ISSN 2217-7248
ВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА У НОВОМ САДУ
САНКТПЕТЕРБУРШКИ УНИВЕРЗИТЕТ ДПС МВС РУСИЈЕ
МОНИТОРИНГ И ЕКСПЕРТИЗА
У БЕЗБЕДНОСНОМ ИНЖЕЊЕРИНГУ
VOL.2, No 1/2012
Нови Сад, 2012.
МОНИТОРИНГ И ЕКСПЕРТИЗА У БЕЗБЕДНОСНОМ ИНЖЕЊЕРИНГУ
Висока техничка школа
струковних студија у Новом Саду
Школска 1, 21000 Нови Сад, Србија
Телефон: +381 21 4892525
Интернет адреса: www.mesejournal.org
Е-mail: [email protected]
Издавачи:
Санкт-Петербургском университете ГПС
МЧС России
196105, Санкт-Петербург, Московский пр.,
149, Руска федерација
Уредништво:
Главни и одговорни уредник
Главни и одговорни уредник
Проф. др Владимир Сергеевич Артамонов,
Проф. др Божо Николић, Висока техничка
школа струковних студија (ВТШСС) у Новом начелник Санктпетербуршког универзитета
Државне противпожарне службе
Саду
Заменици главног и одговорног уредника Mинистарства за ванредне ситуације (ДПС
Проф. др Бранко Милисављевић, ВТШСС у МВС) Русије
Заменик главног и одговорног уредника
Новом Саду
Проф. др Николај Иванович Уткин,
Проф. мр Љиљана Ружић-Димитријевић,
Санктпетербуршки универзитет ДПС MВС
ВТШСС у Новом Саду
Русије
Технички уредник
Чланови
Проф. др Петра Тановић, ВТШСС у Новом
Проф. др Сергеј Владимирович Шарапов,
Саду
Санктпетербуршки универзитет ДПС MВС
Чланови
Русије
Проф. др Слободан Крњетин, Факултет
Проф. др Владимир Јурјевич Владимиров,
техничких наука у Новом Саду
Проф. др Жарко Јанковић, Факултет заштите руководилац департмана Федералне службе
РФ за контролу промета наркотика
на раду у Нишу
Проф. др Михаил Алексејевич Галишев,
Проф. др Владимир Јаковљевић, Факултет
Санктпетербуршки универзитет ДПС MВС
безбедности у Београду
Русије
Проф. др Драган Карабасил, ВТШСС у
Проф. др Виктор Александрович Гадишев,
Новом Саду
Проф. др Анита Петровић-Гегић, ВТШСС у Санктпетербуршки универзитет ДПС MВС
Русије
Новом Саду
Предавач др Бранко Бабић, ВТШСС у Новом Др Јуриј Георгиевич Корухов, председник
НП „Судекс”, удружења судских вештака
Саду
Проф. др Владимир Александрович
Секретар и припрема за штампу
Ловчиков, Санктпетербуршки универзитет
Сарадник Наташа Субић, ВТШСС у Новом
ДПС MВС Русије
Саду
Проф. др Виктор Иванович Рохлин,
Језичка редакција
Санктпетербуршки универзитет ДПС MВС
Предавач Бранка Петровић, ВТШСС у Новом Русије и академик Међународне академије
Саду
наука екологије и безбедности животне
Насловна страна
средине
Предавач мр Срђан Димитров, ВТШСС у
Проф. др Николај Васиљевич Сиротинкин,
Новом Саду
Државни технолошки институт
Маркетинг
Кандидат техничких наука Јевгениј
Варвара Малетић, ВТШСС у Новом Саду
Фјодорович Мосин, Санктпетербуршки
универзитет ДПС MВС Русије
Штампа
Висока техничка школа струковних студија у Мајор Сергеј Михајлович Стопкин, заменик
начелника редакције
Новом Саду
Пуковник Елена Јурјевна Сичева, главни
Тираж: 400
редактор редакције
Валериј Иванович Балакан, начелник
штампарског центра Санктпетербуршког
универзитета ДПС MВС Русије
Секретар
Поручник Татjaна Владимировна Власова,
уредник у редакцији
САДРЖАЈ
ПРИМЕНА СТАНДАРДНИХ УЗОРАКА КОЕРЦИТИВНЕ СИЛЕ ПРИ ИСТРАЖИВАЊУ
ФЕРОМАГНЕТНИХ ДЕЛОВА ПОСЛЕ ПОЖАРА
А.Н. Соколова, А.Л. Шидловски, В.В. Сај ............................................................................... 1
НОВА МЕТОДA ЗА ПРОЦЕНУ РИЗИКА
Божо Николић .............................................................................................................................. 5
КОМПЛЕТНО ОСИГУРАЊЕ ЗАШТИТЕ ОД ПОЖАРА ХЕЛИОДРОМА НА ЗГРАДАМА
Мирончев Алексеj Владимирович ........................................................................................... 24
ПРИСУСТВО ТОКСИЧНИХ МЕТАЛА ОЛОВА И КАДМИЈУМА У АЛУВИОНУ ТИСЕ
Анита Петровић Гегић, Илеш Фехер ...................................................................................... 28
АПАРАТ ЗА ГАШЕЊЕ ПОЖАРА СА ПОРОЗНИМ СУДОМ ЗА СМЕШТАЈ ПРАХА ЗА
ГАШЕЊЕ: АНАЛИЗА, ПОРЕЂЕЊЕ, ПРИМЕНА
К. Д. Фјодорович, С. М. Равилијевич, П. А.Степанович ....................................................... 36
ОДРЕЂИВАЊЕ ОПТИМАЛНОГ САДРЖАЈА РАСТВАРАЧА У БОЈАМА ЗА СИТО
ШТАМПУ
Б.Симендић, В.Симендић, Н.Вукић ........................................................................................ 43
ФОРМАЛИЗАЦИЈА ЛОГИЧКИХ СХЕМА СИСТЕМСКЕ АНАЛИЗЕ БЕЗБЕДНОСТИ
НОВИХ ВИСОКИХ ТЕХНОЛОГИЈА
О. В. Јаковљев, С. Н. Терехин, А. Г. Филипов ........................................................................ 51
УПУТСТВО АУТОРИМА ............................................................................................................. 53
ПРИМЕНА СТАНДАРДНИХ УЗОРАКА КОЕРЦИТИВНЕ
СИЛЕ ПРИ ИСТРАЖИВАЊУ ФЕРОМАГНЕТНИХ
ДЕЛОВА ПОСЛЕ ПОЖАРА
А.Н. Соколова1, А.Л. Шидловски1, В.В. Сај1
Санктпетербуршки универзитет ДПС МВС Русије
1
Анализирају се појмови: примена стандардних узорака, мерење коерцитивне силе, истраживање
феромагнетних предмета.
Kључне речи: оптимизација, принципи државне контроле и надзора, контролно-надзорне функције, форме
и методе законских акција.
У данашње време, магнетна метода представља једну од најраспрострањенијих метода
коју користе стручњаци за пожаре. Примена инструменталних метода при испитивању
пожара, укључујући и примену непосредно на месту пожара, омогућава суштинско увећање
способности пожарног стручњака (експерта) за сакупљање и утврђивање криминалистички
важне информације како би повећао њену објективност и доказивост. Ваља напоменути да се
магнетна метода може користити и на месту пожара и при истраживању у лабораторији без
специјалне дозволе органа који су наредили спровођење експертизе.
Коерцитивна сила представља једну од структурално најосетљивијих магнетних
карактеристика феромагнетних материјала. Захваљујући томе што се јачина струје
демагнетизације (и њој одговарајуће коерцитивне силе) монотоно снижава у зависности од
температуре и дужине загревања због развоја процеса рекристализације у феромагнетику,
магнетна метода истраживања представља најпогоднију неинвазивну методу за процену
степена термичког оштећења метала и металних конструкција у пожару. Метода истраживања
челичних хладнодеформисаних производа после пожара, заснована на овој особини, разрађена
је седамдесетих година прошлог века од стране лењинградске филијале Научног института за
заштиту од пожара СССР-а. За реализацију ове методе на месту пожара је у то време развијен
и широко примењиван уређај КИФМ. Према датој методи одређује се интегрални параметар
– степен термичког оштећења за челичне хладнодеформисане производе једног типа. Предмет
истраживања датом методом представља хладнодеформисане феромагнетне производе, који
нису били подвргнути претходној термичкој обради пре пожара: засуни, ексери, завртњи,
машинске стеге, неке врсте цеви, пресоване шкољке аутомобила, фрижидери и друго [1].
У данашње време у инструменте којима се реализује магнетна метода убрајају се и
коерциметри, које често називају магнетни дефектоскопи или структуроскопи.
Принцип рада уређаја састоји се у наизменичној магнетизацији предмета или дела металне
конструкције уз помоћ трансформаторског конвертора. Демагнетизација тога дела врши се
појачаним пољем и утврђивањем вредности струје демагнетизације, која одговара коерцитивној
сили Нс.
Магнетни параметри као што су коерцитивна сила или заостала индукција, не зависе од
облика предмета, већ само од магнетних својства материјала од којег је производ направљен. У
исто време, вредност струје демагнетизације која је измерена коерциметром, зависиће не само
од особина материјала и облика тог производа, већ и од магнетних карактеристика делова од
којих је направљен уређај (Холов сензор, полни наставци). Стога упоређивање вредности које
су извршене мерењима на различитим инструментима неће бити коректно.
За обезбеђење упоредивости резултата мерења на различитим инструментима разрађени су
и користе се стандардни узорци коерцититивне силе.
Стандардни узорак за одређивање особина материје (материјала) је средство мерења у виду
одређене количине материје или материјала, намењено за репродуковање и чување величина
променљивих које карактеришу својства те материје (материјала), чије су вредности утврђене
у поступку метролошке атестације. Стандардни узорци се користе за преношење величине
јединица при провери, за калибрисање, скалирање средстава мерења, атестирање метода
мерења, и одобрени су као стандардни узорак у уобичајеном поступку [2]. У зависности од
нивоа признавања и области примене, стандардни узорци могу бити следећих категорија:
1. међународни, установљени путем сарадње у оквирима СНГ (ЦИС), признати у складу
са правилима Међународног савета за стандардизацију, метрологију и сертификацију, и
који су применљиви у међународним односима у свим областима привреде држава које су
их признале;
2. државни (национални), признати од стране националног органа за стандардизацију,
мерологију и сертификацију, који се примењује у свим областима националне привреде
земље, укључујући области које покрива државна метролошка контрола и надзор;
3. грански, које утврђује орган опуномоћен од стране надлежног државног органа
управљања или од асоцијације правних лица, и који се примењују у предузећима и
организацијама те гране или асоцијације правних лица, које су ратификовале стандардни
образац;
4. од предузећа (организације), ратификовани од стране руководиоца предузећа
(организације), и који се примењују у складу са захтевима нормативних аката предузећа
(организације).
Стандардни државни узорак коерцитивне силе представља паралелопипед дименија
350x580x80 мм и обично има коерцитивну силу у дијапазону од 100 до 3000 А/м. За скалирање
уређаја или инструмента неопходно је имати комплет од неколико стандардних узорака (обично
три), који се постављају и примењују истовремено, а који имају различите атестиране податке
једне исте величине регулисане у границама одређеног дијапазона њених вредности, који се
доставља потрошачу заједно са декларацијом комплета.
Такав комплет стандардних узорака коерцитивне силе направљен је за инструменте који
имају пљоснате полне наставке конвертора. Скалирање уређаја се обично врши ручно на следећи
начин. Прво се одреди струја демагнетизације која одговара сваком стандардном узорку. Затим
се на милиметарској хартији прави графикон: по апсциси се означава вредност коерцитивне
силе назначене у декларацији комплета, а по ординати вредност струје демагнетизације силе
измерене на инструменту. После тога мери се струја демагнетизације помоћу коерциметра у
растављеном магнетном колу при максималној јачини магнетног поља, која одговара статичкој
петљи магнетног хистерезиса. Коерцитивна сила предмета који се испитује одређује се према
графикону.
У данашње време после пожара врло често остаје велика количина металног отпада,
чије истраживање може дати драгоцену информацију при проналажењу месту жаришта
пожара. Проблем истраживања малих предмета округлог пресека као што су ексери, завртњи,
самоурезујући завртњи, засуни, не може се решити помоћу стандардног уређаја. Осим тога,
растојање између полних наставака конвертора је у неким случајевима много веће од дужине
испитиваног предмета. Ове ситне предмете је тешко сместити на конвертор, придржавати их
и оријентисати, што се негативно одражава на резултате мерења. За одређивање магнетних
карактеристика сличних предмета, постоје специјални коерциметри, који раде по принципу
развлачења (смицања), мерни, феросондни и вибрациони коерциметри. Код ових инструмената,
предмет који се испитује смешта се у специјалну комору у којој се врши мерење. Међутим,
такви коерциметри се не производе серијски, прилично су скупи, а осим тога, они могу да раде
само са предметима једног типа. За решење овог проблема ООО НПЦ „Корпус-ПО” заједно са
Научним институтом за заштиту од пожара Русије (ИЦЭП ФГУ ВНИИПО) конструисали су
специјалне држаче и наставке који се скидају као додатни прибор за коерциметар КИМ-2 са
конвертором П облика.
Конструкција држача за ситне предмете приказана је на слици 1 и укључује следеће
елементе: подупирач (стуб) 1, стезаљка 2, полови 3, електромагнет 4, и основа 5.
Држач обезбеђује нормирани притисак приликом мерења и омогућава да се уређај користи
за ситне предмете (ексере, завртње, засуне и сл.) минималних габаритних величина пречника
1 мм и дужине 12 мм.
Наставци који се скидају, постављени на полове конвертора, имају удубљења у облику
латиничног слова V и омогућавају да се избегне мукотрпан процес прецизног позиционирања
предмета у односу на осу конвертора уређаја (слика 1). Осим тога, полови у облику слова
2
ПРИМЕНА СТАНДАРДНИХ УЗОРАКА КОЕРЦИТИВНЕ СИЛЕ ПРИ ИСТРАЖИВАЊУ ФЕРОМАГНЕТНИХ ДЕЛОВА ПОСЛЕ ПОЖАРА
стр.1-4
Г омогућују њихово постављање у два различита положаја, обезбеђујући тиме различито
растојање међу половима [3].
Слика 1 – Уређај за испитивање металних објеката округлог пресека
Коришћење скидајућих наставака на половима трансформатора уноси системску грешку у
мерењу. Равне стандардне узорке је немогуће поставити на наставке трансформатора у облику
слова V.
За обезбеђење упоредивости резултата на различитим уређајима, неопходна је обрада
стандардних узорака која узима у обзир (израчунава) специфичност скидајућих наставака и
облик предмета који се испитују после пожара.
Важно је узети у обзир да је за мерење коерцитивном силом потребна увек иста количина
стандардних узорака, као и врста предмета, што је веома компликовано. Због тога је за мерење
коерцитивне силе у ФГУ „УРАЛТЕСТ” конструисан и атестиран комплет стандардних
цилиндричних узорака. Комплет се састоји од девет узорака у облику штапића дужине 58
мм, пречника 3, 5 и 8 мм. Ови узорци имају коерцитивну силу од 150 до 3700 А/м. Вредност
атестираних карактеристика се одређује у растављеном (размакнутом) магнетном колу према
ГОСТ 12119.3-98 [4].
Коришћење савремених коерциметара не представља велику компликацију, користи се
неколико скала на једном инструменту за мерење коерцитивне силе код предмета који имају
различит облик.
Данас је један од најраспрострањенијих инструмената који користе судско-експертне
установе ФПС МЧС у Русији вишефункционални импулсни коерциметар КИМ-2М. Овај
инструмент има базне скале за мерење као што су: струја демагнетизације, заостала индукција,
заостали магнетизам и др. Поред ових скала, у инструмент се могу програмирати додатне скале.
Додатна скала се програмира на следећи начин: као и код скалирања инструмента, ручно се
3
одређује струја демагнетизације за сваки стандардни узорак. Затим се у инструмент поставља
режим програмирања додатне скале у којој се одређује назив скале, струја демагнетизације
и одговарајућа коерцитивна сила. Приликом мерења испитиваног узорка, неопходно је у
инструмент поставити испрограмирану скалу. Резултат мерења ће бити коерцитивна сила.
Мерења, која се врше по таквој скали, узимаће у обзир системску грешку, коју уносе скидајући
поларни наставци.
Треба напоменути да ће услед разлике облика стандардног узорка од облика предмета који
се испитује, добијене вредности одступати од коерцитивне силе за неки стални коефицијент.
Величину која је измерена на такав начин можемо условно назвати релативном коерцитивном
силом Нсо.
Истраживања која су извршена у ИЦЕП ФГБУ ВНИИПО показала су да коерцитивна сила
која је измерена на самоурезујућим завртњима зависи од дужине, а коерцитивна сила измерена
на засунима и ексерима, зависи од дужине и пречника.
Разрада комплета стандардних цилиндричних узорака омогућила је не само поређење
мерења на различитим инструментима, већ и разраду метода које омогућују упоређивање
разних величина и деформација челичних предмета међу собом. Испитивање таквих металних
предмета по скали која је програмирана према стандардним узорцима кружног пресека,
обезбеђује репродуковање резултата испитивања на аналогним инструментима.
ЛИТЕРАТУРА
1. Чешко И. Д. Экспертиза пожаров (объекты, методы, методики исследования) / Под ред.
канд. юр. Наук Н. А. Андреева. - СПб.: СПбИПБ МВД России, 1997 – 560 с.
2. ГОСТ 8.315-97 Стандартные образцы. Состава и свойств веществ и материалов. Основные
положения
3. Соколова А.Н., Чешко И.Д. Комплекс специальных приборов и оборудования для работы
пожарно-технического эксперта на месте происшествия // Судебная экспертиза. 2008.
Выпуск 4. С. 21―30.
