Project № 2007CB16IPO006-2011-2-96
The Beekeeping as an Alternative to
the Unemployment and a Steady
Base for a Sustainable Development
in the Bulgarian-Serbian
Cross-Border Region
Study II
ANALYSIS OF
THE MELLIFEROUS FLORA
IN THE NIS AND PIROT DISTRICTS
A project implemented by
Union of Agricultural Engineers and Technicians of Serbia
The project is co-funded by EU trough the Bulgaria–Serbia IPA Cross-border Programme
Савез пољопривредних инжењера и техничара Србије
Union
nion of Agricultural Engineers and Technicians of Serbia
СТУДИЈА II / STUDY II
ANAЛИЗА
ЛИЗА СТАЊА МЕДОНОСНЕ ФЛОРЕ
У НИШАВСКОМ И ПИРОТСКОМ
ОКРУГУ
ANALYSIS OF THE MELLIFEROUS
FLORA IN THE NIS AND PIROT DISTRICT
Београд / Belgrade, 2014.
AНAЛИЗА СТАЊА МЕДОНОСНЕ ФЛОРЕ
У НИШАВСКОМ И ПИРОТСКОМ ОКРУГУ
Студију AНAЛИЗА СТАЊА МЕДОНОСНЕ ФЛОРЕ У НИШАВСКОМ И
ПИРОТСКОМ ОКРУГУ су израдили чланови тима Савеза пољопривредних
инжeњера и техничара Србије (СПИТС) у оквиру Пројекта „Пчеларство као
алтернатива незапослености и стабилна основа за одрживи развој у пограничном
бугарско-српском региону“, који се кофинансира од стране Европске уније (ЕУ)
преко IPA Cross-border програма.
Аутори: Проф. др Миладин М. Шеварлић, руководилац Пројекта
Асист. Светлана Аћић, дипл. биолог, одговорни истраживач за
Студију II
Др Марија Николић, одговорни истраживач за Студију I
Доцент др Небојша Недић, одговорни истраживач за Студију III
Владимир Спасојевић, мастер менаџер
Др Ненад Илић
Сарадник: Биљана Радојевић, дипл. инж.
Напомена: Ставови аутора Студије
не представљају нужно и званичне ставове ЕУ.
САДРЖАЈ
1. Увод ............................................................................................................................. 1
2. Законски оквир, стратешка и планска документа значајна за флору и медоносно
биље............................................................................................................................. 3
2.1. Законодавство Европске уније у области биодиверзитета и заштите
животне средине са посебним освртом на флору и медоносно биље ........... 3
2.2. Национално законодавство у области биодиверзитета и заштите животне
средине са посебним освртом на флору и медоносно биље ........................... 6
2.3. Стратешка и друга документа значајна за заштиту и развој флоре у Србији .... 8
2.4. Биодиверзитет и заштита и развој флоре у документима усвојеним на
регионалном и општинском нивоу ................................................................. 13
3. Биодиверзитет и заштићена подручја на територији Србије ............................... 17
3.1. Заштићена подручја на територији Србије ..................................................... 18
3.2. Биодиверзитет и заштићена подручја на територији Нишавског и Пиротског
округа ................................................................................................................. 19
4. Класификација медоносне флоре и процена извора производње нектара и
полена у Нишавском и Пиротском округу ............................................................ 28
4.1. Карактеристике медоносне флоре у Републици Србији ................................ 28
4.2. Медоносне биљке и елементи пчелиње паше................................................. 29
4.3. Класификација медоносне флоре у Нишавском и Пиротском округу ......... 35
4.4. Процена производње нектара и полена у Нишавском и Пиротском округу ........ 61
5. Процена подручја са дивљом флором и органски гајеним биљкама у Нишавском
и Пиротском округу ................................................................................................. 86
6. Закључци и препоруке ............................................................................................. 89
Захвалница..................................................................................................................... 94
Литература .................................................................................................................... 95
1. Увод
Студија „Анализа стања медоносне флоре у Нишавском и Пиротском
округу“, сачињена је у оквиру пројекта „Пчеларство као алтернатива незапослености и стабилна основа за одрживи развој у пограничном бугарско-српском
региону“ који кофинансира Европска унија (ЕУ) кроз IPA програм прекограничне
сарадње Бугарске и Србије.
У већини докумената усвојених на локалном нивоу пољопривреда се истиче као
важан правац развоја општина у Нишавском и Пиротском округу. Поједина
документа препознају и значај пчеларства за достизање веће запослености,
односно решавања проблема незапослености. Поред тога, релативно често се
истичу повољни природни услови као важна предност овог подручја. Упркос
томе, значајно мања пажња посвећује се медоносној флори, као основи за
опстанак и развој пчеларства.
Предмет рада ове студије је анализа стања медоносне флоре у Нишавском и
Пиротском округу, као основ за развој пчеларства, са посебним акцентом на
органско пчеларство. Анализа обухвата не само биолошке карактеристике
медоносне флоре на овом подручју, већ је одређена пажња посвећена и законској
регулативи, као и подручјима природе са посебним облицима и степеном заштите.
Адекватна законска регулатива, и степен њене усклађености са релевантним
прописима у Европској унији, представља основ за доношење конкретних мера
којима би се унапредило стање укупне и медоносне флоре. Нарочито су
интересантна природна подручја са посебним облицима заштите, будући да је
већи део биодиверзитета Србије садржан у оквиру заштићених природних
подручја, као што је парк природе Стара планина. О специфичности флоре на
овом подручју речито говори податак да је то једно од последњих уточишта
росуље (Drosera rotundifolia), угрожене и истовремене заштићене биљке у нашој
земљи, која је под заштитом првог степена.1
Основни циљеви истраживања приказаног у студији су:
1) сагледавање тренутног стања медоносне флоре у Нишавском и Пиротском
округу;
2) идентификовање подручја под специјалном заштитом (националних
паркова, заштићених подручја и слично), као и специфичности њихове
флоре; и
3) класификација медоносне флоре на територији обухваћеној истраживањем
и процена производње нектара и полена.
Дефинисана структура студије условила је коришћење одређених метода научног
рада, односно извора података. Значајан извор података о подручјима под
1
http://www.zelenazemlja.com/floraifauna.php
1
различитим облицима заштите у Нишавском и Пиротском округу представљала
су документа Завода за заштиту Србије. Консултована је и обимна домаћа и
инострана релевантна литература, а за анализу правног оквира прикупљена су
законска и друга документа са сајтова државних и локалних институција. Имајући
у виду коришћену литературу и базе података, један од основних метода рада
била је анализа докумената и других извора података.
Посебно значајан извор података о специфичности медоносне флоре у
Нишавском и Пиротском округу су подаци прикупљени анкетирањем репрезентативног узорка пчелара помоћу технике унапред припремљеног упитника. Подаци
анкетног истраживања су обрађени и презентовани у овој Студији, а представљали су основу за сачињавање предлога и закључака за унапређење медоносне
флоре у подручју Нишавског и Пиротског округа.
2
2. Законски оквир, стратешка и планска документа
значајна за флору и медоносно биље
Ово поглавље Студије састоји се од четири дела. У првом делу приказана су
најважнија међународна и документа Европске уније (ЕУ) која се односе на
флору и заштиту животне средине. Други део посвећен је анализи националног
законодавства које регулише биодиверзитет и заштиту животне средине, са
посебним нагласком на флору и медоносно биље у Републици Србији, као и
степену усклађености са законодаством ЕУ. У трећем делу приказана су
стратешка и друга документа значајна за заштиту и развој флоре на националном нивоу, док је у четвртом делу указано на специфичан положај
медоносног биља у документима усвојеним на локалном нивоу.
2.1. Законодавство Европске уније у области биодиверзитета и заштите
животне средине са посебним освртом на флору и медоносно биље
Основни принцип Европске уније у области животне средине је одрживи развој,
што подразумева развој који задовољава потребе садашње генерације без
угрожавања потреба будућих генерација, односно угрожавања животне средине.
Начело одрживог развоја је дефинисано на Конференцији Уједињених нација о
животној средини и развоју одржаној у Рио де Жанеиру 1992. године, а лидери
Европске уније су 2001. године усвојили Европску стратегију одрживог развоја.
Одрживи развој подразумева и економски напредак, као и друштвени развој кроз
друштвену одговорност. У овом смислу, одрживи развој представља систем
техничко-технолошких, економских и друштвених активности које економично и
разумно користе природне и друштвене вредности. Одрживи развој се заснива на
заштити, очувању и унапређењу животне средине уз стални економски раст,
смањење сиромаштва и унапређење квалитета живота.
Убрзано уништавање природних станишта и екосистема широм света током XX
века представљали су озбиљан повод за покретање глобалних иницијатива за
очување животне средине, што је резултирало доношењем међународних
конвенција, резолуција и декларација о очувању животне средине. Законодавство
Европске уније највише се заснива на конвенцијама и директивама.
Конвенција о биолошкој разноврсности (Convention on Biological Diversity) има
за циљ предузимање свих неопходних мера ради очувања биолошке разноврсности, одрживог коришћења њених компоненти и праведне расподеле користи
која произилази из коришћења биолошких ресурса. Поред тога, Конвенцијом се
штити биолошка разноврсности како на глобалном, тако и на локалном нивоу.
Посебно треба истаћи да овом конвенцијом свака држава има суверено право на
коришћење и очување сопствених биолошких ресурса на одржив начин.
3
Конвенција о сарадњи на заштити и одрживом коришћењу реке Дунав –
(Danube River Protection Convention) потписана је у Софији 2004. године и има за
циљ одрживо управљање водама дунавског слива кроз рационалну употребу воде,
побољшање њеног квалитета, развој механизама за контролу поплава и несрећа,
итд. Подунавске земље и Европска унија формирале су Међународну комисију за
заштиту реке Дунав (International Commission for the Protection of the Danube
River) како би се Конвенција што боље примењивала.
Оквирна Конвенција о заштити и одрживом развоју Карпата (Convention on
the Protection and Sustainable Development of the Carpathians) потписана је 2003.
године у Кијеву и представља регионални споразум седам држава Карпатског
планинског система како би се омогућио одрживи развој Карпата кроз побољшање квалитета живота, јачање локалне привреде и очување природних и културних
вредности које се налазе на територији држава потписница.
Конвенција о заштити европског дивљег живог света и природних станишта
(Convention on the Conservation of European Wildlife and Natural Habitats), познатија
као Бернска конвенција потписана је 1979. године и представља међународни
споразум земаља чланица Савета Европе, Европске економске заједнице (претеча
ЕУ) и осталих земаља потписница у циљу сарадње на очувању дивљих врста
флоре и фауне и њихових природних станишта, посебно оних чија се бројност
смањила и којима прети истребљење. Земље потписнице ове Конвенције морају
да у своје националне програме и планове укључе одредбе које се односе на
угрожене, осетљиве и ендемичне врсте, као и угрожена станишта којим би се
заштитили и очували. На основу ове конвенције свака земља потписница формира
списак списак строго заштићених биљних врста које су посебним законским
мерама заштићене и забрањује њихово брање, сакупљање, чупање, као и промет.
Такође се формира списак строго заштићених животињских врста и забрањује
њихово заробљавање, држање и убијање, оштећивање или уништавање места за
размножавање или одмор, као и уништавање или узимање јаја.
Конвенција о доступности информација, учешћу јавности у доношењу
одлука и праву на правну заштиту у питањима животне средине (Convention
on Access to Information, Public Participation in Decision-making and Access to
Justice in Environmental Matters), познатија као Архуска конвенција потписана је
1998. године. Ова конвенција на непосредан начин повезује стање животне
средине са људским правима. Поред тога што промовише право на здраву
животну средину, у овом документу се обавезује на право приступа информацијама, право на учешће у доношењу одлука као и заштиту грађана пред надлежним
државним органима, односно пред органима правосуђа. Архуска конвенција
омогућава грађанима и невладиним организацијама приступ информацијама и
активно учешће у различитим процедурама од значаја за животну средину, како
би се смањио државни монопол у области животне средине.
4
Европска конвенција о пределу (European Landscape Convention) потписана је
2000. године у Фиренци и представља споразум о заштити, управљању и планирању предела. Према овој конвенцији предео је одређено подручје које је настало
услед интеракције природних и људских фактора и представља битну компоненту
људског окружења. Предвиђено је да се посебним мерама уреди заштита,
управљање и планирање пределима.
На основу примене Конвенције о очувању дивљег биљног и животињског света и
природних станишта Европе (Бернска конвенција) покренут је програм Natura
2000 који су реализовале земље чланице Европске уније. Овај програм обухвата
заштиту природних станишта и дивљих врста, као и њихово повезивање у
европску еколошку мрежу. Примени програма Natura 2000 претходило је
доношење две директиве Савета Европе – Директиве о птицама (Birds Directive
79/409/EEC) и Директиве о стаништима дивље фауне и флоре (Habitats
Directive 92/43/EEC). Да би се остварили сви циљеви програма Natura 2000, на
основу Директиве о птицама утврђена су посебно заштићена подручја (Special
Protection Areas – SPA), а на основу Директиве о стаништима посебних подручја
заштите (Special Areas of Conservation – SAC). На овај начин формирана је
еколошка мрежа Natura 2000 коју чине станишта повољних услова за живот
угрожених биљних и животињских врста што је основа за њихову заштиту и
очување. Европске државе које се налазе у процесу придруживања Европској
унији имају обавезу да формирају Емералд мрежу примењујући исту конвенцију и
директиве и ова мрежа се сматра припремом за имплементацију Директиве о
стаништима. Емералд пројектом формира се еколошкa мрежa састављене од
подручја од посебне важности за заштиту природе (Areas of Special Conservation
Interest – ASCI), односно станишта које су од нарочитог националног и међународног значаја са аспекта очувања биолошке разноврсности.
Сви ови напори у области очувања животне средине довели су до Пан-европске
еколошке мреже (The Pan-European Ecological Network – PEEN) и Пан-европске
стратегије очувања биолошке и предеоне разноврсности (Pan-European
Biological and Landscape Diversity Strategy – PBLDS). Пан-европском еколошком
мрежом треба да буду обухваћена сва заштићена подручја од националног и
међународног значаја, подручја издвојена пројектима Natura 2000 и Емералд,
Рамсарска подручја, међународно значајна подручја за биљке (IPA), међународно
значајна подручја за птице (IBA), одабрана подручја за дневне лептире (PBA),
станишта ретких и угрожених врста од националног и међународног значаја,
природна или полуприродна станишта која се налазе унутар вештачких
екосистема (превасходно великих пољопривредних површина), као и погранична
подручја која омогућују повезивање са еколошком мрежом суседних држава.
Еколошке мреже састоје се од три зоне: централне зоне, коридора и заштитне
(бафер) зоне. Централне зоне еколошке мреже имају примарну улогу у заштити
биолошке разноврсности. Оне обухватају подручја која су заштићена националним
законима, подручја која су међународно значајна и представљају део мреже
Натура 2000 и Емералд.
Коридори су подручја која представљају спону између две или више централних
зона. Улогу коридора имају постојећи природни или полуприродни екосистеми,
екосистеми који су ревитализовани или вештачки образовани екосистеми који
симулирају услове природних како би се омогућила комуникација између
5
популација одређених врста које се налазе у централним зонама, а које су физички
раздвојене. Успостављање коридора је од нарочитог значаја за миграторне врсте.
Заштитне (бафер) зоне у оквиру еколошке мреже представљају неку врсту
изолационих зона које се налазе око централних зона. Њихова улога је смањење
директних негативних утицаја на централне зоне. Потенцијални негативни
утицаји на централна подручја могу бити загађење воде, ваздуха и земљишта, као
и други негативни утицаји човека.
Координатори пројекта Пан-европска еколошка мрежа су Економска комисија за
Европу (UN/ECE) и Светска унија за заштиту природе (IUCN).
2.2. Национално законодавство у области биодиверзитета и
заштите животне средине са посебним освртом на флору и медоносно биље
Законом о заштити природе (Службени гласник РС, бр. 36/2009 и 88/2010) уређује
се заштита и очување природе, биолошке, геолошке и предеоне разноврсности као
дела животне средине. Природа је добро од општег интереса за Републику Србију
и ужива посебну заштиту у складу са овим и посебним законима.
У члану 2 Закона о заштити природе (2009) дефинисани су његови основни
циљеви:
1) заштита, очување и унапређење биолошке (генетичке, специјске и
екосистемске), геолошке и предеоне разноврсности;
2) усклађивање људских активности, економских и друштвених развојних
планова, програма, основа и пројеката са одрживим коришћењем
обновљивих и необновљивих природних ресурса и дугорочним очувањем
природних екосистема и природне равнотеже;
3) одрживо коришћење и/или управљање природним ресурсима и добрима,
обезбеђивање њихове функције уз очување природних вредности и
равнотеже природних екосистема;
4) благовремено спречавање људских активности и делатности које могу
довести до трајног осиромашења биолошке, геолошке и предеоне
разноврсности, као и поремећаја са негативним последицама у природи;
5) утврђивање и праћење стања у природи; и
6) унапређење стања нарушених делова природе и предела.
Република Србија (тада као део Савезне републике Југославије) је 1992. године
потписала Рио декларацију о животној средини, док је Закон о потврђивању
Конвенције о биолошкој разноврсности (Службени лист СРЈ –Међународни
уговори, бр. 11/2001) усвојен 2001. године.
У претходном периоду, активности на истраживању биодиверзитета односиле су
се на прикупљање квалитативних и квантитативних података о стању врста,
станишта и екосистема. Међутим, и поред ових активности, инвентаризација
биодиверзитета у Републици Србији је још увек недовршена. Први подаци су
6
приказани у публикацији „Биодиверзитет Југославије“ (Стевановић и Васић, уред.
1995) и до сада нису ажурирани, иако постоје новији подаци о одређеним
таксонима и екосистемима у објављеној литератури, рукописима или државним
базама података.
Република Србија се одликује великом генетичком, специјском и екосистемском
разноврсношћу. Високопланинска и планинска област Републике Србије, као део
Балканског полуострва, представља један од укупно шест центара европског
биодиверзитета. Поред тога, Република Србија је по богатству флоре један од
глобалних центара биљне разноврсности. Иако са 88.361 km2 Република Србија
чини само 2,1% копна Европе,2 биодиверзитет различитих група живих организама
је висока. Посебно треба истаћи да се на подручју Србије налази: 39% васкуларне
флоре Европе; 51% фауне риба Европе; 49% фауне гмизаваца и водоземаца Европе;
74% фауне птица Европе и 67% фауне сисара Европе.
Већи део територије Србије припада брдско-планинском подручју, које карактерише низак ниво економског развоја, мала густина насељености и изражени
процеси депопулације. Специфичан биогеографски положај и природне одлике
овог простора, историјски процеси флорогенезе и фауногенезе, као и друштвеноекономске прилике и процеси одиграли су значајну улогу у развоју богате
биолошке разноврсности и тренутне релативне еколошке очуваности региона.
Територију Србије, такође, карактерише разноврсност станишта, a самим тим и
разноврсност биљних заједница, које чине ово подручје значајним европским
центром екосистемске разноврсности. Најзначајнији локални и регионални
центри екосистемске разноврсности у Србији су планине: Копаоник, Тара, Шар
планина, Проклетије, Стара планина, Сува планина и друге. Треба истаћи
изузетан значај рефугијалних подручја кањона и клисура као што су: Ђердапска
клисура, Сићевачка клисура, кањон Дрине, као и речна долина реке Пчиње у
јужној Србији и остале области с великим бројем ендемичних, реликтних и
ендемореликтних биљних заједница. Поред планина, важни центри екосистемске
разноврсности су континенталне пешчане, степске и слатинске заједнице које се
развијају у Војводини.
Агробиодиверзитет Србије обухвата врсте и станишта гајених биљака и животиња, као и врсте и екосистеме значајне за производњу људске и сточне хране.
Према томе, агробиодиверзитет обухвата врсте које се развијају у агроекосистемима, ливадама и пашњацима, шумским и акватичним екосистемима. Традиционална
знања и културно наслеђе такође су важне компоненте агробиодиверзитета
Србије.
Биљни и животињски генетички ресурси су од суштинског значаја за одрживи
развој многих руралних средина у Србији, али је истовремено очување тих
ресурса условљено недовољно активном улогом руралног становништва у
неговању, одрживом коришћењу и економском вредновању агробиодиверзитета.
У Србији постоје јединствене расе домаћих животиња које су настале дуготрајним
процесом селекције од стране човека и природних услова који владају у
одређеним подручјима. Међутим, услед депопулације у планинским пределима и
2
Укључујући и територију Косова и Метохије. Површина Србије без територије Косова и
Метохије износи 77.592 km2.
7
напуштања сточарске производње дошло је до нестајања бројних раса и сојева
домаћих животиња.
Треба истаћи да се на подручју Србије гаји аутохтона раса пчеле Apis melifera
carnica која представља једну од највреднијих раса медоносне пчеле у свету
(Недић и сар., 2009).
Систем заштите природе у Србији, као и основна категоризација заштићених
добара, дефинисани су Законом о заштити животне средине (Службени гласник
РС, бр. 135/04 и 36/09) и Законом о заштити природе (2009). Заштићена природна
добра су:
1) заштићена подручја (строги резерват природе, специјални резерват природе,
национални парк, споменик природе, заштићено станиште, предео изузетних
одлика, парк природе);
2) заштићене врсте (строго заштићена дивља врста, заштићена дивља врста) и
3) покретна заштићена природна документа.
На основу Закона о заштити природе, у заштићеним подручјима постоји
тростепени режим заштите са прецизно утврђеним радовима и активностима који
су забрањени, односно ограничени. Поред тога, постоји и одредба којом се Влади
даје овлашћење за ближе прописивање режима заштите, поступак и начин
њиховог одређивања и провођења. Укупна површина коју обухватају заштићена
подручја износи 518.204 ha, што чини 5,86% територије Републике Србије.
Поред закона у надлежности Министарства животне средине и просторног планирања, закони и прописи које доноси Министарство пољопривреде, шумарства и
водопривреде такође регулишу подручје заштите биодиверзитета, посебно у
домену коришћења и заштите шумских, ловних, риболовних и генетичких ресурса
за храну и пољопривреду. Такав је и Закон о сточарству (“Службени гласник РС”,
бр. 41/09) који посебну пажњу посвећује аутохтоној раси пчела Apis mellifera
carnica и забрањује гајење и промет са приплодним материјалом других раса
пчела на територији Републике Србије.
2.3. Стратешка и друга документа значајна за
заштиту и развој флоре у Србији
Основни стратешки документи којима је дефинисана заштита, очување и унапређење животне средине у Републици Србији су Стратегија биолошке разноврсности Републике Србије за период од 2011. до 2018. године, Национални програм
заштите животне средине, Просторни план Републике Србије од 2010. до 2020.
године и Национална стратегија одрживог развоја.
Стратегија биолошке разноврсности Републике Србије за период од 2011. до
2018. године (Службени гласник РС, бр. 13/11) обухвата:
∼ квантитативну и квалитативну биолошку разноврсност Србије и описује
систем заштите и заштићених подручја у Србији;
8
∼ правни, институционални и финансијски оквир заштите биолошке
разноврсности;
∼ преглед утицаја на биолошку разноврсност Србије;
∼ стратешке области, циљеве и активности заштите биолошке
разноврсности; и
∼ акциони план очувања биолошке разноврсности.
У складу са Конвенцијом о заштити биолошке разноврсности, очување биолошке
разноврсности почива на основним начелима: очувања in situ; интегралности;
превенције и предострожности; очувања природних вредности; међународне
сарадње; система заштићених подручја; одрживог развоја; одговорности
загађивача; начелa „загађивач плаћа“; начелa „корисник плаћа“; начелa примене
подстицајних мера; јавног информисања и учешћа јавности; заштите права на
здраву животну средину и приступа правосуђу.
Према овој стратегији, основни индиректни фактори угрожавања биолошке
разноврсности у Србији су:
∼ неадекватан и неефикасан систем заштићених подручја;
∼ неадекватна правна заштита биолошке разноврсности;
∼ слабо спровођење постојећих правних механизама;
∼ економски значај биолошке разноврсности није схваћен и приказан;
∼ очување биолошке разноврсности није интегрисано у друге секторе,
∼ низак ниво јавне свести о значају биолошке разноврсности или учешћа у
доношењу одлука; и
∼ непостојање базе знања и капацитета у вези са очувањем биолошке
разноврсности.
Основни директни фактори угрожавања биолошке разноврсности су: промена
природних станишта, саобраћајна и комунална инфраструктура, туризам и
рекреација, пољопривреда, измена режима протока у природним водотоковима,
незаконита или прекомерна експолоатација дивљих врста, деструктивна и негативна сеча дрвећа, деградирајуће и незаконито рударство, неадекватно одлагање
отпада, таложење загађивача из ваздуха, и спирање са пољопривредних
површина.
Основни притисци на биолошку разноврсност у Србији су: нестајање и
фрагментација станишта, деградација станишта, смањење популација дивљих
врста, загађење, инвазивне, алохтоне врсте и генетски модификовани организми,
климатске промене.
Како заштићена подручја
разноврсности неопходно је:
имају изузетну
улогу
у
очувању
биолошке
∼ спровести националну анализу недостатака у систему заштићених
подручја;
∼ спровести националну анализу осетљивости на климатске промене;
∼ развити план за проширење система заштићених подручја у складу са
захтевима међународних и националних стратегија и иницијатива;
9
∼ ускладити класификацију заштићених подручја са стандардима ЕУ и
класификацијом заштићених подручја коју је разрадила Светска унија за
заштиту природе (IUCN); и
∼ развити смернице и критеријуме за припрему, евалуацију и ревизију
планова за управљање заштићеним подручјима.
Национални програм заштите животне средине (Службени гласник РС, бр.
