Primena besplatnog
softvera
u nastavi
CSU Šabac
6-7 april 2013.
Autori:
Nadežda Jakšić
Mira Nikolić
Danijel Čabarkapa
1
Tematske celine seminara
o
TEMA 1 – Korišćenje slobodnog softvera za
obradu multimedijalnih podataka
o
TEMA 2 – Osnovne tehnike kreiranja i
uređivanja bloga (Word Press)
o
TEMA 3 – Tehnike kreiranja elektronskih
testova
Agenda
o Deo 1: Pojam slobodnog softvera i Cloud
računarstva
o Deo 2: Cloud Servisi (Gmail, Google Drive, YouTube...)
o Deo 3: Softver za obradu i reprodukciju slika
o Deo 4: Softver za obradu i reprodukciju videa
o Deo 5: Softver za obradu i reprodukciju zvuka
3
Deo 1
Pojam slobodnog softvera;
Cloud računarstvo
4
• Za prosečnog korisnika Open Source softver i Free softver
su sinonimi za besplatni ili slobodni softver
• Međutim, postoji razlika između programa otvornog
koda (Open Source Software) i slobodnog softvera
(Free Software).
• Iako se često misli da su Free softver i Open Source softver
jedno te isto, iako važi da je skoro sav Free softver otvoren,
i skoro sav Open Source softver slobodan, Open Source
softver podrazumeva neke restriktivnije licence, koje Free
softver nema
• Sa stanovišta korisnika može izgledati zbunjujuće da li su
ovo isti tipovi softvera
5
• Prema definiciji Free Software Foundation iz 1986. godine,
termin Free Software ne odnosi se na cenu već na slobodu
korišćenja i distribuciju softvera, kao i na slobodu izmene,
modifikaciju programskog koda prema potrebama korisnika
• Free softver podrazumeva sledeće 4 dozvoljenje osobine:
1) sloboda korišćenja programa za bilo koju namenu
2) sloboda proučavanja rada softvera, kao i mogućnost
njegove izmene u cilju obavljanja željenih aktivnosti
3) sloboda distribucije kopija programa drugim osobama u
svrhu pomoći istim
4) sloboda poboljšanja programa i objavljivajna izmena
6
• Postoji veliki broj alternativnih programa dostupnih na tržištu, koji
pripadaju Free/Open Source softveru, a čija pouzdanost parira ili
premašuje pouzdanost komercijalnog softvera
• Free/Open Source softver obično se vezuje za Unix i slične
programe, kao što su, pre svega, GNU/Linux distribucije (Free
softver), ali se na tržištu mogu naći uslužni programi koji su tipa
Free/Open Source, namenjeni svim platformama, pa i MS
Windows platformi koja je najpopularnija
• Sve veću popularnost i primenu Free/Open Source softvera
najviše definiše cena (besplatni ili po nižoj ceni) i sve bolja
podrška
• Mnoge institucije, odlučuju se da preĎu sa dominantne MS
Windows platforme na Free/Open Source softversku platformu.
7
• Što se tiče Free/Open operativnih sistema, uglavnom se misli na
Linux verzije
• Linux
distribucija (distro) podrazumeva operativni sistem
zasnovan na Unix-u sa Linux kernelom (dakle GNU/Linux) i
obično sa X-Windows sistemskom grafikom (GUI-Graphical user
interface)
• Najpoznatije Linux distribucije danas:
 Ubuntu
 Red Hat
 SUSE
 Fedora
 Linux Mint
 Debian
 CentOS
8
• Mnogi korisnici koriste drugi, aplikativni Free/Open Source softver
a da nisu svesni toga
• Postoji široka paleta Free/Open Source programa koja bi mogla
da se koristi u oblasti obrazovanja, a u skladu sa aktuelnim
Nastavnim planovima i programima
• Najpopularniji Free/Open aplikativni programi su:
 Libre Office (nekadašnji Open Office) (za obradu teksta, tabelarnih podataka,
prezentacija, baze podataka...)