4. ГОСТ 12119.3-98 Сталь электротехническая. Методы определения магнитных и
электрических свойств. Метод измерения коэрцитивной силы в разомкнутой магнитной
цепи
4
UDC 331.4
НОВА МЕТОДA ЗА ПРОЦЕНУ РИЗИКА
Божо Николић1 *
1
Висока техничка школа струковних студија у Новом Саду
У раду је приказана нова метода за процену ризика на радном месту и у радној околини [5], [15], развијена
и примењена од стране експерата Високе техничке школе из Новог Сада у многобројним пројектима за потребе
различитих корисника и наручилаца.
Методом су на јединствен начин обухваћенe разне врсте опасности, штетности и психо-физичких
утицаја. Преко квантитативних показатеља ризика ова свеобухватна метода омогућава одређивање и поређење
свих ризика, на сваком радном месту и у свакој радној околини, за све особе присутне по било којем основу.
Kључне речи: метода, процена ризика, радно место, радна околина
1. УВОД
Процена ризика у области безбедности и здравља на раду базира се на систематском
евидентирању и праћењу свих фактора опасности и штетности у процесу рада, у односу на које
се и врши процена ризика. Процени ризика мора претходити добро познавање организације
рада, радног процеса, средстава за рад, материјала и сировина које се користе у процесу
рада, средстава и опреме за личну заштиту и других битних елемената. Ово је и почетни став
Правилника [1], сачињеног на основу Директиве ЕУ.
Методологија процене ризика обухвата следеће кораке, према овом редоследу:
-- упознавање предузећа, процеса рада, организацију, технологије и слично,
-- препознавање и утврђивање опасности и штетности на радном месту и у радној околини,
-- процењивање ризика у односу на опасности и штетности,
-- утврђивање начина и мера за отклањање, смањење и спречавање ризика,
-- поновно процењивање ризика у односу на преостале опасности и штетности (после
спроведених мера),
-- закључак, и
-- мере за одржавање преосталог нивоа ризика.
У области безбедности и здравља на раду постоји обавеза израде акта о процени ризика
за свако предузеће и свако радно место, независно од његове делатности, величине и облика
организовања.
Процена ризика је континуални процес и захтева сталну допуну и измену акта о процени
ризика. Разлози за допуну и измену акта о процени ризика су бројни. Везани су за промене
било које врсте, у технологији, систематизацији, законској регулативи, појави акцидента и
тако даље. Овакав став и мере за одржавање нивоа ризика могу се повезати са, у литератури
наведеним ризиком у настајању, „emerging risk” или чак и даље, будућим ризиком „future risk” [3].
Препознавање и утврђивање опасности и штетности на радном месту и у радној
околини је најважнији елемент у управљању ризиком, јер се само на бази добро препознатих
и дефинисаних опасности и штетности следећи кораци могу добро и квалитетно урадити.
Зато процену ризика не треба и не могу да раде универзални процењивачи, већ се захтева
учешће експерата из области у којој се очекују опасности и штетности. У фази препознавања
и утврђивања опасности и штетности нестручан проценитељ може „препознати“ непостојећу
или не регистровати неку значајну опасност или штетност.
Процењивање ризика у односу на опасности и штетности се изводи усвојеном методом
процене. Метода мора бити јасно презентована у документацији и разумљива, како би корисник
услуге процене могао да је прихвати и разуме резултате које она даје. Такође, метода мора
бити једноставна за примену од стране других проценитеља. Циљ овог рада је да се управо то
обезбеди.
Утврђивање начина и мера за отклањање, смањење или спречавање ризика је део процене
* Контакт електронска адреса: [email protected]
који треба да покаже проценитељеву стручност и креативност. Мере могу бити различите:
конструктивне (у смислу конструкције саме машине или технологије или процеса рада),
конструктивне заштитне, организационе и остале. Мере морају бити конкретне и треба их
понудити бар у облику идејног решења. Овакво решење обезбеђује прихватање послодавца
да их спроведе, могућност процене рокова и цене њихове реализације. Закључак подразумева
оцењивање вредновања ризика и потребу евентуалног ангажовања медицине рада.
По примени претходних мера и поновној процени ризика предвиђају се мере за одржавање
постигнутог нивоа ризика. Оне су од великог значаја јер је њихово спровођење оно што ће
омогућити да се ризик и у будућности задржи на жељеном и прихваћеном нивоу. Управљање
ризиком је сложен процес који мора бити документован. Како постоје бројне радне операције,
радна места, опасности, штетности, мере и активности, систем управљања квалитетом и
систем безбедности, ISO 9001 и OHSAS 18001 [16], [4], су веома пожељни јер обезбеђују
процедуре које обећавају поуздану реализацију. На слици 1 је шематски приказана метологија
процене ризика.
Слика 1 – Методологија процене ризика
2. О ВРЕДНОВАЊУ РИЗИКА
У управљању ризиком, процењени ризик се мора израчунати одређеном методом, тако да се
вредности ризика различито могу исказати, и то:
-- компаративном лествицом ризика,
-- квалитативно,
-- квантитативно и,
-- а лтернативно.
Одредити ризик квантитативно није баш једноставно Далеко је лакше исказати га описно
квалитативним или полуквалитативним (алтернативним) критеријумима. Најбоље је користити
компаративну лествицу скале, али то подразумева постојање одређених вредности и стандарда,
тако да вредности добијене за ризик можемо поредити са стандардним, или са постојећим у
окружењу. За ову скалу треба поседовати велико искуство и базу података на основу чега би
се могли поставити стандарди.
Тешко је дефинисати ризик простим нумеричким вредностима, али није ништа лакше нити
прецизније описати га квалитативним или алтернативним критеријумима.
У сваком случају метода која се користи за процену ризика мора омогућити:
-- процену свих ризика којима су радници изложени,
-- процену ризика за сваког радника,
-- процену ризика технолошки препознатог радног места (било да је оно груписано, дефинисано
као делатност или само радно место), и
-- процену ризика у свим радним околинама.
6
НОВА МЕТОДA ЗА ПРОЦЕНУ РИЗИКА
стр.5-23
Ово што је наведено је суштина процене ризика, а искуство је показало да одговоре на све
наведено није нимало једноставно дати. У сваком случају, тешко је навести методу која већ има
одговоре на све ово.
3. НИВОИ ПРОЦЕНЕ
Како процена ризика у области безбедности и здравља на раду подразумева процену ризика
радног места и радне околине, мора се препознати и дефинисати радно место за које се врши
процена, али исто тако и препознати и одредити радна околина. Радно место није баш јасно
дефинисан појам. Погрешно је узети га директно из систематизације радних места. Радно
место може бити појединачно, групно, са више послова или делатност. У суштини, најбољи
начин препознавања опасности је праћење производног тока и уочавање могућих опасности.
При томе се не треба оптерећивати радним местом. Правилнији назив би био „препознато
технолошко радно место”.
Дефиниција и препознавање радне околине је једноставнији задатак. Она се дефинише као
ограничен радни простор на којем се у исто или различито време могу наћи два или више
радника са различитих радних места који су изложени истим опасностима. Може радну
околину представљати и простор у коме се налази само један радник, што је карактеристично
за административне просторе. Ово је алтернатива процени ризика на радном месту на којем
нема конкретних опасности.
Следећа карактеристика радне околине је то што се за вероватноћу могуће штете користи
оцена стања заштите, уместо неке очитљиве табеларне вредности.
Посматрајмо сложенији случај: физички, једно предузеће је ограничен простор у чијем
саставу се налазе отворен простор или двориште (фабрички речено „круг”), који користе
сви запослени краће или дуже време. Део тог предузећа је и управна зграда са спратовима и
канцеларијама у којој ради одређен број радника, затим погонска хала или неки други радни
простор, и коначно, ту су појединачна технолошки препозната радна места.
Тада радник у погону који има технолошки препознато радно место са присутним
опасностима и штетностима мора да има процењене и следеће ризике:
-- ризик свог радног места,
-- ризик погона као радне околине, и
-- ризик предузећа као радне околине.
Радник у управној згради има следеће ризике:
-- ризик канцеларије као ризик радног места, али рачунат као ризик радне околине,
-- ризик етаже као радне околине,
-- ризик зграде као радне околине,
-- ризик предузећа као радне околине, и
-- може имати и ризик погона ако у њему борави део радног времена.
Неки радници могу имати и ризике других радних места, рецимо ризик возача ако користе
возило, јер у том тренутку раде посао возача.
Уопштено, према [8], [11], [12] и [13] могући нивои процене ризика су:
-- ниво локације предузећа,
-- ниво објекта у оквиру предузећа или дела објекта (спрат зграде, просторија на спрату,
погонска хала, градилиште, рад на отвореном, и други радни простори), и
-- ниво радног места:
-- административно и непроизводно
-- производно, или остала.
При процени ризика на сваком нивоу радне околине наводи се који су све радници изложени
ризику на том нивоу. Тако сваки радник има више ризика:
-- на нивоу предузећа ризику се излажу практично сви радници и сви који долазе у предузеће,
и најчешће то за њих није коначна процена, јер су изложени ризику на још неком од нивоа.
-- на нивоу дела објекта ризику су изложени сви радници који раде на том нивоу, a проценом
ризика на нивоу етаже и канцеларије се углавном и завршавају процене ризика за велики
број радних места административног, непроизводног карактера. Опасности и штетности за
сва ова радна места су заједнички. Остају за даљу процену радна места са специфичним опасностима и штетностима које ће се даље обрађивати на нивоу радног места или делатности.
7
-- радно место или делатност су у оквиру погона или неког другог радног простора имају
осим свог ризика и ризик на нивоу погона или на нивоу отвореног простора, јер се утицаји
опасности и штетности околних или заједничких радних места не могу увек избећи.
-- ниво радног места или делатности се односи на једног или више радника и представља
четврти ниво процене ризика. Користи се термин технолошки препозната радна места
пошто се не морају поклапати са радним местима из систематизације.
На овај начин један радник добија различите ризике и сваки од њих се мора јасно и посебно
представити да би се добила јасна и тачна представа о њима. За област безбедности и здравља
на раду добијени поједини ризици се не смеју сабирати, јер управо раздвојени указују на
сопствени значај, како би се на њих указало и деловало.
4. РАЗВОЈ МЕТОДЕ ПРОЦЕНЕ РИЗИКА
Постоје многе методе процене ризика [2], [3], [4], и свака од њих је добра ако се користи
у складу са корацима предвиђеним методологијом за процену ризика. Наравно, неке од њих
су боље од других, а квалитет методе се најлакше може оценити практичним проверама и
сталним праћењем добијених вредности за ризик.
Неке методе се базирају на оцени стања посматраног система, радног места, машине и
тако даље. Оцена стања и фреквенција или трајање излагања опасностима дефинишу матрицу
вероватноће нежељеног догађаја. Ова матрица са величинама штете даје матрицу ризика.
Друге методе користе квалитативне матрице. Пример овакве матрице дат је у табели 1 [4].
Ако ова метода проценитељу даје довољно информација о ризицима, тада је она добра, без
обзира на различита појединачна мишљења.
Табела 1 – Квалитативна матрица нивоа ризика
Mале
Последице
Средње
Велике
Велика
Низак
Средњи
Висок
Средња
Низак
Средњи
Средњи
Мала
Низак
Низак
Низак
Вероватноћа
Постоје и методе са квантитавним показатељима ризика и оне се највише користе у разним
земљама и компанијама. Пример изгледа матрице ризика из такве методе је проказан у Табели 2.
Табела 2 – Квантитативна матрица нивоа ризика
Вероватноћа
3
2
1
Последице
2
6
4
2
1
3
2
1
3
9
6
3
Треба напоменути да су елементи ризика (R) следећи: могућност појаве нежељеног
догађаја (V), фреквенције или дужине излагања том догађају (F) и величина настале штете (H).
Могућност појаве нежељеног догађаја ће се даље звати вероватноћа, али је не треба везивати
за статистичку вероватноћу, па ни очекивати њене вредности од 0 до 1, или од 0 до 100%.
Сви елементи ризика такође могу имати квантитативне, квалитативне или неке комбиноване
(алтернативне) вредности.
По дефиницији, ризик је комбинација вероватноће догађаја и величине настале штете, а
зависи и од фреквенције [17], [18], [19], [20]. Из квантитативне матрице се оваква дефиниција
може представити математичком интерпретацијом по којој је ризик производ вероватноће (V),
фреквенције (F) и величине штете (H), па је формула за израчунавање ризика:
R = V*F*H
8
НОВА МЕТОДA ЗА ПРОЦЕНУ РИЗИКА
стр.5-23
Већина метода које се користе за процену ризика нуди вредности вероватноће, фреквенције
и величине штете у облику табела. Из табела се слободном проценом одређују те вредности и
након тога рачуна ризик. Мада ризик може бити рачунат као пословни, економски, од повреда и
тако даље, најбоље је обрађен за машине [19], [20]. Ова област је добро обрађена стандардима
ЕN 1050, 292-1 и 292-2. Ова два последња се односе на мере техничке заштите на машинама.
Због тога је вероватно поверење дато методи PILC која је потекла од произвођача заштитних
система на машинама и која је узета као основа за формирање методе Школе. Метода је
потврдила своју успешну примену али је до коначног облика претрпела значајне промене.
Такође, метода је значајно и проширена, тако да је њено порекло једва препознатљиво. Изворни
облик је дат у табелама 3-6 [3].
Табела 3 – Вероватноћа дешавања
Вероватноћа дешавања контакта са опасношћу (V)
Скоро немогуће – могуће само под екстремним околностима
Врло мало вероватно – али ипак могуће
Мало вероватно – али се може десити
Могуће – али није уобичајено
50% могуће
Вероватно – није изненађење
Врло вероватно – треба очекивати
Извесно – сигурно ће се десити
0,033
1
1,5
2
5
8
10
15
Табела 4 – Фреквенција
Учесталост изложености опасности (F)
Годишње
Месечно
Недељно
Дневно
Часовно
Константно
0,5
1,0
1,5
2,5
4,0
5,0
Табела 5 – Степен могуће штете
Степен могуће штете (Š), узимајући у обзир најгори могући случај
Огреботина
0,1
Посекотина/благи пропратни ефекти/опекотине
0,5
Мањи ломови или блага болест (привремена)
2,0
Ломљење веће кости или озбиљна болест (привремена)
4,0
Губитак уда, ока, вида (перманентно)
6,0
Губитак два уда, очију (перманентно)
10,0
Фаталност
15,0
Табела 6 – Број људи изложених опасности
Број људи изложених опасности (B)
1 – 2 особе
3–7
8 – 15
16 – 50
> 50
1
3
4
8
12
9
За одређену опасност или штетност ћемо проценити вероватноћу из табеле 3, фреквенцију
из табеле 4 и штету из табеле 5. Након тога ће се одредити ризик. Ризици су у методи вредновани
као:
– занемарљив – низак али значајан – висок – неприхватљив R< 5
5 ≤ R < 50
50 ≤ R < 500
500 ≤ R
Скала вредновања ризика је доста широка и обезбеђује прецизну процену ризика. Наиме,
приликом процене вредности елемената ризика из табела, проценитељ може бити у дилеми
око две суседне оцене које се разликују и до 100%. У оба случаја ће ризик највероватније бити
једнако вреднован. Треба узети неповољнију комбинацију јер ће се више пажње посветити
мерама. Након примене мера ризик ће се поново одредити и бити у нижем подручју. Мада
метода процене делује веома непрецизно, она је заправо веома прецизна, тако да се теза да је
процена ризика ипак само процена не мора бранити. Треба нагласити да би свака компанија
при процени ризика у подацима за вредновање ризика требала додати које и чије активности
одговарају појединим вредностима ризика. На пример, висок ризик је од 50 до 500, али шта то
значи. Искуствено знамо да већ за ризик од 80 имамо место са повећаним ризиком који се не
може дозволити. Зато се метода у овом делу није морала мењати и може се прилагођавати за
поједине технологије и компаније.
5. ФОРМИРАЊЕ МЕТОДЕ МОДИФИКАЦИЈОМ
Метода PILZ која је усвојена као полазна није се могла користити, и зато су на њој извршене
бројне измене.
5.1 Измена табеле вероватноће
Из табеле вероватноће може се успоставити математичка зависност вероватноће (V) и броја
негативних опажања (променљива „n“) и то на укупан број посматрања (N), у овом случају N
= 8, као што је дато у табели 7 и дијаграму на слици 2.
n
1
2
3
4
5
6
7
8
V
0,033
1
1,5
2
5
8
10
15
Скоро немогуће –
могуће само под
екстремним
околностима
Врло мало вероватно –
али ипак могуће
Мало вероватно –
али се може десити
Могуће –
али није уобичајено
50% могуће
Вероватно –
није изненађење
Врло вероватно –
треба очекивати
Извесно –
сигурно ће се десити
Табела 7 – Математичка зависност вероватноће и величине стања заштите
11,48
16,46
f(x) = 16,46 (n/N)2,7
n – број негативних опажања
N – укупан број опажања
f(x)
10
0,06
0,39
1,16
2,53
4,63
7,57
НОВА МЕТОДA ЗА ПРОЦЕНУ РИЗИКА
стр.5-23
Слика 2 – Основна и теоријска зависност вероватноће и величина оцена стања заштите
Сада се добијају нове вредности за вероватноћу догађаја, по тачно дефинисаној математичкој
зависности. Замена бирању вредности вероватноћe из табеле 3а је њено рачунање из функције
зависности добијене регресионом анализом, која је степена и има коначан облик:
Рачунање вероватноће се врши само када се оцењује стање заштите, па се ова функција
и зове функција стања заштите. Користи се за одређивање ризика радне околине. Стање
радне околине се оцењује преко величина стања, а величине стања се дефинишу на основу
правилника, техничког стандарда или на бази неке друге документације. У случају непостојања
документованих оцена стања, стручан проценитељ може успоставити оцене стања на бази свог
искуства у тој области. Ово је иначе један од најсложенијих и најстручнијих послова у процесу
процене ризика.