12/10) припремљен је с циљем развоја заштите животне средине. У овом програму
се истиче да се Република Србија суочава са великим изазовима у унапређивању
система заштите животне средине, у оквиру темељних друштвено-економских
реформи ка тржишној економији и грађанском друштву. Овај процес подразумева
унапређење досадашње политике заштите животне средине и секторских политика
ка управљању заштитом животне средине и природним ресурсима на принципима
одрживог развоја.
Овим програмом дефинисани су краткорочни циљеви за период од 2010. до 2014.
године у области заштите природе, биолошке разноврсности и шума, и то:
∼ израда Националне стратегија одрживог коришћења природних ресурса и
добара;
∼ повећање површине заштићених подручја;
∼ израда вишегодишњег плана за финансирање заштите, одрживо коришћење биолошке разноврсности и управљање заштићеним подручјима у
складу са Законом о заштити природе;
∼ усклађивање националних прописа у области заштите природе, биолошке
разноврсности и шума са законодавством ЕУ и међународним конвенцијама;
∼ израда Извештаја о стању природе у Републици Србији;
∼ израда Стратегије заштите природе и природних вредности;
∼ израда Националне стратегије за очување биолошке и геолошке
разноврсности;
∼ израда планова пошумљавања за подручја са ниском пошумљеношћу;
∼ израда пописа билошке разноврсности, посебно пописа угрожених
екосистема и станишта ретких и ендемичних врста;
∼ успостављање мониторинга компоненти биолошке разноврсности;
∼ спровођење ефективних мера за контролу уношења генетички модификованих организама;
∼ унапређење заштите и одрживог коришћења дивљих биљних и
животињских врста и гљива; и
∼ потпуна заштита и очување миграторних врста.
Дугорочни циљеви Националног програма заштите животне средине у периоду од
2010. до 2019. године су:
∼ заустављање губитка биолошке разноврсности у складу са Кијевском
декларацијом;
∼ израда и имплементација националног акционог плана за очување и
одрживо коришћење влажних станишта;
∼ повећање површина под шумама и унапређење структуре шума;
10
∼ унапређење система управљања заштићеним подручјима од националног и
међународног значаја;
∼ успостављање еко-коридора за угрожене и осетљиве екосистеме;
∼ побољшање заштите посебних заштићених зона за птице;
∼ развој еколошке мреже у складу са међународним стандардима;
∼ успостављање система управљања еколошком мрежом;
∼ успостављање мониторинга утицаја електроводова и ветро-генератора на
птице у складу са Препоруком број 110, Савета Европе (Бернска
конвенција);
∼ успостављање мониторинга утицаја климатских промена на биолошку
разноврсност у заштићеним подручјима у складу са Одлуком 9-XVI CBD и
Препоруком бр. 135 Савета Европе;
∼ успостављање механизама равноправне расподеле добити;
∼ успостављање механизама примене традиционалних делатности и вештина
у области одрживог коришћења биолошке разноврсности и очувања права
локалног становништва;
∼ побољшање заштите аутохтоних врста и заустављање уношења инвазивних
врста; и
∼ заштита, очување, унапређење и одрживо коришћење дивљих биљних и
животињских врста и гљива.
Просторним планом Републике Србије од 2010. до 2020. године (Службени
гласник РС, бр. 88/10) утврђене су дугорочне основе уређења, коришћења и
заштите простора Србије у циљу усаглашавања економског и социјалног развоја
са природним, еколошким и културним потенцијалима и ограничењима на њеној
територији. Овим стратешким документом утврђено је да заштита и одрживо
коришћење природног и културног наслеђа и природних ресурса чине основу
идентитета Србије и њених регионалних целина, али и основу будућег привредног
и туристичког развоја.
Просторним планом су дефинисани оперативни циљеви заштите и одрживог
коришћења природног наслеђа кроз:
∼ повећање површине под заштићеним подручјима на 10% до 2014. године,
односно, 12% до 2020. године;
∼ успостављање националне еколошке мреже и идентификација подручја за
европску еколошку мрежу;
∼ унапређење и осавремењивање планова управљања и јачање оспособљености управљача заштићених подручја;
∼ кандидовање и проглашење заштићених подручја од међународног значаја;
∼ увећање бројности популација ретких и угрожених врста и реинтродукција
(враћање на станиште) ишчезлих;
∼ спровођење мера (конзервације, санације, ревитализације, рекултивације)
заштите и мониторинг стања заштићених подручја;
∼ формирање информационог система заштићених подручја; и
∼ унапређење система финансирања заштите природе и управљања
заштићеним подручјима.
11
Национална стратегија одрживог развоја (Службени гласник РС, бр. 57/08)
обухвата израду модела којим се на квалитетан начин задовољавају друштвеноекономске потребе и интереси грађана, а истовремено смањују негативни утицаји
на животну средину и природне ресурсе. Кроз ову националну стратегију успоставља се одрживи развој економије, привреде и технологије; одрживи развој
друштва на бази социјалне равнотеже и заштита животне средине уз рационално
располагање природним ресурсима.
Стратегија обухвата и питања заштите животне средине и очувања природних
ресурса у Републици Србији, као и утицаје економског развоја на животну
средину. Дати су циљеви, мере и приоритети везани за:
∼ заштиту природних ресурса (ваздуха, воде, земљишта, биодиверзитета,
шума и обновљивих извора енергије);
∼ заштиту од деловања различитих фактора ризика по животну средину
(климатских промена и оштећења озонског омотача, отпада, хемикалија,
удеса, јонизујућег и нејонизујућег зрачења, буке и природних катастрофа);
∼ заштиту од деловања фактора ризика по животну средину у различитим
секторима (индустрији, рударству, енергетици, пољопривреди, шумарству,
ловству и рибарству, саобраћају и туризму); и
∼ увођење чистије производње.
Поред тога, према овој стратегији неопходно је спровести следеће активности:
∼ доношење закона о заштити природе и ратификација међународних
уговора;
∼ израдa националне стратегије одрживог коришћења природних ресурса и
добара;
∼ израдa националне стратегије и акционог плана очувања биодиверзитета;
∼ повећање површина заштићених подручја до 10% територије Републике
Србије;
∼ успостављање ефикасног система биомониторинга;
∼ успостављање информационог система о живом свету и другим природним
вредностима Републике Србије;
∼ попис биолошке разноврсности у Републици Србији;
∼ спровођење мера контроле генетички модификованих организама у складу
са прописима Европске уније;
∼ унапређење метода за одрживо коришћење генофонда и формирање банке
за очување генетичког материјала;
∼ унапређење планова управљања заштићеним добрима у складу са
међународним стандардима и европским директивама; и
∼ унапређење капацитета управљача заштићених подручја и подизање
ефикасности државних органа на спречавању и кажњавању непрописних
активности у заштићеним и еколошки значајним подручјима.
У области уређења и коришћења шума и шумских земљишта према Стратегији је
неопходно усклађивање националних прописа из области одрживог управљања
шумама са законодавством ЕУ; унапређење стања шума, и то превођењем
изданачких шума у високе, мелиорацијом деградираних шума и изданачких шума
12
лошег квалитета као и подржавањем природног обнављања и заштите шума; и
унапређење одрживог газдовања шумама и заштићеним природним добрима.
Током 2009. и 2010. године донето је 11 закона у области животе средине који су
дали основ за увођење стандарда квалитета животне средине усклађеним са
прописима ЕУ у области заштите квалитета ваздуха, вода, природе, контроле
индустријског загађења, заштите од буке у животној средини, као и у области
управљања отпадом, амбалажним отпадом и хемикалијама. Овим прописима
уведена је основа за интегрисано управљање квалитетом животне средине и
рационално управљање природним ресурсима. Такође, отворена је могућност за
развој зелене економије и отварање нових радних места у складу са циљевима из
Националне стратегије одрживог развоја. Национална Стратегија за апроксимацију
у области животне средине је усвојена 2011. године и њом су дефинисани
институционални, економски и законодавни аспекти усклађивања и спровођења
прописа Eвропске уније у области животне средине а тиме и отварање преговора
Поглавља 27.
2.4. Биодиверзитет и заштита и развој флоре у документима
усвојеним на регионалном и општинском нивоу
Одређена пажња очувању биодиверзитета и заштити и развоју флоре посвећује се
и у документима усвојеним на регионалном, али и на нивоу општина.
У Регионалном просторном плану за подручје Нишавског, Топличког и Пиротског
управног округа истиче се да планински део овог подручја карактерише висок
степен очуваности природне средине, разноврсни облици флоре и фауне и
биогеографска обележја, посебно Парка природе Стара планина, Радан планине и
др. У основне циљеве заштите природних вредности убрајају се, између осталог,
очување станишта; заштита угрожених и просторно ширење популација ретких и
угрожених биљних врста; постепено повећање површина под шумама, побољшање њихове структуре и превођење изданачких шума у више узгојне облике; и
одржавање екосистемске разноврсности.
Као посебно значајно истиче се потреба очувања квалитета животне средине, а
као једно од шест предложених решења издваја се заштита биодиверзитета,
флоре, фауне, угрожених и заштићених врста, што треба спроводити у складу са
усвојеним законским и подзаконским актима.
У документу Одрживи развој града Ниша – прилог за израду стратегије наводи
се да је из околине Ниша, према подацима „Црвене књиге флоре Србије“, заувек
нестало седам биљних таксона, а 11 је крајње угрожено, најчешће као последица
урбанизације, пољопривредних активности и крчења шума. Према овом документу,
нестале биљне врсте су:
1) Legousia falcata (Ten.) Fritsch ex Janchen, фамилија Campanulacea, вероватно
нестала под утицајем гажења, испаше, изградње и проширивања насеља;
2) Linum nodiflorum L. – жућкасти лан, фамилија Linaceae, а основни узроци
ишчезавања су ширење града Ниша и претварање станишта у пољопривредне
површине;
13
3) Ophrys lutea Cav. subsp. minor (Tod.) O. Danesch & E. Danesch – мала жута
пчелица, фамилија Orchidaceae, чије је налазиште у Србији било једно од
најсевернијих у читавом ареалу;
4) Orchis spitzelii Sauter ex W. Koch – шпицелов каћун, фамилија Orchidaceae,
чији је вероватан разлог нестанка крчење шума и претварање земљишта у
оранице;
5) Silene echinata Otth – бодљасти пуцавац, фамилија Caryophyllaceae; нестао
вероватно као последица проширења сеоских насеља и изградње инфраструктурних објеката;
6) Cyperus rotundus L. – лоптаста шаша, фамилија Cyperaceae, нестала као
последица регулисања водотока Велике Мораве, односно исушивањем
мочварних станишта плавне зоне ове реке; и
7) Genista nissana – нишка жутеница, фамилија Leguminosae (Fabaceae) чије је
станиште на брду Горица код Ниша уништено изградњом насеља.
Поред несталих биљних таксона, у документу се описују и таксони који спадају
категорију крајње угрожених, те се препоручује да је потребно водити рачуна „о
очувању станишта угрожених и ретких врста, која се у највећем броју случајева
налазе на подручју Сићевачке, Јелашничке и Миљковачке клисуре и Лалиначке
слaтине.“ (Одрживи развој града Ниша – прилог за израду стратегије, стр. 11)
У Стратегији развоја пољопривреде у општини Гаџин Хан 2010-2015 истиче се
да је флористички састав пашњака релативно слаб и да се углавном искоришћава
слободном испашом стоке, с тим да су продуктивније травнате површине
лоциране у долинама. У овом документу даје се и списак од 65 биљака које су
присутне на територији општине Гаџин Хан, а употребљавају се у фармацеутској
индустрији.
Као један од приоритета у области заштите животне средине, природних и
културних добара у Простоном плану општине Ражањ, наводи се очување и
одржање станишта и разноврсности дивље флоре, њено бројчано увећавање и
просторно ширење.
У Извештају о стратешкој процени утицаја просторног плана Општине Сврљиг
на животну средину наглашавa се да је право грађана на здраву животну средину
гарантовано Уставом Републике Србије. У Извештају је приказана флора
Сврљишке клисуре која представља специфично станиште за велики број врста.
Најбогатија фамилија је Asteraceae са 96 врста, а поред ње је заступљено још девет
фамилија. На подручју Сврљишке клисуре постоји 11 врста које се воде као
природне реткости у флори Србије, а њихова станишта је забрањено уништавати
и угрожавати.
У области заштите животне средине посебно се велики значај придаје очувању
флоре и унапређењу биодиверзитета, као и пошумљавању повезивањем фрагментисаних шумских површина. Истакнуто је да је флора угрожена у периоду
изградње гасовода на овом подручју, док у фази његове експлоатације нема
утицаја.
У општини Сврљиг усвојена је и Стратегија руралног развоја општине Сврљиг
2013-2018. У овом документу посебно се анализира потреба заштите, уређења и
унапређења природних добара. У том смислу наглашава се да је потребно
14
идентификовати станишта од значаја за заштиту европске дивље флоре и фауне
по програму НАТУРА 2000, као и да треба заштитити природне и агроекосистеме
од инванзивних врста биљака са способношћу брзог самосталног размножавања.
И у документима усвојеним на локалном нивоу у Пиротском округу, стању
биодиверзитета и флоре се посвећује одређена пажња.
У Стратегији развоја пољопривреде на подручју општине Пирот до 2015. године
су посебно анализиране основне карактеристике биодиверзитета и наглашена је
изузетна разноврсност флоре и фауне, богат шумски фонд и значајан генетски
фонд. У анализи флоре Пиротског краја истиче се да сваки ниво надморске висине
и географски положај има свој тип вегетације, као и да су заступљена три основна
типа вегетације: ливадско-пашњачки, пашњачки, и шумски.
У флористичком саставу ливадско-пашњачке вегетације доминирају класасте
траве, легуминозе, лековите и коровске биљке, као и више врста ретких и
реликтних биљака. Једна од специфичности флоре овог краја је постојање мале
површине на локалитету Копрен на Старој планини, на којој расте ретка биљка
росуља (или росна трава или мухоловка). Богатству флоре овог краја доприноси и
„више стотина врста самониклог лековитог и ароматичног биља, од којих су
економски најзначајније следеће: клека, шипак, слез, мразовац, велебиље,
линцура, јагорчевина, коприва, одољен, липа, смиље, бреза, глог, медвеђе грожђе,
кантарион, боквица, маслачак и многе друге“ (Стратегија развоја пољопривреде
на подручју општине Пирот до 2015. године, стр. 33).
Шумски покривач обухвата 41,5% укупних земљишних површина територије
општине Пирот. Од значаја за пчеларство посебно је важно што у шумама расте
више врста шумског воћа (малина, купина, јагода, боровница, леска, трњине,
глогиње, дивље крушке и јабуке и др.). Поред тога, у Стратегији се наглашава да
је мед произведен у овом подручју изузетног квалитета, што је резултат веома
разноврсног флористичког састава и богате пчелиње паше.
У Плану руралног развоја општине Димитровград истиче се велика разноврсност
биљног света, посебно шума које се простиру на 17.409 хектара, а богате су
самониклим шумским воћем попут малина, купина, јагода, боровница, леска,
трњина, глогиња, дивљих крушака, јабука итд. Поред шума, значајно је и
постојање самониклог лековитог и ароматичног биља попут клеке, шипка, слеза,
мразовца, велебиља, линцуре, јагорчевине, коприве, одољена, липе, смиља, брезе,
глога, медвеђе, кантариона, боквице, маслачка, итд. Посебно се истиче богат
биљни свет подручја Старе планине који обухвата „1.195 таксона васкуларне
флоре и 51 врста маховина, што чини 24,5% биљних врста укупног фонда флоре
Србије“ (План руралног развоја општине Димитровград, стр. 15).
У Просторном плану општине Дољевац, као и у Просторном плану
административног подручја града Ниша 2021 наводи се да ће се заштита
биодиверзитета, флоре, фауне, угрожених и заштићених врста спроводити у
складу са важећом законском регулативом, као и да ретке, заштићене и угрожене
врсте дрвећа (липа, орах, дивља трешња, бреза, млеч, планински јавор, црни орах)
нису обухваћене плановима сеча из разлога очувања биолошке разноврсности.
Коначно, одређена пажња посвећена је стању биодиверзитета са посебним
освртом на флору и у другим општинским документима (Простони план и
15
Стратегија одрживог развоја општине Димитровград; Просторни план општине
Бела Паланка 2009 – 2024, Извештај о стратешкој процени утицаја на животну
средину; Просторни план општине Бабушница 2010-2025), али на сличан начин
као у претходно представљеним документима.
16
3. Биодиверзитет и заштићена подручја на територији Србије
Зачеци законске заштите природе у Србији датирају још из XIV века. Чланом 123
Душановог законика из 1349. године, рударима Сасима је била забрањена сеча
шума и утврђена је обавеза садње на местима где је шума посечена. Деспот
Стефан Лазаревић је 1412. године донео први закон о рудама којим је регулисано
власништво, начин и услови коришћења минералних сировина. Прво подручје
које је стављено под заштиту на територији данашње Србије била је Обедска бара,
стављена под заштиту још 1874. године. Прво заштићено природно добро у
Србији проглашено је 1948. године. Био је то шумски резерват зеленичета (Prunus
laurocerasus) у буковој шуми на Острозубу. Први национални парк у Србији – НП
„Фрушка Гора“ проглашен је 1960. године.3
У данашње време, активности на истраживању биодиверзитета односе се на
прикупљање квалитативних и квантитативних података о стању врста, станишта и
екосистема. Међутим, и поред ових активности, инвентаризација биодиверзитета
у Републици Србији је још увек недовршена. Први подаци су приказани у
публикацији „Биодиверзитет Југославије“ (Стевановић и Васић, уред. 1995) и до
сада нису ажурирани, иако постоје новији подаци о одређеним таксонима и
екосистемима у објављеној литератури, рукописима или државним базама
података.
Основна категоризација заштићених природних добара је усклађена са
категоријама које прописује Међународна унија за заштиту природе (IUCN –
International Union for Conservation of Nature).
Заштићена добра на територији Србије су: (1) заштићена подручја (строги
резерват природе, специјални резерват природе, национални парк, споменик
природе, заштићено станиште, предео изузетних одлика, парк природе); (2)
заштићене врсте (строго заштићена дивља врста, заштићена дивља врста) и (3)
покретна заштићена природна документа (делови геолошког и палеонтолошког
наслеђа - фосили, минерали, кристали и биолошка документа- миколошке,
ботаничке и зоолошке збирке, конзервирани препарати органских врста итд.).
На основу Закона о заштити природе (2009), у заштићеним подручјима постоји
тростепени режим заштите са прецизно утврђеним радовима и активностима који
су забрањени, односно ограничени, а постоји и одредба којом се Влади даје
овлаштење за ближе прописивање режима заштите, поступак и начин њиховог
одређивања и провођења. Укупна површина коју обухватају заштићена подручја
износи 518.204 ha, што чини 5,86% територије Републике Србије.
3
http://www.planeta.rs/16/11%20priroda.htm
17
3.1. Заштићена подручја на територији Србије
Национални парк представља веће подручје са природним екосистемима високе
вредности у погледу очуваности, сложености грађе и биогеографских обележја, са
разноврсним облицима изворне флоре и фауне, репрезентативним физичкогеографским објектима и појавама и културно-историјским вредностима и
представља изузетну природну целину од националног значаја.
На територији Србије до сада је проглашено пет националних паркова и то: Тара,
Копаоник, Шар планина, Фрушка гора и Ђердап.
Парк природе представља подручје добро очуваних природних својстава вода,
ваздуха и земљишта, преовлађујућих природних екосистема и без већих
деградационих промена предеоног лика и у целини представља значајан део
очуване природе и здраве животне средине. На територији Србије до сада је
проглашено 14 паркова природе, од којих су најпознатији: Стара планина,
Сићевачка клисура, Вршачке планине, Горње Подунавље и др.
Предео изузетних одлика представља релативно мање подручје, живописних
пејзажних обележја, ненарушених примарних вредности предеоног лика са
присуством облика традиционалног начина живота и културних добара, а такође и
заштићена околина непокретних културних добара. До сада је на територији
Србије проглашено 18 предела изузетних одлика, као што су: Долина реке Пчиње,
клисура реке Градац, Рајац, Овчарско-Кабларска клисура и др.
Резерват природе представља изворни или незнатно измењени део природе,
особитог састава и одлика биљних и животињских заједница, као делова
екосистема, намењених првенствено одржавању генетског фонда. На територији
Србије налази се 74 резервата природе, а најпознатији су: Сува планина, Ртањ,
Јелашничка клисура, Руговска клисура, Делиблатска пешчара, клисура реке Увац,
Обедска бара итд.
Споменик природе је природни објекат или појава, физички јасно изражен и
препознатљив, репрезентативних геоморфолошких, геолошких, хидрографских,
ботаничких и других обележја, по правилу атрактивног изгледа или необичног
начина појављивања, као и људским радом формирана ботаничка вредност
(појединачна стабла, дрвореди, паркови, арборетуми, ботаничка башта и др.),
уколико она има посебан значај. Таквих објеката на територији Србије до сада
има 329 и нека од њих су: Ботаничка башта „Јевремовац“, Кањон Лазареве реке,
Стабло код Милошевог конака, Бањчка шума, Ђавоља варош итд.
Природне реткости су биљне или животињске врсте, или њихове заједнице
којима је угрожен опстанак у природним стаништима или им популације брзо
опадају, а подручје распрострањења смањује, или су ретке по распрострањењу,
као и врсте које имају посебан значај са еколошког, биогеографског, генетског,
привредног, здравственог и другог становишта. На основу Уредбе о заштити
природних реткости (Службени гласник Републике Србије, бр. 50/93), потпуну
заштиту уживају 215 врста васкуларних биљака, као и 429 врста животиња. Од
биљних врста које су заштићене као природне реткости на територији Србије
многе су врсте орхидеја као нпр. Cypripedium calceolus – госпина папучица, затим
Peonia tenuifolia – усколисни степски божур, Gentiana lutea – жута линцура и
18
многе друге. Од животињских врста као природна реткост заштићени су рис (Lynx
lynx), сиви соко (Falco peregrinus) итд.
Геонаслеђе Србије представља инвентар објеката геонаслеђа који обухвата око
650 геолошких, палеонтолошких, геоморфолошких, спелеолошких и неотектонских објеката. На територији Србије до сада је заштићено око 80 објеката
геонаслеђа, углавном спелеолошког карактера (нпр. Лазарева пећина).
3.2. Биодиверзитет и заштићена подручја на
територији Нишавског и Пиротског округа
Колико велики значај за развој и одрживо коришћење биодиверзитета Србије
имају општине Пиротског и Нишавског округа најбоље илуструје Регионални
просторни план за подручје Нишавског, Топличког и Пиротског управног округа
где су истакнуте општине и површине које захватају заштићена подручја у овим
окрузима.
На Карти 1 су представљена заштићена подручја на територији Нишавског и
Пиротског округа.
Карта 1. Заштићена природна добра и еколошка мрежа на подручју Нишавског и
Пиротског округа (Завод за заштиту природе Србије, 2014)
19
Катастарске општине које улазе у састав паркова природе су:
1. Стара планина; Парк природе I категорија; општина Пирот и Димитровград;
површине 46.613 hа; катастарске општине: Засковци, Топли До, Завој, Гостуша,
Добри дол, Велика Лукања, Бела Паклештица, Дојкинци, Рсовци, Брлог, Јеловица;
Височка Ржана, Славиња, Росомач, Темска, Брађевци, Каменица, Сенокос,
Изатовци, Баљев До, Влковија, Доњи Криводол и Горњи Криводол; и
2. Сићевачка клисура; Парк природе II категорије; општина Ниш, Бела Паланка;
површине 7.746 hа; катастарске општине: Куновица, Равни До, Просек,
Јелашница, Сићево, Ореовац, Островица, Црнче, Градиште, Долац.
Катастарске општине које улазе у састав специјалних резервата природе су:
1. Венерина падина; специјални резерват; општина Бабушница и Звонце;
површине 0,27 hа;
2. Јелашиначка клисура; специјални резерват; општина Ниш: Чукљеник,
Јелашница; површине 115,72 hа;
3. Сува планина; специјални резерват; општина Бела Паланка и Пирот:
катастарске општине: Велики Кршимир, Мали Крчимир, Велики Вртоп,
Соптница, Горњи Душник, Миљковац, Ћелије, Чарговац, Јагличје, Копривница,
Бежиште, Горња Коритница, Доња Коритница, Дивљана, Мокра, Космовац, Ново
село, Вргудинац, Топоница, Вета, Горња студена, Доња студена; површине:
18.176 hа; и
4. Јерма; специјални резерват природе; општина Бабушница, Димитровград,
Пирот: Катастарске општине: Звонце, Јасенов Дел, Нашушковица, Врапча,
Драговита, Искровци, Куса, Врана, Петачинци, Поганово, Скривеница, Трнски
одоровци, Власи; површине: 6.563 hа.
Заштићена подручја на територији Нишавског округа
Више од 70% територије административног подручја града Ниша заузима Нишка
котлина која је једна од већих котлина у Србији. Нишка котлина има правац
пружања исток – запад и неправилног је елипсиодног облика дужине око 44 km и
ширине 22 km. Према Јовану Цвијићу, она је тектонска потолина која почиње од
Сићевачке клисуре на истоку па све до запада где се везује са Моравском
потолином. Издвајање Нишке котлине у посебну морфолошку целину истиче
маркантно висок планински обод (Оперативни план одбране од поплава на
територији Града Ниша за воде II реда за 2014. годину). Унутар котлине, по
њеном ободу развили су се различити типови насеља, са специфичним облицима
пољопривредне производње, као и релативно густа саобраћајна мрежа.
