sve od sebe, i na kraju, ne{to
uradila". Me|utim, ona ima veoma ograni~eno vreme da se
"promeni", jer kratak period svog `ivota provodi kao gusenica, a
onda postaje leptir i odle}e.
Veoma je va`no da gusenica ni{ta ne sme da izostavi kada
"menja" svoje telo, po{to ima samo jednu {ansu da testira svoj novi
rep. Ako prvo isku{enje bude neuspe{no i ukoliko ne uspe da prevari svog neprijatelja, propa{}e svi njeni napori i na kraju, izgubi}e
svoj `ivot. O~igledno, ona je morala da pre`ivi tokom tog procesa
samorekonstrukcije. Slu~ajnost je bila na njenoj strani i ona nije
@
64
Pwb!ajwpujokb-!lpkb!mj•j
Pwb!ajwpujokb-!lpkb!mj•j
ob!tnsupoptov!{njkv-!v
ob!tnsupoptov!{njkv-!v
tuwbsj!ojkf!oj|ub!esvhp
tuwbsj!ojkf!oj|ub!esvhp
ofhp!hvtfojdb!lpkb!kf
ofhp!hvtfojdb!lpkb!kf
evhb•lb!tbnp!oflpmjlp
evhb•lb!tbnp!oflpmjlp
dfoujnfubsb/
dfoujnfubsb/
65
postala `rtva svojih neprijatelja. Kona~no,
ispunila je te`ak zadatak i "u~inila" da njen rep
izgleda kao zmija.
Scenario 2: Drve}e, cve}e, insekti, nebo, voda,
ki{a, Sunce, i ukratko sve {to postoji na Zemlji
ujedinjeno je u uspostavljanju sistema za sebe,
tako da su oni unutar tog sistema jednostavno
dodali rep gusenici!
Scenario 3: Velika sila pod nazivom
"slu~ajnost" dala je gusenici rep u obliku zmije,
na isti na~in kao {to je dala druge razli~ite
osobine svim `ivim organizmima.
Ne treba biti previ{e inteligentan pa uo~iti
nedoslednost u svim ovim scenarijima, koji su
zasnovani na teoriji evolucije. Niti je gusenica
pa`ljiv i precizan dizajner, niti sama Zemlja
poseduje sistem koji ima sposobnost da oblikuje
i stvara. Drugim re~ima, niti organizam mo`e
uticati na svoje telo da stekne napredne karakteristike i promeni se u drugu vrstu, niti postoji
mehanizam izvan njega koji je u stanju da tako
ne{to u~ini.
Oni koji prirodu smatraju veoma ve{tom
ma{inom i veruju u takve re~i kao {to su "priroda je otkrila", "~udo prirode", "majka priroda",
itd. veoma dobro znaju da ono {to oni
podrazumevaju izrazom "priroda" jeste vazduh,
voda, zemlja, drve}e, cve}e, insekti, itd. Ukratko,
misle na ceo na{ svet i Sun~ev sistem u kome se
nalazi na{ sistem. Ako neko ka`e da su sva bi}a
"nastala od strane sveta" ili da ih je "proizvela
zemlja", on verovatno to ozbiljno ne misli.
Me|utim, propaganda koja koristi re~i "priroda"
i "kosmos" ~ini da mnogi ljudi misle da je priroda ne{to sli~no svesnom bi}u. Ne sme se zaboraviti da je priroda ime za izuzetno ure|en i
savr{en sistem koji vidimo, a ne ime Onoga koji
je to stvorio i koji je Darodavac `ivota. Bog je
stvorio sva bi}a na Zemlji i ona nastavljaju da
`ive, zajedno sa osobinama kojima ih je Tvorac
obdario.
66
67
U ovom poglavlju analizira}emo sisteme za odbranu u `ivotu
nekih `ivotinja. Dok to budemo ~inili, treba imati na umu veoma
va`nu ~injenicu: veliki deo prirode zasnovan je na stalnoj
povezanosti izme|u organizama koji love i onih koji su ulovljeni.
Ta veza po~iva na tako osetljivoj ravnote`i da iako su tokom nekoliko hiljada godina milioni vrsta poslu`ili kao hrana drugim vrstama, ipak nijedna od njih zbog toga nije izumrla. Ako bi jedna od
va`nih vrsta unutar ovog lanca lova i{~ezla, nastupio bi veliki
poreme}aj. Na primer, kada bi vrsta mravojeda izumrla, tada bi za
kratko vreme mravi preplavili velike oblasti.
Taj odnos grabljivica-plen me|u `ivim organizmima mo`e da
bude poreme}en jedino ~ovekovim me{anjem. Najva`niji elementi
u ovom sistemu koji odr`avaju ovaj balans jesu mehanizmi lova i
odbrane kod tih `ivotinja. U prethodnom izlaganju videli smo da
su neke `ivotinje stvorene sa izuzetnim lova~kim ve{tinama i da su
tako "obezbe|ene". Ako bi cela priroda bila ispunjena organizmima
koji su opremljeni takvim agresivnim sistemima, oni bi prekomerno
iskori{}avali `ivotinje koje su plen lova i tako u~inile da one nestanu. Kada bi te `ivotinje i{~ezle, one koje su se njima hranile uginule bi od gladi i priroda bi zavr{ila u potpunoj destrukciji.
Me|utim, ovaj problem je ve} re{en unutar sistema koji je Tvorac
uspostavio. Onako kako su `ivotinje "lovci" opremljene savr{enim
sistemima za napad, potencijalne `rtve tako|e su opremljene
savr{enim sistemima za odbranu. Ve{tine obeju grupa `ivotinja
doprinose odr`avanju ravnote`e me|u njima. Osim toga, ove
izuzetne osobine pru`aju ~oveku mogu}nost da upozna
neograni~enu mo}, mudrost i znanje Boga, Tvorca svih tih osobina.
Svaki organizam je stvoren sa razli~itim ve{tinama za odbranu.
Neki organizmi veoma su brzi tako da se mogu spasiti be`anjem.
Neki ne mogu da se kre}u, ali su za{ti}eni sna`nim oklopom. Neki
imaju neverovatne mehanizme "zastra{ivanja", kao u slu~aju
gusenice koju smo malo~as opisali. Neki izbacuju otrovne, zapaljive
ili neprijatne gasove prema svojim neprijateljima, dok su neki drugi
obdareni sposobno{}u da se pretvaraju kao da su mrtvi. Postoje,
tako|e, neki koji imaju telo koje je izuzetno sposobno za maskiranje.
U nastavku }emo analizirati neke od najzanimljivijih primera
ovih sistema za odbranu. Nije potrebno naglasiti da su to samo
specifi~ni primeri, a da i ostali organizmi poseduju hiljade zanimljivih sistema koje ovde nije mogu}e sve pomenuti, od kojih
mnoge ~ovek ~ak nije ni otkrio.
68
MBAOB!TNSU!JMJ!MBAOB!QPWSFEB
Ptjn!v!oflpmjlp!j{v{fublb-!wf~job!hsbcmkjwji!ajwpujokb!cjsb!ajwf!ajwpujokf!lbp!asuwf/!Mf|fwj!ajwpujokb
tf!j{cfhbwbkv/!Pwblwb!ufoefodjkb!qsfetubwmkb!ptopwv!ob!lpkpk!tf!csbof!oflf!ajwf!wstuf/
Ujhsbtuj!mfqujs!tf!qsfuwbsb!eb
kf!nsubw/!Nf}vujn-!po!qsjnfokvkf
kp|!kfeov!ublujlv/!Lbeb!qbeof!ob
kfeov!tusbov-!poeb!qptubkf!wjemkjwp
okfhpwp!obsboeabtup!ufmp/!Pwb!twfu.
mb!cpkb!qsfetubwmkb!vqp{psfokf!{b
mpwdb!lpkj!qsfuqptubwmkb!eb!kf!pwbk
mfqujs!mp|fh!vlvtb/!Cf{!tvnokf-!mfq.
ujs!of!qptfevkf!nvesptu!eb!j{bcfsf
pwv!#ublujlv#-!ojuj!tqptpcoptu!eb
cpkv!twph!ufmb!qsfuwpsj!v!cpkv!lpkb
~f!vlb{jwbuj!okfhpwpn!ofqsjkbufmkv
eb!jnb!ofqsjkbubo!vlvt/!Po!kf!kfe.
optubwop!tuwpsfo!tb!ublwpn
wf|ujopn/
Pwb!{njkb!tf!csboj!ublp!|up!tf!qsfu.
wbsb!eb!kf!nsuwb/!Pob!obpqblp
plsf~f!twpkv!hmbwv-!esaj!puwpsfob
vtub!j!tupkj!ofqplsfuob!v!upn!qpmpabkv
lbp!eb!kf!nsuwb!{njkb/
Eb!cj!pufsbmb!ajwpujokf!lpkf!obqbebkv!okfof
nmbevodf-!pwb!qujdb!tqv|ub!kfeop!lsjmp!eb!j{hmfeb
lbp!eb!kf!tmpnmkfop!j!qsjwmb•j!ofqsjkbufmkb!tfcj-!wvlv~j
twpkf!lsjmp!qp!{fnmkj!lbp!eb!kf!qpwsf}fop/!Pob
epqv|ub!eb!kf!ofqsjkbufmk!qsbuj!twf!epl!hof{ep!ojkf
qpuqvop!tjhvsop/!Lbeb!kf!tjhvsob!eb!kf!ofqsjkbufmk
epwpmkop!ebmflp!pe!hof{eb-!pob!qsftubkf!eb!hmvnj!j
wsb~b!tf!twpkjn!nmbevodjnb/
Pqptvn!kf!ajwpujokb!tuwpsfob!ob!ublbw!ob•jo
eb!tfcf!|ujuj!qsfuwbsbkv~j!tf!eb!kf!nsuwb/
Njtmf~j!eb!kf!v!qjubokv!tbnp!mf|-!okfo!ofqsj.
kbufmk!kf!ptubwmkb/!Pob
tf!ublp!epcsp!qsfu.
wbsb!eb!tf!pulvdbkj
okfoph!tsdb!vtqpsbwb.
kv!tlpsp!ep!ub•lf
{bvtubwmkbokb/!Pwb
tqptpcoptu!vtqpsb.
wbokb!pulvdbkb!tsdbcf{!tvnokf-!ojkf
wf|ujob!lpkv!kf!ajwpuj.
okb!tbnb!eptujhmb-!wf~
kpk!kf!pob!ebub!qsj.
mjlpn!tuwbsbokb/
HEMIJSKO [email protected]
Neki organizmi mogu da proizvedu veoma slo`ena hemijska jedinjenja, koja ako bi ~ovek hteo da napravi, bila bi mu potrebna visoka
tehnologija i laboratorijska preciznost; a `ivotinje ih prave veoma lako. Evo
nekih od njih:
Buba bombarder
Ime `ivotinje koju vidite na slici jeste "buba bombarder". Na~in odbrane
ove bube nije kao kod drugih `ivotinja. U trenutku opasnosti, me{avina
dve hemikalije (vodonik-peroksida i vodonik-kinolina), koja je prethodno
sme{tena u komori za skladi{tenje, prenosi se u eksplozivnu
komoru. Sa efektom ubrzanja od
strane naro~itog katalizatora
(peroksidaze) koji se lu~i iz
zidova "eksplozivne komore",
ova me{avina se pretvara u
sna`no hemijsko oru`je koje
o
razvija temperaturu od 100 C.
Ispe~en od strane klju~ale hemijske supstance koja se izbacuje pod pritiskom, neprijatelja
hvata panika i po~inje da be`i.
Ako poku{amo da odgovorimo na pitanje "kako je ovaj
izuzetno slo`eni mehanizam odbrane nastao", vide}emo da je nemogu}e
da je organizam "sam od sebe" razvio ovaj mehanizam.
Kako insekt mo`e da napravi formulu od dve razli~ite hemikalije koje
u me|usobnom kontaktu eksplodiraju? Pretpostavimo da je to insekt
u~inio, ali kako je mogao da ih izlu~i i uskladi{ti u svom telu?
Pretpostavimo da je i to u~inio, ali kako je mogao da napravi komoru za
skladi{tenje i eksplozivnu komoru za te hemikalije u svom telu? ^ak i da
je "dostigao" sve to, kako je mogao da smisli formulu katalizatora koji
ubrzava reakciju ove dve hemikalije? On, tako|e, posle svega, mora da
izoluje zidove svoje "eksplozivne komore" i zidove kanala kroz koje
izbacuje ovu me{avinu, pomo}u materijala koji je otporan na vatru, da
sebe ne bi spr`io.
Operacije koje izvodi ova buba ne mo`e izvesti ~ak ni obi~an ~ovek,
ve} samo hemi~ar. Bez sumnje, hemi~ari mogu da izvedu jednu takvu
operaciju, ali ne u svom telu, ve} isklju~ivo u laboratoriji!
Sigurno nije logi~no smatrati da je ova buba takav specijalizovani
hemi~ar i izuzetni dizajner koji bi bio u stanju da organizuje svoje telo u
70
skladu sa reakcijom koja }e biti
zapo~eta. O~igledno je da ova buba
izvodi ove operacije samo kao refleks,
nesvesna njegovog rezultata. Nijedno
stvorenje sa tako nadmo}nom silom i
mudro{}u ne postoji u prirodi. Ljudi
ne mogu da stvore takvo stvorenje.
Ne samo da nau~nici ne mogu da
stvore jedno takvo slo`eno stvorenje,
ve} ~ak nisu u stanju da stvore ni
jedan protein - jedan od najprostijih
osnovnih sastojaka `ivih organizama
- iako imaju uzorak u svojoj ruci.
O~igledno je da je Onaj koje
poseduje znanje i silu stvorio ovu
`ivotinju. Buba bombarder, kao jedan
od bezbroj drugih organizama koji su
stvoreni, samo je jo{ jedan primer
Njegove neograni~ene sile i savr{enog
stvaranja.
PECSBOB!HVTFOJDF!
V[!QPNP^!LJTFMJOF!
Pwb!hvtfojdb!dswfoph!mjdb-!lpkb!jnb!tmj•bo!tjt.
ufn!pecsbof!lbp!j!cvcb!cpncbsefs-!j{cbdvkf
qsfnb!twpkjn!obqbeb•jnb!ljtfmjov!lpkv
qspj{wpej!v!twpn!ufmv/!Pob!ublp}f-!lbp!j!cvcb
cpncbsefs-!ojkf!oflj!wstoj!ifnj•bs-!nvesj
cjpmph!jmj!wj•oj!ej{bkofs-!wf~!#{obl#!lpkj!kf
tuwpsfo!lbp!eplb{!qptupkbokb!j!np~j!tbnph
Uwpsdb/
#NJSJ\MKBWF#!CPNCF!
UWPSB!J!\BSFOF!CVCF
Kfejotuwfob!ptpcjob!ifnjktlf!tvqtubodf!lpkv
uwps!)tb!mfwf!tusbof*!j{cbdvkf!ob!twpkf!ofqsj.
kbufmkf!kftuf!okfhpw!vabtbo!njsjt/!Pwbk!pewsbuoj
j!evhpusbkoj!njsjt!epwpmkbo!kf!eb!hb!{b|ujuj!pe
ofqsjkbufmkb/!\bsfob!cvcb!tb!hpsokf!tmjlf!qsfe.
tubwmkb!kp|!kfeov!ajwpujokv!tb!jtujn!tjtufnpn
pecsbof/
QSFEOPTUJ!VTMFE!TMJ_OPTUJ
Tmjlb!ob!wsiv!qsjqbeb!q•fmjb!pob!jtqpe!qsjqbeb!nvwj/
[biwbmkvkv~j!upk!tmj•optujofqsjkbufmkj!pwf!nvwf!cfaf!ebmflp
pe!okf!njtmf~j!eb!kf!v!qjubokv!q•fmb/
Qpsfe!uphb!|up!pwb!nvwb!mj•j!ob
q•fmv-!pob!vnf!eb!{vkj!lbp!q•fmb/
\ubwj|f-!lbeb!cjwb!obqbeovub!pe
ofqsjkbufmkb-!pwb!nvwb!{bv{jnb
bhsftjwbo!qpmpabk!q•fmf!qpejav~j
twpkb!lsjmb!vwjt!j!j{wjkbkv~j!twpkf!ufmp
obqsfe/
Mfqujsj!ob!epokpk!tmjdj-!epcsph!tv
vlvtb!{b!qujdf/!Jqbl-!okjipwb
tmj•optu!tb!lsbmkfwtljn!mfqujspn
)hpsf*!vwfmjlp!ji!|ujuj!pe!obqbeb
qujdb/
Sjcb!Btqjepouvt!jnb!lpsjtuj!pe!tmj•optuj!tb!sjcpn!•jtub•fn!)ob!epokpk!eftopk
tmjdj!qsjlb{bof!tv!pcf!sjcf!kfeob!j{obe!esvhf*/!Pob!tf!qsjcmjabwb!sjcj!lpkb!tf
obeb!eb!~f!kpk!qfsbkb!j!sfq!cjuj!p•j|~foj/
PLMPQJ!J!CPEMKF
Oflf!ajwpujokf!lsf~v!tf!wfpnb!tqpsp!j!ofnbkv!|botf
eb!qpcfhov!j!tblsjkv!tf!pe!twpkji!ofqsjkbufmkb/![bup
qptupkj!kp|!kfebo!pecsbncfoj!nfiboj{bn!lpkj!jn!kf
ebu!.!okjipwj!plmpqj!j!cpemkf/
V!usfovulv!pqbtoptuj-!pwbk!
hnj{bwbd!tubwmkb!twpk!sfq!v!vtub!j
{bv{jnb!plsvhmj!pcmjl/!V!nf}vwsfnfovplmpq!qsflsjwb!dfmp!okfhpwp!ufmp!|ujuf~j!hb
pe!twji!pcmjlb!tqpmkof!pqbtoptuj/
Kfa!kf!obkqp{obujkj!pe!twji!ajwpujokb!lbeb!kf!v!
qjubokv!{b|ujub!qpnp~v!cpemkj/!Pwb!ajwpujokblpkb!tf!lsf~f!wfpnb!tqpsp-!tjhvsop!cj!pebwop!j{vnsmb!eb!ojkf
cjmb!{b|uj~fob!ob!pwblbw!ob•jo/!Tjtufn!{b|ujuf!lpkj!kfav
pnphv~bwb!eb!qsfajwj!tjhvsop!ojkf!cjp!#j{nj|mkfo#!ojuj!#qspj{wf.
efo#!pe!tusbof!okfhb!tbnph-!ojuj!kf!tmv•bkop!obtubp/!Pwb!ajwpujokb
kfeoptubwop!kf!ublp!tuwpsfob/
Pwb!cvcb!lpkb!tf!vwjkb!vovubs!tfcf-!v!usfovulv!pqbtoptuj
epcjkb!pcmjl!mpquf!j!cjwb!{b|uj~fob!{biwbmkvkv~j!twpkpk!
tobaopk!mkv|uvsj/
_wstu!plmpq!mkvtlbwph!nsbwpkfeb!j{hmfeb!lbp!|j|bslb/!Lbeb!tf
vwjkf!v!tfcf-!po!kf!tqsfnbo!eb!tf!csboj/!Tlpsp!ojkfeob!ajwpujokb
of!npaf!eb!puwpsj!pwbk!plmpq!tb!p|usjn!jwjdbnb/
NBTLJSBOKF
Oflf!ajwpujokf!tv!{b|uj~fof!twpkpn
ufmftopn!tusvluvspn!j!j{hmfepnlpkj!tv!j{v{fuop!qsjmbhp}foj!okj.
ipwpk!ajwpuopk!tsfejoj/!Ptpcjof
nbtljsbokb-!lpkjnb!kf!Uwpsbd!ebsj.
wbp!pwf!ajwpujokf-!ublp!tv
vtlmb}fof!tb!okjipwjn!tuboj|ujnb
eb!qsjmjlpn!qptnbusbokb!okjipwf
tmjlf-!uf|lp!kf!sb{mv•juj!eb!mj!tv!v
qjubokv!cjmklf!jmj!ajwpujokf/!Oflbeb
vpq|uf!ojkf!nphv~f!sb{ewpkjuj!ajwp.
ujokv!pe!okfof!plpmjof/!Pwp!nbtlj.
sbokf!kf!ublp!fgjlbtop!j!wf|up!eb!kf
p•jhmfeop!v!qjubokv!qptfcop
pcmjlpwbo!j!#tuwpsfo#!nfiboj{bn
pecsbof/
EB!MJ!KF!UP!TVWJ!MJTU!JMJ!MFQUJS@
Ob!qswj!qphmfe-!jblp!j{hmfebkv!lbp!tvwj!mjtupwj-!pwf!tmjlf!)hpsf!j!epmf*!p•jhmfeop
qsfetubwmkbkv!mfqujsf/!Lsjmb!v!pcmjlv!mjtub-!tb!nop|uwpn!efubmkb!.!ajmf!j!tvwj!efmpwjlbp!j!sbtqpsfe!cpkb!.!qsfetubwmkbkv!pemj•ov!{b|ujuv!{b!pwf!mfqujsf/
[bjtub!kf!ofnphv~f!{bqb{juj!pwv!ofwfspwbuov!tmj•optu!j{nf}v!mfqujsb!j!mjtub!)ojtv
•bl!j{ptubwmkfoj!oj!ajmf!oj!tvwj!efmpwj!mjtub*!j!ob{wbuj!kf!#tmv•bkop|~v#/!Ublp}f!kf!qpu.
qvop!cftnjtmfop!sf~j!eb!kf!mfqujs!tbn!v•jojp!eb!j{hmfeb!lbp!mjtu/
74
Pwj!mfqujsj!tv!nbtljsboj!ob!eswf~v/
75
CPHPNPMKLB
Cphpnpmklb!kf!tbnp!kfebo!pe
jotflbub!lpkj!kf!tuwpsfo!v!tlmbev
tb!okfojn!tuboj|ufn/!Pob!tf
oflbeb!tblsjwb!nf}v!mj|~fn-!b
oflbeb!nf}v!hsbobnb/!Kfejop
psvakf!lpkf!pob!qptfevkf!kftuf
pcmjl!j!cpkb!okfoph!ufmb/!Ob!ubk
ob•jo!pob!tf!lsjkf!pe!twpkji
ofqsjkbufmkb/
Wfpnb!kf!uf|lp!sbtqp{obuj!cphpnpmklv!pe!psijefkf!ob!lpkpk!tf!obmb{j/
Pwb!cphpnpmklb!j{hmfeb!ublp!tmj•op!lbp!j!mjtu!ob!lpnf!tf
obmb{j-!qb!kf!mfqujsj-!lpkj!epmb{f!eb!v{nv!oflubs!tb!pwf!cjmklf!.
of!qsjnf~vkv/!P•jhmfeop!kf!eb!~f!poj!{cph!uphb!qptubuj!okfo
qmfo/
Ojkf!mblp!sbtqp{obuj!avuph!qbvlb-!lpkj!tf!lsjkf
eb!cj!viwbujp!nvwf-!pe!dwfub!ob!lpnf!mfaj/
Pwb!hsbob-!lpkb!j{hmfeb
lbp!eb!kf!qsfqvob!dwf~bv!tuwbsj!tbnp!vlb{vkf
hptupqsjntuwp!nop|uwv
hvtfojdb/
Cjmkob!wb|!j{hmfeb!lbp!cpemkb/
Ajwpu!tlblbwbdb-!lpkj!tf!isbof!mj|~fn-!qsp.
mb{j!v!njsv!nf}v!pwjn!mj|~fn/!Qp|up!kf!cpkb
okjipwph!ufmb!tmj•ob!cpkj!mj|~b-!okjipwj!obkwf~j
ofqsjkbufmkj-!lbp!|up!tv!hv|ufsj!j!qujdf-!of
nphv!eb!ji!qsjnfuf/!Ublp!tlblbwdj!ajwf!j
isbof!tf!v!tjhvsoptuj/
Ojlp!of!npaf!sf~j!eb!tv!tf!tlblbwdj!usbot.
gpsnjtbmj!j!#qptubmj!obmjl!mj|~v#!{bup!|up
qspwpef!wsfnf!j{nf}v!mj|~b-!jmj!tv!oflblp
qp!j{hmfev!qsfuwpsjmj!tfcf!v!mj|~f/
Kbtop!kf!eb!tv!tlblbwdj!lpkj!tf!isbof!mj|~fn
cjmj!tuwpsfoj!{bkfeop!tb!ublwpn!tqptpcop|~v
eb!tf!nbtljsbkv!eb!cj!nphmj!eb!qsfajwf/
79
Tmfef~j!qsjnfs!pshboj{nb!tb
tqptpcop|~v!{b!nbtljsbokf!kftuf
abcb-!lpkb!jnb!qpuqvop!jtuv!cpkv
lpaf!lbp!j!eswp!ob!lpnf!tf!obmb{j/
[fmfop!mj|~f!j!{fmfob!abcb/
Hvtfojdb!nf}v!mj|~fn"
Hvtfojdb!tb!eftof!tusbof!npaf
tf!mblp!tblsjuj!pe!twpkji!ofqsj.
kbufmkb!{biwbmkvkv~j!twpkpk!wfmjlpk
tmj•optuj!tb!hsbopn!eswfub/!Ob
hpsokpk!tmjdj!wjef!tf!•fujsj
hvtfojdf!nf}v!hsbobnb/
Hvtfojdb!lpkb!mj•j!ob!quj•kj!j{nfu/
Ajwpujokf!ob!pwjn!tmjlbnb-!ublp}fvtqf|op!pqtubkv!{biwbmkvkv~j!twp.
kpk!tqptpcoptuj!{b!nbtljsbokf/
Pwb!sjcb!nophp!tf!of!sb{mjlvkf!pe!tufob
qsflsjwfoji!nbipwjopn!j!qmbolupopn/
Pwv!sjcv!uf|lp!kf!{bqb{juj!nf}v!lbnfo•j~jnb•bl!j!v!qmjulpk!cbsj/
Nf}v!pwjn!lbnfokfn!obmb{j!tf!ub•op!24!nbmji
hnj{bwbdb/
[njkb!tb!mfwf!tusbof!v!tubokv!kf
eb!tf!tbws|fop!nbtljsb!v
|vntlpn!mj|~v/!Cpkb!okfof!lpaf
pnphv~bwb!kpk!wfmjlv!qsfeoptu
qsjmjlpn!mpwb-!bmj!j!qsjmjlpn
pecsbof/
Wfpnb!kf!uf|lp!qsfqp{obuj!{njkf!nf}v!mj|~fn/
83
QSPNFOB!CPKF!LS[OB!V!TLMBEV!TB
HPEJ\OKJN!EPCPN!J!TUBOJ\UFN
[bkfeoj•lb!ptpcjob!{b!qujdv!ob!hpsokpk!tmjdj!j!{fdb!ob!epokpk-!phmfeb!tf!v!qspnfoj
cpkf! okjipwph! qfskb! j! ls{ob! v! tlmbev! tb! hpej|okjn! epcpn/! Pwf! ajwpujokf! jnbkv
•jtup! cfmj! phsub•! uplpn! {jntlji! nftfdj-! b! ob! qspmf~f! epcjkbkv! opwj! j{hmfe! ! v
tlmbev!tb!cpkpn!umb!j!wfhfubdjkf/
Nfokbokf!cpkf!v!tlmbev!tb!tuboj|ufn!pewjkb!tf!lsp{!wfpnb!tmpafof!nfiboj{nf!v
ufmv!pwji!ajwpujokb/!Uj!nfiboj{nj-!{b!lpkf!tf!npaf!sf~j!eb!tv!tmj•oj!tb!qpubnokf.
okfn!•pwflpwf!lpaf!qpe!efktuwpn!Tvodb-!j{b{jwbkv!qspnfov!cpkf!qfskb!j!ls{ob
lpe! ajwpujokb/! Cb|! lbp! |up! oj! nj! of! npafnp! tqsf•juj! eb! ob|b! lpab! qpubnoj! jmj
j{hpsj!qpe!efktuwpn!Tvodb!)ptjn!blp!of!lpsjtujnp!obsp•juf!nfupef!{b|ujuf*-!ublp
oj!ajwpujokf!of!nphv!lpouspmjtbuj!qspnfof!lpkf!obtuvqbkv!v!okjipwpn!ufmv/!Wbaob
kf! •jokfojdb! eb! pwb! qspnfob! cpkf! qfskb! jmj! ls{ob! pnphv~bwb! ajwpujokbnb! wfmjlv
{b|ujuv/!Qptubkv~j!cfmp!uplpn!tofaoji!{jnb!j!obsboeabtup!uplpn!esvhji!hpej|okji
epcb-!okjipwp!ls{op!j!qfskf!pcf{cf}vkv!jn!pemj•op!nbtljsbokf/
Nphv~f! kf! j! tvqspuop<! ajwpujokb! npaf
jnbuj!obsboeabtuv!cpkv!uplpn!{jnf-!b
cfmv!uplpn!mfub-!jmj!eb!ojlbeb!of!nfokb
twpkv! cpkv/! Vlsbulp-! p•jhmfeop! kf! eb
qptupkj! qmbo! j! ej{bko! qspnfof! cpkf
qfskb! j! ls{ob! v! tlmbev! tb! hpej|okjn
epcpn/! Ajwpujokb! of! npaf! eb
pesf}vkf! j! lpouspmj|f! ubk! nfiboj{bn/
Pobk! lpkj! kf! tuwpsjp! ajwpujokf-! tjhvsop
ji!kf!pcebsjp!j!ublwpn!{b|ujupn/
84
Cpkb!hb{fmf-!lpkb!kf!jtub!lbp!j!qb|okbl-!
qsfetubwmkb!wfmjlv!qphpeoptu!{b!pwv!ajwpujokv/
Cpkb!qfskb!qujdb!lpkf!mfhv!kbkb!ob!{fnmkj-!pcf{cf}vkf
jn!tbws|fop!nbtljsbokf!nf}v!mj|~fn/!Kbkb!pwji
qujdb!ublp}f!jnbkv!jtuv!wstuv!cpkf-!ublp!eb!j!pob
nphv!ptubuj!ofpqbafob/
QSJWJMFHJKB!DSWFOF!CPKF
[b|ujub!oflji!ajwpujokb!{bwjtj!pe!ofhbujwoph!vujdbkb
dswfof!cpkf/!Ob!qsjnfs-!v!usfovulv!pqbtoptuj-!tlblbwbd
plsf~f!qsfnb!ofqsjkbufmkv!twpkb!dswfob!mf}b-!epl!sbl
pulsjwb!dswfov!cpkv!ob!twpkjn!lmf|ujnb/![bojnmkjwp!kf!eb
tf!dswfoj!efp!ufmb!ajwpujokb-!lpkj!tf!obmb{j!ob!ublwpn
nftuv!lpkf!tf!pcj•op!of!wjej-!mblp!npaf!qplb{buj!v
usfovulv!pqbtoptuj/!Up!kpk!qpnbaf!eb!tuwpsj!fgflbu!lpkj
~f!#|pljsbuj#!obqbeb•b/
SJCB!EJWMKJ
LFTUFO
Pwb!sjcb!pqsfnmkfob
kf!{bojnmkjwjn!nfib.
oj{npn!pecsbof/!V
usfovulv!pqbtoptujpob!hvub!wfmjlv
lpmj•jov!wpef!j!obev.
wbwb!tf/!Cpemkf!lpkf
tf!qpkbwmkvkv!ob
twblpn!efmv!okfoph
ufmb!epwpmkof!tv!eb
pcftisbcsf!okfof
ofqsjkbufmkf/
J[HMFEB!
PQBTOJKJ!
OFHP!\UP!
KFTUF
V!usfovulv!pqbtoptujhv|ufs!ob!tmjdj!tf
obevkf!j!ublp!v•joj!eb
okfhpwp!ufmp!j{hmfeb
wf~f!ofhp!|up!kftuf/
Lbeb!tf!ublp!obevkfhsjwb!lpkb!tf!obmb{j
plp!okfhpwf!hmbwf
j{hmfeb!kp|!tusb|ojkb/
MBAOF!P_J
Mbaof!p•j!tv!tmfef~j!ofwfspwbubo!nfupe!pecsbof/
Qptupkf!gjhvsf!ob!ufmv!oflji!ajwpujokb!lpkf!tf!nphv
ob{wbuj!#mbaojn!p•jnb#/!#Mbaof!p•j#!tv!ublp
vwfsmkjwf!eb!esvhf!ajwpujokf!lpkf!afmf!eb!vmpwf!pwv
ajwpujokv!of!nphv!qpcf~j!pe!{blmkv•lb!eb!tf
tvtsf~v!tb!nophp!wf~pn!ajwpujokpn/!Tb!esvhf
tusbof-!ajwpujokf!lpkf!qptfevkv!pwf!#mbaof!p•j#ptubkv!cf{cfeof!{biwbmkvkv~j!ptpcjoj!lpkf!ojtv!oj
twftof/
Lbeb!oflj!mfqujsj!puwpsf!twpkb
lsjmb-!npaf!tf!vp•juj!qbs!p•jkv-!tb
twpn!tjnfusjkpn!j!efubmkjnb/!Pwf
p•j!tv!wj|f!ofhp!epwpmkbo!efubmk
eb!vcfef!ofqsjkbufmkf!eb!ajwpujokb
tb!lpkpn!tf!tvtsf~v!ojkf!mfqujs/!V
ofljn!tmv•bkfwjnb-!mbabo!j{hmfe
oflji!wstub!mfqujsb-!lbp!|up!tv!poj
qsjlb{boj!epmf-!ublp!kf!tbws|fo!tb
twpkjn!p•jnb!lpkf!twfumvdbkvdsubnb!mjdb-!obnshp}fojn!pcswb.
nb-!vtujnb!j!optpn-!eb!kf
dfmplvqob!tmjlb!qpuqvop
pcftisbcsvkv~b!{b!wf~jov!okj.
ipwji!ofqsjkbufmkb/
Ofp{cjmkop!kf!uwsejuj!eb!kf!pwb
ofwfspwbuob!tmjlb!obtubmb!lbp
sf{vmubu!efmpwbokb!#tmv•bkoptuj#/
Lbeb!tf!epokb!tmjlb!efubmkojkf
bobmj{jsb-!tuj•f!tf!kbtbo!{blmkv•bl
eb!pwf!ptpcjof!mjdb!ojtv!nphmf
eb!obtubov!tmv•bkop/!Npaf!mj
tmv•bkoptu!tuwpsjuj!tjnfusj•optu@
Npaf!mj!tmv•bkoptu!gpsnjsbuj!jtuf
cpkf!j!ej{bko!ob!ewb!sb{mj•jub
nftub@!Tjhvsop!of/!Uwsejuj!ublp
of|up!qpuqvop!kf!cftnjtmfop!j
ofobv•op/
Eb!mj!kf!mfqujs!nphbp!eb!pcmjlvkf
kfebo!pwblbw!pcsb{bd-!{bup!|up!kf
tnbusbp!eb!~f!nv!up!cjuj!pe
lpsjtuj@!Pehpwps!ob!up!qjubokf
tjhvsop!of!npaf!cjuj!qpuwsebo/
Wj|f!kf!ofhp!kbtop!eb!hvtfojdb-!v
twpn!ajwpuv!lpkj!usbkf!tbnp!oflp.
mjlp!tfenjdb-!of!npaf!eb!gpsnjsb
cpkv-!pcmjl!j!dsufaf!lpkj!cj!j{of.
obejmj!•bl!j!vnfuojlf-!j!vqpusfcjuj
ji!v!pecsbncfof!twsif/
Lbp!j!twb!ptubmb!cj~b-!Uwpsbd!kf
tuwpsjp!j!pwf!pshboj{nf!lpkj!tf
pemjlvkv!#mbaojn!p•jnb#/!
