СТУДИЈА О ОДРЖИВОМ КОРИШТЕЊУ И ЗАШТИТИ
ПРИРОДНИХ РЕСУРСА У
ПРЕКОГРАНИЧНОМ ПОДРУЧЈУ СРБИЈА – БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА
Општина Братунац
Назив документа:
Извјештај о стању природних ресурса
Вријеме израде:
фебруар 2013 - децембар 2013
Овај пројекат финансира Европска унија
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија
– Босна и Херцеговина
ТИМОВИ УКЉУЧЕНИ У ИЗРАДУ СТУДИЈЕ
Координатори израде Студије:
Др Мирјана Бартула – водитељица пројекта (УНЕЦО)
Мр Драгана Селманагић – замјеница водитељице пројекта (ЦООР)
Стручни тим на изради Студије:
Сабина Хаџиахметовић – експерт за воде и шуме (ИХГФ)
Мр Вукашин Балта – експерт за земљиште (ИХГФ)
Марина Фусцо – експерт за биодиверзитет (ИХГФ)
Стручни тим за ГИС:
Др Борис Вакањац – експерт за ГИС (ФУТУРА)
Мр Милош Нинковић- експерт за ГИС (УНЕЦО)
Ламија Мердан - експерт за ГИС (ЦООР)
Тим за укључивање и комуникацију са јавношћу:
Семра Фејзибеговић – експерт за учешће јавности (ЦООР)
Милош Николић – експерт за односе с јавношћу (УНЕЦО)
Вилдана Гоковић – експерт за односе с јавношћу (ЦООР)
Тим за техничку подршку:
Ерна Зилџовић – администратор пројекта (ЦООР)
Иван Левкић – администратор пројекта (УНЕЦО)
Димитрије Алексић – финансијски администратор (УНЕЦО)
Радна група из општине Братунац:
Божица Обреновић, Вјекослав Стевановић, Стојан Илић, Невенка Мајсторовић, Ратко
Мајсторовић, Снежана Миловановић, Бранко Миловановић, Миливоје Ристановић,
Раденко Васић
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Страна 2 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија
– Босна и Херцеговина
САДРЖАЈ
1
2
Увод ....................................................................................................................... 9
1.1
Општи подаци о циљном подручју ................................................................... 9
1.1.1
Положај општине Братунац ................................................................ 9
1.1.2
Урбано-географске карактеристике................................................... 9
1.1.3
Просторно-плански документи ........................................................ 11
1.2
Социо-економска анализа ............................................................................... 18
1.2.1
Становништво .................................................................................... 18
1.2.2
Тржиште рада .................................................................................... 19
1.2.3
Бруто друштвени производ (БДП).................................................... 20
1.2.4
Привредни развој .............................................................................. 21
1.2.5
Саобраћајна инфраструктура ........................................................... 26
1.2.6
Здравствена заштита ......................................................................... 28
1.2.7
Образовање ....................................................................................... 28
1.2.8
Организације цивилног друштва ..................................................... 31
Ситуациони оквир за управљање природним ресурсима ...................................32
2.1
Природне карактеристике простора .............................................................. 32
2.1.1
Климатски услови .............................................................................. 32
2.1.2
Геолошке карактеристике................................................................. 34
2.2
Идентификација природних ресурса .............................................................. 41
2.2.1
Воде .................................................................................................... 41
2.2.2
Ваздух ................................................................................................. 46
2.2.3
Земљиште ........................................................................................... 47
2.2.4
Шуме ................................................................................................... 51
2.2.5
Не-дрвни шумски ресурси ................................................................ 56
2.2.6
Биодиверзитет ................................................................................... 57
2.2.7
Станишта на подручју истраживања ................................................ 68
2.2.8
Заштићена природна подручја......................................................... 70
2.2.9
Минерални ресурси .......................................................................... 70
2.3
Анализа притисака и оцјена стања ресурса ................................................... 74
2.3.1
Воде .................................................................................................... 74
2.3.2
Ваздух ................................................................................................. 88
2.3.3
Земљиште ........................................................................................... 89
2.3.4
Паркови и рекреационе површине.................................................. 89
2.3.5
Шуме ................................................................................................... 91
2.3.6
Не-дрвни шумски ресурси ................................................................ 92
2.3.7
Притисци на биодиверзитет ............................................................. 92
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Страна 3 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија
– Босна и Херцеговина
2.3.8
Угроженост станишта на подручју истраживања ........................... 93
2.3.9
Заштићена природна подручја......................................................... 94
2.3.10 Експлоатација минералних ресурса ................................................ 94
2.4
Услуге ................................................................................................................. 95
2.4.1
Увод..................................................................................................... 95
2.4.2
Водоснабдијевање ............................................................................ 95
2.4.3
Стање система прикупљања и одвођења отпадних вода ........... 101
2.4.4
Пречишћавање отпадних вода....................................................... 102
2.4.5
Управљање отпадом, ...................................................................... 103
2.4.6
Наплата комуналних услуга ............................................................ 110
2.5
Јавна расвјета и потрошња електричне енергије ........................................ 111
2.6
Културно-историјско насљеђе ....................................................................... 112
2.7
Идентификација прекограничних проблема ............................................... 118
3
Оквир за управљање природним ресурсима .................................................... 119
3.1
Институционални и законски оквир управљања природним ресурсима . 119
3.1.1
Међународни оквир одрживог управљања природним
ресурсима ........................................................................................................ 119
3.1.2
Институционални и законски оквир од значаја за управљање
природним ресурсима у БиХ/РС ................................................................... 125
3.2
Стратешки оквир за управљање природним ресурсима ............................ 132
3.2.1
Стратешки оквир за управљање природним ресурсима на
државном/ентитетском нивоу у БиХ/РС ...................................................... 132
3.2.2
Стратешки оквир за управљање природним ресурсима на
локалном нивоу у БиХ/РС .............................................................................. 150
3.3
Еколошко - економски инструменти одрживог коришћења природних
ресурса......................................................................................................................... 153
3.3.1
Законски оквир ................................................................................ 153
3.3.2
Економски инструменти у општини Братунац .............................. 155
4
ДПСИР анализа ................................................................................................... 156
5
Анкета о стању природних ресурса .................................................................... 166
6
ГИС база података............................................................................................... 167
7
Библиографија .................................................................................................... 168
ПРИЛОГ I ...................................................................................................................... 171
ПРИЛОГ II ..................................................................................................................... 174
ПРИЛОГ III .................................................................................................................... 186
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Страна 4 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија
– Босна и Херцеговина
ПОПИС ТАБЕЛА:
Табела 1. ЛЕАП - мјере заштите животне средине ................................................................... 14
Табела 2. Имплементиране мјере заштите животне средине из ЛЕАП-а .............................. 15
Табела 3. ПУО - мјере заштите животне средине ..................................................................... 16
Табела 4. Имплементиране мјере заштите животне средине из ПУО ................................... 17
Табела 5. Подаци о становништву ............................................................................................. 19
Табела 6. Подаци о запослености .............................................................................................. 19
Табела 7. Запосленост по дјелатностима (2011) ...................................................................... 19
Табела 8. Подаци о платама ....................................................................................................... 20
Табела 9. Индустрије у општини Братунац................................................................................ 21
Табела 10. Издате еколошке дозволе ....................................................................................... 23
Табела 11. Подаци о ораничним површинама у hа ................................................................. 23
Табела 12. Бројно стање стоке на подручју општине Братунац (2012) .................................. 24
Табела 13. Структура привредних субјеката у општини Братунац (2011) .............................. 25
Табела 14. Преглед средњих вриједности мјесечних и годишњих температура ваздуха у
периоду 1990-2009. година ........................................................................................................ 33
Табела 15. Преглед средњих вриједности мјесечних и годишњих падавина у периоду
1990-2009. година........................................................................................................................ 34
Табела 16. Начин кориштења земљишта на подручју општине Братунац (CORINE 2006) .... 48
Табела 17. Површине према начину кориштења –приватно власништво на подручју
општине Братунац ....................................................................................................................... 49
Табела 18. Структура земљишних површина општине Братунац (2008) ................................ 50
Табела 19. Структура пољопривредног земљишта (CORINE LC 2006) .................................... 50
Табела 20. Површине шума и шумског земљишта у општини Братунац ............................... 53
Табела 21. Стање површина шума и шумског земљишта на територији општине Братунац
....................................................................................................................................................... 54
Табела 22. Стање инвентара на територији општине Братунац - државне и приватне шуме
....................................................................................................................................................... 55
Табела 23. Учестало ароматично и љековито биље у појасу шума букве и јеле са смрчом 56
Табела 24. Преглед јестивих гљива по категоријама шума у општини Братунац ................. 57
Табела 25. Преглед врста карактеристичних за станишта на територији општине Братунац
....................................................................................................................................................... 58
Табела 26. Основне врсте дивљачи у ловишту Чауш ............................................................... 64
Табела 27. Листа евидентираних рибљих врста у рибарском подручју општине Братунац 66
Табела 28. Листа станишта из Анекса I и II Директиве о стаништима ЕУ која су регистрована
на територији општине Братунац............................................................................................... 69
Табела 29. Листа природних локалитета на територији општине Братунац који се
планирају ставити под заштиту .................................................................................................. 70
Табела 30. Резултати мјерења параметара квалитета отпадних вода производног погона
дрвне столарије у општини Братунац ........................................................................................ 77
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Страна 5 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија
– Босна и Херцеговина
Табела 31. Процјена загађења од сточарске производње у Братунцу ................................... 78
Табела 32. Мјерни профили за оперативни мониторинг у сливу ријеке Дрине ................... 79
Табела 33. Мјерни профили за међународни надзорни мониторинг на ријеци Дрини ...... 80
Табела 34. Мјерни профили за национални надзорни мониторинг на водотоцима у сливу
ријеке Дрине ................................................................................................................................ 80
Табела 35. Просјечни резултати физичко-хемијских анализа узорака воде са локалитета на
ријеци Дрини (20.09.2010.г.) ...................................................................................................... 81
Табела 36. Rезултати физичко-хемијских анализа узорака воде Јадра (са локалитета
Коњевић поље) (20.09.2010.г.) ................................................................................................... 82
Табела 37. Rезултати физичко-хемијских анализа узорака воде Грабовичке ријеке
(20.09.2010.г.) ............................................................................................................................... 83
Табела 38. Здравствена исправност воде за пиће у општини Братунац за 2012. годину .... 85
Табела 39. Основне информације за планиране хидроенергетске објекте .......................... 88
Табела 40. Расположивост рекреационих површина .............................................................. 90
Табела 41. Преглед рекреативних површина са опремом ...................................................... 90
Табела 42. Анализа о покривености водоснабдјевања по насељима на крају 2012. год. ... 97
Табела 43. Основни подаци за веће сеоске водоводе на подручју општине Братунац ....... 99
Табела 44. Преглед прикључака у систему јавног водоснабдијевања Братунца ................ 100
Табела 45. Број потрошача по категоријама ........................................................................... 100
Табела 46. Фактурисана вода по категоријама потрошача ................................................... 100
Табела 47. Количине произведеног отпада ............................................................................ 105
Табела 48. Статус међународних споразума о заштити животне средине у БиХ ................ 119
Табела 49. Постојећи међународни споразуми релевантни за управљање ријечним
базеном Дрине .......................................................................................................................... 124
Табела 50. Акциони план за Стратегију развоја сектора пољопривредеу РС - мјере заштите,
уређења и кориштења пољопривредног земљишта за локалну самоуправу ..................... 140
Табела 51. Основа заштите, коришћења и уређења пољопривредног земљишта РС као
компоненте процеса планирања коришћења земљишта - мјере заштите, уређења и
кориштења пољопривредног земљишта за локалну самоуправу ........................................ 141
Табела 52. Стратегија руралног развоја РС - мјере очувања природе и рационално
газдовање природним ресурсима ........................................................................................... 142
Табела 53. Матична хијерархија стратешких циљева Стратегије шумарства РС ................. 144
Табела 54. Стратегија развоја туризма РС - мјере унапређења туристичког производа
базираног на одрживом развоју .............................................................................................. 145
Табела 55. Стратегија развоја енергетике РС - мјере из области енергетске ефикасности 148
Табела 56. Стратегија развоја енергетике РС - мјере из области обновљиви извори
енергије ...................................................................................................................................... 149
Табела 57. Стратегија развоја енергетике РС - мјере из области заштите животне средине
..................................................................................................................................................... 150
Табела 58. Стратегија развоја општине - мјере заштите животне средине ......................... 151
Табела 59. Имплементиране мјере из Стратегије развоја општине Братунац .................... 151
Табела 60. Врсте водних накнада према Закону о водама РС .............................................. 153
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Страна 6 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија
– Босна и Херцеговина
Табела 61. Преглед еколошко-економских инструмената у РС ............................................ 154
Табела 62. Преглед остварених прихода по накнадама у општини Братунац (2012.г.) ..... 155
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Страна 7 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија
– Босна и Херцеговина
ПОПИС СЛИКА:
Слика 1. Положај општине Братунац ........................................................................................... 9
Слика 2. Катастарске општине у Братунцу ................................................................................ 10
Слика 3. Густина насељености на подручју општине Братунац .............................................. 18
Слика 4. Индустрије у општини Братунац ................................................................................. 22
Слика 5. Саобраћајна инфраструктура у општини Братунац ................................................... 27
Слика 6. Климатске карактеристике општине Братунац .......................................................... 33
Слика 7. Ружа вјетрова за период од 1990 – 2009. година на метеоролошкој станици
Љубовија ...................................................................................................................................... 34
Слика 8. Геолошка карта општине Братунац............................................................................. 35
Слика 9. Хидрогеолошка карта општине Братунац .................................................................. 38
Слика 10. Хидрографска мрежа на подручју општине Братунац ............................................ 41
Слика 11. Основне информације о базену ријеке Дрине ........................................................ 43
Слика 12. Изворишта воде Бјеловац у јавном систему водоснабдијевања Братунца са
зонама санитарне заштите и локална изворишта .................................................................... 45
Слика 13. Педолошка карта општине Братунац ....................................................................... 47
Слика 14. Намјена површина на подручју општине Братунац ................................................ 49
Слика 15. Распрострањеност шума и шумског земљишта на подручју општине Братунац по
CORINE пројекту ........................................................................................................................... 52
Слика 16. Приказ заступљености газдинских класа земљишта на подручју општине
Братунац ....................................................................................................................................... 55
Слика 17. Микролокације станишта дивљачи и објеката ........................................................ 65
Слика 18. Приказ граница рибарског подручја са присутним рибљим врстама, рибљим
плодиштима и ревирима на територији општине Братунац ................................................... 68
Слика 19. Приказ станишта на територији општине Братунац ................................................ 69
Слика 20. Минералне сировине на територији општине Братунац........................................ 71
Слика 21. Локалитети на којима се врши експлоатација шљунка .......................................... 73
Слика 22. Загађивачи вода на подручју Братунца .................................................................... 74
Слика 23. Испусти комуналних отпадних вода у општини Братунац...................................... 76
Слика 24. Објекти за заштиту од великих вода и поплавна подручја .................................... 86
Слика 25. Планирани хидроенергетски објекти на Средњој Дрини....................................... 87
Слика 26. Дивља одлагалишта отпада у општини Братунац ................................................. 108
Слика 27. Планирање заштите животне средине у Републици Српској ............................... 130
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Страна 8 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија
– Босна и Херцеговина
1 УВОД
1.1 ОПШТИ ПОДАЦИ О ЦИЉНОМ ПОДРУЧЈУ
1.1.1 ПОЛОЖАЈ ОПШТИНЕ БРАТУНАЦ
Општина Братунац је смјештена у источном дијелу Босне и Херцеговине, у ентитету
Република Српска и простире се на површини од 293 km². Унутар граница Републике
Српске (БиХ) општина граничи с општинама Зворник, Сребреница и Власеница, а ријеком
Дрином у дужини од 62 km граничи са Србијом (Слика 1. ).
Слика 1. Положај општине Братунац
1.1.2 УРБАНО-ГЕОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ
На територији општине Братунац постоји 27 мјесних заједница: Бјеловац, Бљечева –
Загони, Братунац 1, Братунац 2, Борићи – Подградац, Вољавица, Глогова, Залужје,
Жлијебац, Јежештица, Кравица, Красанпоље, Коњевић Поље, Михаљевићи, Моштанице,
Осамско, Пилана, Побрђе, Подчауш, Полом, Реповац, Селиште, Слапашница, Суха, Тегаре,
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Страна 9 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија
– Босна и Херцеговина
Факовићи и Хранча. Подручје општине се састоји од 50 насељених мјеста односно 47
катастарских општина (Слика 2).1
Слика 2. Катастарске општине у Братунцу
Подручје општине обухвата један велики равничарски појас на лијевој обали ријеке
Дрине, надморске висине 174 m, док је унутрашњости општине брдски појас надморске
висине од 300 m и више.
У општини Братунац, једино насељено мјесто Братунац у овом тренутку има све урбане
карактеристике, а доминира индивидуална изградња. Од осталих насељених мјеста само
насељено мјесто Кравица има поједине урбане одлике (већа густина изграђености,
опремљеност јавним службама и техничком инфраструктуром). Братунац има густину
насељености компактно изграђеног дијела насеља од око 30-35 ст/ha, што је на нивоу
просјека РС. Примјетна је урбанизација дуж саобраћајница. Иначе, приградска насеља као
што су Раковац, Реповац, Вољавица, Загони и Побрђе имају издужену структуру уз главне
саобраћајнице. Централни дио насељеног мјеста Кравица, као секундарни центар, такође
има доста компактну структуру, при чему је видљива линеарна урбанизација уз
регионални пут.2
1
УРБИС Центар д.о.о. Бања Лука, Просторни план општине Братунац, Нацрт, Бања Лука, фебруар 2013., стр. 27-28
2
Ибид, стр. 45-51
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Страна 10 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија
– Босна и Херцеговина
1.1.3 ПРОСТОРНО-ПЛАНСКИ ДОКУМЕНТИ
1.1.3.1 ПРОСТОРНИ ПЛАН
За општину Братунац урађен је нацрт Просторног плана 2013.г. и односи се на период
2011-2031.г. („Службени билтен општине Братунац“, број 5/2013). Планом је дат пресјек
постојећег стања везано за природне ресурсе, привредне и друге дјелатности, те заштиту
животне средине. План даље пружа демографске пројекције, будући развој насеља, као и
стратегију економског развоја по секторима, те планове за управљање природним
ресурсима за плански период. Такође је дат план организације, уређења и кориштења
простора до 2031.г.
У области заштите квалитета површинских и подземних вода предложене су сљедеће
мјере:
 Одржавање водотокова у прописаној категорији квалитета (Дрина, Јадар, Сашка
ријека: друга категорија; Уредба о класификацији вода и категоризацији водотока
– „Службени гласник Републик Српске“, бр. 42/01),
 Проширивање јавног канализационог система у општинском центру, те прописна
изградња и реконструкција канализационих мрежа у већим насељима општине, тј.
секундарним општинским и локалним центрима,
 Изградња уређаја за пречишћавање отпадних вода за потребе градског насеља
Братунац и приградских насеља,
 Пречишћавање индустријских отпадних вода на постројењима за предтретман
отпадних вода, до прописаног нивоа квалитета, прије упуштања у канализациони
систем,
 Изградња санитарно исправних септичких јама,
 Реализација програма санитарне заштите изворишта "Бјеловац", те дефинисање
зона санитарне заштите осталих изворишта намјењених за снабдијевање водом,
 Заштита водотока и водног земљишта, уређење обала и вршење регулације
водотока у смислу спречавања плављења (Дрина, Крижевица, Глоговска ријека),
 Спречавање одлагања отпада у водотокове и акумулације,
 Санација постојећих дивљих депонија уз водотокове и акумулације,
 Успостављење мониторинга квалитета површинских и подземних вода.
Планиране мјере за заштиту квалитета ваздуха су, између осталог, сљедеће:
 Развој система топлификације (централизовано загријевање)/гасификације са што
већим бројем прикључених објеката,
 Повећавање енергетске ефикасности, веће кориштење обновљивих извора
енергије, те унапређење шумских екосистема у циљу смањивања емисије,
 Изналажење и реализација архитектонских, грађевинских и хортикултурних
рјешења између саобраћајница, стамбених и радних зона и објеката у плановима
нижег реда,
 Вршење контроле возила на техничком прегледу сагласно прописима о
безбједности саобраћаја у односу на дозвољене количине издувних гасова,
 Стварање катастра загађивача подручја у циљу боље контроле квалитета ваздуха,
који треба динамички обнављати,
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Страна 11 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија
– Босна и Херцеговина

Обезбјеђивање мониторинга квалитета ваздуха за праћење основних загађујућих
материја (СО и чађ, таложне материје, суспендоване честице, СО и NОx) на
подручју цијеле општине,
 Повремено мјерење специфичних загађујућих материја из саобраћаја,
 Повремено мјерење специфичних загађујућих материја из индустријских и других
производних објеката који угрожавају квалитет ваздуха,
 Предвиђање максималног озелењавања слободних површина, како јавних
површина, тако окућница индивидуалних стамбених објеката у плановима нижег
реда,
 Успостављење заштитних дрвореда и других видова чврстих баријера приликом
пројектовања и извођења саобраћајница за заштиту од индивидуалних гасова,
прашине и буке из саобраћаја,
 Провођење процјене утицаја на животну средину при реализацији нових или
реконструкцији постојећих привредних погона који могу угрозити квалитет ваздуха
насеља,
 Онемогућавање третмана чврстог отпада непрописним спаљивањем (долази до
емисије штетних гасова).
Мјере за заштиту земљишта подразумијевају:
 Законско регулисање и заустављање процеса бесправне градње објеката и са тим
повезаног процеса заузимања пољопривредног земљишта,
 Стручна примјена пестицида и минералних ђубрива и строга контрола њихове
употребе од стране стручних служби (умањивање њиховог штетног дејства на
измјене хемијског састава тла),
 Подстицање органско – биолошке пољопривредне производње информисањем и
едукацијом,
 Регулисање септичких јама градитељским захватима што ће смањити опасност од
потенцијалног загађивања тла и подземних вода,
 Регулисање отпадних вода свих загађивача у циљу спречавања промјене хемизма
тла и продирања загађивача у подземље,
 Примјена одговарајућих техничко-технолошких рјешења у котловницама (уградња
пречистача отпадних гасова и чађи) којима се смањује утицај на аерозагађење, као
и таложење чврстих материја из ваздуха на тло,
 Рекултивација рудног земљишта и санација напуштених експлоатационих мјеста у
складу са Законом о рударству,
 Спречавање нелегалне и неконтролисане експлоатације шума у циљу спречавања
губитка земљишта,
 Смањивање ерозионих процеса који настају под утицајем антропогеног дјеловања
и предузимање антиерозионих мјера,
 Регулација водотока ради спречавања плављења,
 Деминирање подручја загађених минама (ризичне минске површине у насељеним
мјестима Липеновићи, Јежештица, Магашићи, Бљечева, Загони, Залужје, Биљача,
Лозница, Млечва, Факовићи и Бољевићи).
За успостављање ефкасног система управљања отпадом предвиђене су сљедеће мјере:
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Страна 12 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија
– Босна и Херцеговина










Коначно одлагати отпад на регионалну санитарну депонију у складу са принципом
регионалног управљања отпадом (према Стратегији управљања чврстим отпадом у
БиХ, "ПХАРЕ" пројекат, ЕУ),
Извршити санацију и рекултивацију постојеће општинске депоније након
затварања и укључивања у систем регионалног депоновања отпада,
Изградити трансфер станицу за продуковани комунални отпад на подручју
општине према параметрима који карактеришу постојеће стање у области
управљања отпадом (продуковане количине и врста отпада, удаљеност од
санитарне регионалне депоније и др.). Прикупљени отпад се транспортује до
трансфер станице, а потом до постројења за складиштење, третман или одлагање.
Локалитет трансфер станице одређује се у складу са одредбама Закона о
управљању отпадом („Службени гласник Републике Српске, број 53/02),
Уводити и подстицати процес рециклаже отпада након утврђивања одрживости
система у смислу постојања тржишта за рециклирани материјал. Обезбједити
локације за одвојено прикупљање отпада (рециклажна острва пожељно је
изграђивати у кругу привредних објеката),
Подстицати прераду отпада за поновну употребу и рециклажу, као и његово
кориштење за добијање енергије,
Квалитетно сакупљање, транспортовање и депоновање отпада обезбједити
оптималним кориштењем и побољшавањем опреме и механизације,
Одлагати медицински и индустријски отпад у складу са стандардима за еколошки
одговорно поступање са овим врстама отпада,
Одлагати и третирати одређене врсте отпада на адекватан начин и у складу са
прописима (опасан отпад, отпад животињског поријекла, грађевински отпад),
Уклонити, санирати и рекутивисати дивља одлагалишта отпада. Посебну пажњу
посветити уређењу и санацији локалитета која су у близини водотока/понорница.
1.1.3.2 РЕГУЛАЦИОНИ ПЛАН
Општина Братунац је израдила Регулациони план. Обухват Регулационог плана односи се
на централно подручје насеља Братунац3, насеље Братунац4 и индустријске зоне5. Доноси
се на период од 10 година.
На подручју обухвата Плана, предузете су одређене мјере у погледу заштите ваздуха,
заштите вода и заштите од вода, као и управљања чврстим отпадом, а то је минимум који
би се требао спровести да би се испунили захтјеви заштите животне средине прописани
како законским регулативама, тако и важећим стандардима и прописима.
На основу географског положаја, метеоролошких услова и других битних ограничења,
подручје Регулационог плана није значајно оптерећено количином полутаната која би
битно смањила квалитет становања, живљења, и уопште квалитет животне средине. Сви
пословни објекти, производни објекти морају испуњавати еколошке дозволе.
3
4
5
Одлука о измјенама и допунама Регулационог плана централног подручја насеља Братунац бр. 01-022-152/03 од 18.11. 2003. год.
Одлука о усвајању измјењеног и допуњеног Регулационог плана за насеље Братунац бр. 01-023-485 од 30.12.1985. год.
Одлука о усвајању Регулационог плана индустријске зоне у насељу Побрђе бр. 01-022-28/12 од 28.02.2012. год
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Страна 13 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија
– Босна и Херцеговина
1.1.3.3 ЛОКАЛНИ ЕКОЛОШКИ АКЦИОНИ ПЛАН (ЛЕАП)
Локални еколошки акциони план (ЛЕАП) општине Братунац је израђен 2007. године, а
усвојен 28.02.2008.г.6 У оквиру ЛЕАП-а урађени су засебни технички извјештаји за сљедеће
области: (1) водоснабдијевање, (2) отпадне воде, (3) комунални чврсти отпад, (4) зелене
површине. За сваку област дефинисане су мјере/активности које доприносе заштити у
унапређењу стања животне средине, идентификовани су носиоци активности, вриједност
радова, те су дати рокови њихове реализације.
Табела 1. ЛЕАП - мјере заштите животне средине
Област
Водоснабдијевање
Отпадне воде
Мјере
Рок
1.
Израда и усвајање Програма санитарне заштите вода на
изворишту Бјеловац
2007-2008
2.
Израда програма смањења губитака и програма
реконструкције градске водоводне мреже са 45% на 25%
2007-2008
3.
Реконструкција и проширење градске водоводне мреже
2008-2009
4.
Проширење обухвата централног градског водоводног
система на приградска насеља
2008
1.
Контрола квалитета отпадних вода ефлуента постојећих
индустријских погона
2007-2008
2.
Контрола квалитета комуналних отпадних вода при
испуштању у јавну канализацију
2008
3.
Контрола квалитета реципијента отпадних вода (ријека
Дрина) на локацијама узводно и низводно од мјеста
испуштања истих
2008
4.
Поступак за добијање дозвола за изградњу појединих фаза
канализационе мреже
2008
5.
Вршење реконструкције и санације постојеће
канализационе мреже
2008-2009
6.
Израда генералног пројекта сакупљања и пречишћавања
отпадних вода насељених мјеста општине Братунац
2008
7.
Израда главних пројеката канализације општине Братунац
2008-2010
8.
Израда пројектно-техничке документације за изградњу
постројења за пречишћавање отпадних вода
2008-2009
9.
Проширење постојећег канализационог система изградњом
потребних главних а затим њихових секундарних колектора,
и повезивање постојећих сегмената канализационе мреже у
јединствен систем за евакуацију отпадних вода
10. Изградња фекалне канализационе мреже на потезима
Братунац-Вољевица, Братунац-Реповац, МоштаницеМихаљевици, Подградац-Братунац, према одговарајућој
техничкој документацији
6
2009
2009-2010
11. Изградња постројења за пречишћавање на планираној
локацији, на ушћу ријеке Крижевице у ријеку Дрину
2010
12. Проширење система одводње оборинских вода и изградња
уређаја за њихов третман (сепаратори масти и уља итд.)
2010
Службени билтен општине Братунац, број 03/08
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Страна 14 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија
– Босна и Херцеговина
Област
Мјере
Рок
прије испуштања у реципијент, све према одговарајућој
пројекто-техничкој документацији.
Комунални чврсти
отпад
Зелене површине
13. Прописно извођење септичких јама и њихово редовно
одржавање
2008
14. Набавка модерне аутоцистерне високог притиска за
чишћење и отпушавање канализационе мреже
2008
15. Решавање сакупљања отпадних вода , третмана , итд
2008-2009
1.
Израда Плана управљања комуналним отпадом
2007
2.
Израда Програма управљања животињским отпадом
2007-2008
3.
Санација градске депоније „Реповац“
2007-2010
4.
Уклањање дивљих сметљишта
2007-2008
5.
Изградња платоа за секундарне сировине
2007-2008
6.
Постављање посуда за сакупљање отпада
2007-2008
7.
Набавка модерније механизације за транспорт отпада
2007-2008
1.
Одржавање јавних зелених површина
2007-2010
2.
Уређење јавних зелених површина – градског парка поред
споменика
2007-2008
3.
Доношење одлуке о озелењавању:
2007-2009




припремљеног простора од градског парка до центра
града
новог насеља код споменика
дрвореда на стадиону
купалишта – рекреационог центра уз дрину
Према извјештају Одсјека за привреду и развој имплементиране мјере из ЛЕАП-а,
закључно са 01.11.2013.г., приказане су у наредној табели.
Табела 2. Имплементиране мјере заштите животне средине из ЛЕАП-а
Област
Водоснабдијевање
Отпадне воде
Комунални чврсти отпад
Мјере
1.
Израда и усвајање Програма санитарне заштите вода на изворишту
Бјеловац
2.
Израда програма смањења губитака и програма реконструкције градске
водоводне мреже са 45% на 25%
3.
Проширење обухвата централног градског водоводног система на
приградска насеља
1.
Проширење постојећег канализационог система изградњом потребних
главних а затим њихових секундарних колектора, и повезивање
постојећих сегмената канализационе мреже у јединствен систем за
евакуацију отпадних вода – За двије мјесне заједнице (Братунац2,
Моштанице) изграђена су два одвојена канализациона система са Емшир
јамама (сабирне јаме). Та два система нису спојена на градску
канализациону мрежу.
2.
Изградња фекалне канализационе мреже на потезима БратунацВољевица, Моштанице-Михаљевици,
1.
Израда Плана управљања комуналним отпадом
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Страна 15 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија
– Босна и Херцеговина
Област
Мјере
2.
Уклањање дивљих сметљишта – уклоњено је 5 сметљишта
3.
Постављање посуда за сакупљање отпада
1.1.3.4 ПЛАН УПРАВЉАЊА ОТПАДОМ
Скупштина општине Братунац званично је усвојила у јуну 2013. године локални План
управљања отпадом општине Братунац (2012-2017.г.).7 На основу идентификованих
проблема постављени су сљедећи циљеви:
 Побољшати систем прикупљања и одвоза отпада на подручју општине Братунац,
 Повећати степен наплате пружених услуга,
 Успоставити систем одвојеног прикупљања, поновног искориштења и рециклаже
отпада,
 Уклонити нелегална одлагалишта и санирати подручја на којима се налазе,
 Затворити општинску депонију,
 Подизање јавне свијести на превенцији настанка отпада, одвајању и правилном
одлагању.
Планом управљања отпадом дефинисане су мјере које воде ка остварењу наведених
циљева. Сваки пројекат је детаљно описан са утвђеним сљедећим параметрима:
временски оквир реализације, процјена инвестиционих трошкова реализације, извор
средстава, те носилац реализације.
Табела 3. ПУО - мјере заштите животне средине
Циљ
Рок
Побољшати систем
прикупљања и одвоза
отпада на подручју општине
Братунац
1.
Повећати проценат поктивености услугом на 90%
2017
Повећати степен наплате
пружених услуга
1.
Увођење ефикасног система наплате пружених услуга
2013
Успоставити систем
одвојеног прикупљања,
поновног искориштења и
рециклаже отпада
Уклонити нелегална
одлагалишта и санирати
подручја на којима се
налазе
Затворити општинску
депонију
7
Мјере
1.
Доношење Одлуке о раздвајању отпада
2014
2.
Увођење зелених острва у урбаном дјелу општине
2015
3.
Пројекат рециклаже у урбаном дјелу општине
2014-2017
1.
Од укупно 18 дивљих депонија :
1.

Санација 5 депонија
2013

Санација 4 депоније
2014

Санација 4 депоније
2015

Санација 3 депоније
2016

Санација 2 депоније
2017
Израда пројектне документације за санацију локалне
депоније
2014
Службени билтен општине Братунац, број 03/13
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Страна 16 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија
– Босна и Херцеговина
Циљ
Мјере
Подизање јавне свијести на
превенцији настанка отпада,
одвајању и правилном
одлагању
Рок
2.
Затваранје и санација локалне депоније Фаза И
2014
3.
Затваранје и санација локалне депоније Фаза ИИ
2015
1.
Израда програма мјера и активности на подизанју
јавне свијести о управљању отпадом
2013
2.
Едукација становништва о правилном одлагању отпада
2012-2017
3.
Едукација становништва о селективном одлагању
отпада
2014-2015
Према извјештају Одсјека за привреду и развој, имплементирана мјера из ПУО закључно
са 01.11.2013.г., приказана је у наредној табели.
Табела 4. Имплементиране мјере заштите животне средине из ПУО
Циљ
Уклонити нелегална
одлагалишта и санирати
подручја на којима се налазе
Мјере
Од укупно 18 дивљих депонија :

