5<#<06'#$
+#+06'#$"-&#'+
+!9
! "# !$ %& !& !! !&' (
) *!!
&
+ # !&' ",
!$
-
)
*
$.
+
/ !
!
$
"
$ &
)
( 0 !
!$
/
1"2!
)(
1"2!
!3
$
!
)
5<#<9>
4
!
3
4
!
!!3
4
2!
!3
4
5
!#
.3
) 4
2
3
+#'5#*#
+ 4
6
! !$
"
"
2!3
(5<#<
4
!
$
2!
3
4
!
"
!$
"
, 3
/ 4
"$
!
"
3
( 4 !!
$
!
,!
,
!&'
#/<"#-$0-#90
7
!
&!
$
"
"
&,
$
$
!
3
, $
! !
# " !
!
+#'5#*#-0(*7/$+$/+ #$('$#0*+#*%'-/;90*(/+
06'#$'$#(6$#<('-/'#$'9$+=&*+#'5#*#
0$"090 9 (5<#< ( 2#$-'( *%'#+< '-/ # 06<
$+#/#6' $/#'(-/ 0 '-/'(9 *+$-# # *(-' *+(2-#('%'
7/#'0-*7'('-/'#$
0 *+# *%' #-/#60 *#/< $$( 06'#5# 06 "'69 *(+7$
'*+(<0 06'#$ 0/#59 ' &(/#5#90 &(5#9 #
-&(*(7/(<06'#$
*(&!0 (5<#<*(-/'2$/(+"0*("'<5#;06<#
$+#/+#90& " +'(< #-3( 06< 6#'#%5 $(9# +"#9
-*(-('(-/# 06'#$ " -&((5<#< # $/#'(-/ $(9 /+ (03/#5(+-*('06'#6$#3*(-/#'0=
+#'5#*5<#<9(*%'#+<'-/#06<
!
$,
",
!
$
!
"
8
"
! $
5
!
9
3
3
"
!,
!!:
!
!
$
"$
9
!
!
:3
!
!
"
5
&3
" &
$!&
'
!&'
!
"5$
&'!
!
5
$
, 0
, "
3
&'
$
!
"
!
!
!
$
"5
!
96
3
!
!3
!
!
!
3
"
4: ;
!!
!!
$
!
3
!2
!
!
!
+#'5#*5<#<*+(!#&-$/#'(-/#0'-/#
1
!
!
<
!!
!
$
!
!&
!
!
" !
!
6
$
"3
$
"
"3
!
$
2!
0
2!
6
!
!
!!$3
$
!
!3
2!
6
& !
3
3
,
"&
"
0
$
6
,
!,
!$
;
"&
$
!!
"63
"&
&
"$
, 3
!
,
"!
!
!!
!!
*!
'3
!
!
"$
,
23
!!3
"!
!!
"
!
3
!
!
+#'5#* 5<#< 9 9' ( $;06'#3 *+(2-#('%'#3 7/#'
'-/'#$
= 6,
&
!
$
&
7
!
$
6
"$
$
!
3 "
!3
&
"$
$
!
"
2!
13
!3
3
6
& $
2!
!
$3
&
!
" 2!
'
'
&
"6$
>
2
!
!
&
!
!
"
2!
"
!
!
2
"$
!,
2!
!
$$
2
"
!
"3
!
2 !
3
!
"!,
!,
!!,
!$
!
!&
+#'5#*5<#<90-+-+8'('*#/<$$(06'#5#06
* $
!
!!$
$
"6
!
3
!
!
$
, $
?08
78?0;
3
*8*;
3
&
!3
$
5$
$
+#'5#* *+(5-0 (5<#< '-/'#$ 06'#5#& 9 $('$+/'
-0-/#9$$(2#$-'#9$(+#-/-(9*(/'5#9%"06<
$
3
!
&!$
$
'
!
!
6
$
!
!$
!
!
"$$
* !$
!
3
!
$
$
! 6
&
!
!
!3
,
&
"'
!!
!
!
!6
$
!,
!" @ !
!$
$
!
$
+#'5#*
5<#<*(-/#6+"(906'#6$&(/#5#9
;
$
,$
3
$
!
!&'3
,
"!$3
!
,
!$
"
5
$
2$
$
!$
,
6
!
!$
& 2& 3
!
!
$
&!
6$
,
,
1
$
!&
"!!3
&
!$
"
6
!
$
!
!,
! $
2!!
!$3
&6$
&
2!3
$
&'!
"
6$
!!
!
$3
!$
"
'
"&
+#'5#*5<#</+ 0("+##$('-/+0$/#'*(+7$
06'#$0 9+0$ *($+=+"%#6#/&(5#9
!
!
!
!$
$
$
&
!3
" !"$"
"
7!
!
!!
!, $
0
!
!!!
$
6
!2'
!6
"!!
*!
$
2
"&
&
!
!
!
$
!!$
!$
!$
72!.
"&
6
"
2
!
"
!
!
$
""
&
,
&
!
!3
6
!
'
'!
$
!
"2!!
$
2!
$
!
!3
!3
3
2
"
2!
!$
&!3
!
2!
$
6
&
!$
$3
&
!5
$
!6
"
2
!
!! ",!
2
2&
2
+#'5#* 5<#< 0'*+809 "#'/+-('(-/ 06'#$ " 5#;
06< # " 0*("'< # +"0&< $+#/+#90& ' (-'(0 $(9#3 -
<#3(('*+(<006<0(5<09
= 2,
"
,&$
&#
2
2&
!
"$
2!
$
3
2!
$
!
2!
!
!&
1"
2!
$&
"
$
"&
!
!$
,3
'$
,
"&
23
"!!
2
!
!
!
$
!2'
$
&
$!
!
"
$
,&
"
!$
, $
'
2!
$
, $
"&3
"!
"
"$
3
2$
6
!$
"
!
"&
!!
!
$
$
3
"
"!
!, &
2&
!3
&
"!
, $
!
$
!
!$
" +#'5#* 5<#< +"#9 -*(-('(-/# 06'#$ " -&((5<#<
/$( ('#&(0-&(-/%'(*+/#+'090-(9*(-/#'0=
5
"$
$
,
!
"
"
, 3
!
"$
2!
'
"$
, >
!
!
"
&,3
!
!
"$ "$
!
!$
$
'
!!
!,
!&'
!&'
&,
!
!
!
!
$ !3
!
!&'
A"$
!!
$
!
B5
$
$
"2$
3
!
! "
$
"
!
,
"3
"
2!
!
!
!
6
"$
!
!
$
$
"
"$
2!
+#'5#* 5<#< # /+%( (03/# 5( +-*(' 06'#6$#3
*(-/#'0=
;
!
5$
&'!
!
"&
;
!
!&
$2
2!
&
6$
$
"&
$
!&'
-7$C$,$([email protected]
$.&) 69 9/2') 9 342=)69 2=)C-&$C$ 1)3264)(1-; $.7)4$ 9 1$67$&9>)1-.$ - 1$67$&1-.$ $ .$.&) 9/2') [email protected] 3264)(1- $.7)4- 9 1$67$&13442(-7)B- #7$@)):).$79&$+$&$C$$?7$1)9&$+$&$C$34-1=-3$
1"
C3
3
C3
D3
-3
8 =)C-&$C) ,$ 4$,&2@
9>)1-.$
34-49>1-. ,$ 1$67$&1-.) E!!
!
!
-& 3
!
%/
2(+&%'#(%#5#(5<#<
$022=)C-&$C) $
6
$
!$
!!3
!
"$
$
; ,
'
!
$
$
&3
!
!
!
9" !:
"!
,5
$
0
!
5
& $
!&'
$
6
!!
! *
&2
!$
6
$
2!
3
! $
!$
$
2!
$
, "
9 :
!&
&
-"
"
! $
!
&
& 3
!
6
2!
,
$
"
! & ;
,3
3
!
!
"&3
!
3
$
!
" !
!
6
2!
$
$ !
53
&
!
$
,
" !
$
!
" !
& 3
!,
7
$ &
" !
9$
$ $
",!
"
"
!
:
!
6
"
F G3
"
&
9$
$ $
!
2!!
"
,
:
"
F
G3
"
!'
9$
2!!3
"
!$:
"
F G
;& $
!
$
!
&
!$
$
!
,
!
! " !
E5!3
,
&
" ",!
"
&
$
'
!
>
3
"$
$
9
6:
!!!
9$
" !
6
2:
8
!
"
3
' '
$
$
"&
$
$
!
$
!!!
!&
!
",$@$012 2=)C-&$C) 9>)1-.$ $ $
!,
$
6
!
!
!
6
"
& $
'
!
3
&
$
'
!
!
" !
$,
6
"!
3
3
"!
!
$,
&
;& $
$
!
!,
!
& 3
$
"!!,
" !
2$
"
!
!
$6$
"
!!
&2
1"#
C3
9(((: ">)1-. - 1$67$&1-. 9 2%4$,2&120
342=)69 7 "
H
!
!3
-& 3
!
$;06#<06'#$0*+(5-(5<#<
D
$
6!
!!
2
;&'!
!
!
,
&I!! !!
&
!&'
!
$
!
&
3
$!
"
!
$
!
!
$
"
!2'
J
6$
2'
!$
"
,
$,
3
!
J
2
"
"
$
!&
)
J
2
"2!$
3
$'
"
$
2
2
" !
!
8!
!
$
2
$
,
2
+
"$$
!!
"
6
!&
"
!
6$
5
"
!$
$
&
!
"
$
&
5
$
$
!&
"
6$II2!
$
$
!
!!3
!$
&
!
2!
#
72!
$
!!.
*
'
!!
"!!.
?!
!!.*
$
'
!
!!.
?!
$
!
.
*
!
"
.
/
2!
$
!!3
!
!$
!!
!
F"
!!G
!
#
FE$
$
!KL
FA!
&2G
F?!
!
G !$
$
"2
,
FE$
$
!G
7!
!&"$
$
&2
&3
FA!
&2K
F?!
!
G
,
2
&$'
!
(
& $
$
$
!
5&
2$
!
F
& 2!
!
A$
3
G
J
!
"
$,
$
!
'
#
F;
3
$2
G
J
$
"
!
2
!&'
1"#
MNNOPNOQ3
R3
STUVWX3
Y
Z
M[OQT\3
]
9((: ^N_`N_#
aW[bXN_
c`Td[efN_3
\
+
[email protected]Ó[email protected]@MI@Ó
[email protected]ÓQNC@ÓHÓ
RNBHNDJNMNLRJNFÓHÓ
JTKSTQMNFÓ[email protected]@ÓM@Ó
ONRSHFMTį@ÓTĵDMHJ@
Analiza prosečnih postignuća koje ostvaruju učenici
u različitim zemljama daje uvid u opšti kvalitet obrazovanja u nekoj zemlji. Prosečna postignuća, dakle, pokazuju u kojoj meri obrazovni sistem u nekoj
zemlji podstiče učenike da razviju ključne kompetencije - čitalačku, matematičku i naučnu pismenosti. Međutim, prosečna postignuća učenika nam ne
pokazuju kolika je pravednost u obrazovanju. Pravednost obrazovanja se odnosi na razlike koje postoje
između pojedinih grupa učenika u pogledu njihovih
obrazovnih postignuća. Drugim rečima, pravednost
obrazovanja pokazuje u kojoj meri obrazovni sistem
uspeva da obezbedi odgovarajući kvalitet obrazovanja za različite učenike bez obzira na razlike koje
postoje među njima u pogledu pola, socijalnog statusa, ekonomskog statusa, regiona u kojem žive itd.
Idealno pravedan sistem je onaj koji obezbeđuje
učenicima iz različitih grupa da ostvare isti ili veoma
sličan nivo čitalačke, matematičke i naučne pismenosti. U takvom, idealno pravednom obrazovnom
sistemu, karakteristike na koje deca nemaju uticaj ne
bi određivale do kog nivoa će moći da razviju ključne
životne kompetencije. Na taj način bi bio ostvaren
civilizacijski ideal demokratskih društava zasnovanih
na ljudskim pravima da deca imaju iste šanse u životu
bez obzira da li su dečaci ili devojčice, da li pohađaju
jednu ili drugu školu, da li su iz siromašnijih porodica ili iz bolje stojećih itd. Naravno, idealno pravedni
obrazovni sistem je, za sada, udaljeni cilj, ali već sada
postoje zemlje koje su uspele da ostvare značajan nivo
pravednosti i one na svom primeru pokazuju koji
nivo pravednosti može da se ostvari u praksi.
Kako se interpretiraju razlike u postignućima različitih grupa učenika: da li je neka razlika velika ili
mala, značajnija ili manje značajna?
Šta se podrazumeva pod razlikom od, na primer, 60 poena između skorova dve različite grupe studenata?
Da bi se stekao osećaj koliko je neka razlika velika i značajna treba imati u vidu sledeće činjenice:
t Razlika od oko 73 poena predstavlja razliku koja postoji između dva susedna nivoa postignuća (osim u
slučaju razlike između nivoa 5 i 6). Razlika od 73 poena se, dakle, može smatrati kao relativno velika
razlika u postignućima dve grupe učenika.
t Razlika u postignućima između zemalja koje imaju najviša i najniža postignuća iznosi oko 240 poena.
t Na osnovu prethodnih PISA studija procenjeno je da jedna godina školovanja u OECD zemljama
ima efekat od 39 poena na PISA skali. Drugim rečima, učenici u OECD zemljama za svaku dodatnu
godinu školovanja napreduju oko 40 poena.
10 61
Pravednost obrazovanja je važna tema i društveni
cilj u mnogim zemljama iz „zapadne hemisfere“,
a pogotovu u zemljama iz EU. Jedan od prioriteta
na nivou EU jeste ostvarenje socijalne kohezije.
Usled toga, u zemljama EU posebna pažnja se
posvećuje razlikama koje postoje u pogledu obrazovnih postignuća između različitih grupa dece.
Pravednost obrazovanja je prepoznata kao dimenzija obrazovnog sistema koja je jednako važna kao
i kvalitet obrazovnog sistema iz više razloga. Jedan
skup razloga se vezuje za vrednosne razloge. Svi
građani treba da imaju osećaj da im društvo u kojem žive obezbeđuje slične šanse za uspeh u životu
jer tada imaju doživljaj da pripadaju tom društvu
i spremniji su da poštuju i štite takvo društvo i da
daju svoj doprinos njegovom razvoju. Drugi skup
razloga se odnosi na ekonomske razloge. Demografski trendovi pokazuju da su evropska društva
sve starija i da je dece i mladih sve manje i manje. Ako evropske države i društva žele da zadrže
postojeći nivo razvijenosti i kvaliteta života neophodno je da se obezbedi kvalitetno obrazovanje
za svu decu, tj. i onima koji su tradicionalno bili
defavorizovani.
Pravednost obrazovanja se najčešće prati preko
razlika koje postoje između dečaka i devojčica i
razlika koje postoje između dece sa različitim socio-ekonomskim statusom. Iz tog razloga u okviru
ovog teksta biće analizirane razlike u PISA postignućima u odnosu na rodne razlike i razlike u socio-ekonomskom statusu učenika.
[email protected]ÓTÓONRSHFMTįHL@ÓHYLDĹTÓCDUNIĵHB@ÓHÓ[email protected]@
Rodne razlike u čitalačkoj pismenosti
6211
Koliko se čitalačka pismenost devojčica i dečaka
razlikuje u različitim zemljama? Prosečna postignuća devojčica i dečaka su prikazana na slici 8 u
odnosu na prosečno postignuće na nivou zemlje.
Podaci na slici pokazuju u kojoj meri čitalačka pismenost dečaka i devojčica odstupa od prosečnog
postignuća za sve učenike u datoj zemlji. Ako je
prosečno postignuće u pozitivnoj zoni to označava da je prosečno postignuće dečaka, odnosno
devojčica više od ukupnog prosečnog postignuća
u datoj zemlji, i obrnuto ako se nalazi u zoni negativnih vrednosti to pokazuje da su prosečna postignuća date grupe niža od prosečnog postignuća
na nivou cele zemlje.
Već na prvi pogled vidi se da je u svim zemljama čitalačka pismenost dečaka niža od čitalačke
pismenosti devojčica. Ovaj nalaz je u saglasnosti
sa raširenim uverenjima da su devojčice “bolje sa
rečima” nego dečaci. Ipak, treba imati u vidu da je
čitalačka pismenost koja se ispituje u okviru PISA
studije kompetencija koja se uči i usavršava i da
utvrđene razlike uglavnom odražavaju razlike u
onim iskustvima koja mogu da podstaknu razvoj
čitalačke pismenosti. Polazeći od toga može se reći
da u svim zemljama devojčice imaju više prilika za
razvoj čitalačke kompetencije nego dečaci. Ovaj
nalaz sugeriše da postoji zajednički izazov koji dele skoro sve učesnice u PISA 2009 studiji da se
u okviru obrazovnog sistema više pažnje posveti
razvoju čitalačke pismenosti kod dečaka. Da se dečaci više zainteresuju za čitanje, da se više angažuju
i da se usavrše načini na koje obrazovni sistemi
podstiču razvoj njihove čitalačke pismenosti tako
da oni u većoj meri odgovaraju interesovanjima i
obrazovnim potrebama dečaka.
Najveće razlike između čitalačke pismenosti devojčica i dečaka su zabeležene u Albaniji gde dostižu
60 poena, dok su najmanje razlike od svega 9 poena zabeležene u Kolumbiji. U OECD zemljama
u proseku razlika između dečaka i devojčica iznosi
39 poena u korist devojčica. Ova razlika je značajna pošto odgovara efektu čitave godine školoSlika 8.
!" # !
Tabela 12.$ PISA 2006 &'
(
(
$ (
(
$ )
*+,
-
-42
-
-&
-391
.
-/
/
-50
-/
/*
-51
-&0
/,
-54
-/&
/,,
-55
12
*0
-,/
-45
*+
-*-
-53
3
*0-
-*
-58
-
-&,
-61
$
*0-
-,+
-44
)
vanja u OECD zemljama. Ako bi se posmatrao
samo nivo razvijenosti čitalačke pismenosti kod
dečaka i devojčica u OECD zemljama, čitalačka
pismenost kod dečaka sa petnaest godina bila bi
na nivou pismenosti devojčica sa četrnaest godina.
Od evropskih zemalja najmanje, iako i dalje značajane, razlike (manje od 30 poena) su registrovane
u Holandiji, Velikoj Britaniji, Belgiji, Danskoj i
Španiji, dok su najveće razlike između dečaka i
devojčica (više od 50 poena) registrovane u Albaniji, Bugarskoj, Litvaniji, Finskoj, Sloveniji, Crnoj
Gori, Slovačkoj i Hrvatskoj.
Razlika u čitalačkoj pismenosti između dečaka
i devojčica u Srbiji je slična onoj koja postoji u
OECD zemljama i iznosi 39 poena u korist devojčica, tj. čitalačka pismenost dečaka u Srbiji odgovara nivou koji devojčice dostižu sa četrnaest
godina. Kada se razlika u čitalačkoj pismenosti
između devojčica i dečaka koja postoji u Srbiji
uporedi sa razlikama u drugim zemljama iz regiona može se videti da su one najmanje u Srbiji
(vidi tabelu 12). U Bugarskoj i Albaniji čitalačka
-*
--/
-43
*//
-,0
-62
pismenost devojčica je viša od one kod dečaka za
preko 60 poena, u Hrvatskoj, Sloveniji i Crnoj
Gori devojčice su uspešnije od dečaka za više od
50 poena, dok je u Rumuniji ta razlika 43 poena.
Poređenjem sa 2006. godinom može se videti da
u prethodnom periodu nije došlo do značajnog
napretka u pogledu smanjenja razlike u čitalačkoj
pismenosti dečaka i devojčica. To je slučaj čak i u
onim zemljama u kojima je zabeleženo značajno
poboljšanje čitalačke pismenosti (npr. Srbija, Bugarska, Rumunija i Crna Gora). Navedeni nalaz
pokazuje da je ostvareni napredak podjednak i u
slučaju dečaka i u slučaju devojčica zbog čega nije
došlo do smanjenja jaza u njihovim postignućima.
Slika 9 prikazuje podatke koji opisuju promenu
koja se desila između dve PISA studije (2006. i
2009. godine). Na osnovu prikazanih podataka
vidi se da je 2009. godine značajno smanjen procenat učenika koji nisu dostigli nivo funkcionalne pismenosti u domenu čitanja. U 2006. godini
61% učenika i 43% učenica su bili funkcionalno
nepismeni, dok je 2009. godine taj procenat sni-
40
30
20
10
0
-10
-20
-30
Albanija (385)
Bugarska (429)
Litvanija (468)
Trinidad i Tobago (416)
Jordan (405)
Finska (536)
Slovenija (483)
Kirgistan (314)
Crna Gora (408)
$
)-00
.-0&
Dubai (UAE) (459)
@*0
Poljska (500)
HI$
)-0+
Letonija (484)
"I/*
2-+*
Italija (486)
Novi Zeland (521)
O-0
$
-/
Estonija (501)
Island (500)
Turska (464)
Kazahstan (390)
$
--
-0-
Urugvaj (426)
-0
Francuska (496)
Šangaj-Kina (556)
"-0
Srbija (442)
Q
)
-0
Irska (496)
OECD prosek (493)
R/
Švajcarska (501)
Portugal (489)
Madjarska (494)
Tajland (421)
@W-/
Australija (515)
Argentina (398)
Indonezija (402)
Koreja (539)
Kanada (524)
XY@-+0
*0,
Hong Kong-Kina (533)
Q\I-
/&
Tunis (404)
O-+,
Danska (495)
Brazil (412)
Belgija (506)
UK (494)
Meksiko (425)
US (500)
Holandija (508)
)]*&
*0
H--
@
)-,*
-40
(
(
1263
žen za oko 18-19 procentinih poena. Ostvareni
napredak je vrlo sličan i u slučaju dečaka i u slučaju devojčica. Kada su u pitanju najviši nivoi postignuća može se videti da je procenat učenika koji
dostiže najviše nivoe čitalačke pismenosti ostao
vrlo mali. Ipak, uprkos ovom veoma značajnom
poboljšanju još uvek značajan procenat učenika
i učenica do svoje petnaeste godine ne uspeva da
dostigne nivo funkcionalne pismenosti u domenu
čitanja (43% dečaka i 23% devojčica).