Pwb!qujdb-!lpkb!ajwj!v!uspqtljn!|vnbnbobhmp!puwbsb!twpkb!lsjmb!lbeb!ofqsjkbufmk
obqbeof!okfof!nmbevodf-!okfob!kbkb!jmj!okv
tbnv/!Obhmb!qpkbwb!ewb!twfump!pcpkfob!qpmkb
ob!okfojn!lsjmjnb-!obmjl!p•jnb-!pcftisbcsvkf
okfof!ofqsjkbufmkf/
Mbaoj!pshboj!of!tmvaf!tbnp!{b!qmb|fokf!ofqsj.
kbufmkb-!wf~!j!qsjmjlpn!cfabokb/!Sfqoj!efp!npmkdbob!epokpk!tmjdj-!jnb!j{hmfe!hmbwf!tb!boufobnb/
Pwbk!pcmjl!vtnfsbwb!obqbeb•b!v!qsbwdv!sfqb
npmkdb-!njtmf~j!eb!kf!v!qjubokv!hmbwb/!Npmkbd
ublp}f!{bwbsbwb!obqbeb•b!plsf~v~j!nv!mf}b/
Pwbk!qspdft!{bwbsbwbokb!ofqsjkbufmkb!pnphv~bwb
npmkdv!epwpmkop!wsfnfob!eb!qpcfhof/!Jtub!#mbaob
hmbwb#-!ublp}f-!npaf!tf!wjefuj!lpe!mfqsjsb!ob!ep.
okpk!tmjdj/
Ob!hpsokpk!tmjdj!qsjlb{bob!kf!hmbwb!j!p•j!qsbwf
sjcf!hsbcmkjwjdf/
Pwb!sjcb!qmjwb!plsfovub!v!qsbwdv!twph
hof{eb-!ublp!eb!kpk!sfq!wjsj/!Ob!sfqv!tf!obmb{j
qbs!#p•jkv#!pqbtof!hsbcmkjwf!sjcf/!Esvhf!sjcf!plp
okf!of!vtv}vkv!tf!eb!kpk!tf!qsjcmjaf!qp|up!mbaof
p•j!ob!okfopn!sfqv!j{hmfebkv!lbp!tuwbsof/
Pwf!hvtfojdf!|ujuf!tf!pe!ob.
qbeb!ofqsjkbufmkb!qpnp~v!mba.
oji!p•jkv!ob!twpkjn!sfqpwjnb/
USPE[NE ARHITEKTE
N
a nekim od prethodnih strana analizirali smo ~udesne
osobine p~ele. Videli smo kako kolonija p~ela izgra|uje
veliko arhitektonsko ~udo u ko{nici, primenjuju}i slo`ene i
ve{te planove u njegovoj izgradnji, kao i poslove koje automatski
izvr{avaju, koji su veoma te{ki ~ak i za ~oveka.
Kao {to smo u prethodnom napisu napomenuli, p~ele su u stanju da izvr{e taj izuzetno te`ak posao ne zato {to su pametnije od
~oveka, ve} zato {to su osposobljene za takav poduhvat. Ina~e, hiljadama nesvesnih `ivotinja nije mogu}e da postignu tako te{ku i
komplikovanu operaciju koja zahteva kontrolu i nadgledanje iz
jednog centra.
Me|utim, p~ele nisu jedine uspe{ne arhitekte u prirodi. U nastavku }emo analizirati pona{anje drugih `ivotinja koje veoma ve{to
obavljaju izuzetno slo`ene i te{ke "konstrukcione" poslove, koji su
te`i od onih koje rade p~ele. Te `ivotinje, sli~no kao i p~ele, koriste
znanja kojima su obdarene i izgra|uju arhitektonska ~uda uz pomo}
nekih zanimljivih kvaliteta koji su im dodeljeni prilikom stvaranja.
Dabrovi su prvi me|u izuzetnim i ve{tim arhitektama u prirodi
kojih se ovoga puta se}amo. Ove `ivotinje izgra|uju svoje ku}ice na
mirnim jezerima, ali ta jezera predstavljaju posebna mesta jer su
ve{ta~ki stvorena pomo}u brana koje dabrovi izgra|uju du` vodenog
toka.
Dabrovi izgra|uju branu s ciljem da blokiraju vodeni tok i formiraju mirno jezero u kojem mogu izgraditi svoju ku}icu. Iz tog razloga, oni najpre ubacuju debelo granje u re~no korito. Zatim gomilaju
relativno tanje grane preko onih debljih. Tek tada, suo~avaju se sa
problemom da pokretna voda mo`e odneti ovu gomilu granja. Ako
se brana dobro ne pri~vrsti za re~no korito, voda u pokretu ubrzo }e
odneti branu. Najbolji na~in da se spre~i slabljenje brane delovanjem
vode jeste zabiti ko~eve na dno reke i sagraditi branu na tim
ko~evima. Ztog toga, dabrovi uzimaju velike ko~eve kao glavne
podupira~e u izgradnji svoje brane. Me|utim, oni se ne boje da }e
vodeni tok odneti njihove ko~eve, zato {to ih u~vr{}uju u vodi stavljaju}i preko njih kamenje. Kasnije, grane koje su sakupili pri~vr{}uju
pomo}u specijalnog maltera koji prave od gline i otpalog li{}a. Taj
90
malter je otporan prema vodi i veoma ~vrst u odnosu na korozivno
delovanje vode.
Brana koju izgra|uju dabrovi zaustavlja vodu pod uglom od ta~no
45o. To zna~i da ova `ivotinja ne izgra|uje svoju branu slu~ajnim
bacanjem grana u vodu, ve} na precizno isplaniran na~in. Ono {to
ovde zaslu`uje pa`nju jeste podatak da sve savremene hidrocentrale
imaju branu koja je postavljena pod istim uglom. Pored toga, dabrovi
ne prave gre{ke prilikom postavljanja brane. Oni izgra|uju branu na
takav na~in da ona zadr`ava vodu na `eljenom nivou i ostavljaju
posebne kanale kroz koje vi{ak vode mo`e da pro|e.
91
Ebcbs!kf!j{v{fubo!qsjnfs
obsp•juph!pcmjlpwbokb!{b
vtqf|op!j{ws|bwbokf!qptmb/
Hmbwoj!bmbu!pwf!ajwpujokf!kftv
okfoj!{vcj/!Ebcbs!qsbwj!csbof
qpnp~v!hsbob!lpkf!hmp}f!j
petfdb/!Qsjspeop!cj!cjmp!eb
tf!v!pwblwjn!vtmpwjnb!okfhpwj!{vcj!cs{p!usp|f!j!mpnf/!Lbeb
ebcbs!of!cj!cjp!pqsfnmkfo!tqfdjkbmojn!tjtufnpn!{b!ubk!qptbp-!po
cj!vcs{p!ptubp!cf{!twpkji!{vcb!j!vhjovp!pe!hmbej/!Nf}vujn-!lbp
|up!npafnp!wjefuj-!pwbk!qspcmfn!kf!sf|fo!pe!qp•fulb/!_fujsj!qsfe.
okb!{vcb!lpkf!ebcbs!lpsjtuj!{b!hmpebokf!eswf~b-!sbtuv!uplpn!dfmph
okfhpwph!ajwpub/!Lblp!tv!okfhpwj!{vcj!tuflmj!ublwf!ptpcjof@!Eb!mj
kf!ebcbs!pemv•jp!eb!poj!j{sbtuv!qp|up!kf!vwjefp!eb!nv
tf!{vcj!mpnf@!Eb!mj!tv!{vcj!ebcsb-!lpkj!kf!obqsbwjp!qswv
csbov-!qp•fmj!obhmp!eb!sbtuv@!P•jhmfeop!kf!eb!kf!pwb
ajwpujokb!tuwpsfob!tb!ublwjn!ptpcjobnb/!Pop!|up
npafnp!{blmkv•juj!kftuf!eb!kf!tqfdjkbmop!tuwbsbokf
pehpwpsop!|up!wfmj•job!{beokji!{vcb!lpe!ebcsb!ptubkf
tubmob/!Blp!cj!twj!{vcj!lpe!pwf!ajwpujokf!sbtmj-!{beokj
{vcj!lpkj!tf!of!usp|f!qptubmj!cj!qsflpnfsop!wfmjljws|f~j!qsjujtbl!ob!wjmjdv!pwf!ajwpujokf-!ublp!eb!cj
okfob!vtub!vtlpsp!qptubmb!cftlpsjtob/!Nf}vujntbnp!•fujsj!qsfeokb!{vcb!sbtuv-!up!kftu!poj!lpkf
ebcbs!lpsjtuj!{b!hmpebokf!eswf~b/!Qpsfe!{vcb-!j
nophj!esvhj!ebcspwj!pshboj!obsp•jup!tv
tuwpsfoj!{b!qptbp!lpkj!pcbwmkbkv/
Ebcspwj!jnbkv!qspwjeof
lbqlf!lpkj!|ujuf!p•j!pe!qpwsfeb!qsj.
mjlpn!sbeb!qpe!wpepn-!tqfdjkbmof
{buwbsb•f!lpkj!|ujuf!opt!j!v|j!pe
qspmbtlb!wpef-!|jsplf!{beokf
ophf!lpkf!jn!pnphv~bwbkv!eb
tf!qpe!wpepn!lsf~v!lbp!sjcfj!sbwbo-!|jspl!j!tobabo!sfq/
Pwp!tv!oflf!tqfdjgj•of
ptpcjof!lpkjnb!tf!pwb
ajwpujokb!pemjlvkf!pe
usfovulb!okfoph
tuwbsbokb/
92
Csbob
93
TORNJEVI TERMITA
Uloga termita me|u arhitektama iz prirode je neosporna. Termiti, koji
izgledaju kao mravi, `ive u velikim gnezdima koja prave od zemlje. Ta
gnezda dosti`u visinu od preko 6 metara i {irinu od preko 12 metara.
Najzanimljivija ~injenica koja ~ini posebnim ove `ivotinje ogleda se u
podatku da su slepe.
Materijal za konstrukciju gnezda je veoma otporni malter koji termiti prave tako {to svoju pljuva~ku me{aju sa zemljom. Najfascinantniji
aspekt umetnosti konstrukcije od strane termita postoji u na~inu
obezbe|enja protoka vazduha za celu koloniju, a zatim i u odr`anju
toplote i vla`nosti na neverovatno konstantnim vrednostima. ^vrsti i
debeli zidovi njihovog tornja, koje grade od zemlje, ~uvaju unutra{nji
deo gnezda od spoljne toplote. Za protok vazduha oni prave naro~ite
koridore du` unutra{njih zidova gnezda. Sa druge strane, pore na njima
stalno filtriraju vazduh.
Da bi se podmirile potrebe za kiseonikom, stanovnika jednog gnezda srednje veli~ine, potrebno je 1.500 litara vazduha svakoga dana. Ako
bi taj vazduh bio neposredno kori{}en u gnezdu, temperatura gnezda
pove}ala bi se do nivoa koji bi bio izuzetno opasan za `ivot termita.
Me|utim, oni primenjuju odre|ene mere predostro`nosti, kao da znaju
{ta bi moglo da ih zadesi.
Termiti ispod gnezda grade vla`an podrum kao za{titu od
prekomerne toplote. Vrste koje `ive u Sahari kopaju kanal za navodnjavanje 40 metara ispod zemlje i na taj na~in obezbe|uju da voda svojim isparavanjem dospe do gnezda. Debeli zidovi tornja poma`u u
odr`avanju unutra{nje vla`nosti.
Kontrola temperature, kao i kontrola vla`nosti, obavlja se na veoma
racionalan i osetljiv na~in. Vazduh izvan gnezda prolazi kroz tanke koridore koji se nalaze na povr{ini gnezda, ulazi u vla`ni podrum i dospeva u prostorije na vrhu gnezda; tu se vazduh zagreva u kontaktu sa
telom ovih insekata i izdi`e se. Tako je uz pomo} jednostavnih fizi~kih
principa obezbe|en sigurni kru`ni sistem, koji stalno proveravaju radnici u koloniji.
Spoljni deo gnezda, krov - koji je nagnut jer mora da {titi od bujica - i oluci, veoma su zanimljivi za posmatranje.
Kako su ovi organizmi, ~iji mozak ima zapreminu manju od jednog
kubnog milimetra, i koji su li{eni vida, uspeli da naprave tako slo`enu
konstrukciju?
Rad termita sigurno predstavlja rezultat kolektivnog rada ovih
stvorenja. Pretpostavka da su "insekti iskopali nezavisne tunele i da se
desilo da su se uklopili jedni sa drugim", predstavlja ~istu besmislicu. U
ovom trenutku, mo`emo postaviti pitanje: kako je mogu}e da ove `ivo94
Jblp!tv!wfmj•jof!tbnp!oflp.
mjlp!njmjnfubsb-!ufsnjuj
nphv!eb!j{hsbef!upsokfwf
wjtplf!oflpmjlp!nfubsb!cf{
lpsj|~fokb!cjmp!lblwph
bmbub/!Pwp!ofwfspwbuop
hof{ep!tbws|fop!|ujuj
lpmpojkv!ufsnjub-!lpkb!cspkj
qsflp!njmjpo!tubopwojlb-!pe
twji!okjipwji!ofqsjkbufmkb!j
ofqpwpmkoji!tqpmkoji!vujdbkb/
tinje rade u takvoj harmoniji, dok obavljaju ovaj slo`eni posao? Svi
znamo da prilikom gradnje takve konstrukcije, arhitekta najpre skicira
konstrukciju, zatim se ti planovi prenose radnicima, i celokupna konstrukcija postavlja se na radnom mestu. Kako termiti, koji nemaju takvu
komunikaciju izme|u sebe, i koji su, povrh svega, jo{ i slepi, mogu da
naprave tako veliku konstrukciju rade}i u potpunoj harmoniji?
Jedan eksperiment u skladu sa tim pitanjem pomo}i }e nam da dobijemo odgovor na ovo pitanje.
U tom eksperimentu, gnezdo termita ~ija je izgradnja tek po~ela, bilo
je podeljeno na dva dela. Unutar konstrukcije, dve grupe termita bile su
spre~ene da me|usobno kontaktiraju. Rezultat je bio iznena|uju}i. Ono
{to se na kraju moglo videti nisu bila dva razdvojena gnezda, ve} dva
dela jednog gnezda. Kada su ovi delovi bili spojeni, uo~eno je da se svi
koridori i kanali savr{eno uklapaju jedni u druge.
Kako se to mo`e objasniti? Prvo, o~igledno je da svi termiti ne poseduju potrebnu informaciju o konstrukciji kompletnog gnezda. Jedan termit verovatno ima znanje samo o jednom delu procesa u koji je
uklju~en. U skladu sa ovim saznanjem mo`emo
zaklju~iti da mesto na kome se nalaze sve
informacije jeste zajednica termita kao celine.
Dakle, ovde mo`emo govoriti o velikom
znanju. Za takvo znanje mo`e se re}i da postoji samo na nivou zajednice pojedinaca koji
pripadaju istoj vrsti. To nije jedini primer.
Tako|e, kada lete u jatu, skakavci obi~no
pronalaze pravi pravac i po~inju da
lete u istom smeru. Ako bismo
uzeli jednog skakavca iz tog jata
i stavili ga u neku kutiju, on bi
VOVUSB\OKPTU!HOF[EB!UFSNJUB
odmah izgubio orijentaciju i u panici po~eo da leti u svim pravcima. Ako
bismo ovu kutiju stavili u masu koja leti, ovaj skakavac na{ao bi pravi
pravac i po~eo da leti, u pravcu u kome leti celo jato!
Ukratko, informacija koja se odnosi na kolektivnu organizaciju i rad
pojedinih organizama otkrivena je samo na nivou zajednice. Ona ne
postoji kao individualna sposobnost. Drugim re~ima, `ivotinje koje prave
kolektivnu "konstrukciju", kao {to su p~ele i termiti, nisu svesne {ta rade
kao pojedinci. U pozadini svih ovih aktivnosti nalazi se neki drugi um
koji ih kontroli{e, i rukovode}i radom cele zajednice ostvaruje savr{en
rezultat.
U prethodnom razmatranju videli smo da postoji Tvorac koji je
obdario p~ele mogu}nostima da proizvode med. Isto saznanje ponavlja
se u radu termita i drugih `ivotinja.
Dakle, `ivotinje su bile "nau~ene" ovim izuzetnim procesima i one su
programirane da obave taj posao. ^ovek je uspeo da izgradi neverovatne
gra|evine tek posle dugogodi{njeg arhitektonskog prou~avanja i
kori{}enjem mnogih tehni~kih alatki. O~igledno je da ove `ivotinje ne
poseduju razum i svest kao ~ovek, ve} da su bile naro~ito stvorene za
taj posao, pa na taj na~in pokazuju neograni~eno znanje i mo} svoga
Tvorca.
Onaj koji je dostojan hvale i divljenja za velika arhitektonska ~uda u
`ivotinjskom svetu sigurno nisu ova mala stvorenja, ve} Tvorac koji ih
je stvorio sa svim tim sposobnostima.
QPMKPQSJWSFEB!V!UPSOKV
Qphmfe!ob!wsu!hmkjwb
lpkf!hbkf!ufsnjuj/
Oflj!ufsnjuj!hbkf!hmkjwf!v!wsupwjnb!lpkf
qsbwf!v!twpkjn!upsokfwjnb/!Nf}vujnpwf!hmkjwf!ptmpcb}bkv!upqmpuv-!{cph
qsjspef!okjipwji!ajwpuoji!blujwoptujlpkb!sfnfuj!sbwopufav!v!ufnqfsbuvsj
lpkv!pesabwbkv!ufsnjuj/![bup!ufsnjuj
usfcb!eb!vsbwopufaf!pwp!qpwf~bokf!v
ufnqfsbuvsj/!Poj!lpsjtuf!{bojnmkjwf
nfupef!eb!tf!ptmpcpef!upqmpuf!lpkv
tbnj!jtjkbwbkv-!lbp!j!pof!lpkb!tf!ptmp.
cb}b!vtmfe!nfubcpmj{nb!hmkjwb!lpkf
sbtuv!v!okjipwpn!wsuv/!Ptmpcp}fob
upqmpub!qspmb{j!lsp{!hmbwoj!upsbok!hof{.
eb/!Wb{evi!djslvmj|f!j!qspmb{j
qpnp~ojn!lbobmjnb-!epmb{f~j!lsp{
nbmf!qspmb{f!cmj{v!{jepwb/!V!pwpk
sb{nfsj!vmb{j!ljtfpojl-!b!vhmkfo.ejpl.
tje!lpkj!tf!ptmpcb}b!j{!nfubcpmj{nb
ufsnjub!j!hmkjwb!.!j{mb{j/!Ob!ubk!ob•johof{ep!ufsnjub!gvoldjpoj|f!lbp!wfmjlb
qmv~b!{b!dfmv!lpmpojkv/!Wb{evi!tf
imbej!qspmbafokfn!lsp{!tjtufn!lbqj.
mbsoji!lbobmb/
Ublp!pimb}fo!j!ljtfpojlpn!pcphb~fo
wb{evi!qspmb{j!cs{jopn!pe!23!dfo.
ujnfubsb!v!njovuj-!qb!vovusb|okb!ufn.
qfsbuvsb!ptubkf!tubmop!41pD/
NSBWJ!ULB_J
Nsbwj!ulb•j!ajwf!v!lj|ojn!bgsj•ljn!|vnbnb/
[b!sb{mjlv!pe!esvhji!nsbwb!lpkj!hsbef!twpkb
hof{eb!qpe!{fnmkpn-!pwj!nsbwj!hsbef!twpkb
hof{eb!pe!mj|~b!ob!wsipwjnb!eswf~b/
Obqsbwmkfop!eb!cvef
tqsfnop!{b!tqpmkoj
obqbe-!pwp!hof{ep!kf
oflbeb!ublp!wfmjlp!eb
{biwbub!qsflp!usj
eswfub/!Hof{ep!kf
ublp!qsjqsfnfmkfop!eb
kf!tqsfnop!{b!twf
qsjmjlf/!Pop!jnb
nop|uwp!pefmkfokb!.
pe!ef•kji!tpcb!ep
ptnbusb•ojdb/
98
Nsbwj!tf!obkqsf!sb{j}v!qp!eswfuv!ob!lpnf!~f!tf!obtubojuj!)tmjlb!mfwp*/
Qptmf!pesf}jwbokb!mplbdjkf!ob!lpkpk!~f!hsbejuj!hof{ep-!nsbwj!penbi
qp•jokv!eb!sbef/!Poj!qsflmbqbkv!mjtupwf!lpkf!~f!lpsjtujuj!lbp!{jepwf/!Eb
cj!tqpkjmj!mjtupwf-!poj!qsbwf!tvtqfo{jkv!qpnp~v!lpkf!ji!{bkfeop!esaf
)wjefuj!eftop!j!epmf*/
Qswj!nsbw!v!mbodv
qsjesabwb!mjtu!ob!okf.
hpwpn!wsiv!j!epebkf
hb!esvhpn!nsbwv!v
oj{v/!Pwbk!qspdft
qsfoptb!pewjkb!tf
twf!epl!wsi!mjtub!of
eptqf!ep!qptmfeokfh
nsbwb!j!epl!tf!ewb
mjtub!of!qsflmpqf
kfebo!qsflp!esvhph/
NPAF!MJ!MBSWB!EB!OBQSBWJ!
NB\JOV![B!\JWFOKF@
Epl!oflpmjlp!nsbwb!twpkjn!ophbnb!j!vtujnb
esaj!wsipwf!mjtupwb-!esvhj!epoptf!qpmvsb{wjkfof
mbswf!j{!hof{eb/!Mbswb!twpkpn!qmkvwb•lpn!efmv.
kf!lbp!tsfetuwp!{b!qpwf{jwbokf/!Lbeb!pesbtmj
nsbwj!qptubwf!mbswv!ob!wsi!mjtub-!mbswjof!amf{ef
{b!j{mv•jwbokf-!lpkf!qspj{wpef!lpodf-!qp•jokv!eb
sbef/!Nsbwj!qpnfsbkv!mbswf!obqsfe!j!ob{be!lbp
jhmf-!twf!epl!tf!mjtupwj!•wstup!of!tqpkf!kfebo!tb
esvhjn!)wjefuj!epmf*/
99
MISTERIJE U
[email protected] @IVOTINJA
D
a bi `ivi organizmi mogli da nastave svoju vrstu,
neophodno je da njihov sistem za razmno`avanje
besprekorno funkcioni{e. Me|utim, nije dovoljno da ljudi
i `ivotinje imaju sistem za razmno`avanje; njima su, tako|e, potrebni specijalni nagoni, zvani seksualni nagoni, koji razmno`avanje
~ine privla~nim. Isto tako, mnoge `ivotinje ne poku{avaju da se
razmno`avaju, iako imaju mogu}nosti za to. Kada postanu svesne
da }e nastupiti problemi prilikom ra|anja, izleganja jaja i tokom
perioda inkubacije, one izbegavaju da se pare da bi sve to izostavile.
Seksualni nagon sam po sebi nije dovoljan. Iako organizmi ulaze
u seksualne odnose i donose na svet nove organizme, njihove vrste
bi izumrle da odrasli nisu tako stvoreni da poseduju nagone za
za{titu i brigu za svoje mlade. Kada roditeljska ljubav, koju poseduje ve}ina `ivih organizama, ne bi postojala, vrste bi izumrle. Oni
koji zastupaju teoriju evolucije o ovom pitanju govore kao o "svesnosti generacija koje se razmno`avaju". Po njima, kao {to svaka
individua ula`e odre|ene napore da za{titi sebe, tako ona ula`e
napore i za odr`anje svoje vrste. Me|utim, o~igledno je da `ivotinje ne mogu da razmi{ljaju u stilu: "Moja vrsta mora da se produ`i
nakon mene, zato treba da u~inim ono {to mogu." @ivotinje {tite i
brinu se o svojim mladima ne zato {to se ne~emu nadaju ili o~ekuju
neku budu}u korist, ve} zato {to su tako stvorene.
Sa druge strane, neki organizmi nemaju takav odnos i napu{taju
svoje mlade ubrzo nakon {to ih donesu na svet. Te `ivotinje u
odre|eno vreme donose na svet mno{tvo mladunaca, a neki od njih
pre`ive bez ikakve za{tite. Da su ove `ivotinje stvorene sa nagonom
za za{titu svojih mladih, do{lo bi do eksplozije populacija u njihovim vrstama i ravnote`a u prirodi bi se poremetila.
Ukratko, razmno`avanje, preduslov za nastavak `ivota, je sistem
stvoren od strane Tvorca koji `eli da se `ivot nastavi. Tvorac je
"Davalac `ivota". On je Onaj koji je stvorio sva bi}a i koji stvara
nova bi}a od onih koje je ve} stvorio. Sva bi}a duguju zahvalnost
za svoj `ivot upravo Tvorcu. Ona svoj `ivot nisu dobila od svojih
100
PTB!CV\B_
Pwb!wstub!ptf!isboj!twpkf!nmbevodf!mbswb.
nb!ptf!esvhf!wstuf-!lpkb!tf!{pwf!ptb
tjsflt/!V!upn!qspdftv!pob!tf!tvp•bwb!tb
kfeojn!qspcmfnpn;!ptb!tjsflt!twpk!mbswfoj
qfsjpe!qspwpej!ob!evcjoj!pe!plp!5!dn!jtqpe
lpsf!eswfub/!J{!uph!sb{mphb-!afolb!ptf
cv|b•b!usfcb!qswp!eb!pulsjkf!mbswv!ptf
tjsflt!lpkv!of!npaf!eb!wjej/!Eb!cj!pulsjmb
mbswv!ptf!tjsflt-!ptb!cv|b•!lpsjtuj!wfpnb
ptfumkjwf!tfo{psf!tnf|ufof!v!twpn!ufmv!j
ublp!kf!qswj!qspcmfn-!up!kftu!pulsjwbokf!mbswf
.!sf|fo/!\ub!kf!tb!esvhjn!qspcmfnpn@
Okfhb!sf|bwb!cv|fokfn!lpsf!eswfub/
Pshbo!lpkj!pwb!ptb!lpsjtuj!v!cv|fokv!lpsf
eswfub!{pwf!tf!#mfhbmjdb#/!Ubk!obsp•juj!pshbo
evaj!kf!pe!dfmph!ptjoph!ufmb/!Po!kf!gpsnjsbo
lpncjobdjkpn!ewb!j{sb|ubkb!lpkj!j{mb{f!j{
sfqb!j!qptfevkf!p|ubs!lsbk!tmj•bo!wsiv!opab/
Lsbk!pwph!#opab#!jnb!{btf•fov!tusvluvsv!v
tlmbev!tb!twpkpn!twsipn/
Vcs{p!oblpo!|up!ptb!cv|b•
pulsjkf!mbswv!ptf!tjsflt!v!lpsjpob!twpkf!obtubwlf!{b!cv|f.
okf!vtnfsbwb!v!qsbwdv!nfuf
ep!lpkf!afmj!eb!tujhof!ob!obk.
lsb~j!nphv~j!ob•jo/!Pwb!ewb
j{sb|ubkb!cv|f!lpsv!qplsfujnb
obqsfe!j!ob{be!efmvkv~j!lbp
uftufsb/!
Vcs{p!oblpo!|up!pwb!ptb!tujhof!ep!mbswf!ptf
tjsflt-!pob!lsp{!pwv!cv|pujov!qpmpaj!twpkf!kbkf!v
okfop!ufmp/!Nmbeb!ptb!qp•jokf!twpk!ajwpu!sbtuv~j!v
mbswj!lpkv!kf!qspob|mb!okfob!nbklb!j!lpsjtuj!kf!j!lbp
j{wps!isbof!j!lbp!tlmpoj|uf/!Eb!mj!kf!qpusfcop!ebmkf
obhmb|bwbuj!eb!ublbw!tbws|foj!ej{bko!ojlbeb!of
npaf!obtubuj!lbp!sf{vmubu!tmv•bkoji!qspdftb@
PTB!HSO_BS
Ptb!ob!tmjdj!isboj!twpkf!mbswf!v!hof{ev!lpkf!kf
wfpnb!wf|up!obqsbwjmb!pe!cmbub/!Pob!obkqsf
qspobmb{j!efcfmv!hvtfojdv!j!vcbeb!kf!ob!efwfu
lmkv•oji!nftub!lpkb!tf!peoptf!ob!dfoubs!{b
qplsfubokf/![cph!ublwph!efmpwbokb-!pwb!hvtfojdb
of~f!vhjovuj-!wf~!~f!ptubuj!qbsbmjtbob/!Ptb!poeb
wfpnb!qbamkjwp!qsfoptj!hvtfojdv-!lpkb!kf
ofqplsfuob!lbp!eb!kf!nsuwb-!v!twpkf!hof{ep/
Qbsbmjtbob!hvtfojdb!qptubkf!j{wps!isbof!{b!mbswvtwf!epl!epwpmkop!of!pesbtuf!j!obqvtuj!hof{ep/
roditelja, kao {to se uop{teno pretpostavlja, ve} od Tvorca koji je
stvorio njihove roditelje, isto kao i njih.
U nastavku }emo analizirati neke sisteme za razmno`avanje
kojim je Tvorac obdario pojedine organizme. Ovi organizmi
suo~avaju se sa velikim pote{ko}ama u obezbe|ivanju opstanka
svojoj vrsti. Ona bez sumnje ~ine to {to ~ine, ne zato {to su upotrebila logiku, u stilu "`elimo da obezbedimo opstanak svoje vrste", ve}
zbog ljubavi i milosti kojim su darivana od strane Tvorca.
Ove `ivotinje, koje imaju neke neverovatne sisteme, predstavljaju samo neke primere. U stvari, razmno`avanje svakog bi}a je ~udo
samo za sebe.
101
PINGVIN: @IVOTINJA STVORENA ZA POLARNU KLIMU
Temperatura na Antarktiku, postojbini pingvina, nekada se spusti i ni`e
o
od -40 C. Telo pingvina prekriveno je
debelim slojem masno}e da mogu
pre`iveti u tako hladnim uslovima.
Pored toga, oni imaju visoko razvijeni
sistem za varenje koji je u stanju da
veoma brzo svari hranu. Ova dva
~inioca obezbe|uju da telo pingvina
o
uvek ima temperaturu od +40 C, {to
ih ~ini neosetljivim prema hladno}i.
SVE ZA MALOG PINGVINA
Pingvini se izle`u tokom polarne
zime. [tavi{e, mu`jaci se brinu o
mladima, a ne `enke. Osim velike
o
hladno}e koja dosti`e -40 C, mu`jak i
`enka pingvina suo~avaju se u to doba
godine i sa ledenim santama. Tokom
zime, sante stalno rastu i na taj na~in
pove}avaju rastojanje izme|u mesta
izleganja mladunaca i obale, gde se
nalazi najbli`i izvor hrane koji pingvini mogu na}i. To rastojanje nekada
mo`e biti i ve}e od 100 kilometara.
@enka pingvina izle`e samo jedno
jaje, koje prepu{ta mu`jaku da se brine
o njemu i vra}a se u more. Tokom
~etiri meseca inkubacije, mu`jak treba
da izdr`i sna`ne polarne vetrove koji
nekada dosti`u brzinu i preko 100
km/h. Po{to ~uva jaje, on nije u stanju da lovi. U svakom slu~aju, najbli`i
izvor hrane udaljen je nekoliko dana
putovanja. Ostaju}i ~etiri puna meseca
bez imalo hrane, mu`jak gubi pola
svoje te`ine, ali nikada ne napu{ta jaje,
ne odlazi u lov, ve} trpi glad.
Blp!kf!qsjspeb!{bjtub!poblwb!lblp!kv!kf!Ebswjo
pqjtjwbp-!up!kftu-!eb!twblb!joejwjevb!usfcb!eb!tf
csjof!tbnp!{b!twpk!wmbtujuj!ajwpu-!poeb!ojkfeop
cj~f!of!cj!usp|jmp!ublp!nophp!wsfnfob!j!fofshj.
kf-!j!upmjlp!evhp!usqfmp!hmbe-!eb!cj!{b|ujujmp!j
obisbojmp!twpkf!nmbevo•f/
Nakon ~etiri meseca, kada jaje po~inje da
puca i da se otvara, `enka se iznenada
pojavljuje. Tokom tog vremena ona nije gubila vreme ve} je radila za svoje mladun~e i
prikupljala hranu za njega.
Me|u stotinama drugih pingvina, majka
lako pronalazi svog mu`jaka i svoje mladun~e.
Po{to je majka u me|uvremenu bila u lovu,
ona ima pun stomak. Sada ona prazni stomak
i preuzima posao podizanja mladunca.
U prole}e, sante po~inju da se tope i
otvaraju rupe u ledu, ispod kojih se
pojavljuje more. Pingvini roditelji uskoro
po~inju da love ribu kroz te otvore i obilno hrane svoje mladun~e.
Hranjenje mladunca je te`ak posao;
roditelji ponekad ni{ta ne jedu tokom
dugog vremena da bi ishranili mladun~e.
Pingvini ne mogu da naprave gnezdo, jer
je njihova okolina sva prekrivena ledom.
Jedino {to roditelji mogu da u~ine, u
naporu da za{tite svoje mladun~e od
hladno}e, jeste da ih stave na vrh
svojih stopala i da ih greju svojim
stomakom.
Datum u godini tako|e je veoma
va`an za izleganje jaja.
Za{to pingvini izle`u jaja u zimu,
a ne u leto? Razlog je vrlo jednostavan: ako bi oni izlegali jaja u leto,
onda bi se razvoj mladunaca odvijao
u zimu, kada je more zale|eno. U
tom slu~aju, roditelji bi imali velike
pote{ko}e u pronala`enju
hrane zbog neugodnih klimatskih uslova i zbog toga
{to je more, izvor hrane za
pingvine, veoma daleko.
Eb!cj!tf!{b|ujujmj!pe!qpmbsof!lmjnf
lpkb!kf!j{v{fuop!p|usb!j!imbeobqjohwjoj!tf!plvqmkbkv-!{cjkbkv!cmj{v
kfebo!esvhphb/!Ob!ubk!ob•jo!nmbej
•mbopwj!{bkfeojdf!jnbkv!qsjmjlv!eb
tf!tvtsfuov-!{b|uj~foj!pe!vujdbkb
imbeoji!wfuspwb/
KENGUR - JUNAK PRI^E O NEOBI^NOM RO\ENJU
Sistem za razmno`avanje kod kengura potpuno je druga~iji u odnosu
na sve druge sisare. Embrion kengura prolazi kroz odre|ene stadijume
svog razvoja izvan materice. Ti stadijumi ina~e se normalno odvijaju u
materici.
Ubrzo nakon oplodnje, slepi kengurov mladunac, koji je otprilike dug
jedan centimetar, dolazi na svet. Obi~no se, u odre|eno vreme, ra|a samo
jedan mladunac. U tom stadijumu, on se naziva "neonat".
Iako svi sisari prolaze kroz taj stadijum u materici majke,
mladun~e kengura dolazi na svet kada je duga~ko samo
jedan centimetar. U to vreme, on jo{ uvek nije razvijen: njegove prednje noge su u razdoblju oblikovanja, a zadnje noge
izgledaju kao dva mala izdu`enja.
Bez sumnje, mladun~e u takvom stanju ne mo`e da
napusti majku. Izlaskom iz materice, neonat po~inje da se
kre}e uvis po maj~inom krznu, pomo}u svojih prednjih
nogu, i tako sti`e do maj~ine torbe posle tri minuta putovanja. Za ovog mladog kengura torba zna~i isto {to i materica za druge sisare. Ipak, u ovom slu~aju pojavljuje se va`na
razlika. Dok drugi sisari dolaze na svet kao bebe, kengur je
samo embrion kada iza|e iz materice. Njegove noge, nju{ka
i mnogi drugi organi jo{ nisu dostigli svoj kona~ni oblik.
Kada stigne do maj~ine torbe, mladun~e se prika~i za
jednu od ~etiri dojke koje se u njoj nalaze i po~inje da sisa.
Na tom stupnju, majka izbacuje jo{ jednu jajnu }eliju iz
jajnika i dolazi do formiranja novog jajeta u njenoj materici.
@enka se jo{ jednom pari i novo jaje biva oplo|eno.
Ovoga puta, jaje ne po~inje odmah da se razvija. Ako je
u srednjoj Australiji velika su{a, kao {to je to ~esta pojava,
oplo|eno jaje u materici ostaje nerazvijeno, dok su{a ne
pro|e. Me|utim, ako budu velike ki{e i dostupni bogati
pa{njaci, razvoj jajeta ponovo zapo~inje.
Na ovom stupnju, suo~avamo se sa pitanjem: ko je izvr{io
ovaj prora~un; ko je uredio razvoj jajeta u skladu sa spoljnim uslovima? Jaje nikako nije moglo samo da napravi takav
raspored; ono nema razum i nesvesno je spoljnih vremenskih uslova. Majka nije mogla da napravi tako ne{to, jer kao i sva druga
bi}a ona nema kontrolu nad razvojem koji se odvija u njenom telu. Ovaj
neverovatni doga|aj u potpunosti je kontrolisan od strane Tvorca koji je
stvorio sve elemente koji u~estvuju u ovom neobi~nom procesu.
Kada vremenski uslovi postanu pogodni, trideset tri dana posle oplodnje, novi neonat, veli~ine zrna pasulja, po~inje da puzi od otvora materice
i sti`e u torbu kao i njegov ro|eni brat.