5.2 Измена табеле степена могуће штете
У већини метода процене ризика, ризици сe одређyjy за опасности и штетности, али не
и за психофизичке штетности. У овој методи то је учињено [14] тако што је табела за штету
проширена и допуњена на следећи начин:
-- огреботине, модрице, мотивација
0,1
-- посекотина, подршка менаџмента
0,5
-- комуникација, знања и способности
1,0
-- мањи лом кости, блага болест, све заједно из стреса2,0
При чему приликом одређивања ризика радног места треба урадити следеће:
-- вероватноћу догађаја узимати увек са 50%,
-- мере за отклањање ризика користити како је текстом предвиђено,
-- поновити процену ризика према досадашњем искуству и поступку, и
-- мере за одржавање нивоа преосталог ризика требало би да састави стручни тим са искуством
из ове области.
Код оцене стања и формирања функције стања на већ постојеће елементе који карактеришу
радну околину, додају се и елементи психофизичког ризика: мотивације, знање и способности,
квалитет комуникације и подршка менаџмента. При томе се овим оценама даје негативан знак
(-), пре и после мера. У мерама за одржавање ризика би се од стране стручних лица предвиделе
активности за покушај смањивања ових ризика, мада је тешко бити објективан, што је главни
проблем код ризика од психофизичких штетности. На овај начин је формиран нови облик
табеле – Табела 5а.
5.3 Измена табеле учесталости изложености опасности
Искуство је показало да у неким проценама постоји појаве учесталости „једном у радном
веку“, што је и убачено (табела 4а).
11
5.4 Измена коефицијента који представља број људи истовремено изложениx опасности
Мада веома ретко, постоји потреба за постојањем овог коефицијента. Могу се издвојити
два карактеристична случаја која се могу јавити, и то само због тога што је метода проширена
на примену у радној околини и за рад са хемикалијама и опасним материјама. Први случај
је из радне околине, када опасност или штетност радног места на раднике из околине има
исти интензитет штете као и на радника који припада том радном месту. Други случај је код
примене методе у процени ризика при раду са хемикалијама и опасним материјама. У оба
случаја се систем безбедности своди на колективне мере, које увек имају предност у односу на
појединачне. Да би се овај принцип нагласио, ако су у процeсу рада опасностима и штетностима
изложена два или више радника, ризик ће се увећати два пута. То значи да би овај ризик у
третману имао приоритет.
5.5 Измена у скали вредновања ризика
Подаци о ризицима добијеним у бројним примерима које смо обрадили [21] казују да
постојање ризика преко 150 нема смисла. Такође је неопходно и границе између појединих
подручја ризика другачије дефинисати, како је приказано у Поглављу 6.
6. КОНАЧНА МЕТОДА ПРОЦЕНЕ РИЗИКА
Табела 3а – Вероватноћа дешавања
Вероватноћа дешавања контакта са опасношћу (V)
Скоро немогуће – могуће само под екстремним околностима
Врло мало вероватно – али ипак могуће
Мало вероватно – али се може десити
Могуће – али није уобичајено
50% могуће
Вероватно – није изненађење
Врло вероватно – треба очекујивати
Извесно – сигурно ће се десити
0,06
0,39
1,16
2,53
4,63
7,57
11,48
16,46
Табела 4а – Фреквенција
Учесталост изложености опасности (F)
Једном у радном веку
Годишње
Месечно
Недељно
Дневно
Часовно
Константно
0,1
0,5
1,0
1,5
2,5
4,0
5,0
Табела 5а – Степен могуће штете
Степен могуће штете (H), узимајући у обзир најгори могући случај
Огреботине/модрице/мотивација
Посекотине/благи пропратни ефекти/опекотине/подршка менаџмента
Комуникација/знања и способности
Мањи ломови или блага болест (привремена)/све негативно оцењене
психофизичке осо­бине заједно
Ломљење веће кости или озбиљна болест (привремена)
Губитак уда, ока, вида (перманентно)
Губитак два уда, очију (перманентно)
Фаталност
12
0,1
0,5
1,0
2,0
4,0
6,0
10,0
15,0
НОВА МЕТОДA ЗА ПРОЦЕНУ РИЗИКА
стр.5-23
Табела 6а – Изложеност
Број људи изложених опасности (B)
1 – 2 особе
3 или више особа
1
2
Вредновање ризика:
-- занемарљив
R≤ 5
-- низак али већ значајан
5 < R ≤ 25
-- повећан
25 < R ≤ 50
-- висок
50 < R ≤ 100
-- веома висок
100 < R ≤ 150
-- неприхватљив
150 < R
С обзиром да је дефинисано да се ризик радног места рачуна као производ вероватноће
догађања (V), учесталости (F), величине штете (H) и утицаја броја људи (B) истовремено
изложених ризику, како је дато у једначини:
R= V*F*H*B
Величине ових чинилаца одређују се из табела 3а-6а. Овде је кључно препознати опасности,
проценити вероватноћу и учесталост дешавања опасног догађаја, као и величину штете коју
тај догађај може изазвати, као и број људи изложених опасности.
Након одређивања ризика, треба предложити мере за његово отклањање, смањивање и
спречавање, и уз претпоставку спровођења тих мера поново проценити ризик. Добијени
резултати треба да послуже за креирање закључка који би садржао вредности ризика и
мишљење о потреби за ангажовањем медицине рада. Дакле, овде се ради о радним местима са
повећаним ризиком.
Последњи корак треба да је предлог мера које ће обезбедити одржавање ризика на
прихваћеном нивоу.
Ова метода се примењује за процену ризика и у радној околини и то на исти начин као за
радно место у свим елементима, осим у одређивању вероватноће дешавања опасног догађаја.
Наиме, вредности за све чиниоце ризика код радног места се одређују из датих табела вредности,
а код радне околине су исте табеле коришћене за све чиниоце, осим за вероватноћу догађаја.
Вероватноћа дешавања опасног догађаја за радну околину одређује се на основу вредности
функције стања заштите у радној околини.
Значи, процена ризика у радној околини врши се помоћу исте формуле као за радно место,
само је овде ознака за вероватноћу f(x), и она се одређује на основу оцена величина стања
заштите у радној околини и према добијеној математичкој зависности. За радну околину се
дефинишу елементи који чине стање заштите у тој околини, и онда се сваки елемент оцењује
позитивном или негативном оценом. Променљива која се јавља у овој функцији представља
однос броја негативно оцењених елемената заштите (n) и укупног броја оцењених елемената
заштите (N). При овоме оцењиване величине стања заштите морају имати потпору у законској
регулативи и техничким прописима.
где је
f(x) – вероватноћа догађаја
n – број негативних оцена стања заштите
N – укупан број оцењених величина стања заштите
Штете за лоше оцењене величине стања могу бити различите што ће допринети да се
вредност ризика разликује и поред исте вредности за функцију стања и фреквенцију свих
лоших оцена. Када се одреде ови ризици, треба их смањити или елиминисати полазећи од оног
највећег. Највећи ризик се први мора смањити, односно, довести на прихватљив ниво, или
13
елиминисати. Смањење или елиминација ризика се постиже мерама којима се уствари утиче
на критеријуме ризика. Највећи ризик од преосталих лоших оцена ће се следећи смањити.
Преостали ризик је онај следећи највећи. Овај поступак се може понављати новим итерацијама
до жељеног нивоа или потпуног елиминисања ризика.
У наставку рада дат је пример примене методе и обрасци за прецизно и кратко документовање
оцене ризика. Први пример се односи на радну околину (канцеларија техничког секретара), а
други на радно место металостругара.
7. ЗАКЉУЧАК
Ову методу карактеришу јединственост и универзалност.
Метода је јединствена јер квантитативним показатељима ризика обезбеђује одређивање и
поређење свих ризика, на сваком радном месту и у радној околини, и то за све особе присутне
по било ком основу. При томе, радна околина може бити дефинисана као различит простор:
предузеће, објекат, радна и помоћна просторија, погонска хала, отворен простор, градилиште,
пољопривредна површина, парк, гробље и друге површине намењене за рад.
Метода је универзална јер је апсолутно примењива и у другим областима уз могуће
постојање одређених специфичности.
Процена ризика овом методом обезбеђује следеће:
-- одговор на све захтеве методологије за процену ризика,
-- при примени методе са одређивањем вероватноће догађаја, преко величине стања се
једноставно управља ризицима тако што се на поједине величине стања може корективно
деловати како би се ризик смањио, спречио или отклонио,
-- процена ризика на различитим нивоима омогућава обухватање свих ризика,
-- метода даје квантитативне вредности ризика за сва радна места и омогућава поређење
добијених резултата, и
-- методом су обрађени и утицаји психо-физичких штетности.
14
НОВА МЕТОДA ЗА ПРОЦЕНУ РИЗИКА
стр.5-23
8. ПРАКТИЧНИ ПРИМЕРИ
Радне просторије:
Зграда:
Портирница, канцеларија
Управна зграда техничког секретара и
Предузеће:
Опрема, алат и конструкција:
Канцеларијска опрема
Материјал и сировине:
Канцеларијски материјал
директора предузећа
Број листа:
3/1
У склопу управне зграде налази се девет радних просторија у приземљу, и осам
радних просторија на спрату објекта.
Анализом општих мера заштите обухваћени су параметри безбедности и здравља на
раду, и анализирана је радна средина појединачних просторија на основу испуњености
услова који су проистекли из законских прописа, техничких правилника, стандарда
и препорука у вези просторија у саставу грађевинских објеката намењених за радне
просторије, наведених у поглављу 1.8 Акта.
Карактер
рада:
Број радника:
Пол радника:
женски
мушки
Потребни услови за рад:
Посебни услови за рад:
15
ДЕФИНИСАЊЕ РАДНОГ ПРОСТОРА ЗА АНАЛИЗУ ПРИМЕЊЕНОСТИ
ОПШТИХ И ПОСЕБНИХ МЕРА ЗАШТИТЕ
Предузеће:
Зграда/
Објекат:
УПРАВНА
ЗГРАДА
Спрат/Део
објекта:
ПРИЗЕМЉЕ
Одељење:
Број листа:
3/1А
2
3
16
3. КАНЦЕЛАРИЈА
Технич-ког
секрета-ра
Р = 13,3 m2
h = 2,7 m
V = 35,91 m3
4.
КАНЦЕЛАРИЈА
Директо-ра
„Зеленила”
Р = 28,6 m2
h = 2,7 m
V= 77,22 m3
Број запослених:
1 (В=1)
2.
ПОРТИРНИЦА
Р = 1,35 m2
h = 2,2 m
V = 2,97 m3
ДЕЛАТНОСТ/
РАДНО МЕСТО
ПРЕМА
СИСТЕМАТИЗАЦИЈИ
(ОСОБЕ
ИЗЛОЖЕНЕ
РИЗИКУ)
35. ПОРТИР
ОПРЕМА / АЛАТ/
ОРУЂА ЗА
РАД У РАДНОЈ
ПРОСТОРИЈИ
КАНЦЕЛАРИЈСКА
ОПРЕМА
ПРИСУТНИ МАТЕРИЈАЛИ У
РАДНОЈ ПРОСТОРИЈИ
КАНЦЕЛАРИЈСКИ МАТЕРИЈАЛ
1 (В=1)
1
БРОЈ/
НАЗИВ/
ОЗНАКА
РАДНЕ
ПРОСТОРИЈЕ
Р=
m2
h=
m
V=
m3
5. ТЕХНИЧКИ
СЕКРЕТАР
КАНЦЕЛАРИЈ-СКА
ОПРЕМА
КАНЦЕЛАРИЈСКИ МАТЕРИЈАЛ
1 (В=1)
Редни број
ОПШТИ ПОДАЦИ
1. ДИРЕКТОР
СЕКТОРА
КАНЦЕЛАРИЈ-СКА
ОПРЕМА
КАНЦЕЛАРИЈСКИ МАТЕРИЈАЛ
Чиста површина просторије по раднику
Чиста запремина просторије по раднику
+
+
+
+
+
+
+
Мотивација
+
Брзина струјања ваздуха
-
Влажност ваздуха
/
Температура ваздуха
Хигијенске просторије
/
Биолошке штетности
Гардероба
/
Хемијске штетности
Приручни магацини
/
Физичке штетности
Заштитне ограде
+
Пожарне опасности (извори паљења)
Пролази и прилази
Лице задужено за
безбедност:
Узимање хране
Доступност степеништа
+
Ходници
Осветљење радних просторија
Врата радне просторије
Одговорно лице:
Отварање прозора у радној просторији
Унутрашње површине таваница и зидова
Под радне просторије
Чиста висина просторија
НОВА МЕТОДA ЗА ПРОЦЕНУ РИЗИКА
стр.5-23
Аналитичари:
Експерт/Стручно лице:
+
+
+
/
/
+
+
+
-
17
18
РИЗИК
КВАЛИТАТИВНА ПРОЦЕНА
РИЗИКА
ПРЕПОРУЧЕНЕ МЕРЕ ЗА
СМАЊЕЊЕ
5
2
28,7
НА ОСНОВУ АНАЛИЗЕ ПОКАЗАТЕЉА ОПШТЕГ
СТАЊА ЗАШТИТЕ НА РАДНОЈ ЕТАЖИ, РИЗИК
ПО БЕЗБЕДНОСТ И ЗДРАВЉЕ ЗАПОСЛЕНИХ ЈЕ
ПОВЕЋАН.
Покидану подну облогу заменити. Омогућити отварање
прозора са пода просторије. Повећати светлу површину
прозора. Одредити простор за узимање хране. Велике
количине папирног материјала не држати у канцеларији.
Смањити спољну буку заменом прозора.
N=21
n=11
2,87
ШТЕТА
ВЕРОВАТНОЋА
УЧЕСТАЛОСТ
ВЕРОВАТНОЋА
N=21
n=5
0,34
5
1
1,7
ПРЕПОРУЧЕНЕ МЕРЕ ЗА
ОДРЖАВАЊЕ РИЗИКА
НА ЗАДОВОЉАВАЈУЋЕМ
НИВОУ
Број документа:
КОНТРОЛНА ЛИСТА 3
У ТАЧКИ 11.3. АКТА У ПРИЛОГУ
ЗАКЉУЧАК
Датум
израде:
НА ОСНОВУ АНАЛИЗЕ ПОКАЗАТЕЉА ОПШТЕГ
СТАЊА ЗАШТИТЕ НА РАДНОЈ ЕТАЖИ, РИЗИК
ПО БЕЗБЕДНОСТ И ЗДРАВЉЕ ЗАПОСЛЕНИХ ЈЕ
ЗАНЕМАРЉИВ.
РИЗИК
УПРАВЉАЊЕ
РИЗИЦИМА
ШТЕТА
ПРОЦЕНА РИЗИКА
Веза са другим документима:
УЧЕСТАЛОСТ
Консултовани радник:
СВИ
Број
листа:
3/1Б
ПРЕОСТАЛИ РИЗИК
НОВА МЕТОДA ЗА ПРОЦЕНУ РИЗИКА
Радно место:
Металостругар
стр.5-23
Одсек:
Опрема, алат и конструкција:
Кључ за стезну главу
Предузеће:
Број листа:
4/1
Материјал и сировине:
Челични обрадак
ОПИС ТЕХНОЛОШКОГ ПРОЦЕСА РАДА:
Радник стругар који је квалификован за тај посао сво радно време ради на универзалном стругу у
серијској производњи челичних осовиница.
Геометрија резног алата и материјал радног предмета су такви да дају кидану струготину.
Производња је серијска од 15.000 комада годишње, односно 75 комада дневно.
Радни предмети су цилиндричне осовине пречника 50 mm и дужине 150 mm.
На машини се користи стезна глава у коју се стежу радни предмети. За стезање се користи кључ тежине
око 300 грама.
Карактер рада:
стационаран
Број радника: 1
Пол радника:
женски
мушки: 1
Потребни услови за рад:
Стручна спрема: ВКВ
Додатна знања: /
Радно искуство: 3 године
Посебни услови за рад:
Радно време: у сменама
Број смена: 2
Лична заштитна средстава:
– радна одећа
– радна обућа
– заштитне наочаре
Посебна радна искуства: /
19
ПРЕДУЗЕЋЕ:
Радно место:
Металостругар
Број листа:
4/1А
1
2
3
20
Шифра опасности
Редни број
ИДЕНТИФИКАЦИЈА ОПАСНОСТИ
02
ОПИСНА АНАЛИЗА ИЗЛОЖЕНОСТ ОПАСНОСТИ И ШТЕТНОСТИ
Опасности
и штетности
Слободно
кретање делова
Вероватноћа догађаја Фреквенција
излагања учестаност Последице
Ризик
Радник током смене 75 пута стеже и отпушта радни предмет стезном главом.
То радник чини кључем тежине око 300 грама. Постоји велика могућност да
радник заборави да извади кључ и да укључи машину у рад. Стезна глава се
окреће великом брзином и избацује кључ чија маса и убрзање стварају велику
силу и радник се може тешко повредити.
Вероватноћа овог догађаја је велика, штете озбиљне, а учесталост је
константна током свих 8 сати смене.
НОВА МЕТОДA ЗА ПРОЦЕНУ РИЗИКА
Одговорно
лице:
Лице за
безбедност:
стр.5-23
РАДНО
МЕСТО:
Стругар
Аналитичари:
Идентификација
радног места:
Датум:
П Р О Ц Е Н А, В Р Е Д Н О В А Њ Е И С М А Њ И В А Њ Е Р И З И К А
Спречити
излетање
кључа
Ризик
Ниво ризика
висок
Постављање
заштитне
направе
(преклопника) са
блокадом преко
стезне главе
како се машина
не би могла
укључити ако
преклопник није
постављен преко
стезне главе.
Заборављени
кључ то неће
дозволити јер
је снабдевање
машине
електричном
енергијом
прекинуто.
Коефицијент бр. радника
75,9
Циљ
заштите
Конструктивне,
заштитне,
организационе,
лична заштитна
средства,
натписи,
упозорења,
упутства и др.
