Kraj bipolarnog sveta
Podeljena Nemačka: žarište
Hladnog rata u Evropi
-Na konferenciji u Jalti 1945. godine
dogovorena podela Nemačke.
-U Potsdamu jula/avgusta 1945.
dogovorena je konačna podela
Nemačke, denacifikacija,
demilitarizacija, pitanje granice i
otvoreno pitanje reparacija.
-U okupacionim zonama se obnavlja
politički život.
-SAD i Velika Britanija stvaraju
bizonu 1947. godine.
-Odgovor SSSR-a: kopnena blokada
Berlina 1948. godine.
-Zapadni saveznici uspostavljaju
vazdušni most sa Berlinom.
-Tokom 1949. godine stvaraju se dve
Nemačke: Savezna Republika
Nemačka i Demokratska Republika
Nemačka.
Berlinski vazdušni most
Podizanje Berlinskog zida
• Novembra 1958. Hruščov zahteva povlačenje
Saveznika iz Zapadnog Berlina.
• Veliki odliv stanovništva iz Istočne Nemačke: u
periodu od 1949-1961 otišlo 2.7 miliona
• Sovjeti podižu zid u Berlinu avgusta 1961.
• Berlinski zid postaje simbol hladnoratovske
podele sveta.
• Zid je srušen 1989. godine.
Zid je delio ulice i stambene
blokove.
Bekstvo u poslednjem momentu:
istočnonemački vojnik beži na Zapad
Kubanska revolucija
•
•
•
•
•
•
•
•
Kubanski diktator Fulgencio Batista zbačen je 1959. godine.
Na čelu revolucije bio je Fidel Kastro.
Ciljevi revolucionara – preraspodela bogastva
– Nacionalizacija kompanija, banaka
– Agrarna reforma – zemlja seljacima
– Industrijalizacija
– Borba protiv dominacije SAD
Odgovor SAD- predsednik Dvajt Ajzenhauer prekida
diplomatske odnose i uvodi sankcije.
• April 1961. godine SAD su pokušale invaziju na Kubu u
Zalivu svinja.
• Fidel Kastro se približava SSSR-u.
Ernesto Če Gevara i Fidel Kastro
Kubanska raketna kriza 1962.
• Kuba je zatražila podršku SSSR-a 1961. godine.
• Sovjeti su tokom 1962. godine započeli instaliranje
raketnih baza za rakete srednjeg dometa na Kubu
• Kriza je započela 14. oktobra kada je američki U2
otkrio postojanje baza na Kubi.
• SAD uspostavljaju pomorsku blokadu Kube 23
oktobar 1962.
• Hruščov naređuje upotrebu nuklearnog naoružanja
ukoliko SAD napadne Kubu.
Kubanska raketna kriza
Kraj krize
• Kriza traje trinaest dana.
• 28.oktobar 1962 postignut je javni/tajni
dogovor:
-Sovjeti su trebali da povuku rakete sa Kube.
– SAD je obećala da neće okupirati Kubu.
– Tajnim dogovorom SAD su obećale da će
povući rakete Jupiter iz Turske.
Vreme detanta: blokovski sporazumi
• Nakon kubanske raketne krize započinje otopljavanje
odnosa.
• Uspostavlja se dijalog između velikih sila (crveni
telefon; susreti Leonida Brežnjeva sa Niksonom i
Fordom).
• Ugovor o neširenju nuklearnog naoružanja 1970.
• Ograničava se upotreba interkontinentalnih raketa:
SALT- Stategic Arms Limitations Talks, 1 1972.
(Ugovor o ograničenju strateškog naoružanja)
Potpisali su ga Nikson i Brežnjev;
• SALT 2 potisan je 1979, Brežnjev i Karter.
KEBS
• Konferencija o evropskoj bezbednosti i
saradnji 1975. donela je Helsinšku povelju
(Helsinški završni akt)
• Potpisnice sve evropske (osim Albanije), SAD
i Kanada.
• Očuvanje granica u Evropi.
• Poštovanje ljudskih, ekonomskih, kulturnih i
drugih prava i sloboda.
Ostpolitik Vilija Branta
• Promena politike SR Nemačke (Zapadne Nemačke):
-kancelar Vili Brant se otvara prema
istočnoevropskim zemljama i SSSR-u – Istočna
politika: Ostpolitik
-priznaje granicu na Odri i Nisi 1970. godine
-odbacuje se Halštajnovu doktrinu i uspostavlja
diplomatske odnose sa svim socijalističkim državama
(osim Albanije).
-sporazum o međusobnom priznanju između SRN i
DDR. Obe države su članice UN od 1973.
-Podnosi ostavku 1974. godine.