U me|uvremenu, prvi neonat u torbi znatno je izrastao. On nastavlja
svoj `ivot, a da ni na koji na~in ne ugro`ava svog ro|enog brata koji je
dug samo jedan centimetar. Kada postane star 190 dana, on je dostigao
104
dovoljnu zrelost da napravi svoje prvo putovanje izvan torbe. Od tada,
ve}inu svog vremena provodi izvan torbe koju zauvek ostavlja 235 dana
posle svog izleganja.
Ubrzo nakon izleganja svog drugog mladunca, `enka se ponovo pari.
Prema tome, `enka ima tri mladunca koji su svi zavisni od nje. Prvi se
mo`e hraniti travom, ali povremeno se vra}a majci da bi sisao; drugi
mladunac se jo{ uvek razvija sisaju}i; tre}i je neonat, koji je i najmla|i.
Ono {to je jo{ neverovatnije jeste ~injenica da sva tri mladunca, od
kojih je svaki na druga~ijem stupnju razvoja, a svi zavise od majke, hrane
se druga~ijim tipom mleka u skladu sa svojom veli~inom.
I dok je mleko, koje mladunac sisa ubrzo nakon {to do|e do dojke,
providno i bezbojno, ono ubrzo postaje sve vi{e belo i po~inje da li~i na
pravo mleko. Koli~ina masno}e i drugih sastojaka u mleku pove}ava se paralelno sa
razvojem mladunca.
U isto vreme, dok jedno mladun~e sisa
mleko pripremljeno za njegove potrebe, mleko
koje se mnogo lak{e vari izlazi iz dojke koju
sisa drugo mladun~e. Na taj na~in, maj~ino
telo istovremeno proizvodi dva tipa mleka sa
razli~itim sastojcima. Kada se izlegne i tre}e
mladun~e, proizvodei}e se tri tipa mleka sa
razli~itim sastojcima: najhranljivije mleko za
starije i mleko sa relativno manje masno}a i
hranljivih sastojaka za mla|e. Slede}a
neobi~nost koju ovde treba zapaziti jeste
podatak da svako mladun~e pronalazi dojku
koja je naro~ito namenjena njemu. Ukoliko bi
mladun~e sisalo mleko sa koli~inom hranljivih
sastojaka koja mu nije namenjena, to bi na
njega negativno delovalo.
Ovakav sistem ishrane veoma je zna~ajan i
o~igledno predstavlja specijalan produkt
stvaranja. Majka ne mo`e, ni na koji na~in, da
sve ovo svesno uredi. Kako mo`e jedna `ivotinja da odredi sastojke mleka koji su potrebni svakom mladun~etu razli~itog stepena
razvoja? ^ak i kad bi to mogla, kako mo`e da
ga proizvede u svom vlastitom telu? Kako ona
mo`e da ga deli i prenosi preko tri razli~ita
kanala?
Nema sumnje da `enka kengura nije u
stanju da u~ini bilo {ta od ovoga. Ona ~ak nije
ni svesna da tri razli~ita tipa mleka izlaze iz
njenog tela. Ovaj zadivljuju}i proces nesumnjivo proizilazi iz stvorene prirode ove `ivotinje.
105
106
Vqslpt!okfopk!of{.
hsbqoptuj!j!ejwmkfn
j{hmfev-!afolb
lsplpejmb!!jtlb{vkf
obkwf~v!csjhv!{b!twpkf
nmbevodf/!Pob
pcf{cf}vkf!tjhvsop
tlmpoj|uf!{b!twpkf
of{b|uj~fof!cfcf!v
obsp•jupk!lftj!v!twpkjn
•fmkvtujnb/
KAKVA MAJKA JE KROKODIL?
Briga koju krokodil, divlja `ivotinja iz reke, posve}uje svojim
mladuncima, zaista je zadivljuju}a.
Ova `ivotinja najpre kopa rupu za izleganje svojih jaja.
Temperatura ove rupe nikada ne sme da pre|e 30oC. Mali porast
temperature mogao bi da ugrozi `ivote mladunaca u jajima.
Krokodil uvodi mere predostro`nosti tako {to rupu u koju sme{ta
svoja jaja postavlja na neko mesto koje je za{ti}eno senkom.
Me|utim, to nije dovoljno. Zbog toga, `enka krokodila ula`e
dodatne napore da bi jaja imala konstantnu temperaturu.
Neke vrste krokodila grade gnezda od korova na hladnoj vodi,
a ne kopaju rupe (kao {to se to vidi na slici levo). Ako temperatura gnezda i dalje raste uprkos
ovim merama, krokodil onda hladi
svoje
gnezdo
prskaju}i
ga
mokra}om. Kada jaja po~nu da
pucaju, velika buka po~inje da
dopire iz gnezda. Ta buka upozorava majku da je nastupio kriti~ni
trenutak. @enka krokodila izvla~i
jaja i poma`e mladuncima da
iza|u iz ljuske koriste}i svoje zube kao kle{ta. Najsigurnije mesto za
novoro|ene mladunce jeste za{titna kesa u ustima majke koja je
naro~ito oblikovana da ih za{titi.
Kao {to se vidi, postoji velika kooperacija i samopo`rtvovanje
me|u `ivotinjama. Za razumnog ~oveka, savr{ena harmonija u
prirodi jasno otkriva znake postojanja nadmo}nog i uzvi{enog
Tvorca, znake Onoga koji je Stvoritelj svega {to je na nebu i na
Zemlji.
107
TEHNOLOGIJA ZAGREVANJA KOKE HUMKA[ICE
Koka humka{ica, koja `ivi na pacifi~kim ostrvima, priprema zanimljivu "ma{inu za gajenje" svojih mladunaca.
@enka ove ptice, tokom letnje sezone izle`e jedno jaje svakih {est
dana. Me|utim, jaja ove ptice su relativno velika u odnosu na njenu
veli~inu, a velika su skoro kao nojeva
jaja. Iz tog razloga, `enka ove ptice
brine samo o jednom jajetu. Dakle,
svakih {est dana novo sneseno jaje u
opasnosti je da propadne zbog
nedostatka toplote. Me|utim, to nije
problem za ovu pticu, zato {to je
mu`jak stvoren sa sposobno{}u da
napravi ma{inu za gajenje, koriste}i za
taj posao najizobilniji materijal u prirodi - pesak i zemlju.
U tu svrhu, {est meseci pre nego {to
nastupi sezona izleganja, mu`jak ove
ptice po~inje da kopa rupu pre~nika
pet metara i dubine jedan metar,
slu`e}i se u tom poslu svojim velikim
kand`ama. Zatim, rupu ispunjava
vla`nom travom i li{}em. Glavna svrha
te aktivnosti jeste kori{}enje toplote za
zagrevanje jaja, koju proizvode bakterije u procesu raspadanja biljaka.
Me|utim, postoji poseban na~in
ure|enja rupe koji omogu}ava odvijanje ovog procesa. Glavni razlog zbog
koga se biljke raspadaju i osloba|aju
toplotu jeste oblik rupe nalik levku,
koju je napravio mu`jak u gomili biNvakbdj!lplf!ivnlb|jdf!lpqbkv
ljaka. Ta rupa omogu}ava ki{nici da
svqv!{b!twpkb!kbkb/
oti~e u gnezdo i odr`ava vla`nom
organsku supstancu. Vlaga pokre}e raspadanje biljaka ispod peska
i tako se osloba|a toplota. Su{na sezona u Australiji po~inje
neposredno pre prole}a i mu`jak po~inje da provetrava raspadnuti
sloj biljaka. Time se odr`ava ravnote`a u toploti. @enka povremeno
obilazi ovu rupu i proverava da li mu`jak radi ili ne. Kona~no,
`enka snese jaje na pesak iznad raspadaju}eg bilja.
108
OSETLJIVI TERMOMETAR [email protected] KOKE HUMKA[ICE
Za razvoj mladunaca u "ma{ini za gajenje" potrebno je odr`avati
temperaturu na konstantnih +33oC. Da bi to postigao, mu`jak ove
ptice svojim kljunom, koji je osetljiv kao termometar, stalno meri
temperaturu peska. Ako je potrebno, on otvara ventilacione otvore
da bi snizio temperaturu. Ako malo zemlje padne na pesak, mu`jak
odmah nabacuje dodatni pesak pomo}u svojih stopala i spre~ava i
najmanju promenu u temperaturi. Mladun~e dolazi na svet pod
takvim za{titnim merama. Novoro|ene jedinke tako su razvijene da
mogu leteti samo nekoliko sati posle izleganja iz jaja.
Kako ova stvorenja uspevaju da urade takav posao, koji bi ~ak i
~ovek te{ko obavio? Po{to znamo da `ivotinje nemaju svestan i
racionalni intelekt kao ljudi, jedino obja{njenje za ovaj doga|aj jeste
saznanje da su ova stvorenja specijalno "programirana" za takav
zadatak i prvobitno stvorene da budu u stanju da tako ne{to
postignu. Ina~e, bilo bi nemogu}e objasniti kako su ove ptice mogle
da se pripreme za ovaj posao {est meseci unapred, ili kako su znale
za prirodu ovog slo`enog hemijskog procesa. Za{to ove ptice
zapo~inju tako te`ak posao za{tite svojih jaja, ostaje slede}e pitanje. Jedini odgovor sadr`i se u `elji da se razmno`avaju i za{tite
mladunce.
109
PTICA KUKAVICA
Afolb!lvlbwjdf
mfaf!twpkb!kbkb
qpsfe!kbkb!esvhf
qujdf/!J{!uph!sb{mp.
hb-!pob!qspv•bwb
wfmj•jov!hof{eb
lpkf!cjsb/!Vcs{p
oblpo!|up!wmbtojl
hof{eb!pef-!pob
ofqsjnfuop
qpmbaf!twpkf!kbkf
v!hof{ep/!V
nf}vwsfnfovj{cbdvkf!kfeop
kbkf!j{!hof{eb
ublp!eb!tf!oj|ub
of!qsjnfuj/
110
Da li znate da ptica kukavica le`e svoja jaja u gnezdima drugih ptica i zavarava te ptice da ~uvaju svoje
mladun~e?
Kada do|e vreme da snese jaja, `enka ove ptice izgleda kao da je u trci sa vremenom. Ova ptica se hitro i
oprezno krije me|u li{}em i posmatra druge ptice koje
prave gnezda. Kada ugleda sli~nu pticu kako pravi gnezdo, odlu~uje kada }e sneti svoje vlastito jaje.
Kada kukavica ugleda kako ta druga ptica le`e svoja
jaja, ona kre}e u akciju. Po{to ptica uskoro napusti svoje
gnezdo, kukavica odmah dole}e do gnezda i spu{ta svoje
jaje u njega. Zatim ona radi ne{to vrlo neo~ekivano izbacuje jedno od jaja koje pripada gnezdu. Time spre~ava
da vlasnik gnezda bilo {ta posumnja.
@enka kukavice razra|uje strategiju sa precizno
utvr|enim vremenom {to joj garantuje da njeno mladun~e
sigurno zapo~ne svoj `ivot. @enka kukavice snese vi{e jaja
u sezoni. Prema tome, potrebno je da na|e mnoge
roditelje koji }e ih gajiti, da ih nadgleda i utvrdi pravo
vreme da podmetne svoje jaje. Po{to se u telu `enke
kukavice stvara jedno jaje na svaka dva dana, a za svako
jaje potrebno joj je pet dana da se formira u njenom
jajniku, ova ptica ne gubi vreme.
Pucanje jajeta nakon perioda le`anja od dvanaest dana,
kukavica veoma pa`ljivo posmatra. Prva stvar koju onda
mladun~e kukavice uradi jeste da izbaci sva ostala jaja iz
gnezda kada njegovi vlasnici odu. Vlasnici gnezda dotle
su pa`ljivo hranili ovo mladun~e kao da je njihovo. U
toku {este nedelje, mogu}e je uo~iti zanimljivu pojavu veliku pticu hrane dve male ptice.
Za{to kukavica prepu{ta brigu o svom mladuncu drugoj ptici. Da li ova majka pribegava takvoj praksi zato {to
je previ{e lenja ili zato {to nije dovoljno ve{ta da izgradi
gnezdo? Ili je to mo`da zato {to je jednom, kada je pravila i gnezdo i brinula o svom mladuncu shvatila da je to
veoma te`ak zadatak, i onda otkrila ovaj metod? Da li je
ptica u stanju da sama napravi jedan takav plan?
_JKF!KF!PWP
NMBEVO_F@
Jblp!kf!qsp|mp!|ftu!tfenjdb!j
nmbevodj!tv!qpsbtmj!ublp!eb
tv!qptubmj!oflpmjlp!qvub!wf~jafolb!hof{eb!csjamkjwp!pcbwmkb
twpkv!nbufsjotlv!evaoptu/
Qswb!tuwbs!lpkv!nmbevo•f!qujdf
lvlbwjdf!v•joj!lbeb!tf!j{mfhof
j{!kbkfub!kftuf!eb!ptubmb!kbkb
j{cbdj!j{!hof{eb/!Ublp!~f!wmbt.
ojdj!hof{eb!isbojuj!tbnp
nmbevo•f!qujdf!lvlv/
RAT OSE "PEPSIS" SA TARANTULOM
Tokom perioda razmno`avanja, velika osa zvana "pepsis" ne
optere}uje se izgradnjom gnezda ili ~uvanjem jaja, u odnosu na
druge `ivotinje. Ona je opremljena potpuno druga~ijim mehanizmom razmno`avanja. Ova osa hrani i {titi svoja jaja koriste}i
najve}eg i najotrovnijeg pauka na zemlji zvanog tarantula.
Tarantule se obi~no skrivaju u tunelima koje kopaju ispod zemlje. Me|utim, ova osa je opremljena specijalnim senzorima
osetljivim na miris tarantule. Na taj na~in njoj nije te{ko da otkrije
svoju `rtvu. Me|utim, tarantula nije organizam na koji se ~esto
nailazi. Iz tog razloga, osa nekada mora da traga po zemlji satima
da bi na{la jednu tarantulu. Tokom tog putovanja, ona ne zaboravlja
da o~isti svoje senzore da ne bi izgubili osetljivost.
Kada ova osa prona|e tarantulu, dolazi do sukoba. Glavno
oru`je tarantule jeste njen jak otrov. Na po~etku borbe, tarantula
odmah ujeda osu. Ipak, ove ose za{ti}ene su od otrova tarantule
posedovanjem specijalnog protivotrova koji se izlu~uje u njihovom
telu.
U tom trenutku, tarantula ne mo`e da u~ini ni{ta vi{e protiv ose.
Tada, osa uzvra}a udarac. Ona ubada tarantulu u gornji levi deo
njenog stomaka i tu izlu~uje svoj otrov. Zanimljivo je da ova osa
posebno bira taj deo tela tarantule zato {to je to njen najosetljiviji
deo. Najzanimljiviji deo ovog doga|aja nastupa posle toga: otrov
koji je osa izlu~ila ne ubija tarantulu ve} je samo parali{e.
Osa zatim odvla~i paralisanu tarantulu na odgovaraju}e mesto,
iskopava rupu i ubacuje je u nju. Onda osa priprema mesto na
stomaku tarantule i na njega sme{ta samo jedno jaje.
Za nekoliko dana, mlad insekt ose izlazi iz jajeta. On provodi
vreme na telu tarantule i stvara svoje skloni{te na njenom telu sve
do larvenog stadijuma kada }e pretrpeti metamorfozu.
Ova osa mora da na|e tarantulu za svako od dvadeset jaja koje
}e izle}i tokom sezone razmno`avanja.
Ovaj neverovatni metod pokazuje da je sistem za razmno`avanje ove ose specijano stvoren u skladu sa prirodom tarantule. Ina~e,
ne bi bilo mogu}e objasniti prisustvo protivotrova u telu ose kojim
ona neutrali{e otrov tarantule ili postojanje osinog otrova koji parali{e tarantulu.
112
Ptb!vcbeb!puspwoph!qbvlb
ubsbouvmv!v!hpsokj!mfwj!efp!
okfhpwph!tupnblb/!Up!kf
obkcpmkf!qpesv•kf!{b!vcpe
lpkjn!ptb!qbsbmj|f!ubsbouvmv/
113
SELIDBA PTICA
U ovom delu naro~itu pa`nju posveti}emo pticama selicama; analizira}emo kakve sve savr{ene odnose uspostavljaju prilikom leta, kao
i sisteme koji postoje u njihovom telu kojim su obdarene od strane
Tvorca da bi mogle da "putuju po nebu".
KAKO PTICE ODRE\UJU VREME ZA SELIDBU?
Kako i za{to ptice po~inju da se sele i {ta uti~e na njih da "donesu odluku za selidbu", dugo vremena predstavlja predmet interesovanja mnogih ljudi. Neki nau~nici navode da su razlog migracije sezonske promene, dok drugi smatraju da je razlog - potraga za hranom. Ono {to zaslu`uje razmatranje jeste pitanje - kako ove `ivotinje bez posebne za{tite, tehni~ke opreme i obezbe|enja, ve} samo sa
mogu}nostima koje ima njihovo telo, mogu preleteti tako duga rastojanja. Selidba zahteva neke posebne ve{tine kao {to je orijentacija,
skladi{tenje hrane i sposobnost za letenje u jednom dugom razdoblju.
Jedna `ivotinja koja ne poseduje takve osobine, ne mo`e da se transformi{e u `ivotinju koja je u stanju da se seli.
Jedan od eksperimenata koji su izvr{eni sa ciljem da se prona|e
odgovor na ovo pitanje, ovako je izgledao: slavuji su bili predmet
eksperimenta u laboratoriji u kojoj su unutra{nji uslovi, kao temperatura i osvetljenje, bili menjani. Unutra{nji uslovi bili su pode{eni
druga~ije od spoljnih uslova. Na primer, ako je napolju bila zima, u
laboratoriji je bila prole}na klima i ptice su uskla|ivale svoj organizam
u skladu sa tim. Ptice su skladi{tile masno}u kao gorivo, kao {to su to
~inile pripremaju}i se za vreme selidbe. Iako su se ptice organizovale
u skladu sa ve{ta~kim uslovima, i prepremile kao da }e se seliti, one
nisu po~injale selidbu pre pravog vremena za to. One su se
pridr`avale spoljnih uslova. To je bio dokaz da ptice ne donose odluku
za selidbu u zavisnosti od sezonskih uslova.
Kako onda ptice odre|uju vreme za seobu? Nau~nici jo{ uvek nisu
odgovorili na ovo pitanje. Oni veruju da bi}a imaju "sat u svom telu"
koji im poma`e da prepoznaju vreme i u zatvorenim sredinama i da
razlikuju sezonske promene. Me|utim, odgovor da "ptice poseduju sat
u svom telu pomo}u koga odre|uju vreme selidbe" je nenau~ni odgovor. Kakva je to vrsta sata, koji je organ u telu uklju~en u to, i kako
115
je on nastao? [ta }e se desiti ako taj sat prestane da radi ili se pokvari?
Po{to je uo~eno da isti sistem deluje ne samo za jednu vrstu ptica
selica ve} za sve `ivotinje koje se sele, o~igledno da je potrebno vi{e
pa`nje posvetiti tim pitanjima.
Dobro je poznato da ptice selice ne zapo~inju svoju selidbu sa istog
mesta i nijedna od njih se ne nalazi na istom mestu kada do|e vreme
selidbe. Ve}ina vrsta najpre se sastane na odre|enom mestu i onda
zajedno kre}u u seobu. Kako su uspele da me|usobno usklade svoje
vreme? Kako je taj "sat u njihovom telu", koji navodno poseduju, tako
ujedna~en? Da li je mogu}e da je jedan takav ure|en sistem mogao
da nastane sam od sebe?
Nemogu}e je da se planirana akcija odvija sama od sebe. Pored
toga, nijedna ptica ili druga `ivotinja koja se seli nema sat bilo kakve
vrste koji bi je pokrenuo na taj poduhvat. Svi organizmi koji se sele
~ine to svake godine u vreme koje je za njih odre|eno, ali to ne ~ine
oslanjaju}i se na sat u svom telu. Ono {to ljudi zovu "satom u telu",
jeste Bo`ja kontrola koja postoji nad tim bi}ima.
@ivotinje koje se sele prate Bo`ji red, kao {to i sve drugo
u univerzumu isto ~ini.
KORI[]ENJE ENERGIJE
Ptice tro{e velike koli~ine energije prilikom
leta. Iz tog razloga, one imaju potrebu za vi{e
"goriva" nego morske i kopnene `ivotinje. Na
primer, da bi preletela rastojanje od 3.000 km
izme|u Havaja i Aljaske, jedna ptica peva~ica,
te{ka nekoliko grama, treba da zamahne svojim
krilima 2,5 miliona puta. Pored toga, ona treba da
ostane u vazduhu 36 sati. Njena prose~na brzina
tokom ovog putovanja iznosi otprilike 80 km/h. Tokom ovog
napornog putovanja, koli~ina kiselih produkata u telu ptice prekomerno se pove}ava i ptica se suo~ava sa opasno{}u da se onesvesti zbog
rasta telesne temperature. Neke ptice u toj situaciji sle}u na zemlju.
Kako onda one, koje prele}u preko velikih okeana, mogu da pre`ive?
Nau~nici koji prou~avaju ptice zapazili su da pod takvim okolnostima
ptice maksimalno {ire svoja krila i rashla|uju se odmaranjem na takav
na~in.
Metabolizam ptica selica dovoljno je jak da to podnese. Na primer,
metaboli~ka aktivnost u telu jedne male ptice peva~ice dvadeset puta
je ve}a nego kod slona. Telesna temperatura ptice dosti`e 62oC.
116
Pwb!qujdb!kf
wjtplb!tbnp
qfu!dfoujnfubsb/
117
Gpsnbdjkb!mfufokb!v!pcmjlv!tmpwb!#W#/
TEHNIKE LETA
Da bi mogle da podnesu tako naporno letenje, pticama je
podarena ve{tina kori{}enja pogodnih vetrova.
Na primer, rode lete iznad 2.000 metara dosti`u}i toplija strujanja vazduha i onda lebde koriste}i njihovo strujanje do slede}ih
toplih struja, koje }e im opet omogu}iti da bez mahanja svojim krilima prevale velika rastojanja.
Slede}a tehnika leta koju koriste rode jeste letenje u formaciji "V"
oblika. Na taj na~in, velika sna`na ptica na ~elu formacije slu`i kao
{tit protiv sna`nih vazdu{nih struja i tako priprema put slabijima.
In`enjeri aeoronautike tvrde da takvom organizacijom rode posti`u
u{tedu energije i do 23%.
LET NA VE]IM VISINAMA
Neke ptice selice lete na veoma velikim visinama. Na primer,
guske mogu leteti na visini od 8.000 m. To je neverovatna visina u
svetlu ~injenice da je ~ak na 5.000 m atmosfera 63% re|a nego na
nivou mora. Lete}i na toj visini, na kojoj je atmosfera tako retka,
ptica mora br`e da ma{e svojim krilima i zato joj je potrebno vi{e
kiseonika.
Me|utim, plu}a ovih `ivotinja stvorena su na takav na~in da
maksimalno iskoriste kiseonik koji je dostupan na tim visinama.
Njihova plu}a, koja druga~ije funkcioni{u nego ona kod sisara,
poma`u im da iz re|eg vazduha dobiju vi{e energije.
Lbeb!tf!qpejhof!ep!upqmjkji!wb{ev|oji!tusvkb-!qujdb!qp•of!mbhbop!eb!mfcej/!Pwp!kpk
qpnbaf!eb!v|ufej!wfmjlv!lpmj•jov!fofshjkf/
Jmvtusbdjkb!qsjlb{vkf
ewbobftu!qpwpmkoji!•joj.
mbdb!{b!mfu!qujdf;
2/!Tvodf3/!Ptf~bk!{b!wsfnf4/!Qpmpabk!{wf{eb5/!Vmusbwjpmfuoj!{sbdj6/!Qpmbsj{pwbob!twfumptu7/![wvdj!wsmp!ojtlf
gsflwfodjkf8/![wvdj!lbp!|up!tv!ubmbtj
j!hspnpwj!lpkj!epmb{f
j{ebmflb9/![fnmkjop!nbhofuop
qpmkf:/!Hsbwjubdjkb21/!Nfufpspmp|lb!qspdf.
ob22/!Qpwpmkoj!wfuspwj23/!Lbsblufsjtujlf!ufsfob
qsflp!lphb!qsfmf~v/
SAVR[ENO ^ULO SLUHA
Tokom seobe, ptice, tako|e, uzimaju u obzir atmosferske
fenomene. Na primer, one menjaju pravac svog leta da bi izbegle
oluje. Nau~nici koji su istra`ivali ~ulo sluha kod ptica, uo~ili su da
neke ptice mogu ~uti zvuk koji se odlikuje veoma niskim frekvencijama, i koji dolazi iz atmosfere sa veoma velikih daljina. Ptice
selice tako mogu ~uti po~etak oluje sa udaljenih planina ili zvuk
tornada na okeanu koji je udaljen stotine kilometara. Pored toga,
poznata je ~injenica da ptice pa`ljivo biraju putanju svoje selidbe
daleko od regiona u kojima nisu bezbedni atmosferski uslovi.
ODRE\IVANJE PRAVCA
Kako ptice odre|uju pravac svog puta, dugog nekoliko hiljada
kilometara, bez pomo}i karte, kompasa ili nekog sli~nog ure|aja
tokom svog leta?
Prva teorija koja je predlo`ena kao poku{aj odgovora na ovo
pitanje nagla{avala je da ptice pamte karakteristike zemlji{ta koje
prele}u i tako bez problema sti`u u svoja odredi{ta. Ipak, eksperimenti su pokazali da je ova teorija neta~na.
U jednom eksperimentu sa golubovima, kori{}ena su neprovidna so~iva kojima je bio zamra~en pogled golubovima. Na taj na~in,
oni bili su spre~eni da odre|uju pravac leta na osnovu terena na
119
EVHJ
QVUFWJ!
TFMJECF
zemlji. Pa ipak, golubovi su uspeli da prona|u svoj put ~ak i kada
su bili udaljeni nekoliko kilometara od svog jata.
Naredno istra`ivanje pokazalo je da Zemljino magnetno polje
uti~e na ptice. Razli~iti eksperimenti pokazali su da ptice imaju
veoma napredne sisteme magnetnog opa`anja koji im
omogu}avaju da prona|u svoj put kori{}enjem
Zemljinog magnetnog polja. Taj sistem poma`e pticama da tokom svoje seobe odrede pravac
opa`anjem promena na Zemljinom magnetnom
polju. Eksperimenti pokazuju da ptice selice
mogu registrovati ~ak i 2% promena u
Zemljinom magnetnom polju.
Ovako je izvr{en poku{aj u traganju za
odgovorom na pitanje da li ptice poseduju neku vrstu kompasa u svom telu?
Me|utim, glavno pitanje ipak ostaje.
To pitanje glasi: Kako su ptice
postale opremljene "prirodnim kompasom"? Svesni smo da je kompas
"pronalazak" i delo ljudske inteligencije. Kako je onda kompas, instrument proizveden od strane ~oveka
koji je vekovima prikupljao znanja,
mogao da na|e svoje mesto u telu
ptice? Da li je mogu}e da su ptice pre
samo nekoliko godina, dok su tragale
za pravcem svog leta, razmislile o
kori{}enju Zemljinog magnetnog polja
i proizvele magnetne ure|aje u svom
telu? Ili su mo`da ptice, pre nekoliko
godina, postale slu~ajno opremljene
takvim mehanizmima? Sigurno ne.
Ptice to nisu mogle same da u~ine, niti
je slu~ajnost mogla da ih opremi takvim
izuzetno razvijenim kompasom. Telesna
gra|a ptica, njihova plu}a, krila, sistem za
varenje i njihova sposobnost da prona|u pravac
leta jesu primeri savr{enog stvaranja i staranja
mo}nog Tvorca.
121
NEVEROVATNO PUTOVANJE
KRALJEVSKIH LEPTIRA
P
ri~a o selidbi kraljevskih leptira, koji `ive u jugoisto~noj
Kanadi, mnogo je slo`enija od one kod ptica. Kraljevski leptiri obi~no `ive samo pet do {est sedmica nakon {to se razviju iz gusenice. Tokom jedne godine `ive ~etiri generacije kraljevskih
leptira. Tri od te ~etiri generacije `ive u prole}njem i letnjem razdoblju.
Sa dolaskom jeseni, prilike se menjaju. Seoba zapo~inje u jesen, a
generacija koja se seli `ivi mnogo du`e nego druge koje `ive tokom
iste godine. Leptiri koji se sele predstavljaju ~etvrtu generaciju u
godini.
Veoma je zanimljivo da selidba zapo~inje ta~no u no} na datum
jesenje ravnodnevnice. Leptiri koji se sele na jug `ive {est meseci
du`e nego prethodne tri generacije. Njima je potrebno da ta~no toliko
dugo `ive da bi kompletirali svoje putovanje i povratak.
Leptiri koji krenu na jug ne razilaze se sve dok ne ostave hladno
vreme iza sebe. Nakon {to prelete pola ameri~kog kontinenta, milioni
leptira naseljavaju se u srednjem Meksiku. U toj oblasti nalaze se
grebeni vulkana koji su prekriveni veoma raznolikim biljkama.
Sme{tena na visini od 3.000 metara, ova oblast je dovoljno toplo
mesto za `ivot leptira. Tokom razdoblja od ~etiri meseca, od decembra do marta, leptiri ni{ta ne jedu. Po{to se hrane masno}om uskladi{tenom u svom telu, piju samo vodu.
Biljke koje cvetaju u prole}e veoma su va`ne za `ivot ovih leptira. Posle ~etiri meseca gladovanja, njima }e sada biti na raspolaganju
biljni nektar. Oni sada mogu da uskladi{te dovoljno energije za
povratak u Severnu Ameriku. Ova generacija, koja svoj `ivot
produ`ava sa dva na osam meseci, ne razlikuje se po drugim osobinama od preostale tri generacije. Ovi leptiri pare se krajem marta, pre
nego {to krenu na putovanje. Kolonija po~inje da leti na sever ta~no
na ravnodnevnicu. Uskoro, nakon {to zavr{e svoje putovanje i stignu
u Kanadu, oni umiru. Me|utim, pre nego {to uginu, oni ra|aju novu
generaciju koja je neophodna za opstanak njihove vrste.
Novoro|ena generacija je prva generacija u toj godini i `ivi oko
jedan i po mesec. Onda dolaze druga i tre}a generacija. Kada do|e
123
Lbeb!ijmkbef!lsbmkfwtlji
mfqujsb!tmfuj!ob!eswp-!pop
qptubkf!ofwjemkjwp/
124
~etvrta generacija, seodba se ponavlja. Ova generacija `ive}e {est
meseci du`e nego ostale i lanac }e nastaviti da se ni`e na isti na~in.
Ovaj zanimljivi sistem navodi na mnoga pitanja: kako svaka ~etvrta generacija ovih leptira uspeva da `ivi {est meseci du`e? Kako to
da se `ivot ~etvrte generacije uvek poklapa sa zimskim razdobljem i
tako stalno i u pravo vreme, krug se ponavlja nekoliko hiljada godina? Kako to da ovi leptiri uvek na ravnodnevnicu zapo~inju selidbu?
Kako je njihova priroda tako osetljiva ili oni mo`da koriste neki
kalendar?
Bez sumnje, odgovor na ta pitanja ne postoji u okviru "teorije
evolucije" ili u drugim varijantama te teorije. Leptiri su posedovali
takve interesantne karakteristike od trenutka svog postanka. Da prva
~etvrta generacija ovih leptira na Zemlji nije imala tu odliku da du`e
`ivi, onda bi svi leptiri uginuli te zime, a njihova vrsta bi izumrla.
Ovi leptiri morali su da postoje sa ovim neverovatnim osobinama
od trenutka kada su bili stvoreni. Sigurno je da "slu~ajnost" nema
takvu sposobnost da organizuje generacije `ivotinja u skladu sa selidbom. Sa druge strane, tako|e je nemogu}e da leptiri odlu~e da stvore
svoju ~etvrtu generaciju da du`e `ivi, i da posebno urede svoje
metabolizme, DNK i gene u skladu sa tim.
O~igledno je da su ovi leptiri bili stvoreni sa takvim osobinama.
125
PRIRODA I TEHNOLOGIJA
Spcpuj!j!cvcf
Obv•ojdj!lpkj!sb{wjkbkv!ufiop.
mphjkv!spcpub!cbwf!tf!qspv•b.
wbokfn!hsb}f!cvcb/!Spcpujlpkj!lpsjtuf!ophf!cvcb!lbp
npefm-!jnbkv!•ws|~v!sbwop.
ufav!lbeb!tupkf!ob!{fnmkj/
Spcpuj-!lpkj!jnbkv!nfib.
oj{nf!{b!qsj•ws|~jwbokf!
ob!wsipwjnb!twpkji!op.
hv-!nphv!ipebuj!qp!{jep.
wjnb!j!ubwbojdj!jtup!lbp!j!nvwf/
S
vakoga dana ~ovek ostvaruje novi napredak u tehnologiji,
stvara ~uda u sistemu oblikovanja i proizvodnji. Ljudska
bi}a mogu da oblikuju i proizvedu nove proizvode zahvaljuju}i ve{tinama koje im je Tvorac podario. Ta prednost zaslu`uje
posebnu pa`nju, jer ih je Tvorac obdario takvim ve{tinama i zato
ljudi nemaju pravo da budu ponosni na svoje ve{tine i budu arogantni.
Priroda predstavlja jedan od dokaza za to. Svaki ~ovek koji
pa`ljivo posmatra svoju `ivotnu okolinu mo`e videti da je Tvorac
obdario prirodu bezbrojnim ~udima. Svuda oko nas, svako bi}e, od
biljaka do `ivotinja, na zemlji i u moru, opremljeno je neverovatnim osobinama. U ovom poglavlju, u kome }emo organizme posmatrati kao primere odre|ene tehnologije, `elimo da poka`emo da
fenomene za koje ljudi smatraju da su ih osvojili svojim ve{tinama,
ve} postoje u prirodi, i podse}aju nas da je pogre{no da ~ovek bude
hvalisav.
Neki oblici koje je ~ovek proizveo posle vi{e godina istra`ivanja,
napora i tehnolo{kog razvoja, postoje u prirodi tokom nekoliko hiljada godina. Nau~nici koji su u to pronikli, analizirali su prirodu
tokom dugog vremenskog perioda i ono {to su uo~ili u prirodi
koristili su u svojim pronalascima. Oni su, posmatraju}i primere iz
prirode, po~eli da razvijaju nove modele. Uvideli su da postoji veli126
[blpq•bwbokf!j!•j•bl
Joafokfsj!tv!sb{wjmj!opwj!tjtufn!{blpq•bwbokbob{wbo!Wfmlsp!{blpq•bwbokf-!jnjujsbkv~j!•j•bl/
Qp|up!tv!evhp!wsfnfob!qspv•bwbmj!ob•jo!ob!lpkj
tf!pwb!cjmklb!qsjlb•jokf!{b!pef~v-!joafokfsj!tv
pemv•jmj!eb!qsjnfof!tjtufn!pwf!cjmklf!v!ufltujmopk
joevtusjkj/!Vtqfmj!tv!eb!obqsbwf!jtuj!tjtufn
{blpq•bwbokb!lbqvub!ublp!|up!tv!jnjubdjkv!cpemkf
pwf!cjmklf!tubwjmj!ob!kfeov!tusbov-!b!lpwseaf!ajwp.
ujoktlph!ls{ob!tb!esvhf!tusbof!lbqvub/![cph!gmfl.
tjcjmoptuj!pwji!cpemkj!j!lpwseab-!dfp!tjtufn!mblp
tf!tqbkb!j!pewbkb!cf{!p|uf~fokb/!Up!kf!sb{mph!{cph
lphb!kf!pqsfnb!tbwsfnfoji!btuspobvub!pqsfnmkf.
ob!Wfmlsp!{blpq•bwbokfn/
ka razlika izme|u tehnika koje su oni koristili i savr{enih tehnika
koje postoje i deluju u prirodi. To ih je navelo da priznaju postojanje Tvorca koji nadmo}nom mudro{}u vlada prirodom. Shvatili su
da sve te ve{tine nisu mogle slu~ajno nastati.
Na primer, posle prou~avanja delfina, izdu`enje "delfinova
nju{ka" bilo je dodato pramcima brodova koji su prvobitno pravljeni u obliku slova "V". Graditelji su shvatili da je struktura delfinove nju{ke idealna za najbolje hidrodinami~ko presecanje vode.