На територији Нишавског округа се налази Парк природе Сићевачка клисура који
је под I категоријом заштите (Уредба о заштити Парка природе Сићеваћка
клисура; “Службени гласник РС”, бр. 16/00). Сићевачка клисура се налази североисточно од Ниша, на око 13 km ваздушне линије, код села Просек где се
завршавају последњи огранци Сврљишких планина и Суве планине. Сићевачка
20
клисура је због својих изузетних геоморфолошких, хидрографских и других
карактеристика, као и због ретких биљних и животињских врста, проглашена за
Регионални парк природе. Кроз њу пролази Инфраструктурни коридор X-c који
има изузетни значај, посебно као међународни транзитни туристички правац I
степена. Сићевачка клисура својим стрмим, готово вертикалним странама и
специфичном геолошком структуром представља јединствен природни феномен.
Она је уствари дубока пробојница Нишаве која у дужини од 17 km повезује
Нишку и Белопаланачку котлину (Регионални просторни план за подручје
Нишавског, Топличког и Пиротског управног округа).
У Табели 1 дат је детаљан приказ заштићених природних добара на територији
Пиротског и Нишавског округа у којој су приказане категорије заштићених
подручја, управљач заштићеним природним добром, укупна површина коју
заштићено подручје покрива, као и површина датог заштићеног подручја на
одређеној општини у управном округу.
Табела 1. Заштићена природна добра на територији Пиротског и Нишавског
округа
Врста
заштите
Назив
Година
проглашења
Управљач
2009
ЈП Србијашуме,
Нови Београд, ул.
Булевар Михаила
Пупина 113
Заштићена
површина
у општини
(ha)
Заштићена
површина
(ha)
54.376
114.332
Општина: Пирот
Парк
природе
Стара
планина
Специјални
резерват
природе
Јерма
У процедури
У процедури
Специјални
резерват
природе
Крупачко
блато
У процедури
У процедури
6.994,4077
42,5749
42,5749
0
0
11.368
11.432
Општина: Димитровград
Природни
споменик
Петрлашка
пећина
1969
Парк
природе
Стара
планина
2009
ЈП Србијашуме
Специјални
резерват
природе
Јерма
У процедури
У процедури
1998
ЈКП за водовод и
канализацију
Наисус, Сектор за
производњу и
6.994,4077
Општина: Бела Паланка
Споменик
природе
Крупачко
врело
21
5,7044
5,7044
дистрибуцију воде,
Ниш, ул. Књегиње
Љубице 1/1
Парк
природе
Сићевачка
клисура
2000
ЈП Србијашуме
Природни
споменик
Стабло храста
китњака
(Quercus
petraea) у
селу Дивљане
1984
Одељење за
урбанизам,
стамбено комуналне
и имовинско правне
послове, Бела
Паланка, ул.
Карађорђев трг 28
Специјални
резерват
природе
Сува планина
У процедури
У процедури
2005
Угоститељско
туристичко
предузеће Хотел
Мир, Звоначка Бања
је званичан
управљач по акту о
заштити. Пошто је
то предузеће
отишло под стечај
Завод за заштиту
природе Србије
брине о овом
резервату.
У процедури
У процедури
2.187
7.746
0
0
18.116
Општина: Бабушница
Специјални
резерват
природе
Венерина
падина
Специјални
резерват
природе
Јерма
0,2724
0,2724
6.994,4077
Општина: Сврљиг
Природни
споменик
Понор звани
„Пропаст“
1949
0
0
Природни
споменик
Пећина
Самар са
прерастом
Самар
1955
0
0
Споменик
природе
Пећински
систем Језава
2006
ЈП Србијашуме
4,4010
4,4010
Споменик
природе
Преконошка
пећина
2005
Општина Сврљиг,
ул Радетова 31,
Сврљиг
15,2825
15,2825
Споменик
природе
Пећина
Попшички
пештер
2005
Општина Сврљиг,
ул Радетова 31,
Сврљог, Месна
заједница
Попшица
20,8008
20,8008
22
Споменик
природе
Пећина
Равна пећ
2005
Општина Сврљиг,
ул Радетова 31,
Сврљиг, Месна
заједница
Преконоге
13,0389
13,0389
2011
Одсек за
инспекцијске
послове,
Општинске
управе Општине
Ражањ, Ражањ, ул.
Трг Светог Саве
33
0,0244
0,0244
1995
ЈП Србијашуме
115,7272
115,7272
63,9639
63,9639
Општина: Ражањ
Споменик
природе
Стабло
храста у
атару села
Шетка
Општина: Ниш
Специјални
резерват
природе
Јелашничка
клисура
Споменик
природе
Церјанска
пећина
1998
ЈП Дирекција за
изградњу града
Ниша, Ниш, ул. 7.
јули 6
Парк
природе
Сићевачка
клисура
2000
ЈП Србијашуме
5.559
7.746
Споменик
природе
Новоселски
брест запис
2003
ЈКП Горица, Ниш,
ул. Тврђава бб
0,0660
0,0660
Споменик
природе
Дуд запис у
Медошевцу
2003
ЈКП Горица
0,0317
0,0317
Споменик
природе
Павловићев
храст у Доњој
Трнави
2003
ЈКП Горица
0,0469
0,0469
Споменик
природе
Рајковићев
храст
2003
ЈКП Горица
0,0230
0,0230
Споменик
природе
Храст запис
код Бањичког језера (запис)
2003
ЈКП Горица
0,0471
0,0471
Споменик
природе
Цер запис у
Лесковику
2003
ЈКП Горица
0,0456
0,0456
Споменик
природе
Бели дуд у
Нишкој Бањи
2003
ЈКП Горица, Ниш,
ул. Тврђава бб
0,0165
0,0165
Споменик
природе
Храст
лужњак у
Доњој
Трнави
2003
ЈКП Горица
0,0667
0,0667
23
Природни
споменик
Стабло бреста
(Ulmus
campestris)
познато под
именом „Ајкин
брест“
1961
0
0
Парк шума
Каменички
вис I
1990
19,6500
19,6500
Споменик
природе
Запис у
Лесковику
2006
Благојевић
Николе Милан,
Лесковик
0,0247
0,0247
Специјални
резерват
природе
Сува планина
У процедури
У процедури
18.116,695
Споменик
природе
Лалиначка
слатина
У процедури
У процедури
251,7518
Општина: Мерошина
Меморијални
Таткова
природни
земуница
споменик
Споменик
природе
Лалиначка
слатина
1971
369,9900
У процедури
У процедури
2008
ЈП Дирекција за
изградњу и
комуналне
делатности општине
Гаџин Хан, Гаџин
Хан, ул. Милоша
Обилића бб
У процедури
У процедури
369,9900
251,7518
Општина: Гаџин Хан
Споменик
природе
Стабло
оскоруше у
Гркињи
Специјални
резерват
природе
Сува планина
0,0364
0,0364
18.116,695
Извор: Завод за заштиту природе Србије, 2014
Парк природе Сићевачка клисура је предео изузетне биолошке разноврсности и
станиште или боравиште великог броја ендемичних, ендеморетних, реликтних и
ретких врста биљака и животиња и предео изражених обележја природне лепоте.
На подручју клисуре је примећено присуство већег броја значајних врста биљака
(Ramonda serbicae – српска рамондија, Ramonda nataliae – Наталијина рамондија,
Salvia officinalis – жалфија, Syringa vulgaris – јоргован, Corylus colurna – мечја
леска, Ostrya carpinifolia – острија, Cotinus coggygria – руј, Acer campestre –
маклен итд).
Укупна површина парка природе је 7.746 hа. На подручју Парка установљен је
режим заштите III степена на већем делу подручја површина 6.555 hа и режим
заштите II степена на локалитетима Градиштански кањон и Вис-Кусача површине
1.199 hа. На основу података Завода за заштиту природе на подручју Сићевачке
клисуре констатовано је 1.138 врста у оквиру 441 рода и 96 фамилија виших
24
биљака. Према овим подацима флора Сићевачке клисуре се истиче са својих 1.138
врста што чини 34,8% од укупног броја врста забележених у Србији. Најбогатије
врстама су породице: Asteraceae (131), Brassicaceae (73), Poaceae (65), Lamiaceae
(63), Caryophylacae (59), Apiaceae (58) врста и др. Најбогатија је врстама фамилија
Asteraceae и одликује се великим бројем ендемичних таксона. Оригиналност
флоре Сићевачке клисуре огледа се пре свега кроз присуство енедмичних
представника, нарочито оних које одликују изразито мали ареали. Услед термофилних камењара јављају се представници медитеранских и субмедитеранских
врста, а добар пример је важна медоносна врста жалфијe (Salvia officinalis).
На територији Нишавског округа je и Резерват природе Сува планина. Сува
планина припада простору југоисточне Србије, дуга је 45 km, а широка 15 km. У
геолошком смислу припада карпатско-балканској групи планина простирући се у
висинским зонама од 250 m, па до 1810 m. Почиње од Нишке Бање, а завршава
југозападно од Бабушнице у Лужичкој котлини кроз коју протиче река Лужница.
Са северозапада Сува планина се граничи са реком Нишавом и формира више
котлина (Нишку, Заплањску, Бабушничку, Коритничку, Белопаланачку, Островичку), те обронци Суве планине припадају општинама: Нишка Бања, Гаџин Хан,
Бела Паланка, Бабушница и Власотинце.
Према подацима Завода за заштиту природе Сува планина се истиче значајним
биодиверзитетом биљних врста, а многе од њих се налазе на листи заштићених
природних реткости. Неке од ових врста су: голи лопух – Petasites kablikianus,
балкански лан – Linum extraaxilare, млечна мужика – Androsace lactea, карпатски
звончић – Campanula kladniana и алпски шишак – Scutellaria alpina. Посебно
треба истаћи да се на Сувој планини налази станиште веома ретке врсте орхидеја
Cypripedium calceolus – госпина папучица.
У подножју Соколовог камена налази се специјални резерват природе Јелашничка
клисура. Смештена је на северозападном ободу Суве планине између Куновичке
површи источно и западно са падина Коритњака. Ову клисуру чине изузетно
вредни геоморфолошки мотиви. Поред шумских заједница које доминирају на
овом простору, подручје Јелашничке, као и Сићевачке клисуре је значајно као
станиште бројних реликтних и ендемичних врста. Међу флором реликтног и
ендемичног карактера најважније су две сестринске врсте Ramonda serbica и
Ramonda nathaliae које су скардскопиндско-мезијски ендемити и Parietaria serbica
као мезијски ендемит. Локалитет Радовански камен у овој клисури, као и
локалитет Облик у Сићевачкој клисури, су до сада једине заједничке тачке
преклапања ареала обе врсте рамонде. Сићевачка и Јелашничка клисура, са по 2040 ендемита на 10 km2, представљају значајне регионе ендемизма у Србији.
Заштићена подручја на територији Пиротског округа
Стара планина припада систему Балканских планина укупне дужине 530 km, које
се простиру од Црног мора на истоку, па све до Вршке чуке на западу. Ова
планина је део Карпатско-балканског планинског лука са највишом тачком Ботев
(2.376 m). У Србији се налази само њен мањи западни део. Изразитији врхови
25
Старе планине су: Црноглав (764 m), Врх Баба (1.787 m), Бабин зуб (1.758 m),
Тресак (1.000 m), Ветрен (1330 m), Орлов камен (1.737 m), Свети Никола (1.380
m), Миџор (2.169 m), Три чуке (1.937 m), Тупанар (1.727 m), и Сребрена глава
(1.933 m).
Стара планина је један од флористички најбогатијих делова Србије. Захваљујући
географском положају, разноврсној геолошкој подлози, надморској висини и
другим условима станишта на овом подручју се јавља велика разноликост биљног
света. Стара планина представља станиште за 119 таксона васкуларне флоре, 51
врсту маховина, што представља 34% од укупног фонда флоре Србије. Од
лековитог и медоносног биља које је заштићено законом, овде расте: Juniperis
communis – клека, Chelidonium majus – руса, Angelica sylvestris – ангелика,
Gentiana lutea – линцура и многе друге. На основу свих значајних природних
одлика Стара планина је заштићена као Парк природе. У оквиру заштићене
површине Парка природе Стара планина на територији општинe Пирот укључени
су строги природни резервати и природни споменици који имају свој посебан акт
о заштити (Регионални просторни план за подручје Нишавског, Топличког и
Пиротског управног округа):
1) Строги природни резерват Смрче Арбиње, заштићен 1985. године,
површине 6,70 ha;
2) Строги природни резерват Браткова страна, заштићен 1985. године,
површине 63,14 ha;
3) Строги природни резерват Вражја глава, заштићен 1985. године, површине
17,04 ha;
4) Строги природни резерват Три чуке, заштићен 1985. године, површине
26,31 ha;
5) Строги природни резерват Копрен, заштићен 1985. године, површине 10,00
ha;
6) Строги природни резерват Драганиште, заштићен 1981. године, површине
112,03 ha;
7) Природни споменик Пет стабала храста ситне границе (Quercus pubescens)
на брду Голаш у близини села Осмакова заштићен 1966. године;
8) Природни споменик Стабло црног бора (Pinus nigra) – Рсовци, заштићен
1985. године;
9) Природни споменик Стабло храста лужњака у к.о. Сопот, заштићен 1985.
године.
На територији Пиротског округа налази се и клисура реке Јерме која је због своје
изузетне лепоте у поступку заштите као специјални резерват природе предложене
површине заштите од 6.994,4 hа. Територијално обухвата општине Пирот,
Димитровград и Бабушница.
Река Јерма (Суковска река) је лева притока Нишаве укупне дужине 72 km. Извире
источно од Власинског језера, где њен изворишни крак чини Вучја река. После 17
km она прелази у Бугарску, преко Бугарске територије тече 27 km, а затим се
враћа у Србију код села Петачинци (општина Димитровград) и тече још 28 km до
26
ушћа у Нишаву. Пробијајући се кроз Влашку планину (1.442 m) и Гребен планину
(1.337 m), река Јерма је формирала два импресивна кланца: Влашко и Одоровско
ждрело, са странама високим 300-400 m и ширином 10-30 m.
Током 2013. године на подручју резервата клисура Јерме имплементиран је
Пројекат „Еко стаза Јерма“, у циљу коришћења еко стазе за образовне и
туристичке прекограничне програме општина Трн и Димитровград. Овај пројекат
је део Bulgaria-Serbia IPA Cross-Border програма „Прекогранична еко стаза“ којег
реализује општина Димитровград са општином Трн и Заводом за заштиту природе
Србије.
27
4. Класификација медоносне флоре и процена извора производње
нектара и полена у Нишавском и Пиротском округу
Овај део студије састоји се из четири целине. У првој се анализирају
карактеристике медоносне флоре у Републици Србији. У другој су приказане
основне карактеристике медоносног биља и описани елементи пчелиње паше, и то
нектар, полен, биљни сокови и смоласте материје. Трећи део посвећен је
класификацији медоносног биља, где је у табеларном облику представљена
медоносна флора Нишавског и Пиротског округа коју чини oкo 1.000 врста
биљака. У последњој целини овог поглавља извршена је процена производње
нектара и полена у Нишавском и Пиротском округу.
4.1. Карактеристике медоносне флоре у Републици Србији
Укупна биомаса биљака, сви њихови делови, укључујући и специфичне супстанце
које настају као резултат њиховог примарног и секундарног метаболизма,
представљају обновљиве природне (биолошке) ресурсе. Биљке имају вишеструку
вредност, пре свега за трофичке односе (односе исхране) у природи, а посредно за
многобројне потребе људске популације. Флора је скуп свих биљних врста неког
подручја. Укупна флора неке области представља мноштво различитих ресурса,
који се могу користити у различите комерцијалне и некомерцијалне
(истраживачке, естетске) сврхе. Економски вредне биљке наше флоре су извори
лековитих супстанци, хемијских једињења, хране за људе и животиње, извор
семенског и садног материјала, уља, боја итд. У флори Србије је око 700
лековитих и ароматичних биљних врста. Готово све врсте воћака, велики број
лековитих биљака, као и многе повртарске биљке су и значајне медоносне биљке.
Комплексно познавање медоносне флоре неког подручја подразумева морфолошка, екофизиолошка и хоролошка истраживања. Како се Србија одликује богатом и
разноврсном флором и различитим типовима вегетације, тако је при различитим
климатским условима другачија заступљеност добрих медоносних биљака. Пчеле
налазе медоносне биљке у самониклој шумској, ливадској, рудералној и
мочварној вегетацији, али и у агрофитоценозама, као што су воћњаци, виногради,
њиве под уљаном репицом, еспарзетом, сунцокретом, луцерком или на
плантажама лековитог и ароматичног биља. Обзиром на фенологију цветања,
понуда нектара и полена у одређеном подручју зависи од присутног типа
вегетације и дужине периода цветања заступљених биљних врста. Са друге
стране, тип вегетације зависи од физичко-хемијских одлика земљишта (pH
вредности, хемијског састава, дренаже и др.), климатских карактеристика
подручја (минималне и максималне дневне и сезонске температуре, влажност
ваздуха, падавине) и другог. Многобројна истраживања флоре и вегетације Србије
показала су да постоји више региона са повољним условима за пчеларење. То су,
пре свега, подручја у којима постоје услови за континуирану пчелињу пашу током
читавог вегетационог периода, тј. од раног пролећа до касне јесени.
28
У Србији је интензивније проучавана динамика секреције нектара код цветница из
фамилија Boraginaceae, Lamiaceae, Rosaceae и др. (Мачукановић и Блаженчић,
1998), као и медоносни потенцијал одређених биљних заједница (Danon еt al.,
1990; Блаженчић и сар., 1994; Мачукановић и сар., 1996; Перишић и сар., 2004;
Мачукановић-Јоцић и сар. 2008).
Веома су важне квалитетне информације о редоследу цветања медоносних биљака
које пчеларима омогућују да пчелиња друштва распореде благовремено на
оптимално подручје под медоносном пашом које ће моћи максимално да
искористе у циљу добијања квалитетног меда и пчелињих производа. Под
утицајем временских прилика, биљке мењају интервал цветања, тако да се он
мења из године у годину. Стога је неопходно прикупити вишегодишње податке о
почетку и трајању фенофазе цветања медоносних биљака, како би се израдила
фенолошка карта неког подручја. Евидентирањем времена цветања, количине
лучења нектара, климатских услова и површина под медоносном пашом, стварају
се услови правовременог реаговања и искоришћавања максимума пашних
потенцијала.
4.2. Медоносне биљке и елементи пчелиње паше
Медоносне биљке својим цветним и ванцветним продуктима, пре свега нектаром
и поленом, представљају извор хранљивих материја за животиње опрашиваче, а
посебно за медоносну пчелу. Пчеле су део агроекосистема и потпуно су зависне
од медоносних биљака које их за успешну полинацију (опрашивање) награђују
нектаром и поленом, што им је од егзистенцијалног значаја. Током еволуције
цветница дошло је до мутуалистичког односа између биљака и животиња који је
остварен кроз процес опрашивања. Доказ за постојање коеволуције између
биљака и опрашивача је морфофизиолошка адаптација грађе цвета скривеносеменица за опрашивање животињама. Грађа цвета сваке биљне врсте је јединствена
комбинација облика, величине, боје, мириса и осталих карактеристика са циљем
привлачења опрашивача. У мутуалистичком односу биљка – опрашивач, ова два
организма имају различите интересе: биљка жели да обезбеди успешну
репродукцију кроз процес опрашивања, који води формирању следеће генерације
у виду семена, док животиње желе да дођу до хране за себе или потомство. Овај
однос се развио током еволуције жлезда које луче нектар, нектарија а са друге
стране опрашивачи су омогућили размену полена између јединки исте врсте чиме
се обезбеђује успешно оплођење и комбиновање генетског материјала што даје
потомство већих адаптивних способности (Proctor and Yeo, 1996).
У умереноконтиненталној климатској зони, у којој се налази и наше подручје,
солитарне и социјалне пчеле су најважнији и најуспешнији опрашивачи. Услед
високог нивоа специјације и специфичне исхране ларви пчела која се заснива на
полену или мешавини полена и нектара, пчеле представљају најважније
опрашиваче.
Цветови биљака које опрашују пчеле могу бити крупни и тањирасто-пехарастог
облика, као код сунцокрета, љутића и шипка, или компликованијег изгледа,
зигоморфне структуре (моносиметрични цветови) и специјализовани за опраши29
вање пчелама као што су цветови код лептирњача (багрем) и уснатица (жалфија).
Поред тога, цветови неких биљака имају посебне пигментне шаре на круници који
представљају знаке којим цвет усмерава пчелу ка резервоару са нектаром. Овакве
пигментне шаре називају се знаци навођења, налазе се на круници цвета, најчешће
су у облику тачкица, линија или пигментних поља и њихова основна улога је да
наводе пчелу ка центру цвета где се налазе поленске кесице и нектарије. Знаци
навођења којима цвет указује пчели којим путем да дође до полена и нектара у
цвету могу бити видљиви за људско око, као на пример код љубичице где се
уочавају тамније линије које воде ка центру цвета или код каталпе где се у
унутрашњoсти крунице налазе ружичасте пигментане тачкице и поља. Међутим,
код већине једнобојних цветова налазе се знаци навођења невидљиви за људско
око које виде инсекти. Инсекти, за разлику од човека који региструје таласе само
у видљивом делу спектра, су способни да виде у UV делу спектра. Најилустративнији пример како инсекти виде за човека једнобојну жуту круницу цвета је цвет
петопрснице (Potentilla anserina). Када цвет осветлимо UV светлошћу можемо
уочити да се око центра крунице налазе невидљиви знаци навођења у виду
тамније обојених зона које привлаче пажњу пчеле (Слика 1). Овакви невидљиви
знаци навођења постоје код једнобојних цветова жуте (маслачак – Слика 2), беле
(калта) или плаве боје (цикорија). Овакве UV апсорбујуће супстанце одговорне за
формирање невидљивих знака навођења у цвету настале су еволутивним
прилагођавањем биљака са циљем што успешнијег опрашивања инсектима.
Мирис цвета такође има веома важну улогу у привлачењу инсеката опрашивача.
Мирис биљака углавном потиче од испраљивих компонената етарских уља и
сматра се најстаријим фактором биохемијске коминикације биљака и животиња.
Биљке производе мирисе било да привуку пожељне животиње у циљу опрашивања
или расејавања плодова или да одбију непожељне најчешће биљоједе (Jaнчић и
сар., 1995). Инсекти, за разлику од човека, могу да региструју испарљиве
компоненте етарског уља биљака у веома малим концентрацијама. Мирис који
емитују цветови у циљу привлачења опрашивача има и феромонско деловање јер
је сличан феромонима парења, хемијским сигналима који регулишу понашање
инсеката. На пример, матичњак (Mellisa officinalis) има етарско уље слично
феромонима које медоносна пчела емитује како би привукла друге јединке исте
врсте. На овај начин матичњак привлачи медоносне пчеле иако има слаб
нектарски потенцијал (Мачукановић-Јоцић, 2006).
30
Слика 1. Цвет врсте Potentilla anserina, на видљивој светлости (лево) и под UV
светлости (десно). Фото: Bjørn Rørslett
Слика 2. Цвет врсте Taraxacum officinale, на видљивој светлости (лево) и под UV
светлости (десно). Фото: Bjørn Rørslett
31
Елементи пчелиње паше представљају цветне и ванцветне продукте зељастих и
дрвенастих медоносних биљних врста и то су нектар, полен, биљни сокови и
смоласте материје. Током различитих временских периода пчеле сакупљају и
медљику која је животињског порекла.
Нектар је водени раствор шећера, углавном сахарозе, фруктозе и глукозе, са
мањим садржајем других органских и неорганских материја као што су
аминокиселине, беланчевине, липиди, пигменти итд. Овај раствор излучују биљне
жлезде нектарије. Нектар представља основну сировину од које пчела прави мед.
Нектар из цвета сакупљају пчеле радилице које га мешају са својом пљувачком и
складиште у медном желуцу и доносе у кошницу. Овако прикупљен нектар се
делимично потроши за исхрану пчела радилица, а делимично се складишти у
ћелије саћа где се чува као резерва и прерађује у мед.
Биљне врсте се међусобно значајно разликују према количини, саставу и
квалитету нектара. Да би се одредио медоносни потенцијал неке врсте, мора се
посматрати у условима станишта на коме се развија, у којим биљним заједницама,
као и колика је бројност и покровност популације дате врсте. Поред тога, мора се
проучити колика је продукција цветова, животни век сваког цвета, динамика
цветања, односно када се цветови отварају и колико су дуго отворени, као и
динамика продукције нектара. Тек тада се може закључити о нектарском приносу
неке биљне врсте по јединици површине.
Количине нектара које се стварају у цвету су јако мале. У желудац медоносне
пчеле може да стане око 0,035-0,040 g нектара. Да би сакупила ову максималну
количину нектара пчела мора да посети око 10 цветова. Према томе, да би
произвела један килограм меда, пчела треба да донесе око 3-4 kg нектара, односно
да посети око 14 милиона цветова и при томе пређе око 300.000 km (МачукановићЈоцић, 2010). Највеће количине нектара пчеле радилице сакупе на удаљености од
два до три километра од пчелињака, иако у равничарским пределима пчеле лете и
на удаљеност од 10 km од кошнице.
У хемијском саставу нектара доминирају шећери сахароза, глукоза и фруктоза.
Свака биљна врста у нектару који ствара има специфичан однос и комбинацију
ова три основна угљена хидрата. Поред ових шећера, у састав нектара у много
мањем проценту улазе и други угљени хидрати, као што су маноза, малтоза,
трахелоза, рафиноза и други. Биљке се у односу на доминантно присуство
одређеног шећера деле у три групе:
1. врсте код којих у нектару доминира сахароза и овакав нектар се јавља код
кукурека, дивљег кестена лаванде и других биљака;
2. врсте код којих се у нектару налазе сахароза и моносахариди глукоза и
фруктоза у истим количинама, као код абутилона; и
3. врсте код којих у нектару доминирају фруктоза и глукоза, нпр. код врста из
фамилије купуса (Brassicaceae), штитоноша (Apiaceae), неких главочика
(Astеraceae) итд.