Степен могуће штете
1
Мере заштите
Ризик
Коефицијент бр. радника
Степен могуће штете
6
НАКНАДНА ПРОЦЕНА РИЗИКА
Фреквенција изложености
5
ЦИЉ И МЕРЕ ЗА
СМАЊЕЊЕ РИЗИКА
Вероватноћа догађаја 2,53
Фреквенција изложености
Вероватноћа догађаја КВАНТИТАТИВНА АНАЛИЗА
РИЗИКА
Ниво
ризика
0,033
5
6
1
0,99
занемарљив
21
Веза са другим
документима
Број листа
4/1Б
Број документа
УПРАВЉАЊЕ РИЗИЦИМА
СПРОВОЂЕЊЕ МЕРА
Закључак
Задужено лице
Рок за спровођење мера
МЕРЕ ЗА
ОДРЖАВАЊЕ
ПРИХВАТЉИВОГ
НИВОА РИЗИКА
Процедура
Периодични
прегледи и
испитивање машине
– сваке три године.
22
НОВА МЕТОДA ЗА ПРОЦЕНУ РИЗИКА
стр.5-23
9. ЛИТЕРАТУРА
1. Божић, В., Косић, С., Николић, Б., Правилник о начину и поступку процене ризика на
радном месту и у радној околини – коментар, ВТШ Нови Сад, 2006.
2. Harms-Ringdahl L., Safety analysis, principles and practice in occupational safety, CRC Press,
2001
3. Macdonald D., Practical Machinery Safety, Integra Software Services Pvt. Ltd, Pondicherry,
Inidia. 2004
4. Nikolic B., Ruzic-Dimitrijevic Ljiljana, Risk Assessment of Information Technology System,
Issues in Informing Science and Information Technology, Volume 6, (2009)
5. Nikolic B., Gemovic B., The Method of Risk Assessment at Workplace and Working Enviroment in an Example of Metal Mechanical Processing Selection of a Factory, ISIRR 2009, Romania, Hungary, Serbia
6. B.Nikolic, Comparative Analysis of the Analysis, Evaluation and Assessment of Risk in The
Field of Fire Protection, 2nd International Conference on Fire and Explosion Protection, Novi
Sad, Serbia, 2010, pp. 21-22
7. Ружић-Димитријевић Љ., Николић Б., Букта З., Процена ризика при руковању теретима,
Зборник радова, Копаоник, 2011, стр. 146-153
8. Божо Николић, Симо Косић, Процена ризика на привременим и/или покретним
градилиштим, Међународно саветовање „Ризик и безбедносни инжењеринг”, Копаоник,
2011.
9. B. Nikolic, B. Gemovic, Application of risk assessment method in workplace and working environment, Safety and health at work and enviromental protection, Banja Luka, 2009, pp. 49-57
10.Takala J., Global estimates of fatal occupational accidents, Sixteenth International Conference
of Labour Statisticians, International Labour Office, Geneva, 1998
11.Б. Николић, Акт о процени ризика, Саветовање о БЗНР, Нови Сад, 2007, стр. 32-43
12.Б. Николић, З. Букта, Д. Гавански, М. Лабан, Управљање ризицима и процена ризика у
радној околини, Саветовање о БЗНР, Нови Сад, 2007, стр. 59-71
13.Б. Николић, З. Букта, Д. Гавански, С. Спаић, Процена ризика на радном месту, Саветовање
о БЗНР, Нови Сад, 2007, стр. 71-84
14.Ј. Амиџић, Б. Николић, Значај психофизичких карактеристика радне околине у оцени
стања безбедности и здравља на раду, Саветовање о безбедности и здрављу на раду,
Копаоник, 2008, стр. 30-36
15.Б. Николић, Љ. Ружић-Димитријевић, Како даље – корекција методе за процену ризика
радног места и радне околине у безбедности и здрављу на раду и њена шира примена,
Процена ризика, Копаоник, 2009, стр. 24-35
16.С. Косић, Б. Гемовић, Б. Николић, Упоредни приказ правилника о процени ризика и
система квалитета 18001 у области процене професионалних ризика, Процена ризика,
Копаоник, 2009, стр. 90-98
17.*** Правилник о безбедности машина, Сл. гласник РС бр. 13, Београд, 2010.
18.*** JUS EN 1050, Безбедност машина, Београд, 2005.
19.*** JUS EN 292-1, Безбедност машина, Београд, 1997.
20.*** JUS EN 292-1, Безбедност машина, Београд, 1997.
21.*** Акт о процени ризика, Разна предузећа, ВТШ Нови Сад, 2006-2012.
23
UDC 614.841.45
КОМПЛЕТНО ОСИГУРАЊЕ ЗАШТИТЕ ОД ПОЖАРА
ХЕЛИОДРОМА НА ЗГРАДАМА
Мирончев Алексеj Владимирович1
Санктпетербуршки универзитет ДПС МВС Русије
1
Хелиодроми који су смештени на крововима зграда представљају високоризичне објекте. Мере за
обезбеђивање заштите од пожарна при грађењу зграда са хелиодромима нису још увек регулисане захтевима
руских регулаторних докумената. Систем осигурања заштите од пожара је испитан, како за хелиодроме, тако и за
зграде са опремљеним платформама.
Kључне речи: заштита од пожара, хелиодроми
Сваке године оптерећење саобраћајне инфраструктуре великих градова расте. У данашње
време, од свих транспортних средстава која постоје најоперативнији је хеликоптер. За места
са сложенијим географским условима овај вид транспорта практично нема алтернативу. На
великим пространствима, где су објекти удаљени један од другог, дуже је време доласка на
место хитног реаговања у ванредним ситуацијама.
Примена хеликоптера у испуњавању задатака који стоје пред оперативним службама
ограничава се не само високим оперативним трошковима за садржај и куповину опреме и
припрему квалификованих кадрова, него и практично, потпуним одсуством инфраструктуре за
кретање возила у урбаним срединама. Пре свега, ради се о одсуству платформи за узлетање и
смештање хеликоптера, како на земљи, тако и оних на крововима зграда.
Данас је пожељно, у условима мегалополиса, обезбедити хелиодроме на крововима зграда.
За неке врсте зграда, ово решење је неопходно. Регулаторни документи Русије су обавезни да
обезбеде платформе на крововима зграда виших од 75 m. У осталим случајевима нема обавезе
везано за избор места за њихово смештање у урбаним срединама, нити везано за организацију
датих места. Међутим, пожељно је обезбедити платформе на зградама специјализованих
медицинских клиника, јер је у овом случају превоз болесника од места спуштања до места
директног пружања потребне медицинске неге краћи него са организацијом приземног
смештања хеликоптера. Такође је пожељна примена хелиодрома на крововима посебно
одабраних зграда у планинским условима, јер је јако тешко одабрати хоризонталну површину,
а да при том има одговарајуће углове приступа за слетање хеликоптера.
Било које средство ваздушног саобраћаја је високоризично. Саставни део осигурања
безбедности уопште јесте осигурање заштите од пожара. При пројектовању хелиодрома на
крововима зграда, потребно је обезбедити систем заштите од пожара, који улази у заједнички
комплекс заштите зграда.
За одређивање техничких потреба заштите од пожара, неопходно је размотрити
карактеристике транспортних средстава и посебне захтевности хеликоптера. Дефинисаћемо
неке специјалне термине.
Зона FATO (Final Approach and Takeoff Аrea) – зона финалног прилажења и полетања. То је
утврђена зона, где се реализује завршна етапа маневра прилажења до летења или смештања, са
којим почиње маневар полетања.
Зона TLOF (Touchdown and Liftoff Area) – зона спуштања и вертикалног полетања. Место
где хеликоптер може да изврши своје приземљење или одвајање.
Категорија RFF хелиодрома (Rescue and Fire Fighting Services) – класификациона особина
према ICAO (Међународна асоцијација за цивилно ваздухопловство) површина полетања
и слетања, која се заснива на техничким карактеристикама хеликоптера. Класификација
дефинише три категорије хелиодрома у зависности од укупне дужине хеликоптера планираних за употребу.
КОМПЛЕТНО ОСИГУРАЊЕ ЗАШТИТЕ ОД ПОЖАРА ХЕЛИОДРОМА НА ЗГРАДАМА
стр.24-27
Површине намењене за хеликоптере које се налазе на крововима зграда обезбеђене су за
слетање хеликоптера одређених карактеристика и по RFF могу бити категорије 1 или 2.
Комплекс мера за осигурање заштите од пожара код хелиодрома можемо овако
класификовати:
1. просторно-планско решење површина и спратова зграде који су испод;
2. конструктивна решења носећих и заштитних елемената површине;
3. организација пута за евакуацију и излаз;
4. уградња система аутоматског гашења пожара (гашење пожара, детекција пожара и
алармни системи у случају пожара);
5. снабдевање електричном енергијом, осветљење површине и громобрани;
6. противпожарна и спасилачка опрема; и
7. експлоатационе и организационо-техничке мере обезбеђења заштите од пожара.
Просторно-планска решења подразумевају постављање одредишта за хелиодром на крову,
при чему површина мора бити одвојена техничким спратом од последњег експлоатисаног
спрата зграде. У простору техничког спрата смештен је комунални сервис хелиодрома.
Конструкција која дели хелиодром од техничког спрата мора бити противпожарна. Оно
што је очигледно јесте да се хелиодроми морају правити на зградама I и III степена отпорности
против пожара, класа конструктивне пожарне опасности S0. Хелиодром мора имати ивичњаке
да би се спречило разливање ваздухопловних течности у случају ванредне ситуације. Ивичњак
мора бити постављен изван FATO зоне, јер површина ове зоне не сме имати висинске разлике
и истурене елементе. С обзиром на капацитет горива и других резервоара, висина ивичњака по
правилу мора бити 0,15-0,2 m. За операције на местима висинских разлика, у месту прохода ка
евакуационим путевима и лифтовима, потребно је обезбедити рампе.
За осигуравање евакуације са хелиодрома морају бити обезбеђена минимум два међусобно
удаљена излаза ка нижим спратовима. За здравствену заштиту потребно је обезбедити лифтове
или сличне механизме који директно излазе на хелиодром, са размерама које су довољне за
премештање кревета и инвалидских колица са пацијентом у њима. Евакуационе степенице
и лифтови не смеју се спуштати ниже од последњег експлоатисаног спрата зграде и треба
да излазе у безбедносну зону тог спрата, а затим се из безбедносне зоне спуштање на ниже
спратове може остварити другим степеницама или лифтом.
Код гашења пожара на хелиодромима мора се примењивати пена ниске експанзије, или
комбинација пене ниске и средње експанзије. Притом је потребно користити флуорпротеинско
или флуорсинтетичко пенило за гашење пожара. Уређај за снабдевање пеном треба да буде
стационарни. По правилу, у такве сврхе примењују се ватрогасне млазнице на даљинско
управљање или аутоматизовани роботизовани комплекси (цеви). Ватрогасне млазнице
се намештају тако да при операцији свака тачка буде заштићена са два млаза. При изради
инжењерских решења на апарату за гашење пожара, мора се узети у обзир да је притисак на
уснику ватрогасне млазнице за добијање пене потребне експанзије, а и снабдевање пеном треба
да је на одређеном растојању, те притисак не сме бити мањи од 6 бара или 8 бара. Ова потреба
намеће ограничења у погледу растојања црпних јединица од хелиодрома, јер максимални
радни притисак коришћене арматуре није већи од 10 бара. Бустер пумпе за гашење пожара код
хелиодрома потребно је поставити на горњем техничком спрату.
За монтирање је код гашења пожара на хелиодрому потребно регулисати време инертности
операције. Пракса показује да је критично време слободног развоја хитних ситуација повезаних
са пожаром око два минута. После истека тог времена већ је касно за спровођење спасилачких
операција. Стога снабдевање средствима за гашење мора почети што пре. Имајући у виду
савремена техничка средства, време операције мора бити од 50 до 70 секунди од почетка
пожара. На основу тога, у бустер пумпи за гашење пожара на хелиодромима, или у њеној
непосредној близини мора да се налази апарат за гашење пожара.
Капацитет апарата за гашење пожара одређује се на основу критичне зоне гашења. Данас
постоје два приступа за одређивање критичне зоне за рачунање потрошње и снабдевање
средствима за гашење. Први се базира на просечној укупној величини хеликоптера и предлаже
25
се коришћење докумената ICAO. Површина критичне зоне одређује се следећом формулом:
S = L x (W + W1)
где је:
L – средња дужина трупа хеликоптера, по табели 6-4 препорука ICAO,
W – средња ширина трупа, по табели 6-4 препорука ICAO, и
W1 – коефицијент ширине од 4 m или 6 m.
Количина средства за гашење пожара (апарата за гашење) одређује се на основу интензитета
5,5 l/(min*m2) или 0,0917 l/(ѕ*m2).
Други приступ за одређивање критичне зоне предлаже пројекат скупа правила. Површина
критичне зоне ограничена је ободом ивичњака. Количину средстава за гашење пожара за
безбедносну зону треба одредити на основу интензитета 0,14 l/(ѕ*m2). Будући да је минимална
површина ограђена ивичњаком ограничена размерама зоне FATO, онда ће потрошња раствора
за заштиту дате површине бити значајна. Важно је напоменути да мере у зони FATO, а значи
и површина гашења, при таквом приступу зависе од укупне величине хеликоптера и особина
његовог летења, при чему већи хеликоптер може имати резервоар за гориво мањи по обиму.
Интензитет предложен пројектом скупа правила је донекле процењен, па је, на пример, при
гашењу нафтних деривата у складиштима процењен интензитет не више од 0,08 l/(ѕ*m2).
Имајући у виду особине хеликоптера и искуство у спровођењу пројеката европских држава,
довољан интензитет за гашење је интензитет који је установило руководство ICAO.
Прорачун показује да чак и за површине 1 по RFF количина средстава у апарату за гашење
може достићи неколико кубних метара. При томе се има у виду потрошња средстава за
гашење узетих током 10 минута рада стационарних уређаја за гашење. Препоручује се да се
прорачун ради за потребе три гашења пеном. Осим тога, апарат за гашење мора имати 100%
залиха. Узимајући у обзир ове потребе, капацитети апарата за гашење се по правилу смештају
на техничком спрату у простору црпне станице, или у непосредној близини. У случају
немогућности да се све залихе за апарате за гашење сместе на горњи технички спрат потребно
је обезбедити у пумпама средње капацитете, који обезбеђују снабдевање раствором у датом
временском периоду ограниченом на један минут. Запремина средњих капацитета зависи од
потрошње на гашење и времена за попуњавање цевовода између пумпе која снабдева апарате
за гашење и бустер пумпе на горњем техничком спрату. Друго техничко решење за смештање
залиха за апарате за гашење на великом растојању од хелиодромске површине, може бити
примена прстенастог развода раствора са циркуларном пумпом.
Код ватрогасних млазница морају бити обезбеђене цеви за повезивање ватрогасних црева,
и преносни генератор пене за спровођење операција реаговања у ванредним ситуацијама на
удаљеним локацијама хеликоптера. Пожељно је одмах код ватрогасних млазница обезбедити
ормар са потребним уређајима.
Хелиодроми на крововима зграда морају бити опремљени уређајима ручне пожарне
сигнализације. Могуће је спојити функције ручне сигнализације са старт дугметом на
ватрогасним млазницама.
Површине морају бити опремљене системом говорне најаве о пожару, који је издвојен
у одређеној зони обавештења. Логична су два сценарија најаве у зависности од ситуације –
пожар у згради, и пожар на хелиодрому.
При пројектовању хелиодрома на крововима зграда веома је компликовано питање уређења
громобрана и уређаја који избацују дим. Зато је при пројектовању потребно узети у обзир да су
површине на зградама намењене не само за смештање хелиодрома, већ и за комуналне услуге,
укључујући громобране и шахтове за заштиту од дима.
На хелиодромима је потребно обезбедити смештање опреме за заштиту од пожара и
спасилачке опреме. Несумњива предност хелиодрома на згради је могућност да се јефтино
обезбеди чување опреме. Списак потребне опреме је у пројекту скупа правила.
26
КОМПЛЕТНО ОСИГУРАЊЕ ЗАШТИТЕ ОД ПОЖАРА ХЕЛИОДРОМА НА ЗГРАДАМА
стр.24-27
Одређени импулс, укључујући и развој инфраструктуре ваздушног саобраћаја, може
представљати и прихватање релевантних правила, што значи и детаљно уређење површина на
крововима зграда.
ЛИТЕРАТУРА
1. Федеральный закон РФ от 22.07.2008 г. №123-ФЗ «Технический регламент о требованиях
пожарной безопасности».
2. Проект свода правил. Вертолётные площадки, размещаемые на кровлях зданий и
сооружений. Требования пожарной безопасности. – М., ВНИИПО, 2010г.
3. Dос.9261-AN/903, 3 издание ICAO. Руководство по вертодромам. 1995г.
4. Приказ Министерства транспорта Российской Федерации от 4.03.2011г. №69. Об
утверждении Федеральных авиационных правил «Требования к посадочным площадкам,
расположенным на участке земли или акватории».
5. Руководство по тушению нефти и нефтепродуктов в резервуарах и резервуарных парках.
– М., ВНИИПО, 1999г.
27
UDC: 581.11:546.4/.5
ПРИСУСТВО ТОКСИЧНИХ МЕТАЛА ОЛОВА И
КАДМИЈУМА У АЛУВИОНУ ТИСЕ
Анита Петровић Гегић1 *, Илеш Фехер2
Висока техничка школа струковних студија
2
Здравствени центар Сента
Циљ овог рада је да укаже на проблем акумулације тешких метала у алувиону реке Тисе који се користи за
пољопривреду. Мерења су спроведена на земљишту и биљкама гајеним у околини града Сенте, који се налази на
северу Србије недалеко од границе са Мађарском. У раду су посебно анализирани метали олово и кадмијум због
своје познате и изразите еко-токсичности.