Nema sumnje da su ne samo struktura nju{ke, ve} sve ostale
osobine kojima se oblikuje delfin idealne, zato {to svaka od njih
predstavlja delo uzvi{enog Tvorca.
U ovom poglavlju, napravi}emo pregled onoga {to su dizajneri
proizveli imitiraju}i prirodu, kao u slu~aju delfina. Obrati}emo
pa`nju na zadivljuju}e vrednosti Bo`jeg stvaranja. Ove osobine
organizama, koje predstavljaju ~udo oblikovanja, veoma su va`ne u
poku{aju da shvatimo mo} Tvorca. Osobine `ivih organizama koje
}emo ovde spomenuti oblikovane su, postoje i deluju tokom nekoliko hiljada godina, to jest, od vremena Bo`jeg stvaranja. Me|utim,
~ovek je u stanju samo da imitira neke od tih osobina u nekoliko
poslednjih vekova. Oni koji su u stanju da uo~e dokaze Tvor~eve
mo}i, zapazi}e da je u prirodi sve obdareno takvim osobinama.
127
LPOLPSE!J!EFMGJO
Efmgjopwb!okv|lb!ublp}f!kf!qptmvajmb!lbp!npefm!qsj.
mjlpn!pcmjlpwbokb!bwjpob!ujqb!#lpolpse#/!Qsjmjlpn
qspv•bwbokb!lblp!eb!tnbokf!usfokf!wb{evib!ob
tqpmkopk!qpws|joj!pwph!bwjpob-!joafokfsf!kf!jotqjsjtbp
wsfufobtu!pcmjl!efmgjopwf!okv|lf/!Qpsfe
uphb-!sfqop!qfsbkf!pwf!sjcf!efmvkf!lbp!npups/
Ob!tmj•bo!ob•jo-!npupsj!#lpolpseb#!cjmj!tv
tnf|ufoj!qp{bej-!qp!vhmfev!ob!qphpotlp
qfsbkf!efmgjob!lpkf!kf!obmjl!npupsv/!Ublp!tv
epcjkfoj!j{wstoj!sf{vmubuj/
QSBNBD
CSPEB!J
EFMGJO
Pcmjl!efmgjopwf!okv|lf
v{fu!kf!j!lbp!npefm!{b
j{hsbeokv!qsbndb!lpe
tbwsfnfoji!cspepwb/
Vnftup!qsbndb!v
pcmjlv!tmpwb!#W#ebobt!tf!v!lpotusvl.
djkj!wfmjlji!cspepwb
lpsjtuj!tusvluvsb!tmj•ob
efmgjopwpk!okv|lj/
Pwblbw!ujq!qsbndb
nophp!tf!fgjlbtojkf
qspcjkb!lsp{!wpevpnphv~bwbkv~j!ujnf
csav!qmpwjecv!v{
nbokv!qpusp|okv
fofshjkf/!Qsbnbd!v
pcmjlv!efmgjopwf
okv|lf!|ufej!36&!hpsj.
wb/
128
TPOBS!J!EFMGJO
Efmgjoj!ptmpcb}bkv!{wv•of!ubmbtf!pe!311/111!ifsdb
)wjcsbdjkb!v!tflvoej*!j{!tqfdjkbmoph!pshbob!lpkj!tf!obmb{j!v
qsfeokfn!efmv!okjipwf!hmbwf/!V{!qpnp~!uji!wjcsbdjkb-!poj
vp•bwbkv!qsfqsflf!ob!twpn!qvuv-!bmj!qpnp~v!fip!tjhobmb
qspdfokvkv!qsbwbd-!vebmkfoptu-!cs{jovwfmj•jov!j!pcmjl!pckflub!lpkj!kf!v!qjub.
okv/!Tpobs!sbej!ob!qsjodjqv!pwf!efmgj.
opwf!lbsblufsjtujlb/
QPENPSOJDF!J!
EFMGJO
J{evafob!j!plsvhmb!tusvluvsb!efmgj.
opwph!ufmb!pnphv~bwb!jn!wfpnb
cs{p!lsfubokf!lsp{!wpev/!Obv•ojdj
tv!pulsjmj!kp|!kfeov!ptpcjov!lpkb!jnb
wfmjlv!vmphv!v!cs{pn!lsfubokv!pwf!sjcf
.!efmgjopwb!lpab!kf!tbtubwmkfob!j{!usj!efmb/
Tqpmkoj!tmpk!kf!wfpnb!ubobl!j!tbwjumkjw/!Vovusb|okj!tmpk
kf!efcfp!j!j{hsb}fo!pe!tbwjumkjwph!wmblob!lpkf!nv
ebkf!j{hmfe!qmbtuj•oph!•f|mkb/!Usf~j!tmpk!j{hsb}fo!kf
pe!tvo}fsbtuf!tvqtubodf/!Tobabo!qsjujtbl!wpef-!lpkj
efmvkf!ob!lpav!qsjmjlpn!cs{ph!qmjwbokb!pwf!sjcfvcmbabwb!tf!qsfoptpn!ep!vovusb|okfh!tmpkb/!Oblpo
•fuwpsphpej|okfh!jtusbajwbokb-!joafokfsj!tv!vtqfmj!eb
obqsbwf!wf|ub•lv!pcmphv!tmj•oji!ptpcjob/!Pwb!pcmp.
hb!obqsbwmkfob!kf!pe!ewb!hvnfob!tmpkb!j{nf}v!lpkji
tv!qptubwmkfoj!nfivsj!tmj•oj!~fmjkbnb!j{!efmgjopwf
lpaf/!Qpwf~bokf!cs{jof!qpenpsojdb!pe!361&!ptu.
wbsfop!kf!lpsj|~fokfn!pwji!pcmphb/
J[PMBDJKB!EJNOKBLB!
J!LPQSJWB
Vovusb|okptu!lpqsjwf
qsflsjwfob!kf!•wstujn
tmpkfn!j{hsb}fojn!pe
lsf•okblb!j!tjmjdjkvnb/
Pwbk!tqfdjkbmoj!tmpk
|ujuj!cjmklv!pe!uf•optuj
lpkb!obhsj{b!j!lpkv
qspj{wpej!pwb!cjmklb/
Kfeob!lpnqbojkb!qp.
•fmb!kf!eb!qsjnfokvkf
pwp!{b|ujuop!twpktuwp
lpqsjwf!v!lpotusvldjkj
gbcsj•lji!ejnokblb/
TLFMFU!TVO]FSB
Tlfmfu!tvo}fsb!pemjlvkf!tf!jtqsfqmfubopn!tusvl.
uvspn!j{hsb}fopn!pe!tublmbtuji!wmblbob!j
jhmj•btuji!tusvluvsb/!Pwbk!tlfmfu!|ujuj!tvo}fs!pe
twji!wstub!qspnfob!ajwpuoji!vtmpwb!v!wpej/
Nophf!tbwsfnfof!{hsbef-!lpkf!tv!j{hsb}fof
lpsj|~fokfn!tmj•oji!ufioj•lji!sf|fokb-!wfpnb!tv
tmbcb|of!v!qpsf}fokv!tb!tusvluvspn!tlfmfub
tvo}fsb!lpkj!ajwj!v!wpej/
IFMJLPQUFS
J!WJMJO!LPOKJD
Lpnqbojkb!NCC!lpkb!qspj{wpej
psvakf!j!sblfuf-!qsjnfojmb!kf!bfspej.
obnj•ov!tusvluvsv!j!tujm!mfub!wjmjoph!lpokjdb
lbp!npefm!v!j{hsbeokj!ifmjlpqufsb!ujqb!CP.216/
Lpnqbojkb!#Tjlpstlz!Ifmjdpqufs#!sb{wjmb!kf!opwj!ej{bko
ifmjlpqufsb!ofqptsfeop!qsjnfokvkv~j!nfupef!lpkf!qsjmjlpn
mfub!lpsjtuj!wjmjo!lpokjd/!Ubk!qspdft!qsjlb{bo!kf!ob!hpsokpk
tmjdj!tb!twpkjn!qsfmb{ojn!tubejkvnjnb!qsjmjlpn!pcmjlpwbokb
ifmjlpqufsb/
LSJMB!BWJPOB!
J!WJMJO!LPOKJD
Hpejof!2:41/!joafokfsj!tv!qp•fmj!eb!npejgjlvkv
svcpwf!lsjmb!bwjpob!eb!cj!vlmpojmj!wjcsbdjkf
qspv{splpwbof!wb{ev|ojn!uplpwjnb!lpkj!cj!nphmf
eb!j{b{wpwv!p|uf~fokf!mfufmjdf/!Obv•ojdj!tvewbeftfu!hpejob!lbtojkf-!pulsjmj!eb!ubk!tjtufn!wf~
jnbkv!lsjmb!wjmjoph!lpokjdb/!Nbmf!dsof!~fmjkf!ob
wsipwjnb!lsjmb!wjmjoph!lpokjdb!jnbkv!jtuv!gvoldjkv
lbp!j!ufh!ob!wsipwjnb!bwjpotlji!lsjmb/
MF\JOBS!J!BWJPO
Mf|jobs!puwbsb!qfskf!ob!wsipwjnb!twpkji
lsjmb-!lbp!qstuf!ob!svdj-!j!ublp!tnbokvkf
wb{ev|of!wsumphf!lpkf!gpsnjsbkv!okfob
lsjmb!)tmjlb!mfwp*/!Epokb!tmjlb!qsjlb{vkf
npefm!lpkj!qsjnfokvkf!jtuv!bfspejobnj•lv
tusvluvsv!lpkb!tf!qpkbwmkvkf!v!pcmjlpwbokv
bwjpob/
SBEBS!J!
TMFQJ!NJ\
Qp|up!jnb!ublp!tmbc
wje!eb!tf!tmpcpeop
npaf!ob{wbuj!#tmfqjn#tmfqj!nj|!fnjuvkf
{wv•of!ubmbtf!wfpnb
wjtplf!gsflwfodjkf
{wbof!vmusb{wvl/
Mkvetlp!vip!of!•vkf!uf!{wvlf!lpkj
jnbkv!gsflwfodjkv!pe!qsflp!31/111
ifsdb!)ptdjmbdjkb!v!tflvoej*/
[wv•oj!ubmbtj!lpkf!fnjuvkv!tmfqj
nj|fwj!pecjkbkv!tf!pe!qujdb!v!wb{.
eviv-!ajwpujokb!ob!{fnmkj!j!esvhji
pckflbub!lpkj!tf!obmb{f!ob!qvuv
tmfqjn!nj|fwjnb/!Tmfqj!nj|
pesf}vkf!qsbwbd!twph!lsfubokb!j
psjkfobudjkv!qsfnb!ujn!wjcsbdjkbnb
lpkf!tv!tf!pecjmf/!Sbebsj!sbef!v!tlmbev!tb!jtujn!qsjodjqpn/
TFNF!KBWPSB!
J!QSPQFMFS
BWJPO!J!SJCB!SBAB
Qmkptobu!pcmjl!sjcf!sbaf-!lpkj!kf!ijespejobnj•lj
wfpnb!fgjlbtbo-!v{fu!kf!lbp!npefm!{b!ej{bko
bwjpob/!Ebobt!tv!qmkptobuj!npefmj!•ftup
lpsj|~foj!j!v!wpkopk!joevtusjkj!j!v!djwjmopk!bwjkbdj.
kj/!Ob!qsjnfs-!npefm!bwjpob!#psjkfou!fltqsft#
j{hmfeb!lbp!sjcb!sbab/!Qmkptobu!pcmjl!pwph
opwph!npefmb!pnphv~bwb!cs{jov!ewb!qvub
wf~v!pe!cs{jof!{wvlb-!epl!tf!puqpsoptu!wb{.
evib!{b!wsfnf!mfub!twpej!ob!njojnvn/
Pcmjl!kbwpspwph!tfnfob!pnphv.
~bwb!nv!eb!tf!wfpnb!cs{p!plsf.
~f!plp!tfcf-!epl!qbeb!ob!{fnmkv/!Pwbk
pcmjl!obebiovp!kf!Eapseab!Lfkmjkbkfeoph!pe!qswji!fltqfsbub!v!bwjkbdjkj/
TFNF!CJMKLF
WPEPQJKF!
J!QBEPCSBO
Tfnf!cjmklf!wpepqjkf!npaf
evhp!eb!mfcej!j!qsfwbmkvkf
evh!qvu!v!wbeviv!{biwbmkv.
kv~j!twpkjn!lsjmjnb/!Qsjodjq!ob!lpnf!efmvkf!qbepcsbo
jtuj!kf!lbp!j!lpe!pwf!cjmklf/
QPENPSOJDB!J!OBVUJMVT
Lbeb!afmj!eb!spoj-!obvujmvt!jtqvokbwb!wpepn!nbmf!lpnpsf!v
twpn!ufmv/!Lbeb!afmj!eb!j{b}f!ob!qpws|jov-!po!qvnqb!tqfdj.
kbmbo!hbt!lpkj!qspj{wpej!v!ujn!nbmjn!~fmj.
kbnb!j!ublp!j{cbdvkf!wpev/!Ujq
lpnpsb-!tmj•bo!pwjn!lpe!obv.
ujmvtb-!jnb!j!qpenpsojdb-!j{
lpkji!tf!wpeb!j{cbdvkf!v{
qpnp~!npupsb/
UFMFTLPQ!J!
Q_FMB!J!TB^F
VTUB!NVWF!J![JC[BS
Qsf!plp!tup!hpejob!pulsjwfo!kf!{jc{bs/!Jqbl-!nvwf!lpsjtuf!pwbk
tjtufn!wf~!oflpmjlp!ijmkbeb!hpejob-!pe!lblp!tv!tuwpsfof-!{b!{bu.
wbsbokf!twpkji!epokji!vtub/!Tvsmjdb!nvwf!kf!qsp|jsfob!ob!twpn
wsiv!j!ublp!obn!qpnbaf!eb!vp•jnp!okfo!qsjspeoj!{jc{bs/
MFQUJS!J!
TMBN_JDB![B!TPL
Mfqujspwb!tjtbmklb!qsfetubwmkb
obqsfeop!tsfetuwp!pqsfnmkfop
nop|uwpn!ufioj•lji!efubmkb/!V!usfovulv!penpsb-!tjtbmklb!tf!vwjkb
lbp!pqsvhb!v!tbuv/!Lbeb!mfqujs!afmj!eb!kfef-!kfebo!obsp•juj!nj|j~!v
tjtbmklj!qp•jokf!eb!efktuwvkf/!Lbeb!tf!tjtbmklb!penpub!j!epcjkf!pcmjl
dfw•jdf-!mfqujs!npaf!eb!tjtb!oflubs!j!j{!obkevcmkji!mbujdb/!Tmbn•jdb
lpkv!lpsjtujnp!eb!cjtnp!qjmj!tpl!gvoldjpoj|f!qp!jtupn!qsjodjqv/
BSIJUFLUVSB!J!QBV_JOB
_wstub!tusvluvsb!qbv•jof!of!epqv|ub!eb!obtuvqj!qvdbokf
nsfaf/!Ebobt!tv!pwv!ptpcjov!nsfaf!jtlpsjtujmj!joafokfsj!lpkj
tv!obqsbwjmj!jtuj!tjtufn!pe!cpemkjlbwf!ajdf/!Ufsnjobm!ob!bfsp.
espnv!v!Eafej!j!{ppmp|lj!wsu!v!Njoifov!qsfetubwmkbkv!ewf
hsb}fwjof!j{nf}v!nophji!lpkf!tv!lpotusvjtbof!ublp!eb!jtlp.
sjtuf!pwbk!qsjodjq/
Tb~f!q•fmb!tmvaj!lbp!npefm!{b
plwjs!ufmftlpqb/!Ufmftlpqtlb
tp•jwb-!lpkb!tv!pcmjlpwbob!eb
qsjlvqmkbkv!Y.{sblf!lpkf!fnjuvkv
ofcftlb!ufmb-!obqsbwmkfob!tv!pe
|ftuptusboji!phmfebmb-!jnjujsbkv~j
ublp!pcmjlf!j{!lp|ojdf/!Sb{mph
{cph!lphb!tv!v{fub!|ftuptusbob
phmfebmb!qptupkj!v!•jokfojdj!eb!ujn
pcmjlpn!ojkfeop!qpesv•kf!qptnb.
usbokb!ojkf!j{hvcmkfop-!b!lpncjobdj.
kpn!ublwji!phmfebmb!qpkb•bwb!tf
vwje!v!pq|uv!tusvluvsv!pckflub/
Qpsfe!uphb-!tflwfodf!j{hsb}fof
pe!|ftuptusboji!phmfebmb
pnphv~bwbkv!|jsplp!qpmkf!qptnb.
usbokb!j!ufmftlpq!wjtplph!lwbmjufub/
[bojnmkjwp!kf!obhmbtjuj!eb!tv!p•j
q•fmb!j{hsb}fof!pe!|ftuptusboji
efmpwb-!kp|!qsf!oflpmjlp!ijmkbeb
hpejob!lbeb!tv!tuwpsfof-!eblmf
cb|!lbp!j!ufmftlpq/
GMVJEPOPTU!J!
QMBWB!QBTUSNLB
Kfebo!wbusphbtbd!epebp!kf!tvqtubodv!#kpmjplt#!v!sf{fswpbs!{b
wpev!ob!twpn!bvupnpcjmv-!lpkb!kf!cjmb!tmj•ob!wjtlp{opk!afmbuj.
op{opk!tvqtubodj!lpkv!qspj{wpej!qmbwb!qbtusnlb/!Pwb!tvqtubo.
db!qpwf~bmb!kf!cs{jov!wpefoph!uplb!v!dsfwv!{b!qstlbokf-!epl
pwbk!dfmplvqoj!tjtufn!qpwf~bwb!{bqsfnjov!wpef!{b!61&/
Tmv{bwb!uf•optu!lpkb!qsflsjwb!lpav!qmbwji!qbtusnlj!tnbokvkf
usfokf!ob!jtuj!ob•jo!j!qpnbaf!pwpk!sjcj!eb!mblp!qspmb{j!lsp{!wpev
vqslpt!wfmjlpk!puqpsoptuj!wpef/
BKGFMPW!UPSBOK!J!MKVETLB!LPTU
BQBSBU![B!EJTBOKF!
J!MBSWB!LPNBSDB
Mbswb!lpnbsdb!lpkb!tf!sb{wjkb!v
wpej!{bepwpmkbwb!twpkv!qpusfcv!{b
ljtfpojlpn!qpnp~v!wb{ev|of
dfwj!lpkb!epqjsf!ep!qpws|jof!wpef/
Emb•jdf!plp!pwf!dfwj!tqsf•bwbkv
wpev!eb!v}f!v!dfw-!eblmf-!lbp!|up
•joj!j!{bqv|b•!ob!wsiv!qpewpeoph
bqbsbub!{b!ejtbokf/
Epl!kf!pcmjlpwbp!pwbk!qp{obuj!upsbok-!bsijuflub!kf!cjp!jotqjsjtbo
cvuopn!lptuj-!obkmbl|pn!j!obkkb•pn!lptuj!v!mkvetlpn!ufmv/
Sf{vmubu!jtusbajwbokb!cjmb!kf!tobaob!tusvluvsb!tb!tbnpwfouj.
mbdjkpn/!Cvuob!lptu-!lpkb!kf!cjmb!j{wps!jotqjsbdjkf!{b!pwbk!upsbokjnb!pcmjl!dfwj-!lpkb!kf!obkvab!v!tsfejoj-!epl!tf!ob!twpkjn!lsbkfwj.
nb!qsp|jsvkf/!Pwblwb!tusvluvsb!pcf{cf}vkf!gmfltjcjmoptu!j!mblp~v
lptujnb-!j!of!vnbokvkf!okjipwv!kb•jov/!Qsjmjlpn!hsb}fokb!ob
pwblbw!ob•jo!hsbejufmkj!ptuwbsvkv!wfmjlf!v|ufef!nbufsjkbmb-!b!dfmb
lpotusvldjkb!qpcpmk|bwb!twpkv!•wstujov!j!gmfltjcjmoptu/
SPCPU!J!DSW
Jtusbajwb•j!tv!jtlpsjtujmj!hsb}v!dswb!lbp!npefm!j!obqsbwjmj!spcpu
obmjl!dswv!lpkj!tf!tbtupkj!pe!of{bwjtoji!lpnqpofouj/!Pwbk!spcpu
npaf!eb!vmb{j!v!lbobmf!v!lpkf!•pwfl!of!npaf!eb!v}f-!eb!vuwsej
jtujdbokf!wpef!jmj!pcbwj!sb{ob!nfsfokb/
DWFU!J!UFSNPNFUBS
\bgsbopw!dwfu!qptfevkf!cjpufsnpnfubs/!Pwb!cjmklb!puwbsb!tf!lbeb!ufnqfsbuvsb!eptujhof!qpwpmkbo
ojwp!j!qp•jokf!eb!tf!{buwbsb-!lbeb!pob!qbeof!jtqpe!uf!wsfeoptuj/!Kfeob!lpnqbojkb-!lpkb!kf!jnjuj.
sbmb!ptfumkjwptu!pwph!dwfub!ob!ufnqfsbuvsv-!qspj{wfmb!kf!ufsnpnfubs!lpkj!npaf!eb!nfsj!qspnfof
p
ufnqfsbuvsf!pe!•bl!1-112 D/
LPSFO!LVLVSV[B!J!PQUJ_LJ!
LBCMPWJ![B!QSFOPT!TWFUMB
Flwjwbmfou!pquj•ljn!lbcmpwjnb!{b!qsfopt!twfumb!qptupkj
wf~!oflpmjlp!ijmkbeb!hpejob/!Jtusbajwb•j!tv!ufl!ofebwop
pulsjmj!eb!lbcmpwj!nphv!qsfoptjuj!twfumptu/!Nmbeb!cjmklb
lpkb!tf!gpsnjsb!pe!tfnfob!lvlvsv{b!npaf!eb!qsfoftf
eofwov!twfumptu!ep!obkevcmkji!efmpwb!lpsfob!j!ob!ubk
ob•jo!qpnp~j!sb{wpk!tfnfob!lvlvsv{b/!Pquj•lb!wmbl.
ob-!lpkb!qptfevkv!pwv!ptpcjov!qsfop|fokb!twfumptuj|jsplp!tf!lpsjtuf!v!nophjn!qpesv•kjnb-!pe!tbpcsb.
~bkoji!{oblpwb!ep!qsfoptb!qpebub.
lb!v!lpnqkvufstljn!qsphsbnjnb/
PMJNQJKTLJ
TUBEJPO!V
NJOIFOV!J
QBVLPWB
NSFAB
V!lpotusvldjkj!lspwb
pmjnqjktlph!tubejpob
v!Njoifov!lpsj|~fo
kf!npefm!tusvluvsf
lv~f!~vcbtuph!qbvlb!lpkj!kf!hsbej!ublp!|up
sb{btujsf!nsfav!qsflp!usbwf!j!acvokb/
PMJNQJKTLJ!TUBEJPO!V!NJOIFOV!
J!LSJMB!WJMJOPH!LPOKJDB
Vqslpt!upnf!|up!kf!wsmp!ubolp-!lsjmp!wjmjoph!lpokjdb!kf
wfpnb!kblp-!kfs!kf!ob•jokfop!pe!puqsjmjlf!2/111!efmpwb/
[biwbmkvkv~j!j{efmkfopk!tusvluvsj-!lsjmb!pwph!jotflub!tf!of
ljebkv!j!puqpsob!tv!qsfnb!wb{ev|opn!qsjujtlv/!Lspw!njo.
ifotlph!pmjnqjktlph!tubejpob!obqsbwmkfo!kf!v!tlmbev!tb
jtujn!qsjodjqpn!)wjefuj!nbmv!gpuphsbgjkv*/
QBVL!J!JOEVTUSJKB!LPODB
Obv•ojdj!kp|!vwfl!sbef!ob!jnjujsbokv!lpodb!lpkj!tuwbsb
qbvl-!lpkj!kf!ubobl-!bmj!jqbl!kb•j!pe!•fmj•of!ojuj!jtuf!efcmkjof/
TMBNB!J!
TUSVLUVSB!
[HSBEB
Vovusb|okb!nsfabtub!tusvl.
uvsb!•joj!tmbnv!gmfltjcjm.
opn!j!kblpn/!Jtub!ufiojlb
lpotusvldjkf!lpsjtuj!tf!j!v
tbwsfnfopk!lpotusvldjkj
{hsbeb/
135
^OVEK
STVARANJE U MATERICI
Ako ~ovek ne koristi zdrav razum, a postavi sebi pitanje: "Kako
sam ja nastao", mogao bi na njega nelogi~no da odgovori: "Nastao
sam nekako..." Takvim pristupom, ~ovek bi mogao da zapo~ne `ivot
u kome ne bi imao vremena da razmi{lja o sli~nim temama.
Me|utim, ~ovek koji koristi zdrav razum razmi{lja}e o tome kako
je nastao i shvati}e zna~enje svog `ivota u skladu sa tim. Dok bude
o tome razmi{ljao, ne}e biti upla{en, kao {to je to slu~aj sa pojedinim ljudima kada do|u do zaklju~ka: "Ja sam stvoren." Ljudi koje
smo gore spomenuli ne `ele da imaju nikakvu odgovornost prema
Tvorcu. Oni se boje menjanja svog na~ina `ivota, pona{anja i ideologije koju su prihvatili, u slu~aju da priznaju da su stvoreni.
Dakle, oni be`e od poslu{nosti svome Tvorcu.
Sa druge strane, ~ovek koji procenjuje svoje postojanje mudro i
zdravim razumom, vide}e u sebi znake Bo`jeg stvaranja. On }e
priznati da njegovo postojanje zavisi od zajedni~kog delovanja hiljada slo`enih sistema koje on nije stvorio i ne kontroli{e. On }e
shvatiti da je "stvoren" i uz pomo} svog Tvorca poku{a}e da shvati
sa kojom svrhom ga je "stvorio".
Naredne stranice obuhvataju razli~ite informacije, za one koji su
mudri i znaju da one pokazuju kako je "sve to bilo stvoreno", kao
i ~udo celokupnog stvaranja.
Pri~a o nastanku ~oveka po~inje na dva razli~ita mesta koja su
veoma udaljena jedno od drugog. Ljudsko bi}e zapo~inje svoj `ivot
spajanjem dve odvojene tvari koje se nalaze kod mu{karca i `ene,
koje su stvorene potpuno nezavisno jedna od druge, pa ipak u
savr{enoj harmoniji. Sperma u telu mu{karca sigurno nije proizvedena voljom i kontrolom mu{karca, na isti na~in kao {to jajna }elija
u telu `ene nije formirana voljom i kontrolom `ene. Zaista, oni nisu
~ak ni svesni onoga {to se doga|a.
O~igledno je da su ove dve tvari, koje poti~u iz organizma
mu{karca i `ene, stvorene da odgovaraju jedna drugoj. Stvaranje
ovih dveju tvari, njihovo sjedinjenje i transformacija u ljudsko bi}e,
jesu zaista manifestacija velikih ~uda.
137
TESTISI I SPERMATOZOIDI
Spermatozoid, koji predstavlja prvi korak u stvaranju novog
ljudskog bi}a, nastaje "izvan" tela mu{karca. Razlog za takav proces
ogleda se u ~injenju da je proizvodnja spermatozoida jedino
mogu}a u sredini koja je za dva stepena hladnija od normalne
~ovekove telesne temperature. Da bi se temperatura u~vrstila na
tom nivou, doprinosi naro~ita ko`a koja postoji na testisima. Ona se
skuplja kada je hladno i {iri kada je toplo, i tako odr`ava stalnu
temperaturu. Da li mu{karac sam "reguli{e" i ure|uje ovaj osetljivi
sistem? Sigurno ne. Mu{karac nije
~ak ni svestan toga. Oni koji
odbacuju ovu ~injenicu stvaranja
mogu jedino da ka`u da je to
"neotkrivena funkcija ljudskog
tela". Termin "neotkrivena funkcija" ne predstavlja ni{ta drugo
nego samo izgovor.
Spermatozoidi se proizvode
stopom od 1.000 u minuti i imaju
poseban dizajn prilago|en njihovom putovanju do jajnika `ene,
Tqfsnb!j!vovusb|okptu!uftujtb
putovanje koje napreduje tako
kao da spermatozoidi "znaju" za
to mesto. Spermatozoid je sastavljen od glave, vrata i repa. Rep
mu poma`e da se u materici kre}e
kao riba.
Njegov glaveni deo, koji sadr`i
jedan deo bebinog genetskog
koda, prekriven je posebnim
za{titinim oklopom. Funkcija ovog
oklopa otkriva se na ulazu u
matericu u kojoj je sredina veoma
kisela. Jasno je da su spermatozoidi prekriveni za{titinim oklopom
od strane "Nekoga" ko je bio svestan ove kiselosti. (Svrha kiselosti
ove sredine je za{tita majke od delovanja raznih mikroba.)
U matericu sti`e vi{e miliona spermatozoida. Oni u nju ne sti`u
sami ve} zajedno sa me{avinom razli~itih vrsta fluida. Ovi fluidi
sadr`e {e}er koji obezbe|uje energiju potrebnu spermatozoidima.
Pored toga, ovi sastavni elementi imaju razli~ite zadatke, kao {to je
138
neutralisanje kiselosti na ulazu u matericu i odr`avanje sredine u
stanju koje omogu}ava kretanje spermatozoida. (Ovde se opet uveravamo da su dve razli~ite i nezavisne tvari stvorene da budu u
skladu jedna sa drugom.) Spermatozoid prevaljuje vrlo te`ak put u
telu majke, dok ne dospe do jajne }elije. Bez obzira na to kako
spermatozoidi {tite sebe, otprilike samo hiljadu, od 200-300 miliona
spermatozoida, sti`e do jajne }elije.
JAJNA ]ELIJA
I dok je spermatozoid oblikovan da bude u skladu sa jajnom
}elijom, jajna }elija je, sa druge strane, pripremljena da bude
za~etak
`ivota
u
potpuno
druga~ijoj sredini. I dok `ena nije
ni svesna, jedna jajna }elija, koja
je sazrela u jajniku, odlazi u
trbu{nu {upljinu i zaustavlja se na
dr{kama sme{tenim na kraju nastavaka poznatih kao jajovodi.
Nakon toga, jajna }elija po~inje
svoj put pomo}u pokreta treplji,
unutar jajovoda. Ova jajna }elija
velika je kao polovina jednog
zrnca soli.
Jajovod je mesto na kome se
susre}u jajna }elija i spermatozoidi. Jajna }elija tada po~inje da
lu~i naro~iti fluid. Ova izlu~evina
poma`e spermatozoidima da
prona|u mesto na kome se nalazi
jajna }elija. Sada je potrebno da budemo svesni jedne ~injenice:
kada ka`emo da jajna }elija "po~inje da lu~i", mi ne govorimo o
~oveku ili nekom svesnom bi}u. Ovaj proces nije mogu}e objasniti
slu~ajno{}u, odnosno da se mikroskopska proteinska masa
"odlu~uje" na takav potez "sama od sebe" i onda "priprema" i
izlu~uje jedan hemijski sastojak da bi privukla sebi spermatozoide.
To je o~igledno ve} oblikovano da funkcioni{e.
Ukratko, sistem za razmno`avanje u telu oblikovan je da spoji
jajnu }eliju i spermatozoid. To zna~i da je sistem za razmno`avanje kod `ene stvoren u skladu sa potrebama spermatozoida, a da
139
Usfovubl!tqbkbokb
Tqfsnbup{pjej
plp!kbkof!~fmjkf
Kfebo!tqfsnbup{pje-!oblpo
evhph!j!uf|lph!qvupwbokb-!vmb{j
v!kbkov!~fmjkv!eb!kf!pqmpej/
su spermatozoidi stvoreni u skladu sa zahtevima sredine koja se
nalazi u maj~inom telu.
SPAJANJE SPERMATOZOIDA I JAJNE ]ELIJE
Kada se spermatozoidi, koji nameravaju da izvr{e oplodnju, pribli`e jajnoj }eliji, jajna }elija ponovo "odlu~uje" da izlu~i specijalan
fluid, pripremljen naro~ito za spermatozoide, koji rastvara za{titni
oklop spermatozoida. Kesice enzima rastvara~a, koje se nalaze na
krajevima spermatozoida i koje su posebno napravljene za jajnu
}eliju, sada se otvaraju. Kada spermatozoidi do|u do jajne }elije, ovi
enzimi probijaju njenu membranu omogu}avaju}i spermatozoidu da
u|e. Iako se oko jajne }elije nalazi mno{tvo spermatozoida,
uglavnom samo jedan od njih oplo|uje jajnu }eliju.
Zanimljivo je zapaziti da fluid, koji sadr`i spermatozoide, ne vr{i
oplodnju jajne }elije, ve} samo jedan njegov deo. Jedan spermatozoid jeste agens oplodnje, odnosno hromozomi u spermatozoidu
koji predstavljaju jedan njegov deo.
Lbeb!tf!tqfs.
nbup{pje!lpkj
~f!pqmpejuj
kbkov!~fmjkv!qsj.
cmjaoj!kbkopk
~fmjkj-!pob!j{of.
obeb!j{mv•vkf
obsp•juv
uf•optu!lpkb
sbtuwbsb!{b|ujujoj!pnpub•!tqfsnbup{pjeb/
[cph!uphb!tf!puwbsbkv!lftjdf!fo{jnb!sbtu.
wbsb•b/!Vtlpsp!oblpo!|up!tqfsnbup{pje!ep}f
ep!kbkof!~fmjkf-!pwj!fo{jnj!qspcjkbkv!nfncsbov
kbkof!~fmjkf-!pnphv~bwbkv~j!ublp!tqfsnbup.
{pjev!eb!v}f/
Sbtu!pqmp}fof!kbkof!~fmjkf-!lpkj!qp•jokf!pe!kfeof
~fmjkf-!obtubwmkb!tf!tubmojn!vnopabwbokfn!~fmjkb/
[jhpu!)pqmp}fob!kbkob!~fmjkb*!qptnbusbo!poblp
lblp!kf!qsj•ws|~fo!v!nbk•jopk!nbufsjdj/
Kada jajna }elija prihvati jedan
spermatozoid, drugim spermatozoidima prolaz vi{e nije mogu}. Razlog tome je elektri~no polje koje
se stvara oko jajne }elije. Podru~je oko jajne }elije je negativno
naelektrisano, a ubrzo po{to spermatozoid dospe u jajnu }eliju ovo
naelektrisanje menja se u pozitivno. Dakle, jajna }elija, koja ima isto
naelektrisanje kao i sperematozoidi izvan nje, po~inje da ih odbija.
To zna~i da elektri~no naelektrisanje ove dve supstance, koje su
nastale nezavisno i odvojeno jedna od druge, tako|e je u skladu
jedno sa drugim.
Kona~no, DNK mu{karca u spermatozoidu i DNK `ene u jajnoj
}eliji se kombinuju. Sada, to je prva }elija novog ljudskog bi}a u
utrobi majke - zigot.
GRUDVICA SE [email protected] ZA MATERICU
Kada se spermatozoid mu{karca sjedini sa jajnom }elijom `ene,
kao {to je opisano, formira se su{tina bebe koja }e biti ro|ena. Ova
}elija, poznata u biologiji kao "zigot", odmah }e po~eti da raste i
uskoro postati "malo telo".
Zigot ne provodi svoje vreme razvoja
uzalud. On se pridr`ava za matericu,
sli~no korenu biljke koji se sna`no dr`i
zemlje. Preko te veze, zigot dobija iz tela
majke supstance neophodne za svoj
razvoj.
Zigot po~inje da se razvija kada se
pri~vrsti za matericu. Materica se u
USJ!UBNOB!SFHJPOB
Qptmf!pqmpeokf-!sb{wpk!efufub!pewjkb
tf!v!usj!sb{mj•jub!sfhjpob/!Uj!sfhjpoj!tv;
2/!Kbkpwpe;!pwp!kf!sfhjpo!v!lpnf!tf
tqbkbkv!kbkob!~fmjkb!j!tqfsnbup{pje-!j
nftup!hef!tf!kbkojl!tqbkb!tb!nbufsj.
dpn/
3/!Vovusb|okptu!{jeb!nbufsjdf!{b!lpkj
tf!{jhpu!qsj•ws|~vkf!eb!cj!obtubwjp
sb{wpk/
4/!Sfhjpo!v!lpnf!fncsjpo!qp•jokf
sbtu!.!v!lftjdj!qvopk!obsp•juph!gmvjeb/
me|uvremenu ispunjava te~no{}u zvanom "amnionska te~nost" koja
okru`uje zigot. Najva`nija funkcija amnioti~kog fluida u kome se
beba razvija jeste njena za{tita od spoljnih uticaja.
