Пројекат:
“Ажурирање националног профила за управљање хемикалијама, развој
процене националних капацитета за стратешки приступ међународном
управљању хемикалијама и одржавање семинара о успостављању националних
приоритета за стратешки приступ међународном управљању хемикалијама у
Србији“
(MOA NO G.CWM.2007G32)
Прва фаза пројекта:
Ажурирање Националног профила за управљање хемикалијама
НАЦИОНАЛНИ ПРОФИЛ ЗА
УПРАВЉАЊЕ ХЕМИКАЛИЈАМА
(ажуриран 2008.)
Београд
САДРЖАЈ
Увод......................................................................................................................6
1.
ПОГЛАВЉЕ: ОПШТЕ ИНФОРМАЦИЈЕ О СРБИЈИ ................................................14
1.1
Географске, природне и демографске карактеристике ........................................14
1.2
Политичка/Географска структура земље ...............................................................16
1.3
Индустријски и пољопривредни сектор .................................................................18
1.4
Запосленост у индустрији у главним привредним секторима.............................21
2. ПОГЛАВЉЕ: ПРОИЗВОДЊА, УВОЗ, ИЗВОЗ, СКЛАДИШТЕЊЕ И ОДЛАГАЊЕ
ХЕМИКАЛИЈА..........................................................................................................................24
2.1
Производња, увоз и извоз хемикалија.....................................................................24
2.1.1
Најважнији произвођачи хемикалија у Србији ..................................................25
2.2
Потрошња хемикалија ..............................................................................................28
2.2.1
Потрошња пестицида и ђубрива .........................................................................28
2.3
Хемијски отпад...........................................................................................................29
2.3.1
Унутаргранично кретање отпада ...........................................................................29
2.3.2
Прекогранично кретање отпада .............................................................................29
2.4
Преглед предузећа која производе, употребљавају, врше промет, складиште
и одлажу опасне материје .........................................................................................31
2.5
Преглед постројења за рециклажу отпада ........................................................... 38
3. ПОГЛАВЉЕ: ПРИОРИТЕТНИ ПРОБЛЕМИ КОЈИ СЕ ОДНОСЕ НА
ПРОИЗВОДЊУ, УВОЗ, ИЗВОЗ И УПОТРЕБУ ХЕМИКАЛИЈА .......................................42
3.1
Приоритетни проблеми који се односе на производњу, увоз, извоз и употребу
хемикалија..............................................................................................................................42
3.1.1
Стање загађености ваздуха на територији Републике Србије ...........................46
3.1.2
Стање загађености вода у Републици Србији ....................................................48
3.1.3
Стање загађености земљишта у Републици Србији ...........................................49
3.1.4
Опасан отпад........................................................................................................51
3.1.5
Хемијски удеси у транспорту и индустрији ......................................................51
3.1.6
Контаминирани локалитети на подручју Србије................................................54
3.1.7
Утицај загађења животне средине на здравље ...................................................55
3.2
Коментари и препоруке.............................................................................................58
4. ПОГЛАВЉЕ: ПРАВНИ ИНСТРУМЕНТИ И ДРУГИ МЕХАНИЗМИ КОЈИ НИСУ
ПРАВНЕ ПРИРОДЕ ЗА УПРАВЉАЊЕ ХЕМИКАЛИЈАМА .............................................62
4.1
Преглед националног законодавства за управљање хемикалијама ...................62
4.1.1
Нови закони и подзаконска акта која се налазе у фази припреме .....................87
4.2
Преглед националних стратегија, програма или планова за управљање
хемикалијама .........................................................................................................................89
4.3
Кратак опис кључних приступа и процедура у контроли хемикалијама ........101
4.3.1
Забрањене или контролисане хемикалије и отпад ...........................................101
4.3.1.1 Отрови ................................................................................................................... 101
4.3.1.2 Средства за заштиту биља ...................................................................................102
4.3.1.3 Отпад ...................................................................................................................... 106
4.3.2
Увоз и извоз - PIC поступак ..............................................................................106
4.4
Коментари и препоруке...........................................................................................106
2
5. ПОГЛАВЉЕ: МИНИСТАРСТВА, АГЕНЦИЈЕ И ОСТАЛЕ ИНСТИТУЦИЈЕ КОЈЕ
СУ НАДЛЕЖНЕ ЗА УПРАВЉАЊЕ ХЕМИКАЛИЈАМА .................................................112
5.1
Опис надлежности и мандата државних органа ..................................................112
5.1.1
Органи државне управе .....................................................................................112
5.1.2
Институције које врше мониторинг заштите животне средине ......................116
5.2
Коментари и препоруке...........................................................................................117
6. ПОГЛАВЉЕ: РЕЛЕВАНТНЕ АКТИВНОСТИ У ИНДУСТРИЈСКОМ,
АКАДЕМСКОМ И НЕВЛАДИНОМ СЕКТОРУ................................................................. 120
6.1
Опис организација/програма ................................................................................. 120
6.1.1
Индустријски сектор ......................................................................................... 120
6.1.2
Привредна комора Србије ................................................................................. 120
6.1.2.1 Удружење за хемијску, фармацеутску и гумарску индустрију и индустрију
неметала ................................................................................................................................. 120
6.1.3
Професионална удружења................................................................................. 121
6.1.3.1 Српско-хемијско друштво ....................................................................................121
6.1.3.2 Савез хемичара и технолога Србије (СХТС) ..................................................... 121
6.1.3.3 Српско лекарско друштво - Токсиколошка секција ......................................... 122
6.1.3.4 Фармацеутско друштво Србије, Секција за токсиколошку хемију ................ 123
6.1.3.5 Секопак ................................................................................................................. 123
6.1.4
Удружења радника ............................................................................................ 123
6.1.5
Невладине еколошке организације ................................................................... 124
6.1.6
Удружења заштите потрошача.......................................................................... 124
6.1.7
Центар за чистију производњу.......................................................................... 125
6.2
Преглед експертизе у индустријском, академском и невладином сектору...... 126
6.3
Коментари и препоруке........................................................................................... 126
7. ПОГЛАВЉЕ: МЕЂУМИНИСТАРСКЕ КОМИСИЈЕ И КООРДИНАЦИОНИ
МЕХАНИЗМИ .........................................................................................................................128
7.1
Међуминистарске комисије и координациони механизми ................................128
7.2
Коментари и препоруке...........................................................................................133
8.
ПОГЛАВЉЕ: ПРИСТУП И КОРИШЋЕЊЕ ПОДАТАКА........................................135
8.1
Локација националних података...........................................................................135
8.2
Процедуре за сакупљање и ширење нациoналних/локалних података............137
8.3
Доступност међународне литературе ....................................................................138
8.4
Доступност међународним и домаћим базама података...................................142
8.5
Системи националне размене информација ........................................................142
8.5.1
Постојање база података у виду регистара који се воде у надлежним
министарствима, а који проистичу из законских прописа...............................................142
8.6
Коментари и препоруке...........................................................................................145
9.
ПОГЛАВЉЕ: ТЕХНИЧКА ИНФРАСТРУКТУРА .....................................................147
9.1
Преглед лабораторијске инфраструктуре за испитивање хемикалија.............147
9.1.1
Поступак добијања овлашћења за испитивање пестицида и ђубрива .............159
9.1.2
Поступак добијања овлашћења за стручне организације за мерење емисије и
имисије ...................................................................................................................................164
9.1.3
Поступак добијања овлашћења за стручне организације за испитивање отпада
.................................................................................................................................................. 167
9.2
Преглед опремљености државних органа и институција рачунарском опремом
..................................................................................................................................................171
9.3
Преглед образовних програма који се баве хемикалијама ................................171
9.4
Коментари и препоруке...........................................................................................173
3
10.
ПОГЛАВЉЕ: ПРИПРЕМА И ОДГОВОР НА ХЕМИЈСКИ УДЕС ......................175
10.1 Припрема и одговор на хемијски удес ......................................................................175
10.2 Преглед хемијских акцидената ...............................................................................175
11.
ПОГЛАВЉЕ: МЕЂУНАРОДНЕ ВЕЗЕ.....................................................................179
11.1 Ратификовани међународни уговори који се односе на хемикалије ................179
11.2 Сарадња и учешће у међународним организацијама, телима и споразумима 180
11.3 Учешће у пројектима техничке помоћи................................................................182
11.4 Коментари и препоруке...........................................................................................185
12.
ПОГЛАВЉЕ: ПОДИЗАЊЕ СВЕСТИ РАДНИКА И ЈАВНОСТИ ........................187
12.1
Информисање радника о ризику од хемикалија у циљу њиховe безбедности и
заштите здравља ..................................................................................................................187
12.2 Информисање и учешће јавности у процесу доношења одлука која се тичу
ризика од хемикалија по људско здравље и животну средину......................................188
12.3 Образовање и информисање јавности о питањима која се односе на заштиту
животне средине...................................................................................................................189
12.4 Коментари и препоруке...........................................................................................192
13.
ПОГЛАВЉЕ: ДОСТУПНИ И ПОТРЕБНИ ЉУДСКИ РЕСУРСИ ЗА
УПРАВЉАЊЕ ХЕМИКАЛИЈАМА.....................................................................................194
13.1 Доступни људски ресурси у државним органима/институцијама на пословима
управљања хемикалијама ..................................................................................................194
13.2 Потребни људски ресурси у државним органима/институцијама у циљу
побољшања система за управљање хемикалијама .........................................................199
13.3 Коментари и препоруке...........................................................................................200
СПИСАК ТАБЕЛА
Табела 1.1: Опште информације..................................................................................... 15
Табела 1.2: Територијална подела Србије (01.01.2006) ................................................. 16
Табела 1.А: Преглед индустријског и пољопривредног сектора .................................. 18
Табела 1.Б: Структура индустријског/пољопривредног сектора у 2006. години ........ 19
Табела 1.В1: Преглед главних ратарских усева ............................................................ 20
Табела 1.В2: Преглед воћних стабала и производња воћа ............................................ 20
Табела 1.В3: Преглед сточног фонда у пољопривредним предузећима, задругама,
приватним пољопривредним газдинствима и непољопривредним домаћинствима .... 21
Табела 1.Г: Преглед индустријске производње по регионима ..................................... 21
Табела 1.Д: Запосленост у индустрији у главним привредним гранама (у 2006. год.) 21
Табела 1.Ђ: Отпадне воде из индустрије, према месту испуштања (у 2006. год.) .......22
Табела 2.А: Производња хемикалија у Србији ............................................................ .25
Табела 2.Б: Увоз и извоз хемикалија у 2006. и 2007.години......................................... 27
Табела 2.В1: Унутаргранично кретање отпада за период од 01.01.2007. године до
31.12.2007. године ............................................................................................................ 29
Табела 2.В2: Извоз опасног отпада за период од 01.01.2007. до 31.12.2007................. 29
Табела 2.В3: Увоз инертног отпада за период од 01.01.2007. до 31.12.2007. ............... 30
Табела 2.В4: Извоз инертног отпада за период од 01.01.2007. до 31.12.2007............... 30
Табела 2.Г: Преглед предузећа која производе, употребљавају, врше промет,
складиште и одлажу опасне материје ................................................................................ 32
Табела 2.Д: Преглед постројења за рециклажу отпада ................................................... 38
Табела 3.А: Опис проблематичних области................................................................... 42
Табела 3.Б: Приоритетни проблеми у вези хемикалија................................................. 44
Табела 3В: Приказ најзагађенијих локација у Србији са приоритетом за санацију ..... 54
4
Табела 4.А: Постојећи правни инструменти за управљање хемикалијама................... 62
Табела 4.Б: Списак отровних материја чија је производња, увоз, промет и коришћење
забрањено ....................................................................................................................... 101
Табела 4.В: Списак активних супстанци средстава за заштиту биља за која постоји
одређени ниво ограничења ............................................................................................ 103
Табела 4.Г: Списак активних супстанци средстава за заштиту биља чије су дозволе
укинуте пре 2004. године, у складу са одлукама о неукључивању активних супстанци
на Анекс I Директиве 91/414/EEC ................................................................................. 105
Табела 4.Д: Нивои ограничења за одређене врсте отпада ........................................... 106
Табела 6.А: Преглед експертизе у индустријском, академском и невладином сектору
......................................................................................................................................... 126
Табела 7.А: Преглед међу-министарских комисија и координационих механизама . 128
Табела 8.А: Локација националних података............................................................... 135
Табела 8.Б: Доступност међународне литературе ....................................................... 138
Табела 8.Б1: Литература о пестицидима ..................................................................... 139
Табела 8.В: Доступност међународним и домаћим базама података.......................... 142
Табела 9.А: Преглед лабораторијске инфраструктуре за испитивање хемикалија .... 148
Табела 9.А1: Списак овлашћених институција за испитивање пестицида од стране
Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде.......................................... 159
Табела 9.А2: Списак овлашћених институција за испитивање ђубрива од стране
Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде.......................................... 162
Табела 9.А3: Списак лабораторија које поседују техничке капацитете и пружају
комерцијалне услуге за анализу POPs хемикалија........................................................ 168
Табела 9.А4: Списак овлашћених установа за давање токсиколошке оцене отрова.. 170
Табела 9.А5: Списак овлашћених установа за давање оцене о ефикасности отрова . 171
Табела 10.А Листа хемијских акцидената у 2007. години............................................. 175
Табела 11.А: Чланство у међународним организацијама, програмима и телима....... 180
Табела 11.Б: Учешће у међународним уговорима/процедурама за управљање
хемикалијама .................................................................................................................. 181
Табела 11.В: Учешће у међународним пројектима техничке помоћи......................... 182
Табела 11.Г: Учешће у пројектима из Националног инвестиционог плана ............... 184
Табела 13.А: Доступни ресурси у државним органима /институцијама..................... 194
Табела 13.Б: Потребни људски ресурси у државним органима/институцијама ...…..199
5
УВОД У НАЦИОНАЛНИ ПРОФИЛ (НП)
Међународни контекст управљања хемикалијама
Циљеви НП
Методологија израде НП
POPs хемикалијe у НП
Учешће институција и појединаца у изради НП
Међународни контекст управљања хемикалијама
Правилно управљање хемикалијама подразумева да се хемикалије производе и користе
на начин који води ка минимизацији штетног ефекта на људско здравље и животну средину,
што је још 1992. године на Светском самиту у Рио де Жанеиру наглашено у Поглављу 19,
Агенде 211. Једна од шест програмских области за правилно управљање хемикалијама била је
јачање људских и материјалних капацитета на националним нивоима. Две године касније
1994, на састанку Међународног форума о хемијској безбедности (IFCS) са циљем праћења
реализације активности Агенде 21, донета је препорука да се кроз израду Националног
профила за управљање хемикалијама сагледају могућности и капацитети земаља за
управљање хемикалијама и идентификују специфичне потребе сваке земље.
Правилно управљање хемикалијама представља такође један од циљева
имплементационог плана Светског самита о одрживом развоју у Јоханесбургу 2002. године,
на којем је 2020. година постављена као рок за испуњење постављеног циља. Да би се
помогло земљама да достигну постављени циљ усвојен је Стратешки приступ за
међународно управљање хемикалијама (SAICM) на Међународној конференцији о
управљању хемикалијама 2006. године у Дубаију.
SAICM је глобални политички оквир са циљем да координира и потпомаже процес који
води ка испуњењу постављеног циља са Светског самита одржаног 2002. године.
Установљен је на међународном нивоу са циљем да помогне у успостављању безбедног
управљања хемикалијама као основе за одрживи развој, да допринесе смањивању разлика
између развијених земаља и земаља у развоју, односно земаља чије су привреде у транзицији
кроз повећање капацитета за безбедно управљање хемикалијама. Као једна од препорука
SAICM наглашена је важност израде Националног профила за управљање хемикалијама.
Руководећи се препорукама глобалних стратешких докумената Министарство животне
средине и просторног планирања је заједно са другим државним органима и
заинтересованим странама припремило Национални профил за управљање хемикалијама у
оквиру међународног пројекта „Израда плана за имплементацију Стокхолмске конвенције о
дуготрајним органским загађујућим супстанцама (POPs)“. POPs пројекат се спроводи из
финансијских средстава које је обезбедио Глобални фонд за заштиту животне средине (GEF)
уз помоћ UNEP-а као имплементационе агенције.
Национални профил за управљање хемикалијама представља свеобухватну процену
стања у управљању хемикалијама у Србији кроз читав тзв. „животни циклус” хемикалија, од
производње до одлагања и приказује анализу законодавног, институционалног,
административног и стручно-техничког аспекта управљања хемикалијама. Овај национални
документ служи као добра основа за адекватну међусекторску координацију управљања
хемикалијама и идентификацију и успостављање приоритета за унапређење ове области.
