Краљ Петар I Карађорђевић
Краљ Петар(познатији као Петар Ослободилац и Стари краљ) је рођен као пето дете кнегиње
Персиде и кнеза Александра из Бранковине на Петровдан 11.јула 1844.године.
Петар је своје рано детињство провео у Београду уз повремене одоласке на породично имање у
Тополу.
Одрастао је окружен пажњом и љубављу својих родитеља и сестара.Био је веома несташно и
живахно дете,иако је био мало слабијег здравља.
За кнежевића Петра било је потребно наћи васпитача,ту одговорност је преузео Илија
Гарашанин и прво му је нашао васпитача који је радио као управник војне академије у
Београду,Фрањо Зах,који је нaжалост није могао да то прихвати због великих обавеза ,па је
предложио Илији да се дечаку изабере васпитач,такође Чех, који би му пружио
патриотско,словенско образовање.
После дугог трагања доведен је из Прага др.Габлер,који је у августу 1852.године дошао у
Београд и прихватио своју дужност.Петар га је свим срцем прихватио.Габлер је био кнежевићев
васпитач све до лета 1854.године јер је тада добио отказ.Особа која је заслужна за његов отказ је
била кнегиња Персида,јер је очекивала да се он брине и о васпитању Петровог млађег
брата,кнежевића Андреја.
За то време Петар завршава основну школу и уписује гимназију.Обе школе је завршио у
Београду,а даље школовање је наставио у Швајцарској у заводу Венел-Оливије у Женеви.По
завршеном школовању Петар се уписује у Париски колеж Сен-Барб,1861.године,а 1862 у чувену
војну академију Сен-Сир,коју је завршио 1864.године.У Паризу се такође бавио фотографијом и
сликарством и усавршавао своје војничко и политичко образовање.Захваљујући томе имао је
идеје у вези политичког либерализма,парламентаризма, демократије и њене институције.У Бечу
је штампао свој превод књиге енглеског политичара и филозофа Џона Стјуарта Мила.
Кнежевић Петар је због свог школовања у иностранству био далеко од своје домовине,али без
обзира на то он је ипак изазивао велики страх код кнеза Милана и његове владе.
Године 1870.избио је рат између Пруске и Француске.Стекавши официрска знања у
Француској,Петар је сматрао своју моралну обавезу да се бори за њу и заједно са Николом
Николајевићем,својим сестрићем се пријавио у Легију странаца.
У том периоду у Србији се јављају многе оптужбе и сплектарења на рачун кнежевића
Петра.Управо у то време Петар почиње дружење са руским емигрантом ''слободномислећим''
демократом,грофом Орловим.
Разговарајући са њим,Петар је схватио да је везан за Париз и лагодни живот,да је био дуго
времена без енергије и да је недовољно спреман на одрицања ствари до којих му је стало.
Кнез Александар је веома бурно реаговао када је сазнао да му се син виђа са руским
ревулционарима.
1875.године избила је буна у Босни и Херцеговини,позната као ''Невесињска пушка''.Она је
изазвала политичка превирања у Србији и Црној Гори,довела до рата између Русије и Турске и
окончала теритојалним ширењем и независношћу Србије и Црне Горе
и Аустро-Угарском окупацијом БиХ.Тада је Петар морао да дође и помогне своме народу.Због
Српске владе створен је Главни одбор у Старој Градишки.Крајем августа 1875.године кнежевић
Петар одлази у Босну под именом Петар Петровић.Дочек му није био пријатан због тога што су
су људи мислили да је он дошао да се бори за свој интерес(за српки престо) а не за интерес
побуњеника.Српска валада је страховала од учешћа Петра у устанак јер је мислила да ће то
утицати на политику Србије.Његово учешће нису желели ни устаничке вође и аустријска
влада.''ИЗЈАВА'' 6/18.септембра 1875.Петар ј е доноси како би одбацио све оптужбе Српске
владе.
На крају Петар је и учествовао у Босанском-херцеговачком устанку под псеудоном Петар
Мркоњић.
После ове буне уследила је друга под именом Тополска буна 1877.године.Циљ ове буне је био да
уклоне кнеза Милана с власти а поставе кнежевића Петра.Али због мањег броја
побуњеника,муниције и оружја буна није успела.Касније 1883.године на лето Петар се оженио
кнегињом Љубицом-Зорком,ћерком црногорског књаза Никлоле.Из тог брака рођено је петоро
деце:ћерке Јелена и Милена,и синови Ђорђе, Александар и Андрија.Брак са Зорком је у оку
народа сматран да је склопљен због политике.После карћег боравка у Паризу,Петар се са својом
породицом сели на Цетиње,где је живео наредних десет година.Иако је био ван своје
земље,Петар је остао у контакту са људима из Србије,пре свега са Николом Пашићем,прваком
Радикалне странке.
Током 1897.кнежевић Петар одлази у Русију и бива примљен код цара Николе II.У међевремену
дошло је до значајних промена,краљ Александар је абдицирао и предао власт своме малолетном
сину Александру,због кога је настало Треће намесништво.Кнез Петар је покушавао да склопи
споразуме о признавању кнежевске титуле и повраћају одузете имовине,али без икаквог успеха.