 MySQL i PostgreSQL (baze podataka) (GNU GPL)
 Lazarus (vizuelno programiranje) (GNU GPL)
 KGeography (geografija) (GNU GPL)
 Moodle (e-learning softver) (GNU GPL)
 Joomla (CMS - Content Management System) (GNU GPL)
 GIMP (obrada slika) (GNU GPL)
9
 Audacity (obrada zvuka) (GNU GPL)
 WordPress (blogging) (GNU GPL)
 Sage 4.1 (matematika) (GNU GPL)
 Dia (crtanje dijagrama, uključujući ER dijagrame, UML dijagrame, grafikone
itd.) (GNU GPL)
 Archimedes (CAD) (Eclipse Public License)
 Blender (3D animacija) (GNU GPL)
 Cinelerra (obrada videa) (GNU GPL)
 MyPaint (crtanje) (GNU GPL)
 Pinta (crtanje) (GNU GPL)
 VLC Media Player (GNU GPL)
 Anti-Spam SMTP Proxy (GNU GPL)
10
 Thunderbird (e-mail klijent) (MPL)
 Wireshark ("osluškivanje mreže" tj. praćenje protoka u mreži) (GNU GPL)
 Clonezilla (backup sistema) (GNU GPL)
 Ghost for Unix (imagging za Windows) (BSD)
 VirtualBox (virtualna mašina) (GNU GPL)
 Kodu (vizuelno programiranje, kreiranje igara)
 iTALC (zamenjuje Net School Support, LanSchool) (GNU GPL)
 WorldWind (zamenjuje Google Earth)
 openSIS (informacioni sistem studenata) (GNU GPL)
 TCExam (priprema testova) (GNU GPL)
 iTest (priprema testova) (GNU GPL)
 Safe Exam Browser (testovi) (MPL)
11
Deo 2
Cloud servisi (Gmail, Google Drive,
YouTube...)
12
13
„Oblast računarstva u kojoj se veoma skalabilni informatički
kapaciteti obezbeđuju u vidu usluge isporučene putem
interneta brojnim eksternim potrošačima.“
Daryl Plummer, Gartner
„Apstrahovana, visoko skalabilna i kontrolisana računarska
infrastruktura koja hostuje aplikacije namenjene krajnjim
korisnicima i čije se usluge naplaćuju na bazi ostvarene
potrošnje.“
Forrester
14
15
razliku od standardnog koncepta računarstva koji
koristimo sve ove godine, cloud uvodi novi koncept
računarstva koja se ogleda u tome da se svo opterećenje
prenosi sa naših računara na računarski “oblak"
• Za
• Sve aplikacije koje koristimo se nalaze u oblaku, dok im mi,
kao korisnici, pristupamo samo preko Web pretraživača na
našem računaru
16
Šta se sve nalazi u oblaku?
• Serveri koji omogućavaju izvršavanje aplikacija
• Diskovi za skladištenje naših podataka i bekapa istih
• Sistemi za zaštitu podataka, kontrolu, održavanje bekapa…
• Interfejs prema klijentu
17
Kakve koristi imamo od oblaka?
• Nema potrebe za kupovinom skupih aplikacija; sve aplikacije su
nam dostupne sa oblaka preko Web pretraživača
• Prethodna tačka isključuje potrebu za jakim mašinama; Jedina
aplikacija koju direktno koristimo na našem računaru je Web
pretraživač
• Uštede na održavanju hardvera, softvera, prostora za smeštaj
servera (u slučaju da pričamo o kompaniji)
• Svi podaci su nam dostupni online u celom svetu gde imamo
pristup internetu
• Potreba za pravljenjem bekapa podataka se gubi, jer to umesto
nas radi kompanija koja nudi usluge cloud computing-a.
• Olakšano deljenje podataka
18
Šta je korisniku potrebno da bi mogao da koristi usluge
oblaka?
• Računar koji može da pokrene Web pretraživač
• Veza sa internetom – poželjno je da bude brza
• Pretplata kod provajdera koji pruža usluge računarstva u
oblaku
19
Cloud računarstvo – slojevi servisa
Servisi
Fokusirani
na
aplikacije
Fokusirani
na
infrastruktu
ru
Opis
Servisi
Servisi – Potpuna rešenja za poslovne svrhe:
PayPal, OpenID, OAuth, Google Maps,
Alexa
Aplikacija
Aplikacija – Softver zasnovan na cloudu koji
eliminiše potrebu za lokalnom instalacijom,
kao npr. Google Apps, Microsoft Online
Razvoj
Development ili razvoj – Platforme za razvoj
softvera kojima se kreiraju osnovne cloud
aplikacije npr. SalesForce
Platforma
Platforma – Platforme zasnovane na
cloudu obično obezbeĎuju virtuelizaciju
korisnika kao npr. Amazon ECC, Sun Grid
Storage
Storage – Data storage centri ili cloud based
NAS kao npr. CTERA, iDisk, CloudNAS
Hosting
Hosting – Fizički centri podataka zasnovani
na IBM, HP, NaviSite i drugim platformama
20
21
• Postoje tri osnovna tipa računarstva u oblaku
1) Softver kao usluga, SaaS (Software as a Service)
2) Platforma kao usluga, PaaS (Cloud Platform as a Service)
3) Infrastruktura kao usluga, IaaS (Cloud Infrastructure as a
Service)
SaaS - Korisniku je pružena mogućnost upotrebe dostupnih
aplikacija koje se nalaze u infrastrukturi oblaka. Aplikacije
su dostupne putem Interneta s različitih klijentskih ureĎaja,
koji su tanki klijenti (prenosivi ureĎaji, tableti, mobilni
telefon) i bogati klijenti (desktop i laptop računari)
22
PaaS - Uslugu se odnosi na razvojnu okolinu i potreban paket
softverskih podsistema. Korisnik moze razvijati testirati i
ditribuirati vlastite aplikacije koje se pokreću na
infrastrukturi provajdera cloud usluge. Provajder
obezbeĎuje platformu i izvršno okruženje koja najčešće
uključuje servere, mrežnu infrastrukturu, centar za
skladištenje podataka, operativne sisteme i programske
jezike
IaaS - Korisniku je kao usluga pružena mogućnost korišćenja
računarske infrastrukture uglavnom virtuelne platforme.