Ukupno gledano, ovi podaci pokazuju da obrazovni sistem u Srbiji uspeva u većoj meri nego
obrazovni sistemi u drugim zemljama iz regiona
da podrži razvoj čitalačke pismenosti kod dečaka.
Ipak, pošto postoje evropske zemlje u kojima je
razlika u čitalačkoj pismenosti dečaka i devojčica
manja to pokazuje da je moguće da postojeća razlika bude dodatno smanjena. Dakle, praktično
gledano, način na koji se u okviru obrazovnog sistema u Srbiji podstiče i podržava razvoj čitalačke
pismenosti (u okviru različitih predmeta) treba u
većoj meri prilagoditi interesovanjima i obrazovnim potrebama dečaka da bi se smanjio jaz koji
postoji u odnosu na devojčice.
6413
Rodne razlike u matematičkoj pismenosti
Rezultati u ovom delu pokazuju u kojoj meri
obrazovni sistemi stvaraju dovoljno mogućnosti
za razvoj matematičke pismenosti i za dečake i za
devojčice. Slika 10 prikazuje podatke o prosečnim
postignućima dečaka i devojčica na skali matemaSlika 9.
^
\
I
/&&!
!
tičke pismenosti u pojedinim zemljama. Prosečna
postignuća devojčica i dečaka su opisani u odnosu na prosečna postignuća učenika u datoj zemlji.
Drugim rečima, podaci na slici pokazuju u kojoj
meri se matematička pismenost dečaka i devojčica
u nekoj zemlji razlikuje od prosečnog postignuća
na nivou te zemlje. Ako je prosečno postignuće u
pozitivnoj zoni to označava da je prosečno postignuće dečaka, odnosno devojčica više od ukupnog
prosečnog postignuća u datoj zemlji, i obrnuto
ako se nalazi u zoni negativnih vrednosti to pokazuje da su prosečna postignuća date grupe niža od
prosečnog postignuća na nivou cele zemlje.
Na osnovu podataka koji su prikazani na slici 10
može se uočiti da u najvećem broju zemalja (u 35
zemalja) dečaci imaju viši nivo matematičke pismenosti u odnosu na devojčice. Najveće razlike u
korist dečaka postoje u Kolumbiji gde ona dostiže
32 poena, dok je prednost dečaka u domenu matematičke pismenosti iznad 20 poena u Lihtenštajnu,
Belgiji, Čileu, Velikoj Britaniji, Americi i Švajcarskoj. U jednom broju zemalja (25 zemalja) i dečaci
i devojčice uspevaju da razviju sličan nivo matematičke pismenosti. Od evropskih zemalja u ovu
grupu spadaju Poljska, Island, Rumunija, Slovačka,
Finska, Rusija, Letonija, Slovenija, Švedska i Bugarska. U ovim zemljama škole i nastavnici uspevaju
da obezbede dovoljno podsticajne uslove za razvoj
matematičke pismenosti i za dečake i za devojčice.
Konačno, može se izdvojit i treća, najmanje brojna
grupa zemlja (svega 5 zemalja) u kojima obrazovni
sistemi u većoj meri podržavaju razvoj matematičke
pismenosti kod devojčica. U ovu grupu, od evrop-
Slika 10.
!" # !
20
15
10
5
0
-5
-10
-15
@
)*+,
Q\I/*&
3/,/
H-,
_@-
_-+0
O/*-
Q
)
-+
-&
O-+*
*&/
./&
`
-0
(/*
"/,*
3 *+&
-+*
.@Y@///
2-&&
X-,
_
-0
W
*0,
12-*
X-
@/0
-+0
OECD prosek (496)
Srbija (442)
XY@//
W
--/
.-&
*++
/,-
R/
f/,
--0
)]-*,
"'/,
-+0
/&
*&
"I-+
HI$
)-*
@W/-*
W-,
-/
/0
$
-0
@/-&
$
)-0
`/-,
(
)_f-/*
$
-&+
Q-+
/,
R*+0
@ \-/
OYY@&
*0,
O--
3
-+
@*&+
@**,
Q-00
WW)-,-
)*00
-20
(
(
skih zemalja, spadaju Litvanija i Albanija u kojoj je
zabeležena i najveća prednost u korist devojčica u
domenu matematičke pismenosti (11 poena).
dečaka zajedno sa Crnom Gorom i Hrvatskom,
za razliku od Rumunije, Slovenije i Bugarske gde
dečaci i devojčice imaju sličan nivo matematičke pismenosti i Albanije gde su devojčice imale
u proseku bolja postignuća od dečaka u domenu
matematičke pismenosti.
Srbija spada u grupu zemalja u kojima dečaci imaju nešto viši nivo matematičke pismenosti nego devojčice i ta razlika iznosi 12 poena (vidi tabelu 13).
Ova razlika između matematičke pismenosti dečaka i devojčica je identična onoj koja je zabeležena
u OECD zemljama. Ipak, u poređenju sa drugim
zemljama, u kojima postoje razlike u korist dečaka,
ona koja postoji u Srbiji spada među niže razlike.
Drugim rečima, iako postoje razlike u matematičkoj pismenosti dečaka i devojčica one u Srbiji nisu
tako velike kao u nekim drugim zemljama.
U poređenju sa rezultatima iz 2006. godine, može
se videti da je razlika u matematičkoj pismenosti
između dečaka i devojčica 2009. godine značajna i
to u korist dečaka. Pored toga, na osnovu poređenja prosečnih postignuća dečaka i devojčica 2006.
i 2009. godine može se videti da je ova razlika
nastala zbog toga što su dečaci u većoj meri napredovali nego devojčice u domenu matematičke
pismenosti. To znači da da je obrazovni sistem u
Srbiji, kada je u pitanju razvoj matematičke pismenosti, postao nešto više prilagođen obrazovnim
U poređenju sa drugim zemljama iz regiona (vidi tabelu 13), Srbija ima najveću razliku u korist
Tabela 13.$ PISA 2006 &
(
(
$ (
(
$ )
-*+
-**
/
--+
-*0
12
.
-0-
-&,
13
-&/
-/-
11
/0
/
/
/
/,
,
12
-/
**
12
-+
*&
12
3
-,
-,/
Y-
-&
-*
Y-
$
-,+
-,
7
-
-/
*
)
YY
YY
YY
*0
*+*
-11
1465
potrebama dečaka. U Rumuniji se desilo nešto
suprotno u odnosu na Srbiju, 2006. je postojala razlika u korist dečaka, ali je ona neutralisana
2009. godine. U ostalim zemljama situacija se nije
promenila između dva testiranja kada je u pitanju
postojanje rodnih razlika u matematičkoj pismenosti. U Hrvatskoj i Crnoj Gori razlika u korist
dečaka, koja je zabeležena 2006. godine, zadržala
se i 2009. godine. S druge strane, u Sloveniji i
Bugarskoj razlike nisu postojale ni 2006. godine,
a tako je 2009. godine.
6615
Kada se dečaci i devojčice uporede u odnosu na
procenat onih koji ostaju ispod nivoa 2 (minimalni
nivo funkcionalne pismenosti) i onih koji dostižu najviše nivoe u 2006. i 2009. godini (slika 11)
može se videti da nije došlo do značajnih promena.
Nešto manje dečaka se može označiti kao funkcionalno nepismeni 2009. godine u odnosu na 2006.
godinu, ali je ta promena mala (oko 3 procentna
poena). Procenat devojčica koja su ostale ispod nivoa 2 na skali matematičke pismenosti je skoro isti
2009. kao što je bio 2006. godine (oko 42%). Što
se tice najviših nivoa matematičke pismenosti može se videti da ni u tom pogledu ne postoje velike
razlike između dečaka i devojčica. Iako je procenat
dečaka na 5 i 6 nivou nešto veći (oko 2 procentna
poena), procenat učenika koji dostižu najviše nivoe je generalno nizak (manje od 5%). Ovi nalazi
pokazuju da između dva testiranja nije ostvaren
značajan napredak kada je u pitanju procenat dece
koja su funkcionalno nepismena u domenu matematičke pismenosti, niti u procentu dečaka i devojčica koji dostižu najviše nivoe postignuća. Dobijeni
Slika 11.
^
\
I
/&
&!!
nalazi pokazuju da obrazovni sistem u Srbiji ne
uspeva da značajan procenat i dečaka i devojčica
(oko 40%) dovede do nivoa funkcionalne pismenosti nakon 9 godina školovanja.
Dobijeni nalazi pokazuju da obrazovni sistem u
Srbiji treba da unapredi postojeće uslove za razvoj
matematičke pismenosti kod devojčica. Izgleda
da postojeći uslovi u nešto većoj meri pogoduju
dečacima nego devojčicama. Činjenica da 2006.
godine u Srbiji nisu postojale razlike u pogledu
matematičke pismenosti dečaka i devojčica i da
u nekim drugim zemljama u regionu ne postoje
razlike između dečaka i devojčica pokazuju da se
radi o ostvarivom cilju.
Rodne razlike u naučnoj pismenosti
U kojoj meri obrazovni sistemi omogućavaju i dečacima i devojčicama da razviju naučnu pismenost
koja postaje nužan preduslov za uspeh kako u svakodnevnom životu tako i u okviru profesionalne
karijere? Drugim rečima, da li obrazovanje pruža
dovoljno podsticaja i devojčicama i dečacima da
razumeju ključna znanja iz različitih nauka, da
izvode zaključke na osnovu nalaza poznatih činjenica, da primene naučna saznanja u rešavanju
praktičnih životnih izazova itd.?
Na slici 12 mogu se videti podaci o razlikama koje
postoje u pogledu naučne pismenosti devojčica i
dečaka u različitim zemljama koje su učestvovale u
PISA 2009 studiji. Prosečna postignuća devojčica
Slika 12.
!" # !
20
15
10
5
0
-5
-10
-15
@
)-
Q\I/
_/
(-
_@/,-
H--0
O/,0
--
O-++
Q
)
-+-
X-,&
3/0
"/
@/
*&
./
`
-+
3 -/
.@Y@/-
-&
W
-,
X/*
OECD prosek (501)
OY@/0/
$
)-
f/+
/0
@W/
/-
_
-0
Srbija (443)
-+
*0&
@/*+
XY@/,,
/+
-//
$
-0+
-*
"I/
O-/
HI$
)/
/+
"'/*
Q--
)]*0*
-,
@ \-
.-+&
*+*
2-0
$
-+
R/*
W
-/-
12-,
W-/
/,
`//-
Q-,
WW)-,
3
-*
@**
@*0
(
)_f-&&
)*,
R-,/
-20
(
(
i dečaka su prikazana u odnosu na prosečna postignuća učenika u datoj zemlji. Dakle, podaci na
slici opisuju kako se naučna pismenost devojčica
i dečaka razlikuje od prosečnog skora svih učenika na skali naučne pismenosti. U slučaju kada
se prosečne vrednosti dečaka, odnosno devojčica
nalaze iznad horizontalne linije (u zoni pozitivnih
vrednosti) to znači da data grupa ima prosečna
postignuća koja su viša od prosečnih postignuća
svih učenika. U slučaju kada su prosečne vrednosti
dečaka ili devojčica ispod horizontalne linije onda
to znači da je njihovo prosečno postignuće slabije
od ukupnog prosečnog postignuća date zemlje na
skali naučne pismenosti.
u pogledu njihove naučne pismenosti. To znači
da, iako postoje neke razlike u njihovim prosečnim postignućima, te razlike mogu da se tretiraju
kao da ne postoje. Takva situacija je u proseku u
OECD zemljama. Pored toga, dečaci i devojčice
imaju isti nivo pismenosti, između ostalih zemalja,
i u Austriji, Mađarskoj, Slovačkoj i Estoniji. Dakle
u svim ovim zemljama obrazovanje uspeva da pruži odgovarajuće šanse i dečacima i devojčicama da
razumeju najvažnija znanja iz nauka, da razumeju
naučni način mišljenja, da mogu da primene naučna znanja i naučni način mišljenja i zaključivanja u rešavanju svakodnevnih problema itd.
Kada se analziraju zemlje u kojima postoje razlike
između dečaka i devojčica u pogledu naučne pismenosti prvo upada u oči činjenica da u većem
broju zemalja prednost imaju devojčice. Na pri-
Podaci koji su prikazani na slici 12 pokazuju da u
najvećem broju zemalja (35 zemlje) ne postoje statistički značajne razlike između dečaka i devojčica
W),-!$ &
&
(
(
$ (
(
$ )
-**
-*+
Y/
--
--*
Y,
.
-
--
Y
-+
-,
Y
/,/
/*
-8
//
/,
Y,-
12
-,,
-,*
Y
*/
-+
-13
3
-&
--*
-17
-*
-/
-20
$
-,0
-,
Y
-*
-**
-10
)
YY
YY
YY
*00
-&
-29
1667
mer, u 21 zemlji devojčice imaju viši nivo naučne
pismenosti, dok su dečaci bili uspešniji od devojčica u 11 zemalja. Najveća razlika u korist devojčica
je zabeležena u Jordanu gde dostiže čak 35 poena,
dok ova razlika iznosi 20-30 poena u Albaniji,
Dubaiju, Kataru, Kirgistanu i Bugarskoj. U ovim
zemljama obrazovni sistem je, na određeni način,
više prilagođen obrazovnim potrebama devojčica.
S druge strane, među zemljama u kojima dečaci
imaju značajno viša postignuća na skali naučne
pismenosti izdvaja se Kolumbija gde ta razlika
iznosi preko 20 poena. Pored Kolumbije u grupi
zemalja u kojima je prosečno postignuće dečaka
više za 10-20 poena u odnosu na devojčice nalaze
se Lihtenštajn, Amerika i Danska.
Srbija spada u grupu zemalja u kojima ne postoji razlika u pogledu naučne pismenosti devojčica i dečaka. Po tome je Srbija slična najbrojnijoj
grupi zemalja i proseku OECD zemalja. To znači
da je nastava iz nauka u Srbiji dobro prilagođena i devojčicama i dečacima i da omogućiva deci
i mladima da, bez obzira na pol, razviju naučnu
pismenost.
6817
U poređenju sa drugim zemljama iz regiona, Srbija i Hrvatska su jedine zemlje u kojima obrazovni
sistem na isti način podstiče i devojčice i dečake.
Sve druge zemlje iz regiona (Crna Gora, Slovenija,
Slika 13.
^
\
I
/&&!
!
Rumunija, Bugarska i Albanija) spadaju u grupu
zemalja u kojima su devojčice bile značajno uspešnije od dečaka na skali naučne pismenosti (vidi
tabelu 14). U tom pogledu situacija u regionu je
nešto nepovoljnija nego što je to bio slučaj 2006.
godine. U 2006. godini samo u Sloveniji i Bugarskoj je postojala razlika u korist devojčica, dok je u
2009. godini ta razlika postala značajna i u Crnoj
Gori i Rumuniji. Pored toga, sve razlike koje su
postojale 2006. godine su se donekle povećale.
Pored poređenja prosečnih postignuća dečaka i
devojčica važno je da se obrati pažnja i na nivoe
postignuća koje dostižu dečaci i devojčice na skali
naučne pismenosti. Slika 13 pokazuje da je donekle manji broj učenika i učenica koji su 2009.
godine bili ispod nivoa 2 na skali naučne pismenosti (koji predstavlja minimalni nivo funkcionalne
pismenosti) u odnosu na 2006. godinu. To smanjenje iznosi oko 5 procentnih poena za dečake
i oko 3 procentna poena za devojčice. S druge
strane procenat učenika i učenica koji su uspeli
da dostignu dva najviša nivoa na skali čitalačke
pismenosti su ostali nepromenjeni i veoma nisku
(oko 1%). Iako je, dakle, ostvaren izvestan napredak u smislu smanjenja broja i dečaka i devojčica
koji se mogu opisati kao funkcionalno nepismeni
u domenu nauke, još uvek trećina njih u Srbiji ne
dostiže nivo 2.
[email protected]ÓTÓONRSHFMTįHL@ÓHYLDĹTÓ[email protected]ÓR@Ó[email protected]Ó
RNBHNDJNMNLRJHLÓ[email protected]
Jedna od važnih tema u PISA studiji jeste povezanost između socijalnog, ekonomskog i kulturološkog statusa porodice iz koje dolazi učenik i
njenih/njegovih postignuća na skalama čitalačke,
matematičke i naučne pismenosti. Postoji veći
broj studija koje pokazuju da socio-ekonomski
status učenika može biti blisko povezan sa postignućima učenika na PISA skalama (vidi više
Coleman i sar., 1966, OECD, 2001, Levin &
Belfiled, 2002, OECD, 2004, OECD, 2007,
Baucal & Pavlović, 2010). Na primer, učenici čiji
roditelji imaju viši nivo obrazovanja češće imaju i
viša postignuća na skalama čitalačke, matematičke i naučne pismenosti. Više obrazovani roditelji
mogu u većoj meri da podrže obrazovanje svoje
dece, da uče sa svojom decom, da budu uzor deci
itd. Porodice koje imaju viši nivo ekonomskog
statusa mogu da obezbede deci dodatno obrazovanje, mirno mesto za učenje, dodatne knjige,
kompjuterske programe za dodatno učenje itd.
Učenicima koji žive u urbanim centrima mogu
biti dostupnije kulturne instituticije kao što su
biblioteke, škole itd. što sve može da doprinese
višem vrednovanju znanja i obrazovanja što pozitivno utiče na motivaciju i zalaganje koje učenici
investiraju u učenje. Konačno, učenici koji dolaze
iz bolje stojećih porodica često imaju više šansi da
se upišu u škole u kojima radi stručnije nastavno
osoblje, u kojima postoje bogatiji obrazovni re-
sursi itd. zbog čega će oni brže i više napredovati
od učenika koji su upisani u škole sa siromašnijim
obrazovnim resursima.
U okviru PISA studije poseban deo analize odnosi
se na analizu razlika koje postoje između postignuća učenika sa različitim socio-ekonomskim statusom (vidi okvir). U nekim zemljama ove razlike
su veće, a u drugima manje. Veličina ovih razlika
govori o pravednosti obrazovanja u nekoj zemlji tamo gde su razlike veće pravednost je manja, a tamo gde su one manje pravednost je veća. Pravednost obrazovanja se, dakle, u PISA studiji odnosi
na meru u kojoj obrazovni sistem u nekoj zemlji
uspeva da obezbedi svim učenicima, bez obzira
na njihov socio-ekonomski status, onaj kvalitet
obrazovanja koji odgovara njihovim obrazovnim
potrebama omogućavajući im tako jednake šanse
da razviju ključne kompetencije (čitalačku, matematičku i naučnu pismenost).
Pošto su prethodne analize (OECD, 2001;
OECD, 2004; OECD, 2007b; Willms, 2006,
Willms, 2010) pokazale da se povezanost između
socio-ekonomskog statusa učenika i PISA postignuća ne razlikuje značajno za čitalačku, matematičku i naučnu pismenost ovde će biti prikazani
nalazi samo za čitalačku pismenost koja je bila u
fokusu PISA 2009 studije.
Socio-ekonomski satus učenika
Socio-ekonomski status učenika se odnosi na indeks koji se izračunava na osnovu socijalnog, ekonomskog,
kulturološkog i obrazovnog statusa porodice iz koje potiče učenik (obrazovanje roditelja, zaposlenost roditelja, zanimanje roditelja i posedovanje određenih dobara u domaćinstvu).
Indeks socio-ekonomskog statusa se izražava preko standardizovane skale na kojoj 0 označava prosečni
socio-ekonomski status učenika u OECD zemljama. Standardna devijacija skale je 1. Ako neki učenik ima
skor -1 na ovoj skali to znači: (a) da je socio-ekonomski status ovog učenika niži od socio-ekonomskog
statusa koji ima prosečni učenik u OECD zemljama, (b) da svaki šesti učenik, tj. jedan od šest učenika,
iz OECD zemalja ima niži socio-ekonomski status od ovog učenika, i (c) pet od šest učenika iz OECD
zemalja ima viši socio-ekonomski status od ovog učenika. Slično tome, ako neki učenik ima socio-ekonomski status +1 to znači da je njen ili njegov socio-ekonomski status viši od onog koji ima prosečan učenik u
OECD zemljama, da je viši nego što ima pet od šest učenika iz OECD zemalja, a niži od šestine učenika
iz OECD zemalja sa najvišim socio-ekonomskim statusom. Najveći broj učenika u OECD zemljama (dve
trećine) ima socio-ekonomski status koji se kreće između vrednosti -1 i +1.
1869
Uticaj koji ima socio-ekonomski status na razvoj čitalačke pismenosti biće opisan preko dva
indikatora. Prvi indikator se odnosi na to koliko
individualne razlike između učenika u pogledu
socio-ekonomskog statusa mogu da objasne individualne razlike u pogledu njihovih postignuća
na skali čitalačle pismenosti. Drugi indikator se
odnosi na to kolika razlika u pogledu postignuća učenika na skali čitalačke pismenosti se može
očekivati između učenika koji se na skali socioekonomskog statusa razlikuju za jednu jedinicu
te skale.
U idealnom slučaju deca iz različitih socio-ekonomskih slojeva bi imala u proseku ista obrazovna postignuća. Obrazovni sistem u kojem ne bi
postojala povezanost između postignuća učenika
i njihovog socio-ekonomskog statusa bi bio sistem
u kojem svaki učenik dobija jednake šanse da razvije ključne kompetencije bez obzira na njegov ili
njen socijalni, ekonomski ili kulturološki status.
Takav obrazovni sistemi bi bio idealno pravedan.
U obrazovnom sistemu koji bi bio izrazito nepravedan deca koja dolaze iz porodica sa nižim socioekonomskim statusom bi dobijali značajno niži
kvalitet obrazovanja pa bi njihove šanse da razviju
ključne kompetencije bile značajno niže u odnosu
na druge učenike čime bi se smanjile njihove šanse
da se u budćnosti zaposle, da imaju uspešnu karijeru i da ostvare prihode kojim mogu da obezbede
pristojan život svojoj budućoj porodici. Drugim
rečima, u izrazito nepravednim obrazovnim sistemima obrazovanje u velikoj meri doprinosi da se
postojeće socijalne, ekonomske i kulturne nejednakosti u društvu reprodukuju i u narednoj generaciji dece. U takvim društvima, deca iz siromašni-
Zašto bi društva treba da se trude da se smanje razlike u postignuću
dece iz različitih socio-ekonomskih slojeva?
