Kožni problemi
SVRAB
Definicija, učestalost, etiologija i simptomi
Svrab je izuzetno čest problem kod pasa.
Izazvan je stimulacijom nervnih završetaka u koži medijatorima inflamacije i citokinima
osloboñenih iz eozinofilima , neutrofila , mastocitima ili limfocitima.
Pas koji ima svrab, sem što se češe (grebe) često liže i grize mesto koje svrbi, a može i da
se valja i trese glavom. Na svrab i češanje se nadovezuju lezije na koži koje zavise od
uzroka svraba, težine i dužine trajanja problema, ali je to najčešće eritem (crvenilo),
bubuljičavost makule, papule i pustule. Lizanje i samopovredjivanje može da dovede do
pljuvačnog bojenja, hiperpigmentacije, alopecije, ekskorijacije i hot spota.
Mačke mnogo diskretnije pokazuju da pate od svraba: veoma se retko češu nogama, vec
radije koriste jezik u te svrhe što je teško razdvojiti od normalnog „čišćenja“ mačaka. Kandže
najčešće koriste samo za mesta koja ne mogu da dohvate jezikom kao sto su vrat i glava.
Zato se mačke dovode veterinaru kada već naprave uočljive lezije na koži.
Kod mačaka sa svrabom se mogu uočiti 4 vrste kožnih lezija:
1. milijarni dermatitis 2. simetrična alopecija
3. kompleks eozinofilnog granuloma i 4. svrab kože glave i vrata
1. Milijarni dermatitis
2. Simetrična alopecija
3. Kompleks eozinofilnog granuloma
Ovaj kompleks sadrži 3 odvojene lezije koje se relativno često vide kod mačaka:
3a) Indolentni ulkus
3a) Indolentni ulkus
3b) Eozinofilni plak
3c) Eozinofilni granulom
3b) Eozinofilni plak
3c) Eozinofilni granulom
4. Svrab kože glave i vrata
DIJAGNOZA
Kod pasa su u pozadini svraba najčešće stoje ektoparaziti, alergije ili infekcija!!!
Kod mačaka su česti ektoparaziti i alergije, dok su piodermija i malasezija retki.
Pri postavljanju dijagnoze slediti algoritam prikazan u posebnom dokumentu .
VAŽNO: Najpre se moraju isključiti paraziti (buve, demodeks, šugarac, vaši,
trombikula, hejlecijela, insekti...). Ako su oni 100% isključeni, tragati za znacima i
uzročnicima infekcije (Malesezija, Stafilokokus pioderma). Tek ako su i oni isključeni,
posumnjati na alergije (atopija, hrana, kontaktna alergija).
Buve, vaši i trombicula se mogu videti golim okom i kod pasa i kod mačaka.
Idealno bi bilo videti i ostale, mikroskopske uzročnike pravljenjem kožnog skarifikata ili
citologijom. Medjutim, kako uzročnike nije uvek moguće videti, mora se prepoznati –
obrazac (pattern) baziran na anamnezi, simptomima i izgledu promena.
Buve, šugarac, hejlecijela, trombikula, hipersenzitivnost na ujed insekta i superficijalna
piodermija obično daju karakterističnu sliku i prepoznatljive promene pa se brzo može
početi sa terapijom ovih problema. Medjutim, demodeks i malasezija se MORAJU dokazati
jer obično ne daju patognomonične promene. Tek ako se demodeks ili intezivni rast
malesezije dokažu pod mikroskopom, sme da se počne terapija ova dva problema.
Ako se paraziti i infekcija mogu isključiti, ili ako tretman ovih problema ne dovodi do
željenog rezultata, mora se posumnjati na alergije.
Nekada je na osnovu tipične lokacije promena jasno da se radi o kontaktnom dermatitisu
(oko ogrlice ili promene na skrotumu).
Ako je alergija generalizovana, korisno je prvo isključiti alergiju na hranu iako je to
mnogo REDJE stanje od atopije. Alergiju na hranu je moguće isključiti sa dijetama koje
sadrže hidrolizovane proteine. Životinju treba hraniti do 6 nedelja da se vidi da li se svrab
smanjuje i nestaje. Ako se nakon povratka na normalnu ishranu svrab ponovo javi ili pojača,
onda je potvrdjena dijagnoza alergije na hranu.