U me|uvremenu, embrion koji je prethodno izgledao kao `itka
masa, tokom vremena se transformi{e. U po~etnoj mekoj strukturi
po~inju da se formiraju ~vrste kosti koje omogu}avaju telu da stoji
uspravno. ]elije, koje su u po~etku bile iste, po~inju da se razdvajaju: neke formiraju }elije oka osetljive na svetlost, neke formiraju
nervne }elije osetljive na hladno}u, toplotu i bol, a neke bivaju
osetljive na zvu~ne vibracije. Da li }elije same odlu~uju da se razdvajaju na ovakav na~in? Da li one same odlu~uju da najpre formiraju srce ili oko, a onda nastavljaju da izvr{avaju taj te`ak zadatak?
Sa druge strane, da li su stvorene da odgovaraju takvoj svrsi?
Mudrost, intelekt i duh predstavljaju drugu alternativu.
Na kraju tih procesa, kada beba dovr{i svoj razvoj u maj~inoj
utrobi, ona se ra|a i dolazi na ovaj svet. Sada je ona 100 miliona
puta ve}a i 6 milijardi puta te`a nago {to je bila u po~etku.
Ovo je pri~a o na{em prvom koraku u `ivotu, koji nema nijedan
drugi `ivi organizam. [ta mo`e biti va`nije za ~oveka nego otkrivanje i poznavanje svrhe takvog neverovatnog stvaranja?
SB[EPCMKF!GPSNJSBOKB!P_JKV
V!qp•fuopn
tubejkvnvplp!cfcf
j{hmfeb!lbp
ubnob!nsmkbepl!twpk
lpob•oj
pcmjl!epcjkb
lsp{!oflp.
mjlp!nftfdj/
143
_pwflpwp!mjdf!qswji!ebob!v!nbk•jopk!vuspcj!)tmjlb!mfwp*!j
okfhpw!lpob•oj!pcmjl/
Nelogi~no je tvrditi da se sve ove slo`ene funkcije odvijaju na
osnovu "njihove sopstvene volje". Na{e telo, koje po~inje od
"kapljice }elija" koja se transfori{e u ~oveka, poseduje mno{tvo
osetljivih sistema. Iako nismo svesni njihovog postojanja, njihova
izuzetna slo`enost i osetljivost omogu}ava na{em telu da pre`ivi.
Svi ti sistemi oblikovani su i deluju zahvaljuju}i ~ovekovom Tvorcu,
po ~ijem je obli~ju ~ovek i stvoren. Tvorac posle stvaranja nije
ostavio ~oveka da funkcioni{e nekontrolisano i bez ikakve svrhe.
MAJ^INO MLEKO
Ishrana novog ljudskog bi}a, koje je izraslo transformisanjem
jedne }elije u bebu, predstavlja izuzetno ~udo. Maj~ino mleko je
najbolji mogu}i oblik hrane, koja nastaje i izvr{ava svoju funkciju
bez ikakvog posebnog maj~inog uticaja.
Zahvaljuju}i supstancama koje ga sa~injavaju, maj~ino mleko je i
izuzetan izvor hrane za novoro|en~e i supstanca koja pove}ava
144
otpornost prema bolestima kako majke, tako i bebe. Lekari se sla`u
da se ve{ta~ka hrana za bebu mo`e preporu~iti jedino ako maj~ino
mleko nije odgovaraju}eg kvaliteta, i da bebu treba hraniti maj~inim
mlekom, naro~ito tokom prvih meseci `ivota. Razmotrimo osobine
ovog mleka:
- Najzanimljivija osobina maj~inog mleka jeste mogu}nost
promene njegove koncentracije u skladu sa razvojnim razdobljima
bebe. Koli~ina kalorija i sadr`aj hranljivih sastojaka menja se u
skladu sa tim da li je ro|enje bebe bilo prevremeno ili na vreme.
Ako je beba ro|ena pre vremena, koncentracija masno}a i proteina
u maj~inom mleku ve}a je od one koju beba normalno zahteva, zato
{to prevremeno ro|ena beba zahteva vi{e kalorija.
- Elementi imunog sistema koji su potrebni bebi, daju se bebi
kao ve} pripremljeni u maj~inom mleku. Kao profesionalni vojni ci,
oni brane telo od onoga {to mu ne pripada i {tite bebu od bolesti.
- Mleko deluje protiv bakterija. Iako se bakterije mno`e u normalnom mleku ve} posle {est sati, ako maj~ino mleko ostane da stoji
na sobnoj temperaturi, u istom
vremenskom periodu, nijedna
SFGMFLT!TJTBOKB
bakterija ne}e biti u njemu.
- Ono {titi bebu od arterioskleroze.
- Beba ga brzo vari.
Danas je poznato da nijedan
od ve{ta~kih oblika hrane,
proizveden u laboratorijama pod
nadzorom stru~njaka za ishranu,
nije tako koristan kao prirodno
maj~ino mleko. Ostaje pitanje:
"Ko je stvorio ovo mleko za bebe
u maj~inom telu, dok majka nije
bila ~ak ni svesna njegovog nastanka i njegove premo}i nad
onim proizvedenim u laboratorijEfuf!obqv|ub!nbk•jov!vuspcv!tb
skim uslovima?" Sasvim je jasno
sfgmfltpn!{b!tjtbokf/!Okfhpwp
da je maj~ino mleko neposredno
wfacbokf!tjtbokb-!lpkf!qp•jokf!tb
tjtbokfn!qbmdb!v!nbk•jopk!vuspcjstvorio sam Tvorac, koji je
jnb!ajwpuoj!{ob•bk!{b!isbokfokf!cfcf
pripremio bebi sve {to joj je
qptmf!sp}fokb-!qp|up!of!qptupkj
esvhj!ob•jo!eb!cfcb!epcjkf!nmflp
potrebno.
lpkf!qsfetubwmkb!okfo!kfejoj!j{wps
isbof/
145
MEHANIZMI
U NA[EM
TELU
^
ovek predstavlja bi}e sa najsavr{enijim, najslo`enijim i najneverovatnijim sistemima u prirodi, stvorenim u pravilnom
odnosu od strane samog Tvorca.
Ljudsko telo sastavljeno je od mekog tkiva i kostiju, koje otprilike
te`i 60-70 kilograma. Kao {to je poznato, meso je jedno od najkrhkijih materijala u prirodi. Kada se ostavi na otvorenom, ono se za
nekoliko sati raspada, za nekoliko dana postaje prepuno larvi i po~inje
nepodno{ljivo da zaudara. Ova nejaka supstanca sa~injava veliki deo
~ovekovog tela. Me|utim, ona se odr`ava bez kvarenja i bez raspadanja, tokom otprilike 70-80 godina, zahvaljuju}i cirkulaciji krvi
koja je hrani, i ko`i koja je spolja {titi od bakterija.
Sa druge strane, mogu}nosti ~ovekovog tela su zaista impresivne.
Svako od pet ~ula predstavlja ~udo. ^ovek se kroz ta ~ula upoznaje
sa spoljnim svetom i vodi svoj `ivot u miru zahvaljuju}i sveobuhvatnosti tih ~ula. Detalji sa kojima se susre}emo kada istra`ujemo ~ula
vida, mirisa, dodira, sluha i ukusa, i njihov savr{eni dizajn, predstavljaju sna`ne dokaze koji potvr|uju postojanje Tvorca.
^udesne strukture ljudskog tela ne ograni~avaju se samo na ovih
pet ~ula. Svaki od organa koji nam omogu}ava i olak{ava `ivot predstavlja zasebno ~udo. Svi oni funkcioni{u i zadovoljavaju na{e
potrebe. Poku{ajmo da zamislimo koliko bi nam `ivot bio te`ak da
smo bili stvoreni bez ruku. [ta bi se dogodilo kada ne bismo imali
noge, ili kada bi na{e telo bilo prekriveno bodljama, krlju{tima ili
~vrstim spoljnim slojem umesto ko`e?
[tavi{e, postojanje slo`enih sistema u ljudskom telu, kao {to su disanje, uzimanje hrane, mehanizmi za razmno`avanje i za{titu, kao i
lepota ljudskog tela, predstavljaju, svako za sebe, veliko ~udo.
Kao {to mo`emo videti, postoji mno{tvo osetljivih ravnote`nih
stanja u ljudskom telu. Savr{en odnos svakog od ovih nezavisnih sistema sa drugim sistemima u telu omogu}avaju ~oveku da bez problema izvr{ava svoje `ivotne funkcije.
On sve to ~ini bez ulaganja bilo kakvih dodatnih napora ili
suo~avanja sa bilo kakvim te{ko}ama. Tokom ve}eg dela vremena,
~ovek nije ~ak ni svestan {ta se sve doga|a u njegovom organizmu.
^ovek nije svestan mnogih procesa: trenutka kada po~inje i kada se
zavr{ava varenje u njegovom stomaku, otkucaja njegovog srca,
preno{enja posredstvom krvi neophodnih sastojaka do mesta potrebe,
kao i procesa posmatranja i slu{anja.
147
U ~ovekovom telu uspostavljen je besprekoran sistem tako da telo
besprekorno funkcioni{e. Ono je delo Tvorca, koji reguli{e sve {to
postoji na nebu i na Zemlji. Tvorac je stvorio sve {to postoji, svaki
detalj i svako bi}e u univerzumu. Ustrojstvo sa kojim se suo~avamo
kada detaljnije istra`ujemo ljudsko telo, predstavlja dokaz jedinstvenog i besprekornog dela Bo`jeg stvaranja.
Neki od mno{tva fino pode{enih ravnote`nih sistema jesu:
Pet ~ula koja su u potpunosti u skladu sa ~ovekovim potrebama.
Na primer, uho mo`e da oseti samo one zvu~ne vibracije koje se
nalaze unutar odre|enih granica. Na prvi pogled, mo} slu{anja u
okviru {irokog opsega mo`e izgledati veoma korisna, ipak ove ~ulne
granice - poznate kao "zvu~ni prag" - regulisane su sa odre|enom
svrhom. Kada bismo imali preosetljivo ~ulo sluha, svakog momenta
slu{ali bismo buku, po~ev od otkucaja na{ega srca do {u{kanja
mikroskopski sitnih insekata na podu. U tom slu~aju, `ivot nam ne
bi bio lak i lep.
Ista "poreme}ena ravnote`a" dogodila bi se i kada je u pitanju ~ulo
dodira. Nervi osetljivi na dodir, koji se nalaze ispod ljudske ko`e,
stvoreni su tako da budu osetljivi na najbolji na~in, a rasprostranjeni
su po celom telu. Nervi su vi{e zgusnuti uglavnom na prstima, usnama i seksualnim organima. Tako na primer, "manje va`ni" regioni
na{eg tela, kao {to su le|a, imaju manje nerava. To ~oveku daje velike
mogu}nosti. Zamislimo kada bi slu~aj bio suprotan: da na{i prsti budu
manje osetljivi, a da je ve}ina nerava grupisana na le|ima. Bez sumnje, to bi bilo veoma neprijatno, jer tada ne bismo bili u stanju da
uspe{no koristimo na{e prste, a na le|ima bismo ose}ali i najmanje
promene - na primer, nabore na ko{ulji.
Razvoj organa je primer te "precizne ravnote`e". Na primer,
razmislimo o kosi i trepavicama. Iako oboje, u principu, predstavljaju
samo "dlake", one ne rastu jednako tokom istog razdoblja. Zamislimo
da trepavice rastu br`e od kose. One bi nam smetale da gledamo i
upadale nam u o~i, o{te}uju}i tako jedan od najvitalnijih organa.
Trepavice imaju odre|enu du`inu koja ostaje konstantna. Me|utim, u
slu~aju nezgode, kao {to je po`ar ili neki drugi nesre}ni slu~aj, one
brzo izrastu i dostignu svoju "idealnu" du`inu, a kad sve pro|e,
ponovo prestanu da rastu.
^ak je i oblik trepavica veoma va`an. Po{to su malo savijene uvis,
one ne ometaju vid, a oku daju lep izgled. Kada rastu trepavice,
prekrivene su neobi~nim uljastim izlu~enjem koje poti~e od posebnih
`lezda sme{tenih na rubu o~nih kapaka. Zato na{e trepavice nisu ne-
148
ravne i imaju pravilan oblik, nalik tankoj ~etkici. Takva sli~na
"savr{ena pode{avanja" postoje u svakoj ta~ki na{ega tela.
Proces stvaranja je naro~ito uo~ljiv kod novoro|enih beba, kao i
kod dece u pubertetu. Na primer, kosti lobanje novoro|ene bebe su
meke i mogu se, do odre|ene mere, kretati jedna preko druge. Ova
fleksibilnost omogu}ava bebi da iza|e iz maj~ine utrobe bez ikakvih
povreda. Ako bi kosti njene lobanje bile krute i ~vrsto postavljene, one
bi pukle prilikom ra|anja i izazvale ozbiljna o{te}enja u bebinom
mozgu.
Sa istom besprekorno{}u, svi ostali organi u ljudskom telu razvijaju se u me|usobnom skladu tokom procesa rastenja. Na primer,
tokom razvoja glave, lobanja koja okru`uje mozak raste zajedno sa
njim. Ako bi se lobanja razvijala malo sporije nego mozak izazvala bi
njegovo stiskanje i za kratko vreme prouzrokovala smrt.
Sli~ne pojave istan~ane ravnote`e uo~ljive su i kod drugih organa,
kao {to su srce, plu}a i grudni ko{, oko i o~na duplja.
Iz tog razloga, korisno je prou~iti neverovatne strukture u na{em
telu da bismo jo{ bolje upoznali umetnost i silu stvaranja. Svaki deo
na{eg tela, kao i strukture koje su mnogo savr{enije nego najnaprednija fabrika opremljena najnovijom tehnologijom, ukazuje na
besprekorno stvaranje koje je u~inio Tvorac, {to potvr|uje Njegov
suverenitet nad celokupnim na{im bi}em.
Ako samo kratko analiziramo ostale sisteme i organe u ljudskom
telu, opet }emo se susresti sa dokazima o besprekornom i
uravnote`enom stvaranju.
VARENJE
Pljuva~ka koja po~inje da se lu~i na po~etku procesa varenja, vla`i
hranu tako da se lako mo`e `vakati i lako pro}i kroz jednjak.
Pljuva~ka, zahvaljuju}i svojim hemijskim osobinama, predstavlja
naro~itu supstancu za pretvaranje skroba u {e}er. Zamislite samo {ta
bi se dogodilo kada se pljuva~ka ne bi lu~ila u ustima. U tom slu~aju
ne bismo bili u stanju da bilo {ta progutamo, pa ~ak ni da govorimo
zbog suvih usta. Ne bismo mogli da jedemo ni{ta tvrdo, ve} bismo
jeli samo ono {to je te~no ili ne{to nalik tome.
U `eluda~nom sistemu postoji izuzetna ravnote`a. Hrana se u
`elucu vari pomo}u hlorovodoni~ne kiseline koja se u njemu lu~i.
Ova kiselina je tako jaka da bi mogla da razlo`i zidove `eluca, kada
hrana dospe u njega. Ipak, postoji jedan rastvor koristan ~oveku supstanca poznata kao sluz, koja se lu~i tokom varenja, sa zadatkom
149
da oblo`i zidove `eluca i tako
ga za{titi od razornog efekta
ove kiseline. Na taj na~in,
`eludac je za{ti}en i ne mo`e
da svari samoga sebe.
Me|utim, samo jedna gre{ka
u hemijskom sastavu sluzi
mogla bi uni{titi njenu
za{titnu funkciju. O~igledno
je da postoji savr{en sklad
izme|u kiseline koja u~estvuje u varenju i sluzi koja deluje kao za{tita `eluca od nje.
Kada je `eludac prazan,
ova lu~evina koja razgra|uje
proteine ne proizvodi se u
stomaku. U stvari, ona postoji u obliku bezopasne supstance koja nema razgra|uju}a svojstava. Ubrzo po{to
hrana bogata proteinima
V!tjtufnv!{b!wbsfokf-!vtub-!qmkvwb•lb-!afmv.
dospe u `eludac, hloroebd-!qbolsfbt-!kfusb!j!dsfwb!wsmp!tlmbeop
vodoni~na kiselina po~inje da
gvoldjpoj|v/!Blp!kfebo!jmj!wj|f!uji!v{bkbnop
se lu~i u `elucu i ovu neuqpwf{boji!pshbob!of!cj!gvoldjpojtbp!lblp
usfcb-!dfp!tjtufn!cjp!cj!{bvtubwmkfo/
tralnu supstancu razla`e u
proteine. Tako, kada je `eludac prazan, ova kiselina ne o{te}uje `eludac koji je tako|e sastavljen
od proteina.
Va`no je zapaziti da teorija evolucije nikada nije objasnila postojanje tako slo`enog sistema, po{to zastupa ideju da su sve slo`ene
strukture koje postoje oko nas postepeno evoluirale od primitivnih
organizama nagomilavanjem malih strukturnih pobolj{anja. Me|utim,
o~igledno je da sistem u `elucu nije mogao postepeno da evoluira.
Odsustvo ~ak i jednog faktora zna~ilo bi kraj tog organizma.
Te~nost u `elucu ima sposobnost da razlo`i proteine posle serije
hemijskih reakcija. Zamislimo jedan organizam u procesu evolucije, sa
`elucem kod koga nija mogu}a ovakva hemijska transformacija. Ako
te~nost u `elucu jednog organizma nije stekla osobinu razlaganja proteina, taj organizam ne bi bio u stanju da vari hranu i ubrzo bi
prestao da `ivi sa grudvom nesvarene hrane u sebi.
150
Posmatrajmo ovaj predmet sa druge ta~ke gledi{ta. ]elije `eluca
proizvode kiselinu. I ove, kao i druge }elije u bilo kome drugom delu
na{eg tela (na primer, }elije oka) jesu }elije bliznakinje koje su nastale
deljenjem iste prvobitne }elije u utrobi majke. [tavi{e, obe }elije imaju
istu geneti~ku informaciju. To zna~i da baza podataka obeju ovih
}elija obuhvata genetsku informaciju o proteinima koji su potrebni za
oko, ali i za kiselinu koja je potrebna u `elucu. Ipak, pot~injavaju}i se
poretku koji poti~e iz nepoznatog izvora, od vi{e miliona drugih delova informacija, }elije oka upravo koriste informacije koje pripadaju
oku, a }elije `eluca koriste informacije koje pripadaju `elucu. [ta bi
se dogodilo kada bi }elije oka, koje proizvode proteine neophodne
oku (iz razloga koji nije poznat), po~ele da proizvode kiselinu koja se
koristi u `elucu - o kojoj imaju potrebnu informaciju? Ako bi se
dogodilo ne{to nalik tome, osoba bi svarila svoje oko.
Nastavimo sa istra`ivanjem neverovatno ure|enih ravnote`nih sistema unutar na{eg organizma.
Ostatak procesa varenja tako|e je dobro isplaniran. Korisni deo
hrane, koji }e biti svaren, upija tanko crevo, a krv raznosi dalje po
organizmu. Obloga tankog creva prekrivena je bo~nim naborima koji
izgledaju kao naborano platno. Na svakom naboru nalaze se manji
nabori zvani "vili" ili crevne resice. Ti nabori veoma pove}avaju
povr{inu za upijanje ovog creva.
Na gornjoj povr{ini }elija, iznad
crevnih resica, nalaze se mikroskopski produ`eci zvani "mikrovili". Ovi produ`eci upijaju hranu i funkcioni{u kao pumpe.
Unutra{nji deo ovih pumpi
povezan je sa krvnim sistemom
preko prenosnog sistema, koji je
predstavljen raznovrsnim prenosnim kanalima. To je put hrane
preko krvnog sistema u sve
delove tela. Svaka crevna resica
Qvnqb!tnf|ufob!v!ubolpn!dsfwv!vqjkb
qpusfcof!tbtupklf!j{!twbsfof!isbof/!Qptupkj
ima pribli`no 3.000 mikrovilija.
311!njmjpob!ublwji!qvnqj!ob!kfeopn!lwbe.
Povr{ina od 1 mm2 obloge tankog
sbuopn!njmjnfusv!ubolph!dsfwb!j!twblb!pe
creva prekrivena je sa otprilike
okji!ofqsftubop!gvoldjpoj|f!j!ebkf!twpk!ep.
qsjopt!pesabwbokv!ob|fh!ajwpub/!Ob!tmjdj!tf
200 miliona mikrovilija. Na
wjef!tqfdjkbmoj!lbobmj!)lswof!wfof-!lbqjmbsj!j
povr{ini od 1 mm2 radi 200 mimjngoj!lbobmj*!lpkj!tf!obmb{f!v!qvnqbnb!j
liona pumpi, bez kvarova ili
qsflp!lpkji!tf!vqjkbkv!isbomkjwj!tbtupkdj/
151
Twj!tjtufnj!v!mkve.
tlpn!ufmv!){b
wbsfokf-!lswojejtbkoj!j!tjtufn!{b
j{mv•jwbokf*!sbef
{bkfeop!j!v
nf}vtpcopn.
tlmbev/!Ob!pwpk
tmjdj!npaf!tf
wjefuj!okjipwb
qpwf{boptu/
umaranja, u prilog odr`anja ljudskog `ivota. Tako mnogo pumpi, koje
bi u normalnim prilikama prekrivale veliko podru~je, danas se nalazi
na veoma ograni~enom prostoru. Ovaj sistem odr`ava na{ `ivot obezbe|uju}i telu da maksimalno iskoristi hranu koju unosimo u njega.
DISANJE
Disanje je zasnovano na veoma osetljivim i uravnote`nim sistemima. Hladan ili zaga|en vazduh koji udi{emo mo`e negativno da uti~e
na na{e zdravlje. Vazduh se zbog toga mora zagrejati i pre~istiti pre
ulaska u plu}a. Nos je stvoren da odgovori tom zadatku. Dla~ice i
nosna sluz na zidovima nozdrva pre~i{}avaju vazduh zadr`avanjem
~estica pra{ine. U me|uvremenu, vazduh se zagreva dok prolazi kroz
nozdrve. Nosne kosti su tako gra|ene da vazduh koji udi{emo mo`e
sti}i u plu}a jedino posle vi{e prolazaka kroz nosne kosti; na taj na~in
on se zagreje. Ova struktura nosnih kostiju koja omogu}ava da vazduh vi{e puta pro|e kroz male kosti, mogla je nastati jedino oblikovanjem koje je izvr{ilo razumno bi}e. Ako bi ~ovek poku{ao da ne{to
ovako napravi, usmeravanje pokreta vazduha bilo bi mogu}e jedino
na osnovu slo`enih prora~una. ^injenica je da ova specijalna struktura postoji da bi zadovoljila potrebe jednog drugog sistema - sistema
~i{}enja i zagrevanja vazduha koji putuje do plu}a - predstavlja
dokaz da su oba ova sistema specijalno stvorena od strane istog
Tvorca. Nakon svih ovih stadijuma, vazduh dospeva u disajnu cev
nakon {to biva navla`en i pre~i{}en od pra{ine.
SKELET
Skelet je ine`enjersko ~udo posebne vrste. On predstavlja strukturni sistem za podr{ku telu. Skelet {titi vitalne organe - mozak, srce
152
i plu}a, i podr`ava unutra{nje organe. On omogu}ava ljudskom telu
kretanje koje nije mogu}e posti}i nikakvim ve{ta~kim mehanizmima.
Ko{tano tkivo nije sastavljeno od neorganskog materijala, kao {to
mnogi ljudi misle. Ko{tano tkivo je skladi{te korisnih telesnih sastojaka koji obuhvataju mnoge va`ne minerale kao {to su kalcijum i fosfati. U skladu sa potrebama, ti minerali se skladi{te ili upu}uju organizmu. Kosti, tako|e, proizvode crvena krvna zrnca (}elije).
Izuzetna struktura kostiju doprinosi savr{enom funkcionisanju
skeleta. Po{to imaju zadatak da nose i {tite telo, kosti su stvorene sa
mogu}nostima i snagom da obave ove funkcije. Mogu}i ne`eljeni
uslovi tako|e su uzeti u obzir. Na primer, butna kost mo`e da nosi
te`inu od jedne tone kada se nalazi u uspravnom polo`aju.
Iznena|uju}a je ~injenica da prilikom svakog koraka koji napravimo,
kosti nose te`inu koja je tri puta ve}a nego ukupna te`ina na{eg tela.
Kada atleti~ar ska~e sa motkom, prilikom doskoka na zemlju svaki
kvadratni centimetar njegove karlice izlo`en je pritisku od 1.400 kilograma. [ta tu strukturu, koja
je nastala deljenjem i umno`avanjem jedne prvobitne
}elije, ~ini tako jakom?
Odgovor na ovo pitanje
nalazi se u odgovaraju}em
stvaranju ovih kostiju.
Jedan
primer
iz
savremene tehnologije mo`e
nam pomo}i da jo{ bolje
razumemo ovo pitanje. U
gra|evinskim radovima na
velikim visinama obi~no se
koristi sistem skela. Sastavni
delovi te konstrukcije nemaju tako ~vrstu strukturu, ali
kada
vi{e
{ipki
budu
Tlfmfu!kf!qsbwp
me|usobno povezane - nasjoafokfstlp!•vep/
Po!kf!tbtubwmkfo!pe
taje ~vrsta skela. Uz pomo}
317!lptujkv/!Pwf
slo`enih kompjuterskih protqpkfof!lptuj!pcf{.
cf}vkv!mkvetlpn
ra~una mogu}e je izgraditi
ufmv!j{v{fuov!tqp.
sna`ne i izdr`ljive mostove i
tpcoptu!lsfubokb/
industrijske konstrukcije.
Ojkfebo!ep!tbeb
lpotusvjtboj!spcpu
Unutra{nja struktura kosof!npaf!eb!jnjujsb
tiju sli~na je onoj u sistemu
tqptpcoptu!lsfub.
okb!mkvetlph!ufmb/
153
skela koje se koriste u izgradnji mostova i tornjeva. Jedina va`na razlika ogleda se u ~injenici da je sistem kostiju mnogo slo`eniji i
nadmo}niji od onog koji ~ovek mo`e da napravi. U tom sistemu, kosti
su izuzetno sna`ne, ali dovoljno lake za udobno kori{}enje od strane
~oveka. Kada bi unutra{njost kostiju bila ~vrsta i puna kao i spolja{njost, one bi bile te{ke, ~ovek bi ih s mukom nosio i lako bi pucale
i lomile se prilikom najmanjeg udara na njihovu krutu i te{ku strukturu.
Savr{eni oblik na{ih kostiju poma`e nam da udobno `ivimo, jer
bez ikakvog bola mo`emo da obavljamo ~ak i veoma te{ke zadatke.
Slede}a osobina strukture kostiju jeste njihova fleksibilnost u
odre|enim delovima tela. Grudni ko{, osim {to {titi vitalne organe
na{eg tela, kao {to su srce i plu}a, {iri se i skuplja da bi omogu}io
ulazak i izlazak vazduha iz plu}a.
Elasti~nost kostiju mo`e se menjati tokom vremena. Na primer, kod
`ena, bedrenja~a se iste`e tokom poslednjih meseci trudno}e i odva-
Pwp!kf!njlspgpuphsbgjkb!tbws|fof!pshboj{bdjkf
vovubs!evhji!lptujkv!ob|fh!ufmb/!Pwf!lptuj-!v
lpkjnb!tf!qspj{wpef!lswof!~fmjkf-!tv!ajwf!j
efmvkv!lbp!tlmbej|uf!njofsbmb!v!ufmv/
154
ja od ostalih. To je veoma va`no jer prilikom poro|aja ovo izdu`enje
omogu}ava bebinoj glavi da bez povre|ivanja iza|e iz maj~ine utrobe.
Neverovatne mogu}nosti kostiju nisu samo ograni~ene ovim osobinama. Osim fleksibilnosti, izdr`ljivosti i lako}e, kosti, tako|e, imaju
sposobnost da same sebe obnavljaju. Kada se neka kost slomi, druge
kosti prihvataju i raspore|uju teret da bi joj omogu}ili da se obnovi.
I ovde je o~igledno, kao i u delovanju drugih procesa u telu, da postoji izuzetno slo`en proces u kome sara|uju milioni }elija.
Sposobnost pokretljivosti skeleta
predstavlja jo{ jedan va`an detalj koji
treba razmotriti. Prilikom svakog koraka koji napravimo, pr{ljenovi koji
sa~injavaju na{u ki~mu kre}u se na
svome mestu, jedni preko drugih. Ovi
stalni pokreti i trenje mogli bi normalno da prouzrokuju tro{enje
pr{ljenova. Da bi ta pojava bila
spre~ena, izme|u svakog pr{ljena
postoje otporne hrskavice, poznatije
kao "diskovi". Ovi diskovi funkcioni{u
kao prigu{iva~i udara. Prilikom svakog
koraka, zemlja deluje silom na na{e
telo kao reakcija na njegovu te`inu.
Ova sila ni na koji na~in ne povre|uje
na{e telo zahvaljuju}i prigu{iva~ima
udara i njihovom zakrivljenom obliku
koji raspore|uje ovu silu. Kada ova
Qsjmjlpn!twblph!•pwflpwph!lpsblb
fleksibilnost i naro~ita struktura koja
ptmpcb}b!tf!tjmb!lpkb!qpuj•f!pe!umb!j
efmvkf!ob!ob|f!ufmp!lbp!sfbldjkb!ob
smanjuje silu reakcije ne bi postojale,
ufajov!ufmb/!Lbeb!j{nf}v!qs|mkfopwb!of
oslobo|ena sila neposredno bi bila
cj!qptupkbmj!qsjhv|jwb•j!vebsb!j!lbeb!cj
prenesena na lobanju, a gornji vrh
lj•nb!cjmb!qsbwb!tusvluvsb-!pwb!tjmb
ofqptsfeop!cj!efmpwbmb!ob!mpcbokv/
ki~me povredio bi mozak razbijaju}i
[cph!uphb!cj!wsi!lj•nf!tmpnjp!mpcbokv
lobanju.
j!qpwsfejp!np{bl/
Dokazi stvaranja vidljivi su i na
povr{ini zglobova kostiju. Zglobovi ne moraju biti podmazivani, iako
se stalno kre}u tokom ljudskog `ivota. Biolozi su izvr{ili istra`ivanja
tragaju}i za na~inom eliminacije trenja u zglobovima.
Nau~nici su otkrili da je taj problem re{en pomo}u sistema koji se
mo`e nazvati "apsolutno ~udo stvaranja". Povr{ine zglobova koje su
izlo`ene trenju prekrivene su tankim, poroznim slojem hrskavice.
Ispod tog sloja nalazi se mazivo. Kad god se kost osloni na zglob, ovo
155
Ojkfebo!pe!tjtufnb!qsjlb{boji
ob!tmjdj!ojkf!tmv•bkop
vtqptubwmkfo/!Qpsfe!uphb-!pwj
tjtufnj!of!cj!nphmj!eb
gvoldjpoj|v!eb!tv!kfebo!qp
kfebo!pewpkfop!tuwbsboj/!Poj
tv!obtubmj!jtupwsfnfop!j!v!qpu.
qvopk!nf}vtpcopk!ibsnpojkj/
mazivo izlazi iz pora i ~ini da povr{ine zgloba klize "kao da su uljem
podmazane".
Sve ovo pokazuje da je ljudsko telo delo savr{enog oblikovanja i
neuporedivog stvaranja. Ovaj savr{eni oblik poma`e ~oveku da
velikom brzinom i lako}om izvodi veoma razli~ite pokrete.
Zamislite kada sve ovo ne bi bilo savr{eno i kada bi cela noga bila
oblikovana od jedne duge kosti. U tom slu~aju, hodanje bi predstavljalo ozbiljan problem, a mi bismo imali nezgrapno i beskorisno telo.
^ak bi i sedenje bilo te{ko, a kosti noge lako bi pucale prilikom takvih
pokreta. Me|utim, ljudski skelet poseduje strukturu koja omogu}ava
telu sve oblike kretanja.
Bog je stvorio, i jo{ uvek stvara i odr`ava sve osobine na{eg skeleta. Bog poziva ~oveka da o tome razmi{lja. ^ovek bi trebalo o tome
da razmi{lja, da upozna Bo`ju silu kojom je stvoren i bude zahvalan
svome Tvorcu. Ako to ne u~ini, bi}e na velikom gubitku. Bog koji je
stvorio kosti i zaodenuo ih mesom, u stanju je da to ponovo u~ini.
KOORDINACIJA
Svi sistemi u ljudskom telu istovremeno rade i u potpunoj harmoniji sa ciljem da telo odr`e u `ivotu. ^ak su i najmanji pokreti koje
~inimo svakog dana, kao {to su disanje ili smejanje, proizvod savr{ene
koordinacije u ljudskom telu.
U na{em organizmu postoji neverovatno slo`ena i savr{eno koordinirana mre`a koja neprestano radi. Svrha njenog rada je
omogu}avanje delovanja `ivotnih funkcija. Ova koordinacija je
156
naro~ito vidljiva u sistemu kretanja tela, jer i najmanji pokret skeleta, mi{i}a i nervnog sistema odvija se u savr{enom skladu.
Korektna informacija jeste preduslov koordinacije u telu. Novi
korak ostvaruje se prispe}em korektne informacije. Iz tog razloga postoji visoko razvijena mre`a izuzetnih funkcija u ljudskom telu.
Za izvr{enje jednog koordiniranog pokreta, najpre mora biti poznato koji }e organi biti uklju~eni u taj pokret i kakva }e biti njihova
me|usobna povezanost. Ta informacija poti~e od o~iju, zatim mehanizma za ravnote`u u unutra{njem uhu, mi{i}a, zglobova i ko`e.
Svake sekunde obra|uju se i procenjuju milijarde deli}a informacije i
u skladu sa tim donose nove odluke. ^ovek ~ak nije ni svestan procesa koji se neverovatnom brzinom odvijaju u njegovom telu. On se
samo kre}e, smeje, vi~e, tr~i, jede i razmi{lja. On ne ula`e nikakve
napore za odvijanje tih procesa. ^ak i za obi~ni osmeh, sedamnaest
mi{i}a mora zajedno da radi u isto vreme. Ukoliko samo jedan od tih
mi{i}a ne funkcioni{e ili neadekvatno funkcioni{e, izgled lica se
menja. Da bismo mogli da hodamo, potrebo je da 44 razli~ita mi{i}a
u stopalima, nogama, kukovima i le|ima skladno i slo`no rade.
Milijarde osetljivih receptora postoje u mi{i}ima i zglobovima koji
daju obave{tenja o trenutnom stanju tela. Poruke koje dolaze od tih
receptora sti`u u centralni nervni sistem i nove komande polaze
prema mi{i}ima u skladu sa ostvarenim procenama.
Savr{enost u koordinaciji tela bi}e bolje
shva}ena pomo}u slede}eg primera. Da bismo
samo podigli ruku, rame mora biti savijeno, prednji i zadnji mi{i} ruke - "triceps" i "biceps" - moraju da se zgr~e, odnosno opuste, a mi{i}i izme|u
lakta i ru~nog zgloba moraju da uviju ru~ni zglob.
Tokom svakog pokreta, milioni receptora u
b*!Cjdfqt
c*!Nj|j~of!lftf
d*!Nj|j~ob!wmblob!v
nj|j~ojn!lftbnb/
Tfo{psj!j{nf}v!pwji
wmblbob!qsfoptf
jogpsnbdjkv!ep!dfo.
usbmoph!ofswoph!tjt.
ufnb!p!usfovuopn
tubokv!nj|j~b/
Dfousbmoj!ofswoj!tjt.
ufn!jnb!qpuqvov!lpo.
uspmv!obe!nj|j~jnb
qpnp~v!jogpsnbdjkb
lpkf!epcjkb!pe!wj|f
njmjkbsej!sfdfqupsb/
Pwb!tljdb!qsjlb{vkf!qsfopt!jogpsnbdjkf!pe!tfo{psb!v!nj|j~jnb!ep!lj•nfof!npaejof-!lpkb
nj|j~jnb!{bv{wsbu!|bmkf!opwf!obsfecf/!Twblf!tflvoef-!epl!•jubuf!pwf!sfepwf-!ws|j!tf
qspdfob!njmjkbsej!jogpsnbdjkb!lpkf!tujav!pe!sfdfqupsb-!j!{bv{wsbu!tujaf!jtuj!cspk!jotusvldjkb/
_pwfl!pulsjwb!eb!kf!sp}fo!tb!ujn!ofwfspwbuojn!tjtufnpn/!Nf}vujn-!po!ofnb!vefmb!v!okf.
hpwpn!tuwbsbokv-!oj!v!okfhpwpn!efmpwbokv/
mi{i}ima odmah {alju informaciju centralnom nervnom sistemu o
polo`aju mi{i}a. U povratnoj akciji, centralni nervni sistem javlja
mi{i}ima {ta treba da urade prilikom slede}eg koraka. Naravno, niko
od nas nije svestan nijednog od tih procesa, ve} samo po`eli da
podigne ruku - i to u~ini.