7019
Kada se govori o pravednosti obrazovanja pokreću se brojne dileme koje su, sasvim očekivano, blisko
povezane sa sistemom vrednosti i razumevanjem pojma pravednosti. Pogotovu u društvima koja su postkomunistička i tranziciona ovaj pojam može da podseti na komunističke ideale ili na “uranilovku”, a
zalaganje za povećanje pravednosti obrazovanja na zalaganje za povratak u stari ideološki poredak. Iz tog
razloga važno je imati u vidu nekoliko razloga praktične prirode zbog kojih društva sa veoma različitom
istorijom, dominantnom ideologijom i kulturom teže pravednijem obrazovanju:
(1) Društva sa velikim razlikama u obrazovnim postignućima teže ostvaruju socijalnu koheziju jer se
društvo doživljava kao da služi samo privilegovanima, a ne svim građanima što smanjuje stabilnost samog
društva.
(2) Društva sa velikim brojem funkcionalno nepismenih se mogu suočavati i sa značajnim ograničenjima
u razvijanju demokratskog društva jer je mogućnost građana sa niskim kompetencijama da učestvuju u
demokratskim procesima i institucijama značajno ograničena.
(3) Društva u kojem deca iz siromašnijih slojeva imaju veoma ograničene mogućnosti da kroz obrazovanje
izađu iz siromaštva moraće da ulažu u budućnosti značajno veća sredstva za rešavanje negativnih posledica siromaštva nego što su sredstva koja su potrebna za obezbeđivanje kvalitetnog obrazovanja za decu iz
siromašnijih slojeva.
(4) Društva sa velikim brojem mladih koji imaju veoma niske ključne kompetencije teže privlači investitore
da ulažu u tu zemlju što postavlja značajna ograničenja za ekonomski razvoj zemlje i njenu konkurentnost
u odnosu na druga društva.
(5) Društva sa velikim razlikama u stepenu razvijenosti ključnih kompetencija između siromašnijih i bogatijih slojeva društva se suočavaju sa “monopolizacijom” znanja jer je kvalitetno obrazovanje dostupno
samo privilegovanima što dovodi do smanjenja konkurentnosti u oblasti znanja, a smanjena konkurentnost
dovodi do smanjenja kvaliteta ekonomije i usluga koje se baziraju na znanju i ograničava tako razvojne
potencijale društva.
jih slojeva imaju veoma ograničene mogućnosti da
preko obrazovanja izbegnu siromaštvo i sudbinu
svojih roditelja. Kada se razmatra pravednost obrazovanja u nekoj zemlji treba imati u vidu da je
idealno pravedni obrazovni sistem, onaj u kojem
ne bi postojale razlike u postignućima učenika sa
različitim socio-ekonomskim statusom, predstavlja
daleki cilj kojem se teži. Idealno pravedan obrazovni sistem izgleda kao teško ostvariv cilj u realnim društvima. Iz tog razloga zemlje teže da što
više smanje efekat socio-ekonomskog statusa na
obrazovna postignuća učenika, tj. da smanje jaz u
postignućima između učenika sa različitim socioekonomskim statusom. Zato se pravednost obrazovanja u nekoj zemlji procenjuje u odnosu na
pravednost obrazovanja koja je ostvarena u drugim
zemljama. Ako u nekoj zemlji postoji slabiji uticaj
socio-ekonomskog statusa na postignuća učenika
nego u većini drugih zemalja tada bi se reklo da se
rado o zemlji gde je obrazovanje pravednije.
Povezanost socio-ekonomskog statusa
učenika sa čitalačkom pismenošću
U svakoj zemlji neki učenici su uspešniji, a drugi
manje uspešni na skali čitalačke pismenosti. Važno
pitanje za obrazovnu politiku u svakoj zemlji je
koliko su te razlike povezane sa razlikama u pogledu socio-ekonomskog statusa. U PISA studiji stepen povezanosti između socio-ekonomskog statusa
učenika i njihove čitalačke pismenosti se izražava
preko količine varijanse na skali čitalačke pismenosti koja može da se objasni, odnosno predvidi
na osnovu socio-ekonomskog statusa učenika. Ako
ne bi postojala povezanost između socio-ekonomskog statusa učenika i njihovih postignuća na skali čitalačke pismenosti procenat varijanse na skali
čitalačke pismenosti koji bi mogao da se objasni
pomoću socio-ekonomskog statusa učenika bi bio
0. To znači da svaki učenik bez obzira na socioekonomski status može da dostigne bilo koji nivo
čitalačke pismenosti. Drugim rečima, učenici iz
siromašnijih slojeva bi imali iste šanse kao i učenici iz bolje stojećih porodica da razviju visok nivo
čitalačke pismenosti. Nulta povezanost između socio-ekonomskog statusa i čitalačke pismenosti bi
postojala u idealno pravednim obrazovnim sistemima. Takvi obrazovni sistemi bi bili procenjeni
kao idealno pravedni jer uspevaju da obezbede
učenicima iz različitih socio-ekonomskih slojeva
kvalitet obrazovanja koji odgovara njihovim obra-
zovnim potrebama. U takvim obrazovnim sistemima, učenici bi imali jednake šanse da razviju
ključne kompetencije bez obzira na njihov socioekonomski status. S druge strane, što je veća povezanost između socio-ekonomskog statusa učenika i
njihove čitalačke pismenosti to bi pravednost bila
manja. Ako bi se celokupna varijansa (100%) na
skali čitalačke pismenosti mogla objasniti, tj. predvideti, pomoću socio-ekonomskog statusa učenika
to bi značilo da u obrazovnom sistemu postoje
snažni mehanizmi koji postavljaju svakom učeniku, isključivo u zavisnosti od njenog ili njegovog
socio-ekonomskog statusa, čvrsta ograničenja do
kog nivoa može da razvije čitalačku pismenost.
Drugim rečima, u takvim obrazovnim sistemima
kvalitet obrazovanja i obrazovne šanse učenika bi
bile u potpunosti određene socio-ekonomskim
statusom njihove porodice na koji učenici nisu
imali nikakav uticaj.
Pošto u većini realnih društava uvek postoji neki
nivo povezanosti između socio-ekonomskog statusa učenika i njihovih obrazovnih postignuća, pravednost obrazovanja u pojedinačnim zemljama se
ocenjuje na relativan način, tj. u odnosu na druge
zemlje. Jedna referentna tačka u odnosu na koju se
pojedinačne zemlje porede jeste prosečni nivo pravednosti koji postoji na nivou OECD zemalja. U
proseku u OECD zemljama socio-ekonomski status učenika obašnjava oko 14% varijanse na skali
čitalačke pismenosti. To znači da učenici sa višim
socio-ekonomskim statusom imaju u proseku nešto viša postignuća na skali čitalačke pismenosti.
Ipak imajući u vidu da je ovaj procenat relativno
nizak to znači da u OECD zemljama i učenici sa
nižim socio-ekonomskim statusom imaju izvesne
šanse da razviju visok nivo čitalačke pismenosti.
Na slici 14 prikazani su podaci u kojoj meri je
socio-ekonomski status učenika povezan sa postignućima učenika na skali čitalačke pismenosti.
Može se videti da se u samo tri zemlje procenat
varijanse na skali čitalačke pismenosti koju objašnjava socio-ekonomski status učenika nalazi ispod
5% - Makao (Kina), Hong Kong (Kina) i Katar.
Pored ove tri zemlje uticaj socio-ekonomskog statusa na razvoj čitalačke pismenosti je niži u odnosu na OECD prosek još i u sledećim zemljama:
Island, Azerbejdžan, Estonija, Indonezija, Finska,
Jordan, Tunis, Lihtenštajn, Norveška, Japan, Kanada, Trinidad i Tobago, Crna Gora, Letonija,
Albanija, Hrvatska, Koreja, Rusija i Italija. Dakle,
2071
u navedenim zemljama pravednost obrazovanja je
nešto viša u odnosu na onaj nivo pravednosti koji u proseku postoji na nivou OECD zemalja. U
ovim zemljama obrazovni sistemi su nešto uspešniji u obezbeđivanju odgovarajućeg kvaliteta obrazovanja deci iz različitih socio-ekonomskih slojeva.
Na drugoj strani skale izdvajaju se zemlje u kojima
razvoj čitalačke pismenosti učenika u značajno većoj meri zavisi od socio-ekonomskog statusa učenika zbog čega se može reći da je u ovim zemljama
pravednost obrazovanja na značajno nižem nivou.
Najmanja pravednost je zabeležena u Peruu u kojoj je socio-ekonomski status u duplo snažnije povezan sa čitalačkom pismenošću učenika nego što
je to u proseku slučaj u OECD zemljama. Pored
Perua, nizak nivo pravednosti je zabeležen u Mađarskoj gde socio-ekonomski status objašnjava više
od 25% varijanse, kao i u Argentini, Bugarskoj
i Urugvaju gde je procenat objašnjene varijanse
oko 20%.
Dakle, socio-ekonomski status učenika u Srbiji u
nešto manjoj meri nego u drugim zemljama određuje do kog nivoa u razvoju čitalačke pismenosti
učenici mogu da stignu. Ipak, činjenica da je u
nekim evropskim zemljama pravednost nešto bolja
nego u Srbiji (npr. Island, Estonija, Finska, Lihtenštajn i Norveška) pokazuje da, iako je situacija
relativno povoljna, postoji još prostora za unapređivanje pravednosti.
U tabeli 15 prikazani su podaci o procentu varijanse na skali čitalačke pismenosti koja može da
se objasni socio-ekonomskim statusom učenika
za zemlje iz regiona i to za 2006. i 2009. godinu.
Podaci pokazuju da je pravednost obrazovanja u
Srbiji bolja 2009. godine u odnosu na 2006. godinu pošto je procenat varijanse koji se objašnjava
socio-ekonomskim statusom učenika smanjen za
4 procentna poena. Dakle, u Srbiji 2009. godine
razvoj čitalačke pismenosti kod učenika u manjoj
Slika 14.@
\ ])#!
Y
35
1LæDSUDYHGQRVWXRGQRVXQD2(&'SURVHN
30
,VWDSUDYHGQRVWXRGQRVXQD2(&'SURVHN
9LäDSUDYHGQRVWXRGQRVXQD2(&'SURVHN
25
20
15
10
5
0
Peru (370)
Madjarska (494)
Urugvaj (426)
Bugarska (429)
Argentina (398)
Belgija (506)
Turska (464)
H--
Panama (371)
Luksemburg (472)
"-0
US (500)
Francuska (496)
Kolumbija (413)
Novi Zeland (521)
Austrija (470)
Portugal (489)
Singapur (526)
Poljska (500)
$
)-00
Kirgistan (314)
Danska (495)
Meksiko (425)
Slovenija (483)
Dubai (UAE) (459)
Švajcarska (501)
OECD prosek (493)
UK (494)
Litvanija (468)
Španija (481)
$
--
Švedska (497)
Tajland (421)
Brazil (412)
Holandija (508)
Australija (515)
Irska (496)
Izrael (474)
2-+*
HI$
)-0+
Šangaj-Kina (556)
Kazahstan (390)
Kineski Tajpej (495)
Italija (486)
$
-/
Koreja (539)
Hrvatska (476)
Albanija (385)
Letonija (484)
Crna Gora (408)
Srbija (442)
Trinidad i Tobago (416)
Kanada (524)
Japan (520)
"I/*
Q\I-
Tunis (404)
Jordan (405)
Finska (536)
Indonezija (402)
Estonija (501)
)]*&
Island (500)
Hong Kong-Kina (533)
Katar (372)
Makao-Kina (487)
7221
U Srbiji socio-ekonomski status učenika objašnjava oko 10% varijanse na skali čitalačke pismenosti.
To je značajno niže u odnosu na prosečni efekat
socio-ekonomskog statusa u OECD zemljama što
znači da je situacija u pogledu pravednosti obrazovanja nešto bolja u Srbiji u odnosu na situaciju
u OECD zemljama. U poređenju sa drugim zemljama iz našeg regiona, Srbija spada, zajedno sa
Hrvatskom, Crnom Gorom i Albanijom u grupu
zemalja u kojima je pravednost obrazovanja na
nešto višem nivou (Tabela 15). U Rumuniji i Sloveniji pravednost obrazovanja je na nešto nižem
nivou nego u Srbiji, ali je na sličnom nivou kao što
je zabeležen u proseku u OECD zemljama (oko
14%). U Bugarskoj, pravednost obrazovanja je na
najnižem nivou u regionu, ali ne samo u poređenju sa zemljama iz regiona već i u odnosu na sve
druge zemlje.
W),/!
\ ]) Y
&
meri zavisi od njenog ili njegovog socio-ekonomskog statusa. Od ostalih zemalja u regionu varijansa koja se objašnjava socio-ekonomskim statusom
učenika je, takođe, smanjena u Bugarskoj za 2.5
procentna poena. S druge strane, u Crnoj Gori i
Rumuniji pravednosti obrazovanja je nešto slabija
2009. godine u odnosu na onu koja je postojala
2006. godine jer je došlo do povećanja varijanse
koja se objašnjava socio-ekonomskim statusom
učenika za 4, odnosno 2.6 procentnih poena.
&
$ )
,-!}
!+}
Y-!}
.
,!}
,,!}
~!+}
,/!,}
,-!*}
Y!+}
12
&!}
,!}
~-}
3
!0}
!}
Y!/}
$
,,!}
,*!&}
~!&}
)
YY
,!0}
YY
se objasni na osnovu socio-ekonomskog statusa
učenika paralelno sa prosečnim postignućem koji
su ostvarili učenici iz datih zemalja na skali čitalačke pismenosti. Na osnovu ova dva podatka i na
osnovu poređenja sa OECD prosekom mogu da
se izdvoje četiri grupe zemalja.
Zemlje sa višim kvalitetom i višom pravednošću. Prvu grupu čine zemlje u kojima je prosečno
postignuće učenika više u odnosu na OECD prosek i uticaj socio-ekonomskog statusa je niži u odnosu na prosečni uticaj na nivou OECD zemalja i
ova grupa zemalja bi mogla da se označi kao grupa
Na slici 15 su prikazani podaci o procentu varijanse na skali čitalačke pismenosti koji može da
Slika 15._
) Y
2273
OECD
prosek
600
Viša pravednost
Viši kvalitet
550
Finska
Hong Kong-Kina
"]
Viši kvalitet
Koreja
Kanada
500
Island
Makao-Kina
450
Japan
Norveška
Italija
Lihtenštajn
Letonija
Hrvatska
Rusija
Srbija
Trinidad i Tobago
Jordan
Crna Gora
Tunis
Indonezija
Albanija
400
Katar
Belgija
Estonija
"
Madjarska
Luksemburg
Turska
H
Bugarska
Urugvaj
Argentina
Panama
Peru
)]
350
Viša pravednost
"]
300
0.0
OECD
prosek
"]
"]
5.0
10.0
15.0
20.0
25.0
_ Y
) )Iy
30.0
razviju čitalačku pismenost nego što je to slučaj u
drugim zemljama.
Zemlje sa višim kvalitetom i nižom pravednošću. Druga grupa zemalja je ona u kojoj je kvalitet
obrazovanja nešto viši u odnosu na OECD prosek,
ali je zato pravednost niža (gornji desni kvadrant).
U ovoj grupi najtipičnija zemlja je Belgija u kojoj
u proseku učenici postižu veća postignuća na skali
čitalačke pismenosti nego što je to slučaj u OECD
zemljama, ali s druge strane učenici iz siromašnijih slojeva u Belgiji imaju značajno niže obrazovne
šanse nego drugi učenici. Drugim rečima, socijalno-ekonomsko poreklo učenika u Belgiji u značajno većoj meri ograničava mogućnosti učenika da
Zemlje sa nižim kvalitetom i nižom pravednošću. Konačno, četvrta grupa zemalja se odlikuje i
nižim kvalitetom i nižom pravednošću obrazovanja u odnosu na OECD prosek, tj. radi se o grupi
zemalja u kojima je stanje obrazovanju na najnezavidnijem nivou. Tipičan primer u ovoj grupi zemalja jeste Peru u kojem učenici u proseku imaju
veoma nizak skor na skali čitalačke pismenosti pri
čemu su razlike u pogledu postignuća dece sa različitim socio-ekonomskim statusom najveće od svih
zemalja učesnika u PISA 2009 studiji. Od zemalja
iz regiona u ovu grupu spada samo Bugarska.
Zemlje sa nižim kvalitetom i višom pravednošću. Treća grupa zemalja se odlikuje nižim kvalitetom obrazovanja u odnosu na OECD prosek, ali je
u ovim zemljama pravednost obrazovanja na nešto
višem nivou u odnosu na OECD prosek (donji
levi kvadrant). U ovoj grupi zemalja posebno se
ističe Katar u kojem je kvalitet obrazovanja daleko
niži nego u drugim zemljama, ali je, sudeći prema
visokom nivou pravednosti, postojeći kvalitet obrazovanja u ovoj zemlji dostupan svim učenicima
bez obzira na njihovo socijalno poreklo. Pored Katara u ovu grupu zemalja nalaze se, između ostalog, i Srbija, Crna Gora, Albanija i Hrvatska.
Slika 16.$ 
Y
60
1LæDSUDYHGQRVWXRGQRVXQD2(&'SURVHN
50
,VWDSUDYHGQRVWXRGQRVXQD2(&'SURVHN
9LäDSUDYHGQRVWXRGQRVXQD2(&'SURVHN
40
30
20
10
0
Novi Zeland (521)
Bugarska (429)
Francuska (496)
Dubai (UAE) (459)
Austrija (470)
Madjarska (494)
Singapur (526)
Belgija (506)
Australija (515)
HI$
)-0+
UK (494)
"-0
Švedska (497)
Izrael (474)
US (500)
Peru (370)
$
)-00
Kirgistan (314)
Japan (520)
Luksemburg (472)
Švajcarska (501)
*+
Irska (496)
-+*
Poljska (500)
OECD prosek (493)
Kazahstan (390)
Trinidad i Tobago (416)
$
-/
./+
Urugvaj (426)
Danska (495)
$
--
"I/*
Kineski Tajpej (495)
2-+*
Q-&+
-+&
Koreja (539)
Hrvatska (476)
Kanada (524)
Panama (371)
H--
)*+/
Finska (536)
12-+
-+
O-+,
Turska (464)
Q-+-
Estonija (501)
Brazil (412)
Kolumbija (413)
Šangaj-Kina (556)
Srbija (442)
Island (500)
Q\I-
Katar (372)
Meksiko (425)
Jordan (405)
Tajland (421)
)]*&
Tunis (404)
Hong Kong-Kina (533)
Indonezija (402)
XY@-+0
7423
u kojoj su i kvalitet i pravednost obrazovanja viši
u odnosu na OECD prosek (gornji levi kvadrant
na slici). U ovoj grupu zemalja posebno se ističu Hong Kong (Kina), Finska, Kanada i Japan.
Obrazovni sistemi u ovim zemljama pokazuju da
je moguće da obrazovni sistem bude u isto vreme
i visoko kvalitetan (obezbeđuje da u proseku učenici imaju visoka postignuća) i visoko pravedan
(obezbeđuje da učenici bez obzira na svoje socijalno poreklo imaju slične šanse da dostignu visok
nivo u razvoju čitalačke pismenosti). Ovo je vrlo
važan nalaz za obrazovnu politiku pošto dovodi
u pitanje rašireno uverenje da obrazovna politika
mora da bira između podizanja kvaliteta obrazovanja i podizanja pravednosti obrazovanja, tj. da ne
može istovremeno da se ostvare i jedan i drugi cilj.
Tabela 16.
\ ]) Y
&
Razlika u postignućima učenika sa
različitim socio-ekonomskim statusom
Drugi indikator preko kojeg se ocenjuje pravednost
obrazovanja u nekoj zemlji se odnosi na razliku u
čitalačkoj pismenosti koja postoji između učenika
sa različitim socio-ekonomskim statusom. Ovaj
indikator se izražava preko razlike u postignuću
na skali čitalačke pismenosti koja postoji između
učenika koji se na skali socio-ekonomskog statusa
razlikuju za jednu jedinicu (vidi okvir). Ako je ova
razlika veća pravednost je manja zato što to ukazuje
da učenici koji potiču iz siromašnijih socijalnih slojeva dobijaju imaju manje šanse da razviju čitalačku
pismenost u odnosu na učenike koji potiču iz bolje
stojećih porodica. I obrnuto, ako se postignuća na
skali čitalačke pismenosti učenika sa nižim socioekonomskim statusom manje razlikuju od postignuća učenika sa višim socio-ekonomskim statusom
onda je pravednost obrazovanja veća.
Na slici 16 prikazane su vrednosti koje pokazuju kolika je razlika u postignućima na skali čitalačke pismenosti učenika koji se na skali socio-ekonomskog statusa razlikuju za jednu jedinicu. Najveća pravednost
obrazovanja zabeležena je u Makau (Kina), Indoneziji, Hong Kongu (Kina) i Tunisu gde su razlike u
postignuću učenika koji se razlikuju za jednu jedinicu
na skali socio-ekonomskog statusa manje od 20 poena na skali čitalačke pismenosti. Visoka pravednost
je zabeležena i u drugim vanevropskim zemljama kao
što su Azerbejdžan, Tajland, Jordan, Meksiko i Katar
u kojima pomenuta razlika iznosi između 20 i 25
poena. Od evropskih zemalja najbolja situacija u pogledu razlike u čitalačkoj pismenosti između učenika
sa različitim socio-ekonomskim statusom je u Lihtenštajnu, Islandu, Srbiji, Estoniji, Letoniji i Španiji gde
ova razlika iznosi između 25 i 30 poena.
S druge strane, najniži nivo pravednosti je zabeležen u Novom Zelandu, Bugarskoj, Francuskoj i
&
$ )
*&
0
Y
.
*
*
*
*
12
-
*,
~0
3
//
/,
Y-
$
*
*&
~-
)
YY
*,
YY
Dubaiju u kojima razlika u čitalačkoj pismenosti
učenika sa različitim socio-ekonomskim statusom
prelazi 50 poena što je efekat koji je veći od efekta jedne godine školovanja. Pored ovih zemalja
nizak nivo pravednosti je zabeležen još i Austriji,
Madjarskoj, Singapuru, Belgiji, Australiji, Češkoj,
Velikoj Britaniji, Nemačkoj, Švedskoj i Izraelu.