Naravno, eliminacionu dijetu nije lako sprovesti zbog često loše saradnje vlasnika pasa
prepisanom tretmanu i lažno pozitivnim ili lažno negativnim interpetacijama rezultata.
Ako se alergija na hranu može isključiti, radi se o atopičnom dermatitisu koji obično ima
specifičnu istoriju i karakteristično rasporedjene promene na koži.
U slučaju atopije, ili se pribegava dugotrajnom, simptomatskom tretmanu, ili se radi alergijski
test da bi se utvrdilo o kome se alergenu radi. Ali to ne menja mnogo terapiju u našim
uslovima.
Kod mačaka je važno utvrditi da se radi o jednom od gore navedenih 4 sindroma svraba.
Kod milijarnog dermatitisa i svraba kože glave i vrata to je moguće na osnovu kliničke slike.
Medjutim, kod asimterične alopecije je važno pogledati dlaku pod mikroskopom da bi se
utvrdilo da je došlo do mehanickog ostećenja dlake (trihogram – vidi sliku ispod).
Sto se tiče kompleksa eozinofilnog granuloma, on je klinički jasan, ali je korisno napraviti
citologiju – pogledati pod mikroskopom plačicu prethodno pritisnutu na promenu (takozvani
impresioni razmaz) da bi se utvrdilo da li i koliko je sekundarnih bakterija prisutno kao i koje
su ćelije uključene u proces.
Dlaka iskrzana intenzivnim lizanjem
Citologija eozinofilnog granuloma
sa sekundarnim bakterijama
Trihogram
Obojeno Diff-Quickom
Kada je utvrdjeno da se radi o milijarnom
dermatitisu, simetričnoj alopeciji, kompleksu eozinofilnog granuloma ili svrabu kože glave i
vrata, potrebno je ići dalje i utvrditi uzročnike
Buve, vaši, šugarac (otodectes), hejlecijela ili trombikula se mogu utvrditi već pregledom.
Ukoliko se ne radi o ovim parazitima, alergija na buve je najčešći uzročnik, pa je potrebno
mačku očistiti od buva kvalitetnim proizvodom kao deo dijagnostičke procedure. Ako se
svrab ne smiri, potrebno je napraviti zagreb kože da se potraže ostali ektoparaziti. Ako je
jasno prisutna komponenta alopecije – potrebno je posumnjati na dermatofit koji se može
isključiti vudovom lampom ili gljivičnom kulturom.
Ukoliko se ne radi o parazitima ni dermatofitu, potrebno je isljučiti alergije – i to najpre
alergiju na hranu (sto je teško kod mačaka koje žive napolju) a na kraju i atopiju, što treba
prepustiti dermatologu koji može da napravi intradermalne testove i IgE serologiju.
Terapija
Opšte pravilo
Terapija je najbolja i najjeftinija kada ide direktno protiv uzročnika bolesti.
Kao potporna terapija, koja je često neophodna da se zaustavi samopovredjivanje dok traje
dijagnostička procedura najčešće su indikovani supresori inflamacije – glukokortikoidi.
Medjutim, glukokortikoide NIKADA ne treba davati kod demodikoze, superficijalne
piodermije i kod malasezije! Takodje se ne smeju davati kod alopecije mačaka dok se ne
isljuči gljivična infekcija (dermatofit).
Kod lezija na koži koje su sekundarno inficirane (ulkusi, ekskorijacije) potrebno je davati
sistemske antibiotike zajedno sa glukokortikoidima. Tu pre svih pomaže cefalexin ili
amoxicilin/klavulonska kiselina.
SPECIFIČNI TRETMAN
Za specifične uzročnike svraba, mora se primeniti specifična terapija.
Dijagnoza i terapija svraba izazvanog EKTOPARAZITIMA
Ektoparaziti su najčešći uzročnici problema na koži. Oni mogu izazvati svrab fizičkom
iritacijom ali telo može da razvije i hipersenzitivnost na pljuvačku parazita.