Vili Brant
Francuska Šarla de Gola
• Francuska tokom 50-tih prolazila kroz fazu
unutrašnje nestabilnosti.
• Ruši se kolonijalna imperija: Indokina 1954,
Tunis i Maroko 1956.
• Rat za nezavisnost Alžira počinje 1954. godine.
• Šarl de Gol dolazi na čelo francuske 1958.
• Iste godine donosi novi ustav-Peta republika.
-Okončava rat u Alžiru 1962.
godine-mir u Evijanu.
- Dozvoljava dekolonizaciju Afrike.
-Vodi samostalnu spoljnu politiku:
protiv anglosaksonske dominacije.
-Istupa iz vojnih struktura NATO
1966. godine.
-Francuska postaje nuklearna sila
(testira nuklearnu bombu 1960, a
hidrogenu 1966)
-Šarl de Gol se povlači 1969.
godine.
“Praško proleće” i sovjetska intervencija u
Čehoslovačkoj 1968.
• Na čelo Komunističke partije Čehoslovačke
dolazi Aleksandar Dubček.
• Dubček nastoji da reformiše partiju i državu“Praško proleće”
• SSSR vojno interveniše i avgusta 1968 šalje
tenkove u Prag.
• Dešavanja u Čehoslovačkoj nisu prekinula
politiku detanta.
• Rezultat dešavanja u Pragu je Brežnjevljeva
doktrina
Intervencija i posledice
1968. u svetu
• Pobuna mladih širom sveta. Povod - rat u Vijetnamu
• ZAHTEVI – protivljenje ratu, rasnoj segregaciji, reforme u
društvu, širenje sloboda, protiv potrošačke kulture
• UZORI - Trocki, Mao Cedung, Če Gevara
• SAD – studentski protesti protiv rata, za prava
Afroamerikanaca- Martin Luter King ubijen aprila 1968.
• Na protestima u Vašingtonu 1969. bilo prisutno 600.000
demonstranata.
• Pariz – prvo pobuna studenti (vođa Daniel Kon-Bendit), potom
generalni štrajk radnika.
• Nemačka - protest protiv novinskog koncerna Špringer. Vođa
Rudi Dučke.
• POSLEDICE: Crvene brigade u Italiji, BaderMajnhof u
Nemačkoj.
BLOKOVSKA KONKURENCIJA
• SSSR se tokom 70-tih upliće u dešavanja u Africi:
-Mozambik i Angola. Nakon oslobađanja portugalskih kolonija
Mozambika i Angole Sovjeti podržavaju prokomunističke
snage. Kubanske snage i sovjetsko naoružanje doprinose
pobedi prokomunističkih snaga u Angoli i Oslobodilačkog
fronta u Mozambiku.
-Etiopija. Nakon zbacivanja cara Haila Salasija 1974. SSSR
instalira svoju uticaj u ovoj zemlji.
Mešanje Sovjeta u Aziji:
-SSSR podržava snage Južnog Jemen – od 1970.
godine Demokratska Narodna Republika
Jemen.
-Krajem 1979. godine SSSR interveniše u
Avganistanu i započinje desetogodišnji rat.
-Pruža podršku Arapima u ratovima protiv
Izraela.
SAD i Latinska Amerika
• Nakon Drugog svetskog rata SAD dominira
celim američkim kontinentom.
• Brojne intervencije uz pomoć CIA u
građanskim ratovima u: Gvatemali,
Dominikanskoj Republici; Hondurasu: Panami;
Nikaragvi...
• Pomažu državni udar u Čileu 1973 . Umesto
marksiste Salvadora Aljendea na vlast dolazi
diktator Augusto Pinoče.
Poslednje godine SSSR-a
• Nakon Hruščova na čelu države dvojac Leonid
Brežnjev i Andrej Kosigin. Brežnjev uskoro postaje
dominantna figura.
• Leonid Brežnjev vladao je SSSR-om do 1982.
godine-najduže posle Staljina.
• Brežnjev manje liberalan u unutrašnjem životu
(progoni pisce: Jozef Brodski i Aleksandar
Solženjicin; naučnike: Andrej Saharov ).
• GERONTOKRATIJA-prosečna starost Politbiroa 70.
godina.
• Brežnjeva je nasledio Jurij Andropov (1982-1984).
• Nakon smrti Andropova Generalni sekretar partije
Konstantin Černjenko (1984-1985).
Brežnjev, Andropov, Černjenko ....
SSSR za vreme Mihaila Gorbačova
•
•
•
•
•
Postao najmlađi član Politbiroa 1980.
Lider SSSR od 1985. godine.