Производња нектара је веома сложен физиолошки процес који је генски
контролисан. Свака биљна врста има одређени ритам продукције и секреције
нектара посебног састава. Поред тога, продукција и лучење нектара зависи од
величине, положаја, фазе развића цвета и некатрија. Тако, цвет лимуна лучи
32
нектар у јутарњим, док цвет драгољуба у вечерњим часовима. Међутим, квалитет
нектара се мења током дана што је еволутивна адаптација биљака на одређену
врсту која их опрашује. Биљна врста Catalpa speciosa мења концентрацију шећера
током дана, јер се током ноћи прилагођава на опрашивање ноћним мољцима, па је
тада нектар са мањим процентом шећера него дању када је концентрација шећера
виша и прилагођена за пчеле као опрашиваче (Мачукановић-Јоцић, 2010).
Сложеност услова који владају на станишту на коме се распростире нека биљна
врста значајно утиче на време цветања и продукцију нектара. Температура
ваздуха је јако важан фактор који непосредно или посредно одређује динамику и
квалитет медења. Генерално се степен лучења нектара повећава са повећањем
температуре и то до око 30°C. Почетак, максимум и престанак секреције нектара
се одвија на различитим тепературама код различитих врста биљака. За већину
воћака из рода Prunus, као и за врбе, температура која омогућава стварање
нектара је 10-12°C, док је за мајчину душицу и софору потребна температура
ваздуха од 20°C. Следећи микроклиматски фактор који значајно одређује медење
је влажност ваздуха, јер делује на вискозност нектара. Код већине врста влажност
ваздуха од 60-80% је оптимална за лучење нектара, док на пример хељда
најинтензивније лучи нектар када је влажности ваздуха већа, а фацелија при
нижим вредностима. Код биљака код којих су цветови широко отворени, при
сушном времену долази до испаравања и нектар постаје јако вискозан и пчеле не
могу да га узимају. У принципу, лош утицај на лучење нектара имају честе и
обилне падавине које спирају нектар са биљке.
Познато је да је биљкама неопходна сунчева светлост како би обављале процес
фотосинтезе, тако да се током сунчаних дана, генерално посматрано, највише
лучи нектар. Ветар има негативно дејство јер смањује лучење нектара и убрзава
испаравање воде из њега.
Услови на станишту утичу и на концентрацију шећера у нектару тако да цветови
биљака које расту на већим висинама производе нектар који има већу концентрацију шећера од оних биљака које се развијају на нижим висинамa и у блажој
клими. Сматра се да је разлог у томе што је пчелама због хладније клима потребан
нектар веће енергије са више шећера.
Током еволуције биљке су прилагодиле састав и квалитет нектара својим
опрашивачима. Тако, нектар биљака које опрашују медоносне пчеле и муве има
већу концентрацију шећера у односу на биљке које опрашују ноћни лептири,
птице и слепи мишеви. У ствари, нектар је извор енергије за опрашивача, тако да
је његова енергетска вредност прилагођена њиховим потребама.
Полен је, после нектара, најважнија храна за пчеле. Без полена нема одгајања
легла, лучења воска и млеча. Полен је одлична храна јер је богат беланчевинама,
угљеним хидратима, мастима, минералним материјама и витаминима. Највећу
улогу полен има у пролеће када почиње развијање легла и тада је незаменљив у
размножавању и припреми пчелињег друштва за наступајуће медоносне паше.
Поред тога, полен је неопходан и као ранопролећна храна за одрасле пчеле и
управо је због тога велика улога биљака поленарица које отварају своје цветове у
рано пролеће. Како је основна улога полена опрашивање и преношење гена, мало
биљних врста ствара веће количине полена само да би задоволе апетит опрашивача. У поређењу са неких другим инсектима, као што су муве и лептири које се
33
директно хране поленом, медоносној пчели полен није значајан као извор хране,
већ је неопходан за развиће ларви и прве дане младе пчеле. Сакупљени полен
пчеле заливају медом и тако се конзервише и чува и ћелијама саћа.
Динамика цветања биљака је различита, може трајати две до три недеље као код
рузмарина, багрема или липе, до неколико месеци као код маслачка, мртве
коприве или црвене детелине. Процес и динамика цветања су под утицајем
климатских услова, који могу значајно да промене динамику цветања или чак да
онемогуће овај процес.
Цветови биљака се разликују према количини полена који продукују. Једна реса
граба може да створи и до 1,2 милиона поленових зрна, док један цвет јабуке
ствара до 100.000 зрна. Велике количине полена стварају врсте које имају велики
број ситних цветова груписаних у цвасти као што је леска, врба, топола, храст,
јова и посебно четинари. Пчеле могу да понесу око 0,015 g полена. Приликом
сакупљања полена пчела омогућава опрашивање биљке што је за биљку витални
процес којим ће се формирати следећа генерација у виду плода.
Како поленово зрно носи важну информацију, генетички материјал оно је
обавијено са два омотача која га штите. Захваљујући физичко-хемијским
карактеристикама омотача, полен је отпоран на високе температуре, притисак или
третирање концентрованим киселинама или базама, и не трули. Захваљујући овим
особинама, могуће је пронаћи фосилизовани полен врста које су живеле у доба
палеозоика. На основу микроскопске анализе садржаја полена у меду може се
одредити које врсте је пчела посетила, а на основу тока и географско и ботаничко
порекло меда. Како се поленова зрна различитих биљних врста разликују по
величини, облику, боји и специфичним карактеристикама мора се прво направити
атлас полена неког подручја према коме би се анализе садржаја у меду
упоређивале. Ботаничком анализом долази се до процентуалне заступљености
полена одређених биљних врста са којих је сакупљан нектар. Уколико се у меду
пронађе више од 46% поленових зрна која припадају једној врсти сматра се да је
такав мед унифлорални, односно да потиче од једне врсте, а ако је проценат мањи,
онда се ради о полифлоралном меду који је настао од нектара више врста биљака.
Могуће је одредити и географско порекло меда, јер се зна које су биљне врсте
распрострањене на некој територији. Управо ендемичне врсте (специфичне за
неку територију) и врсте ужих ареала распрострањења су маркери за
детерминацију географског порекла меда. Познавање географског порекла меда је
важно, јер је на тржишту траженији квалитетнији мед из подручја за која се зна да
су чиста, без загађења или са органском продукцијом и богата биљним врстама
које дају нектар од кога се добија квалитетан мед.
Поред нектарa и полена, пчеле сакупљају биљне сокове и то углавном са
оштећених плодова који се налазе у близини кошнице. Уколико је основна паша
лоша, пчелари прихрањују пчеле воћним и грожђаним соковима.
Пчеле са биљака, пре свега дрвенастих, сакупљају и смоласте материје које
употребљавају, заједно са воском и поленом, за производњу прополиса. Смоласте
материје се стварају на стаблу јеле, храста, шљиве, граба, липе и бадема.
Пчеле сакупљају, поред хране биљног порекла, и храну животињског порекла. То
је медљика која настаје када се биљне ваши хране на биљкама. Биљне ваши имају
посебно адаптиран усни апарат којим буше биљна ткива како би дошле до
34
хранљивог сока. Сав остатак од биљних сокова које су исисале ваши избацују у
виду слатких капљица које се таложе на најчешће листовима дрвенастих биљака.
Највеће количине медљике се стварају на четинарским врстама дрвећа и то у
кратком временском периоду, док се на листопадним врстама дрвећа медљика
појављује периодично, углавном сваке четврте године. Медљика се углавном
ствара у јуну, јулу и августу у годинама када је лето топло и суво. У нашој земљи
медљика се ствара на храстовима, липама, лески, јасици, јели, бору, смрчи и
аришу. Мед који се добије од медљике се разликује по хемијском саставу од
цветног меда, јер садржи веће количине угљених хидрата и минералних соли.
Како садржи доста несварљивих материја за пчелу, медљика није погодна за
презимљавање пчела и чак може довести до угинућа пчела.
4.3. Класификација медоносне флоре у Нишавском и Пиротском округу
Медоносне биљне врсте су, пре свега, компоненте ливадских, шумских и
агроекосистема. Према подацима Стратегије о биолошкој разноврсности Србије,
број медоносних биљни врста се процењује на око 1.800 биљних врста.
Флористичком анализом свих доступних података и истраживањем у циљу израде
Студије, установљено је да се на територији Нишавског и Пиротског округа
развија изузетно богата медоносна флора коју чини око 1.000 врста медоносних
биљака, што је више од 55% од укупног броја врста медоносне флоре Србије.
Проценат медносне флоре која се развија на овом подручју је још већи, јер овом
анализом нису обухваћене биљке гајене плантажним типом, као и парковске
украсне биљке. Овакви резултати указују на то да је територија Нишавског и
Пиротског округа изузетно повољна за развој пчеларства.
У Tабели 2 је дат списак биљака које чине медоносну флору Нишавског и
Пиротског округа.
Табела 2. Медоносна флора Нишавског и Пиротског округа
Abies alba
Acer campestre
Acer heldreichii
Acer hyrcanum
Acer monspessulanum
Јела
Клен
Илирски јавор
Прелазни маклен
Маклен
.
3
2
2
2
.
2
2
2
2
Време
цветања
(месец)
IV
V-VIII
III-IV
IV-V
IV-V
Acer negundo
Acer obtusatum
Јасенолики јавор
Јаворац
3
2
2
2
IV-V
IV-V
Acer platanoide
Acer pseudoplatanus
Млеч
Јасен бели
2
3
2
2
IV-V
IV-V
Acer tataricum-
Жестика
Хајдучка трава
краља Александра
3
3
V,VI
1
1
VI
Латински назив врсте
Achillea alexandri-regis
Народни назив
врсте
35
Полен
Нектар
Медљика
√
Achillea clypeolata
Achillea crithmifolia
Хајдучица
Жута хајдучица
1
1
1
1
VI
V-VI
Achillea grandiflora
Achillea millefolium
Хајдучица
Хајдучица
1
1
1
1
V-VI
V-VI
Achillea nobilis
Achillea pannonica
Жути спориш
Хајдучица
1
1
1
1
V-VI
V-VI
Achillea setacea
Achillea vandasii
Acinos arvensis
Acinos hungaricus
Adonis aestivalis
Степски столисник
1
1
1
1
2
1
1
1
1
.
V-VI
V-VI
V-VI
V-VI
III-IV
2
.
III-IV
2
2
2
.
2
.
.
.
.
1
2
2
2
2
2
2
2
2
2
3
.
.
.
1
1
1
1
.
2
2
1
2
2
3
4
5
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
4
1
1
1
.
.
.
.
III-IV
VI-VII
VI-VII
V-VI
V- VI
III-VI
III-VI
III-VI
III-VI
V-VI
IV-VI
IV-VI
IV-VI
IV-VI
IV-VI
IV-VI
IV-VI
IV-VI
IV-VI
II,III
V-VII
V-VII
V-VII
IV-VI
IV-VI
IV-VI
IV-VI
Adonis flammea
Adonis vernalis
Aegopodium podagraria
Agrimonia eupatoria
Agrostemma githago
Ailanthus altissima
Ajuga chamaepitys
Ajuga genevensis
Ajuga laxmannii
Ajuga reptans
Alliaria petiolata
Allium albidum
Allium carinatum
Allium cepa
Allium cupani
Allium flavum
Allium moschatum
Allium rotundum
Allium saxatile
Allium ursinum
Alnus glutinosa
Althaea cannabina
Althaea hirsutа
Althaea officinalis
Alyssum alyssoides
Alyssum microcarpum
Alyssum minutum
Alyssum montanum
Вандазијев спориш
Кицош
Зечији мак
Жаркоцрвени
гороцвет
Гороцвет
Козја нога
Петровац
Кукољ
Кисело дрво
Ивица жута
Ивица плава
Ивица
Ивица пузећа
Луковац
Дивљи лук
Дивљи лук
Црни лук
Дивљи лук
Дивљи лук
Дивљи лук
Дивљи лук
Дивљи лук
Мечји лук
Јова
Слез
Длакави слез
Бели слез
Жуменица
Жуменица
Мала жуменица
Брдска жуменица
36
Alyssum murale
Alyssum repens
Зидна жуменица
Пузећа жуменица
1
1
.
.
IV-VI
IV-VI
Alyssum strigosum
Amorpha fruticosa
Жуменица
Багремац
1
2
.
4
IV-VI
V-VII
Anchusa italica
Anchusa officinalis
Воловски језик
Воловски језик
1
1
2
2
IV-VII
IV-VII
Anemone apennina
Anemone narcissifolia
Anemone ranunculoides
Anethum graveolens
Angelica sylvestris
Anthemis arvensis
Anthemis cotula
Anthemis ruthenica
Берберина
Берберина
Берберина жута
Мирођија
Ангелика
Пољски прстенак
Прстенак
Пасја камилица
2
3
4
1
2
1
1
1
1
2
1
1
1
II-IV
II-IV
II-IV
V-VI
VI-IX
VI-VII
VI-VII
VI-VII
Anthemis tinctoria
Anthriscus cerefolium
Anthriscus nemorosa
Anthriscus sylvestris
Anthyllis vulneraria
Aquilegia pancicii
Aquilegia vulgaris
Arabis auriculata
Arabis collina
Arabis hirsute
Arabis procurrens
Arabis sagittata
Arabis turrita
Arctium lappa
Arctostaphylos uva-ursi
Aremonia agrimonoides
Armoracia rusticana
Artemisia absinthium
Прстенак
Крбуљица
Крбуљица
Шумска крбуљица
Рањеник
1
1
1
1
1
1
2
1
1
1
1
1
1
3
2
2
3
2
1
1
1
1
1
.
.
.
.
.
.
.
.
4
2
2
3
.
VI-VII
V-VII
V-VII
V-VII
V-VII
VI-VII
VI-VII
VI-VII
VI-VII
VI-VII
VI-VII
VI-VII
VI-VII
VII-IX
V-VI
VI-VII
VI-VII
VI-IX
2
2
2
2
2
3
3
1
.
.
.
.
.
4
4
1
VI-IX
VI-IX
VI-IX
VI-IX
VI-IX
VI-VII
VI-VII
V-VI
Artemisia alba
Artemisia annua
Artemisia pontica
Artemisia scoparia
Artemisia vulgaris
Asparagus officinalis
Asparagus tenuifolius
Asperula aristata
Панчићева кандилка
Кандилка
Прострел
Гушарка
Длакава гушарка
Гушарка
Гушарка
Гушарка
Чичак
Ува
Петровац
Рен
Пелен
Пелен
Једногодишњи пелен
Панонски пелен
Пелен
Дивљи пелен
Шпаргла
Шпаргла
Лазаркиња
37
1
1
V-VI
1
1
V-VI
1
1
1
1
1
1
1
1
1
2
1
1
2
1
4
2
.
1
1
.
1
1
1
1
1
1
1
1
1
2
.
1
2
1
3
4
2
1
1
4
V-VI
V-VII
V-VII
V-VII
V-VII
V-VII
V-VII
VI-VII
VI-VII
VI-VII
I-X
V-VI
V-VI
IV-V
III-VI
V-VI
V-VI
VII-VIII
VII-VIII
VII-IX
2
.
III-IV
Calystegia sepium
Campanula bononiensis
Лазаркиња црвена
Лазаркиња
пурпурна
Лазаркиња
Усколисна кукица
Кукица
Чич
Кукица
Кукица
Козинац
Кукица
Татрљан
Дичак
Бела рада
Шимшир
Сивац
Смрдуша
Горушица црна
Игличасти врес
Дебелотиква
Звинчац
Звинчац
Верем трава
Мочварна
каљужница
Ладолеж
Звончић
.
2
1
1
V-VIII
V-VIII
Campanula glomerata
Campanula grossekii
Campanula lingulata
Campanula macrostachya
Звончић
Звончић
Звончић
Звончић
2
2
2
2
1
1
1
1
V-VIII
V-VIII
V-VIII
V-VIII
Campanula patula
Campanula persicifolia
Звонце
Звончић
2
2
1
1
V-VIII
V-VIII
Campanula pinifolia
Campanula rapunculoides
Звончић
-
2
2
1
1
V-VIII
V-VIII
Campanula rapunculus
Campanula rotundifolia
Звончић
Звончић
2
2
1
1
V-VIII
V-VIII
Campanula scheuchzeri
Campanula sibirica
Campanula sparsa
Campanula trachelium
Звончић
Звончић
Звончић
Звонце
2
2
2
2
1
1
1
1
V-VIII
V-VIII
V-VIII
V-VIII
Asperula cynanchica
Asperula purpurea
Asperula taurina
Astragalus angustifolius
Astragalus austriacus
Astragalus cicer
Astragalus glycyphyllos
Astragalus hamosus
Astragalus onobrychis
Astragalus wilmottianus
Ballota nigra
Barbarea vulgaris
Bellis perennis
Berberis vulgaris
Berteroa incana
Bifora radians
Brassica nigra
Bruckenthalia spiculifolia
Bryonia alba
Bupleurum apiculatum
Bupleurum praealtum
Calamintha officinalis
Caltha palustris
38
Campanula velebitica
Capsella bursa-pastoris
Звонце
Хоћу-нећу
2
2
1
2
V-VIII
III-VIII
Cardamine bulbifera
Cardamine flexuosa
Бобвњак
Бобвњак
2
2
2
2
III-VIII
III-VIII
Cardamine graeca
Cardamine hirsuta
Бобвњак
Длакави бобвњак
2
2
2
2
III-VIII
III-VIII
Carduus acanthoides
Carduus candicans
Carduus crispus
Carduus hamulosus
Carduus nutans
Carduus personata
Стричак
Стричак бели
Стричак
Стричак
Стричак
Стричак
3
3
3
3
3
3
3
3
3
3
3
3
IV-VII
IV-VII
IV-VII
IV-VII
IV-VII
IV-VII
Carlina acanthifolia
Carlina vulgaris
Крављак
Крављак
2
2
2
2
IV-VII
IV-VII
Carpinus betulus
Carpinus orientalis
Carthamus lanatus
Carum graecum
Centaurea calocephala
Centaurea chrysolepis
Centaurea jacea
Centaurea napulifera
Centaurea orientalis
Centaurea phrygia
Centaurea reichenbachii
Centaurea salonitana
Centaurea stoebe
Centaurea trumfetti
Centaurium erythraea
Cephalaria laevigata
Cephalaria leucantha
Cephalaria transsylvanica
Бели граб
Грабић
Шафраника
Ким
Различак
Различак
Васиљак
Различак
.
.
1
4
3
3
3
3
3
3
3
3
3
3
3
2
2
2
2
2
2
2
3
3
3
3
3
3
3
3
3
3
3
1
1
1
IV
IV
VI-VII
VI-VIII
V-VIII
V-VIII
V-VIII
V-VIII
V-VIII
V-VIII
V-VIII
V-VIII
V-VIII
V-VIII
V-VIII
III-VIII
III-VIII
III-VIII
Оријентални различак
Крушчица
Дивља шафраника
Брмбељ
Козја брада црна
Различак
Кичица
Праскоч обични
Праскоч бели
Праскоч
Cerastium alpinum
Планинска птичја
трава
2
1
V-VII
Cerastium arvense
Cerastium banaticum
Cerastium brachypetalum
Птичја трава
Птичја трава
-
2
2
2
1
1
1
V-VII
V-VII
V-VII
Cerastium decalvans
Cerastium fontanum
-
2
2
1
1
V-VII
V-VII
Cerastium malyi
Cerastium rectum
-
2
2
1
1
V-VII
V-VII
39
Cerastium
semidecandrum
Cerinthe minor
Chaerophyllum aureum
Chaerophyllum hirsutum
Chamaecytisus austriacus
Chamaecytisus banaticus
Chamaecytisus elongates
Chamaecytisus falcatus
Chamaecytisus heuffelii
Chamaecytisus jankae
Chamaecytisus leiocarpus
Chamaecytisus rochelii
Chamaecytisus supinus
Chamaecytisus triflorus
-
Пепељуша
Златна трстика
Длакава трстика
Сребрница
Сребрница
Сребрница
Зановет
Сребрница
Сребрница
Сребрница
Сребрница
Сребрница
Сребрница
Chamaespartium sagittale
Сребрница
Chenopodium album
Бела пепељуга
Chenopodium botrys
Пепељуга
Chenopodium hybridum
Срцаста пепељуга
Chenopodium opulifolium Пепељуга
Chenopodium polyspermum Баштенска пепељуга
Chenopodium urbicum
Пепељуга
Chondrilla juncea
Звечка
Cichorium intybus
Водопија
Cirsium acaulon
Боца мала
Cirsium arvense
Паламида
Cirsium candelabrum
Граната боца
Cirsium creticum
Боца
Cirsium eriophorum
Боца велика
Cirsium heterotrichum
Млечац
Citrullus lanatus
Лубеница
Clematis recta
Павит
Clematis vitalba
Павит
Clinopodium menthifolium Маруља
Clinopodium pulegium
Маруља
Clinopodium vulgare
Дивљи теј
Colchicum autumnale
Мразовац
Consolida hispanicа
Жаворњак
Consolida regalis
Жаворњак
Convolvulus arvensis
Попонац
40
2
1
VI-VII
1
1
1
2
2
2
2
2
2
2
2
2
2
2
.
.
.
.
.
.
1
1
2
2
2
2
2
2
2
2
2
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
4
4
4
4
4
4
4
4
4
4
4
1
1
1
1
1
1
1
2
4
4
4
4
4
4
2
2
2
2
2
2
1
1
1
1
V-VII
VI-VII
VI-VII
VI-VII
VI-VII
VI-VII
VI-VII
VI-VII
VI-VII
VI-VII
VI-VII
VI-VII
VI-VII
VI-VII
VI-VIII
VI-VIII
VI-VIII
VI-VIII
VI-VIII
VI-VII
VI-VIII
VI-IX
VI-IX
VI-IX
VI-IX
VI-IX
VI-IX
VI-IX
V-VIII
V-VII
VI-VII
V-VII
V-VII
V-VII
IX
V-VII
V-VII
IV-IX
Convolvulus cantabrica
Convallaria majalis
Попонац гранати
Ђурђевак
.
1
1
1
IV-V
IV-IX
Cornus mas
Cornus sanguinea
Дрен
Дрен
3
3
2
2
II-IV
III-IV
Coronilla scorpioides
Coronilla varia
Зајачковина
Ајчица
3
3
3
3
IV-VI
IV-VI
Corydalis cava
Corydalis pumila
Corydalis solida
Corylus avellana
Corylus colurna
Cotinus coggygria
Млађа шупља
Млађа
Млађа црвенкаста
Леска
Мечја леска
Руј
1
1
1
4
4
.
2
2
2
4
4
2
III-IV
III-IV
III-IV
I-IV
I-IV
V-VI
2
2
2
2
V-VI
V-VI
Мишинац
Бела зановет
Зановет
Зановет
Зановет
Црвени јеремичак
2
3
3
3
4
4
4
4
4
4
4
2
2
2
2
1
1
1
1
3
3
3
3
2
2
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
.
.
.
.
1
2
2
2
1
1
1
1
1
V-VI
IV-V
IV-V
IV-V
V-VIII
V-VIII
V-VIII
V-VIII
V-VIII
V-VIII
V-VIII
I-IV
I-IV
I-IV
I-IV
IV-V
IV-V
V-VII
V-VII
V-VI
V-VI
V-VI
V-VI
II-IV
Ловорчица
Ликовац
2
2
1
1
II-IV
II-IV
Cotoneaster integerrimus
Мушмулица
Cotoneaster melanocarpus Црна дуњарица
Cotoneaster tomentosus
Crataegus monogyna
Crataegus nigra
Crataegus pentagyna
Crepis biennis
Crepis foetida
Crepis paludosa
Crepis pulchra
Crepis rhoeadifolia
Crepis sancta
Crepis viscidula
Crocus biflorus
Crocus chrysanthus
Crocus flavus
Crocus veluchensis
Cyclamen hederifolium
Cydonia oblonga
Cynoglossum montanum
Cynoglossum officinale
Cytisus albus
Cytisus nigricans
Cytisus procumbens
Cytusus decumbens
Daphne cneorum
Daphne laureola
Daphne mezereum
Дуњарица
Бели глог
Црни глог
Црни глог
Чекињуша
Чекињуша смрдљива
Чекињуша
Чекињуша
Чекињуша
Чекињуша
Двобојни шафран
Шафран
Жути шафран
Шафран
Циклама
Дуња
Планински мишинац
41
√
√
Daphne oleoides
Datura stramonium
Ликовац
Татула
2
1
1
1
II-IV
V-VII
Daucus carota
Delphinium fissum
Мрква
Жаворњак
4
1
4
.