EKTOPARAZIT
Buva
LEZIJA KOJU
IZAZIVA
Kod pasa i mačaka
Papule
Samo-izazvana
alopecija
Hot Spot
Lihenifikacija
Hiperpigmentacija
Vaš
Kod pasa i mačaka
Blago perutanje
Šugarac Sarcoptes scabiei
Samo kod pasa
Eritem
Papule
Perutanje
Kraste
Šugarac Otodectes Cynotis
Kod pasa i kod
mačaka
Otitis
Suvi, voskani
iscedak
crne boje
DISTRIBUCIJA LEZIJE
Šugarac Notoedres Cati
Samo kod mačaka
Eritem
Papule
Perutanje
Kraste
Muve
Kod pasa i mačaka
Papule
Cheyletiella spp
Kod pasa i mačaka
Masovno perutanje
Trombicula autumnalis
Kod pasa i mačaka
Papule
Krpelji
Kod pasa i mačaka
Svuda po telu
Papule
Cheyletiella spp, masovno perutanje
Trombicula larva, u interdigitalnom prostoru psa
Dijagnoza se uspostavlja na osnovu istorije bolesti (starost životinje, kada se javljaju
simptomi, kontakt sa drugim životinjama...), kliničkih simptoma (intezitet svraba, izgled i
raspored promena na koži) i nalaženjem parazita.
Paraziti vidljivi golim okom su: krpelji, buve, vaši i trombikula larve, dok se šugarci i
hejlecijela mogu videti samo pod mikroskopom. Treba očetkati psa na beli papir (buve, izmet
buva (braon fleke koje prelaze u crveno na mokroj pamučnoj tkanini), vaši), koristiti providnu
lepljivu traku (hejlecijela, trombikula), zagrebati kožu pa pod mikroskopom (demodeks,
šugarci, hejelcijula i trombikula) i uzeti cerumen i u njemu tražiti otodectex.
Ponekada se ne mogu naći paraziti, ali to ne znači da oni nisu uzrok problemu. Ukoliko se
na osnovu kliničke slike i sezonskog pojavljivanja problema posumnja na parazite, može se
koristiti terapija u dijagnosticke svhe i videti razultat.
Tretman
Probleme nastale ektoparazitima je moguće rešiti samo ukoliko se ektoparaziti
eliminišu i spreči njihovo ponovno naseljavanje na životinji.
Iako danas postoje veoma efikasni antiparazitici, neophodno je pažljivo čitati upustvo, slediti
propisani način upotrebe i posebno obrati pažnju na kontraindikacije jer neki preparati mogu
biti fatalni za pojedne vrste životinja (npr: permetrin je ektremno toksičan za mačke).
nelicencirano
korišćenje
interval
aplikacije
buve
krpelji
komarci
vaši
4 nedelje
buve
vaši
4 nedelje
buve
demodex
šugarci
srčani crv
oble gliste
hejlecijela
4 nedelje
trgovačko
ime
aktivna
supstanca
licenciran
za vrstu
licencirano
korišćenje
Advantix
imidacloprid
permethrin
pas
pas
mačka
zec
Advantage imidacloprid
Advocate
imidacloprid
pas mačka
moxidectine
preporuke
neželjeno
dejstvo
ekstremno
toksičan za
mačke
psi ne smeju da
plivaju 48 sati
od tretmana
ponekada
lokalna iritacija
kao kod
advantixa, ne
mladje od 7
nedelja.
ne koristiti kod
pasa ispod 7
nedelja, a
mačaka ispod 9
nedelja
starosti.
dejstvo na
Frontline
Fypryst
Effipro
Frontline
Combo
Stronghold
fipronil
fipronil
methoprene
Selamectin
pas
mačka
buve
krpelji
vaši
pas
mačka
buve
krpelji
vaši
pas
mačka
buve
vaši
ušni
šugarci
sarcoptes
oble gliste
srčani crv
hejlecijela
trombikula
krpelji:
4 nedelje
buve:
8 nedelja
kod pasa,
a5
nedelja
kod
mačaka
hejlecijela
trombikula
krpelji:
4 nedelje
psi, buve
8 nedelja.