У ноћи између 28.и 29. маја 1903.године убијен је краљ Александар и на валст је дошао Петар
Карађорђевић уз помоћ војске која је извршила државни удар и порогласила га краљем.Крунисан
је 21.септембра 1994.године у манастиру Жичи.Од самог почетка своје валадавине Петар је имао
великих проблема.Аустроугарска која је испрва била наклоњена новом краљу постала је
отворени непријатељ Србије,нарочито после кризе итазване анексијом Босне и Хецеговине
1908.године.Године 1804.отпочео је царински рат.То је био рат између Србије и
Аустроугарске.Рат је вођен због увођења царинске тарифе,а то је отворило могућност
закључивања нових трговинских уговора са другим земљама:Немачком,Турском и
Бугарском.Царински рат је привукао велику пажњу Великој Британији која је желела да направи
продор у Балакан не само у привредном,већ и у политичком животу земље.У ово трговинском
рату је као победник изашла Србија.После су уследили Балкански ратови 1912.против Турске и
1913. против Бугарске.1912.године на Балкану је био велики немир.Постајли су велики изгледи
да ће Србија,Грчка и Црна Гора договорено кренути у напад против Турске.Тако је и било
3.октобра 1912.године Петар се обратио Народној скупштини где им објшњава разлоге подизања
овог рата.17.октобра донета је одлука о обајвљивању рата.И Петар је већ 19.октобра отпутовао за
Ниш.Упићен је проглас српског краља о разлозима за објаву рата и позив свим хришћанским
народима који су живели у Османском царству,да учествују у борби.Прва армија је у бици код
Куманова разбила главне турске снаге и два дана касније ушла у Скопље.Трећа армија је
ушла у Призрен,а потом и у Ђаковицу,док је Ибарска војска у Нови Пазар и спојила се са
црногорским трупама.Средином новембра српске трупе су заузеле Битољ и код Флорине су се
спојиле са грчком војском, а за то време друга армија је дошла под Једрене на позив бугарске
Врховне команде и ту су вођене велике борбе које су завршене предајом града у марту
1913.Средином новембра српска војска је избила код Љеша.Тријумф српских и савезничких
армија је био до те мере потпун да је претио да изазове аустроугарски напад.Током свог
боравка,Петар је обилазио рањенике,цркве,џамије и синагоге.Ту је сачекао пад Битоља а затим се
23.новембра вратио у Београд где је дочекан као''Краљ победилац''.
29.јуна 1913. због незадовољства поделом освојених турских простора,посебно
Македоније,довело је до Другог балаканског рата.Тог датума је бугарска јединица по наређењу
генерала С.Кочева напала српску војску на реци Бергалници(тзв.Бергалничка битка),а 30.јуна
напала је грчку војску код Солуна.Иако је Бугарска влада покушала да оспори ратне операције
против Србије и Грчке,оне су ипак 8.јула 1913.године објавиле рат Бугарској.Убрзо су им се
придужиле и Црна Гора,Румунија и Турска у жељи да поврати неке изгубљене територије.Овак
савез је Бугарску довео у пропаст и била је принуђена на мир у Букурешту 10.августа
1913.године,по којем је Бугарска морала да преда територије додељене после Првог Балаканског
рата.Велики део је дбила Румунија,а Македонија је била подељена између Грчке и
Србије.Предпоставља це да су Балкански ратови биле последње битке у којима је Петар I
предводио српску војску и државу.Због сталних тешких напора у Балканским ратовима,здравље
краљу Петру се погоршало.И због сталних свађа и напада које су му приређиване одлучио је да
се повуче и да 24.јуна 1914.године преда престо свом млађем сину Александру.
Краљ Петар I Карађорђевић је умро 16.августа 1921.године у Београду,а сахрањен је у својој
задужбини у Опленцу.Захваљујући својим делима у српском народу је упамћен као краљ Петар I
Ослободилац.
Петар I Карађорђевић
Кнегиња Зорка (жена краља Петра I
Карађорђевића)
Кумановска битка 23-24.октобра у близини Куманова.
Кристина Марковић
Основна школа ,, Радомир Лазић “
Азања
Тема:Краљ Петар I Карађорђевић
-Семинарски рад -
Предмет: Историја
Професор : Дамир С. Живковић
Ученик:Кристина Аврамовић
Садржај :
Увод.............................................................................................................. 3
Биографија и живот Петра I Карађорђевића............................................ 3
Формирање политичких ставова............................................................... 4
Долазак Петра I на власт и његово крунисање........................................ 5
Владавина краља Петра I и политичка дешавања у Србији................... 6
Закључак...................................................................................................... 8
Литература................................................................................................... 9
Увод
Биографија и живот Петра I Карађорђевића
Једна од личности која је оставила велики значај у Српској историји у перијоду од 1903 до 1921
је краљ Петар I Карађорђевић који је познат још под називом Петар Ослободилац.
Рођен је 29. Јуна ( 11. Јула ) 1884. године у Београду, као треће дете кнеза Александра и књегиње
Персиде.
Своје основно образованје као и гимназију завршио је у Београду, а након тога школовање
наставља у Швајцарској. Након завршетка школовања свој животни пут наставља у Паризу где
уписује Колеж Сен-Барб, а касније се уписује на чувену војну Академију Сен-Сир коју завршава
1864. године.
Он се у Паризу поред посвећености у областима војничког и политичког образовања окреће и
уметности ( фотографији и сликарству ) .