Da bi na{e telo uvek bilo uspravno, analizira se ogroman broj
informacija koje poti~u od milijardi receptora iz na{ih no`nih mi{i}a,
stopala, le|a, trbuha, grudi i vrata, i sli~an broj komandi dospeva u
mi{i}e svake sekunde.
Mi ne ula`emo preveliki napor prilikom govora. ^ovek nikada
unapred ne planira koje }e glasove upotrebiti, koliko ~esto }e biti
upotrebljeni, u kojim prilikama, koliko puta i koji od hiljada mi{i}a u
ustima, jeziku i grlu }e biti zgr~en ili opu{ten. Govornik ne
prora~unava koliko kubnih centimetara vazduha treba da udahne u
plu}a i koliko brzo i kojom u~estalo{}u taj vazduh treba izdahnuti. To
ne bismo mogli da prora~unamo ~ak i kada bismo hteli. Svaka re~
koja izlazi iz usta predstavlja produkt kolektivnog rada mnogih sistema koji deluju, od ~ovekovog sistema do nervnog sistema, od mi{i}a
do kostiju.
[ta se doga|a u slu~aju nastanka problema u toj koordinaciji?
Razli~iti izrazi lica mogu se pojaviti kada `elimo da se smejemo, ili
kada ne `elimo da razgovaramo, ili kada `elimo da hodamo.
Me|utim, mo`emo se smejati, pri~ati, hodati, kad god po`elimo i sa
158
tim nemamo te{ko}a, zato {to je sve to ostvareno kao rezultat
stvaranja koje logi~ki zahteva izuzetno veliku inteligenciju i silu.
^ovek iz tog razloga treba uvek da zna da svoj `ivot duguje
Tvorcu. Zato ne postoji nijedan razlog da ~ovek bude drzak ili
razmetljiv. Njegovo zdravlje, lepota ili snaga nije njegovo li~no delo,
i oni mu nisu zauvek dati. On }e sigurno do`iveti starost i izgubiti
svoje zdravlje i lepotu.
Me|utim, ako ~ovek `eli da dostigne mnogo nadmo}nije osobine
od ovih i da ih zauvek zadr`i, on mora biti zahvalan Tvorcu za
preimu}stva koja mu je dao i da `ivi u skladu sa Njegovim moralnim zakonom.
Kao {to smo videli u ovim primerima, svi organi i sistemi u ljudskom telu imaju zadivljuju}e karakteristike. Kada bude analizirao te
karakteristike, ~ovek }e uvideti od kakve osetljive ravnote`e zavisi
njegovo postojanje i kako on li~no predstavlja ~udo stvaranja, i jo{
jednom mo}i }e da shvati veliko Bo`je delo koje se svakodnevno
pokazuje u ~ovekovom `ivotu.
JETRA
Jetra, koja le`i u desnom gornjem uglu trbu{ne duplje, deluje kao
izuzetan filter u krvnom sistemu. Dok bubreg filtrira proste vodene
rastvore, vi{kove odre|enih materija u ljudskom telu, jetra otklanja
slo`ene rastvore, kao {to su lekovi i hormoni.
Pozadinska podr{ka odbrambenom sistemu: Jetra ne funkcioni{e
samo kao filter za hranu i vi{kove metabolizma, ve} proizvodi i globuline, koji predstavljaju imunolo{ke supstance, i enzime, koji obnavljaju krvne sudove.
^isti bakterije: Naro~ite }elije prona|ene u jetri uni{tavaju bakterije u krvi koje prolaze kroz jetru, naro~ito kada poti~u iz creva. Kada
se broj ~estica ili drugih sporednih produkata u krvi pove}ava, ove
naro~ite }elije, tako|e, pove}avaju svoj broj i odstranjuju te materije
iz krvi.
Stvara izvore energije za telo: Jedna od najzna~ajnijih osobina jetre
jeste proizvodnja glukoze, koja predstavlja glavni izvor energije u sistemu metabolizma.
Glukoza koja se svakog dana izdvaja iz hrane pretvara se u glikogen i skladi{ti u jetri. Jetra neprekidno kontroli{e nivo glukoze u krvi.
Kada se izme|u obroka ni{ta ne jede i nivo glukoze u krvi po~ne da
opada, jetra uskladi{teni glikogen pretvara u glukozu i pu{ta je u krv.
Dakle, ne dopu{ta da nivo glukoze padne izpod dozvoljene vrednos159
ti. Jetra, tako|e, mo`e da proizvede glukozu od nekih i amino-kiselina, ba{ kao {to mo`e da pretvoriti druge ugljene hidrate, koji se ne
mogu lako koristiti u proizvodnji energije, u glukozu.
Skladi{ti krv: Jetra poseduje strukturu koja mo`e da se {iri ili skuplja. Uz pomo} te osobine, ona mo`e da skladi{ti krv i osloba|a je da
pre|e u krvne sudove.
U zdravom organizmu, jetra mo`e da zadr`i 10% ukupne koli~ine
krvi iz ljudskog tela, {to predstavlja oko 450 ml. U nekim prilikama,
to jest, kada nastupi o{te}enje srca, koli~ina krvi koja obi~no cirkuli{e
u telu posta}e previ{e velika za trenutni ritam rada srca. U takvim
uslovima, jetra udvostru~uje svoj kapacitet za zadr`avanje krvi i skladi{ti jedan litar krvi. Tako ona omogu}ava srcu da radi optimalnim
ritmom.
Kada se pove}a potreba za krvlju (na primer, prilikom fizi~kog
rada), jetra {alje uskladi{tenu krv u krvni sistem i zadovoljava potrebu za krvlju.
Radi ekonomi~no: Kada mi{i}i potro{e glukozu, osloba|a se vi{ak
u procesu metabolizma u obliku mle~ne kiseline. Ako se mle~na
kiselina du`e zadr`i u mi{i}u, ona stvara bol i onemogu}ava njegovo
delovanje. Jetra prikuplja tu mle~nu kiselinu iz mi{i}a i mo`e je
pretvoriti u glukozu.
Proizvodi nova crvena krvna zrnca: Slezina i jetra su mesta na
kojima se odvija proizvodnja novih crvenih krvnih zrnaca koja
zamenjuju mrtva. Tu se rastvara glavni deo proteina koji se priprema
za kori{}enje u razli~ite svrhe u obliku amino-kiselina. Jetra je mesto
na kome se skladi{ti gvo`|e koje ima va`ne funkcije u telu.
Jetra predstavlja najbolje skladi{te u telu. Svi minerali, proteini i
male koli~ine masno}a i vitamina, stoje uskladi{teni u jetri. Kad god
je potrebno, ona na najbr`i mogu}i na~in usmerava uskladi{tene supstance u oblasti u kojima je to potrebno. Jetra bri`ljivo kontroli{e da
telo uvek ima dovoljno energije, a to ~ini uz pomo} jednog naro~itog
inteligentnog sistema. Svi organi u telu povezani su sa jetrom.
Mo`e da se obnovi: Jetra ima sposobnost da obnovi samu sebe.
Ako je neki njen deo o{te}en, preostale }elije popravljaju o{te}eni deo
tako {to odmah pove}avaju svoj broj. ^ak i ako se dve tre}ine ovog
organa odstrani, preostali deo mo`e, u potpunosti ponovo, da izgradi jetru.
I dok sebe obnavlja, ovaj organ uklanja o{te}ene ili mrtve }elije iz
svoje sredine i zamenjuje ih novim. Jedna }elija jetre dovoljno je
specijalizovana da omogu}i vi{e od 500 operacija istovremeno.
160
[email protected]
Zamislite tkivo koje je duga~ko vi{e metara, a ipak predstavlja
jednu celinu; zamislite da je to tkivo u stanju da istovremeno
omogu}i i zagrevanje i hla|enje; ono je ~vrsto, a ipak vrlo lepo, tako
da mo`e da ponudi vrlo efikasnu za{titu od svih spoljnih uticaja.
Tkivo ko`e koje prekriva ljudsko telo i telo ostalih `ivih organizama, naravno sa odre|enim razlikama, poseduje sve ove karakteristike.
Tkivo ko`e, kao i mnoge druge strukture, predstavlja izuzetno
va`an organ ~ije bi odsustvo ljudski `ivot u~inilo nemogu}im. Povreda
~ak i jednog malog dela ko`e, koja bi uslovila zna~ajan gubitak vode
iz tela, mo`e izazvati smrt. Zbog te osobine, ko`a predstavlja organ
koji u potpunosti negira teoriju evolucije. Nijedno bi}e ne mo`e da
pre`ivi, ako ima potpuno razvijene sve druge organe, a da ko`a nije
razvijena ili je delimi~no formirana. To pokazuje da su svi delovi
~ovekovog tela, kao i `ivotinja, formirani odjednom i bez nedostataka, u isto vreme, to jest, da su bili stvoreni.
Ispod ko`e, nalazi se jedan sloj koji je izgra|en od lipida i koji ima
potpuno druga~iju strukturu. Ovaj lipidni sloj ima funkciju provetravanja, odnosno smanjenja toplote. Iznad ovog sloja nalazi se deo sastavljen od proteina koji ko`u ~ini elasti~nom.
Pregled koji }emo napraviti, posmatraju}i jedan centimetar ispod
ko`e, jeste slika koju oblikuju ovi lipidi i proteini izbrazdani razli~itim
kanalima. Ova slika nije lepa, ve} je ~ak i zastra{uju}a. Prekrivaju}i
sve ove strukture, ko`a daje veoma lep izgled na{em telu i {titi ga od
svih spoljnih uticaja, {to je dovoljno da poka`e koliko je za nas va`no
postojanje ko`e.
Svaka od funkcija ko`e je vitalna:
Ona spre~ava poreme}aj ravnote`e vode u telu: Obe strane epiderma, spoljnog sloja ko`e, su nepromo~ive. Koncentraciju vode u
telu mogu}e je nadgledati pomo}u ove osobine ko`e. Ko`a je mnogo
potrebniji organ od uha, nosa ili ~ak oka. Mi mo`emo `iveti bez
~ulnih organa, ali ~ovek ne mo`e da pre`ivi bez ko`e. Vodu,
najva`niju te~nost u ljudskom telu, nemogu}e je zadr`ati u telu bez
ko`e.
Ona je jaka i savitljiva: Ve}ina }elija spoljnog sloja ko`e je mrtva.
Sa druge strane, unutra{nji sloj ko`e sastavljen je od `ivih }elija.
Kasnije, }elije spoljnog sloja ko`e po~inju da gube svoje }elijske
karakteristike i pretvaraju se u ~vrstu supstancu zvanu "keratin".
Keratin mrtve }elije dr`i zajedno i formira za{titni {tit tela. Neupu}en
~ovek mo`e da pomisli da }e se kvalitet za{tite ko`e pove}ati njenom
161
Jblp!tf!{b!lpav!qsfu.
qptubwmkb!eb!jnb!kfeopt.
ubwov!tusvluvsv-!pob!kf
{bjtub!wfpnb!tmpafoj
pshbo!tbtubwmkfo!pe!wj|f
tmpkfwb!v!lpkjnb!tf
obmb{f!sfdfqupsj!ofsbwblswoj!tvepwj-!wfoujmb.
djpoj!tjtufnj-!sfhvmbupsj
ufnqfsbuvsf!j!wmbaoptuj-!j
lbeb!kf!up!qpusfcopqspj{wpej!{b|ujuv!pe
Tvo•fwf!twfumptuj/
debljinom i tvrdo}om, ali to je pogre{an stav. Kada bismo imali ko`u
debelu i tvrdu, sli~no nosorogovoj, na{e veoma pokretljivo telo izgubilo bi svoju pokretljivost i postalo nezgrapno.
Bez obzira koja je vrsta organizma u pitanju, ko`a nikada nije
deblja nego {to je potrebno. Postoji zato veoma dobro uravnote`en i
kontrolisan plan u strukturi ko`e. Pretpostavimo da }elije spoljnog
sloja ko`e stalno izumiru i da se taj proces ne zaustavlja u odre|enoj
ta~ki. Pod takvim uslovima, na{a ko`a bila bi sve deblja i postala
sli~na krokodilovoj ko`i. Ipak, to se nikad ne de{ava i ko`a je uvek
debela onoliko koliko je potrebno. Kako je to mogu}e? Kako }elije
ko`e znaju kada treba da stanu?
Bilo bi veoma neozbiljno tvrditi da }elije ko`e same odre|uju kada
}e stati sa razvojem, ili da je taj sistem nastao slu~ajno. U strukturi
ko`e postoji o~igledan dizajn. Nema sumnje da je Tvorac, Onaj koji
odr`ava ceo univerzum, stvorio ovakav savr{eni oblik.
Ko`a ima mehanizam za hla|enje vode u toplim uslovima:
Unutra{nji sloj ko`e okru`en je veoma sitnim kapilarima koji ne samo
da hrane ko`u, ve} kontroli{u nivo krvi u njoj. Kada se telesna temperatura pove}ava, krvni sudovi se {ire i poma`u da prekomerno
topla krv pro|e kroz spoljni sloj ko`e, koji je relativno hladniji, i tako
se oslobodi toplote. Slede}i mehanizam koji hladi telo jeste znojenje:
~ovekova ko`a prepuna je malih kanala poznatih kao "pore". Te pore
dopiru do najdubljih slojeva ko`e u kojima se nalaze znojne `lezde.
Ove `lezde kroz pore ispu{taju vodu koju su dobili od krvi i izbacuju je izvan tela. Eliminisana voda doprinosi smanjenju toplote tela,
odnosno odr`ava hla|enje.
Ko`a zadr`ava toplotu tela u hladnim uslovima: U hladnim
uslovima, aktivnost znojnih `lezda se smanjuje, a krvni sudovi se
162
skupljaju. To usporava cirkulaciju krvi ispod ko`e i tako spre~ava
prekomerno osloba|anje toplote tela.
Sve ovo pokazuje da je ~ovekova ko`a savr{en organ naro~ito
oblikovan da olak{a na{ `ivot. Ko`a nas {titi, deluje kao regulator
toplote i olak{ava kretanje zahvaljuju}i svojoj savitljivosti. [tavi{e, ona
je i lepa.
Umesto ovakvog tipa ko`e, mogli smo imati debelu i krutu ko`u.
Mogli smo imati nesavitljivu ko`u koja bi pucala i cepala se uvek kada
bi bila optere}ena sa nekoliko kilograma. Mogli smo imati ko`u koja
bi nam leti donosila nesvestice od vru}ine, a zimi bila uzrok smrzavanju. Me|utim, Bog koji nas je divno stvorio, prekrio je na{e telo na
najdelotvorniji i najlep{i na~in.
SRCE
Najva`niji deo krvnog sistema koji okuplja i povezuje 100 biliona
}elija u organizmu ljudskog bi}a, jeste srce. Sa svoje ~etiri razli~ite
komore kojima pumpa krv bogatu i siroma{nu kiseonikom do
razli~itih delova tela, a da ih ne pome{a, i sa svojim zaliscima koji
funkcioni{u kao sigurnosni zatvara~i, dizajn srca zavisi od veoma
uskla|enih ravnote`nih stanja.
Na{e srce, koje odre|enim ritmom koji mi nismo uspostavili,
neprestano radi tokom na{eg `ivota, predstavlja jedan od najjasnijih
dokaza u prilog stvaranju.
Po~ev{i da kuca jo{ u maj~inoj utrobi, srce bez prestanka radi
tokom celog na{eg `ivota u ritmu od 70-100 otkucaja u minuti. Ono
se odmara samo pola sekunde izme|u svakog otkucaja. Srce izvr{i
otprilike 100.000 otkucaja tokom jednog dana. U poku{aju da se odredi broj otkucaja srca za ceo ljudski `ivot, mo`e se sti}i do neverovatno velike cifre.
Sve strukture u srcu, koje imaju veoma precizan redosled u svom
delovanju, naro~ito su oblikovane za svoj rad. U srcu postoji briga o
svakom detalju: krv oboga}ena kiseonikom i ona koja ima malo
kiseonika, ne me{aju se me|usobno, krvni pritisak je precizno regulisan, sve operacije u procesu ishrane celog tela neprestano teku, a
sistemi koji pumpaju krv rade to onoliko koliko je potrebno. Srce je
oblikovano u skladu sa svim tim potrebama.
U srcu, koje predstavlja ~udo stvaranja, postoji tako slo`en sistem
da je nemogu}e tvrditi da je slu~ajno nastalo. Sve ove osobine ukazuju na svog dizajnera, Tvorca, koji je sve savr{eno stvorio.
163
Mo`emo nabrojati neke osobine srca:
Srce se nalazi na jednom od najza{ti}enijih mesta u telu: Po{to je
sme{teno u grudnom ko{u koji je naro~ito oblikovan, srce, koje predstavlja jedan od najva`nijih organa, veoma je dobro za{ti}eno od
spoljnih udara.
Krv bogata kiseonikom i krv siroma{na kiseonikom nikada se ne
me{aju: U srcu, krv bogata kiseonikom i krv siroma{na kiseonikom u
stalnom su pokretu. Posebno tkivo deli srce u ~etiri komore koje imaju
razli~ite osobine. Gornji deo obuhvata desnu i levu sr~anu pretkomoru, koje su ispunjene razli~itim pregradama. One propu{taju krv
u komore ispod njih. Zahvaljuju}i ovoj savr{enoj gra|i krv se nikada
ne me{a.
Srce reguli{e krvni pritisak i ne dozvoljava o{te}enje organa: Srce
ne radi kao jedna pumpa, ve}
kao dve susedne pumpe, od
kojih svaka ima svoju komoru
i pretkomoru. Ova podela
razdvaja celokupni krvni sistem na dva dela. Desna strana
srca {alje krv sa relativno ni`im
pritiskom u plu}a, a desna
strana pumpa krv sa vi{im pritiskom u celo telo. Ova regulacija pritiska veoma je va`na,
jer ako bi krv koja je usmerena u plu}a imala isti pritisak
kao krv koja se {alje {irom tela,
plu}a bi se raspala, jer ne
mogu da podnesu takav pritisak. Savr{ena ravnote`a koja
postoji u srcu ne dozvoljava
takve pojave u plu}ima.
Srce obezbe|uje transport
potrebnih supstanci do organa:
Pre~i{}ena krv koja dolazi iz
srca prenosi se putem aorte i
kiseonik se raznosi do tkiva
preko mno{tva krvnih sudova
Lswoj!tjtufn!nf}vtpcop!qpwf{vkf!211!usjmjpob
koji dospevaju do svih }elija.
~fmjkb!v!mkvetlpn!ufmv/!Ob!pwpk!tmjdj-!dswfof!ajmf
Tokom protoka kroz kapilare,
qsfetubwmkbkv!lsw!tb!cphbujn!tbesabkfn!ljtfpojlbb!qmbwf!ajmf!qsfetubwmkbkv!lsw!tb!nbmjn!tbesabkfn
ljtfpojlb/
164
Tsdf!tf!pemjlvkf!j{v{fuojn!ej{bkopn!{btopwb.
ojn!ob!ptfumkjwjn!j!vsbwopufafojn!tjtufnjnb/
Pwbk!pshbo!jnb!•fujsj!lpnpsf!lpkf!qvnqbkv
lsw!v!sb{mj•juf!efmpwf!ufmb!j!of!ep{wpmkbwbkv
nf|bokf!ewf!sb{mj•juf!wstuf!lswj-!b!okjipwj!{bmjt.
dj!gvoldjpoj|v!lbp!tjhvsoptoj!lbqdj/
krv osim kiseonika raznosi i supstance kao {to su hormoni, hrana i
drugi sastojci potrebni tkivima.
Sr~ani zalisci pore|ani su u smeru toka krvi i rade u savr{enom
skladu: U srcu postoje zalisci na ulazu u svaku komoru koji
spre~avaju da krv te~e u suprotnom smeru. Ti zalisci izme|u
pretkomora i komora izgra|eni su od vlaknastog tkiva i poseduju
veoma male mi{i}e. Ukoliko bi jedan od tih mi{i}a prestao da radi,
do{lo bi do izlivanja krvi u pretkomore {to bi izazvalo veliki
poreme}aj, pa ~ak i smrt. Me|utim, do toga dolazi samo prilikom
oboljenja srca.
Srce pumpa potrebnu koli~inu krvi u skladu sa promenom uslova: Koli~ina krvi koju srce pumpa menja se u skladu sa potrebama
tela. Pod normalnim uslovima, srce otkucava 70 puta u minuti. Kada
se bavimo fizi~kim radom, kada mi{i}i zahtevaju vi{e kiseonika, srce
pove}ava koli~inu krvi koju pumpa i dosti`e ritam od 180 otkucaja u
minuti. [ta bi se desilo kada toga ne bi bilo? Ako bi srce, kada je telu
potrebno vi{e energije, radilo u normalnom ritmu, nastupili bi
poreme}aji ravnote`e telesnih sistema i o{te}enja u telu. Me|utim,
takve pojave ne de{avaju se zbog savr{ene strukture srca. I bez na{eg
uticaja, srce reguli{e koli~inu krvi koju pumpa.
Srce pravilno funkcioni{e i bez na{e kontrole: Koli~ina krvi koju
pumpa srce, kontroli{e specijalni nervni sistem. Bez obzira da li
spavamo ili smo budni, na{ krvni sistem sam reguli{e koli~inu krvi,
kao i brzinu pumpanja. Struktura srca - koja reguli{e gde, kada i kako
je krv potrebna - je besprekorna. Po{to srce nije moglo samo od sebe
da stvori ovaj sistem i po{to ovaj savr{eni sistem nije mogao slu~ajno
da nastane, ostaje nedvosmislen zaklju~ak da je srce stvoreno. Bog,
koji poseduje neograni~eno znanje, oblikovao ga je na najsavr{eniji
mogu}i na~in.
165
Srce i naro~iti elektri~ni sistem: Mi{i} koji odre|uje otkucaje srca
i koji se zove sr~ani mi{i}, druga~iji je od svih drugih mi{i}a u telu.
]elije drugih mi{i}a deluju svaki put kada su stimulisani uticajem
nervnog sistema. Me|utim, }elije sr~anog mi{i}a nezavisno deluju.
Njegove }elije postaju aktivne uz pomo} spostvenih elektri~nih tokova. Iako svaka }elija ovog mi{i}a ima tu sposobnost, nijedna od njih
nije aktivna nezavisno od ostalih, {to zna~i da ne deluju nasuprot
elektri~nom sistemu koji ih kontroli{e. Drugim re~ima, one ne}e
stvoriti nepravilnosti koje bi poremetile normalan ritam srca kada bi
se jedan deo skupljao, a drugi opu{tao. Ove }elije, koje su otkrivene
u obliku lanca, deluju zajedno prema instrukcijama dobijenim od
elektri~nog sistema. Ponovo je na delu besprekorna harmonija.
Kao {to se vidi prema svim ovim osobinama, struktura srca otkriva besprekoran dizajn, to jest, da je "bilo stvoreno", i na taj na~in
ukazuje na svog Tvorca, koji iako Ga ne vidimo, otkriva nam se u
svemu {to je stvorio.
[AKA
[aka, koja nam omogu}ava neke neuobi~ajene pokrete, kao {to je
me{anje {e}era u {oljici, okretanje listova novina ili pisanje, jeste
veliko in`enjersko ~udo.
Najzna~ajnija osobina {ake je njena sposobnost da vrlo efikasno
deluje u veoma razli~itim aktivnostima, bez obzira na standardnu
strukturu. Snabdevene velikim brojem mi{i}a i nerava, ruke poma`u
{akama da sna`no ili ne`no, {to zavisi od razli~itih okolnosti, uhvate
odre|eni objekat. Na primer, ljudska {aka, iako nije stvorena sa tom
svrhom, mo`e se odbraniti od udarca objekta te{kog 45 kg. Me|utim,
{aka izme|u svog palca i ka`iprsta mo`e da oseti list papira debljine
desetog dela milimetra.
O~igledno je da ova dva pokreta imaju potpuno druga~iji karakter. Jedan zahteva osetljivost, ali drugi zahteva veliku snagu.
Me|utim, mi nikada ~ak i ne razmi{ljamo o onome {to ~inimo, kada
me|u prste uzimamo jedan list papira ili kada stiskamo pesnicu.
Nikada ne razmi{ljamo kako se pode{ava snaga potrebna za ta dva
pokreta. Mi nikada ne ka`emo: "Sada }u podi}i ovaj papir. Sada }u
primeniti silu da podignem ovih 500 grama. Sada }u podi}i kofu punu
vode. Primeni}u silu potrebnu da podignem ovih 40 kg." Mi nikada i
ne poku{avamo da razmi{ljamo o takvim pitanjima.
166
Spcpu-!cf{!pc{jsb!ob
twpkf!nphv~optujojlbeb!of!npaf
sbtqpmbhbuj
ptpcjobnb
ajwf!svlf/
Ljudska {aka tako je oblikovana
da sve to istovremeno u~ini i zato nije
potrebno nikakvo prethodno razmi{ljanje.
[aka je stvorena zajedno sa svim svojim funkcijama i sa svim strukturama koje su sa njom povezane i to u isto vreme.
Svi prsti u {aci imaju odgovaraju}u du`inu i polo`aj, i
me|usobno su uskla|eni. Na primer, ja~ina pesnice koja se
formira od {ake sa normalnim palcem, ve}a je od one koja se
oblikuje od {ake sa kra}im palcem. Zbog svoje predodre|ene odgovaraju}e du`ine, palac pokriva ostale prste i podupiru}i ih poma`e im
u pove}anju njihove snage.
Postoji mno{tvo sitnih detalja u strukturi {ake. Na primer, ona
poseduje i delikatnije strukture nego {to su mi{i}i i nervi. Nokti na
vrhovima prstiju bez sumnje su sporedna pojava. Kada poku{avamo
da podignemo iglu sa poda, mi koristimo nokte, kao i prste. Neravna
povr{ina vrhova na{ih prstiju i noktiju poma`e nam u hvatanju malih
objekata. Nokti igraju va`nu ulogu u regulaciji slabog pritiska na
objekt koji treba uhvatiti.
[aka se te{ko umara i to je jo{ jedna njena zna~ajna osobina.
Nauka i medicina ulo`ili su velike napore poku{avaju}i da naprave
kopiju {ake. Konstruisane {ake robota imaju iste osobine kao i ljudska {aka, kada je ~oveku potrebna snaga, pa ipak, te{ko je to isto re}i
o osetljivosti na dodir, savr{enoj pokretljivosti i sposobnosti obavljanja razli~itih poslova.
Mnogi nau~nici se sla`u da nijedna ruka robota ne mo`e da obavi
sve funkcije {ake. In`enjer Hans [nibeli (Hans J. Schneebeli), koji je
oblikovao {aku robota poznatu kao "Karlsrue {aku", ka`e da {to je vi{e
radio na usavr{avanju {ake robota, to se vi{e divio ljudskoj {aki. On
dodaje da je potrebno jo{ mnogo vremena za osvajanje samo jednog
broja pokreta koji mo`e da izvede ljudska {aka.
[aka obi~no deluje u koordinaciji sa okom. Signali koji sti`u do oka
prenose se do mozga i {aka se pomera u skladu sa komandama dobijenim od mozga. Sve ovo biva obavljeno za veoma kratko vreme bez
167
nekog na{eg posebnog napora. [ake kojima se slu`i robot, mogu se
jedino oslanjati na svetlost ili dodir. Za svaki pokret koji u~ine potrebne su razli~ite komande. Pored toga, {ake robota ne mogu ostvariti
mno{tvo funkcija. Na primer, {aka robota koja svira na klaviru ne
mo`e udarati ~eki}em, a {aka robota koja udara ~eki}em ne mo`e da
uhvati jaje, a da ga ne slomi. [ake robota koje su nedavno proizvedene u stanju su da urade 2-3 akcije odjednom, {to je jo{ uvek veoma
primitivno u pore|enju sa mogu}nostima ljudske {ake.
Pored toga, kada imamo u vidu da dve {ake zajedno rade u
savr{enom skladu, besprekornost koja se ogleda u oblikovanju {ake
postaje jo{ o~iglednija.
Bog je savr{eno oblikovao {aku i kao organ darovao je ~oveku. Sa
svim svojim osobinama, {aka otkriva savr{enstvo uvek prisutno u
Bo`jem delu stvaranja.
ZAKLJU^AK
Ovi izuzetni mehanizmi u ljudskom telu neprekidno rade bez
na{eg znanja ili svesti o njima. Kucanje srca, funkcije jetre, podmla|ivanje ko`e, ne nalaze se pod na{im neposrednim upravljanjem.
Isti je slu~aj i sa mnogim drugim organima koje ovde nismo
spomenuli. Na primer, nismo svesni procesa pre~i{}avanja krvi u
bubrezima, varenja hrane u `elucu, pokreta u crevima ili savr{enog
funkcionisanja plu}a.
^ovek postaje svestan vrednosti svoga tela jedino kada je bolestan
i kada pojedini njegovi organi prestanu da funkcioni{u.
Kako su ovi savr{eni mehanizmi nastali? Bez sumnje, svakom
razumnom ~oveku, ako `eli, nije te{ko da shvati i prizna da je njegovo telo "stvoreno".
Tvrdnja evolucionista da je ljudsko telo nastalo kao produkt
slu~ajnosti neozbiljna je, jer pretpostavlja da mno{tvo slu~ajnih
doga|aja mo`e dovesti do nastanka jednog organizma. Me|utim,
ljudsko telo mo`e da deluje jedino ako svi njegovi organi skladno
deluju. ^ovek bez bubrega, srca ili creva, ne mo`e da `ivi. ^ak da ti
organi i postoje, ~ovek ne mo`e da pre`ivi ako oni ne deluju u skladu
sa svojim zadatkom.
Prema tome, ljudsko telo nastalo je kao celina koja je u stanju da
pre`ivi i svoje osobine prenese narednim generacijama. ^injenica da
je ljudsko telo "nastalo odjednom i kao potpuno bi}e" zna~i da je
"stvoreno".
168
QPHMFE!OB
_PWFLPWP!UFMP
HSB]B!LPTUJKV
Uljwb!lpkb!tf!wjef!ob!tmjdj
qsfetubwmkbkv!hsbejwof!cmplpwf
kfeof!lptuj!v!sb{wpkv/!Jblp!ob
qswj!qphmfe!mj•f!ob!sb{cbdbof
ebtlf-!pwb!uljwb!vcs{p!~f
pkb•buj!j!qptubuj!j{v{fuop!•wstub
j!tobaob!lptu/
EV\OJL
[fmfoj!obtubwdj!gvoldjpoj|v
lbp!gjmufs!{b!wb{evi/!Okjipw
{bebubl!kf!eb!•jtuf!wb{evi!lpkj
vej|fnp/!Pwj!obtubwdj!qsflsj.
wfoj!tv!mfqmkjwpn!tvqtubodpn
qp{obupn!lbp!#tmv{#/!Ob!ubk
ob•jo-!|ufuof!•ftujdf!tqsf•fof
tv!eb!eptqfkv!v!qmv~b/
ODBRAMBENI SISTEM
O
dbrana je pitanje od najve}eg zna~aja za opstanak jedne dr`ave.
Narodi se uvek ~uvaju od svih vrsta unutra{njih i spoljnih opasnosti, napada, opasnosti od rata i teroristi~kih akcija. To je razlog
zbog koga dr`ave odvajaju veliki deo svog novca za odbranu. Armije su
snabdevene najsavremenijim avionima, brodovima i oru`jem, a snage
odbrane uvek se dr`e na najvi{em nivou pripravnosti.
Ljudsko telo okru`eno je mnogim opasnostima i neprijateljima. Ti
neprijatelji su bakterije, virusi i drugi sli~ni mikroorganizmi. Oni svuda
postoje: u vazduhu koji udi{emo, u vodi koju pijemo, u sredini u kojoj
`ivimo.
Ono ~ega mnogi ljudi nisu svesni jeste da ljudsko telo ima sna`nu
armiju, odbrambeni ili imuni sistem, koji se bori protiv svih neprijatelja. To
je prava armija sastavljena od "vojnika" i "oficira" sa razli~itim zadacima,
koji su posebno pripremljeni, primenjuju visoku tehnologiju i upotrebljavaju konvencionalno i hemijsko oru`je.
Svakoga dana, ~ak svakoga minuta, vodi se neprekidna borba izme|u
ove armije i neprijateljskih snaga, ali mi za to ne znamo, niti u tome
u~estvujemo. Taj rat mo`e biti u obliku malih, lokalnih sukoba, ali i u
obliku borbi u koje je celo telo uzbunjeno i uklju~eno. Te borbe nazivamo
"bolesti".
Op{te vo|enje tog rata skoro nikad se ne menja. Neprijatelj poku{ava
da prevari drugu stranu maskiraju}i se prilikom upada u telo. Pripremljene
osmatra~ke snage raspore|ene su od strane odbrane tako da odmah prepoznaju neprijatelje. Odbrana otkriva neprijatelja, a onda proizvodi odgovaraju}a oru`ja za njegovo uni{tenje. Ubrzo dolazi do bliskog kontakta,
pora`avanja neprijatelja, prestanka borbe i ~i{}enja bojnog polja. Na kraju,
ostaje zabele`ena svaka vrsta informacije o neprijatelju kao mera predostro`nosti od mogu}eg ponovnog napada.
Istra`imo sada pobli`e ovaj zanimljivi, ali neobi~ni rat.
LJUDSKO TELO - OPSEDNUTA TVR\AVA
Ljudsko telo mo`emo zamisliti kao tvr|avu opsednutu neprijateljima.
Neprijatelji smi{ljaju razli~ite na~ine da upadnu u tu tvr|avu. ^ovekova
ko`a predstavlja zid ove tvr|ave.
Supstanca keratin koja postoji u }elijama ko`e predstavlja nepremostivu
barijeru za bakterije i gljivice. Strane i {tetne supstance koje dolaze do ko`e
172
Lpab!kf!qswb!mjojkb!pecsbof
ufmb/!Ufmv!qsfuj!pqbtoptu!pe
qptflpujob!jmj!esvhji!qpwsf.
eb!lpaf/!Ubeb!wjsvtj!j!cbl.
ufsjkf!nphv!mblp!eb!eptqf.
kv!v!ufmp/!Lbeb!ep}f!ep
ublwph!qpwsf}jwbokb!lpaf~fmjkf!lpkf!tf!tvqsptubwmkb.
kv!wjsvtjnb!j!cblufsjkbnbqp{obuf!lbp!#gbhpdjuj#-!cs{p
tf!plvqmkbkv!plp
qpwsf}foph!nftub!j
qplv|bwbkv!eb!voj|uf
njlsppshboj{nf!lpkj!tv
v|mj!v!ufmftof!tusvluvsf/!Tb
esvhf!tusbof-!qpwsf}foj
efp!lpaf!v!tubokv!kf!eb
tqsf•j!vmb{bl!tusboji!•ftuj.
db!v!pshboj{bn-!vcs{p
oblpo!qp•fulb!qspdftb
p{esbwmkfokb/
ne mogu pro}i taj zid. [tavi{e, iako se spoljni sloj ko`e, koji sadr`i keratin,
stalno menja i izumire, on se obnavlja podr`avan novim slojem ko`e koja
raste iznutra. Tako, svi nepo`eljni gosti koji se skupljaju na ko`i bivaju
izba~eni sa telesnih povr{ina zajedno sa mrtvom ko`om, tokom obnavljanja ko`e iznutra prema spoljnoj strani. Neprijatelj svoj put mo`e da
prona|e jedino kroz ranu, ako se dogodi povre|ivanje ko`e.
LINIJA FRONTA
Vazduh je jedan od puteva koji virusi koriste da u|u u telo. Me|utim,
specijalne lu~evine u nosnoj sluzavoj membrani i odbrambeni elementi u
plu}ima (fagociti), presre}u ove neprijatelje i nadgledaju prilike, zaustavljaju}i opasnosti. Enzimi za varenje u `eluda~noj kiselini i tanko crevo elimini{u veliki broj mikroba koji preko hrane poku{avaju da prodru u telo.