kod
mačaka 2
puta kraće
hejlecijela
4 nedelje
demodex
nedovoljno
potvrdjeno u
praksi.
fatalan za
zečeve, stetan
za ribe.
sprej se može
koristi od 2
dana kod
štenadi, a spot
on tek od 8.
nedelje
isto kao kod
frontline
ne u oči i u
usta. teške
infestacije
buvama traže
češće
korišćenje
ne kod
životinja
mladjih od 6
nedelja
Ukoliko se problem ne reši sa jednim od ektoparazitika, potrebno je ispitati da li je propisani
preparat primenjen u skladu sa upustvom. Ako jeste, treba prepisati drugi preparat ukoliko je
dijagnoza izvesna. Ukoliko postoji dilema oko dijagnoze, treba uzeti u obzir druge uzročnike
svraba i promena na koži kod pasa i mačaka.
U Srbiji je veoma važno raditi redovnu prevenciju infestacije krpeljima i sprečiti ujede
komaraca koji su prelazni domaćini babezije, odnosno srčanog crva koji su prisutni u većini
geografskih područja Srbije, a u pojedinim imaju endemske razmere.
Demodikoza
Kožna bolest prouzrokovana šugarcima iz famije Demodex (D.canis, D. injai...).
Kod pasa je mali broj demodex šugaraca prisutan, ne izazivajući probleme na koži, već od
prvih dana života kada predju na štenad na sisi.
Kod pasa mladjih od 18 meseci javlja se tako zvana juvenilna demodikoza koja je posledica
oslabljenog imuniteta. Kod odraslih pasa, demodikoza može biti posledica endokrinih bolesti
(hipotireoidizam, hiperadrenokorticizam), intenzivne terapije glukokortikosteroidima ili
citostatičnim lekovima, velikog stresa, loše ishrane i lošeg držanja, teranja, štenjenja, ali
može biti i idiopatska (spontana, nepoznatog porekla). Mada se demodikoza javlja i kod
drugih životinja i ljudi, ona nije zoonoza jer je za svakog domaćina tipičan poseban soj
Demodexa. Tako je kod ljudi izaziva D.folicullorum, a kod mačaka (retko) D.cati i D.gatoi.
Klinička slika
Demodikoza se karakteriše gubitkom dlake na manjim ili većim mestima. Postoji tri glavna
klinička oblika demodikoze:
1. lokalna demodikoza
2. generalizovana
demodikoza
3. demodikozni
pododermatitis
U nekim slučajevima demodikozu prati eritem kože, kod nekih se javlja hiperpigmentacija
kože, dok je kod nekih pasa koža normalne boje.
Na koži se javljaju i komedoni – koji ukazuju na folikularnu hiperkeratozu.
U pojedinim slučajevima demodikozu prati sekundarna bakterijska infekcija sa nodulama,
pustulama i fistulama.
eritem
hiperpigmentacija
komedoni
U 30% slučajeva demodikoza izaziva svrab.
Potvrda dijagnoze
Demodeks treba uvek uzeti u obzir – posebno kod lokalnih ili generalizovanih alopecija i kod
kožnih problema praćenih svrabom nejasne etiologije.
Dijagnoza se uspostavlja na osnovu anamneze (genetička predispozicija), toka bolesti,
kliničke slike, a potvrdjuje se nalazom Demodeks šugarca u dubokom kožnom skarifikatu
(zagrebu). Ovaj skarifikat se dobija tako što se koža zagrebe dok ne orosi kapilarnim
krvarenjem. Najbolje je dobijeni materijal staviti na pločicu sa mineralnim uljem i tražiti
demodeks pod mikroskopskim uvećanjem 4x. Kod pasa sa demodeksom, šugarci se lako
nadju, dok kod zdravih pasa NIKADA ne nadju u skarifikatu. Demodeks se takodje može
naći i u trihogramu (što je jednostavnije uraditi na glavi i šapama) oko bulbusa dlaka.
demodeks u koznom skarifikatu
odrasli, larve, jaja
demodeks u trihogramu (počupanim dlakama)
Tretman
Kod demodekoze se mora postići kako kliničko tako i parazitološko ozdravljenje (2
skarifikata posle tretmana moraju biti negativna inače dolazi do recidiva) i po tome je
tretman demodeksa jedinstven medju terapijama ostalih ektoparazitskih obljenja.