У циљу даљег сагледавања и уређења области управљања хемикалијама на
националном нивоу и успостављања приоритетних активности за унапређење ове области у
1
Агенда 21: Светски самит – Програм акције Уједињених нација из Риа, 1993
6
односу на глобално постављене циљеве, имајући у виду и недостатак законске регулативе у
овој области као и неопходност јачања међусекторске сарадње, Министарство животне
средине и просторног планирања је, у сарадњи са Институтом Уједињених нација за тренинг
и истраживање - UNITAR, затражило финансијска средства за пројекат „Ажурирање
Националног профила за управљање хемикалијама, развој процене националних
капацитета за Стратешки приступ међународном управљању хемикалијама и
одржавање семинара о успостављању националних приоритета за Стратешки приступ
међународном управљању хемикалијама у Србији“ (у даљем тексту: Пројекат) од SAICM
Quick Start Programme Trust Fund. Овај фонд одобрио је финансијска средства у висини од
20.000 УСД за Пројекат. Једна од фаза овог пројекта је ажурирање Националног профила за
управљање хемикалијама. У ажурирању Националног профила за управљање хемикалијама
учествовали су државни органи у чијој је надлежности управљање хемикалијама као и други
заинтересовани субјекти
Циљеви НП
Национални профил садржи 13 поглавља, као што је предложено UNITAR упутством2
од којих свако поглавље има свој циљ:
Поглавље 1: да пружи опште информације о држави
Поглавље 2: да пружи основне информације о производњи, увозу, извозу и
употреби хемикалија
Поглавље 3: да идентификује приоритетне проблеме и области који настају због производње
или увоза хемикалија и употребе хемикалија, као и проблеме који настају од
хемикалија које представљају факторе ризика на животну средину (загађујуће
материје у ваздуху, води, земљишту, храни) и њихов утицај на здравље људи
Поглавље 4: да прикаже преглед законског оквира за управљање хемикалијама, да анализира
постојеће прописе и прописе који су у припреми, да да преглед
административних процедура, као и политика које се директно или индиректно
односе на хемикалије
Поглавље 5: да опише и анализира надлежности државних органа за поједине фазе у
животном циклусу хемикалија
Поглавље 6: да прикаже релевантне активности које спроводи индустрија, истраживачки
сектор и невладине организације, које су од значаја за управљање хемикалијама
Поглавље 7: да опише и анализира механизме за унапређење координације и сарадње између
министарстава, агенција и осталих релевантних институција за специфичне
области управљања хемикалијама
Поглавље 8: да обезбеди преглед доступности међународној и домаћој литератури и базама
података о хемикалијама, као и процедура за сакупљање и размену информација
Поглавље 9: да пружи преглед техничке инфраструктуре, опремљеност компјутерима,
преглед лабораторијске инфраструктуре за испитивање хемикалија, списак
акредитованих и овлашћених лабораторија за одређена мерења, преглед
образовних програма које изучавају хемикалије
Поглавље 10: да пружи преглед капацитета у земљи у вези са припремом и одговором нa
хемијски удес
Поглавље 11: да пружи преглед чланства у међународним организацијама, списак фокалних
тачака и контакт особа за међународне споразуме који се односе на управљање
хемикалијама, преглед међународних пројеката техничке помоћи који се односе
на хемикалије
2
UNITAR/IOMC, 1996. Припрема Националног профила за процену националне инфраструктуре за управљање
хемикалијама; Упутство
7
Поглавље 12: да пружи преглед расположивих механизма у циљу информисања радника и
јавности уопште о ризицима од хемикалија на здравље људи и на стање
животне средине
Поглавље 13: да пружи преглед доступних и потребних стручних кадрова у надлежним
државним органима за правилно управљање хемикалијама
Методологија рада
Министарство животне средине и просторног планирања Републике Србије за потребе
имплементације POPs пројекта формирало је пројектну јединицу коју чине директор
пројекта, помоћник министра Министарства животне средине и просторног планирања
Александар Весић и асистент пројекта, Марија Милинковић, дипл.правник, док је задужена
особа испред Министарства животне средине и просторног планирања Валентина Рађеновић,
дипл. хемичар из Одељења за хемикалије, које је уједно и фокална тачка за имплементацију
Стокхолмске и Ротердамске конвенције и SAICM-а. С обзиром да је израда Националног
профила за управљање хемикалијама једна од пројектних активности на POPs пројекту,
Комисија за избор консултаната за пројектне задатке који се реализују у оквиру POPs
пројекта, а коју чине представници Министарства животне средине и просторног планирања
и POPs пројектне јединице, путем јавног конкурса изабрали су консултанта мр Јасминку
Ранђеловић, дипл. биохемичара за реализацију овог пројектног задатка.
За израду овог документа коришћено је упутство3 које је 1996. године припремио
Институт Уједињених нација за тренинг и истраживање (UNITAR – Untied Nations Institute
for Training and Research) под окриљем Међуорганизацијског програма за правилно
управљање хемикалијама (IOMC - Inter-organization Programme for the Sound Management of
Chemicals) и усвојенo од стране Међународног форума за хемијску безбедност (IFCS –
International Forum for Chemicals Safety). Такође је коришћено упутство4 UNITAR из 2003.
године за израду/ажурирање Националног профила за управљање хемикалијама као део
Националног имплементационог плана (НИП) Стокхолмске конвенције о POPs
хемикалијама.
У циљу израде Националног профила, консултант је у сарадњи са POPs канцеларијом и
уз сагласност Министарства животне средине и просторног планирања применио
методологију рада која се састојала од следећих активности:
1. Преглед документације за израду НП и превод на српски језик UNITAR-овог
упутства
2. Идентификација кључних институција и појединаца који ће бити укључени у израду
документа и одржавање првог радног састанка – National Planning Meeting. Списак учесника,
програм и записник са састанка налазе се на интернет страни Министарства животне средине
и просторног планирања (www.ekoserb.sr.gov.yu), у делу који се односи на POPs пројекат
(радионице, Национални профил). Учесници радног састанка су се упознали са циљевима и
разлозима израде Националног профила за управљање хемикалијама, као и садржајем и
методологијом израде документа. Као најважније закључке састанка треба истаћи да су се
учесници сагласили са неопходношћу израде овог документа и нагласили неопходност
међусекторске сарадње у области управљања хемикалијама; да су препознали израду овог
3
UNITAR/IOMC, 1996. Припрема Националног профила за процену националне инфраструктуре за управљање
хемикалијама; Упутство
4
UNITAR/IOMC/UNEP 2003. Припрема/Ажурирање Националног профила као дела Националног
имплементационог плана за Стокхолмску конвенцију; Упутство
8
документа као форум за размену информација у овој области; да су изразили спремност за
активно учешће у изради Националног профила за управљање хемикалијама; да су оценили
да Национални профил за управљање хемикалијама треба да представља меродаван
национални документ за управљање хемикалијама, који може послужити као основни
документ за одређивање приоритета ради унапређења управљања хемикалијама у нашој
земљи. Такође је договорено да Националним профилом буду обухваћене следеће класе
хемикалија: пестициди (у пољопривреди), вештачка ђубрива, индустријске хемикалије,
производи од нафте, хемикалије за општу употребу и експлозиви
3. Стварање мреже контакт особа које су активно учествовале у достављању
информација у току израде НП
4. Израда и слање упитника институцијама које су укључене у израду документа као
начин прикупљања информација
5. Анализа попуњених упитника
6. Спровођење консултација са заинтересованим странама, организовањем радних
састанака у ширем или ужем кругу према потреби, као и путем слања специфичних питања
званичном и електронском поштом
7. Израда нацрта документа
8. Спровођење јавне расправе у периоду од три недеље путем интернет стране
Министарства животне средине и просторног планирања – POPs пројекат
9. Анализа примедби проистеклих из јавне расправе и усвајање примедби у нацрт
текста
10. Одржавање завршног радног састанка у ширем кругу у циљу презентовања и
усвајања финалног документа од стране Координационог комитета за спровођење POPs
пројекта
POPs хемикалије у Националном профилу
С обзиром да је у току израде Националног профила поред основног упутства које је
припремио UNITAR 1996. године, коришћено и UNITAR-ово упутство из 2003. године за
припрему Националног профила за управљање хемикалијама са посебним освртом на POPs
хемикалије, управљање POPs хемикалијама као посебном групом хемикалија, обухваћено је
овим документом. У 12 POPs хемикалија које се налазе на листи Стокхолмске конвенције,
спадају пестициди, индустријске хемикалије и ненамерно произведене POPs хемикалије. У
поглављу 4. овог документа где је представљен законски оквир за управљање хемикалијама
обрађене су и POPs хемикалије у Србији и када се ради о индустријским хемикалијама,
пестицидима и ненамерном произведеним POPs хемикалијама (пре свих Закон о производњи
и промету отровних материја („Сл. лист СРЈ“, бр. 15/95, 28/96 и 37/2002) и одговарајућа
подзаконска акта са механизмима контроле забране и ограничења, нпр. списак отрова чији су
производња, промет и коришћење забрањени). У прегледу националних програма и
стратегија, POPs хемикалије су разматране у Предлогу Националног програма заштите
животне средине (2007-2016). Прeдстављени су подаци који се односе на загађеност
непољопривредног индустријског земљишта на територији Војводине и Београда која потичу
од PCB, PAH и DDT. Разматрана је ситуација у невладином сектору у односу на активности
које треба предузети у циљу повећања свести радника и јавности у целини од ризика POPs
хемикалија на здравље и животну средину. У делу Националног профила који се односи на
техничку инфраструктуру дат је списак лабораторија које поседују одговарајуће техничке
9
капацитете и пружају комерцијалне услуге за анализу POPs хемикалија са списком
аналитичке опреме и врстом акредитације. Направљен је преглед активности које се
спроводе у Србији у циљу имплементације међународних уговора који се односе на
хемикалије, међу којима и оних активности које се односе на припрему за ратификацију
Стокхолмске конвенције о POPs хемикалијама. Урађен је преглед учешћа Србије у
пројектима међународне техничке помоћи, међу којима је и пројекат UNEP-GEF-а у циљу
израде Националног имплементационог плана Стокхолмске конвенције о POPs
хемикалијама. Такође је дат преглед пројеката који се финансирају из Националног
инвестиционог плана Србије, међу којима се налази и пројекат за израду детаљног инвентара
PCB, замену трансформатора и кондензатора који садрже PCB и њихов извоз ради третмана.
Друге области којe се директно односе на POPs хемикалије биће детаљније обрађене у
појединачним извештајима консултаната ангажованих на пројектним задацима у оквиру
пројекта за израду Националног имплементационог плана за Стокхолмску конвенцију.
Временски оквир
АКТИВНОСТИ
Преглед документације
за израду НП и превод
UNITAR упутства
Идентификација
кључних институција и
појединаца
Израда упитника
Организација и
одржавање првог радног
састанка
Попуњавање упитника
Анализа информација
добијених из упитника
Одржавање радних
састанака у циљу
спровођења
консултација
Израда нацрта
документа
Спровођење јавне
расправе путем
интернета
Анализа примедби
Презентација финалног
документа на завршном
радном састанку и
усвајање од стране
Координационог
комитета за POPs
пројекат
МЕСЕЦ 1
МЕСЕЦ 2
МЕСЕЦ 3
МЕСЕЦ 4
МЕСЕЦ 5
X
X
X
X
X
X
X
X
X
X
X
X
X
X
10
Списак институција и појединаца који су учествовали у изради и ажурирању НП
У изради и ажурирању Националног профила за управљање хемикалијама учествовали
су државни органи у чијој је надлежности управљање хемикалијама као и други
заинтересовани субјекти
ИНСТИТУЦИЈА УЧЕСНИК АДРЕСА
Валентина
Рађеновић
Министарство животне
средине и просторног Биљана
планирања - Одељење Миленковић
за хемикалије
Оливера
Павићевић
Министарство животне
средине и просторног
планирања - Агенција Небојша Реџић
за заштиту животне
средине
Министарство
пољопривреде,
шумарства и
Снежана
водопривредеСавчићУправа за заштиту
Петрић
биља - Одељење за
пестициде и ђубрива
Министарство за
Десимир
инфраструктуруОдељење за безбедност Десница
саобраћаја
Министарство за
инфраструктуруДејан Томић,
Сектор за железнички и саветник за
интермодални
безбедност
саобраћај
Министарство
економије и
регионалног развојаСектор за политику и
режим спољне
трговине
ТЕЛ/ФАКС
Е-MAIL
др Ивана Рибара 91
Тел.: 215 87 59
Факс: 215 87 93
[email protected]
др Ивана Рибара 91
Тел.: 215 87 59
Факс: 215 87 93
[email protected]
др Ивана Рибара 91
Тел.: 215 87 59
Факс: 215 87 93
[email protected]
Tел.: 286 10 76
Руже Јовановић 27а 064/640 63 48
Факс: 286 10 77
Омладинских
бригада 1
Тел: 260 00 81
Факс: 26 04 576
[email protected]
Омладинских
бригада 1
Тел.: 2135425
063/8651008
[email protected]
Михајла Пупина 10, Тел: 021/424-649
[email protected]
Нови Сад
063/8097182
Тел: 333 41 91
Ана Марковић
Иван
Аранђеловић
Влајковићева 10
Снежана
Милић
Министарство
финансија - Сектор за
Игор
програмирање и
Србљановић
управљање фондовима
ЕУ и развојном помоћи
[email protected]
Кнеза Милоша 20
Министарство рада и Симо Косић
социјалне политике Теразије 41
Управа за безбедност и Милојка
здравље на раду
Зарубица
Министарство
Нада Марковић
финансија - Управа
Булевар Зорана
царина – Сектор за
Ђинђића 155
информационе
Милка Лазовић
технологије
Министарство
финансија -Управа
Милева
Булевар Зорана
царина – Група за
праћење инструмената Стефановић
Ђинђића 155
цариинске и
спољнотрговинске
Тел: 333 41 28
[email protected]
Тел: 333 41 80
[email protected]
Тел: 361 21 87
Факс: 361 15 92
[email protected]
Тел.:334 73 91
334 73 92
Тел: 311 66 33
Тел: 214 01 04
11
[email protected]
[email protected]
[email protected]
[email protected]
заштите
Министарство
унутрашњих послова,
Љиљана Рауш
Сектор за заштиту и
спасавање
Министарство спољних Братислав
послова
Ђорђевић
Министарство одбране
- Управа за систем
Марија Зорић
логистике
Проф. др Петар
Булат
Министарство здравља
Др Милан
Милутиновић
Министарство трговина Раде Кравић
и услуга
Верица Симић
Покрајински
секретаријат за заштиту
Мирјана
животне средине и
Кастратовић
одрживи развој АП
Војводине
Кнеза Милоша 101
Тел: 306 25 00,
лок. 2026
Факс: 361 71 79
[email protected]
Кнеза Милоша 24-26
Тел.:361 80 84
Факс:361 2534
[email protected]
Немањина 15
Тел.: 320 11 71
Факс: 265 64 88
[email protected]
[email protected]
Немањина 22 - 26
[email protected]
Немањина 22 - 26
Тел.: 361 66 25
Тел.: 264 55 26
[email protected]
[email protected]
Булевар Михајла
Пупина 16,
Нови Сад
Тел/Факс: 021520-628
[email protected]
Град Београд - Градска Славица Тошић
управа,
27.марта 43-45
Секретаријат за
заштиту животне
Тања Срнић
средине
Станимировић
Републички завод за
статистику - Одељење
за животну средину,
Одељење за статистику
индустрије и
енергетике, Одсек за
истраживања из
области националних
рачуна
Акредитационо тело
Србије -JUAT
Национални центар за
контролу тровања ВМА
Рајка
Латиновић
Душанка
Николић
Љубица
Живадиновић
Драган
Поповић
Снежана
Младеновић
Драган
Јоксовић
Зоран Шегрт
Привредна комора
Србије - Удружење за
хемијску,
Соња
Мировска
фармацеутску,
гумарску индустрију и
индустрију неметала
Клинички центар
Србије – Институт за
медицину рада «Др
Драгомир Карајовић»
Кнеза Милоша 20
Милана Ракића 5
Булевар Михајла
Пупина 2
Тел.: 322 6 1 06
322 26 81
Факс: 322 26 81
Тел.: 276 83 01;
330 91 83
Факс: 322 26 81
Тел.: 3617321
Факс: 3617438
Тел.:241 29 22/
локал 246
Факс: 241 03 97
Тел.: 240 29 11;
241 29 22 lok. 234
Tel: 241 29 22 lok.
237
Тел: 311 11 70
Факс: 313 03 74
beoeko@ beogradsg.org.yu
tanja.srnics@ beogradsg.org.yu
[email protected]
[email protected]
[email protected]
[email protected]
[email protected]
Црнотравска 17
Тел: 360 85 74
Факс: 367 21 87
[email protected]
Ресавска 13-15
Тел: 323 36 71
330 09 48
Факс: 323 09 49
[email protected]
Тел: 306 56 85
Факс: 306 56 84
[email protected]
Тел: 264 65 74
Факс: 643 685
[email protected]
Тел: 207 83 96
Факс: 276 14 33
[email protected]
Тел: 207 86 27
[email protected]
Тел: 268 45
66/локал 153
[email protected]
Тел: 268 54 76
[email protected]
Петар Булат
Делиградска 29
Срмена Крстев
Институт за биолошка
Душко
Булевар Деспота
истраживања «Синиша
Благојевић
Стефана 142
Станковић»
Снежана
Градски завод за јавно
Булевар Деспота
Матићздравље Београда
Стефана 54а
Бесарабић
Светлана Лабус
Завод за јавно здравље
Благојевић
Доктора Суботића 5
Србије «Милан
Бранислава
Јовановић Батут»
Матић
12
Институт за хемију,
Сурен Хусинец
Студентски трг 12 технологију и
16
металургију - Центар за Драгана
Ђорђевић
хемију
Пољопривредни
Милица
Немањина 6, Земун
факултет
Мојашевић
Фармацеутски
Биљана
факултет - Институт за
Војводе Степе 450
Антонијевић
токсиколошку хемију
Војногеографски
институт
Мирко Борисов
Мије Ковачевића 5
Саша
Станковић
НВО „Локална агенда 21
Стишка 2,
за Костолац –
Ненад Николић
Костолац
Општина”
ЕкоФорум - Форум за
одрживи развој и
Михајло
Сарајевска 11
Маричић
заштиту животне
средине
Војвођанских
Еколошки покрет града Проф. др Ивана
бригада 17/I,
Новог Сада
Ђујић
Нови Сад
Национална
организација потрошача Зоран Николић
Србије
Тел:
[email protected]
Тел: 333 66 82
Факс: 636 061
[email protected]
Тел: 261 53
15/локал 398
[email protected]
Тел: 3951250,
063/8380518
[email protected]
Teл: 768 042
Факс: 768 460
[email protected]
[email protected]
[email protected]
[email protected]
[email protected]
13
1. ПОГЛАВЉЕ: ОПШТЕ ИНФОРМАЦИЈЕ О СРБИЈИ
1.1. Географске, природне и демографске карактеристике
1.2 Политичка/Географска структура земље
1.3 Индустријски и пољопривредни сектор
1.4 Запосленост у индустрији у главним привредним секторима
1.1
Географске, природне и демографске карактеристике
Србија се налази у централном делу Балканског полуострва, на најважнијим путним
правцима који повезују Европу и Азију и заузима површину од 88.361 квадратна километра.
Она је у западноевропској временској зони (један сат испред гриничког времена). Има
умерено континенталну климу, са постепеним прелазом између четири годишња доба.
Србија је раскрсница Европе и геополитички важна територија. Међународни путеви и
железничке пруге, који пролазе долинама њених река, чине најкраћу везу између западне и
централне Европе, с једне, и Блиског истока, Азије и Африке, с друге стране. Ови путеви
прате правац долине реке Мораве, који се код Ниша раздваја на два крака. Један прати Јужну
Мораву и Вардарску долину до Солуна, а други реку Нишаву према Софији и Истанбулу.
Реке Србије припадају басенима Црног, Јадранског и Егејског мора. Три су пловне:
Дунав, Сава и Тиса (Пловна је и Велика Морава, али је њен капацитет недовољно
искоришћен). Најдужа река је Дунав, који кроз Србију тече 588 км, од својих 2.857 км
укупног тока. Дунавски басен је одувек био важан за Србију. Септембра 1992, када је
отворен канал Рајна-Мајна-Дунав, Црно море и луке Блиског и Далеког истока су постале
много ближе Европи. Веза са Јадранским морем и Црном Гором је пруга Београд - Бар.