Краљ Петар I Карађорђевић
Формирање политичких ставова
Док је живео у Паризу Петар се преко свог ратног друга упознао са многим Руским
револуционарима, анархистима и нихилистима. Његово дружење са Српским и Руским
социјалистима имало је одлучујућу улогу на формирање његове личности и формирање
политичких ставова.
Када је 1875. године избио Босански устанак, Петар се налазио у Паризу, али је у Босну стигао
међу првим добровољцима. Он се за време устанка борио под разним псеудонимима: Петар
Петровић Мркоња, Петар Мркоњић,Сјенић и Пјер Сенило. Ипак је остао упамћен под
псеудонимом Петар Мркоњић. Када је кнез Милан 1876. године ушао у рат са Турцима Петар је
морао да напусти Босну.
У лето 1883. Године краљ Петар се жени са ћерком црногоског кнеза Николе .
Из тог брака је имао петоро деце три сина Ђорђа, Александра и Андрију ( умро као дете ) и две
ћерке Јелену и Милену ( умрла као дете ).
Године 1897. Петар одлази у Русију где га је примио цар Никола II.
Три године након овог догађаја долази до безуспешног споразума са краљем Алексансром
Обреновићем о признању кнежевске титуле и повраћају одузете имовине.
Долазак Петра на власт и његово крунисање
Владавина краља Петра почиње 1903. године после Мајског преврата,који је био 28.маја исте
године када је убијен краљевски пар краљ Александар и краљица Драга Машин.Драга Машин
није била краљевске крви већ је била обична жена , али она је била нероткиња(није могла да има
децу, већ је своју трудноћу лажирала) .Њу војска није волела јер је она запослила своје рођаке
који су били на водећим полпжајима.Мајски преврат је био предвођен Драгутином
Димитријевићем Аписом и Ђорђем Генчићем.Тиме
се окончава владавина династије
Обеновића.На престо је доведен пошто је предходно положио заклетву на устав из 1888. године
,који је уз мале измене познат као Устав из 1903. године.Овим уставом Србија је била наследна
монархија.
Законодавну власт краљ је делио са Скупштином, у којој су се решавала сва државна
питања.Краљ Петар I Kaрађорђевић владао је у складу са уставом.Воља народа је за њега била
закон.Био је скроман,често виђан међу обичним људима на улици и на јавним приредбама.Китио
се златним гајтанима само на званичним свечаностима и , уместо грађанског шешира , носио је
калпак са перушком, налик на оне које су имали косовски јунаци на сликама тадашњих
уметника.Од 1903 године у Србији се оснивају нове политичке странке и доносе нове програме.
Између најјачих странака, Народне радикалне странке и Самосталне радикалне странке често су
избијали оштри политички сукоби.То је узроковало честе промене влада од 1903. до 1906.у
Србији је промењено шест влада.
Крунисање је било обављено у манастиру Жичи 1904.године ( жеља краља да се крунише у
манастиру,је да настави традицију династије
Немањић).
Слика на коњу,након полагања заклетве у
парламенту 12. јуна 1903. године
На престо је ступио у својој шездесетој години,као
зрео и изграђен човек.
Владавина краља Петра I и политичка дешавања у Србији
Од почетка владавине краља Петра дошло је до озбиљних суочавања са тешким препрекама.
Србија и Бугарска 1905.године склапају царинску унију како би се подстакао економски развој,
тиме је Србија прекршила тајну конвенцију(1881).
Након овога Србија бива кажњена
увођењем економског ембарга,економских
санкција,Аустроугарска је забранила увоз српских производа у Аустрију,а у знак незадобољства
Србија забрањује увоз Аустријских производа.
Овим догађајима долази до царинског рата ( свињски рат ) који је трајао од 1906.године до
1911.године.
Србија је почела економски да слаби, али само две године касније она осваја нова тржишта преко
Бугарских и Гчких лука.Царински рат се успешно завршио за Србију, Аустроугарска не успева
да оствари свој циљ и Србија излази као победник.
Земља је била растрзана унутрашњом политичком борбом,док је Аустроугарска из почетка била
наклоњена краљевини Србији да би се након неког времена окренула непријатељима Србије
нарочито после кризе изазване анексијом Босне и Херцеговине (1908-1909).
Скупштина расправља 1912.године о буџету где Димитрије Туцовић и његова странка протестују
због ставке за издржавања владара која је увећана.Краљ Петар лично одлази код њега и говори
му да део апанаже иде у војни буџет и да се због тога повећава.
Под владавином краља Петра догађају се велике промене,није више било апсолутизма, враћен је
устав из 1888.године парламентарно демократска држава,слобода штампања, сваки роб кои би
ступио на тло краљевине Србије постаје слободан, пуне политичке слободе,скупштина постаје
основни носилац власти док је моћ владара веома ограничена.
И оно мало власти што је имао, Петар није користио.
Његова одлука да буде демократски и уставн владар, као и искрено и лојално спровођење те
одлуке, решио је у Србији многа унутрешња питања.
Србија је у привредном погледу почела да се ослобађа од Аустроугарске ,посебно су ојачале
трговина и банкарство,а посебна пажња се почела посвећивати развоју рударства и индустрије.
Владавина краља Петра обележена је трима ослободилачким и победничким ратовима: Првим
балканским ратом 1912.године, Другим балканским ратом 1913.године и Првим светским ратом
вођеним од 1914. до 1918.године.