Lokalna demodikoza kod mladih jedinki najčešće prolazi spontano kada se imuni sistem
izbori sa šugarcem. U ovim slučajevima, treba sačekati sa tretmanom i zakazati kontrolu za
4 nedelje. Eventualnu terapiju Imunosupresivnim lekovima isključiti (glukokortikosteroidi).
Ako se, ipak, kliničar odluči da tretira problem, onda to treba da uradi lokalno, topikalno
amitrazom ili blagim sredstvom kakav je advocate (bayer).
U slučaju težeg oblika demodikoze i sa vise lezija po telu, pomenuta sredstva
najverovatnije neće pomoći. Tipičan protokol u tim slučajevima podrazumeva:
1. Dugodlake pse ošišati na mestu promena
2. Kupanje šamponom koji sadrzi Benzoyl Peroxide (Peroxiderm, Vetoquinol, Mediport)
3. Kupanje amitrazom u propisanoj koncentraciji jednom nedeljno (ili dvonedeljno). Ukoliko
se promene nalaze i na šapama, najbolje je da pas stoji u rastvoru amitraze. Vlasnik mora
da koristi rukavice i da kupanje vrši u dobro ventiliranoj prostoriji. Amitraza se nikada ne
ispira već se ostavi da se osuši. Za predele oko očiju i usta, koristiti pamučnu tkaninu
natopljenu u amitrazi. Sprečiti psa da liže rastvor amitraze.
Neželjeni efekti amitraze na pse su letargija, laka sedacija, bradikardija. U teškim
slučajevima se može dati atipamazole (Antisedan) u koncentraciji 0.2 mg/kg.
4. Kontrola i kožni skarifikati svakog meseca. Sa tretmanom prestati kada kožnih lezija više
nema, a dva uzastopna skarifikata budu negativna (razmak mesec dana izmedju njih).
5. Ukoliko postoji piodermija, tretirati sistemskim antibioticima, ukoliko je prisutna
malasezija tretirati kako je propisano.
Sedeće tačke su kritične za uspešan tretman demodekoze:
1. Zato što je tretman dugotrajan (2 do 6 meseci), povezan sa potencijalnim neželjenim
efektima i skup, sa njim se počinje samo kada se dijagnoza potvrdi, a vlasnik pristane.
2. Nikada ne davati glukokortikoide, čak i ako je prisutan jak svrab
3. Ukoliko se radi o intaktnoj kuji, OBAVEZNO je sterilisati čim se stabilizuje bolest, ali pre
potpunog prestanka tretmana.
4. Kod odraslih pasa obavezno pregledati krv hematološki i biohemijski, urin i isključiti
Kušingov sindrom (hiperadrenokorticizam).
Pas sa demodikozom i uporednom
infekcijom bakterijama i malasezijom.
(nulti, četrnaesti i dvadesetprvi dan)
Terapija: metaflumizone plus amitraz
spot-on (ProMeris Duo®; Fort Dodge),
svake dve nedelje plus cephalexin za
bakterijsku infekciju.
Broj odraslih oblika posle 2 nedelje se
smanjio za 40%, a posle 28 dana za
95%. Nimfe i larve su nestale posle 28
dana, a jaja demodeksa nije bilo moguće
utvrditi posle 42 dana.
Broj bakterija i kolonija malasezije se
smanjivao tokom tretmana do potpunog
nestanka.
Piodermija i malasezija kod pasa
Ono što je zajedničko za oba ova kožna problema je da su izazvani simbiotičkim
mikroorganizimima koji normalno naseljavaju kožu i sluznice (Staphylococcus
pseudintermedius u nosnoj šupljini, ustima i anusu, Malassezia dermatitis u ušima, ustima i
anusu) a kada se za to stvore uslovi (najčešće se smanji rezistenca kože nekim primarnim
uzrokom kao što je ektoparazitski, alergijski, endokrini, seboreični problem kože ili usled
pada imuniteta, a redje, kod genetski sklonih jedinki može se razviti primarna dermatološka
infekcija), ubrzano se razmnožavaju i izazivaju sekundarnu infekciju na koži.