Северни део Србије, Војводина, претежно је равничарски, док су централни и јужни делови
брдовити и планински. Равнице су у Панонској низији и њеним ободним деловима: Мачва,
Посавина, Поморавље, Стиг и Неготинска крајина у источној Србији. Косово и Метохију од
суседне Албаније дели планински масив Проклетија, а од Македоније Шар-планина, на
којима се налазе и два највиша планинска врха у Србији: Ђеравица и Црни врх. Покрајину
чине две регије које се разликују саставом тла и климом, а међусобно су одељене планинама
Ћићавицом и Црнољевом. Јужна српска покрајина има врло разноврстан рељеф: састоји се
од планинских венаца којим је обрубљена, а они су испресецани кланцима и доста широким
долинама река Биначке Мораве, Лаба и Белог Дрима. Косово се простире у југоисточном и
источном делу покрајине, близу моравско-вардарске долине, и претежно је брдовито, тако да
рудна богатства представљају главни природни потенцијал ове области. Метохија се налази
на западу и северозападу покрајине и обилује квалитетним обрадивим земљиштем, што
битно одређује њену привреду.
Србија има 55 одсто обрадиве површине, док је 27 одсто под шумом. Висину од преко
2.000 метара достиже 15 планинских врхова, од којих је највиши Ђеравица на Проклетијама
(2.656 м).
Дужина граница Србије је 2.397 км. На истоку Србија се граничи са Бугарском, на
североистоку са Румунијом, на северу са Мађарском, на западу са Хрватском ,Босном и
Херцеговином и Црном Гором, а на југу са Албанијом и Македонијом.
Етнички састав становништва Републике Србије је врло разноврстан, што је резултат
динамичних догађаја током историје на овом простору. Већинско становништво су Срби, док
поред њих у Србији живи још 37 националности. Сви грађани имају иста права и дужности и
уживају пуну националну равноправност.
Уставом Републике Србије националним мањинама су загарантована права по
највишим међународним стандардима. На основу последњег пописа из 2006. године Србија
14
има 7411569 становника (без података са Косова и Метохије), што је чинило 92,3 одсто
становништва некадашње државне заједнице Србије и Црне Горе. Срби чине 82,86 одсто
становништва, Мађари 3,91 одсто, Бошњаци 1,81, Роми 1,44, Југословени 1,08, Хрвати 0,94,
Црногорци 0,92, Албанци 0,82, Словаци 0,79, Власи 0,53, Румуни 0,46, Македонци 0,34,
Бугари и Буњевци по 0,27, Муслимани 0,26, Русини 0,21, Словенци и Украјинци по 0,07,
Горанци 0,06, Немци 0,05 и Руси и Чеси по 0,03 одсто.
У службеној употреби су српски језик и ћирилично писмо, а користи се и латинично
писмо. Националне мањине имају законско право да свој језик и писмо користе у службеној
употреби у подручјима у којима живе.
Становништво у Србији је највећим делом православно-хришћанске вероисповести.
Српска православна црква, аутокефална од 1219. године, имала је важну улогу у развоју и
очувању српског националног идентитета. Осим Српске православне цркве постоје и друге
верске заједнице у Србији: Исламска, Католичка, Протестантска, Јеврејска и друге.
У табелама доле дати подаци су без Косова и Метохије.
Табела 1.1. Опште информације
(Извор: Статистички годишњак Србије за 2007. год., Републички завод за статистику
Србије и Савезна геодетска управа, 1953. год.)
Територија (површина у км2):
Државно уређење:
Службени језик/ци:
Укупан број становника у 2006.год. (процена
30.06):
Број становника на 1 км2 у 2006.год.:
Учешће градског у укупном становништву
(у 2006. г. у %):
Учешће пољопривредног у укупном
становништву (у 2002. г. у %):
Просечна старост становништва у 2006. год.:
Природно кретање становништва:
(на 1000 становника) у 2006. год.
Очекивана дужина живота живорођених
у 2006. год.:
Просечни ниво образовања становништва,
односно године школовања:
Неписмени (%) у 2002. год.:
Стопа незапослености у 2006. год.:
Проценат запослених жена у 2006. год.:
88361
република
Српски језик и језици националних
мањина у подручјима где живе
7411569 (без Косова и Метохије)
95,7
57,52
10,9
40,74
мушко 39,41
женско 41,99
живорођени 9,6
умрли 13,6
природни прираштај –4,3
мушке деце 70,6
женске деце 75,9
9,3
3,4 преко 10 година старости
21,6
40,1
У податке о пољопривредном становништву из пописа 2002. године укључена су сва лица која су по занимању:
радници у пољопривреди, рибарству и шумарству (произвођачи за тржиште), пољопривредници (произвођачи
за сопствене потребе) или физички радници у пољопривреди, рибарству и сродни, по Међународној
стандардној класификацији занимања (МСКЗ-88), као и сва лица која су од њих издржавана.
15
1.2
Политичка/Географска структура земље
Административно-територијална подела Републике Србије на покрајине, округе,
општине и Град Београд. У саставу Републике Србије су АП Војводина и АП Косово и
Метохија као облици територијалне аутономије.
Територијалну организацију Републике Србије чине 194 општине у којима се остварује
локална самоуправа и 29 округа. Град Београд и Град Ниш су посебне територијалне
јединице. У Републици Србији има 6168 насеља.
Војводина. Војводина захвата готово четвртину територије Србије, или 21.506
квадратних километара на северу Републике. Нови Сад је административно, привредно и
културно средиште покрајине. Војводина се састоји се од 45 општина и 7 округа, са
средиштима у градовима Суботици, Зрењанину, Кикинди, Панчеву, Сомбору, Новом Саду и
Сремској Митровици.
Косово и Метохија. Косово и Метохија је аутономна покрајина у саставу Републике
Србије и на основу Резолуције Савета безбедности Уједињених нација 1244 од 10. јуна 1999.
године налази се под привременом цивилном и војном управом Уједињених нација. Савет
безбедности (СБ) Уједињених нација одобрио је на седници која је одржана 24. октобра 2005.
године у Њујорку почетак преговора о будућем статусу Косова и Метохије, који су у току.
Косово и Метохија састоји се од 29 општина и 5 округа, чија су седишта у градовима
Приштини, Пећи, Призрену, Косовској Митровици и Гњилану.
Табела 1.2 Територијална подела Србије (01.01.2006)
Укупно
Окрузи
Општине
Насеља
Градска насеља
Месне заједнице
29
194
6168
207
4503
Централна
Србија
17
120
4252
129
3499
16
АП Војводина
7
45
467
52
549
Косово и
Метохија
5
29
1449
26
455
Територијална подела Србије
Површина
km2
Општине
Насеља
Градска
насеља
(Г)
Остала
насеља (O)
Град Београд
3227
17
166
27
139
Северно-Бачки
1784
3
45
3
42
Средње-Банатски
3256
5
55
4
51
Северно-Банатски
2329
6
50
7
43
Јужно-Банатски
4245
8
94
10
84
Западно-Бачки
2420
4
37
5
32
Јужно-Бачки
4016
12
77
16
61
Назив територије
17
Сремски
3486
7
109
7
102
Мачвански округ
3269
8
228
5
223
Колубарски округ
2474
6
218
7
211
Подунавски округ
1251
3
58
3
55
Браничевски округ
3865
8
189
5
184
Шумадијски округ
2388
7
174
5
169
Поморавски округ
2614
6
191
6
185
Борски округ
3507
4
90
6
84
Зајечарски округ
3623
4
173
5
168
Златиборски округ
6142
10
438
11
427
Моравички округ
3016
4
206
5
201
Рашки округ
3922
5
359
9
350
Расински округ
2667
6
296
5
291
Нишавски округ
2728
8
285
8
277
Топлички округ
2231
4
267
4
263
Пиротски округ
2761
4
214
4
210
Јабланички округ
2770
6
336
7
329
Пчињски округ
3520
7
363
33
330
1.3
Индустријски и пољопривредни сектор
Табела 1.А: Преглед индустријског и пољопривредног сектора
(Извор: Статистички годишњак Србије 2007, Републички завод за статистику Србије)
Сектор
Учешће у бруто
домаћем
производу БДП
( у %) у 2006.г.
Број
запослених,
по делатностима
у 2006. г.
Индустријски /
производни сектор1
17,5 %
33,52%
Пољопривредни сектор2
11,5 %
4,04%
18
Главни производи у
сваком сектору
прехрамбени
производи и пића,
електрична енергија,
гас и топла вода,
хемикалије и хемијски
производи, метални
производи, машине и
уређаји, дувански
производи, угаљ,
производи од гуме и
пластике, одевни
предмети, итд.
сви производи
примарне
пољопривредне
производње
1
Применом Класификације делатности од 1. јануара 2001. године индустрија обухвата делатности
сектора В, Г, и Д Класификације делатности, где је сектор В- Вађење руда и камена, сектор Г- Прерађивачка
индустрија и сектор Д-Производња и снабдевање електричном енергијом, гасом и водом.
2
Овај сектор обухвата делатности сектора А и Б Класификације делатности, где је сектор АПољопривреда, лов и шумарство и сектор Б-Рибарство.
Табела 1.Б: Структура индустријског/пољопривредног сектора у 2006. години
(Извор: Републички завод за статистику Србије, Одељење за статистичке регистре и
стандарде-Статистички пословни регистар)
Шифра
делатности
А+Б
А 01
А 02
А 03
Б 05
В
В 10,11,12
В 13,14
Г
Г 15-16
Г 17-18
Г 19
Г 20
Г 21-22
Г 23
Г 24
Г 25
Г 26
Г 27-28
Г 29
Г 30-33
Г 34-35
Величина предузећа према
броју радника
Свега ВЕЛ1 СРЕ2 МАЛ3 МИК4
Делатности
Пољопривредни сектор (сектор
А+Б)
Пољопривреда
Шумарство
Водопривреда
Рибарство
Вађење руде и камена (сектор В)
Вађење енергетских сировина
Вађење осталих сировина и
материјала, осим енергетских
Прерађивачка индустрија (сектор Г)
Производња прехрамбених
производа, пића и дувана
Производња текстила и текстилних
производа
Прерада коже и производња
предмета од коже
Прерада дрвета и производи од
дрвета
Производња целулозе, папира и
производа од папира; издавачка
делатност и штампање
Производња кокса, деривата нафте
и нуклеарног горива
Производња хемикалија, хемијских
производа и вештачких синтетичких
влакана
Производња производа од гуме и
производа од пластичних маса
Производња производа од осталих
неметалних минерала
Производња основних метала и
стандардних металних производа
Производња машина и уређаја на
другом месту не поменута
Производња електричних и
оптичких уређаја
Производња саобраћајних средстава
19
3630
30
223
493
2884
3385
133
38
74
214
18
27
2
1
11
3
195
1
24
3
21
1
462
6
10
15
27
-
2701
124
3
56
155
14
196
8
20
27
141
16479 331
1058 2794 12296
2832
83
243
465
2041
1501
38
116
297
1050
304
7
39
62
196
1135
4
39
183
909
2448
16
78
343
2011
38
2
2
5
29
738
19
62
114
543
929
15
46
160
708
631
22
59
115
435
1983
39
124
397
1423
776
22
64
136
554
1712
21
79
274
1338
307
32
38
50
187
Г 36-37
Д
Прерађивачка индустрија на другом
1145
месту не поменута
Производња и снабдевање
електричном енергијом, гасом и
270
водом (сектор Д)
11
69
193
872
27
101
75
67
Ознаке величине предузећа према броју радника:
1
ВЕЛ (велико): више од 250
2
СРЕ (средње): 50 – 249
3
МАЛ (мало): 10 – 49
4
МИК (микро): 0 – 9
Број предузећа
(МИК+МАЛ+СРЕ+ВЕЛ)
Сектор
Индустријски сектор
(сектори В+Г+Д)
Пољопривредни сектор (сектор А)
Укупан број предузећа
16963
(22,25 %)
3630
76234
(4,76 %)
Табела 1. В1: Преглед главних ратарских усева
(Извор: Статистички годишњак Србије 2007, Републички завод за статистику Србије)
Главни
ратарски усеви
кукуруз
пшеница
сунцокрет
луцерка
соја
детелина
јечам
кромпир
шећерна репа
пасуљ
парадајз
паприка
дуван
раж
Засејана површина
у хиљ. хектара у 2006.г.
1172
543
187
188
157
121
94
84
72
23
21
19
7
7
Производња
у тонама у 2006.г.
6016765
1875335
384945
1104287
429639
548436
275640
930305
3188905
54585
189222
177255
10808
15417
Табела 1. В2: Преглед воћних стабала и производња воћа
Воћна стабла
Шљиве
Јабуке
Вишње
Крушке
Брескве
Трешње
Ораси
Кајсије
Дуње
Стабла, хиљ.
у 2006.г.
46111
16521
9826
5361
4491
1983
1966
1787
1076
Производња
хиљ. тона у 2006.г.
556
240
80,5
58
59,1
23,3
23,8
21,9
10,4
20
Табела 1. В3: Преглед сточног фонда у пољопривредним предузећима, задругама,
приватним пољопривредним газдинствима и непољопривредним домаћинствима
Стока и живина
хиљ. грла у 2006.г.
Свиње
овце
говеда
козе
коњи
живина
3212
1609
1096
139
19
17905
Табела 1. Г: Преглед индустријске производње по регионима
Подаци нису доступни, с обзиром да Републички завод за статистику Србије не прати
индустријску производњу по окрузима, већ само по општинама (подела по регионима се не
користи од 1991. године).
1.4
Запосленост у индустрији у главним привредним секторима
Табела 1.Д: Запосленост у индустрији у главним привредним гранама (у 2006.
год.)
Шифра
Индустријска
Број
Број
Главна емисија
делатности1 делатност
предузећа2
запослених 3
(тип)
CH4, COD,
В
Вађење руде и камена
214
36792
суспендоване
честице
Прехрамбени производи,
BOD, COD,
Г 15-16
2832
87474
пића и дуван
масти
Производња текстила и
Cr, BOD, COD,
Г 17-18
1501
41432
текстилних производа
масти, сулфиди
Прерада коже и
Cr, BOD, COD,
Г 19
производња предмета од
304
11926
масти, сулфиди
коже
Прерада дрвета и
честице,
Г 20
1135
11019
производи од дрвета
NMVOC
SO2, NMVOC,
Производња папира,
Г 21-22
2448
26621
Zn, Al, BOD,
издавање и штампање
COD,
Производња кокса,
NMVOC, масти,
Г 23
деривата нафте и
38
981
TOC
нуклеарног горива
Производња хемикалија,
хемијских производа и
NMVOC, масти,
Г 24
738
26852
вештачких и синтетичких
TOC
влакана
Производња производа од
NMVOC, масти,
Г 25
гуме и производа од
929
21316
TOC
пластичних маса
21
Г 26
Производња производа од
осталих неметалних
631
минерала
24988
Г 27-28
Производња основних
метала и стандардних
металних производа
1983
53174
Г 29
Производња осталих
машина и уређаја
776
33264
Г 30-33
Производња електричних и
оптичких уређаја
Производња саобраћајних
средстава
Остала прерађивачка
индустрија
Производња и снабдевање
електричном енергијом,
гасом и водом
1712
30481
307
31115
1145
21178
270
47532
16963
506145
Г 34-35
Г 36-37
Д
УКУПНО
честице, азбест,
суспендоване
честице
Zn, Cr, Ni, Cu,
Cd, As,
суспендоване
честице
NMVOC, Zn, Cr,
Ni, Cu, Cd, As,
цијаниди
SO2, NO2, CO2,
честице
1
Применом Класификације делатности од 1. јануара 2001. године индустрија обухвата делатности
сектора В, Г, и Д Класификације делатности, где је сектор В - Вађење руда и камена, сектор Г - Прерађивачка
индустрија и сектор Д - Производња и снабдевање електричном енергијом, гасом и водом.
2
Извор података: Одељење за статистичке регистре и стандарде - Статистички пословни регистар,
Републички завод за статистику Србије.
3
Број запослених у предузећима установама, задругама и другим организацијама, у свим секторима
својине. Укључени и запослени у малим предузећима (до 50 запослених) који нису обухваћени редовним
истраживањем
Извор података: Полугодишњи извештај о запосленима и зарадама запослених из Анкете за допуну
полугодишњег извештаја о запосленима и зарадама запослених, Републички завод за статистику Србије.
Табела 1.Ђ Отпадне воде из индустрије, према месту испуштања ( у 2006. год.)1
Шифра
Индустријска
делатности2 делатност
Г 15
Г 17-19
Г 20,22
Отпадне воде
испуштене у
површинске
воде3
(у 1000m3)
Производња
прехрамбених
11003
производа
Производња
текстила и
текстилних
659
производа, Прерада
коже и производња
предмета од коже
Прерада дрвета и
производи од
83
дрвета, штампање
22
Отпадне воде
испуштене у
земљу3
(у 1000m3)
Укупне
количине
пречишћених
отпадних
вода
(у 1000m3)
Укупне
количине
отпадних
вода4
(у 1000m3)
5371
9520
26796
43
566
2026
108
102
751
Г 21
Г 23-25
Г 26
Г 27
Г 29
Г
В 10-14
Д 40
УКУПНО
Производња папира 3340
Производња кокса,
хемикалија,
12952
производа од
пластичних маса
Производња
производа од
3178
осталих неметалних
минерала
Производња
43113
основних метала
Производња машина
и уређаја на другом 537
месту не поменута
Остала прерађивачка
818
индустрија
Вађење руде и
3684
камена
Производња и
снабдевање
2902360
електричном
енергијом
2981727
716
3153
4223
4657
3207
22714
268
1126
6808
32
37932
45407
414
433
3583
705
1274
7027
330
2754
4834
6032
180133
2911607
18676
240200
3035776
1
Извор података је редовно годишње статистичко истраживање о Коришћењу вода у индустрији у секторима В, Г и
Д, које спроводи Одсек за за заштиту животне средине Републичког завода за статистику Србије.
2
Применом Класификације делатности од 1. јануара 2001. године индустрија обухвата делатности сектора В, Г, и Д
Класификације делатности, где је сектор В- Вађење руда и камена, сектор Г- Прерађивачка индустрија и сектор ДПроизводња и снабдевање електричном енергијом, гасом и водом.
3
4
Пречишћене и непречишћене
Укупне отпадне воде које се испуштају у земљу, површинске воде и јавну канализацију.