Резидуалне концентрације метала прихватљиве за биљке мерене су у земљишту на удаљеностима од 530, 580,
630 и 680 cm и на дубинама од 30 и 60 cm. Као биљни материјал у којем су одређене велике количине тешких
метала коришћени су шаргарепа, броколи, летњи и јесењи купус, и црвена и црна рибизла.
Повећана концентрација олова и кадмијума детектована је у земљишту на свим локацијама у односу на
удаљеност од 680 cm од обале, која је посматрана као референтни ниво.
Установљено је да је концентрација олова и кадмијума вишеструко повећана и у неким биљкама. Поред тога,
повишена је и концентрација других елемената као што су бакар, цинк и селен.
Минеролошким анализама тла установљено је да се ради о земљишту добре дифракционе моћи. Рендгенска
дифракција показује да у земљишту доминира кварц, различити лискуни и фелдспатни минерали
Контминација земљишта и биљног материјала је органског порекла. Постоје чињенице које указују да
су акциденти у Румунији 2000. године утицали на ове појаве, изазвавши дугорочне промене у саставу тла и
миграторним процесима у биљкама.
1
Kључне речи: тешки метали, алувиално земљиште, биљке, река Тиса
1. УВОД
Промене на Земљиној површини имају значајан утицај на хемијске и биолошке структуре
живих организама и њихове биохемијске процесе. Недостатак или вишак неких хемијских
елемената често резултира неповољним еколошким или економским променама. Чињеница је
да људска активност нарушава природну концентрацију хемијских елемената у свим Земљиним
сферама. С обзиром на то да је планета Земља отворен систем, веома је лака миграција свих
супстанци, укључујући и непожељне полутанте. Постоји много експерименталних података
који потврђују ове тврдње. Резултати су нарочито изражени након акцидентних загађења
изазваних нехатом или несрећним случајем. Акциденти на јаловиштима рудника у Румунији
2000. године повезани су са дугорочном акумулацијом тешких метала у алувијалној области
реке Тисе и миграцијом у биљке. Међу многим елементима који су детектовани у алувиону
Тисе на подручју северне Србије издвајају се олово (Pb) и кадмијум (Cd) због њихове атомске
апсорпционе спектроскопије – токсичности. На основу официјелних стандарда могуће је
проценити који удео од присутних метала биљке могу усвојити.
2. ТОКСИЧНИ МЕТАЛИ У ЗЕМЉИШТУ И БИЉКАМА
Истраживања започета крајем шездесетих година прошлог века показала су да су у
земљиштима у различитим деловима света, посебно у урбаним и индустријским центрима,
присутне енормне количине токсичних елемената углавном металног карактера. Ова
испитивања су релативно новијег датума иако су од раније познати случајеви акутног тровања
тешким металима. Узроци повећане концентрације су најчешће антропогеног порекла и могу
резултовати нагомилавањем тих елемената у пољопривредним културама, чиме се отвара пут
њиховог даљег транспорта кроз ланац исхране. Апсурдно је да су агрохемијске мере, које
се примењују управо са циљем побољшања приноса, један од путева уноса тешких метала
у земљиште који га могу трајно деградирати, а биљке учинити здравствено неподесним за
људску исхрану. Посебан проблем је што једном унети тешки метали могу у земљишту остати
стотинама, па и хиљадама година. Из ових разлога неопходна је контрола метала у земљишту,
мониторинг и превенција како би се избегла контаминација.
* Контакт електронска адреса: [email protected]
ПРИСУСТВО ТОКСИЧНИХ МЕТАЛА ОЛОВА И КАДМИЈУМА У АЛУВИОНУ ТИСЕ
стр.28-35
У највећем броју случајева тешки метали се акумулирају у површинском слоју земљишта
пошто педогени процеси делују врло споро, па је за њихову редистрибуцију у земљишном
профилу потребно пуно времена. Земљишта се међусобно разликују по капацитету за
задржавање тешких метала. Чиниоци који утичу на овај капацитет су: pH, укупни капацитет,
адсорпција катјона, количина и тип глине, количина органских материја, оксиди гвожђа,
алуминијума, и мангана, и редокс потенцијал [1]
Што се тиче водених екосистема, велика количина тешких метала детектује се нарочито на
ушћима река и на обалама мора и океана.
Хемијски елементи који се срећу у земљишту, а значајни су за биљни свет, могу се
поделити у две групе. Једну чине есенцијални микроелементи: гвожђе (Fe), бакар (Cu), цинк
(Zn), молибден (Mo), манган (Mn), кобалт (Co), селен (Se), јод (I), магнезијум (Mg), никл (Ni)
и сл. Они постају токсични када њихова концентрација у ткиву премаши нешкодљиву. Све
биљке имају способност акумулације есенцијалних метала који су им неопходни за нормалну
физиологију. Неке биљке имају способност акумулације и оних метала и металоида који немају
никакву физиолошку улогу. Ти елементи чине другу врло токсичну групу, а то су: олово (Pb),
жива (Hg), арсен (As), кадмијум (Cd), хром (Cr) и кобалт (Co).
Биљке тешке метале из земљишта или воде углавном усвајају путем подземних делова, а
само под неким специјалним условима могу то чинити и са својим надземним органима. Биљке
могу такође бити класификоване према томе како третирају ове елементе, превенствено тешке
метале. Постоји подела на елиминаторе метала, индикаторе и акумулаторе. Резистентне биљке
имају два механизма одбране од негативног дејства тешких метала. Први је блокада транспорта
у метаболичке биљне органеле митохондрије и хлоропласт, првенствено у надземним биљним
деловима [2, 3]. Овај механизам се карактерише везивањем тешких метала у ћелијске мембране
кореног система или депозицијом у вакуоле. Мада на овај начин коренов систем још увек
може бити контаминиран, подземни делови неких биљака луче одређене хемијске супстанце
у функцији блокирања уласка тешких метала и у овај њихов део. На пример, забележено је
веће присуство цитрата и хистидина у корену биљака хиперакумулираних никлом и сматра
се да је њихова функција смањење акумулације никла [4]. Други механизам одбране је
компензација токсичког шока, омогућена помоћу биљних творевина као што су микориза,
ектомикориза, те једињења попут heat shock протеина (HSPs), амино и органских киселина и
пептида фитохелатина и металотионеина [5]. Индикатори су биљке које акумулирају одређене
концентрације тешких метала у својим надземним деловима. Ниво тих концентрација
одсликава стање земљишта. Ове биљке су у суштини рефлексија нивоа концентрације тешких
метала тла на којем расту. Акумулатори и хиперакумулатори су биљке које поседују различите
начине унутрашње дистрибуције и нагомилавања метала. Оне могу смештати одабране метале
у корени систем и стабло и одмах их користе, док неке друге врсте метала могу акумулирати у
нетоксичном облику и користи их касније [6]. Биљне врсте које су изразити акумулатори могу
имати концентрације тешких метала у ткиву далеко веће од оних у околним неакумулирајућим
биљакама, као и у односу на тло на којем успевају. То су биљке које садрже у концентрацији
од преко 0,1% на суву масу лишћа један или више од следећих елемената: Ni, Co, Cu, Cr, Pb,
односно Zn у концентрацији преко 1% суве масе лишћа [7]. Различити аутори говоре о биљкама
које акумулирају Fe, Mn и Cu [8, 9], Ni и Co, Cd и Zn [2], Pb [10], и Se [11]. Ова врста биљака су
се добро показале у фиторемедијацији. Биљне врсте које немају развијен механизам блокаде у
кореном систему могу да апсорбују, транслоцирају и акумулирају велике концентрације метала
у подручју раста, првенствено у лишћу, а да при том не показују никакве знакове тровања.
Интерни, специфични механизaм толеранције и акумулације карактеристичан је за биљке које
расту на рудоносном тлу, и то за Cu, Zn, Ni и Cr [12, 8, 13].
Утицај тешких метала из земљишта на раст и укупну морфологију биљака више зависи од
облика у којем се они налазе него од њихове концентрације. Дејство тешких метала на биљке
чији је хабитат оптерећен одређеним концентрацијама тешких метала може бити посредно или
непосредно, али је главни исход поремећај физичко- биохемијских процеса. Видљиви симптоми
интоксикације зависе од степена интеракције на ћелијском односно молекуларном нивоу.
Токсичност може бити резултат везивања метала за SH-групу у протеинима, што ће довести
до поремећаја у структури молекула или активационе инхибиције [14]. Ремети се структура
и функција ћелијске мембране, мења се њена пермеабилност, и долази до поремећаја односа
концентрација електролита у плазми. Уз то, тешки метали могу стимулативно да утичу на стварање
29
слободних радикала и реактивних типова кисеоника, што доводи до оксидативног стреса [15].
Физиолошки гледано, наведени процеси изазивају поремећаје у фотосинтези и воденом,
минералном и дисајном режиму. Ово доводи до смањења продукције органске материје и
промене у хемијском саставу јединки. Морфолошки гледано, застој у расту и закржљалост
су први знаци неповољног учинка токсичних елемената на биљке. Ефекти се испољавају
кроз прерано изумирање најстаријих листова, успорен раст млађих, као и изумирање јединки
условљено изразито високим вредностима токсичних једињења металног карактера.
2.1 Биоакумулативност и токсични ефекат олова
Главни извор олова су рудници, депоније и технолошки процеси са оловом. Упркост
смањењу коришћења олова као адитива за гориво, отпадни гасови из саобраћаја и даље су
важан извор овог метала. Постоје различити физички и хемијски фактори који квалификују
распрострањеност олова у природи.
Олово је присутно у две неорганске форме као двовалентно Pb (II) и ређе четворовалентно
Pb (IV), и такође у неким органским облицима. У земљишту може бити везано са мангановим
и оксидима гвожђа, као сулфат, карбонат, хумус и силикат. У катјонској форми висока
концентација олова може бити присутна у земљишном раствору. Олово се акумулира као и
други метали, у горњим слојевима земљишта. Растворљивост и величина честица су одлучујући
фактори акумулације и токсичног утицаја олова. Жива бића усвајају олово преко хране или
воде и транспортују га у свој крвоток. Непосредно након тога више од 90% усвојеног олова
циркулише кроз организам помоћу еритроцита. Након неколико минута тај метал се депонује
у ткивима као што су јетра или бубрези.
Ретенционо време за олово у људском организму је 20 дана у крвотоку и 600-3000 дана
и коштаној сржи. Високе концентрације олова у јетри и бубрезима индицирају скорашње
усвајање. Дуготрајније се депонује у коштаној сржи, тако да се у случају хроничног тровања
највеће концентрације олова налазе у костима.
2.2 Биоакумулативност и токсичан ефекат кадмијума
Кадмијум улази у екосистем из поцеса прераде и топљења руда заједно са бакром и никлом,
и из издувних гасова мотора са унутрашњим сагоревањем. Око 75% кадмијума ослобођеног
у процесу шири се у околину са ваздухом, а 95% од овог метала таложењем се депонује у
земљиште. Кадмијум се добро везује са органском материјом у земљишту, посебно у оном
у коме је повишена pH вредност. У горњим слојевима земљишта, где је већа концентрација
хумуса, кадмијум се боље апсорбује. Концентрација органски везаног кадмијума у земљишном
раствору је релативно мала. Његова мобилност и прихватљивост за биљке расте са киселoшћу
земљишта. Већина биљака апсорбује и транспортује кадмијум у Cd2+ облику. Биолошки
прихватљиве форме метала су екстремно опасне због њихове акумулационе способности.
Након усвајања преко кoреновог система, кадмијум се рапидно шири према надземним биљним
органима. Зелено лиснато поврће, као зелена салата, спанаћ и купус, посебно је подложно
повећању концентрације кадмијума. Кишне глисте и други релевантни становници земљишта
су веома подложни интоксикацији кадмијумом, тако да и мале дозе овог метала могу довести
до њихове смрти. Високе концентрaције овог тешког метала доводе до поремећаја развоја
микроорганизама, што све коначно доводи до промена у структури целог екосистема. После
уласка у организам, кадмијум гради комплексе са металотионеинима у којима се везује и
имобилизира сулфоводоничним везама. Као код свих вертебрата, људски организам ресорбује
метале у малом обиму. Дигестивни тракт има способност да задржи и елиминише неку количину
кадмијума, али највећи проценат укупне апсорпције се депонује у бубрезима и јетри [18].
3. МАТЕРИЈАЛ И МЕТОДЕ
Концентрације групе метала које су прихватљиве за биљке мерене су у алувијалном
земљишту близу обале Тисе на 118. наутичком километру (локација Сента, Макош).
Узорци су узимани сондом са површине земљишта (0-30 cm и 0-60 cm) на удаљености 530,
580, 630 и 680 cm од речне обале. Након мешања и просејавања узорка, одређена количина је
узета за анализу.
30
ПРИСУСТВО ТОКСИЧНИХ МЕТАЛА ОЛОВА И КАДМИЈУМА У АЛУВИОНУ ТИСЕ
стр.28-35
Одређивање тешких метала доступних за биљке извршено је методом атомске апсорпционе
спектроскопије (GFAA-Varian Spectra AA800) уз коришћење графитне кивете по методи
Лаканен-Ервио [16].
Концентрација тешких метала у поједином воћу и поврћу са истог локалитета (алувиона у
близини места Сента) такође је одређана у склопу ових истраживања током 2005. године.
Узорци воћа и поврћа су расли на 118. и 110. речном километру, а сакупљене су следеће
биљке: шаргарепа, броколи, купус, кељ, и црвена и црна рибизла.
Концентрација тешких метала у биљкама одређена је атомским апсорпционим спектроскопом
са графитном киветом, преме мађарским стандардима [17]. Мерења су вршена у лабораторији
Института за агрономију на Корвинус универзитету у Будимпешти.
Минеролошки састав земљишта у алувијалној области Тисе код Сенте одређен је у узорцима
земљишта са 118. и 110. речног километра, код којих је претходно атомском апсорпционом
спектроскопијом процењен садржај појединих хемијских елемената. Рендгенска анализа
минералошких компоненти извршена је коришћењем аутоматског дифрактометра за прах. Као
извор икс-зрачења коришћен је високонапонски генератор, Seifert ID 3000, у радном режиму
30 kV i 30 mA, а као детектор сцинтилациони бројач из система PW 1373 (Philips). Коришћена
је бакарна антикатода и монохроматизовано зрачење помоћу Ni филтера. Снимања су вршена
у угловном интервалу од 5 до 60 Брагових степени.
4. РЕЗУЛТАТИ
Ако поредимо коефицијент елемената олова и кадмијума на територији Тисе са
концентрацијом на референтном земљишту, може се закључити да је концентрација на
територији Тисе значајно већа. Степен концентрације је дефинисан као коефицијент K1= Cm/
Cn, у којем m представља растојање од обале, а n растојање од референтне тачке за узете
узорке.
Слика 1 приказује концентрациони коефицијент између концентрације кадмијума у
земљишту чија је удаљеност од обале 530, 580, и 630 cm, а референтна удаљеност je 680 cm
(C 530/680, 580/680,630/680).
Слика 1 – Вредност коефицијента К1 за кадмијум у алувиону реке Тисе
Слика 2 приказује концентрациони коефицијент између концентрације олова у земљишту
чија је удаљеност од обале 530, 580 и 630 cm, а референтна удаљеност 680 cm (C 530/680,
530/680,630/680).
31
Слика 2 – Вредност коефицијнта за олово у алувиону реке Тисе
Концентрација олова и кадмијума у узорцима земљишта на дубини од 30 и 60 cm за
различите удаљености од обале приказана је на сликама 3 и 4.
Слика 3 – Концентрација кадмијума у зависности од дубине земљишта
за различите дистанце од корита реке
Слика 4 – Концентрација олова у зависности од дубине земљишта
за различите дистанце од корита реке
На сликама 5 и 6 дате су измерене концентрације кадмијума и олова у разлчитим врстама
воћа и поврћа у алувиону реке Тисе.
32
ПРИСУСТВО ТОКСИЧНИХ МЕТАЛА ОЛОВА И КАДМИЈУМА У АЛУВИОНУ ТИСЕ
стр.28-35
*максимално дозвољена концентрација
Слика 5 – Концентрација кадмијума у биљкама у алувиону реке Тисе
*максимално дозвољена концентрација
Слика 6 – Концентрација олова у биљкама у алувиону реке Тисе
Минеролошки састав земљишта у алувијалној области Тисе код Сенте одређен је у узорцима
земљишта са 118. речног километра и приказан је на слици 7.
Слика 7 – Дифрактограм узорака са 118. речног километра:
33
крива A – удаљеност 530 cm
крива B – удаљеност 580 cm
крива C – удаљеност 630 cm
крива D – удаљеност 680 cm.
5. ДИСКУСИЈА
Према графиконима на сликама 1 и 2 може се видети да је концентрација кадмијума и олова
већа у алувијалној области Тисе него на коти 680 cm, која је дефинисана као удаљеност од
обале коју реке никад не плави. Највеће концентрације су пронађене у узорцима најближим
реци.
Ако се пореде концентрације олова и кадмијума у узорцима узетих са различитих дубина,
приметан је драстичан пад концентрације са повећањем дубине. Појава снижења концентрације
по дубини је приказана на сликама 3 и 4. Ово указује на антропогено порекло и споре миграционе
процесе ова два метала.
Концентрација акумулираних елемената у биљкама који су већ детектовани у земљишту
мерена је на 118. речном километру. Истраживања су спроведена на кељу и купусу, броколију,
шаргарепи, и црвеној и црној рибизли. Висока концентрација различитих елемената је измерена
у неким од ових биљака. Примера ради, концентрација кадмијума у шаргарепи износила је
0,78, а у кељу 2,06 µg/g. Олово је имало вредност 4,97 µg/g у шаргарепи, 8,13 µg/g у кељу и
1,36 µg/g у црвеној рибизли. Од осталих елемената који нису графички приказани издвајају
се велике концентрације хрома којег је у кељу било 0,9 µg/g, док су вредности за бакар у
испитиваним биљкама следеће: шаргарепа (11,56 µg/g), кељ (17,4 µg/g), црвена рибизла (10,34
µg/g) и црна рибизла (9,31 µg/g). Вредности за цинк су: шаргарепа (31,18 µg/g), броколи (24,96
µg/g), купус (51,3 µg/g), кељ (24,79 µg/g), и црвена и црна рибизла (19,4 и 14,97 µg/g).