I piodermija i malasezija su uglavnom pruritogena stanja koja se pogoršavaju usled češanja.
Piodermija može biti superficijalna i duboka.
Superficijalna se gotovo isključivo javlja na ventralnom abdomenu i trupu, a gotovo
nikada na glavi ili nogama. Tri tipične forme za superficijalnu piodermiju su:
1.
papularni osip
2. pustularni osip
3.
kolarete – stafilokokni prstenovi koji su patognomonični: eritematozni prsten oko
pigmentisnog centra. To se retko vidja kod drugih bolesti koze sto olaksava dijagnozu.
Duboka piodermija se karakterise čvorovima i kanalima iz koga se drenira gnojavi eksudat
pomešan krvlju, kao posledica furuknuloze (pucanja dlačnih folikula) i ulcerima. Za razliku
od superficijalne, duboka piodermija se javlja na glavi (brada, nos), nogama ili je
generalizovana.
Duboka piodermija:
1. na bradi
2. nosu (ulceri)
3. nozi (drenaža)
Malassezia dermatitis je oboljenje koje se klinički karakteriše difuznim eritemom koji se
najčešće uočava u interdigitalnom prostoru, aksilama, ušima, perineumu, usnama, kožnim
naborima (uvek gde je vlažno i toplo!). Izgleda da su baseti i westi posebno
predisponirani, iako se malasezija može javiti kod svih rasa rasa. Čest nalaz je vlažna koža
sa žutim naslagama u obliku griza. Ukoliko infekcija traje dugo, javlja se hiperpigmentacija i
zadebljanje kože.
1. interdigitani prostor
2. ušna skoljka
3. aksile
Potvrda dijagnoze
Iako su kliničke promene dosta specifične kod oba oboljenja, najbolje je dijagnozu potvrditi
nalazom mikroorganizma pod mikroskopom.
Stafilokoku je najlakše naći u preparatu napravljenom otiskom pločice u sadržaju koji
izadje iz pustule koja se otvori sterilnom iglom. Papule i stafilokokni prstenovi neće dati
tako dobar rezultat. Ukoliko terapija ne ide željenim tokom, ili ukoliko se radi o dubljim
lezijama, potrebno je uzeti uzorak (bris) i poslati na bakteriologiju.
Malaseziju je moguće videti pod mikroskopom samo ukoliko je uzorak uzet providnom
lepljivom trakom. To se radi tako što se providna lepljiva traka više puta pritisne na sumnjivo
mesto (10-20) puta dok se više ništa ne lepi, i onda se oboji Diff-Quick-om pa gleda pod
imerzijom (ulje) pod mikroskopom. Kvasac Malasezija izgleda kao ruska lutka Babuška pod
mikroskopom. Ukoliko ih ima više od 1-2 po polju se smatra patološkim, sem ukoliko uzorak
nije uzet iz ušiju, gde broj mora biti veći od toga da bi ukazivao na patološki proces.
1. staphylococcus intermedius i neutrofili
2. Malasezija (”babuške”)
Ukoliko promene ukazuju na piodermiju ili malaseziju, potrebno je utvrditi da li postoje znaci
neke druge bolesti kao primarnog uzroka. Ukoliko su promene primarno izazvane
stafilokokom ili malasezijom, treba ih ciljano tretirati i životinju pratiti. Ukoliko se promene ne
jave ponovo, nisu potrebna dalja ispitivanja. Stafilokoke treba tretirati cefaleksinom ili
amoksicilin/klavulonskom kiselinom i to za superficijalnu 3 nedelje, a za duboku piodermiju
terapija treba da traje sve do 2 nedelje posle nestanka svih simptoma. Uz oralne antibiotike,
veoma je korisno kupati životinju antibakterijskim samponom 2-3 puta nedeljno u toku 3
nedelje. Najkorisniji šamponi su na bazi hlorhexidina (Specialist, VetExpert) benzoyl
peroxid-a (Peroxiderm, Vetoquinol) i ethyl lactat-a (Lactaderm, Vetoquinol).