Под утицајем тајне завереничке организације Црна рука,коју су чинили официри, која је и даље
била врло активна и оснажена након мајског преврата довело је до повлачења краља Петра са
престола 22. јуна 1914.године преневши вршење краљевске власти на предстолонаследника
Александра.
Месец дана касније,Аустроугарска је објавила рат Србији,чиме је започет Први светски
рат.Године 1914. Догодиле су се две величанствене победе на Церу и Колубари.Након уласка
Бугарске и Немачке у рат 1915.године војска Србије је била принуђена да се повуче и напусти
земљу.
Иако је краљ био тешког здравственог стања ипак је дочекао
ослобођење Србије и стварање нове државе која је настала
уједињењем Срба, Хрвата и Словенаца.
Умро је 16. Августа 1921. у Београду, а сахрањен је у својој
задужбини на Опленцу.
Гроб краља Петра I Карађорђевића
Закључак
У сећању свог народа краљ Петар I Карађорђевић је остао упамћен као омиљени и праведни
владар,који је заједно са својом војском преживео разне недаће и прошао кроз најтежа искушења
за време Првог светског рата, прелазак преко Албаније и и избеглиштво у Грчкој.
Поред тога што је овај историјски великан оставио дубок траг у земљи у којој је владао и изазвао
велико поштовање свог народа, он је остао веома поштован и у Француској где је провео део свог
живота.У близини Јелисејских поља постављена је табла са рељефом на којој пише: ,, Краљ
Петар I од Србије ( 1903-1921 ). Сенсирски ђак, демократа, пријатељ Француске, модернизатор
Србије,херој ослободилац.У част стогодишњице његове посете Француској (1911-2011)“.
Литература :
-Историја за осми разред основне школе са читанком и радном свеском- Радош
Љушић и Љубодраг Димић ( 2012. )
-Историја за осми разред основне школе- Душко М. Ковачевић,Дејан Микавица,
Бранко Бешлин ,Биљана Шумановић Бешлин ( 2004.)
-Википедија
-Краљ Петар I Карађорђевић 1-3 Драгољуб Р. Живојиновић
1. У изгнанству од 1844.до 1903. године
2. У отаџбини од 1903. до 1914 . године
3. Рат и последње године од 1914. до 1921. године
Краљ Петар I Карађорђевић
Петар I Карађорђевић је пето дете кнеза Алекснадра и кнегиње Персиде.Рођен је у
Бранковини на Петровдан 11.јула 1844.
године.Своје детињство је провео у
Београду,окружен пажњом и љубављу својих родитеља.Као дечак је био веома несташан и
окретан због чега га је отац често кажњавао.До осме године Петар је имао систематско
образовање.Основну школу и гимназију завршио је у Београду,а затим је са својим братом
Андрејом своје даље школовање наставио у Швајцарској у
Женеви на институт Оливије Венел.1861.године Петар се уписује на колеџ Сен-Барб,а 1862. у
војну академију у
Сен-Сиру коју је завршио 1864.године.
Петров боравак у Паризу је утициао на његово политичко образовање као и идеје о
парламентаризму,либерализму,
деомкратији и и њених институција.Након убиства кнеза Михаила 1868.године на престо је
дошао Милан Обреновић,а за антентат су одмах оптуживани породица Карађорђевић због чега
им је био забрањен
повратак у отаџбину.За то време Петар је био у Паризу и уаздао се у Наполеона III.
Током 1870. године Петар је доста путовао па бањама и разним гардовима.Највише је волео
Париз где је често проводио време.Петар је био средњег раста,имао је црну косу,повучено чело и
наглашен кукасти нос.Волео је да се дружи и забавља са својим пријатељима.Његово понашање
Срби нису толерисали док је у Француској то понашање било прихватљиво.Без обзира што се
Петар налазио далеко од Србије,његово име је изазвало страх код кнеза Милана.1870.године
Петар одлучује да се заједно са Николом Николајевићем придружи Француској Легији која је
тада започела рат са Пруском.Тај рат је трајао до 1871.године и у том рату Петар је одликован
Орденом Легије части.У то време јављају се отужбе на рачун Петра,а управо у то време Петар
започиње у Паризу дружење са руским грофом Орловим које га је натерало на размишљање и
преиспитивање свог положаја.Када је кнез Александар сазнао за тајне сусрете са руским
револуционарима бурно је реаговао,јер је знао да сазнањем таквих активности у Аустроугарској,Русији и Србији могло да неомогући кнежевића као претендента.1875. године у јулу је
избила буна у Босни и Херцеговини позната као Невесињска пушка.Та буна је изазвала
политичка превирања у Србији и Црној Гори,што је довело до рата Русије и Турске.Рат је
завршен територијалним проширењем и независношћу Србије и Црне Горе и Аустро-угарском
анексијом Босне и Херцеговине.Крајем 1875. године у августу Петар одлази у Босну где је
наишао на одбојност и непријатељство,јер су устаници мислили да је он дошао да се бори за свој
интерес,а не за интерес побуњеника.Петрово учешће у устанак нису желели ни Срби,ни
Аустријанци.Због чега Петар 6.септембра 1875.године објављује “Изјаву” у којој одбацује све
отужбе српске владе и говори да је његов боравак у Босни био везан за његова искрена