U ovim zemljama, dakle, učenici sa nižim socioekonomskim statusom imaju značajno niži nivo
čitalačke pismenosti u odnosu na one učenike koji
imaju viši socijalni status.
Da li u pogledu ovog indikatora pravednosti obrazovanja situacija 2009. godine bolja ili lošija u
odnosu na 2006. godinu? Podaci u tabeli 16 pokazuju da je u Srbiji došlo do smanjenja razlike u postignućima između učenika sa nižim i višim socioekonomskim statusom za čitavih 9 poena (sa 36 na
27 poena), odnosno smanjenja je za 25%. Slično
se desilo i u Bugarskoj gde je razlika smanjena za
oko 4 poena (sa 55 na 51 poen), što je smanjene za
oko 7%. S druge strane u Crnoj Gori je ova razlika
u postignuću između siromašnijih i bolje stojećih
učenika povećana za 7 poena (što je skoro 30%
pređašnje razlike). Do povećanje razlike je došlo i
u Rumuniji za 4 poena što je oko 12% pređašnje
razlike. U Hrvatskoj i Sloveniji situacija u pogledu ovog indikatora pravednosti je ista kao 2006.
godine. Dakle, u Srbiji 2009. godine pravednost
obrazovanja merena razlikama koje postoje između
učenika sa nižim i višim socijalnim statusom je
nešto bolja nego što je to bio slučaj 2006. godine.
Na slici 17 su prikazani podaci o razlikama u čitalačkoj pismenosti učenika sa različitim socioekonomskim statusom u odnosu na prosečno postignuće koje su ostvarili učenici iz datih zemalja
na skali čitalačke pismenosti. Na osnovu ove dve
dimenzije i uzimajući OECD prosek kao referentnu tačku na obe dimenzije, mogu da se izdvoje
četiri grupe zemalja.
2475
Slika 18.H
Y
) )#3
#12
Zemlje sa višim kvalitetom i višom pravednošću. Prvu grupu čine zemlje u kojima je prosečno
postignuće učenika više u odnosu na OECD prosek, a razlike u postignućima učenika sa različitim
socio-ekonomskim statusom niže u odnosu na
OECD prosek (gornji levi kvadrant na slici). Na
osnovu toga ove zemlje se mogu označiti kao one
u kojima su i kvalitet i pravednost više. U ovoj
grupi zemalja posebno se ističe Hong Kong (Kina)
čiji učenici u proseku dostignu viši nivo čitalačke
pismenosti nego što je to slučaj u drugim zemljama pri čemu je pravednost sistema viša nego u
bilo kojoj od OECD zemalja. Slučaj Hong Konga
ubedljivo pokazuje da je moguće izgraditi takav
obrazovni sistem koji će biti visoko kvalitetan,
ali koji će istovremeno imati i visok kapacitet da
pruži kvalitetno obrazovanje učenicima sa veoma
različitim socio-ekonomskim statusom.
Zemlje sa višim kvalitetom i nižom pravednošću. Druga grupa zemalja je ona u kojoj je kvalitet
obrazovanja nešto viši u odnosu na OECD prosek,
ali je zato pravednost niža (gornji desni kvadrant).
U ovoj grupi najtipičnija zemlja je Novi Zeland.
Učenici sa Novog Zelanda u proseku imaju visok
nivo čitalačke pismenosti (521 poen) što ukazuje
da u proseku učenici na Novom Zelandu dobijaju
visok nivo obrazovanja. Međutim, učenici sa ra-
Slika 17._
) Y
600
7625
Šangaj-Kina
550
Finska
Hong Kong-Kina
Koreja
Kanada
"]
Viši kvalitet
OECD
prosek
Viša pravednost
Viši kvalitet
Singapur
Novi Zeland
Australija
Island Estonija
" Belgija
Lihtenštajn
Francuska
Švedska
Portugal
Madjarska
Letonija
UK
Italija
HI$
)
Makao-Kina
Španija
Hrvatska
Izrael
Turska
Austrija
500
450
Srbija
Tajland
400
H
Meksiko
Kolumbija
Indonezija Tunis Jordan
OECD
prosek
Dubai (UAE)
Bugarska
Brazil Crna Gora
Albanija
Katar Panama
)]
350
Viša pravednost
"]
"]
"]
300
0
10
20
30
40
50
$ Y
60
70
77
26
zličitim socio-ekonomskim statusom se u velikoj
meri razlikuju u pogledu čitalačke pismenosti, tj.
učenici sa nižim socio-ekonomskim statusom imaju daleko niže šanse da razviju čitalačku pismenost
u odnosu na učenike sa višim socio-ekonomskim
statusom. Ta razlika iznosi čak 52 poena što je više
i od efekta jedne godine školovanja u OECD zemljama. Dakle, na Novom Zelandu, obrazovanje
učenika u većoj meri nego u drugim zemljama zavisi od socio-ekonomskog statusa porodice iz koje
potiče učenik.
Zemlje sa nižim kvalitetom i višom pravednošću. Treća grupa zemalja se odlikuje nižim kvalitetom obrazovanja u odnosu na OECD prosek, ali
je u ovim zemljama pravednost obrazovanja na nešto višem nivou u odnosu na OECD prosek (donji
levi kvadrant). U ovoj grupi zemalja posebno se
ističe Azerbejdžan u kojem su učenici u proseku
ostvarili svega 362 poena na skali čitalačke pismenosti što ukazuje da je u ovoj zemlji kvalitet obrazovanja na značajno nižem nivou nego u drugim
zemljama koje su učestvovale u PISA 2009 studiji.
Ipak, u Azerbejdžanu postoje izuzetno niske razlike u pogledu čitalačke pismenosti između učenika
koji potiču iz različitih socio-ekonomskih slojeva.
Zemlje sa nižim kvalitetom i nižom pravednošću. U četvrtoj grupi zemalja situacija je na nezavidnom nivou i u pogledu kvaliteta i u pogledu
pravednosti obrazovanja. Tipičan primer iz ove
grupe zemalja je Bugarska. U Bugarskoj učenici
imaju značajno niže prosečno postignuće na skali
čitalačke psimenosti (429 poena), ali su istovremeno i razlike između učenika koji vode poreklo iz
porodica sa nižim socio-ekonomskim statusom i
onih koji potiču iz bolje stojećih porodica veoma
velike (iznose oko 51 poen).
Pravednost obrazovanja u u Srbiji u PISA 2009 ogledalu
Rodne razlike:
t Na skali čitalačke pismenosti 2009. godine učenici iz Srbije imaju za oko 39 poena niža postignuća
nego učenice što je u skladu sa opštim trendom da su devojčice uspešnije od dečaka u domenu čitanja.
To znači da bi dečacima u Srbiji trebalo obezbediti čitavu dodatnu godinu školovanja u OECD zemljama da bi dostigli svoje vršnjakinje. Ova razlika je na nivou one koja postoji u OECD zemljama,
ali je niža za 10-20 poena od one koja postoji u većini drugih zemalja iz regiona (Hrvatska, Slovenija,
Crna Gora, Bugarska, Rumunija i Albanija) što ukazuje na viši nivo rodne pravednosti obrazovanja u
Srbiji u odnosu na region.
t U domenu čitalačke pismenosti 2009. godine u velikoj meri je snižen procenat i dečaka i devojčica
koji ne uspevaju da dostignu nivo funkcionalne pismenosti. Sniženje iznosi oko 18-19 procentnih
poena i podjednako je raspoređeno na učenike i učenice.
t U domenu matematičke pismenosti učenici iz Srbije 2009. godine imaju za 12 poena viša postignuća
nego učenice što je na nivou razlike koja postoji u OECD zemljama, ali spada u više unutar regiona –
u Hrvatskoj i Crnoj Gori su zabeležene slične razlike, u Albaniji su devojčice bile uspešnije od dečaka
sa oko 11 poena, dok u Sloveniji, Bugarskoj i Rumuniji ne postoje rodne razlike.
7827
t U Srbiji ne postoje rodne razlike u pogledu razvijenosti naučne pismenosti dečaka i devojčica po čemu
je situacija u Srbiji slična onoj koja postoji u OECD zemljama. U poređenju sa drugim zemljama iz
regiona situacija u Srbiji je povoljnija nego u većini drugih zemalja u kojima postoje značajne razlike
u naučnoj pismenosti učenika i učenika u korist devojčica (razlika iznosi od 13 poena u Crnoj Gori
pa do čak skoro 30 poena u Albaniji).
t U domenu naučne pismenosti došlo je, u poređenju sa 2006. godinom, do izvesnog sniženja procenta
i učenika i učenica koji ne dostižu nivo funkcionalne pismenosti za oko 3-5 procentnih poena.
Koji nivo čitalačke pismenosti
dostižu učenici sa različitim
socio-ekonomskim statusom?
Kada se analizira pravednost obrazovanja u Srbiji, prethodno navedeni rezultati pokazuju da je
pravednost obrazovanja u Srbiji na nešto boljem
nivou nego u OECD zemljama, ali i u poređenju sa zemljama iz istog regiona. Ovakav zaključak se bazira na dva nalaza: (a) socio-ekonomski
status učenika ima niži efekat na razvoj čitalačke pismenosti učenika, i (b) razlika u čitalačkoj pismenosti učenika sa različitim socio-ekonomskim statusom je niža. Iako je pravednost
na boljem nivou, ipak se postavlja pitanje koji
nivo čitalačke pismenosti učenici sa različitim
socio-ekonomskim statusom uspevaju da razviju u različitim zemljama. Ovo pitanje je važno
pošto će uspeh u daljem obrazovanju i u pogledu
zapošljivosti pre svega zavisiti od kvaliteta čitalačke pismenosti.
Na slici 18 su prikazani podaci koji opisuju koji
nivo čitalačke pismenosti dostižu učenici sa različitim socio-ekonomskim statusom u Sloveniji, Bugarskoj, Srbiji i Crnoj Gori. Ove zemlje su
odabrane zato što u njima postoje velike razlike
u pravednosti što omogućava da se jasnije uoče
praktične implikacije visoke i niske pravednosti po
nivo čitalačke kompetencije koji dostižu učenici sa
različitim socio-ekonomskim statusom.
Poređenje Bugarske i Srbije pokazuje da, uprkos
sličnom opštem proseku u ove dve zemlje, učenici sa različitim socio-ekonomskim statusom dostižu veoma različite nivoe čitalačke pismenosti.
Obrazovni sistem u Srbiji obezbeđuje učenicima
sa nižim socio-ekonomskim statusom (npr. oko
-1) takav kvalitet obrazovanja koji im omogućava
da dostignu 413 poena na skali čitalačke pismenosti (što odgovara nivou 2). Učenici sa sličnim
socio-ekonomskim statusom u Bugarskoj dostižu
značajno niži nivo čitalačke pismenosti - oko 370
%+
+
&
+<rI
=D
LA
Ds=AtFI ITA[D><[A u<t<W<[AG
GIK<GI
=DND
LDLNAG<NDUuD
0TA[D><[A [email protected]<sOGA><
>DVA
I@ L<GA JKI>AKA
@<
FD
OUAuDTD
K<@A
s<@<N<r
@<
FD
K<sOGAXO
L>IXA
I=<>AsA
D
@< LA uDLO ^s<tF<>DFDv
0>I
LA
N<rIWA
GIK<
I=<>DND
D
LDtOKuI
LA
GIBA
JILND\D
DLNI>KAGAuI Os JK<>I ITA[D><[A
,AWONDG
@Ir J<BZD>I
JILG<NK<[A
OUAuDr<
O
OUDIuDTD
GIBA
@<
@I>[email protected]
@I
ITAu<
[email protected]
LO
XIV
uArD
AFAGAuND
@<
=D
ITA[D><[A
LG<NK<FD
r><FDNANuDG
D
@I=KI
s<LuI><uDG
wK>I
u<LN<>uDr
GIK<
DG<ND
X<LuO
L>ALN
I
NIGA
VN<
NK<BD
)<ZA Iu GIK<
DG<ND u<UDu
@<
[email protected]@D [email protected]
LA
OUAuDTD
u<F<sA
O
[email protected]
u<
>AVNDuO
DFD
su<[A
rIXA
LA
ITA[OXA
wILNIXA
GuItA
[email protected]
LNK<NAtDXA
s<
NI
$A@<u
I@
[email protected]
u<UDu<
s<
JK<\A[A
OUAuDUrIt
u<JKANr<
XALNA
@<
LA
u<JK<>D
[email protected]<>u<
N<=AF<
D
@<
LA
L><rIG
OUAuDrO
@< =KIX
JIAu< s<
K<@
4>A
VNI
XA
JINKA=uI
XALO
N<=F<
D
u<NJDL
VN<
XA
s<@<N<r
LN<u@<K@
>AVNDu<
DFD
VN<
XA
JINKA=uI
K<sOGAND
O
s<@<NrO
5KA=<FI
=D
@<
OUAuDTDG<
I><
N<=AF<
[email protected]
JIsu<N<
D
L
>KAGAu<
u<
>KAGA
GIBA
DG
LA
@<ND
JKDFDr<
@<
ITAuA
L<GD
LA=A
Os
I=X<V[A[A
r<rI
LO
@I
NIt =KIX<
JIAu< @IVFD
5<=AF<
5<=AF<
s< LDLNAG<NLrI
ITA[D><[A
.A
GIBA
@<
wIr<sOXA
uArA ,IBA
@<
OK<@D
s<@<N<r
OK<@D
ILuI>uA
Os
Ds>ALuI
s<@<N<r
AFAGAuNA
K<sOGA><[<
D u<>IWA[A
D
GIBA
@<
JIGI\
OK<@D
@AFI>A u<LN<>uDr<
s<@<Nr<
Os
>AFDrO
JIGI\
u<LN<>uDr<
,IBA
uAs<>DLuI
D
@[email protected]
@<
KAVD
s<@<N<r
3<@D
s<@<N<r
uAs<>DLuI
D
@[email protected]
D
JKIVDKOXA
DFD
JI>AsOXA L<
@KOtDG
L<@KB<XDG<
.ArD
u<LN<>uDTD
>IFA
@<
u<
I@>IXAuIX
LNK<uD
O
[DRI>IX
L>ALTD
s<
ITA[D><[A
DG<XO
I>O
DuQIKG<TDXO
JI@
u<sD>IG
KQIKG<ND>u<
JKITAu<K
K<rND>uILN
u<
U<LOK
DFD
KK<@
u<
U<LOK +<@<
LA
I>D
KAsOFN<ND
JILG<NK<XO
NIrIG
JAKDI@<
ITA[D><[<
GIBA
LA
@I=DND @ILN<
DuQIKG<TDX<
D
@IrOGAuN<TDXA
s<
[email protected]
D
OUAuDrA
I
u<JKANrO
[email protected]<UuIt
OUAuDr< 0>A
ITAuA N<rIWA
GItO
JKOBDND
u<LN<>uDrO DuQIKG<TDXA
I
AQDr<LuILND u<LN<>A
7rIFDrI
JKA>DVA
OUAuDr<
uA
GIBA
L<GILN<FuI
@<
s<>KVD
s<@<NrA u<LN<>uDr GIK<
uAVNI
@<
JKIGAuD
)<
FD
XA
s<@<N<r
JKA>DVA
LFIBAu
)<
FD
XA =DFI @I>IZuI
<rND>uILND
s<
K<s>IX
JINKA=uDR
>AVNDu<
D
K<sOGA><[<
)<
FD
XA
JINKA=uI
JIuI>I
JKIGDLFDND
s<[email protected] L<
OUAuDTDG< I
L>DG
<rND>uILNDG<
7rIFDrI
I>I
JILN<uA
@AI
><VA
[email protected]>uA
JK<rLA
O >AsD
L<
rKDNAKDXOGDG<
u<
ILuI>O
rIXDR
ITA[OXANA
OUAuDrA
@I=KI
XA
u<rIu
[email protected]
>KAGAu<
K<sGINKDND
rKDNAKDXOGA
JIuI>I
L<
OUAuDTDG<
DDFD
@KOtDG
u<LN<>uDTDG<
)KOtD
[email protected]<>uD
GANI@
[email protected]<BA
OJINKA=O
^=AFAVrA
s<
rK<Xv
rIXA
OUAuDTD
JKA@<XO
u<LN<>uDTDG<
u< rK<XO
U<L<
r<@<
DsF<sA
Ds
OUDIuDTA
.<
NDG
J<JDKD\DG<
OUAuDTD
NKA=<
@<
[email protected]>IKA
u<
tF<>uI
JDN<[A rIXA
LA
I=K<WD><FI
u< U<LO DFD
GItO
@<
u<JDVO
VN<
LO
NIt
@<u<
u<OUDFD
D
rIX<
JDN<[<
LO
DG
D
@<ZA
ILN<F<
uAK<sX<V[Au<
5<rIWA
=D
u<
U<LI>DG<
G<NAG<NDrA
DFD
=DFI
rIt
[email protected]<
u<
rIG
LA
NK<BD
rK<N<r
[email protected]>IK
=DFA rIKDLuA J<JDKD u<
rIXDG<
OUAuDTD
GItO
@<
u<JDVO
L>IX
[email protected]>IK D
@<
DR
[email protected]
.<LN<>uDTD
N<rI
GItO
@<
>[email protected]
rI
DG<
NAVrI\<
D
GItO
@<
JKIsI>O
OUAuDr<
rIXD
XA
N<UuI
[email protected]>IKDI
0><r><
><KDX<TDX< I=DUuIt
U<L< ON>KWD><[< s<RNA><
@< L>D K<sGDVZ<XO
<
uA
L<GI IuD
rIXD
[email protected]
KOrO
0><rI
LA
Ds=At<><
@<
LA
@AT<
rIX<
@<XO
JItKAV<u
[email protected]>IK
[email protected]
@Ir
u<LN<>uDr
DLNI>KAGAuI
GIBA
DG<ND O
>[email protected] VN<
LO
OUAuDTD
JItKAVuI
K<sOGAFD
+<@<
><L
uArD
JItKAV<u
[email protected]>IK
DsuAu<@D
NI
XA
@I=<K
LDtu<F
@<
XA
JINKA=uI
@I@<NuI
JIX<V[A[A
:ALN<
JK<rL<
O
[email protected][O
XALNA
^s<tKA><[Av
=Ks<
>AB=<
u<
JIUANrO
U<L<
rIX<
OUAuDrA
[email protected]
@<
[email protected]<R
JIUuO
L<
K<@IG
5I
GItO
=DND
=KsD
s<@<TD
rIXD
s<RNA><XO
[email protected]
>AVNDuA
r<I
VNI
=D
=DFI
J<K
JKDGAK<
s<@<N<r< Ds
<KDNGANDrA DFD XAsDUrDR
>AB=D
0>I
LO
[email protected]
>AB=A
s<
INJIUD[<[A
U<L<
rIXA
IX<U<><XO
ILuI>uA
>AVNDuA
D
JIG<BO
u<LN<>uDrO
@<
OIUD
rI
DG<
JKI=FAG<
L<
ILuI>uDG
LN><KDG<
0>I
DJ<r
uA
NKA=<
JIGAV<ND
L<
@I=KI ILGDVZAuDG
QIKG<ND>uDG
ITA[D><[AG
wIKA@
JKI>AK<><[<
ILuI>uDR
>AVNDu<
[email protected]@u<rI
XA
><BuI
D
JIL>ANDND
J<B[O
ILuI>uDG JIXGI>DG<
5I
XA
@AI
OUA[<
rIXD
UALNI
JKIWA
uAITA[Au
<
GIBA
[email protected]<>Z<ND
rIKAu
[email protected]\DR
uAOLJAR<
OUAuDr< *<rI
XA
LJILI=uILN
s<
KAV<><[A [email protected]<>uDR ><Bu<
Iu<
uA
t<K<uNOXA @< JILNIXD
LOVNDuLrI K<sOGA><[A
!
+<I
VNI
GIBANA
@<
>[email protected]
JILNIXA
K<sFDUDND
u<UDuD
@<
LA
I=DUuA
<rND>uILND
u<
U<LO
JKAN>IKA
O
LDLNAG<NLrI
QIKG<ND>uI
ITA[D><[A
0uI
VNI NKA=<
s<J<GNDND
XALNA
@<
I>A
LNK<NAtDXA
NKA=<
@<
[email protected]
@AI
L><[email protected]>uA
KONDuA
u<
U<LO
L><rIt
u<LN<>uDr<
wI@<TD
rIXA
@I=DX<NA
LDLNAG<NLrD
JILG<NK<XO\D
OUA[A
@Ir
LA
IuI
s<DLN<
I@>DX<
IGItO\<><
><G
@<
ONDUANA
u<
r><FDNAN
rIu<UuIt
KAsOFN<N<
OUA[< JKA
uAtI
VNI ><L
Iu ! )<rFA
ITA[D><[A
[email protected]<sOGA><
>DVA
I@
[email protected]<>uIt
s<@<><[<
NALNI><
+<@<
IuI
[email protected]<>Z<
@AI
KAJAKNI<K< NIrIG
u<LN<>A
Iu@<
>DVA
uA
JILNIXD
JINKA=<
@<
u<LN<>uDTD
ILA\<XO
JKDNDL<r
@<
LN<FuI
ITA[OXO
J<
@<
s=It
NIt<
uAG<XO
@I>IZuI
>KAGAu<
@< JKA@<XO
!
+' !&%
(! &
(
'*
(!