SUKOB SA NEPRIJATELJIMA
Pojedini mikrobi postoje u razli~itim delovima ljudskog organizma
(ko`a, nabori ko`e, usta, nos, oko, gornji disajni kanali, kanali u kojima se
vari hrana, polni organi), a koji ne}e uzrokovati oboljenja.
Kada iz spoljne sredine mikrobi dospeju u telo, ovi doma}i mikrobi,
misle}i da je napadnuto njihovo stani{te, a ne `ele}i da propuste strane
elemente koji napadaju njihovo stani{te - po~inju `estoko da se bore. Mi
ih mo`emo odrediti kao profesionalne vojnike. Oni poku{avaju da svoju
teritoriju za{tite i po cenu sopstvene smrti. Na taj na~in ova velika vojska, koja postoji u na{em telu, pro{iruje se ovim mikropomaga~ima.
173
#OBQBE!OB!^FMJKV#
EFMPWBOKF!WJSVTB
2/ Wjsvt!epmb{j!v!lpoublu!tb!~fmjkpn!ublp!|up!kpk!tf
obkqsf!qsjcmjaj-!b!{bujn!qsjpof!{b!okv/!)Up!tf!wjej!ob!pwpk
tljdj/*
3/ Wjsvt!ob!nftuv!lpoublub!jtqv|ub!obsp•juj!fo{jn!lpkj
nv!qpnbaf!eb!qspcjkf!nfncsbov!~fmjkf!lpkpk!tf!qsjc.
mjajp/!Ob!ubk!ob•jo!gpsnjsbo!kf!qspmb{!ob!{jev!~fmjkf/
Wjsvt!qpwmb•j!ob{be!twpk!sfq!j!tlvqmkbkv~j!tf!vcsj{hbwb
ovlmfjotlv!ljtfmjov!)EOL!jmj!SOL*!j{!twph!ufmb!v!~fmjkv/
4/ Ovlmfjotlb!ljtfmjob-!lpkv!optj!wjsvt-!v|mb!kf!v!~fmjkv
j!qp•jokf!eb!kf!lpouspmj|f/!Ajwpuof!gvoldjkf!v!~fmjkj!tf
{bvtubwmkbkv/!Ovlmfjotlb!ljtfmjob!j{!wjsvtb!tf!vnopabwb
kfs!lpsjtuj!nphv~optuj!~fmjkf/
5/ Opwj!efmpwj!wjsvtb-!lpkj!tv!obtubmj!v!pwpk!bldjkjtblvqmkbkv!tf!j!gpsnjsbkv!opwf!wjsvtf/
6/ Lbeb!kf!gpsnjsbop!epwpmkop!wjsvtb-!~fmjkb!tf!sbtqb.
eb-!b!opwpobtubmj!wjsvtj!lsf~v!v!bldjkv!qspobmbafokb
opwji!~fmjkb/!Wsfnf!lpkf!qspuflof!pe!vmbtlb!wjsvtb!v
~fmjkv!ep!lsbkb!okfhpwf!sfqspevldjkf!j{optj!plp!31.36
njovub/!Ob!lsbkv!twblph!vnopabwbokb!v!~fmjkj!tf!gpsnj.
sb!311.411!opwji!wjsvtb/
KORAK PO KORAK DO VELIKOG RATA
Ako mikroskopski sitan napada~ dospe u telo, jer je savladao odbrambene elemente koji predstavljaju ~uvare i korisne bakterije koje predstavljaju vojnike, to je znak za po~etak velikog rata. U tom slu~aju ljudski
organizam, sa svojom dobro organizovanom armijom, zapo~inje odbrambeno-ofanzivni rat protiv strane vojske.
Rat koji vodi ~ovekov odbrambeni sistem obuhvata ~etiri koraka:
1. Prepoznavanje neprijatelja.
2. U~vr{}ivanje odbrane i pripremanje ofanzivnog oru`ja.
3. Napad i borba.
4. Vra}anje u normalno stanje.
]elije koje prve susretnu neprijatelja jesu }elije koje poznajemo kao
makrofage. Ove }elije dolaze u blizak kontakt sa neprijateljem i bore se
takore}i "prsa u prsa". One su sli~ne pe{adiji koja se bajonetima bori protiv neprijatelja i dejstvuje na prvoj liniji fronta.
[tavi{e, makrofage deluju kao inteligentni odredi ili kao tajne jedinice
jedne armije. One obavljaju va`an deo u procesu uni{tavanja neprijatelja.
Taj deo predstavlja otkrivanje identiteta neprijatelja i utvr|ivanje njegovih
osobina. Makrofage prenose tu informaciju slede}oj inteligentnoj jedinici informacionim T-}elijama.
OP[TA UZBUNA
Op{ta mobilizacija se objavljuje kada je dr`ava u{la u rat. Ve}ina
prirodnih izvora i bud`eta tada se daje za pokrivanje tro{kova vo|enja ra174
Nblspgbhf!tv!fmfnfouj!j{!pecsbncfoph!tjtufnb!ufmb!lpkj!tf!cpsf!ob!qswpk!mjojkj!gspoub/
Poj!hvubkv!j!wbsf!twf!wstuf!tusboji!tvqtubodj!v!lswj/!Okjipw!esvhj!{bebubl!kf!eb!qp{pwv!v
qpnp~!U.~fmjkf!vwfl!lbeb!tf!tvtsfuov!tb!pqbtop|~v/!Ob!mfwpk!tmjdj-!wjej!tf!nblspgbhb
lpkb!qplv|bwb!eb!viwbuj!cblufsjkv!v{!qpnp~!twph!qspevafulb/!Ob!eftopk!tmjdj-!nblspgbhb
qplv|bwb!eb!qsphvub!npmflvmf!mjqjeb!lpkj!tv!eptqfmj!v!ufmp/
ta. Ekonomija se reorganizuje u skladu sa ovom nesvakida{jnom situacijom, a celokupna dr`ava je u pokretu. U ratu, u kome }e se boriti celokupna odbrambena armija tela, tako|e se objavljuje mobilizacija. Da li se pitate
kako?
Ako je neprijatelj ja~i nego {to je o~ekivano, makrofage koje do~ekuju
napad izlu~uju naro~itu supstancu. Naziv te supstance je "pirogen", a to je
u stvari vrsta }elija za uzbunjivanje. Posle prelaska dugog puta, pirogen
dolazi do mozga i stimuli{e centar za pove}anje temperature. Prihvataju}i
tu stimulaciju, mozak uklju~uje alarm u telu i ~ovek ose}a povi{enje temperature. Pacijent sa visokom temperaturom prirodno ose}a potrebu da se
odmori. Na taj na~in, energija potrebna odbrambenoj armiji ne tro{i se na
druge aktivnosti. Kao {to vidimo, pokrenuto je izuzetno slo`eno ustrojstvo koje u takvim uslovima izuzetno deluje.
ORGANIZOVANA ARMIJA STUPA U AKCIJU
Rat izme|u mikroskopski sitnog napada~a i odbrambenog sistema postaje
slo`eniji posle mobilizacije, to jest, posle
~ovekovog odlaska u postelju. Na tom stupnju, pe{adija (fagociti) i konjica (makrofage)
pokazuju se kao nedovoljni, pa je celo telo
uzbunjeno i rat se poja~ava. Na tom stupnju, interveni{u limfociti (T i B }elije).
Konjica (makrofage) prenose informacije
o neprijatelju do T-pomo}nih }elija. Te }elije
pozivaju T-citotoksi~ne i B-}elije u bitku.
One predstavljaju najefikasnije borce iz
odbrambenog sistema.
BC!~fmjkb!qsflsjwfob!cblufsjkbnb
V!pwpn!ephb}bkv-!nblspgbhb
tf!j{evavkf!eb!qsphvub!wfmjlj
cspk!cblufsjkb/!Cblufsjkf!tv
viwb~fof!kfeojn!pe
j{evafokb!nblspgbhb/!Ubeb!ji
~fmjkb!hvub/!Qptmf!uphbtobaof!ifnjktlf!tvqtubodf!v
nblspgbhj!sb{hsb}vkv!ofqsj.
kbufmkb!j!voj|ubwbkv!hb/!Esvhjn
sf•jnb-!nblspgbhb!hvub!ofqsj.
kbufmkb-!wbsj!hb!j!jtlpsj|~bwb
epcjkfof!nbufsjkbmf/
PROIZVODNJA [email protected]
Uskoro, po{to B-}elije dobiju informaciju o neprijatelju, one po~inju da
proizvode oru`je. To oru`je, sli~no balisti~kim raketama, proizvodi se samo
za uni{tenje neprijatelja o kome su dobili informaciju. Ta proizvodnja tako
je savr{ena da se u potpunosti poklapa trodimenzionalna struktura
mikroskopskog napada~a i trodimenzionalna struktura oru`ja. To slaganje
sli~no je podudarnosti izme|u klju~a i brave.
Antitela napreduju u pravcu neprijatelja i ~vrsto prianjaju uz njega.
Posle tog dela odbrambenih akcija, neprijatelj je neutralisan kao tenk kome
su uni{tene gusenice, top i mitraljez. Posle toga, nastupaju ostali ~lanovi
odbrambenog sistema i elimini{u neutralisanog neprijatelja.
Ovde je veoma va`no zapaziti jednu pojavu: postoje milioni tipova
neprijatelja koji se mogu sukobiti sa odbrambenim sistemom. B-}elije
mogu proizvesti odgovaraju}e oru`je za sve neprijatelje bez obzira na njihovu vrstu. To zna~i da odbrambeni sistem ima uro|eno znanje i sposobnost da proizvede klju~eve za milione razli~itih tipova brava. Ove }elije
koje nemaju svest imaju sposobnost da proizvedu milione tipova antitela,
a njihovo kori{}enje na najdelotvorniji na~in dokazuje da je ceo sistem
uspostavio Onaj koji raspola`e bezgrani~nom silom.
Osim toga, ovaj sistem savr{eno funkcioni{e. Kada B-}elije balisti~kim
raketama uni{te neprijatelja, T-citotoksi~ne }elije tako|e zapo~inju `estok
rat protiv neprijatelja. Kada neki virusi dospeju u }eliju, oni mogu poku{ati
da se sakriju od oru`ja koje proizvode B-}elije. T-citotoksi~ne }elije
pronalaze bolesne }elije u kojima se kriju ovi maskirani neprijatelji i
uni{tavaju ih.
POSLE POBEDE
T-}elije prigu{iva~i stupaju u akciju kada je neprijatelj pobe|en. Ove
}elije odbrambenoj armiji daju komandu da prestane sa vatrom i ~ine da
T-citotoksi~ne i B-}elije prestanu sa svojim aktivnostima. Na taj na~in telo
ne ostaje uzaludno u stanju mobilizacije. Po{to je rat zavr{en, ve}ina T i
176
B-}elija proizvedenih isklju~ivo za rat, kompletiraju svoj `ivotni ciklus i
umiru. Me|utim, ovaj te`ak rat nije zaboravljen. Pre rata, bilo je potrebno malo vremena da neprijatelj bude prepoznat i za obavljanje neophodnih priprema. Ako se neprijatelj ikada ponovo vrati, organizam }e biti
mnogo bolje pripremljen. Grupa memorijskih }elija, koja pamti osobine
neprijatelja, stalno }e pomagati odbrambenom sistemu. U slu~aju drugog
napada, odbrambeni sistem, uz pomo} informacija koje poti~u od memorijskih }elija, zna}e da odreaguje pre nego {to neprijatelj upotrebi silu.
Razlog za{to ne dobijamo zau{ke ili male boginje, po{to smo ih jednom
ve} imali, nalazi se u ~injenici postojanja memorije u odbrambenom sistemu.
KO JE STVORIO OVAJ SISTEM?
Po{to smo razmotrili sve ove informacije, mo`emo razmisliti i o tome
kako je nastao ovaj savr{eni odbrambeni sistem koji posedujemo. O~igledno je da postoji savr{eni plan koji se otkriva u njegovom radu. Tako|e
postoji i sve ono {to je potrebno za izvr{enje tog plana: makrofage, pirogena supstanca, centar u mozgu za povi{enje temperature, mehanizmi za
podizanje temperature tela, B-}elije, T-}elije, oru`je... Kako je onda nastao
ovaj savr{eni sistem?
Nije nimalo iznena|uju}e {to teorija evolucije, koja pretpostavlja da su
svi `ivi organizmi slu~ajno nastali, ne mo`e da objasni kako je nastao ovaj
slo`eni sistem. Teorije evolucije tvrdi da su sva bi}a i `ivi sistemi nastali
korak po korak, akumuliranjem niza malih slu~ajnosti. Me|utim, odbrambeni sistem ni na koji na~in nije mogao nastati korak po korak. Razlog
tome je {to odsustvom ili pogre{nim delovanjem ~ak i samo jednog faktora koji ~ini ovaj sistem, ceo sistem ne bi mogao da radi i jedinka ne bi
mogla da pre`ivi. Ovaj sistem mogao je da nastane samo kao kompletan
i savr{en u svim svojim delovima. Ova ~injenica tvrdnju o postojanju i
delovanju "slu~ajnosti" ~ini potpuno besmislenom.
Ko je, onda, stvorio taj plan? Ko zna da temperatura tela mora da
poraste i da jedino na taj na~in energija potrebna za odbrambenu armiju
ne}e biti tro{ena na drugim mestima? Da li su to u~inile makrofage?
Makrofage su samo male }elije. One nemaju sposobnost da misle. To su
sistemi koji se uklapaju u uspostavljeni savr{eni red i ispunjavaju svoje
du`nosti.
Da li je ~ovek stvorio taj sistem? Sigurno ne. Ljudi ~ak nisu ni svesni
da jedan takav savr{eni sistem deluje u njihovom telu. Me|utim, ovaj sistem, ~ijeg delovanja nismo ni svesni, {titi nas od sigurne smrti.
O~igledno je da onaj koji je stvorio odbrambeni sistem i koji je stvorio
celokupno ljudsko telo, mora biti Tvorac koji raspola`e neverovatnim
znanjem i mo}i. Taj Tvorac je u po~etku stvorio ~oveka od "praha
zemaljskog".
177
ODBRAMBENI
SISTEM
Mfvlpdjuj-!lpkji!jnb!plp!kfebo!cjjmjpo-!qsfetubwmkbkv!wjtplp
tqfdjkbmj{pwbov!pecsbncfov!bsnjkv/!Obkwbaojkj!bhfotj!lpkj
qsjqbebkv!upk!bsnjkj!j!{bebdj!lpkf!poj!pcbwmkbkv!{b!wsfnf
kfeoph!sbub!tb!ofqsjkbufmkfn-!pqjtboj!tv!v!obtubwlv/
WJSVT
Wjsvt-!lpkj!qsfetubwmkb!qblfu!hfofuj•lf
jogpsnbdjkf-!{bwjtbo!kf!pe!tsfejof!v!lpkpk
tf!obmb{j!eb!cj!qptubp!blujwjsbo/!Po!{b
twpkf!sb{nopabwbokf!npsb!eb!lpsjtuj
nfiboj{nf!~fmjkf!epnb~job/
NBLSPGBHB
Pwp!kf!tusbabs!j!pecsbncfob!~fmjkb!ob
qswpk!mjojkj!gspoub/!Pob!hvub!j!wbsj!twf!wstuf
tusboji!nbufsjkb!v!lswj/!Lbeb!tujhof!ep
njlsptlpqtlj!tjuoph!obqbeb•b-!pob!qp{j.
wb!U.~fmjkf!qpnbhb•f!ob!nftup!bldjkf/
U.^FMJKB!QPNBHB_
Pwp!kf!tmvacfojl!pecsbncfoph!tjtufnb/
Qp|up!qsfqp{ob!ofqsjkbufmkb-!po!pemb{j!v
tmf{jov!j!mjngof!amf{ef-!j!qp{jwb!ptubmf
~fmjkf!eb!tf!qsjesvaf!cpscj!qspujw!tusboji
bhfobtb/
U.DJUPUPLTJ_OF!^FMJKF
Qp{wbof!pe!tusbof!U.~fmjkb!qpnbhb•b-!pwf
~fmjkf!voj|ubwbkv!~fmjkf!lpkf!tv!plvqjsbof
tusbojn!nbufsjkbnb-!lbp!j!~fmjkf!sblb/
C.^FMJKF
Pwf!~fmjkf-!lpkf!qsfetubwmkbkv!cjmp|lf!gbc.
sjlf!psvakb-!qspob}fof!tv!v!tmf{joj!j!mjng.
ojn!amf{ebnb/!Lbeb!ji!qp{pwv!U.~fmjkf
qpnbhb•j-!pof!qspj{wpef!kblb!ifnjktlb
psvakb!qp{obub!lbp!boujufmb/
BOUJUFMB
Pwbk!qspufjo!v!pcmjlv!tmpwb!#Z#!qsjmkvcmkvkf
tf!v{!ufmp!tusboph!bhfotb-!•joj!hb!ofef.
mpuwpsojn!j!p{ob•bwb!hb!lbp!nfuv!{b
~fmjkf!vcjdf/
U.^FMJKF!QSJHV\JWB_J
Pwbk!usf~j!ujq!U.~fmjkb!vtqpsbwb!blujwoptuj
U!j!C.~fmjkb!jmj!ji!{bvtubwmkb/!Pof
p{ob•bwbkv!lsbk!obqbeb!lbeb!kf!cpmftu
qpcf}fob/
NFNPSJKTLF!^FMJKF
Pwf!pecsbncfof!~fmjkf!gpsnjsbkv!tf
oblpo!|up!kf!cpmftu!qswj!qvu!qpcf}fob/
[besabwbokfn!v!ufmv!uplpn!wj|f!hpejobpof!pcf{cf}vkv!cs{p!blujwjsbokf!nfiboj{.
nb!pecsbof-!blp!tf!ufmp!qpopwop!tvt.
sfuof!tb!jtupn!cpmf|~v/
2
SBU!QP_JOKF
Lbeb!wjsvtj!qp•ov!eb!tf!|jsf!v!ufmvoflj!pe!okji!cjwbkv!qsphvuboj!pe
tusbof!nblspgbhb/!Nblspgbhf!{bujn
|bmkv!boujufmb!ob!wjsvtf!j!tqbkbkv!ji
tb!okjipwpn!qpws|jopn/!Tbnp
oflpmjlp-!pe!wj|f!njmjpob!U.~fmjkb
qpnbhb•b-!lpkf!qvuvkv!lswojn!tjt.
ufnpn-!jnbkv!tqptpcoptu!eb
#qsp•jubkv#!pwb!tqfdjgj•ob!boujufmb/
Pwf!tqfdjkbmof!U.~fmjkf-!lpkf!tf
qsjmkvcmkvkv!v{!nblspgbhf-!qptubkv
blujwof/
3
PECSBNCFOF!
^FMJKF!TF!
QPWF^BWBKV
Lbeb!tf!blujwjsbkv!U.~fmjkf!qpnbhb•jpof!ufaf!eb!tf!qpwf~bwbkv/!Pof!poeb
qp{jwbkv!U.djupupltj•of!~fmjkf!j!C.~fmjkflpkji!kf!nbmp!j!lpkf!tv!ptfumkjwf!qsfnb
ofqsjkbufmktljn!wjsvtjnb/!J!epl!tf!cspk!C.
~fmjkb!qpwf~bwb-!U.~fmjkf!qpnbhb•j!jn
|bmkv!tjhobmf!eb!qspj{wfev!boujufmb/
4
QPCF]JWBOKF!
CPMFTUJ
5
QPTMF!
SBUB
V!nf}vwsfnfov-!qpkfejoj!wjsvtj
eptqfwbkv!v!~fmjkf/!Wjsvtj!tf
nphv!vnopabwbuj!kfejop!v!~fmjkj/
V{!qpnp~!nbufsjkb!lpkf!j{mv•vkvU.djupupltj•of!~fmjkf!j{b{jwbkv
tnsu!pwji!~fmjkb!qspcjkbkv~j!tf
lsp{!okjipwf!nfncsbof-!tqsf•b.
wbkv~j!ublp!eb!tf!wjsvtj!v!ujn!~fmj.
kbnb!vnopabwbkv/!Qsjlb•jokbokfn
ofqptsfeop!ob!qpws|jov!wjsvtbboujufmb!ji!ofvusbmj|v-!tqsf•bwbkv
eb!eptqfkv!v!~fmjkv!j!{bqp•jokv
ifnjktlf!sfbldjkf!lpkf!~f!voj|ujuj
obqbeovuf!~fmjkf/
Qptmf!qpcfef!obe!cpmf|~v-!U.~fmjkf!qsjhv|jwb•j!{bvt.
ubwmkbkv!dfp!pgbo{jwoj!tjtufn/!U.nfnpsjktlf!~fmjkf!j
C.~fmjkf!ptubkv!v!lswj!j!mjngopn!tjtufnv-!tqsfnof!eb!tf
penbi!blujwjsbkv!v!tmv•bkv!eb!tf!qpkbwj!wjsvt!jtuph!ujqb/
ZEMLJA
PLANETA
STVORENA ZA ^OVEKA
Materijalisti~ka filozofija nudi samo slu~ajnost kao jedino
obja{njenje za nastanak poretka i ure|enost univerzuma. Prema toj
tvrdnji, ceo univerzum oblikovan je delovanjem slu~ajnih doga|aja.
Me|utim, ako samo kratko analiziramo univerzum, brzo }emo
uvideti da je ta tvrdnja u potpunosti nestvarna. Slu~ajnost vodi
samo u haos, a u univerzumu deluju zakoni ure|enosti. Ta
ure|enost dokazuje postojanje i neograni~enu silu Tvorca, Onoga
koji je stvorio univerzum i dao mu oblik.
Mnogobrojne primere ure|enosti mo`emo zapaziti dok
istra`ujemo univerzum. Svet u kome `ivimo samo je jedan od tih
ure|enih oblika. Sa svim svojim osobinama, svet je stvoren sa
izuzetno osetljivim sistemima {to ga ~ini pogodnim za `ivot njegovih stanovnika.
Rastojanje Zemlje od Sunca, nagnutost njene ose u odnosu na
orbitu, ravnote`a koja postoji u atmosferi, brzina rotacije Zemlje oko
svoje ose i oko Sunca, uloga okeana i planina na Zemlji, osobine
`ivih organizama i povezanost svih ovih elemanata predstavljaju
samo neke primere ove ekolo{ke ravnote`e.
Kada se Zemlja uporedi sa drugim planetama, tada jo{ vi{e
postaje jasno da je ona naro~ito oblikovana za ~oveka. Na primer,
molekul vode veoma retko se nalazi u svemiru. Voda u te~nom
agregatnom stanju, u celom Sun~evom sistemu, postoji samo na
na{oj planeti. [tavi{e, 70% na{e planete prekriveno je vodom.
Milioni razli~itih bi}a `ive u takvoj sredini. Zale|ivanje vode, njena
sposobnost da upije i uskladi{ti toplotu, postojanje veoma velikih
zapremina vode u obliku okeana, pa ~ak i distribucija toplote {irom
sveta jesu isklju~ive karakteristike planete Zemlje. Ni na jednoj drugoj planeti ne postoji takva te~na masa koja stalno cirkuli{e.
Zemljina osa nagnuta je pod uglom od 23 stepena u odnosu na
njenu orbitu. Godi{nja doba formirana su u skladu sa tim nagibom.
Ako bi taj nagib bio malo manji ili ve}i nego {to je sada, razlike u
temperaturi izme|u godi{njih doba dostizale bi ogromne vrednosti
181
tako da bismo na Zemlji imali nepodno{ljivo vru}a leta i ekstremno hladne zime.
Zemljina rotacija oko svoje ose predstavlja najpogodniju brzinu
potrebnu za opstanak `ivih organizama. Prilikom posmatranja
drugih planeta u Sun~evom sistemu, uo~i}emo da i na njima postoji smena dana i no}i. Me|utim, po{to su vremenske razlike
izme|u njih mnogo ve}e nego na na{oj planeti, razlike u temperaturi izme|u dana i no}i veoma su velike. Sna`na aktivnost vetra,
koja postoji u atmosferi drugih planeta, ne postoji u na{oj atmosferi zahvaljuju}i uravnote`enoj rotaciji.
Gasovi koji sa~injavaju na{u atmosferu i njihova koncentracija
izuzetno su va`ni za opstanak ne samo ~oveka, ve} i svih ostalih
bi}a na Zemlji. Postojanje gasova u atmosferi, u pravilnim proporcijama koje ostaju konstantne, mogu}e je zahvaljuju}i postojanju
mnogih osetljivih ravnote`nih stanja.
Mogu}e je nabrojati stotine drugih pojmova kao dodatak gore
navedenim osobinama. Me|utim, ~ak i primeri koje smo nabrojali
ukazuju na jasnu ~injenicu:
Svet u kome `ivimo posebno je ure|en za `ivot njegovih
stanovnika. On predstavlja produkt svesnog ure|enja, a ne
slu~ajnosti.
Ta savr{ena ure|enost koja postoji {irom univerzuma navodi nas
samo na jedan zaklju~ak: Tvorac neograni~ene sile i mudrosti
uspostavio je i pokrenuo univerzum.
[email protected] U ATMOSFERI
U atmosferi postoje ~etiri osnovna gasa. To su azot (78%),
kiseonik (21%), argon (manje od 1%) i ugljen-dioksid (0,03%).
Gasovi u atmosferi dele se na dve grupe: "one koji su reaktivni" i
"one koji nisu reaktivni". Analiza reaktivnih gasova otkriva da su
reakcije u koje oni ulaze neophodne za `ivot, dok nereaktivni gasovi proizvode sastojke koji u svojim reakcijama destruktivno deluju
na `ivot. Na primer, argon i azot su neaktivni gasovi. Oni mogu da
se uklju~e samo u nekoliko hemijskih reakcija. Me|utim, kada bi oni
lako reagovali, kao na primer kiseonik, okeani bi se pretvorili u
azotnu kiselinu.
Sa druge strane, kiseonik reaguje sa drugim atomima, organskim
jedinjenjima, pa ~ak i sa stenama. Te reakcije proizvode najosnovnije molekule za `ivot, kao {to su voda i ugljen-dioksid.
182
Kao dodatak reaktivnosti gasova, njihova postoje}a koncentracija tako|e je veoma kriti~na za `ivot.
Na primer, posmatrajmo kiseonik. Kiseonik je najprisutniji reaktivni gas u na{oj atmosferi. Visoka koncentracija kiseonika u na{oj
atmosferi jedna je od osobina po kojoj se Zemlja razlikuje od drugih
planeta u Sun~evom sistemu u ~ijoj atmosferi nije prisutna ~ak ni
najmanja koli~ina kiseonika.
Kada bi vi{e kisonika postojalo u atmosferi, oksidacija bi se odvijala br`e i stene i metali podlegli bi brzoj eroziji. Dakle, Zemlja bi
bila podvrgnuta brzoj eroziji i dezintegraciji, a `ivi svet bi se suo~io
sa velikom opasno{}u. Ako bismo imali samo malo manje kiseonika, disanje bi bilo mnogo te`e, a proizvodnja ozona mnogo manja.
Promene u koli~ini ozona postale bi fatalne za `ivot. Manje ozona
omogu}ilo bi sna`nije prodiranje ultravioletnih zraka na Zemlju, {to
bi prouzrokovalo nestanak `ivog sveta. Vi{e ozona u atmosferi
spre~ilo bi da toplota sa Sunca dospe na Zemlju, {to bi tako|e bilo
fatalno.
Ugljen-dioksid ima sli~nu osetljivu ravnote`u. Biljke primaju
Sun~evo zra~enje preko tog gasa, me{aju ga sa vodom, formiraju
bikarbonate koji rastvaraju stene i ostavljaju ih u okeanima. One,
tako|e, razgra|uju taj gas i osloba|aju kiseonik koji vra}aju u
atmosferu. Na taj na~in, kiseonik, koji je neophodan za `ivot organizama, stalno se vra}a u atmosferu. Taj gas doprinosi da se na
planeti Zemlji zadr`i "efekat staklene ba{te", koji odr`ava konstantnu temperaturu na njoj.
Ako bi u atmosferi bilo manje ugljen-dioksida, prisutnost biljnog
sveta na kopnu i moru bila bi smanjena, a to bi zna~ilo manje hrane
za `ivotinje. U tom slu~aju, bilo bi manje bikarbonata u okeanima,
{to bi u daljoj reakciji izazvalo pove}anje kiselosti. Pove}anje
koli~ine ugljen-dioksida u atmosferi ubrzalo bi hemijsku eroziju
kopna koja bi formirala {tetan alkalni talog u okeanima. Pored toga,
nastupilo bi pove}anje efekta staklene ba{te {to bi podiglo temperaturu na povr{ini Zemlje, a time bi `ivot na Zemlji bio bi uni{ten.
Kao {to vidimo, postojanje ravnote`e u atmosferi ima veliki
zna~aj za opstanak `ivota na Zemlji. Da bi atmosfera opstala, brojni astrofizi~ki uslovi moraju u isto vreme biti zadovoljeni.
A) Povr{ina Zemlje ostaje unutar odre|enih limita pod
odre|enom umerenom temperaturom. Zbog toga:
1. Zemlja se nalazi na odre|enoj udaljenosti od Sunca. Ovo rastojanje ima zna~ajnu ulogu u regulisanju koli~ine toplotne energije
183
koja sa Sunca dolazi na Zemlju. Malo odstupanje u Zemljinoj orbiti
oko Sunca, bilo da je ona dalja ili bli`a, izazvalo bi velike promene
u koli~ini tolote koja sa Sunca dolazi na Zemlju. Ra~unice pokazuju da bi smanjenje od 13%, u koli~ini toplote koja dolazi na Zemlju,
prouzrokovalo na njenoj povr{ini formiranje sloja leda debelog 1.000
metara. Malo pove}anje toplotne energije, sa druge strane,
prouzrokovalo bi smrt svih bi}a.
2. [irom cele Zemlje temperatura mora da bude homogena.
Zemlja zbog toga rotira oko svoje ose odre|enom brziom
(1.670 km/h na ekvatoru). Ako bi brzina Zemljine rotacije pre{la
odre|enu granicu, atmosfera bi bila previ{e topla, pove}avaju}u
brzinu molekula gasa koji bi napustili Zemljinu atmosferu i
prouzrokovali i{~ezavanje atmosfere u svemiru.
Ako bi brzina Zemljine rotacije bila manja od potrebne, smanjila bi se brzina molekula gasa i oni bi tako|e i{~ezli iz atmosfere,
po{to bi ih Zemlja privukla svojom gravitacionom silom.
3. Nagib Zemljine ose od 23o 27' spre~ava nastajanje prevelike
razlike izme|u temperature na polovima i ekvatoru ~ime se odr`ava
sada{nje stanje atmosfere. Kada tog nagiba ne bi bilo, temperaturna razlika izme|u polarnih regiona i ekvatora bila bi velika, {to bi
onemogu}ilo postojanje atmosfere koja podr`ava `ivot.
B) Potreban je zato jedan sloj koji spre~ava razno{enje
stvorene toplote:
Da bi temperatura Zemljine povr{ine ostala na konstantnom
nivou, mora se spre~iti gubitak toplote, naro~ito tokom no}i. Zbog
toga je potreban sastojak koji }e spre~iti gubitak toplote iz atmosfere. Ta potreba zadovoljena je postojanjem ugljen-dioksida u
atmosferi. Ugljen-dioksid prekriva Zemlju kao jorgan i spre~ava
odvo|enje toplote u svemir.
C) Na Zemlji postoje odre|ene strukture koje odr`avaju
ravnote`u izme|u polova i ekvatora:
Postoji razlika u temperaturi od 120oC izme|u polova i ekvatora. Kada bi takva temperaturna razlika postojala na nekoj malo
ravnijoj povr{ini, nastupili bi izuzetno sna`ni atmosferski pokreti i
jaki vetrovi sa brzinama od preko 1.000 km/h koji uni{tili bi na{
svet. Zbog takvih vetrova nestala bi ravnote`a u atmosferi i ona bi
i{~ezla.
Me|utim, povr{ina Zemlje je neravna i to spre~ava da se formiraju potencijalno sna`ni pokreti vazduha usled razlike u temperatu184
rama. Neravnomernost Zemljine povr{ine po~inje na Himalajima,
izme|u Indije i Kine, nastavlja se planinama Taurus u Anatoliji i
dosti`e Alpe u Evropi, i dalje kroz planinske vence koji spajaju
Atlantski okean na zapadu i Pacifi~ki okean na istoku. Prekomerna
temperatura u okeanima, formirana na ekvatoru, kanalisana je na
severu i jugu uz pomo} svojstva te~nosti i uravnote`ava razlike u
toploti.
Kao {to vidimo, postojanje vazduha, jednog od osnovnih elemenata `ivota, mogu}e je samo uspostavljanjem mnogobrojnih fizi~kih
i ekolo{kih ravnote`a. [tavi{e, uspostavljanje tih uslova samo na
na{oj planeti nije dovoljno za odvijanje `ivota na Zemlji. Kada bi
na{a planeta postojala u sada{njem stanju sa svojom geografskom
strukturom i svojim kretanjem u svemiru, a ipak imala druga~iji
polo`aj u galaksiji, ova ravnote`a bila bi naru{ena.
Na primer, kada bi mesto Sunca zauzimala neka manja zvezda,
to bi izazvalo veliku hladno}u na Zemlji, a ve}a zvezda od Sunca
spr`ila bi Zemlju.
Dovoljno je posmatrati planete u svemiru na kojima nema `ivota
da bismo razumeli za{to Zemlja nije produkt slu~ajnih doga|aja.
Uslovi neophodni za `ivot tako su slo`eni da je nemogu}e da
slu~ajno i "sami od sebe" nastanu. O~igledno je da je unutar
Sun~evog sistema jedino Zemlja odre|ena da bude doma}in `ivotu.
BAKTERIJE I [email protected] AZOTA
Ciklus azota predstavlja slede}i dokaz da je Zemlja specijalno
stvorena za ljudski `ivot.
Azot je jedan od osnovnih elemenata koji pronalazimo u tkivima `ivih organizama. Iako je 78% atmosfere sastavljeno od azota,
ljudi i `ivotinje neposredno ga ne upijaju. U tome glavnu ulogu
imaju bakterije koje zadovoljavaju na{e potrebe za azotom.
Ciklus azota po~inje gasom azota (N2) u vazduhu. Bakterije koje
`ive u nekim biljkama pretvaraju azot iz vazduha u amonijak
(NH3). Drugi tipovi bakterija pretvaraju amonijak u nitrat (NO3).
(Gromovi tako|e imaju va`nu ulogu u pretvaranju azota iz vazduha
u amonijak.)
Na slede}em stupnju, organizmi koji proizvode svoju vlastitu
hranu, kao, na primer, zelene biljke, upijaju azot. @ivotinje i ljudi
koji ne mogu da proizvedu svoju vlastitu hranu, mogu da uzimaju azot jedino konzumiranjem biljaka.
185
Azot u `ivotinjama i ljudima vra}a se u prirodu kroz njihov
izmet i njihove le{eve koje razgra|uju bakterije. Kada to ~ine, bakterije ne samo da izvr{avaju zadatak ~i{}enja, ve} osloba|aju
amonijak, glavni izvor azota. Iako se odre|ena koli~ina amonijaka
pretvara u ugljenik uz pomo} nekih drugih bakterija i me{a sa vazduhom, drugi deo se pretvara u nitrate uz pomo} drugih tipova
bakterija. Biljke ih uzimaju i ciklus se nastavlja.
Odsustvo bakterija u tom ciklusu bilo bi dovoljno da se zaustavi
`ivot. Bez bakterija, biljke ne bi mogle da zadovolje svoje potrebe
za ugljenikom i ubrzo bi uginule. Prema tome, nije mogu}e govoriti
o `ivotu na mestu na kome nema biljaka.
ATMOSFERA - ZA[TITNI POKRIVA^ ZEMLJE
Iako ih generalno nismo svesni, mnogi meteoriti padaju na
Zemlju, ali i na druge planete. Ovi meteoriti formiraju velike kratere
kada padnu na druge planete. Me|utim, oni ne o{te}uju Zemlju
zato {to atmosfera stvara veliko trenje koje deluje na meteore koji
padaju. Meteori ne mogu dugo da izdr`e to trenje i gube veliki deo
mase tako {to se zapale. Na taj na~in, ono {to bi moglo da izazove
veliku katastrofu spre~eno je zahvaljuju}i delovanju atmosfere.