Korisnik upravlja obradom, čuvanjem, umrežavanjem i
drugim osnovnim računarsnkim resursima ili pokreće
različite vrste programske podrške, od operativnog
sisteme do aplikacija
23
24
Neki najznačajniji servisi koji rade na principu oblaka
• Gmail, Yahoo, Hotmail
• Google Documents i drugi slični Google proizvodi
• Amazon
• Microsoft Azure
• DropBox i drugi slični storage cloud sistemi
• …
25
26
27
28
Upload videa
na Youtube
29
30
Youtube podržava sledeće formate videa
• .MOV
• .MPEG4
• .AVI
• .WMV
• .MPEGPS
• .FLV
• .3GPP
• .WebM
31
Deo 3
Softver za obradu i
reprodukciju slika
32
Lossy kompresija
Kompresija s gubitkom dela podataka podrazumeva takvu transformaciju kod
koje se namerno bespovratno gubi deo podataka. Takvim se postupkom kvari
kvalitet slike, a za uzvrat se dobija zapis koji zauzima manje memorije. Što je
veće pogoršanje izgleda slike, to zapis zauzima manje memorije. Pri
pretvaranju u binarni oblik korisnik može izabrati optimalni odnos izmeĎu
kvalitete izgleda slike i veličine zapisa. Format ovog tipa je JPG ili JPEG
Lossless kompresija
Kod pretvaranja bez gubitka podataka pri kompresiji, svi podaci sadržani u
izvornoj slici ostaju sačuvani nakon kompresije. To znači da je slika sačuvana
sa svim svojim delovima i da pri pretvaranju nije izgubila ništa na kvalitetu
(izgledu). Originalna slika se može rekonstruisati u apsolutno identičnoj formi –
nakon dekompresije svaki piksel ima istu vrednost koju je imao pre kompresije.
Formati koje koriste programi za obradu slike često koriste lossless algoritme
kompresije.
Formati datoteka koji su najviše u upotrebi, a koriste kompresiju bez gubitka
kvalitete slike su GIF, TIFF, PNG i BMP formati
33
• JPEG, JPE, JPG (Joint Photographic Experts Group)
JPEG je standardizovan postupak za kompresiju slike. Stvoren je za
kompresiju kako slika u boji tako i crno-belih slika (sa sivim nijansama) i to
prirodnih, realnih scena. Koristi se uglavnom za fotografije, a nije pogodan za
tekstove, jednostavne crteže i tehničke crteže. JPEG je uz GIF najpopularniji
format za prenos slika na Internetu zbog velikog stepena kompresije i podrške
gotovo svih browsera.
JPEG je način kompresije s gubitcima. To znači da dekomprimovana slika nije
sasvim jednaka orginalu – slici koju smo komprimovali. Osmišljen je tako da
iskoristi poznata ograničenja ljudskog oka (manje promene u svetlini su mnogo
uočljivije nego male promene u boji).
34
• GIF (Graphics Interchange Format )
GIF je 8-bitni (jedan piksel predstavljen je jednim bajtom) bitmap grafički
format koji koristi paletu od 256 boja, a veličina datoteke je odreĎena brojem
boja i veličinom piksela. Veličina datoteke se smanjuje upotrebom algoritma za
kompresiju podataka, bez gubljenja na kvalitetu. GIF algoritam kompresuje
samo podatke u horizontalnim redovima. Kompresijom se zapis pretvara u
oblik koji zauzima što manje memorije, ali ne na račun kvaliteta slike. S
obzirom na to da koristi metodu sažimanja kojom kvalitet slike ne slabi, postao
je popularan jer su se velike slike mogle sažeti u manju datoteku, a to je
olakšavalo i ubrzavalo download, čak i putem vrlo sporih modema. Nezamenjiv
je format kod slika koje predstavljaju navigacijske tastere ili logotipe na Web
stranicama.