IV-VII
V-VII
Descurainia sophia
Dianthus armeria
Орањица обична
Каранфил
2
1
2
1
V-VII
V-VII
Dianthus banaticus
Dianthus barbatus
Dianthus capitatus
Dianthus carthusianorum
Dianthus cruentus
Dianthus deltoids
Каранфил
Каранфил
Каранфил
Каранфил
Каранфил
Каранфил
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
V-VII
V-VII
V-VII
V-VII
V-VII
V-VII
Dianthus giganteus
Dianthus monadelphus
Каранфил
Каранфил
1
1
1
1
V-VII
V-VII
Dianthus noeanus
Dianthus pelviformis
Dianthus petraeus
Dianthus pinifolius
Dianthus pontederae
Dianthus superbus
Digitalis ferruginea
Digitalis grandiflora
Digitalis laevigata
Digitalis lanata
Diplotaxis muralis
Diplotaxis tenuifolia
Doronicum austriacum
Doronicum columnae
Doronicum hungaricum
Dorycnium germanicum
Draba lasiocarpa
Echinops bannaticus
Echinops ruthenicus
Echinops sphaerocephalus
Echium italicum
Echium russicum
Echium vulgare
Epilobium angustifolium
Каранфил
Каранфил
Каранфил
Каранфил
Каранфил
Каранфил
Црвени напрстак
Жути напрстак
Напрстак
Напрстак
Мирунка обична
Мирунка
Дивокозјак
Дивокозјак
Дивокозјак
Раздер
Панонска сикавица
Сикавица бела
Сикавица
Лисичина црвена
Лисичина
Лисичина
Ноћурак усколисни
1
1
1
1
1
1
.
.
.
.
4
4
1
1
1
2
1
3
3
3
3
3
3
3
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
4
4
1
1
1
4
1
.
.
.
4
4
4
3
V-VII
V-VII
V-VII
V-VII
V-VII
V-VII
V-VI
V-VI
V-VI
V-VI
III-IX
III-IX
V-VI
V-VI
V-VI
V-VII
IV-V
VI-VIII
VI-VIII
VI-VIII
V-VIII
V-VIII
V-VIII
VI-VIII
Epilobium dodonaei
Epilobium hirsutum
Ноћурак
Ноћурак длакави
3
3
3
3
VI-VIII
VI-VIII
42
Epilobium montanum
Epilobium roseum
Ноћурак планински
3
3
3
3
VI-VIII
VI-VIII
Epilobium tetragonum
Erodium ciconium
Ноћурак
Велики родин кљун
3
2
3
2
VI-VIII
II-V
Erodium cicutarium
Erophila verna
Родин кљун
Гладница
2
1
2
1
II-V
II-IV
Eryngium campestre
Eryngium palmatum
Eryngium serbicum
Erysimum canum
Erysimum comatum
Erysimum crepidifolium
Котрљан
Котрљан
Котрљан
Трижаљ
-
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
VI-VIII
VI-VIII
VI-VIII
V-VI
V-VI
V-VI
Erysimum cuspidatum
Erysimum diffusum
-
1
1
1
1
V-VI
V-VI
Erysimum helvaticum
Erysimum linariifolium
Erysimum odoratum
Erysimum sylvestre
Erysimum virgatum
Eupatorium cannabinum
Euphorbia amygdaloides
Euphorbia cyparissias
Euphorbia epithymoides
Euphorbia esula
Euphorbia falcate
Euphorbia helioscopia
Euphorbia lathyris
Euphorbia myrsinites
Euphorbia nicaeensis
Euphorbia palustris
Euphorbia peplus
Euphorbia seguierana
Euphorbia stricta
Euphorbia taurinensis
Euphorbia waldsteinii
Euphrasia illyrica
Euphrasia salisburgensis
Euphrasia stricta
Конопљуша
Шумска млечика
Млечика
Млечика
Мала млечика
Млечика
Рана млечика
Млечика
Рудинска млечика
Гроњаста млечика
Барска млечика
Млечика
Жиласта млечика
Млечика
Млечика
Видац
Видац
Видац
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
3
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
V-VI
V-VI
V-VI
V-VI
V-VI
VI-IX
IV-VI
IV-VI
IV-VI
IV-VI
IV-VI
IV-VI
IV-VI
IV-VI
IV-VI
IV-VI
IV-VI
IV-VI
IV-VI
IV-VI
IV-VI
VI-VII
VI-VII
VI-VII
Evonymus europaeus
Evonymus latifolius
Курика
Курика
1
1
1
1
IV-VI
IV-VI
Ноћурак
43
Evonymus verrucosus
Fagopyrum esculentum
Курика
Хељда
1
2
1
3
IV-VI
VII-X
Fagus sylvatica
Fallopia convolvulus
Буква
-
.
.
.
1
V-VI
V-VIII
Filago arvensis
Filipendula ulmaria
Медунка
1
2
1
1
V-VII
V-VII
Filipendula vulgaris
Fragaria moschata
Fragaria vesca
Fragaria viridis
Fraxinus excelsior
Fraxinus ornus-
Суручица
Јагода
Јагода
Ливадска јагода
Бели јасен
Јасен
2
2
2
2
.
.
1
2
2
2
4
4
V-VII
IV-VI
IV-VI
IV-VI
III-IV
III-IV
Fumaria officinalis
Fumaria petteri
Русопас
Русопас
2
3
.
.
V-VII
V-VII
Gagea lutea
Gagea minima
Gagea pratensis
Gagea pusila
Galanthus elwesii
Galanthus nivalis
Galega officinalis
Galeopsis bifida
Galeopsis ladanum
Galeopsis pubescens
Galeopsis speciosa
Galinsoga parviflora
Galium album
Galium anisophyllon
Galium aparine
Galium divaricatum
Galium lucidum
Galium mollug
Galium palustre
Galium pseudaristatum
Galium schultesii
Galium spurium
Galium sylvaticum
Galium uliginosum
Балоче жут
Балоче мало
Балоче
Балоче ситно
Висибаба
Висибаба
Пискавац
Смрдељ
Смрдљива коприва
Смрдљива коприва
Коница
Бела броћика
Броћика
Лепљива броћика
Броћика
Броћика
Броћика
Барска броћика
Броћика
Броћика
Броћика
Шумска броћика
Броћика
2
2
2
2
1
1
4
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
.
1
1
1
1
.
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
III-V
III-V
III-V
III-V
I-IV
I-IV
V-VII
V-VII
V-VII
V-VII
V-VII
V-VI
VI-VII
VI-VII
VI-VII
VI-VII
VI-VII
VI-VII
VI-VII
VI-VII
VI-VII
VI-VII
VI-VII
VI-VII
Galium verum
Gallium odoratum
Ивањско цвеће
Мирисна броћика
1
1
1
1
VI-VII
VI-VII
Крупнолисни смрдељ
44
√
Genista depressa
Genista januensis
Жутилица рутава
Жутилица
2
2
2
2
V-VI
V-VI
Genista ovate
Genista pilosa
Жутилица длакава
Жутилица
2
2
2
2
V-VI
V-VI
Genista radiate
Genista subcapitata
Жутилица
Жутилица
2
2
2
2
V-VI
V-VI
Genista tinctoria
Gentiana asclepiadea
Gentiana cruciata
Gentiana lutea
Gentiana nivalis
Gentiana pneumonanthe
Жутилица
Свећица
Крстаста линцура
Линцура
Мала свећица
2
.
.
.
.
.
2
1
1
1
1
1
V-VI
VI-VII
VI-VII
VI-VII
VI-VII
VI-VII
Gentiana punctate
Gentiana utriculosa
Пегава линцура
-
.
.
1
1
VI-VII
VI-VII
Gentiana verna
Gentianella bulgarica
Gentianella lutescens
Geranium columbinum
Geranium dissectum
Geranium divaricatum
Geranium lucidum
Geranium macrorrhizum
Geranium molle
Geranium phaeum
Geranium purpureum
Geranium pusillum
Geranium pyrenaicum
Geranium robertianum
Geranium rotundifolium
Geranium sanguineum
Geum coccineum
Geum montanum
Geum rivale
Geum urbanum
Gladiolus communis
Gladiolus illyricus
Gladiolus imbricatus
Glechoma hederacea
Пролећна линцура
Дуњић
Равен
Голубији здравац
Усколисни здравац
Разгранати здравац
Здравац
Иља црвена
Здравац
Бубрежасти здравац
Здравац
Чешуља
Девојачко око
Зечја стопа
Планински блаженак
Блаженак
Зечја стопа
Гладиола
Гладиола
Гладиола
Добричица
.
.
.
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
2
2
2
.
1
1
1
2
2
2
2
2
2
2
2
2
2
2
2
2
.
.
.
.
.
.
.
4
VI-VII
VI-VII
VI-VII
V-X
V-X
V-X
V-X
V-X
V-X
V-X
V-X
V-X
V-X
V-X
V-X
V-X
VI-VII
VI-VII
VI-VII
V-VII
IV-V
IV-V
IV-V
IV-VII
Glechoma hirsute
Globularia bisnagariaca
Длакава добричица
-
.
3
4
1
IV-VII
IV-VI
45
Glycyrrhiza echinata
Heleborus odorus
Коњеда
Кукурек
2
1
4
1
VI-VII
I-IV
Hedera helix
Helianthemum alpestre
Бршљан
Планинска сунчаница
4
.
4
3
IX-X
V-VIII
.
.
3
3
V-VIII
V-VIII
Helianthus tuberosus
Hepatica nobilis
Heracleum sphondylium
Hibiscus trionum
Сунчаница
Чичока
Копитњак
Лубеничарка
.
.
4
2
1
.
3
3
3
2
1
1
V-VIII
V-VIII
VII-IX
II-III
V-VII
VI-VII
Hieracium argillaceum
Hieracium barbatum
Зечја лобода
Зечја лобода
3
3
1
1
V-VII
V-VII
Hieracium bosniacum
Hieracium cinerascens
Hieracium gentile
Hieracium italicum
Hieracium marmoreum
Hieracium pannosum
Hieracium pilosissimum
Hieracium praealtum
Hieracium racemosum
Hieracium sabaudum
Hieracium stenolepis
Hieracium thapsiforme
Hieracium umbellatum
Hieracium villosum
Hippocrepis emeroides
Holosteum umbellatum
Hyosciamus niger
Hypericum annulatum
Hypericum hirsutum
Hypericum linarioides
Hypericum perforatum
Hypericum richeri
Hypericum rochelii
Зечја лобода
Зечја лобода
Зечја лобода
Зечја лобода
Зечја лобода
Зечја лобода
Зечја лобода
Зечја лобода
Зечја лобода
Зечја лобода
Зечја лобода
Зечја лобода
Зечја лобода
Зечја лобода
Зечја лобода
Блаван
Буника
Кантарион
Кантарион
Кантарион
Кантарион
Кантарион
Кантарион
3
3
3
3
3
3
3
3
3
3
3
3
3
3
3
2
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
2
1
1
.
.
.
.
.
.
V-VII
V-VII
V-VII
V-VII
V-VII
V-VII
V-VII
V-VII
V-VII
V-VII
V-VII
V-VII
V-VII
V-VII
V-VII
V-VII
V-VII
V-VII
VI-VIII
VI-VIII
VI-VIII
VI-VIII
VI-VIII
VI-VIII
Hypericum rumeliacum
Hypericum tetrapterum
Кантарион
Кантарион
1
1
.
.
VI-VIII
VI-VIII
Helianthemum canum
Helianthemum nummularium Сунчаница
Helianthemum oelandicum
Helianthemum salicifolium
Hieracium gymnocephalum
46
Hypericum umbellatum
Hypochaeris maculata
Кантарион
Пегави свињак
1
1
.
.
VI-VIII
VI-VIII
Hypochaeris radicata
Hyssopus officinalis
Свињак
Милодух
1
4
.
4
VI-VIII
VI-VIII
Impatiens balfourii
Inula britannica
Недирак
Родињак
.
1
1
1
VI-VIII
VI-VIII
Inula conyza
Inula germanica
Inula helenium
Inula hirta
Inula oculus-christi
Inula salicina
Колутак
Оман германски
Оман
Длакави оман
-
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
VI-VIII
VI-VIII
VI-VIII
VI-VIII
VI-VIII
VI-VIII
Inula spiraeifolia
Iris germanica
Перуника плава
1
2
1
2
VI-VIII
IV-VI
Iris graminea
Iris pseudacorus
Iris pumila
Iris reichenbachii
Iris variegatа
Juglans nigra
Juglans regia
Jurinea mollis
Knautia arvensis
Knautia drymea
Knautia integrifolia
Knautia macedonica
Knautia midzorensis
Перуника
Барска перуника
Мала перуника
Перуника
Перуника
Орах црни
Орах
Плава удовичица
Удовичица
Мртва коприва
велика
Мртва коприва
2
2
2
2
2
2
3
1
3
3
3
3
3
2
2
2
2
2
.
.
1
2
2
2
2
2
IV-VI
IV-VI
IV-VI
IV-VI
IV-VI
IV-V
IV-V
VI-VIII
VI-VIII
VI-VIII
VI-VIII
VI-VIII
VI-VIII
3
1
V-VIII
3
3
3
3
3
3
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
V-VIII
V-VIII
V-VIII
V-VIII
V-VIII
V-VIII
VI-VII
VI-VII
VI-VII
VI-VII
VI-VII
Lamium amplexicaule
Lamium bifidum
Lamium galeobdolon
Lamium garganicum
Lamium hybridum
Lamium maculatum
Lamium purpureum
Lathyrus aphaca
Lathyrus cicer
Lathyrus hallersteinii
Lathyrus hirsutus
Lathyrus latifolius
Мртва коприва жута
Мртва коприва
Мртва коприва
Пегава мртва коприва
Црвена мртва коприва
Безлисни граор
Граор
Грахор
Грахор
-
47
Lathyrus niger
Lathyrus nissolia
Грашац
Граор
1
1
1
1
VI-VII
VI-VII
Lathyrus pallescens
Lathyrus pancicii
Грахор
1
1
1
1
VI-VII
VI-VII
Lathyrus pratensis
Lathyrus sativus
Граорица жута
Грашица
1
1
1
1
VI-VII
VI-VII
Lathyrus setifolius
Lathyrus sphaericus
Lathyrus tuberosus
Lathyrus venetus
Lathyrus vernus
Lens nigricans
Граорица
Грахор
Кртоласти граор
Граор
Грашац
Дивље сочиво
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
VI-VII
VI-VII
VI-VII
VI-VII
VI-VII
VI-VII
Leontodon crispus
Leontodon hispidus
Лављи зуб
Лављи зуб
1
1
1
1
VI-VII
VI-VII
Leonurus cardiac
Leonurus marrubiastrum
Lepidium campestre
Lepidium draba
Lepidium graminifolium
Leucanthemum vulgare
Ligustrum vulgare
Lilium carniolicum
Lilium martagon
Linaria angustissima
Linaria dalmatica
Linaria genistifolia
Linaria pelisseriana
Linaria rubioides
Linaria simplex
Linum austriacum
Срдачица
1
1
1
1
1
2
1
.
.
2
2
2
2
2
2
2
1
1
1
1
1
1
1
2
2
.
.
.
.
.
.
.
VI-VII
VI-VII
VI-VII
VI-VII
VI-VII
VI-VII
IV-V
VII-VIII
VII-VIII
VI-VIII
VI-VIII
VI-VIII
VI-VIII
VI-VIII
VI-VIII
VI-VIII
2
.
VI-VIII
2
2
2
2
2
2
2
2
.
.
.
.
.
.
.
.
VI-VIII
VI-VIII
VI-VIII
VI-VIII
VI-VIII
VI-VIII
VI-VIII
VI-VIII
Linum bienne
Linum capitatum
Linum catharticum
Linum corymbulosum
Linum extraaxillare
Linum flavum
Linum hologynum
Linum tauricum
Linum tenuifolium
Жлездаста срдачица
Реника пољска
Реника обична
Реника
Воловско око
Жива ограда
Љиљан
Златан
Ланилист
Ланилист
Усколисни ланилист
Ланилист
Ланилист
Ланилист
Лан плаветни
Двогодишњи
ланилист
Велики ланилист
Ланилист
Ланилист
Ланилист
Жути ланилист
Ланилист
Ланилист
Ланилист
48
Lithospermum officinale
Lithospermum
purpurocaeruleum
Lonicera alpigena
Lonicera caprifolium
Lonicera nigra
Lonicera xylosteum
Lotus corniculatus
Lotus tenuis
Lycium barbarum
Lycopus europaeus
Lysimachia nummularia
Lysimachia vulgaris
Lythrum salicaria
Malus praecoxMalus pumila
Malus sylvestris
Malva neglecta
Malva sylvestris
Marrubium peregrinum
Marrubium vulgare
Matricaria chamomilla
Medicago Arabica
Medicago carstiensis
Medicago falcata
Medicago lupulina
Medicago minima
Medicago monspeliaca
Medicago orbicularis
Medicago rigidula
Medicago sativa
Melampyrum arvense
Melilotus albus
Melilotus neapolitanus
Melilotus officinalis
Melissa officinalis
Melittis melissophyllum
Mentha aquaticа
Mentha arvensis
Mentha longifolia
Врапсеме
1
1
VI-VIII
Сватовац
1
1
VI-VIII
Орлови нокти
Орлови нокти
Орлови нокти
Орлови нокти
Звездан
Усколисни звездан
Лицијум
Гагамија
Противак
Трава од метиља
Врбичица
Дивља јабука
Дивља јабука
Дивља јабука
Слез
Црни слез
Бељушина
Бела тетрљана
Камилица
Вија
Дуњица
Жута луцерка
Дуњица
Мала дуњица
Дуњица
Дуњица
Дуњица
Луцерка
Уродица
Бела ждраљевина
Ждраљевина
Жута ждраљевина
Матичњак
Маточика
Водена нана
Њивска нана
Коњски босиљак
1
2
3
4
2
2
.
1
1
1
4
3
3
3
.
.
1
1
1
.
.
.
.
.
.
.
.
.
1
3
3
3
3
1
1
1
1
.
.
.
.
4
4
1
1
1
1
2
4
4
4
1
2
2
2
1
4
4
4
4
4
4
4
4
4
1
2
2
2
2
1
2
2
2
V-VII
V-VII
V-VII
V-VII
V-VII
V-VII
IV-VIII
VI-VIII
VI-VIII
VI-VIII
VI-X
IV-V
IV-V
IV-V
VI-IX
VI-IX
V-VIII
V-VIII
V-VIII
IV-VII
IV-VII
IV-VII
IV-VII
IV-VII
IV-VII
IV-VII
IV-VII
IV-VII
VI-VII
VI-VII
VI-VII
VI-VII
VI-VII
V-VIII
V-IX
V-IX
V-IX
49
Mentha pulegium
Mentha verticillata
Барска нана
Вијугава нана
1
1
2
2
V-IX
V-IX
Mercurialis perennis
Micromeria cristata
Врисић
2
1
1
2
V-VIII
VI-VII
Morus alba
Muscari botryoides
Бели дуд
Пресличица
1
3
.
1
III-IV
II-IV
Muscari comosum
Muscari neglectum
Muscari pulchellum
Myosotis arvensis
Myosotis sparsiflora
Myosotis stricta
Пресличица
Пресличица
Пресличица
Споменак
Споменак
Споменак
3
3
3
1
1
1
1
1
1
4
4
4
II-IV
II-IV
II-IV
VI-VII
VI-VII
VI-VII
Myosotis sylvatica
Nepeta cataria
Шумска еспарзета
Потплотуша
1
1
4
1
VI-VII
VI-VII
Nepeta nuda
Nigella arvensis
Nonea erecta
Onobrychis alba
Onobrychis arenaria
Onobrychis viciifolia
Ononis arvensis
Ononis pusilla
Ononis spinosa
Onopordum acanthium
Onosma echioides
Onosma heterophylla
Onosma stellulata
Origanum vulgare
Orlaya grandiflora
Потплотуша панонска
Paeonia daurica
Paeonia peregrine
Paliurus spina-christi
Papaver dubium
Papaver rhoeas
Црника
Самак
Бела еспарзета
Еспарзета
Еспарзета
Зечји трн
Зечји трн
Зечји трн
Чкаљ
Оштрика
Оштрика
Вранилова трава
Стидак
Врањи лук
Врањи лук
Врањи лук
Врањи лук
Божур
Божур
Драча
Мала булка
Булка
1
1
1
4
4
4
3
3
3
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
2
2
2
4
4
1
1
1
4
4
4
1
1
1
1
1
1
1
2
.
1
1
1
1
.
.
4
.
.
VI-VII
VI-VII
V-VII
V-VIII
V-VIII
V-VIII
V-VIII
V-VIII
V-VIII
VI-IX
VI-VII
VI-VII
VI-VII
VI-X
VI-VII
IV-V
IV-V
IV-V
IV-V
IV-V
IV-V
V-VI
V-VI
V-VI
Pastinaca sativa
Pedicularis comosa
Паштрнак
Ушивац
1
1
.
1
VI-VII
V-VI
Ornithogalum brevistylum
Ornithogalum kochii
Ornithogalum montanum
Ornithogalum umbellatum
50
Pedicularis heterodonta
Persicaria maculosa
Троскот
1
1
1
1
V-VI
V-VI
Petasites albus
Petasites hybridus
Бели репух
Велики репух
3
3
1
1
III-V
III-V
Petrorhagia illyrica
Petrorhagia saxifraga
Шушуљак
1
1
1
1
V-VI
V-VI
Petunia axillaris
Peucedanum alsaticum
Phlomis tuberosa
Picea abies
Picris hieracioides
Pilosella bauhinia
Петунија
-
1
1
1
Смрча
Гркуша
Лобода
4
3
1
.
1
4
1
1
V-VI
VI-VII
VI-VII
IV-V
VI-VII
V-IX
Pilosella macrantha
Pimpinella saxifrage
Бедреника
3
1
1
.
V-IX
VI-VII
Pinus mugo
Pinus nigra
Pisum sativum
Plantago altissima
Plantago argentea
Plantago lanceolata
Plantago major
Plantago media
Polygala comosa
Polygala major
Polygala vulgaris
Polygonatum odoratum
Polygonum aviculare
Polygonum hydropiper
Populus alba
Populus nigra
Populus tremula
Portulaca oleracea
Potentilla argentea
Potentilla hirta
Potentilla laciniosa
Potentilla micrantha
Potentilla patula
Potentilla pedata
Бор кривуљ
Црни бор
Грашак
Велика боквица
Боквица
Мушка боквица
Женска боквица
Средња боквица
.
.
1
3
3
3
3
3
.
.
.
1
1
1
3
3
3
2
3
3
3
3
3
3
3
3
1
.
.
.
.
.
1
2
3
.
1
1
.
.
.
.
1
1
1
1
1
1
IV-VI
IV-VI
IV-VI
V-VIII
V-VIII
V-VIII
V-VIII
V-VIII
V-VII
V-VII
V-VII
IV-V
VI-VII
VI-VII
II-III
II-III
II-III
VI-VII
V-VIII
V-VIII
V-VIII
V-VIII
V-VIII
V-VIII
Potentilla recta
Potentilla reptans
Велика петопрсница
3
3
1
1
V-VIII
V-VIII
Кртоласта гостанка
Длакави крестушац
Велики крестушац
Крестушац
Зализ
Птичји троскот
Папрац
Бела топола
Црна топола
Јасика
Тушт
Сребрна петопрсница
Длакава петопрсница
Лепљива петопрсница
Петопрсница
Петопрсница
Петопрсница
Пузећа петопрсница
51
√
√
√
√
√
√
Potentilla tommasiniana
Primula acaulis
Primula elatior
Primula halleri
Primula veris
Prunella laciniata
Prunella vulgaris
Prunus armeniaca
Prunus avium
Prunus cerasus
Prunus cerasifera
Prunus fruticosa
Prunus domestica
Prunus mahaleb
Prunus padus
Prunus persica
Prunus spinosa
Prunus tenella
Pulmonaria mollis
Pulmonaria officinalis
Pulmonaria rubra
Pyrus communis
Pyrus elaeagrifolia
Pyrus nivalis
Pyrus pyraster
Pyrus spinosa
Quercus cerris
Quercus dalechampii
Quercus frainetto
Quercus petraea
Quercus pubescens
Quercus robur
Quercus virgiliana
Ranunculus acris
Ranunculus arvensis
Ranunculus auricomus
Ranunculus bulbosus
Ranunculus ficaria
Ranunculus millefoliatu
Томасинијева
петопрсница
Јагорчевина
Јаглика
Јаглика
Јаглика
Црњевац жути
Црњевац
Кајсија
Трешња
Вишња
Џенарика
Вишња
Шљива
Магрива
Сремза
Бресква
Трњина
Бадемић
Плућњак
Плућњак
Плућњак
Крушка
Дафинолисна крушка
Маљава крушка
Дивља крушка
Крушка трновача
Храст цер
Балкански храст китњак
Храст сладун
Храст китњак
Храст ситне границе
Храст лужњак
Храст медунац
Љутић
Њивски љутић
Љутић
Љутић
Ледињак
Многоцветни љутић
52
3
1
V-VIII
2
2
2
2
1
1
3
3
3
2
3
3
3
3
3
3
3
.
.
.
3
3
3
3
3
4
4
4
4
4
4
4
2
2
2
2
.
2
1
1
1
1
2
2
3
4
4
3
2
2
2
2
2
2
2
4
4
4
1
1
1
1
1
.
.
.
.
.
.
.