23
2. ПОГЛАВЉЕ: ПРОИЗВОДЊА, УВОЗ, ИЗВОЗ, СКЛАДИШТЕЊЕ И
ОДЛАГАЊЕ ХЕМИКАЛИЈА
2.1 Производња, увоз и извоз хемикалија
2.2 Потрошња хемикалија
2.3 Хемијски отпад
2.4 Преглед предузећа која производе, употребљавају, врше промет, складиште и
одлажу опасне материје
2.5 Преглед постројења за рециклажу отпада
2.1
Производња, увоз и извоз хемикалија
Хемијска индустрија заузима веома значајну улогу у укупној индустријској
производњи и спољнотрговинској размени Србије. То најбоље потврђују подаци о уделу
производње пластичних и гумарских производа и нафтних деривата од 21.5 % бруто домаћег
производа у односу на укупну индустријску производњу остварену у 2004. години, као и
удео од 18 % од укупне вредности спољнотрговинске размене Србије. Хемијска индустрија
данас подмирује потребе земље за широким спектром производа почев од основних базних
хемикалија као што су производи од нафте и гаса, индустријских хемикалија (неорганских и
органских), преко интермедијерних производа и финалних хемијских производа чији се број
стално повећава (ђубрива, пестициди, лекови, детерџенти, козметика, боје, адхезиви, итд.).
Историјат развоја производње хемикалија и хемијских производа у Србији
(индекси обима производње у периоду од 1966 до 2005, базни индекс 1945=0%)
(преузето са сајта Савеза хемичара и технолога Србије www.shts.org.yu)
Хемијска индустрија Србије је у свом развоју имала три изузетно успешна периода –
први током 60-тих година када је пуштена у рад већина постојећих капацитета за
производњу базних неорганских хемикалија, други између 1975.г. и 1982.г. када су напори
фокусирани на развој базне петрохемијске индустрије и трећи између 1987.г. и 1990.г. када
су остварени рекордни нивои производње и потрошње на националном нивоу. Крајем 80-тих
година је производни програм домаће хемијске индустрије обухватао 7-8 хиљада
разноврсних хемијских роба на нивоу укупног годишњег обима производње од 8-10 милиона
тона.
Последња декада XX века је била изузетно тежак период за хемијску индустрију
Србије. Започела је са негативним последицама распада бивше Југославије, као што су
редукција димензија »домаћег« тржишта и »губитак« неколико важних хемијских
интермедијера који су се производили у Хрватској, Словенији, Босни и Македонији. Следило
је разбуктавање грађанског рата, прво у Хрватској, а потом и у Босни, што је довело до
24
увођења санкција Уједињених Нација према новоформираној СР Југославији. Премда су ове
санкције биле укинуте средином 1995.г., последице толиког броја недаћа у кратком времену
су биле огромне – обим производње хемијских роба је у 1998.г. био на нивоу од 35% обима
производње оствареног у рекордној 1989.г. Нажалост, ни то није био крај – недаће су тек
доживеле врхунац у рано пролеће 1999.г. са почетком НАТО агресије на Србију. Током 78
дана трајања NATO бомбардовања велики број хемијских постројења на локацијама у
Панчеву, Лучанима и Баричу је скоро у потпуности уништен. Посебно велике економске и
немерљиве еколошке штете су причињене у Панчеву, где су ракетирана и тешко оштећена
постројења за производњу хлора, VCM-а и амонијака.
Табела 2.А: Производња хемикалија у Србији
(Извор података: Републички завод за статистику Србије)
Производња
(количина у 2006. г., тона)
Класе хемикалија
Пестициди1
6,157
2
487,129
Вештачка ђубрива
Индустријске
хемикалије3
1,527,383
Производи од нафте4
3,481,864
Хемикалије за општу
употребу5
107,590
Експлозиви6
/
5,610,123
УКУПНО
Номенклатура производа се базира на класификацији делатности у ЕУ, тзв. NACE
класификација, у којој се петоцифарска ознака (подгрупа) односи на производе који се у
конкретној делатности производе.
1
Пестициди: обухватају производе под шифром 24200 (производња пестицида и других хемикалија за
пољопривреду)
2
Вештачка ђубрива: обухватају производе под шифрама 24150.30 (азотна ђубрива, минерална или
хемијска); 24150.40 (фосфорна ђубрива, минерална или хемијска); 24150.50 (калијумова ђубрива, минерална
или хемијска); 24150.80 (остала ђубрива, минерална или хемијска).
3
Индустријске хемикалије: обухватају производе под шифрама 24110 (производња индустријских
гасова); 24120 (производња боја и пигмената); 24130 (производња осталих основних неорганских хемикалија);
24140 (производња осталих основних органских хемикалија); 24150.10 (азотна киселина, сулфоазотне киселине,
амонијак); 24150.20 (амонијум хлорид, нитрити, калијумнитрат, триамонијум фосфат, амонијумкарбонати);
24300 (производња боја, лакова и сл.премаза, графичких боја и китова).
4
Производи од нафте: обухватају производе под шифрама 23201 (производња деривата нафте) и 23202
(производња битуменских материјала).
5
Хемикалије за општу употребу: обухватају производе под шифрама 24510 (производња сапуна и
детерџената, препарата за чишћење и полирање); 24520 (производња парфема и тоалетних препарата); 24630
(производња етеричних уља).
6
Експлозиви: обухватају производе под шифром 24610 (производња експлозива). С обзиром да су
јединичне мере за поједине шифре производа који спадају у класу експлозива веома различите (кг, комад,
метри), није било могуће приказати укупан збир.
2.1.1
Најважнији произвођачи хемикалија у Србији
(Извор: Привредна комора Србије - Удружење за хемијску, фармацеутску и гумарску
индустрију и индустрију неметала и Министарство животне средине и просторног
планирања - Одељење за хемикалије)
25
Пестициди и остале агрохемикалије:
ГАЛЕНИКА ФИТОФАРМАЦИЈА, Земун; ЖУПА, Крушевац; CHEMICAL
AGROSAVA, Београд; ЗОРКА - ЗАШТИТА БИЉА, Шабац; ЗОРКА-МИНЕРАЛНА
ЂУБРИВА,
Шабац;
ДЕЛТА
АГРОХЕМИЈА,
Београд;
DUOCHEM,
Београд;
ВЕТЕРИНАРСКИ ЗАВОД, Суботица, ХЕМОВЕТ, Нови Сад; ЗОРКА КЛОТИЛД –
АГРОТЕХНОХЕМ, Суботица; ЈУГОХЕМ, Лесковац, ИХП ПРАХОВО, Прахово; БВ
КОМЕРЦ, Нови Сад; АГРО-ХЕМ, Нови Сад; ХИ ПОЉОТОПЛИЦА, Ниш; МОНАДА ЛАБ,
Београд; РТБ БОР ТОПИОНИЦА И РАФИНАЦИЈА БАКРА (ТИР), Бор.
Вештачка ђубрива:
ХИП АЗОТАРА, Панчево; АГРОХЕМ, Нови Сад; АЗОТАРА, Суботица; ИХП Прахово,
ЗОРКА-МИНЕРАЛНА ЂУБРИВА, Шабац; АЗОХЕМ, Суботица; ЖИТОМЕДИА, Кула;
ЕКОМИНЕРАЛ, Смедерево; ЗОРКА КЛОТИЛД 1904, Суботица; ФЕРТИЛ, Бачка Паланка.
Неорганске киселине и соли:
Сумпорна киселина: РТБ БОР- ТИР, Бор; ЗОРКА, Шабац
Фосфорна киселина: ИХП-Прахово; ЗОРКА, Шабац;
Хлороводонична киселина: ПЕТРОХЕМИЈА, Панчево; ЖУПА, Крушевац; ЗОРКАСОНА КИСЕЛИНА, Шабац
Азотна киселина: ХИП АЗОТАРА, Панчево; ПРВА ИСКРА НАМЕНСКА, Барич
Хипохлорити: ПЕТРОХЕМИЈА, Панчево; ЖУПА, Крушевац
Сулфати: ЗОРКА, Шабац; ЖУПА, Крушевац; ЗОРКА-МИНЕРАЛНА ЂУБРИВА,
Шабац; РТБ БОР- ТИР; ИХП Прахово; МАРКИНГ, Ужице
Фосфати: ИХП-Прахово
Силикати: ГАЛЕНИКА МАГМАСИЛ, Земун; СПЕКТАР, Крушевац
Соли племенитих метала: РТБ БОР -Фабрика соли, Бор
Алкалије и хлор:
ПЕТРОХЕМИЈА, Панчево; ЖУПА, Крушевац
Индустријски гасови:
MESSER TEHNOGAS, Београд; LINDE GAS SRBIJA Индустрија гасова, Бечеј; ХИП
АЗОТАРА, Панчево; Метанолско-сирћетни комплекс, Кикинда; РТБ БОР- ТИР, Бор;
Основне органске хемикалије:
Метанолско-сирћетни комплекс, Кикинда; ПКС ЛАТЕКС, Чачак; БРИКСОЛ, Вршац
Базно петрохемијски производи:
ПЕТРОХЕМИЈА, Панчево; НИС-РАФИНЕРИЈА НАФТЕ
ФАБРИКА СИНТЕТИЧКОГ КАУЧУКА, Елемир
ПАНЧЕВО,
Панчево;
Полимери и смоле: ХИП ПЕТРОХЕМИЈА, Панчево; ХИПОЛ, Оџаци; ЦЕРПРОМ,
Алексинац, ПКС ЛАТЕКС, Чачак; ДУГА, Београд; ХИНС, Нови Сад и др.
Сапуни, синтетички детерџенти, средства за чишћење и полирање:
АЛБУС, Нови Сад; БЕОХЕМИЈА, Београд; БИСЕР, Кумане; БРИКСОЛ, Вршац;
ХЕМИК, Кикинда; ХЕМОДОМ, Сремска Каменица; ХЕМОПРОДУКТ, Крушевац; ХЕНКЕЛМЕРИМА, Крушевац; ХИНС, Нови Сад; ПАНОНИЈА, Панчево; SIMCHEM, Врањска Бања;
SLAVICA PARAPHARM, Суботица; ХИНОМ, Ново Милошево; СПЕКТАР, Крушевац и др.
Козметички производи:
АУРА, Ниш; „МАРТИНОВИЋ“, Београд; БЕОЛАБ ЛАБОРАТОРИЈА, Београд; ДЦП
ХЕМИГАЛ, Лесковац; БИОМЕЛЕМ, Београд; BONES GROUP, Београд; DAHLIA, Београд;
ГАЛЕНИКА, Београд; INTERCHEM, Јагодина; LONDESSA YU, Чачак; LUХOL, Зрењанин;
26
НЕВЕНА, Лесковац; PHARMANOVA, Београд; „СТАНЧИЋ“, Бор; STEVAN STILL, Београд;
YUCO HEMIJA, Бачки Јарак; БИСЕР, Кумане; ХЕМИК, Кикинда и др.
Боје и лакови:
ИБЛ ДУГА, Београд; ZORKA COLOR, Шабац; ZVEZDA HELIOS, Горњи Милановац;
TORDA ZVEZDA, Горњи Милановац; ПРВИ МАЈ, Чачак; ТИГАР – ХЕМИЈСКИ
ПРОИЗВОДИ, Пирот; НЕВЕНА, Лесковац; ПОМОРАВЉЕ, Ниш; HEMPRO-COLOR, Шид;
ЈУГОХЕМ Б.С.Нова Пазова; БОЈАНА, Београд; MAXIMA, Лучани; SILEX, Панчево;
ПИТУРА, Београд; ДЕЛФИН, Београд; СУКО, Пирот; КОТРОМАН, Мокра Гора, ЈУБ,
Шимановци и др.
Експлозиви:
МИЛАН БЛАГОЈЕВИЋ, Лучани; ПРВА ИСКРА-НАМЕНСКА ПРОИЗВОДЊА, Барич;
ТРАYАЛ Корпорација, Крушевац
Етерична уља:
„ЈОСИФ ПАНЧИЋ“,Београд; АДОНИС, Соко Бања; КИРКА, Београд; МЕНТА, Падеј;
МЕЛИСА, Апатин и др.
Табела 2.Б: Увоз и извоз хемикалија у 2006. и 2007. години
(Извор: Министарство финансија - Управа царина, Сектор за информационе
технологије)
Увоз 2006
Тарифни
број
27
нето маса,
тона
вредност
робе,
евра
903,913,531.19
Извоз 2006
вредност
нето маса,
робе,
тона
евра
189,026,337.44
54,079,693.84
28
949,852,555.88
186,072,362.63
56,728,227.43
117,097,518.18
12,305,354.28
29
62,210,600.21
118,900,887.41
261121376.9
125,447,643.66
31
494,521,621.49
90,363,377.50
30,309,910.25
5,372,071.61
32
54,347,121.26
85,250,736.25
69,522,548.66
25,064,586.12
33
24,242,043.02
128,765,088.04
1,311,895.56
5,622,293.49
34
90,096,025.38
106,360,527.83
21,433,188.18
16,226,918.71
36
1,529,851.14
3,205,482.23
1,638,693.65
3,898,619.91
38
6,769,077.39
6,769,077.39
789,833.97
2,831,139.95
УКУПНО
1,869,641,258.40
1,546,134,162.40
692,251,302.74
Увоз 2007
Тарифни
број
нето маса,
тона
250,848,321.59
Извоз 2007
вредност
робе,
евра
нето маса,
тона
вредност
робе,
евра
27
1,188,440,609.63
1,045,295,653.88
219,815,877.24
66,938,707.77
28
242,536,174.54
69,080,993.93
166,443,647.89
16,999,036.72
29
68,239,432.11
138,422,894.45
337158686.5
181,647,384.12
31
653,471,989.45
139,413,269.74
95,583,861.60
16,713,790.04
27
32
66,441,474.78
109,337,078.46
124,029,946.10
46,520,897.07
33
27,110,954.66
160,065,903.48
2,024,326.90
9,116,231.77
34
95,964,210.73
125,232,326.90
46,671,147.62
39,800,822.05
36
2,620,267.45
5,306,750.49
2,523,753.40
3,959,020.45
38
8,292,631.53
60,947,349.48
1,536,354.43
5,009,358.70
УКУПНО
2,353,117,744.88
1,853,102,220.81
995,787,601.63
386,705,248.69
Сврставање производа у царинске тарифе врши се на основу Закона о Царинској
тарифи („Службени гласник“ бр.62/05), тако да су и класе хемикалија које су обухваћене
Националним профилом сврстане под одговарајуће тарифне бројеве.
2.2
Потрошња хемикалија
2.2.1
Потрошња пестицида и ђубрива
Републички завод за статистику не прати на систематски начин потрошњу пестицида и
ђубрива у Србији (изражену у кг по ха обрадиве површине), тако да се подаци не објављују у
Статистичком годишњаку Србије. Подаци који постоје нису релевантни, с обзиром да не
осликавају реално стање на тржишту.
Управа за заштиту биља Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде
такође не располаже подацима о потрошњи ђубрива и пестицида у неколико последњих
година. За сада је успостављена евиденција о продаји пестицида на мало (од априла 2006.
године) и тренутно се ради на изради методологије о начинима сакупљања података о
продаји пестицида од велетрговина, али који иду директно крајњим корисницима. Такође,
Управа за заштиту биља ради на реформисању евиденције о продаје пестицида у
пољопривредним апотекама, преко система фискалних каса.
Вредност извоза у увоза робе по робним секторима према Стандардној међународној
трговинској класификацији (СМТК). Извор података: Статистички годишњак Србије за 2007.
год., Републички завод за статистику Србије.
Сирове материје осим горива
Минерална горива и мазива
Хемијски производи
Извоз у 2006. г.,
вредност мил.УСД
278
225
650
Увоз у 2006. г.,
вредност мил.УСД
627
2595
1867
Вредност извоза и увоза према Класификацији делатности у оквиру Закона о
класификацији делатности и о регистру јединица разврставања („Службени лист СРЈ”, бр.
31/96 и 74/99). Извор података: Статистички годишњак Србије за 2007. год., Републички
завод за статистику Србије.
Извоз у 2006. г.,
вредност мил.УСД
Увоз у 2006.г.,
вредност мил.УСД
130
664
Производња кокса и деривата
нафте
28
Производња хемикалија и
хемијских производа
Производња производа од
гуме и пластике
2.3
Хемијски отпад
2.3.1
Унутаргранично кретање отпада
640
1818
460
375
Табела 2.В1: Унутаргранично кретање отпада за период од 01.01.2007. године до
31.12.2007. године
(Извор: Агенција за рециклажу Републике Србије)
Врста отпада
Оловни акумулатори (АА170)
Пнеуматици (ГК 020) за потребе добијања енергије у цементној
индустрији
Количина
8.572,40 т
Пнеуматици (ГК 020) као алтернативно гориво
2.175 ком
Хемијски гипс (АБ 140) као секундарна сировина у цементној
индустрији
Пиритна изгоретина (АБ) као секундарна сировина у цементној
индустрији
Високопећна гранулисана троска (ГЦ 070) као секундарна
сировина у цементној индустрији
Шљака од сагоревања угља (АБ 010) као секундарна сировина у
цементној индустрији
Шљака, пепео и остаци из производње алуминијума (АА110) као
секундарна сировина у ливницама
2.3.2
5.308,92 т
23.936,68 т
15.863,25 т
147.187,30 т
181.809,76 т
577,11 т
Прекогранично кретање отпада
Подаци о прекограничном кретању отпада (увоз/извоз отпада) евидентирају се као
планиране количине на основу података из дозвола које издаје Министарство животне
средине и просторног планирања. Подаци о оствареним количинама увеженог/извеженог
отпада евидентирају са на основу достављених јединствених царинских исправа (ЈЦИ).
Табела 2.В2: Извоз опасног отпада за период од 01.01.2007. до 31.12.2007.
(Извор: Агенција за рециклажу Републике Србије)
Врста отпада
Електрична опрема са опасним материјама
(АА)
Остаци из производње алуминијума
(АА110)
Оловни акумулатори (AA 170)
Отпади који претежно садрже неорганске
састојке а могу садржати метале и органске
материје (АB) (филтер погача од третмана
отпадних вода)
29
Планирана
количина
Остварена
количина
500,00 т
23,94 т
1.000,00 т
495,69 т
Није планирано
184,99 т
160,00 т
Није потврђено
Отпади који могу садржати било органске
било неорганске састојке (АD) (сировине за
производњу сладоледа)
Отпад из поизводње фармацеутских
производа (AD 010)
Индустријски отпад (АD 090)
Отпад контаминиран PCB ( RA 010)
0,5714 т
Није потврђено
125,71 т
89,87 т
100,00 т
151,52 т
Није потврђено
27,79 т
Табела 2.В3: Увоз инертног отпада за период од 01.01.2007. до 31.12.2007.