Санација 5 депонија
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Страна 17 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија
– Босна и Херцеговина
1.2 СОЦИО-ЕКОНОМСКА АНАЛИЗА
1.2.1 СТАНОВНИШТВО
Према процјенама за 2011.г, у општини Братунац живи 18.315 становника, а од тога у
урбаном подручју Братунца око 9.269 становника.8 Према званичној статистици
Републичког завода за статистику у општини Братунац је 2011. године живјело 22.133
становника. Према попису из 2013. године укупан број становника на подручју општине
износи 21.619, а укупан број домаћинстава је 6.057.
Густина насељености на подручју општине Братунац 2011. године износила је 63 ст/km 2
(РС око 52 ст/km2, БиХ око 68 ст/km2). Може се закључити да је густина насељености око
20% изнад просјека РС (око 92 % просјека БиХ). У 4 насељена мјеста (Јагодња, Јошева,
Липеновићи и Шиљковићи) уопште нема становништва, док на 8,6 % општинске
територије 2011. године живи чак 11.927 становника или 65 % укупне популације општине
Братунац. Та територија су градско насеље Братунац и углавном приградска насеља
(Бјеловац, Раковац, Реповац, Суха и Загони ) и секундарни општински центар Кравица.9
Слика 3. Густина насељености на подручју општине Братунац
Општина Братунац кроз претходне године биљежи претежно негативне вриједности како
природног прираштаја тако и механичког кретања становништва тј. миграција.
8
УРБИС Центар д.о.о. Бања Лука, Просторни план општине Братунац, Нацрт, Бања Лука, фебруар 2013., стр. 33
9
Ибид, стр. 43
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Страна 18 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија
– Босна и Херцеговина
Табела 5. Подаци о становништву
Ставка
2007
2008
2009
2010
2011
Природни прираштај
-38
-39
4
-41
-39
Миграциони салдо
-117
-102
-61
-67
-63
22.541
22.400
22.343
22.235
22.133
Процјена становништва*
Извор: Републички завод за статистику, Демографски билтен бр. 15, 2012, стр. 84-94.
* Центар за друштвена истраживања Аналитика, Процијењени број становника по општинама (www.mojemjesto.ba)
1.2.2 ТРЖИШТЕ РАДА
Подаци о запослености и незапослености за посљедње три године приказани су у
сљедећој табели. Очигледан је тренд пада броја запослених и раста броја незапослених.
Број незапослених особа на подручју општине Братунац у 2011. години се повећао за 5 % у
односу на претходну, док је стопа незапослености порасла за 2,2 %.
Табела 6. Подаци о запослености
Подручје
Република Српска
Општина Братунац
Година
Радна снага
Запослени
2009
398.170
2010
Незапослени
Број
%
258.634
139.536
35,0%
389.796
244.453
145.343
37,3%
2011
389.300
238.956
150.344
38,6%
2009
5.061
1.956
3.105
61,4%
2010
4.915
1.881
3.034
61,7%
2011
4.981
1.798
3.183
63,9%
Извор: Републички завод за статистику „Статистички годишњак“ 2012, стр. 93-108, 462-471
Подаци из доње табеле показују да у структури привреде општине Братунац доминирају
трговина са услужним занатством и индустрија и са 46 % учешћа у укупном броју
запослених. Од привредних грана, на трећем мјесту је саобраћај, а затим слиједе
комунална привреда, угоститељство, грађевинарство, пословне дјелатности и остале јавне
услужне дјелатности. Најмањи број запослених у привредним гранама је присутан у
пољопривреди, финансијском посредовању и вађењу руде и камена. Квартарни сектор
(ванпривреда) учествује са 27 % у укупном броју запослених.
Табела 7. Запосленост по дјелатностима (2011)
Подручја дјелатности
Пољопривреда, лов и шумарство
Рибарство
Вађење руда и камена
Република Српска
Општина Братунац
Број
Број
%
%
8.318
3,5%
22
1,2%
251
0,1%
0
0,0%
5.058
2,1%
2
0,1%
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Страна 19 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија
– Босна и Херцеговина
Подручја дјелатности
Прерађивачка индустрија
Република Српска
Општина Братунац
Број
Број
%
%
45.797
19,2%
377
21,0%
9.491
4,0%
100
5,6%
Грађевинарство
11.742
4,9%
54
3,0%
Трговина на велико и на мало, оправка моторних
возила, мотоцикла
45.452
19,0%
449
25,0%
Угоститељство
10.940
4,6%
84
4,7%
Саобраћај, складиштење и комуникације
19.565
8,2%
110
6,1%
Финансијско посредовање
5.209
2,2%
25
1,4%
Пословање некретнинама, изнајмљивање и
пословне дјелатности
8.618
3,6%
33
1,8%
Државна управа и одбрана; обавезно соц. осиг.
22.715
9,5%
160
8,9%
Образовање
20.322
8,5%
240
13,3%
Здравствени и социјални рад
16.715
7,0%
95
5,3%
8.763
3,7%
47
2,6%
238.956
100,0%
1.798
100,0%
Произв. и снабдијевање ел. енерг., гасом и водом
Осталне јавне комуналне, друштвене, социјалне и
личне услужне дјелатности
Укупно
Извор: Републички завод за статистику, Статистички годишњак, 2012., стр. 94, 467.
Подаци о просјечној нето плати указују на тенденцију смањења плата док се на
ентитетском нивоу плате повећавају. Такође, општина Братунац има ниже просјечне плате
у односу на ентитески просјек, што указује да Братунац из године у годину све више
заостаје у привредном развоју.
Табела 8. Подаци о платама
2010
Нето плате у КМ
2011
2012
БиХ
798
816
826
Република Српска
784
809
818
Општина Братунац
723
718
703
Подручје
Извор: Агенција за статистику БиХ, Просјечне нето плаће 2000-2012, 2013.
Републички завод за статистику, Плате, запосленост и незапосленост, Статистики билтен број 5, 2013., стр. 9, 28.
1.2.3 БРУТО ДРУШТВЕНИ ПРОИЗВОД (БДП)
У 2010. години процјена БДП-а у општини Братунац била је 3.16810 КМ по глави
становника. БДП по становнику у РС за 2010. годину износио је 5.79811 КМ, а у БиХ 6.44612,
што значи да је БДП по становнику у Братунцу далеко испод ентитетског и државног
просјека.
10
Ибид, стр. 133
11
Републички завод за статистику, Статистички годишњак, 2012, стр. 114
12
Агенција за статистику БиХ, Национални рачуни, 2012, стр. 31
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Страна 20 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија
– Босна и Херцеговина
У 2011.г. БДП у РС је био 6.0636 КМ, у БиХ био 6.6847 КМ, док за Братунац нема доступних
података.
1.2.4 ПРИВРЕДНИ РАЗВОЈ
Привредни развој општине Братунац заснива се на развоју традиционално важних и
тржишно потврђених дјелатности – пољопривреде и прерађивачке индустрије.
Четири највећа привредна субјекта на подручју општине Братунац у 2011. години су
предузећа "Технички ремонт" (металска индустрија), "Петропројект" и "Гама-пром"
(дрвне индустрије), и "Мега-пројект" (грађевинарство), која укупно запошљавају око 19 %
запослених у општини.
1.2.4.1 ИНДУСТРИЈА
На подручју општине 2010. године постојало је 17 правних лица у функцији из подручја
дјелатности прерађивачка индустрија. Доминантне индустријске гране су металска и
дрвопрерађивачка индустрија. У овим индустријским гранама егзистирају претежно
микро предузећа. Основна одлика просторне структуре индустрије јесте њена
територијална неравномјерност, односно концентрација индустрије у Братунцу и
приградским насељима (Раковац и Реповац). У табели испод су приказане најзначајније
индустрије у општини Братунац.
Табела 9. Индустрије у општини Братунац13
Назив индустрије
13
Дјелатност
Локација
"Технички ремонт" а.д.
Металска индустрија
Раковац
Емпро д.о.о.
Металска индустрија
Раковац
"Петропројект" д.о.о.
Производња резане дрвене грађе,
израда дијелова намјештаја, те
брикета за огрјев
Раковац
"Гама-пром" д.о.о.
Производња резане дрвене грађе
Братунац, улица Светог Саве
"Беомес" д.о.о.
Месна индустрија
Братунац, улица Светог Саве
Општина Братунац, Одсјек за привреду и развој, Братунац, септембар 2013.
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Страна 21 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија
– Босна и Херцеговина
Слика 4. Индустрије у општини Братунац
Према подацима о цертифицираним организацијама у БиХ из Института за
стандардизацију БиХ14, нема организација на подручју општине Братунац које имају
цертифициран систем околинског управљања у складу са захтјевима стандарда ISO 14001.
1.2.4.2 ЕКОЛОШКЕ ДОЗВОЛЕ
Надлежно одјељење општине Братунац (Одсјек за стамбено-комуналне послове) почело
је издавати еколошке дозволе од 2006. године и до октобра 2013. године издало је 17
еколошких дозвола.15 Општина Братунац не подноси редовно годишње извјештаје
републичком министарству о емисијама за привредне субјекте којима је издала еколошку
дозволу. Само на захтјев Министарства се врши извјештавање по овом питању.
У наредној табели дат је преглед еколошких дозвола (за постојећа и нова постројење) до
сада издатих од стране надлежног републичког министарства за екологију, са основним
информацијама о постројењима.
Oпштина
Братунац
не
посједује
податке
о
квантитативно-квалитативним
карактеристикама емисија, односно отпадних токова из постојећих погона и постројења у
Братунцу, јер у еколошким дозволама нема тих података.
14
Службена интернет страница Института за стандардизацију БиХ, октобар 20113, доступно на адреси:http://www.bas.gov.ba/co_bih/
15
Општина Братунац, Одсјек за стамбено-комуналне послове, Братунац, октобар 2013.
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Страна 22 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија
– Босна и Херцеговина
Табела 10. Издате еколошке дозволе16
Редни
број
Назив погона/постројења
Врста дјелатности
Постојеће/Ново
постројење
Капацитет
Дозволе издате од надлежног Министарства за просторно уређење, грађевинарство и екологију
1
Тов бројлерапилића
Фарма ''ђугум'' К.Поље
20.000 бројлер
Ново постројење
1.2.4.3 ПОЉОПРИВРЕДА И РУРАЛНИ РАЗВОЈ
На подручју општине Братунац регистровано је 1.222 пољопривредних породичних
газдинстава. Већина пољопривредника се бави пољопривредом ради задовољења својих
потреба, док веома мали број производи за тржиште. Основни проблеми у
пољопривредној производњи леже у недостатку потребне механизације, прерађивачких
капацитета и тржишног приступа у области пољопривреде.
Пољопривредно земљиште заузима 41% територије општине. Оранице (9.029 hа, Табела
11) учествују са око 75 % у укупном пољопривредном земљишту (12.064 hа17). Засијано је
30 % ораница, а најзаступљеније пољопривредне културе су житарице са 68 %, поврће са
30 %, те крмно и индустријско биље 2%. Начин кориштења ораничних површина по
годинама је приказан у доњој табели.
Табела 11. Подаци о ораничним површинама у hа
Засијане површиме
Расадници,
цвијеће и
украсно
биље
Угари и
необрађене
оранице
806
-
6.403
43
823
-
6.439
45
796
-
6.352
Година
Ораничне
површине
Укупно
Жито
Инд.биље
Крмно
биље
Поврће
2009
9.087
2.684
1.831
4
43
2010
9.087
2.648
1.778
4
2011
9.029
2.677
1.831
5
Извор: Републички завод за статистику, База података, http://www3.rzs.rs.ba/rzs/faces/indicators.xhtml
Од ратарских култура у 2011.г. најзаступљенији је кукуруз (5.775 t), кромпир (1.815 t),
пшеница (202 t), и јечам (28 t).18
На подручју општине Братунац тренутно се налази око 500 ха под засадима дрвенастог
воћа од чега већину чине стари, запуштени воћњаци и они у којим је узгој екстензиван,
претежно за властите потребе. У посљедње вријеме, уз помоћ међународних
организација, интензивно се ради на ревитализацији воћарске производње на овом
подручју, тако да је у посљедње двије године формирано више од 30 hа младих воћњака,
16
Службена интернет страница Владе РС, Министарство за просторног уређење, грађевинарство и екологију, Бања Лука, септембар
2013, доступно на адреси: http://www.vladars.net/sr-SP-Cyrl/Vlada/Ministarstva/mgr/Servisi/Poslovanje/Pages/Ekoloske_dozvole.aspx
17
УРБИС Центар д.о.о. Бања Лука, Просторни план општине Братунац, Нацрт, Бања Лука, фебруар 2013., стр. 162.
18
Републички завод за статистику, База података, http://www3.rzs.rs.ba/rzs/faces/indicators.xhtml
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Страна 23 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија
– Босна и Херцеговина
првенствено јабука, крушка, шљива и вишња.19 Nајвише се узгајају шљиве (1.253 t), јабуке
(407 t), крушке (86 t), и вишње (10 t).20
Захваљујући бројним пројектима и традицији у узгоју јагодичастог воћа у периоду 20002005. године подигнуто је више засада под овим воћем који заједно са старим засадима
заузимају површину од око 220 hа. Око 150 hа је под малином са појединачним
парцелама просјечне величине 0,2 hа, док је остатак под купином и јагодом.
Подаци о органској производњи, односно о пољопривредним површинама на којима се
узгајају органски производи на подручју општинеБратунац, у 2012. години, нису доступни.
Такођер, подаци о количини воде која се потроши за потребе наводњавања у општини
Братунац, у 2012. години, нису доступни.
У структури сточарства преовладава узгој млијечних крава, оваца, свиња и перади.
Производња је екстензивна, изузев това бикова, производње млијека и узгоја бројлера.
Производња јунећег меса, односно тов јунади остварује се на 30 фарми. Капацитет већих
фарми у једном турнусу креће се у распону од 50-60 товних грла (на три фарме), док на
преосталих 27 фарми капацитет товних грла је у распону од 5-10. Производња пилећег
меса организована је на једној приватној фарми у Коњевић Пољу капацитета 5.500
комада бројлера у једном турнусу и гдје се произведе око 12 тона меса по једном
турнусу.21
У наредној табели даје се преглед бројног стања стоке за 2012.22
Табела 12. Бројно стање стоке на подручју општине Братунац (2012)
Врста и категорија стоке
Број (2012.г.)
Говеда и јунице
1.495
Овце
10.340
Свиње
3.250
Коњи
121
Живина
14.150
Према подацима из 2013.г., општина Братунац располаже са слиједећим бројем фарми
музних крава и то: 36 фарми са 1 до 5 музних крава по фарми, 16 фарми са 6 до 10 музних
крава по фарми, и 5 фарми са преко 10 музних крава по фарми.23
1.2.4.4 ТУРИЗАМ
Подручје општине Братунац има значајне туристичке потенцијале, првенствено у
природним љепотама (ријеке Дрина са притокама и Јадар, планине Глогова и Лудмер) и
културној баштини (римски локалитети, средњовјековне некрополе стећака, вјерски
објекти).
19
УРБИС Центар д.о.о. Бања Лука, Просторни план општине Братунац, Нацрт, Бања Лука, фебруар 2013., стр. 117.
20
Републички завод за статистику, База података, http://www3.rzs.rs.ba/rzs/faces/indicators.xhtml
21
УРБИС Центар д.о.о. Бања Лука, Просторни план општине Братунац, Нацрт, Бања Лука, фебруар 2013., стр. 119-122
22
Општина Братунац, Одсјек за привреду и развој, Септембар 2013.
23
Ибид.
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Страна 24 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија
– Босна и Херцеговина
Са 559 туристичких посјета у 2011. години општине Братунац учествује у туристичкој
привреди Републике Српске са 0,2%. Учешће у вриједности туристичког промета (137.264
КМ у 2011. години) износи 0,1 % од укупног промета на нивоу ентитета.24
Из наведеног се може закључити да туризам у Братунцу није развијен као привредна
грана те да туристички потенцијали нису искориштени, те да туризам као такав не
представља притисак на животну средину.
1.2.4.5 СЕКТОР МАЛИХ И СРЕДЊИХ ПРЕДУЗЕЋА
Током протеклих година број пословних субјеката/предузећа је значајно порастао. Од
укупно 266 регистрованих пословних субјеката у 2011. години, 136 су друштва са
ограниченом одговорношћу (51%), 62 удружења (23%), 29 су акционарска друштва (11%),
15 установа (6%), 11 је специјализованих задруга (4%), 5 општих задруга, док је 4 јавних
предузећа. Процијењени број самосталних предузетника је око 360.
Сљедећа табела приказује број и структуру предузећа у општини Братунац по подручјима
дјелатности. Трговином и угоститељством се бави 26% привредних субјеката, социјалним
и друштвеним дјелатностима 25%, док се производном и прерађивачком дјелатности
бави тек 18%.
Табела 13. Структура привредних субјеката у општини Братунац (2011)
Подручје дјелатности
Република Српска
Општина Братунац
Број
%
Број
%
Пољопривреда, лов и шумарство
891
3,5%
17
6,4%
Рибарство
38
0,2%
0
0,0%
Вађење руда и камена
160
0,6%
1
0,4%
3.609
14,3%
48
18,0%
189
0,8%
2
0,8%
Грађевинарство
1.323
5,3%
21
7,9%
Трговина на велико и на мало, оправка моторних возила,
мотоцикла,те предмета за личну употребу
8.007
31,8%
69
25,9%
331
1,3%
3
1,1%
1.371
5,4%
11
4,1%
161
0,6%
0
0,0%
1.589
6,3%
9
3,4%
Државна управа и одбрана; обавезно социјал. осиг.
517
2,1%
2
0,8%
Образовање
488
1,9%
8
3,0%
Здравствени и социјални рад
571
2,3%
8
3,0%
Прерађивачка индустрија
Произв. и снабд. елект. енергијом, гасом и водом
Угоститељство
Саобраћај, складиштење и комуникације
Финансијско посредовање
Пословање некретнинама, изнајмљивање и пословне
дјелатности
24
Републички завод за статистику, Угоститељство и туризам, 2012
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Страна 25 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија
– Босна и Херцеговина
Подручје дјелатности
Република Српска
Општина Братунац
Број
%
Број
%
Осталне јавне комуналне, друштвене, социјалне и личне
услужне дјелатности
5.927
23,5%
67
25,2%
Укупно
25.172
100,0%
266
100,0%
Извор: Републички завод за статистику „Статистички годишњак“ 2012, стр. 62, 442.
1.2.5 САОБРАЋАЈНА ИНФРАСТРУКТУРА 25
Општина Братунац смјештена је у источном дијелу Републике Српске. Налази се на
пресјеку два регионална путна правца Р 453 Сребреница - Братунац и Р 454 Коњевић
Поље - Скелани. Магистрални путни правац М 19 Власеница - Зворник пролази
сјеверозападним, ободним дијелом општине. Магистрални пут тангира општину
Братунац, док регионални путеви пролазе кроз централну зону општине, односно урбано
подручје града. Подручје општине Братунац је покривено мрежом путева свих категорија
cca 156 km.
Магистрални путеви на подручју општине Братунац су асфалтирани цијелом својом
дужином. Регионални путеви су, такође, асфалтирани и модернизовани цијелом својом
дужини, док за локалне путеве постоје само подаци о дужини локалних саобраћајница –
74,5 km. На основу Одлуке о локалним и некатегорисаним путевима на подручју општине
Братунац, за локалне путеве утврђена су укупно 24 путна правца (подаци из 2009. године).
25
УРБИС Центар д.о.о. Бања Лука, Просторни план општине Братунац, Нацрт, Бања Лука, фебруар 2013., стр. 93-96
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Страна 26 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија
– Босна и Херцеговина
Слика 5. Саобраћајна инфраструктура у општини Братунац
Локални путеви, у односу на величину територије и размјештај насеља на њој, релативно
добро су повезани, с тим да су путеви уски. Лоше су повезана насеља на већим
географским висинама. Укупна путна мрежа општине износи 155,7 km, а од чега је 81,2 km
асфалтирано. На територији општине Братунац постоји много некатегорисаних путева који
нису третирани Одлуком о локалним и некатегорисаним путевима из 2009. године.
Сјевероисточна и источна граница општине Братунац према Република Србији је ријека
Дрина, на којој егзистира само један мост (локалитет Михаљевићи), који је у исто вријеме
и гранични прелаз (Братунац - Љубовија). Гранични прелаз је затворен за робни промет и
прелазак теретних возила, иако постоји иницијативе да се на овом граничном прелазу
поново успостави теретни саобраћај због губитака привреде. Због затвореног граничног
прелаза привредници су приморани ићи на гранични прелаз Каракај у Зворнику, што
неповољно утиче на пословање.
На територији општине Братунац егзистира аутобуска станица лоцирана у урбаном
подручју града на пјешачки прихватљивим дистанцама, са свим садржајима везаним за
капацитет и структуру станице (управном зградом аутобуске станице, долазним и
одлазним перонима и осталим пратећим садржајима). Поменута аутобуска станица је
мјешовитог типа (приградска и међуградска аутобуска станица) која својим капацитетом
задовољава потребе свих корисника.
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Страна 27 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија
– Босна и Херцеговина
Број регистрованих друмских моторних и прикључних возила на територији општине
Братунац у 2010. години износио је 3.054 возило, што у односу на број регистрованих
друмских моторних и прикључних возила на територији РС износи 1,02 %.26
Степен моторизације на нивоу општине Братунац износи 166 воз/1000 становника и
нешто је нижи од степена моторизације на нивоу Републике Српске који износи 208
воз/1000 становника за 2010. годину.
1.2.6 ЗДРАВСТВЕНА ЗАШТИТА 27
На подручју општине Братунац у садашњем тренутку постоји само примарни ниво
здравствене заштите. Здравствену заштиту обавља Дом здравља "Братунац" са сједиштем
у насељеном мјесту Братунац, у чијем је саставу 7 амбуланти у насељеним мјестима
Бјеловац, Глогова, Факовићи, Коњевићи, Кравица, Витковићи (Осамско) и Жлијебац.
Укупна нето корисна површина свих здравствених објеката (са апотекама) износи око
1962 m2 (централни комплекс Дома здравља - 1254 m2). Примарна здравствена заштита
проводи се путем организационих служби и то: породична медицина; здравствена
заштита предшколске, школске дјеце и омладине; здравствена заштита жена; здравствена
заштита радника; хигијенско - епидемиолошка служба; хитна медицинска помоћ;
патронажна служба; стоматолошка служба; лабораторијска дијагностика и рентген
дијагностика. Дом здравља има осам тимова породичне медицине. У овој здравственој
установи ради 50 запослених.
Основни проблеми који су евидентирани у овој области су недостатак кадрова, простора,
лоше грађевинско стање централног комплекса Дома здравља и медицинске опреме.
На подручју општине Братунац постоје двије приватне апотеке и смјештене су у градском
насељу Братунац.
У здравственим установама у општини Братунац, подаци о броју обољелих од одређене
врсте болести не прикупљају се и не анализирају на начин да се повезују са стањем
појединих елемената животне средине, као потенцијалних узрочника појаве неке
болести.
1.2.7 ОБРАЗОВАЊЕ
Предшколско образовање
Предшколско васпитање и образовање постаје све важнији фактор у процесу васпитања.
Основна институција у општини је Јавна установа дјечије обданиште "Радост" у којој
бораве дјеца предшколског узраста. Тренутно (2012. године) у вртићу борави 53 дјеце
распоређене у двије васпитне групе - јасличку (1 - 3 године) и старију мјешовиту (3 - 6
година). Нето корисна површина вртића износи 616 m2. Капацитет вртића је двоструко
већи од тренутног броја дјеце.
У предшколским установама теме везано за заштиту животне средине обрађују се у
зависности од узраста. За категорију узраста до три године обрађује се сљедеће:
 упознавање са принципима и вјештачким материјалима,
 упознавање биљака и животиња,
26
Министарство унутрашњих послова РС; Статистички годишњак РС за 2011. годину
27
УРБИС Центар д.о.о. Бања Лука, Просторни план општине Братунац, Нацрт, Бања Лука, фебруар 2013., стр. 132
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Страна 28 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија
– Босна и Херцеговина
 његовање зеленила , сврставање отпада.
За категорију узраста до шест година обрађује се сљедеће:
 уочавање загађивача,
 садња биљака (цвијећа),
 организовање еколошких патрола.
На подручју општине Братунац јавне службе из области образовања и науке се могу
подијелити на:
 основно образовање и
 средње образовање.
Високошколске и научно - истраживачке институције, као и институције које се баве
образовањем одраслих лица нису присутне на подручју општине. Такође, ни ђачки и
студентски домови не постоје на овом подручју.
Основно образовање
Основне школе су најбројнији и најраспрострањенији објекти јавних служби.
На подручју општине егзистира 14 основних школа (централне основне школе и подручна
одјељења)28 од којих су 4 деветогодишње и 10 петогодишњих подручних основних школа.
Укупан број ђака у школама 2013. године износи 1508, који су распоређени у 90
одјељења, из чега проистиче да у једном одјељењу наставу похађа просјечно 17 ученика.
На подручју општине је од 1970 - их година затворено укупно 5 сеоских школа -подручних
одјељења (Липеновићи, Слапашница, Тегаре - Доња Орлица, Вранешевићи и Жлијебац).
Овај процес смањења броја школских објеката пратио је и пад броја ученика у
централним основним школама, као и у свим подручним одјељењима. Поред тога,
поједине централне осмогодишње основне школе су због пада броја ученика и смјештаја
избјеглица и расељених лица постала подручна одјељења - основне школе у Бјеловцу и
Факовићима. Процес затварања (гашења) подручних школа је првенствено посљедица
миграционих кретања на подручју општине, као и укупне депопулације на сеоском
подручју. Затварање подручних одјељења у саставу централних школа на сеоском
подручју, као и промјена ранга основних школа је један од индикатора негативних
демографских кретања.
У ратном периоду и непосредно након рата, један дио школских зграда је кориштен за
потребе колективних центара за смјештај избјеглих и расељених лица. Објекти школа
у Бјеловцу и Факовићима су посљедњи затворени колективни центри (2011. године) у
школским објектима на подручју општине. У послијератном периоду дошло је до
обнављања неколико школских објеката, а изграђен је нови школски објекат у насељеном
мјесту Тегаре.
На територији општине постоје 3 централне основне школе: "Вук Караџић" и "Бранко
Радичевић" у Братунцу, те "Петар Кочић" у Кравици (насељено мјесто Брана Бачићи) које
функционишу са својим подручним одјељењима.
Најбројнија школа на територији општине је ОШ "Бранко Радичевић" лоцирана је у
општинском центру. У саставу ове школе дјелују и 4 подручних одјељења и то у
28 Републички завод за статистику РС, Билтен бр. 11 Основно образовање
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Страна 29 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија
– Босна и Херцеговина
насељеним мјестима Глогова, Слапашница (Красанпоље), Полом и Витковићи (Осамско).
Однос централних школа и подручних одјељења иначе указује на међусобне везе
насељених мјеста у простору (гравитациона подручја центара). Укупна нето корисна
површина са којом располаже школа, укључујући и подручне школе је 2891 m2. Школу је
похађало 704 ученика у 2012. години.
Основна школа "Вук Караџић" се такође налази у Братунцу. Школу је 2012. године
похађало 541 ученика - 470 у централној и 71 ученика у подручним школама у Бјеловцу,
Бљечави, Факовићима, Тегарама и Вољавици. Укупна нето корисна површина централне
школе и подручних одјељења износи 3463.3 m2. Потребно је напоменути да је главни
објекат основне школе у Бјеловцу ван функције, као и већи дио објекта основне школе у
Факовићима.
Основна школа "Петар Кочић" је лоцирана у Кравици (Брана Бачићи) и има два подручна
одјељења - Коњевићи и Побуђе. У периоду од 1992 - 1997. школа је прекинула са радом,
да би се поново активирала 1997. године. Школу похађа 280 ученика 2012. године, а
укупна површина којом располаже централна школа и њена подручна одјељења износи
3446.5 m2. Деветогодишњу основну школу у Коњевићима (Коњевић Поље) похађа
значајан број ученика из сусједних општина Милићи и Зворник.
У школама се настава изводи по програму Републике Српске, осим у повратничким
заједницама у којима се настава из националне групе предмета изводи према плану
Федерације Босне и Херцеговине.
Када се говори о односу нето површине објеката основног образовања и броја ученика,
просјек на нивоу општине од 6.43 m2 је више него задовољавајући и када се говори о
једносмјенском раду. Најлошији однос је присутан у градској централној основној школи
"Бранко Радичевић" (3.43 m2), али и овај однос је изнад норматива за једносмјенски рад
(5 - 7 m2).
У готово свим петогодишњим основним школама је корисна површина по ученику већа и
од норматива за рад у једној смјени. Једини изузетак је подручна школа у Глоговој.
Површине школских парцела су изнад норматива (10 m2 по ученику) код свих школа
изузев парцеле централне градске школе "Бранко Радичевић".
Заједничке карактеристике институција основног образовања на територији општине су
изражена тенденција смањења броја ученика, што имплицира појаву технолошког вишка
наставног особља, а у економском смислу констатован је дугогодишњи проблем
недостатка финансијских средстава за набавку наставних средстава и помагала. Важно је
нагласити да око 17 % ученика до школе путује преко 4 km.
Иако локална заједница нема законских обавеза да финансира основно образовање,
средства се издвајају за капиталне помоћи, огрев и школска такмичења. Неки мањи
радови су предузети на санацији водовода школе Кравица и копање бунара у подручној
школи Тегаре. Такођер, из општинског буџета издвајају се средства за: превоз ученика, те
стипендије.
Стање и заштита животне средине изучава се у основној школи путем усвојених планова и
програма. Наведена тематика се обрађује и кроз ваннаставне активности тј. кроз
„Еколошке секције“ које су формиране у 3 централне основне школе, које укупно имају 4
еколошке секције, које броје 65 чланова.
Средње образовање
На подручју општине егзистира Средњошколски центар Братунац, основан 1964. године
као Грађевинска техничка школа. Настава је организована у 3 области -геодезија и
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Страна 30 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија
– Босна и Херцеговина
грађевинарство, машинство и обрада метала, те електротехника, са трогодишњим и
четверогодишњим образовним процесом. Површина школске парцеле је 11087 m2, а нето
корисна површина центра је 5624 m2 (са спортском двораном). Изражен је проблем
недостатка радионичког простора, савремене опреме и учила. Ову школу 2012. године
похађа 455 ученика која су распоређена у 21 одјељење. Однос укупне површине по
ученику износи 12.36 m2, што је значајно изнад норматива.
1.2.8 ОРГАНИЗАЦИЈЕ ЦИВИЛНОГ ДРУШТВА
На подручју општине Братунац регистровано је 3 организације цивилног друштва
(невладиних организација-НВО-а) које се баве, поред осталих, и питањима из области
заштите животне средине и екологије. То су организације: „Природа“, „Маја“ и
„Екотуристички центар Зеленика“. Општинска администрација у сарадњи са НВО-има које
се финансирају из буџета општине врши и обуку у циљу подизања свијести грађана и
ученика на подручју општине, везано за заштиту животне средине, као и о начину
збрињавања и третману комуналног отпада. Општина Братунац подржава разне пројекте
НВО сектора као што су акције чишћења, пројекат „Април мјесец чистоће“, акцију
„Очистимо Земљу за један дан“ гдје је прикупљено 1,2 тоне отпада.
Подаци о издвајањина из буџета Општине Братунац је за финансирање или
суфинансирање пројеката НВО-а за заштиту животне средине нису доступни.
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Страна 31 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија
– Босна и Херцеговина
2 СИТУАЦИОНИ
РЕСУРСИМА
ОКВИР
ЗА
УПРАВЉАЊЕ
ПРИРОДНИМ
2.1 ПРИРОДНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ПРОСТОРА
2.1.1 КЛИМАТСКИ УСЛОВИ 29
Општина Братунац се налази готово у средишту умјереног појаса (између 44° 01' и 44° 16'
СГШ односно између 19° 05' и 19° 37' ИГД), у подручју источне Босне. Климатске
карактеристике ове општине одређује утицај интензивне размјене тропских и поларних
ваздушних маса и знатне циклонске активности, нарочито на Јадранском мору. Поред
тога, ове карактеристике су условљене одликама атмосферске циркулације макро нивоа
изнад Европе и Атлантског океана, док је зими због отворености простора општине према
сјеверу и сјевероистоку, читава територија изложена утицају хладних ваздушних маса које
продиру са подручја Русије и Украјине при формирању јаког Сибирског антициклона.
Планински вијенац Динарида спречава значајнији утицај Медитерана на климу овог
простора. Додатан утицај хладних ваздушних маса са сјевероистока остварен је
непосредним контактом већег дијела општине са долином Дрине.
Усљед свих ових утицаја већи дио општине Братунац има умјерено континенталну климу
са оштрим зимама и топлим љетима, коју знатно модификују морфологија терена и други
локални фактори. Са повећањем надморске висине, на југу општине клима прелази у
претпланинску умјерено континенталну климу. Општински центар Братунца је смјештена
у равничарском дијелу општине, на надморској висини од 185 m. Насељено мјесто
окружују узвишења Градац, Баљновачка коса, Каменита коса, Кик и Градина са
надморском висином 320 - 515 m. Нажалост, на подручју општине Братунац никад није
постојао метеоролошки мониторинг путем сталне метеоролошке станице. Као најближа
станица функционише метеоролошка станица Љубовија, која територијално припада
Републици Србији и лоцирана је на десној страни ријеке Дрине. Узевши у обзир чињенице
да је надморска висина општинских центара Братунца и Љубовије практично идентична,
да су удаљени око 3,6 km, те да имају сличне рељефне карактеристике, основано се може
претпоставити да се и климатске карактеристике незнатно разликују.
29
Урбис центар д.о.о. Бањалука, Планирање, ројектовање и консалтинг: Просторни план општине Братунац 2011-2031, нацрт, стр. 66-68
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Страна 32 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија
– Босна и Херцеговина
Слика 6. Климатске карактеристике општине Братунац
Термички режим атмосфере изнад подручја општине Братунац се због географске
близине најбоље може анализирати на основу података са метеоролошке станице
Љубовија.
Просјечна годишња температура ваздуха од око 11,0 0C је првенствено карактеристична за
равничарски (долински) дио општине. У планинском подручју, на југу општине, просјечна
годишња температура ваздуха је значајно мања и у највишим подручјима око 1000 m
надморске висине износи око 7,0 0C.
Табела 14. Преглед средњих вриједности мјесечних и годишњих температура ваздуха
у периоду 1990-2009. година
Mетеоролошка
станица
Љубовија
(C)
Мјесеци
Год.
I
II
III
IV
V
VI
VII
VIII
IX
X
XI
XII
0,6
2,7
6,8
11,6
16,5
19,6
21,0
20,9
16,2
12,3
6,5
1,8
11,4
Сљедећа табела показује вриједности средњих мјесечних количина и средње годишње
количине падавина на метеоролошкој станици Љубовија у периоду 1990 – 2009. година.
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Страна 33 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија
– Босна и Херцеговина
Табела 15. Преглед средњих вриједности мјесечних и годишњих падавина у периоду
1990-2009. година
Mетеоролошка
станица
Љубовија
(mm)
Мјесеци
Год.
I
II
III
IV
V
VI
VII
VIII
IX
X
XI
XII
57,7
55,8
63,5
64,8
77,7
113,2
83,1
82,3
87,4
83,8
77,9
76,5
923,7
У највећем дијелу општине количина падавина се креће у распону 900 - 1000 mm, док је у
самој долини Дрине 800 - 900 mm, при чему на крајњем југоистоку општине пада и испод
800 mm. У годишњој расподјели падавина љето и јесен биљеже нешто већу количину
падавина у односу на прољеће, што показује извјестан утицај Медитерана.
По подацима из периода 1990 – 2009. година за метеоролошку станицу Љубовија у току
године снијежни покривач се просјечно задржава око 27 дана.
Преовлађујући вјетрови у току године у равничарском дијелу општине су сјеверозападни
и западни вјетар, а највећу средњу брзину имају вјетрови из јужних праваца (југоисточни
вјетар). Просјечне брзине вјетра су ниске. Тишине су доста изражене.
Слика 7. Ружа вјетрова за период од 1990 – 2009. година на метеоролошкој
станици Љубовија
2.1.2 ГЕОЛОШКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ 30
2.1.2.1 ЛИТО-СТРАТИГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ
На територији општине Братунац у геолошком и литолошком погледу карактеристична је
литолошка разноврсност. Геолошке карактеристике терена су обрађене на основу ОГК
СФРЈ 1:100.000, листови Љубовија и Ваљево (Слика 8), те остале доступне литературе и
геолошког рекогносцирања терена, изведеног током израде Просторног плана, а у
30
Урбис центар д.о.о. Бањалука, Планирање, ројектовање и консалтинг: Просторни план општине Братунац 2011-2031, нацрт, стр. 59-65
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Страна 34 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија
– Босна и Херцеговина
хроностратиграфском и литолошком погледу изражена је присутност палеозојских,
мезозојских и кенозојских творевина.
Слика 8. Геолошка карта општине Братунац
Палеозоик, као најстарија ера предментог подручја на листу Ваљево издвојен је у виду
кластичних стијена (2Pz1), док је на листу Љубовија, прецизније дефинисана стратиграфска
припадност (C1,2), ових литолошких цјелина.
Доњи Палеозоик (2Pz1), у оквиру Палеозоика дринске области има далеко највеће
распрострањење на простору општине Братунац. У том смислу, литолошка заступлјеност
ове серије изражена је у виду аргилофилита и разноврсних метаморфисаних пјешчара,
који се јављају као њени најмаркантнији представници. Нешто рјеђе јављају се филити,
серицитски и зелени шкриљци, шкриљаве кварцне брече, кварцити, преклисталисали
пјесковити кречњаци, мермери и калкшисти. У састав ове серије такође улазе базичне
магматске стијене, затим туфови (мјестимично метаморфисани и алтерисани), који
прелазе у зелене шкриљаве стијене. Унутар ове серије такође се запажају кречњаци,
мермери, те калкашисти, који су најчешће у измјени са шкриљавим стијенама, а запажено
је и рјеђе појављивање кречњачких сочива.
Карбон (С1,2), распрострањен је у структурно-фацијалној јединици Дринско – Ивањичког
Палеозоика, заузимајући тако централни и сјеверо-источнини дио општине Братунац. Ове
творевине представљају основу, тј. палеорељеф предметног дијела терена.
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Страна 35 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија
– Босна и Херцеговина
Према ауторима ОГК лист Љубовија, наслаге Доњег и Средњег Карбона подјељене су у
три серије (доња, средња и горња).
Доња серија (1С1,2), представљена је филитима, алевролитским и глиновитим шкриљцима.
У мањој мјери заступлјене су и карбонатне стијене.
Средња серија (2С1,2), постпуно се развија из доње серије, гдје су у већем обиму присутни
пјешчари. Такође је забилјежена и појава филита, те епидот-актинолитских шкриљаца,
развијених у тракастој форми на сјеверном подручју општине (Павловићи-РајчевићиКнезови).
Горња серија (3С1,2), постепено се развија из средње, а карактерише је опадање
метаморфизма уз интензивније учешће пјешчарске компоненте. На локалитету Велесија
(сјеверозапад општине Братунац), ова серија обилјежена је серпентинитима (SePz), који се
nalaze у карактеристичном тектонском односу према творевинама Тријаса.
Мезозоик, на територији општине Братунац представљен је различитим седиментима.
Претежно су то карбонатне творевине Тријаса, затупљене у виду различитих варијетета
кречњака, ситуираних на сјеверозападу општине Братунац. Унутар ове стратиграфске
цјелине, запажена је и појава дијабаза.
Доњи тријас (Т1), релативно мало је распрострањен на територији општине Братунац.
Присутност му је забилјежена углавном у кварцно-кластичној серији (Т11,2), претстављеној
разнобојним пјешчарима, мање конгломератима, глинцима и кречњацима, који указују на
почетак тријаске трансгресије.
Средњи тријас (Т2), представљен је као најзаступлјенија епоха Тријаса, литолошки
изражен у виду серије дебело-услојених и масивних кречњака (подријеђено и доломита).
Ове наслаге карактеришу најчешће добро услојени доломитични кречнјаци у подлози,
који се у вишим хоризонтима прослојавају с доломитима. Као финални сегмент
предметне седиментације, преко њих се таложе кречнјаци и сиви бречасти кречнјаци, те
коначно сиво-смеђи и рјеђе услојени до масивни кречнјаци. Дебљина (Т2), код Удрча
износи цца 800 m.
Анизик (Т21), представљен је фацијом кречњака, а подређено и доломита који леже
конкордантно преко старијих седимената Тријса.
Ладиник (T22), вулканогено-седиментна формација средњег Тријаса, издвојена је
сјеверозападно од Братунца. Ове наслаге леже конкордантно на кречњацима и
доломитима анизика и чине директну подлогу карбонатним ладиничким стијенама. У
најнижим сегментима запажају се разнобоји рожнаци, затим поступно слиједе кречњаци,
након којих се у суперпозицији евидентира присуство кварц-серицитних пјешчара,
дијабаза и туфита.
Пјешчари су углавном граувакног типа, најчешће трошни и земљастог изгледа. Састоје се
од кварца, мусковита, хлорита, мање од плагиокласа и фрагмената стијена.
Рожнаци су мање заступљени од пјешчара и појављују се у неколико боја: сиви, црни,
црвенкасти, мангановити. Углавном су изграђени од силицијских минерала, калцедона и
криптокристаластог кварца, а мјестимично од зрна карбоната.
Кречњаци су криптокристаласти, имају руменкасту боју и испуњени су квргама рожнаца.
Дијабази (ββТ2), варирају од сивозелене до зеленосмеђе боје. Структура им је дијабазнозрнаста, која се тешко распознаје због алтерације.
Карбонатна серија (2T22), конкордантно преко наслага вулканско-седиментне формације
лежи серија органогено-детритичних и доломитичних, односно слојевитих до банковитих
и доломитичних кречњака из којих су одређени микрофосили.
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Страна 36 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија
– Босна и Херцеговина
Ова серија припада горњем дијелу ладиничког ката, чија дебљина износи цца 20 m.
Кенозоик, представљен је стијенским материјалима Терцијара и Квартара.
Терцијар (Tc), представљен је миоценским магматским стијенама (дацити), те терасним
(t1, t2 i t3) и алувијалним (al), творевинама Квартара. Вриједно је споменути, како су
андезитски туфови и туфити (Θ), у простору општине Братунац, занемариво заступлјени.
Дацити(aq), најчешће су представљени биотитским варијатетима и углавном имају
холокристаласто-порфирску структуру. Основна маса је крипто до микрокристаласта и
њен проценат у односу на фенокристале (према ОГК лист Љубовија), креће се између 50 и
60 вол.%. Основна маса такође је представљена леукократним минералима, најчешће
кварцом, мање фелдспатом, а ријеђе су присутни и трансформисани фемски састојци.
Као фенокристали јављају се плагиокласи (биотит, подријеђено амфиболи и пироксени).
У том смислу, сматра се да и кварц улази у групу фенокристала.
Плагиокласи су представљени андезитом и лабрадором, који показују зонарну грађу. Ови
материјали су углавном очувани, а рјеђе калцитисани и каолинисани.
Биотит је средњезрн (до 1,5 mm), идиоморфан и релативно свијеж, слабог степена
хлоритизације, а по ободу љуспица уочава се опацитска магнетитска ивица.
Амфиболи се јављају у крупним идиоморфним кристалима, врло разуђеног распореда
зрна с израженом хлоритизацијом и калцитизацијом.
Пироксени су у односу на биотит и амфиболе мање заступљени. Појављују се као
идиоморфни призматични кристали који одговарају аугиту.
Такође у нешто манјој мјери, на овом простору запажена је и каолинизација дацита.
Квартар (Q), како је већ наглашено заступљен је терасним и алувијалним седиментима.
Терасни седиметни (t1, t2, t3 ) заступљени су у источном дијелу општине Братунац, гдје
према ријеци Дрини, оконтурују алувијалне наслаге. По површини терена заступљени су у
знатном обиму, а литолошки су претстављени шљунком, глинама и пијеском, претежно
добро заобљених валутица кречњачког састава. Зависно од позиције микролокације,
терасни седименти изражавају и врло различите дебљине.
Алувијални седименти (al), најмаркантнију присутност изражавају у непосредном
окруженју ријеке Дрине. Такође су формирани су и у долинама бројних притока овог
великог водотока који подразумјева териториј општине Братунац.
Литолошки аспект предметних седимената представљен је шљунком, пијеском и глином.
2.1.2.2 ТЕКТОНИКА
По ауторима ОГК СФРЈ, лист Љубовија, општина Братунац припада геотектонској јединици
''Унутрашња Палеозојска Зона'', гдје су најзначајније тектонске јединице:
 Тектонска јединица „Дрински Антиклиноријум'' (централни простор општине),
 Тектонска јединица „Кравица-Дрињача“ (сјеверозападни дио општине Братунац).
Тектонска јединица Дрински антиклиноријум, изграђен је од глиновитих, филитичних
шкриљаца и пјешчара Доњег и Средњег Карбона и мањим дијелом од магматских стијена
Терцијара. На теренима ове тектонске јединице констатовано је много малих пликативних
облика с карактеристичном фолијацијом.
Тектонска јединица Кравица – Дрињача, доминантно је формирана од тријаских
седимената (пјешчари, конгломерати, брече, глинци, кречнјаци, доломити, рожнаци),
унутар којих је изражена заступљеност мањих партија магмата (дијабази и серпентинити).
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Страна 37 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија
– Босна и Херцеговина
2.1.2.3 ХИДРОГЕОЛОШКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ
Приликом хидрогеолошког рејонизирања општине Братунац (Слика 9), узети су у обзир
литолошки састав картираних јединица, тектонски склоп терена, геоморфолошке
карактеристике, типови издани и њихово распрострањење, издашност водоносне
средине, те коначно услови прихрањивања и дренирања подземних вода.
Слика 9. Хидрогеолошка карта општине Братунац
По основу наведеног, унутар предметног простора издвојени су сљедећи типови издани:
Збијени тип издани интергрануларне порозности, формиран је у алувијалним и
терасним седиментима које карактрише добра водопропусност. Имајући у виду
релативно велико површинско распрострањење, знатну дебљину и добре филтрационе
карактеристике (шљунак и пијесак), ова издан упућује на велики значај у смислу
експлоатације подземних вода на територији општине Братунац. Издан је отворена
(слободан ниво подземних вода), у ком смјер кретања воде у подземљу генерално прати
ток површинских водотока. С тим у вези може се констатовати како током периода
високих вода, ријека прихрањује издан, док у периоду ниских водостаја, ријека дренира
издан. Прихрањивање издани такође се врши на рачун инфилтрације атмосферских
падавина, а дренирање као врло важна компонента водоснабдијевања, егзистира у
смислу антропогеног дјеловања (евакуација подземне воде путем бушених бунара).
Карстни тип издани, формиран је у добро водопропусним тријаским седиментима. Ова
издан формирана је у различитим варијететима кречњака и доломитичних кречњака.
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Страна 38 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија
– Босна и Херцеговина
Водоносност јој зависи од степена карстификације кречњачке компоненте, гдје је врло
често уз карстни, заступљен и пукотнски тип издани. Прихрањивање се обавља на рачун
инфилтрације атмосферског талога, док се дренирање врши путем извора на контакту
водопропусних седимената (средње-тријаски кречњаци), с водонепропусном средином
(творевине Карбона и доње-тријаски кластити).
Пукотински тип издани, формиран је у анизичким седиментима на крајњем
сјеверозападу општине Братунац. Ове творевине су доста ограниченог распрострањења,
али због снажне тектонске активности и непосредног контакта с анизичким кречњацима,
примјећена је појава врела која у смислу водоснабдијевања имају врло задовољавајућу
издашност.
Хидрогеолошки комплекс, претежно пукотинске порозности (условно безводни терени),
представљен је најраспрострањенијим стијенама палеозојске старости. Ове творевине
чине хидрогеолошку изолатор средину у којој се могу формирати мање резерве
подземних вода (локално се задовољавају потребе за водоснабдијевањем, што потврђује
појава већег броја извора капацитета до 1 l/s). Предметне наслаге такође представљају и
хидрогеолошку баријеру за воде карстног типа издани, гдје се на контакту с тријским
кречњацима, појављују врела значајнијих капацитивних способности. У овај комплекс
спадају и магматске сијене пукотинске порозности ограниченог распрострањења
(серпентинити и дацити), а такође и карбонски комплекс теригених стијена (пјешчари,
кварцне брече, конгломерати), те делувијални седименти.
Проспекцијским истраживањем примјећено је да се описани хидрогеолошки комплекс
може користити за потрбе индивидуалног водоснабдијевања.
2.1.2.4 ИНЖИЊЕРСКО-ГЕОЛОШКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ
На основу инжењерско-геолошких карактеристика, стијенски материјали у простору
општине Братунац дијеле се на:
Невезане и слабо везане стијене, унутар којих се сврставају алувијални и терасни
седименти. Ове творевине карактерише различит петрографски састав, премда је ријеч о
стијенама претежно кречњачког поријекла. Гранулометријске карактеристике такође су
хетерогене (од блокова и валутица величине преко 50 cm, до пјесковитих и глиновитих
материјала знатно мањих величина зрна). Предметне наслаге имају релатинвно добра
филтрациона својства и инжењерско-геолошке карактеристике, што се превасходно
односи на носивост алувијалних и терасних седимената.
Везане, добро окамењене стијене, гдје спадају:
 Магматске стијене (серпентитни, дијабази, дацити и каолинитисани дацити). Ове
стијене су претежно хомоегене и изотропне. Површинска зона је деградирана под
утицајем егзогених фактора,
 Тријаски седименти који су према инжењерско-геолошким карактеристикама
подјељени
на
карбонатни
комплекс,
повољних
физичко-механичких
карактеристика и добрих инжењерско-геолошких својстава, те хетерогени
карбонатно-кластични комплекс (подложан деградацији), који индицира на могуће
нестабилности и клижења,
 Палеозојски шкриљави комплекс представљен пирокластитима, пјешчарима и
кварцним бречама доње и средње-карбонске старости, као и мермерима,
аргилошистима и филитима Доњег Палеозоика. Ове стијене су подложне
површинском распадању, због чега се реално могу очекивати њихова лошија
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Страна 39 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија
– Босна и Херцеговина
инжењерско-геолошка својства, што за посљедицу има појаве нестабилности и
клижења. Усјеци унутар ових творевина грађевински морају бити обезбјеђени,
обзиром да је без аспекта заштите, проблем потенцијалног клижење терена врло
присутан.
Обзиром на описано стање, може се закључити да су са аспекта стабилности
инжењерскогеолошке карактеристике терена у простору општине Братунац повољне, те
да се само у зони распрострањења карбонских творевина може очекивати нестабилност.
2.1.2.5 САВРЕМЕНИ ПРОЦЕСИ И ПОЈАВЕ
У простору општине Братунац уз клизање терена, нарочито је заступљена вертикална и
хоризонтална ерозија. Нестабилна подручја лоцирана су на основу геолошких
карактеристика и морфологије терена. У том смислу, као потенцијално нестабилни
терени, окарактерисани су дијелови простора гдје су заступљене карбонске творевине
(пјешчари, кварцне брече и конгломерати).
На територији општине Братунац констатовано је неколико значајнијих клизишта, која
указују на уско повезану проблематику нестабилности и намјенског кориштења простора.
Уз процес клизања такође су забиљежена и подручја мањих јаружања. Међутим може се
рећи да с тим у вези, ови терени нису дефинисани као лимитирајући фактор којим би се
бранило доношење одлуке за нихово хумано и рационално кориштење.
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Страна 40 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија
– Босна и Херцеговина
2.2 ИДЕНТИФИКАЦИЈА ПРИРОДНИХ РЕСУРСА
2.2.1 ВОДЕ
2.2.1.1 ПОВРШИНСКЕ ВОДЕ 31
Основу хидрографске мреже на подручју општине Братунац чини један велики водоток са
са истока тј. Дрина те мањи водотоци који се налазе или протичу једним дијелом
територијом општине. То су водотоци: Кравица, Љешња ријека, Крижевица, Глоговска
ријека, Сашка ријека, Грабовичка ријека, Млечванска ријека, Јагодња, Подбрдска ријека и
Слапашничка ријека (Слика 10).
Слика 10. Хидрографска мрежа на подручју општине Братунац
Цијело подручје општине Братунац (па тиме и сви водотоци припадају подсливу ријеке
Дрине односно сливу ријеке Саве).
Ријека Дрина (на цијелом подручју општине Братунац) има међудржавни карактер (са
Србијом), међутим не постоји довољно информација о хидроенергетском потенцијалу
ријеке Дрине.
31
Урбис центар д.о.о. Бањалука, Планирање, ројектовање и консалтинг: Просторни план општине Братунац 2011-2031, нацрт, стр. 80
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Страна 41 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија
– Босна и Херцеговина
Општина Братунац је смјештена уз средњи ток ријеке Дрине (дужина тока на подручју
општине износи 61,57 km). Овај дио тока (од ушћа ријеке Лим до Зворника) се
карактерише уским и стрмим долинама, плитким алувијонима сиромашним подземном
водом.
Ријека Дрина је највећа десна притока ријеке Саве која има међународни значај. Укупно
сливно подручје је 19,946 km2, од тога у БиХ 7,026 km2 (око 37%). Њено ушће (СТ 0,0 km) се
налази на стационажи (СТ 179 km) ријеке Саве (измјерено од њеног ушћа у ријеку Дунав),
одакле се протеже 345,9 km до почетка (спој ријека Пиве и Таре). Постоје три основна
дијела тока ријеке Дрине: горњи, средњи и доњи ток.
У средњем дијелу тока ријека Дрина постаје веома велика, али је још увијек планинска
ријека. Средњи ток ријеке Дрине се протеже од ушћа Лима (СТ 264,3 km) до Зворника (СТ
90,0 km) укупне дужине од 174 km и са укупним падом од 161 m. Пад корита ријеке Дрине
у овом дијелу је од 0,5 до 1,35 ‰, а просјечан пад је 0,94 ‰. Долине у овом дијелу ријеке
Дрине су уске и стрме са плитким наносом сиромашним подземном водом. На средњем
току ријеке развили су се сљедећи градови: Вишеград и Братунац. У средњем дијелу тока
саграђене су три хидроелектране са акумулационим језерима, и то32:
 Вишеград , на СТ 255 km, са запремином акумулације 161.000 hm3;
 Бајина Башта, на СТ 200 km, са запремином акумулације 340.000 hm3; и
 Зворник, на СТ 82,6 km, са запремином акумулације 47.500 hm3.
Oсновне информације о базену ријеке Дрине, односно главног тока и доприноса њених
притока (површина сливног подручја-Fsl, средњи годишњи проток на водомјерним
станицама-Qsr и спечифични проток-qsp) презентирају се на наредној слици.
32
Свјетска банка, Хyдро ингениеуре – КПЦ и ХЕИС, „Радни оквир за управљање поплавама за ријеку Дрину, БиХ“ , Нацрт завршног
извјештаја, 2012, стр.8.
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Страна 42 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија
– Босна и Херцеговина
Слика 11. Основне информације о базену ријеке Дрине33
Природно богатство водених токова, општина је искористила за захватање вода из
приобаља ријеке Дрине за дугорочно снабдијевање Братунца водом, док је сасвим
занемариво коришћење воде за остале потребе (наводњавање пољопривредног
земљишта, производња електричне енергије и сл). Заступљено је коришћење воде ријеке
Дрине за потребе туризма у љетњем периоду: градска плажа за купање, риболов,
спуштање пловилима низ ријеку Дрину (Дринска регата).
Осим водотока на подручју општине (ријеке Дрине са притокама) на локалитету Приседо
(кота 639 мнм) егзистира мање језеро (локва) површине око 0,35 ha.
2.2.1.2 ПОДЗЕМНЕ ВОДЕ
Подземна вода представља један од битних ресура општине Братунац. Генерално се
може рећи да су подземне воде на теритирји општине слабо истражене. Зона која је
најбоље истражена је у оквиру изворишта Бјеловац и ово извориште се користи за
водоснабдијевање општине са водом. Категоризација резерви подземних вода на
изворишту "Бјеловац" проведена је на основу упознатих геолошко - хидрогеолошких
карактеристика врела и у складу са Правилником о класификацији и категоризацији
33
Енес Алагић,“Проблеми у базену ријеке Дрине у Федерацији БиХ/Смјернице за брз дијагностички преглед”, Презентација за састанак
„Регионална иницијатива за управљање поплавама и сушом на западном Балкану за базен ријеке Дрине“, Сарајево, 15 јануар 2012.
године
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Страна 43 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија
– Босна и Херцеговина
резерви подземних вода и вођењу евиденције о њима („Службени лист СФРЈ“, брoj
34/79).
Ријека Дрина као главни водоток који протиче источним рубним дијелом општине
Братунац, претставља изузетно значајан ресурс за прихрањивање алувијалног
водоносника из непосредног окружења овог водотока. С тим у вези може се закључити
како су подземне воде у тијесној интеракцији с површинском водом, представљајући на
тај начин главни фактор свих калкулација и анализа за водоснабдијевање становништва.
Сходно хидрогеолошким особинама и функцијама, извршена је подјела водоносних
стијена на слиједеће категорије:
 колектори каверозно-пукотинске порозности (јако изражена водопропусност),
 колектори пукотинске порозности (водопропусност у опсегу од слабе до добре),
 колектори интергрануларне порозности (претежно добра водопропусност).
За подручје општине Братунац интересантни су колектори интергрануларног типа
порозности. Резерве подземних вода овог типа колектора налазе се углавном у оквиру
алувијалних невезаних седимената (шљункови, шљунковито-глиновити пијесак и
пјесковите глине), који се налазе у приобаљу ријеке Дрине и већих притока. Дебљина
ових слојева је врло различита и на мало мјеста прелази 50 m. Будући да слојеви имају
различите дебљине и филтрационе особине, постојећи бунарски капацитети су од 1 до
100 l/s. Прихрањивање ове издани обавља се путем блиских водотока и од падавина34.
Водоносне стијене и њихове природне могућности описани су у оквиру хидрогеолошких
карактеристика терена (поглавље 2.1.2.3.). У том смислу приказано је и постојеће стање с
могућношћу захватања и кориштења подземних вода.
Подземне воде које се користе за потребе водоснабдијеванја становништва и привреде
У Дугорочном Програму снабдијевања питком водом становништва и привреде у СРБИХ
из 1988. године извршен је избор изворишта Бјеловац за потребе општине Братунац.
Предметно извориште је удаљено око 8,2 km од центра града,а ситуирано је у приобаљу
ријеке Дрине, унутар водоносних седимената интергрануларне порозности. Резултати
истражних радова су показали да се на овом простору укупно може захватити око 300 l/s
воде.
34
Урбис центар д.о.о. Бањалука, Планирање, ројектовање и консалтинг: Просторни план општине Братунац 2011-2031, нацрт, стр. 80-81
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Страна 44 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија
– Босна и Херцеговина
Слика 12. Изворишта воде Бјеловац у јавном систему водоснабдијевања Братунца са
зонама санитарне заштите и локална изворишта
Простор гдје су лоцирани објекти водозахвата се налази узводно од ушћа ријеке Сашке у
Дрину, на простору алувијалне терасе лијеве обале ријеке Дрине, на просјечној коти од
179 м н.м. Садашње стање мјера заштите квалитета вода је такво да постоји само ограда у
непосредној зони експлоатационих бунара. У складу са важећим Правилником 35
установљене су три зоне санитарне заштите: (1) зона непосредне заштите, чија димензија
одговара времену тока подземне воде од 7 дана до водозахватног објекта, али не мање
од 50 м; (2) зона уже заштите, која одговара времену тока подземне воде од 90 дана до
водозахватног објекта, али не мања од 250 м, и (3) зона шире заштите, која одговара
времену тока подземне воде од 180 дана до водозахватног објекта, али не мање од 200
м. Општина је израдила Програм санитарне заштите изворишта Бјеловац гдје су
приказане зоне заштите, као и приказ резерви питких и подземних вода по категоријама.
Објекти водозахвата се састоје од 3 копана бунара, ФБ4, ФБ6 и ФБ7, унутарњих пречника
2,7 m. У сваком од бунара су уграђене по двије пумпе. На основу мјерења проведених у
2001. години, експлоатациони капацитет уграђених пумпи је Quk.= 62,7 l/s. 36
35
Правилник о мјерама заштите, начину одређивања и одржавања зона и појасева санитарне заштите, подручја на којима се налазе
изворишта, као и водних објеката и вода намјењених људској употреби. Службени гласник Републике Српске, 2003 године.
36
Завод за водопривреду, д.д. Сарајево, ЛЕАП Општина Братунац, Технички извјештај за област водоснабдијевања, 2008. године, стр.7-
8
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Страна 45 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија
– Босна и Херцеговина
Општина Братунац не располаже са подацима о локалним извориштима за
водоснабдијевање која нису укључена у систем јавног водоснабдијевања.
2.2.2 ВАЗДУХ 37
Квалитет ваздуха у општини Братунац условљен је како природним факторима тако и
емисијама загађујућих материја које потичу из различитих извора, објеката или процеса.
Обзиром да се не врши континуирано мјерење параметара квалитета ваздуха, није
могуће дати прецизну оцјену стања квалитета ваздуха на подручју цијеле општине.
Квалитативна оцјена стања квалитета ваздуха могућа је на основу анализе појединачних
мјерења вриједности параметара у ваздуху вршених у близини појединих привредних
субјеката, али и на основу дисперзије извора загађења на подручју општине.
Главни извори загађивања ваздуха на подручју општине Братунац су продукти
сагоријевања енергената у домаћинствима, индивидуалне котловнице и котловнице у
производним објектима, саобраћај и депоније отпада (испаравање, неконтролисано
горење на сметљиштима). Према извору емисије полутаната у ваздух, у најширем смислу,
разликујемо линијске, тачкасте и површинске изворе загађења.
Карактеристичне линијске загађиваче ваздуха у обухвату предметног плана представљају
магистралне, регионалне и локалне саобраћајнице. Негативан утицај линијских
загађивача се огледа у емисији полутаната сагоријевања моторних горива лошег
квалитета у атмосферу (оловни бензин и дизел гориво са високим процентом сумпора и
значајном емисијом чађи), употреби старих возила, као и неадекватним техничким
стандардима за возила.
Идентификовани линијски извори загађења са најинтензивнијим негативним утицајем на
предметном простору су:
 Магистрални пут,
 Регионални путеви (Коњевић Поље – Братунац - Скелани, Братунац –Сребреница –
граница РС, Братунац - Дрињача).
Више појединачних извора емисије полутаната мањег капацитета на одређеном простору
представља површинске изворе загађења. Полутанти површинских извора загађења у
општини Братунац настају као продукт сагоријевања различитих врста горива за потребе
добијања топлотне енергије за загријавање објеката (индивидуала ложишта и
котловнице).
Подаци о мјерењима квалитета ваздуха указују на потенцијално загађење (емисије
прашине, емисије димних гасова из котловница, SO2, NOX, CO) и односе се искључиво на
привредне капацитете чији ниво емисије полутаната у ваздух зависи од примјењиваног
технолошког процеса и врсте горива за добијање топлотне енергије.
Појединачни извори загађења ваздуха који емитују значајне количине полутаната у ваздух
представљају тачкасте загађиваче. У обухвату анализарног подручја не постоје капацитети
који би се могли сврстати у загађиваче ваздуха, попут оних као што су термоенергетска
постројења или објекти тешке индустрије. Према анализи и прегледу статистичких
показатеља квалитета ваздуха, те упоређивањем са граничним вриједностима у
Правилнику о граничним вриједностима квалитета ваздуха („Службени гласник РС“, бр.
37
Урбис центар д.о.о. Бањалука, Планирање, ројектовање и консалтинг: Просторни план општине Братунац 2011-2031, нацрт, стр. 144146
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Страна 46 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија
– Босна и Херцеговина
39/05), могуће је закључити да на предметним локалитетима на којима се обављају
разчичите активности, није дошло до прекорачења граничних вриједности квалитета
ваздуха.
2.2.3 ЗЕМЉИШТЕ
2.2.3.1 ТИПОВИ И КЛАСЕ ЗЕМЉИШТА 38
Подручје Братунца је релативно богато квалитетним тлом (Слика 13). Најбоља
пољопривредна земљишта налазе се у уским долинама ријека (посебно Дринe), као и
њихових притока (алувијално-флувијална тла). Повољнија земљишта се могу наћи и на
планинским заравнима и заравњеним површима. На овом простору заступљена су тла
типа „еутрични камбисол“ и смеђе земљиште на кречњаку или „калкокамбисол“. Као
лошија земљишта могу се сматрати дистрично (кисело) смеђе и „псеудоглеј“.
Слика 13. Педолошка карта општине Братунац
Дистрична смеђа земљишта су углавном шумска (мин 80% површине подручја општине),
док се „псеудоглеји“ налазе у низинским дијеловима и развили су се на непропусним
глинама. У долинама многих ријека и рјечица водни режим још увијек није регулисан,
тако да су поплаве честа појава, или је висок режим подземних вода. Сходно таквом
стању, „флувисоли“ или алувијална земљишта с мјешавином колувијалног материјала
38
Урбис центар д.о.о. Бањалука, Планирање, ројектовање и консалтинг: Просторни план општине Братунац 2011-2031, нацрт, стр. 69-70
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Страна 47 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија
– Босна и Херцеговина
(ношеног с околних планина), такође су знатно заступљени типови тла. На заравњеним
површима преовлађују плитка и средње дубока земљишта из класе камбичног тла (или се
ради о црници на кречњацима). Ова земљишта се екстензивно користе као пашњаци,
односно ливада за узгој оваца и говеда.
С тиму вези, наглашава се да предметна земљишта представљају природне ресурсе чија је
улога врло значајна за квалитет живљења на простору ове општине, што такође
потенцира и нужност њихове заштите.
2.2.3.2 ЗЕМЉИШТЕ ПО КАТЕГОРИЈАМА УПОТРЕБЕ (КОРИШТЕЊЕ ЗЕМЉИШТА) 39
Када говоримо о земљишном покривачу, односно начину кориштења земљишта у
општини Братунац доминирају шуме са 66,75 % (подаци из студије организације ФАО Инвентар стања земљишних ресурса у Босни и Херцеговини у послијератном периоду општина Братунац).
Табела 16. Начин кориштења земљишта на подручју општине Братунац (CORINE
2006)
Класе начина кориштења
земљишта
39
(%)
Класе начина кориштења земљишта
(%)
Запуштено
0,73
Ријека
1,33
Пашњаци
0,71
Обрађено/Ливаде
10,76
Запуштени пашњаци
2,47
Обрађено/Изграђено
0,12
Шума
66,75
Запуштено/Обрађено
0,04
Ниско растиње
0,09
Запуштено/Ливаде
4,63
Голети
0,07
Ливаде/Обрађено
4,48
Рудник
0,02
Ливаде/Запуштено
2,61
Изграђено
0,51
Пашњаци/Запуштени пашњаци
4,67
Урбис центар д.о.о. Бањалука, Планирање, ројектовање и консалтинг: Просторни план општине Братунац 2011-2031, нацрт, стр. 70-73
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Страна 48 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија
– Босна и Херцеговина
Слика 14. Намјена површина на подручју општине Братунац
Према катастарским подацима из 1991. године, на подручју општине Братунац
регистровано је 10.736 ha обрадивих површина, од чега се на оранице односило 9.379 ha,
на ливаде 617 ha и на воћњаке 740 ha.
Након ратног периода, катастарско стање површина земљишта није битније измијењено
(Табела 17). Од укупно 16.698 ha земљишта у индивидуалном сектору, на пољопривредно
земљиште односи се 68 % (11.350 ha), на шумско земљиште 30,3 % (5.054 ha), док се на
неплодно земљиште односи 1,7 % (294 ha).40
Табела 17. Површине према начину кориштења –приватно власништво на подручју
општине Братунац
Површине по начину кориштења
40
Површина (ha)
2011.
2012.
2013.
Угари
1.870
1.870
1.870
Необрађене оранице и баште
4.589
4.579
4.570
Угари и необрађене оранице и баште укупно
6.459
6.449
6.440
Обрађене оранице и баште
2.628
2.638
2.647
Републички завод за статистику РС, 2008. год.
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Страна 49 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија
– Босна и Херцеговина
Површина (ha)
Површине по начину кориштења
2011.
2012.
2013.
9.087
9.087
9.087
Воћњаци укупно
734
741
746
Ливаде укупно
551
544
539
10.372
10.372
10.372
978
978
978
Пољопривредна површина
11.350
11.350
11.350
Шумско земњиште
5.054
5.054
5.054
294
294
294
16.698
16.698
16.698
Оранице и баште укупно
Обрадиве површине укупно
Пашњаци укупно
Неплодно земљиште
УКУПНО
Табела 18. Структура земљишних површина општине Братунац (2008)41
Власништво
Укупне
површине
Оранице
Воћњаци
Ливаде
Пашњаци
Шуме
Неплодно
Приватно
16.698
9.087
734
587
942
5.054
294
Државно
12.463
287
8
31
377
10.846
914
Укупно
29.161
9.374
742
618
1.319
15.900
1.208
По подацима из пројекта CORINE LAND COVER 2006, величина пољопривредног земљишта
на подручју општине износи 10.275,43 ha и чини 35,08 % површине општине. Овдје се
јавља значајна разлика у поређењу са катастарским оператом из 2008. године од око
1.778 ha. Ова разлика се може објаснити методолошким разликама, али и протоком
времена.
Табела 19. Структура пољопривредног земљишта (CORINE LC 2006)
Структура пољопривредног земљишта
Категорија пољопривредног земљишта
Површина (ha)
%
Оранице
61,93
0,60
Пашњаци
133,81
1,30
Култивисано земљиште
4.098,60
39,89
Остало пољопривредно земљиште
5.981,08
58,21
УКУПНО
10.275,43
100
Из претходне табеле је примјетно да категорија "остало пољопривредно земљиште"
(пољопривредне површине са значајним удјелом природног биљног покрова) чини 58,21
41
Општина Братунац, Одсјек за привреду и развој, Октобар 2013.
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Страна 50 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија
– Босна и Херцеговина
% пољопривредног земљишта, што се може довести у везу са депопулацијом руралних
подручја општине Братунац. Ријеч је претежно о запуштеним ливадама и пашњацима.
Категорија "култивисано земљиште" (групе обрадивих парцела) одговара највећим
дијелом њивама.
Из прегледа начина кориштења и власништву може се закључити да општина Братунац
има повољну структуру земљишта и добре предуслове за интензивну пољопривредну
производњу, посебно у равничарском дијелу општине уз ријеку Дрину гдје је могућа
примјена система за наводњавање експлоатацијом саме ријеке Дрине. У брдовитом
дијелу општине нагиб терена је најчешће 10 - 15 % што погодује узгоју јагодичастог воћа и
традиционалних воћних култура (шљиве, јабуке, крушке, трешње, ораха, вишње и др.).
2.2.4 ШУМЕ
Параметри значајности шумских екосистема и благодати које они чине својој ужој и широј
околини су већ одавно познате, али треба напоменути да су такођер велики произвођачи
кисика, ублажавају и спречавају водену и еолску ерозију, дјелују на режим вода, служе за
одмор и рекреацију становништва, доприносе развоју туризма, те шуме утичу на климу и
плодност земљишта.
Потребе за еколошки дјелотворним комплексом шума прогресивно расту са растућим
друштвеним развојем. Готово све земље у свијету, уважавајући поред привредног значаја
и велике опште користи од шума, помажу развој шумарства обимним средствима.
Улагањем у развој и унапређивање производних функција шума истовремено се постиже
и унапређивање других бројних функција шума, којима оне доприносе стварању стабилне
и здраве животне средине.
Намjена шума утврђује се, у складу са приоритетним функцијама шума, у
шумскопривредној основи.
Некада, унутар шумских подручја могу постојати и посебно заштићена подручја као што су
природни резервати, изворишта воде за пиће. У таквим случајевима управљање треба да
буде интегрално.
2.2.4.1 ПОСЕБНО ЗАШТИЋЕНИ ДИЈЕЛОВИ ПРИРОДЕ
Унутар шумског земљишта у општини Братунац не постоје посебно заштићена дијелови
природе (природни резервати, изворишта воде за пиће и сл).
2.2.4.2 ВЛАСНИЧКА СТРУКТУРА
Од укупне површине под шумама која у општини Братунац износи 66,75%, преовладавају
државне шуме са 11.479 hа или 47,9 % наспрам шума у приватном власништву којих има
4.498 hа или 18,8%42. Шумама и шумским земљиштем у државној својини газдује
Министарство пољопривреде шумарства и водопривреде РС, док је кориштење шума
повјерено ЈП "Шуме РС", преко Шумског газдинства "Дрина" Сребреница, у оквиру којег се
налази Шумска управа Братунац.
Шумама и шумским земљиштем у приватном власништву газдују њихови власници, док су
стручни послови повјерени локалом шумском газдинству.
42
Урбис центар д.о.о. Бањалука, Планирање, ројектовање и консалтинг: Просторни план општине Братунац 2011-2031, нацрт, стр. 71-78
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Страна 51 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија
– Босна и Херцеговина
2.2.4.3 ТИПОВИ ШУМА
На подручју општине Братунац доминирају сљедеће фитоценозе: шуме лужњака и
обичног граба (Carpino betuli – Quercetum roboris), шуме сладуна и цера (Quercetum
confertae – cerris) шуме цера и китњака (Quercetum petraeae – cerris) шуме китњака и
обичног граба (Querco – Carpinetum) и шуме букве (Fagetum montanum), међу којима
преовладавају шуме букве ацидофилног карактера (Luzulo – Fagetum)43.
У нацрту Просторног плана општине Братунац дат је приказ шумског земљишта по CORINE
пројекту класификујући га на четинарске, лишћарске, мјешовите шуме те остало шумско
земљиште. У наставку је слика са приказом распрострањености шума и шумског
земљишта на подручју општине Братунац.
Слика 15. Распрострањеност шума и шумског земљишта на подручју општине
Братунац по CORINE пројекту44
Такођер у нацрту Просторног плана наведен је податак о површини шумског земљишта по
катастру (15.977 hа). Подаци по CORINE пројекту и по катастру се разликују, што је потпуно
разумљиво због разлика у методолошком приступу. Разлика од 7,52 % се може објаснити
чињеницом да су подаци из катастарског операта о шумском земњишту прилично
неажурни односно потичу из 1980-их година, а у међувремену је дошло до процеса
запуштања пољопривредног земљишта (раније искрчене шуме) и његовог претварања у
шуме и шумско земљиште.
43
44
Шумскопривредна основа за Доњедринско шумскопривредно подручје (2011-2020), стр.5
Урбис центар д.о.о. Бањалука, Планирање, ројектовање и консалтинг: Просторни план општине Братунац 2011-2031, нацрт
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Страна 52 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија
– Босна и Херцеговина
У наредној табели дате су површине шума и шумског земљишта по CORINE пројекту.
Табела 20. Површине шума и шумског земљишта у општини Братунац
Површина
(km2)
Проценат
(%)
Лишћарске шуме
17.262
95,0
Четинарске шуме
35,0
0,19
Мјешовите шуме
541,0
2,97
Остало шумско земљиште
332,0
1,82
Укупно
18.170
100,00
Назив
Диверзитет шумских заједница представљен је сљедећим основним типовима шума који
су констатовани на подручју општине Братунац:45
 Чисте шуме букве на дубоким киселим смеђим земљиштима,
 Шуме букве и обичног граба на дубоким киселим смеђим земљиштима,
 Шуме обичног граба на дубоким киселим смеђим земљиштима,
 Шуме букве и питомог кестена на дубоким киселим смеђим земљиштима,
 Шуме букве и питомог кестена на дубоким киселим смеђим и илимеризованим
земљиштима,
 Шуме букве и китњака са обичним грабом на дубоким киселим смеђим
земљиштима.
 Шуме букве на плитким кречњачким земљиштима,
 Шуме букве и обичног граба на плитким кречњачким смеђим земљиштима,
 Шуме букве и црног граба на кречњачким црницама,
 Шуме букве, јасике и брезе и шуме букве и јасике на земљишној комбинацији
кречњачких црница и плитких кречњачких смеђих земљишта,
 Шуме китњака на дубоким киселим смеђим земљиштима,
 Шуме китњака и цера на дубоким киселим смеђим земљиштима,
 Шуме китњака са питомим кестеном на дубоким киселим смеђим и
илимеризованим земљиштима,
 Шуме китњака са обичним грабом и црним јасеном на киселим смеђим
 земљиштима,
 Шуме китњака са брезом на дубоким киселим смеђим земљиштима,
 Шуме сладуна и цера на дубоким киселим смеђим земљиштима,
 Шуме сладуна и цера са китњаком на дубоким киселим смеђим и
илимеризованим земљиштима,
 Шуме цера на дубоким киселим смеђим земљиштима,
 Шуме црне јове на алувијалним земљиштима,
45
Урбис центар д.о.о. Бањалука, Планирање, ројектовање и консалтинг: Просторни план општине Братунац 2011-2031, нацрт ,стр. 75-76
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Страна 53 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија
– Босна и Херцеговина