+<@<
LA
NALN
s<@<
ITAuD
D
JKIWA
rKIs
[At<
L
[DG
XA
s<>KVAuI
D
OUAuDTD
t<
UALNI
=<T<XO
ILDG
OrIFDrI
uA
JILNIXD
JINKA=<
@<
LA
L<UO><
s=It
JIKNQIFD<
DFD
u<LN<>uDUrA
A>[email protected]
wIuI>uD
JKIF<s<r
rKIs
NALN
KANrI
GIBA
JIGI\D
@<
OUAuDTD
JKIGAuA
L>IX
u<UDu
K<sGDVZ<[<
.ArD
OUAuDTD
\A
J<BZD>I
LFOV<ND
@<
=D
INrKDFD
L>IX
tKAVrA
r<rI
DR
uA
=D
JIuI>DFD
<FD
OUAuDTD
rIXD
LO
@I=KI
OK<@DFD
>A\
L>A
su<XO
<
OUAuDTD
rIXD
LO
OK<@DFD
FIVA
GItO =DND
@AGIK<FDL<uD
D
GItO
LA ^DLrZOUDNDv
5ARuDrA
QIKG<ND>uIt
ITA[D><[<
rIXA
LO
[email protected]
I=X<V[A[A
G<[A
LO
IJ<LuA
I@
NALN<
rIXD
LA
ITA[OXA
wI>K<Nu<
DuQIKG<TDX<
@<N<
u<
G<[A
QIKG<F<u
u<UDu
DG<
V<uLO
@<
JIGItuA
OUAuDTDG<
@<
JKIGDLFA
L>IX u<UDu
KAV<><[<
s<@<N<r< D
@<
u<JK<>A
DsGAuA
wILNIXD
>AFDrD
=KIX
GItO\DR
u<UDu<
@<
JKIrIGAuN<KDVANA
K<@
N<rI
@<
NDGA
@<NA
>DVA
I@ ITAuA
7UAuDTD
GItO
@<
K<@A
O
J<KI>DG<
OJIKAWOXO\D
[email protected]>IKA
JIrOV<><XO\D
@<
LA
@ItI>IKA
IrI
KAVA[<
rIXA
GItO
@<
JKAsAuNOXO
[email protected][O
@<XO\D
OLJON D
I=X<V[A[A 5<rIWA
GItO
@<
[email protected]
@KOtDG<
rIGAuN<KDVO
JDL<uA
K<@I>A
JKA
DFD
u<rIu
VNI
DR
u<LN<>uDr
JKAtFA@<
9DZ
JKIF<Lr<
rKIs
OUAuDUrD
K<@
=DFI
@<
XA
NALN
r>Ds
DFD
uAVNI
@KOtI
XALNA
@<
OUAuDr
K<sGDLFD
I
L>IG
K<@O
D
@<
OUD
Ds
DLrOLN><
!
+' %
!
+IFDrI
JON<
LA
@ALDFI
@<
u<LN<>uDr
u<
rK<XO
[email protected]
DFD
FArTDXA @<
NALN
<
Iu@<
LA stK<uA =KIXAG
FIVDR
ITAu<
)<
FD
NKA=<
@<
LA
>K<NA
u<
FArTDXO
DFD
@<
u<LN<>A
@<ZA
;N<
NKA=<
@<
JKIGAuA
[email protected]\A
[email protected]
;N<
XA
L<
I>IG
[email protected]
0uD
O
[email protected][O DG<XO OUAuDrA
rIXD
uDLO
OL>IXDFD
IuI
VNI
XA
N<rI
=KDBZD>I
DLJF<uDK<uI
5ALNI>D
GItO
JIr<s<ND
VN<
OUAuDTD
su<XO
)I=KD
NALNI>D
U<r
GItO
@<
r<BO
rIXA
JItKAVu<
LR><N<[< OUAuDTD DG<XO
<FD
N<
DuQIKG<TDX<
@IF<sD
JKA>DVA
r<LuI
@<
=D
LA
uAVNI
DsGAuDFI
4N<FuI
D
LDLNAG<NLrI
QIKG<ND>uI
ITA[D><[A
u<LN<>uDrO
@<XA
DuQIKG<TDXO
rIX<
DG XA
JINKA=u< @<
=D
K<sGINKDFD
L>IXA
JF<uI>A
OrIFDrI DG
ITAuA
JIr<sOXO
@<
uAVNI
uDXA
O
[email protected] ,ItO
@<
LA
s<@KBA
L<
OUAuDTDG<
rIXDG<
[email protected]
NABA
D
@<
DLNI>KAGAuI
JILN<>A
>A\A
Ds<sI>A
IuDG<
rIXD
=KBA
u<[email protected]
.<
rK<XO
L>D
u<OUA
>DVA
(!
8IKGOF<KD LO
JILN<FD
><Bu<
JIGI\
O
JKITALO
ITA[D><[<
.ArD
LO
JKA>DVA
LFIBAuA
@Ir
@KOtD OrZOUOXO
uD>IA
JILNDtuO\< rIXD
LO
@KOt<UDXD
I@
LOVNDuA
LN<u@<K@< 5K<@DTDIu<FuI
ITA[D><[A
XA
D
@<ZA
u<XJKDLONuDXA
O
VrIF<G<
.ArD
GDLFA
@<
LO
ITAuA
JKATDsuDXA
<
N<=AFA
JKA>DVA
LO=XArND>uA
)KOtD
>IFA
N<=AFA
XAK
LO
@ALrKDJND>uA
@Ir
LO
DG
ITAuA
JKA>DVA
<K=DNK<KuA 0uI
VNI
L>DG<
[email protected]<XA
XALNA
JDN<[A
^;N<
XA
IuI
VNI
ITA[OXOv 7rIFDrI
uDXA
X<LuI
rIXD
@AI
su<[<
D
K<sOGA><[<
JIrOV<><NA
@<
ITAuDNA
=DFI
rIG
I=FDrO
ITA[D><[<
GIBA
[email protected]<X<ND
JIOs@<uILN
&rI
OUAuDTDG<
uDXA
X<LuI
VN<
XA
IuI
VNI
NK<BDNA
IuD GItO
ILN<ND
s=O[AuD
D
uA\A
GI\D @<
JKITAuA
L>IXA
JILNDtuO\A
D u<JKA@<r
4N<u@<[email protected]
LO
JOuI
NIt<
OK<@DFD
r<rI
=D
JIGItFD O
@AQDuDL<[O TDZA><
OUA[<
D
IJDL<FD
r<rI
DstFA@<
r<@<
DR
OUAuDr
ILN><KD
*J<r
JILNIXD G<[r<>ILN O
NALNI>DG<
rIXA
JK<>A
u<LN<>uDTD
UDGA
LA
JIOs@<uILN
KAsOFN<N<
@I>[email protected]
O
JDN<[A
+ !
%( ! (( !&% ! ! !
+ *!&#
(
+<@<
XA
><V
TDZ
OUA[<
X<LuI
<KNDrOFDL<u
Iu@<
XA
@AQDuDL<uI
IuI
VNI
OUAuDr
NKA=<
@<
su<
D
OGA 5<@< LOG<ND>uI
ITA[D><[A
JILN<XA
><BuI
wKATDsuILN
s<RNA><
@<
ILDtOK<NA
@<
ITA[D><[AG
s<DLN<
GAKDNA
BAZAuO
>AVNDuO
D
@<
IuI
DLJO[<><
@AQDuDTDXO
><[email protected]
OUAuDTD
rIXD
[email protected]
NI
su<[A
DFD
>AVNDuO
GItO
@<
KAVA
s<@<N<r D OUAuDTD
rIXD
[email protected]
NI
su<[A
DFD
>AVNDuO
GItO
@<
KAVA
s<@<N<r
.DrI
u<GAKuI
uA
JK<>D
NALNI>A
rIXD
uDLO
><[email protected]
GAWONDG
>AFDrD
=KIX
NALNI><
uA
DLJDNOXA
IuI
VNI
=D
NKA=<FI
(KIXuD
LO
K<sFIsD
s<
NI
+<rI
=DLNA
rIuLNKODL<FD
><FD@<u
NALN
s<LuI><u
u<
LN<u@<[email protected]<
K<sGDLFDNA
I
s<@<NrO
rIXD
LNA
ILGDLFDFD
D
JILN<>DNA
LA=D
[email protected]\<
JDN<[<
)<
FD
XA
O
LrF<@O
L<
Ds<=K<uDG
LN<u@<[email protected]
)<
FD I=OR><N< [email protected]
JIX<G
)<
FD
DLJDNOXA
@<
FD
LO
OUAuDTD
QIKGDK<FD
JIX<G DFD
L<GI
NK<BD
N<UuA
[email protected]>IKA
)<
FD
s<@<N<r
s<RNA><
@<
LA
OJINKA=D
>AVNDu<
rIXO
NK<BDNA
)<
FD
OUAuDr
rIXD
uA
K<sOGA rZOUuD
JIX<G GIBA
@<
KAVD
s<@<N<r
rIKDLNA\D
uArO
@KOtO
>AVNDuO
)<
FD
OUAuDTD
rIXD
K<sOGAXO rZOUuA
JIXGI>A GItO
JItKAVuI
KAVDND
s<@<N<r
s=It
uAu<GAKuDR
s<UrIZDT<
O
NALNO
)<
FD
@<XA
LGAKuDTA
s<
NI
VN<
XA
@I=<K
[email protected]>IK
rIXD
JIr<sOXA
@<
XA
OUAuDr
LR><NDI
N<rI
@<
LNA
@[email protected]
O
NIGA
VN<
NK<BDNA
D
@<
XA
OUAuDTDG<
X<LuI
VN<
[DRI>
K<@
NKA=<
@<
L<@KBD
*s>IK
!
!#
!""
.OHRÓONRSHFMTį@ÓONÓMHUNHL@ÓM@Ó[email protected]Ó[email protected]@ĵJDÓOHRLDMNRSH
KARAKTERISTIKE ZAHTEVA
Nivo 6. '
] ] 
#
!€
]
I#
I
^
I!_ ))#
^# !_ I
] ]) #
) I
I#
 !'
]^
)]
!
€f1(!+}
)#}
Nivo 5. ']^
] I^# ^ !'I
\
\ \ ! I]
]
^
)!_# \
!
€f1(0!&}
)#+}
Nivo 4. ']^] I^!
" \
\
#I
) !(
] !_ I
^ )^
\ !H)]
]]
^
)
)!
€f1(+!*}
)+#0}
Nivo 3. '
]I^#
\
)I
I
!_
I)
# !@# #
I!
W]^
!W]\
^
\#I
!'I
] #
)I# !" I
] # !(
\
#] !
€f1(/0!}
)*-}
Nivo 2. "
#
)
]I
^# I
I
!_
#  ^
!'\

!W I
\

I

I #
!
€f1(+,!}
)&0#}
Nivo 1a. '
]

I
) \
^# ) ] 
^ I#
!W
]^
\^\!H
\
!
€f1(-!*}
)+#*}
Nivo 1b. "
#]#
^
#
)
!_)
) )
I
#I^# )!3^ ]
!_ ]
#

]\^!
€f1(+!}
)+#,}
708
626
553
32 21
480
407
335
262
.OHRÓONRSHFMTį@ÓONÓMHUNHL@ÓM@Ó[email protected]Ó[email protected]@SHĵJDÓOHRLDMNRSH
KARAKTERISTIKE ZAHTEVA
Nivo 6."
#
I
]\)\
!
X
^ \ #‚) ^
!)
I !X
\
I\)
)^
) I\)\
!X
^
I
I
# ##
#
\) I\)\
!
€f1(*#,}
)#&}
Nivo 5. "
]
#
^
I
!_
)
#
I)!X
#) )
#
#)
^#
!
$ #^
I
) ]
\
I!
€f1(,#0}
)*#/}
Nivo 4."
I
]
] \
^
!X
I ) #
)
#\ ]!
) I#
‚)
I
#
I!X
)I#^
I
) ]
#
!
€f1(*,#&}
),*#}
Nivo 3."
#
I
!X
)
I)!X
)
\ # \!X
I
#
!
€f1(//#}
)*#}
Nivo 2."
\
]I
I ! !_
#^
#
!( ) !
€f1(00#}
)/#-}
Nivo 1."
#^
^!
_

] #
^
! \!
€f1(,#}
)+#*}
669
607
33
545
482
420
358
27
.OHRÓONRSHFMTį@ÓONÓMHUNHL@ÓM@Ó[email protected]Ó[email protected]ÓOHRLDMNRSH
KARAKTERISTIKE ZAHTEVA
32
34
Nivo 6."I
#
#
)I
I I
]\
]!€
)I
\ )) ]
!
" I)
I \)
)]I \
\
\I\
!_
)
#
I)
!
€f1(,#,}
)#}
Nivo 5."
]
]#
I
## ))
]!_
) ])#
!
€)I #
!
€f1(+#/}
),#}
Nivo 4."
#
II
\!ƒI )
) )I \
\\I\
)I
\
!"
I
!
€f1(#,}
)+#,}
Nivo 3."
!
X
)
))#
]!"
\\
!X
^
I

!
€f1(/0#0}
)*,#0}
Nivo 2."
)I
\]!_
\
]I\I\)!
€f1(+#,}
)&+#&}
Nivo 1."
#
)
\ )) \
!€
)I
!
€f1(/#,}
)+#}
708
633
559
484
409
335
$#)"#')
"21
1
' *.
.
.
%+
,
.
$'%.
%.
- *$ .
*!4
"$ 1
%1
$ .
$ "' "1
*.
$ $ 1
%.
" $
"
%+.
+ "
%
%
"+
.% ', 0%+
$ "$ "'%.
$ $ .
0%+
."
%!"
$ ' *.
%
,1%
%,$
,
"
.
""$
% %+.
+ .
%
, % "'%.
"$ %,
" $+
,01
$'1
$
-1
0%+
.
"
".%
-
*
1
0%+
"
%$ "
".%
%.
.
$
$ %$
%$$
"$ 1
" $
%
$
$ "* .
. $%
"
%2
"*
$ ,
+
%. ,+
%+
,01
$
,01
* $
"
,1
.
.%
,
$+(
.
"
.
"
"$
"
"
'%.
',
$"$
0%+
+
"%
$%
"
%.
"
.1%
%2%
%
*11
"$
.
,1
,01
11
"$ *
$%.
*
$%
,
."2%
%.
$$
"%
"$ $ $+
"
%%
$
$"$ .
($
'%.
*.1
"4
$ #/"#!034
")
!$)""
.1
##%#",#!$)".1$# *!*
#%& **//
#%!/
# %/
%
#%!/
*/&-
%#-,!#%%& !*#&
*//
!&%&++(%#%
0*
!#&+* 1 #%
#%*//
%/#&#-&
%485348
8:3=78
8E/L3,)L/
=C,)?3x8
4)8
[email protected];)78
3
=3=?/x)?=48
:;)M/L/
;).)
3
;)2,8I)
@F/734)3
4)8
G?8
I/
8+I)GL/78
@
:;/?C8.78x
[email protected]
87.)
I/
,)178
.)
8.;/.3x8
48I/
=,/
:8=?@:4/
x81/x8
.)
48;3=?3x8
2+8;
7)F37)
3
:8=?@:4)
8E/L3,)L)
2),3=3
8.
4874;/?78-
3=C8.)
7)
F3I/x
8=?,);3,)L@
=/
;).3
@
:;8E/=@
@F/L)
3
7)=?),/3
=).;1)I)
3
48x:/?/7E3I)
48I/
@F/73E3
?;/+)
.)
@=,8I/
3
;)2,[email protected]
:;3;8./
:;/.x/?)
3
8+;)28,7/
8+5)=?3
@
84,3;@
48I3C
=/
7)=?),)
3
:;8E/=
@F/L)
./G),)[email protected]
4);)4?/;3=?34)
=)x3C
@F/734) 48I/
[email protected]/x8
8,)
=?;)?/-3I)
8E/L3,)L)
:8.;)[email protected]/,)3
.)
=/
:8;/.
?/=?3;)L)
3
@=x/78-
3
:3=x/78-
3=:3?3,)L)
@F/734)3
48I/
=@
3
.8
=).)
:;3x/L3,)73
@
G485=48I
:;)4=33
48;3=?/
3
.;@-3
7)F373
3
:8=?@:E3
:;)M/L)
3
)7)532/
;).)
@F/734)
%
:8-5),K@
48I/
=5/.3
7),/./73
=@
7/43 8.
:8=?@:)4)
8E/L3,)L)
/G?8
G3;)
8+I)GL/L)
.)?)
=@
2)
:8=x)?;)L/3
I/;
@
7)G3x
G485)x)
3
@F3873E)x)
7/:8=;/.78
:8=x)?;)L/
.8
=).)
73I/
:5)7=43
3
=3=?/x)?=43
48;3GM/78
@
:;8E/=@
8E/L3,)L)
%
:;8E/=@
:;)M/L)
;).)
3
;)2,8I)
@F/734)
48;3=78
I/
:;34@:K)?3
:;8.@4?/
@F/73F43C
)4?3,78=?3
3
;)278,;=7/
@F/73F4/
;).8,/3
+/5/13?3
;[email protected]?)?/
.8x)M3C
;).8,)
@F/734)
48I3
=/
x8-@
48;3=?3?3
4)8
I8G
I/.)7
32,8;
:8.)?)4)
8
:[email protected])
@F/734)
3
4,)53?/?@
7)=?),/
#%& **//
!/
)=?),73E3
:8=x)?;)I@ @F/734/
=,)48.7/,78
3
@
;)253F3?3x
=3?@)E3I)x)
)?8
=/
F/=?8
3
4)1/
.)
7348
7/
:827)I/
@F/734/
+8K/
8.
7)=?),734)
)=?),73E3
3x)I@
:;3534@
.)
:8=x)?;)I@
=,8I/
@F/734/
@
;)253F3?3x
=3?@)E3I)x) % 4).)
F3?)I@
?848x
F)=)3
;/G),)I@
7/4/
2).)?4/
2)I/.78
=)
.;@-3x
@F/73E3x)3
:8:@L),)I@
?/=?3
8.-8,);)I@
@=x/783
;)./
7)
?)+53O
8;/.
?8-)3
7)=?),73E3
3x)I@
I/.37=?,/7@
:;3534@
.)
:8=x)?;)I@
@F/734/
3
,)7
7)=?),/ % 7)
8.x8;@3
7)
/=4@;23I3O
81/
=/
F@?3
x3GK/L/
.)
:8=x)?;)L/
7/x)
,/534@
,;/.78=?
4)8
:8=?@:)4
8E/L3,)L)
#)4),
=?),
I/
8+3F78
:8,/2)7
=)
@,/;/L/x
.)
I/
7)I,)173I/
878
G?8
@F/734
27)
@
=3?@)E3I)x)
4).)
-)
7/48
3=:3?@I/
353
?/=?3;)
/H@?3x3
:8=x)?;)L/
8x8-@M@I/
7)=?),73E3x)
.)
=?/47@
@,3.
@
4);)4?/;3=?34/
3
:87)G)L/
@F/734)
48
7)=?),734
@x/
.)
3=48;3=?3 37B8;x)E3I/
48I/
.8+3I)
:8=x)?;)L/x
=,8I3C
@F/734)3
87I)
;)=:85)1/
,;/.73x
37=?;@x/7?8x
8E/L3,)L)
)
7)=?),734/
48I3
M/
8,/
-8.37/
;).3?3
:8 % % / % "# ### I/
27)F)I78
7)-5)=3?3
.)
7/43
3=C8.3
x8-@
7)I+8K/
.)
=/
:;)?/
3
8E/L@I@
:@?/x
7/:8=;/.78-
:8=x)?;)L)
)4?3,78=?3
@F/734)
)
:;3x/;3
@
:8x/7@?8x
.84@x/7?@3
32x/H@
8=?)58-3
7),/./73
=@
3
=5/./M3
3=C8.3
7)=?),/
=;:=48-
I/234)
%F/734
@x/
.)
?;)13
;/F
3
8=58,K),)
=)-8,8;734)
7)
8.-8,);)I@M3
7)F37
=
:)1L8x
=5@G)
=)-8,8;734)3
7/
@:).)I@M3
x@
@
;/F
@F/=?,@I/
@
;)2-8,8;@
.;1/M3
=/
?/x/
,/
3
7/4/
.;@-/
,/G?37/
+3
=/
x81.)
x8-5/
8E/L3,)?3
3
:;3x/78x
7/43C
.;@-3C
:8=?@:)4)3
)53
+3
?8
+358
?/1/
3
48x:5348,)73I/
7/-8
)48
=/
:;3x/L@I/
:8=x)?;)L/
)=?),734
x81/
.)
8E/73
@
48I8I x/;3
:8I/.373
@F/734
3x)
=:8=8+78=?
.)
@F/=?,@I/
@
;)2-8,8;@
.;1/M3
=/
?/x/
7/
=)x8
7)
F)=8,3x)
8E/L3,)L)3
,/M
3
@
84,3;@
)4?3,78=?3
4).)
=/
8+;)H@I/
7/4)
78,)
?/x)
%485348
8;-)732@I/
-;@:7@
.3=4@=3I@
7)
F)=@3
7)=?),734
x81/
.)
@8F3
.)
53
@F/73E3
@x/I@
.)
?;)1/
;/F
3
.)
8=58,K),)I@
=)-8,8;734)
7)
8.-8,8;)I@M3
7)F373
.)
53
@:).)I@
@
;/F
=,8I3x
=)-8,8;73E3x)3
.)
53
=4;/M@
=)
?/x/
3?.
=?8
=/
x81/
;/M3
3
2)
3=C8./
32
7/43C
.;@-3C
:;/.x/?)
)
:;3x/;3
:8=x)?;)L/
x81/
+3?3
,/8x)
48;3=78
@
:;8E/=@
8E/L3,)L) 4).)
I/
@
:3?)L@
3=C8.
7)=?),/
x)?/x)?34/
K@F/734
x81/
.)
=/
8;3I/7?3G/
@
:;8=?8;@
48;3=?/M3
8.;/.73E/
-8;/3
.85/
327).3
3=:8.
7):;/.3
7)2).
3=:;/.3
32)
5/,83
./=78K
,)I
3=C8.
=/
x81/
8E/L3,)?3
3
:;3x/78x
7:;
?/=?8,)3
)53
=,)4)48
.)
:8=x)?;)L/
3x)
=,8I3C
:;/.78=?3
8=x)?;)I@M33
7)=?),734
x81/
.)
8E/73
485348
I/
7/43
@F/734
@=:/G)7
@
8;3I/7?)E3I3
@
:;8=?8;@
3
.)
53
:;),3578
@:8?;/+K),)
8.;/.73E/
2)
:;8=?8;
!/x
7),/./78-3
.)
=/
:8=x)?;)L/x
x8-@
:;)?3?3
7/43
3=C8.3
48I3
7/
+3
x8-53
.)