GIF podržava mnoge veoma korisne osobine:
• Transparentnost
• Interlace mod
• GIF animacije
35
• TIFF (Tagged Image File Format)
TIFF je format koji koristi lossless kompresiju podataka ali istovremeno uspeva
da sačuva kvalitet slike. TIFF daje prilično male datoteke sa obzirom na kvalitet
koji pruža. Pod licencom je kompanije Adobe Systems, a izvorno je kreiran od
strane kompanije Aldus za tzv "desktop publishing". Koristi se uglavnom za
skeniranje, faks-materijale, OCR i kao format za snimanje slika u digitalnim
fotoaparatima. Prednost formata u odnosu na BMP format je to što zauzima
manje memorije, a u odnosu na JPEG format kvaliteta slike
• BMP (Bitmap Format)
Koristi se najčešće nesažeti (iako postoji i sažeti) zapis podataka bez gubitaka
kvalitete slike. Može sadržavati slike koje imaju od 2 do 16777216 boja (ili
nijansi sive boje). Koristi se za sve namene-od čuvanja crteža i jednostavnijih
slika do čuvanja fotografija. Svi programi za obradu slike na računarima s
Windows operativnim sistemom podržavaju ovaj format. BMP format
upotrebljava se vrlo retko jer koristi nesažeti zapis koji kod većih rezolucija i
broja boja zauzima mnogo memorije. Ne podržava transparentnost i animaciju.
Osnovni format slika sa tačkama je BMP.
36
• PNG (Portable Network Graphics)
Najvažnije odlike PNG formata su:
o Podržava grayscale, 8-bitne, 24-bitne i 48-bitne vrste slika
o Koristi napredan losseless algoritam kompresije, koji daje odlične rezultate
o Nivo kompresije se može menjati, a korišćenjem dodatnih filtera za
kompresiju postižu se zapanjujući rezultati u smanjivanju veličine
komprimovane datoteke
Varijabilna transparentnost je takoĎe podržana i PNG koristi 254 nivoa
transparentnosti. Za razliku od GIF formata PNG ne podržava višestruke slike
(GIF animacije). PNG format u odnosu na JPEG format postiže znatno veću
''težinu'' datoteke.
PNG je danas još uvek vrsta zapisa nakompatibilna s mnogim Web
pretraživačima, pa se retko primenjuje u praksi.
37
• RAW Format
RAW je format u kojem fotoaparat beleži SVE podatke koje je digitalni
senzor zabeležio. To su neprocesirani podaci. Kada je potreban
najveći mogući kvalitet koji nam može zabeležiti fotoaparat, onda
koristimo RAW format.
Najveći nedostatak RAW-a je što nije univerzalni format već zaheva
posebne programe za obradu. Svi proizvoĎači fotoaparata daju i
besplatne programe za RAW obradu, a kod nekih su to samo varijante
programa sa smanjenim mogućnostima, što je i pored toga dovoljno za
obradu i za viši kvalitet od JPEG-a. Na tržištu postoji čitav niz
programa za obradu RAW datoteka. Svaki novi program izvlači sve
više podataka iz sirove RAW datoteke, pa ne iznenaĎuje činjenica da
savremeni RAW pretvarači mogu “izračunati” kvalitetnije fotografije s
manje šuma i više detalja.
38
• FormatFactory (konvertor formata slika)
• Picasa (obrada i skladištenje slika - Google)
• PhotoScape (obrada slika)
• GIMP (“zamena” za Photoshop)
• IrfanView (pregled raznih formata slika)
• Photo Pos Pro (obrada slika)
• InkScape (softver za vektorsko crtanje)
39
• Format Factory je besplatan multifunkcionalni audio-video-img fajl
konvertor. Pomoću njega može da se bilo koji video, audio fajl ili
slika konvertuje u neki drugi od podržanih formata
• Formati koje Format Factory podržava:
o Podržani formati za video konverziju:
MP4/3GP/MPG/AVI/WMV/FLV/SWF
o Podržani formati za audio konverziju:
MP3/WMA/AMR/OGG/AAC/WAV
oPodržani formati za konverziju slika:
JPG/BMP/PNG/TIF/ICO/GIF/TGA
• Format Factory podržava i ripovanje DVD diskova, ripovanje
muzičkih diskova, podržane su čak i konverzije za mobilne
ureĎaje iPod/iPhone/PSP/BlackBerry, a podržava i RMVB,
Watermark i AV Mux.
40
Podržani formati za konverziju
41
Izbor formata u koji konvertujemo
42
Izbor fajla koji želimo da konvertujemo
43
Opcije dodatnih podešavanja
44
Opcije Profile vrši automatsko podešavanje
dodatnih opcija prema izabranom profilu
45
Završetak podešavanja i startovanje konverzije
46
Deo 4
Softver za obradu i
reprodukciju video zapisa
47
• Video kompresija je tehnologija kojom se omogućuje da se
video zapiše na takav način da zauzme što manje
memorijskog prostora a da se taj video zapis pri puštanju
(čitanju, reprodukovanju) što manje razlikuje od originala
• Digitalni video zapis skoro uvek koristi neku tehnologiju
kompresije pa zato sve što radimo u vezi kreiranja ili
konvretovanja video fajlova, spada u oblast video
kompresije
"video kompresija" je opšti naziv za svu
problematiku oko digitalnog (računarskog) zapisivanja i
čitanja videa
• Pojam
48
• Pojam "enkodiranje" znači konkretan proces stvaranja video
zapisa u odreĎenom formatu. Pošto gotovo svi današnji
formati sadrže neke tehnike video kompresije, možemo reći
da je enkodiranje konkretan proces kompresovanja videa
• Najčešće konvertovanje videa je proces kada video zapis
koji je u jednom formatu pretvorimo u neki drugi format.