патриотска уверења.Током зиме 1875/76. године Петар је припреми око 500 усатника,јер је био
свестан непријатељског држања чланова Главног одбора.У Босански устанак Петар је ушао
наивно сматарјући да је довољно да се бори за ослобођење српског народа.Крај устанка је Петра
рзчарао али га није обесхрабрио.Јер је научио да неуспехе прима стоички и да не губи наду,већ
да истраје у својим тежњама.1877. године Петар говори и обећава народу да ће скинути
Обреновиће са власти.Па је зато исте године избила Тополска буна против кнеза
Милана.Побуњеници су се повукли у Тополу,али нису успели да сакупе већи број људи и
муниције па је зато влада преузела мере да успостави ред у Тополи.Буна је убрзо била
угушена,али је искоришћена да се на рачун кнежевића Петара изнесу тешке оптужбе.Зато је
Петар желео да се помири са кнезом Миланом и да заборави велику свађу између тих двеју
породица.Убрзо после тога у Београду је настала велика узнемиреност јер се сазанло да је Порта
кнеза Петара припремила оружани упад у Србију.Они су мислили да је циљ завере био да се
омета рат измећу Србије и Турске тако што ће се изазвати грађански рат у корист Петра.Касније
се показало да је та прича била преко мере надувана и да њени учесници нису били дорасли
послу.Касније је на престол Александра заменио Петар.Он је био склон о доношењу
непромишљених одлука и предузимању ризичних корака,а одлука да дође у Србију је била
најбоља илустрација његове непромишљености.1878.године Петар одлази у Оршаву,где се
припремао за прелазак у Србију,како би се обрачунао са Обреновићима због разарања
Карађорђевог града у Тополи.19.јуна 1878.године Петар је са чамцем и шест наоружаних војника
прешао из Угарске до места Госпођин Вир.Одатле су војници кренули у Хомољске
планине,скривајући се од наоружаних потера они су лутали недељама.На крају су се неуспешно
вратили одакле су дошли.Српска валада је нудила 20.000 дуката ономе ко ухвати кнежевића.Када
су прешли у Аустро-угарску кнежеви пратиоци су били ухваћени и затворени у притвор,а њему
је дозвољен борвак у Боксегу под условом да се не удаљава нигде без дозволе власти.Почетком
1883. године Петар одлази у Цетиње у посети војвди Божи Петровићу.Сам његов долазак је
изазвао бурну реакцију у Београду,Бечу и другим европским престоницама.Његова намера је
била да уговори брак са Зорком,најстаријом ћерком кнеза Николе.Кнез Никола је био одличан
политичар,занао је да ће удајом своје ћерке стећи добру политичку позицију на Балкану.Па је
зато желео дозволу руског цара обећавши му да ће спречити сваки напад на Обреновиће.То је
било сасвим довољно да се брак одобри.Уговарњем брака заоштрио се однос између Србије и
Црне Горе,а однос између кнеза Петра и кнеза Николе је био веома лош.Венчање је обављено
30.јула 1883.године.Тиме је породица Карађорђевић добила новог савезника.Исте године у
септембру месецу краљ Милан долази у сукоб са радикалима.Такве политичке околности довеле
су до повезивања кнез Петра и радикала Николе Пашића.Велику политичку преокретницу
представља смрт Александра Карађорђевића 1885.године.Након његове смрти Петар преузима
кнежевску титулу,али без могућности да оствари сва своја права.На Петровдан 1886.године
склопљен је споразум који су потписали Никола Пашић и Ђорђе Карађорђевић.Циљ је био да
спрече даље пропадање Србије за које је био одговоран краљ Милан.Петар није потписао али је
наставио сарадњу са радикалима.Због великих проблема краљ Милан је абдицирао а на престо је
дошао његов син Александар.Та промена није одговарала Петру,јер је Милановоповлачење
зближило Србију и Црну Гору.А при томе је у фебруару 1890. године породицу Карађорђевић
задесила велика несрећа,кнегиња Зорка је након рођења сина Андрије преминула.Она је Петру
подарила петоро деце,две ћерке Јелену и Милену и још двојицу синова Ђорђа и
Александра.Након смрти своје жене и свог тек рођеног детета Петар је живео повучено са својом
децом ,избегавао је сусрете и разговоре са другима.У међувремену радикали Србије постају
лојални краљу Александру Обреновићу.Тако да је Петар морао да употреби друге методе против
Обреновића.Током година Петар је успео да се ослободи финансијских проблема,што му је
створило могућност да се усресреди на политичке активности.После смрти Милана
Обреновића,Аустро-угарска је изгубила савезника против кнеза Петар.То је био повољан
тренутак да се оставари дугогодишња претензија према Обреновићима.Петар је био свестан да су
народ и војска били незадовољни Александровим поступком.Због незадовољности војска и
завереници су склопили заверу против Алексндра Обреновића и његове жене Драге
Машин.19.маја 1903. године у зору упали су у двор и убили их.Тај догађај је познат као Мајски
преврт.Исте ноћи Народна скупштина је Петра прогласила за краља.На тај догађај Русија и
Аустро-угарска су бурно реаговале.Краљ Петар је своје дужности владара схватио веома