Шуме црне јове, јасике брезе и обичног граба на алувијалним земљиштима,
Шуме црне јове са буквом и китњаком на дубоким киселим смеђим и
илимеризованим земљиштима на киселим силикатним стијенама.
Наведени основни типови шума сврставају се у газдинске класе.
2.2.4.4 ГАЗДИНСКЕ КЛАСЕ
Газдинска класа обухвата све састојине које имају приближно једнаке еколошкопроизводне карактеристике за које се може планирати једнак узгојни третман и један
технички циљ газдовања. Једна газдинска класа обухвата, по правилу, шумске састојине
које припадају једном производном типу шуме.
Према заступљености врста дрвећа и способности земљишта за пошумљавање газдинске
класе се сврставају у сљедеће категорије шума и шумског земљишта:
 Високе шуме са природном обновом,
 Високе деградиране шуме,
 Шумске културе,
 Изданачке шуме,
 Површине подесне за пошумљавање и газдовање и
 Површине неподесне за пошумљавање и газдовање.
Табела 21. Стање површина шума и шумског земљишта на територији општине
Братунац46
Шифра газдинске класе
Високе шуме са природном обновом
1000
9.329
Високе деградиране шуме
2000
854
Шумске културе
3000
425
Изданачке шуме
4000
4.595
Површине подесне за пошумљавање
и газдовање
5000
358
Површине неподесне за газдовање
6000
100
-
15.041
7000
963
Укупно неспорно земљиште
Узурпација
Укупно:
46
Површина
Категорија шуме
(hа)
15.977
Урбис центар д.о.о. Бањалука, Планирање, ројектовање и консалтинг: Просторни план општине Братунац 2011-2031, нацрт, стр. 78
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Страна 54 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија
– Босна и Херцеговина
Слика 16. Приказ заступљености газдинских класа земљишта на подручју општине
Братунац47
Подаци о стању шумског фонда у односу на карактеристичне показатеље површина,
залиха, прираста и етата дају се у наставку.
Табела 22. Стање инвентара на територији општине Братунац - државне и
приватне шуме
Власништво
Залиха свеукупне дрвне
масе
3
m /ha
m
Државне шуме
713,4
Приватне шуме
413,12
47
3
Годишњи прираст свеукупне
дрвне масе
3
3
Етат свеукупне
дрвне масе (10
год.)
m
3
m /ha
m
1.921.703
24,63
47.900
46.812,963
801.635,42
23.265,96
15,22
133.221,64
Шумскопривредна основа за Доњедринско шумскопривредно подручје (2011-2020)
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Страна 55 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија
– Босна и Херцеговина
2.2.5 НЕ-ДРВНИ ШУМСКИ РЕСУРСИ
Поред дрвенастих врста које примарно граде шумске ресурсе, богатсво шумских
заједница се одликује и у појави бројних не-дрвних шумских ресурса.
Шуме подручја општине Братунац још увијек су недовољно истражене у том правцу али с
обзиром на присутне типове шума као и површину коју оне захватају, присуство
уобичајених врста из нижих спратова биља односно не-дрвних шумских ресурса је
неминовна појава.
Љековито и ароматично биље
Иако при уређивању шума није вршено утврђивање бројности љековитог биља на
репрезентативним узорцима, евидентирана је учесталост и распрострањеност врста
љековитог и ароматичног биља као што је презентирано у наставку.
Табела 23. Учестало ароматично и љековито биље у појасу шума букве и јеле са
смрчом48
Латински назив
Народни назив
Hypericum perforatum L.
Кантарион
Allium ursinum L.
Дивљи лук
Achillea millefolium L.
Хајдучка трава
Thymus serpillum L.
Мајчина душица
Asperula odorata L.
Лазаркиња
Rubus hirtus W.et.K.
Купина
Juniperus communis L.
Смрека
Crataegus monogyna L.
Глог
Erythraea cantaurium Rafn
Кичица
Corylus avellana L.
Љеска
Atropa belladonna L.
Велебиње, буника
Наведене биљне врсте налазе се на њиховим природним стаништима и јављају се
појединачно или у већим групама.
Гљиве
Потенционалне могућности сакупљања јестивих гљива на шумскопривредном подручју
нису довољно истражене. Међутим, бројност и покровност јестивих гљива на овом
подручју је значајна.
48
Ибид. стр.332
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Страна 56 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија
– Босна и Херцеговина
Табела 24. Преглед јестивих гљива по категоријама шума у општини Братунац49
Категорија шума
Fagetum montanum
Abieto-Fagetum
Латински назив
Народни назив
Boletus edulis Bull.
Прави вргањ
Boletus aestivalis Poul.
Прољетни вргањ
Centharellus cibarius Fr.
Лисичарка
Lactarius piperatus L.
Мљечница
Amanita rebuscens Pers.
Бисерка
Macrolepiopta prominens
Бијела сунчаница
Boletus edulis Bull.
Прави вргањ
Laccinum sp.
Вргањ
Boletus aureus Bul.ex.Fr.
Црни вргањ
Rusula vesca Fr.
Јестива красница
Разне не-дрвне шумске производе (НТФП50) у великој мјери користи локално
становништво и приватна предузећа која ангажују локално становништво у руралним
подручјима на скупљању гљива, љековитог биља, бобичастог воћа итд. Република Српска
нема јасне статистичке податке о ресурсној бази НТФП. Међутим, Агенција за шуме РС
покушава направити програм за НТФП који ће дефинисати локације, укупне залихе, врсте,
количине, вријеме и начине сакупљања и употребе НТФП51.
Због изражене дифузне распрострањености не-дрвних шумских ресурса, поједини типови
шума се могу означити као станишта датих врста.
2.2.6 БИОДИВЕРЗИТЕТ
Биодиверзитет подцртава постојање и важност разноликости свих облика живота и
њихових станишта на читавој планети. Генерално се сматра да је БиХ богата врстама и
стаништима што је резултат хетерогености простора, геоморфолошке и хидролошке
разноликости, посебне геолошке прошлости и климатске разноликости. Међутим, живи
свијет је тренутно слабо истражен чак и на нивоу БиХ. Подаци о биодиверзитету БиХ су
оскудни и БиХ још нема институцију чији је задатак да прати стање биодиверзитета. Не
постоје подаци о већини општеприхваћених индикатора за праћење стања
биодиверзитета.52
На основу овога се да претпоставити да ни за подручје општине Братунац до сада није
урађена инвентаризација биљних и животињских врста као и њихово класификовање у
систематске категорије.
49
Ибид, стр.333
50
НТФП (енгл. Non-timber forest product) – не-дрвни шумски производи
51
Економска комисија Уједињених народа за Европу, Преглед стања околиша – БиХ, други преглед, 2011, стр.125
52
УНДП, МДГФ, Извјештај о стању околиша у БиХ, 2012, стр. 149
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Страна 57 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија
– Босна и Херцеговина
2.2.6.1 ФЛОРА
Васкуларна флора
Подаци о васкуларној флори на територији општине Братунац презентирани су на основу
станишта из Анекса I и II Директиве о стаништима ЕУ која су присутна на територији ове
општине (Табела 28). У наставку се даје листа биљних врста које су карактеристичне за
поменута станишта.53
Табела 25. Преглед врста карактеристичних за станишта на територији општине
Братунац
Латински назив породице и врсте
Fagaceae
Quercus petraea L.
Q. cerris L.
Q. frainetto Ten.
Q. dеleschampii Ten.
Fagus sylvatica L.
Castanea sativa L.
Pinaceae
Picea abies L.
Pinus nigra L.
Abies alba Mill.
Betulaceae
Carpinus betulus L.
Alnus glutinosa (L.) Gaertn.
Corylus avellana L.
Tiliaceae
Tilia cordata Mill
T. platyphyllos Scop.
Т. tomentosa Moench
T. argentea Desf.
Malvaceae
Malva sylvestris L.
Salicaceae
Populus tremula L.
Salix alba L.
Juglandaceae
Juglans regia L.
Fabaceae
Robinia pseudacacia L.
Lathyrus venetus (Miller) Wohlf
L. pratensis L.
L. niger (L.) Bernth.
Народни назив
Храст китњак
Цер
Сладун
Градун
Буква
кестен
Смрча
Црни бор
Јела
Обични граб
Црна јоха
Лијеска
Липа малолисна
Велелисна липа
Бијела липа
сребрна липа
Црни сљез
Јасика
Бијела врба
Орах
Багрем
Шарена кукавичица
Ливадна грахолика
Црна грахолика
53
Дрешковић, Н., Ђуг, С., Ступар, В., Хамзић, А., Лело, С., Муратовић, Е., Лукић-Билела, Л., Брујић, Ј., Милановић, Ђ., Котрошан, Д. 2011,
NATURA 2000
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Страна 58 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија
– Босна и Херцеговина
Латински назив породице и врсте
Lotus corniculatus L.
Medicago lupulina L.
M.sativa L.
Ononis spinosa L.
T. pratense L.
T.repens L.
Vicia cracca L.
Vicia sativa L.
Vicia oroboides Wulf. in Jacq.
Oxalidaceae
Oxalis acetosella L.
Geraniaceae
Erodium cicutarium (L.) L’Hér
Geranium molle L.
Aceraceae
Acer campestre L.
Acer obtusatum Waldst. & Kit. ex Willd
A. platanoides L.
A. tataricum L.
Ericaceae
Vaccinium myrtillus L
Oleaceae
Fraxinus excelsior L.
Fraxinus ornus L.
Ligustrum vulgare L.
Syringa vulgaris L.
Araliaceae
Hedera helix L.
Dioscoreaceae
Tamus communis L.
Buxaceae
Buxus sempervirens L.
Rhamnaceae
Frangula alnus Mill.
Celastraceae
Euonymus europaeus L.
Vitaceae
Vitis vinifera L.
Rosaceae
Prunus avium L.
P. padus L.
P. domestica L.
P. spinosa L.
Agrimonia eupatoria L.
Aremonia agrimonoides (L.) DC.
Geum urbanum L.
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Народни назив
Смиљкита
Ситна луцерка
Луцерка
Зечји трн
Црвена дјетелина
Бијела дјетелина
Птичја грахорица
Грахорица
жута грахорица
Шумски цецељ
Чапљан обични
Бабин здравац
Клен
Јавор глухач
Јавор млијеч
Јавор жестиљ
Боровница
Јасен обични
Црни јасен
Обична калина
Јоргован
Бршљан
Бљушт
Шимшир
Кркавина
Обична курика
Винова лоза
Дивља трешња
Свибовина
Шљива
Трнина
Петровац
Шумски павловац
Зечја стопа
Страна 59 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија
– Босна и Херцеговина
Латински назив породице и врсте
Fragaria vesca L.
Rosa canina L.
Rubus caesius L.
Geum urbanum L.
Potentillа micrantha Ram. in Lam. & DC.
P. argentea L.
P. reptans L.
Crataegus nigra Waldst. &Kit.
C. monogyna Jacq.
Malus sylvestris Mill.
Rubus caеsius L.
R. idaeus L.
Cornaceae
Cornus mas L.
C. sanguinea L.
Crassulaseae
Sedum spp. L.
Apiaceae
Aegopodium podagraria L.
Carum carvi L.
Conium maculatum L.
Daucus carota L.
Sanicula europaea L.
Pastinaca sativa L.
Rubiaceae
Galium sylvaticum L.
G.aparine L.
G. verum L.
Saxifragaceae
Adoxa moschatellina L.
Polygonaceae
Rumex sanguineus L.
R. acetosa L.
R.sanguineus L.
Ranunculaceae
Clematis vitalba L.
Ficaria verna Hudson
Anemone nemorosa L.
Aconitum lycoctonum L.
Ranunculus repens L.
Boraginaceae
Echium vulgare L.
Pulmonaria officinalis L.
S. tuberosum L.
Papaveraceae
Fumaria officinalis L.
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Народни назив
Дивља јагода
Дивља ружа
Оструга
Зечја стопа
Пасја јагода
Петопрсница
Пузава петопрста
Црни глог
Бијели глог
Дивља јабука
Дивља купина
Малина
Дрен
Свиб
Жедњак
Козја нога
Ким
Смрдика
Мрква
Милоглед
Пастрњак
Броћика
Приљепача
Жута броћика
мошковица
Киселица
Велика киселица
Киселица
Павит
Ледињак
Шумарица
Врежасти љутић
Лисичји реп
Плућњак
Жути гавез
Димњача
Страна 60 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија
– Босна и Херцеговина
Латински назив породице и врсте
Lamiaceae
Stachys sylvatica L.
Glechoma hederacea L.
Lamium maculatum L.
L. purpureum L.
Melissa officinalis L.
Mentha aquatica L.
M. spicata L.
Prunella vulgaris L.
Salvia officinalis L.
S. pratensis L.
Thymus pulegoides L.
Asteraceae
Cirsium arvense (L.) Scop.
Taraxacum officinale F.H. Wigg
Cychorium intybus L.
Matricaria recutita L.
Arctium lappa L.
Ambrosia artemisiifolia L.
Achillea millefolium L.
Artemisia vulgaris L.
Bellis perennis L.
Hieracium racemosum Waldst
Tanacetum corymbosum (L.) Sch. Bip.
Tussilago farfara L.
Xanthium strumarium L.
Caprifoliaceae
Lonicera nigra L.
L.xylosteum L.
Sambucus nigra L.
Urticaceae
Urtica dioica L.
Campanulaceae
Campanula persicifolia L.
Caryophyllaceae
Lychnis viscaria L.
L.coronaria (L.) Clairv.
Silene nutans L.
Cerastium spp.
Stellaria holostea L.
Moehringia muscosa L.
Thymelaeaceae
Daphne mezereum L.
Brassicaceae
Alyssum alyssoides L.
Cardamine trifolia
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Народни назив
Шумски чистац
добричица
Мртва коприва пјегава
Мртва коприва
Матичњак
Водена метвица
Класаста метвица
Црњевац
Кадуља
Дивља жалфија
Материна душица
Осјак
Маслачак
Водопија
Камилица
Чичак
Амброзија
Столисник
Пелин
Бијела рада
Руњика
Гроњасти вратић
Подбјел
Боца
Црна козокрвина
Црвена козја крв
Базга
Коприва
Добродева
Лепица
Руменка
Клинчница
Рожац
Мишљакиња велика
Mаховинаста меринка
Ликовац обични
Громотуља
Страна 61 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија
– Босна и Херцеговина
Латински назив породице и врсте
C. pratensis L.
C. waldsteinii
Capsella bursa –pastoris (L.) Medicus
Euphorbiaceae
Euphorbia amygdaloides L.
E. cyparissias L.
Primulaceae
Lysimachia nummularia L.
L. vulgaris L.
Cyclamen purpurascens Miller.
Liliaceae
Erythronium dens-canis L.
Plantaginaceae
Plantago major L.
P. lanceolata L.
P. media L.
Digitalis grandiflora
Amaryllidaceae
Galanthus nivalis L.
Iridaceae
Crocus neapolitanus Mord.
Juncaceae
Luzula luzuloides (Lam.) Dandy & Wilmott
Scrophulariaceae
Verbascum phlomoides L.
Veronica arvensis L.
V. beccabunga L.
V.chamaedrys L.
V. persica Poir.
Poaceae
Sesleria autumnalis (Soop.) F.W. Schultz
Brachypodium sylvaticum Hudson P.B.
Zea mays L.
Dactylis glomerata L.
Poa annua L.
P. pratensis L.
P. nemoralis L.
Festuca heterophylla Lam.
Molinia caerulea (L.) Moench
Equisetaceae
Equisetum arvеnse L.
Polytrichaceae
Polytrichum formosum Hedw.
Woodsiaceae
Cystopteris fragilis (L.) Bernh
Cystopteris montana (Lam.) Desv.
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Народни назив
Ливадска режуха
Режуха
Русомача
Шумска мљечика
Мљечика обична
Метиљка
Противак
Циклама
пасји зуб
Велика боквица
Трпутац
Средњи трпутац
Велецвјетни напрстак
Висибаба
Шафран
Бјелкаста бекица
Дивизма
Пољска честославица
Честославица поточна
Честославица змијина
Перзијска честославица
јесенска шашика
Кострика
Кукуруз
Оштрица
Jедногодишња власњача
Власњача ливадна
власњача шумска
разнолистна билница
бескољенка
Преслица
Маховина
Kрта папрат
планинска папрат
Страна 62 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија
– Босна и Херцеговина
Латински назив породице и врсте
Pteridaceae
Pteridium aquilinum (L) Kuhn
Aspleniaceae
Asplenium ceterach L.
A. ruta-muraria L.
A.trichomanes L.
A.viride Huds.
Dicranaceae
Dicranum scoparium Hedw.
Polytrichaceae
Polytrichum formosum Hedw.
Dryopteridaceae
Polystichum setiferum (Forssk.) Woyn
Народни назив
Бујад
Златна папрат
Зидна рутица
Округла слезница
Зелена папратка
мах
маховина
папрат
Угрожене и заштићене врсте
Један од првих и основних корака у заштити врста и заштити природе у цјелини је да се
утврде обим и узроци угрожавања врста у одређеним подручјима. За ове сврхе, користе
се Црвене књиге и Црвене листе. Изради Црвених књига за поједину таксономску групу
претходи израда Црвених листа за сваку од ових група. Црвена листа се састоји од листе
угрожених врста у Републици Српској. То су, у складу са одредбама Закона о заштити
природе ("Службени гласник Републике Српске", број 113/08), врсте које изумиру, zatim
угрожене, ријетке, осјетљиве и ендемичне врсте. Влада Републике Српске je 2012. године
донијела Уредбу о Црвеној листи заштићених врста флоре и фауне Републике Српске
("Службени гласник Републике Српске", број 124/12). Црвену листу чини скуп угрожених
врста флоре и фауне у Републици Српској, а чине је осљедеће листе: листа васкуларне
флоре, листа птица, листа риба, листа сисара, листа водоземаца, листа гмизаваца и листа
потцарства метазоа. Угрожене врсте се штите у складу са одредбама Закона о заштити
природе РС.54
С обзиром да се у споменутим Црвеним листама не наводе локалитети на којима су
идентифициране угрожене врсте, не постоји тачан податак о њиховој присутности на
територије општине Братунац. Од претходно наведених биљних врста које су
карактеристичне за станишта регистрована у општини Братунац, издавајају се двије врсте
са Црвене листе васкуларне флоре у РС: Vicia oroboides Wulf. in Jacq. (жута грахорица) из
породице Fabaceae означена као ријетка или потенцијално угрожена врста и Cystopteris
montana (Lam.) Desv. (планинска папрат) из породице Woodsiaceae означена као угрожена
или рањива.
2.2.6.2 ФАУНА
У области фауне, на територији општине Братунац се као врло значајан природни ресурс
издвајају ловна дивљач и ихтиофауна.
54
Службена интернет страница Републичког завода за заштиту културно-историјског и природног насљеђа, доступно на адреси
http://www.nasljedje.org/sr_RS/zastita-prirode/biodiverzitet/202
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Страна 63 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија
– Босна и Херцеговина
Ловна дивљач
Лов традиционално представља важан дио локалне културе. Управљање ловством је у
великој мјери уништено током рата и у послијератном периоду.
На површинама шума, земљишта и вода на територији општине Братунац установљено је
ловиште "Чауш" ("Службени гласник Републике Српске", број 2/97), које је дато на
кориштење Ловачком удружењу "Чауш". Када је ријеч о ловној дивљачи, у ловишту
„Чауш“ забиљежена су три представника високе дивљачи и три представника ниске
дивљачи:55
Табела 26. Основне врсте дивљачи у ловишту Чауш
Породица
Ursidae (медвједи)
Suidae (свиње)
Cervidae (јелени)
Canidae (пси)
Phasianidae (фазани)
Anatidae
Leporidae (зечеви)
Латински назив
Народни назив
Ursus arctos L.
Мрки медвјед
Sus scrofa L.
Дивља свиња
Capreolus capreolus L.
Срна
Vulpes vulpes L.
Лисица
Canis lupus L.
Вук
Phasianus colchicus L.
Фазан
Perdix perdix L.
Пољска јаребица
Anas platyrhynchos L.
Дивља патка
Lepus europaeus L.
Зец
Тренутно у РС не постоји пуни инвентар ловних врста, а само су фрагментарни подаци о
популацијама животињских врста доступни за ограничен број ловишта.
У наставку се даје приказ граница ловишта са уцртаним микролокацијама станишта
дивљачи и објектима (солило, ловачка кућа, ловачка колиба, хранилишта и чеке) урађен
према подацима добивеним од Л.Д. „Чауш“.
55
Урбис центар д.о.о. Бањалука, Планирање, ројектовање и консалтинг: Просторни план општине Братунац 2011-2031, нацрт, стр. 79
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Страна 64 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија
– Босна и Херцеговина
Слика 17. Микролокације станишта дивљачи и објеката
Ихтиофауна
Према Закону о рибарству ("Службени гласник Републике Српске", број 4/02) риболовне
воде представљају ријеке, рјечице, потоке и друге воде у којим живе рибе, а рибарство је
производња, гајење, риболов и заштита риба у рибњацима и риболовним водама.
Рибарско подручје је риболовна вода или њен дио који чини хидрографску, биолошку и
економску цјелину за рационално бављење рибарских дјелатности.
Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде РС је на основу члана 2.
Уговора о уступању рибарског подручја на кориштење (број: 01-33-29303/08) уступило на
кориштење Спортском риболовном друштву „Дрина“ из Братунца рибарско подручје
општине Братунац, којег чине сљедеће риболовне воде са утврђеним границама:
 ријека Дрина од границе са општином Сребреница (Жлијебац) до границе са
општином Зворник (Полом),
 Десна страна ријек Јадар од границе са општином Милићи па низводно до границе
са општином Зворник,
 Ријека Крижевица од границе са Сребреницом до ушћа у Дрину,
 Кравичка ријека од села Кајићи до ушћа у Јадар,
 Грабовичка ријека56.
56
Средњерочни програм развоја и унапређења рибарства за рибарско подручје Братунац, Сарајево 2010, стр.13
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Страна 65 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија
– Босна и Херцеговина
Дакле, СРД „Дрина“ газдује лијевом обалом ријеке Дрине у дужини од 64 км те
притокама: Факовићка, Грабовачка, Глоговска, Слапашничка, Лозничка и Кравичка ријека,
Крижевица и дио Јадра.
Унутар рибарског подручја „Дрина“ регистроване су многобројне врсте ихтиофауне
презентиране у Табела 27.
Табела 27. Листа евидентираних рибљих врста у рибарском подручју општине
Братунац57
Латински назив
Народни назив
Породица Salmonidae - пастрмке
Hucho hucho L.
Salmo trutta morpha fario L.
Thymallus thymallus L.
Младица
Поточна пастрмка
Липљен
Породица Cyprinidae - шаранке
Chondrostoma nasus L.
Squalius cephalus L.
Шкобаљ
Клен
Barbus barbus L.
Мрена
Barbus balcanicus Kotlik, Tsig.Rab Berrebi
Сапача
Rutilus pigus virgo Lа cépedè
Плотица
Vimba vimba L.
Шљивар
Alburnoides bipunctatus Bloch
Плиска
Chalcalburnus chalcoides Güldenstädt
Буцов
Carassius gibelio Bloch
Scardinius erythrophthalmus L.
Бабушка
Црвенперка
Leucaspius delineatus Heckel
Бјелица
Rhodeus sericeus Pallas
Гавчица
Gobio obtusirostris Valenciennes
Кркуша
Abramis brama L.
Деверика
Породица Percidae - гргечи
Gymnocephalus cernuus L.
Zingel zingel L.
Perca fluviatilis L.
Балавац
Велики вретенар
Гргеч
Породица Ictaluridae
Ictalurus nebulosus Lesueur
Aмерички патуљасти сомић
Породица Cottidae - пешеви
57
Ибид, стр. 56-79
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Страна 66 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија
– Босна и Херцеговина
Латински назив
Cottus gobio L.
Народни назив
Пеш
Породица Nemacheilidae - бркице
Barbatula barbatula L.
Бркица
Породица Siluriadae - сомови
Silurus glanis L.
Сом
Породица Centrarchidae - сунчанице
Lepomis gibbosus L. Cverglan američki patulj som polom
Сунчаница
Породица Cobitidae - чикови
Sabanejewia balcanica Karaman
Златна нежица
Породица Petromyzontidae - пакларе
Lampetra planeri Bloch
Поточна паклара
Од наведених врста ихтиофауне, на Црвеној листи риба за РС налази се 12 врста: младица,
шкобаљ, сапача, шљивар, плиска, буцов, бјелица, гавчица, кркуша, велики вретенар, сом и
поточна паклара.
Између Републике Српске и Републике Србије потписан је Споразум о мјерама заштите и
одрживог кориштења популације младице (Hucho hucho L.) у ријеци Дрини. Овим
споразумом је између потписница успостављена сарадња са циљем заштите и одрживог
кориштења младице реализацијом пројекта вјештачког мријеста и реинтродукције
младице у ријеку Дрину.
У рибарском подручју општине Братунац проглашена су два рибља плодишта:
 Ријека Дрина, локалитет Залужје, од ушча Сашанске ријеке до ушћа Вољевичког
потока, те
 Грабовичка ријека (у дужини од 3 км прије ушћа у ријеку Дрину).
Према Закону о рибарству РС (члан 6.) поједини дијелови рибарског подручја могу се
прогласити рибљим плодиштем или посебни ревиром, ако је то од значаја за
размножавање риба или исхрану рибљег потомка.
Осим плодишта, у овом рибарском подручју проглашена су два ревира:
 Ревир 1 – Салмонидни ревир на ријеци Дрини – потез од локалитета Жлијебац,
Ђедов вир до локалитета Факовићи (ушће Факовићке ријеке у Дрину,
 Ревир 2 – Ципринидни ревир на ријеци Дрини на потезу од локалитета Витковићи
до локалитета Полом, граница са рибарским подручјем општине Зворник.
У наставку се даје приказ граница рибарског подручја са присутним рибљим врстама, те
означена рибља плодишта и ревири на територији општине Братунац урађен према
подацима добивеним од СРД „Дрина“.
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Страна 67 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија
– Босна и Херцеговина
Слика 18. Приказ граница рибарског подручја са присутним рибљим врстама,
рибљим плодиштима и ревирима на територији општине Братунац
2.2.7 СТАНИШТА НА ПОДРУЧЈУ ИСТРАЖИВАЊА
До данас у БиХ, ни на државном, ни на ентитеском нивоу није урађена класификација
врста и станишта. Изузетак представља евалуација биолошког диверзитета станишта из
Анекса I и II Директиве о стаништима ЕУ која су присутна у БиХ. Она се базирала на
великом броју литературних и теренских података о просторној дистрибуцији биљних и
животињских врста. Истраживање је урађено у оквиру пројекта WWF Медпо „Европско
срце живота“. Пописана су и картирана сва најначајнија природна станишта, те биљне и
животињске врсте према Директиви о стаништима које је потребно заштити како би се
очувала богата биолошка разноврсност БиХ. Издавање оваквог прегледа флоре, фауне и
станишта из Анекса I и II Директиве о стаништима ЕУ, која су присутна у БиХ биће основ за
одређивање будућих NATURA 2000 подручја. У оквиру овог пројекта припремљена је и
база података у ГИС-у58.
На основу споменутог пројекта, у наставку се даје листа станишта евидентираних на
подручју општине Братунац, а која су значајна са аспекта NATURA 2000.
58
Дрешковић, Н., Ђуг, С., Ступар, В., Хамзић, А., Лело, С., Муратовић, Е., Лукић-Билела, Л., Брујић, Ј., Милановић, Ђ., Котрошан, Д. 2011,
NATURA 2000
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Страна 68 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија
– Босна и Херцеговина
Табела 28. Листа станишта из Анекса I и II Директиве о стаништима ЕУ која су
регистрована на територији општине Братунац
Локални назив
Асоцијација
Свеза
NATURA 2000
код
Илирске букове шуме
Fagetum montanum
Aremonio –Fagion
91K0
Илирске храстово-грабове шуме
Querco - Carpinetum
Erythronio-Carpinion
91L0
Ацидофилне букове шуме
Luzulo - Fagetum
Luzulo-Fagion
9110
Панонско –Балканске термофилне
дубраве
Quercetum confertaecerris
Quercion confertaecerris
91M0
Шуме питомог кестена
Querco - Castanetum
Quercion roboripetraeae
9260
Кречњачке стијене са хазмофитском
вегетацијом
MoehringioCorydaletum
Моеhringion
muscosae
8210
Графички приказ станишта наведених у претходној табели дат је у наставку.
Слика 19. Приказ станишта на територији општине Братунац
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Страна 69 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија
– Босна и Херцеговина
2.2.8 ЗАШТИЋЕНА ПРИРОДНА ПОДРУЧЈА
На подручју општине Братунац не постоје формално заштићена подручја природе у
смислу важећег Закона о заштити природе ("Службени гласник Републике Српске", број
50/02).
У погледу заштите природе, на подручју општине су планирана два заштићена природна
подручја. У сјеверном дијелу општине је планирано стављање под заштиту долине Јадра у
склопу заштићеног природног предјела Зворничко језеро - Дрињача - Јадар. Локалитет
Подград на подручју насељеног мјеста Вољавица је планиран за стављање под заштиту у
категорији "рекреациони, културни, научни, образовни, пејзажни и други заштићени
природни предјели".
Према подацима GISPASS - мултимедијалне просторне базе података о заштићеним и
потенцијално заштићеним подручјима у РС, листа природних подручја која се планирају
заштитити дата је у Табела 29.
Табела 29. Листа природних локалитета на територији општине Братунац који се
планирају ставити под заштиту59
Категорија заштите
Статус заштите
Акт заштите
Извор податка
Подград
Рекреациони,
културни, научни,
образовни, пејзажни и
други заштићени
предјели
план
Не постоји
Просторни план РС
до 2015.год.
Дрињача
Парк природе
план
Не постоји
Закон о природном
и културном наљеђу
СР БиХ („Службени
лист СР БиХ“, број
4/1965)
Зворничко Језеро –
Дрињача-Јадар
Рекреациони,
културни, научни,
образовни, пејзажни и
други заштићени
предјели
план
Не постоји
Просторни план РС
до 2015.год.
Локалитет
2.2.9 МИНЕРАЛНИ РЕСУРСИ
На територији општине Братунац откривено је више лежишта и појава минералних
сировина, с чим у вези се може рећи како је овај простор богат спектром различитих
ресурса. Као главна минерална сировина на територији општине Братунац може се
издвојити каолин, дацити, фелдспати, а запажене су и појаве гвожђа, мангана, олова и
цинка (Слика 20).
59
Службена интернет страница ГИСПАСС-ГИС база података о заштићеним и потенцијално заштићеним подручјима у РС, 2013,
доступно на адреси: http://www.аrbormagna.webfunctional.com/
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Страна 70 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија
– Босна и Херцеговина
Слика 20. Минералне сировине на територији општине Братунац
Обзиром на чињеницу забиљежених појава, налазишта, те активних и напуштених
рудника, може се извести констатација да су резерве минералних сировина на територију
општине Братунац промјенљивог карактера, што при истраживању треба имати у виду.
При томе се наглашава заступљеност како неметаличних, тако и металичних сировина.
Неметаличне минералне сировине
Каолин - на територију општине Братунац констатована су лежишта овог ресурса на више
локација. У том смислу наглашава се присутност експлоатационог поља „Раскршће“, као и
значајније лежиште каолина „Братунац“, које се састоји од 3 просторно блиска тијела
(Загони, Смољаве и Борићи).
Каолин (руда лежишта „Братунац“) се може користити у керамичкој индустрији украсне и
декоративне керамике, за производњу керамичких плочица, а уз додатак коректива и за
производњу чврсте керамике. Сепарисани, оплемењени каолин, уз употребу
дефлокулатора, може се успјешно користити у индустрији фине керамике, у ватросталној
индустрији, индустрији папира, гуме, пластичних маса и индустрији боја.
Лежиште каолинисаног санидинског дацита „Тегаре“, налази се око 11 km ваздушне
линије југоисточно од Братунца. Модални састојци корисне супстанце су: кварц, санидин,
биотит и акцесорије (примарни, заостали као реликти), каолинит, серицит, хлорит и
сулфиди гвожђа – пирит, маркасит (продукти хидротермалне алтерације) и калцедон,
опал, као и хидроксиди гвожђа (супергене творевине). На овом лежишту су утвђене
резерве С1 категорије од 342.789 t и С2 категорије од око 496.480 t. Лежиште керамичких
глина „Јеловци 2“, налази се око 1,5 km југозападно од Братунца. Лежиште опекарских
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Страна 71 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија
– Босна и Херцеговина
глина „Вољавица“, смјештено је јужно од Братунца на удаљености цца 4 km ваздушне
линије.
Вишегодишњим проспекцијским и детаљним геолошким испитивањима пластичних и
полупластичних глина на подручју Братунца (Јеловци, Суха, Авдагине Њиве, Околишта,
Махмутовићи, Вољавица) утврђено је да повлату ових глина чине разнобојне цигларске
глине, које су на локалитету Вољавица имале најоптималније резултате.
Фелдспати - са економског становишта једно од најперспективнијих подручја њихове
појаве на територији Републике Српске су братуначки гранитоиди. Калијски фелдспати су
минерали који су међу најзаступљенијим у магматским и метаморфним стијенама.
Лежишта каолинског дацита у Братунцу (Загони, Смољаве и Борићи), такође имају велике
фелдспатске ресурсе, али немају утврђену комерцијалну вриједност.
Жични кварц- у подручју Братунца на површини цца 60 km2, регистроване су појаве
жичног кварца на слиједећим локалитетима: Велика Бара, Петровићи 1, Петровићи 2,
Лоњин, Бљечева Ријека, Пећишта, Градац, Ликари, Обади, Велика Раван 1, Велика Раван 2.
Дебљина жица креће се од 0,2 – 1,2 m. У вези с тим треба истаћи како жични кварц такође
подразумјева и појаве лежишта кристаластог кварца.
Кровни шкриљци - простор између Братунца и Факовића, представља њихово
максимално распрострањење и најинтензивније локално кориштење. Још почетком
прошлог вијека у мајданима Брезака откривене су плоче кровног шкриљца површине до 1
m2, дебљине 1 - 3 cm, а плоче нешто мањих габарита вађене су и у сусједним мајданима.
Најперспективније подручје за организовану експлоатацију овог ресурса, лоцирано је
између Вољавице и Абдулића. Овдје се такође могу наћи кровни шкриљци у облику плоча
површине до 1 m2, чија се дебљинама креће у распону 2 mm - 2 cm.
Дацит- лежиште му се налази сјеверно од Братунаца (зона Кобиљача–Михаљевићи). Овај
ресурс користи се као добра основа у изградњи путева.
Кречњак - лежиште овог материјала „Традац“, налази се око 12 km сјеверозападно од
Братунца у подручју Поломског Потока. На бази података хемијских испитивања, те
прорачунатог садржаја CaCO3, испитивани кречњак може се користити у индустрија
шећера, као адитив у сточној храни, као сточна креда, као CaCO3 за минерално ђубриво,
као природни CaCO3 за боје и лакове (уз услов бјелине од 85 - 75 %), као CaCO3 у
индустрији папира (уз услов степена бјелине), као CaCO3 у индустрији стакла (уколико не
садржи Fe2O3), као карбонатно пунило за индустрију гуме, као сировина за металуршке
сврхе, те за калцификацију киселих земљишта. Важно је такође истаћи да се кречњак
користи као незамјењив ресурс у грађевинарству (технички грађевински камен).
Металичне минералне сировине
На подручју општине Братунац откривено је више појава металичних сировина (манган у
зони Оправдића и Рогића у виду више малих сочива, гвожђе са мањим појавама у
сјеверозападом дијелу општине, оловно-цинчане жице у зони распрострањења дацита, те
бакар у простору Тегаре и Михаљевићи).
Истражним радовима у периоду од 1965 - 1968. године откривене су минерализације
мангана у рејону Братунца (Кубат, 1979). Констатована су 4 налазишта примарних
минерализација, код Оправдића и Рогића, која су развијена у вулканогено-седиментним
творевинама. Минерализације мангана су претстављене малим сочивастим тијелима,
дебљине око 0,8 m и обично су у алтерацији са рожнацима, због чега се могу третирати
као форме веома скромних димензија. Генерално се може констатовати да су метали
слабо истражени, те да им је распрострањење на подручју Братунца релативно мало.
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Страна 72 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија
– Босна и Херцеговина
Шљунак и пијесак
Правно лице МВД д.о.о. врши експлоатацију шљунка на локалитету ушћа ријеке
Крижевице у ријеку Дрину. Количине шљунка које су искориштене у 2012. години на
подручју Братунца износиле су 9.500 m3. Микролокације на којима се експлоатише
шљунак у општини Братунац приказане су на Слици 21.
Слика 21. Локалитети на којима се врши експлоатација шљунка
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Страна 73 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија
– Босна и Херцеговина
2.3 АНАЛИЗА ПРИТИСАКА И ОЦЈЕНА СТАЊА РЕСУРСА
2.3.1 ВОДЕ
2.3.1.1 ЗАГАЂИВАЧИ ВОДА
Испуштањем значајних количина комуналних, индустријских и зауљених оборинских
отпадних вода у површинске водотоке и подземне воде, без претходног третмана, доводи
до деградације квалитета вода.
На бази тренутно расположивих података, на наредној слици даје се приказ тачкастих
загађивача тј. испуста комуналних отпадних вода, индустријских погона, као и мањих
привредних субјеката који плаћају посебну водну накнаду за заштиту вода ЈУ Воде Српске
на подручју општине Братунац. Током 2011. и 2012. г. ЈУ је издала водне дозволе за
испуштање отпадних вода за 8 правних субјеката, углавном бензинским станицама и
прерађивачима дрвета, те јавном предузећу РАД а.д. Братунац60.
Слика 22. Загађивачи вода на подручју Братунца
60
Јавна установа «Воде Српске», Бијељина, допис број: 01/3-5575-1/13, од 03.12.2013.године
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Страна 74 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија
– Босна и Херцеговина
Потенцијална опасност загађивања воде изворишта Бјеловац присутна је због
неријешених проблема одвода отпадних комуналних и индустријских отпадних вода,
урбаних насеља, дивљих депонија итд. што представљају опасност за извориште.
Кључни потенцијални загађивачи изворишта Бјеловац су дивље депоније поред обале
ријеке Дрине (идентификовано је три дивље депоније), клаоница која се налази изнад
изворишта, као и један објекат трговинске радње.
Значајно загађење у руралним дјеловима општине су и испусти из штала (осока) који се
неконтролисано сливају у оближње водотоке и загађују их оптерећеним органским
садржајима и елементима (амонијак, азот, фосфор) који стварају услове за еутрофикацију
и загађивање водних екосистема.
2.3.1.2 ЕМИСИЈЕ ОТПАДНИХ ВОДА ИЗ КОМУНАЛНИХ ИЗВОРА
Према расположивим подацима на јавну канализациону мрежу је прикључено 2.073
домаћинстава и 300 привредних субјеката, односно 68% од броја корисника који су
прикључени на јавни водоводни систем61.
Према доступним подацима из ЈУ Воде Српске, количина испуштених комуналних
отпадних вода из Братунца у 2012. години у реципијент износила је 478.484 m3/god62.
Процјењена количина произведене отпадне воде по становнику на дан износи 106
л/стан/дан.
Процјењени терет загађења изражен преко ЕБС-а, а који настаје од стално настањеног
становништва у општини Братунац је 451.920 ЕС. Ако се узме да једна особа испушта 60 g
BPK/дан, онда се процјењује да су емисије из комуналних извора једнаке 485 тона
BPK/дан.
Подаци о квалитету комуналних отпадних вода, као и мјерењу терета загађења израженог
преко ЕБС-а за 2012. годину а који се испушта у канализацију из домаћинстава, кућних
савјета, те привредних субјеката нису доступни.
61
Општина Братунац, Одсјек за привреду и развој, децембар 2013.
62
Јавна установа «Воде Српске», Бијељина, допис број: 01/3-5575-1/13, од 03.12.2013.године
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Страна 75 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија
– Босна и Херцеговина
Слика 23. Испусти комуналних отпадних вода у општини Братунац
2.3.1.3 ЕМИСИЈЕ ОТПАДНИХ ВОДА ИЗ ИНДУСТРИЈСКИХ ИЗВОРА
Општина Братунац није надлежна за праћење емисија отпадних вода из индустријских
извора те стога нема увид у податке о квантитету и квалитету отпадних вода појединих
индуструијских погона.
Већи привредни субјекти у урбаном дијелу града, прикључени су на постојећи јавни
канализациони систем.
Подаци о погонима који имају важеће еколошке дозволе презентирани су у поглављу
1.2.4.2. Смањењем броја производних јединица у општини Братунац дошло је до
значајног побољшања квалитета површинских вода. На основу података из документације
која се предаје за добивање еколошке дозволе, у наредној табели презентирају се
квалитативне карактеристике отпадних вода из производног погона дрвне столарије у
општини Братунац.63
63
Урбис центар д.о.о. Бањалука, Планирање, ројектовање и консалтинг: Просторни план општине Братунац 2011-2031, нацрт, стр. 139;
Еколошка документација – Доказ уз захтјев за издавање еколошке дозволе (2007. год.)
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Страна 76 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија
– Босна и Херцеговина
Табела 30. Резултати мјерења параметара квалитета отпадних вода производног
погона дрвне столарије у општини Братунац
Јединица мјере
Узорак воде
Горња гранична
64
вриједност
ºС
12
30
Јединице pH
7,8
6,5 – 9,0
Талог након 0,5h таложења
ml-1
0,2
0,5
Укупне суспендоване
материје
gm3
30
35
-3
15
25
-3
Параметри
Температура
pH
BPK5
HPK дихроматни
gO2m
gO2m
70
125
-3
5
10
-3
0,40
1
-3
5
10
-3
10
15
-3
/
3
Амонијачни азот
gm N
Нитритни азот
gm N
Нитратни азот
gm N
Укупни азот
gm N
Укупни фосфор
gm P
Узорци отпадне воде из производног погона дрвне столарије у општини Братунац узети су
са прелива таложника у кругу погона. Резултати мјерења квалитета отпадних вода су
показали да су вриједности анализираних параметара испод максимално дозвољених
концентрација. Подаци о квалитету отпадних вода из осталих индустријских погона и
постројења на подручју општине Братунац за 2012. годину нису доступни.
Недостатак систематског мониторинга квалитета и количина ефлуената индустријских
загађивача резултира да се оцјене терета загађења појединих водотока заснивају на типу
и обиму производње појединих привредних субјеката (активности из области индустрије,
трговине, саобраћаја, шумарства, пољопривреде, те грађевинарства које се налазе у
општини). Мањи број привредних субјеката посједује уређаје за предтретман санитарно фекалних и технолошких отпадних вода (таложнике, сепараторе).
2.3.1.4 ЕМИСИЈЕ ИЗ ПОЉОПРИВРЕДНИХ ДЈЕЛАТНОСТИ
На пољопривредним површинама у општини Братунац земљиште се обрађује уз употребу
минералних ђубрива и пестицида. Прецизнији подаци о количинама које се користе нису
доступни, те није могуће процијенити ни емисије са пољопривредних површина.
На подручју општине Братунац, према подацима из Одсјека за привреду и развој, у 2012.
години је било: 1.495 говеда и јуница, 3.250 свиња, 10.340 оваца, 400 коза, 121 коњ, те
14.150 грла живине.
Према подацима из Одсјека за привреду и развој, у 2011. години од укупно 11.350 hа
пољопривредног земљишта, обрадиво је било 10.372 hа, а остало су били пашњаци и
необрађено пољопривредно земљиште (978 hа).
64
Правилник о условима за исуштање отпадних вода у површинске воде (Сл. гласник РС, бр. 44/01)
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Страна 77 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија
– Босна и Херцеговина
Процјена емисије загађивача, односно потенцијални притисак од пољопривредне и
сточарске производње на подручју општине Братунац процијењен је на темељу података
о површини земљишта које се обрађује, броју стоке, те специфичне продукције загађења
које настаје као посљедица пољопривредне производње и узгоја стоке. Кориштена
методологија је већ имала своју примјену у сектору вода у БиХ. 65,66
Може се процијенити да је укупна количина загађења која се емитује у животну средину у
општини Братунац од пољопривредне и сточарске производње како слиједи: 8,01 t/god.
BPK5, 31,22 t/god. N, те 1,22 t/god. P.
С друге стране, на основу литературних података и таблица виједности јединичног терета
загађења за врсту стоке, могуће је процјенити појединачо терет загађења, те количине
загађења, од сточарске производње у општини Братунац, а што је приказано у наредној
табели.
Табела 31. Процјена загађења од сточарске производње у Братунцу
Количина
Јединични
терет
(ЕС/j.m.)
Укупни
терет
загађења
(ЕС)
BPK5
(тона/год)
Укупни N
Укупни P
(тона/год)
(тона/год)
грло
1.495
0,83
1.240,85
27,17
5,43
0,91
Овце
грло
10.340
0,08
827,2
18,12
3,62
0,60
Свиње
грло
3.250
0,20
650
14,24
2,85
0,47
Коњи
грло
121
0,83
100,43
2,20
0,44
0,07
Перад
кљун
14150
0,01
141,5
3,10
0,62
0,10
Јединица
мјере
(ј.m.)
Говеда
Загађивач
Узгој
стоке
У локалним условима се збрињавање природног ђубрива које садржи наведене
загађиваче најчешће врши његовим привременим одлагањем поред сточних фарми и
каснијом употребом на пољопривредним површинама.
2.3.1.5 МОНИТОРИНГ ПОВРШИНСКИХ ВОДА 67
Како је један од главних циљева Оквирне директиве о водама спријечавање даљег
погоршања квалитета вода и постизање „доброг стања“ свих водних тијела, праћење,
односно мониторинг квалитета вода представља добру стратегију заштите. Познавање и
одржавање квалитета водотока добра је основа како са аспекта развоја привреде, тако и
са аспекта очувања природе.
Праћење стања квалитета вода водотока у Републици Српској се спроводи на одређеним
мјерним мјестима водних тијела у складу са извршеном типологијом с циљем:
 процјене еколошког и хемијског статуса површинских вода у складу са Законом о
водама („Службени гласник Републике Српске“, број 50/06) и Уредбом о
65
Институт за хидротехнику ГФ у Сарајеву, Заштита квалитета вода на подручју слива Фојнице, фебруар 2006. године..
66
Bulgarian Ministry of Environment and Water, ISKAR Pilot Project, Pressures and impacts assessment, Annex 1: Pressures calculation, Draft,
December 2004.
67
Институт за воде, д.о.о Бијељина, Мониторинг квалитета површинских вода у Републици Српској, Извјештај за 2012. годину,
скраћени, Бијељина, децембар 2012, стр. 5-52.
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Страна 78 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија
– Босна и Херцеговина
класификацији вода и категоризацији водотока(„Службени гласник Републике
Српске“, број 42/01);
 испуњавања међународних обавеза БиХ и Републике Српске;
 достављања података у Међународну мониторинг мрежу (ТNМN) у оквиру
Међународне комисије за заштиту ријеке Дунав (ICPDR-а)за мјерне профиле
укључене у ову базу података;
 прикупљање података неопходних за дефинисање референтних услова у складу са
утврђеном типологијом;
 праћење стања квалитета вода с циљем заштите и достизања доброг еколошког
статуса, који подржава еколошку функцију датих типова акватичних система, као и
кориштење вода за постојеће и планиране употребе.68
Испитивање квалитета вода водотока у Републици Српској вршено је у складу са
Програмом радова за „Испитивање квалитета вода водотока у Републици Српској за 2012.
годину“. У току 2012. године, испитивање стања квалитета вода водотока Републике
Српске је извршено у оквиру оперативног мониторинга (ОМ), националног надзорног
мониторинга (NМ1) и међународног надзорног мониторинга (NМ2).
Оперативни мониторинг се састојао од четири серије испитивања, уз истовремено
мјерење протока на укупно 15 профила. У оквиру међународног надзорног мониторинга
извршена су мјерења на шест профила девет пута, док су мјерења на три профила у
оквиру овог мониторинга вршена четири пута.
Национални надзорни мониторинг се састојао од једнесерије испитивања и мјерења
протока на 32 профила. Испитивања су обављена у периоду од марта до децембра. Листа
мониторинг мјеста се заснива на сљедећим критеријумима:
 Мониторинг мјеста на водним тијелима која су била осматрана у прошлости и као
таква су погодна за дугорочну анализу тренда, ово укључује:
 локације узводно/низводно од међународне границе;
 локације у близини ушћа великих притока;
 локације низводно од великих извора загађења.
 Мониторинг мјеста за процјену еколошког и хемијског статуса одређених типова
водних тијела;
 Мониторинг мјеста за дефинисање референтних услова.
На три мјерна профила у сливу ријеке Дрине у 2012. години вршио се оперативни
мониторинг (ОМ) . Детаљи за ове мјерне профиле дају се у наредној табели.
Табела 32. Мјерни профили за оперативни мониторинг у сливу ријеке Дрине
Ријека
Локација
Локација на
профилу
Фреквенција
мјерења
Д02
Дрина
Каракај
М
4
Д16
Лим
Рудо
М
4
Д18
Ћехотина
Бриони
М
4
Профил
68
Службена интернет страница ЈУ Воде Српске, 2013, доступно на адреси: хттп://www.водерс.орг/индеx.пхп/воде-српске/застита-иквалитет-вода
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Страна 79 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија
– Босна и Херцеговина
На шест профила у РС-у, који су укључени у Међународну мониторинг мрежу међународни надзорни мониторинг (Транс Натионал Мониторинг Нетворк-ТNМN),
узорковања су извршена девет пута у току 2012. године (од марта до децембра) за
основне физичко-хемијске параметре и дефинисане тешке метале, док су на три профила
у оквиру овог мониторинга испитивања извршена четири пута.
Мјернии профили за међународни надзорни мониторинг (NМ2 или ТNМN) са локацијом
на профилима у сливу ријеке Дрине приказани су у наредној табели.
Табела 33. Мјерни профили за међународни надзорни мониторинг на ријеци Дрини
Профил
Надморска
висина (м)
Локација на
профилу
Фреквенција
мјерења
Павловића
мост
89
М
9
Фоча
401
М
4
Ријека
Локација
Д01
Дрина
Д05
Дрина
Мјерни профили за националчни надзорни мониторинг (NМ1) на водотоцима у сливу
ријеке Дрине приказани су у наредној табели.
Табела 34. Мјерни профили за национални надзорни мониторинг на водотоцима у
сливу ријеке Дрине
Ријека
Локација
Локација на
профилу
Фреквенција
мјерења
Д11
Јања
Јања
М
1
Д12
Јања
Дебелац
М
1
Д14
Дрињача
Тишћа
М
1
Д15
Рзав
Вишеград
М
1
Д17
Пеача
Устипрача
М
1
Д19
Бистрица
Гуљак
М
1
Д20
Сутјеска
Тјентиште
М
1
Д21
Сутјеска
Петковина
М
1
Д22
Ракитница
Саставци
М
1
Д25
Јабушница
Саставци
М
1
Профил
У сваком циклусу испитивања обављена су мјерења основних физичко-хемијских
параметара који се мјере ин-ситу: температура воде, температура ваздуха, pH,
електропроводљивост, растворени кисеоник и проценат засићења воде кисеоником.
Као мјерило органског загађења воде утврђени су хемијска и биохемијска потрошња
кисеоника, те фосфор и азот. Упоредо са узорковањем за физичко-хемијске анализе
вршено је и узорковање микробиолошких и биолошких показатеља квалитета водотока.
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Страна 80 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија
– Босна и Херцеговина
2.3.1.6 КВАЛИТЕТ ПОВРШИНСКИХ ВОДА
Према Уредби о класификацији и категоризацији водотока („Службени гласник Републике
Српске“, број 42/01) ријека Дрина је цијелим својим током категоризирана као ријека II
категорије.
Редовно праћење квалитета вода ријеке Дрине не врши се на подручју општине Братунац
јер не постоји мјерни профили успостављен од надлежних тијела за мониторинг
квалитета вода у РС. Мониторинг квалитета вода Дрине реализује се узводно од Братунца
(профил Фоча) и низводо од Братунца (профил Каракај). Врши се испитивање физичкохемијских и хемијских параметара, санитарно - микробиолошких параметара и
биолошких елемената квалитета. Опажања квалитета вода која се обављају на
водотоцима Републике Српске показују да су одличан статус квалитета вода (I класа)
задржали само малобројни мањи водотоци у планинским дијеловима.
На ријеци Дрини, мјерни профил Д02 Дрина-Каракај користи се за праћење
квантитативно-квалитативних карактеристика воде у оквиру оперативног мониторинга
који се реализује у Републици Српској, док се профил Д05 Дрина-Фоча користи у оквиру
међународног надзорног мониторинга.
За потребе израде Средњорочног програма развоја и унапређења рибарства за рибарско
подручје општине Братунац69, током 2010. године реализован је мониторинг квалитета
сљедећих водотока на подручју општине: Дрина, Јадар и Грабовичка ријека.
Анализу физичко-хемијских параметара изврио је Пољопривредно-прехрамбени факултет
Универзитета у Сарајеву, 21.09.2010. године. Узорковање воде за анализу извршено је на
три водотока, односно на 6 локалитета. Анализа је обухватила 14 параметара. Од
физичких параметара анализирани су: боја и мирис, температура воде, pH вриједност и
електропроводљивост. Анализа хемијских особина воде обухватила је сљедеће
параметре: концентрацију кисеоника, BPK5, тврдоћу воде, те концентрације хлора,
нитрата, нитрита, амонијака, сулфата и фосфата. Узорци воде за анализу узети су на 6
локалитета обухваћених рибарско-ихтиолошким истраживањима, а резултати су
представљени као вриједности за цијеле водотоке, односно као просјечне вриједности са
4 локалитета на ријеци Дрини.
Резултати физичко-хемијске анализе узорака воде презентирају се, за сваки водоток
појединачну, у табелама у наставку.
Табела 35. Просјечни резултати физичко-хемијских анализа узорака воде са
локалитета на ријеци Дрини (20.09.2010.г.)
Параметри
Јединица
Боја
без боје
Мирис
Температура воде
без мириса
о
C
pH вриједност
Електропроводљивост
Вриједност
20
7,9
uS/cm
290
69
Пољопривредно-прехрамбени факултет Универзитета у Сарајеву, Средњорочни програм развоја и унапређења рибарства за
рибарско подручје општине Братунац, децембар 2010. године, Сарајево, стр. 34-50
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Страна 81 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија
– Босна и Херцеговина
Параметри
Јединица
Вриједност
Растворени кисеоник
mg/l
8,9
BPK5
mg/l
2,2
Тврдоћа
о
dH
16
mg/l
0,1
N-NО3
-
mg/l
0,2
N-NО2
mg/l
0,000
+
N-NH4
mg/l
0,03
S-SO4
2-
mg/l
6
P-PO4
3-
mg/l
0,1
--
Cl
Температура воде узорака ријеке Дрине је у просјеку износила 20 оC, а вриједност pH је
била 7,9. Растворени кисеоник је био 8,9 mg/l , а електропроводљивост 290 uS/cm, што је у
категорији вода I класе квалитета. Према тврдоћи (16 оdH) вода Дрине спада у тврде воде,
што одговара вриједности од просјечно 272 mg/l CaCO3.
Табела 36. Rезултати физичко-хемијских анализа узорака воде Јадра (са локалитета
Коњевић поље) (20.09.2010.г.)
Параметри
Јединица
Боја
Вриједност
без боје
Мирис
Температура воде
без мириса
о
C
pH вриједност
19
8,2
Електропроводљивост
uS/cm
330
Растворени кисеоник
mg/l
9,1
BPK5
mg/l
2,1
Тврдоћа
о
dH
18
Cl
mg/l
0,1
N-NО3
mg/l
0,4
N-NО2
-
mg/l
0,000
+
N-NH4
mg/l
0,05
S-SO4
2-
mg/l
8
P-PO4
3-
mg/l
0,1
--
Анализа воде ријеке Јадар на локалитету Коњевић поље показала је сљедеће
вриједности: температура воде је износила 19 оC, вриједност pH је била 8,2, растворени
кисеоник је био 9,1 mg/l , а електропроводљивост 330 uS/cm и укупна тврдоћи 18 оdH, што
је сврстава у тврде воде.
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Страна 82 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија
– Босна и Херцеговина
Табела 37. Rезултати физичко-хемијских анализа узорака воде Грабовичке ријеке
(20.09.2010.г.)
Параметри
Јединица
Боја
Вриједност
без боје
Мирис
Температура воде
без мириса
о
C
pH вриједност
15
7,7
Електропроводљивост
uS/cm
230
Растворени кисеоник
mg/l
10,4
BPK5
mg/l
1,9
Тврдоћа
о
dH
16
Cl
mg/l
0,0
N-NО3
mg/l
0,0
N-NО2
-
mg/l
0,000
+
N-NH4
mg/l
0,00
S-SO4
2-
mg/l
0
P-PO4
3-
mg/l
0,0
--
Анализа воде Грабовичке ријеке показала је сљедеће вриједности: температура воде је
износила 15 оC, вриједност pH је била 7,7, растворени кисеоник је био 10,4 mg/l , а
електропроводљивост 230 uS/cm и укупна тврдоћи 16 оdH.
Анализирани параметри вода потврђују изузетну чистоћу воде, што их по истим сврстава у
I класу квалитета. Физички параметри воде, посебно електропроводљивост, на свим
локалитетима указују на чистоћу воде без икаквог загађења. Вриједности проводљивости
су у дозвољеним границама (< 500 uS/cm). Температура воде у испитиваним водотоцима
кретала се у границама 15 до 20 оC.
Вриједности нитрата, нитрита, амонијака и других растворених соли које могу бити штетне
или токсичне за акватичне организме, су у оквиру законом
На истим локалитетима утврђене вршене су и квантитативно-квалитативне анализе
састава фитобентоса и зообентоса.
Резултати квалитативно-квантитативне анализе састава фитобентоса указују да је
констатован 51 таксон. Најбројнији су представници групе силикатних алги
(Bacillariophyceae) са 37 таксона, затим слиједе зелене алге (Chlorophyceae) са 8 таксона,
модрозелене алге (Cyanophyta) са три таксона, црвене алге (Rhodophyceae) са 2 таксона, те
жуто-зелене алге (Xanthophyceae) које су биле заступљене са само једним таксоном.
Резултати квалитативно-квантитативне анализе састава фитобентоса показују да вода
Дрине има вриједност сапробног индекса (SI) од 1,78, по којем припада олиго до бетамезосапробним водама (I – II класа квалитета), тј. мало оптерећеним водама. Идентичну
вриједноси SI показује и вода ријеке Јадар. За разлику од њих, вода Грабовичке ријеке
има нешто мању вриједност SI, која износи 1,76 али која такођер према овом параметру
припада олиго до бета-мезосапробним водама, односно мало оптерећеним водама (I – II
класа квалитета).
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Страна 83 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија
– Босна и Херцеговина
Резултати анализе квалитативно-квантитативног састава зообентоса ријеке Дрине указују
да је констатовано шеснаест таксона са 61 јединком. Највећу заступљеност имају
Trichoptere (24 јединке). Према израчунатој сапробној вриједности (1,62) вода је у
категорији олиго до бета-мезосапробних (I – II), а према индексу диверзитета (2,85) спада
у мало онечишћене воде.
Резултати анализе квалитативно-квантитативног састава зообентоса ријеке Јадар указују
да је констатовано девет таксона са 88 јединки. Највећу заступљеност имају Amphipode (25
јединки). Према израчунатој сапробној вриједности (1,69) вода је у категорији олиго до
бетамезосапробних (I – II), а према индексу диверзитета (4,6) вода спада у категорију
чистих вода.
Резултати анализе квалитативно-квантитативног састава зообентоса Грабовичке ријеке
указују да је констатовано девет таксона са 40 јединки. Највећу заступљеност имају
Ephemeroptere (10 јединки). Према израчунатој сапробној вриједности (1,78) вода је у
категорији олиго до бетамезосапробних (I – II), а према индексу диверзитета (5,41) вода
спада у категорију чистих вода.
2.3.1.7 КВАЛИТЕТ ПОДЗЕМНИХ ВОДА
Подаци о квалитету подземне воде у општини Братунац у 2012. години нису доступни јер
се на нивоу РС не врши системски мониторинг квалитета.
2.3.1.8 КВАЛИТЕТ ВОДЕ НА ИЗВОРИШТИМА
Дугорочном питању снабдијевању водом општинског центра Братунца се приступило 1980
- тих година, када је након проведених истражних радова одабран водни ресурс
подземних вода на подручју Бјеловца, на лијевој обали ријекле Дрине, узводно од
Братунца. Резултати истражних радова су показали да се на овом простору укупно може
захватити око 300 l/sec воде, воде доброг квалитета.
Генерална оцјена о квалитету вода за градски водовод Братунац је позитивна, у првом
реду захваљујући добром квалитету сирових вода на изворишту Бјеловац, континуираном
и квалитетном хлорисању воде, добром стању објеката за транспорт и складиштење, те
ријетким редукцијама у одређеним дјеловима мреже.
Што се тиче снабдијевања питком водом насеља која нису прикључена на централни
градски водоводни систем снабдијевање се врши путем локалних водоводних система.
Већина приватних бунара је плитка и многи су опремљени пумпама повезаним на
интерни водоводни систем oбјеката.
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Страна 84 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија
– Босна и Херцеговина
Табела 38. Здравствена исправност воде за пиће у општини Братунац за 2012.
годину70
Врста
водоводно
г система
Назив
водоводно
г система
Број
контролисани
х узорака
Број
исправни
х узорака
Број узорака
са физ.-хемиј.
неисправношћ
у
Број узорака
са микроби.
неисправношћ
у
Број узорака
са физ.-хемиј.
и микроб.
неисправношћ
у
Централни
водоводни
систем
Братунац
76
72
0
4
4
Факовићи
0
Бјеловац
0
Осамско
0
Полом
0
Глогова
0
Побуђе
0
Кравица
0
Коњевић
П.
0
Локални
водоводни
системи
Према подацима из претходне табеле закључује се да су на подручју општине Братунац у
2012. години вршене контроле исправности воде за пиће централног водоводног система
без локалних водовода. Резултати указују на то да је квалитет воде за пиће добар и да се у
укупном броју испитиваних узорака појављивао мањи број узорака који су показали
неисправност. Најчешћи параметри физичко – хемијске неисправности су повећана
мутноћа и боја, те повишене концентрације гвожђа, мангана, нитрита, и повећан утрошак
калијум – перманганата. Узрочници микробиолошке неисправности су повећан број
бактерија, аеробних мезофилних и укупних колимфорних бактерија, бактерија Е.Coli и
стрептокока фекалног поријекла.
Овој анализи се могу додати резултати физичко – хемијске контроле воде за пиће
локалног водовода у МЗ Глогова, 2006. године, који указују на задовољавајући квалитет.
Према свим досадашњим резултатима мјерења, узорци воде задовољавали су прописане
услове Правилника о хигијенској исправности воде за пиће3 ("Службени гласник РС", број
40/03).
Руковођење и надгледање активности на овом подручју и даље је у надлежности општине
и саниратне инспекције.
2.3.1.9 ХИДРОМОРФОЛОШКЕ ПРОМЈЕНЕ И ЗАШТИТА ОД ВОДА
Простори уз ријеку Дрину површине око 300 ha (између водотока и регионалног пута) су
изложени плављењима код појаве великих вода. Плављењима су угрожена и подручја у
доњим токовима ријека Глогове и Крижевице. До сада нису проведене значајније мјере и
70
Публикација о здравственом стању становништва за 2008. годину, Институт за заштиту здравља Републике Српске
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Страна 85 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија
– Босна и Херцеговина
радови на заштити подручја од поплава. Дијелови водотокова Глогове и Крижевице у
градском подручју су регулисани (Слика 24).
Опасност од плављења је присутна у долинским дијеловима општине Братунац, тачније
дуж тока ријеке Дрине (између водотока и регионалног пута), што представља заједнички
проблем Босне Херцеговине и Србије, као и опасност од плављења у доњем дијелу тока
Глоговске ријеке и Крижевице.
Објекти за заштиту од вода и поплавна подручја у општини Братунац презентирана су на
наредној слици.
Слика 24. Објекти за заштиту од великих вода и поплавна подручја
Општински штаб Цивилне заштите од поплава сваке године припрема, усваја и реализује
План заштите од поплава на па подручју општине Братунац. Годишња општинска улагања
у објекте за заштиту од вода у 2012. години била су 127.419 КМ.
Треба напоменути да поред техничких мјерама за заштиту од поплава, управљање
поплавама се мора посматрати свобухватније. Треба да постоји општа свијест да су
поплаве природни феномен који се уопштено не може спријечити. Стога, припрема
планова управљања поплавама је један од приоритетних корака у цијелом сливу.
Одноцно, као што је речено у ЕУ Директиви о поплавама 2007/60/ЕЦ “Планови
управљања поплавама ће се бавити свим аспектима управљања ризиком од поплава
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Страна 86 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија
– Босна и Херцеговина
фокусирајући се на превенцију, заштиту, спремност, укључујући прогнозе о поплавама и
системе раног упозоравања, узимајући у обзир карактеристике посебних ријечних
сливова и подсливова“.71
2.3.1.10 ХИДРОЕНЕРГЕТСКО КОРИШТЕЊЕ ВОДА 72
Општина Братунац нема директну надлежност за планирање, изградњу, кориштење и
управљање хидроенергетским објектима у сливу Дрине.
На подручју општине Братунац тренутно не постоје хидроенергетски објекти.
У протеклом периоду, на сливном подручју Дрине истраживана су хидроенергетска
рјешења и објекти у горњем, средњем и доњем току. Према Стратегији развоја
електроенергетике Републике Српске до 2020. године, а коју је усвојила и Народна
Скупштина РС 1998. године, у средњем дијелу слива Дрине планирају се одређени
објекти.
Слив Средња Дрина подразумијева потез ријеке Дрине од ХЕ Вишеград до ХЕ Зворник. На
Средњој Дрини планирају се градити сљедећа 3 објекта:
 ХЕ Рогачица,
 ХЕ Средње Тегаре,
 ХЕ Мала Дубравица.
Слика 25. Планирани хидроенергетски објекти на Средњој Дрини
71
Свјетска банка, Хyдро ингениеуре – КПЦ и ХЕИС, „Радни оквир за управљање поплавама за ријеку Дрину, БиХ“ , Нацрт завршног
извјештаја, 2012, стр. 81
72
Гламочић, Развојни пројекти у области хидроенергетике у РС, јануар 2010. године
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Страна 87 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија
– Босна и Херцеговина
Основне информације везано за планиране објекте дају се у наредној табели.
Табела 39. Основне информације за планиране хидроенергетске објекте
Инсталисана снага
(МW)
Просјечна годишња
производња (GWh)
Инвестиције (мил. €)*
Рогачица
140
538,1
190
Средње Тегаре
126
475
215
Мала Дубравица
122
434
245
УКУПНО
388
1429,10
650
Назив ХЕ
*Инвестициони подаци из 1991. године
Планира се подјела хидроенергетског потенцијала Средња Дрина са Републиком Србијом
у омјеру 50:50%.
Досадашње анализе су показале да на подручју општине Братунац не постоји значајнији
потенцијал за изградњу мини и малих хидроелектрана на притокама ријеке Дрине, као и
на водотоку Кравици.
Утицај ових објеката на стање природних ресурса у општини Братунац ће бити предмет
будућих пројеката и студија. Треба имати у виду да локалне заједнице на чијим се
просторима изводе овакви објекти имају прилив средстава од посебне водне накнаде за
производњу електричне енергије добивене кориштењем хидроенергије, у висини од 30%
на рачун посебне намјене у буџету града или општине.
2.3.2 ВАЗДУХ
2.3.2.1 ЕМИСИЈЕ У ВАЗДУХ
Главни извори загађивања ваздуха на подручју општине Братунац су продукти
сагоријевања енергената у домаћинствима, индивидуалне котловнице и котловнице у
производним објектима, саобраћај и депоније отпада (испаравање, неконтролисано
горење на сметљиштима). Према извору емисије полутаната у ваздух, у најширем смислу,
разликујемо линијске, тачкасте и површинске изворе загађења. Карактеристичне линијске
загађиваче ваздуха у обухвату предметног плана представљају магистралне, регионалне и
локалне саобраћајнице. Негативан утицај линијских загађивача се огледа у емисији
полутаната сагоријевања моторних горива лошег квалитета у атмосферу (оловни бензин и
дизел гориво са високим процентом сумпора и значајном емисијом чађи), употреби
старих возила, као и неадекватним техничким стандардима за возила. Нарочито изражен
утицај поменутих полутаната односи се на непосредну близину саобраћајница, чему се
могу додати и неадекватно одвођење атмосферских падавина са коловоза (различитих
уља и масти, нафте), одлагање комуналног отпада у непосредној близини, као и
повишени нивои буке. Идентификовани линијски извори загађења са најинтензивнијим
негативним утицајем на предметном простору су:
 Магистрални пут,
 Регионални путеви (Коњевић Поље – Братунац - Скелани, Братунац – Сребреница –
граница РС, Братунац - Дрињача).
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Страна 88 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија
– Босна и Херцеговина
Иначе, укупна дужина саобраћајне мреже износи 155.7 km (4.7 km магистралног пута, 76.5
km регионалних путева и 74.5 km локалних путева).
Појединачни извори загађења ваздуха који емитују значајне количине полутаната у ваздух
представљају тачкасте загађиваче. У обухвату анализарног подручја не постоје капацитети
који би се могли сврстати у загађиваче ваздуха, попут оних као што су термоенергетска
постројења или објекти тешке индустрије.
Подаци о квантитативно-квалитативним карактеристикима емисија у ваздух од стране
наведених загађивача у 2012. години нису доступни.
2.3.2.2 КВАЛИТЕТ ВАЗДУХА
Квалитет ваздуха у општини Братунац условљен је како природним факторима тако и
емисијама загађујућих материја које потичу из различитих извора, објеката или процеса.
Обзиром да се не врши континуирано мјерење параметара квалитета ваздуха, није
могуће дати прецизну оцјену стања квалитета ваздуха на подручју цијеле општине.
Квалитативна оцјена стања квалитета ваздуха могућа је на основу анализе појединачних
мјерења вриједности параметара у ваздуху вршених у близини појединих привредних
субјеката, али и на основу дисперзије извора загађења на подручју општине.
Према анализи и прегледу статистичких показатеља квалитета ваздуха, те упоређивањем
са граничним вриједностима у Правилнику о граничним вриједностима квалитета ваздуха
(„Службени гласник Републике Српске“,број 39/05), могуће је закључити да на
предметним локалитетима на којима се обављају разчичите активности, није дошло до
прекорачења граничних вриједности квалитета ваздуха.
Општина још увијек није урадила Локални програм за заштиту ваздуха (обавеза према
Закону о заштити ваздуха у РС).
2.3.3 ЗЕМЉИШТЕ
2.3.3.1 ФИЗИЧКИ ГУБИТАК ЗЕМЉИШТА
Имајући у виду намјену површина на подручју општине Братунац могуће је утврдити и
трајни физички губитак пољопривредног земљишта који износи 294 ha. Највеће трајно
заузимање земљишта је за насеља, саобраћајнице и водене површине.
2.3.3.2 ДЕГРАДИРАНО ЗЕМЉИШТЕ
Као основни елемент животне средине, земљиште је сложен систем, јако осјетљив на
различите утицаје и промјене.
У надлежним општинским службама нема података о квалитету земљишта у општини
Братунац, као ни података о присутности тешких метала, патогених организама или других
загађења у земљишту на основу претходних истраживања.
2.3.4 ПАРКОВИ И РЕКРЕАЦИОНЕ ПОВРШИНЕ
2.3.4.1 РАСПЛОЖИВОСТ ПАРКОВСКИХ И РЕКРЕАЦИОНИХ ПОВРШИНА
На подручју општине Братунац, не постоје парковске него само рекреационе површине
(Табела 40).
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Страна 89 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија
– Босна и Херцеговина
Табела 40. Расположивост рекреационих површина
Опис
Укупна површина
2
(m )
Број
Површина у односу
на површину
општине/града (%)
Површина у односу
на број корисника у
насељу
2
(m /стан.)
Фудбалски стадион
(фудбалски,
кошаркашки и
тенисли терени)
1
39.772
0,0135
Средњошколски
центар
1
7.664
0,0026
ОШ Бранко
Радичевић
1
3.560
0,00121
ОШ Вук Караджић
1
15.630
0,0053
3,12
Споменик
1
23.429
0,0079
4,68
Рајска плажа
1
100.000
0,034
20,0
7,95
1,53
0,71
2.3.4.2 ОПРЕМЉЕНОСТ ИНФРАСТРУКТУРОМ
У наредној табели дат је преглед опремљености парковских и рекреационих површина
одговарајућом инфраструктуром за посјетиоце.
Табела 41. Преглед рекреативних површина са опремом
Клупе
Стазе за
шетњу
Корпе
за
отпад
Фудбалски
стадион
(фудбалски,
кошаркашки и
тенисли терени)
1.200
1
(1.400m)
10
Средњошколски
центар
500
-
5
ОШ Бранко
Радичевић
-
-
4
ОШ Вук Караджић
-
-
5
200
4 x (40m)
4
Опис
Споменик
Рајска плажа
50
2.000m
20
Тоалети
Рекреацијски
садржаји
Површина
2
(m )
фудбалски,
кошаркашки и
тениски терен
-
2
кућица за
издавање,
спортска
игралишта и
терени
(одбојкашки,
тениски,
кошаркашки,
одбојка на
пјеску),
играоница за
дјецу
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Туристичке, спортске и
друге културне
манифестације током
цијеле године, концерти
народне и забавне
музике, моторијада
„Мото-скуп“ , регата
„Дрински слалом“,
„Шкобаљијада“,
„Пливање за
богојављенски крст
часни“, дио активности
Страна 90 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија
– Босна и Херцеговина
Опис
Клупе
Стазе за
шетњу
Корпе
за
отпад
Тоалети
Рекреацијски
садржаји
Површина
(клацкалице,
љуљашке,
тобоган и сл..),
скакаоница,
марина,
надстрешнице,
тушеви,
печењаре, и
роштиљи, кафе
бар – отворени
шанкови,
штандови за
продају
сладоледа,
кокица и јела са
роштиља.
Међународног сајма
пољопривреде,
прехрамбене индустрије
и туризма “Дани
малине” Годишње,
локацију “Рајска плажа”
посјети више од 120.000
хиљада туриста.
2
(m )
2.3.4.3 СТАЊЕ ПАРКОВСКИХ И РЕКРЕАЦИОНИХ ПОВРШИНА
Рекреативне површине задовољавају потребе становника општине Братунац, али у сврху
обогаћења треба радити на унапређењу садржаја.
За одржавање претходно наведених површина општина издваја значајна средства из
буџета општине. Годишња општинска улагања за уређење рекреационих површина у
2012. години била су 37.389 КМ.
2.3.5 ШУМЕ
2.3.5.1 УГРОЖЕНОСТ ШУМА
Угроженост шума од свих штетних утицаја могу се подјелити на штете које проузрокује
човјек својим свјесним и несвјесним радом и штете од инсеката, биљних болести и разних
имисионих узрочника.
Човјек чини штете бесправним присвајањем шумског земљишта, присвајањем и
оштећивањем шумског дрвећа. Неконтролисаним ложењем ватре у шуми или њеној
непосредној близини долази до појаве шумских пожара који уништавају читаве
комплексе шума и шумског земљишта.
Превентивно сузбијање штета од пожара састоји се у информисању грађана о
могућностима настанка пожара, начину ложења ватре и спаљивања отпадака, а шумско
газдинство мора имати организовану службу опажања и дојављивања, потребну опрему
за гашење пожара, обучене и спремне екипе за гашење пожара ако до њега дође.
Нарочиту пажњу поред наведеног потребно је обратити на успоставу шумског реда у
сјечинама, односно слагању грана и корању пањева и дрвних сортимената четинара
послије сјече, јер су то управо потенцијална мјеста за појаву шумских инсеката и биљних
болести.
Честа појава на овом шумскопривредном подручју су штете изазване појавом олујних
вјетрова у виду вјетроизвала и прелома стабала. Ове штете могу се успјешно спријечити
правилним газдовањем, односно ако се води више рачуна о интезитету сјече на рубним
дијеловима састојине.
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Страна 91 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија
– Босна и Херцеговина
Штете од дивљачи на овом подручју нису значајније изражене, али у циљу превентивног
дјеловања, потребно је у зимском периоду обезбједити довољно хране за прихрањивање
дивљачи, у сарадњи са ловачком организацијом на овом подручју.
Иако не постоје подаци о нивоу илегалних сјеча, за претпоставити је да их има, те стога
постоји потреба да се прати стање и проводе активности с циљем да се те сјече сузбију.
Стога је потребно повећати надзор од стране чувара шума и остварити добру сарадњу са
правосудним органима у циљу бржег рјешавања поднесених пријава о бесправној сјечи.
Посебну пријетњу шумама у БиХ, па тако и у општини Братунац представља присуство
мина. Због њих су поједина подручја недоступна, тако да се не може вршити правилно
третирање и санација шума како би се одржало здравље стабала (нпр. заштита од
поткорњака). На територији општине Братунац је око 1.300 hа минираних површина шума
и шумског земљишта у својини РС.73
2.3.6 НЕ-ДРВНИ ШУМСКИ РЕСУРСИ
До израде посљедње ШПО за општину Братунац, не-дрвним производима шуме углавном
се поклањала незнатна пажња. Међутим, у наредном уређајном периоду планира се
истражити могућност сакупљања и производње осталих шумских производа, те израдом
пројеката за извођење покушати плански организовати ову производњу. На план
коришћења љековитог и ароматичног биља утичу сљедећи фактори:
 распрострањеност, бројност и учесталост љековитог и аромаричног биља,
 способност репродукције, односно степен учесталости и обнове, и
 бројност функција и непосредна корист од љековитог и ароматичног биља.
Материјална корист нпр. од организованог сакупљања гљива је велика и позната, па је
зато потребно урадити квалитетне програме у циљу коришћења ових природних
потенцијала. Кључне притиске на биодиверзитет гљива чине:
 Прекомјерна сјеча шума,
 Конверзија природних станишта, те њихова трајна фрагментација,
 Угрожавање или нестајање биљних и животињнских врста са којима су гљиве у
микоризним и другим биотичким односима, те
 Прекомјерно искориштавање макромицета.
2.3.7 ПРИТИСЦИ НА БИОДИВЕРЗИТЕТ
Као што је већ наведено, подаци о биодиверзитету БиХ су оскудни и БиХ још нема
институцију чији је задатак да прати стање биодиверзитета односно која би била
одговорна за прикупљање, обједињавање и вођење поузданих информација о
биодиверзитету било за цијелу БиХ или по ентитетима. Не постоје подаци о већини
општеприхваћених индикатора за праћење стање биодиверзитета. Системско
прикупљање и анализа података о биолошкој разноликости су скоро непостојећи. Због
тога свака анализа или извјештавање о биодиверзитету представља велики изазов74.
Неопходно је ојачати капацитете у оба ентитета и на државном нивоу уз помоћ европских
и међународних организација и експерата.
73
Шумскопривредна основа за Доњедринско шумскопривредно подручје (2011-2020), стр. 6
74
УНДП, МДГФ, Извјештај о стању животне средине у БиХ, 2012, стр. 157
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Страна 92 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија
– Босна и Херцеговина
Кључне пријетње биодиверзитету у оба ентитета су:





Конверзија станишта, те прекомјерна експлоатација природних ресурса (разни
процеси, укључујући и активности којима се крши просторни план),
Развој сектора хидроенергије (шири спектар утицаја),
Загађење (посебно водотока нелегалном експлоатацијом шљунка),
Стране инвазивне врсте,
Неконтролисани лов и трговина биљкама и животињама75.
2.3.8 УГРОЖЕНОСТ СТАНИШТА НА ПОДРУЧЈУ ИСТРАЖИВАЊА
У недостатку класификације станишта на државном и на ентитеском нивоу, за територију
општине Братунац издвојено је и картирано шест станишта према Директиви о
стаништима која припадају стаништима која је потребно заштити како би се очувала
богата биолошка разноврсност БиХ. Њихова угроженост није оцијењена искључиво на
нивоу општине, него у цјелини, за све локалитете на којима су иста присутна у БиХ.
 Станишта Илирске букове шуме представљају један од центара биодиверзитета у
БиХ. Основне пријетње су им интензивна конверзија и фрагментација отварањем
каменолома, грађевинских површина и сјечина, интензивна сјеча привредно
важних врста (буква, храст, племенити лишћари), изградња путних комуникација те
прекомјерно искориштавање не-дрвних шумских производа.
 Заједнице Илирских храстово-грабових шума су јако антропогено упливисане и
деградиране. Велике површине које потенцијално припадају овом типу на
брежуљкастим положајима искрчене су у прошлости и данас се налазе под
пољопривредним културама и насељима.
 Ацидофилне букове шуме ако се налазе на дубљим глиновитијим земљиштима у
вишим зонама имају високе привредне вриједности које максимално
искориштавају потенцијал станишта. Међутим на мањим надморским висинама
гдје се често налазе у близини насеља, деградацијом станишта прелазе у разне
ацидофилне серије, од ниских букових шума малог бонитета, па све до вриштина.
 Панонско – Балканске термофилне дубраве. Како су ова станишта уклопљена у
насељена подручја, антропогени притисак је веома велики. Селективне,
прекомјерне и нерегуларне сјече деградирају и фраментирају састојине
вијековима. Нешто боље очуване састојине могу се наћи само на теренима јачег
нагиба.
 Шуме питомог кестена. Кестен као и његове шуме угрожен је кестеновим раком
коре, нерационалном сјечом и девастацијом станишта поготовo на стрмим
теренима. Због овога је угрожена природна обнова кестенових стастојина. Ово
станиште у БиХ није са фитоценолошког становишта јасно рашчлањено.
 Кречњачке стијене са хазмофитском вегетацијом представљају трајни стадиј
вегетације због специфичних орографских и микроклиматских услова. То су
неприступачни предјели и као такви сами од себе очувани.
75
Четврти национални извјештај за Конвенцију о биолошкој разноликости, Процјена националних циљева за биодиверзитет 2010, стр.
16
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Страна 93 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија
– Босна и Херцеговина
2.3.9 ЗАШТИЋЕНА ПРИРОДНА ПОДРУЧЈА
На подручју општине Братунац не постоје формално заштићена подручја природе у
смислу важећег Закона о заштити природе („Службени гласник Републике Српске“, број
50/02).
2.3.10 ЕКСПЛОАТАЦИЈА МИНЕРАЛНИХ РЕСУРСА
Експлоатација шљунка и пијеска
Шљунак, који се налази уз обалу ријеке Дрине и њених притока, је ресурс који се
непрестано експлоатише, али који се перманентно и обнавља наносима рјеке.
Процијењене количине шљунка и пијеска које су искориштене у 2012. години на подручју
општине Братунац износе 9.500 m3. Експлоатација шљунка на Дрини је идентификован
као један од прекограничних проблема које заједнички требају ријешити Србија и Босна и
Херцеговина.
Експлоатација глине
На подручју општине Братунац се не врши експлоатација глине.
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Страна 94 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија
– Босна и Херцеговина
2.4 УСЛУГЕ
2.4.1 УВОД
У складу са Законом о локалној самоуправи („Службени гласник Републике Српске“, број
101/04), самосталне надлежности општине/града су међу осталим и :
 уређење и обезбјеђење обављања комуналних дјелатности: производња и
испорука воде, гаса, топлотне енергије, јавни превоз путника, одржавање чистоће,
пречишћавање и одводња отпадних вода, одржавање улица, саобраћајница,
паркова, зелених, рекреационих и других јавних површина, одвођење
атмосферских вода и других падавина и чишћење јавних површина, те
 обезбјеђује надзор над обављањем комуналних дјелатности и инспекцијски
надзор.
У оквиру Одјељења за просторно уређење и стамбено комуналне послове запослена су 2
комунална полицајца која између осталог врше надзор над обављањем комуналне
дјелатности. У оквиру Одјељења за привреду и друштвене дјелатности формиран је
Одсјек за инспекцијске послове гдје је распоређен један еколошки инспектор.
Стање комуналних услуга које се директно тичу заштите животне средине у општини
Братунац даје се у наставку.
2.4.2 ВОДОСНАБДИЈЕВАЊЕ
2.4.2.1 СТАЊЕ ИНФРАСТРУКТУРЕ ЗА ВОДОСНАБДИЈЕВАЊЕ
Водоснабдијевање становника општине Братунац врши се путем градског водоводног
система и неколико мањих локалних водовода. У погледу организованог снабдијевања
водом подручја општине Братунац не може се говорити о постојању јединственог
водоводног општинског система, јер су у функцији и мањи локални системи. Са градског
водоводног система (систем је пуштен у функцију 1983. године) снабдијевају се градско
језгро и мања насеља Раковац, Подчауш, Бјеловац, Красанпоље и Реповац са укупно
11.077 становника, као и индустрија која нема посебно изграђене системе
водоснабдијевања.76
Водоводни систем општине заснован је на црпљењу подземних вода на лијевој обали
ријеке Дрине на локалитету Бјеловац.
Општина је донијела одлуку о зонама санитарне заштите овог изворишта. Реконструкција
у градском водоводном систему није вршена од времена изградње што за посљедицу
има значајне губитке воде и санитарну неисправност воде за пиће. Становништво других
дјелова општине снабдијева се водом из локалних водовода на нивоу мјесних заједница
или из индивидуалних водовода (бушени бунари, каптирана врела). Контрола квалитета
воде локалних водовода не врши се редовно.
76
Општина Братунац, Одсјек за привреду и развој,„Project Fiche“ за подношење захтјева за добијање кредита Европске инвестиционе
банке (European Investment Bank – EIB) за побољшање и унапређење система водоснабдијевања на подручју општине Братунац,
октобар, 2013.
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Страна 95 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија
– Босна и Херцеговина
Водоснабдијевање становника (градско насеље и насеља Бјеловац, Красанпоље,
Подчауш, Раковац и Реповац) путем градског водоводног система врши АД "Рад". Ово
предузеће се бави и одвођењем отпадних вода.
На изворишту Бјеловац су изграђена три копана бунара (унутрашњег пречника 2,7 m) из
којих се вода појединачним цјевоводима потискује у сабирни резервоар запремине 100
m3 (који је лоциран на локалитету изворишта). Капацитет извориштa Бјеловац је 62,7 l/sec.
Из сабирног резервоара вода се препумпава у резервоар "Куњарац" на коту 298,3 м.н.м
(запремина 120 m3). Од резервоара "Куњарац" вода се гравитационим цјевоводом од
ливеног жељеза (дужине 8276 m) транспортује до резервоара Братунац који се налази на
сјеверној страни града (кота 267 мнм, запремина 1350 m3 , са могућношћу проширења).
Постојећа дистрибуциона водоводна мрежа је углавном изграђена 1960. и 1980. - их
година прошлог вијека и чине је цијеви од азбест цемента, ПВЦ-а и поцинчане цијеви.
Укупна дужина цјевовода већих од 80 mm износи 15.772 m (51,8 %). Заступљеност
појединих материјала је сљедећа: АЦ - 42,29 %, ПВЦ - 33,61 %, ПОЦ - 14,19 %, ЛЖ - 2,9 %.
За главно извориште снабдијевања водом на локалитету Бјеловац општина је донијела
Одлуку о зонама санитарне заштите изворишта.
Потребно је да Скупштина општине донесе одговарајуће Одлуке о резервацији и заштити
подручја и осталих постојећих и потенцијалних изворишта намијењених за снабдијевање
водом.
Укупан број водомјера у јавном систему водоснабдијевања у октобру 2013. год. је
износио 2644, од којих је 2344 код домаћинстава а 300 код привреде, док је паушалних
прикључака 692.77
Општина Братунац је у пероиду 2007.-2011. година интензивирала активности у циљу
побољшања снабдјевања водом на цијелој својој територији. Општина je rеализовала
сљедеће пројекте из ове области78:






Израда Главног пројекта реконструкције водоводног система Братунац,
Израда пројекта и елабората за санацију изворишта Бјеловац,
Замјена пумпи,
Израда новог вода “Вихор”,
Санација и реконструкција доводног цјевовода са изворишта,
Изградња водовода у МЗ Бјеловац, МЗ Побрђе, МЗ Красанпоље, МЗ Подградац, МЗ
Хранча, МЗ Глогова,
 Израда водовода МЗ Кравица – МЗ Јежестица.
Укупна вриједност свих претходно наведених пројеката била је 420.000,00 ЕUR.
2.4.2.2 КВАЛИТЕТ ВОДЕ ЗА ПИЋЕ КОД ИСПОРУКЕ
АД Рад Братунац редовно врши контролу и провјеру исправности кваитета воде за пиће. У
2013.г. извшено је укупно 18 испитивања микробиолошких и 2 испитиванња физичко-
77
АД Рад Братунац, децембар 2013.г.
78
Општина Братунац, Одсјек за привреду и развој,„Project Fiche“ за подношење захтјева за добијање кредита Европске инвестиционе
банке (European Investment Bank – EIB) за побољшање и унапређење система водоснабдијевања на подручју општине Братунац,
октобар, 2013.
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Страна 96 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија
– Босна и Херцеговина
хемијских показатеља исправности воде за пиће. Узорковања се врше 1-2 пута мјесечно и
то са обично 3 различита мјеста узорковања (у цијевима, на чесмама).
Квалитет воде за пиће код испоруке потрошачима је задовољавајући тј. у складу је са
захтјевима постављеним у Правилнику о хигијенском квалитету воде за пиће ("Службени
гласник Републике Српске", број 40/03).
2.4.2.3 ПОКРИВЕНОСТ УСЛУГОМ ВОДОСНАБДИЈЕВАЊА
На простору општине Братунац градски водовод са изворишта Бјеловац представља
једини уређени систем са редовним одржавањем и контролом квалитета воде.
Са постојећег градског система, водом се снабдијева око 11.077 становника а што је 50%
становништва од укупног броја становника у општини (податак за 2012.).79
Градско подручје Братунца (као и приградска насеља Раковац, Подчауш, Бјеловац,
Краснопоље и Реповац) се снабдијева водом из изворишта "Бјеловац". Градски водовод је
опремљен са око 2500 кућних прикључака (око 450 колективно становање)80.
Један број приградских мјесних заједница су последњих година прикључене на градски
водовод: Реповац, Подчауш, Суха и Раковац са око 2000 становника.
Покривеност услугом јавног водоснабдијевања од стране АД „Рад“ у насељима у општини
Братунац приказана је у наредној табели.
Број домаћинстава на подручју општине Братунац преузет је из Плана управљања
отпадом, а који је усвојен у јуну 2013. године. Овај број је процијењен. Број становника је
добивен тако што је број домаћинстава помножен са бројем 4 тј. просјечном величином
домаћинства за општину.
Табела 42. Анализа о покривености водоснабдјевања по насељима на крају 2012. год.
РБ.
Назив МЗ
Насељена
мјеста
Процијењени
број
81
становника
Процијењени
број
домаћинстава
Прикључена
домаћинства
2289
82
Централно
насеље
Братунац
7064
1766
Коњевићи
664
166
Урковићи
492
123
-
4.
Побуђе
888
222
-
5.
Хрнчићи
552
138
-
Абдулићи
20
5
-
Бољевићи
384
96
-
1.
Братунац
2.
3.
6.
7.
Коњевић
Поље
Факовићи
Процијењени број
станов. прикључен
на јавни систем
водоснабд.
79
Општина Братунац, Одсјек за привреду и развој,„Project Fiche“ за подношење захтјева за добијање кредита Европске инвестиционе
банке (European Investment Bank – EIB) за побољшање и унапређење система водоснабдијевања на подручју општине Братунац,
октобар, 2013.
80
Ибид.
81
Општина Братунац, План управљања отпадом општине Братунац за период 2012-2017, септембар 2012., стр. 6-7.
82
Ибид.
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Страна 97 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија
– Босна и Херцеговина
РБ.
Назив МЗ
Насељена
мјеста
Процијењени
број
81
становника
Процијењени
број
домаћинстава
Прикључена
домаћинства
82
8.
Млечва
220
55
-
9.
Факовићи
92
23
-
10.
Вранешићи
176
44
-
11.
Становићи
36
9
-
Тегаре
500
125
-
Запоље
72
18
-
Бјеловац
196
49
40
Сикирић
104
26
-
Пирићи
12
3
-
17.
Лозница
56
14
15
18.
Жлијебац
416
104
Јагодња
48
12
-
Jакетић
56
14
-
Jошева
60
15
-
12.
13.
Тегаре
14.
15.
16.
19.
20.
Бјеловац
Жлијебац
21.
22.
Јежестица
Jежестица
388
97
-
23.
ЗагониБљњчава
Загони
152
38
-
Бљечава
208
52
-
Подчауш
188
47
47
Јелах
80
20
20
27.
Раковац
200
50
50
28.
Кравица
896
224
-
29.
Бањевићи
20
5
-
30.
Брана
Баћићи
108
27
-
Липеновићи
24
6
-
32.
Мратинци
20
5
-
33.
Оправдићи
360
90
-
34.
Оћеновићи
8
2
-
35.
Шиљковићи
28
7
-
Хранча
700
175
8
Магашићи
92
23
10
24.
25.
26.
31.
36.
37.
Подчауш
Кравица
Хранча
38.
Полом
Полом
320
80
-
39.
Глогова
Глогова
848
212
-
40.
Слапашница
Слапашница
584
146
-
41.
Суха
Суха
628
157
145
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Процијењени број
станов. прикључен
на јавни систем
водоснабд.
Страна 98 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија
– Босна и Херцеговина
РБ.
Насељена
мјеста
Назив МЗ
Процијењени
број
81
становника
Процијењени
број
домаћинстава
Прикључена
домаћинства
82
42.
Побрђе
Побрђе
264
66
66
43.
Михаљевићи
Михаљевићи
224
61
45
44.
Красан Поље
Красановићи
284
71
45
Дубравице
372
93
35
Витковићи
276
69
25
Залужје
256
64
-
Биљача
216
54
-
45.
46.
47.
48.
Осамско
Залужје
49.
Реповац
Реповац
784
196
196
50.
Вољевица
Вољевица
704
176
-
21340
5340
3036
Укупно
Процијењени број
станов. прикључен
на јавни систем
водоснабд.
Остала насеља општине су снабдијевање водом ријешила мањим сеоским водоводима
чије одржавање је повјерено или мјесним заједницама или групама грађана. Одржавање
и дезинфекција воде у локалним водоводима се не проводи редовно и не врше је
овлаштене стручне институције, па и квалитет воде у неким случајевима може бити
упитан. Приказ основних података о већим сеоским водоводима на подручју општине
Братунац се даје у наредној табели.
Табела 43. Основни подаци за веће сеоске водоводе на подручју општине Братунац
Број снабдјевених домаћинстава
Запремина резервоарског
3
простора (m )
Полом
20
15
Тегаре
40
30
Факовићи
80+80
25+25 (два резервоара)
Кравица
50+200
30+100 (два резервоара)
80
50
Хранча
20+30
15+20 (два резервоара)
Глогова
300
50
Назив МЗ
Јежестица
2.4.2.4 МЈЕРЕЊЕ И ПОТРОШЊА ВОДЕ
Количине захваћене воде на изворишту Бјеловац редовно се мјере путем 3 механичка
мјерача протока (водомјера). Тачни подаци о количини испоручене воде у централни
систем водоснабдијевања постоје и оне износе 1.500.000 м3/год.
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Страна 99 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија
– Босна и Херцеговина
Процијењена специфична потрошња воде по становнику на дан 106 л/ст/дан (податак за
2010.г.).83
Према подацима ЈУ „Воде Српске“ за 2012.г. годишња захваћене количине воде за
водоснабдијевање су износиле 1.060.000 м3, а количине захваћене воде за технолошке
процесе су биле 2.200 м3.
У градском водоводу тренутно је 2344 прикључака опремљено водомјерима од укупно
3036 кућних прикључака84.
Потрошачи у јавном систему водоснабдијевања су подијељени на двије категорије, и то:
домаћинства (приватни објекти и објекти колективног становања) и привреда (индустрије,
болнице, школе, факултети, комерцијални сектор, мала привреда и сл.). Подаци о броју
прикључака за ове категорије у 2012. години дати су у слиједећој табели.
Табела 44. Преглед прикључака у систему јавног водоснабдијевања Братунца
Категорија потрошача
Домаћинства
Опис
Привреда
Приватни објекти
Објекти
колективног
становања
Специфични потрошачи (индустрије,
болнице, школе, факултети,
комерцијални сектор итд.)
2294
130
300
4
4
-
Број прикључака
(водомјера)
Просјечна
величина
85
домаћинства
Број потрошача (по категоријама потрошача) којима се испоставља засебан рачун о
потрошњи презентиран је у наредној табели.
Табела 45. Број потрошача по категоријама
Година
2012
Домаћинства
Привреда
Укупно
3036
300
3336
Годишње количине фактурисане воде, по категоријама потрошача, за протекле двије
године, презентиране су у наредној табели.
Табела 46. Фактурисана вода по категоријама потрошача
Година
2012
3
3
3
Домаћинства (м /год)
Привреда (м /год)
Укупно (м /год)
435.264
33.120
468.384
83
Општина Братунац, Одсјек за привреду и развој,„Project Fiche“ за подношење захтјева за добијање кредита Европске инвестиционе
банке (European Investment Bank – EIB) за побољшање и унапређење система водоснабдијевања на подручју општине Братунац,
октобар, 2013
84
АД Рад Братунац, децембар 2013. година
85
Процјена АД Рад Братунац
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Страна 100 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија
– Босна и Херцеговина
2.4.2.5 ГУБИЦИ ВОДЕ
АД Рад Братунац проводи мјерења и анализе губитака на годишњем нивоу, те је за 2012.
годину утврђено да је количина необрачунате воде у јавном систему водоснабдијевања
износила 70%86 (физички и административни губици).
2.4.2.6 НАЈЧЕШЋИ ПРОБЛЕМИ У СИСТЕМУ ВОДОСНАБДИЈАВАЊА 87
Развој система дистрибутивне мреже није адекватно пратио повећање потрошње и броја
потрошача што је уз нередовно одржавање условило озбиљне поремећаје у дистрибуцији
воде, тако да у зонама гдје су пречници цјевовода велики притисак је јако висок (до 8
бара) док у зонама система гдје су пречници мали притисак је недовољан или у
појединим дијеловима притиска уопште и нема.
Основни недостаци система су: недовољне количине захваћене воде на изворишту,
недостатак резервоарског простора, неразвијена дистрибутивна мрежа са уским грлима у
систему и веома велики губици воде у дистрибутивној мрежи, а процјењује се да достижу
вриједност од преко 50%.
Рјешење ових проблема кроз проширење обухвата становништва организованим
системом водоснабдијевања уз смањење губитака воде у водоводним системима је један
од најзначајнијих проблема са којим се суочава општина Братунац..
Наведени проблеми изискују значајна улагања, те је општина Братунац током 2013.
године извршила кандидовање кључних пројеката за финансирање путем кредита
Европске Инвестиционе Банке.
Планиране активности за које се траже кредитна средства обухватају сљедеће:
 Санација резервоара,
 Замјена азбест цементних и цјевовода малих пречника, проширење и мониторинг
водоводног система,
 Извођење прикључака (индивидуално, колективно становање, јавни и привредни
објекти) и спајање прелаза испод пута.
Процијењена инвестицијска вриједност претходно наведених активности износи укупно
око 2.380.000 EUR.
Скупштина Општине Братунац на сједници одржаној 26.12.2013. године донијела је
Одлуку о прихватању кредитног задужења Општине Братунац код Европске инвестиционе
банке за пројекат «Реконструкција и доградња система водоснабдијевања и канализације
у општини Братунац» у износу од 2.801.013,00 КМ.
2.4.3 СТАЊЕ СИСТЕМА ПРИКУПЉАЊА И ОДВОЂЕЊА ОТПАДНИХ ВОДА 88
Прикупљање и одвођење отпадних вода на територији општина Братунац је слабо
развијено. Развој канализационог система заостаје у односу на водоводни систем,
нарочито по степену изграђености мреже и колектора.
86
Општина Братунац, Одсјек за привреду и развој,„Project Fiche“ за подношење захтјева за добијање кредита Европске инвестиционе
банке (European Investment Bank – EIB) за побољшање и унапређење система водоснабдијевања на подручју општине Братунац,
октобар, 2013.
87
Ибид.
88
Урбис центар д.о.о. Бањалука, Планирање, ројектовање и консалтинг: Просторни план општине Братунац 2011-2031, нацрт, стр. 138139
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Страна 101 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија
– Босна и Херцеговина
Покривеност градског подручја Братунца канализацијом износи око 68% од броја
корисника који су прикључени на градски водоводни систем. Јавни канализациони систем
постоји у ужем урбаном подручју општинског центра Братунца, којим се отпадне воде
насеља одводе у ријеке Глогова и Крижевица, потом у ријеку Дрину. Ријека Крижевица је
рецепијент и за отпадне воде градског насеља Сребренице.
Постоје такође и два независна канализациона система (дужине 5 km) у Дринској улици насеља Побрђе и Раковац, који посједује таложник и улици Светог Саве (дужине 3 km) насеље Моштанице. На ова два канализациона система прикључено је око 300
домаћинстава.
Постојећа канализациона мрежа је дијелом мјешовитог, а дијелом сепаратног типа.
Дужина изграђене канализационе мреже износи 11.400 m. Појединачни стамбени објекти
или више стамбених објеката имају своје индивидуалне непрописно изведене
канализационе одводе са испустом у рецепијент, што је случај и у појединим ванградским
насељима општине, док се у већини насеља врши употреба, углавном непрописно
изграђених септичких јама чиме се значајно угрожава квалитет површинске и подземне
воде.
Подручје насеља Кравица је такође покривено канализацијом. На овом подручју постоји
неплански и непрописно изведена канализациона мрежа отпадних вода, односно сваки
стамбени објекат има свој властити цијевни одвод у ријеку Кравицу. Године 2012. године
урађена је и канализациона мрежа у насељу Бјеловац.
Одвођење атмосферских вода На простору градског подручја Братунца, дјелимично је
изграђена јавна градска атмосферска канализација за одвођење површинских
атмосферских вода од падавина. На подручју града је изграђен кишни колектор Ø1000
mm, дужине око 2,5 km са функцијом да атмосферске воде сакупи, одведе и упусти у
Глоговску ријеку. На осталим дијеловима обухвата урбаног подручја, атмосферска
канлизација није изграђена , осим у коридору постојећих саобраћајница, гдје су
изграђени (отворени) путни јаркови. Атмосферске воде са овог подручја се дијелом
инфилтрирају у терен, дијелом површинским путем гравитационо сливају у најближе
водотоке.
У коридору постојећих саобраћајница, на појединим дионицама, изграђени су путни
канали за прихватање атмосферских вода које се на овај начин одводе у најближи
водоток или инфлитрирају директно у тло.
2.4.4 ПРЕЧИШЋАВАЊЕ ОТПАДНИХ ВОДА
Не постоји градски уређај за пречишћавање комуналних отпадних вода у општини
Братунац. Према израђеној урбанистичкој документацији одређено је да зона ушћа
ријеке Глогове у ријеку Дрину буде резервисана као површина за изградњу централног
градског уређаја за пречишћавање отпадних вода. Пречишћавање отпадних вода и
прекогранични проблем са Србијом.
Могућност за одређени вид пречишћавања комуналне отпадне воде унутар територије
Братунца су ограничене углавном на употребу септичких јама.
2.4.4.1 НАЈЧЕШЋИ ПРОБЛЕМИ У СИСТЕМУ ОДВОЂЕЊА ОТПАДНИХ ВОДА
Неразвијеност и непостојање канализационих система изван урбаног подручја Братунца,
неадекватна и неучинковита постојећа канализациона мрежа, непостојање сепаратне
канализације (за санитарно-фекалне и оборинске отпадне воде) и недостатак третмана
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Страна 102 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија
– Босна и Херцеговина
отпадних вода, значајно загађење површинских и подземних вода, као и велики ризик за
јавно здравље и квалитет животне средине су кључни проблеми у Братунцу.
Просјечан број интервенција у канализационој мрежи на годишњем нивоу је цца 80
интервенција у урбаном подручју. Ове интервенције обично укључују уклањање
препрека, као и чишћење и прочепљавање канализационих линија.
Годишња општинска улагања у градски систем прикупљања и одвођења отпадних вода у
2012. години износила су 8.460 КМ.
2.4.5 УПРАВЉАЊЕ ОТПАДОМ 89,90
Општински план управаљања отпадом припремљен је за период 2012-2017. године.
Скупштина општине Братунац је на сједници одржаној у 25.06.2013. године усвојила План
и одредила тим за праћење реализације плана управљања отпадом и извјештавање о
реализацији истог.
29.05.2012. године Скупштина општине Братунца усвојила је Одлуку о управљању
комуналним отпадом на територији општине Братунац („Службени гласник општине
Братунац“, број 03/2012).
Општина је оснивач и власник са 65% предузећа АД Градска чистоћа Братунац, које је
овлаштено за послове прикупљања, транспорта и одлагања отпада на подручју општине,
одржавање јавних површина, као и комуналне дјелатности.
Комунални отпад са простора урбаних дијелова насеља општине Братунац се одлаже на
локалну депонију Реповац (која није уређена по принципима санитарне депоније). Такође
је активан и извјестан број дивљих депонија (сметљишта).
Савремено управљање отпадом подразумијева имплементацију принципа одрживог
развоја тј. хармонизацију економских, еколошких и социјалних аспеката развоја друштва у
цјелини и сваког појединачног развојног програма.
Управљање комуналним чврстим отпадом у општини одвија се путем активности
сакупљања, транспорта и одлагања отпада које је потребно додатно унаприједити и
проширити како би се задовољиле основне претпоставке одрживог развоја система.
Отпад се на подручју општине организовано сакупља само у градском насељу Братунац и
у мјесним заједницама Кравица и Вољавица. Број становника који је обухваћен одвозом
отпада је око 11.000 становника. Поред пружања услуга домаћинствима, услуге су
проширене на приватна и државна предузећа, јавне установе и објекте на територији
општине. Коначно одлагање прикупљеног чврстог отпада врши се на градску депонију
"Реповац", удаљену 4 km од града у близини насеља Јеловци.
Дневна количина отпада која се одвози на депонију према процјенама комуналног
предузећа АД „Градска чистоћа“ износи око 20 m3, гдје се 90 % наведене количине отпада
сакупи од становништва. На основу броја становника обухваћених одвозом отпада и
укупне дневне количине отпада који се одвози на депонију, добије се специфична
количина отпада у општини Братунац која износи око 0,45 kg/ст/дан (просјек за БиХ око
0,6 kg/ст/дан).
89
Општина Братунац, План управљања отпадом општине Братунац за период 2012-2017, септембар 2012.,
90
Урбис центар д.о.о. Бањалука, Планирање, ројектовање и консалтинг: Просторни план општине Братунац 2011-2031, нацрт, стр. 146147
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Страна 103 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија
– Босна и Херцеговина
Одлагање отпада на поменутој локацији врши се од 1979. године. Постојећа градска
депонија не задовоља минималне услове уређења, због чега је нужно извршити
реконструкцију према принципима савременог санитарног депоновања. Стање
општинског одлагалишта отпада је такво да постоји мали степен или не постоје никакве
основне мјере заштите да би се спријечило загађење земљишта, воде и ваздуха.
Локалитет депоније "Реповац" одређен је општинском одлуком и представља прелазно
или привремено рјешење за одлагање отпада за општину Братунац до реализације
регионалне санитарне депоније.
Осим комуналног чврстог отпада, на предметном простору се одлажу и специфичне врсте
отпада (нпр. отпадна уља, акумулатори, батерије, медицински отпад, отпад анималног
поријекла и др.) чије је количине због начина одлагања отпада, степена развоја система
управљања отпадом и истраживања тешко процјенити. Према подацима комуналног
предузећа, индустријски отпад се на депонију одвози једном седмично у количини од 960
m3 годишње. Медицински отпад који се класификује као опасан не одлаже се на градску
депонију. Отпад од грађевинског материјала користи се као прекривка или инертни слој
на депонији. Прерадом и производњом дрвне сировине настаје отпад који се користи као
енергент у котловницама самих произвођача или се као огревни материјал продаје
трећим лицима. Обзиром да је организација система управљања отпадом непотпуна, у
руралним дјеловима општине идентификована су неуређена одлагалишта. Дивља
одлагалишта представљају сталну пријетњу здрављу становништва и укупном квалитету
животне средине.
Током протеклих година на подручју општине Братунац вршене су активности уклањања
дивљих одлагалишта, која су због недовољне покривености организованим
прикупљањем изнова настајала. Највећи број дивљих одлагалишта отпада евидентан је уз
локалне путеве и обале ријека. Нека од познатих локалитета су у мјесним заједницама
Селишта, Подчауш, Братунац, те насеље Доњци. Рационално трошење природних ресурса
и смањење количина отпада који се мора коначно санитарно деоновати могуће је
остварити контролисањем стварања отпада на самом извору и програмом рециклаже.
Ове методе минимазације ставрања отпада на подручју општине Братунац заступљене су
у незнатној мјери.
Произвођачи који сами збрињавају отпад су апотеке и трговачки центри ДОО
„Зворничанка“ и “РОБОТ“ Генерал Традинг ЦО ДОО Сарајево , као и поједине занатске
радње који одређене врсте отпада предају оператерима за рециклажу.
На територији општине Братунац послује предузеће Д.О.О. "МПТ Кондор" које врши
сакупљање секундарних сировина (жељезо, алуминијум, бакар, олово, пластичне гајбе,
акумулатори). Секундарне сировине се одвозе из више општина: Сребреница, Зворник,
Братунац, Бијељина, Соколац, Пале, Калесија, Тузла и Грачаница. Поред скупљања
секундарних сировина ово предузеће врши рециклажу акумулатора. Рециклажом се
осигурава поврат материјала из отпада, али и врши минимизација, као један од основних
принципа савременог управљања отпадом.
У току је изградња регионалне депоније на Црном врху, код Зворника, која ће заузимати
површину од шест хектара и служити за одлагање отпада из девет општина Републике
Српске и Федерације БиХ. На ову депонију отпад ће одлагати и општина Братунац, поред
још 8 општина. Предвиђено је да се радови заврше до краја 2013. године, а да депонија
буде стављена у функцију у прољеће 2014. године.
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Страна 104 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија
– Босна и Херцеговина
2.4.5.1 ПРОИЗВЕДЕНИ ОТПАД
Процијењени подаци о произведеном отпаду за 2012. и 2017. год., а преузети из Плана
управљања отпадом, дају се у наставку. На подручју општине Братунац не постоји пракса
мјерења количина отпада, гдје би се добили прецизни подаци о врстама и количинама
отпада који се генерише на дневном, мјесечном и годишњем нивоу. Пројекције количина
отпада који ће настати у планском периоду урађене су на основу процјена које су
непотпуне и непоуздане и треба их прихватити с одређеном резервом.
Табела 47. Количине произведеног отпада
Запремина у тонама /годину
Процјена 2012
Процјена 2017
6.103
6.103
Отпад из привреде
210
210
Отпад из јавних установа
54
54
6.367
6.367
Отпад из домаћинстава
Укупно
2.4.5.2 ПОСТОЈЕЋЕ УСЛУГЕ САКУПЉАЊА И ОДВОЖЕЊА ОТПАДА
Организованим сакупљањем отпада на подручју општине Братунац тренутно је
обухваћено само 38% од укупног броја становника у општини Братунац. Разлог слабе
покривености територије општине системом сакупљања и одвоза отпада с једне стране је
недосљедно провођење Одлуке о комуналном реду и Одлуке о управљању комуналним
отпадом због недостатка људи у комуналном предузећу, а с друге лоша техничка
опремљеност комуналног предузећа опремом за прикупљање и одвоз отпада. Поред
наведених ограничавајућих фактора, примјетан је и отпор локалног становништва да се
укључи у систем организованог сакупљања и збрињавања отпада.
Отпад у Братунцу се током 2012. године прикупљао и одвозио од стране предузећа АД
Градска чистоћа. Ово је јавно предузеће и главни давалац комуналне услуге на подручју
општине. Предузеће може повјерити другом привредном друштву или предузетнику, које
задовољава законске услове, послове обављања комуналне дјелатности прикупљања и
одвожења комуналног отпада.
Главне активности предузећа АД Градска чистоћа, а којег је основала општина Братунац,
су: прикупљање чврстог комуналног отпада и прикупљање селективних компоненти као
што су: папир, картон, најлон, пет амбалажа и сл. У Братунцу постоји предузеће ДОО
„Кондор“ МПТ, који врши откуп истрошених алумулатора, старог гвожђа и осталих врста
метала којег даље продаје предузећима са којим има сколпљене уговоре.
Чврсти комунални отпад у ужем градском подручју, који се прикупља у посуде за отпад,
ПВЦ кесе и контејнере запремине 1,1 m³, одвозе се сваки дан, изузев недјеље. Отпад који
се прикупља у контејнерима запремине 1,1 m³ постављеним изван ужег дијела града
одвози се једном седмично, као и отпад прокупљен у посудама за отпад, ПВЦ кесама и
др. Контејнери запремине 5 m³, се користе према потреби.
Већина специјалног и опасног отпада, који настане на подручју општине Братунац се не
прикупља одвојено од осталог комуналног отпада, стога не постоје прецизни подаци о
количинама и врстама овог отпада који се прикупља.
Комунално предузеће нема специјалано возило за црпљење муља из септичких јама,
грађани за ове послове повремено ангажују оператере из других општина.
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Страна 105 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија
– Босна и Херцеговина
Возни парк АД „Градска чистоћа“ чине 4 возила старости 15 до 30 година, због чега су
подложна честим кваровима, што утиче на отежано прикупљање отпада.
Број домаћинстава која су обухваћена услугом одвоза отпада у првих 6 мјесеци 2013.
године био је 2.731 домаћинставо/мјесечно. Број пословних субјеката који су били
обухваћени ускугом у првих шест мјесеци у 2013. износио је 284,6 пословна субјекта
мјесечно. 91
2.4.5.3 ПРИКУПЉЕНИ ОТПАД 92
Укупна количина прикупљеног отпада у првих шест мјесеци у 2013. години износила је
491 тона/мјесечно.
Количина отпада која је одложена на регионалну депонију у првих шест мјесеци у 2013.
години износила је 0 тона/годишње. Укупна количина отпада (папира, најлона, ПЕТ
амбалаже) који је прикупљен и рециклиран у првих шест мјесеци у 2013. години била је 0
тона/годишње.
2.4.5.4 ИНФРАСТРУКТУРА ЗА УПРАВЉАЊЕ ОТПАДОМ
АД “Градска чистоћа“ посједује лиценцу за управљањем чврстим отпадом издату од
Министарства за просторно уређење, грађевинарство и екологију Бања Лука.
На подручју општине Братунца не постоје зелена острва (мјеста која посједују сву
неопходну опрему за одвојено сакупљање оних материјала који се стварају у највећим
дневним количинама: папир, стакло, и ПЕТ амбалажа).
На подручју општине Братунац не постоје ни центри за рециклажу, мјеста гдје би се
довозио сав одвојено прикупљени отпад (пластика, стакло, папир и слично). У АД
“Градска чистоћа“ не постоји селективно одвајање папира, пластике и пет-амбалаже.
Тренутно не постоје центри за кабасти отпад на подручју општине. Предвиђено је да
грађани одлажу ову врсту отпада поред контејнера и о томе обавијесте АД „Градска
чистоћа“ Братунац, које би преузело исти и транспортовало на локалну депонију.
На подручју града у употреби је 120 контејнера, запремине 1,1 m3 , од чега је 40
контејнера потпуно у функцији, док су преостали контејнери ограничене функције. У
2011.год. је постављено 30 нових контејнера капацитета 1,1 m3, а из употребе је
искључено 18 комада. У ужем дјелу града, на локацијама приступачним за одвоз отпада,
постављени су контејнери. Дио контејнера је постављен и у урбаном дјелу општине према
потреби и на Градској плажи у Красан Пољу. Укупан број контејнера зепремине 5,0 м3 је 5
(3 контејнера су у употреби а два су у лошем стању). Укупан број посуда за отпад
запремине 40, 80, 120 или 240 литара, на подручју које је обухваћено одвозом отпада,
износи 1.100. Возни парк АД „Градска чистоћа“ чине 4 возила старости 15 до 30 година,
због чега су подложна честим кваровима, што утиче на отежано прикупљање отпада.93
У протеклом периоду у општини Братунац је идентификовано 18 дивљих одлагалишта
отпада.94
91
Квартални извјештај о напретку у Општинском управљању чврстим отпадом за Општину Братунац, за мјесеце април, мај и јуни 2013.
Године, Извјештај припремила надлежна општинска служба у оквиру пројекта “Municipal Programme for Solid Waste Management in
Bosnia and Herzegovina“ 2010-2013, СИДА, Гронтмиј, ЦарлБро
92
Ибид.
93
Општина Братунац, План управљања отпадом општине Братунац за период 2012-2017, септембар 2012.
94
Ибид.
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Страна 106 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија
– Босна и Херцеговина
Прикупљени чврсти комунални отпад на подручју општине Братунац, се одлаже на
локалној депонији „Реповац“, смјештеној у насељу Реповац. За депонију је урађен „План
прилагођавања“ у складу са Законом о управљању отпадом („Службени гласник
Републике Српске“, број 53/02и 65/08). Прибављена је и еколошка дозвола за депонију од
стране Одјељења за просторно уређење и стамбено комуналне послове општине
Братунац. Прикупљени отпад се одвози свакодневно (осим недјеље) и одлаже на
депонију гдје се једном седмично врши распланирање отпада по површини депоније и
повремено прикрива земљом слојевито.
Депонија је у употреби од 1979.год.,смјештена је на стрмој падини између два брда
обрасла шумским растињем. На удаљености од 50,0 m од локације депоније у пероду
већих падавина протиче поток Баљиновац који се на удаљености око 1 km улива у
Глоговачку ријеку. Од укупне површине 7,35 ha до сада је према процјени попуњено 4,05
ha, тако да запремина отпада који је одложен на градској депонији према процјени АД
„Градска чистоћа“ и износи око 70.000,0 m³. На располагању око 3,25 ha незаузетог
постора95. Локација депоније се одликује добром саобраћајном повезаношћу са
опшинским центром и релативно добрим приступним путем дужине 2,5 km од
регионалног пута Братунац - Коњевић Поље. Дужина пута од 1,5 km је асфалтирана, а
остали дио је макадамски и поред локације депоније води до села Бљечева. Депонија је
дугогодишњим одлагањем висински достигла ниво пута, који води према селу Бљечева.
Одлагање отпада на поменутој локацији врши се од 1979. године, а укупна површина за
одлагање износи око 7,35 ha. Према процјенама комуналног предузећа запремина отпада
одложеног на депонији износи 70.000 m3, а преостао простор за депоновање око 3,25 ha
Локација депоније одликује се добром саобраћајном повезаношћу са општинским
центром (регионални пут Братунац – Коњевић поље) и релативно добрим приступним
путем.
У току је изградња регионалне депоније на Црном врху, код Зворника, која ће заузимати
површину од шест хектара и служити за одлагање отпада из девет општина Републике
Српске и Федерације БиХ. На ову депонију отпад ће одлагати и општина Братунац.
На подручју општине Братунац не постоје други објекти за рециклажу, прераду или
одлагање отпада.
95
УНИС институт Источно Сарајево, „План прилагођавања управљања отпадом за дјелатност прикупљања и транспорта отпада Братунац“, 2007. год.
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Страна 107 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија
– Босна и Херцеговина
Слика 26. Дивља одлагалишта отпада у општини Братунац
2.4.5.5 КЉУЧНИ ПРОБЛЕМИ У УПРАВЉАЊУ ОТПАДОМ
Главни проблеми у управљању отпадом у општини Братунац подијељени су у 5
категорија, како слиједи у наставку96:
Институционални проблеми
 Сарадња са невладиним сектором би се требала проширити и на друге невладине
организације, које нису биле укључене у досадашње пројекте.
Правни проблеми
 Стратегија управљања отпадом не постоји на нивоу Републике Српске и приликом
израде овог Плана као основа кориштена је Стратегија управљања чврстим
отпадом у БиХ.
 Активности комуналне полиције и еколошког инспектора на провођењу прописа
из ове области треба појачати вршењем већег броја инспекцијских контрола,
издавањем прекршајних налога.
 Правилник о начину и условима одвоза и одлагања отпада који доноси Начелник,
није донесен.
96
Општина Братунац, План управљања отпадом општине Братунац за период 2012-2017, септембар 2012
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Страна 108 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија
– Босна и Херцеговина

План и програм управљања комуналним отпадом треба урадити на основу
донешеног Правилника о начину и условима одвоза и одлагања отпада.
 Одлука о комуналном реду и Одлука о управљању комуналним отпадом нису
усаглашене.
Инфраструктурни проблеми
 На подручју општине Братунац не постоје уређене локације зелених острва,
рециклажних центара, центара за кабасти отпад, као и других објекта за
организовано одвајање корисних компоненти из отпада.
 У наредном периоду треба приступити провођењу мјера предвиђених Планом
прилагођавања и Планом активности по фазама израде.
 Потребно је припремити пројектну документацију за санацију локалне депоније,
којој би се приступило након отварања регионалне депоније на Црном Врху.
 Организованим прикупљањем отпада на подручју општине Братунац тренутно је
обухваћено само градско подручје и дијелови насеља, што представља
недосљедно провођење Одлуке о комуналном реду и Одлуке о управљању
комуналним отпадом.
 Комунално предузеће би требало у свим насељима да врши одвоз отпада најмање
једном седмично, а у појединим насељима и чешће. За реализацију напријед
наведеног, предузећу је потребно више теренских радника и боља организација
посла.
 Неопходно је извршити набавку потребног броја контејнера, канти за отпад и
корпи за улични отпад, како би се унаприједило стање комуналне опреме у граду.
Такође, потребно је вршити редовно одржавање, прање, дезинфекцију и
дезинсекцију постојеће опреме.
 На подручју општине није организовано прикупљање опасног отпада из
домаћинстава, тако да се исти одлаже заједно са осталим отпадом без претходног
третмана. За наредни период је потребно организовати одвојено прикупљање
опасног отпада који би се предавао оператерима овлаштеним за третман.
 Медицински, анимални и грађевински отпад, аутомобилске гуме, електронски и
електрични отпад такође се одлажу на локалну депонију без претходног третмана
што указује на неопходност рјешавања збрињавања овог отпада.
Финансијски проблеми
 Предузеће се сусреће са значајним проблемима у области наплате потраживања и
мјере које предузима у виду тужби су са закашњењем и неефикасне.
 Низак степен наплате потраживања и непостојање ефикасних механизама за
повећање, дотрајала возила за прикупљање отпада која стварају значајне
трошкове одржавања и поправки, облик организовања предузећа који имплицира
велике трошкове рада, представљају неке од најважнијих препрека предузећа да
послује рентабилно и да из сопствених средстава финансира раст. На основу
наведеног анализа ликвидности јавног предузећа за управљање отпадом указује
да предузеће има неповољне коефицијенте ликвидности, као и коефицијенте
финансијске стабилности. Предузеће се сусреће са јазом између прилива готовине
из пословних активности и насталих обавеза из пословања.
 За повећање пословне способности предузећа, поред повећања степена наплате
пружених услуга, неопходно је и рационалније управљање укупним трошковима.
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Страна 109 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија
– Босна и Херцеговина
За повећање обухвата потребна је додатна опрема и особље, коју предузеће не
може обезбиједити из сопствених средстава, што имплицира потребу за
бесповратним средствима у виду донација и помоћи.
 Имајући у виду да је на подручју општине неопходно имплементирати значајан
број пројеката из области управљања отпадом, неопходно је у буџету Општине
планирати средства посебно за ту намјену.
Јавна свијест
 Општина у наредном периоду у сарадњи са комуналним предузећем и
невладиним организацијама, мора радити на даљем подизању свијести и знања о
начинима и могућностима правилног управљања отпадом.
 Активности треба да обухвате: даљу едукацију грађана и ученика у циљаним
мјесним заједницама и школама на тему важности правилног одлагања отпада и
могућностима његове поновне употребе, штампање и дистрибуција летака,
брошура, плаката, одржавање јавних трибина, радионица и састанака уз
укључивање свих заинтересованих страна.
2.4.6 НАПЛАТА КОМУНАЛНИХ УСЛУГА
Према подацима А.Д. „Рад“ Братунац, у 2012. години наплаћено је 64% фактурисаних
услуга за воду и канализацију.97
Укупан проценат наплате потраживања од грађана за услугу одвоза смећа у односу на
укупна потраживања у 2010. години је 50,12%, у 2011. години је 52,13%, a u 2012. години
56,10% . Укупан проценат наплате потраживања од привредног сектора за услугу одвоза
смећа у односу на укупна потраживања у 2010. години је 68,25 %, у 2011. години 69,41%, а
у 2012. години је 56,10%.98
97
Општина Братунац, Одсјек за привреду и развој,„Project Fiche“ за подношење захтјева за добијање кредита Европске инвестиционе
банке (European Investment Bank – EIB) за побољшање и унапређење система водоснабдијевања на подручју општине Братунац,
октобар, 2013.
98
Општина Братунац, План управљања отпадом општине Братунац 2012-2017, 2012, стр. 33
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Страна 110 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија
– Босна и Херцеговина
2.5 ЈАВНА РАСВЈЕТА И ПОТРОШЊА ЕЛЕКТРИЧНЕ ЕНЕРГИЈЕ
Дистрибуцијом електричне енергије на подручју општине Братунац се бави предузеће
"Електро - Бијељина" а.д., односно Радна јединица "Електродистрибуција Братунац"
путем своје пословнице у Братунцу.
Главно предузеће за снабдијевање електричном енергијом на подручју општине Братунац
је ЗП "Електро Бијељина", а.д. Бијељина. Снабдијевање електричном енергијом се врши
преко радне јединице Електродистрибуција Братунац која "покрива" подручје општина
Братунац и Сребреница. У саставу ове јединице су двије пословнице - Братунац и
Сребреница.
Сва домаћинства и привредни субјекти на територији општине су прикључени на
електроенергетску мрежу.
На територији општине јавна расвета се обезбеђује путем напајања живиних сијалица
јачине 125, 160, 250, и 400 W. У задње вријеме се инвестира у замјену живиних са
натријумовим сијалицама високог притиска јачине 100, 150, и 250 W чиме се поштиже се
уштеда од цца. 25%.
Потрошња ел.енергије за јавну расвјету у 2012. г. износила је 30,2 GWh, односно
123.391,34 КМ.
Тренутно је у изради пројекат који се базира на увођењу ЛЕД расвјете и замјени свих
уличних сијалица (живиних и натријумових), што би утицало на побољшање енергијске
ефикасности и постизање уштеде од 50%. Апликација је извршена према УНДП –у.
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Страна 111 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија
– Босна и Херцеговина
2.6 КУЛТУРНО-ИСТОРИЈСКО НАСЉЕЂЕ
У оквиру самих културно – историјских добара разликују се археолошка добра и остала
културно – историјска добра (градитељско насљеђе). Најважнији правни акт РС у области
културно – историјског насљеђа РС представља Закон о културним добрима (Сл. гласник
РС 11/95, 103/08). Републички завод за заштиту културно - историјског и природног
насљеђа РС није у досадашњем периоду урадио рекогнисцирање подручја општине
Братунац са аспекта градитељског насљеђа и археолошких локалитета. Велики број
археолошких локалитета (нарочито римских налаза и средњовјековних некропола
стећака) указује на значајно културно - историјско насљеђе на подручју општине Братунац.
Споменици културе Босне и Херцеговине прије 1992. године
У СР БиХ до 1992. године је постојао регистар споменика културе који је обухватао и
археолошке локалитете и остала културно – историјска добра (градитељско насљеђе). На
подручју општине Братунац до 1992. године није постојао ниједан заштићени споменик
културе. Међутим, републички Завод је евидентирао два споменика културе:
 Турбе Хамза - деде Орловића и гробље, Текија,
 Мусафирхана (текија Хамза - деде), Текија.
Ратна дешавања на територији БиХ у периоду 1992 - 1995. година су учинила да један дио
споменика културе буде уништен, што је био случај и у општини Братунац (текија Хамза деде у Коњевићима).
Национални споменици Босне и Херцеговине
Као резултат Дејтонског споразума (Анекс 8) на нивоу Босне и Херцеговине је утемељена
Комисија за очување националних споменика, чији је основни задатак заштита културно –
историјског насљеђа кроз проглашење објеката културно – историјског насљеђа
националним споменицима. На подручју општине нема националних споменика БиХ.
Такође, на привременој листи националних споменика БиХ коју је формирала Комисија
нису присутна културно – историјска добра са подручја општине Братунац. Градска џамија
у Братунцу се налази на листи петиција.
Евидентирано градитељско насљеђе
У нацрту Просторног плана општине Братунац из 1986. године идентификовано је
градитељско насљеђе које треба заштитити, а који и данас егзистира. Ријеч је о сљедећим
објектима:
 Турбе у селу Текија,
 Црква успења Богородице у Братунцу,
 Споменик борцима НОР-а у Братунцу,
 Спомен гробница у Факовићима.
Републички завод за заштиту културно - историјског и природног насљеђа РС у склопу
израде Регулационог плана за простор централног подручја насеља Братунац као
вриједно градитељско насљеђе (индустријска баштина) је издвојио старе објекте дуванске
индустрије у Братунцу ("Дуван" а.д. Братунац).
Археолошки локалитети
У Просторном плану РС до 2015. године је евидентиран само један археолошки локалитет
са подручја општине Братунац. Ријеч је старом православном гробљу са стећцима у
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Страна 112 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија
– Босна и Херцеговина
Братунцу (локалитет Подградац). У наредном дијелу текста су наведени евидентирани
археолошки локалитети из Археолошког лексикона БиХ на подручју обухвата плана.
Праисторија
 ГАЈ, Доњи Бачић, Братунац. Праисторијска некропола са тумулима. Истраживање
вршила М. Косорић 1976. и 1977. На узвишеном платоу лежи 10 хумки претежно
оштећених (пречника од 4 до 16 m, висине око 0,50 – 0,90 m). У једној од
истражених хумки откривени гробови са спаљеним остацима покојника; све хумке
садржавале су фрагменте керамике. Бронзано и жељезно доба.
 КРАТИНА, Тегаре, Братунац. Праисторијски тумули. Некропола обухвата четири
развучене и доста оштећене хумке. Вјероватно бронзано доба.
 КРЧЕВИНЕ, Тегаре, Братунац. Праисторијска некропола са тумулима. Састоји се од
пет хумки пречника од 10 до 20 m, висине око 0,80 m. Вјероватно бронзано доба.
 ЛЕДИНЕ, Бјеловац, Братунац. Праисторијски тумули. У пољу уз Дрину налазе се
двије развучене хумке, пречника око 15 m, висине око 0,80 m. Вјероватно бронзано
доба.
 ЛУГ, Коњевић Поље, Братунац. Праисторијски тумулус. Остаци веће, раскопане
хумке. Вјероватно бронзано доба.
 ЛУГ, Тегаре, Братунац. Праисторијска некропола с тумулима. Истраживања вршила
М. Косорић 1973. У Тегарском пољу, смјештено седам оштећених хумки, пречника
око 10 и 14 m, висине око 0,50 - 1 m. Насуте су земљаним насипом. Сахрањивање је
двојако: скелетно и спаљивање. Бронзано доба.
 МЕЂА, Подчауш, Братунац. Праисторијска некропола са тумулима. Истраживања
вршила М. Косорић 1970. и 1971. Некропола са 14 хумки пречника између 9 и 16 m,
висине око 0,30 – 1,30 m. Налаз из једне хумке: бронзана игла, наруквица и судић.
Средње бронзано доба.
 ПОДРИД, Вранешевићи, Братунац. Праисторијски тумули. Двије хумке пречника
око 15 m, висине 0,80 m. Вјероватно бронзано доба.
Праисторија и римско доба
 КАРАУЛЕ, Сикирићи, Братунац. Трагови праисторијског и римског насеља. На
простору уз Дрину, на дубини од 1,20 m, нађени фрагменти праисторијске
керамике. Култура неодређена. На истом простору откривени остаци зидова с
налазима сиве керамике и комадом олова што индицира на трагове насеља из
римског доба. Праисторијско и римско доба, 1 - 4. ст.
Праисторија и Средњи вијек
 БРАТУНАЦ 1, Братунац. Праисторијски тумулус и средњовјековно гробље.
Истраживање вршила М. Косорић 1971. Тумулус смјештен у самом граду (промјер
14 m, висина око 1,80 m); изграђен је од земље. Првобитни праисторијски гробови
уништени накнадним укопавањима. Откривена 24 средњовјековна гроба; прилог:
бронзано и сребрно дугме и дубровачки динар с краја 14. и почетка 15. в. У центру
града лоциран велики оштећен и заравњен тумулус. Вјероватно бронзано доба и
касни средњи вијек.
 ЦРКВИШТЕ, Вранешевићи, Братунац. Праисторијско насеље и средњовјековна
некропола. Пробна истраживања обавила М. Косорић 1975. Смјештено на високој
тераси изнад усјека Грабовичке ријеке, са стрмим падом на источном дијелу према
Дрини. Културни слој дебљине око 0.80 m, садржи налазе који припадају
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Страна 113 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија
– Босна и Херцеговина
винчанској култури. На крајњем источном дијелу платоа сачувано неколико
стећака. Млађи неолит и касни средњи вијек.
 ПОДЦРКВИНА (Брезовача), Михаљевићи, Братунац. Праисторијско насеље и остаци
средњовјековне зграде. Пробна истраживања обавила М. Косорић 1975.
Смјештена на брду Хриђу. На источној страни платоа откривен дио темеља
грађевине, вјероватно цркве. На падинама и у подножју нађени бројни фрагменти
праисторијске и средњовјековне керамике, датоване од неолита до млађег
жељезног доба и у средњи вијек.
Праисторија, римско доба и Средњи вијек
 ГРАДИНА (Црквина), Михаљевићи, Братунац. Праисторијска градина, римска
утврда, уломци стела, римски новац и средњовјековне рударске јаме. Плато брда
величине сса 30 х 50 m, окружен је неправилним, елипсастим зидом у којем се, уз
циглу и естрих налази и цријеп што упућује на остатке праисторијског утврђеног
насеља. Нешто ниже запажени су остаци зида који припада римској утврди,
подигнутог на првобитној праисторијској градини. Налази: грађевински материјал,
два фрагмента стела (од њих један нађен у секундарном положају), база ступа и
новац (Constantinus 2, 337 - 340); камен с приказом крста вјеројатно уништен. На
јужној падини брда остаци старих, вјеројатно средњовјековних, рударских јама.
Бронзано доба, римско доба, 3 - 6. ст. и средњи вијек.
Римско доба
 БАРЕ, Залужје, Братунац. Римска вила. На простору величине око 3000 m2 на
подножју бријега Красташа наилази се на римску циглу и обрађено камење римске
зграде. Римско доба.
 БИЉАЧА, Биљача, Братунац. Римски надгробни споменик. Споменик са натписом
на грчком језику. Римско доба, 3. ст.
 БЈЕЛОВАЦ 1, Бјеловац, Братунац. Римски надгробни споменик. Титул с табулом
ансатом, с натписом. Римско доба, 3 - 4. ст.
 БЈЕЛОВАЦ 2, Бјеловац, Братунац. Римски новац. Приликом градње пута Бјеловац Градина пронађено је 10 римских новчића из З. ст. Римско доба.
 БРАТУНАЦ 2, Братунац. Римска зграда, Остаци грађевинског материјала и обрађени
камени блокови. Римско доба.
 ЦРКВИШТЕ, Брезак, Братунац. Римско насеље. На простору уз Дрину налазе се
трагови римских зидова и цигле, а нађен је и фрагменат коринтског капитела.
Римско доба, 1 - 3. в.
 КАМЕЊАК, Братунац. Римска стела. Стела је припадала тумулусу с ритусом
инцинерације о чему говоре и нађени фрагменти керамике. Римско доба, 3. в.
 КОЛУДРА, Залужје, Братунац. Римско насеље. Уз поток Колудра, испод стијена
Колудра наилази се на остатке римских зидова и циглу на простору од око 2.000
m2. Римско доба.
 ПОТПУТЊАЧА, Факовићи, Братунац. Римско насеље. На простору уз Дрину
откривени темељни зидови са апсидом и уломци римске цигле, керамике и зидног
малтера с траговима боје. Римско доба, 1 - 4. ст.
 СЕГНА, Лозница, Братунац. Остаци зграде и римски надгробни споменик. Случајно
откривени камени квадери; римски споменик украшен фигуралним мотивима.
Римско доба, 3. ст.
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Страна 114 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија
– Босна и Херцеговина

СИКИРИЋ 1, Сикирић, Братунац. Остава римског новца. Нађено 790 сестерцијуса
кованих у ковници VIMINACIUM (Костолац): (Gordianus 3, 238 - 244; Philippus 1, 244 249; Decius, 249 - 251; Trebonianus Gallus, 251 - 253; Volusianus, 251 - 253; Aemilianus
253; Hostilianus, 251). Римско доба, 3. ст.
 СИКИРИЋ 2, Сикирић, Братунац. Римски култни споменик. Жртвеник посвећен
божанству Силвана. Римско доба, 3. ст.
 ТЕГАРЕ, Тегаре, Братунац. Остаци маузолеја. Фрагменти натписа палимпсеста.
Један дио нађен је у Тегарама, а други код Лутвина хана. Припадају једном натпису
маузолеја у Тегарама. Римско доба, З. ст.
 УГАШИЦЕ, Тегаре, Братунац. Римско насеље. Трагови насеља (уломци цигле и
камења) запажени су на простору од око 10 дунума. Римско доба, 1 - 4. ст.
 ЖАЊЕВАЧКА БАШТА, Вољевица, Братунац. Трагови римске зграде (вила рустика).
На онижем платоу изнад села наилази се на трагове зидова и фрагменте керамике.
Римско доба, 1 - 4. в.
Римско доба и и Средњи вијек
 ЦРКВА РУЖИЦА (Поткуњица), Тегаре, Братунац. Римска и средњовјековна
некропола и остаци зграде. На омањем узвишењу уз православно гробље
пронађено шест римских надгробних споменика у секундарној употреби и три
стећка у облику стуба. У средини узвишења налазе се остаци темеља неке зграде,
вјеговатно цркве. Римско доба, 3 - 4. ст. и касни средњи вијек.
 ДОЊИ МАГАШИЋИ, Доњи Магашићи, Братунац. Римски споменик и
средњовјековна некропола. На римском споменику приказ људске фигуре.
Сачуван један стећак у облику стуба, остали уништени. Римско доба и касни
средњи вијек.
 ГРАДОВИ, Вољевица, Братунац. Римски каструм, насеље и средњовјековно гробље.
Уз Дрину и на десној обали Вољевичке ријеке, на простору од 25 ha шири се већи
грађевински комплекс. На њему се налази много остатака римског грађевинског
материјала, посебно фрагмената архитектуре. Простор је с три стране заштићен
бедемом. Одавде потјече жртвеник посвећен Јупитеру с натписом "...LE/G
XIС/...(...)/" који упућује на војнички логор једне вексилације. Уз логор је постојало
и насеље. Овдје је смјештена и некропола стећака. Римско доба, 1 - 4. ст. и касни
средњи вијек.
 КАМЕЊАЦИ, Красановићи - Красанпоље, Братунац. Средњовјековна некропола.
Сачувано 29 стећака у облику сандука, саркофага и стела, оријентисаних СЗ-ЈИ;
украс: витица, крст, полумјесец, биљни мотив. Као сполија употребљен фрагмент
римског стуба. Римско доба и касни средњи вијек.
 ЛУДМЕРАЦ, Радељевац, Братунац. Римски споменици и средњовјековна
некропола. Сачувана четири античка сполија с траговима фигуралних представа и
18 стећака у облику плоча и сандука и стела; украс: вегетабилни мотиви, људска
фигура, крст. Касни средњи вијек.
 МРАМОРЈЕ (Римско гробље), Лозница, Братунац. Античка сполија и
средњовјековна некропола. Приликом заштитних радова 1975. (С. Перић) на
некрополи са стећцима дислоцирана су 33 стећка у облику сандука, саркофага и
стубова, остали уништени; међу њима остаци римских споменика: ципус с
приказом Атиса, квадери, капители, фрагменти стубова. Истражено је и 27 гробова,
укопаних у просту земљу, повремено уз дрвени или камени заштитни оквир,
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Страна 115 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија
– Босна и Херцеговина
оријентисаних З-И. Налаз из два гроба: новчић и наушница. Римско доба, 2 - 3. в. и
касни средњи вијек, 14 - 15. в.
 МРАМОРЈЕ, Вољевица, Братунац. Средњовјековна некропола уз сполије античке
архитектуре. Сачувано 60 стећака у облику сандука и стубова, оријентисаних
претежно З-И. Римско доба и касни средњи вијек.
 ПОДЛИЈЕШЋЕ, Подчауш, Братунац. Остаци римске архитектуре и средњовјековно
гробље. Сачуван један стећак, остали уништени: као сполија употребљен фрагмент
украшеног архитрава античке грађевине, дислоциран. Римско доба и касни средњи
вијек.
 ЖДРИЈЕЛО, Вољевица, Братунац. Фрагмент римске архитектуре и средњовјековна
некропола. Сачувано 25 стећака у облику сандука и саркофага, оријентисаних З-И и
С-Ј; као сполија употребљен фрагмент римског архитрава. Римско доба и касни
средњи вијек.
Средњи вијек
 БАЊЕВИЋИ, Бањевићи, Братунац. Средњовјековна некропола. Уз православно
гробље сачувано је 14 стећака у облику плоча и стела; украс: линеарни мотиви,
крст, полумјесец, орузје, представа животиње и људске фигуре. Касни средњи
вијек.
 БОЉЕВИЋИ, Бољевићи, Братунац. Средњовјековна некропола. У православном
гробљу сачувано око 30 стећака у облику плоча, сандука, саркофага и стубова,
оријентисаних претежно З-И; украс: оружје и људска фигура. Остали уништени.
Касни средњи вијек.
 БРАТУНАЦ З, Братунац. Средњовјековна некропола. Сачувано око 124 стећка у
облику сандука, саркофага и стуба, оријентисаних З-И и С-Ј; украс: крст, спирала,
биљни мотиви. На једном сроменику натпис. Касни средњи вијек.
 ЦРКВИНА, Глогова, Братунац. Средњовјековно гробље. Уништена некропола
стећака. Касни средњи вијек.
 ЧОЛАКОВИЋИ, Чолаковићи, Братунац. Средњовјековно гробље. Сачувана три
стећка у облику саркофага и стела, оријентисаних З-И; украс: полумјесец, мач,
копље. Касни средњи вијек.
 ДОЊИ БАЧИЋ, Доњи Бачић, Братунац. Средњовјековна некропола. У православном
гробљу сачувана 43 стећка у облику сандука, саркофага и стела, оријентисаних З-И;
украс: крст, полумјесец, вијенац, бордура, оружје, спирала, пластично ребро. Касни
средњи вијек.
 ДРАГИН ХАН, Мратинци - Присоје, Братунац. Средњовјековно гробље. Сачувано
осам стећака у облику стуба. Касни средњи вијек.
 ЂУРИНИ ГРОБОВИ, Подчауш, Братунац. Средњовјековна некропола. Уништени
стећци. Касни средњи вијек.
 ФАКОВИЋИ, Факовићи, Братунац. Средњовјековно гробље. Уз православну цркву
сачувано је пет стећака у облику сандука и саркофага, оријентисаних З-И. Касни
средњи вијек.
 ГАЈ, Горњи Бачић, Братунац. Средњовјековно гробље. Сачувано 10 стећака у облику
сандука, саркофага и стела, оријентисаних З-И. Касни средњи вијек.
 ГРОБНИЦЕ, Глогова, Братунац. Средњовјековна некропола. Сачувано 29 стећака у
облику сандука, саркофага и стуба. Касни средњи вијек.
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Страна 116 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија
– Босна и Херцеговина