Malasezija se obično tretira šamponom koji sadrži kombinaciju ketokonazol/horhexidin
(Specialist, VetExpert), takodje 3 puta nedeljno, tokom 3 nedelje.
Sistemska terapija ketokonazolom ili itrakonazolom je potrebna samo kod veoma teških
slučajeva.
Koritikosteroide u terapiju piodermije i malasezije treba uvesti samo ako je alergija primarni
uzrok oboljenja.
Ukoliko se lezije ne povuku, treba misliti na rezistencu stafilokoka ili prisustvo drugih
mikroorganizama, pa je potrebno uraditi biogram i antibiogram.
Ukoliko se lezije povuku, ali se pas i dalje češe, može da se radi o nekom drugom oboljenju
koje je primarni uzrok problema kao što su ektoparazitici, atopija ili alergija na hranu.
Ukoliko se lezije vrate, ali nema svraba, može se raditi o atopiji, demodikozi,
hipotireoidizmu, hiperadrenokorticizmu, sistematskoj bolesti, raku, slabom imunitetu...
Piodermiju i dermatitis izazvan malasezijom koji se vraćaju ili ne odgovaraju adekvatno na
terapiju treba uputiti kod veterinarskog dermatologa koji ima više vremena i resursa na
raspolaganju da problem reši do kraja.
Hot Spot
Hot spot ili vlažni, piotraumatski, eksudativni dermatitis je izuzetno pruritogena, fokalna
lezija koja nastaje iznenadno usled samopovredjivanja koje je, najčešće, posledica
primarnog, pruritogenog procesa kao što je dermatitis izazvan buvama, upala para-analnih
žlezda, otitis eksterna, atopični dermatitis, preosetljivost na hranu ili stafilokokna piodermija.
Medjutim, mali procenat hot spota nastaje i bez vidljivog, primarnog uzroka.
Pas ulazi u ciklus svrab-češanje-još jači svrab koji dovodi do oštećenja epidermisa,
naseljavanja bakterija i inflamacije. Hot Spot se ne javlja kod mačaka.
Hot spot se javlja na sapima, glavi ili vratu. Izuzetno pruritogen ali i bolan, vlažni proces koji
ima specifičan, neprijatan miris. Važno je razlikovati superficijalni od dubokog hot spota
jer ta razlika odredjuje tok i tretman. Oprezno (nekada uz sedaciju zbog bola i agresivnosti)
ošišati da bi se lezija mogla dobro pogledati, ali i da bi se primenila topikalna terapija.
superficijalni hot spot sa zdravom
okolnom kožom
dupoki hot spot sa „satelitskim lezijama” u koži
koja okružuje leziju
Važno je da kliničar pregleda celu površinu kože tragajući za primarnim uzrokom hot
spota!
Terapija
Posle opreznog šišanja, hot spot treba da ispere povidon jodidom ili hlorheksidinom da
bi se ulonio eksudat i detritus. Onda se mora dati glukokortikoid (injekcija deksametazona
ili prednizolon u anti-inflamatornoj dozi) da bi se prekinuo ciklus svrab-češanje-jači svrab.
Lokalno, na hot spot se nanosi mast, krema ili emulzija koja sadrži antibiotik i
glukokortikosteroid sve do izlečenja.
Ukoliko se radi o dubokom hot spotu, neophodno je davanje paranteralnih antibiotika 2-3
nedelje (amoksicilin/klavulonska, cefaleksin, klindamicin...).
Psima koji dobro tolerišu viktorijansku kragnu (Eickcoll), ona može biti od pomoći u
bržem ozdravljenju.
Ne sme se nikada zaboraviti tretman primarnog uzroka ukoliko se utvrdi (buve, otitis
eksterna, upala para-analnih žlezda, alergije...)!
Hot spot obično odlično reaguje na opisani tretman. Ukoliko se ne povlači brzo, znači da se
ili radi o dubokom hot spotu koji mora biti tretiran paranteralno, ili se radi o infekciji
mikroorganizmima rezisentnim na primenjeni tretman ili o tumoru a ne hot spotu.