озбиљно.Желео је да обезбеди мир у држави и да сачува престо за себе и своју
породицу.Поштовао је Устав из 1888.године који је касније уређењем постао познат као Устав из
1903. и то је био први устав донет без владаревог потписа.Велике силе
Русија,Францусака,Енглеска и Аустро-угарска сматрале су да краљ пружа превише слободе и
демократије на које народ није навикао,те да тако може да их злоупотреби.Како би одржао добар
однос са Енглеском,краљ је морао да реши завереничко питање.Краљ је остављао добар утисак у
народу.Како би постао популарнији често је помињао Карађорђа.Званично крунисање краља
Петар је обављено у Саборној цркви у Београду 21.септембра 1904.године,а миропомазање
9.октобра у Жичи.Краљ је помогао у отварању Велике школе.Однос између Србије и Аустроугарске је постајао све лошији.Србија је желела да склапа нове трговинске везе али обавеза
према Аустро-угарској јој то није омогућавала.Па је зато без њеног знања склопила трговинску
везу са Бугарском.Када је Аустро-угарска сазнала за то забранила је Србији извоз стоке због тога
је настао рат назван Царински који је трајао од 1906. до 1911.године и завршен је победом
Србије.Касније 6.октобра 1908.године,Аустро-угарска је извршила анексију Босне и
Херцеговине.Анексијом је Србија изгубила право на проширње.Она није хтела то да прихвати
али захваљујући Немачкој и Русији 1909.године је пристала како не би дошло до великог рата.У
наредном периоду Србија и остале силе су желеле да протерају турску војску са Балкана.На идеју
Бугарске склопљен је балакнски савез између Србије,Црне Горе,Грчке и наравно
Бугарске.8.октобра 1912.године Црна Гора је започела рат против Турске тај рат је назван Први
балански рат.Након месец дана рату се придружују и остали савезници.Командант је био краљ
Петар,генерали су били Живојин Мишић,Степа Степановић и Радомир Путник.Краљ Петар је са
својом војском кренуо да освоји Рашку област,Косово и северноисточну Македонију.У овом рату
одигране су две битке, Кумановска која је тарјала од 23. до 24. октобра 1912 и Битољска која је
одиграна у новембру месецу.Ту су однете две највеће српске победе.За мање од две месеца
Турска је изгубила већи део територија.Па је зато 4.децембра 1912. године у Лондону склопила
примирје са свим противницима осим са Грчком.Након одбијања испуњавања захтева од стране
Турске настављен је рат,где је Турска изгубила и утврде Једрена,Скадар и Јањину због тога је
30.маја 1913. потписан Лондонски мировни уговор,где је Турска изгубила изгубила територије
западно од линије Енос-Мидија.Први балкански рат је завршен оснивањем независне албанске
државе,како не би Србија изашла на Јадранско море.Тиме је Србија добила новог
противника.Борба Србије и Бугарске око поделе Македоније је довела до Другог Балканског
рата.Рат је почео 29.јуна и тарајао је до 10.августа 1913.Бугарску је подржала Аустроугарска,против које је била Грчка.Имајући истог противника Грчка и Србија су склопиле
савез.Бугарска је изненада напала Србију на Брегалници,али Србија је на то добро реаговала и
успела је да се одбрани.10.августа је склопљен Букурешки мир,где је Бугарска морала да врати
све освојене територије у Првом балаканском рату,а Македонија је подељена између Србије и
Грчке.Војнички успеси и демократска начела краља Петра довела је до учвршћења династије
Карађорђевић.Истовремено сукоби између војске и цивила,војне организације и политичких
странака постали су све оштрији после балканских ратова.Краљ Петар је због своје старости и
због здравља решио да се повуче 24.јуна 1914.године и престо препусти свом сину
Александру.28.јуна 1915.године.1914.године је почео Први светски рат.У њему су учествовале
скоро све велике силе.Повод је био убиство
надвојводе Франц Фердинанда и његове жене у
Сарајеву.У том рату је погинуло више од 15 милиона
људи.Рат је окончан потписивањем неколико
споразума,од којих је најважнији Версајски споразум
28.јуна 1919.године.14.јула 1919.године краљ
напушта Грчку и одлази у Београд,где ће провести
остатак свог живота.16.августа 1921.године због
веома лошег здравља краљ Петар I умире и бива
сахрањен 22.августа у својој задужбини у цркви Св.
Ђорђа на Опленцу.Краљ Петар I је својом храброшћу
и памећу показао своје јуначко лице,због чега остаје
упамћен као још један српски јунак у нашој историји.
Петар I Карађорђевић
КРАЉ ПЕТАР ПРВИ КАРАЂОРЂЕВИЋ И КРАЉЕВИНА СРБИЈА ОД 1903.
ДО 1914.
Родио се на Петровдан 29. јуна 1844. године у Београду као трећи син Александра
Карађорђевића. Основно образовање стекао је у Геограду,да би 1858. године ради наставка свог
образовања отишао у Женеву,где остаје до 1861. године када прелази у Париз,на "Колеж Сен
Барб". Наредне године уписује се као инострани питомац у војну школу у Сен Сиру. Школу
напушта три године касније да би отишао у Париз,где се бави фотографисањем и сликарством.