2
2
2
2
2
2
III-IV
III-IV
III-IV
III-IV
V-VII
IV-VII
IV-V
IV- V
IV- V
III-IV
III-IV
III-IV
III-IV
III-IV
III-IV
III-IV
III-IV
III-IV
III-IV
III-IV
IV-V
IV-V
IV-V
IV-V
IV-V
IV-V
IV-V
IV-V
IV-V
IV-V
IV-V
IV-V
IV-VII
IV-VII
IV-VII
IV-VII
III-IV
IV-VI
√
√
√
√
√
√
√
Ranunculus montanus
Ranunculus psilostachys
Љутић
Љутић
2
2
2
2
IV-VII
IV-VII
Ranunculus repens
Ranunculus sardous
Врежасти љутић
Љутић
2
2
2
2
IV-VII
IV-VII
Ranunculus serbicus
Ranunculus trichophyllus
Љутић
Љутић
2
2
2
2
IV-VII
IV-VII
Ranunculus tuberosus
Raphanus raphanistrum
Raphanus sativus
Reseda inodora
Reseda lutea
Rhamnus cathartica
Кртоласти љутић
Дивља ротква
Ротква
Резеда
Резеда
Пасдрен
2
3
3
1
1
2
2
3
3
1
1
2
IV-VII
IV-VI
IV-VI
V-VII
V-VII
V-VI
Rhamnus saxatilis
Пасдрен
Велики шушкавац
2
2
2
1
V-VI
VI-VII
Шушкавац
Алпска рибизла
Огрозд
Багрем
Угаз
Угаз
Обични угаз
Дивља ружа
Дивља ружа
Дивља ружа
Дивља ружа
2
2
2
1
1
1
1
2
2
2
2
2
2
2
1
3
3
4
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
VI-VII
IV
IV
V
V-VI
V-VI
V-VI
V
V
V
V
V
V
V
2
1
V
2
1
V
2
1
V
1
1
V
V
Rhinanthus alectorolophus
Rhinanthus rumelicus
Ribes alpinum
Ribes uva-crispa
Robinia pseudacacia
Rorippa prolifera
Rorippa pyrenaica
Rorippa sylvestris
Rosa agrestis
Rosa arvensis
Rosa balsamica
Rosa canina
Rosa corymbifera
Rosa dumalis
Rosa gallica
Rosa glauca
Rosa marginata
Rosa micrantha
Живична дивља ружа
Дивља ружа
Француска дивља ружа
Модролисна дивља
ружа
Дивља ружа
Ситноцветна дивља
ружа
Rosa pendulina
Rosa pouzini
Алпска дивља ружа
Дивља ружа
2
2
Rosa rubiginosa
Rosa serbica
Рђаста дивља ружа
Дивља ружа
2
2
1
1
V
V
Rosa spinosissima
Rosa tomentosa
Rubia tinctorum
Rubus caesius
Трновита дивља ружа
2
2
1
2
1
1
.
4
V
V
V-VI
VI-VIII
Дивља ружа
Рубија
Купина
53
Rubus canescens
Rubus hirtus
Дивља купина
Дивља купина
2
2
4
4
VI-VIII
VI-VIII
Rubus idaeus
Rubus montanus
Малина
Дивља купина
2
2
4
4
VI-VIII
VI-VIII
Rubus praecox
Дивља купина
Дивља купина
камењарка
Бела врба
Ракита
Врба
Врба
Ракита
Врба
Бадемаста врба
Жалфија обична
Жалфија њивска
Жалфија шумска
Жалфија
Жалфија ливадска
2
4
VI-VIII
2
4
VI-VIII
3
3
3
4
4
4
4
4
3
4
4
4
4
4
4
4
4
4
1
.
1
1
1
1
4
1
2
1
1
1
1
1
1
4
4
4
4
4
4
4
4
4
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
2
.
.
1
1
1
1
1
1
II-III
II-III
II-III
II-III
II-III
II-III
II-III
II-III
II-III
VI-VII
VI-VII
VI-VII
VI-VII
VI-VII
VI-VII
VI-VII
VI-VII
VI-VII
V-VI
VI-VII
VI-VII
VI-VII
VI-VII
VI-VII
VIII-IX
VI-VII
VI-VII
VI-VII
VI-VII
VI-VII
VI-VII
VI-VII
VI-VII
Rubus saxatilis
Salix alba
Salix amplexicaulis
Salix appendiculata
Salix caprea
Salix fragilis
Salix pentandra
Salix purpurea
Salix silesiaca
Salix triandra
Salvia aethiopis
Salvia amplexicaulis
Salvia nemorosa
Salvia officinalis
Salvia pratensis
Salvia sclarea
Salvia verbenacea
Salvia verticillata
Salvia viridis
Sambucus ebulus
Sambucus nigra
Sanguisorba minor
Sanguisorba officinalis
Saponaria glutinosa
Saponaria officinalis
Satureja kitaibelii
Saxifraga rotundifolia
Saxifraga tridactylites
Scabiosa argentea
Scabiosa columbaria
Scabiosa fumarioides
Scabiosa micrantha
Scabiosa ochroleuca
Scabiosa rotate
Жалфија мушкатна
Жалфија ситнолисна
Сјеруша
Жалфија једногодишња
Аптовина
Зова
Лубеничица
Дињица велика
Сапуњача
Сапуњача
Чубар, ртањски чај
Удовица
Удовица црвена
Удовица
Удовица
Удовица жута
Удовица
54
Scabiosa triniifolia
Scabiosa velenovskyana
Удовица
Удовица
1
1
1
1
VI-VII
VI-VII
Scilla bifolia
Scorzonera austriaca
Никсица
Качјак
.
1
2
1
III-IV
VI-VII
Scorzonera cana
Scorzonera hispanica
Качјак
Рожнати качјак
1
1
1
1
VI-VII
VI-VII
Scrophularia laciniata
Scrophularia nodosa
Scrophularia scopolii
Scrophularia umbrosa
Scutellaria alpinа
Scutellaria altissima
Дељена зевалица
Шап трава
Шишак
.
.
.
.
1
1
2
2
2
2
1
1
VI-VII
VI-VII
VI-VII
VI-VII
VI-VII
VI-VII
Scutellaria columnae
Scutellaria galericulata
Шиш
Грозничица
1
1
1
1
VI-VII
VI-VII
Sedum acre
Sedum cepaea
Sedum dasyphyllum
Sedum hispanicum
Sedum ochroleucum
Sedum sartorianum
Sedum serpentini
Sedum sexangulare
Sempervivum marmoreum
Sempervivum tectorum
Sempervivum zeleborii
Senecio erucifolius
Senecio jacobaea
Senecio leucanthemifolius
Senecio ovatus
Senecio squalidus
Senecio vulgaris
Seseli annuum
Seseli libanotis
Seseli montanum
Seseli osseum
Seseli pallasii
Seseli rigidum
Sherardia arvensis
Чуваркућа
Чуваркућа
Чуваркућа
Жутеница
Жутеница
Жутеница
Жутеница
Жутеница
Жабља трава
Девесиље
Девесиље
Девесиље
Кољенац обични
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
.
VI-VII
VI-VII
VI-VII
VI-VII
VI-VII
VI-VII
VI-VII
VI-VII
VI-VII
VI-VII
VI-VII
VI-VII
VI-VII
VI-VII
VI-VII
VI-VII
VI-VII
VI-VII
VI-VII
VI-VII
VI-VII
VI-VII
VI-VII
V-VIII
Sideritis montana
Silene baccifera
Планински чај
Пуцавица
1
1
1
.
VI-VIII
V-VIII
Алпска грозничица
55
Silene bupleuroides
Silene flavescens
Пуцавица
Пуцавица
1
1
.
.
V-VIII
V-VIII
Silene gigantean
Silene italic
Пуцавица
Пуцавица
1
1
.
.
V-VIII
V-VIII
Silene latifolia
Silene nemoralis
Прилепак бели
Пуцавица
1
1
.
.
V-VIII
V-VIII
Silene noctiflora
Silene nutans
Silene otitis
Silene roemeri
Silene sendtneri
Silene subconica
Пуцавица
Пуцавица
Пуцавица
Пуцавица
Пуцавица
Пуцавица
1
1
1
1
1
1
.
.
.
.
.
.
V-VIII
V-VIII
V-VIII
V-VIII
V-VIII
V-VIII
Silene viridiflora
Silene vulgaris
Пуцавица
Пуцавица
1
1
.
.
V-VIII
V-VIII
Sinapis arvensis
Sisymbrium officinale
Sisymbrium orientale
Sisymbrium strictissimum
Smyrnium perfoliatum
Solanum dulcamara
Solanum nigrum
Solanum villosum
Solidago virgaurea
Sonchus arvensis
Sonchus oleraceus
Sorbus aria
Sorbus austriaca
Sorbus chamaemespilus
Sorbus domestica
Sorbus torminalis
Sorbus umbellatа
Spiraea chamaedryfolia
Spiraea media
Stachys alpine
Stachys annua
Stachys cretica
Stachys germanica
Stachys lanata
Горушица
Репац
Оријентални репац
Репац
Разводник
Помоћница
Мукињица
Оскоруша
Брекиња
Мукиња
Суручица
Суручица средња
Алпски чистац
Бели босиљак
Чистац
Вучји чистац
Кудравац
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
2
2
2
2
2
2
2
2
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
4
1
1
2
2
2
2
2
2
2
2
4
4
4
4
4
IV-VIII
IV-VIII
IV-VIII
IV-VIII
IV-VIII
VI-VII
VI-VII
VI-VII
VII-IX
V-VII
V-VII
IV-V
IV-V
IV-V
IV-V
IV-V
IV-V
IV-V
IV-V
VI-VII
VI-VII
VI-VII
VI-VII
VI-VII
Stachys milanii
Stachys officinalis
Миланов чистац
Ранилист
1
1
2
2
VI-VII
VI-VII
Длакава помоћница
Златица
Горчика
Горчика мекана
Мукиња
Мукиња планинска
56
Stachys palustris
Stachys recta
Барски чистац
Велики чистац
1
1
4
4
VI-VII
VI-VII
Stachys sylvatica
Staphylea pinnata
Шумски чистац
Клокочац
1
1
4
1
VI-VII
IV-V
Stellaria aquaticа
Stellaria graminea
Водена мишјакиња
Мишјакиња пруголисна
2
2
2
2
V-VII
V-VII
Stellaria holostea
Stellaria media
Stellaria nemorum
Succisa pratensis
Symphytum officinale
Symphytum ottomanum
Висока мишјакиња
Мишјакиња
Мишјакиња
Пискавац
Гавез
Гавез
2
2
2
2
2
2
2
2
2
2
1
1
V-VII
V-VII
V-VII
VI-VIII
V-VIII
V-VIII
Symphytum tuberosum
Syringa vulgaris
Жути гавез
Јоргован
2
2
1
3
V-VIII
IV-V
1
1
1
4
4
1
1
1
1
2
2
2
2
2
2
2
2
2
2
2
2
2
2
2
1
1
1
4
4
1
1
1
1
3
4
4
4
4
4
4
4
4
4
4
2
2
2
2
VI-VII
VI-VII
VI-VII
II-VIII
II-VIII
VI-VIII
V-VII
V-VII
V-VII
IV-V
V-VIII
V-VIII
V-VIII
V-VIII
V-VIII
V-VIII
V-VIII
V-VI
V-VI
V-VI
V-VI
V-VI
V-VI
V-VI
2
2
2
2
V-VI
V-VI
Tanacetum corymbosum
Tanacetum macrophyllum Tanacetum vulgare
Taraxacum laevigatum
Маслачак
Taraxacum officinale
Маслачак
Telekia speciosa
Teucrium chamaedrys
Подубац
Teucrium montanum
Трава ива
Teucrium polium
Подубица
Thuja occidentalis
Туја
Thymus longicaulis
Мајчина душица
Thymus odoratissimus
Мајчина душица
Панонска мајчина душица
Thymus pannonicus
Thymus praecox
Мајчина душица
Thymus pulegioides
Мајчина душица
Thymus sibthorpii
Мајчина душица
Thymus stojanovii
Мајчина душица
Tilia cordata
Ситнолисна липа
Tilia platyphyllos
Крупнолисна липа
Tilia tomentosa
Сребрна липа
Torilis arvensis
Torilis japonica
Torilis leptophylla
Torilis ucranica
Tragopogon balcanicus
Tragopogon dubius
Козја брада
Козја брада
57
√
√
√
Tragopogon pterodes
Trifolium alpestre
Козја брада
Горска детелина
2
4
2
4
V-VI
V-VIII
Trifolium angulatum
Trifolium angustifolium
Детелина
Усколисна детелина
4
4
4
4
V-VIII
V-VIII
Trifolium arvense
Trifolium aureum
Њивска детелина
Жута детелина
4
4
4
4
V-VIII
V-VIII
Trifolium campestre
Trifolium dalmaticum
Trifolium diffusum
Trifolium echinatum
Trifolium filiforme
Trifolium fragiferum
Жута гуњица
Детелина
Детелина
Детелина
Детелина
4
4
4
4
4
4
4
4
4
4
4
4
V-VIII
V-VIII
V-VIII
V-VIII
V-VIII
V-VIII
Trifolium hybridum
Trifolium incarnatum
Барска детелина
4
4
4
4
V-VIII
V-VIII
Trifolium medium
Trifolium montanum
Trifolium nigrescens
Trifolium pallidum
Trifolium pannonicum
Trifolium patens
Trifolium pretense
Trifolium purpureum
Trifolium repens
Trifolium retusum
Trifolium rubens
Trifolium scabrum
Trifolium setiferum
Trifolium strictum
Trifolium trichopterum
Trifolium velenovskyi
Trifolium vesiculosum
Tripleurospermum
tenuifolium
Trollius europaeus
Tussilago farfara
Ulmus glabra
Ulmus minor
Ulmus procera
Vaccinium myrtillus
Vaccinium uliginosum
Детелина
4
4
4
4
4
4
4
4
4
4
4
4
4
4
4
4
4
4
4
4
4
4
4
4
4
4
4
4
4
4
4
4
4
4
V-VIII
V-VIII
V-VIII
V-VIII
V-VIII
V-VIII
V-VIII
V-VIII
V-VIII
V-VIII
V-VIII
V-VIII
V-VIII
V-VIII
V-VIII
V-VIII
V-VIII
1
1
V-VIII
2
3
4
4
4
1
1
.
2
.
.
.
3
3
VI-VIII
II-IV
II-III
II-III
II-III
VI-VII
VI-VII
Беличаста детелина
Инкарнатска детелина
Планинска детелина
Детелина
Детелина
Панонска детелина
Детелина
Црвена детелина
Детелина
Бела детелина
Детелина
Детелина
Детелина
Детелина
Детелина
Детелина
Детелина
Детелина
Окруклоцветна
камилица
Златна јабука
Подбел
Горски брест
Пољски брест
Брест
Боровница
Боровница
58
Vaccinium vitis-idaea
Valeriana montana
Брусница
Валеријана планинска
1
2
3
1
VI-VII
V-VI
Valeriana officinalis
Valerianella carinata
Валеријана
Матовилац
2
2
1
1
V-VI
V-VI
Valerianella coronate
Valerianella locusta
Матовилац
Матовилац
2
2
1
1
V-VI
V-VI
Valerianella rimosa
Valerianella turgida
Verbascum abietinum
Verbascum blattaria
Verbascum chaixii
Verbascum densiflorum
Матовилац
Матовилац
Дивизма
Дивизма
Дивизма
Дивизма
2
2
4
4
4
4
1
1
.
.
.
.
V-VI
V-VI
VI-VII
VI-VII
VI-VII
VI-VII
Verbascum lanatum
Verbascum longifolium
Дивизма
Дивизма
4
4
.
.
VI-VII
VI-VII
Verbascum lychnitis
Verbascum nigrum
Verbascum phlomoides
Verbascum phoeniceum
Verbena officinalis
Veronica austriaca
Veronica barrelieri
Veronica beccabunga
Veronica chamaedrys
Veronica hederifolia
Дивизма
Дивизма
4
4
4
4
1
1
1
1
1
1
.
.
1
1
1
1
1
1
1
1
VI-VII
VI-VII
VI-VII
VI-VII
VI-VII
VI-VII
VI-VII
VI-VII
VI-VII
VI-VII
1
1
VI-VII
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
VI-VII
VI-VII
VI-VII
VI-VII
VI-VII
VI-VII
VI-VII
VI-VII
VI-VII
VI-VII
VI-VII
1
1
1
1
VI-VII
VI-VII
1
1
1
3
VI-VII
IV-V
Veronica jacquinii
Veronica officinalis
Veronica opaca
Veronica pallens
Veronica persica
Veronica polita
Veronica praecox
Veronica prostrate
Veronica scardica
Veronica serpyllifolia
Veronica spicata
Veronica teucrium
Крупноцветна дивизма
Дивизма
Вербена
Обична честославица
Барска честославица
Змијина трава
Брслинка
Жаквинијева
честославица
Разгон
Честославица
Честославица
Персијска честославица
Честославица глатка
Честославица
Честославица
Честославица
Вереница
Честославица
Честославица
Veronica triphyllos
Veronica urticifolia
Честославица
Veronica verna
Viburnum lantana
Пролећна честославица
Пролећна честославица
-
59
Vicia cracca
Vicia grandiflora
Птичја граорица
Крупноцветна граорица
3
3
4
4
V-VIII
V-VIII
Vicia hirsute
Vicia lathyroides
Маљава граорица
Граор
3
3
4
4
V-VIII
V-VIII
Vicia lutea
Vicia onobrychioides
Жута граорица
-
3
3
4
4
V-VIII
V-VIII
Vicia pannonica
Vicia peregrine
Vicia sativa
Vicia serratifolia
Vicia sparsiflora
Vicia tenuifolia
Граор црни
Граор
Граорица
Граорица
Граор
Граор
3
3
3
3
3
3
4
4
4
4
4
4
V-VIII
V-VIII
V-VIII
V-VIII
V-VIII
V-VIII
Vicia tetrasperma
Vicia villosa
Граор
Длакава граорица
3
3
4
4
V-VIII
V-VIII
Vinca hederacea
Vinca minor
Viola aetolica
Viola alba
Viola arvensis
Viola canina
Viola dacica
Viola elatior
Viola hirta
Viola jordanii
Viola kitaibeliana
Viola macedonica
Viola mirabilis
Viola odorata
Viola pyrenaica
Viola reichenbachiana
Viola riviniana
Viola rupestris
Viola suavis
Viola tricolor
Viscaria vulgaris
Vitis vinifera
Xeranthemum annuum-
Винка
Мала винка
Љубичица
Бела љубичица
Њивска љубичица
Љубичица
Љубичица
Љубичица
Љубичица
Љубичица
Љубичица
Љубичица
Љубичица
1
1
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
VI-VII
VI-VII
V-VII
V-VII
V-VII
V-VII
V-VII
V-VII
V-VII
V-VII
V-VII
V-VII
V-VII
V-VII
V-VII
V-VII
V-VII
V-VII
V-VII
V-VII
V-VII
V-VII
VI-VII
VI-VII
Xeranthemum cylindraceum
Мирисна љубичица
Љубичица
Љубичица
Љубичица
Љубичица
Љубичица
Дан и ноћ
Лепица
Винова лоза
Имортела
-
Извор: Обрада аутора Студије
Легенда: 1 – слаба продукција; 2 – средња продукција; 3 – добра продукција; 4 –
одлична продукција
60
4.4. Процена производње нектара и полена у Нишавском и Пиротском округу
На подручју Нишавског и Пиротског округа најранију пчелињу пашу која се
развија на ливадама и у шумским екоситемима већ крајем зиме (током фебруара)
и са почетком пролећа (у марту) чине леска, дрен, разне врсте врба, топола,
висибаба, кукурек, шафран, никсице, љубичице, анемоне, подбел, мртве коприве,
разне врсте честославица, јагорчевина итд. Дрвенасте врсте углавном дају само
полен, док дрен јавор, дрен, врба ива и жалосна врба дају и нектар и полен као и
многе биљке које се развијају у приземном спрату шума (висибаба, мртва
коприва). У ово доба године потребе пчелињих друштава за уносом цветног праха
су веће него за уносом нектара, јер су залихе полена при крају, а меда обично има
довољно у кошници.
Крајем марта почиње цветање воћарских биљних врста и најраније цветају
кајсије, па џенарике, затим брескве, вишње и трешње које су врло медоносне.
Након тога цветају и разне врсте шљива, које су заступљене у овом крају, али
нису све подједнако медоносне и привлачне за пчеле. Јабука је врло медоносна и
добро заступљена. Воћке у просеку дају 20-40 kg меда и око 5-10 kg полена по
хектару. Од највећег значаја за пчеле су џенарика, трешња, јабука и шљива. У
време цветања воћки цветају трњине, глогови и разне жбунасте врсте биљака.
Воћарске врсте просечно цветају десетак дана, међутим, постоје сорте које имају
и различито време почетка, као и дужину цветања. Цветање јабуке обично траје
15 дана, а може да траје и дуже. Постоје сорте које цветају рано и касно, тако да је
период цветања воћака дуг и обухвата период од краја марта до првих дана маја,
односно и више од 35 дана. Воћарске врсте су изузетно значајна медоносна паша,
пчеле их радо посећују и дају добре количине нектара и полена.
Након тога почињу да цветају биљке као што су дуња, мушмула, глог, црни и
бели јасен, храст, орах и дуд. Веома важну пашу чине клен и друге врсте јавора
који су врло медоносни и дају преко 200 kg меда по хектару. Од зељастих биљака
одлично меде и ливадске и друге врсте жалфија, мртва коприва, дивље руже,
детелине, гавез, љутићи итд. Ово је веома важна медоносна паша која покрива
период до почетка цветања багрема.
Најважнија паша у нашој земљи је багремова паша. Због велике распрострањености и одличног медења, багрем представља главну пчелињу пашу која ретко
подбацује. У зависности од временских услова и старости биљке, од багрема се
може добити од 300 килограма до једне тоне меда по хектару. Тада почињу да
цветају бела детелина и малина.
Биљке које цветају после багремове паше су разне врсте детелина, мајчина
душица, црни слез, а од жбуња багремац, купина, дивља ружа и разне врсте
жбунова. Од дивљих купина може с добити 25-40 kg меда, а од питоме купине до
200 kg по хектару. Од дрвећа цветају липа и кисело дрво. У ово време почиње да
цвета већина ливадских биљака.
Биљке које представљају летњу пашу цветају у јуну, јулу и све до августа.
Најважније су ждраљевина, паламида, чичак, детелине, водопије и многе друге
коровске врсте као што су мајчина душица, вранилова трава, бели босиљак,
чистац, граорице. У овом периоду цветају гајене биљке које такође представљају
61
значајну медоносно пашу. Од гајених биљака медоносне су тикве, лубенице,
краставци, сунцокрет, паприка, парадајз, дуван, плави патлиџан, шаргарепа,
першун, целер и мирођија, док кукуруз даје само поленов прах. Важна медоносна
паша су и лековите биљне врсте нана, матичњак, хајдучка трава, цикорија, изоп,
смиље, дубочица, трава ива, оригано или вранилова трава, невен, кадифица,
кантарион итд.
За каснолетњу пашу важна је хељда као одлична медоносна врста, златица,
детелине, нана, водопија, бели босиљак, а од дрвећа цвета украсно парковско
дрвеће као што су каталпа, софора и евдија. Биљке које цветају у овом периоду су
јако важне како би се пчеле добро припремиле за презимљавање.
На територији Нишавског и Пиротског округа расту различите врсте храстова,
борова, затим јела и смрча, као врсте на којима одређених година може да се
појави медљика. Најважнији су храстови који граде шуме у брдском подручју и
који могу дати 300-400 kg медљике по хектару. Услови који погодују формирању
медљике је топла јесен и блага зима која омогућава да биљне ваши успешно
презиме и да се следеће године развију у великом броју, нарочито ако су пролеће
и почетак лета са много кише.
Анализа резулата анкете пчелара Нишавског и Пиротског округа округа је
показала да они добро препознају медоносне врсте као и време њиховог
цветања. Највише пчелара навело је следеће биљке или групе биљака: воће,
леска, дрен, врба, маслачак, багрем, липа и ливаде. Пчелари овог краја су
проценили да се у њиховом окружењу просечно налази 107 hа под багремом,
123,7 hа под ливадом, а један испитаник је навео да користи медоносну пашу
под липом на површини од 5 hа.
Табела 3. Најбоље биљке поленарице у Нишавском и Пиротском округу
Редни
број
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
Биљка
Воће
Леска
Врба
Дрен
Маслачак
Багрем
Липа
Ливаде
Мртва коприва, мајчина душица
Глог, детелина
Љубичица, каћун, коровске биљке, јова
Дивља коприва, уљана репица
Базовка, драча, јасен, коњски реп, купина, малина,
шафран, шибље, траве, бели босиљак, зова,
мразовац, лековите биљке, фацелија, сунцокрет,
топола, јагорчевина
Укупно одговора
Број
одговора
78
57
48
46
43
25
20
19
7
6
3
2
Фреквенција
22,0
16,1
13,5
13,0
12,1
7,0
5,6
5,4
2,0
1,7
0,8
0,6
1
0,3
355
100,0
Извор: Обрада података прикупљених анкетним истраживањем
62
Анкетирани пчелари су имали могућност да издвоје најбоље биљке поленарице,
што су они препознали као медоносно биље које пчеле највише користе у
Нишавском и Пиротском округу. Одговори испитаника су приказани у Табели 3.
Медоносна паша се најчешће користи у мају и почетком јуна, односно током
летњих месеци (јун, јул и август), у зависности од расположиве флоре и локације
на коју се селе кошнице. Током маја пчеле највише користе багремову пашу (што
је одговорило 90 испитаника или 89,1%), ливаду (7 испитаника или 6,9%), воће
(два тј. 2,0%) и подједнако бор и липу (по један испитаник или 1,0%).
У периоду од јуна до августа као пчелиња паша користе се: ливада (47 пчелара тј.
69,2%), липа (девет или 13,2%), сунцокрет (шест или 8,8%), багрем (пет или
7,3%), док је један испитаник (1,5%) одговорио да користи било коју пашу која је
доступна у датом тренутку.
На Карти 2 приказани су локалитети на којима се користе наведене паше, према
одговорима испитаника.
Карта 2. Локалитети пчелиње паше у Нишавском и Пиротском округу, према
одговорима испитаника прикупљених анкетним истраживањем (обрада аутора
Студије)
63
Ранопролећна пчелиња паша
Дрен (Cornus mas) је врло медоносан жбун или ниско дрво (Слика 3), припада
фамилији Cornaceae и расте у низијским и брдским подручјима, у храстовим и
сладуново-церовим шумама. Веома је важна ранопролећна паша јер пчелама нуди
нектар и полен током фебруара или марта када у природи има мало других
процветалих биљака. Лако се препознаје по жутим штитастим цвастима које се на
гранама појављују пре листова.