Nekada hot spot prodje, ali se ponovo pojavi. Tada treba ponovo tragati za primarnim
uzrokom, a hot spot obavezno tretirati parenteralno i lokalno.
Dermatofitoza
Dermatofitoza je gljivično oboljenje kože izazvano glivicama iz roda Microsporum i
Trichhophyton uz sadejstvo mehaničkog oštećenja kože ili oslabljenog imuniteta.
Dermatofitoza je zoonoza, a deca i osobe sa oslabljenim imunitetom su
najprijemčiviji!
Klinička slika
Najčešći znak ovog gljivičnog oboljenja je alopecija na pečate – fokalna ili multifokalna.
Zbog karakterističnog izgleda još se naziva „ringworm”, iako uzročnik nije crv nego gljivice.
Ponekada dolazi do potpune alopecije čitavog regiona (na primer na glavi), što je najčešće
slučaj kod trihofitne dermatofitoze.
Dermatofitozu nekada prati, a nekada ne prati svrab.
“ringworm” pas
multifokalno – microsporum
“ringworm” mačka
regionalno -- trihofitum
“ringworm” čovek
difuzne promene
Postavljanje dijagnoze
Sem nagoveštaja koji se može dobiti kliničkom slikom, koriste se 3 metode za
dijagnostikovanje dermatofitoze:
1. Wudova lampa za dijagnostiku Microspora (trihofiton se ne može videti na ovaj način)
2. Mikroskopski pregled dlake (trihogram)
3. Mikrobiološka kultura gljivica
vudova lampa – zelena boja trihogram – gljivice prave
mikrobiološka kultura
u mraku
površinu dlake nepravilnom
Metaboliti gljivice mikrospore (ali ne i trihofiton!) osvetljene vudovom, ultravioletnom
lampom, daju zelenu, fluorescentnu svetlost. Ukoliko je nalaz pozitivan – radi se o
mikrospori, ali ukoliko je negativan, ne znači da nema gljivica!
Cela površina dlake mora da se ispita u mraku sa lampom koja je prethodno radila nekoliko
minuta da bi se zagrejala. Dlake na kojima se uoči fluorescentna svetlost, treba da se
iščupaju i potope sa KOH ili mineralnim uljem i pogledaju pod mikroskopom (trihogram).
Takodje ovde, negativan nalaz ne isključuje dermatofitozu.
Jedini mogući način da se dijagnoza potvrdi u slučaju da vudova lampa i trihogram daju
negativan nalaz, jeste mikrobiološka kultura (koja se može uraditi i ako su prethodne tehnike
pozitivne da bi se determinisao specifični uzročnik).
Uzimanje uzorka za kulturu se najbolje izvodi četkicom za zube tako sto se dlaka i lezije
„četkaju” četkicom 1-2 minuta i onda se čekinje četkice potope u medijum kulture. Na taj
način se pokupi najveći broj gljivičnih spora, čak i kod infekcija malog interziteta.
Terapija
Mora se kombinovati sistemska sa lokalnom terapijom.
Sistemski se daje itrakonazol (1.5-3 mg/kg/dan, u 15 dnevnim ciklusima – potrebno je 1-3
ciklusa)) ili grizeofulvin (50mg/kg/dan najmanje 4 nedelje – opasnost za trudnice od
teratogenog dejstva grizeofulvina)! Za bolju resorpcije, grizeofulvin treba dati sa
jestivim uljem.
Lokalno, dlaku treba ošišati i spaliti ili tretirati varikinom da bi se sprečila kontaminacija
sredine. Šamponi kao što je Specialist VetExpert šampon (miconazole/chlorchexidine) ili
LimePlus Dip su dobra opcija za lokalnu podršku terapiji dermatofita.
Kod životinja sa slabim imunom sistemom (FIV FELV) teško se dolazi do izlečenja pa se sve
imuno-supresivne bolesti (i lekovi kao što su glukokortikoidi) moraju isključiti.
Dermatofitoza obično prolazi spontano nakon 3-4 nedelje tretmana, a ukoliko se vraća,
pacijent se mora uputiti specijalisti.
Download

Kožni problemi pasa i macaka prac´eni svrabom.pdf