Избегавао је српско друштво,због чега су га противници династије Карађорђевић сматрали и
ширили уверење о томе да је био расипник и скитница. Из Париза Петар Карађорђевић одлази у
Мец,где се уписује у официрску школу. Једно време провео је на месту официра у Легији
странаца. У једној од борби у француско-пруском рату био је заробљен. Побегао је и учествовао
у догађајима везаним за Париску комуну током 1871. године. Године 1875. српски кнежевић
одлази са својом четом у Босанску крајину,да би се придружио српским устаницима који су
устали на борбу против турског царства и њиховог вишевековног попробљавања,а борио се под
псеудонимом Петар Мркоњић. Његов оптимизам и жеља да са устаницима извојује побуеду
уништен је неповерењем босанских Срба који га нису дочекали раширених руку. Поред тога што
је за овај поход потрошио цело своје наследство,није успео у својој патриостској намери. Том
неповерењу и одбацивању допринеле су лажне оптужбе Обреновића на његов рачун,најпре
оптужба да сарађује са Турцима. Краљ Милан је чак планирао и атентат на Петра Карађорђевића.
После неуспеле Тополске буне 1877. и званично је оптужен за сарадњу са Турцима као и заверу
против династије Обреновић због чеха је морао да побегне у Аустрију где бива ухапшен и
протеран на породично имање у Боксегу. Са имања одлази најпре у Пешту,а затим у Париз,где
остаје све до 1883. године. Одлази на Цетиње,где уговара веридбу,а недуго затим се и жени
књегињом Зорком,кћерком краља Николе Петровића. Његова женидба изазвала је буру
незадовољства и љутње на краља Николу,како од стране краља Милана,тако и од Аустроугарске
и Русије. После смрти свог оца Александра 1885. године Петар добија титулу кнеза.
Ипак,наставља да са својом породицом живи на Цетињу услед неповољне финансијске ситуације
и немогућности да се осамостали. Рачунао је и на војну подршку свога таста у свргњавању
династије Обреновић,али је није добио. Зато,1894. године заједно са супругом и децом одлази у
Женеву. После шест година догодила се велика породична трагедија,његова супруга Зорка умире
после порођаја. Петар Карађорђевић се након тога посвећује бризи,васпитању и образовању своје
петоро деце Јелене,Милене,Ђорђа (одрекао се права на престо 1909.),Александра (каснијег
наследника) и Андрије. Токађе,наставља своју политичку активност путујући по Европи.
Коначно,1903. долази до остварења његовог сна. У ноћи између 28. и 29. маја,завереници на
чијем челу су били официр Драгутин Димитријевић - Апис и политичар Ђорђе Генчић извршили
су атентат и убили краља Милана и краљицу Драгу у њиховом двору. Извршен је државни удар,а
после одлуке Народне скупштине,позван је у Србију као престолонаследник лозе
Карађорђевића,која је после 45 година поново имала свог владара на престолу.
У Београд је дошао јуна месеца 1903. године показавши велику спремност за
дужност владара. Будући веома темељног и високог образовања уз урођену мудрост и
тактичност успео је упркос неверици европских владара и јавности да у српском народу
устроји идеје демократичности,као и поштовање устава и закона на којима је темељио и
своју владавину,уз ослањање на Радикалну странку и Николу Пашића. Церемонијал
крунисања и миропомазања обављен је 21. септембра 1904. године у Саборној цркви и
снимљен је на филмској траци. Филм су реализовали Арнолд Мјур Вилсон и Френк Сторм
Мотершо. Свестран сопствених речи да су "без љубави народне слаби престоли земаљски"
краљ Петар се до краја трудио да буде непосредан са народом и да га се дотичу његове
бриге. Његово залагања за бољи живот српског народа односило се на више фронтова,како
на правном и војном,тако и на културном и просветитељском. Уносио је нове европске
идеје,а такође се залагао за очување и његове - српске традиције. Владавина Краља Петра
Карађорђевића од 1903. до 1914. године остаће упамћена као "раздобље брзих
промена,демокразизације,ширења слобода свих врста,привредног напретка,војног
снажења,научног,образовног и културног препорода",али се кроз тај период морало проћи
преко многих препрека и искушења. Најпре због завереничког питања 1906. и прекида
дипломатских односа са Аустоугарском и Немачком. Србији је ослонац пружала
"Антанта",савез који су чиниле Русија,Француска и Велика Британија. Затим због
Царинског рата (1906-1911) против Аустроугарске,Анексионе кризе(1908-1909) због
окупирања Босне и Херцеговине од стране Аустроугарске и Балканских ратова. Први
Балкански рат против Турске 1912. и Други против Бугарске 1913. године. Ратови су
завршени победом српске војске,а главнокомадујући био је управо краљ Петар. Заступао
је идеју уједињења српског народа на балканским просторима залажући се за његово
ослобођење,а ти простори (Рашка област,Косово и Метохија и североисточна Македонија)
су и коначно ослобођени турске власти и припојени Србији после Првог Балканског рата.
Краљ Петар је заговарао још и идеју "културног југословенства" као важног облика
сарадње међу југословенским народима. зато је и био организатор бројних
скупова,изложби и конгреса који су окупљали јужнословенске народе. Очување
православља био је један од највиших циљева краља петра. Улога цркве у оквиру драве за
њега је имала велику важност. Он сам је био вема велики верник.
Са краљевског престола се повукао 24. јуна 1914. Наследио га је син Александар.
На тај чин се одлучио због болести,као и због новонасталих сукоба унутар земље. Повукао
се на Опленац да би градио своју задужбину,цркву Светог Ђорђа. Такође је у тополи
иницирао и подржао изградњу важних објеката попут болнице и водовода. /.../ После
завршеног Првог светског рата,провео је једно време у Италији и Грчкој,а у Србију се
вратио 1919. веома болестан и исцрпљен. Августа 1921. године,умро је Краљ Петар Први
Карађорђевић,унук Карађорђев и један од највољенијих српских владара,кога је народ
прозвао "стари Краљ" и "Краљ Петар ослободилац". Сахрањен је у својој задужбини,на
Опленцу. Мркоњић Град,Петровград и Петровац на мору су добили име по њему.