• Pri tom pretvaranju novi video zapis se stvara enkodiranjem
49
• Enkoder
Enkoder znači ono što obavlja enkodiranje tj. stvaranje
video zapisa u odreĎenom formatu. To je softverska
komponenta koja je obično ugraĎena u neki program za
enkodiranje ili se posebno instalira i povezuje sa
programima.
• Dekoder
Dekoder obavlja "čitanje" video-zapisa. On služi za
puštanje (Play) videa.
• Codec
Pri upotrebi reči "codec" mislimo na enkoder.
Kada govorimo o puštanju videa (u nekom plejeru) onda
pod rečju codec mislimo na dekodere i druge komponente
koje učestvuju u prikazu videa.
50
• Cilj je da se postignu što manji fajlovi ali nemoguće je postići
dovoljno male fajlove a da se ne izgubi bar malo kvaliteta. Postoje
dve vrste video kompresije - Lossless i Lossy
• Lossless kompresija
To je vrsta video kompresije kod koje nema nikakvog gubitka
kvaliteta. Reprodukcijom lossless kompresovanog video zapisa
se postiže prikaz videa identičan originalu
• Lossy kompresija
Lossy video kompresija je svaka kompresija kod koje je
nemoguće zadržati 100% kvalitet slike od originala. Kod ovakve
kompresije uvek postoji barem mala razlika u odnosu na original
tj. bar mali gubitak kvaliteta To je najpraktičnija i najviše
upotrebljavana vrsta video kompresije. Koriste je najpopularniji
formati video zapisa MPEG-2, MPEG-4 ASP (DivX), H.264 i
slični
51
• U svetu videa postoje tri glavne vrste fajlova:
o Containeri,
o Audio streamovi i
o Video streamovi
• Container je fajl koji sadrži video i audio zapise i prateće
informacije neophodne za sinhronizovanu reprodukciju
audio i videa. Container se još naziva stream ili AV stream
• Video zapis (video stream) i audio zapisi (audio stream) koji su
elementi containera se još nazivaju elementary streams.
52
• MPEG-1 (MPEG-1 video stream)
MPEG-1 je standard za video zapis koji se koristio za VCD (video CD) diskove.
Danas se obično korist kod malih video snimaka (klipova) koji se preuzimaju
sa interneta. Iako je zastareo, njegova prednost je u tome što je
najkompatibilniji. Može raditi na svim kućnim DVD plejerima i svim sadašnjim
računarima bez instaliranja posebnih codeca.
• MPEG-2 (MPEG-2 video stream)
MPEG-2 je savremeniji standard koji se prvenstveno koristi za video zapis na
DVD Video diskovima. MPEG-2 se takoĎe koristi kao standardan format za
digitalnu televiziju (zemaljsku, kablovsku i satelitsku). To su uglavnom
industrijske primene, a osim navedenih MPEG-2 se retko koristi. Najbitnija
osobina MPEG-2 videa je da on vrlo malo opterećuje procesor i pri enkodiranju
i pri reprodukciji. Zbog te osobine MPEG-2 je najpogodniji lossy format za
snimanje TV programa na slabijim računarima.
53
• MPEG-4 part 2 ("MPEG-4 ASP")
Savremen standard koji se izuzetno mnogo koristi kod videa na PC
računarima a u novije vreme i svi kućni plejeri ga podržavaju.
Najvažniji deo ovog standarda čini profil ASP (Advanced Simple
Profile) koji je postao enormno popularan zahvaljujući poznatom DivX
codecu. Video u ovom formatu je širim masama poznat kao DivX. DivX
nije jedini koji koristi ovaj standard ali je svakako najpoznatiji. MPEG-4
ASP postiže 50-70% snažniju video kompresiju od MPEG-2
tehnologije.
• DivX - Home Theater Profile
To je posebna specifikacija u okviru mogućnosti MPEG-4 ASP-a koju
podržavaju svi kućni plejeri. Home Theater Profile radi čak i na
konzolama za video igre nove generacije. Ako se želi video format koji
će raditi i na računarima i na kućnim plejerima, treba koristiti Home
Theater Profile. DivX codec i drugi programi koji mogu da enkodiraju u
DivX, uvek nude mogućnost da izaberete Home Theater Profile.