=/
8E/L@I@ :;3x/78x
7/43C
.;@-3C
:8=?@:)4)3
:;/.78=?3
:8=x)?;)L)
4)8
:8=?@:4)
8E/L3,)L)
=@
3
@
=5/./M/x
@485348
:8=x)?;)L/
:87),K)x8
@
3=?3x
353
=53F73x
=3?@)E3I)x)
x81/x8
;/-3=?;8,)?3
:;8x/7/
@
:87)G)L@
@F/734)
4)8
;/2@5?)?
:;8E/=)
@F/L)
3
7)=?),/
:;3x/7)
8,8- :8=?@:4)
8x8-@M),)
=);).L@
7)=?),734)
=)
485/-)x) N .;@-3x
7)=?),73E3x)3
=?;@F73x
=);).73E3x)3
.3;/4?8;8x
G485/
48I3
=/
x8-@3
@
=)x8x
7)=?),78x
:;8E/=@3
I),K)?3
@
@5823
8=8+/
48I)
:8=x)?;)
;).
3
:87)G)L/
@F/734)3
;).
3
:87)G)L/
7)=?),734)
3
7)=?),73
:;8E/= @
E/5373
:;3x/78x
8,8-
:8=?@:4)
.85)23x8
.8
:8.)?)4)
8
487?/4=?@
@
48I/x
=/
8.,3I)
:;8E/=
@F/L)
3
7)=?),/
)
+3
7)=?),734
x8-)8
.)
48;3=?3
:8=x)?;)L/
4)8
:8=?@:)4
8E/L3,)L)
:8?;/+78
I/
.)
3x)
7)
@x@
;)253F3?/
,;=?/
:8=x)?;)L)
3
:;37E3:/
48I/
:8I/.37/
,;=?/
:8=x)?;)L)
:8=?),K)I@
!
8+23;8x
7)
7)F37
32,8H/L)3
:8=x)?;)L/
x81/
+3?3
=58+8.78
:8=x)?;)L/3
:;8,8.3
=/
:8
@7):;/.
;)2;)H/78x
:5)7@3
)53
=/
+/5/13
3
878
G?8
73I/
@7):;/.
./B373=)78
4)8
E3K
:8=x)?;)L)
+/2
@7):;/.
:;3:;/xK/73C
37=?;@x/7)?)3
@2
,8H/L/
+/5/G43
?848x
353
:8
8+),K/78x
:8=x)?;)L@3
353
!! !/ 7)x/;783
=?;@4?@;3=)78
:8=x)?;)L/
=)
@?,;H/73x
E3K/x
3
:;/.x/?8x
:8=x)?;)L)
=)
@7):;/.
:;3:;/xK/73x
,3G/
353
x)L/
=?;@4?@;3=)73x
37=?;@x/7?3x)
!
8+23;8x
7)
:;/.x/?
:8=x)?;)L)3
;)2534@I/x8
*!!/ :;)?3
=/
:8I),)
@
E/5373
3
# ! !/ :;)?3
=/
8.;/H/7
3
8-;)73F/7
=458:
)4?3,78=?3
353
/5/x/7)?)
:8=x)?;)7/
:8I),/
).)
:8=x)?;)x8
;).
3
:87)G)L/
@F/734)
?;/+) 8.;/.3?3
.)
53
:;)?3x8
@F/734)
4)8
:8I/.37E)3
-;@:@
@F/734)
353
8./K/L/
@
E/53733
48I@
)4?3,78=?
:;)?3x8
8.)+;)7)
)4?3,78=?
?;/+)
.)
+@./
,)K)7
:84)2)?/K
878-)
G?8
1/53x8
@:827)?33
@?,;.3?33
7:;
:8?:@78=?
3
=?)+3578=?
,/G?37/3
@x/L)
353
?/C734/
:3=)L) @
=3?@)E3I3
:;/:3=3,)L)
G?)x:)78-
?/4=?)
:3=)73x
=58,3x)3
353
@
=3?@)E3I3
:3=)L)
:8
.34?)?@3
353
@
=3?@)E3I3
:;/:3=3,)L)
:3=)78-
?/4=?)O
8.
@F/734)
x81/x8
:8=x)?;)?3
L3C8,8
:87)G)L/3
)4?3,78=?33
,/;+)57/
3
7/,/;+)57/
;/)4E3I/3
x/H@=8+7@
48x@734)E3I@ 3
48x@734)E3I@
=)
7)=?),73E3x)3
8.78=/
@
@F/73F48I
-;@:33
8;-)732)E3I@
13,8?)
@
-;@:3
)
+3
:8=x)?;)L/
+358
@=:/G78
48;3=78
I/
@7):;/.
8.;/.3?3
E3K
3
:;/.x/?
:8=x)?;)L)3
.8
48I3C
F3L/73E)
=/
1/53
.8M3
:8=x)?;)L/x3
4)48
M/
=/
:8.)E3
;/-3=?;8,)?3
;35348x
/,3./7?3;)L)
:8.)?)4)
:8?;/+78
I/
:;/E3278
8.,8I3?3
48x/7?);/
3
:;8E/7/
@?3=4/
8.
F3L/73E)
)=?),73E3
x8-@
48;3=?3?3
=5/./M/
7)F37/
/,3./7?3;)L)
:8.)?)4)
+/ * # # .& !#!
F/4 N 53=?/3
:;8?84853
:8=x)?;)L)
3
=5
48I/
x8-@
32;)H3,)?3
=)x8=?)578
353
@
=);).L3
=)
485/-)x)
353
:;3x/73?3
37=?;@x/7?/
:;/.=?),K/7/
@
=?;@F78I
3
:;3;@F78I
53?/;)?@;3
# I8G
@,/4
@
,/M373
7)G3C
G485)
8,8
I/
=)x8
:81/K78
=?)L/3
)53
=/
8,./
7),8.3
4)8
I/.7)
8.
x8-@M78=?3
!/
=:3?3,)L/
=/
3
@
.8=).)GL8I
:;)4=3
G485=48-
;).)
F/=?8
48;3=?358
2)
8E/L3,)L/
@F/734)
%
7)G3x
G485)x)
.8x373;)I@
@=x/78
3
:3=x/78
3=:3?3,)L/
!/ I/
,/8x)
;)=:;8=?;)L/7
8+534
8E/L3,)L)
@F/734)
;8,8.3
=/
;)253F3?3x
x/?8.=43x
:8=?@:E3x)
;)2-8,8;8x3
@=x/73x
325)-)L3x)
@F/734)
7)
2).)?/
?/x/3
@F/73F43x
8+I)GL),)L/x
:8I),)3
:;8E/=)
3
:8Ix8,)3
I),73x
:;/2/7?8,)L/x
=)x8=?)578-
353
-;@:78-
;).)3
.3=4@=3I)x)3
;)=:;),)x)3
@=x/73x
3=:3?3,)L/x
E/5/
-;@:/
353
8./K/L)
:@?/x
4;)?43C
:3?)L)
3
8.-8,8;)
3
=5
!/ I/
8+534
3=:3?3,)L)
@
48I/x
7)=?),734
:8=?),K)
:3?)L)
@=x/78
353
:3=x/783
)
@F/73E3
8.-8,);)I@
:3=x/78
%
:3=x/78x
3=:3?3,)L@
48;3=?/
=/
.34?)?33
4;)M/
:3=x/78
8.-8,);)L/3
:3=x/73
?/x)?=43
;).8,33
487?;8573
2).)E3
:;3-8.733
7/B8;x)573
?/=?8,3O
)48
=/
4)8
x8-@M3
7/.8=?)?)4
8,8-
:8=?@:4)
F/=?8
7),8.3
.)
I/3
:;35348x
@=x/78-
3
:3=x/78-
3=:3?3,)L)3
?/G48
32+/M3
=@+I/4?3,78=?
@
8E/L3,)L@3
878
3x)
=,8I3C
:;/.78=?3
;35348x
@=x/78-
3=:3?3,)L)
8=?,);@I/
=/
53F73
487?)4?
@F/734)
3
7)=?),734)3
)
7)=?),734
x81/
.)
:;@13
:8?;/+7@
:8x8M
3
:8.;G4@
@F/734@
?848x
3=:3?3,)L) ;3x/78x
:3=x/78-
3=:3?3,)L)
;)2,3I)
=/
=:8=8+78=?
32;)1),)L)
@F/734)
@
:3=)78I
B8;x33
)
:3=x/73
;).8,3
48I3
7)=?)I@
4)8
:;8.@4?
8,8-
7)F37)
3=:3?3,)L)
x8-@
=/
48;3=?3?3
2)
=)x88E/L3,)L/
3
x/H@=8+78
8E/L3,)L/
@F/734)
!/,)!/#)
#/=?3;)L/x
=/
:;8,/;),)I@
27)L)3
,/G?37/3
=?),8,33
=:8=8+78=?3
@F/734)3
)
?3x/
3
;/2@5?)?3
7)=?),78-
;).)
)
+3
=/
@?,;.358
G?)
=/
:8=?3-58
@
:;8E/=@
@F/L)
3
7)=?),/3
48;3=?/
=/
?/=?8,3
27)L)
3
?/=?8,3
=:8=8+78=?33
353
4)48
=/
I8G
28,@3
?/=?8,3
:8=?3-7@M)
!,)48
?/=?8,78
3=:3?3,)L/
27)L)
3
8E/L3,)L/
@F/734)
I/
:84@G)I
.)
=/
;/-3=?;@I@3
:;8E/7/
3
32x/;/
8.;/H/7)
8+;)28,7)
:8=?3-7@M)
#/=?8,3
x8-@
+3?3
=?)7.);.328,)73
3
7/=?)7.);.328,)73
!?)7.);.328,)73
?/=?8,3
48I/
32;)H@I@
/43:/
=?;@FL)4)
:8=/.@I@
2).8,8K),)I@M/
x/?;3I=4/
4);)4?/;3=?34/ 2 %' 3=:3?@I@
878
G?8
=/
L3x)
1/53
:8=?3M33
" ) %' @
.,)
@2)=?8:7)
3=:3?3,)L)
I/.7/
3=?/
:8I),/
7)
3=?3x
3=:3?)73E3x)
.)I@
3=?/
353
=)=,3x
=53F7/
;/2@5?)?/3 %#' %'
487=?)?@I@
3
7)Ix)L/
;)2534/
@
878x/
G?8
I/
:;/.x/?
3=:3?3,)L)3
0' %' ;/2@5?)?3
3=:3?3,)L)
=@
7/2),3=73
8.
=)x8-
3=:3?3,)F)3
%'# %' 8.;/H/7/
=@
78;x/
2)
8E/L3,)L/
!?)7.);.32)E3I)
?/=?)
:8.;)2@x/,)
@?,;H3,)L/
78;x3
2)
:8:@5)E3I@
48I8I
I/
7)x/L/7)
%
G4853
=/
F/GM/
48;3=?/
7/=?)7.);.328,)73
?/=?8,3
7328,3
2).)?)4)
8+I/4?3,78-
?3:)3
7/B8;x)573
?/=?8,3
27)L)
48I/
487=?;@3G@
=)x3
7)=?),73E3
%
:;8E/=@
@F/L)
3
7)=?),/
x8-@
=/
48;3=?3?3
;)253F3?/
,;=?/
?/=?8,)
!!!
x/;/
37.3,3.@)57/
;)2534/
@
@F/73F43x
27)L3x)
@
8.78=@
7)
78;x/
48I/
,)1/
2)
:8:@5)E3I@
!,# !!
:;8,/;),)I@
@
48I/x
=?/:/7@
=@
:8=?3-7@M)
@F/734)
@
=45).@
=)
:8=?),K/73x
E3K/,3x)
3
3=C8.3x)
8+;)28,)L)
2;).)
4;3?/;3I@x=43C
?/=?8,)
:8F3L/
./B373=)L/x
4;3?/;3I@x) N 8+3x)
3
=?/:/7)
8,5).),)L)
./B373=)73x
3=C8.3x)3
2)?3x
=/
8.;/H@I@
=).;1)I3
48I3
=@
37.34)?8;
;/)532)E3I/
?3C
3=C8.)
3
48I3
:8=?)I@
848=73E)
2)
B8;x@53=)L/
=/;3I/
:3?)L)
3
2).)?)4)
!! &( !! % #)
=@
:3=x/73 3
487?;8573
2).)E3
(3K
:;3-8.73C
?/=?8,)
x81/
+3?3
@?,;H3,)L/
/B/4)?)
7/4/
7)=?),7/
)4?3,78=?33
;).
7)
=/;3I3
2).)?)4)
2)
@,/1+),)L/
353
.)
=/
@F/73E3x)
=4;/7/
:)1L)
7)
=581/73I/
3
,)173I/
./58,/
-;).3,)
3
:;@13
:;3534)
.)
?/
./58,/
./?)K73I/
:;8@F/
;3-8.7/
?/=?8,/
=)F3L),)
7)=?),734
2)
I/.7@
353
,3G/
:;8-;)x=43C
E/537)
!#( !!
7)x/L/73
3=:3?3,)L@
3
8E/L3,)L@
,/G?37)3
8.78=78
32,8H/L)
8.;/H/73C
)4?3,78=?33
:;)4?3F73C
;).L3
353
7/482).)?4)
@
:;3;8.78I
=3?@)E3I3
8?;/+78
I/
7):8x/7@?3
.)
M/
=/
8.
7);/.7/
G485=4/
-8.37/
@
8;-)732)E3I3
(/7?;)
2)
,;/.78,)L/
4,)53?/?)
@
8+;)28,)L@
3
,)=:3?)L@
:;8,8.3?3
3
?2,
7)E387)57)
?/=?3;)L)
@
7)G3x
G485)x)
#/=?3;)L/
=/
F/=?8
3
8:;),.)78
48;3=?3
4)8
:8=?@:)4
8E/L3,)L)
2+8=5/./M3C
:;/.78=?3 @I/.7)F/78=?3
3=:3?7/
=3?@)E3I/
?I
@=58,)
3=:3?3,)L)
2)
=,/
3=:3?3,)7/
=,/
@F/734/
8+I/4?3,78=?3
@
8E/L3,)L@3
I/;
=/
8.-8,8;3
@F/734)
8E/L@I@
:8
@7):;/.
;)2;)H/78x
4K@F@
x8-@M78=?3
@,3.)
@
?8
.)
53
I/
E/5)
-;@:)
@F/734)
353
8./K/L/
=),5).)5)
=,/
=/-x/7?/
:;8-;)x)
:8G?8
=,3
@F/73E3
8.-8,);)I@
7)
3=?)
:3?)L)
/H@?3x3
?;/+)
3x)?3
7)
@x@
.)
I/
32;).)
?/=?8,)
=581/7
2).)?)4
48I3
2)C?/,)
,;/x/3
27)L/
3
,/G?37/3
)
.)
?/=?3;)L/
7/
8x8-@M),)
@
:8?:@78=?3
2).8,8K),)L/
:;37E3:)
37.3,3.@)532)E3I/
@
=)x8x
:;8E/=@ ?/=?3;)L)
@485348
=/
;).3
8
?/=?8,3x)
3=?3x
:8
=).;1)I@
3
?/1373
2).)?)4)
2)
=,/
@F/734/
%-,!#%%& !*#&*//&+
))#!#))&!!
)=?),734
x81/
:;34@:K)?3
;)278,;=7/
@F/73F4/
;).8,/
3
:;8.@4?/
@F/73F43C
)4?3,78=?3
3
F@,)?3
3C
@
@F/73F48I
B)=E3453
353
@F/73F48x
.8=3I/@
4)8
I8G
I/.)7
32,8;
:8.)?)4)
8
4);)4?/;3=?34)x)
3
;/2@5?)?3x)
:;8E/=)
@F/L)
3
7)=?),/
%
7)=?),3
@x/?78=?3
3
B323F48-
3
2.;),=?,/78-
,)=:3?)L)
3
@
:;/.x/?3x)
32
8+5)=?3
:;3;8.73C
7)@4)
8
@F/73F43x
;).8,3x)
x81/
=/
-8,8;3?3
4)8
8
:;)4?3F73x
;).8,3x)
)
+3
=/
:;8.@4?3
@F/73F43C
)4?3,78=?3
3
:;)4?3F73
;).8,3
x8-53
48;3=?3?3
@
:;8E/=@
8E/L3,)L)
:8?;/+78
I/
@F/734/
:;/?C8.78
:;3:;/x3?3
:;8,/;3?3
;)2,3I/78=?
27)L)3
=:8=8+78=?3
3
,/G?37)
:8?;/+73C
2)
32,8H/L/
:;)4?3F73C
;).8,)3
.)?3
3x
I)=7/
3
:;/E327/
37=?;@4E3I/
3x)?3
7)
@x@
.)
=)x8=?)5)7
353
-;@:73
3=?;)13,)F43
353
:;)4?3F73
;).
8x8-@M),)
)4?3,78
@F/GM/
@F/734)
@
7)=?),73x
)4?3,78=?3x)3
:)
?3x/
3
@
:;8E/=@
8E/L3,)L)3
)53
:8.;)2@x/,)
.8.)?78
)7-)18,)L/
7)=?),734)
7)
:;3:;/x3
:;8E/=)
7)=?),/
3
@F/L)
0(0
8x)M3
;).
x81/
+3?3
@=x/;/7
7)
@F,;GM3,)L/
@
7)=?),3
=?/F/73C
3
;)2,3I/73C
27)L)
3
,/G?37)3
=?,);)5)F4@
:;3x/7@
=?/F/73C
3
;)2,3I/73C
27)L)
3
,/G?37)
7)
78,/
=3?@)E3I/3
:;3:;/x@
2)
@=,)I)L/
78,3C
27)L)
353
=)x8=?)578
=?3E)L/
27)L)
48I/
=/
7/
=?3F/
@
7)=?),3
@?/x
.8x)M3C
2).)?)4)
@F/73E3
=/
x8-@
:;3:;/x)?3
3
2)
78,/
7)=?),7/
E345@=/
8x)M/
2).)?4/
?;/+)
37.3,3.@)5328,)?3 N :;35)-8.3?3
?/137@
3
,;/x/
2)
32;).@
x8-@M78=?3x)
@F/734)
)=?),734
?;/+)
.)?3
37=?;@4E3I/3
I)=7)
@:@?=?,)
@F/73E3x)
2)
32;).@
2).)?)4)
8x)M3
;).8,33
3)48
=/
F/=?8
8=:8;),)I@
@2
);-@x/7?
.)
.8.)?78
8:?/;/M@I@
@F/734/3
3x)I@
=5/./M/
:;/.78=?3
.8x)M3
;).8,3
@F/734)
=@
3
7)F37
8=:8=8+K),)L)
@F/734)
2)
=)x8=?)5)7
;).
3
@F/L/
;)2,3I)I@
7),34/
=3=?/x)?=48-
;).)3
:5)73;)L)
,;/x/7)
3
=)x8487?;85/3
;)2,3I)I@
=,/=?
8
.@178=?3x)
3
8.-8,8;78=?3x)
x8-@
.8:;378=3?3
;)2,3I)L@
=8E3I)573C
,/G?37)
48.
@F/734)
3
=:8=8+78=?3
2)
?3x=433
=);).73F43
;). @485348
:;/.,3H)I@
;/)532)E3I@
2).)?)4)
@
:);8,3x)
353
@
x)L3x
-;@:)x)
8x)M3
2).)E3
x8;)I@
=/
)7)5323;)?3
:;3
F/x@
=/
x8-@
48;3=?3?3
x/H@=8+78
:;/-5/.)L/
3
8E/L3,)L/
@F/734)
3
2)I/.73F48
8E/L3,)L/
7)=?),734)
3
@F/734)
;8.@4?/
.8x)M3C
2).)?)4)
7)=?),734
x81/
:;34@:K)?3
3
F@,)?3
@
?2,
@F/73F48I
B)=E3453
353
.8=3I/@
4)8
I/.)7
32,8;
:8.)?)4)
2)
:;)M/L/
7):;/.8,)L)
@F/734)3
8E/L3,)L/
@F/734)
3
32,/G?),)L/
3
@F/734)
3
;8.3?/K)
8
@F/73F43x
:8=?3-7@M3x)
!#&+* 1 #%#%*//&+
)2-8,8;
=)
@F/73E3x)
I/
I/.7)
8.
8=78,73C
)4?3,78=?3
7)=?),734)
)2-8,8;
@F/734)
3
7)=?),734)
=/
I),K)
@
=,3x
=/-x/7?3x)
:;8E/=)
@F/L)
3
7)=?),/3
:)
?3x/
3
4)8
:8=?@:)4
8E/L3,)L)
)2-8,8;
=)
@F/73E3x)
7)=?),734
x81/
3
?;/+)
48;3=?3?3
3
4).)
:;3x/L@I/
=,/
8=?)5/
:8=?@:4/
8E/L3,)L)
%
:;8E/=@
8E/L3,)L)
=)
@F/73E3x)
I/
:8?;/+78
;)2-8,);)?3
8
:5)73;)73x
3=C8.3x)
3
8F/43,)73x
:8=?3-7@M3x)
/B34)=73x
x/?8.)x)
7)=?),/
3
@F/L)
48I/
,8./
4)
8=?,);3,)L@
./B373=)73C
E3K/,)
3
3=C8.)
4;3?/;3I@x3x)
8E/L3,)L)
8=?,);/73x
;/2@5?)?3x)
7)F373x)
:8+8KG)L)
@=:/C)
3
4,)53?/?)
3
@F/L)
3
7)=?),/
/2
8+23;)
48I3
=/
:8=?@:)4
8E/L3,)L)
48;3=?33
.)
53
=/
48;3=?/ :8I/.37)F73
:8=?@:E3
353
@
48x+37)E3I33
:;35348x
8.)+3;)3
)
:8=/+78
:;35348x
:;3x/7/
:8I/.373C
:8=?@:)4)3
:8?;/+78
I/
3x)?3
7)
@x@
.)
=/
8E/L3,)L/
@F/734)
x81/
:;8,8.3?3
4)8
7)=?),7348,8
8E/L3,)L/
@F/734)
2)I/.73F48
8E/L3,)L/
@F/734)
8.