Интересантно је присуство селена у црвеној и црној рибизли (1.18 и 0.72 µg/g). Потребно
је рећи да фабрика „Фермин” из Сенте користи селен као сировину у производном процесу.
Поредећи мерене вредности са стандардима за те врсте воћа и поврћа [16, 17] закључено је
да је концентрација олова и кадмијума далеко изнад максимало дозвољених вредности.
Што се минеролошке анализе земљишта тиче, као најбогатији спектар издваја се
дифрактограм земљишта узоркованог на 630 cm од речног тока са локације C. Извршене анализе
су неоспорно показале значајно присуство низа минералошких компоненти. Установљено је да
су узорци практично истоветног минеролошког састава, али да се процентуални удео поједине
компоненте значајно мења са локацијом са које испитивани материјал потиче. Упадљиво је да
се ради о узорцима добре дифракционе моћи. Рендгенска дифракција показује да у земљишту
доминира кварц, различити лискуни и фелдспатни минерали. Детектовано је присуство и
других тзв. глинених материјала.
6. ЗАКЉУЧАК
Потенционално загађење земљишта је неопходно истражити, и у случају детектовања
контаминације предупредити улазак полутаната у ланац исхране.
Током акцидента у Румунији у 2000. године, талас отпадних вода стигао је до Тисе, доневши
20.000 тона муља, загађеног тешким металима. Последице овог акцидента ће неминовно
утицати на екосисем реке и алувијалну област дужи низ година.
Анализирајући узорке закључено је да је алувијална област Тисе низводно од Сенте, која
је пољопривредно подручје, контаминирана тешким металима и да су они мигрирали у биљке.
Концентрациони ниво је већи у плавном у односу на неплављено подучје и то за кадмијум три
пута, а за олово пет пута. То указује да полутанти потичу из реке. Ранија истраживања која су
поредила садржај истих метала у биљкама које су расле на култивисаном или некултивисаном
земљишту, елиминишу агрохемију као могући узрочник загађења.
Такође је регистровано присуство олова и кадмијума у агрокултурама у концентрацији 2030 пута изнад максимално дозвољених вредности.
34
ПРИСУСТВО ТОКСИЧНИХ МЕТАЛА ОЛОВА И КАДМИЈУМА У АЛУВИОНУ ТИСЕ
стр.28-35
7. ЛИТЕРАТУРА
1. Б. Благојевић, „Загађена животна средина и лековите биљке”, 2003. Факултет заштите
на раду, Ниш, стр. 40-70.
2. AR. Memon, S. Ito, M. Yatazawa, “Distribution of zinc and cadmium in temperate forest taxa
of central Japan“, 1980, Soil Sci Plant Nutr 26, pp. 281-290.
3. AR. Memon, M. Chino, H. Hidaka, K. Hara, M. Yatazawa, “Manganese toxicity in field grown
tea plants and microdistribution of manganese in the leaf tissues as revealed by electron probe
X-ray micrography“, 1981, Soil Sci Plant Nutr 27, pp. 317-328
4. DE. Salt, N. Kato, U. Krämer, RD. Smith, I. Raskin. “The role of root exudates in nickel hyperaccumulation and tolerance in accumulator and nonaccumulator species of Thlaspi“ In: Terry
N, Banuelos G, eds. Phytoremediation of contaminated soil and water., 2000. CRC Press LLC,
pp. 189–200.
5. WE. Rauser, “Structure and function of metal chelators produced by plants—the case for organic acids, amino acids, phytin and metallothioneins“, 1999. Cell Biochemistry and Biophysics 31, pp. 19–48
6. AR. Memon, D. Aktoprakligil, A. Özdemir, A. Vertii, “Heavy Metal Accumulation and Detoxification Mechanisms in Plants“, 2000. TÜBİTAK, Marmara Research Center, Institute for
Genetic Engineering and Biotechnology, Turkey, pp. 111-121
7. AJM. Baker, PL. Walker “Ecophysiology of metal uptake by tolerant plants, heavy metal tolerance in Plants“, 1990. In: Shaw AJ. Evolutionary Aspects. CRC Press, Boca Raton. pp. 155-177
8. RG. Turner, C. Marshall “The accumulation of 65 Zn by root homogenates of zinc-tolerant
clones of Agrostis tenuis Sibth“, 1971. New Phytol 70, pp. 539-545
9. AR. Memon, S. Ito, M. Yatazawa, “Absorption and accumulation of iron, manganese, and copper in plants in the temperate forest of central Japan“, 1979. Soil Sci Plant Nutr 25, pp. 611-620.
10.RR. Brooks “Biological Methods of Prospecting for Minerals“, 1983. New York: John Wiley &
Sons Inc
11. GS. Banuelos, DW. Meek, “Accumulation of selenium in plants grown on selenium-treated
soil“, 1990. J Environ Qual 19, pp. 727-777.
12.RG. Turner, “The sub-cellular distribution of zinc and copper within roots of metal tolerant
clones of Agrostis tenuis Sibth“, 1970. New Phytol 69, pp. 725-731.
13.J. Antonovics, AD. Bradshaw, RG. Turner, “Heavy metal tolerance in plants“, 1971. Adv In Ecol
Res 7, pp. 1-85.
14.F. Van Assche, H. Clijsters, “Effects of metals on enzyme activity in plants“, 1990. Plant, Cell
and Environment 13, pp. 195–206.
15.K-J. Dietz, M. Baier, U. Krämer, “Free radicals and reactive oxygen species as mediators of
heavy metal toxicity in plants“, 1999, In: Prasad MNV, Hagemeyer J, eds. Heavy metal stress in
plants: from molecules to ecosystems. Berlin: Springer-Verlag, pp. 73–97.
16.Мађарски стандард Msz. 214770-50.98.3.3
17. Мађарски стандард Msz. 1483-3.98.
35
UDC 622.69
АПАРАТ ЗА ГАШЕЊЕ ПОЖАРА СА ПОРОЗНИМ СУДОМ
ЗА СМЕШТАЈ ПРАХА ЗА ГАШЕЊЕ: АНАЛИЗА,
ПОРЕЂЕЊЕ, ПРИМЕНА
Кожевин Дмитриј Фјодорович1,
Ситдиков Максим Равилијевич1,
Пољаков Александр Степанович1
Санктпетербуршки универзитет ДПС МВС Русије
1
Супстанца за гашење пожара не излази у потпуности из апарата за гашење пожара са прахом због недостатака
у његовој конструкцији, што вишеструко смањује ефективност апарата за гашење пожара. Узрок томе је коксирање
прашка и стварање левака на улазу у успонску цев при кретању погонског гаса. У раду су наведени резултати
анализе и упоређивње ефективности апарата за гашење пожара са прахом са успонском цеви и патентираног
модела апарата за гашење пожара са порозним судом. Истраживање је засновано на експерименталним и
математичким методама процене ефективности апарата за гашење пожара.
Kључне речи: апарат за гашење пожара, технички параметри, порозни суд, функционално-вредносна
анализа, експеримент
Већина конструкција апарата за гашење пожара са прахом имају исту ману, а то је непотпун
излаз прашкасте супстанце за гашење пожара због англомерације честица у процесу чувања и
стварања левка на улазу у успонске цев при кретању погонског гаса. [1] .
Полазећи од горенаведеног, према статистичким подацима [2] урађена је анализа веза
између геометријских димензија кућишта апарата за гашење пожара (капацитета од 1 до 8
l), параметара погонског гаса (притисак, запремина, енергија), тежине прашкасте супстанце
за гашење пожара и трајања њеног истицања. Слични резултати су добијени за све врсте и
димензије апарата за гашење пожара. За апарате врсте и димензије ОП-5 они су представљени
на сликама 1-5.
На свим сликама су бројевима обележени подаци који се односе на конкретне типове
апарата за гашење пожара од свих размотрених врста (укупно 21 апарат).
На слици 5 процес истицања апроксимиран је равном линијом (уместо експоненте), зато
што су само почетне и коначне вредности величина енергије и трајања веродостојне (средње
вредности нису нађене у литератури).
Према добијеним резултатима може се закључити следеће:
– параметри погонског гаса (притисак, запремина и енергија) и тежине прашкасте супстанце
нису стриктно везани за геометријске димензије кућишта апарата за гашење пожара, и у већини
случајева могу се сматрати самосличним (слике 1-4);
– однос висине кућишта (h) и његовог пречника је од 1 према 2 до 1 према 4, због чега је
пут кретања масе прашкасте супстанце до успонске цеви и по њој везан за значајну потрошњу
енергије (слика 5); и
– трајање истицања масе прашкасте супстанце у неким случајевима (слика 5) исто је код
различитих вредности притиска, што указује на несавршенство ваздушног пута апарата за
гашење пожара при кретању прашкасте супстанце.
Према резултатима анализе донета је одлука да је сврсисходно искључити успонску цев из
конструкције апарата за гашење пожара [3, 4].
Значајна разлика између постојећих уобичајних и нових конструкционих решења види се
на слици 6.
Новопројектовани апарат за гашење пожара прахом може у кућишту имати један или више
судова за прашкасту супстанцу (3), чији зидови имају порозну структуру. Горњи делови суда
(3) направљени су од материјала без рупа. Запорни органи (4, 5) су смештени у кућишту (7),
које је повезано помоћу црева (8) са зауставним вентилом (6).
Пуњење суда са прахом (2) врши се непосредно у кућишту (1) или пре његове инсталације
стр.36-42
АПАРАТ ЗА ГАШЕЊЕ ПОЖАРА СА ПОРОЗНИМ СУДОМ ЗА СМЕШТАЈ ПРАХА ЗА ГАШЕЊЕ: АНАЛИЗА, ПОРЕЂЕЊЕ, ПРИМЕНА
у кућиште. Истискивање прашкасте супстанце из суда (3) ради се традиционално – падом
притиска у кућишту (1) путем отварања вентила (6). Смештени у кућишту (7), запорни органи
(4, 5) обезбеђују излаз прашкасте супстанце из кућишта апарата за гашење пожара кроз црево
(8).
Прерасподела функција међу елементима конструкције уобичајног апарата за гашење
пожара и апарата са порозним судом види се у табели 1, која је направљена узимајући у обзир
принципе функционално-вредносне анализе квалитета производа [5].
Табела 1 – Упоређивање функција делова апарата за гашење пожара прахом
Функције делова
апарата за гашење
пожара
Елементи конструкције
Постојећи апарати
Кућиште Успонска
цев
Нови апарати
Вентили Кућиште Порозни суд
Вентили
Садржај
прашкасте
супстанце
+
–
–
–
+
–
Акумулација
енергије гаса
+
–
+
+
+
+
Организација
кретања
прашкасте
+
+
+
–
+
+
супстанце из
апарата
Напомена – У табели 1 су знаком плус обележене функције које се обављају, а знаком минус
оне које се не обављају.
Према подацима из табеле 1 види се да у редизајнираном моделу основне функције апарата
за гашење пожара припадају порозном суду.
Ефекат овог решења процењен је према резултатима испитивања прототипа, чији је однос
геометријских димензија 1:70 према серијском апарату за гашење пожара (табела 2).
Табела 2 – Карактеристике серијске врсте апарата за гашење пожара ОП-1 и прототипа
Прототип
новог
модела
Однос
параметара
апарата који
се пореде
№
Карактеристика
ОП-1 (з)
АВСЕ
1.
Запремина кућишта, l
1,2±0,06
0,01
120
2.
Радни притисак у кућишту, MPa
1,4
0,5
3
3.
Тежина праха, kg
1±0,06
0,015
70
4.
Запреминска маса праха, kg/m3
1000
800-1600
0,8-1,6
5.
Запремина ваздуха у кућишту, l
(код почетног притиска)
2,8
0,04
70
37
У експерименту су коришћени прахови са три вредности запреминске густине (kg/m3): 827
(модел), 1269 (серијски прах) и 1609 (модел). Истраживање је спроведено на металној мрежи
(нерђајући челик са квадратном ћелијом димензије 0,03 mm). Тежина узорка се мерила на
лабораторијској ваги са грешком 0,1∙10-6 kg.
Експерименти су спроведени у две етапе. У првој етапи процењен је утицај величине
притиска погонског гаса, a у другој утицај величине запреминске масе праха на величину
његовог остатка у кућишту.
Резултати прве етапе показали су да притисак погонског гаса не сме бити мањи од 0,5 MPa,
или остатак праха достиже 4-12% првобитне тежине. Није доказана неопходност повећања
притиска за више од 0,5 MPa. Очигледно је да на пад притиска утиче одсуство успонске цеви.
Притисак у прототипу новог модела користи се само за избацивање супстанце за гашење
пожара из суда. Овај резултат дозвољава смањење потрошње материјала конструкције, јер је
могуће смањити притисак у кућишту. Осим тога, апсолутно нема увећања остатка праха због
стварања левка, пошто је успонска цев искључена из конструкције.
У вези са тим, процена утицаја запреминске маса праха на величину његовог остатка даље
је спроведена са притиском од 0,5 MPa (табела 3).
Табела 3 – Утицај запреминске масе праха на величину његовог остатка у кућишту
Запреминска маса
праха, kg/m3
1609 (модел)
1269 (серијски прах)
827 (модел)
Остатак праха у кућишту
Тежина пуњења
праха, 10-3 kg Тежина, 10-3 kg
%
18,95
0,23
1,21
18,41
0,08
0,43
18,76
0,32
1,71
18,77
0,19
1,01
18,99
0,79
4,16
20,71
0,12
0,56
23,46
0,04
0,17
21,73
0,16
0,74
23,56
0,10
0,40
22,62
0,40
1,75
10,92
0,03
0,56
9,34
0,01
0,17
10,48
0,03
0,74
9,81
0,02
0,4
9,59
0,08
1,75
Дисперзија, S2
0,05
1,45
0,43
Одабране три вредности масе (827, 1269 и 1609 kg/m3) обезбедиле су могућност процене
ефекта прототипа новог модела апарата за гашење пожара не само код серијског типа праха
(серијски прах, 1269 kg/m3), већ и код других (потенцијално могућих) величина (827 и 1609 kg/
m3), које су испод и изнад запреминске масе од 1269 kg/m3.
Према подацима из табеле 3 види се да је модел праха запреминске масе 1609 kg/m3 имао
величину остатка (0,43-1,21)% , што је 2-2,5 пута више него код модела праха масе 827 kg/
m3 и серијског праха масе kg/m3. Објашњење може да буде различита величина енергетске
потрошње, неопходне за истискивање прашка.
Процена утицаја запреминске масе одређене врста праха на потпуност излаза прашкасте
сустанце спроведена је по критеријуму Фишера [6], чији су резултати представљени у табели 4.
38
АПАРАТ ЗА ГАШЕЊЕ ПОЖАРА СА ПОРОЗНИМ СУДОМ ЗА СМЕШТАЈ ПРАХА ЗА ГАШЕЊЕ: АНАЛИЗА, ПОРЕЂЕЊЕ, ПРИМЕНА
стр.36-42
Табела 4 – Процена утицаја одступања величина запреминске масе на ефекат истискивања праха
Запреминска маса праха,
kg/m3
Дисперзија, S2
1269 (серијски прах)
/ S 2 = 1,46
1609 (модел) / S1 = 0,05
827 (модел) /
S22
Fð = 2 = 3,39
S3
S32
Fð = 2 = 8,60
S1
S32 = 0,43
1269 (серијски прах) /
2
2
S = 1,46
2
2
Fт=5,41 –одступање
није значајно
Fт=5,41 – одступање је
значајно
–
S22
Fð = 2 = 29,20
S1
Fт=5,41 – одступање је
значајно
Напомена – У табели 4 су симболима означене дисперзије запреминске масе по критеријуму
Фишера (F).
На основу података из табеле 5 види се да је одступање величине запреминске масе 827 kg/
m3 од 1269 kg/m3 занемарљиво код притиска гаса од 0,5 MPa. Према томе треба сматрати да
су захтеви нормативних аката [7] о распону величине запреминске густине 1000-1300 kg/m3
аргументовани. Све постојеће врсте серијског праха имају запреминску масу од најмање 1000
kg/m3.
Представљени резултати испитивања потврђују претходну претпоставку да остатак
прашкасте супстанце у апаратима за гашење пожара прахом може бити знатно смањен на рачун
његовог садржаја у порозном суду [3, 4].
ЛИТЕРАТУРА
1. Поликовский В.И., Перельман Р.Г. Воронкообразование в жидкости с открытой
поверхностью. М-Л. Госэнергоиздат. 1959г. 191с.
2. Национальная справочно-информационная служба в области пожарной безопасности,
№1 (44), 2011 г.
3. Пат. 106543 Российская Федерация, МПК А 62 С 13/00. Порошковый огнетушитель
[Текст]/ Поляков А.С., Кожевин Д.Ф.; заявитель и правообладатель Поляков А.С., Кожевин
Д.Ф. – №2010145418/12; заявл. 28.10.2010; опубл. 20.07.2011, Бюл. №20. – 5 с.: ил.
4. Кожевин Д.Ф. Методика комплексной оценки эффективности огнетушителей
(применительно к пожароопасным производственным объектам нефтебаз). [Текст] :
дис. канд. тех. наук : 05.26.03 : защищена 26.04.11 : утв. 08.07.11 / Кожевин Дмитрий
Федорович. — СПб., 2011. — 120 с.
5. Гордашникова О.Ю. Функционально-стоимостной анализ качества продукции и
управления маркетингом на предприятии. - М.: Издательство «Альфа-Пресс». 2006. - 88
с.