54
• H.264 (MPEG-4 AVC)
H.264 je najnaprednija tehnologija video kompresije. Omogućava do
30% snažniju video kompresiju od MPEG-4 ASP tehnologije. H.264 je
osnovni standard za video na Blu-ray diskovima i televiziji visoke
rezolucije (HDTV). Nedostatak ove tehnologije je u tome što zahteva
dosta snažan procesor pri dekodiranju a i mnogi današnji računari
nemaju dovoljno snage za reprodukciju H.264 videa u punoj rezoluciji
a kućni DVD/DivX plejeri još uvek ne podržavaju ovaj format. Ova
video tehnologja je definisana sa dva tehnički identična standarda
"H.264" i "MPEG-4 part 10 (Advanced Video Coding)". Zbog toga se
osim naziva H.264 ponekad koristi naziv MPEG-4 AVC.
55
• .AVI
Najpopularniji format container fajlova na PC računarima. Najčešći AVI
fajlovi su tzv. "DivX filmovi" tj. AVI fajlovi koji sadrže video zapis u MPEG-4
ASP formatu i audio zapis u MP3 formatu. AVI nije industrijski standard ali
zahvaljujući "DivX filmovima" postao je toliko popularan da sa njime rade
svi programi za obradu videa. Gotovo svi kućni DVD plejeri mogu da
puštaju AVI fajlove. Mnogi programi za obradu videa rade isključivo sa AVI
formatom. Radi kompatibilnosti, poželjno je da veličina AVI fajlova ne
prelazi 2 GB
• .DIVX (DivX Media Format)
Format veoma sličan AVI fajlovima, kompatibilan sa AVI fajlovima ali pruža
naprednije mogućnosti kao što su meniji, više video snimaka, subtitlovi,
poglavlja (chapters) itd. DivX fajlovi su specifični po tome što mogu da sadrže
kompletnu DVD funkcionalnost u samo jednom fajlu. DIVX fajlovi mogu se
otvoriti u svim plejerima koji mogu da otvore AVI fajl. TakoĎe rade na mnogim
kućnim plejerima i konzolama za video igre poslednje generacije. DIVX fajlovi
su zanimljivi web dizajnerima jer se vrlo jednostavno mogu ugraĎivati u web
stranice.
56
• .MKV (Matroska)
Besplatan open-source format containera koji se može koristiti legalno bez
ikakvog plaćanja licenci. Ovaj format ima mnogo prednosti u odnosu na
AVI i MP4. Najvažnije je to što je univerzalan i može da sadrži
neograničen broj video i audio zapisa u bilo kojem formatu. Nedostatak je
u tome što Matroska nije industrijski standard pa nije podržana u
programima za obradu videa. Podržavaju je samo veoma mali broj kućnih
plejera tako da se koristi isključio za video na računaru. MKV fajlovi se
najčešće sreću kao piratski HD filmovi i najčešće sadrže video u H.264
formatu i zvuk u AAC formatu. Ako Matroska fajl sadrži samo audio onda
nosi ekstenziju .MKA
• .MP4
MP4 je format container fajlova koji je definisan standardom MPEG-4 part
14. Iako je standardan retko se koristi osim na mobilnim telefonima.
Od video zapisa MP4 fajl može da sadrži MPEG-1 ili MPEG-2 ili MPEG-4
Part 2 (MPEG-4 ASP) ili H.264. Od audio zapisa MP4 fajl može da sadrži
AAC ili MP3
57
• .3GP
3GP je standardni container namenjen za video na mobilnim
telefonima. U suštini 3GP je pojednostavljena verzija MP4 formata
fajlova koja je posebno prilagoĎena za mobilne telefone i druge male
ureĎaje. 3GP fajlovi mogu da sadrže video zapis u MPEG-4 part 2
(MPEG-4 ASP) ili H.264 formatu. 3GP fajlovi mogu da sadrže zvučni
zapis u AMR ili AAC formatu.
• .VOB
Posebna varijanta MPEG Program Stream containera koji se koristi na
DVD diskovima. VOB fajlovi su komplikovane strukture. U sebi sadrže
veći broj zapisa videa, zvuka, menije, subtitlove itd. Mogu biti zaštićeni
od kopiranja enkripcijom. Kreiraju se samo u specijalizovanim
programima za DVD authoring (izradu DVD-a). U većini slučajeva,
mogu se puštati u svakom plejeru koji otvara MPG fajlove.