Jedna od najva`nijih ~injenica da nebo iznad nas predstavlja
"za{ti}eni pokriva~", ogleda se u delovanju magnetnog polja koje
okru`uje Zemlju. Gornji sloj atmosfere sa~injen je od magnetne
186
Wbo!Bmfopwpwj!qpkbtfwj!{sb•fokb/
zone poznate kao "Van Alenov pojas". Ova zona postoji u skladu sa
postojanjem Zemljinog jezgra.
Zemljino jezgro sadr`i te{ke magnetne elemente kao {to su
gvo`|e i nikl. Me|utim, ono {to je jo{ va`nije znati jeste da je
Zemljino jezgro sastavljeno od dve razli~ite strukture. Unutra{nji
deo jezgra je ~vrst, dok je spoljni deo jezgra te~an. Spoljni sloj pluta
preko unutra{njeg sloja. To sa te{kim metalima stvara magnetni
efekat, a on dalje uspostavlja magnetno polje. Van Alenov pojas je
produ`etak te magnetne zone koji dosti`e spoljni sloj atmosfere.
Ovo magnetno polje {titi Zemlju od mogu}ih opasnosti iz svemira.
Jedna od tih najve}ih opasnosti jesu "solarni vetrovi". Sunce, osim
toplote, svetlosti i zra~enja, usmerava prema Zemlji vetar sastavljen od protona i elektrona koji se kre}u brzinom od 1,5 milijardi km/h.
Solarni vetrovi ne mogu da pro|u kroz Van Alenov pojas koji na
rastojanju od 65.000 kilometara od povr{ine Zemlje stvara magnetno polje. Kada solarni vetar, u vidu ki{e ~estica, stigne do magnetnog polja, on se raspada i razbacuje oko tog polja.
Atmosfera upija ve}inu X-zraka i ultravioletnog zra~enja koje
Sunce emituje. Bez tog upijanja, `ivot na Zemlji bio bi nemogu}.
Atmosferske zone koje se nalaze oko nas ~ine bezopasnim to
zra~enje, radio-talase i vidljivu svetlost koja sti`e do nas. Kada na{a
atmosfera ne bi imala takvu propustljivost, mi ne bismo mogli da
koristimo radio-talase za komunikaciju, niti bismo imali dnevno
svetlo koje predstavlja `ivotnu osnovu.
Ozonski sloj oko Zemlje spre~ava da {tetni ultravioletni zraci sa
Sunca dospeju na Zemlju. Ultravioletni zraci sa Sunca odlikuju se
velikom energijom kojom bi mogli ubiti sva bi}a na Zemlji. Iz tog
187
Lbeb!bunpt.
gfsb!of!cj
jnbmb!{b|ujuob
twpktuwb[fnmkb!cj!tf
ob|mb!ob
vebsv!nfuf.
pstlf!lj|f/
razloga, `ivot na Zemlji zavisi od ozonskog sloja koji predstavlja jo{
jedan naro~ito stvoreni deo "za{titnog pokriva~a" na nebu.
Ozon se proizvodi od kiseonika. U jednom molekulu gasa
kiseonika postoje dva atoma kiseonika. Me|utim, tri atoma kiseonika postoje u jednom molekulu gasa ozona. Ultravioletni zraci koji
dolaze sa Sunca dodaju jo{ jedan atom molekulu kiseonika i tako
nastaje molekul ozona. Ozonski sloj, koji nastaje delovanjem ultravioletnih zraka, zaustavlja smrtonosne ultravioletne zrake i tako
obezbe|uje jedan od najva`nijih uslova za `ivot na Zemlji.
Ukratko, kada Zemljino jezgro ne bi stvaralo magnetno polje i
kada atmosfera ne bi imala strukturu i gustinu kojom filtrira {tetno
zra~enje, `ivot na Zemlji ne bi bio mogu}. Bez sumnje, nemogu}e
je da je bilo koji ~ovek ili neko drugo bi}e na Zemlji uspostavilo
jedan ovakav sistem. O~igledno je da je Tvorac stvorio ova
neophodna za{titna svojstva i da je On stvorio nebo sa njegovim
"za{titnim pokriva~em".
To {to ostale planete nemaju takav "za{titni pokriva~" predstavlja jo{ jednu potvrdu da je Zemlja naro~ito oblikovana da obezbedi `ivot za ~oveka. Na primer, celokupno jezgro Marsa je ~vrsto i
zato ne postoji za{titno magnetno polje oko njega. Mars nije tako
veliki kao Zemlja, na njemu ne postoji dovoljan pritisak koji bi
omogu}io formiranje te~nog dela u njegovom jezgru. Pored toga,
odgovaraju}a veli~ina sama po sebi nije dovoljna za formiranje
magnetnog polja oko planete. Na primer, Venera ima skoro isti
pre~nik kao i Zemlja, njena masa je samo 2% manja od Zemljine,
a njena te`ina je skoro ista kao Zemljina. Dakle, zbog odgovara188
ju}eg pritiska i drugih karakteristika, neizbe`no je formiranje te~nog
metala u Venerinom jezgru. Me|utim, magnetno polje oko Venere
ne postoji zato {to je Venerina rotacija sporija u odnosu na
Zemljinu. Na primer, Zemlja se okrene oko svoje ose za jedan dan,
dok Venera to isto u~ini za 243 dana.
Veli~ina Meseca i drugih susednih planeta, i njihovo rastojanje
od Zemlje tako|e je va`no za postojanje magnetnog polja koje
stvara "za{titni sloj" oko Zemlje. Kada bi jedna od tih planeta bila
ve}a od svog sada{njeg obima, to bi izazvalo ve}u gravitacionu silu.
Susedne planete sa tako velikom gravitacionom silom promenile bi
brzinu te~nog i ~vrstog dela Zemljinog jezgra i spre~ile formiranje
magnetnog polja u njegovom sada{njem obliku.
Ukratko, nebo iznad nas poseduje osobinu "za{titnog pokriva~a"
koji zahteva da mnoge karakteristike, kao {to su Zemljino jezgro,
brzina njene rotacije, rastojanje izme|u planeta i mase planeta
imaju odgovaraju}e vrednosti.
VODENI CIKLUS I @IVOT
Svakog trenutka milioni kubnih metara vode prelaze iz okeana u
atmosferu, a odatle na kopno. @ivot zavisi od tog velikog vodenog
ciklusa. Kada bismo poku{ali da imitiramo taj ciklus, u tome ne
bismo uspeli, ~ak i kada bismo upotrebili najsavremeniju tehnologiju na svetu. Me|utim, isparavanjem dobijamo vodu, prvi i glavni
uslov `ivota, i to bez ikakvog dodatnog tro{ka ili energije. Svake
godine 45 miliona kubnih metara vode ispari iz okeana. Vodu koja
ispari, u vidu oblaka, nose vetrovi preko kopna. Svake godine 3-4
miliona kubnih metara vode sti`e sa okeana na kopno, pa prema
tome i do nas.
Jednostavno re~eno, voda, ~iji ciklus ne kontroli{emo, i bez koje
ne mo`emo `iveti vi{e od nekoliko dana, dospeva do nas na veoma
specifi~an na~in.
KI[A PADA U ODGOVARAJU]OJ KOLI^INI
Zaista, ki{a pada na Zemlju u odgovaraju}oj koli~ini.
Prva karakteristika koja se odnosi na ki{u jeste njena brzina
padanja. Kada pada sa visine od 1.200 metara, jedan objekat, koji
ima istu veli~inu i te`inu kao i ki{na kap, stalno bi pove}avao svoju
brzinu i pao na Zemlju brzinom od 558 km/h. Me|utim, prose~na
brzina ki{ne kapi je 8-10 km/h.
Poseban oblik ki{ne kapi pove}ava efekat trenja u atmosferi i
poma`e joj da mnogo sporije padne na Zemlju. Jedan pogled na
brojke, koje se pojavljuju u nastavku, dovoljan je da prika`e katastrofu sa kojom bi se Zemlja svaki put suo~ila za vreme padanja ki{e,
ako bi ki{ne kapi imale druga~iji oblik, a atmosfera ne bi stvarala
trenje.
Minimalna visina ki{nih oblaka je 1.200 metara. Efekat koji bi izazvala jedna ki{na kap svojim padom sa te visine jednaka je padu
objekta te`ine 1 kg sa visine od 15 cm. Postoje, tako|e, ki{ni oblaci
koji se nalaze na visini od 10.000 metara. U tom slu~aju, jedna ki{na
kap izazvala bi efekat jednak efektu izazvanom padom objekta
te`ine 1 kg sa visine od 110 cm.
Procenjuje se da svake sekunde otprilike 16 miliona tona vode
isparava sa Zemlje. Taj broj jednak je koli~ini vode koja svake
sekunde pada na Zemlju. Tokom jedne godine, ta brojka iznosi
505 x 1012 tona. Voda stalno cirkuli{e u odgovaraju}oj ravnote`i u
skladu sa odgovaraju}om "merom".
NASTANAK KI[E
Tek posle otkri}a vremenskog radara bilo je mogu}e ustanoviti
stadijum u kome se formira ki{a. U skladu sa tim saznanjima,
mo`emo re}i da se formiranje ki{e odvija u tri stupnja. Prvo formiranje vetra; drugo - formiranje oblaka; tre}e - pojava ki{nih
kapi.
190
PRVI STUPANJ: Bezbrojni vazdu{ni mehuri, formirani
penu{anjem okeana, stalno prskaju i doprinose izbacivanju ~estica
vode prema nebu. Te ~estice bogate solju, ponesene vetrovima,
podi`u se u atmosferu. Ove ~estice, poznate kao aerosoli,
funkcioni{u kao vodene klopke i formiraju kapljice oblaka sakupljaju}i oko sebe vodenu paru koja poti~e od mora u obliku malih
kapljica.
DRUGI STUPANJ: Oblaci nastaju od vodene pare koja se kondenzuje oko kristala soli ili ~estica pra{ine u vazduhu. Po{to su
vodene kapljice u tim oblacima veoma male (sa pre~nikom od 0,01
i 0,02 mm), oblaci ostaju u vazduhu i {ire se na nebu. Na taj na~in,
nebo postaje prekriveno oblacima.
KI[A JE SLATKA
Kao {to znamo, isparavanje je izvor vode za ki{u, a 97% isparavanja poti~e iz "slanih" okeana. Me|utim, ki{a je slatka. Razlog
za{to je ki{a slatka nalazi se u jo{ jednom fizi~kom zakonu koji je
Tvorac uspostavio. Prema tom zakonu, bez obzira da li voda ispa-
Ob!qpws|joj!plfbob
twblph!usfovulb!gpsnjsbkv
tf!nbmj!wb{ev|oj!nfivspwj
lpkj!obtubkv!vtmfe
qfov|bokb!wpef!j!nop|uwp
wpefoji!lbqj!cphbuji
tpmkv-!j{cbdvkv!tf!v!bunpt.
gfsv/!Efmpwbokfn!wfuspwb
lpkj!peoptf!pwf!lbqjbunptgfsb!twblphb!ebob
qsjlvqmkb!38!njmjpob!upob
tpmj/!Pwb!tp!qsfetubwmkb
dfoubs!plp!lphb!~f!tf
lbtojkf!gpsnjsbuj!lj|of
lbqj/!
_ftujdf!wpef!lpkf
plsvavkv!lsjtubmf!tpmj
cjwbkv!op|fof!j{
plfbob!ep!pcmblb!j
ublp!gpsnjsbkv
lbqmkjdf!lj|f/!Lbeb
qptubov!ufaf!pe!wb{.
evib-!lbqmkjdf
obqv|ubkv!pcmblf!j
qp•jokv!lbp!lj|b!eb
qbebkv!ob!{fnmkv/
rava iz slanih mora, ili mineralnih jezera, ili blata, ona ne sadr`i
nijednu stranu materiju.
KI[A [email protected] MRTVO KOPNO
Pored toga {to Zemlju snabdeva vodom, koja je neophodna za
opstanak `ivih organizama, ki{a stvara efekat |ubrenja.
Vodene kapi koje dospevaju do oblaka posle isparavanja iz mora,
sadr`e izvesne supstance koje "o`ivljavaju" mrtvo kopno. Te "`ivotodavne" kapi zovu se "povr{inske tenzione kapi". Povr{inske tenzione kapi nastaju na gornjem sloju povr{ine mora koji biolozi zovu
mikrosloj. U tom sloju, koji je tanji od jednog desetog dela milimetra, postoje mnoge neupotrebljive organske ~estice poreklom od
zaga|enja prouzrokovanog mikroskopskim algama i zooplanktona.
Pojedini od tih otpadaka grupi{u i sakupljaju oko sebe neke veoma
retke elemente u morskoj vodi, kao {to su fosfor, magnezijum, kalijum i te{ki metali - bakar, cink, kobalt i olovo. Te kapljice, budu}e
"|ubrivo" kopna, podi`u se prema nebu pomo}u vetrova i padaju
na Zemlju kao deo ki{nih kapi. Semena i biljke na Zemlji pronalaze
u tim kapljicama mnogobrojne elemente potrebne za njihov rast.
Soli koje padaju kao deo ki{e predstavljaju mali primer
odre|enih konvencionalnih |ubriva (kalcijum, magnezijum, kalijum,
itd.) koji se koriste za dodatno |ubrenje. Te{ki metali prona|eni u
tim tipovima aerosola, sa druge strane, jesu elementi koji, tako|e,
pove}avaju |ubrenje i u~estvuju u razvoju i proizvodnji biljaka.
Ukratko, ki{a je va`an agens |ubrenja. Neplodna zemlja mo`e se
snabdeti svim potrebnim elementima za biljke, tokom
jednogodi{njeg perioda, samo od strane ovih |ubrivnih ki{nih kapi.
[ume se tako|e razvijaju i hrane pomo}u tih morskih aerosola.
Na taj na~in, 150 miliona tona |ubriva svake godine padne na
celokupnu kopnenu povr{inu. Ukoliko ne bi bilo ovog prirodnog
|ubriva bilo bi malo vegetacije na zemlji{tu, a ekolo{ka ravnote`a
bila bi ozbiljno naru{ena.
KORI[]ENJE HLADNO]E
Jedna od najzanimljivijih i najva`niijh osobina vode jeste njeno,
suprotno drugim supstancama, ~vrsto stanje koje je lak{e nego
njeno te~no stanje. Led je lak{i od vode. Iz tog razloga, mora
po~inju da se lede odozgo, jer zale|eni sloj je lak{i nego te~ni sloj
vode. Na taj na~in, opasnost od potpunog zale|ivanja mora, {to bi
192
prouzrokovalo prestanak `ivota - biva eliminisan, jer zale|eni sloj
koji se izdi`e izoluje od spoljne hladno}e te~ni deo koji ostaje dole.
Kada bi led bio te`i od vode ({to bi prirodno trebalo o~ekivati),
tada bi mora po~ela da se zale|uju od dna. U tom slu~aju, izolacija sa gornje strane ne bi postojala, sva mora bi se zaledila, a `ivot
u vodi bio uni{ten. Po{to led zauzima vi{e prostora nego voda, u
tom slu~aju zale|eni deo mora zauzeo bi vi{e prostora i prouzrokovao da se voda iznad njega izdigne i prelije.
Pored toga, ~injenica da je voda najte`a na +4oC veoma je va`na
za `ivot. Voda koja u morima dostigne +4oC tone na dno zato {to
je tada najte`a. Iz tog razloga, mora, po kojima plutaju ledene sante,
na dnu imaju vodu koja je uvek u te~nom stanju i sa temperaturom od +4oC, tako da `ivi organizmi u njoj mogu da pre`ive. U
zimskim periodima, jezera i reke, koji su prekriveni ledom, imaju,
tako|e, na svom dnu vodu koja njenim stanovnicima omogu}ava
`ivot.
LAGANO ZAGREVANJE I HLA\ENJE VODE
Slede}a osobina vode jeste njeno lagano isparavanje i zale|ivanje. Poznato je da u letnjim mesecima nastupa naglo zagrevanje
peska tokom dana i njegovo naglo hla|enje tokom no}i.
Temperatura morske vode, me|utim, izme|u dana i no}i varira
samo oko dva do tri stepena. Tajna je u tome {to voda ima sposob193
nost da svoju temperaturu za{titi od iznenadnih skokova i padova,
i tako usporava njeno isparavanje i zale|ivanje. Kada se ta karakteristika vode razmotri na nivou celog sveta, mo`e se videti da
voda, bilo u te~nom stanju ili kao para, u okeanima i atmosferi, ima
najva`niju ulogu u regulisanju Zemljine temperature. Voda koja
prekriva Zemlju spre~ava prekomerno zagrevanje upijaju}i toplotu
u tom delu sveta u kome je izlo`ena Suncu. Na sli~an na~in, u
delovima u kojima nisu neposredno izlo`eni Suncu, kao na drugim
mestima, okeani i ostala voda, sa toplotom koju poseduju, deluju
kao greja~i i spre~avaju preveliki pad temperature. Na taj na~in,
razlika u temperaturi u vremenu dana i no}i ostaje uvek unutar
najpovoljnijih granica koje odgovaraju ~oveku i ostalim bi}ima. Ako
bi koli~ina vode na Zemlji bila manja nego kopneno podru~je, tada
bi temperaturna razlika izme|u dana i no}i dostizala veliku vrednost pretvaraju}i Zemlju u pustinju i ~ine}i `ivot nemogu}im, ili
makar veoma te{kim.
[email protected] OBLAKA
Oblaci mogu biti izuzetno te{ki. Na primer, u olujnom oblaku
akumulirano je vi{e od 300.000 tona vode.
Zato je pravo ~udo kako se voda u masi od 300.000 tona odr`ava
na nebu.
VETROVI
Vetrovi predstavljaju vazdu{ne struje koje cirkuli{u izme|u
razli~itih temperaturnih zona. Razli~ite temperature u atmosferi
stvaraju razli~ite vazdu{ne pritiske, stvaraju}i uslove za stalno kretanje vazduha od vi{eg pritiska ka ni`em. Ako se pojavi velika razlika u pritisku, to jest, temperatura u atmosferi je previ{e visoka,
tada vazdu{ne struje, odnosno vetrovi, postaju veoma jaki. Na taj
na~in nastaju veoma destruktivni vetovi kao {to su orkani.
Ono {to je zanimljivo spomenuti jeste da uprkos postojanja zona
sa veoma razli~itom temperaturom i pritiskom, kao {to su ekvator i
polovi, na{ svet nije stalno izlo`en sna`nim vetrovima zahvaljuju}i
barijerama i "regulatorima". Kada velike vazdu{ne struje, koje se
ina~e formiraju izme|u polova i ekvatora, ne bi bile usporene od
~inilaca koji }e biti opisani u nastavku, planeta Zemlja bila bi
pretvorena u mrtvu planetu stalno izlo`enu delovanju sna`nih
vetrova.
194
Visinske razlike na Zemlji uglavnom slabe
snagu vetrova. Velike razlike u visini deluju
na tople i hladne vazdu{ne tokove. Kada
stignu do planinskih nagiba, oni formiraju
nove vetrove. Na taj na~in, dvosmerni
vazdu{ni sistem izme|u ekvatora i polova
pretvara se u vazdu{ni sistem, koji zahvaljuju}i liticama, ima vi{e smerova. Tako vetrovi
bivaju ubla`eni po{to su kanalisani u razli~itim smerovima. Planinski venci na Zemljinoj kori funkcioni{u kao veliki vazdu{ni
koridori. Koridori poma`u da se vetrovi
razvomerno raspore|uju {irom Zemlje.
Nagnutost Zemljine ose, tako|e, ima
veliku ulogu u ubla`avanju vetrova. Kada bi
nagib Zemljine ose bio pod pravim uglom u
odnosu na njenu orbitu, Zemlja bi bila
izlo`ena sna`nim vetrovima. Me|utim, ekvator na{e planete nagnut je pod uglom od
23o27' u odnosu na ravan orbite. Na taj
na~in, temperatura u regionima izme|u
polova ne ostaje ista i menja se u skladu sa
godi{njim dobima. To zna~i da vazdu{ni pritisak ostaje u ravnote`i i da se snaga vetra
tako umanjuje. Kada bi se temperatura
izme|u ekvatora i polova smanjila, vetrovi bi
postali topliji.
Pored toga, dva sloja gasa koji postoje oko
na{e planete doprinose uravnote`enju temperaturne razlike. Slojevi ozona i ugljendioksida uravnote`avaju temperaturu u
atmosferi. Ozonski sloj upija "vi{ak" Sun~evih
zraka. Ugljen-dioksid, sa druge strane, ima
suprotnu funkciju: on zadr`ava primljenu
toplotu i tako spre~ava hla|enje.
Sve ove ~injenice pokazuju da ~ovek za
svoj `ivot duguje velikom sistemu koji se
sastoji od mno{tva slo`enih podsistema. Ceo
univerzum stvoren je da bi ~ovekov `ivot
u~inio mogu}im.
UNIVERZUM
SAVR[ENOST UNIVERZUMA
V
i{e milijardi zvezda i galaksija u univerzumu kre}e se po
svojim razdvojenim orbitama u potpunoj me|usobnoj harmoniji. Zvezde, planete i sateliti okre}u se oko svojih sopstvenih osa i unutar sistema kojima pripadaju. [tavi{e, nekada
galaksije, sastavljene od skoro 200-300 milijardi zvezda, prolaze
jedna kroz drugu. Astronomi su zapazili da prilikom takvih
pro`imanja galaksija ne dolazi do me|usobnog sudaranja koje bi
izazvalo haos u visoko ure|enom univerzumu.
[irom univerzuma, ostvarene veli~ine brzina te{ko je razumeti u
pore|enju sa na{im zemaljskim standardima. Brzine u svemiru su
enormne kada se mere jedinicama koje se upotrebljavaju na Zemlji.
Zvezde i planete sa pojedina~nom masom od vi{e milijardi ili biliona tona, galaksije i grupe galaksija, sa veli~inama ~ije cifre mogu
izraziti jedino matemati~ari, kre}u se u svemiru neverovatnim brzinama.
Na primer, Zemlja oko svoje ose rotira srednjom brzinom od oko
1.670 km/h. Ako imamo u vidu da najbr`i metak ima prose~nu brzinu od 1.800 km/h, dobijamo saznanje koliko se Zemlja brzo kre}e
u odnosu na svoju ogromnu veli~inu.
Brzina Zemlje kojom se kre}e oko Sunca je oko 60 puta ve}a od
brzine metka: 108.000 km/h. (Kada bismo mogli da napravimo automobil koji bi mogao da se tako brzo kre}e, on bi za 22 minuta
obi{ao Zemlju.)
Me|utim, ove cifre odnose se samo na Zemlju. Sun~ev sistem je
jo{ fascinantniji. Brzina ovog sistema je takva da probija sve granice
logike. Kako se sistemi u univerzumu pove}avaju po veli~ini, tako
im se pove}ava i brzina. Sun~ev sistem rotira oko centra galaksije
brzinom od 720.000 km/h. Brzina na{e galaksije "Mle~ni put", koja
sadr`i 200 milijardi zvezda, iznosi 950.000 km/h.
Ove neverovatne brzine o~igledno pokazuju da na{ `ivot na
Zemlji funkcioni{e kao na ivici no`a. Me|utim, u tom sistemu nema
"gre{aka" ili "potrebe za ispravkama". Univerzum, kao i sve unutar
njega, nije prepu{ten "samome sebi" i on funkcioni{e u skladu sa
zakonima koje je Tvorac postavio.
197
ORBITE I ROTIRAJU]I UNIVERZUM
Jedan od najva`nijih uzroka velike ravnote`e u svemiru ogleda
se u tome {to se nebeska tela kre}u po odre|enim orbitama ili
"sferama". Zvezde, planete i sateliti rotiraju i oko svojih sopstvenih
osa i unutar sistema kojima pripadaju, tako da veliki univerzum
funkcioni{e besprekorno kao zup~anici u jednoj ma{ini.
Orbite u univerzumu nisu ograni~ene na kretanje odre|enih
nebeskih tela. Na{ Sun~ev sistem i galaksije veoma su aktivni oko
drugih centara. Zemlja i Sun~ev sistem svake godine pre|u 500 miliona kilometara. Nau~nici su izra~unali da bi ~ak i malo odstupanje nebeskih tela od njihovih orbita u~inilo da sistem prestane da
funkcioni{e. Na primer, pogledajmo {ta bi izazvalo odstupanje od 3
mm, gore ili dole, u odnosu na normalnu orbitu:
"Zemlja u svom kretanju oko Sunca ima takvu orbitu da na svakih 30 km dolazi do odstupanja od samo 2,8 mm od njene trase.
Zemljina orbita nikada se ne menja, jer bi odstupanje od samo
3 mm izazvalo katastrofalne poreme}aje: ako bi odstupanje bilo
2,5 mm umesto 2,8 mm, tada bi orbita bila previ{e velika i sva bi}a
bi se smrzla. Ako bi odstupanje bilo 3,1 mm, svi bismo izgoreli"
(Bilim ve Teknik, jul 1983).
SUNCE
Sunce je udaljeno 150 miliona kilometara od Zemlje i neprestano
nas snabdeva potrebnom energijom.
U tom nebeskom telu u kome postoji tako velika energija, smatra se da se atomi vodonika stalno pretvaraju u helijum. Svake
sekunde, 616 milijardi tona vodonika pretvara se u 612 milijardi
tona helijuma. Tokom tog procesa, energija koja se osloba|a jednaka je eksploziji 500 miliona hidrogenskih bombi.
@ivot na Zemlji mogu} je zahvaljuju}i energiji Sunca. Stalna
ravnote`a i 99% energije potrebne za `ivot, obezbe|eno je delovanjem Sunca. Polovina te energije vidljiva je i dolazi u obliku svetlosti. Ostatak energije je u obliku ultravioletnih zraka, koji su nevidljivi, i u obliku su toplote.
Slede}a osobina Sunca je njegovo periodi~no zvonasto pro{irenje. Ovaj proces ponavlja se svakih pet minuta, a povr{ina Sunca
pomera se 3 km prema Zemlji i udaljava od nje sa brzinom od
1.080 km/h.
Sunce je samo jedna od 200 milijardi zvezda koje sa~injavaju
galaksiju Mle~ni put. Iako je 325.500 puta ve}e od Zemlje, ono se
198
smatra jednom od manjih zvezda u univerzumu. Sunce se nalazi na
rastojanju od 30 hiljada svetlosnih godina od centra Mle~nog puta
koji ima pre~nik od 125 hiljada svetlosnih godina (1 svetlosna godina = 9.460.800.000.000 km).
PUTOVANJE SUNCA
Prema astronomskim ra~unicama, Sunce se, u okviru na{e galaksije, kre}e brzinom od 720.000 km/h u pravcu Solarnog vrha, mesta
na nebeskoj sferi blizu zvezde Vega. (To zna~i da Sunce otprilike
dnevno pre|e rastojanje od 720.000 x 24 = 17.280.000 km, kao i na{a
Zemlja, koja zavisi od njegovog kretanja.)
SEDAM SLOJEVA NA NEBU
Kada analiziramo sastav Zemljine atmosfere uo~avamo da je ona
sastavljena od sedam slojeva. U atmosferi postoje me|uslojevi koji
ove slojeve razdvajaju jedne od drugih. Prema Enciklopediji
Amerikana (9/188), postoje slede}i slojevi koji se u zavisnosti od
temperature nalaze jedan iznad drugog:
1. sloj - Troposfera: Njegova debljina dosti`e 8 km na polovima,
a 17 km na ekvatoru. Ovaj sloj sadr`i veliki broj oblaka.
Temperatura u njemu smanjuje se za 6,5oC na svakom kilometru
visine. U jednom njegovom delu, zvanom tropopauza, u kom postoje sna`ne vazdu{ne struje, temperatura ostaje konstantna -57oC.
2. sloj - Stratosfera: On dosti`e visinu od 50 km. U njemu se
odigrava upijanje ultravioletne svetlosti {to osloba|a toplotu i
pove}ava temperature do 0oC. Tokom tog upijanja formira se ozonski sloj, koji ima `ivotnu va`nost za `ivot na Zemlji.
3. sloj - Mezosfera: On dosti`e visinu od 85 km. Temperatura u
njemu pada na -100oC.
4. sloj - Termosfera: Temperatura raste smanjenom stopom.
5. sloj - Jonosfera: Gasovi u ovom podru~ju nalaze se u obliku
jona. Po{to se radio-talasi odbijaju od jonosfere, na Zemlji je
mogu}a komunikacija.
6. sloj - Egzosfera: Nalazi se na visini izme|u 500 i 1.000 km, a
karakteristike ovog sloja menjaju se u skladu sa aktivnostima Sunca.
7. sloj - Magnetosfera: Ovo je podru~je u kome Zemljino magnetno polje ima veliki uticaj i izgleda kao velika praznina.
Energetski izmenjene subatomske ~estice zadr`avaju se u regionima
zvanim Van Alenovi pojasevi radijacije.
199
ZAKLJU^AK
Svi `ivi organizmi i sitemi koje smo pomenuli u ovoj knjizi jasno
ukazuju da je Bog stvorio ceo univerzum i sva bi}a u njemu. Svako
bi}e, uklju~uju}i i ~oveka, duguje svoj `ivot Bogu. To je Onaj koji
im je dao `ivot i odr`ava ih u `ivotu. To je Bog koji ih hrani, {titi,
i kada postanu bolesni ~ini da ozdrave.
Znaci Bo`jeg stvaranja, od kojih smo samo neke spomenuli u
ovoj knjizi, tako su o~igledni da svaka savesna osoba lako mo`e
videti i prihvatiti ~injenice koje su ovde iznesene. Me|utim, dostizanje tog stupnja, to jest prihvatanje ~injenica koje pokazuju Bo`je
stvaranje univerzuma, nije dovoljno.
Prihvatiti postojanje Boga ne zna~i biti sa~uvan od pogre{nih
postupaka. Neko mo`e prihvatiti Bo`je postojanje, ali pod uticajem
odre|enih tradicionalnih sujeverja mo`e ostati bez pravilnog
razumevanja zna~enja te ~injenice. Postoje ljudi koji prihvataju
Bo`je postojanje samo deklarativno, a da ne razmi{ljaju o tome ili
ne razumeju su{tinu zna~enja Njegovog postojanja.
Sa druge strane, osoba koja ima pravi pristup Bogu odlikuje se
pravilnim razumevanjem ovog pitanja. Takva osoba shvata da je ceo
univerzum stvoren sa svrhom. Svrha njegovog stvaranja je da se
vide Bo`ji znaci koji su dostupni u svakom njegovom delu, da se
iska`e po{tovanje prema njegovom Vlasniku i da se prihvate principi koji su u njemu uspostavljeni. Svi ovi znaci u univerzumu
imaju svrhu da podsete ~oveka na njegovu obavezu da po{tuje
Bo`ji moralni zakon.
Bog je stvorio ~oveka od kapljice te~nosti, podigao ga, nahranio
ga, dao mu da vidi i da ~uje, i brine se o njemu da bude zdrav. Ne
treba zaboraviti da je Bog stvorio ~ovekov neverovatni imuni sistem, lekove, medicinsku nauku i lekare. Dakle, ~ovek bi trebao da
slu`i svom Tvorcu i prihvati principe `ivota koje je On uspostavio.
Jedna od najva`nijih stvari u ~ovekovom prihvatanju svojih
du`nosti prema Bogu, jeste ose}aj strahopo{tovanja. Oni koji Boga
prihvataju samo deklarativno, nemaju taj ose}aj. Samo osoba koja
ima iskreno poverenje u Boga, ose}a jedan pozitivan strah da ne
zloupotrebi ono {to mu je povereno.
200
Pored toga, osoba koja ima poverenje u Boga mo`e da uo~i jo{
jednu ~injenicu: ovaj svet je privremen. Onaj koji je ~oveku jednom
dao `ivot, nudi mu novi `ivot u okolnostima koje ne}e biti
poreme}ene ~ovekovim pogre{nim odlukama. ^ovekov odnos
prema Bogu i prema svemu onome {to mu je povereno, predstavlja njegov izbor po pitanju njegove ve~ne sudbine.
O AUTORU
Autor, koji pi{e pod pseudonimom Harun Jahi, ro|en
je 1956. u Ankari. Studirao je umetnost i filozofiju na
univerzitetima u Instanbulu. Od 1980, autor je objavio
mno{tvo knjiga i nau~nih radova i postao jedan od
vode}ih svetskih pisaca na polju nau~ne debate
stvaranje ili evolucija. Njegova dela su prevedena na
vi{e svetskih jezika. Vi{e informacija o radu autora
mo`e se dobiti na veb sajtu: www.harunyahya.com
Ostala izdanja autora:
Dizajn u prirodi, Samopo`rtvovanost i inteligentno
pona{anje kod `ivotinja, Zeleno ~udo:
Fotosinteza, ^udo }elije, ^udo oka, ^udo pauka, ^udo
komarca, ^udo mrava, ^udo p~ele, ^udo semena, ^udo
hormona, ^udo termita, ^udo ljudskog tela, ^udo
stvaranja ~oveka, ^udo proteina, ^udo mirisa i ukusa,
^udo mikrosveta, Tajne DNK, Precizni odgovori
evolucionistima, Grube gre{ke evolucionista, Priznanja
evolucionista, Pogre{nost evolucije vrsta, Bo`ja umetnost u
boji, Bo`ja slava svuda oko nas, Va`nost dokaza za
stvaranje, No}na mora ateizma, Poznavanje istine, Ve~nost
je ve} po~ela, Crna magija darvinizma, Religija
darvinizma, Kolaps teorije evolucije u 20 pitanja,
In`enjering u prirodi, Tehnologija imitiranja u prirodi,
]orsokak evolucije I (enciklopedija), ]orsokak evolucije II
(enciklopedija), Pravo poreklo `ivota, Svrhovitost u }eliji,
Tehnologija imitira prirodu, Pozadina ~uda itd.
Knjige za decu: Svet `ivotinja, Slava na nebesima,
Predivna stvorenja, ^uda u na{em telu, Svet na{ih malih
prijatelja: mravi, p~ele, dabrovi itd.
Centar za prirodnja~ke studije
vam predstavlja najbolja svetska izdanja na polju
nau~ne opravdanosti veronauke
KNJIGE
DECO,
DARVIN NIJE
ZNAO ISTINU
OBMANA MATEMATIKA STRAHOTE SVET KOJI
I BIBLIJA
KOJE JE
JE UNI[TEN
EVOLUCIJE
DARVINIZAM
DONEO
^OVE^ANSTVU
Ibsvo!Kbij
Jwbo!Qbojo
Lpmbqt!ebswjoj{nb!j
okfhpwb!jefpmp|lb
qp{bejob
Bqtpmvuoj!nbufnbuj•lj
eplb{j!p!cpabotlpk
obebiovuptuj!Cjcmjkf
POVEZIVANJE
NAUKE I BIBLIJE
MALA
MISTERIJA
STVARANJA
KRAH
EVOLUCIJE
Ekvfo!Hj|
Eapobubo!Wfmt
Bsjkfm!Spu
Spcfsu!Eafousj
Eb!mj!qptupkf!“qsfmb{of
gpsnf”@
Fwpmvdjkb!.!obvlb!jmj
nju@
Ibsvo!Kbij
POSTANJE
Lblp!kf!obtubmb![fnmkb@
USKORO
Ejtusjcvdjkb;!DQT
Cfphsbe;!17502296.761
17408815.376
Opwj!Tbe;!1740322.15:
Qpehpsjdb;!1780363.348
Cbokbmvlb;!1760792.477
Ibsvo!Kbij
Eapo!Wjulpnc
Eb!mj!tf!eftjp!hmpcbmoj
Qpupq@
KADA LJUDSKA
IKONE
EVOLUCIJE INTELIGENCIJA
POSTANE
MAJMUNSKA
Eap|!Hsjocfshfs
VIDEO KASETE
.!EPLB[!TUWBSBOKB-!usbkbokf;!48!njovub
.!_VEP!^FMJKF-!51!njovub
.!BSIJUFLUF!V!QSJSPEJ-!66!njovub
.!_VEB V!NPSJNB-!49!njovub
.!_VEP!QUJDB-!66!njovub
.!LPMBQT!EBSWJOJ[NB-!72!njovu
.!TWFUB IFMFOB-!71!njovub
.!PUJTDJ!TUWBSBOKB-!41!njovub
.![FNMKB .!NMBEB QMBOFUB-!66!njovub
I druga izdanja!
Ejtusjcvdjkb;!DQT-!ufm/!1740941.2:1:
Download

odbrambeni sistem