(Извор: Агенција за рециклажу Републике Србије)
Врста отпада
Отпадне коришћене тонер касете које не
садрже опасне материје (GA)
Отпад и остаци бакра (GA 120)
Отпад и остаци алуминијума (GA 140)
Отпад и остаци цинка (GA 160)
Отпад од гвожђа и челика (GA 430)
Отпад од платинских метала (GА 020)
Отпад од пластике (GH)
Отпад од папира (GI)
Текстилни отпад (GJ)
Отпадни гумени гранулат (GK 010)
Истрошене пнеуматске гуме (GK 020)
Планирана
количина
Остварена
количина
320.000 ком
273.419 ком
17.739,99 т
29.716,66 т
300,00 т
163.800,00 т
Није планирано
11.096,77 т
204.414,29 т
3.975,00 т
1.833,33 т
204.366 ком
78,83 т
3.867,43 т
Није потврђено
2.208,97 т
0,0038 т
328,57 т
271,20 т
245,40 т
129,35 т
83.017 ком
Табела 2.В4: Извоз инертног отпада за период од 01.01.2007. до 31.12.2007.
(Извор: Агенција за рециклажу Републике Србије)
Врста отпада
Отпад од метала и металних легура (GA)
Катализатори на бази платине (GA 020)
Отпад и остаци бакра (GA 120)
Отпад и остаци алуминијума (GA 140)
Остаци гвожђа и челика (GA 430)
Отпад и остаци цинка (GA 160)
Електрични и електронски склопови (GC
010)
Отпадни истрошени катализатори
аутомобила (GC 060)
Отпад од стакла (GE)
Керамички отпад (GF)
Отпад од пластике (GH)
Отпади гуме – струготина (GK 010)
Пнеуматске гуме од тешких возила (GK
020)
Отпад од папира или картона (GI)
Текстилни отпад (GJ)
Отпад од коришћених рентген филмова
(GO)
30
Планирана
количина
1.533,33 т
0,0617 т
44.437,85 т
56.310,49 т
1.340.612,75 т
1.597,50 т
Остварена
количина
Није потврђено
0,0926 т
2.862,01 т
9.770,02 т
315.278,69 т
110,55 т
83,33 т
Није потврђено
75.000 ком
Није потврђено
43.166,67 т
390,83 т
21.423,33 т
300,00 т
9.785,63 т
24,14 т
671,65 т
Није потврђено
3.800,00 т
66,50 т
150.246,67 т
550,00 т
11.994,94 т
Није потврђено
25,00 т
Није потврђено
Отпад од фотографског филма (GО 040)
Други отпад који углавном чине
неоргански састојци, а могу садржати
метале или органске материје (GG)
(магнезитна и магнезитно хромитна опека)
2.4
16,67 т
Није потврђено
666,67 т
Није потврђено
Преглед предузећа која производе, употребљавају, врше промет, складиште
и одлажу опасне материје
Према Закону о заштити животне средине („Сл. гласник РС”, бр. 135/04”) правно и
физичко лице које обавља активности у којима је присутна или може бити присутна једна
или више опасних материја у количинама које су једнаке или веће од прописаних, а које могу
изазвати удес дужно је да изради процену опасности од удеса. Подзаконски пропис који
уређује ову област је у припреми. Тренутно је на снази Правилник о методологији за процену
опасности од хемијског удеса и од загађивања животне средине, мерама припреме и мерама
за отклањање последица („Сл. гласник РС“, бр. 60/94 и 63/94) који прописује обавезу вођења
евиденције од стране предузећа о опасним материјама и обавезу достављања података до 31.
јануара текуће године за претходну годину.
Шематски приказ обавезе достављања података о опасним материјама у складу са
наведеним правилником:
НЕ
Рукујете са опасним материјама
које су одређене Прилогом 1
Правилника?
ДА
Податке о опасним материјама
потражите у документацији
која прати материју!
ДА
Да ли се у вашем предузећу
опасне материје појављују у
збирној количини већој од 1
т/год ?
ДА
Морате пријавити све опасне
материје које се појављују у
количинама већим од
0,1т/год. појединачно!
НЕ
Да ли се у вашем предузећу изузетно
опасне материје, на пример:
• PCB (“пирален”)
• карбонил хлорид (фозген),
• метил изоцијанат,
• жива и живина једињења ,
• халогенисани органски растварачи,
• једињења шестовалентног хрома
• итд.
појављују у збирној количини већој од
0,01 т/год.?
ДА
Морате пријавити ове опасне
материје!
НЕ
Немате обавезу достављања
података.
Министарству доставите ИЗЈАВУ по ком основу не подлежете обавези
достављања података по Правилнику !
31
На основу података које су доставила предузећа која подлежу овој обавези, формира
електронска база података која се води у Одељењу за поступање у удесу у Министарству
животне средине и просторног планирања.
Табела 2.Г: Преглед предузећа која производе, употребљавају, врше промет,
складиште и одлажу опасне материје
Број
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
Назив и адреса седиште
предузећа
А.Д.“ДУГА“, Вилине воде
6, Београд
А.Д. „ГАЛЕНИКА“
Батајнички друм бб Земун,
Београд
ГАЛЕНИКА
ФИТОФАРМАЦИЈА,
Батајнички друм бб, Земун
Београд
АД „ФРИКОМ“,
Зрењанински пут бб,
Београд
ЈКП“БЕОГРАДСКИ
ВОДОВОД И
КАНАЛИЗАЦИЈА“ Макиш,
Обреновачки пут бб,
Београд
ЈКП „БЕОГРАДСКИ
ВОДОВОД И
КАНАЛИЗАЦИЈА“ Баново
Брдо, Љешка 82, Београд
ЈКП „БЕОГРАДСКИ
ВОДОВОД И
КАНАЛИЗАЦИЈА“ Беле
Воде, Водоводска 158,
Београд
Гранска
припадност
Средња
годишња
количина
опасне
материје (т)
Решење о сагласности
на процену опасности
од хемијског удеса
(да/не)
План заштите од
хемијског удеса (да/не)
15,702
140 ком
не
938
не
производња
пестицида
467
Решење о сагласности
15.12.2006.
Урадили План
заштите од хемијског
удеса и План санације
прехрамбена
индустрија
274
не
хемијска
индустрија
фармацеутска
индустрија
Решење о сагласности
25.04.2005.
Нису урадили План
заштите од хемијског
удеса
производња воде
1,089,749
производња воде
64
не
производња воде
492
не
268
Решење о сагласности
04.04.06.
Урадили План
заштите од хемијског
удеса и План
санације.
8.
АД БИП „МОСТАР“
ФАБРИКА ПИВА И
производња пива
СЛАДА, Војводе путника 5,
Београд
9.
Д.О.О. РАФИНЕРИЈА
НАФТЕ Палилула
Панчевачки пут 83, Београд
нафтни деривати
5,252
10.
АД ″ВРЕЊЕ″ Индустрија
шпирита и квасца
Радничка 3, Београд
производња
алкохола и квасца
144 т
1092 м3
800 л
11.
АД ″ИМЛЕК″
БЕОГРАД Индустријско
насеље бб, Падинска Скела
производња млека
и млечних
производа
1,237
32
не
Решење о сагласности
21.08.07.
Урадили План
заштите од хемијског
удеса и План санације
не
12.
13.
14.
15.
16.
транспорт и
промет
природног и
течног гаса
145,729
АД „ТЕХНОХЕМИЈА“
Вилине Воде 47, Београд
АД „ТЕХНОХЕМИЈА“
Вилине Воде 47, Београд,
магацин Добановци
АД „ТЕХНОХЕМИЈА“
Вилине Воде 47, Београд,
складиште у Нишу
АД „ТЕХНОХЕМИЈА“
Вилине Воде 47, Београд,
производни погон Лештане
хемијска
индустрија
110
не
хемијска
индустрија
5
не
хемијска
индустрија
4
не
хемијска
индустрија
16
не
10
Решење о сагласности
26.12.2007.
Урадили План
заштите од хемијског
удеса
Решење о сагласности
27.12.2007.
План заштите треба
да ураде од хемијског
удеса
Решење о сагласности
14.06. 2007.
План заштите од
хемијског удеса треба
да ураде
производња
термоелектричне
енергије
24,057
Позитивно мишљење
на елаборат из 2002.
године
производња
термоелектричне
енергије
9,049 т
38,601 л
Позитивно мишљење
на елаборат из 2002.
године
производња
термоелектричне
енергије
4,536
У процедури
производња
термоелектричне
енергије
2,478
не
17.
НИС ПЕТРОЛЈУГОПЕТРОЛ Радничка 5
Чукарица, Београд
нафтни деривати
18.
„ЂУКАПОЛ“ д.о.о.
Аутопут 22, Земун
производња
сунђера
19.
„ПИТУРА“ Слободана
Бајића 1, Земун Поље
фабрика боја и
лакова
20.
21.
22.
23.
24.
25.
26.
Решење о сагласности
06.03.06.
Нису урадили План
заштите од хемијског
удеса
НИС „ЈУГОПЕТРОЛ“
БЕОГРАД складиште ТНГа Овча Лоле Рибара 12.
Београд-насеље Овча
ПД ТЕНТ Д.О.О.
Обреновац, ТЕНТ А
Богољуба Урошевића
Црног 44, Обреновац
ПД ТЕНТ Д.О.О.
Обреновац, ТЕНТ Б
Богољуба Урошевића
Црног 44, Обреновац
ПД ТЕНТ Д.О.О.
Обреновац, ТЕ Колубара,
Велики Црљени 3. Октобар
146, Велики Црљени,
Лазаревац
ПД ТЕНТ Д.О.О.
Обреновац, ТЕ“МОРАВА“
Свилајнац, Ђуре Ђаковића
63
„ХИП-Петрохемија“ а.д.
Спољностарчевачка 82,
Панчево
НИС АД НОВИ САД
НИС ПЕТРОЛ
РАФИНЕРИЈА НАФТЕ
ПАНЧЕВО
Спољностарчевачка 199,
Панчево
„ХИП-АЗОТАРА“
Спољностарчевачка 82,
275,000
хемијска
индустрија
943,318
У процедури
нафтна
индустрија
5,665,690
У процедури
хемијска
индустрија
382,045
У процедури
33
Панчево
27.
А.Д. „ЖУПА“ Шандора
Петефија бб, Крушевац
28.
А.Д. „ЖУПА“ Шандора
Петефија бб, Крушевац
29.
А.Д. „ЖУПА“ Шандора
Петефија бб, Крушевац
30.
А.Д. „ЖУПА“ Шандора
Петефија бб, Крушевац
31.
32.
33.
34.
35.
″Трајал″
Фабрика експлозива
и пиротехнике Крушевац
Милоша Обилића бб
″Трајал″
Фабрика заштитних
средстава Крушевац
Милоша Обилића бб
″Трајал″
Фабрика теретне и
индустријске пнеуматике
Крушевац Милоша
Обилића бб
″Трајал″
Корпорација Крушевац
Милоша Обилића бб
″Хенкел Мерима″ Станоја
Атанацковића бб,
Крушевац
Холдинг „ИХП Прахово“
АД Прахово, Прахово
хемијска
индустрија
калијумова хемија
хемијска
индустрија
флотациона
средства
хемијска
индустрија
пестициди
хемијска
индустрија
Ф-ка“Сулфати“
Фабрика
експлозива
и пиротехнике
Фабрика
заштитних
средстава
Фабрика теретне
и индустријске
пнеуматике
хемија и неметали
хемијска
индустрија
1,940
не
706
не
454
не
251
не
5,666
не
66
не
5,381
не
921
не
13,374
не
хемијска
индустрија
не
37.
НИС Петрол, Југопетрол Инсталација „Прахово“ у
Прахову
нафтна
индустрија
Решење о сагласности
02.10.2007.
Урадили План
заштите од хемијског
удеса и План санације
38.
АД „ ХОЛЦИМ“ Параћин
цементна
индустрија
36.
39.
40.
41.
42.
43.
АД „ЗВЕЗДА-ХЕЛИОС“
Радована Грковића 24,
32300 Горњи Милановац
РТБ БОР-ГРУПА
РУДНИЦИ БАКРА ДОО,
Кестенова 8, Бор
Погони РТБ-а БОР, Ђорђа
Вајферта 20-29, Бор
РТБ БОР-ГРУПА РУДНИК
БАКРА МАЈДАНПЕК ,
Светог Саве 2, Мајданпек
РТБ БОР ГРУПА ТИР
ФАБРИКА СОЛИ И
МЕТАЛА Саве Ковачевића,
338,505
не
индустрија боја и
лакова
6,791
не
вађење руда
обојених метала
4,668,905
не
фабрика
сумпорне
киселине
8,115
производња руде
бакра и
концентрата
фабрика соли
метала
34
1,908,618
78
Дорада 07.04.06.
Нису доставили
елаборат на поновно
разматрање
не
Решење о
несагласности
Бор
44.
45.
46.
47.
48.
49.
50.
51.
52.
53.
54.
55.
56.
57.
58.
59.
60.
НИС АД НОВИ САД НИС
ПЕТРОЛ РАФИНЕРИЈА
НАФТЕ, Пут Шајкашког
одреда 4, Нови Сад
„ЗОРКА“ Минерална
ђубрива А.Д.
Хајдук Вељкова 1, Шабац
„ЗОРКА“ Заштита биља
А.Д. Хајдук Вељкова бб,
Шабац
А.Д. „ЗОРКА ЦОЛОР“
Хајдук Вељкова бб, Шабац
Хемофарм Концерн „ЗоркаПхарма“ Хемија а.д.
Шабац, Хајдук Вељкова бб,
Шабац
U.S STEEL SERBIA, Д.О.О.
у Шапцу, Хајдук Вељкова
бб, Шапцу
ХК „ВИСКОЗА“ АД ,
Холдинг цантар,
Градилиште бб, Лозница
ДП ″РУДНИЦИ И
ТОПИОНИЦА″ЗАЈАЧА
ЛОЗНИЦА, Јована Цвијића
11, Лозница
АД „MESSER
TEHNOGAS“ Бањички пут
62, фабрика Смедерево,
локација у Радину
U.S STEEL SERBIA, Д.О.О
Горанска 12, Смедерево
НИС А.Д. Нови Сад, Нис
ПЕТРОЛ НИС Југопетрол инсталација Смедерево
Ђуре Салаја 19 26000
Смедерево
нафтна
индустрија
1,188,297
хемијска
индустрија
77,782
не
хемијска
индустрија
81
не
хемијска
индустрија
538
не
хемијска
индустрија
650
не
производња
челика
11,78,304
не
производња
целулозе
13,473
не
индустрија
минерала
19,500
не
415,754
Решење о сагласности
02.12.2005.
Урадили план
заштите од хемијског
удеса и план санације
производња
техничких гасова
производња
гвожђа и челика
промет нафте и
нафтних деривата
У процедури
не
158,391
У процедури
Решење о сагласности
28.05.07.
Урадили План
заштите од хемијског
удеса и План санације
ДОО „ВАПЕКС“ Коњевићи
Чачак
производња
пластичних маса
АД „ПРВИ МАЈ“ ЧАЧАК
Николе Тесле 9, Чачак
АД „ПКС-ЛАТЕКС-ХЛЦ“
ЧАЧАК Николе Тесле 1,
Чачак
АД „МЕТАНОЛСКО
СИРЋЕТНИ КОМПЛЕКС“
Милошевачки пут бб,
Кикинда
„АЛБУС“ а.д.
Привредникова 10, Нови
Сад
„ХИПОЛ“
Индустријска зона, Оџаци
хемијска
индустрија
236,649
не
хемијска
индустрија
871
не
хемијска
индустрија
207,900
не
хемијска
индустрија
368
не
хемијска
индустрија
45,579
35
941
Позитивно мишљење
на елаборат 1998.
године
61.
62.
63.
64.
65.
66.
67.
68.
69.
70.
71.
72.
73.
74.
75.
76.
77.
78.
79.
„ВИТАЛ“
Маршала Тита 1, Врбас
АД „ДИЈАМАНТ“
Темишварски друм 14,
Зрењанин
АД „ЛИВНИЦА“
Милошевачки пут 34,
Кикинда
Фабрика синтетичког
каучука, Елемир
ДОО „Бриксол“ кућна
хемија, Дубровачка бб,
Вршац
„ХЕМОФАРМ КОНЦЕРН“
А.Д. Београдски пут бб,
Вршац
Доо „Зорка Клотилд 1904“
Едвина Здовца 8, Суботица
Концерн „Фармаком МБ“
Шабац,
Фабрика акумулатора
Сомбор Градина 3, Сомбор
АД „Апатинска пивара“,
Трг Ослобођења 5, Апатин
„Крушик“ Акумулатори
Владике Николаја
Велимировића 67, Ваљево
А.Д. „РУМАГУМА“
Индустријска бб, РУМА
прехрамбена
индустрија
297,102 т
3000 л
7,168,000 Нм3
не
прехрамбена
индустрија
2518 т
7,062,697 м3
не
42 т
423 л
не
производња и
прерада метала
Фабрика
синтетског
каучука
154,076 т
150
затворених
кондензатора
хемијска
индустрија
647
не
10,800,942
не
643
не
11,355 т
80,200 л
600,120 м3
не
фармацеутско
хемијска
индустрија
хемијска
индустрија
фабрика
акумулатора
У процедури
Решење о сагласности
22.01.2007.
Урадили План
заштите од хемијског
удеса и План санације
прехрамбена
индустрија
18,468
производња
акумулатора
52
не
1,104
не
20,545
Решење о сагласности
19.06.2006.
Нису урадили План
заштите од хемијског
удеса
производња гума
АД MESSER TEHNOGAS Душана Поповића 24, Ниш
производња
техничких гасова
ФХИ „ЗДРАВЉЕ“А.Д.
Влајкова 199
Лесковац
ДПХИ „НЕВЕНА“
Ђорђа Стаменковић бб,
Лесковац
АД ФАП КОРПОРАЦИЈА
29 октобар, Прибој
АД „ВАЉАОНИЦА
БАКРА“
Првомајска бб, Севојно
АД „ИМПОЛ СЕВАЛ“
Првомајска бб, Севојно
АД „АЛФА-ПЛАМ“
Радничка 1, Врање
АД „ХИВ“
Омладинских бригада 11,
фармацеутско
хемијска
индустрија
46
не
хемијска
индустрија
9
не
производња и
прерада метала
91
не
производња и
прерада метала
9,392
не
производња
алуминијума
хемијска
индустрија
хемијска
индустрија
1,485
не
909
не
45
не
36
Врање
80.