58
Formati audio-video fajlova koji pripadaju pojedinim proizvoĎačima
softvera i koriste se uglavnom samo uz njihov softver. Za ovakve
formate često kažemo da su "zatvoreni" jer njihove specifikacije nisu
dostupne široj javnosti. TakoĎe ih nazivamo "zatvorenima" jer se
obično ne mogu "otvoriti" u programima za obradu videa
• .ASF i .WMV (Windows Media Video)
ASF ili WMV je Microsoftov format audio-video fajla. Često se koristi za
video klipove na internet stranicama i za tu namenu je dosta dobro
rešenje. Osim primene na web stranicama WMV nije baš praktičan
format i samo pojedini programi mogu da reprodukuju ovaj formato. Za
reprodukciju ovih formata koristi se zvanični Windows Media Player
koji se dobija uz Windows.
59
• QuickTime Movie (.MOV ili .QT)
Apple-ov format MOV je po strukturi sličan MP4 fajlovima ali je jako
slabo podržan u programima za rad sa videom. Najčešće ga srećemo
kod videa ugraĎenog u web stranice na američkim sajtovima.
Reprodukuje se pomoću oficijelnog QuickTime Playera ili pomoću
alternativnog QuickTime Alternative-a.
• .FLV (Flash Video)
Flash Video je format video fajlova koje koristi Adobe Flash Player.
Namenjen je za korišćenje na web stranicama. Reprodukuje se
direktno iz Flash aplikacija ugraĎenih u web stranice. Retko koji
program može da reprodukuje ovaj format. Sa ovim formatom se
srećemo obično samo onda kada preuzmemo video sa YouTube sajta.
60
• FormatFactory (konvertor video formata)
• GOM Player (reprodukcija video formata) sa mnogo
ugraĎenih kodeka
• Avidemux (editor za obradu video zapisa)
• Lightworks (editor za obradu video zapisa)
• FLV to AVI Converter (konvertor Flash video fajlova u AVI)
• Swifturn Free Video Converter (konvertor video formata)
• Any Video Converter (konvertor video formata)
• Real Player (reprodukcija video formata)
• VLC Media Player (reprodukcija video formata)
61
Deo 5
Softver za obradu i
reprodukciju audio zapisa
62
• Formate audio zapisa možemo podeliti u tri kategorije:
o nekompresovani formati (uncompressed)
o kompresovani formati sa gubicima (lossy compression)
o kompresovani formati bez gubitaka (lossless compression)
• Upotrebljivost formata se odreĎuje prema sledećim
uslovima:
o brzina kodiranja/dekodiranja
o stupen kompresije
o softverska i hardverska podrška
63
• Ovo su formati koji ne koriste nikakve oblike kompresije, još
su poznati i kao pcm formati.
• Upravo zbog toga što ne koriste kompresiju, ovi formati
zahtevaju veliki memorijski prostor što ih čini neprikladnim
za upotrebu u odreĎenim slučajevima i na hardverski
slabijim računarima
• Neki od predstavnika ovih formata su: wav
64
• Ovo
su formati koji nastaju primenom odreĎenog oblika
kompresije na nekomprimovane formate audio zapisa
• Glavna karakteristika ovog formata je što se zasniva na
psihoakustičnom modelu, odnosno na izbacivanju onih delova
audio zapisa koje ljudsko uho ne čuje (delovi koji nisu bitni za
reprodukciju zapisa). Na taj način je moguće postići veliki faktor
kompresije (obicno oko 10:1), što donosi manje zauzeće
memorije i nešto slabiji kvalitet zvuka
• Cilj ovog formata audio zapisa je proizvesti zapis koji je po zvuku
„jednak“ originalu, ali sa puno manjim zauzećem memorije
• Ovi formati su dosta popularni zbog velikog područja primene,
kao što je slanje audio datoteka putem Interneta
• Neki od predstavnika ove grupe formata su: mp3, aac, ogg, wma.
65
• Za razliku od komprimovanog formata s gubicima, ovaj
format pruža puno manji faktor kompresije koji je otprilike
2:1. Kvalitet zvuka jednak je kvalitetu originalnog zapisa u
punom smislu, to znači da zapis nije isti samo po zvuku već
i po statističkim podacima (nema gubitaka informacije i
degradacije originalnog signala).
• Kompresija se uglavnom zasniva na pronalaženju uzoraka i
njihovom ponavljanju mada su ovakvi idealni slučajevi dosta
retki, iz razloga što su audio podaci dosta kompleksni jer
sadrže složene oblike talasa...
• Neki od poznatijih predstavnika ove grupe su: flac, wma.
66
67
68
69
• Audicity - ureĎivanje zvučnih zapisa
• Foobar 2000 – napredna reprodukcija zvučnih zapisa
• FormatFactory – konvertor zvučnih zapisa
• Winamp – multimedijalni player
• iMesh – za slobodnu razmenu muzike i videa (P2P)
• Free YouTube to MP3 Converter
• MP3 Cutter – “isecanje” delova .mp3 zapisa
• Free .MP3 Cutter Joiner – isecanje i spajanje .mp3 zvučnih
zapisa
70
• Program nastao pod licencom otvorenog koda u verziji za
sve aktuelne operativne sisteme (Linux, MacOS, Windows) i
nudi potpunu funkcionalnost jednog Soundforge-a, uz
pregršt opcija i efekata za obradu i manipulaciju zvukom.