=?;)7/
7)=?),734)
3
@F/734)
x/H@=8+78
8E/L3,)L/
@F/734)
+/2
7/:8=;/.78-
@F/GM)
7)=?),734)
=)x88E/L3,)L/
@F/734)
'3%)%0)
% % '+ ) #%'' ) % %'
"#'
.%% #" %')" -33
0" %')"- %)"#+'20" 0"#'
0%% '#.'" %')" 4 2,8; &),/54)3
3
&/+3+3
3
)@E)53
-33 # 0
). "##. %' 373=?);=?,8
:;8=,/?/
3
=:8;?)
/8-;).3
=?; %(
!#
!
! /5G>5
,B>G@:AF5L=P5
:7=9:AL=P5
B
CDBL:EG
=?=
9A:7A=>
B
>BD=NT:SG
A5GMAB8
@:FB95
<5
D:N575S:
D5<?=M=F=J
?56BD5FBD=PE>=J
CDB6?:@5
,B>G@:AF5L=P5
M:>
?=EF5
<5
BCE:D75L=PG
B
>BD=NT:SG
A5GMAB8
@:FB95
<5
D:N575S:
D5<?=M=F=J
?56BD5FBD=PE>=J
CDB6?:@5
.5F:@5F=>5
,B>G@:AF5L=P5
B
@5F:@5F=M>B@
<5>RGM=75SG
A5
BEAB7G
D:N575S5
@5F:@5F=M>=J
CDB6?:@5
G
97:
>B?BA:
E5
?:7:
EFD5A: CD=>5<5A
P:
CBEFGC5>
5
E5
9:EA:
CD5F:T=
>B@:AF5D
>BP=
B6P5NS575
CDBL:E
,B>G@:AF5L=P5
B
>B@C?:>EAB@
D:N575SG
CDB6?:@5
=
>BD=NT:SG
EFD5F:8=P5
7=N:8
A=7B5
(:<=>
05<7BP
E5EF575
B9
CBM:FA=J
6:?:N>=
CD:>B
E>=L:
=EFD5;=75M>=J
6:?:N>=
B9B8B7BD5
A5
=ECD57>:
9B
>BA5MA:
7:D<=P:
4BD@G?5D= =
CDBL:9GD:
>BP:
EG
D5<7=P:A:
>5>B
6=
E:
BE=8GD5?B
95
=ECD57>:
M?5AB75
8DGC:
6G9G
7=EB>B8
>75?=F:F5
!#
! (:<=>
/5P6BR=
D59B7=
>BP=
EG
C=E5A=
D5<?=M=F=@
EF=?B7=@5
>5B
NFB
P:
=<?585S:
JG@BD=EF=M>=
EF=?E5F=D5
>D:5F=7AB
C=E5S:
CB:<=P5
9D5@5
>D5F>5
CD=M5
AB7=A5DE>=
EF=?
=<7:NF5P
>B?G@A5
>D=F=>5
=?=
D:>?5@5
/5P6BR5
9D5@E>5
CDB9G>L=P5
7=9:B
CDBP:>5F
1*
CD=?B8
AB7=A:
=?=
D:>?5@5
,DGNF7:A:
A5G>:
/5P6BR:
=EFBD=PE>B
=EFD5;=75S:
:E:P
B E5
??=MA=@
EF57B7=@5 B
A:>B@ =EFBD=PE>B@
C=F5SG
>B@:AF5D
B
5>FG:?A=@
9:N575S=@5
BD=8=A5?A5
=EFBD=PE>5
F:BD=P5 CD=>5<
6=B8D5I=P:
=<7:NF5P
B
GM:NTG
G 9=E>GE=P=
B
ECBDA=@A:D:N:A=@
A5GMA=@
C=F5S=@5
/5P6BR:
=EFD5;=75S: B
?B>5?ABP
<5P:9A=L=
:E:P
>BP=
P:
CDB=<7B9
5>59:@E>:
D5ECD57:
@G?F=9=@:A<=BA5?A5
5A5?=<5
=EFBD=PE>B8
9B85O5P5
<5@=NR:A
=AF:D7PG
E5
=EFBD=PE>B@
?=MABNTG
3@:FA=M>=
CD:9@:F=
/5P6BR=
>D:5F=7A=
CDB=<7B9=
>5B
NFB
EG
LDF:;=
E?=>:
IBFB8D5I=P:
E>G?CFGD:
8DAM5DE>5
9:?5
C:E@:
CD:9EF57:
/5P6BR=
>D:5F=7A=
CDB=<7B9=
>5B
NFB
EG
@GD5?=
C=E5S:
=
=<7BO:S:
CD:9EF57:
E@=NR5S:
=
CD57R:S:
=<G@5
-<7BD "" " '%
'# "!"!
$%"!
'&"!
#
1#A-0
A.2/#0#
(20-1-5#
:70)12
-
4-70)12
-74-9-&#F)
:@)1-.#
2%#
&-(
-74-9-&#F#
2?)1)
7)
-,5#+#&#C:
1:0)5-@.-
1#
7.#/- 2(
1)(2&2E#1
(#
2(/-@#1
12'-
1#79#&1-?-
7)
1)
,#(2&2E#&#C:
4524-7#120
7.#/20
2(
4)9
2?)1#
9)
:,
2712&1)
.25-79)
-
0)B:2?)1)
#C@)AG)
92
@-1) 9#.2
A92
:,
2712&1:
2?)1:
(2(#C:
-
,1#.2&)
145
9#@.)
45)(,1#.)
-1().7)
-
7/
-AE)F#
2
920) 7:
42()E)1#
#/-
&#E#
-0#9-
:
&-(:
(#
42792C)
7-79)0-
2?)F-&#F#
.2C-
45)(&-B#C:
42
-/-
@#.
'5#(#?-C#
1#
(-0)1,-C-
:74)A1279-
$ :&).
42(5#,:0)&#
1)4275)(1-
.219#.9
-,0)B:
:@)1-.#
1#79#&1-.#
#79#&1-.
4270#95#
421#A#F)
:@)1-.#
9)
C) :
02':G1279-
(#
1#@-1
-74-9-&#F#
45-/#'2(-
.#.2
-742E)120
,1#F:
9#.2
-
95)1:9120
47-=-@.20
79#F:
:@)1-.#
92.:
:70)12'
-74-9-&#F#
012'-
1#79#&1-?:70)5#&#C:
:@)1-.#
4279#&E#C:
4294-9#F#
95#+)
(24:1)
2('2&25#
-,127)
7&2C#
,#4#+#F#
#
@-F)1-?#
0)B:9-0
-0#
-
1)+)E)1)
)<).9)
!#.
-
.#(#
1#792C-
(#
4279:4#.
2?)F-&#F#
:@-1-
C)(122%5#,1-0
-
79#1(#5(1-0
,#
7&)
:@)1-.)
1#79#&1-.:
C)
9)A.2
(#
92
4279-'1)
5&2
9)A.2
C)
4279-G-
(#
7&:@)1-?- (2%-C#C:
4-9#F#
-79)
9)+-1)
-
(#
-0#C:
-79:
.2/-@-1:
&5)0)1#
,#
(#&#F)
2('2&25#
5:'2
:@)1-.2&#
74272%1279
&)5%#/12'
-,5#+#&#F#
7#02.21952/)
)02?-C#
-
452?)1)
A9#
1#79#&1-.
2@).:C)
:&)/-.2
(245-127)
(#
1#79#&1-.
79).1)
42&2E1-C-
:9-7#.
2
:@)1-.:
1)'2
A92
%-
92
452-,#A/2
-,
7#(5+#C#
2('2&25#
-
2%51:92
5)G)
:@)1-.
.2C-
2('2&#5#
45&-
1-C)
:
-792C
7-9:#?-C-
.#2
:@)1-?-
.2C-
2('2&#5#C:
.#71-C)
74)=
-/-
1):74)=
C)(12'
:@)1-.#
79&#5#
74)?-<-@1:
0-.52./-0:
.2C#
&-A)
-/-
0#F)
:9-@)
1#
.#71-C#
,%-&#F#
!)9&592
&)/-.-
%52C
:@)1-.#
:
2()E)F:
-
1)(2&2E#1
%52C
@#72&#
1).) 7:
2(
7:%C).9-&1-=
2.2/1279-
.2C)
29)+#&#C:
:.:4#1
5#(
1#79#&1-.#
:.E:@:C:G-74-9-&#F)
-
2?)F-&#F)
:@)1-.#
$ 7)
5)(2&12
.25-79-
7#02
:
1).-0
-#.2
%-
7)
:
-,&)7120
2%-0:
02'/2
45-0)F-&#9-
:
7&-0
45)(0)9-0#
2(127:
1#
:70)12
4-70)12
-74-9-&#F)
-0#
1).)
45)(1279-
#/-
-
1)(279#9.) :2%-@#C)12
C)
(#
K4-70)1-J
7&)
:@)1-.)
7:2@#&#
7#
-79-0
,#(#?-0#
A92
42&)G#&#
2%C).9-&1279
-74-9-&#F# 4-70)12
-74-9-&#F)
02+)
:.E:@-9-
&)20#
5#,/-@-9)
9-42&)
,#(#9#.#
A92
2(
:@)1-.#
95#+-
&-72.
79)4)1
2&/#(#&#F#
'5#(-&20
9)0)E12
42,1#&#F)
0#9)5-C)
-
5#,&-C)1:
74272%1279
(#
7&2C#
,1#F#
-,/#+:
:
4-7#12C
<250- % 1# 4-70)120
-74-9:
:@)1-?-
02':
7#0279#/12
(#
-74/#1-5#C:
.2/-.2
G)
5#742/2+-&2'
&5)0)1#
:952A-9-
1#
#1#/-,-5#F)
,#(#9#.#
#
.2/-.2
1#
F-=2&:
-,5#(:
02':
(#
2(/:@)
.2C)
G)
,#(#9.)
5)A#&#9-
.2C-0
5)(20 ,#=&#E:C:G-
920)
A92
7:
4279-'1:G#
:@)1-.#
<-.7-5#1#
7&#.-
4-70)1-
,#(#9#.
1#79#&1-.
02+)
&-A)
4:9#
(#
45)'/)(#
45)
1)'2
A92
'#
2?)1-
2%5)
-/-
/2A)
795#1)
:@)1-.2&2'
2('2&25#
1#79#&1-.
02+)
()9#E12
#1#/-,-5#9-
02+)
:@)1-.:
7#24A9-9-
.20)19#5)
-/-
.21.5)91)
45-0)(%)
-70)1-
,#(#?-
7)
02':
.219-51-5#12
45#9-9-
:
92.:
A.2/7.)
'2(-1)
-
45)'/)(#9-
2(
795#1)
&-A)
2?)F-&#@#
).74)597.-
-/-
:@)1-@.+-5- 2?)F)1-
4-70)1-
,#(#?-
7)
42
45#&-/:
(#C:
:@)1-?-0#
1#
:&-(
-/-
1#
-745#&.:
9)
:@)1-.
&-(-
'()
C)
42'5)A-2
4#
02+)
(24:1-9-
,1#F#
.2C#
7:
0:
1)(279#C#/#
&)
1#&)()1)
45)(1279-
7:
7#02
02':G#
45)(1279-
?)F-&#F)
4-7#1-=
2('2&25#
9#.2B)
C)
42(/2+12
'5)A.#0#
.#2
-
2?)F-&#F)
:70)1-=
2('2&25#
2%,-520
1#
<-.7-5#1279
4-7#1-=
2('2&25#
5)/#9-&12
C)
C)(1279#&12
42(&5G-=
5#,1-0
-795#+-&#F-0#
#.&-=
-795#+-&#F#
-0#
012'2
:
7&)9:
#
1).#
7:
-,&)()1#
-
.2(
1#7
795#+-&#@.-
4279:4#.
C)
5)/#9-&12
C)(1279#&#1
@)1-?-
C)(12'
2()E)F#
45&2
4-70)12
:5#()
,#(#9.)
-,
2(5)B)12'
45)(0)9#
145
0#9)5F-
C),-.
0#9)0#9-.#
5#B)1-
,#(#?-
7)
,#9-0
:012+) :
-/&-A)
45-0)5#.#
-
(#C:
&)G)0
%52C:
1#79#&1-.#
(#
-=
2?)1)
#9-0
:425)B:C:
2?)1)
.2C)
7:
5#,/-@-9-
1#79#&1-?-
(#/-
-7920
:@)1-.:
-
#1#/-,-5#C:
2(79:4#F#
:
%52C:
:2@)1-=
'5)A#.#
7#24A9)1-=
45-0)(%-
-
&-7-1-
(#9-=
2?)1#
279:4#.
4279#C)
7/2+)1-C-
.#(#
7)
:9&B:C:
@-1-2?-
.2C-
:9-@:
1#
5#,/-.)
:
2?)F-&#F:
2('2&25#
-/-
5)A)F#
-792'
:@)1-.#
#
45-0)5
02':
7)
-,(&2C-9-
7&-
,#(#?-
.2C-0
C)
45-4-7#1#
-79#
2?)1#
145
2?)1#
#9-0
7)
(#C:
4212&2
1#
2?)F-&#F)
(5:'2C
'5:4-
1#79#&1-.#
-
4270#95#
7)
(# /-
G)
2?)F-&#F)
=202')1-=
,#(#9#.#
%-9-
0#F)
-/-
&-A)
-,(-<)5)1?-5#12
/-
:
7)5-C:
/2A-=
,#(#9#.#
2?)F)1-=
145
7#
:%#?:C)
7)
1).2/-.2
275)(F-=
2?)F)1-=
7#
-
45#9-
A9#
7)
,%-&#
7#
F-0# I (#
/-
2?)1)
279#C:
-79) -/,%2'
42C#@#12'
.2195#79#
4279#C:
&-A)
425)B:C:
7)
&#5-C#?-C)
2?)1#
42
45)(0)9-0#
(#
7)
:9&5(-
(#
/-
C)
2%C).9-&1-C)
2?)F-&#F)
0#9)0#9-@.-=
,#(#9#.#
1)'2
4-70)1-=
7#79#&#
1#
45-0)5
2%,-520
(#
7)
92.20
'2(-1)
.5-9)5-C:0-
2?)F-&#F#
0)F#C:
-79)
,#(#9.)
02+)02
(#9-
1#
2?)F-&#F)
:
5#,/-@-9-0
4)5-2(-0#
A.2/7.)
'2(-1)
9(
"9#
.#+:
1#/#,-
9-=
-795#+-&#F#
9&5B)12
C)
(#
5#,/-@-9-
1#79#&1-?5#,/-@-92
2?)F:C:
-79)
,#(#9.)
).)
2(
5#,/-.#
7:
&)/-.)
#.2
C)
(2A/2
(2
(#E)'
452%/)0#9-,2&#F#
2%C).9-&1279-
1#79#&1-@.2'
2?)F-&#F#
5#(-?-21#/12
2?)F-&#F) I :70)12
-
4-70)12 I 70#95#
7)
-045)7-21-79-@.-0
'/2%#/-79-@.-0
-,5#,-92
7:%C).9-&1-0
-
1)(27/)(1-0
A92
C)
42.5)1:/2
1).#
4-9#F#
,&25 #&)/.#
)1#(
#
" #&2(
,#
:H%)1.)
-
1#79#&1#
75)(79&#
)2'5#(
795
8MD MVEL@
NOEDPQ@B\@
JHPQR MPQB@OELHT
VH\EB@
?IMJHIM
PR
NMPQ@B\ELH
Z@PLH
VH\EBH L@PQ@BE
MVEL@
KMFE
NOEDPQ@B\@QH
AOMZ VH\EB@ IMZH
PR
RPNEXLM
MPQB@OELH
8@D@
PE
IMOHPQH
IOHQEOHZRKPIH
PHPQEK
MVE]HB@]@ IOHQEOHZRKH G@
PB@IR
MVELR P@PQ@B\@ZR PE
RL@NOED
:LD@ L@
RWELHIR MPQ@ZE
D@
G@O@DH
MVELR
IMZR
MLML@
FEJH =EMOHZPIH
CJED@LM
PBE
XQM
RWELHI
KMFE
D@
DMPQHCLE
R MB@IBMK
PHPQEKR
ZEPQE
ay
RIMJHIM
HPNRLH IOHQEOHZRK 8OHQEOHZRKPIM MVE]HB@]@
HK@
NOEDLMPQ
R
QMKE
XQM
NMBEGRZE
PRD
M
MWELHIR
P@
MPQB@OHB@]EK
Z@PLM
DESHLHP@LHT
VH\EB@
RWE]@
9EIE
XIMJE
O@GBHJE PR
PHPQEK
HGBEXQ@B@]@
R
IMK
PE
D@ZE JHPQ@ VH\EB@
NMOED
IMZHT PE
L@J@GE
NOMVELE
M
QMKE IMJHIM
HT
ZE
RWELHI
MPQB@OHM
8MD L@ZBE^H
RQHV@Z
L@
MVELR
HK@
KEPQM
L@
IMK
PE
RWELHI
L@J@GH
R
MDLMPR
L@
MPQ@JE
?IMJHIM
RWELHI
BEMK@
BOEDLM
RWH
@JH
H
PBH
MPQ@JH
NMDZEDL@IM
BOEDLM
O@DE
MLD@
ML
KMFE
DMAHQH
O@GMW@O@B@ZR^R
MVELR
KMFD@
HJH
6MPQ@
WEPQ
QHN
LMOK@QHBLMC
MVE]HB@]@
L@GHB@
PE <MPQMZH
DMPQ@
DMI@G@
D@
MB@I@B
QHN
MVE]HB@]@
LEC@QHBLM
RQHWE
L@ MDLMPE
KEYR RWELHI@
I@M H
MDLMPE
P@
L@PQ@BLHVHK@
@ Q@IMYE
PK@]RZE H KMQHB@VHZR
BE^HLE
RWELHI@
/2+!-*14
$'
8@D@
O@GKHPJHQE
RIMJHIM
LMOK@JL@
DHPQOHARVHZ@
NOMHGBM\LM
MCO@LHW@B@
AOMZ
DMAOHT
MVEL@
IMZE
PE
KMCR
D@QH
MLD@
^E
R
HCOH
GB@LMZ
MVE]HB@]E
BE^HL@
RWELHI@
HGCRAHQH
20)$3
(
(*$3
* #3, -',
<OE
BHXE
MD
DB@DEPEQ
NEQ
CMDHL@
5EL_@KHL
5JRK
R
5JRKMBMZ
Q@IPMLMKHZH
HPQ@I@M
ZE
COEXIR
IMZ@
L@PQ@ZE
NOH
MVE]HB@]R
NOEK@
LMOK@JLMZ
DHPQOHARVHZH
* 43783B. 2.@8% 7'*83 : '*-. 7% 2351%0231 ).785.&:>.B31 "3 B*
).785.&:>.B% /3B% 34.7:B* '*53'%823F: 70:?%B2.< %/8.'2378.
&5%-3'%E*B*%/8.'2378 35.B*28.7%2%/%3)5*A*231>.D: .8*,.13
831* )% .1%13 :?*2./* /3B. :?* 323 @83 45*)%B*13 $/30./3 713
*;./%72. : 45*)%'%E: ).785.&:>.B% 4378.(2:F% 85*&%03 &. )% 7*
'*31% 5%-0./:B* 3) 2351%02* 5%743)*0* %45%'3 13,*13
.27.78.5%8. . )%7:2%@.2%435.)%2%:?.13 :?*2./* &.0. LERPNEXLH
%/3 7* ).785.&:>.B% 4378.(2:F% 45.&0.,%'% 2351%023B 5%743)*0.
7GBMO M--*%-*)
2&'$0
Y
M *)2.
]
^-,#-,
a$ /0-,
#2" 1(-,
. +#/
$-
AC-;<07KC-
>?-8C7J;<1
?-2-
;-
<AC0-?70-PD
I7O30-
7
7AG<2-
;-AC-03
+#/,,*,,&$)!$)//
-KC<
(
;-J39D
<21<0<?
M3
M32;<AC-0-;
-:3?3
7
8<;8?3C;7
I7O307
7A8-6-;7
AD
D 0$
!?-Q3P3 DJ3;7J87G
-8C70;<AC7
A>?<0323;<
M3
D
C<8D "
-5;7 ><2-I7 < ;->?32<0-PD
DJ3;78- AD /9-1<0?3:3;<
"
) +"0
#%#!# %'# *'#*
'-2!/ %!
'-!%'-
'/'/#%'#'
!2'!/''-
603KC-0-P3
:<53
/7C7 &
D19-0;<:
DA:3;<
76;3A3;<
D
C?3;DC8D
8-2-
M3 ><1<2;<
2-
A3
><0323
8?-C-8
?-61<0<?
A-
DJ3;78<:
9-0;3
C3:3
?-61<0<?-
AD
<;<
D
J3:D
M3
DJ3;78
2</-?
7
P31<03
?-60<M;3
><C?3/3
603KC-0-P3
:<53
D
?-697J7C<:
AC3>3;D
/7C7 &
769<53;<
D
>7A-;<:
072D
7
>?79-1<L3;<
8<;8?3C;<M
;-:3;7 !7A-;7
7603KC-M
:<53
/7C7
;-:3P3;
DJ3;7I7:-
?<27C3O7:-
2?D17:
;-AC-0;7I7:-
>-8
19-0;7
-D27C<?7MD:
>7A-;7G
7603KC-M-
AD
?<27C3O7
603KC-M
C?3/-
2-
A0<M7:
AC79<:
?3J;78<:
7
F<?:<:
<21<0<?-
</?-6<0;<:
;70<D
?<27C3O-
$C?DJ;7
76?-67
603Q7;D
?<27C3O-
;3
6;-J3 :;<1<
C?3/-
7G
76/31-0-C7
&7>7J;<
M3
2-
A3
>7A-P3
7603KC-M-
>?-8C78DM3
;-
><9D1<27KCD
7
8?-MD
K8<9A83
1<27;3
-97
7
8-2-
6-
C<
><AC<M7
><A3/;-
><C?3/-
;>?