81.
82.
83.
84.
85.
86.
87.
88.
89.
90.
91.
91.
93.
94.
95.
АД „МИЛАН
БЛАГОЈЕВИЋ“ Наменска
Радничка бб, Лучани
ДОО „ТИГАР-ТЕХНИЧКА
ГУМА“
Николе Пашића 213, Пирот
ДОО „ТИГАР ОБУЋА“
22 Дивизије 10, Пирот
ДОО „TIGAR ТYRES“
Николе Пашића 213, Пирот
ДОО „ТИГАР ХЕМИЈСКИ
ПРОИЗВОДИ“
Николе Пашића 213, Пирот
АД „ФАМ“
Југ Богданова бб, Крушевац
„VICTORIAGROUP“ а.д.
Фабрика уља и биодизела
„VICTORIA OIL“
Бранка Ерића 2, Шид
НИС АД НОВИ САД,
Огранак НИС ТНГ Елемир,
Пролетерска бб, Елемир
АД „АГРОХЕМ“
Рибарска 3, Нови Сад
ДОО „ЈУКОХЕМИЈА“
Цара Лазара бб, Бачки
Јарак
ДОО „ХЕМОВЕТ“
Индустријска зона бб,
Бачки Петровац
ДОО „СИНТЕЛОН“
Индустријска зона бб,
Бачка Паланка
АД „ФИМ“ Кањижа Пут
Народног хероја 12
АД „НЕОПЛАНТА“
Приморска 90, Нови Сад
ДОО „ТАРКЕТТ“
Индустријска зона бб,
Бачка Паланка
АД „ХАНПЛАСТ“
Сурдулички пут бб,
Владичин Хан
хемијска
индустрија
48,281
не
производња гуме
17
не
прерада каучука
390
не
прерада каучука
15,026
не
339
не
фабрика мазива
16,313
не
фабрика уља
биодизела
447,824
хемијска
индустрија
енергетика
У процедури
не
хемијска
индустрија
2,729
не
хемијска
индустрија
29
не
производња
пестицида
10
Позитивно мишљење
на елаборат 2004.год
хемијска
индустрија
9,045
не
производња
изолационог
материјала
56
У процедури
прерада меса
494
не
1
не
65,000
не
прерада
пластичних маса
хемијска
индустрија
96.
ДОО „СИМПЕН“
Индустријска зона бб,
Бујановац
производња
сунђера
678
Решење о сагласности
23.10.2006.
План заштите од
хемијског удеса треба
да ураде
97.
ЈП „МАТРОЗ“ Јарачки пут
бб, Сремска Митровица
производња
целулозе и папира
117
не
98.
НИС Петрол Југопетролинсталација „НИШ“ ,
Булевар 12. фебруар 159,
Ниш
150
Решење о сагласности
14.12.2007.
Урадили План
заштите од хемијског
удеса и План
санације.
нафтни деривати
37
2.5
Преглед постројења за рециклажу отпада
Табела 2.Д: Преглед постројења за рециклажу отпада
(Извор: Агенција за рециклажу)
Локација постројења
ФПМ „Београф“ ,
Кумодрашка 290,
Београд
„Борверк еуротраде“,
Мике Аласа 40,
Београд
Ливница „Победа“,
Краља Александра
435, Београд
„Унирај“, Миленка
Кушића 6, Београд
„Ливница А и Т“,
Тошин Бунар 268,
Нови Београд
„Таспромет“,
Кртињска 1, Београд,
Обреновац
Фабрика картона
Умка, 13. Октобра 1,
Умка, Београд
„Термовент“ а.д. СЦЛивница челика,
Индустријска зона бб,
Бачка Топола
„Интеркорд“,
Београдски пут 242,
Суботица
„Анипласт“,
Хоргошки пут 109,
Суботица
„ Le Belier“,
Милошевачки пут 34,
Кикинда
„Кикинда“ А.Д.
Ливница,
Милошевачки пут бб,
Кикинда
„Лепенка“ , Цара
Душана 45, Нови
Кнежевац
„Кртола“, Јабучки рит
бб, Панчево
„Папулић“,
Карађорђева 2,
Панчево
„Картон“, Амброзија
Шарчевића, Сомбор
Фабрика акумулатора
„Сомбор“, Градина 3,
Сомбор
Операције
обнављања
(Р листа)
Да ли објекат
третира увежен
отпад? (Да/Не)
Рециклажа отпада од пластике
Р5
Не
Рециклажа отпада од пластике
Р5
Не
Рециклажа отпада од метала
(гвожђа)
Р4
Не
Рециклажа отпада од текстила
Р5
Да
Рециклажа отпада од метала
(гвожђе)
Р4
Не
Рециклажа отпада од гуме
Р5
Не
Рециклажа отпада од папира
Р5
Да
Рециклажа отпада од метала
(гвожђе)
Р4
Не
Рециклажа отпада од пластике
Р5
Не
Рециклажа отпада од пластике
Р5
Да
Рециклажа отпада од метала
(алуминијум)
Р4
Не
Рециклажа отпада од метала
(гвожђе)
Р4
Да
Рециклажа отпада од папира
Р5
Не
Рециклажа отпада од гуме
Р4
Да
Рециклажа отпада од текстила
Р4
Да
Рециклажа отпада од папира
Р5
Не
Рециклажа отпада од метала
(акумулатори)
Р4
Не
Опис постројења, операције или
објекта
38
Беочинска цементара
Lafarge, Трг БФЦ 1,
Беочин
„Аутотехник Вејић“,
Новосадски пут 44,
Ветерник
„Пнеутек“, Блок 99 бб,
Врбас
„Нова Гума“,
Индустријска бб, Рума
„Боројевић“, Сремска
1, Мајур, Шабац
„YU Kraiburg“
Фрушкогорска 8,
Бачинци
Рудници и топионица
„Зајача“, Јована
Цвијића 11, Лозница
„Дуња картон“,
Војводе Путника 6,
Шабац
АД ливница „Љиг“,
Љиг
„ U.S.Steel Serbia“,
Горанска 12,
Смедерево
„034“, Драгослава
Средојевића 89,
Крагујевац
„Ливница Феникс“,
Косанчичева 92,
Ћуприја
Холцим (Србија) а.д.
Цементара, Поповац
„Метал Цинкара“,
Кнеза Милоша бб,
Ћуприја
„Мип Ливница“, Кнеза
Милоша 200, Ћуприја
„Цементара Титан“,
Живојина Мишића бб,
Косјерић
Индустријски
комбинат „Гуча“,
31210 Гуча
„Ливница“Пожега“,
Бакоиничка 14,
Пожега
„Ливница ФАП“ ,
Пријепоље
„Импол-Севал“ ,
Првомајска бб,
Севојно
Ваљаоница бакра,
Првомајска бб,
Севојно
Коинсенерација гума
Рециклажа високопећне троске
Р5
Р5
Не
Рециклажа отпада од гуме
Р5
Да
Рециклажа отпада од гуме
Р5
Да
Рециклажа отпада од гуме
Р5
Да
Рециклажа отпада од гуме
Р5
Да
Рециклажа отпада од гуме
Р5
Да
Рециклажа отпада од метала
(олово)
Р4
Не
Рециклажа отпада од папира
Р5
Не
Рециклажа отпада од метала
Р4
Не
Рециклажа отпада од метала
(гвожђе)
Р4
Не
Рециклажа отпада од метала
Р4
Да
Рециклажа отпада од метала
(алуминијум)
Р4
Не
Коинсенерација гума
Рециклажа пиритна изгоретина,
фосфо гипс, шљака и пепео од
сагоревања угља и високопећна
троска
Р5
Не
Р5
Рециклажа отпада од метала
(цинка)
Р4
Не
Рециклажа отпада од метала
(гвожђа)
Р4
Не
Рециклажа отпада од високопећне
троске
Р5
Не
Рециклажа отпада од метала
(гвожђе)
Р4
Не
Рециклажа отпада од метала
(гвожђе)
Р4
Не
Рециклажа отпада од метала
(гвожђе)
Р4
Не
Рециклажа отпада од метала
(алуминијум)
Р4
Да
Рециклажа отпада од метала
(бакар)
Р4
Да
39
„НИТИ“ , Гружанска
3, Горњи Милановац
„Златна нит“, Јованке
Радаковић 30, Горни
Милановац
„Божо Томић“,
Индустријски пролаз
18, Чачак
„Quatro kompani“,
Чачак
„Папирпак“, Прељина,
Чачак
„Ролна“, Љубић 617,
Чачак
„Панчо“, Крагујевачки
батаљон 34, Врњачка
бања
„SNG Kompani“ ,
Косте Стаменковића 9,
Ниш
„Nissal“ , Булевар
Светог цара
Константина бб, Ниш
„Ауто-Мирко 2“,
Малопланска 16,
Прокупље
Ливница „Лесковац“,
Лесковац
Екотанк, Пролетерске
солидарности 21д,
Београд
Биопримат,
Златиборска 37,
Земун, Београд
Рециклажа отпада од текстила
Р5
Не
Рециклажа отпада од текстила
Р5
Не
Рециклажа отпада од папира
Р5
Не
Рециклажа отпада од гуме
Р5
Да
Рециклажа отпада од папира
Р5
Да
Рециклажа отпада од папира
Р5
Не
Рециклажа отпада од пластике
Р5
Не
Рециклажа отпада од пластике
Р5
Не
Рециклажа отпада од метала
(алуминијум)
Р4
Да
Рециклажа отпада од гуме
Р5
Да
Р4
Не
Р9
Не
Рециклажа отпадних јестивих
биљних уља и масти
Р9
Не
Екометал, Гробљанска
2, Врдник
Рециклажа електронског отпада и
коришћених раствора средстава за
фиксирање и коришћених раствора
развијача
Р4
Р5
Не
Божић и синови,
Арсенија Чарнојевића
бб, Омољица, Панчево
Рециклажа електронског отпада
Р4
Р5
Не
Рафинерија нафте
Београд, Панчевачки
пут 83, Београд
Рерафинација коришћених уља
(моторна, хидраулична,
циркулациона, редукторска,
компресорска, турбинска и трафо
уља)
Р9
Не
Рециклажа отпада од метала
Р4
Не
Рециклажа отпада од метала
(бакар)
Р4
Не
Рециклажа тонер касета
Р5
Р4
Не
Рециклажа тонер касета
Р5
Р4
Не
Универзал Јовановић,
Главички пут бб,
Параћин
РТБ ТИР, Ђорђа
Вајферта 20-26, Бор
„Перихард
Инжењеринг”,
Књегиње Зорке 24,
Београд
„Ribon cms”,
Добропољска 29,
београд
Рециклажа отпада од метала
(гвожђе)
Третман муљева добијених из
процеса производње нафтне
индустрије-солидификација
40
„Image-Z”, Кнез
Милетина 7/1, Београд
„Ribon commerce”,
Балканска 30,
Крагујевац
„Alfa ribon”, Адзине
ливаде 5, Београд
„ВХП Систем”,
Драгослава Поповића
11, Београд
„Протеус”, Футошка
30/1, Нови Сад
„TRS Swiss
production”, Раде
Кончара 1,
Петроварадин
Рециклажа тонер касета
Р5
Р4
Не
Рециклажа тонер касета
Р5
Р4
Не
Рециклажа тонер касета
Р5
Р4
Не
Рециклажа тонер касета
Р5
Р4
Не
Рециклажа тонер касета
Р5
Р4
Не
Рециклажа тонер касета
Р5
Р4
Да
41
3. ПОГЛАВЉЕ: ПРИОРИТЕТНИ ПРОБЛЕМИ КОЈИ СЕ ОДНОСЕ НА
ПРОИЗВОДЊУ, УВОЗ, ИЗВОЗ И УПОТРЕБУ ХЕМИКАЛИЈА
3.1 Приоритетни проблеми који се односе на производњу, увоз, извоз и употребу
хемикалија
3.2. Коментари и препоруке
3.1
Приоритетни проблеми који се односе на производњу, увоз, извоз и
употребу хемикалија
Табела 3.А: Опис проблематичних области
Природа проблема
Загађење ваздуха и
земљишта из
термоелектрана
Град/регион
Колубарски угљени басен
(термоелектране Никола
Тесла А и Б и Колубара А
са инсталираном снагом од
3.160 МW )
Костолачки угљени басен
са инсталираном снагом од
1.007 МW
Загађење ваздуха које
потиче из НИС
Рафинерије, НИС
Петрохемије и ХИП
Азотаре
Загађење ваздуха које
потиче из рударско
топионичарског басена
Бор
Кратак опис проблема
Загађење ваздуха које
настаје због застареле и
неефикасне технологије
сагоревања и лигнита
лошег квалитета. Не
постоје постројења за
одсумпоравање или
смањење емисије оксида
азота. Поред загађења
ваздуха значајан је
проблем загађења
земљишта пепелом који се
ствара у великим
количинама због
сагоревања лигнита лошег
квалитета. Термоелектране
у Србији стварају више од
6 милиона тона летећег
пепела годишње који се не
складишти на адекватан
начин и доводи до
секундарних емисија
загађујућих супстанција у
ваздух. Таква одлагалишта
пепела заузимају
површину од око 1.800
хектара
Панчево
Загађење ваздуха које
настаје због застареле и
неефикасне технологије,
недостатак третмана
издувних гасова, као и лош
рад и одржавање
постројења.
Бор
Загађење ваздуха које
настаје због застареле и
неефикасне технологије
производње бакра,
неадекватног складиштења
и одлагања
репроматеријала,
укључујући рудне копове.
Значајно загађење потиче
и од неадекватног
42
Хемикалије/загађујуће
материје
Колубарски угљени басен
емитује 162.000 т SОx, 38.280
т NОx и више од 18.000 т
честица годишње.
Костолачки угљени басен
емитује 100.000 т SОx, 8.770 т
NОx и 6.340 т честица
годишње.
Велика количина пепела који
се не складишти на адекватан
начин и доводи до
секундарних емисија
загађујућих супстанци у
ваздух
Тешки метали који су
регистровани у таложним
материјама, пепелу са
депонија, а спорадичним
мерењима и у укупним
суспендованим честицама.
Угљоводоници (бензен, PAH),
SОx, NОx, честице (дим, чађ,
прашина)
Тешки метали који су
регистровани у таложним
материјама, пепелу са
депонија, а спорадичним
мерењима и у укупним
суспендованим честицама
SО2, NОx, VOC, PAH,
честице (дим, чађ, прашина).
Тешки метали који су
регистровани у таложним
материјама, пепелу са
депонија, а спорадичним
мерењима и у укупним
суспендованим честицама
складиштења и одлагања
нуспродуката, као што су
јаловине код површинских
копова.
Главни загађивачи ваздуха су
издувни гасови моторних
возила (угљен моноксид, азот
диоксид, олово као и бензен,
PAH и др.).
Загађење ваздуха у
великим урбаним
срединама
Безбедно одлагање, извоз
или контролисано
уништавање пестицида
Зимски смог, летњи смог,
тешки метали, суспендоване
честице до 10 микрона (СЧ10)
и таложне материје или
укупне суспендоване честице
(УСЧ) све преко 20 микрона, и
Загађење ваздуха које
чађ, која се поново појављује
потиче највећим делом од и у WНО као значајна са
саобраћаја и током грејне аспекта утицаја на здравље.
Београд,
сезоне из процеса
Нови Сад, Ниш,
сагоревања фосилних
Зимски смог представља
Крагујевац, Суботица,
горива која садрже сумпор. загађење ваздуха материјама
Зрењанин, Панчево, Чачак,
Стара возила, још увек
из процеса сагоревања
Лесковац, Смедерево,
користе оловни бензин и фосилних горива која садрже
Ваљево, Краљево,
нискоквалитетна моторна сумпор и честице (дим, чађ,
Крушевац, Ужице, Врање,
горива (дизел гориво са
прашина). Синергетско
Нови Пазар, Шабац,
високим процентом
деловање сумпордиоксида и
Сомбор, Пожаревац,
сумпора). Нема планова за суспендованих честица је
Зајечар, Сремска
увођење контроле возила у појачано у односу на ефекат
Митровица, Јагодина и
саобраћају, за побољшање појединачног деловања сваке
Лозница
њиховог одржавања, или од ових материја.
напуштање оловног
бензина.
Летњи смог представља
смешу оксиданса тзв.
фотохемијских оксиданаса
који настају као производ
деловања ултравиолетног
зрачења на смешу присутних
загађујућих материја (азотови
оксиди, угљоводоници). Под
утицајем сунчеве светлости
разлаже са азот диоксид и
ослобађа
атом кисеоника који је
реактиван и ствара озон
Нитрофен, око 50 тона,
продат почетком 90-тих на
јавној аукцији Управе
царина, уступљен ИХП
Прахово – регистрација
препарата Празилин 21.
ИХП Прахово продало
залихе предузећу Долхим,
Бела Црква. Власник
вршио препакивање
Прахово
нитрофена у
нитрофен
фалсификовану амбалажу
препарата који садрже
монокротофос и
имазетапир. Откривено
након штете на луцерки.
Заплењено око 50 тона,
ускладиштено привремено
у ИХП Прахово, где се и
даље налази. Против
власника Долхим
43
Правилна примена
међународних споразума
који се односе на
транспорт опасних терета
Нису изграђени прописи
који треба да омогуће
примену RID, ADR
Територија Републике
Србије – посебно
транспорт кроз велике
градове и међународни
транспорт
Територија Републике
Србије – посебно
транспорт кроз велике
градове и међународни
транспорт
покренута кривична
пријава 2004. године, још
увек није окончан
поступак.
Познавање обавеза свих
учесника (правна лица:
пошиљаоц, лице које
пакује, пуниоц, корисник
контејнер цистерне,
утоваривач, транспортер,
прималац) у превозу
опасних материја.
Неизграђен надзортехнички, кадровски,
инфраструктурнообезбеђење уређених
простора за искључење
возила.
Није започета процедура
обуке и именовања
Саветника за безбедност у
превозу опасне робе.
Обуке манипуланата и
возача не обављају
Саветници за безбедност.
Не поштују се прописи о
јединственој кодираној
амбалажи за превоз опасне
робе.