Леска (Corylus sp.) је разгранати листопадни грм или мање дрво са више изданака
из фамилије Betulaceae (Слика 4). Расте у шумама или шикарама. Има велике
назубљене листове. Цветови су једнополни, мушки су сакупљени у ресу, а женски
у збијене цвасти које личе на пупољак. Значајна је за медоносну пчелу јер даје
велике количине полена већ у фебруару (може да процвета и у јануару). На једној
биљци цветање траје око недељу дана. Леска се гаји због укусних плодова и не
захтева специјалне услове.
Слика 3. Цвасти дрена
Слика 4. Ресе леске
Врбе (Salix sp.) припадају фамилији Salicaceae и представљају значајну
ранопролећну медоносну пашу која се развија поред река (Слика 5). Врбе су
дрвенасте биљке које имају једнополне цветове који дају полен и нектар у време
када још не цвета велики број врста. Цветају током марта и априла, мушки
цветови дају пчелама обиље полена и нектар, док женски дају само нектар. Поред
тога, на лисним дршкама су присутне и екстрафлоралне (ванцветне) нектарије. Од
свих врста, прво цвета ива – половином марта у трајању од 10-15 дана, а затим
цветају и остале врсте, углавном у трајању од 20 дана. Када су временски услови
повољни укупан унос са врба може бити до 15 kg.
64
Врбе имају велики значај за пчеларство. Ако се у близини пчелињака развијају
врбе различитих врста, онда је пчелама осигурана рана пролећна паша и добар
развитак легла. У текућем стању врбов мед је затворено жут, а чим се изврца,
кристалише у фине ситне кристале и поприми сивкасту боју.
Слика 5. Ресе врбе
Јагорчевина (Primula veris) припада фамилији Primulaceae и једна је
од првих зељастих пролећница
(Слика 6). Цвета у рано пролеће,
од фебруара до маја, и једна је од
биљака које најраније цветају у
Европи. Расте на осунчаним
обронцима, заклоњеним ливадама
и поред шумских путева. Јагорчевина је зељаста, вишегодишња
биљка, релативно ниског раста са
листовима у розети. Цветови су
појединачни на дугуљастој петељци, светложути, бели, ређе црвени
или бледоружичасти. Јагорчевина
пчелама даје доста нектара, али
мање полена. Пчеле радо посећују
ову биљку јер цвета више месеци.
Листови јагорчевине могу да се
користе за људску исхрану као
поврће, у виду салате или као
биљни чај, јер садрже велике
количине витамина C.
Слика 6. Јагорчевина
65
Мртва коприва (Lamium sp.) припада фамилији уснатица (Lamiaceae) које су
изузетне медоносне биљке (Слика 7). Постоји неколико врста мртвих коприва и
већина су коровске или рудералне врсте. Најчешћа је пролећница црвена мртва
коприва (Lamium purpureum) која има ружичасто-црвене цветове и цвета од
априла до јуна месеца, даје доста нектара и мало полена. Све мртве коприве врло
су медоносне и представљају значајну допунску пчелињу пашу.
Слика 8. Пчела посећује црвену
мртву коприву
Слика 7. Црвена мртва коприва
Добра медоносно-поленоносна биљка која припада ранопролећној паши је
ледињак (Ranunculus ficaria) који припада фамилији љутића (Ranunculaceae)
(Слика 9). Жилице корена ове врсте задебљавају у дугуљасте кртоле. Листови су
срцасти до бубрежасти, а цветови су појединачни златножути. Ова врста цвета од
марта до јуна и насељава влажна засењена станишта.
Слика 9. Ледињак
66
Љубичица мирисна (Viola odorata) припада фамилији Violaceae, вишегодишња је
биљка и једна од многобројних врста љубичица које су распрострањене у Србији
(Слика 10). Расте на шумским пропланцима и чистинама, на сеновитим местима,
уз потоке, обале река, као и по ливадама. Листови су срцолики и сакупљени у
приземну розету. Цвет је плаве до љубичасте боје с пет латица, од којих су две у
горњем а три у доњем делу. Цвета у марту и априлу, а пчеле са ње сакупљају
мање количине нектара и полена. Поред тога што је медоносна, љубичица је
лековита биљна врста коју су ценили стари Грци. На територији Нишавског и
Пиротског округа развија се чак 18 различитих врста љубичица.
Слика 10. Љубичица
Важна ранопролећна медоносна биљка је шафран (Crocus sp.) који припада
фамилији перуника Iridaceae. Познато је да се тучак цвета ове биљке користи као
изузетан и најскупљи зачин. Центар распрострањења ове биљке је Медитеран. На
подручју Србије расте 17 врста шафрана, овај назив је одомаћен у Србији, али ова
лепа биљка је позната још и као каћунка, качунка и брнђуша (Ранђеловић и сар.,
1990). Шафран цвета у рано пролеће, од фебруара до марта, а боја мирисних
цветова може бити жута, бела, љубичаста или разне комбинације ових боја. Из
сваке луковице шафрана у једној сезони израсте два до девет цветова током две до
три недеље. Цвет је врло осетљив и ако је дан облачан без сунца цветови се неће
отворити. Ова врста се најбоље развија на светлим пропланцима. Шафран је
значајна медoносна биљка јер пчелама даје нектар и полен у осетљивом делу
године, на прелазу зиме у пролеће. Ова биљка даје нешто више полена а мање
67
нектара. На подручју Нишавског и Пиротског округа расту врсте шафрана
распрострањене само на Балкану као што је Crocus veluchensis (Слика 11).
Слика 11. Шафран (Crocus veluchensis). Фото: Владимир Ранђеловић
Јоргован (Syringa vulgaris) је дрвенаста жбунаста врста која припада фамилији
Oleaceae (Слика 12). Цвет је грађен од четири срасла листића и може бити беле,
црвене или љубичасте боје. Јоргован цвета у од априла до маја, пчелама даје
нектар и цветни прах. Са једног хектара чистог засада јоргована може се добити
око 60 kg меда.
Слика 12. Јоргован
68
Воћарске биљне врсте као медоносна паша
Током марта и у првој половини априла, за развој пчелињих друштава веома је
значајна воћна паша. Услед сукцесивног цветања различитих врста и сорти
воћарских биљних врста, као што су шљива, трешња, вишња, јабука, крушка и
друге врсте, пчеле могу да искористе ову драгоцену пашу континуирано (ако
временски услови дозволе) 15 до 20 дана, па чак и 35 дана – од кајсије која цвета
крајем марта, до јабуке чије врсте цветају и у мају. Касније цветају дуње и
мушмуле. Воћарске биљне врсте могу при повољним временским условима,
обзиром на велики број врста, површине под воћњацима у нашој земљи и дужину
цветања (до два месеца), да дају значајне количине полена и нектара, а пчелиња
друштва се на оваквој паши одлично развијају (Мачукановић-Јоцић, 2010).
Кајсија (Prunus armeniaca) припада фамилији Rosaceae и донета је из Азије
(Слика 13). Цвета обилно у марту и априлу, пре листања, добра је нектарица и
поленарица. Цветање кајсије траје око 10 дана. Сматра се да ће доћи до цветања
багрема 40 дана по цветању кајсије, па ако касније цвета кајсија и багрем ће
касније цветати. Наравно, цветање биљака значајно зависи од временских услова
и микроклиматских карактеристика станишта.
Слика 13. Кајсија
69
Бресква (Prunus persica) припада фамилији Rosaceae. Цвета у марту и априлу,
пчеле је радо поседују и због нектара и због полена (Слика 14). Цветање траје 10
до 14 дана. Током лета је нападају биљне ваши због чега се на њеном лишћу
појављује медљика, коју пчеле такође сакупљају.
Трешња (Prunus avium) припада фамилији Rosaceae (Слика 15). Осим што се гаје у
воћњацима због сочних плодова, трешње расту дивље у шумама. Цвета од марта
до априла, не поседује нектарије, али је значајна поленарица.
Вишња (Prunus cerasus) припада фамилији Rosaceae и потиче из Индије и Ирана
одакле је донета и на Балкан. Цвета у априлу и врло је добра нектарица и
поленарица.
Слика 14. Бресква
Слика 15. Трешња
70
Шљива (Prunus domestica) припада фамилији Rosaceae (Слика 16). Цвета рано и
обилно тако да благотворно утиче на пчелиње друштво. Цветање једног стабла
траје 4-5 дана, најдуже до недељу дана. Поред гајених сорти шљиве веома
значајне су дивље врсте шљива (трњина, рашељка, вишањ, бадемић, цремза) које
су веома распрострањене у Нишавском и Пиротском округу.
Слика 16. Пчела на шљиви
Јабука (Malus domestica) припада фамилији Rosaceae и представља воћарску врсту
са највећим бројем сорти које се гаје широм света. Поред гајених сорти као
медоносне врсте значајне су дивље врсте јабука које самоникло расту у шумама.
Цвета у априлу у распону од 20 дана, даје доста нектара, цветног праха и полена
(Слика 17). Сматра се најважнијом медоносном воћком јер даје нектар у коме се
налази око 24% шећера.
Слика 17. Цветови јабуке
71
Крушка (Pyrus communis) припада фамилији Rosaceae (Слика 18). Цвета у априлу,
од свих воћака даје најмање нектара, па пчела са ње сакупља углавном цветни
прах. Треба истаћи да се на територији Нишавског и Пиротског округа развијају
четири дивље врсте крушака. Крушке меде слабије од јабука.
Слика 18. Крушка
Дуња (Cydonia oblonga) припада фамилији Rosaceae. Цвета у априлу и мају и
пчелама даје нектар и полен.
Купина (Rubus caesius) припада фамилији Rosaceae. Цвета од маја до септембра и
одлична је медоносна биљка. Пчеле врло радо посећују купине јер на њима налазе
нектар и полен у обиљу. Постоји велики број врста купина (род Rubus) и то су
врло честе биљке у шумама и по међама, где својим трновитим лозама праве
одличну ограду.
Малина (Rubus idaeus) је грм до 2 m висине и припада фамилији Rosaceae. Цвета
у мају и јуну и цветање може да траје 6-7 недеља (Слика 19). Малина је значајна
медоносна биљка јер продукује значајне количине нектара и полена и период
цветања је дужи јер се на истом грму могу наћи и плодови и отворени цветови.
Малина расте дивље брдско-планинском подручју и узгаја се као јагодичасто
воће. Међутим, пчелари најчешће нису упознати са медоносним квалитетима
малине.
На паши малине пчеле се врло добро развијају, шире легло, роје се и дају у
повољним временским условима доста меда. Мед од малине је затворено жуте
боје и може се убројати међу квалитетне врсте меда, а добар је и за презимљавање
пчела.
Мед је који пчеле направе од нектара пореклом од воћака је затвореножут, горког
укуса и мирисом и укусом подсећа на коштице неких воћака. Након врцања одмах
72
се кристалише у ситне кристале и сматра се медом средњег квалитета. Углавном,
сав мед настао од воћака потроше пчеле за развој. Воћарске биљне врсте у
просеку дају 20-40 kg меда и око 5-10 kg полена по хектару.
Слика 19. Малина
После воћарских врста, у мају цветају храстови који дају доста полена, нешто
мање нектара, а могу дати и медљику. Уколико је паша са воћака била лошија
може се допунити пашом из храстових шума. Храстове шуме су најважније шуме
наше земље, а како храстови имају ретку крошњу и кроз њу продиру зраци сунца
у приземном слоју се развија велики број жбунастих и зељастих врста. Управо у
храстовим шумама се на крају зиме и почетком пролеће развијају ранопролећне
врсте као што су висибаба (Galanthus nivalis), која даје нектар и полен, лучика
дволисна (Scilla bifolia), ледињак (Ranunculus ficaria), кукурек зелени (Helleborus
odorus), млађа (Corydalis solida), разне врсте анемона које су важна медоносна
паша за пчеле у раном развоју.
Храстове шуме су значајне због храстове медљике која се неких година значајно
формира. Храстову медљику проузрокује штитаста ваш која се задржава на
младим гранчицама. Медљика се обично формира у мају или почетком јуна и
траје око три недеље. Медљком буду попрскане све биљке које се развијају у
шуми, као да је падала медена киша. Народ обично каже кад има медљике: „Пала
је медна роса“. Мед од храстове медљике је најтамнији је од свих врста меда, брзо
се кристалише и због садржаја несварљивих минералних једињења није подесан
за презимљавање пчела.
Каснопролећна пчелиња паша
Значајну каснопролећну пашу представљају јавори (род Acer sp.). Постоји више
врста јавора, већина су дрвенасте врсте, односно дрвеће а неке врсте су већи
73
жбунови. Цветови су ресастим цвастима зелено-жуте боје. Углавном цветају пре
листања од априла до маја. Јавори су веома значајне медоносне биљке јер луче
доста нектара, цветају после воћарских врста, а 10-15 дана пре багрема када се
још увек нису развиле друге медоносне биљке. Позната врста јавора је клен Acer
campestre (Слика 20).
Слика 20. Клен
Багрем (Robinia pseudoacacia) је донет још 1600. године из Северне Америке и
сматра се најмедоноснијом дрвенастом биљком (Слика 21). Припада породици
лептирњача или легуминоза (Fabaceae) која је веома значајна за медоносну пчелу.
Врсте које припадају овој фамилији су изузетне медоносне биљке, као на пример
софора, детелине, грахорице, еспарзета и друге. Расте у висину до 25 m, а у
дебљину до 90 cm.
Багрем је биљка топлијих и отворених станишта и не треба га садити у високим,
хладним, планинским местима. Не одговарају му рани јесењи и касни пролећни
мразеви. Веома брзо и бујно расте, а већ после 4-6 година почиње да цвета.
Цветови су бели и мирисни, у гроздовима дугим 20 cm. У низијским пределима
цветање почиње у првој половини маја, док у брдско-планинским крајевима у
другој половини маја. На надморским висинама изнад 700 m слабије меди.
Цветање једног стабла траје 10-12 дана и почиње 40-45 дана после отварања
првих лисних пупољака на шта треба обратити пажњу уколико се пчеле селе на
пашу. Багрем најобилније лучи нектар, када су ноћи топле, тако да јутарња
температура није испод 16°С а дневна изнад 28°С, што значи да су за лучење и
сакупљање нектара са ове биљке најповољнији топли дани, без ветра. Ако је
пролеће кишно и хладно цветови остају непосећени. При повољним временским
условима, дневни принос може бити 5-6 kg па и до 10 kg.
Багремов мед је изразито светле жуте боје, благог и лепог мириса и укуса,
препоручује се деци и реконвалесцентима. Због својих особина убраја се у
74
најцењеније врсте меда. Багремов мед може месецима да остане у текућем стању
и врло споро кристалише, јер садржи више фруктозе од глукозе.
Слика 21. Цвасти багрема
Слика 22. Пчела на цвету багрема
Багремац (Amorpha fruticosa) припада фамилији лептирњача Fabaceae (Слика 23).
Ова врста је донета из Северне Америке. Багремац је дрвенаста биљка висока до 2 m.
Како су листови перасти и веома слични багрему народ ову биљку назива и дивљи
багрем. Цвета током маја и јуна, после багрема и одлична је медоносна биљка са
високом продукцијом нектара и полена. Мед од багремца је тамно црвенкасте
боје.
Слика 23. Багремац
75
Ранолетња пчелиња паша
Липа (Tilia sp.) припада фамилији Tiliaceae (Слика 24). Липа је велико дрво чије
стабло досеже висину од 25 до 30 метара, а старост од неколико стотина година.
Цветови липе су мали, зеленкастожуте боје и пријатног мириса у штитовима са
заједничким приперком цвасти. Цветање траје 2 до 3 недеље, а некад се деси да
прође и за 5 до 6 дана. Цвета у јуну и јулу, спада у ред најбољих медоноша, мада
лучење нектара доста зависи од временских прилика. Некада на липи може да се
појави и медљика. Према важности за пчеларство липа заузима, међу дрвећем,
друго место одмах посје багрема. У погледу услова за гајење липа је захтевнија
врста којој погодују влажнија станишта, док багрем захтева топлија и сувља
станишта, тако да је липа распрострањена у брдским листопадним шумама наше
земље. Липа са својих листова испара велике количине воде па ако у подлози
нема довољно влаге прекида се процес фотосинтезе, нествара се довољно
хранљивих материја неопходних за синтезу нектара и тада липа престаје да меди.
Липа ствара велике количине нектара, међутим ако је јако топло и суво долази до
испаравања и сушења нектара, јер су цветови отворени. Сличан процес се дешава
и код воћки које имају јако отворене цветове.
Липа највише лучи нектар када је ваздух умерено влажан а дан топао, зато
најбоље меди у долинама, поред водотокова и на заклоњеним местима која нису
под утицајем топлих ветрова. Могуће је да на одређеном терену буде више
стабала липе, али да се са њих не добије много меда. Такође, све ово треба имати
на уму приликом сеобе на липову пашу где треба узети у обзир и особине
микрорељефа неког подручја.
У нашим крајевима расту крупнолисна липа (Tilia platyphyllos) која цвета крајем
маја, ситнолисна липа (Tilia cordata) која цвета крајем јуна и бела или сребрна
липа (Tilia tomentosa) која цвета почетком јула.
Липов мед припада групи висококвалитетног меда, пријатног мириса и укуса,
црвенкасте боје.
Слика 24. Липа
76
Род Brassica обухвата више врста а најпознатија је уљана репица која се гаји
плантажно.
Црна слачица (Brassica
nigra) припада фамилији
Brassicaeae (Слика 25).
Може бити висока и преко
1 m и има цветове жуте
боје. Цвета од маја до
августа а дужина цветања је
око три недеље. Ово је врло
добра медоносна биљка
која пчелама даје доста
нектара и полена. Када су
временске прилике повољне, пчеле могу да произведу
и до 10 kg меда.
Слика 25. Слачица
Летња пчелиња паша
Црвена детелина (Trifolium pratense) припада фамилији махунарки (Fabaceae) и
двогодишња је биљка (Слика 26). Распрострањена је на ливадама, пашњацима и у
шумама. Представља важну крмну биљку и део је смеша семена за сејане
травњаке. Цвета од маја до септембра. Врло је добра нектарица и поленарица.
Слика 26. Црвена детелина
77
Луцерка (Medicago sativa) припада фамилији махунарки Fabaceae и сматра се
одличном крмном биљком (Слика 27). Живи до шест година и развија моћан
коренов систем који продире дубоко у земљиште и захваљујући симбиози са
азотофиксирајућим бактеријама обогаћује земљиште азотом. Расте брзо и даје
четири до пет откоса. Цваст је гроздаста, а цветови су плаве боје. Врло је
медоносна врста, цвета од маја до октобра и даје више нектара него цветног
праха.
Слика 27. Луцерка
Бела детелина (Trifolium repens) припада фамилији махунарки Fabaceae (Слика
28). Веома је честа ливадска и важна медоносна биљка. Расте како на низијским
тако и на брдским ливадама и пашњацима. Цвета од маја до октобра. Мед од беле
детелине је светао и бистар. Врло је пријатног укуса и припада групи најфинијих
врста меда.
Слика 28. Бела детелина
78
Ждраљевина или кокотац (Melilotus sp.) припада фамилији махунарки Fabaceae.
Ждраљевина расте поред река, канала, насипа, пруга, док се у Америци сеје на
великим површинама за сено и силажу. Код нас је најраширенија бела
ждраљевина (Melilotus albus Lam.) и жута ждраљевина (Melilotusofficinalis). има
врло дубок корен и стабло може да израсте до два метра. Цветови су бели или
жути. Цвета од маја до септембра. Одлична је медоносна биљка. Мед од
ждраљевине је светложуте боје и брзо кристалише.
Слика 29. Жута ждраљевина
Слика 30. Бела ждраљевина
Граорице (Vicia sp.) припадају фамилији махунарки Fabaceae (Слика 31). Овај род
обухвата више коровских врста биљка и све су добре медоносне биљке. Цветови
су у гроздастим цвастима ружичасте или плаве боје и цветају од јуна до августа.
Неке граорице, као на пример врста Vicia sativa (Слика 32), имају ванцветне
нектарије, које се налазе при основи листова на залисцима, и привлаче мраве који
помажу биљци тако што спречавају животиње крадљивце нектара да приђу цвету,
а за узврат добијају нектар који лучи биљка. Граорице су одличне медоносне
биљке и дају доста нектара и мало полена.
Слика 31. Птичја граорица
Слика 32. Граорица
79
Кисело дрво (Ailanthus altissima) је врста дрвенастих биљака из фамилије
Simaroubaceae, пореком из умерених области источне Азије (Кина и Тајван)
(Слика 33). Средином 18. века кисело дрво је пренесено у Европу као парковско
дрво. Веома брзо се аклиматизовало, и сада расте полудивље, потискујући као
јачи компетитор домаће (аутохтоне) врсте дрвећа.
Једно је од ретких дрвенастих биљака које подносе веће концентрације
загађујућих и отровних материја у ваздуху и земљишту. Веома брзо расте,
годишње и до три метра, и достиже висину до 20 m. Листови су непарно перасто
распоређени, непријатног мириса. Цвета од маја до јуна. Пчелама даје доста
нектара и цветног праха, полена. Пчеле га посећују током целог дана. Мед од
киселог дрвета је таман, јаког и ароматичног мириса. Иако је кисело дрво одлична
медоносна врста, приликом сађења ове врсте треба бити обазрив јер се брзо
развија и шири, а како нема природних непријатеља може као коровска врста да
заузме већу површину.
Слика 33. Кисело дрво
Мајчина душица (Thymus sp.) припада фамилији уснатица Lamiaceae (Слика 34).
Род Thymus L. обухвата много различитих врста које се међу собом тешко
разликују. Мајчина душица је низак жбун висине до 20 cm са пузавим
четвороугластим гранчицама. Цветови су плави, љубичасти или бели и цветају од
маја до августа у зависности од надморске висине. Насељава различита станишта
од ливада на дубоком земљишту до каменитих и сувих рудина. Добра је
80
медоносна биљка јер опстаје и у сушним условима. Даје одличан, лековит и
мирисан мед који је је тамножуте боје, лепог мириса и врло финог укуса и
припада групи најфинијих врста меда. Када кристалише, мења боју у
тамносивкасту.
Слика 34. Мајчина душица
Једногодишњи чистац или бели босиљак (Stachys annua) припада фамилији
Lamiaceae (Слика 35). То је једногодишња коровска биљна врста висине до 30 cm
која се најчешће јавља после жетве стрних жита. Цветови су пршљенасто
распоређени и беле боје. Цвета од јуна до октобра, даје доста нектара и нешто
мало цветног праха. Бели босиљак (старачац, једногодишњи чистац) је добро
познат и упамћен као добра и дуга пчелиња паша. Највише га је било у
Војводини. Данас га је све мање због примене савремених технологија гајења
житарица и употребе тоталних хербицида. Од белог босиљка су се добијала два,
па и три врцања, а за време Аустроугарске, Бечлије су посебно цениле мед од
белог босиљка. Мед је светложуте боје, кристалише веома брзо, за 2-3 недеље у
веома ситне кристале.
Род Stachys је у Србији представљен већим бројем врста и све су медоносне. На
сувим ливадама и у проређеним шумама распрострањена је врста велики чистац
(Stachys recta) која је веома слична белом босиљку и такође је одлична медоносна
биљка (Слика 36). На ливадама Србије расте и ранилист (Stachys officinalis),
такође добра медоносна врста (Слика 37). Ранилист је вишегодишња биљка
висине од 30-60 cm и ружичастих цветова која цвета од јуна до септембра.
81
Изузетном флористичком биодиверзитету Нишавског и Пиротског округа
доприноси присуство балканске ендемичне врсте Stachys milanii (Миланов
чистац) која расте само на једном локалитету у Србији, на Лалиначкој слатини
код Ниша (Никетић и Диклић, 1999).
Слика 35. Једногодишњи чистац, Бели
босиљак
Слика 36. Велики чистац
82
Слика 37. Ранилист
Звездан (Lotus corniculatus)
припада фамилији махунарки
Fabaceae (Слика 38). То је
вишегодишња зељаста биљка
која је распрострањена на
ливадама и пашњацима. Као
важна крмна биљка улази у
састав смеша семена за сејане
травњаке. Цветови су жути и
цветају током целог лета од маја
до септембра. Мед је жуте боје,
слабо мирисан, лепог укуса и
средњег квалитета. Кристалише
за 2-3 месеца и потамни.
Слика 38. Звездан
83
Каснолетња пчелиња паша
Златица (Solidago virga-aurea) припада фамилији главочика (Asteraceae) (Слика
39). Овa вишегодишња биљка може да нарасте до једног метра, распрострањена
на ливадама и у шумарцима. У горњем делу је разграната, главичасте цвасти носе
жуте цветове. Златица цвета од јуна до октобра. Сврстава се у добре медоноснополеноносне биљке, а мед је златножуте боје и пријатног мириса.
Слика 39. Златица
Софора (Sophora japonica или Styphnolobium japonicum) припада фамилији
Fabaceae. Пореклом је из Кине и Кореје а не, како се због имена мисли, из Јапана
(Слика 40). Софора се још назива и јапански багрем због веома сличних перастих
листова. То је дрвенаста биљка висине 10-20 m. Жућкасто-бели цветови у цвасти
у виду метлице које су дугачке до 30 cm. Док су неке цвасти прецветале, па чак
створиле и плодове, друге тек почињу да цветају, тако да цветање траје 2-3
недеље. Цвета од средине јула до краја августа, најкасније од свих дрвенастих
медоносних врста.