6. Митропольский А.К. Техника статистических вычислений. Главная редакция физикоматематической литературы изд-ва «Наука». М., 1971, 576 стр. с ил.
7. ГОСТ 26952-86* «Порошки огнетушащие. Общие технические требования и методы
испытаний».
39
Слика 1– Зависност радног притиска у апаратима за гашење пожара од величине односа њихових
геометријских димензија
Слика 2 – Зависност запремине кућишта апарата за гашење пожара од величине односа њихових
геометријских димензија
40
АПАРАТ ЗА ГАШЕЊЕ ПОЖАРА СА ПОРОЗНИМ СУДОМ ЗА СМЕШТАЈ ПРАХА ЗА ГАШЕЊЕ: АНАЛИЗА, ПОРЕЂЕЊЕ, ПРИМЕНА
стр.36-42
Слика 3 – Зависност тежине пуњења прашкасте супстанце у апаратима за гашење пожара од величине
односа њихових геометријских димензија
Слика 4 – Зависност енергије компримованог гаса у апаратима за гашење пожара од величине
односа њихових геометријских димензија
41
Слика 5 – Промена енергије компримованог гаса у апаратима за гашење пожара исте тежине пуњења праха (5
kg) током његовог истицања
а)
б)
Слика 6 – Приказ апарата за гашење пожара: а) нови (без успонске цеви), и б) постојећи (са
успонске цеви)
Легенда:
а) 1 – кућиште апарата за гашење пожара; 2 – прашкаста супстанца; 3 – суд од
порозног материјала за чување прашкасте супстанце; 4, 5, 6 – запорни елементи;
7 – кутија за запорне органе; 8 – црево; и
б) 1 – кућиште апарата за гашење пожара; 2 – прашкаста супстанца; 3 – успонска цев;
4 – вентил (запорни орган).
42
UDС 655.332
ОДРЕЂИВАЊЕ ОПТИМАЛНОГ САДРЖАЈА РАСТВАРАЧА
У БОЈАМА ЗА СИТО ШТАМПУ
Борислав Симендић1 *, Весна Симендић2, Невена Вукић2
Висока техничка школа струковних студија, Нови Сад
2
Технолошки факултет, Нови Сад
1
Присуство растварача у бојама за сито штампу, због доприноса стварању смога, постаје озбиљан проблем за
човекову околину. У раду је коришћена боја за сито штампу Sericol PY 284 , која је технологијом сито штампе
нанесена на пластичну подлогу. У току експеримента у боју је додавано до 10 % растварача ZV 557. Вискозност
боје је одређена помоћу вискозиметра ВИС серије, а тонске вредности одштампаног отиска на поликарбонатној
подлози су одређене спектро колориметром Vipdens 2000, у CIE Lab кординатама. Добиjени резултати су показали
да je у зависности од вискозности боје могуће утицати на тонске вредности одштампаног отиска. Пошто је
вискозност боја директно зависна од садржаја растварача, на основу реолошких својстава одређен је минимални
удео растварача у боји у износу од 8,5 % који је омогућио да се вискозност боје смањи на 2000 mPas, а да се при
томе тонске вредности одштампаног отиска не промене.
Kључне речи: боја, испарљиве органске компоненте, реологија, вискозност, колориметрија, сито штампа
1. УВОД
Реолошка својства боја имају важну улогу у процесу штампе графичких производа [1, 2, 3].
Боја која има погодна реолошка својства може се ефикасно преносити кроз систем за пренос
боје штампарске машине у одговарајућој количини на подлогу на којој формира контролисану
слику, задржавајући облик и положај. У случају офсетних литографских боја, танак слој
(филм) боје мора бити подвргнут даљем процесу одвајања како би се пренео на превлаку и са
ње. У вишебојној штампи макро-на-макро, узастопни слојеви боје морају се задржати један
на другом у количини потребној да се репродукује жељени мотив. Шта више, захтева се да
реолошка својства у различитим фазама процеса штампе буду другачија [3].
Суштина процеса штампе је да се количина боје на цилиндрима и плочама пресе надокнађује
тачно истом брзином којом се она преноси на папир. Иако је ово лако оствариво у дубокој
штампи и флексографији, готово је неоствариво у литографској и летерсет штампи, код којих се
количина испоручене пастозне боје контролише подешавањем отвора дизни, а боја мора прећи
преко великог броја транспортних ваљака пре него што стигне до цилиндра за отискивање. Без
обзира на реологију боје, такви транспортни системи са ваљцима имају сопствену инерцију, па
се штампањем у уским границама толеранције продуктивне вредности боје смањују (табела 1.).
Табела 1 – Веза продуктивних вредности боје и вискозности
Продуктивна
вредност
Мала
Средња
Велика
Вискозност
Мала
Велика
Постојаност
танка
↔
дебела
растегљива
↨
кратка
танка
мека
путераста
лепљива
течна
кратка
влакнаста
компактна
густа
Реологија је област која проучава ток и деформацију материје. Појам „материја“ укључује
низ супстанци које варирају од скоро чврстих, преко течности, па све до гасова. Реологија
обухвата покретна својства штампарске боје карактерисана појмовима као што су постојаност,
лепљивост, дужина тока, густина, вискозност (табела 1). Постојаност укупних реолошких
својстава боје се често описује у контексту продуктивне вредности и вискозност.
* Контакт електронска адреса: [email protected]
ОДРЕЂИВАЊЕ ОПТИМАЛНОГ САДРЖАЈА РАСТВАРАЧА У БОЈАМА ЗА СИТО ШТАМПУ
Међусобне везе између описних појмова приказаних у табели 1 су следеће:
• Танка боја је она која има малу вискозност и малу продуктивну вредност. У ову категорију
спадају боје попут оних које се користе за дубоку и флексо штампу.
• Лепљива (дуга) боја може имати средњу вискозност и малу продуктивну вредност. Таква
боја често формира нити док тече. Ово понашање је типично за лакове и њихове смеше са
малом и средњом вискозношћу.
• Влакнаста боја има велику вискозност и малу продуктивну вредност која, због јаких
међусобних веза унутар боје, може узроковати површинско оштећење папира као што су
кидање или нагризање.
• Мека боја је она која има малу вискозност и средњу продуктивну вредност. Типичан пример
су офсетне боје од којих се захтева мала лепљивост како би се минимизовало оштећење
папира при великим брзинама штампе, као и велика покретљивост како би се обезбедио
континуалан доток боје.
• Течна боја је она која има средњу вискозност и средњу продуктивну вредност карактеристичну
за летерсет штампу.
• Компактна (постојана) боја је она која има велику вискозност и средњу продуктивну
вредност. Оваква боја испољава својства чврстог тела у смислу да неће исцурити из
преврнуте конзерве под утицајем гравитације. Ово својство је типично за литографске боје.
• Путераста боја је она која има малу вискозност и велику продуктивну вредност. Назив
потиче од аналогије са понашањем омекшаног путера или маргарина. Својства ове боје су
мешавина својстава кратких и компактних боја и типичне су за боје сито штампе.
• Кратка боја је она која има средњу вискозност, али има и велику продуктивну вредност.
Назива се кратка зато што не формира дуге нити када се разбија у мање комаде приликом
преноса на штампарске цилиндаре и са њих. Боје за дубоку и флексо штампу захтевају
оваква својства.
• Густа боја је она која је веома постојана, у смислу да има и велику вискозност и високу
продуктивну вредност. Ово је типично за густу литографску боју која захтева значајан
напор (напон смицања) да би се уклонила из канте помоћу ножа.
Са друге стране, боје за флексо и бакарну штампу морају бити течне како би се лако
ослободиле из ћелија анилокс ваљака и ћелија отисног цилиндра. Згушњавање након отискивања
је, међутим, неопходно како би се отисак стабилизовао. Иако је згушњавање под дејством
смицајног напoна иначе непожељно, оно може олакшати чишћење гравирних цилиндара након
употребе [4].
Састав боје игра најважнију улогу у одређивању њене реологије. Велика концентрација
пигмента потребна за остваривање непрозирности и већег интезитета боје може довести до
веома сложених својстава течења. Течљивост се може контролисати додавањем гранула, попут
модификованих малеинских гранула које омогућавају вискозан ток чак и у присуству високе
концетрације чврсте материје. Добро распршена боја ће добити сјај и добру непрозирност, али
се може лако стегнути под дејством силе отискивања. Стезање боје повећава у мањој мери
отпор окретања ваљака и смањује ефикасност пресе. У екстремном случају, стезање ће потпуно
блокирати ваљке и оштетити пресу.
Изражена тиксотропска својства неких боја последица су груписања боје у капљице.
Капљице се распршују под дејством притиска ваљка, а боја се стањује. Груписање у капљице има
за последицу слабу непрозирност и слаб сјај отиснуте боје. Правилан избор пигмента и његове
запреминске концетрације у бојама за литографску и летерсет штампу је најважнији фактор за
контролу њихове реологије. У циљу спречавања ових појава бојама се између осталог додају
растварачи. Додавањем растварача реолошка својства се побољшавају, али се истовремено са
повећањем концентрације растварача повећавају и ризици по здравље запослених.
Растварачи у бојама
Реологија контролише дужину боје, односно њену тенденцију да формира влакна. Дуге
боје формирају дуге нити које се могу разбити на мање делове услед појаве шупљина у боји.
44
ОДРЕЂИВАЊЕ ОПТИМАЛНОГ САДРЖАЈА РАСТВАРАЧА У БОЈАМА ЗА СИТО ШТАМПУ
стр.43-50
Капљице које настају на овај начин одлећу у ваздух, покривајући штампарски ваљак и отисак
фином измаглицом боје. Последице удисања капљица минералних уља и пигмената који су
канцерогени већ дуго су предмет велике забринутости [3]. Пошто су у боји присутни и растварачи,
јављају се и додатни ризици по здравље запослених али и за стварање смога у атмосфери. Због
тога се морају предузети мере да би се ова измаглица контролисала и сакупљала. Проблем је
најчешће узрокован природом пигмената и њиховом ниском способношћу апсорбције уља у
процесу мешања.
У случају UV апсорбујућих боја, избор пигмента је још важнији јер се вискозност ових
боја не може контролисати употребом растварача. Висока диелектрична константа мономера
присутна у папиру, у поређењу са вредношћу честица пигмента, често има за последицу
груписање боје у капљице чим она дође у контакт са папирном подлогом, односно чим престане
притисак цилиндра за отискивање. При томе долази до слегања боје што даје лоше течење и
уједначавање боје на подлози. Стога су фактори који утичу на својства течења боје од велике
важности.
Карактеристике течења могу се грубо поделити на две категорије, на оне које показују
идеално течење попут једноставних течности, и оне које то не чине попут комплексних
течности. Претходна разматрања су указала на значај утицаја реолошких својстава бојe на
њена технолошка својства. Као један од утицајних параметара за вискозност боје показао се и
садржај растварача. Повећањем садржаја раствaрача могуће је смањити вискозност боје и тиме
побољшати технолошка својства боје. Међутим, повећањем садржаја растварача повећава
се ризик по здравље радника који учествују у процесу. Из наведених разлога врло је важно
одредити минималну количину растварача која доприноси формирању погодних реолошких
својстава боје за одвијање процеса штампе. Ову минималну количину растварача могуће је
одредити контролом вискозности боје у зависности од садржаја растварача.
Коришћење боја на бази растварача је посебно изражено у процесу сито штампе. Боје на бази
растварача израђују се од полимерних смола у праху или зрнастом облику (акрилни, винилни,
полиестерски, уретански и епокси полимери). Они чине хемијску основу боја и дају им коначан
изглед. Полимерне смоле се растварају у смеши испарљивих органских растварача, чиме се
добија течност погодне вискозности за штампу. Удео растварача код традиционалних боја за
сито штампу износи до 75 %. Законска ограничења у коришћењу органских растварачa у сито
штампи потичу из чињенице да током мешања, штампања и сушења боје долази до испаравања
растварача, тако да испарљиви органски састојци (енглески: Volatile organic compound – VOC)
одлазе у атмосферу. Сунчева светлост тада делује као катализатор у фото-хемијској реакцији,
која претвара ове органске супстанце у смог [5].
Смог је постао озбиљан проблем због угрожавања човекове околине, али и здраствени
проблем у многим индустријским градовима у свету. Мада се национални прописи о смањивању
смога у животној средини доста разликују, смањивање емисије испарљивих растварача у
атмосферу постао је врло значајан фактор заштите човекове околине.
2. ЕКСПЕРИМЕНТАЛНИ ДЕО
Одређивање вискозности нењутновских флуида
За одређивање вискозности нењутновских флуида, где спадају и графичке боје користе
се ротирајући вискозиметри, који омогућавају контролу напона смицања који се примењује
на флуид и мерење насталог смицајног помераја. Смицајни напон може бити повећаван и
смањиван у врло малом мерном подручју, што омогућава испитивање и процену реолошких и
вискоеластичних својстава. Ови уређаји нису намењени за коришћење од стране штампара,
већ произвођача боја [6].
Принцип рада вискозиметра са ротирајућим цилиндром илустрован је на слици 1.
Цилиндрични мерни висак ротира у непомичној посуди испуњеној испитиваном бојом.
Смицајни померај боје пропорционалан је торзионом (обртном) моменту потребном да се
изазове ротација. С обзиром да су смицајни напон (мерени торзиони момент) и смицајни
померај (брзина ротације) познати, може се израчунати вискозност η. Способност континуалне
контроле брзине окретања боје омогућава испитивање понашања течности у времену, односно
тиксотропије [3].
45
Слика 1 – Ротациони цилиндар вискозиметра
Оптичка својства боја
Да би контролисали неку боју, односно да би одредили њена оптичка својства, морамо
познавати њена колориметријска својства. Мерењем колориметријских својстава боја добијају
се параметри на основу којих се одређују психофизичка својства боја. У психолошке величине
које карактеришу боје спадају:
– тон,
– засићење, и
– светлина.
Ова својства су субјективна и зависе од посматрача и услова посматрања (слика 2).
Слика 2 – Представљање боје у тродимензионалном систему
У тродимензионалном систему, боја се приказује тачком (слика 2), одређеном са три
координате. Тон боје одређен је амплитудом, односно углом између поларне осе и пречника до
тачке на обиму круга. Засићење је приказано одређеном дужином на том пречнику, а светлина
удаљеношћу вертикалне пројекције тачака Б на вертикалној оси од тачке О, која представља
црну боју. Приказ својстава боја омогућен је коришћењем CIE колор система. CIE колор системи
користе три координате да одреде боју у колор простору. CIE колор простори укључују [4]:
46
ОДРЕЂИВАЊЕ ОПТИМАЛНОГ САДРЖАЈА РАСТВАРАЧА У БОЈАМА ЗА СИТО ШТАМПУ
стр.43-50
CIE L*а*b* колор систем (CIELAB). Скраћеница L*a*b* односи се на три вредности које
овај систем користи да би описао боју, L* (luminance = осветљење) је ниво светлине боје док а* и
b* вредности представљају хроматичност боје, односно обојености из следећих односа: зелено
у односу на црвено (а*) и плаво у односу на жуто (b*). CIELAB колор модел (слика 2) развила
је међународна организација за стандардизацију CIE (Commison Internationale DelEclarige).
CIELAB обезбеђује систем дефинисања боје помоћу постојећих стандарда за колориметрију,
уместо везивања за одређене уређаје. Због тога се овај модел често назива и универзалним јер
је независан од уређаја за обраду боје, за разлику од модела RGB и CMYK који су развијени
управо за потребе разних уређаја за обраду боје. RGB представља колор модел рачунарског
монитора, CMYK представља колор модел рефлектујуећег листа папира на чију површину је
наношен обојен пигмент, а CIELAB не зависи ни од светлости ни од обојеног пигмента.
Колориметријско мерење
Колориметријско мерење заснива се на поређењу боје са бојом створеном адитивном или
суптрактивном синтезом боја у колориметру. При оваквом мерењу одређују се два параметра
боја, тон и засићење, који се обједињују у својство названо хроматичност. Данас се углавном
користе адитивни фотоелектрични колориметри.
Колориметријска мерења условљена су спектралним саставом светла којим се осветљава
узорак, корисником и спектралним својствима филтера који се користи за добијање основних
боја (X за црвени, Y за зелени и Z за плави стимулус).
Колор разлика
Одређивање боје је више него нумеричко представљање. Најчешће коришћен стандард
колор разлике CIE Lаb систем се користи да се пореде боја два објекта. Колор разлика се представља са ∆L*, ∆а*, ∆b* или DL*, Dа*, Db* (где ∆ или D указују на разлику). Добијене разлике ∆L*, ∆а*, ∆b* представљају тоталну разлику или растојање на CIE Lаb дијаграму и могу
се представити јединичном вредношћу која је позната као апсолутна колор разлика ∆Е* [7]:
3. РЕЗУЛТАТИ И ДИСКУСИЈА
Реолошка својства боје
Предмет овог рада је испитивање утицаја реолошких својстава боје на оптичка својства
премаза на поликарбонатној подлози. Маслинасто зелена боја за сито штампу PY284 (Sericol)
је припремљена са различитом количином растварача на бази петролеја ZV557, од истог
произвођача. За сваки ниво разређености боје одређена је вискозност помоћу ротационог
вискозиметра. Испитана боја је техником сито штампе нанесена на поликарбонатну подлогу.
Након потребног времена на подлози се формирао чврсти премаз, чијa су колориметријска
својства испитана помоћу комбинованог дензитометријског и колориметријског уређаја
Vipdens 2000. Резултати измерене вискозности су приказани у табели 2, а на слици 3 дат је
дијаграм зависности од удела растварача.