Све опасне материје које се
налазе у табели А:
RID/ADR/ADN
Све опасне материје које се
налазе у табели А:
RID/ADR/ADN
Табела 3.Б: Приоритетни проблеми у вези хемикалија
Природа проблема
Ниво
проблема1
Загађење
површинских и
регионални
подземних
вода и купалишта
Доступност
статистичких
података3
Специфичне
хемикалије које
изазивају
забринутост
Рангирање
приоритета4
ниска
довољна,
подаци из
мониторинга
који врши
Републички
хидрометероло
шки завод;
подаци о
квалитету воде
на купалиштима
могу се добити
из Института за
јавно здравље
Србије ”Др
Милан
Јовановић
Батут”
органска и
неорганска
једињења, као и
тешки метали који
потичу из
индустријских,
пољопривредних
и комуналних
отпадних вода и
процедних вода из
депонија
2
Степен
Способност
забринутости контроле
2
проблема2
висок
Загађење воде за
пиће
регионални
висок
средња
довољна,
подаци
Института за
јавно здравље
Србије
Загађење
земљишта
регионални
висок
ниска
недовољна
44
У Војводини
гвожђе, нитрати,
арсен и манган; у
централној Србији
фекалне и укупне
колиформне
бактерије
органска и
неорганска
једињења, као и
1
2
Остаци/резидуе
хемикалија у
храни
Третман опасног
отпада/одлагање
Здравље
запослених:
Пољопривреда
Здравље
запослених:
Индустрија
2
национални
висок
ниска
недовољна
национални
висок
ниска
недовољна
опасан отпад
1
регионални
висок
ниска
недовољна
пестициди
2
национални
средњи
ниска
недовољна
токсичне (опасне)
хемикалије
2
Утицај загађења
животне средине
на јавно здравље
Регионални и
висок
локални
ниска
недовољна
Хемијски удеси:
Индустрија
национални
висок
ниска
довољна
Хемијски удеси:
Транспорт
национални
висок
ниска
довољна
Непознати увоз
хемикалија
национални
висок
ниска
недовољна
Загађење ваздуха
Регионални и
висок
локални
ниска
недовољна
национални
ниска
недовољна
Складиштење/
одлагање
напуштених
хемикалија
Тровање
хемикалијама/
Самотровања
тешки метали који
потичу из
индустријских
погона, из
пољопривредних
активности и
саобраћаја
Пестициди, тешки
метали, адитиви,
хормони и
антибиотици
висок
NОx, VOC, озон,
честице, Pb и
остали тешки
метали,
угљоводоници
(бензен, PAH,
диоксини)
Амонијак,
отпадни ксантат,
Hg, Рb, Мn, Zn, Cu
и Cd, индустријски
отпад из
производње
пестицида, итд.
Све опасне
материје које се
налазе у табели А
прописа
RID/ADR/ADN
постоји праћење
увоза отрова
(нејасна
дефиниција
термина у домаћем
закону) кроз
издавање решења
али не постоји у
електронској
форми и не
постоји база
података
(Предвиђено је
новим Законом о
хемикалијама)
SОx, NОx, CO,
честице (дим, чађ,
прашина),
угљоводоници
(бензен)
POPs хемикалије
(PCB, пестициди)
Недовољна,
Лекови и
подаци треба да комбинација
се достављају
лекова и алкохола
национални
45
1
1
1
2
1
1
Националном
центру за
контролу
тровања
Дуготрајне
органске
загађујуће
супстанце
национални
Најзагађеније
локације у Србији
национални
са приоритетом за
санацију
висок
висок
ниска
недовољна
POPs хемикалије
1
ниска
Довољна,
подаци
МЖСПП(видети Табелу
3Ц)
Велики број
хемикалија и
хемијских
производа
1
1
Унети : локални, регионални или национални
Унети : низак, средњи или висок
3
Унети : довољан, недовољан или нема података; извор података треба споменути посебно
4
Обезбедити релативно рангирање проблема (од 1 до 5) са којима се свака држава суочава ((1)-за
најозбиљније проблеме, (2)-за озбиљне, итд)). Иста оцена може бити дата различитим проблематичним
областима.
2
3.1.1
Стање загађености ваздуха на територији Републике Србије
(подаци из Предлога Националног програма заштите животне средине и Извештаја
Агенције за заштиту животне средине за 2006. годину)
Термоелектране, сагоревање у домаћинствима, моторна возила и индустријска
постројења јесу главни извори загађења ваздуха у Србији. Највеће загађење ваздуха потиче
из процеса сагоревања лигнита лошег квалитета, као и моторних горива. Поред тога, ниске
цене енергије, нерационална и неефикасна употреба енергије, застареле и неефикасне
технологије сагоревања, лоше одржавање постројења и стари возни парк (преко 12 година
старости) повећавају висину емисија упркос смањеној привредној и индустријској
активности. Главни извори загађења су термоелектране у Колубарском и Костолачком
угљеном басену. Колубарски басен (Никола Тесла А и Б и Колубара А), са инсталираном
снагом од 3.160 МW, емитује 124.999 т SОx, 33.658 т NОx и више од 8121 т честица
годишње. Костолачки басен, са 1.007 МW, ослобађа 102.667 т SОx, 9.823 т NОx и 2.765 т
честица годишње (Подаци из извештаја републичке инспекције за заштиту животне средине
за 2007. годину у складу са Уредбом о врстама загађивања, критеријумима за обрачун
накнаде за загађивање животне средине и обвезницима, висини и начину обрачунавања и
плаћања накнада („Службени гласник РС“, бр. 113/05)). Термоелектране такође производе 6
до 8 милиона тона прашине мале токсичности, која се непрописно складишти, узрокујући
неконтролисане секундарне облике загађења.
Остали важни извори загађења су рафинерије у Панчеву и Новом Саду, цементаре у
Поповцу, Беочину и Косјерићу, као и хемијске и металуршке фабрике (Бор). Уопштено
говорећи, њихове технологије неефикасно користе репроматеријале и енергију; постоји
недостатак третмана издувних гасова, као и лош рад и одржавање. Значајна количина
загађења ваздуха потиче, такође, из неадекватног складиштења и одлагања репроматеријала,
укључујући рудне копове.
Емисија гасова из индивидуалних ложишта представља значајан удео у укупном
загађењу ваздуха урбаних средина. Према доступним подацима 53% од анкетираних
домаћинстава у Србији користи лигнит и дрво као извор загревања, за кување и добијања
топле воде (анкета преко 3000 домаћинстава у свим регионима Србије-“Stuck in the Past,
Energy, Environment and Poverty, Serbia and Montenegro”, UNDP, Belgrade, 2004. ISBN No 86905231-0-3).
46
Стара возила, од којих је већина увезена у великом броју, још увек користе оловни
бензин и нискоквалитетна моторна горива. Не постоје планови за увођење контроле возила у
саобраћају, за побољшање њиховог одржавања или напуштање оловног бензина.
Интересантно је напоменути да се домаћи аутомобил, ЈУГО, са каталитичким претварачима
производи само за извоз. У порасту је загађење које потиче од саобраћаја, укључујући
концентрацију чађи, нарочито у великим градовима. Према извештају Дирекције за техничке
послове и инвестиције »Југопетрол« и Лабораторије Југопетрола просечне вредности олова у
гориву наших произвођача су: MB-86 normal – 0.45g Pb/l (по стандардима JUS
B.H2.220/1/1993. – 0.6 g/l); MB-95 Premium – 0.32 gPb/l (по стандардима JUS
B.H2.220/1/1993. – 0.4 g/l) и MB-98 Super - 0.45 gPb/l (по стандардима JUS B.H2.220/1/1993. –
0.6 g/l).
Мерења имисије олова на раскрсницама Београда показују да је садржај већи од
прописане вредности код већине средњих месечних и годишњих мерења. Вредности се крећу
од 0.5 -2.5 µg/m3 ваздуха, па и више (у европским градовима: 0.15-0.5 µg/m3)5.
Подаци о вредностима параметара квалитета ваздуха на подручју Републике Србије су
резултат систематског спровођења Програма контроле квалитета ваздуха. Законска основа за
доношење Програма контроле квалитета ваздуха на територији Републике Србије садржана
је у Закону о заштити животне средине (Службени гласник Републике Србије 135/04).
Влада Републике Србије донела је дана 16. марта 2006. године Уредбу о утврђивању
Програма контроле квалитета ваздуха у 2006. и 2007. годину (”Службени гласник Републике
Србије“ број 23/2006). Овом уредбом уређује се контрола квалитета ваздуха која обухвата
систематско мерење имисије, праћење утицаја загађеног ваздуха на здравље људи, животну
средину и климу и извештавање о резултатима мерења.
Сумпор диоксид. Током 2006. године, средња годишња вредност имисије сумпор
диоксида изнад дозвољеног лимита, 50 µg/m3, била је у Бору, 229 µg/m3, Врању 63 µg/m3,
Београду (Булевар Д.Стефана 54а) 55 µg/m3 и Београд- Врачар 53 µg/m3.
Прекорачења Граничне вредности имисије као средње дневне вредности прописане
домаћом регулативом, 150 µg/m3, током 2006, најчешће су била у Бору 155 дана. Следе
Врање са 53, Београд - Врачар са 17 и Ваљево са 15 дана.
Максималне дневне вредности сумпор диоксида током 2006. у појединим градовима су
износиле у Бору 2441 µg/m3, Смедереву 422, Ужицу код Дома здравља 319, у насељу Липа
237), Ваљеву 306, Врању 282, Костолцу 258, Београду (Охридска 252, Врачар 247, Булевар
Д.Стефана 212, ул. Ч.Чаплина 196, Кошутњак 174 µg/m3).
Азот диоксид. Током 2006. годишња, средња годишња вредност имисије азот диоксида
изнад дозвољеног лимита, 60 µg/m3, била је једино у Чачку 67 µg/m3, а у Београду (Охридска)
је била на самој граници дозвољеног 60 µg/m3. По просечним годишњим вредностима азот
диоксида следе Ужице 53, Врање 48, Ниш 42 µg/m3.
Прекорачења Граничне вредности имисије као средње дневне вредности прописане
домаћом регулативом, 85 µg/m3, током 2006, измерена су у Чачку 52 пута, Врању 46,
Београду (Охридској) 35, Ужицу 28, Нишу 12 пута.
Максималне појединачне дневне вредности азот диоксида током 2006. измерене су у
Нишу 179 µg/m3, Чачку 159, Ваљеву 145, Београду (Охридска) 137 µg/m3.
Дим (чађ). Током 2006. године, просечна годишња вредност дима (чађи) изнад
дозвољеног лимита, 50 µg/m3 , била је једино у Ужицу 71 µg/m3 и Нишу 57 µg/m3 .
5
Подаци добијени мерењем концентрације олова из узорака суспендованих честица и таложних материја на 16
мерних места на широј територији града Београда (редовни мониторинг квалитета ваздуха Градског завода за
јавно здравље у сарадњи са Секретаријатом за заштиту животне средине града Београда) као и контролом
загађења ваздуха пореклом из рада моторних возила на 10 раскрсница на територији града Београда, коју
спроводи Републички завод за јавно здравље
47
Број дана, током 2006., са дневним вредностима дима преко ГВИ, 50 µg/m3, је највећи у
Ужицу 150 и Нишу 140 дана. Следе Чачак 108, Београд - Др Суботића 102, Земун 98,
Смедерево 93 дана.
Максималне дневне вредности дима током 2006. су имали Врање 432 µg/m3, Београд –
Врачар 399, Ваљево 355, Београд – Ч. Чаплина 297 и Смедерево 293 µg/m3.
Таложне материје. У 2005. години анализом резултата мерења појединих тешких
метала у аероседименту се може закључити да је концентрација олова била у границама
дозвољених вредности на свим мерним местима. Што се тиче концентрације кадмијума
једино је у Нишу регистровано 12.5 mg/m2/дану што је прекорачење средње годишње
вредности имисије (5 mg/m2/дану). Највеће одступање од средње годишње вредности
имисије је забележено кад је у питању цинк и то у Београду, Младеновцу, Обреновцу, а
рекордно одступање је било у Севојну - 1712 mg/ m2/дану. С обзиром да је средња годишња
вредност имисије за цинк 400 mg/m2/дану ова вредност је алармантна. Вредности
концентарције никла су се кретале од 1 mg/m2/дану у Младеновцу до 34.8 mg/m2/дану у
Грабовцу, док је кад је у питању манган распон измерених концентрација био од 197.3
mg/m2/дану у Грабовцу до 1001,3 mg/m2/дану у Вреоцима. Хром је мерен на шест локалитета
са максималном вредношћу у Кос. Митровици од 4 mg/m2/дану. Годишње количине укупних
таложних материја на подручју Републике Србије 2006. године су биле веће од вредности у
2005. години на већини мерних места. Гранична вредност имисије за укупне таложне
материје у Републици Србији је 200 mg/m2/дан на годишњем нивоу. Прекорачење је значајно
у Лучанима, Костолцу, Београду (Вреоци), Врању, Смедереву и Нишу.
3.1.2
Стање загађености вода у Републици Србији
(подаци из Предлога Националног програма заштите животне средине и Здравственостатистичког годишњака Републике Србије за 2006)
Кључне изворе загађења површинских и подземних вода представљају нетретиране
индустријске и комуналне отпадне воде, дренажне воде из пољопривреде, оцедне и процедне
воде из депонија, комуналне воде из неадекватних септичких јама и неадекватно
складиштење минералних уља, нафте, пепела и других хемикалија, као и загађења везана за
пловидбу рекама и рад термоелектрана. Само 13% комуналних отпадних вода се третира пре
испуштања. Слив реке Саве прима око 80% индустријских отпадних вода у Србији. Преко
њих доспева преко 80% од укупних количина азота, 50% од укупних количина фосфора и
90% фекалних и укупних колиформних бактерија.
Према подацима Републичког завода за статистику, % индустријских отпадних вода
које се испуштају без пречишћавања у 2006. години је 92,09%.
Према подацима из Водопривредне основе Републике Србије (2002 г), процењено је да
је укупна емисија суспендованих материја у реципијентима износила 1.549.531 kg/дан.
Укупна емисија азота износила је 111.374 kg/дан, а укупна емисија фосфора износила је
36.764 kg/дан. Процењује се да из депонија у Србији настане 890.000 m3 процедних вода које
садрже око 41.590 тона органског и неорганског загађења, 389 тона азота и 426 тона
фосфора, као и тешке метале као што је бакар, цинк, никал и хром.
Квалитет воде за пиће у Србији генерално је незадовољавајући. Према налазима
Института за јавно здравље Републике Србије из 2001. године, 29% узорака из система
водоснабдевања нису задовољили физичке, хемијске или бактериолошке стандарде. Постоје
значајне регионалне разлике у квалитету воде за пиће између Централне Србије и Војводине.
Главни проблем у Централној Србији је да је више од 40% узорака било бактериолошки
загађено и није задовољавало критеријуме квалитета. У Војводини, основни проблеми са
физичким и хемијским параметрима квалитета воде су замућеност, гвожђе, нитрати, арсен и
манган чији је ниво природно повећан. На многим подручјима подземне воде не могу да се
48
користе за пиће без претходног пречишћавања. Већина изворишта воде за пиће недовољно је
заштићена од концентрисаних и расутих загађивача, тако да постоје значајни ризици од
избијања епидемија.
У 2006. години на територији Републике Србије контролисано је 151 централних
водоводних система и то 113 у централној Србији и 38 у Војводини. Физичко-хемијска
исправност испитана је на 55.978 узорка воде за пиће, од којих је 10.232 или 18,28%
неисправних. Резултати испитивања показују да је физичко-хемијска неисправност у више од
20% испитиваних узорака у 2006. години евидентирана у 61 (40,40%) контролисаних
водоводних система. Најчешћи параметри физичко-хемијске неисправности су повећана
мутноћа и боја, повишене концентрације гвожђа, мангана, амонијака, нитрата, нитрита, као и
повећан утрошак калијум-перманганата.
На микробиолошку исправност је испитано 60.112 узорака воде, од којих је 3043 или
5,06% неисправно. Микробиолошку неисправност у више од 5% испитиваних узорака воде
за пиће из водовода у 2006. години у Републици Србији има 60 (39,74%) водовода. Најчешћи
узрочници микробиолошке неисправности су повећан број аеробних мезофилних и укупних
колиформних бактерија, присуство колиформних бактерија, E. coli и стрептокока фекалног
порекла.
Од укупног броја контролисаних водовода у Републици Србији у 2006. години 37 или
24,50% водовода има истовремено и физичко-хемијску и микробиолошку неисправност, док
су 67 или 44,37% водовода исправни, односно имају мање од 5% микробиолошки и мање од
20% физичко-хемијски неисправних узорака воде на годишњем нивоу.
3.1.3
Стање загађености земљишта у Републици Србији
(подаци из Предлога Националног програма заштите животне средине и Извештаја
Агенције за заштиту животне средине за 2005. годину)
Кључни извори загађење земљишта у Србији су последица индустријских, рударских,
енергетских пољопривредних и саобраћајних активности. Квалитет земљишта је угрожен и
неконтролисаним и неадекватним одлагањем отпада, као и неквалитетним управљањем
земљиштем. У околини великих индустријских центара (Бор, Панчево, Нови Сад, Смедерево,
Београд, Крагујевац, Костолац, Јужни Банат) значајне површине земљишта контаминиране
су различитим загађујућим материјама које из производних процеса емитују индустријски
комплекси. Дуж саобраћајница, посебно магистралних, квалитет земљишта је угрожен као
последица обављања саобраћајне делатности, односно таложења загађујућих материја из
издувних гасова саобраћајних средстава (олово и PAH).
У 2005. г. Научни институт за ратарство и повртарство у Новом Саду објавио је
извештај о пројекту „Мониторинг квалитета животне средине на територији АП
Војводине - Непољопривредна земљишта индустријских зона“. У 2003. и 2004. години
анализирана су земљишта под различитим видовима заштите и земљишта индустријских
зона, а у 2005. години на подручју Војводине праћен је квалитет непољопривредног
земљишта већих градова са развијеном индустријом. Настављено је праћење стања
земљишта индустријске зоне Панчева и Сомбора. У оквиру анализа испитивани су, између
осталих, садржај тешких метала и микроелемената као и органске загађујуће материје
(полихлоровани бифенили – PCB и полициклични ароматични угљоводоници - PAH).
Резултати истраживања садржаја тешких метала у непољопривредном земљишту –
индустријских зона у Војводини показују да је њихово порекло у земљишту првенствено
геохемијско, односно да непољопривредна земљишта индустријских зона у Војводини нису
загађена тешким металима осим на два локалитета Беочинске фабрике цемента чије је
земљиште загађено никлом и Сомборске фабрике акумулатора чије земљиште је загађено
оловом антропогеног порекла.