• Osnovni element Audacity projekta je traka (Track). Traka je
zvučni zapis koji se snima pomoću mikrofona ili se ubacuje
(Import) koristeći neku postojeću zvučnu datoteku
• Podržava rad sa vrlo velikim brojem formata zvučnih zapisa
71
72
Selection tool (Alat za selekciju) – F1
Služi za selektovanje segmenta koje želimo preslušati ili obraĎivati.
Odabrati alat, postaviti ga na početnu tačku i povući do željene završne
tačke. Audacity će zatamniti označeni segment, a do sledećeg
selektovanja će sve promene primeniti isključivo na označeni segment.
Envelope tool (Omot) – F2
Služi za promenu glasnoće tona tokom vremena.
Odabrati alat, postaviti ga na odreĎeno mesto na zapisu koji se želi
pojačati ili stišati, pritisnuti i povući gore-dole. Tako će se promeniti
glasnoća cele trake.
Promena glasnoće tokom vremena može se postići tako da se na više
mesta postavi alat, pritisne se i povuče. Izabrana glasnoća može se
promeniti i naknadnim pomeranjem belih tačaka.
73
Draw tool (Alat za crtanje) – F3
Služi za promenu pojedinih segmenta zvučnog talasa.
Grafički prikaz treba toliko uvećati da se vide tačke zapisa koje zatim
alatom uhvate i pomeraju za željenu amplitudu.
Zoom tool (Alat za zumiranje) – F4
Služi za uvećavanje i smanjivanje pogleda.
Timeshift tool (Alat za pomeranje u vremenu) – F5
Služi za hvatanje i pomeranje segmenta na odreĎeno mesto.
Multi Tool (Multifunkcijski alat) – F6
Automtski bira jedan od 5 nabrojanih alata u zavisnosti od pokreta miša ili
pritisnutim tasterima.
74
Unos zvučnog zapisa ostvaruje
se biranjem
Project > Import Audio.
Pomoću File > Open takoĎe
možemo otvoriti zvučni zapis,
ali nam se pri tome svaki zapis
otvara u zasebnom prozoru
tako da ih u tom slučaju ne
možemo miksovati.
75
Važno je znati razliku izmeĎu
snimanja (Save) i iznošenja
(Export).
Iznošenjem se stvara zvučna
datoteka (.mp3, .wav ili .ogg), a
snimanjem se sačuva Audacity
projekat (.aup) u kom je
zabeleženo sve što smo radili
na ѕvučnim zapisima tako da
ponovnim otvaranjem možemo
nastaviti sa ureĎivanjem
zapisa.
76
• UreĎivanje zvučnog zapisa obavlja se pomoću
alata u meniju Edit koji sadrži komande kao što su
Cut, Copy, Paste, Delete, ali i neke koje nisu
poznate kao Trim (briše audio zapis pre i nakon
označenog dela), Split (označeni deo zapisa
premešta na novu traku) ili Silence (označeni deo
pretvara u tišinu).
• Komanda Duplicate označeni deo kopira u novu
traku.
• Kod ureĎivanja zvučnog zapisa vrlo je koristan
alat za zumiranje jer tako možemo lakše uočiti i
ispraviti nedostatke zvučnog talasa. U projektima
sa više traka vrlo precizno možemo namestiti
početak svake trake u odnosu na ostale pomoću
alata za pomeranje u vremenu.
Jednostavnim pomeranjem pojedine trake prema
dole ili gore možemo promeniti i redosled traka u
projektu.
77
• Amplify (služi za pojačavanje snage označenog
dela u decibelima)
• Bass Boost (pojačavanje basova)
• Change Speed (ubrzavanje označenog dela za
odreĎeni procenat – pri tome se menja visina tonova)
• Change Tempo (ubrzavanje tempa selektovanog
dela u odreĎenom procentu - pri tome se ne menja
visina tonova)
• Echo (odjek, odnosno ponavljanje selektovanog
dela)
• Fade In/Out (postupno pojačavanje ili smanjivanje
zapisa – najčešće korišćeni efekti)
• Noise Removal (otklanjanje šumova)
• Repeat (ponavljanje selektovanog dela odreĎeni
broj puta)
• Reverse (selektovani deo zapisuje unazad)
78
Obrada i prikaz PDF formata
79
PDFill PDF Tools – izbor opcija
80
Opcije za Split or Reorder
81
Opcije za Merge – spajanje više PDF-a u jedan
82
Opcije za Merge – spajanje više PDF-a u jedan
83
Free OCR-korisničko okruženje
84
Pitanja...???
85
Download

Računarske mreže - ubrzani kurs -