ХРНЧИЋИ, Хрнчићи, Братунац. Средњовјековна некропола. Сачувано 27 стећака у
облику плоча, саркофага и стела, оријентисаних СИ-ЈЗ и З-И; украс: архитектонски
мотиви, линеарни орнамент, крст, полумјесец, розета, вегетабилни мотиви, људска
фигура. Касни средњи вијек.
ЈАГОДЊА, Јагодња, Братунац. Средњовјековна некропола. Сачувано 15 стећака у
облику сандука. Касни средњи вијек.
ЈЕЛАСИ, Млечва, Братунац. Средњовјековно гробље. Сачувано 49 стећака у облику
плоча, саркофага и стубова. Касни средњи вијек.
КОШТАНОВАЧКО ГРОБЉЕ, Биљача - Присоје, Братунац. Средњовјековна некропола.
Сачувано 25 стећака у облику сандука, саркофага и стуба, оријентисаних З-И; украс:
спирала, крст, вијенац. Касни средњи вијек.
ЛИПЕНОВИЋИ, Липеновићи, Братунац. Средњовјековна некропола. Сачувано око
100 стећака у облику стубова, распоређених у три групе, оријентисаних претежно
З-И; украс: пластична ребра, симболични знаци, биљни мотиви, фигурална сцена.
Касни средњи вијек.
ЛУКЕ (Мраморје), Жлијебац, Братунац. Средњовјековна некропола. Сачувано 16
стећака у облику сандука, у двије групе, оријентисаних З-И. Касни средњи вијек.
МАКОВАЦ, Поповићи, Братунац. Средњовјековна некропола. Сачувано 15 стећака у
облику плоча, сандука, саркофага, стела и аморфних блокова; украс: полумјесец,
круг, јабука. Касни средњи вијек.
МАНАСТИРИШТЕ, Факовићи, Братунац. Средњовјековно гробље и остаци цркве.
Око искрчених темеља вјероватно црквене грађевине сачувано шест стећака у
облику плоча. Касни средњи вијек.
МРАМОРИЦА, Кравица - Брана Бачић, Братунац. Средњовјековна некропола.
Сачувано 15 стећака у облику саркофага и стела, оријентисаних З-И; украс:
вегетабилни и флорални мотиви. Касни средњи вијек.
МРАМОРЈЕ, Бегићи, Братунац. Средњовјековна некропола. Сачувано 34 стећка у
облику плоче, сандука, саркофага и стела, различито оријентисаних; украс:
вегетабилни мотиви, полумјесец, мач, рука. Касни средњи вијек.
МРАМОРЈЕ, Братунац. Средњовјековно гробље. Уз православно гробље сачувано
осам стећака у облику плоча, саркофага и стуба, оријентисаних З-И и С-Ј; оштећени.
Касни средњи вијек.
МРАМОРЈЕ, Јелах, Братунац. Средњовјековна некропола. Сачувано 16 стећака у
облику сандука и стуба, оријентисаних З-И; украс: симболични знаци, биљни
мотив, застава, људске фигуре. Касни средњи вијек.
ОГРАЂЕНА ВОДА, Побуђе, Братунац. Средњовјековно гробље. Сачувано шест
стећака у облику стела. Касни средњи вијек.
ОПРАВДИЋИ, Оправдићи, Братунац. Средњовјековна некропола. У православном
гробљу сачувана су 63 стећка у облику плоча, сандука, стеле и аморфних блокова,
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Страна 117 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија
– Босна и Херцеговина
2.7 ИДЕНТИФИКАЦИЈА ПРЕКОГРАНИЧНИХ ПРОБЛЕМА
Током израде овог Извјештаја, радне групе општина Братунац и Љубовија извршиле су
прелиминарну идентификацију прекограничних проблема који директно или индиректно
утичу на стање природних ресурса, њихово очување и одрживо кориштење.
Идентификовани прекогранични проблеми између двије општине, који су углавном
везани за ријеку Дрину и њене главне притоке, су сљедећи:
1. Експлоатација шљунка на Дрини, непланска и нерегулисана, која је присутна на
обје обале ријеке Дрине, нарушава њен природни ток,
2. Отпадне комуналне воде испуштају се директно у водотоке без пречишћавања,
3. Опасност од поплава представља значајан проблем у сливу ријеке Дрине због
неизграђених обалоутврда с обје стране ријеке.
Додатно, из различитих извора постоје информације о будућим плановима
искориштавања хидропотенцијала ријеке Дрине изградњом великих ХЕ. Општине на
ријеци Дрини нису упознате нити консултоване везано за неведене планове, а енентуална
реализација тих планова ће управо имати дубоке посљедице на локално становништво у
овим општинама, односно креирати ће се нови прекогранични проблеми.
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Страна 118 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија
– Босна и Херцеговина
3 ОКВИР ЗА УПРАВЉАЊЕ ПРИРОДНИМ РЕСУРСИМА
3.1 ИНСТИТУЦИОНАЛНИ И ЗАКОНСКИ ОКВИР УПРАВЉАЊА ПРИРОДНИМ
РЕСУРСИМА
3.1.1 МЕЂУНАРОДНИ ОКВИР ОДРЖИВОГ УПРАВЉАЊА ПРИРОДНИМ РЕСУРСИМА
Преглед међународних споразума које је БиХ до сада ратификовала, те потписала даје се
у наредној табели. 99
Табела 48. Статус међународних споразума о заштити животне средине у БиХ
Р
бр.
1
2
3
4
a
99
Назив
конвенције
Оргинални
назив
Датум
потписивања
Конвенција о
приступу
информацијама,
учешћу јавности
у процесу
одлучивања и
приступу
правосудним
органима из
области животне
средине
Convention on
Public
Participation,
Access to
Information
and Access to
Justice in
Environmental
Matters
(AARHUS)
25.04.1998
Конвенција о
процјени
прекограничног
утицаја на
животну средину
The Convention
on
Environmental
Impact
Assessment
(EIA) in Transboundary
Context
(ESPOO)
25.02.1991
Конвенција о
прекограничним
утицајима
индустријских
инцидената
Convention on
the Transboundary
Effects of
Industrial
Accidents
17.03.1992.
Оквирна
конвенција УН о
климатским
промјенама
United Nations
Framework
Convention on
Climate Change
(UNFCCC)
13.06.1992
Кјото протокол
Kyoto Protocol
(KP)
01.12.1997.
Мјесто
потписивања
Аархус
Данска
Еспоо
Финска
Хелсинки
Шведска
Рио де Јанеиро
Бразил
Кyото
Јапан
Статус
Службени
гласник
Ратификација
15.09.2008
БиХ-МУ
8/08
Ратификација
14.03.2010.
БиХ-МУ
8/09
Ратификација у
току
-
Ратификација
20.07.2000.
БиХ 19/00
Ратификација
22.04.2008.
БиХ-МУ
3/08
БиХ, Вијеће Министара, Одговори на листу питања ЕУ- поглавље 27-Околиш, Сарајево, Октобар 2012. године, стр. 118-120.
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Страна 119 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија
– Босна и Херцеговина
Р
бр.
Назив
конвенције
Оргинални
назив
Конвенција о
далекосежном
прекограничном
загађењу
ваздуха
Convention on
Long-Range
Trans-boundary
Air Pollution
(CLRTAP)
13.11.1979.
Протокол
Конвенцији о
дугорочном
прекограничном
загађењу зрака
на велике
раздаљине 1979
о дугорочном
финансирању
програма
сарадње за
мониторинг и
процјену
дугорочне
трансмисије
загађивача зрака
у Европи
Protocol to the
1979
Convention on
Long-Range
Trans-boundary
Air Pollution on
Long-Term
Financing of
the Cooperative
Program for
Monitoring and
Evaluation of
the Long Range
Transmission of
Air Pollutants in
Europe (EMEP)
28.09.1984.
Бечка
конвенција о
заштити
озонског
омотача
Vienna
Convention for
the Protection
of the Ozone
Layer
22.03.1985.
a
Монтреалски
протокол о
супстанцама које
оштећују
озонски омотач
Montreal
Protocol on
Substances that
Deplete Ozone
Layer
б
Лондонски
амандмани и
измјене
Монтреалског
протокола о
сuпстанcама које
штетно дјелuјu
на озонски
омотач
5
a
6
ц
д
Датум
потписивања
Мјесто
потписивања
Женева
Статус
Службени
гласник
Швајцарска
Преузето
сукцесијом
06.03.1992.
Сл. лист
СФРЈ-МУ
11/86 и Р
БиХ 13/94
(извор:
НЕАП БиХ)
Женева
Ратификација
Сл. лист
СФРЈ-МУ
2/87 и Р БиХ
13/94
(извор:
НЕАП БиХ)
Аустрија
Преузето
сукцесијом
Сл. лист
СФРЈ- МУ
1/90 и Р БиХ
13/94
(извор:
НЕАП БиХ)
16.09.1987.
Монтреал
Канада
Преузето
сукцесијом
Сл. лист
СФРЈ-МУ
16/90
(извор:
НЕАП БиХ)
London
Amendments
and
Adjustments to
the Montreal
Protocol on
Substances that
Deplete the
Ozone Layer
29.06.1990.
Лондон
Ратификација
Август 2003.
БиХ-МУ
8/03
Копенхагеншки
амандмани на
Монтреалски
протокол о
супстанцама које
оштећују
озонски омотач
Copenhagen
Amendments
to the Montreal
Protocol on
Substances that
Deplete the
Ozone Layer
25.11.1992.
Ратификација
Август 2003.
БиХ-МУ
8/03
Бечки
амандмани на
Vienn
amendments to
1985.
Ратификација
Август 2003.
БиХ- МУ
8/03
Швајцарска
Беч
Велика
Британија
Копенхаген
Данска
Беч
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Страна 120 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија
– Босна и Херцеговина
Р
бр.
е
ф
7
8
a
9
10
11
Назив
конвенције
Оргинални
назив
Датум
потписивања
Монтреалски
протокол о
супстанцама које
оштећују
озонски омотач
the Montreal
Protocol on
Substances that
damage the
ozone layer
Пекиншки
амандмани на
Монтреалски
протокол о
супстанцама које
оштећују
озонски омотач
Beijing
amendments to
the Montreal
Protocol on
Substances that
damage the
ozone layer
1999.
Монтреалски
амандман на
Монтреалски
протокол о
субстанцама које
оштећују
озонски омотач
Montreal
Amendment to
the Montreal
Protocol on
Substances that
Deplete the
Ozone Layer
17.09.1997.
Конвенција УН о
борби против
дезертификације
у земљама са
великим сушама
и/или
дезертификациј
ом посебно у
Африци
United Nations
Convention to
Combat
Desertification
(UNCCD)
17.06.1994.
Конвенција о
биолошкој
разноврсности
Convention on
Biological
Diversity (CBD)
13.06.1992.
Протокол из
Картагене о
биолошкој
сигурности
Cartagena
Protocol on
Bio-safety
15.05.2000.
Конвенција о
барским и
мочварним
подручјима од
међународног
значаја, посебно
стаништима
водотокова
Convention on
Wetlands of
International
Importance
Especially as
Waterfowl
Habitat
(RAMSAR)
02.02.1971.
Конвенција о
очувању
европских
природних врста
и природних
станишта
Convention on
the
Conservation of
European
Wildlife and
Natural
Habitats
19.09.1979.
Конвенција о
Convention on
03.03.1973.
Мјесто
потписивања
Статус
Службени
гласник
Аустрија
Пекинг
Ратификација
Август 2011.
БиХ- МУ
8/03
Ратификација
Август 2003.
БиХ-МУ
8/03
Ратификација
26.08.2002.
БиХ-МУ
12/02
Ратификација
31.12.2002.
БиХ-МУ
12/02
Ратификација
24.12.2008.
БиХ-МУ
12/08
Преузето
сукцесијом
2001.
Нотификац
ија о
сукцесији
2001.
(извор:
НЕАП БиХ)
Швајцарска
Ратификација
15.09.2008.
БиХ-МУ
8/08
Вашингтон
Ратификација
БиХ-МУ
Кина
Монтреал
Канада
Париз
Француска
Рио де Јанеиро
Бразил
Најроби
Кенија
Рамсар
Иран
Берн
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Страна 121 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија
– Босна и Херцеговина
Р
бр.
12
13
14
15
16
17
Назив
конвенције
Оргинални
назив
Датум
потписивања
међународној
трговини
угроженим
врстама дивље
флоре и фауне
(ЦИТЕС)
International
Trade in
Endangered
Species of Wild
Flora and
Fauna
Конвенција о
заштити и
коришћењу
прекограничних
водотока и
међународних
језера
Convention on
the Protection
and Use of
Trans-boundary
Watercourses
and
International
Lakes
17.03.1992.
Конвенција о
сарадњи ради
заштите и
одрживог
коришћења
ријеке Дунав
Convention on
Protection and
Sustainable Use
of Danube
River
29.06.1994.
Базелска
конвенција о
контроли
прекограничног
кретања опасног
отпада и
његовог
одлагања
Basel
Convention on
the Control of
Trans-boundary
Movements of
Hazardous
22.03.1989.
Ротердамска
конвенција о
претходно
информисаној
сагласности
процедура за
одређене
опасне
хемикалије и
пестициде у
међународном
промету
The Rotterdam
Convention on
the Prior
Informed
Consent
Procedure for
Certain
Hazardous
Chemicals and
Pesticides in
International
Trade
10.09.1998.
Стокхолмска
конвенција о
персистентним
органским
полутантима
Stockholm
Convention on
Persistent
Organic
Pollutants
(POPs)
22.05.2001.
Међународна
конвенција за
заштиту биљака
International
Plant
Protection
Convention
(IPPC)
12.06.1951.
Мјесто
потписивања
Статус
Службени
гласник
УСА
05.12.2008.
11/08
Хелсинки
Ратификација
03.09.2009.
БиХ-МУ
8/09
Ратификација
11.07.2005.
БиХ 65/05
Ратификација
Децембар
2000.
БиХ 31/00
(извор:
НЕАП БиХ)
Ратификација
20.11.2006.
БиХ-МУ
14/06
Ратификација
02.03.2010.
БиХ-МУ
1/10
Ратификација
30.06.2003.
БиХ-МУ
8/03 120
Финска
Софија
Бугарска
Базел
Швајцарска
Wastes and
Their Disposal
Ротердам
Холандија
Штокхолм
Шведска
Рим
Италија
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Страна 122 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија
– Босна и Херцеговина
Р
бр.
18
19
20
21
22
23
Назив
конвенције
Оргинални
назив
Датум
потписивања
Мјесто
потписивања
Конвенција
Уједињених
народа о мору
United Nations
Convention on
the Law of the
Sea (UNCLOS)
1982.
Залив Монтего
Конвенција о
заштити
свјетског
културног и
природног
наслијеђа
Convention for
the Protection
of the World
Cultural and
Natural
Heritage
17.10.1972.
Конвенција за
заштиту
Средоземног
мора од
загађења
Convention for
16.02.1976.
the Protection Of
The
Mediterranean
Sea Against
Pollution
(Barcelona
Convention)
Барселона
Протокол за
заштиту
Средоземног
мора од
загађења из
копнених извора
Protocol for the
Protection of
the
Mediterranean
Sea against
Pollution from
Land-Based
Sources (LBS
Protocol)
17.05.1980
Атина
Протокол о
посебно
заштићеним
подручјима и
биолошкој
разноврсности
Средоземног
мора
The Protocol
Concerning
Mediterranean
Specially
Protected Areas
(SPA Protocol)
02.04.1982.
Међународна
конвенција о
спрјечавању
загађивања
Средоземног
мора нафтом
International
Convention for
the Prevention
of Pollution
from Ships
1954.
Статус
Службени
гласник
Ратификација
РБиХ 15/95
Ратификација
РБиХ 25/93
Преузето
сукцесијом
Сл. лист
СФРЈ-МУ
12/77(извор
: НЕАП БиХ)
Преузето
сукцесијом
Сл. лист
СФРЈ-МУ
1/90 и Р
БИХ 13/94
(извор:
НЕАП БиХ)
Преузето
сукцесијом
Сл. лист
СФРЈ-МУ
9/85 и Р
БИХ 13/94
(извор:
НЕАП БиХ)
Преузето
сукцесијом
Сл. лист
СФРЈ-МУ
60/73,
53/74 и
РБИХ
13/94(извор
: НЕАП БиХ)
Јамајка
Париз
Француска
Шпанија
Грчка
Женева
Швајцарска
Лондон
Велика
Британија
Очекује се да ће одрживо управљање водним ресурсима у ријечном базену Дрине бити
реализовано под „кишобраном“Међународне комисије за базен ријеке Саве а која је
успостављена кроз оквирни споразум о ријеци Сави, потписаним у децембру 2002.
године. БиХ и Србија су пуне чланице комисије, док Црна Гора још увијек није али
генерално учествује у активностима комисије. Савска комисија дјелује под окрилјем
Међународне комисије за заштиту ријеке Дунава, а која је формирана 2000. године као
координациона платформа за имплементацију ЕУ Оквирне директиве о водама.
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Страна 123 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија
– Босна и Херцеговина
Преглед постојећих међународних споразума релевантних за управљање ријечним
базеном Дрине, те њихов статус у земљама БиХ, Србија и Црна Гора даје се у наредној
табели.100
Табела 49. Постојећи међународни споразуми релевантни за управљање ријечним
базеном Дрине
Редни
број
Споразум
БиХ
На снази
П
Србија
Р
П
Р
Црна Гора
П
Р
1
Convention on Wetlands of International
Importance Especially as Waterfowl Habitat
(Ramsar Conv. 1971)




2
Convention on Environmental Impact
Assessment in a Transboundary Context
(Espoo Conv. 1991)




3
Protocol on Strategic Environmental
Assessment to the Convention on
Environmental Impact Assessment in a
Transboundary Context (SEA Protocol - Kiev,
2003 )

4
Convention on the Protection and Use of
Transboundary Water Courses and
International Lakes (UN/ECE Water
Convention - Helsinki, 1992)

5
Protocol on Water and Health to the 1992
Convention on the Protection and Use of
Transboundary Water Courses and
International Lakes (London, 1999)

6
Convention on the Transboundary Effects of
Industrial Accidents (Helsinki Convention,
1992)

7
Convention on Access to Information, Public
Participa-tion in Decision-Making and Access
to Justice in Environmental Matters (Aarhus
Convention, 1998)

8
Protocol on Pollutant Release and Transfer
Register (Kiev, 2003)

9
Budapest Convention on the Contract for the
Carriage of Goods by Inland Waterway (CMNI,
2001)

10
European Agreement on Main Inland
Waterways of International Importance (AGN,
1996)

11
European Agreement concerning the
International Carriage of Dangerous Goods by
Inland Waterways (ADN, 2000)















100
А.Шућур-Плочо, М. Томин, W.Клемм, анд З. Ивановиц, Тхе Wорлд Банк ,Wест Балкан Флоод анд Дроугхт Манагемент Инитиативе –
Дрина Ривер Басин, Рапид Регионал Диагностиц анд Инвестмент Сцан Студy, Драфт Маин Репорт, , Роме, 9 јулy 2012 , стр. 12-13.
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Страна 124 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија
– Босна и Херцеговина
Редни
број
БиХ
Србија
Споразум
На снази
12
Budapest Convention on the Contract for the
Carriage of Goods by Inland Waterway (CMNI,
2001)

13
European Agreement on Main Inland
Waterways of International Importance (AGN,
1996)

14
European Agreement concerning the
International Carriage of Dangerous Goods by
Inland Waterways (ADN, 2000)

15
Danube River Protection Convention (Sofia,
1994)

16
The Convention on the Danube Navigation
Regime (Belgrade Convention – 1948)

17
Framework Agreement on the Sava River
Basin (Kranjska Gora, 2002



18
Protocol on the navigation regime to the
FASRB (Kranjska Gora, 2002)



19
Protocol on prevention of the water pollution
caused by navigation to the Framework
Agreement on the Sava River Basin (Beograd
2009)
20
Protocol on flood protection to the
Framework Agreement on the Sava River
Basin (Gradiška 2010)
П
Р
П
Р
Црна Гора
П
Р










П-потписан; Р-ратификован, ратификован од све три земље
3.1.2 ИНСТИТУЦИОНАЛНИ И ЗАКОНСКИ ОКВИР ОД ЗНАЧАЈА ЗА УПРАВЉАЊЕ
ПРИРОДНИМ РЕСУРСИМА У БИХ/РС
3.1.2.1 ИНСТИТУЦИОНАЛНЕ ОДГОВОРНОСТИ
У складу са Законом о локалној самоуправи („Службени гласник Републике Српске“, број
101/ 04), самосталне надлежности општина/градова у области које се тичу заштите
животне средине, обухватају сљедеће:
а) на плану регулаторних радњи и управљања општином:
 усвајање програма развоја општине,
 усвајање развојних, просторних, урбанистичких и проведбених планова,
 доношење буџета и завршног рачуна буџета,
 уређење и обезбјеђење кориштења грађевинског земљишта и пословног простора,
 организовање комуналне полиције,
 послове инспекцијског надзора, у складу са законом.
б) на плану пружања услуга:
 обављање специфичних функција у области заштите животне средине,
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Страна 125 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија
– Босна и Херцеговина

уређење и обезбјеђење обављања комуналних дјелатности: производња и
испорука воде, гаса, топлотне енергије, јавни превоз путника, одржавање чистоће,
пречишћавање и одводња отпадних вода, одржавање улица, саобраћајница,
паркова, зелених, рекреационих и других јавних површина, одвођење
атмосферских вода и других падавина и чишћење јавних површина,
 оснивање предузећа, установа и других организација ради пружања услуга из
њихове надлежности, уређење њихове организације и управљање и
 уређивање и обезбјеђивање изградње, одржавања и кориштења јавних објеката и
комуналне инфраструктуре за обављање функција општине.
Општина/град, у области урбанистичког планирања и грађења, има сљедеће
надлежности:
 усвајање урбанистичких планова и обезбјеђивање њиховог провођења,
 праћење стања уређења простора и насеља на својој територији,
 обезбјеђивање услова за уређење насеља и кориштење јавних и других површина,
 уређивање начина одлагања комуналног отпада и одређивање подручја на којима
се могу обављати одређене врсте пословних дјелатности
Општина/град, у области стамбено-комуналних дјелатности, има сљедеће надлежности:
 прописује правила одржавања реда у стамбеним зградама,
 обезбјеђује обављање комуналних дјелатности, организационих, материјалних и
других услова за изградњу и одржавање комуналних објеката и комуналне
инфраструктуре,
 обезбјеђује услове за изградњу и одржавање улица и тргова, локалних путева,
сеоских, пољских и других некатегорисаних путева, уређује и обезбјеђује
управљање тим путевима и улицама и одобрава њихову изградњу,
 обезбјеђује организацију и начин обављања јавног превоза путника који се обавља
на територији општине и ауто-такси превоза и
 обезбјеђује надзор над обављањем комуналних дјелатности и инспекцијски
надзор.
Општина/град, у области заштите природних добара и животне средине, има сљедеће
надлежности:
 усваја основе заштите, кориштења и уређења пољопривредног земљишта и стара
се о њиховом провођењу,
 одређује ерозивна подручја и прописује противерозивне мјере,
 одређује услове и начине кориштења пашњака и њиховог привођења другој
култури,
 обезбјеђује услове кориштења и начин управљања природним језерима,
изворима, јавним бунарима и јавним чесмама и стара се о њиховој заштити, те
ствара опште услове за очување чистоће обала ријека и језера, на овом подручју,
 обезбјеђује опште услове и начине изградње и одржавања водовода у сеоским
насељима, њихово кориштење и утврђује санитарно-техничке услове за испуштање
отпадних вода,
 одређује водопривредне услове, издаје водопривредне сагласности и
водопривредне дозволе за објекте и радове одређене законом,
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Страна 126 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија
– Босна и Херцеговина

обезбјеђује услове за очување, кориштење и унапређење подручја са природним
љековитим својствима и управља подручјима са природним љековитим својствима
на којима је успостављен посебан режим заштите,
 прописује граничне вриједности емисије за поједине штетне и опасне материје у
случајевима утврђеним законом,
 објављује податке о стању квалитета ваздуха,
 стара се о побољшању квалитета ваздуха и санацији за подручја са угроженим
квалитетом ваздуха и предузима одговарајуће мјере,
 предузима мјере за заштиту од буке и обезбјеђује њено систематско мјерење,
 обезбјеђује очување природних вриједности на свом подручју и доноси акта о
стављању под заштиту одређеног природног добра,
 одређује и обезбјеђује одређене услове за држање и заштиту домаћих животиња и
утврђује мјере за њихово организовано и нешкодљиво уклањање, обезбјеђује
услове карантина за животиње у унутрашњем промету,
 одређује испуњеност услова за обављање одређених послова на евиденцији о
квалитету стоке, одабраним мушким приплодним грлима, прописује услове и
начине држања пчела и постављања пчелињака, одређује подручја за селекцију
пчела и друге послове на унапређењу сточарства.
Закон о комуналним дјелатностима прописује да Општина обезбеђује организовано
обављање свих комуналних услуга па самим тиме и сакупљање и одвоз комуналног
отпада.
Закон о управљању отпадом прописује да јавне услуге обављају лица која су овлаштена за
пружање услуга управљања отпадом и која су одабрана путем расписаног тендера.
Тендер расписује јединица локалне самоуправе за једну или више дјелатности
управљања отпадом или за све дјелатности управљања отпадом.
Законом о водама Општинама/градовима су додијељена одређена овлашћења о питању
издавања дозвола и сличне активности које по сложености и значају објеката не прелазе
локални ниво. У најкраћем, општински/градски органи су надлежни за:
 Провођење мјера заштите од поплава за подручја и објекте који нису у
надлежности ЈУ Воде Српске,
 Припремање приједлога за дефинисање ерозионих подручја и учешће у
одлучивању о антиерозионим мјерама,
 Дефинисање услова за коришћење и одржавање руралних водоводних система, те
издавање дозвола за евентуално прикључење треће стране на изворишта,
 Организовање и спровођење мјера заштите локалних изворишта,
Према Закону о водама, Зоне санитарне заштите и заштитне мјере утврђује орган локалне
самоуправе на чијем подручју се налазе зоне заштите изворишта или корисник тог
изворишта. Одлуку о заштити изворишта чије се зоне санитарне заштите простиру на
подручју једне јединице локалне самоуправе, доноси надлежна скупштина. Одлуку о
заштити изворишта чије се зоне санитарне заштите простиру на подручју више јединица
локалне самоуправе доносе њихове скупштине појединачно, а уколико то не учине из
било ког разлога, одлуку доноси Министарство, самоиницијативно или на приједлог једне
или више јединица локалне самоуправе, о њиховом трошку. Одлуку о заштити изворишта,
чије се зоне санитарне заштите налазе на подручју два ентитета, доносе споразумно
надлежна ентитетска министарства.
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Страна 127 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија
– Босна и Херцеговина
3.1.2.2 ЗАКОНСКИ ОКВИР
Листа закона и подзаконских аката који се тичу заштите животне средине, односно
природних ресурса, а који имају утицаја на Град, односно општину су:
 Закон о заштити животне средине („Службени гласник Републике Српске“, број
71/12),
 Закон о заштити ваздуха („Службени гласник Републике Српске“, број 124/11),
 Закон о заштити природе („Службени гласник Републике Српске“, број 113/08),
 Закон о управљању отпадом („Службени гласник Републике Српске“, број 53/02,
65/08),
 Закон о локалној самоуправи („Службени гласник Републике Српске“, број 101/ 04,
42/05),
 Статут града/општине.
Планирање заштите животне средине је законски регулисано сетом закона, укључујући
Закон о заштити животне средине (“Службени гласник Републике Српске”, број 71/12),
Закон о заштити ваздуха (“Службени гласник Републике Српске”, број 124/11), Закон о
заштити природе (“Службени гласник Републике Српске”, број 113/08) и Закон о
управљању отпадом (“Службени гласник Републике Српске”, број 53/02, 65/08).
Закон о заштити животне средине, који је уједно и кровни закон у области заштите
животне средине, налаже планирање заштите животне средине на два нивоа,
републичком и локалном нивоу, кроз израду Стратегије заштите животне средине и Плана
заштите животне средине јединица локалне самоуправе. Сви плански документи заштите
животне средине доносе се на период од 6 година.
У складу са чланом 43 Закона о заштити животне средине, саставни дио Стратегије
заштите животне средине чине стратешки документи из области заштите ваздуха, заштите
природе и управљања отпадом, чија израда је додатно регулирана горе споменутим
секторским законима. Заштита вода је у надлежности Министарства пољопривреде,
шумарства и водопривреде, које према Закону о водама (“Службени гласник Републике
Српске”, број 50/06, 121/12) израђује Стратегију интегралног управљања водама која, због
подјеле надлежности између два министарства, није саставни дио Стратегије заштите
животне средине.
Према члану 43 Закона о заштити животне средине јединице локалне самоуправе, дужни
су да припреме и донесу Планове заштите животне средине у периоду од шест година у
складу са Републичком Стратегијом. Према члану 46, Локални план заштите животне
средине, треба да садржи сљедеће:
а) податке о стању животне средине по појединим елементима животне средине, те
оцјену стања животне средине,
б) мјере за предвиђање, спречавање и ограничавање загађења животне средине,
в) субјекте који су дужни да спроводе мјере и овлаштења у вези са спровођењем мјера
заштите животне средине,
г) смјернице и мјере за очување и унапређивање заштите животне средине,
д) мониторинг животне средине и оцјену потребе успостављања мреже за додатни
мониторинг животне средине,
ђ) начин спровођења интервентних мјера у ванредним случајевима загађења животне
средине,
е) рокове за предузимање појединих мјера,
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Страна 128 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија
– Босна и Херцеговина
ж) изворе финансирања за спровођење појединих мјера и процјену потребних средстава
и
з) друге потребне податке.
Дакле, локални план треба да садржи дугорочне мјере и активности заштите животне
средине који су од интереса и надлежности јединица локалне самоуправе, и то нарочито
за сљедеће области:
 Чистоћа животне средине,
 Дренажа бујичних вода,
 Третирање, прикупљање, дренажа и пречишћавање канализације на територији
Града,
 Прикупљање отпада на територији Града,
 Заштита од буке, вибрација и загађености зрака настале као резултат активности
јавности и јавних услуга,
 Организовање локалног транспорта,
 Снабдијевање водом за пиће,
 Локално управљање енергијом,
 Управљање зеленим површинама и локалним природним заштићеним
подручјима.
Осим садржаја прописаног оквирним законом, стратешко планирање на локалном нивоу
је додатно регулисано секторским законима из области заштите ваздуха и управљања
отпадом, који прописују обавезу израде Локалних планова за управљање отпадом и
Локалних програма за заштиту ваздуха.
Закон о управљању отпадом (“Службени гласник Републике Српске”, број 53/02)
прописује у члану 9. став 3. да јединице локалне самоуправе доносе локалне планове
управљања отпадом. У складу са чланом 10. Закона о управљању отпадом, Локални план
управљана отпадом треба да садржи:
 Програм о скупљању опасног отпада из домаћинства,
 Стратешке планове за кориштење компоненти из комуналног отпада,
 Програм за смањење процента биоразградивог отпада и амбалажног отпада у
комуналном отпаду,
 Програм за подизање јавне свијести у управљању отпадом,
 Простор намијењен за лоцирање постројења за управљање отпадом,
 Сарадњу између опћина да би се постигли задати циљеви.
Локални план управљања чврстим отападом доноси се на период од 6 година.
У складу са чланом 10. Закона о заштити ваздуха, Локалним програмом заштите ваздуха
утврђује се политика заштите ваздуха и начин управљања квалитетом ваздуха на подручју
општине, односно града, у складу са републичком стратегијом заштите ваздуха. Истим
чланом се дефинише да је Локални програм заштите ваздуха саставни дио Локалног
програма заштите животне средине.
Члан 11. Закона о заштити ваздуха регулише да приликом планирања простора, политика,
мјере и ограничења утврђена планским документима из области заштите ваздуха
представљају један од обавезних основа за припремање и израду просторних планова.
Графичка презентација планирања заштите животне средине на републичком и локалном
нивоу, дефинисана сетом закона о животној средини, дата је на наредној слици.
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Страна 129 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија
– Босна и Херцеговина
РЕПУБЛИЧКИ НИВО
СТРАТЕГИЈА ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ
Стратегија
управљања
отпадом
Стратегија
заштите
природе
Стратегија
заштите
ваздуха
ОПШТИНСКИ НИВО
ПЛАН ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ
Локални
програми за
заштиту ваздуха
Локални план за
управљање
отпадом
Стратегија
интегралног
управљања
водама
Слика 27. Планирање заштите животне средине у Републици Српској101
Из претходно наведеног се може закључити да је планирање заштите животне средине на
локалном нивоу дефинисано низом прописа који само дјеломично интегришу цјелокупни
процес. Наиме, иако је начело интеграције темељ Закона о заштити животне средине,
којим се подразумијева да је животна средина интегрална цјелина, локално планирање
заштите животне средине је сегментирано и практички подразумијева израду три
различита документа (Слика 27). При томе се наглашава да је Локални програм заштите
ваздуха саставни дио Локалног програма заштите животне средине, али не искључује
потребу израде два документа умјесто само једног. Процес планирања на локалном
нивоу је потребно интегрисати на начин да се Локални програм заштите животне средине
обједини са Локалним програмом заштите ваздуха и Локалним планом управљања
отпадом, те тако елиминише потреба за израдом три документа, већ само један
свеобухватан документ, којим би се поставили циљеви и предложиле мјере заштите свих
сегмената животне средине на локалном нивоу.
Остали закони и подзаконски акти а који се тичу заштите животне средине и природних
ресурса на нивоу Бих, односно Републике Српске дају се у Прилогу I.
101
УНДП, МДГФ Програм, Припрема локалног плана заштите животне средине/околиша, Приручник, Јули 2010. год., стр. 12.
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Страна 130 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија
– Босна и Херцеговина
Општина Братунац, у складу са Статутом општине, донијела је већи број одлука којим се
уређују поједини сегменти функционисања локалне заједнице, а који су од интереса за
животну средину локалне заједнице:
 Одлука о управљању комуналним отпадом број 01-022-79/12 од 6.6.2012.г.
(„Службени билтен општине Братунац“, број 3/12),
 Одлука о комуналном реду број 01-022-55/12 од 7.5.2012.г. („Службени билтен
општине Братунац“, број 2/12),
 Одлука о снабдијењу водом, пречишћавању и одвођењу отпадних вода и
атмосферских вода са јавних површина број 01-022-80/12 од 6.6.2012.г. („Службени
билтен општине Братунац“, број 3/12),
 Одлука о мјерама спечавања ширења и обавези уклањања и уништавања
амброзије број 01-022-114/10 од 20.7.2010.г. („Службени билтен општине
Братунац“, број 4/10),
 Одлука о заштити изворишта воде за пиће „Бјеловац“ број 01-022-187/11 од
8.6.2011.г. („Службени билтен општине Братунац“, број 4/11).
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Страна 131 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија
– Босна и Херцеговина
3.2 СТРАТЕШКИ ОКВИР ЗА УПРАВЉАЊЕ ПРИРОДНИМ РЕСУРСИМА
3.2.1 СТРАТЕШКИ ОКВИР ЗА УПРАВЉАЊЕ ПРИРОДНИМ
ДРЖАВНОМ/ЕНТИТЕТСКОМ НИВОУ У БИХ/РС
РЕСУРСИМА
НА
3.2.1.1 СТРАТЕГИЈА УПРАВЉАЊА ЧВРСТИМ ОТПАДОМ У БИХ 102
Стратегија управљања чврстим отпадом у БиХ је производ пројекта „Управљање чврстим
отпадом“ из 2000. године и припремљена је за период од 20 година. Ово није Стратегија у
правом смислу ријечи јер није усвојена од стране ентитетских Парламената, али је
одиграла велику улогу као „мапа пута“. Стратегија се састоји из 13 засебних Техничких
извјештаја који заједно чине темељ цјелокупне “Стратегије управљања чврстим отпадом у
БиХ” и који су заједно као сажеци презентовани у Техничком извјештају бр 13. Технички
извјештаји су сљедећи:
 Процјена настајања отпада,
 Институционалне и организационе структуре,
 Законске мјере,
 Провођење,
 Сакупљање кућног отпада,
 Третман и одлагање,
 Рециклажа,
 Рехабилитација дивљих депонија,
 Смјернице за санитарне депоније,
 Процјена трошкова,
 Едукација
 Подизање јавне свијести.
Управљање отпадом је планирано на регионалном нивоу изградњом регионалних
санитарних депонија за одлагање комуналног отпада. Приједлог да се одлагање врши у
регијама који имају најмање 200.000 становника. Регије се утврђују на основу критерија
одрживости, тако да ће неке регије (или све) бити међуентитетске.
Предвиђено је 16 депонија: 10 у Федерацији БиХ и 6 у Републици Српској које би
резултирале коначним дугорочним рјешењем са пет већих регионалних депонија у
цијелој БиХ. Предложене регионалне депоније у ФБиХ су за регије: Бихаћ, Бугојно,
Горажде, Грачаница, Ливно, Мостар, Тешањ, Тузла, Зеница, Живинице. Предложене
регионалне депоније у Републици Српској су: Бања Лука, Бијељина, Требиње, Добој,
Приједор, Зворник.
Стратегија такође предвиђа санацију и затварање постојећих општинских депонија,
активности које утичу на смањење количина отпада, селективно прикупљање отпада и
поновну употребу отпада.
У многим општинама ће паралелно са регионалном депонијом бити изграђене и
општинске трансфер станице. Комунална предузећа унутар општине ће сакупљати и
довозити отпад до општинске трансфер станице. Транспорт од трансфер станице до
регионалне депоније вршити ће неовисно предузеће које управља и одлаже отпад на
102
ИЦВА, Извјештај невладиних организација о процесу изградње регионалних санитарних депонија у БиХ
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Страна 132 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија
– Босна и Херцеговина
регионалној депонији или ће транспорт преузети сама регионална депонија. Трошкови
изградње и рада регионалне депоније, те транспорта од трансфер станица бити ће
зарачунате општинама које користе депонију на “про рата” принципу, који обухваћа
израчунавање просјечних трошкова транспорта и одлагања за тону отпада у цијелој
регији, односно све општине ће имати исту цијену транспорта и одлагања без обзира на
удаљеност од регионалне депоније.
На основу Стратегије, општине су дужне донијети општинске планове управљања
отпадом.
3.2.1.2 СТРАТЕГИЈА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ СА АКЦИОНИМ ПЛАНОМ ЗА
ЗАШТИТУ БИОЛОШКЕ И ПЕЈЗАЖНЕ РАЗНОЛИКОСТИ
Комплексан документ Стратегија Босне и Херцеговине са акционим планом за заштиту
биолошке и пејзажне разноликости (2008-2015) садржи савремену и цјеловиту процјену
стања и степена биолошке разноликости, географску дистрибуцију биолошких ресурса, те
идентификоване постојеће и потенцијалне негативне тенденције. Стратегија је усвојена на
Савјету Министара БиХ, 13.07.2011. године.
Стратегија садржи идентификацију основних стратешких праваца за ефикасно и одрживо
управљање биолошком и пејзажном разноликошћу, а донесена је на основу резултата
студије Босна и Херцеговина – Земља разноликости, која обухвата:
 процјену стања и нивоа биодиверзитета флоре, фауне и фунгије БиХ,
 процјену разноликости екосистема и пејзажа БиХ,
 процјену степена ендемичности, реликтности и угрожености генофонда, као и
конкретно стање у области генетичких ресурса БиХ,
 стање и трендове у домену инвазивних врста биљака и животиња у БиХ,
 идентификацију стварних и потенцијалних пријетњи укупном биодиверзитету
Босне и Херцеговине на локалном и глобалном плану,
 сагледавање ефикасности институционалног и законодавног оквира у сегменту
очувања и употребе природних ресурса, и њихове стварне улоге у генерирању
еколошки профитабилне добити за локалну заједницу,
 друге показатеље степена имплементације медународних докумената.
Идентифицирани су сљедећи стратешки правци:
А. смањење губитка биодиверзитета БиХ
Б. успостава система конзервације и одрживе употребе биодиверзитета БиХ
Ц. смањење притисака на биодиверзитет БиХ.
Адекватна имплементација стратешких циљева у конкретном простору може дати
очекиване резултате и зауставити негативне трендове у деградацији и губитку
биодиверзитета, кроз достизање сљедећих стратешких циљева Босне и Херцеговине:
 А.1. конзервација специјског диверзитета БиХ
 А.2. конзервација диверзитета екосистема и пејзажа БиХ
 А.3. конзервација диверзитета гена у БиХ
 Б.1. успостава финансијских механизама
 Б.2. успостава дјелотворног институционалног оквира
 Б.3. интерсекторски приступ у управљању природом
 Б.4. размјена научних и технолошких информација
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Страна 133 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија
– Босна и Херцеговина
 Б.5. очување традиционалних знања и пракси
 Ц.1. контрола конверзије станишта
 Ц.2. праћење ефеката глобалних климатских промјена
 Ц.3. контрола инвазивних врста у БиХ
 Ц.4. јачање јавне свијести
За сваки од наведених циљева идентификовани су задаци са процијењеним потребним
финансијским средствима, те наведеним временским оквиром имплементације и
реализаторима задатка.
3.2.1.3 ПРОСТОРНИ ПЛАН РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
Савремени концепт заштите животне средине, у складу са поставкама Просторног плана
Републике Српске103 до 2015. године, захтијева континуирано праћење степена
аерозагађења, хидрозагађења, педозагађења, биљног покривача, фауне, хигијенског
стања средине, здравственог стања људи, буке, вибрација, штетних зрачења и других
појава и показатеља стања животне средине. С обзиром на значај заштите животне
средине, овим планским актом се предвиђа спровођење мјера заштите и то кроз:
 заштиту необновљивих ресурса односно њихово рационално, економски одрживо
и еколошки прихватљиво кориштење,
 штедњу енергије и кориштење најчистијих могућих технологија,
 смањење отпада и његову рециклажу,
 флексибилност процеса одлучивања да би се омогућила већа подршка локалним
заједницама,
 разматрање земљишта као пуноправног ресурса,
 заштита вода од загађења (свеобухватно каналисање и пречишћавање отпадних
вода из насеља и индустријских погона, заштита подземних и геотермалних вода,
заштита водотока),
 заштиту земљишта од загађења (кроз заштиту пољопривредног и грађевинског
земљишта у будућим насељима и његовој ивичној зони, заштиту од загађења
аероседимената, од депоновања отпадака, на свим, за то непредвиђеним и
санитарно необезбијеђеним мјестима),
 заштиту ваздуха од загађења (кроз обезбјеђивање јединственог система
топлификације, контролисање аерозагађења од саобраћаја, као и поштовање
мезоклиматских и микроклиматских услова при избору локација за потенцијалне
загађиваче, активацијом већ предвиђених постројења, односно система и уређаја
за пречишћавање у оквиру индустријских процеса, кориштењем алтернативних
горива),
 заштиту од буке (кроз адекватно планирање саобраћајница, саобраћајних токова и
контролисање саобраћајне буке, као и различите мјере заштите; планиране мјере
заштите огледају се кроз правилно лоцирање извора буке у односу на пријемник,
смањење стварања буке, правилно пројектовање заштитних зона, спречавање
њеног ширења у околину и
103
„Службени гласник Републике Српске“, број 86/07
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Страна 134 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија
– Босна и Херцеговина

заштиту вегетације (заштиту од сјече, различитих болести и елементарних
непогода, као и угрожавања пејзажних вриједности вегетације).
3.2.1.4 СТРАТЕГИЈА ЗАШТИТЕ ПРИРОДЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
Стратегија заштите природе РС („Службени Гласник Републике Српске“, број 65/11)
израђена је 2011.г. на период од 6 година, с циљем промовисања интегралног приступа у
очувању, унапређењу и коришћењу простора Републике Српске, у складу са
расположивим природним капацитетима. Стратегија, између осталог, садржи: (1) анализу
постојећег стања и околности у области заштите природе – стање и обиљежја, укључујући
просторно-плански аспект заштите природних подручја, биогеографске карактеристике
подручја Републике Српске, коришћење и управљање шумским ресурсима и одрживо
управљање шумама, одрживо управљање земљиштем и водама као ресурсом, и (2)
анализу мјера и активности за рјешавање специфичних проблема у контексту
остваривања општег (кровног) циља и подциљева са аспекта заједничке међусекторске
сарадње у реализацији питања у областима које су везане за управљање природним
ресурсима.
У оквиру Стратегије, дефинисана су четири фундаментална стратешка циља:
1. Заштита биолошког, педолошког и геодиверзитета Републике Српске кроз
успоставу и јачање институционалног оквира за реализацију ефикасних мјера
заштите природе,
2. Одрживо коришћење природних ресурса,
3. Смањење притисака на биолошку и геолошку разноврсност Републике Српске,
4. Успостава финансијских механизама за одрживо управљање биолошким и
геолошком разноврсношћу.
За сваки стратешки циљ идентификовано је низ оперативних активности, те унутар њих
конкретне мјере чијом се реализацијом постижу оперативни циљеви.
3.2.1.5 ОКВИРНИ ПЛАН РАЗВОЈА ВОДОПРИВРЕДЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
Законом о водама Републике Српске (чл. 25) предвиђена је израда Стратегије интегралног
управљања водама - базног планског документа за усмјеравање развоја читавог сектора
вода Републике Српске. Као једна од међуфаза у процесу израде тог стратешког планског
документа највишег нивоа значајности, 2006. године урађен је Оквирни план развоја
водопривреде Републике Српске, који је још увијек актуелан све док се званично не усвоји
наведена Стратегија израђена 2012.г. Оквирни план развоја водопривреде има сљедеће
циљеве:




дефинише основна полазишта за израду Стратегије управљања водама Републике
Српске, у оквиру политике интегралног управљања водама;
служи као база за израду гранских студија, које треба да буду основа за израду
планова управљања речним сливовима и за израду коначне верзије Стратегије
управљања водама;
служи као полазиште за израду Стратегије развоја Републике Српске, јер дефинише
критеријуме, услове и ограничења који проистичу из сектора вода;
служи као основа за дефинисање просторних захтјева за развој водне
инфрастуктуре;
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Страна 135 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија
– Босна и Херцеговина




треба да олакша планирање и отклони грешке при лоцирању других објеката и
система;
служи као важна основа за израду планских докумената других привредних грана,
јер дефинише могућности и ограничења која проистичу из водне инфраструктуре;
дефинише полазишта Републике Српске са којим она мора да наступа при
прихватању међународних докумената и мултилатералних споразума, јер се
Оквирним планом дефинишу водни системи и мјере без којих Република Српска не
може да ријеши своје елементарне егзистенцијалне и развојне циљеве и са којима
се мора рачунати при анализама и изради планских докумената на нивоима
припадајућих хидрографских цјелина сливу Црног мора,односно Јадранског мора;
дефинише чврсту повезаност и међузависност свих планова у области вода са
захтјевима уређења простора и очувања и заштите животне средине.
Оквирни план дефинише критеријуме, услове и ограничења за даљи развој водне
инфрастуктуре и за управљање читавим сектором вода.
Узимајући у обзир данашњу проблематику борбе са поплавама у цјелини, посебно
садашње услове, локална искуства и традицију, као и савремену праксу у свијету, може се
процијенити да је на подручју Републике Српске актуелна примјена сљедећих стратешких
концепата заштите од поплава:



Регулисање ријечних корита,
Формирање касета,
Регулисање хидролошког режима (протицаја), примјеном активних мјера заштите,
коришћењем акумулација и ретензија;
 Примјена свих облика неинвестиционих мјера (просторно планирање,
усавршавање метода прогноза и благовременог предупређивања);
 Стратегија живота са поплавама (life with floods), подузимањем техничких мјера за
заштиту постојећих објеката, нових објеката и подузимање иституционалних мјера,
 Осигурање имовине.
У области снабдијеваља водом насеља и привреде, идентификовани су сљедећи циљеви:
 Значајно већа покривеност насеља савременим водоводним системима, и зависно
од величине насеља, њихову потпуну покривеност водоснабдјевањем у наредних
15 до 20 година.
 Остваривање одговарајућег, и у односу на садашњи ниво знатно вишег нивоа
услуга за кориснике воде, укључивши и повећање обезбијеђености подмиривања
потреба за водом без икаквих редукција. Обезбијеђеност испоруке у великим
системима треба да буде не мања од 97%, при чему и у периоду редукција мора да
буде обезбијеђено не мање од 70% захтјеваних количина воде.
 Радикално смањење губитака воде, са садашњих просјечних 50%, на вриједност
испод 20% и њихову стабилизацију на том нивоу.
 У складу са претходним, значајно смањење специфичне потрошње воде до
вриједности око 160 l/станов.дан, а самим тим и њене специфичне производње.
 Изградња система и његово оспособљавање да самостално финансира
инвестирање и у цијелости покрије све трошкове просте репродукције, комплетно
инвестиционо и текуће одржавање система, потпуну заштиту изворишта и дио
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Страна 136 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија
– Босна и Херцеговина
проширене репродукције која се односи на истраживања и планирања нових
система и услова њихове заштите.
У области одвођења и пречишћавања отпадни вода насеља и привреде, идентификовани
су сљедећи циљеви:
 У периоду до око 2020. године канализацијом за отпадне воде насеља, заједно са
одговарајућим ППОВ, требало би обухватити сва насеља у Републици Српској
оквирно преко 5.000 ЕС, па чак и мања насеља уколико је то неопходно по неком
од критеријума за избор приоритета (заштита изворишта, заштита посебних
природних вриједности, итд.).
 У насељима реализовати ППОВ општег типа, са механичким и биолошким
третманом, са захтијеваном ефективношћу БПК5 ≤ 20 grО2/m3. У случају да су
водотоци - пријемници мали и да наведена ефективност није довољна за њихово
одржавање у статусу ''доброг'' квалитета, потребно је процес пречишћавања
допуњавати продуженом биоаерацијом, евентуално са додатним уклањањем
азота и фосфора.
 За ППОВ за насеља већа од 50.000 ЕС предвидјети одвојену метанску обраду муља,
са коришћењем метана као енергента за опслуживање ППОВ.
3.2.1.6 СТРАТЕГИЈА ИНТЕГРАЛНОГ УПРАВЉАЊА ВОДАМА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
Стратегија интегралног управљања водама РС израђена је 2012.г. за плански период до
2024.г., али још увијек није усвојена. Стратегијом је дефинисана оквирна политика
интегралног управљања водама, те садржи: општи опис стања у подручју управљања
водама; оквирне циљеве и правце кориштења и заштите вода, заштите од штетног
дјеловања вода и одрживог кориштења вода; опште приоритете за постизање циљева
управљања водама; специфичне мјере против загађења воде у погледу одређених
загађивача или група загађивача; специфичне мјере за превенцију и контролу загађења
подземне воде; начин достизања доброг статуса квалитета вода; генералну пројекцију
потребних средстава за реализацију програма и планова; генералне активности потребне
за спровођење утврђене стратегије.
Стратешки циљ највишег реда развоја сектора вода Републике Српске формулисан је као:
Оптимално газдовање водама, у оквиру интегралног уређења, коришћења и заштите
јединственог водопривредног простора Републике Српске.
Тако формулисан циљ највишег реда разложен је на сљедеће опште циљеве:
 Уређење и рационално коришћење водних ресурса Републике Српске;
 Повећање коришћења и уређења расположивих ресурса у еколошки, социјално и
економски прихватљивим границама;
 Повећање ефикасности и рационализације употребе воде у складу са
ограничењима која се постављају на плану све ограниченијих ресурса и све
сложенијих интеракција са другим системима у системском окружењу;
 Заштита вода у оквиру интегралне заштите и унапређења животне средине;
 Заштита од штетног дјеловања вода, које треба да буде усклађено са нивоом
значајности урбаних, привредних саобраћајних и других система који се штите;
 Оптимално усклађивање водопривредног развоја са свим другим компонентама
развоја Републике.
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Страна 137 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија
– Босна и Херцеговина
Кључни циљеви везано за снабдијевање водом насеља и привреде која троши воду из
градских водовода су сљедећи:
 Значајно већу покривеност насеља савременим водоводним системима, и зависно
од величине насеља, њихову потпуну покривеност водоснабдјевањем у наредних
15 до 20 година.
 Повећање обезбјеђености подмиривања потреба за водом без икаквих редукција.
Обезбијеђеност испоруке у великим системима треба да буде не мања од 97%, при
чему и у периоду редукција мора да буде обезбјеђено не мање од 70% захтјеваних
количина воде.
 Радикално смањење губитака воде у оквиру система, са садашњих просјечних 50%,
на вриједност испод 30% и њихову стабилизацију у даљим интервалима на око
25%.
 Значајно смањење специфичне потрошње воде у насељима до вриједности око
200 L/станов.дан, а самим тим и њене специфичне производње.
 Цијене воде треба да омогуће да се у цијелости покрију сви трошкови просте
репродукције, комплетно инвестиционо и текуће одржавање система, потпуна
заштита изворишта, као и дио проширене репродукције, која се односи на
истраживања и планирања нових система и услова њихове заштите.
Кључни циљеви везано за заштиту вода су сљедећи:
 ППОВ општег типа треба да обухвате сва насеља већа од 5.000 ЕС (нешто блажи
услов од оног у ЕУ, који ППОВ предвиђа за сва насеља већа од 2.000 ЕС, али је
примјерен економским могућностима Републике Српске).
 У канализације насеља се уводе и отпадне воде производних предузећа која се
налазе у граду, само под условима који су предвиђени Правилником, који
регулише квалитет отпадних вода, које се могу упуштати у јавну канализацију. У
случају одступања по било ком параметру МДК, производни субјекти су дужни да
све параметре квалитета отпадних вода предтретманима доведу на допустив ниво
МДК за увођење у канализацију насеља. У канализацију за отпадне воде насеља
није дозвољено увођење токсичних и опасних материја које би угрозиле рад ППОВ.
 У насељима реализовати ППОВ општег типа, са механичким и биолошким
третманом, са захтијеваном ефективношћу BPK5 ≤ 10 grО2/m3 у постројењима са
секундарним пречишћавањем, односно BPK5 ≤ 5 grО2/m3 у случају реализације и
терцијарног третмана. У случају да су водотоци - пријемници мали и да наведена
ефективност није довољна за њихово одржавање у статусу ''доброг'' квалитета,
потребно је процес пречишћавања заокружити и терцијалрним пречишћавањем.
 За ППОВ за насеља већа од 50.000 ЕС обавезно предвидјети одвојену метанску
обраду муља, са коришћењем метана као енергента за опслуживање ППОВ.
3.2.1.7 РЕПУБЛИЧКА СТРАТЕГИЈА ЗАШТИТЕ ВАЗДУХА
Републичка стратегија заштите ваздуха израђена је 2011.г. на период од 6 година
(усвојена у марту 2011.г., Службени Гласник РС, број 37/11). Основа за постављање
циљева ове стратегије произилази из настојања да се у што већој мјери реализују захтјеви
дефинисани домаћом законском регулативом из области заштите животне средине
односно заштите ваздуха.
Стратегија садржи сљедеће кључне области: (1) детаљну анализу постојећег стања у
области квалитета ваздуха у РС, (2) преглед стандарда у области квалитета ваздуха и
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Страна 138 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија
– Босна и Херцеговина
циљева, (3) климатске промјене, (4) пројекције климе РС у будућности у склопу глобалних
промјена, (5) мониторинг, те (6) наредне кораке као основу плана управљања квалитетом
ваздуха.
Стратешки циљ Републике Српске, као саставног дијела БиХ, јесте да активно учествује у
међународним активностима на смањењу прекограничног загађивања ваздуха и заштити
глобалне климе, као и на смањењу загађености ваздуха на локалном нивоу.
У краткорочном периоду 2008-2012.г. реализације циљева заштите ваздуха требало би
остварити и сљедеће основне мјере и активности:
 Доношење
правилника
о
накнадама,
корективним
коефицијентима,
критеријумима и мјерилима за утврђивање накнаде за емисију загађујућих
материја у животну средину;
 Успоставити систем информисања у вези регистра емисија, у складу са
методологијом Еврпске уније или доношење техничког упутства ПП-ТП, ЛУ-ДМ, ТИСА, ТИ- СВА, ПИ-СВА, ПИ-ВАН;
 Усклађивање националних прописа који се односе на квалитет ваздуха и емисије у
ваздух са законодавством Европске уније и међународним конвенцијама и
њиховим протоколима, посебно са становишта вриједности граничних емисија
загађујућих супстанци и дозвољеним концентрацијама загађујућих супстанци у
амбијенталном ваздуху;
 Учествовање у припреми и подршци ратификације међународних уговора,
конвенција и њихових протокола, а који су већ потписани или су у припреми, а
важни су за укупну заштиту ваздуха у Републици Српској;
 Израда регистра загађивача и биланса емисија;
 Израда регистра антропогених емисија гасова са ефектом стаклене баште (ГЕСБ) и
уклањање у понорима, у складу са методологијом ИПЦЦ за референтну 1990.
годину и за посљедњих неколико година;
 Израда Другог националног извјештаја БиХ за Оквирну конвенцију Уједињених
нација о промјени климе – УНФЦЦЦ;
 Доношење уредбе о праћењу емисија гасова са ефектом стаклене баште (ГЕСБ);
 Обезбјеђивање интеграције политике климатских промјена у секторске стратегије;
 Извршавање категоризације територије Републике Српске према степену загађености ваздуха;
 Израђивање локацијске студије, а затим доношење посебне уредбе о утврђивању
програма квалитета ваздуха у наредних пет година, са мрежом станица
републичког и општинског тј. градског нивоа, њиховог типа и броја за праћење
квалитета ваздуха, као и програм и методологију мјерења у тој мрежи;
 Успостављање мониторинга и информационог система праћења квалитета
амбијен-талног ваздуха, као дијела информационог система животне средине;
 Успостављање аутоматског мониторинга на значајним емитерима;
 Модернизација мреже мониторинга и лабораторија и постављање аутоматских
станица за континуирано праћење квалитета амбијенталног ваздуха;
 Израда пројектно-тендерске документације, обезбјеђење финансијских средстава
и стварање осталих потребних услова за смањивање емисије SО2, NОx и честица из
термоелектрана Угљевик и Гацко, уградњом постројења за одсумпоравање
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Страна 139 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија
– Босна и Херцеговина
(ДеSОx), примарним мјерама за редукцију азотних оксида у ложишту котлова
(ДеNОx) и реконструкцију и доградњу електрофилтера.
Посебно су издвојене мјере за смањење загађења ваздуха по врстама загађујућих
материја, и то мјере за смањење: сумпор-диоксида, азотних оксида, амонијака, те чврстих
честица и тешких метала. Дање, дефинисане су посебне мјере за заштиту ваздуха по
секторима привреде: индустрија и рударство, енергетика, саобраћај, полјопривреда и
шумарство, те домаћинства, пословни простори и услуге.
3.2.1.8 СТРАТЕГИЈА РАЗВОЈА СЕКТОРА ПОЉОПРИВРЕДЕ У РС
Стратегија развоја сектора пољопривреде РС израђена је за период 2007-2016.г. (усвојена
на сједници Владе RS, дана 18.07.2006.г.). Такођер је усвојен и Акциони план за
реализацију циљева Стратегије развоја пољопривреде 2007-2016.г.104
Усвајањем Стратегије, Република Српска је дефинисала дугорочну пољопривредну
политику са основним цилјевима и принципима.
У овој Стратегији су систематски разрађени притисци на земљиште, идентификација и
анализа проблема, а предложене су и одређене мјере заштите. У поглављу  Стратегије
дати су и правци структурних промјена аграра у коме је наведен и преглед мјера у циљу
заштите земљишта, посебно вриједних бонитетних класа и његовог очувања за
производњу хране и сировина за становништво. У Акционом плану, у тачки 5. Земљишна
политика дат је преглед задатака са роковима извршења и носиоцима задужења.
2009. године израђена је и Основа заштите, коришћења и уређења пољопривредног
земљишта РС као компоненте процеса планирања коришћења земљишта.105 Ова Основа
је и званично усвојена од стране Владе РС.106
Мјере заштите, уређења и кориштења пољопривредног земљишта прописане
Стратегијом, Акционим планом и Основом, а које се тичу јединица локалне самоуправе
дају се у наставку.
Табела 50. Акциони план за Стратегију развоја сектора пољопривредеу РС - мјере
заштите, уређења и кориштења пољопривредног земљишта за локалну самоуправу
Редни
број
Мјера/Задатак
Рок извршења
Носилац задужења
1
Израда програма уређења
земљишта,
агромелиорације,
хидромелиорације и
рекултивација земљишта
Крај 2009
Министарство
пољопривреде, шумарства и
водопривреде;
Пољопривредни факултет
Бања Лука-Институт за
земљиште и локална
самоуправа
2
Израда програма
реконструкције постојећих,
изградња нових и начина
одржавања
Прва половина 2009.год.
Министарство
пољопривреде, шумарства и
водопривреде;
Водопривредне
104
Влада РС, Записник са 38. сједнице одржане 20.10.2006. године
105
Пољопривредни институт РС, Завод за агрохемију и егроекологију Бања Лука (октобар 2009)
106
Влада РС („Службени гласник РС“, број 117/09)
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Страна 140 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија
– Босна и Херцеговина
Редни
број
Мјера/Задатак
Рок извршења
хидромелиорационих
система (одводњавање,
наводњавање)
Носилац задужења
организације и локална
самоуправа
Табела 51. Основа заштите, коришћења и уређења пољопривредног земљишта РС
као компоненте процеса планирања коришћења земљишта - мјере заштите,
уређења и кориштења пољопривредног земљишта за локалну самоуправу
Редни
број
1.
2.
Мјера
Опис активности
Формирати одјељење или
јединице у оквиру
постојећих одјељења које
ће се бавити
пољопривредом
 Свака општина треба имати бар једног
човјека који ће се бавити активностима
везаним за пољопривреду тј.
земљиште,
Спровођење активности
везаних за израду основа
општина
 Израда основа општина мора бити
методолошки усклађена са Основом
Републике,
Одговорна
институција
Општина
 Потребно је да свако одјељење има
ГПС како би се прикупљени подаци са
терена могли геопозиционирати што је
основа за смјештање података у ГИС.
Општина
 Општине ће израду основа повјерити
овлаштеним институцијама,
 Основе општина ће бити израђене по
прецизном упутству издатом од стране
МПШВ са тачно дефинисаним ставкама
које Основе општине треба да садрже,
 Само на тај начин ће основе општина
бити дио Основе Републике,
 Свака општина ће након израде Основе
у дигиталном облику достављати
МПШВ тј. формираној Јединици за
земљиште или Агенцији,
 На тај начин ће се ширити база
релевантних података о земљишту тј.
прошириваће се Земљишни
информациони систем.
3.
Спровођење пројекта опште
намјене
 На основу успостављене везе МПШВовлаштени Институт-општина, вршиће
се размјена информација и
координација безано за израду и
спровођење стратешких, дугорочних и
краткорочних мјера у циљу заштите,
коришћења и уређења
пољопривредног земљишта,
Општина
 На овај начин би било обезбјеђено да
се све мјере на јединствен, прихватљив
начин и да добијени резултати буду
упоредиви на територији цијеле РС.
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Страна 141 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија
– Босна и Херцеговина
3.2.1.9 СТРАТЕШКИ ПЛАН РУРАЛНОГ РАЗВОЈА РС
Стратешки план руралног развоја Републике Српске је план са периодом планирања 20092015.г. Општи циљ који се жели постићи израдом Стратешког плана руралног развоја РС је
да се на бази анализе социоекономских прилика дефинишу кључни проблеми и
ограничења у развоју руралних подручја Републике Српске и предложе мјере за њихово
рјешавање. Стратегија, између осталог, садржи сљедеће тематске цјелине: (1) Основне
кaрaктеристике рурaлног просторa РС, (2) Демографски развој стaновништва у рурaлном
подручју РС, (3) Рурaлнa инфрaструктурa и јaвне услуге, (4) Анализа социоекономске
ситуације у РС, (5) Снаге, слабости, шансе и пријетње за развој руралних подручја, (6)
Визија, стратешки циљеви, и план руралног развоја РС, (7) Мониторинг и евалуација, итд.
У оквиру Стратегије, дефинисана су три фундаментална стратешка циља:
 Побољшање конкурентности пољопривреде и шумарства,
 Очување природе и рационално газдовање природним ресурсима,
 Побољшање услова живота и увођење веће разноликости код остваривања
прихода у руралној економији.
За сваки стратешки циљ идентификовани су специфични циљеви, мјере и подмјере,
трошкови реализације сваке мјере, те планирани извори финансирања.
Табела 52. Стратегија руралног развоја РС - мјере очувања природе и рационално
газдовање природним ресурсима
Специфични циљ
Одрживо управљање
природним ресурсима
у пољопривреди
Мјере
Подршка мјерама
заштите животне
средине
Подмјере
Увођење обавезне обуке пољопривредних произвођача
за контролисану и правилну употребу заштитних
хемијских средстава и природних и вјештачких ђубрива
Давање планинских пашњака и ливада на коришћење
сточарима без посебне новчане накнаде
Суфинансирање трошкова изградње планинских катуна
Суфинансирање процеса преласка на органски и
интегрални начин производње, укључујући процес
цертификације
Подршка мјерама
заштите
биодиверзитета и
одрживо корићтење
генетских ресурса у
пољопривреди
Подршка гајењу ријетких биљака (еко типова) на
пољопривредним газдинствима у процесу on farm
конзервације
Подршка узгоју домаћих животиња аутохтоних раса
ради очувања њиховог генетског поријекла
Подршка успостављању и одржавању банке гена,
пољских колекција и ботаничких башти, као мјера ex situ
конзервације биљних односно животињских врста
Подршка мјерама заштите ријетких биљних и
животињских врста на њиховим природним стаништима
(in situ конзервација)
Подршка активностима на подизању свијести
становника руралних подручја о потреби заштите
бињних и генетских ресурса
Превенција и
отклањање
Исплата једнократних накнада у случају наступања
посљедица елеметарних непогода у пољопривреди и
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Страна 142 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија
– Босна и Херцеговина
Специфични циљ
Одрживо газдовање
шумом
Одрживо управљање
ловним и риболовним
ресурсима
Одрживо газдовање
сеоским животним
простором
Мјере
Подмјере
посљедица
елементарних
непогода у
пољопривреди и
шумарству
шумарству
Пошумљавање
земљишних
површина слабе
бонитетне класе или
површина
захваћених пожаром
Додјела бесплатних садница за пошумљавање голети и
пожаришта
Санитарна сјеча
болесних и осушених
стабала
Уклањање болесних и осушених стабала уз истовремено
обезбјеђење огревног дрвета за сиромашнија сеоска
домаћинства
Заштита шума од
шумских штетника и
болести
Примјена механичких и хемијских мјера заштите шума
од штетника и болести
Подршка развоју лова
Подршка организовању рада корисника ловишта
Промоција и развој ловног туризма
Суфинансирање порибљавања риболовних подручја
Порибљавање
риболовних подручја
Заштита природних
извора и водотока
Подршка програмима протуградне заштите, као и
другим програмима превенције од елементарних
непогода (изградња насипа, заштитних појасева,
прогнозних станица и сл.)
Финансирање заштите природних извора и водотока од
загађења
Правилно одлагање и
збрињавање чврстог
отпада и природних
ђубирва на селу
Финансирање трошкова уклањања и санације дивљих
депонија
Производња
биоенергената
Суфинансирање трошкова изградње постројења за
производњу биоенергената из отпада биљног и
анималног поријекла
Суфинансирање трошкова изградње адекватних
одлагалишта чврстих и течних природних ђубрива
Суфинансирање улагања у изградњу мини-погона за
производњу чврстих биогорива из дрвног отпада
Разграничење и
дефинисање мање
повољних подручја у
РС – LFA (Less
Favorable Areas)
Доношење Закона о дефинисању мање повољних
подручја
3.2.1.10 СТРАТЕГИЈА РАЗВОЈА ШУМАРСТВА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
Стратегија развоја шумарства Републике Српске је урађена за период 2011-2021.г. с
циљем утврђивања основа за вођење политике управљања и газдовања шумама у
својини Републике Српске и у приватном власништву. У доњој табели презентован је
значај зацртаних стратешких циљева Стратегије.
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Страна 143 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија
– Босна и Херцеговина
Табела 53. Матична хијерархија стратешких циљева Стратегије шумарства РС
Приоритетне категорије циљева
Ранг
I
II
III
Развијати сектор шумарства
базирајући се на оптималном
кориштењу свеукупних
потенцијала шумских
екосистема
Управљати шумама поштујући
све релевантне законе и
стандарде одрживог
газдовања
Водити сталну бригу о развоју
дрвне индустрије, ланца и
тржишта дрвних производа
2.
Газдовати шумама на
екосистемским принципима
Развијати и унапређивати
стање приватних шума и
приватног подузетништва
Водити сталну бригу о развоју
осталих дјелатности везаних за
шуме и шумарство
3.
Повећати допринос шумарства
руралном и укупном
друштвеном развоју РС
Водити сталну бригу о очувању
заштитних шума и шума
посебних намјена
Образовати кадрове способне
за развој научноистраживачког рада у функцији
одрживог управљања и
газдовања сектора шумарства
Обезбиједити финансијска
средства неопходна за
спровођење Стратегије
Водити сталну бригу о узгоју и
заштити дивљачи, те развијати
ловство и ловни туризам
Развијати односе са јавношћу у
функцији промоције
шумарства и производа шума
1.
4.
3.2.1.11 СТРАТЕГИЈА РАЗВОЈА ТУРИЗМА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
Стратегија развоја туризма Републике Српске донесена је за период 2010-2020.г. с циљем
унапријеђења конкурентности туризма Републике Српске, чиме ће се обезбиједити раст
обима туристичког промета, веће учешће туризма у БДП, већи девизни прилив, раст
запослености, општи напредак у социоекономском развоју (побољшање квалитета
живота). Стратегија треба да допринесе дугорочној заштити природног и културног
насљеђа, те заштити туристичких потрошача.
У периоду 2010 – 2020. године развој туризма у Републици Српској мора да испуни четири
основна стратешка циља:
 Побољшање квалитета туристичког производа
 Побољшање услова развоја туризма
 Повећање обима туристичког промета
 Унапређење туристичког производа базираног на одрживом развоју
Четврти циљ, који је од значаја за одрживо кориштење природних ресурса, ће се провести
кроз сљедеће оперативне циљеве:
 заштита свих ресурсних потенцијала и њихова што оптималнија валоризација,
 уравнотежен развој на принципу одрживости,
 преузимања веће улогу туризма у подизању квалитета непосредне животне
средине,
 развој туризма у заштићеним просторима,
 развој сеоског туризма.
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Страна 144 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија
– Босна и Херцеговина
Табела 54. Стратегија развоја туризма РС - мјере унапређења туристичког
производа базираног на одрживом развоју
Оперативни циљ
Мјере
Заштита ресурсних
потенцијала и њихова
оптимална валоризација
Рок
1.
Прикупити податке и успоставити базу туристичких
ресурса
2015-2016
2.
Спроводити промотивне активности у циљу
смањивања прекограничног оптерећивања и
загађења од других дјелатности
2016-2017
3.
Спроводити активности на јачању свијести и
законског регулисања заштите животне средине
4.
Спроводити системске активности на санирању
депонија отпада и регулисању отпадних вода
2013-2014
5.
Подстицати спровођење акција за заштиту животне
средине
2013-2014
6.
Подстицати активности на праћењу стања животне
средине: вода, ваздуха, земљишта, еко-система и
биодиверзитета
2013-2014
7.
Подстицати стране и домаће улагаче у туристички
сектор и на улагању у институције и програме
упућене на фундаментална и апликативна питања
животне средине
8.
Подржати доношење системских закона о заштите
туристичких ресурса /природног и културног
наслеђа/
2015-2016
1.
Подстицати израду просторних планова општина,
просторних планова туризма, планова развоја
туризма на заштићеним подручјима, планова
интегралног регионалног развоја
2015-2016
2.
Подстицати градњу прилагођену природном
амбијенту, аутохтоним културним вриједностима и
високим стандардима у туризму
3.
Израдити смјернице за одржив развој туризма
2015-2016
4.
Подстицати медијску промоцију туристичког мјеста
са аспекта безбједности и чистоће
2015 и даље
5.
Финансијски подржати израду катастра и атласа
туристичких активности и атракција
2015-2016
Преузимање веће улоге
туризма
у
подизању
квалитета
непосредне
животне средине
1.
Финансијски подржати израду плана санације
девастираних туристичких подручја
2015-2016
2.
Основати сталну комисију за одрживи туризам,
састављену од представника власти на различитим
нивоима, стручњака за различита питања одрживог
развоја, представника невладиних удружења
2016-2017
Развој
туризма
заштићеним подручјима
1.
Израдити програм валоризације и проширења
заштићених подручја у складу са европским
стандардима
2011-2012.
2.
Израдити план управљања развојем туризма у
заштићеним зонама
2011-2012.
3.
Успоставити подстицајне мјере и институционалну
сарадњу у циљу развоја туризма у заштићеним
подручјима
2011-2012.
Уравнотежен
развој
принципу одрживости
на
у
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
2013-2014
2013-2014
2015-2016
Страна 145 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија
– Босна и Херцеговина
Оперативни циљ
Развој сеоског туризма
Мјере
Рок
1.
Донијети стратегију развоја руралног туризма
2012-2013.
2.
Подстицај приватној иницијативи и предузетништву
2013-2020.
3.
Подстицати програме манифестација у руралним
подручјима
2013-2015.
4.
Подстицати пројекте етносела
2013-2015.
5.
Подстицати пројекте који подстичу изворне
вриједности
2014-2015.
6.
Успоставити сарадњу свих релевантних институција,
удружења, задруга, сеоских газдинстава и
предузетника у циљу заједничког дјеловања на
развој и промоцију руралног туризма
7.
Подстицати израду и продају предмета кућне
радиности и традиционалних сувенира
2015-2016.
2016-2017.
3.2.1.12 СТРАТЕГИЈА РАЗВОЈА ЕНЕРГЕТИКЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
Стратегија развоја енергетике РС израђена је 2012.г. за период до 2030.г. Стратегијом се
развој енергетике Републике Српске усмјерава на коришћење домаћих ресурса,
укључивање обновљивих извора у подмиривање потреба за енергијом, увођење и
подстицање мјера енергетске ефикасности те примјену савремених енергетских
технологија. Истовремено се захтијева очување животне средине и смањење штетних
утицаја енергетског сектора на најмању могућу мјеру.
Стратегија обухвата све елементе енергетског сектора, од појединих сектора (угаљ, нафта,
гас, електрична енергија и др.) до законских, организационих и институционалних
момената важних за успјешан рад и развој енергетике у посматраном периоду.
Општи циљеви Стратегије развоја енергетике Републике Српске су:
 Обезбиједити потребне количине и облике енергије те сигурност снабдијевања за
потребе привреде и грађана на простору Републике Српске, по економски
одрживим цијенама водећи рачуна о проблему енергетског сиромаштва.
 Повећати ефикасност производње, транспорта и преноса, дистрибуције и
потрошње енергије, посебно у сектору зграда. Активним законским,
институционалним, огранизационим и финансијским мјерама убрзати ове процесе.
 Омогућити смањење енергетског и свеукупног дефицита Републике Српске
 Створити услове за постепено отварање енергетског тржишта и улагање у
енергетски сектор.
 Успоставити ефикасан систем подстицања енергетске ефикасности и коришћења
обновљивих извора енергије у складу са постављеним циљевима и обавезама које
ће произаћи из чланства Босне и Херцеговине у Европској унији.
 Осигурати одрживи развој енергетског сектора у условима ограничене емисије
гасова са ефектом стаклене баште.
 Усклађивати законодавство са правном тековином Европске уније.
Стратегија развоја енергетике Републике Српске посматра три сценарија развоја:
 Виши раст БДП-а – основна карактеристика овог сценарија је брз раст бруто
домаћег производа (пожељан сценарио развоја привреде), примјена класичних
технологија без активних мјера власти.
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Страна 146 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија
– Босна и Херцеговина