PERESTROJKA (prestrojavanje, rekonstrukcija)
GLASNOST (otvorenost) = pluralizam,
Pokušaj menjanja privrede privatizacijom,
strani kapital
-Smanjenje trke u naoružanju,
jer SSSR niko ne napada. Povlači trupe iz Avganistana.
-Obustavljanje intervencija u
Istočnoj Evropi – tzv. Sinatrina
doktrina
-1989 – izbori sa više kandidata
-1990 - ukida se
neprikosnovenost KP SS
-Pojava nacionalnih partija, ali i
starih staljinističkih struja
Kraj SSSR-a
• Nacionalno pitanje: Ruska kulturna
asimilacija, verski faktor, nizak nizak natalitet
Rusa i visoka stopa ostalih
• 1989 – Letonija, Litvanija i Estonija donose
Deklaraciju o nezavisnosti i odbijaju nasilno
pripajanje paktom Molotov-Ribentrop.
• Slede protesti u ostalim republikama
• Avgust 1991. pokušaj puča konzervativaca.
Kraj SSSR-a
• Slabe pozicije Gorbačova, a jačaju Borisa Jelcina.
• Avgust -septembar 1991. odvajaju se 3 baltičke
republike, Ukrajina, Belorusija, Moldavija,
Gruzija, Jermenija, Azerbejdžan, Kazahstan,
Kirgistan.
• 8.decembra 1991. formira se Savez zajedničkih
država sa Belorusijom i Ukrajinom. Kasnije se
pridružuju još neke bivše sovjetske republike.
• 25. decembra 1991 - prestanak SSSR.
Poljska
• Osniva se ‚‚ ‚‚Solidarnost'' . Vođa Leh Valensa. Jača
uticaj katoličke crkve.
• Tokom 1980. štrajkovi u brodogradilštu Lenjin u
Gdanjsku.
• Generala Vojček Jaruzelski izvodi državni udar naredne
1981. godine.
• Početkom 1989 - Okrugli stolovi Solidarnosti i vlasti.
Dogovor da se o delimično slobodnim izborima.
• Premijer jedan od vođa Solidarnosti Tadeuš
Mazovjecki.
• Za predsednika izabran Leh Valensa 1990. godine
Mađarska
• Reforme u Mađarskoj krenule sa vrha-partiju umesto
Janoša Kadara vodi Karolj Gros.
• Uklanja se bodljikava žica sa granice sa Austrijom.
• Mađarska vlada u proleće 1989. najavila slobodne
izbore za narednu godinu.
• Oktobra iste godine komunisti menjaju ime u
Mađarska socijalistička partija.
• Na izborima 1990. godine pobedila opozicija-dužnost
premijera preuzima Jožef Antal, a predsednik je
postao Arpad Genc.
Rušenje Berlinskog zida
• Tokom leta turisti iz Istočne Nemačke okupiraju
ambasade u Budimpešti, Pragu i Varšavi i traže azil.
• Septembra 1989 Mađari odlučuju da ih puste
preko granice.
• Mirne demonstracije u Lajpcigu, potom širom zemlje.
• Erih Honeker podnosi ostavku polovinom oktobra
1989-menja ga Egon Krenc.
• 9. novemra 1989 odlučeno je da se otvori Berlinski
zid.
• 3. oktobra 1990 – ujedinjenje dve nemačke države
Čehoslovačka
• PLIŠANA (Baršunasta revolucija)
• Od 17. novembar 1989: Mirne demonstracije
na dan sećanja na zatvaranje univerziteta.
• 24. novembra Politbiro podnosii ostavku,
nakon pet dana (29. novembra ) Vaclav Havel
postaje predsednik Čehoslovačke.
• Čehoslovačka se raspala 1.januara 1993.
BUGARSKA
• Todor Živkov na vlasti u Bugarskoj od 19541989.
• Novembra 1989. izvedena rvolucija “odozgo”:
Politbiro smenio Živkova.
• Na čelo države dolazi Petar Mladenov.
• Na prvim izborima 1990. pobedjuje
Socijalistička partija (reformisani komunisti).
Rumunija
• Nikolae Čaušesku (1965-1989). Autokratska vlast,
ekonomska nerazvijenost, privredni rast niži od
investicija, opšte siromaštvo.
• Delimično nezavisna spoljna politika
• 16-20. decembra 1989 - Demonstracije u Temišvaru
zbog hapšenja mađarskog pastora borca za ljudska
prava. Ubijeno 71 lice.
• Na povratku iz Irana Čaušesku priređuje miting, ali se
masa koja ga čeka okreće se protiv njega. Vojska odbija
da puca na narod. Borbe oko ključnih ustanova i TV.
• 25. decembra – streljan sa suprugom Elenom Čaušesku
Download

Kraj bipolarnog sveta.pdf 2014