Сматра се одличном медоносном врстом која поред нектара даје и цветни прах,
полен. Пчеле се дуго задржавају на једном цвету што указује на лучење велике
количине нектара. Сматра се да једно стабло даје 7 kg меда. Софора је слабије
отпорна на оштре зимске мразеве и не треба је садити у хладним планинским
областима изнад 600 m надморске висине. Са друге стране, добро подноси летње
суше и цвета и обилно лучи нектар када су многе друге биљке потпуно сасушене.
Софора расте нешто спорије од багрема, али зато развија велику крошњу и
достиже висину од 20 m. Веома лако се узгаја, једино што захтева је плодније
земљиште, али зато цвета у периоду године када скоро да нема друге медоносне
паше.
84
Слика 40. Софора
Хељда (Fagopyrum esculentum) припада фамилији Polygonaceae. Хељда је
вишеструко корисна једногодишња зељаста биљка која се, иако није житарица,
узгаја и користи као житарица. Успева на различитим земљиштима, брзо расте и
сазрева за три месеца. На зељастој стабљици развија се до 2.000 крупних и
мирисних цветова које радо посећују пчеле, па се у неким земљама гаји најпре
због меда који је веома квалитетан и цењен. Цвета 20-25 дана после ницања. У
једној цвасти цветови се развијају 15-20 дана, а на целој биљци током 60 дана,
што значи да на истој биљци налазимо зреле цветове који плодоносе и оне који се
тек отварају. На овај начин пчеле имају продужену медоносну пашу. Хељда је
позната медоносна биљка и у зависности од времена сетве представља одличну
пчелињу пашу током летњег и јесењег периода када нема других биљака у цвету.
Цветови су богати нектаром и поленом, а како цветање траје дуго, у повољним
метеоролошком условима са једног хектара хељде може се произвести од 100 до
300 kg меда (Гламочлија, 2004). Мед од хељде је тамнобраон боје оштрог и јаког
мириса. Благо кристалише, лако се отвара у кошници, тако да је веома пожељан
као зимска храна пчелама. Мед од хељде је у последње време веома тражен на
тржишту и достиже врло високу цену.
85
Слика 41. Хељда
У Србији се гаји углавном у брдско-планинским подручјима, припада биљкама
дугог дана, тако да се сеје у јуну месецу, јер ова биљка страда на температури
мањој од -2°С, а температуре изнад +25°С јој не одговарају. Сеје се као као
пострни усев после јечма или пшенице. Хељда је врло осетљива на сушу.
Повољни временски услови за медење хељде су повећана влажност ваздуха, чак и
облачност и ситна киша када пчеле посећују хељду током читавог дана, док по
сунчаном дану пчеле посећују хељду само током преподнева.
5. Процена подручја са дивљом флором и органски гајеним
биљкама у Нишавском и Пиротском округу
Југоисточна и јужна Србија, у коју спадају Нишавски и Пиротски округ, се
убрајају у најбогатија подручја на територији уже Србије у флористичком и
вегетацијском смислу, чему доприноси присуство различитих типова станишта у
планинским регионима, као што су Сува планина и планине у околини Пирота,
великом броју клисура (Сићевачка клисура, клисура Јерме, итд.), али и у
низијским пределима у околини Ниша и Пирота. На територији обухваћеној
истраживањем расте преко 180 балканских ендемичних таксона васкуларне флоре
(Томовић и Стевановић, 2010). На обронцима Суве планине, само на брду Вучје
које се налази 8 km југоисточно од Пирота, изнад села Крупац, забележено је 250
биљних таксона у рангу врсте и подврсте, а многе од њих се налазе под неком
врстом националне и међународне заштите, као ретке и угрожене врсте (Јотић и
сар., 2010).
Велико богатство дивље флоре која постоји у Нишавском и Пиротском округу
представља значајан потенцијал за развој пчеларства, посебно органског.
86
Могућност коришћења дивље флоре за производњу меда није лимитирана, будући
да се за разлику од других видова коришћења (као додатак исхрани, за лечење,
као сировине за прерађивачку индустрију), не доводи до прекомерног коришћења
нити уништавања. Ово је у складу са Законом о заштити животне средине
(“Службени гласник РС”, бр. 135/04 и 36/09), где се у члану 111 забрањује
уништавање или оштећивање дивље флоре и станишта. Поред тога, Уредба о
стављању под контролу коришћења и промета дивље флоре и фауне (“Службени
гласник РС”, бр. 31/2005, 45/2005, 22/2007, 38/2008 и 09/2010), која се односи на
заштићене врсте, прописује да сакупљање, коришћење и промет ових врста треба
да буде одрживо, односно да не угрози њихов опстанак у будућности, што је у
складу са органским пчеларењем.
У студији „Анализа потенцијала развоја органског пчеларства у Нишавском и
Пиротском округу“ идентификована су подручја погодна за органско пчеларство.
Ова подручја одабрана су на основу емпиријског истраживања које је претходило
изради студије. Реч је углавном о сеоским насељима на овом подручју у којима су
пчелари лоцирали своје пчелињаке, поред мањих или већих локалних водотокова
где постоји рана паша. Према карти подручја повољних за развој органског
пчеларства, може се уочити да је реч претежно о микролокалитетима на вишим
надморским висинама. Ови локалитети се могу издвојити не само на основу
еколошки чисте околине, већ и природног окружења које медоносној пчели
обезбеђује довољне количине нектара, поленовог праха и чисте воде.
Површине под медоносним гајеним биљем у Нишавском и Пиротском округу су
слабије заступљене, тако се пчеларство базира углавном на багремовој и
ливадској паши. На мањим површинама се, за потребе исхране стоке, сеје перко и
уљана репица, али они нису од већег значаја за пчеларе. Црвена детелина и
луцерка се сеју на већим пољопривредним површинама, али се косе пре цветања,
тако да пчеле немају користи од ове медоносне паше.
Дугогодишњи негативан тренд у конвенционалној пољопривреди, уситњеност
поседа и демографско пражњење села Нишавског и Пиротског округа,
резултирали су очуваном животном средином са малим бројем загађивача.
Упркос томе, сертификована органска пољопривредна производа је слабо
заступљена.
У Пиротском округу мањи број пољопривредних произвођача се усмерио ка
органској пољопривреди, а пласман ових производа реализује преко
Земљорадничке задруге „Арбиње“ из Пирота. Ова задруга има 24 члана и 10
коопераната из Пиротског округа и бави се производњом органског поврћа које
пласира на тржиште Француске.4 Међутим, мали је број пољопривредних
произвођача који поседују сертификат за органску производњу или се налазе у
периоду конверзије. Поред тога, не постоји заинтересованост за бављење
органском пољопривредом у овом крају.5
На територији града Ниша 2012. године органска производња је организована на
мање од 10 хектара.6 Како постоје предуслови за повећање ових површина,
4
http://poljoprivreda.info/?oid=25&id=998
http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/Ekonomija/772384/Proizvodnja+organske+hrane.html
6
http://www.niskoselo.com/?p=2214
5
87
Управа за пољопривреду и развој села Града Ниша је покренула иницијативу да
се евидентирају и обуче сви пољопривредници који су заинтересовани и имају
предуслове за бављење органском пољопривредом.
Са аспекта органског пчеларства, површине и структура гајених биљака у
органској пољопривреди нису адекватни, већ се пчелари ослањају и на дивљу
флору. На територији Нишавског и Пиротског округа услови за органско
пчеларство би се најпре могли испунити у зонама које представљају заштићена
природна добра или су у поступку заштите код Завода за заштиту природе Србије.
Поред ових подручја, као посебно интересантна се издвајају микролокалитети
који су идентификовани у студији „Анализа потенцијала развоја органског
пчеларства у Нишавском и Пиротском округу“, имајући у виду да су ова подручја
са богатом багремовом или ливадском пашом, и да не постоје значајни
индустријски и други загађивачи.
88
6. Закључци и препоруке
Подручје Нишавског и Пиротског округа истиче се изузетним биодиверзитетом
биљних и животињских врста. На овој територији налазе се велике површине које
су станишта ретких, угрожених и заштићених врста, као и подручја која су под
неким видом заштите. Географски положај, микроклиматски услови, као и
карактеристике рељефа чине подручје Нишавског и Пиротског округа подручјем
од изузетне важности за развој пчеларства у нашој земљи.
На основу емпиријског истраживања спроведеног за потребе Студије може се
закључити да је на терену присутна добра пролећна развојна паша која обухвата
биљке које пчелама рано дају храну попут леске, дрена, врбе, воћне паше и
других.
Велике површине под багремовом шумом која доминира на простору Нишавског
округа, и богата ливадска паша која се простире на 51.406 hа у Нишавском и на
103.050 hа у Пиротском округу, су изузетан потенцијал који треба да се
искористити у циљу развоја пчеларства.
Да би се успешно развијало пчеларство на неком подручју, неопходно је
познавање карактеристика медоносне паше на територији на којој се гаје пчеле.
На територији Нишавског и Пиротског округа постоји велики флористички
диверзитет медоносних биљака. На основу истраживања спроведеног у циљу
израде ове студије, добијени су подаци да је на територији Нишавског и
Пиротског округа распрострањено око 1.000 различитих медоносних биљних
врста од укупно 1.800 врста у Србији. Медоносне биљке имају већи или мањи
капацитет производње нектара или полена и познавање ових карактеристака
медоносних биљака је изузетно важно.
Производња полена и нектара у одређеној подручју зависи примарно од доступне
флоре коју медоносне пчеле посећују. За производњу једног килограма меда
потребно је да пчела понесе око три до четири килограма нектара, што значи да
треба да посети око 14 милиона цветова и пређе око 300.000 километара.
Подручје са којег пчеле радилице прикупљају нектар простире се на око два до
три километра од пчелињака. У равничарским подручјима, пчеле могу да лете и
89
на удаљеност од десет километара од кошнице. Ово је посебно значајно код
органског пчеларства, будући да треба имати у виду да у кругу у којем пчеле
посећују медоносно биље не сме бити извора загађивања.
Територију Нишавског и Пиротског округа карактерише изузетно богата
медоносна флора. Од посебног значаја за пчеларство су воћке, нарочито џенарика,
трешња, јабука и шљива. Воћке у просеку дају 20-40 kg меда и око 5-10 kg полена
по хектару. Поред њих, значајне су и биљке као што су дуња, мушмула, глог, црни
и бели јасен, храст, орах и дуд. Клен и друге врсте јавора који су врло медоносни
и дају преко 200 kg меда по хектару такође представљају драгоцену пашу за
пчеле.
Најважнија паша на територији целе Србије, укључујући и Нишавски и Пиротски
округ, је багремова паша. Багрем је значајан не само због велике распрострањености и одличног медења, већ и због тога што ретко подбацује. Од багрема се
може добити од 300 килограма до једне тоне меда по хектару, а на производњу
утичу временски услови и старост биљке.
Након багремове паше, пчеле посећују биљке као што су разне врсте детелина,
мајчина душица, црни слез, а од жбуња багремац, купина, дивља ружа и разне
врсте жбунова. Производња меда варира у зависности од врсте биљака, па тако од
дивљих купина може се добити 25-40 kg меда, а од питоме купине до 200 kg по
хектару. Храстови који су високо заступљени у шумама Нишавског и Пиротског
округа су такође значајни, будући да могу дати 300-400 kg медљике по хектару,
зависно од временских услова.
Искуствени подаци прикупљени од анкетираних пчелара потврђују претходне
налазе. Пчелари су углавном истицали вредност багремове паше, при чему су
процењивали да се у њиховом окружењу просечно налази око 107 hа под
багремом, али и преко 120 hа под ливадом. На значај багремове паше, указује и
структура пољопривредне производње у Нишавском и Пиротском округу.
Наиме, површине под медоносним гајеним биљем на овој територији су слабије
заступљене, тако се пчеларство базира углавном на багремовој и ливадској паши.
Поред препознавања вредних медоносних биљних врста неопходно је познавање
времена цветања и медења биљака. На процес цветања биљке утичу многи
90
фактори, пре свега микроклиматске карактеристике, надморска висина и рељеф
терена. Потпуна информација о редоследу цветања омогућава пчеларима да
пчелиња друштва поставе благовремено на добро пашно подручје и да на тај
начин максимално искористе капацитете паше.
Прикупљањем података о редоследу, почетку и трајању цветања биљака на
конкретном подручју прати се како одређена вегетација реагује на промене
климатских услова. Из тог разлога је важно да пчелари Нишавског и Пиротског
округа врше праћење редоследа појаве цветања и дужину трајања цветања
медоносних биљака како би се израдила фенолошка карта цветања овог подручја.
Да би оваква карта била што садржајнија треба прикупити вишегодишње податке
о почетку и трајању цветања биљака на овом подручју. Посматрање цветања
медоносног биља треба обавити у близини пчелињака, при чему се посматрају
биљке које се спонтано, природно развијају на том подручју. Било би пожељно
ако би се посматрања вршила у близини метеоролошке станице, јер су за израду
карте важни и подаци о температури и падавинама.
На основу праћења времена цветања, климатских услова, интензитета медења и
евиденције површина са медоносном пашом створили би се услови за израду
квалитетног катастра пчелиње паше,
који
би помогао
у рационалном
искоришћавању медоносних биљака у пчеларству и омогућио стабилније и боље
приносе меда.
Поред сагледавања богатства медоносне флоре и израде фенолошке карте цветања
медоносних биљака, да би се унапредило пчеларство у Нишавском и Пиротском
округу, значајно је побољшати пчелињу пашу што је тежак и захтеван задатак
који се не може спровести за кратко време.
Побољшање постојеће пчелиње паше може се остварити на два начина:
1) одрживим коришћењем и очувањем природних станишта медоносних
биљака, а то су шумски и ливадско-пашњачки екосистеми;
2) сетвом пољопривредно важних медоносних врста и лековитог биља и
сађењем медоносног дрвећа и жбуња.
91
Шумски и ливадско-пашњачки екосистеми на подручју Нишавског и Пиротског
округа заузимају значајне површине и њихово очување захтева наставак употребе
традиционалних метода коришћења ливада кошењем и испашом у рано пролеће и
јесен и без додатног ђубрења и сејања смешама трава и легуминоза. Поред већих
површина под ливадама и пашњацима, за развој пчеларства веома је значајан
простор између пољопривредних површина, јер се на том слободном простору
развијају коровске заједнице значајне за пчеларство. Овакве граничне површине
се, такође, налазе између пољопривредних површина са конвенционалном и
органском производњом. Површине значајне за пчеларство могу се наћи и уз
обале и у долинама река. Веома је важно сачувати станишта шума врбе, јове и
тополе, као и долинске ливаде која се ту развијају, јер су ова станишта под
великим притиском човека који жели да на плодном земљишту уз реку направи
оранице.
Пчеларство се у Нишавском и Пиротском округу може значајно унапредити
сејањем гајених медоносних биљака. Врсте које се препоручују за сетву у циљу
добијања квалитетног меда су уљана репица, бела и црвена детелина, луцерка,
фацелија, слачица, тиква, диње, лубенице и сунцокрет. Као каснопролећна паша
важна је хељда и у последње време постоји тренд све већег заснивања површина
под овом изузетном медоносном биљком. На територији општине Пирот, уз
подршку општине, 2012. године први пут су засејане површине под хељдом. Како
за ову гајену биљку постоје одлични услови требало би омасовити производњу
хељде на подручју Пиротског округа. Хељда не захтева посебне услове гајења,
сеје се у пострној сетви и расте на већим висинама. Како су на подручју
Пиротског округа села и на висини од преко 800 m, са много напуштених ливада,
гајењем хељде мештани ових села дошли би до додатног прихода како од саме
хељде од које се добија квалитетно и доста скупо брашно, тако и од меда. У
Стратегији развоја пољопривреде општине Пирот до 2015. године истакнут је
план за увођење у производњу хељде у функцији развоја органске пољопривреде
и побољшања дохотка планинских газдинстава, управо због познате чињенице да
ова врста житарица пружа двоструку корист – као зрно, које на тржишту има
вишеструко већу цену уз приближне трошкове производње других житарица, и
као пчелиња паша.
92
За развој пчеларства у Нишавском и Пиротском округу значајно је и гајење
различитих лековитих медоносних биљака. На подручју ова два округа постоје
одлични услови за гајење нане, жалфије, мајчине душице, тимијана, лаванде,
оригана, матичњака, изопа, босиљка, хајдучке траве, валеријане, линцуре итд.
Поред плантажног начина гајења где би се добила значајна зарада од самог
лековитог биља, пчелари би требали у окружењу својих пчелињака да саде
лековите медоносне биљне врсте које имају различито време цветања како би
попунили периоде у сезони када нема много паше.
Такође, заснивањем засада воћарских биљака значајно можемо побољшати пашне
услове у овом крају. Од воћа, добре медоносне врсте су јабуке, шљиве, кајсије,
трешње, а облачински крај је већ познат по вишњама. Од жбунастих врста треба
садити малине, купине, рибизле и леску. У воћњацима је добро сејати и лековито
биље као што је борач, ждраљевина, детелине, слачица, хајдучка трава и друге.
Веома је важно истаћи да је за развој пчеларства значајно сађење медоносног
дрвећа и жбуња у заштитним појасевима, поред путева, на слободним
површинама у насељеним местима, као и на неискоришћеним земљиштима.
За овакве потребе препоручују се врсте као што су дрен, леска, врба ива, жалосна
врба, џенарика, глог, трешња, јабука, багрем, гледичија, софора, евдија, дивљи и
питоми кестен, јавор, клен, липа, каталпа, келројтерија, јаребика, багремац, јасен,
трњина и друге, а од зељастих ждраљевина, разне врсте жалфија, чистац,
јагорчевине, висибаба, шафран, златица и друге.
На крају треба истаћи да се израдом фенолошке карте цветања биљака у
Нишавском и Пиротском округу, подстицањем органске производње и одрживим
коришћењем, заштитом и очувањем природних станишта медоносних биљних
врста може значајно унапредити пчеларство овог краја што би била добра
алтернатива за незапосленост и стабилна основа за одрживи развој у пограничној
зони наше земље са Бугарском.
93
Захвалница
Захваљујемо се колегама из Завода за заштиту природе Србије
на уступљеним подацима и помоћи.
94
Литература
1. Blaženčić, Ž., Grabeljšek, T., Mačukanović, M. (1994): Apiflora of some
mesophyllous meadows in the Velika Morava Valley. Acta Veterinaria, 44, 4, 245 252.
2. Danon, J., Blaženčić, Ž., Zonjić, T. (1990): Melliferous flora of the meadows and
pastures of Suva Mountain. Acta Veterinaria, 40, 279-292.
3. Гламочлија, Ђ. (2004): Посебно ратарство, Пољопривредни факултет, Београд.
4. Јанчић, Д., Стошић, Д., Лакушић, Б. (1995): Ароматичне биљке Србије. Дечије
новине, Горњи Милановац.
5. Јотић Б. Марковић М. Петровић Б. и сар (2010): Резултати истраживања флоре
брда Вучје код Пирота у источној Србији. 10 симпозијум о флори југоисточне
Србије
и
суседних
региона.
http://data.sfb.bg.ac.rs/sftp/mirjana.mesicek/Abstract_SFSES.pdf
6. Mačukanović, M., Grabeljšek, T., Blaženčić, Ž. (1996): Apiflora of some meadows
in Kragujevac surroundings (Serbia). Acta Veterinaria, 46(5-6), 349-358.
7. Mačukanović, M., Blaženčić, Ž. (1998): Diurnal and seasonal dynamics of nectar
secretion of some species in the family Lamiaceae. Acta Veterinaria, 48(2-3), 173184.
8. Mačukanović-Jocić, M., Aćić, S., Dajić Stevanović, Z. (2008): Apiflora livadske
zajednice Festuco-Hordeetum secalinii R. Jov. 1957. u dolini Velike Morave. Acta
herbologica, Vol. 17, No. 1, 79-84.
9. Мачукановић-Јоцић, М. (2006): Морфофизиолошке карактеристике цвета
одабраних уснатица у функцији атрактивности за медоносну пчелу. Докторска
дисертација. Пољопривредни факултет, Београд.
10. Мачукановић-Јоцић, М. (2010): Биологија медоносног биља са атласом
апифлоре Србије. Пољопривредни факултет, Београд.
11. Министарство животне средине, рударства и просторног планирања,
Републичка агенција за просторно планирање (2011): Регионални просторни
план за подручје Нишавског, Топличког и Пиротског управног округа. ЈП
Завод за урбанизам, Ниш.
12. Nedić, N., Stanisavljević, Lj., Mladenović M., Stanisavljević, Jelena (2009):
Molecular characterzation of the honeybee Apis mellifera carnica in Serbia.
Archives of Biological Sciences, Belgrade, Vol. 61 (4): 587-598.
13. Niketić, M., Diklić, N. (1999): Stachys milanii Petrović. In: Stevanović, V. (ed.).
Crvena knjiga flore Srbije 1. Iščezli i krajnje ugroženi taksoni. 211-213. Ministarstvo za životnu sredinu Republike Srbije, Biološki fakultet Univerziteta u
Beogradu, Zavod za zaštitu prirode Republike Srbije. Beograd.
14. Perišić, S., Mačukanović-Jocić, M., Karadžić, B., Đurđević, L. (2004): The forest
melliferous flora in the vicinity of Blace. Arch. Biol. Sci. 56, 39-44.
15. Proctor, M., Yeo, P. (1996): The pollination of flowers. Collins, London.
95
16. Ranđelović, N., Ranđelović, V., Hill, D. A., 1990: The Genus Crocus L. in Serbia.
SANU, Beograd.
17. Стевановић, В., Васић, В. (Уред.) (1995): Биодиверзитет Југославије.
Еколибри, Београд.
18. Томовић, Г., Стевановић, В. (2010). Балкански ендемити у флори југоисточне
и јужне Србије. 10 симпозијум о флори југоисточне Србије и суседних
региона. http://data.sfb.bg.ac.rs/sftp/mirjana.mesicek/Abstract_SFSES.pdf
Међународна документа значајна за флору и биодиверзитет
1. Конвенција о биолошкој разноврсности (Convention on Biological Diversity)
2. Конвенција о сарадњи на заштити и одрживом коришћењу реке Дунав (Danube
River Protection Convention)
3. Конвенција о заштити и одрживом развоју Карпата (Convention on the
Protection and Sustainable Development of the Carpathians)
4. Конвенција о заштити европског дивљег живог света и природних станишта
(Convention on the Conservation of European Wildlife and Natural Habitats)
5. Конвенција о доступности информација, учешћу јавности у доношењу одлука
и праву на правну заштиту у питањима животне средине (Convention on Access
to Information, Public Participation in Decision-making and Access to Justice in
Environmental Matters)
6. Европска конвенција о пределу (European Landscape Convention)
7. Директива о птицама (Birds Directive 79/409/EEC)
8. Директива о стаништима дивље фауне и флоре (Habitats Directive 92/43/EEC)
9. Пан-европска еколошка мрежа (The Pan-European Ecological Network – PEEN)
10. Пан-европска стратегија очувања биолошке и предеоне разноврсности (PanEuropean Biological and Landscape Diversity Strategy – PBLDS)
Стратегије, закони и други прописи коришћени у Студији
1. Стратегија биолошке разноврсности Републике Србије за период од 2011. до
2018. године (“Службени гласник РС”, бр. 13/11)
2. Национална стратегија одрживог развоја (“Службени гласник РС”, бр. 57/08)
3. Просторни план Републике Србије од 2010. до 2020. године (“Службени
гласник РС”, бр. 88/10
4. Национални програм заштите животне средине (“Службени гласник РС”, бр.
12/10)
5. Закон о заштити природе (“Службени гласник РС”, бр. 36/2009 и 88/2010)
6. Закон о потврђивању Конвенције о биолошкој разноврсности (Службени лист
СРЈ – Међународни уговори, бр. 11/2001)
96
7. Закон о заштити животне средине (“Службени гласник РС”, бр. 135/04 и 36/09)
8. Закон о сточарству (“Службени гласник РС”, бр. 41/09)
9. Уредба о заштити природних реткости (Службени гласник Републике Србије,
бр. 50/93)
10. Уредба о заштити Парка природе Сићеваћка клисура (“Службени гласник РС”,
бр. 16/00)
11. Уредба о заштити природних реткости (Службени гласник Републике Србије,
бр. 50/93)
12. Регионални просторни план за подручје Нишавског, Топличког и Пиротског
управног округа
Документа усвојена на локалном нивоу
1. Град Ниш (2004): Одрживи развој града Ниша – прилог за израду стратегије.
2. Општинска управа општине Бабушница (2009): Просторни план општине
Бабушница 2010-2025.
3. Општина Бела Паланка (2011): Просторни план општине Бела Паланка 20092024. Извештај о стратешкој процени утицаја на животну средину.
4. Општина Гаџин Хан (2011): Стратегији развоја пољопривреде у општини
Гаџин Хан 2010-2015.
5. Општина Димитровград (2011): Просторни план општине Димитровград 2025.
Извештај о стратешкој процени утицаја на животну средину.
6. Општина Димитровград (2011): План руралног развоја за период 2012 – 2022.
7. Општина Димитровград (2010): Стратегија одрживог развоја општине
Димитровград.
8. Општина Дољевац (2011): Просторни план општине Дољевац.
9. Општина Ражањ (2012): Просторни план општине Ражањ.
10. Општина Сврљиг (2011): Извештај о стратешкој процени утицаја Просторног
плана општине Сврљиг 2024 на животну средину.
11. Општина Сврљиг (2013): Стратегија руралног развоја општине Сврљиг 2013 –
2018.
12. Општина Пирот (2008): Стратегија развоја пољопривреде на подручју
општине Пирот до 2015. године.
13. Скупштина града Ниша (2011): Просторни план административног подручја
града Ниша 2021.
97
Download

студија іі - анализа стања медоносне