октобар 2012. у Азањи
Никола Талијан VIII2
Филм: Крунисање Краља Петра: / http://www.youtube.com/watch?v=v8XKaqkIGfU /
Коришћена литература:
Историја: за осми разред основне школе:уџбеник Фреска
Биографије српских великана
Мала енциклопедија просвета
Сајтови: / http://sr.wikipedia.org/wiki/ / и / http://www.royalfamily.org/
Семинарски из историје:Петар Први Карађорђевић
Мајски преврет је био 29-30 маја 1903.године. тада је извршен атентат на Александра Обреновић
и Драгу Машин која је била Александрова жена,против тог брака су били сви јер је Драга била
удовица и нероткиња.Убиством краља Александра се завршава лоза Обреновић а на власт долазе
Карађорђевићи.После 45. година Карађорђево потмство долази на чело Српске државе,чиме
почиње нови период у њиховом развоју.
На власт
долази Петар 1 Карађорђевић –који је владао од 1903до 1918 године.Од самог почетка своје
владавине,краљ Петар 1 се суочио са озбиљним препрекама.Земља је била растрзана
унутрашњом политичком борбом ,а Аустро-Угарска,исправа наклоњена новом српском
краљу,убрзо је постала отворен непријатељ Србије,наручито после анексијом Босне и
Херцеговине 1908.године.На престол долази у својој педесетој години.
Рођен је 11.јула1844.године.У Паризу је усавршаво своје војно и
политичко образовање.Почетком 1868 године, у својој 24 години,Петар је у Бечу штампао свој
превод књиге Енглеског политичара и филозофа Џона Стјурта Мила “О слободи“ са
предговором,који касније постаје његов политички говор.Придружио се Легији странаца
Француске војске 1870.год. учество је у рету против Француске и Пурске,због чега је одликован
орденом Легије части,године 1875. радио је на организовању и активно учествовао у босанскохерцеговачком устанку.После неуспеле Тополске буне 1977 године,водио је живу политичку
активност.У лето 1883 године на Цетињу се оженио са књегињом Љубицом(Зорком)кћерком
Црногорског кнеза Николе.У браку са њом је имао петоро деце(три кћерке и два сина који су
змрли још као деца) од којих је само Ђорђе остао жив,он се одрекао прева да наследи престол
1909 године.После краћег боравка у Паризу, породица Карађорђевић се преселила на Цетиње и
ту остали да живу следећих десет година.Због лошег материјалног положаја Петар је морао да
прода кућу у Паризу 1894 године и да се са својом породицом пресели у Женеву.Петрови
контакти са људима из Србије ,наручито са Николом Пашић никад нису престајали.Током
1897.године Петар је дошао у Русију,код цара Николаја 2. Три године касније покушава да се
споразуме са краљом Александром Обреновић о преузимању принчевске титуле и добијања
назад одузете имовине,али му то није пошло за руком.Петар је још више појачао своју политичку
активност за повратак у Србију.1901 желео је да ступи у ближе односе са АустроУгарском,нудећи јој свој политички програм.Петар је установио уставну монархију,више
стрначку и скупштинску слободу.За време Петрове владе Србија је доживела велики привредни
напредак-развијало се водени,железнички,друмски саобраћаја,трговина и занатство.
Најзначајнији ратови су:Први балкански рат (окт 1912 год. –мај 1913 године)и Други балкански
рат (јун-август 1913).Петар је створио краљевину Срба,Хрват и Словенаца.
Први Балкански рат(окт.1912.-мај1913.)
Зараћене стране :Балкански савез (Србија.Црна Гора,Бугарска,Грчка)противТурске
Генерали су били:Радоми Путник,Живојин Мишић и Степа Степановић.
Почео је
када је 8 октобра 1912. године Црна Гора објавила рат (до краја октобра исто су учиниле и
остале државе) Најзначајније битке:Кумановска (23/24.10.1912), Богаљска (нобембар1912.)
Лондонска мировна конференција (новембар1912-мај1913)
ПОБЕДА СРПСКЕ ВОЈСКЕ
Други Балкански рат (јун-август1913)
Узрок рата:разграничење Србије и Бугарске у Македонији. Зараћене стране Србија,Турска,Грчка
и Црна Гора против Бугарске
-Букурешки мир(август1913)-одређене границе Балканских држава
-ПОСЛЕДИЦЕ И ЗНАЧАЈ РАТОВА: ослобоћење балканских држава и територијално
просирење, зближавање србије и Црне Горе(јачање Југословенске идеје)ПОБЕД СРБИЈЕ
Први Балкански рат -ОСЛОБОДИЛАЧКИ
Други Балкански рат-ОСВАЈАЧКИ
Умро је 16. августа 1921. у Београду, а сахрањен је у својој задужбини на Опленцу. Због својих
заслуга у Балканским ратовима и у Првом светском рату у српском народу остао је запамћен као
Краљ Петар I Ослободилац.
Невена Батинић 8-2
Download

Kраљ Петар I Карађорђевић-семинарски радови