8-2-
DJ3;78
:3P<23O3P3
797
K8<9D
797
8-2-
;-AC-0;78
>?32-M3
<23O3P3
;<0<:
;-AC-0;78D
797
8-2-
D
;->?32<0-PD
DJ3;78-
2<L3
2<
6;-J-M;3
>?<:3;3
8<M-
><8-6DM3
C3;23;I7MD
2-
C?-M;<
DC7J3
;-
DJ3P3
7
DA>3G
DJ3;78-
)D;8I7M3
7603KC-0-P-
AD
07K3AC?D83
7603KC-0-P3
M3
-8C70;<AC
8<M-
DJ3;7I7:-
C?3/-
7
:<53
2-
>?D57
2?-1<I3;3
><0?-C;3
7;F<?:-I7M3
<
P7G<0<:
>?3CG<2;<:
?-2D
7
8<;AC?D8C70;<
D8-6DM3
;-
A9323Q3
8<?-83
D
>?<I3AD
DJ3P-
7603KC-M
C?3/-
2-
A-2?57
6->-5-P-
<
97J;<:
7
A<I7M-9;<:
?-60<MD
DJ3;78-
<
P31<0<:
><;-K-PD
D
K8<97
<23O3PD
;-
J-A<07:-
A-AC-0O-P3
7603KC-M-
M3
><A-<
8<M7
><2AC7J3
;-AC-0;78- 2-
A-1932-
03<:0-5;3
J7P3;7I3 R KC-
M3
7
8-8<
M3
>9-;7?-<
KC-
M3
7
8-8<
M3
?-27<
ADJ3;7I7:-
KC-
M3
7
8<978<
M3
><AC71-<
8-2-
M3
A-<>KC3;
7603KC-M
;D27
C3:3
<
8<M7:-
;-AC-0;7I7
7
DJ3;7I7
:<1D
7
C?3/-
2-
?-61<0-?-MD
-
C7:3
AC0-?-
><0<O;3
DA9<03
6- D;->?3L3P3
>-?C;3?A8<1
<2;<A-
76:3LD
;-AC-0;78-
7
DJ3;78-
7603KC-M
M3
7
8-2-
M3
76?-53;
;-
;-MM32;<AC-0;7M7
;-J7;
07A<8<
>?<F3A7<;-9-;
072
8<:D;78-I7M3
76:3LD
K8<93
7
><?<27I3
7:-
8ODJ;D
D9<1D
D
?-607M-PD
A-?-2P3
K8<93
7
><?<27I3
;-
D;->?3L3PD
>?<I3ADJ3P-
0-97C3C;3
><0?-C;3
7;F<?:-I7M3
7
M-A;-
8<:D;78-I7M-
2<>?7;<A3
?-60<MD
7
D;->?3L3PD
A-?-2P3
:3LD
;-AC-0;7I7:-
DJ3;7I7:-
7
2?D17:-
8<M7
AD
;-
M32-;
797
2?D17
;-J7;
D8ODJ3;7
D
>?<I3A
DJ3P-
;3
><:-5D
DJ3;7I7:-
2-
723;C7F78DMD
KC-
AD
;-DJ797
KC- M<K
C?3/-
2-
;-DJ3
7
8<M7
AD
P7G<07
A9323Q7
8<?-I7
D
DJ3PD
7;F<?:7KD
?<27C3O3
7
DJ3;783
<
;->?32<0-PD
7
<21<0-?-MD
;-
P7G<03
8<:3;C-?3
><8-6DMD
?<27C3O7:-
8-8<
:<1D
><:<Q7
A0<M<M
23I7
2-
;->?32DMD
D
DJ3PD
<9-8K-0-MD
>?39-6-8
DJ3;78-
8<2
;<0<1
;-AC-0;78-
797
D
;<0D
K8<9D
-,/ %! !.''
D8-670-P-
;-
<;<
KC<
AD
DA>3K;<
D?-2797
D
>?3CG<2;<M
F-67
?-2-
7;F<?:-I7M-
KC-
M<K
C?3/-
2-
DJ3
797
2-
D><C>D;3
7
DC0?23
AD13AC7M-
<
:<1DQ7:
;-J7;7:-
?-2-
D
A9323Q<M
F-67
DJ3P-
><67C70;7G
8<:3;C-?-
8-2-
><8-5D
;->?32-8
D
DJ3PD
%1/ %!
D8-670-P3
;-
<>KC3
;->?32<0-P3
P7G<03
23I3
D8ODJDMDQ7
:<C70-I7MD
7
A<I7M-9;7
?-60<M
D8-670-P3
;-
;->?32<0-P3
D
<2;<AD
;-
?-6;-
<J3870-;><AC71;DQ-
7
7AG<23
2-0-C7
A>3I7F7J;3 7;F<?:-I7M3
<
-8C70;<AC7:-
D
8<M7:-
M3
DJ3;78D
><C?3/;-
><:<Q
7
<G?-/?70-P3
>?D57C7
7;F<?:-I7M3
<
A9323Q7:
8<?-I7:-
DJ3P-
D><6;-0-P3
A-
?36D9C-C7:-
;-I7<;-9;7G
C3AC<0-
7
2?D17G
0-5;7G
-;1-5<0-P-
DJ3;78-
+#,/$$* $),!#.
&),,!#,$*$#.$#
!#$.$#!!#,$*
$$###+$$*
#&$,$1!02$$*/$
$,!!!#$0 $.$*$,$0$##)
$#!#
$$!,!/$)+
$$!#.'$!##$*)$
!#)
$ "/ $ +"-$ " * " - $* >?
:<53
8<:3;C-?7A-C7
7;C3?3A<0-P-
7
A89<;<AC7
DJ3;78-
D8-6-C7
;-
A-2?5-M3
DJ3P-
D
8<M7:
M3
DJ3;78
><8-6-<
3F78-A;<AC
-97
7
<;3
8<M7
<2
DJ3;78-
6-GC30-MD
>?<:3;D
D
;-J7;D
DJ3P-
(
?-6?32;<M
;-AC-07
;-AC-0;78
6-7AC-
:<53
2-
D><6;-
A03
DJ3;783
2<8
M3
C<
D
>?32:3C;<M
;-AC-07
6;-C;<
C353
>-8
A0-87
;-AC-0;78
C?3/-
2-
D><6;-
A0<M3
DJ3;783
-
8-2-
A3
?-27
<
03978<:
/?<MD
DJ3;78-
7
<1?-;7J3;<:
0?3:3;D
6-
?-2
A-
P7:-
C?3/-
DA><AC-07C7 ;387
A7AC3:
6-/393K87
8<M7
Q3
><:<Q7
;-AC-0;78D
2-
A3
><2A3C7
8-2-
C?3/-
2-
?-61<0-?-
A-
?<27C3O7:-
8<
M3
?<27C3O
AC38-<
DC7A-8
2-
;-AC-0;78
><6;-M3
P31<0<
23C3
A-
07K3
><03?3P-
Q3
>?7G0-C7C7
AD13AC7M3
;-AC-0;78-
<
A9323Q7:
8<?-I7:-
D
DJ3PD
")00$ '$$0")-
$* - $+" +"- - ") " $
"/
8I3;C<0-P3
DA>3G-
7:-
><0<O-;
DC7I-M
;-
:<C70-I7MD
DJ3;78-
&<
;3
6;-J7
2-
;-AC-0;78
C?3/-
;-K7?<8<
7
D
23C-O3
2-
1<0<?7
<
A0-8<:
><AC71;DQD
DJ3;78-
&?3/-
2-
A3
<?7M3;C7K3
;-
<;<
KC<
AD
/797
19-0;7
I7O307
DJ3P-
D
>3?7<2D
;-
8<M7
A3
7603KC-M
<2;<A7
7
8<M7
-A>38C7
;->?32<0-P-
DJ3;78-
6-A9D5DMD
2-
/D2D
><:3;DC7
0 - " "/ - - -$$$$+)""$""$-
-AC-0;78
C?3/2-
723;C7F78DM3
19-0;3
><C3;I7M-93
DJ3;78-
7
2-
D8-53
;-
><C?3/D
2-
A3
C7
><C3;I7M-97
KC<
07K3
-;1-5DMD
7
8<?7AC3
;7
239<07
K8<9A8<1
>?<1?-:-
D
8<M7:-
M3
DJ3;78
:-9<
797
;7
:-9<
;->?32<0-<
C?3/-
2-
/D2D
;-6;-J-;7
D
7603KC-MD
7
><036-;7
A-
AD13AC7M-:-
;-
KC-
C?3/-
</?-C7C7
>-5PD
123
C?3/07K3
6-9-1-P-
(8-670-P3
;-
?-60<M;3
><C3;I7M-93
7
><C?3/3
;3
C?3/-
2-
D8ODJDM3
A03
KC<
M3
;-AC-0;78
6->-67<
-
/7
7603KC-M
7:-<
07K3
3F38C-
C?3/-
A3
<1?-;7J7C7
;<;<
KC<
M3
;-M6;-J-M;7M3
KC<
M3
;-M8<?7A;7M3
D
2-C<:
:<:3;CD
"&0 1' $ ) $ $*0 - -$-
"/ " *$ $)- " $*0
$9323Q7
8<?-I7
AD
;-M0-5;7M-
C3:-
D
?-61<0<?7:-
A-
?<27C3O7:-
7
AA-:7:
DJ3;7I7:-
$9323Q7
8<?-I7
C?3/-
2-
AD
A>3I7F7J;7
8<;8?3C;7
7
<AC0-?707
&?3/<6;-J7C7
8<M7
>?7ACD>
D
?3-976-I7M7
C7G
8<?-8-
M3
;-M3F78-A;7M7
P7:-
C?3/27A8DC<0-C7
A-
?<27C3O7:-
C?3/-
>?D57C7
?<27C3O7:-
:<1DQ;<AC
2-
76;3AD
A0<M3
8<:3;C-?3
D
?-61<0<?7:-
A-
DJ3;7I7:- 0-O-
AC0<?7C7
DA9<03
2DJ3;7I7
AD239DMD
D
<2?3L70-PD
A0<M7G
;-?32;7G
I7O30-
7
6-2-C-8-
(
?-6?32;<M
;-AC-07
C?3/<2?327C7
20-
797
C?7
;-?32;8<?-8-
6-
I39<8D>;D
;-AC-0D
C7
8<?-I7
:<1D
-97
;3
:<?-MD
/7C7
<1?-;7J3;7
A-:<
;-
M32-;
;-AC-0;7
>?32:3C
(
>?32:3C;<M
;-AC-07
C?3/723;C7F78<0-C7
M32-;
797
20;-?32;-
8<?-8-
6-
A0-87
>?32:3C
(
A0-8<:
>?32:3CD
C?3/-
2-
/D23
DC0?L3;<
;-
KC-
0-O8<;I3;C?7A-C7
>-5PD
7
?-2
)0$$*$",$-$ $"$ "
' "' " "
8<
;-AC-0;78
?-A><9-53
><2-I7:-
;-I7<;-9;<1
C3AC7?-P-
C?3/-
2-
7G
D6:3
D
</67?
>?7
<I3P70-PD
D8D>;<1
DA>3G-
DJ3;78-
+"- " $ " " &)-
97
2-
/7
/7<
2</-?
7603KC-M
;3
A:3
2-
A3
A0323
;;38<?7A;3
13;3?-976-I7M3
C7>-
S<297J;<T
S2</?<T
SA9-/<T
7
A9
8<
C-803
13;3?-976-I7M3
D<>KC3
7:-MD
A-2?5-M
<;2-
C-M
A-2?5-M
C?3/-
;>?<F3A7<;-9-;
;-J7;
76;3C7
;-
A03C9<
2-;-
DJ3;78D
7
?<27C3OD
C?3/>?D57C7
M-A;3
7
>?3I76;3
7;F<?:-I7M3
76
8<M7G
Q3
0723C7
KC-
M3
<A;<0-
C-803
<I3;3
KC-
M3 P3;
A:7A-<
D
<2;<AD
;-
2-O7
?-2
7
DJ3P3
+"-" "$
(
P3:D
C?3/-
2-
A3
1<0<?7
<
AC0-?;<:
;->?32<0-PD
<
C3:>D
;->?32<0-P-
<
8<;8?3C;7:
><AC71;DQ7:-
AC<
C-8<
D
P3:D
C?3/-
;-03AC7
><C?3/3
6-
2-O7:
DJ3P3:
D8-6-C7
;A-2?5-M3
-8C70;<AC7
7
7AG<23
;-
8<M3
C?3/-
DA:3?7C7
A9323Q3
8<?-83
D
>?<I3AD
DJ3P- (J3;78
;3:-
8<?7AC7
<2
8<:3;C-?-
C7>-
SC?3/-
2-
DJ7K
07K3T
;7
?<27C3O7
;3:-MD
8<?7AC7
<2
D><6<?3P-
C7>-
S0-K3
23C3
C?3/-
07K3
7
<6/7O;7M3
2-
DJ7T
DJ3;78D
7
?<27C3OD
AD ><C?3/;3
8<;8?3C;7M3
7;AC?D8C70;7M3
7;F<?:-I7M3
</?3
><0?-C;3
7;F<?:-I7M3
C?3/-
2-
<G?-/?3
?<27C3O3
2-
?-61<0-?-MD
<
;->?32<0-PD
A-
A0<M<:
23I<:
7
2-
<21<0<?3
;-AC-0;78D
DA:3;<
797
>7A:3;<
2-
D8-5D
<
J3:D
5393
2-
27A8DCDMD
60<? *-0398-
*3/7/ -DI-9
,22 !/
'- !!'- #% Y7;7AC-?AC0<
>?<A03C3
7
A><?C-
3<1?-2
AC?
!##*+#,$/$$*
) 0+"-
,8<9A87
7603KC-M
<
?-2D
7 ;->?32<0-PD
DJ3;78-
C?3/-
2-
U
/D23
M-A-;
A:7A-<;
7
9-8<
?-6D:O70
;-
M-A-;
7
><67C70-;
;-J7;
><8-53
KC-
M3
DJ3;78
><AC71-<
D
A0-8<:
>?32:3CD
M-A;<
DC0?27
8<M7
AD
A9323Q3
8<?-I7
D
DJ3PD
KC<
D8ODJDM3
;-M>?3
<;<
KC<
DJ3;78
;7M3
><AC71-<
D
>3?7<2D
;-
8<M7
A3 7603KC-M
<2;<A7
7
8<M3
AD
DJ3;78<03
?-60<M;3
><C?3/3
<>7K3
DJ3;78<0-
><AC71;DQ-
D
<2;<AD
;-
23F7;7A-;3
7AG<23
/D23
<A;<0-
6-
27A8DA7MD
;-AC-0;78-
7
DJ3;78 D8ODJDM3
;-AC-0;78<0-
6->-5-P-
<
><67C70;7:
97J;7:
<A</7;-:-
DJ3;78 A3
A-<>KC-0-
D
>?-079;7: 0?3:3;A87:
?<8<07:-
8<M7
AD
A07:-
><6;-C7
><C>7KD
;-AC-0;78
27?38C<?
7
?<27C3O
* "" "+"-
!<C>D;7
F<?:-9;7
7603KC-M7
6-GC30-MD
2<AC-
;-AC-0;78<0<1
0?3:3;-
-
/7
/79-
>?<F3A7<;-9;<
7
80-97C3C;<
</-0O3;-
C-
</-036-
:<?-
/7C7
D
?-0;<C357
A-
<AC-97:
</-036-:-
8<M3
K8<9-
><AC-0O-
>?32
;-AC-0;78-
$+/ +#, C?3/-
2-
/D23
8?-C-8
2-
<A03C97
;-M0-5;7M3
AC?-;3
DJ3;78<0<1
-;1-5<0-P-
7
DA>3G-
D
K8<97
7
2-
><AC-07
<A;<0D
6-8I7<;7
>9-;
6-
A9323Q7
>3?7<2
+/ +#, C?3/-
2-
/D23
><C>D;
2-
6-
A0-87
;-AC-0;7
>?32:3C
797
</?-6<0;D
</9-AC
D8-53
;-
?36D9C-C3
DJ3P-
7
2-
D8-53
;-
J3:D
C?3/7;A7AC7?-C7
D
;-?32;<:
>3?7<2D
-
97
Q3
D
:3LD0?3:3;D
/7C7
7
2?D17G
F<?:-9;7G
7603KC-M-
;>?
;-
A0-8<:
C?<:3A3JMD
797
;-
8?-MD
</?-23
C3:-CA87G
I397;- &-
<29D8-
/7
C?3/-9<
2/D23
D
2<:3;D
><97C783
K8<93
D
</9-AC7
<I3P70-P-
797
M<K
/<O3
D
2<:3;D
-DC<;<:7M3
;-AC-0;78-
7
P31<03
>?<I3;3
3F78-A;<AC7
A-?-2P3
A-
DJ3;7I7:7
?<27C3O7:-
Шта треба да садржи извештај
Извештај има две основне тематске целине: (1) напредовање и могућности за
даље напредовање ученика, и (2) понашање у школи које указује на лични и
социјални развој ученика. Основна структура извештаја укључује:
 опис напредовања и постигнућа по наставним предметима
 указивање на ученикове потенцијале и потребе, на циљеве у следећим
корацима учења и наставе
 податке о понашању ученика у школи (уредност похађања наставе,
активност на часу, уважавање дисциплине)
 запажања о личном и социјалном развоју ученика (мотивација и
аспирације у школском раду, односи са вршњацима и одраслим особама
које ученик среће уз школи)
Важан део извештаја је ПРОСТОР у којем родитељ може да наведе своје
коментаре, да постави питања, изнесе или затражи објашњења. Потписом
родитељ потврђује да је прочитао извештај.
Како се користи извештај?
Извештај је један од облика комуникације са ученицима и родитељима.
Извештај информише родитеље о успеху и понашању деце у школи,
ученицима помаже да препознају своје успехе и наредне циљеве. Али,
писање извештаја подстиче наставника да синтетизује све расположиве
податке, да процени успех и даље изгледе ученика. Извештај треба да буде
објективан и директан, али наставник води рачуна о потреби да унапреди
однос и родитеља и деце према школи, као и њихове узајамне односе.
Добар извештај је добра основа за конструктиван разговор са родитељима и
са учеником.
Формални извештаји су важни, али у сарадњи школе и породице су још
важнији непосредни контакти наставника и родитеља.
Извештаји добијају на вредности уколико су информације које садрже
предмет конструктивних разговора између наставника и родитеља.
57
13. Извештавање родитеља, комуникација и сарадња са
родитељима
Питања и могући одговори
Иако су школе и родитељи непосредни партнери, и даље је свако
задужен за свој део „посла“, с тим да је родитељ у много већој мери сада
позван да се укључује у наставу и активности школе.
Писани извештаји обезбеђују континуитет у заједничком праћењу
напредовања ученика и, за разлику од нумеричке оцене, дају слику о
различитим аспектима и нивоима његовог постигнућа. Извештаји треба
да буду писани језиком који је разумљив сваком родитељу.
1. Како се у извештајима може избећи појављивање формулација које
постигнућа свих ученика своде на две или три категорије (нпр.
остварио у потпуности, делимично остварио, није остварио)?
- Праћењем напретка ученика у односу на претходно стање и
образовни стандард
- Осмишљавањем активности које показују различите нивое
постигнућа
- Давањем конкретних сугестија за даљи рад (нпр. Навести врсту
и динамику налога на којима је потребно да ученик ради да би
напредовао)
- Навођењем прецизних формулација из којих се види који ниво
знања, вештина, умења.... Је остварен (позивање на Блумову
таксономију или одговарајући образовни стандард омогућава
наставнику да нијансира своју процену постигнућа)
- Континуираним праћењем развоја и напредовања сваког
ученика (нпр. Ученички портфолио и други инструменти за
праћење)
2. Како написати извештај ако ученик није остварио предвиђени ниво
постигнућа или није остварио приметан напредак?
- прецизно описати предзнања и ниво постигнућа ученика на
почетку неког периода (дијагностичко оцењивање) да би
родитељ могао да стекне реалну слику о напретку који (ни)је
остварен
- назначити у препоруци конкретне кораке који су потребни да би
ученик остварио видљив напредак (нпр. на којим садржајима,
који начин рада...)
58
-
-
учинити додатни напор да би се сазнали разлози неуспеха
(разговор са учеником, родитељем, консултације са стручним
сарадницима) и на основу тих сазнања направити договор са
родитељем и учеником о даљим корацима
да би се ученик мотивисао, поделити градиво на мање целине и
чешће извештавати родитеље
навести шта је све урађено у подстицању ученика
3. Како пратити ангажовање ученика у настави и процесу учења и колико
пажње му посветити у извештају?
- у праћењу ангажовања ученика требало би примењивати
различите технике: посматрање ученика; листа дефинисаних
критеријума (чек листа) као што су спремност да постави
питање у вези са темом, тражи додатна објашњења, има
иницијативу, прихвата понуђене активности, усмереност пажње,
самосталност у раду; самопроцена ученика; анкета; белешке
наставника и портфолио; разговор...
- праћење ангажовања ученика не мора да се нађе у сваком
извештају за родитеља; ипак, ниво и врста ангажовања ученика
су директни показатељи његове мотивације и развоја, па је
важно да родитељ може да прати напредак свог детета и преко
ове ставке.
- када се описује ангажовање ученика у извештају за родитељ
наставник би требало да буде веома обазрив у давању процена
4. Како да обезбедимо да родитељи стекну праву слику о постигнућу
детета ако су извештају увек позитивни интонирани и истичу само
добре стране ученика?
- при првом контакту са родитељима, треба им дати информацију
о припремљености детета или претходном нивоу постигнућа
(дијагностичко оцењивање)
- упознати родитеље са циљевима наставе и образовним
стандардима како би свим родитељима било јасно шта је то
шта се очекује од њихове деце
- у извештају могу да се наведу резултати екстерног тестирања
уколико их је било или резултати тестирања које је припремио
актив наставника неког предмета
- за стицање потпуне слике о постигнућу ученика, незаменљива
је непосредна комуникација родитеља и наставника
- важно је да се увек наведе следећи корак који би требало
предузети да би ученик напредовао
- требало би чути мишљење родитеља о постигнућу и
напредовању његовог детета
59
5. Како обезбедити непосредну сарадњу са родитељима ако
комуницирамо преко извештаја?
- тражити повратну информацију од родитеља (одговор,
примедбе, напомене, мишљење, сугестије)
- укључити родитеље у реализацију појединих саджаја или
активности
- питати родитеље за идеје у вези са начином и динамиком
сарадње и оцењивања
- тражити конкретне предлоге родитеља за побољшање квалитет
извештаја
Извор: Павловић Бабић, Д. и Гламочак, С. (2003) Описно
оцењивање ученика – материјал за семинар
60
Download

Приручник о оцењивању