47
Табела 2 – Вискозност узорака 1,2,3 и 4
Укупна
маса
узорка –
маса суда
59,29 g
Маса
боје
PY284
Маса
разређи- Проце- Проценат
Вискозност
вача
нат боје разређивача
ZV557
Опсег
скале
10-90%
Узорак 1 120,53 g
120,53 g 0 g
100%
0%
10362 mPas
66%
Узорак 2 124,55 g
118,35 g 6,2 g
95%
5%
6070 mPas
34%
Узорак 3 92,08 g
83,94 g
8,1445 g
91,5%
8,5%
2130 mPas
13,3%
Узорак 4 80,90 g
73,54g
7,36 g
90,0%
10,0%
1430 mPas
11,3%
У току испитивања проценат искоришћености скале вискозиметра се кретао у интервалу
од 66 % до 11,3 %. Пошто се измерене вредности вискозности налазе у опсегу 10 % до 90 %,
мерење је валидно. Из резултата приказаних у табели 1 се може уочити да вискозност боје
PY284 опада са порастом процента разређивача у укупној маси узорка. Код првог мерења где
разређивача нема, вискозност боје је 10362 mPas. Првим додавањем разређивача у боју (5%)
вискозност опада на 6070 mPas, да би на крају, при проценту разређивача од 10%, износила
1430 mPas.
Слика 3 – Зависност вискозности боје од удела растварача
Испитивање колориметријских својстава
У табели 3 су представљене измерене вредности колориметријских својстава узорака 1, 2, 3
и 4 премаза на поликарбонатној подлози у CIELAB систему боја, добијених мерењем помоћу
инструмента VIPDENS 2000. Узорцима 1, 2, 3 и 4 одговарају вредности вискозности приказане
у табели 2.
Табела 3 – Колориметријске вредности узорака боје у CIELAB систему боје
Узорaк 1 Узорaк 2 Узорaк 3 Узорaк 4
L*
a*
b*
48
24,3
-96,8
-30,7
24,4
-97,4
-31,4
24,7
-98,6
-31
25,1
-99,2
-31,2
ОДРЕЂИВАЊЕ ОПТИМАЛНОГ САДРЖАЈА РАСТВАРАЧА У БОЈАМА ЗА СИТО ШТАМПУ
стр.43-50
Као референтни узорак одабран је узорак 1. То је узорак боје без растварача и у односу на
њега је урађена колор разлика (∆Е) са узорцима 2, 3 и 4. Резултати одређивања колор разлика
су приказани у табели 4.
Колор разлика ∆Е представља разлику на измереном пољу у односу на референту боју (у
овом случају узорак 1). Колор разлика узорака 2, 3 и 4 у односу на узорак 1 приказана је у
табели 4.
Табела 4 – Колор разлика (∆Е) узорака 2, 3 и 4 у односу на узорак 1
узорaк 2 – узорaк 1
узорaк 3 – узорaк 1
узорaк 4 – узорaк 1
ΔL* 24,4 – 24,3 = 0,1
24,7 – 24,3 = 0,4
25,1 – 24,3 = 0,8
Δa* -97,4 – (-96,8) = -0,6
-98,6 – (-96,8) = -1,8
-99,2 – (-96,8) = - 2,4
Δb* -31,4 – (-30,7) = -0,7
-31 – (-30,7) = -0,3
-31,2 – (-30,7) = - 0,5
ΔE
Из табеле 4 се види да у првом случају при додавању 5% растварача у боју, ΔE износи 0,93.
Порастом процента разређивача у смеши на 8,5% колор разлика ΔE се повећава на вредност
1,87. Ове вредности су у оквиру дозвољених одступања, тако да се на основу испитивања
колор разлике може заључити да се додавањем растварача ZV557 у боју PY284 до 8,5% њена
оптичка својства значајно не мењају (ΔE < 2). У случају додавања растварача у износу од 10%
, промена колориметријских својстава постаје значајна (ΔE > 2).
4. ЗАКЉУЧЦИ
1.Техника сито штампе се битно разликује од осталих техника штампе, пре свега због своје
једноставности и могућност штампања на подлози било ког облика, формата, материјала
и дебљине. Пошто се приликом штампе овом техником користе и боје на бази растварача,
веома је важно ниво испарљивих компоненти које садрже растварачи свести на најмању
меру због заштите животне средине.
2.У раду је анализиран утицај количине растварача у бојама до 10 мас% на вискозност боја, а
као излазни параметар је послужила колориметријска анализа боја.
3.Показано је да промене вискозности мењају оптичка својства боје, чиме је успостављена
зависност реолошких својстава боје од њених оптичких својстава.
4.Резултати испитивања вискозности боје су показали да постоји зависност између удела
растварача и вискозности боје, и да се додавањем растварача у боју до 8,5 % вискозност
боје смањује од 10352 mPas на 2130 mPas.
5.У погледу оптичких својстава добијеног премаза на поликарбонатној подлози, додавањем
растварача у боју до 8,5 % могуће је колор разлику задржати у задовољавајућим границама.
6.Одређивањем вискозности боја могуће је одредити оптималну количину растварача при
којој колор разлика ΔE неће прећи дозвољену границу, која у случају сито штампе износи
ΔE = 2.
7.Одређивањем оптималне количине растварача у боји могуће је избегавање прекомерних
испарења у процесу сито штампе.
49
5. ЛИТЕРАТУРА
1. H.W. Lin, C.P. Chang, W.H. Hwu, M.D. Ger, Journal of Materials Processing Technology, 197
(2008) 284-291
2. A. Rose, Electrocomponent Science and Technology, 9 (1981) 43-49
3. B. Thompson, Printing materials Science and Technology, Pira 2002
4. H Kipphan., Handbuch der Printmedien, Technologien und Produktions rerfaren Springer,
2000.
5. Sericol, Priručnik za UV sito štampu, Sеricol limited, 2004.
6. Б. Симендић, Д. Барић, В. Симендић, Н. Вукић, Коришћење реолошких карактеристика
при одређивању оптималног садржаја растварача у бојама за сито штампу, Безбедносни
инжењеринг, Копаоник 2012, Зборник радова, 373-378
7. Ч. Пештерац, Д. Новаковић, Дензитометрија и колориметрија приручник за вежбе,
Факултет техничких наука, Нови Сад, 2004.
50
UDC 614.8.084:307.732.4
ФОРМАЛИЗАЦИЈА ЛОГИЧКИХ СХЕМА СИСТЕМСКЕ АНАЛИЗЕ
БЕЗБЕДНОСТИ НОВИХ ВИСОКИХ ТЕХНОЛОГИЈА
О. В. Јаковљев1 *, С. Н. Терехин2, А. Г. Филипов2
Нумерички центар „А. А. Дородницин” РАН, Русија
2
Санктпетербуршки универзитет ДПС МВС Русије
1
Процедура системске анализе безбедности нових високих технологија посматра се као низ етапних решења
система подпроблема на различитим нивоима теорије репрезентовања. Формализација логичке схеме системске
анализе безбедности нових високих технологија извршена је применом поступака теорије скупова на описивање
слабо структурисаних проблема.
Kључне речи: логичка схема, системска анализа, високе технологије
При остварењу системског приступа анализи безбедности нових високих технологија,
један од главних задатака је формализовано репрезентовање у облику логичке схеме системске
анализе [1].
Логичка схема (ЛС) системске анализе безбедности нових високих технологија гради
се на бази формализованих и неформализованих елемената у сагласности са принципима
полимоделности и интелектуалности [2].
При конструисању ЛС системске анализе безбедности остварује се декомпозиција општег
полазног проблема S на логички повезан систем подпроблема Sdi, где су d – нивои декомпозиције,
а i – етапе решења.
Дефиниција 1
Слабо структурисани проблем системске анализе безбедности нових високих технологија
биће проблем Si, за који нису структурисане логичке схеме системске анализе безбедности, тј.
нису дефинисане петорке скупова
<S, A, C, W, F>,
где је S – непразан скуп проблема системске анализе, A – коначан скуп чији су елементи
полазни подаци, C – коначан скуп чији су елементи ограничења, W – коначан скуп чији су
елементи решења проблема системске анализе безбедности нових високих технологија, F –
пресликавање, које ставља сваком пару облика (asi, csi), asi єA, csi єC у сагласност неки непразан
скуп W, а које се означава са F(asi, csi).
Пресликавање W, које представља остварење процедуре, има особине егзистенције и
комплетности, тј. сви скупови S системске анализе безбедности нових високих технологија
сматрају се потпуно решивим, ако је |W(as, cs)| = |S| и ако је задовољена једнакост W(asi, csi) | =
1, тј. за све проблеме Si генеришу се процедуре решавања Wi и свако решење Wi је јединствено.
Тврђење 1
Остварење методологије системске анализе безбедности нових високих технологија састоји
се у изградњи принципа уређења скупова S и W и разради логичке схеме, која омогућава
решивост проблема S.
Тврђење 2
Изградња логичке схеме методологије системске анализе безбедности нових високих
технологија значи увођење структуре (логички и процедурално заснованог низа операција) у
слабо структурисани процес системске анализе.
Дефинишимо коначан скуп D{d} као индексни скуп нивоа образовања проблема системске
анализе безбедности. Сваком нивоу системске анализе одговара систем модела MD, који
представља подскуп комплетног скупа модела Md, тако што је
* Контакт електронска адреса:
[email protected]
| MD |≤ | MD| .
Дефинишимо I(i) као индексни скуп етапа спровођења системске анализе безбедности.
Модели S-тог нивоа уређења, такође у сагласности са процедуром решавања проблема
системске анализе. Тада се на d-том нивоу уређењу подвргава скуп модела
MD = UI ЄI MID,
који је елемент хијерархијске структуре модела.
Дефинишимо N(γ) као индексни скуп ланаца у „вертикалном” под-дрвету модела
MD{MΓD}.
Као индексни скуп ланаца у „хоризонталним” под-дрветима модела дефинишимо Λ(λ).
На тај начин, на основу појмова теорије скупова извршена је структуризација и уређење
низа решења проблема системске анализе безбедности нових високих технплогија.
ЛИТЕРАТУРА
1. Моисеев, Н. Н. Математические задачи системного анализа. Москва: Наука, 1981.
2. Петухов, Г. Б., Якунин, В. И. Методологические основы внешного проектирования
целенаправленных процессов и целеустремленных систем. Москва: Издательство АСТ,
2006.
52
УПУТСТВО АУТОРИМА
Часопис Мониторинг и експертиза у безбедносном инжењерингу (МЕSЕ) излази четири
пута годишње и објављује научне, стручне и прегледне радове. За часопис се прихватају
искључиво оригинални радови који нису претходно објављивани и нису истовремено поднети
за објављивање негде другде. Радови се анонимно рецензирају од стране рецензента после
чега уредништво доноси одлуку о објављивању. Да би био укључен у процедуру рецензирања,
рад приложен за објављивање треба да буде припремљен према доленаведеном упутству.
Неодговарајуће припремљени рукописи биће враћени ауторима на дораду.
Електронска верзија чланка. Користити Microsoft Word новије верзије. Име датотеке би
требало да буде дато на следећи начин: Аутор1_Аутор2-прве три речи наслова чланка.doc.
Пример: Petrovic_Babic-Analiza metode procene.doc
Обим и форматирање. Препоручује се да цео рукопис има од 8 до 13 страна. Текст рада
писати фонтом Times New Roman (величина 12) са размаком од 1,5 реда, на формату папира
А4 (210 x 297 mm) са маргинама (лева, десна, горња и доња) од 2 cm, и обострано га поравнати
према левој и десној маргини.
Наслов рада је центриран и писан великим словима (величина фонта 14, bold). Испод
наслова рада написати имена аутора и институција у којима раде. Аутор рада задужен за
кореспонденцију са уредништвом мора навести своју е-mail адресу за контакт.
Резиме се налази на почетку рада и није дужи од 200 речи. Садржи циљ рада, примењене
методе, главне резултате и закључке. Величина фонта је 10.
Кључне речи се наводе испод резимеа. Има их између три и шест. Фонт је величине 10,
italic.
Главни наслови су дати великим словима (величина фонта 12, bold), и поравнати су са
левом маргином.
Поднаслови се пишу великим и малим словима (величина фонта 12, bold), поравнато према
левој маргини.
Илустрације. Свака слика (фотографија, цртеж или графикон) и табела мора имати редни
број, наслов и по потреби легенду (објашњење ознака, шифара, скраћеница и сл.). Текст се наводи
испод слике, а изнад табеле. Редни бројеви слика и табела пишу се арапским бројевима.
Цртеж или графикон мора се издвојити посебним блоком ради лакшег померања у тексту,
или уметнути из датотеке, направљене у било ком конвенционалном графичком програму.
Испод слике написати, на пример:
Слика 2 – Гашење пожара у рафинерији нафте
Слике је најбоље слати посебно, уз назнаку у тексту где се умећу, и са већом резолуцијом,
ради добијања бољег квалитета у штампи.
Набрајање урадити на следећи начин:
• подаци који се износе не смеју бити тајни;
• аутори су одговорни за саджај рада; и
• аутори су одговорни за квалитет превода.
Формирање библиографије (списка литературе)
У тексту се упућивање на литературу наводи редним бројем у угластим заградама [1].
Списак треба да садржи референце нумерисане редом којим се помињу у тексту. Референце се
прилажу на крају рада на следећи начин:
[1] B.A. Willis, Mineral Processing Technology, Oxford, Perganom Press, 1979, str. 35 (за
поглавље у књизи)
[2] H. Ernst, Research Policy, 30 (2001) 143–157 (за чланак у часопису)
[3] http://www.vanguard.edu/psychology/apa.pdf (датум преузимања) (за веб садржај)
[4] Правилник о начину и поступку процене ризика на радном месту и у радној околини
(,,Службени гласник РС”, бр. 72/06; 84/06 и 30/10) (за документа без аутора)
Информације о ауторима прилажу се на крају чланка и обухватају: име и презиме, положај,
инститцију са адресом и поштанским бројем, степен, академски назив, број телефона и е-mail
адресу.
Радови се шаљу превасходно електронском поштом, или у другом електронском
облику.
Адреса уредништва је:
Е-mail: [email protected]
Часопис МЕSЕ Телефон: +381 21 4892500,
Висока техничка школа струковних студија
+381 21 4892525
Школска 1, 21000 Нови Сад, Србија
ВТШ У НОВОМ САДУ ЈЕ ЛИЦЕНЦИРАНА ЗА СЛЕДЕЋЕ ОБЛАСТИ:
Преглед и испитивање прописане опреме за рад
• дизалице и уређаји носивости од 0,5 тона
и више,
• регалне дизалице и подизне платформе
на механизовани погон,
• висеће скеле,
• самоходна возила на механизовани погон,
које се користе за унутрашњи транспорт,
• пресе, маказе, ножеви и ваљци на механизовани погон,
• опрема за прераду и обраду дрвета,
пластичних и сличних материјала на механизовани погон,
• уређаји у којима се наносе и суше премазна средства,
• опрема, односно постројења за производњу, пуњење, мерење и контролу, са цевоводима за напајање, развођење и транспорт
експлозивних, отровних и загушљивих флуида.
Преглед и испитивање услова радне
околине
• микроклима (температура, брзина струјања и релативна влажност ваздуха),
• хемијске штетности (гасови, парa, дим и
прашина),
• физичке штетности (бука, вибрације и
штетна зрачења – осим јонизујућег зрачења),
• квалитета осветљења.
Стручно оспособљавање запослених
• лице за безбедност и здравље на раду,
• одговорно лице за преглед и испитивање
опреме за рад,
• одговорно лице за испитивање услова радне околине,
• руковалац дизалица, виљушкара и грађевинских машина,
• руковалац гасним инсталацијама.
Заштита од пожара
• израда студија организације заштите од
пожара,
• израда анализа постојећег стања заштите
од пожара,
• израда програма за санирање и унапређење заштите од пожара,
• израда анализа о зонама опасности и
одређивању ових зона на местима која су
угрожена од настанка експлозивних смеша,
• пројектовање уређаја и инсталација за
детекцију, дојаву и гашење пожара,
• испитивање физичко-хемијских осoбина
чврстих, течних и гасовитих запаљивих материја, као и погодности коришћења ових
материја у објектима угроженим од пожара,
• преглед и испитивање нових, односно
реконструисаних електричних и громобранских инсталација,
• израда елабората и пројеката заштите од
пожара,
• оспособљавање радника за безбедан рад
из области заштите од пожара,
• израда техничке документације за објекте
за које грађевинску дозволу издаје општина,
односно град,
• израда санационих планова,
• преглед и испитивање пенила за гашење
пожара,
• израда планова евакуације,
• преглед и испитивање изолационих апарата за заштиту органа за дисање,
• преглед и испитивање стационарних
инсталација за гашење, хлађење и заштиту
резервоара горива,
• стручно оспособљавање лица која рукују
опасним материјама, и возача моторних
возила којима се превозе све класе опасних
материја, осим класе 7.
Израда техничке документације, Акта о
процени ризика на радном месту и у радној
околини и Правилника о безбедности и
здрављу на раду
Консултантскa активност у оквиру
припрема за сертификацију система
према зах-тевима стандарда
• ISO 9001:2008,
• OHSAS 18001,
• ISO 14000 (Израда Плана управљања
отпадом),
• ISO 22000 и HACCP система,
• примена интегрисаних система менаџмента (IMS).
Израда комплетне документације (Пословник квалитета, Поступака и образаца)
и обуке запослених
• за интерне провериваче према захтевима
стандарда ISO 9001, ISO 14000 и OHSAS
18001,
• за консултанте и вође HACCP тима.
Испитивање електроизолационе опреме
• заштитне електроизолационе простирке,
обућа и рукавице,
• изолационе манипулативне мотке и мотке за уземљење,
• детектори (индикатори) напона,
• изолационе клупице и клешта,
• трафо уља.
Обука српских и руских студената из спашавања на снегу, Копаоник 2012.
Snow rescue training of Serbian and Russian students, Kopaonik 2012
Промоција првог броја часописа 2011. године, ВТШ Нови Сад
Promotion of the first issue of the journal in 2011, Novi Sad HETS
Студенти ВТШ на пркси у Мурманску
Students from Novi Sad HETS in practice in Murmansk
Руски спасилачко-образовни центар у Витегри
Russian rescue and education centre in Vitegra
Download

April 2012.