Виши раст БДП-а са мјерама – основна карактеристика овог сценарија је брз раст
бруто домаћег производа уз примјену мјера енергетске ефикасности и подстицања
коришћења обновљивих извора енергије.
 Нижи раст БДП-а – основна карактеристика овог сценарија је спори раст бруто
домаћег производа и примјена класичних технологија без активних мјера власти.
У оквиру првог сценарија С1 се предвиђа да ће мрежа природног гаса убрзано расти и да
се на њу до 2030. прикључује 20% домаћинстава Републике Српске. Огревно дрво и даље
остаје основни енергент у домаћинствима, али се са данашњих 75%, заступљеност
огревног дрвета у гријању домаћинстава спушта испод 50%. Уз раст БДП-а од четири пута,
у односу на ниво 2005. године, укупна финална потрошња енергије у овом сценарију ће
порасти само два пута.
У сценарију С2, увођењем мјера повећања енергетске ефикасности и веће примјене
обновљивих извора енергије, интервенцијом и активношћу власти биће изграђен
институционални и организациони оквир, којим ће се омогућити додатни енергетски
ефекти у цијелом енергетском систему, па тако и у индустрији.
У моделу индустрије та су побољшања предвиђена кроз смањени енергетски интензитет
потрошње не-топлотне електричне енергије и корисне топлотне енергије, повећање
степена корисног дејства технологија за производњу топлотне енергије, повећање
когенерације у производњи топлоте и електричне енергије, при чему је као гориво
предвиђена и биомаса, те употребом Сунчеве енергије у прехрамбеној индустрији.
До 2030. године одговарајућим ће се мјерама потрошња енергије у саобраћају смањити
за 10%.
Будуће смањење топлотних губитака постојећег стамбеног фонда је најтежи задатак, али
и највећи потенцијал за уштеду енергије. На нивоу Републике Српске до 2030. године би
се у овом сценарију за 60% побољшала топлотна изолација око 137 хиљада старих
стамбених јединица, што је 29% укупног стамбеног фонда предвиђеног за 2030. годину.
Како се до тада очекује и да ће новоградња бити 24% укупног стамбеног фонда, слиједи
да ће 53% тадашњег стамбеног фонда имати значајно квалитетнију топлотну изолацију.
Увођењем обавезног мјерења потрошње топлоте даљински гријаних старих станова у
стамбеним зградама, њихова ће се потрошња топлоте смањити за додатних 30%.
Наведеним мјерама финална потрошња енергије домаћинстава би се до 2030. године
смањила за 15% у односу на сценариј без мјера (С1), а у односу на 2005. годину би се
повећала за само 22%. Предвиђена потрошња финалне енергије у 2030. године у
сценарију С2 (Виши БДП са мјерама) је за 9,8% мања у односу на сценариј С1.
У нижем сценарију С3 предвиђено је повећање укупног БДП-а у периоду 2005-2030.
године за 2,8 пута. На временској скали то је кашњење износа БДП-а сценарија С3, у
односу на сценариј С1 за 6 година. Резултат тога је и кашњење укупне финалне потрошње
енергије у Републици Српској у нижем сценарију (С3) за 5 година према референтном
сценарију (С1), што је 2030. године 10% мања финална потрошња енергије.
Поређење три сценарија показује да ће потрошња финалне енергије у сценарију са
мјерама и високом стопом раста БДП-а (С2) у Републици Српској бити готово иста као и
потрошња финалне енергије у сценарију са нижом стопом раста БДП-а (С3).
У оквиру Стратегије развоја енергетике РС израђен је Акциони план за реализацију
Стратегије којим се дефинише скуп мјера и активности, затим институције или субјекти
који су одговорни за спровођење тих мјера и активности те рокови у којима се требају
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Страна 147 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија
– Босна и Херцеговина
провести наведене мјере/активности, а све у циљу имплементације Стратегије. За сваку
област енергетике су посебно дефинисане мјере.
Мјере/активности за област енергетска ефикасности су приказане у доњој табели.
Табела 55. Стратегија развоја енергетике РС - мјере из области енергетске
ефикасности
Мјера
Надлежни орган/институција
Интегрална анализа рационалности кориштења
енергије у производњи алуминијума, студије
изводљивости препознатих мјера с економском
анализом и доношење плана спровођења.
Министарство индустрије, енергетике и
рударства, Фабрика глинице Зворник.
1-2 год
Успостава тијела за праћење и анализу
рационалности кориштења енергије према
гранама индустрије те за периодично
извјештавање о специфичној потрошњи
енергије и прихватљивим мјерама побољшања.
Привредна комора РС, индустријска
предузећа
2-3 год
Окупљање и оспособљавање стручних особа за
провођење специјализованих енергетских
аудита у индустрији, организовање таквих
аудита.
Министарство индустрије, енергетике и
рударства, Привредна комора РС.
2-3 год
Изградња институционалног и законодавног
оквира, имплементација Директива ЕУ из
подручја ЕЕ, израда акцијског плана.
Министарство за просторно уређење,
грађевинарство и екологију РС и
Министарство индустрије, енергетике и
рударства РС.
3 - 5 година.
Реализација мјера и подстицаја пројеката
енергетске ефикасности ће се одвијати кроз
Фонд за заштиту животне средине и енергетске
ефикасности РС
Министарство за просторно уређење,
грађевинарство и екологију РС и
Министарство индустрије, енергетике и
рударства РС.
Континуирано
Едукација разних циљних група за интегрално
пројектовање заграда.
Факултети, институти, стручна
удружења.
3 - 5 година.
Израда и доношење Закона о енергетској
ефикасности.
Ресорна министарства, Народна
скупштина РС.
3 - 5 година.
Израда Акцијског плана за имплементацију ЕУ
директиве о енергетским карактеристикама
зграда.
Влада РС, ресорна министарства.
3 - 5 година.
Израда и усвајање нових Техничких прописа
који ће регулисати строжи ниво топлотне
заштите и управљање потрошњом енергије у
зградама у складу са EPBD и нормом ЕN 13790.
Ресорна министарства, Влада РС.
До 5 година.
Израда и усвајање нових Техничких прописа
који ће регулисати обавезу енергетске
цертификације зграда, тј. класификације зграда
према потрошњи енергије.
Ресорна министарства, Влада РС.
3 - 5 година.
Израда и усвајање нових Техничких прописа
који ће регулисати образовање независних
енергетских стручњака који ће проводити
енергетске прегледе и енергетску
сертификацију зграда.
Ресорна министарства, Влада РС.
3 - 5 година.
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Рок
Страна 148 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија
– Босна и Херцеговина
Мјера
Надлежни орган/институција
Рок
Израда и усвајање методологије енергетских
прегледа.
Ресорна министарства, Влада РС.
3 - 5 година.
Континуирана едукација разних циљаних група
и информисање јавности.
Ресорно министарство, агенције,
институти, медији.
Трајни
задатак
Мјере/активности за област обновљиви извори енергије су приказане у доњој табели.
Табела 56. Стратегија развоја енергетике РС - мјере из области обновљиви извори
енергије
Мјера
Надлежни орган/институција
Рок
Доношење законских и подзаконских аката из
подручја ОИЕ.
Надлежна министарства
1 - 3 године.
Процјена потенцијала ОИЕ.
Надлежна министарства, државни
заводи, институти и факултети
3 - 5 година.
Стварање административне процедуре за
пројекте ОИЕ.
Надлежна министарства, РЕРС,
оператор система, финансијски
оператор
До 5 година.
Дефинисање и доношење техничких услова
прикључка мале хидроелектране на мрежу,
којима би се прописала права и обавезе
субјекта који производи електричну енергију
те субјекта одговорног за одржавање и погон
мреже.
Министарство индустрије, енергетике и
рударства
До 2 године.
Успостава мјерних станица за мјерење
величине протока на водотоцима односно
интересантним локацијама на којима то још не
постоји.
Министарство пољопривреде,
шумарства и водопривреде.
До 5 година.
Иницирање изналажења могућности за
поједностављене процедуре прибављања
потребних сагласности и скраћивање времена
за издавање одобрења за изградњу малих ХЕ у
РС, као и могућност обједињавања издавања
већег броја различитих сагласности и дозвола,
поготово што је за већину од њих потребан
исти ниво подлога и исте претходне
активности.
Министарство за просторно уређење,
грађевинарство и екологију
До 5 година, уз
правовремена
континуирана
прилагођења у
складу с
будућим
промјенама
законске
регулативе.
Мјере/активности за област заштите животне средине су приказане у доњој табели.
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Страна 149 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија
– Босна и Херцеговина
Табела 57. Стратегија развоја енергетике РС - мјере из области заштите животне
средине
Мјера
Надлежни орган/институција
Рок
Ускладити регулативу Републике Српске из
подручја заштите животне средине са ЕУ
смјерницама те међународним конвенцијама
и протоколима.
Ресорно министарство, Влада РС.
2012 – 2017.
(или до уласка
у ЕУ).
Унаприједити систем прикупљања података о
емисијама у околину из стационарних
енергетских извора (катастар емисија у
околину) и номиновати/основати надлежну
институцију (нпр. Агенција за заштиту животне
средине).
Влада РС, ресорно министарство и
локална самоуправа.
2012 – 2015.
Припремити регулативу о имплементацији
механизма чистог развоја (CDM) и успоставити
надлежно тијело за реализацију CDM
пројеката, након што се постигне глобални
споразум о смањењу емисија гасова с ефектом
стаклене баште и јасније дефинише статус CDM
механизама за пост-Kyotski период (иза 2012.
године).
Ресорно министарство, Влада РС.
2012 – 2015.
Припремити регулативу о трговању емисијама
гасова са ефектом стаклене баште, успоставити
Регистар и прикључити се ЕУ систему трговања
правима на емисију.
Ресорно министарство, Влада РС.
2012 – 2015.
(или до уласка
у ЕУ).
3.2.2 СТРАТЕШКИ ОКВИР ЗА УПРАВЉАЊЕ
ЛОКАЛНОМ НИВОУ У БИХ/РС
ПРИРОДНИМ
РЕСУРСИМА
НА
3.2.2.1 СТРАТЕГИЈА РАЗВОЈА ОПШТИНЕ БРАТУНАЦ
Стратегија развоја општине Братунац израђена је за плански период 2008-2012. године.
Стратегија садржи детаљну анализу потенцијала у општини, и то (i) демографски подаци,
(ii) привредни и ванпривредни ресурси, (iii) природни ресурси, (iv) инфраструктура, итд.
Она такођер садржи ЅWОТ анализу као основу за стратешко планирање и утврђивање
приоритета.
У оквиру Стратегије утврђени су сљедећи стратешки циљеви:
1. Унаприједити пољопривредну производњу,
2. Побољшати услове за рад локалне управе,
3. Развој туризма,
4. Повећати ниво запошљавања кроз подстицај развоја приватног подузетништва,
5. Побољшати инфраструктуру.
За сваки стратешки циљ су дефинисане активности за његовоиспуњење. За сваку
активност су утвђени: (1) мјере, (2) показатељи успјешности, (3) значај.
Када је у питању прекогранична сарадња Босна и Херцеговина и Србија по питању
животне средине постоји неусаглашеност планске документације од заједничког
интереса.
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Страна 150 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија
– Босна и Херцеговина
Табела 58. Стратегија развоја општине - мјере заштите животне средине
Активност
Реконструкција градске
водоводне мреже
Мјере
Рок
1.
Изградња нових водовода, и то за насељена мјеста:
Вољавица , Залужје , Бјеловац , Подградац
2.
Санација постојеће мреже , и то за насељена мјеста:
Центар Града , Раковац , Подградац,
3.
Смањења губитака на мрежи
Рјешавање
водоснабдијевање
руралних подручја
1.
Изградња водовода, и то насељена мјеста: Коњевић
Поље, Хранча Факовиће, Тегаре, Жлијебац
2.
Санација постојећих мрежа, и то насељена мјеста:
Красанпоље, Бјеловац, Сикирић
Повећање капацитета
градског водовода
1.
Повећање капацитета градског водовода, и то
насељена мјеста: Подградац,Селиште, Подчауш,
Раковац
2.
Изградња новог водозахватног бунара на градском
Водоводу у насељу Бјеловац
1.
Изградња нове мреже, и то насељена мјеста:
Подградац, Подчауш и Моштанице.
2.
Санација постојећих мрежа, и то насељено мјесто:
ужи центар града
1.
Изградња и проширење обалоутврда на ријечном
кориту са лијеве и десне обале ријеке Крижевице.
Каналисање и уређење водотока ријеке Млаква
2.
Санација постојећих-урађених обало утврда на
Глоговској ријеци
1.
Уређење градске депоније према условима датим у
еколошкој дозволи и плану прилагођавања издатом
од стране надлежних органа општине и
министарства
2.
Израда пројектне документације за регионалну
депонију за више општина у окружењу
Проширење мреже фекалне
и кишне канализације
Регулација и уређење
ријечних корита
Уређење градске депоније
и учешће у изградњи
регионалне депоније
-
-
-
-
-
-
Према извјештају Одсјека за привреду и развој, имплементиране мјере из ЛЕАП-а,
закључно са 01.11.2013.г., приказане су у наредној табели.
Табела 59. Имплементиране мјере из Стратегије развоја општине Братунац
Активност
Реконструкција градске
водоводне мреже
Мјера
1.
Изградња нових водовода, и то за насељена мјеста: Бјеловац,
Подградац
2.
Санација постојеће мреже , и то за насељена мјеста: Центар
Града, Раковац, Подградац
3.
Смањења губитака на мрежи
Рјешавање водоснабдијевање
руралних подручја
1.
Изградња водовода, и то насељена мјеста: Хранча Факовиће
2.
Санација постојећих мрежа, и то насељена мјеста: Красанпоље,
Бјеловац, Сикирић
Повећање капацитета градског
1.
Повећање капацитета градског водовода, и то насељено мјесто:
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Страна 151 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија
– Босна и Херцеговина
Активност
Мјера
водовода
Подградац
Проширење мреже фекалне и
кишне канализације
1.
Изградња нове мреже, и то насељено мјесто: Моштанице
Регулација и уређење ријечних
корита
1.
Изградња и проширење обалоутврда на ријечном кориту са
лијеве и десне обале ријеке Крижевице
2.
Санација једног дијела постојећих-урађених обало утврда на
Глоговској ријеци
1.
Израда пројектне документације за регионалну депонију за више
општина у окружењу
Уређење градске депоније и
учешће у изградњи регионалне
депоније
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Страна 152 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија
– Босна и Херцеговина
3.3 ЕКОЛОШКО - ЕКОНОМСКИ
ПРИРОДНИХ РЕСУРСА
ИНСТРУМЕНТИ
ОДРЖИВОГ
КОРИШЋЕЊА
3.3.1 ЗАКОНСКИ ОКВИР
У складу са чланом 32. Закона о пољопривредном земљишту („Службени гласник
Републике Српске“, број 93/06, 14/10), за промјену намјене пољопривредног земљишта,
власник, односно корисник пољопривредног земљишта, плаћа једнократну накнаду, осим
у случајевима ослобађања од плаћања накнаде, прописаних овим законом. Накнада за
промјену намјене пољопривредног земљишта (члан 33. Закона о пољопривредном
земљишту РС) утврђује се у висини катастарског прихода за то земљиште за текућу годину,
увећано за:
 500 пута за I катастарску класу,
 400 пута за II катастарску класу,
 300 пута за III катастарску класу,
 200 пута за IV катастарску класу,
 100 пута за V, VI, VII и VIII катастарску класу.
Средства од наплаћене накнаде за промјену намјене пољопривредног земљишта и
закупнине за пољопривредно земљиште у својини Републике могу се користити само за
сљедеће намјене (члан 8. Закона о измјенама и допунама Закона о пољопривредном
земљишту, „Службени гласник Републике Српске“, број 4/10): за оспособљавање и
уређење других земљишта која су деградирана, запуштена, која су лошијег квалитета или
су неплодна, за поправку и побољшање плодности земљишта, за спровођење
противерозионих мјера и за мелиорације пољопривредног земљишта слабијег квалитета.
Одлуком о стопама посебних водопривредних накнада („Службени гласник Републике
Српске“, број 22/08) прописане су посебне водне накнаде и, у смислу ове одлуке,
сврстане у четири основне групе:
 накнада за захватање површинских и подземних вода,
 накнада за производњу електричне енергије добијене коришћењем
хидроенергије,
 накнада за заштиту воде,
 накнада за вађење материјала из водотока.
Осим ових група, одлуком су утврђене и подгрупе у зависности од дјелатности и правног
статуса лица на које се односи (табела испод).
Табела 60. Врсте водних накнада према Закону о водама РС
Ред.
број
Врста
прихода
Назив прихода
1
722442
Накнада за воде за пиће у јавном водоснабдијевању
2
722443
Накнада за воде за друге намјене и друге случајеве намјене за људску употребу
3
722444
Накнада за воде за водоснабдијевање
4
722445
Накнада за воде и минералне воде које се користе за флаширање
5
722446
Накнада за заштиту вода коју плаћају власници транспортних средстава који
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Страна 153 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија
– Босна и Херцеговина
Ред.
број
Врста
прихода
Назив прихода
користе нафту или нафтне деривате
6
722447
Накнада за испуштање отпадних вода
7
722448
Накнада за производњу електричне енергије добијене коришћењем
хидроенергије
8
722463
Накнада за извађени материјал из водотока
9
722464
Накнада за воде за узгој риба
10
722465
Накнада за воде за индустријске процесе, укључујући и термоелектране
11
722469
Накнада за узгој риба у кавезима потопљеним у површинским водама
12
722457
Накнада за употребу вјештачких ђубрива и хемикалија за вјештачко биље
Приходи по основу накнада за воде између осталог користе се за (члан 195. Закона о
водама РС):
 одржавање објеката,
 развој сектора кроз финансирање изградње водних објеката и система,
побољшање техничких, материјалних, кадровских и других капацитета.
У складу са Законом о шумама („Службени гласник Републике Српске“, број 75/08), члан
89, корисник шума и шумског земљишта у својини Републике дужан је да плаћа накнаду
за развој неразвијених дијелова општине са које потичу продати сортименти у износу од
10% финансијских средстава остварених продајом шумских дрвних сортимената,
утврђених по цијенама франко утоварено на камионском путу за одређену календарску
годину у шумама које су додијељене на коришћење. Накнада се уплаћује на рачун јавних
прихода општине или града, а може се трошити за развој неразвијених подручја општине
или града према програму и правилнику који усваја надлежни орган јединице локалне
самоуправе.
Табела 61. Преглед еколошко-економских инструмената у РС
Врста накнаде
Законски основ
Алокација средстава
Накнада за промјену намјене
пољопривредног земљишта у
непољопривредне сврхе
Закон о пољопривредном
земљишту РС („Службени
гласник Републике Српске“,
број 93/06)
30% у буџет Републике Српске,
Накнада за захватање вода
Закон о водама РС
(„Службени гласник
Републике Српске“, број
50/06)
70% Агенција за воде,
Накнада за производњу
електричне енергије
Закон о водама РС
(„Службени гласник
Републике Српске“, број
50/06)
70% Агенција за воде,
Накнада за заштиту вода
Закон о водама РС
(„Службени гласник
Републике Српске“, број
50/06)
55% Агенција за воде,
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
70% у буџет општине, на чијем се
подручју налази земљиште
30% на рачун посебне намјене у
буџету општине
30% на рачун посебне намјене у
буџету општине
15% Фонд за заштиту животне
средине РС
30% на рачун посебне намјене у
Страна 154 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија
– Босна и Херцеговина
Врста накнаде
Законски основ
Алокација средстава
буџету општине
Накнада за вађење материјала из
водотока
Закон о водама РС
(„Службени гласник
Републике Српске“, бр. 50/06)
70% Агенција за воде,
Накнада по основу коришћења
шума и шумског земљишта
Закон о шумама РС
(„Службени гласник
Републике Српске“, број
75/08)
100% на рачун посебне намјене у
буџету општине
30% на рачун посебне намјене у
буџету општине
3.3.2 ЕКОНОМСКИ ИНСТРУМЕНТИ У ОПШТИНИ БРАТУНАЦ
Преглед остварених прихода по накнадама у буџету општине Братунац као и сврси за коју
се користе дат је у табели испод.
Табела 62. Преглед остварених прихода по накнадама у општини Братунац (2012.г.)
Врста накнаде
Накнада за промјену намјене
пољопривредног земљишта у
непољопривредне сврхе
Остварени приходи (КМ)
Сврха кориштења
1.982,54
Привођење неплодног земљишта у
непољопривредне сврхе,
исушивање пољопривредног
земљишта за коришћење и обраду;
Накнада за захватање вода
-
Накнада за производњу
електричне енергије
-
Накнада за заштиту вода
21.024,66
Накнада за вађење материјала из
водотока
Накнада по основу коришћења
шума и шумског земљишта
Уређење водотока и корита
вода,мањих и већих за спречавање
настанка поплава и других штета
пољопривредним на усјевима,
културама и објектима;
488.546,00
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Пошумљавање деградираних шума
идео средстава за заштиту шума од
спречавања пожара
Страна 155 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија
– Босна и Херцеговина
4 ДПСИР АНАЛИЗА
Како би се дефинисали циљеви и активности којe се требају провести у оквиру Студије о
мудром кориштењу природних ресурса у прекограничном подручју БиХ-Србија, потребно
је извршити анализу узрока и проблема, односно стања животне средине и посљедица. За
оцјену стања кориштена је ДПСИР методологија коју је усвојила Европска агенција за
околиш (ЕЕА).
Разматрани индикатори у методологији су: околности или покретачке силе (Д), притисци
(П), стање (С), утицаји (И) и одговори друштва (Р) на тренутно стање природних ресурса
односно животне средине. ДПСИР модел је проширени модел Прессуре–Статус–Респонсе
(ПСР) који је првобитно развила Организација за економску сурадњу и развој (ОЕЦД,
1993.) као заједнички оквир за еколошке процјене. Модел је додатно побољшала
Европска агенција за заштиту околиша у циљу свеобухватнијег приступа анализи
еколошких проблема (ЕЕА, 1999.). Примјена ове методологије захтијева прикупљање
информација на темељу којих се могу дефинисати показатељи узрочних односа између
људских активности и животне средине/природних ресурса, те посљедице и одговори на
промјене животне средине. Модел се сматра погодним јер на сажет, једноставан и
разумљив начин приказује стање животне средине и трендове промјена. Резултат ДПСИР
анализе за општину Братунац дат је у табеларном приказу. Необрађени су сегменти
загађења земљишта и буке јер нису идентификовани као проблем у општини.
У наставку се даје детаљнија елаборација анализе стања природних ресурса односно
животне средине и преглед идентификованих проблема у општини Братунац.
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Страна 156 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија – Босна и Херцеговина
Водоснабдијевање (заштита и очување воде за пиће)
ОКОЛНОСТИ (Д)
ПРИТИСЦИ (П)
СТАЊЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ (С)
ПОСЉЕДИЦЕ (И)
ОДГОВОР ДРУШТВА (Р)
Д01
Становништво:
21.619,
домаћинства 6.057 (2013.г.) од чега је
око 11.077 становника прикључено
на градски водоводни систем,
односно
3.036
домаћинстава
(податак за октобар 2013.г.).
П01 Количина захваћене воде на
изворишту Бјеловац се мјери и износи
1.500.000 m3/год.
С01 Вода за пиће у систему
водоснабдијевања којим управља
ЈП је хигијенски исправна. Врши се
дезинфекција
воде
хлором.
Редовно се врши мониторинг
квалитета воде за пиће у мрежи и
на изворишту.
И01
У
здравственим
установама
у
општини
Братунац, подаци о броју
обољелих од одређене врсте
болести не прикупљају се и не
анализирају на начин да се
повезују са стањем појединих
елемената животне средине,
као потенцијалних узрочника
појаве неке болести.
Р01 Донесена Одлука о комуналном реду
(„Сл. билтен општине Братунац“, број 3/12).
Д02 Пословни субјекти/предузећа:
266 од чега 17 има еколошку
дозволу.
Д03 Пољопривреда: 9.029 ha
обрадиво пољопривредно земљиште
Д04 Сточарство: 1.495 говеда и
јунице, 3.250 свиња, 10.340 оваца,
121 коња, 14.150 живина.
Д05 Туристи: 559 (2011.г.)
П02 Покривеност услугом 50% (3.346
прикључака: 3.036 домаћинстава, а 300
привредних субјеката, 10 установа и
инд.објеката).
П03
Процијењена
специфична
потрошња воде по становнику на дан
106 л/ст/дан.
П04 79% домаћинстава и привредних
субјеката имају водомјере (2.654
водомјера).
П05 Губици у производњи воде око 70%.
П06 Количина испоручене воде крајњим
корисницима:
337.116
м3/год
домаћинствима
и
33.120
м3/год
привредним субјектима.
П07 Око 49% потрошача у општини нису
у систему водоснабдијевања којим
управља ЈП. Око 49% домаћинстава се
снабдијева путем локалних изворишта
(податак о броју локалних изворишта
није доступан).
П08 Одлука о заштити изворишта воде
постоји
за
извориште
Бјеловац.
Извориште
је
највећим
дијелом
заштићено јер постоји програм заштите
тј. одлуке о зонама и мјерама заштите за
ово изворишта.
П09 Просјечни степен наплате услуге за
све катергорије корисника износи 64%.
С02 У 2012. год. од укупно
урађених 76 узорака воде (јавни
систем водоснабдијевања), 4
узорака
(5%)
није
било
микробиолошки
исправно.
Неисправних узорака по основу
физичко-хемијског прегледа није
било.
С03 Квалитет воде у локалним
системима се не контролише.
C04 Прекомјерно исцрпљивање
природног
ресурса
као
посљедица великих губитака у
мрежи (вода и енергија за
пумпање).
Р02 Донесена Одлука о снабдијевању водом,
пречишћавању и одвођењу отпадних вода и
атмосферских вода са јавних површина („Сл.
билтен општине Братунац“, број 3/12).
Р03 Донесена Одлука о заштити изворишта
воде за пиће Бјеловац („Службени билтен
општине Братунац“, број 4/11)
Р04 Економски инструменти:
 накнада за захватање вода (30% иде у
буџет Општине, прикупљено 0 КМ у
2012.г.),
 накнада по основу кориштења шума и
шумског земљишта (100% иде у буџет
Општине, 10% од прихода приватног
субјекта, прикупљено 488.546 КМ у 2012.г.),
 накнада
за
промјену
намјене
пољопривредног
земљишта
у
непољопривредне сврхе (70% иде у буџет
Општине, прикупљено 1.982,54 КМ у
2012.г.),
 годишња
улагања
Општине
у
водоснабдијевање и канализацију у 2012.г.
су износила 49.426 КМ).
Р05 Едукација о темама заштите животне
средине проводи се кроз систем основног и
средњег образовања.
Р06 На нивоу Општине постоји комунална
полиција, еколошки и санитарни инспектор.
Њихове
надлежности
у
области
водоснабдијевања су:
 контрола у систему водоснабдијевања
општине,
 заштита изворишта.
Р07 Казне за непоштивање
комуналном реду.
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Одлуке
Страна 157 од 191
о
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија – Босна и Херцеговина
Одводња отпадних вода (очување квалитета и заштита вода)
ОКОЛНОСТИ (Д)
ПРИТИСЦИ (П)
СТАЊЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ (С)
ПОСЉЕДИЦЕ (И)
Д01 Становништво: 21.619 (2013.г.) од
чега је око 8.200 становника
прикључено
на
градски
канализациони систем. Укупан број
домаћинстава
прикључен
на
канализациону мрежу је 2.073.
П01 Процјена количина произведене
отпадне воде по становнику на дан: 106
л/стан/дан.
С01 Непречишћене отпадне
воде из канализације и насеља
у општини Братунац негативно
утичу на квалитет воде ријеке
Дрине и њених притока Глогова
и Крижевица. На подручју
општине Братунац се не врше
мјерења
квалитете
површинских токова.
И01
Нарушен
квалитет
површинских
водотока
у
општини и утицај на живи
свијет у ријекама.
Д02 Пословни субјекти/предузећа: 266
од чега 17 има еколошку дозволу.
Д03
Пољопривреда:
9.029
ha
обрадиво пољопривредно земљиште.
Д04 Сточарство: 1.495 говеда и јунице,
3.250 свиња, 10.340 оваца, 121 коња,
14.150 живина.
Д05 Туристи: 559 (2011.г.)
П02 Покривеност услугом 37% или 68%
од
броја
прикључених
на
водоснабдијевање (2.073 прикључака
домаћинстава и 300 привредних
субјеката)
П03 63% домаћинстава и привредних
субјеката отпадне воде испушта у
септичке јаме или директно у
реципијент.
П04 Не постоји централни уређај за
пречишћавање отпадне воде.
П05 Испуштање отпадних вода из јавне
канализационе мреже врши се у
водотоке Глогова и Крижевица.
П06 Подаци о укупном терету загађења
израженом преко ЕБС-а за 2012. годину
а који се испушта у канализацију из
домаћинстава, кућних савјета, те
привредних субјеката нису доступни.
П07
Индустрија/већи
привредни
субјекти су прикључени на јавни
канализациони систем. Нема података о
количинама и квалитету отпадне воде
индустрије.
П08 Процјена терета загађења од
пољопривредне
и
сточарске
производње износи 2.959,98 ЕБС.
П09 Стање мреже је незадовољавајуће.
П010 Просјечни степен наплате за све
катергорије износи 75%.
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
С02 Појава загађења воде на
извориштима
у
градском
систему водоснабдијевања и на
локалним извориштима због
непостојања канализације у
насељима нису познате.
С03 Квалитет и квантитет
отпадне воде становништва и
привреде у 2012. години
непознат.
ОДГОВОР ДРУШТВА (Р)
Р01 Донесена Одлука о комуналном реду
(„Службени билтен општине Братунац“,
број 3/12).
Р02 Донесена Одлука о снабдијевању
водом, пречишћавању и одвођењу
отпадних вода и атмосферских вода са
јавних површина („Службени билтен
општине Братунац“, број 3/12).
Р03 Економски инструменти:
 накнада за захватање вода (30% иде у
буџет Општине, прикупљено 0 КМ у
2012.г.)
 накнада по основу коришћења шума и
шумског земљишта (100% иде у буџет
Општине, 10% од прихода приватног
субјекта, прикупљено 488.546 КМ у
2012.г.)
 накнада
за
промјену
намјене
пољопривредног
земљишта
у
непољопривредне сврхе (70% иде у буџет
Општине, прикупљено 1.982,54 КМ у
2012.г.)
 годишња
улагања
Општине
у
водоснабдијевање и канализацију у
2012.г. су износила 49.426 КМ)
Р04 На нивоу Општине постоји комунална
полиција и еколошки инспектор. Њихове
надлежности у области одводње отпадних
вода су:
 контрола испуштања отпадних вода,
 издавање сагласности за прикључивање
на канализациону мрежу.
Р05 Казне за непоштивање Одлуке о
комуналном реду.
Страна 158 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија – Босна и Херцеговина
Заштита од вода
ОКОЛНОСТИ (Д)
ПРИТИСЦИ (П)
СТАЊЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ (С)
УТИЦАЈИ (И)
Д01 Становништво: 21.619 (2013.г.).
Укупан број домаћинстава је 6.057.
П01 Површина плавног подручја износи
око 300 hа.
С01
Нарушавање
живота у општини.
Д02 Пословни субјекти/предузећа: 266
П02 Недовољно изграђени системи за
одбрану од поплава на подручју
општине
Братунац.
Опасност
од
плављења је присутна у долинским
дијеловима општине Братунац, тачније
дуж тока ријеке Дрине (између водотока
и регионалног пута), као и у доњем
дијелу тока Глоговске ријеке и
Крижевице.
С01 Поплаве проузрокују штете
на пољопривредним земљиштима, објектима (стамбеним,
пословним, здравственим), на
саобраћајницама,
инфраструктурним објектима и сл.
Д03 Пољопривреда: 9.029 hа обрадиво
пољопривредно земљиште
Д04 Нема хидроенергетских објеката у
сливу Дрине у општини Братунац
П03 Експлоатација шљунка и пијеска у
кориту ријеке Дрине на локацијама
Ушће ријеке Крижевице у ријеку Дрину.
Укупне
одобрене
количине
за
експлоатацију на овим локацијама су
9.540 m³.
С02 При поплавама долази до
транспорта
и
депоновања
великих количина наноса и
еродованог материјала.
ОДГОВОР ДРУШТВА (Р)
квалитета Р01 Донесена Одлука о просторном
уређењу територије општине Братунац
(„Службени билтен општине Братунац“,
И01
Нарушавање
квалитета број хх/хх).
површинских
водотока
у
општини.
Р02 Економски инструменти:
 накнада за производњу електричне
И02 Штета од поплава је нанесена
енергије
добивене
кориштењем
c.c.а
1.000
домаћинстава,
хидроенергије (30% на рачун посебне
најбројније
штете
су
на
намјене у буџету општине)
пољопривредним
усјевима,
 годишња општинска улагања у објекте
материјалне штете на путевима,
за заштиту од вода (укупни износ био је
мостовима,
стамбеним
и
127.419 КМ у 2012.)
помоћним објектима. Не може се
поуздано
говорити
о Р03 Штаб за ванредне ситуације од поплава
посљедицама
по
здравље сваке године припрема, усваја и реализује
становништва усљед утврђених План заштите од поплава на подручју
притисака. Настала клизишта су општине Братунац.
мањег обима, величине до 500м³.
И03 Поплављено је било подручје
од око 350 ha.
И04 У здравственим установама у
општини Братунац, подаци о
броју обољелих од одређене
врсте болести не прикупљају се и
не анализирају на начин да се
повезују са стањем појединих
елемената животне средине, као
потенцијалних узрочника појаве
неке болести.
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Страна 159 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија – Босна и Херцеговина
Управљање отпадом
ОКОЛНОСТИ (Д)
ПРИТИСЦИ (П)
СТАЊЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ (С)
ПОСЉЕДИЦЕ (И)
Д01 Становништво: 21.619 (2013.г.) од
чега је око 38% становника покривено
услугом одвоза отпада. Укупан број
домаћинстава је 2.047.
П01 Продукција комуналног отпада по
становнику се процијењује на 0,8
кг/стан./дан или укупно 6.367 тона
годишње.
С01 Није позната површина
контаминирана и заузета дивљим
депонијама.
И01 Загађивање
ваздуха и воде.
Д02 Пословни субјекти/предузећа: 266
П02 Покривеност услугом 38% .
Д05 Туристи: 559 (2011.г.)
П03 44% укупно произведеног отпада се
не збрињава.
П04 На локалну несанитарну депонију
одложи се годишње око 56% укупно
произведеног отпада.
П05 Не врши се селекција отпада.
П06 Број дивљих депонија 18
ОДГОВОР ДРУШТВА (Р)
земљишта,
И02
Умањење
квалитета
земљишта (тренутно не постоје
поуздани подаци о квалитету
земљишта
који
би
квантификовали утицаје).
Р01 Донесена Oдлука о комуналном
реду („Сл. билтен општине Братунац
бр.2/12“)
Р02 Донесена Одлука о управљању
комуналним отпадом („Сл. билтен
општине Братунац бр. 3/12“).
Р03 Усвојен општински План управљања
отпадом за период 2012-2017 (обавеза
из Закона о управљању отпадом) који
прописује сљедеће:
 Повећати покривеност услугом na 90%
do 2017.г.
 Успоставити
систем
одвојеног
прикупљања, поновног искориштења
и рециклаже отпада до 2017.г.
 Уклонити нелегална одлагалишта и
санирати подручја на којима се
налазе до 2017.г.
Р04 Урађен План прилагођавања
општинске депоније (обавеза из Закона
о управљању отпадом и Правилника о
садржају плана прилагођавања за
постојећа постројења за третман или
одлагање отпада и активностима које
предузима надлежни орган).
Р05 У току је изградња регионалне
депоније код Зворника.
Р06 На нивоу Општине постоји
комунална полиција и еколошки
инспектор. Њихове надлежности у
области управљања отпадом су:
 Надзор над примјеном прописа
којима се уређује одвоз отпада из
домаћинстава и другог комуналног
отпада и другог отпада.
 Надзор над нелегалним одлагањем
отпада.
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Страна 160 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија – Босна и Херцеговина
ОКОЛНОСТИ (Д)
ПРИТИСЦИ (П)
СТАЊЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ (С)
ПОСЉЕДИЦЕ (И)
ОДГОВОР ДРУШТВА (Р)
Р07 Казне за непоштивање општинске
одлуке о комуналном реду.
Р08 У 2012.г. није било општинских
намјенских улагања у област управљање
отпадом.
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Страна 161 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија – Босна и Херцеговина
Шуме и парковска подручја
ОКОЛНОСТИ (Д)
ПРИТИСЦИ (П)
СТАЊЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ (С)
ПОСЉЕДИЦЕ (И)
Д01 Становништво: 21.619 (2013.г.)
П01 Бесправна сјеча шума
С01 Шумовитост је 66,75 %
Д02 Шумска предузећа
П02 Неправилно извођење одређеног
типа сјече
С02 Степен задовољења је веома
висок: 0,62 ha/ст
И01
Појава
ерозија P01 Превентивне мјере заштите од штета
неподмлађених површина
абиотичке и биотичке природе.
Д03 Туристи: 559 у 2011.год
3
П03 Неравномјерно газдовање
С03 Дрвна залиха: 1.126,52 m / ha
П04 Изградња шумских комуникација
C04
Запремински
23.290,59 m3/ ha
прираст:
C05 Етат свеукупне дрвне масе(10
год.):180.034,603 m3/ ha
С06 Минираних површина шума и
шумског земљишта: 1.300 ha
С07 Нема парковских површина у
урбаном подручју општине.
ОДГОВОР ДРУШТВА (Р)
И02
Уништење
амбијента
природног Р02 Економски инструменти:
 накнада по основу коришћења шума
и шумског земљишта (100% иде у
И03 Штете изазване појавом
буџет Општине, обрачунава се у
олујних вјетрова у виду
износу 10% од прихода приватног
вјетроизвала
и
прелома
субјекта) користи се за пошумљавање
стабала.
деградираних шума и дио средстава
за заштиту шума од спречавања
И04 Штете од инсеката, штете
пожара. У 2012.г. прикупљено је
од пожара
488.546,00 КМ.
И05 Немогућност правилног
третирања и санације шума Р03 Годишња општинска улагања за
како би се одржало здравље уређење рекреационих површина у 2012.
години била су 37.389 КМ.
стабала.
С08
Адекватна
опремљеност
рекреативних
површина
(Споменик и Рајска плажа): клупе
250, канте за отпад 24, толет 2,
стазе за шетњу 2.080 м.
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Страна 162 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија – Босна и Херцеговина
Биодиверзитет; Заштићена природна подручја
ОКОЛНОСТИ (Д)
ПРИТИСЦИ (П)
Д01 Становништво: 21.619 (2013.г.)
П01 Непостојање инвентара биљних и
животињских врста, а тиме и пописа
Д02 Легални и илегални корисници угрожених и заштићених врста флоре и
минералних сировина (шљунак)
фауне.
Д03 Рибарство - риболовна удружења
П02 Експанзија насеља и изградња
стамбених и других објеката, путева,
пољских путева.
П03 Повећана деградација и загађење
земљишта.
П04 Повећана и неконтролисана
експлоатација природних ресурса.
П05 Интродукција алохтоних врста
СТАЊЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ (С)
ПОСЉЕДИЦЕ (И)
С01 Нема службено заштићених
подручја.
И01
Уништење
амбијента
С02 Интродукција алохтоних врста
риба попут бабушке угрожава
бројне топловодне аутохтоне
врсте (Carassius carassius и Cyprinu
scarpio), док интродукција неких
паразитских риба попут сунчанице
(Lepomis gibbosus) утиче на
бројност малих риба.
ОДГОВОР ДРУШТВА (Р)
природног P01 Просторним планом општине
Братунац
2011-2031.
планирано
стављање под заштиту на нивоу РС
И02 Нарушавање еколошких сљедећих заштићених подручја природе
прилика
на подручју општине:
И03 Угрожавање аутохтоног  Заштићени пејзаж Глогова планина
(површина 673.07 ha),
генофонда
 Заштићени пејзаж Зворничко језеро −
Дрињача − Јадар - дио (површина
49.68 ha),
 Заштићени
пејзаж
"Градови"
Вољавица (површина 24.92 ha),
 Заштићени пејзаж "Сикирићка ада"
Сикирићи (површина 7.05 ha).
П05 Загађење водотока
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Страна 163 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија – Босна и Херцеговина
Заштита ваздуха
ОКОЛНОСТИ (Д)
Д01 Становништво: 21.619 (2013.г.).
Укупан број домаћинстава је 6.057.
Д02 Пословни субјекти/предузећа: 266
Д03 Сточарство: 1.495 говеда и јунице,
3.250 свиња, 10.340 оваца, 121 коња,
14.150 живина.
Д04 Саобраћај
Д05 Јавна расвјета
ПРИТИСЦИ (П)
СТАЊЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ (С)
УТИЦАЈИ (И)
ОДГОВОР ДРУШТВА (Р)
П01 Оптерећења ваздуха најизраженија
током јесењих и зимских мјесеци због
спаљивања великих количина угља који
у свом елементарном саставу садржи
знатну количину сумпора, тако да
приликом сагоријевања долази до
појачане емисије сумпор диоксида.
С01 Непознат квалитет ваздуха у
општини Братунац на бази
стварног мониторинга.
И01 Нарушавање квалитета
ваздуха у општини, нарочито у
урбаној зони.
Р01 Влада Републике Српске планирала
је Републичком стратегијом за заштиту
ваздуха са акционим планом управљања
квалитетом ваздуха за период од 20102016. године успоставити мрежу станица
за редован мониторинг квалитета
ваздуха у читавој Републици Српској, па
тако и у локалним срединама.
П02 Висока фреквенција и мала
проходност
моторног
саобраћаја
проузрокују велике количине издувних
гасова (на нивоу опшзине нема података
о броју регистрованих возила).
П03 За општину Братунац нема података
о емисијама CO2 из зградарства,
саобраћаја и јавне расвјете.
И02 У здравственим установама
у општини Братунац, подаци о
броју обољелих од одређене
врсте болести не прикупљају се
и не анализирају на начин да се
повезују са стањем појединих
елемената животне средине,
као потенцијалних узрочника
појаве неке болести.
Р02 Општина још увијек није урадила
Локални програм за заштиту ваздуха
(обавеза према Закону о заштити
ваздуха у РС).
Р03 Није усвојена стратегија (прописи) о
безбједности саобраћаја на подручју
општине Братунац.
Р04 Није урађен Акциони план
енергетски одрживог развоја општине
Братунаца („SEAP-Sustainable Energy
Action Plan“).
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Страна 164 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија – Босна и Херцеговина
Потрошња електричне енергије и енергијска ефикасност
ОКОЛНОСТИ (Д)
Д01 Становништво: 21.619 (2013.г.)
Укупан број домаћинстава је 6057.
Д02 Пословни субјекти/предузећа: 266
Д03 Саобраћај
Д04 Зградарство
Д05 Јавна расвјета
ПРИТИСЦИ (П)
СТАЊЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ (С)
УТИЦАЈИ (И)
ОДГОВОР ДРУШТВА (Р)
П01 За општину Братунац нису доступни
подаци о укупној потрошњи различитих
врста енергената (MWh/год.), као ни
подаци о просјечној потрошњи енергије
по становнику (MWh/ст).
С01
Неефикасна
потрошња
енергије узрокује веће емисије
гасова у ваздух.
И01 Нарушавање квалитета
ваздуха у Граду, нарочито у
урбаној зони Града.
Р01 Није урађен Акциони план
енергетски одрживог развоја општине
Братунаца („SEAP-Sustainable Energy
Action Plan“).
П02 Потрошња електичне енергије за
јавну расвјету у 2012. г. износила је 30,2
GWh.
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
И02 У здравственим установама
у општини Братунац, подаци о
броју обољелих од одређене
врсте болести не прикупљају се
и не анализирају на начин да се
повезују са стањем појединих
елемената животне средине,
као потенцијалних узрочника
појаве неке болести.
Страна 165 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија
– Босна и Херцеговина
5 АНКЕТА О СТАЊУ ПРИРОДНИХ РЕСУРСА
Резултати анкетирања становништвао стању природних ресурса у општини Братунац дати
су у Прилогу II.
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Страна 166 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија
– Босна и Херцеговина
6 ГИС БАЗА ПОДАТАКА
Детаљнији приказ формиране ГИС базе података за поједине разматране области на
подручју општине Братунац презентиран је у Прилогу III (протокол о ГИС бази података).
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Страна 167 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија
– Босна и Херцеговина
7 БИБЛИОГРАФИЈА
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
18.
19.
20.
Урбис центар д.о.о. Бањалука , Планирање, ројектовање и консалтинг (2013).
Просторни план општине Братунац 2011-2031, Нацрт.
Општина Братунац (2013), расположиви подаци из Одсјека за привреду и развој
Републички завод за статистику РС, Демографски билтен бр. 15, 2012.
Републички завод за статистику РС, Статистички годишњак 2012.
Агенција за статистику БиХ, Просјечне нето плаће 2000-2012, доступно на:
http://www.bhas.ba/
Републички завод за статистику РС, Статистики билтен број 5 - Плате, запосленост и
незапосленост, 2013.
Агенција за статистику БиХ, Национални рачуни, 2012.
Републички
завод
за
статистику
РС,
база
података:
http://www3.rzs.rs.ba/rzs/faces/indicators.xhtml
Републички завод за статистику РС, Угоститељство и туризам, 2012.
Републички завод за статистику РС, Билтен бр. 11 – Основно образовање.
Министарство унутрашњих послова РС, Статистички годишњак РС за 2011. годину.
Влада РС, Министарство за просторног уређење, грађевинарство и екологију, Бања
Лука (2013). Подаци доступни на адреси:
http://www.vladars.net/sr-SPCyrl/Vlada/Ministarstva/mgr/Servisi/Poslovanje/Pages/Ekoloske_dozvole.aspx
Правилник о мјерама заштите, начину одређивања и одржавања зона и појасева
санитарне заштите, подручја на којима се налазе изворишта, као и водних објеката и
вода намјењених људској употреби. Службени гласник Републике Српске, 2003.
године.
Завод за водопривреду, д.д. Сарајево, ЛЕАП Општина Братунац, Технички извјештај
за област водоснабдијевања, 2008. године.
Svjetska banka, Hydro ingenieure – KPC i HEIS (2012). Радни оквир за управљање
поплавама за ријеку Дрину, БиХ - Нацрт завршног извјештаја.
Алагић, Е. (2012). Проблеми у базену ријеке Дрине у Федерацији БиХ/Смјернице за
брз дијагностички преглед”, Презентација за састанак „Регионална иницијатива за
управљање поплавама и сушом на западном Балкану за базен ријеке Дрине“,
Сарајево.
Шућур-Плочо, А., Томин,М., Клемм, W., Ивановиц, З. The World Bank (2012). West
Balkan Flood and Drought Management Initiative-Drina River Basin, Rapid Regional
Diagnostic and Investment Scan Study, Draft Main Report, Rome.
Шумскопривредна основа за Доњедринско шумскопривредно подручје (2011-2020),
Стефановић, В., Беус, В., Бурлица, Ч., Диздаревић, Х., Вукореп И. (1983). Еколошковегетацијска рејонизација БиХ, Карта реалне шумске вегетације.
Пољопривредно-прехрамбени факултет Универзитета у Сарајеву, Средњорочни
програм развоја и унапређења рибарства за рибарско подручје општине Братунац,
децембар 2010. године, Сарајево.
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Страна 168 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија
– Босна и Херцеговина
21.
22.
23.
24.
25.
26.
27.
28.
29.
30.
31.
32.
33.
34.
35.
36.
37.
38.
39.
40.
ГИСПАСС-ГИС база података о заштићеним и потенцијално заштићеним подручјима
у РС (2013). Подаци доступни на адреси: http://www.аrbormagna.webfunctional.com/.
УНДП, МДГФ Програм (2012). Извјештај о стању животне средине у БиХ.
УНДП, МДГФ Програм (2010). Припрема локалног плана заштите животне
средине/околиша, Приручник.
Дрешковић, Н., Ђуг, С., Ступар, В., Хамзић, А., Лело, С., Муратовић, Е., Лукић-Билела,
Л., Брујић, Ј., Милановић, Ђ., Котрошан, Д. (2011), Натура 2000.
Четврти национални извјештај за Конвенцију о биолошкој разноликости (2010).
Процјена националних циљева за биодиверзитет
Републички завод за заштиту културно-историјског насљеђа (2013). Угрожене и
ријетке биљне и животњске врсте мочваре Громижељ, Подаци доступни на адреси
http://www.nasljedje.org/sr_RS/zastita-prirode/biodiverzitet/202.
Правилник о условима за исуштање отпадних вода у површинске воде (Сл. гласник
РС, бр. 44/01).
Институт за хидротехнику ГФ у Сарајеву (2006). Заштита квалитета вода на подручју
слива Фојнице.
Bulgarian Ministry of Environment and Water (2004). ISKAR Pilot Project, Pressures and
impacts assessment, Annex 1: Pressures calculation, Draft.
Институт за воде, д.о.о Бијељина (2012). Мониторинг квалитета површинских вода у
Републици Српској, Извјештај за 2012. годину, скраћени.
ЈУ
Воде
Српске
(2013).
Подаци
доступни
на
адреси:
http://www.voders.org/index.php/vode-srpske/zastita-i-kvalitet-vodа
Општина Братунац (2013.г.), „Project Fiche“ за подношење захтјева за добијање
кредита Европске инвестиционе банке (European Investment Bank – EIB) за
побољшање и унапређење система водоснабдијевања на подручју општине
Братунац.
Публикација о здравственом стању становништва за 2008. годину, Институт за
заштиту здравља Републике Српске.
Гламочић (2010.), Развојни пројекти у области хидроенергетике у РС.
Урбанистички завод Републике Српске, а.д. Бања Лука (2008). Просторни план
Републике Cрпске до 2015, Графички дио, 7. Пољопривредна земљишта, 7.1.
Педологија, размјера 1:200.000.
Економска комисија Уједињених народа за Европу (2011). Преглед стања околиша –
БиХ, други преглед.
Општина Братунац, Стратегија интегрисаног развоја општине Братунац за период
2012.-2017.
Oпштина Братунац (2012). План управљања отпадом општина Братунац, 2012-2017.
SIDA, Grontmij, Carl Bro (2013). Извијешће о годишњем напретку у Општинском
управљању чврстим отпадом за Бијељину. Извјештај припремило надлежно
Одјељење за џџџџџ општине Братунац у оквиру пројекта “Municipal Programme for
Solid Waste Management in BiH, 2010.-2013".
БиХ, Вијеће Министара (2012). Одговори на листу питања ЕУ- поглавље 27-Околиш,
Сарајево.
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Страна 169 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија
– Босна и Херцеговина
41.
Иницијатива и цивилна акција-ИЦВА (2007). Извјештај невладиних организација о
процесу изградње регионалних санитарних депонија у БиХ.
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Страна 170 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија
– Босна и Херцеговина
ПРИЛОГ I
ЗАКОНСКИ ОКВИР ЗА УПРАВЉАЊЕ И ЗАШТИТУ ПРИРОДНИХ РЕСУРСА У
РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ (РС)
Законски оквир – воде:
1. Закон о водама („Службени гласник РС“ бр. 50/06 и 92/02);
2. Уредба о начину учешћа јавности у управљању водама („Службени гласник РС“ бр.
35/07);
3. Уредба о класификацији вода и категоризацији водотока („Службени гласник РС“
бр. 42/01);
4. Правилник о условима за испуштање отпадних вода у јавну канализацију
(„Службени гласник РС“ бр. 44/01);
5. Правилник о условима које морају да испуњавају водопривредне лабораторије
(„Службени гласник РС“ бр. 44/01);
6. Правилник о третману и одводњи отпадних вода за подручја градова и насеља гдје
нема јавне канализације („Службени гласник РС“ бр. 68/01);
7. Правилник о начину и методама рада одређивања степена загађености отпадних
вода („Службени гласник РС“ бр. 79/11, 25/12 и 36/12);
8. Правилник о мјерама заштите, начину одређивања и одржавања зона и појасева
санитарне заштите подручја („Службени гласник РС“ бр. 7/03);
9. Правилник о начину одржавања ријечних корита и водног земљишта („Службени
гласник РС“ бр. 34/03 и 22/06);
10. Уредба о начину, поступку и роковима обрачунавања и плаћања посебних водних
накнада („Службени гласник РС“ бр. 53/11 и 16/12);
11. Одлука о стопама посебних водних накнада („Службени гласник РС“ бр. 53/11);
12. Одлука о утврђивању граница обласних ријечних сливова и сливова на територији
РС („Службени гласник РС“ бр. 98/06).
Законски оквир – заштита животне средине:
1. Закон о заштити животне средине („Службени гласник РС“ бр. 71/12);
2. Закон о Фонду и финансирању животне средине („Службени гласник РС“ бр.
117/11);
3. Правилник о постројењима која могу бити изграђена и пуштена у рад само уколико
имају еколошку дозволу („Службени гласник РС“ бр. 124/12);
4. Правилник о пројектима за које се спроводи процјена утицаја на животну средину
и критеријумима за одлучивање о потреби спровођења и обиму процјене утицаја
на животну средину („Службени гласник РС“ бр. 124/12);
5. Правилник о условима за подношење захтјева за издавање еколошке дозволе за
погоне и постројења која имају издате дозволе прије ступања на снагу Закона о
заштити животне средине („Службени гласник РС“ бр. 24/06);
6. Правилник о роковима за подношење захтјева за издавање еколошке дозволе за
погоне и постројења која имају издате дозволе прије ступања на снагу Закона о
заштити животне средине („Службени гласник РС“ бр. 24/06);
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Страна 171 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија
– Босна и Херцеговина
7. Правилник о условима за обављање дјелатности из области заштите животне
средине („Службени гласник РС“ бр. 15/07);
8. Упутство о садржају Студије утицаја на животну средину („Службени гласник РС“
бр. 118/05);
9. Правилник о садржају плана прилагођавања за постојећа постројења и уређаје за
дјелатности управљања отпадом и активностима које предузима надлежни орган
(„Службени гласник РС“ бр. 39/05).
Законски оквир - заштита природе:
1. Закон о заштити природе („Службени гласник РС“ бр. 50/02 и 34/08);
2. Закон о националним парковима („Службени гласник РС“, бр. 75/10);
3. Правилник о регистру заштићених природних добара („Службени гласник РС“
бр. 79/11);
4. Правилник о начину успостављања и управљања информативним системом за
заштиту природе и систему праћења („Службени гласник РС“ бр. 85/05);
5. Уредба о Црвеној листи заштићених врста флоре и фауне у Републике Српске
(„Службени гласник РС“ бр. 124/12);
6. Црвена листа заштићених врста флоре и фауне Републике Српске („Службени
гласник РС“ бр. 124/12).
Законски оквир – отпад:
1. Закон о управљању отпадом („Службени гласник РС“ бр. 53/02 и 65/08);
2. Правилник о врстама отпада и дјелатностима управљања отпадом за које је
потребна дозвола („Службени гласник РС“ бр. 39/05);
3. Правилник о категоријама отпада са Каталогом („Службени гласник РС“ бр. 39/05);
4. Правилник о категоријама отпада, карактеристикама које га сврставају у опасни
отпад, дјелатностима поврата компоненти и одлагања отпада („Службени гласник
РС“ бр. 39/05);
5. Правилник о финансијским гаранцијама којима се може осигурати прекогранично
кретање отпада („Службени гласник РС“ бр. 86/05);
6. Правилник о транспорту опасног отпада („Службени гласник РС“ бр. 86/05);
7. Правилник о условима за пријенос обавеза управљања отпадом са произвођача и
продавача на одговорно лице система за прикупљање отпада („Службени гласник
РС“ бр. 118/05);
8. Правилник о управљању медицинским отпадом („Службени гласник РС“ бр.
90/06);
9. Правилник о допуни Правилника о врстама отпада и дјелатностима управљања
отпадом за које је потребна дозвола („Службени гласник РС“ бр. 3/07);
10. Правилник о условима за рад постројења за спаљивање отпада („Службени
гласник РС“ бр. 39/05);
11. Уредба о управљању амбалажом и амбалажним отпадом („Службени гласник РС“
бр. 50/11);
12. Извјештај произвођача увозника, пакера, пуниоца, испоручиоца и оператера
(„Службени гласник РС“ бр. 7/12);
13. Правилник о начину управљања отпадним гумама („Службени гласник РС“ бр.
20/12);
14. Правилник о поступку класификације и означавања амбалаже („Службени гласник
РС“ бр. 8/12);
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Страна 172 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија
– Босна и Херцеговина
15. Правилник о методологији и начину вођења регистра постројења и загађивача
(„Службени гласник РС“ бр. 92/07).
Законски оквир – заштита ваздуха:
1. Закон о заштити ваздуха („Службени гласник РС“ бр.124/11);
2. Уредба о граничним вриједностима емисије загађујућих материја у ваздух
(„Службени гласник РС“ бр. 39/05);
3. Уредба и постепеном искључивању супстанци које оштећују озонски омотач
(„Службени гласник РС“ бр. 94/05);
4. Правилник о граничним вриједностима квалитета ваздуха („Службени гласник РС“
бр. 39/05);
5. Правилник о мониторингу квалитета ваздуха („Службени гласник РС“ бр. 39/05);
6. Правилник о мониторингу емисија загађујућих материја у ваздух („Службени
гласник РС“ бр. 39/05);
7. Правилник о граничним вриједностима емисије загађујућих материја у ваздух из
постројења за сагоријевање („Службени гласник РС“ бр. 39/05);
8. Правилник о ограничењу емисије у ваздух из постројења за спаљивање биомасе
(„Службени гласник РС“ бр. 85/05);
9. Правилник о емисији испарљивих органских једињења („Службени гласник РС“ бр.
39/05).
Законски оквир – остали природни ресурси:
1.
2.
3.
4.
Закон о шумама („Службени гласник РС“, бр. 66/03, 75/08 и 30/10);
Закон о енергетици („Службени гласник РС“, бр. 49/09);
Закон о рударству Републике Српске („Службени гласник РС“, бр.ј 59/12);
Закона о геолошким истраживањима Републике Српске („Службени гласник РС“,
бр. 51/04 и 75/10);
5. Закон о нафти и дериватима нафте (Службени гласник РС“, бр. 36/09);
6. Закон о гасу („Службени гласник РС“, бр. 86/07).
Законски оквир – дјелатности:
1. Закон о комуналним дјелатностима („Службени гласник РС“, бр. 124/11);
2. Закон о пољопривредном земљишту („Службени гласник РС“, бр. 93/06, 86/07,
14/10, 5/12);
3. Закон о средствима за заштиту биља („Службени гласник РС“, бр. 52/10);
4. Закон о биоцидима („Службени гласник РС“, бр. 37/09);
5. Закон о рибарству („Службени гласник РС“, бр. 4/02);
6. Закон о ловству („Службени гласник РС“, бр. 60/09);
7. Закон о уређењу простора и грађењу („Службени гласник РС“, бр. 55/10);
8. Закон о туризму („Службени гласник РС“, бр. 70/11).
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Страна 173 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија
– Босна и Херцеговина
ПРИЛОГ II
АНКЕТА 1
ИДЕНТИФИКАЦИЈА ПРИРОДНИХ РЕСУРСА И ПРИТИСАКА НА ЊИХ (БРАТУНАЦ)
Ова анкета је направљена с циљем идентификације природних ресурса и притисака који
дјелују на њих. У општини Братунац извршено је анкетирање 0,5% становништва општине.
Питања 2. 3. и 4.: Информације о испитанику
Од укупног броја, 48% анкетираних је од 18 до 29 година, 20% је од 30 до 39 година 11%
испод 18 година.
49% анкетираних је са са завршеном ВШ и ВСС, 30% је са завршеном ССС и 11% са
завршеном основном школом.
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Страна 174 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија
– Босна и Херцеговина
50% анкетираних је са мјестом становања у граду, 30% анкетираних је из приградског
насеља а 20% анкетираних је са села.
Питање 5.: У којој мјери су заступљени сљедећи природни ресурси у вашој општини?
Преко 60% анкетираних изјаснило се да су водни ресурси пуно и веома пуно заступљени у
овој општини.
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Страна 175 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија
– Босна и Херцеговина
Преко 50% анкетираних изјаснило се да је земљиште пуно и веома пуно заступљено.
55 % анкетираних изјаснило се да је у овој општини квалитетан ваздух пуно и веома пуно
заступљен.
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Страна 176 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија
– Босна и Херцеговина
Више од 56% анкетираних изјаснило се да је шумски ресурс веома пуно заступљен у овој
општини.
Што се тиче биодиверзитета, 60% анкетираних изјаснило се да је пуно и веома пуно
заступљен у овој општини.
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Страна 177 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија
– Босна и Херцеговина
32% анкетираних изјаснило се да су минералне сировине средње заступљене у овој
општини.
Питање 6.: Који ресурс је највише угрожен у вашој општини?
51% анкетираних изјаснило се да је водни ресурс највише угрожен у општини Братунац.
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Страна 178 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија
– Босна и Херцеговина
Питање 7.: Како оцјењујете стање животне средине у вашој Општини
када је упитању квалитет сљедећих природних ресурса?
Када је у питању квалитет ваздуха, око 50 % анкетираних изјаснило се да је стање добро и
веома добро.
Када је у питању квалитет земљишта, 70% анкетираних изјаснило се да је стање добро и
веома добро.
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Страна 179 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија
– Босна и Херцеговина
О квалитету воде из водовода, 40% анкетираних изјаснило се да је стање добро и веома
добро, 37% да је стање осредње.
За квалитет воде у водотоцима, 44% анкетираних изјаснило се да је стање осредње, док
се 40% њих изјаснило да је стање добро и веома добро.
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Страна 180 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија
– Босна и Херцеговина
Када је у питању заштита од поплава, преко 60% анкетираних изјаснило се да је стање
лоше и веома лоше.
Преко 60% анкетираних, изјаснило се да је стање депонија лоше и веома лоше.
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Страна 181 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија
– Босна и Херцеговина
Када је у питању индустријски отпад, 50% анкетираних изјаснило се да је стање лоше и
веома лоше.
Што се тиче канализације, 55% анкетираних изјаснило се да је стање лоше и веома лоше.
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Страна 182 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија
– Босна и Херцеговина
Везано за стање обала водотока, скоро 50% анкетираних изјаснило се да је стање лоше и
веома лоше, а 41% да је стање средње.
Када је у питању пошумљеност (гајење, њега и заштита), 37% анкетираних изјаснило се да
је стање средње, 34% да је стање лоше и веома лоше.
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Страна 183 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија
– Босна и Херцеговина
Питање 8.: Које су највеће еколошке пријетње у Општини Братунац?
ЕКОЛОШКЕ ПРИЈЕТЊЕ за Општину Братунац су:
1. Честе поплаве (23%),
2. Загађење површинске воде (18%), и
3. Непостојање адекватне канализационе инфраструктуре (12%).
Питање 9.: Према оцјени анкетираних приоритетно се морају рјешавати сљедећи
еколошки проблеми у општини Братунац?
На основу мишљења анкетираних, еколошки проблеми који се морају приоритетно
рјешавати су:
1. Санација водоводне мреже (22%),
2. Повећати број контејнера и постављати контејнера на адекватна мјеста (12%).
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Страна 184 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија
– Босна и Херцеговина
Питање 10.: Како оцјењујете рад надлежних органа за заштиту животне средине у
општини Братунац?
Рад надлежних органа за заштиту животне средине на основу мишљења анкетираних
оцијењено је веома лоше са 35% и лоше са 32%.
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Страна 185 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија
– Босна и Херцеговина
ПРИЛОГ III
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Страна 186 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија – Босна и Херцеговина
Протокол о ГИС бази података за општину Братунац
Р. б.
Податак
Број
листова
Име листова
Атрибутни подаци
(везани
за
векторизиране
геореференциран
е податке)
25 000
11
Бољевић, Братунац, Дивич,
Дрињача,
Крупањ,
Љубовија, Нова Касаба,
Осмаче,
Сребреница,
Рупо_брд, Бра_бац
-
растер
ЦООР
Старе топографске подлоге из 1970.
године
200 000
1
Зворник, Ужице
-
растер
ЦООР
-
-
Назив
(назив
дрзаве Тyпе:теxт),
Површина
(Тyпе
Флоат);
Извор
података
(Тyпе
теxт)
схп филе, тип полyгон
Просторни план Републике Српске
до 2015. године
-
-
Ентитети
(Назив
Ентитета,
Тyпе:
Теxт;
Површина
Ентитета у км2,
Тyпе: Флоат).
схп филе, тип полyгон
Просторни план Републике Српске
до 2015. године
-
-
Назив
општине
(Тyпе:
Теxт);
Површина
општине у км2
(Тyпе:
Флоат);
Шифра општине
(Тyпе: Интегер)
схп филе, тип полyгон
Просторни план Општине Братунац
2011-2031. година
-
-
Назив
општине
(Тyпе:
Теxт);
Површина у км2
(Тyпе:
Флоат);
Извор
података
(Тyпе теxт)
схп филе, тип полyгон
Просторни план Општине Братунац
2011-2031. година
-
-
Назив (Тyпе: Теxт);
Извор
података
(Тyпе теxт)
схп филе, тип полyгон
Просторни план Републике Српске
до 2015. године
С обзиром да у Просторном плану
Општине Братунац није било података о
прираштају становништва исти је
преузет из Просторног плана Републике
Размјера
Врста
и
тип
(векторског
или
растерског) податка
Извор података
Коментар
Подлоге
1.
Топографске
подлоге
Административно устројство
2.
3.
4.
5.
Граница Б&Х
Ентитет
Граница
Општине
Братунац
Катастарске
општине
-
-
-
-
-
-
-
-
Демографске карактеристике простора
6.
Прираштај
становништва
1:1
000
200
1
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Страна 187 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија – Босна и Херцеговина
Р. б.
Податак
Размјера
Број
листова
Име листова
Атрибутни подаци
(везани
за
векторизиране
геореференциран
е податке)
Врста
и
тип
(векторског
или
растерског) податка
Извор података
Коментар
Српске до 2015. године
7.
Густина
насељености
-
Назив (Тyпе: Теxт);
Извор
података
(Тyпе теxт)
схп филе, тип полyгон
Просторни план Општине Братунац
2011-2031. година
-
-
-
Назив слива, (Тyпе:
Теxт); Површина
слива у км2, Тyпе:
Флоат);
Извор
података
(Тyпе
теxт)
схп филе, тип полyгон
ЈУ Воде Српске
-
-
-
-
Назив (тyпе: теxт);
Извор
података
(тyпе: теxт)
схп филе, тип полyгон
Просторни план Општине Братунац
2011-2031. година
-
-
-
-
Назив (тyпе: теxт);
Извор
података
(тyпе: теxт)
схп
филе,
полyлине
тип
Просторни план Општине Братунац
2011-2031. година
-
-
Име (Тyпе:
Дузина,
Доубле);
података
теxт)
схп
филе,
полyлине
тип
1:25 000
1
Сливна подручја / подбазени
8.
Сливови
-
Климатске карактеристике
9.
Клима
10.
Изотерме
изохијете
и
Хидролошке карактеристике
11.
Хидрографска
мрежа
водотока
-
-
Теxт);
(Тyпе:
Извор
(Тyпе
ЈУ Воде Српске
Геолошке, геоморфолошке и хидрогеолошке подлоге и карактеристике
12.
Геолошка
карта
-
1
-
-
варира
Просторни план Општине Братунац
2011-2031. година
13.
Хидрогеолошк
а карта
-
1
-
-
варира
Просторни план Општине Братунац
2011-2031. година
-
Име (Тyпе:
Врста
Доубле);
података
теxт)
На геолошкој карти су приказане
позиције важнијих глиништа, шљункара
и пјескара
-
Биодиверзитет
Флора
14.
Станишта
-
-
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Теxт);
(Тyпе:
Извор
(Тyпе
схп филе, тип полyгон
„Натура 2000“ (2011, Дрешковић
ет ал.)
Због
недостатка
класификације
станишта, подаци су преузети из
наведеног
докумената.
Ради
се
остаништима значајним са аспекта
НАТУРА 2000.
Страна 188 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија – Босна и Херцеговина
Р. б.
Податак
Размјера
Број
листова
Име листова
Атрибутни подаци
(везани
за
векторизиране
геореференциран
е податке)
Врста
и
тип
(векторског
или
растерског) податка
-
Име (Тyпе:
Врста
Доубле);
података
теxт)
Теxт);
(Тyпе:
Извор
(Тyпе
схп филе, тип полyгон
-
Име (Тyпе:
Врста
Доубле);
података
теxт)
Теxт);
(Тyпе:
Извор
(Тyпе
-
Име (Тyпе:
Врста
Доубле);
података
теxт)
Теxт);
(Тyпе:
Извор
(Тyпе
Извор података
Коментар
Фауна
15.
Ловна дивљач
и рибље врсте
-
-
Л.Д. Чауш
-
СРД „Дрина“-
Педолошке карактеристике
16.
Педолошке
карактеристик
е
17.
Цорине
кориштење
земљишта
2006
-
1
схп филе, тип полyгон
Просторни план Републике Српске
до 2015. године
С обзиром да у Просторном плану
Општине Братунац није било података о
педологији, исти су преузети из ПП РС
схп филе, тип полyгон
Просторни план Општине Братунац
2011-2031. година)
-
-
Назив (Тyпе: Теxт);
Површина (Тyпе:
Флоат);
Извор
података
(Тyпе
теxт)
схп филе, тип полyгон
Просторни план Општине Братунац
2011-2031. година
-
-
Назив (Тyпе: Теxт);
Површина (Тyпе:
Флоат);
Извор
података
(Тyпе
теxт)
схп филе, тип полyгон
ШПО
за
Доње
шумскопривредно
(1.1.2011-21.12.2020.)
-
Назив (Тyпе: Теxт);
Површина (Тyпе:
Флоат);
Извор
података
(Тyпе
теxт)
схп филе, тип полyгон
Просторни план Општине Братунац
2011-2031. година
-
-
Назив (Тyпе: Теxт);
Површина (Тyпе:
Флоат);
Извор
података
(Тyпе
схп филе, тип полyгон
Л.Д. Чауш
-
–
-
-
Шуме и шумска земљишта
18.
19.
Шумско
земљиште
Газдинске
класе
-
-
-
-
Дринско
подручје
Привреда
20.
Пољопривред
но земљиште
21.
Ловна
подручја
-
-
-
-
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
Страна 189 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија – Босна и Херцеговина
Размјера
Број
листова
Р. б.
Податак
22.
Риболовна
подручја
-
-
23.
Индустрија
-
-
Атрибутни подаци
(везани
за
векторизиране
геореференциран
е податке)
теxт)
Врста
и
тип
(векторског
или
растерског) податка
Извор података
Коментар
-
Назив (Тyпе: Теxт);
Површина (Тyпе:
Флоат);
Извор
података
(Тyпе
теxт)
схп
филе,
полyлине
СРД „Дрина“
-
-
Назив (Тyпе: Теxт);
Тип (Тyпе: Теxт);
Извор
података
(Тyпе теxт)
схп филе, тип поинт
Просторни план Општине Братунац
2011-2031. година
-
-
Назив (Тyпе: Теxт);
Координате (xи y);
Врста (тyпе: теxт);
Извор
података
(Тyпе теxт)
схп филе, тип поинт
Просторни план Општине Братунац
2011-2031. година
Постоје подаци у Просторном плану
општине о лежиштима и појавама
минералних
сировина,
о
експлоатационим подручјима
-
Назив (Тyпе: Теxт);
Координате (xи y);
Врста (тyпе: теxт);
Извор
података
(Тyпе теxт)
-схп филе, тип поинт
Просторни план Општине Братунац
2011-2031. година
-
-
Назив (Тyпе: Теxт);
Тип захвата (Тyпе:
теxт);
Извор
података
(Тyпе
теxт)
схп филе, тип поинт
ЈУ Воде Српске
Један дио података је преузет са wеб
странице Фонда за заштиту животне
средине и енергетску ефикасност РС
хттп://www.екофондрс.орг/
схп филе, тип полyгон
ЈУ Воде Српске /Просторни план
Општине Братунац 2011-2031.
година
Један дио података је преузет са wеб
странице Фонда за заштиту животне
средине и енергетску ефикасност РС
хттп://www.екофондрс.орг/
схп
филе,
полyлине
Просторни план Општине Братунац
2011-2031. година
-
Име листова
тип
Минералне сировине
24.
Карта
минералних
сировина
-
-
Туризам
25.
Рајска плажа
-
-
Водопривреда
26.
Водозахват
-
-
27.
Зоне заштите
изворишта
-
-
-
Назив (Тyпе: Теxт);
Површина (Тyпе:
Флоат);
Степен
заштите
(Тyпе:
теxт);
Извор
података
(Тyпе
теxт)
28.
Регулације
(планиране и
постојеће)
-
-
-
Назив
водотока
(Тyпе:
Теxт);
Дужина
(Тyпе:
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
тип
Страна 190 од 191
Студија о одрживом кориштењу и заштити природних ресурса у прекограничном подручју Србија – Босна и Херцеговина
Р. б.
Податак
29.
Планирано
постројење за
пречишћавањ
е
отпадних
вода
Размјера
-
Број
листова
-
Атрибутни подаци
(везани
за
векторизиране
геореференциран
е податке)
Флоат);
Извор
података
(Тyпе
теxт)
Врста
и
тип
(векторског
или
растерског) податка
Извор података
Коментар
-
Назив КО (Тyпе:
Теxт); Координате
(x и y); Тип отпада
(Тyпе: теxт); Извор
података
(Тyпе
теxт)
схп филе, тип поинт
Просторни план Општине Братунац
2011-2031. година
-
-
Назив (Тyпе: Теxт);
Површина (Тyпе:
Флоат);
Координате (x и y);
Тип отпада (Тyпе:
теxт);
Извор
података
(Тyпе
теxт)
схп филе, тип поинт
ПУО
Општине
Комунална предузећа
-
схп филе, тип поинт
ЈУ Воде Српске/ Просторни план
Општине Братунац 2011-2031.
година
-
ЈУ Воде Српске /Просторни план
Општине Братунац 2011-2031.
година
-
Просторни план Општине Братунац
2011-2031. година
-
Име листова
Одлагалишта отпада
30.
Дивља
одлагалишта
-
-
Братунац/
Извори загађења
31.
Индустријски
испусти
-
-
-
Име (тyпе: теxт);
Координате (x и y);
Извор
података
(тyпе: теxт)
32.
Комунални
испусти
-
-
-
Име (тyпе: теxт);
Координате (x и y);
Извор
података
(тyпе: теxт)
схп филе, тип поинт
-
Назив (тyпе: теxт);
Дужина
(Тyпе:
Доубле);
Извор
података
(тyпе:
теxт)
схп
филе,
полyлине
Саобраћајна и телекомуникациона инфраструктура
33.
Мрежа
саобраћајне
инфраструктур
е (регионални
и магистрални
путеви)
-
-
Извјештај о стању природних ресурса - Општина Братунац
тип
Страна 191 од 191
Download

Studija o održivom korišćenju i zaštitii prirodnih resursa