49
У нашој земљи максимално дозвољена количина (MДK) PCB-а у земљишту није
дефинисана. Немачки критеријуми у акту о заштити земљишта (Federal Soil Protection and
Contamination Sites Ordinance 1999) дефинишу дозвољене концентрације PCB-а за различите
видове коришћења земљишта. Најстрожи критеријум се примењује у случају могуће
контаминације подземних вода и у таквом случају MДK PCB у земљишту је 0,05 mg/kg.
Испитивањем садржаја полихлорованих бифенила у непољопривредном земљишту –
индустријске зоне добијени резултати показују да је просечан садржај PCB-а највиши у
Панчеву где износи 0,041 mg/kg а.с.з. и креће се у опсегу од 0,0057 mg/kg а.с.з. до 0,071
mg/kg а.с.з. Садржај PCB-а у околини фабрике акумулатора у Сомбору просечно је 0,0276
mg/kg а.с.з., а креће се у широком опсегу од 0,0008 mg/kg а.с.з. до 0,0595 mg/kg а.с.з. У
околини ливнице у Кикинди просечан садржај PCB-а је 0,0213 mg/kg а.с.з., док је у околини
фабрике цемента у Беочину просечан садржај 0,0189 mg/kg а .с.з. Примењујући немачки
критеријум од 0,05 mg/kg, ову вредност прелази 33% узорака земљишта Панчева и само 1
узорак у близини фабрике акумулатора у Сомбору. Земљишта у близини индустријских
постројења ливнице Кикинда и фабрике цемента у Беочину нису контаминирана значајним
концентрацијама PCB-а.
У нашој земљи законом је регулисана МДК вредност за садржај PAH-ова у земљишту
за органску производњу на нивоу 1 mg/kg земљишта (Службени лист СРЈ 61/2002). Немачки
критеријуми у акту о заштити земљишта (Federal Soil Protection and Contamination Sites
Ordinance 1999) дефинишу дозвољене концентрације PAH-ова за различите видове
коришћења земљишта. Најстрожији критеријум се примењује у случају могуће
контаминације подземних вода и у таквим случајевима максимално дозвољена количина
збира PAH-ова у земљишту је 0,2 mg/kg, а само нафталена 2 mg/kg а.с.з. Резултати показују
да је највиши просечан садржај PAH-ова у земљишту Кикинде и износи 2,138 mg/kg а.с.з.
Ова вредност је изнад МДК вредности за органску пољопривреду. Просечан садржај у
земљишту Сомбора и Беочина је такође, виши од 1 mg/kg и износи 1,644 mg/kg а.с.з и 1,473
mg/kg а.с.з. По Немачким критеријумима (МДК за збир PAH-ова је 0,2 mg/kg а.с.з.) 76,7 %
испитиваних узорака земљишта је контаминирано PAH-овима у количини вишој од МДК.
Ово практично значи да земљишта потенцијално представљају извор контаминације
подземне воде полицикличним ароматичним угљоводоницима.
Реализацијом Програма испитивања загађености земљишта на територији
Београда, који обавља Градски завод за заштиту здравља по налогу Секретаријата за заштиту
животне средине града Београда, у 2005. години узорковано је и лабораторијски испитано
укупно 64 узорка земљишта са 32 локације на територији града. Податке за израду Извештаја
Агенције за заштиту животне средине о стању животне средине за 2005 г. доставио је
Градски завод за заштиту здравља, Београд. Лабораторијско испитивање и тумачење
резултата је извршено у складу са одредбама Правилника о дозвољеним количинама опасних
и штетних материја у земљишту и води за наводњавање и методама њиховог испитивања
(»Службени гласник РС«, бр. 23/94). За параметре испитивања чије вредности нису
нормиране наведеним Правилником у тумачењу су коришћене вредности дате у Холандском
стандарду за загађена земљишта.
Резултати испитивања загађености земљишта које је обављено током 2005. године
указују на постојање локација у Београду, на којима је дошло до деградације пре свега,
површинског слоја тла. Повећани садржај никла који су констатовани у 28 од 64 испитана
узорка земљишта у 2005. години је у вези са специфичним геохемијским саставом
површинских слојева тла на овом подручју, обзиром да се сличне концентрације бележе
током вишегодишње контроле, у већини испитиваних узорака у оквиру простора ГУП-а.
Концентрација PCB-а од 188,9 µg/kg, која је нађена у једном узорку земљишта на Ади
Циганлији, је већа од 50 µg/kg, колико је граница за условно чиста земљишта према
Холандском стандарду за загађена земљишта, али и даље значајно ниже од вредности од
10.000 µg/kg, што је према истом Стандарду гранична вредност за контаминирана земљишта
која захтевају поступак ремедијације.
50
Повећани садржај наведених тешких метала, минералних уља, као и присуство PCB-а и
PAH регистрована у узорку земљишта са локације шпиц Аде Циганлије у току 2005. године,
потврђује закључке предходних година спроведеног испитивања, да ову микро целину
карактерише значајно оптерећење површних слојева земљишта контаминантима
ослобођених током активности везаних за намену и начин коришћења простора (марина,
веслачки клубови, сервисирање и одржавање пловила и др.). Мање концентрације PAH које
се региструју у већем броју испитаних узорака земљишта на подручју града, су пре свега
последица таложења предходно у ваздух ослобођених органских полутаната (аерозагађење)
из постројења за грејање (кућна ложишта, котларнице, топлане) или саобраћаја.
Налаз DDT-а на три локације у оквиру различитих зона намене (Ботаничка башта,
Земун поље, Трошарина), указује на резидуе овог пестицида из групе инсектицида, који је
некада масовно коришћен у широкој употреби. DDT као и друге органохлорне пестициде,
карактерише перзистентност у животној средини, односно дуго време полураспада
(деградације), које се мери десетинама година, због чега је коришћење ових пестицида
забрањено за конвенционалну употребу.
Узроке деградације квалитета земљишта на територији Србије треба тражити у ниском
нивоу комуналне хигијене и свести о потреби очувања и заштите животне средине,
неконтролисаној примени агрохемијских средстава, недостатку инфраструктурних објеката и
уређаја за пречишћавања отпадних вода и емисије гасова, неуређености комуналних
депонија, чему треба додати и недовољно разрађену законску регулативу.
3.1.4
Опасан отпад
(подаци из Предлога Националног програма заштите животне средине)
Према подацима Пројекта „План управљања опасним и медицинским отпадом“
процењује се да се у Србији произведе између 230.000 и 460.000 т/годишње опасног
индустријског и медицинског отпада укључујући: отпадна моторна уља 106.000 т/годишње,
мешане органско-водене емулзије 257.000 т/годишње, остали опасан отпад (медицински
отпад, органски и неоргански опасни отпад из индустрије, PCB отпад, итд.) 97.000
т/годишње. Не постоје ни постројења за третман и одлагање опасног отпада, нити
одговарајући простор за складиштење. У Војводини постоји проблем са отпадом из нафтних
бушотина (количина се процењује на око 600.000 m3). Опасан отпад се привремено
складишти у неодговарајућим складиштима (од којих нека постоје и више деценија). Опасан
отпад одлаже се на депоније пепела термоелектрана „Никола Тесла А“ 1.680.167 т/годишње
и „Никола Тесла Б“ 1.365.584 т/годишње, Велики Црљени 304.687 т/годишње и Костолац
1.560.179 т/годишње, депоније ливачког песка у Сурдулици 376 т/годишње, Раковици 230
т/годишње док за флотацијска јаловишта „Велики Кривељ“ и Бор, Рударски басен
„Мајданпек“ - Шашки нема прецизних података (Подаци из извештаја републичке
инспекције за заштиту животне средине за 2007. годину у складу са Уредбом о врстама
загађивања, критеријумима за обрачун накнаде за загађивање животне средине и
обвезницима, висини и начину обрачунавања и плаћања накнада („Службени гласник РС“,
бр. 113/05)).
3.1.5
Хемијски удеси у транспорту и индустрији
(подаци из Извештаја Мобилне екотоксиколошке јединице Градског завода за јавно
здравље и Републичке инспекције за заштиту животне средине)
У току 2007. године, Мобилна екотоксиколошка јединица (МЕЈ) Градског завода за
јавно здравље Београд имала је укупно 30 интервенција од чега је у 11 случајева обављен
излазак на акцидентну локацију и узимани су узорци супстрата животне средине за
51
лабораторијске анализе у мобилној и стационарној лабораторији Градског завода за јавно
здравље, док су у 19 случајева телефонским путем обављене консултације са осталим
учесницима у систему реаговања на акцидентне ситуације, пре свега члановима ватрогасних
бригада (Управа за заштиту и спашавање), полицијом и надлежним органима локалне управе
и представника републичког Министарства животне средине и просторног планирања
Републике Србије Одељења инспекције за поступање у удесима.
На територији града Београда је у току 2007. године регистровано 24 хемијских
акцидентних ситуација. На територији општине Панчево и општине Палилулa је
регистровано 7 акцидената, на територији општине Вождовац 4, на територији општине
Нови Београд 3, на територији општине Земун 2, на територији општине Сурчин 3, на
територији општине Стари Град 1, на територији општине Раковица 2, док су преостали
акциденти регистровани у општинама Младеновац, Барајево и Чукарица.
Сви акциденти ван територије Београда су се дешавали на индустријским
комплексима или је загађење потицало од рада индустријских објеката Један акцидент у вези
са истицањем натријумхидроксида је регистрован у Вршцу, док је акцидент везан за
истицање хлороводоничне киселине из оштећеног резервоара регистрован у Шиду у
Фабрици јестивог уља „Младост“. Укупно 6 хемијских акцидената је током 2007. године
регистровано на територији Републике Србије (ван подручја Београда) приликом којих је
Мобилна екотоксиколошка јединица Градског завода за јавно здравље учествовала у
реаговању и узорковала супстрате животне средине. Сем два наведена акцидента остали су
се дешавали у насељу Сурдулица (окружење ливнице „Мачкатица“ а.д. и комплекса
„Кнауф“), у насељу Љиг, у насељу Лајковац (истицање мале количине амонијака из
оштећеног цевовода хладњаче „Фрувела“) и у насељу Куршумлија где су услед вишемесечне
суше река Топлица и њена притока Бањска остале без воде (испод биолошког минимума), а
акцидентно загађење земљишта приобаља и речних корита је потицало од дрвне индустрије
ШИК „Копаоник“.
Позиви су добијани од стране Центра за обавештавање града Београда, еколошке
инспекције Града Београда, Полиције и Сектора за контролу и надзор Министарства животне
средине и просторног планирања и Управе за заштиту и спашавање града Београда.
У транспорту
7
Индустрија
15
УКУПНО
30
Непрописно
одлагање отпада
2
На комуналним
површинама
6
Од наведеног броја интервенција две су везане за друмски а две за железнички
транспорт штетних и опасних материја и то нафтних деривата и пропанбутана. Два
потенцијална акцидента су везана за принудна слетања једног теретног авиона и једног
путничког авиона на Сурчински аеродром, при чему је 14.12.2007. године комплетно гориво
из авиона на линији Београд – Беч изливено пре принудног слетања. Према обиму и степену
52
опасности, акциденти у транспорту се могу сврстати у категорију малог (експлозија плинске
боце у возилу у покрету у улици Јурија Гагарина на Новом Београду) и средњег односно
високог ризика (цурење бензина из вагон цистерне у композицији која је транспортовала
нафтне деривате на релацији Ресник–Ниш на железничкој станици у Младеновцу, искакање
три вагона из шина у Падинској Скели из композиције од укупно 12 вагон цистерни бутан
гаса на релацији Зрењанин–Падинска Скела). У оба случаја је постојао ризик од значајне
контаминације земљишта и подземних вода као и велике материјалне штете.
У 2007. години регистровано је 7 акцидената везаних за пожаре на индустријским
складиштима штетних и опасних материја. Акцидент највећег потенцијала на територији
града Београда регистрован је приликом пожара на комплексу Електронске индустрије у
Батајници у објекту магацина хемикалија фирме „Хемран“ коме су претходиле две
експлозије, а забележена је велика материјална штета. На простору магацина констатовано је
присуство велике количине различитих штетних и опасних материја и то живе, фенола,
натријумхидроксида, кобалтсулфата, хромне киселине, формалдехида и др. У два случаја
хемијски акциденти су били у вези са непрописним чувањем и баратање отпадом при чему
истичемо акцидент од 14.12.2007. године везан за неконтролисано изливање 2000 литара
опасног отпада пореклом од чишћења нафтних резервоара на бензинској станици НИС
„Југопетрол“ у Раковици у улици Варешка бр. 2. Том приликом је значајна количина опасног
отпада доспела у систем кишне и фекалне канализације, а накнадно у Топчидерску реку и
реку Саву.
Од акцидената високог ризика на индустријском комплексу у 2007. години,
издвајамо пожар, накнадне експлозије и потпуно уништење магацина хемикалија фирме
„Хемран“ у Батајници на комплексу Електронске индустрије. Приликом експлозије у погону
повређене су две особе а једна је са симптомима тровања пребачена на Војномедицинску
академију у Национални центар за контролу тровања.
Ван територије града Београда хемијски акциденти средњег и високог ризика су
били везани за индустријске комплексе и потицали су од рада индустријских објеката.
Посебно истичемо акцидент у насељу Куршумлија а у вези са контаминацијом површинске
воде, речних седимената и приобалног земљишта дуж река Бањске и Топлице пореклом од
рада великог индустријског комплекса дрвно-прерађивачке индустрије ШИК „Копаоник“.
Угрожавање здравља људи и животне средине на простору насеља Куршумлија додатно је
било угрожено ниским водостајем поменутих река услед вишемесечне суше и непрописним
изливањем отпадних вода из градске канализационе мреже. Висок ризик по здравље људи и
животну средину је потицао од непрописног обављања делатности у оквиру дрвнопрерађивачке индустрије и то испуштања непрерађених отпадних вода у реципијент.
Најзначајнији ризик по животну средину је потицао од присуства непрерађених
технолошких отпадних вода и муља (око 10.000 м3) у „базену за прање балвана“ (димензија
35 x 70 м, дубине 5 м веома лошег грађевинско-техничког стања) и са могућношћу
контаминације околног земљишта и подземних вода на ширем простору. Акцидент у насељу
Куршумлија је специфичан и због додатног ризика који потиче од новоизграђене спалионице
(котларнице) за дрвени отпад и пиљевину из процеса производње. Теренским обиласком дуж
приобаља реке Бањске регистровано је непрописно одлагалиште отпадне пиљевине, пепела и
других остатака сагоревања измешаног са земљом (непознатог хемијског састава,
највероватније се ради о опасном индустријском отпаду). Наведени хемијски акцидент се
истиче и тиме да је због погоршаних хигијенско-епидемиолошких услова на простору
општине Куршумлија додатно био повећан ризик од настанка и ширења заразних болести
(услед директног испуштања градске канализације у реку Топлицу).
Хемијских акцидената везаних за комуналну средину у току 2007. године је било
6, при чему су тровања животиња регистрована у 2 случаја на просторима насеља Котеж и
Овча СО Палилула, један је везан за проналажење отпадних хемикалија у основној школи
„Бора Станковић“ СО Вождовац, односно проналажење пластичног бурета са непознатом
53
хемикалијом приликом рашчишћавања грађевинске парцеле
Петроварадинске улице, такође на територији општине Вождовац.
на
углу
Видске
и
Приликом свих наведених и извештајима обрађених хемијских акцидентних ситуација
у току 2007 године, осам особа је било повређено а шест особа је било отровано (комплекс
фабрике јестивог уља у Шиду и хладњача „Фрувела“ у Љигу).
У више случајева (4) представници Мобилне екотоксиколошке јединице су учествовали
у поступку вештачења у склопу судских процеса против лица одговорних за угрожавање
здравља људи и животне средине.
3.1.6
Контаминирани локалитети на подручју Србије
Према усвојеној Методологији утврђивања приоритета санације контаминираних
локација (национални класификациони систем који представља прилагођену канадску
методологију) у Министарству животне средине и просторног планирања у току 2006.
године извршено је прелиминарно сагледавање контаминираних локација и дат је њихов
приказ. У току је сагледавање још 2 локације: Велики Мајдан и депонија фосфор гипса у
Шапцу.
Табела 3.В. Приказ најзагађенијих локација у Србији са приоритетом за санацију
(Извор: Извештај Министарства животне средине и просторног планирања, 2006)
Р.бр.
Назив
предузећа
1
РТБ ″Бор″
4
″Рудници и
топионица Зајача″ Лозница
Зорка ″Обојена
Металургија″ Шабац
ТЕНТ-Б, Обреновац
5
РТБ ″Бор″
6
13
ТЕНТ-А, Обреновац
Рударски басен
Мајданпек
РТБ ″Бор″, Мајданпек
ЈП ″Матроз″, Сремска
Митровица
ТЕ ″Колубара″,
″Велики Црљани
ТЕ ″Костолац″,
Костолац
Рудник и флотација
″Рудник″, Горњи
Милановац
Фабрика коже, Рума
14
″Сартид″ Смедерево
15
ХИ ″Жупа″,
Крушевац
2
3
7
8
9
10
11
12
Назив локације
Број
бодова
Класа
Флотацијско јаловиште
″Велики Кривељ″
89
1
Депонија Зајача
86
1
Депонија муља
83
1
Депонија пепела и шљаке
Флотацијско јаловиште
″РТХ″
Депонија пепела и шљаке
82
1
80
1
75
1
Шашки поток
75
1
Ваља Фундата
75
1
Депонија
74
1
Депонија пепела и шљаке
71
1
Депонија пепела и шљаке
71
1
Брана јаловишта
70
1
Депонија
Депонија секундарних
сировина
68
2
68
2
Депонија
62
2
54
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
ТС-ЈП ЕПС - Ресник
Фабрика коже
″Обнова″, Шабац
ТС-ЈП ЕПС Раковица
ТС-ЈП ЕПС - Ниш
ТЕ ″Колубара А″,
Велики Црљани
ДП ″Колубара прерада″, Вреоци
ТС-ЈП ЕПС Земун
Рударски басен
Мајданпек
ТС-ЈП ЕПС Нови
Београд
ЈКП ″Београдске
електране″, Нови
Београд
РТБ ″Бор″
Објекат
62
2
Депонија
61
2
Објекат
59
2
Објекат
59
2
Објекат
59
2
58,5
2
Објекат
56
2
Старо Борско Јаловиште
52
2
Објекат
50
2
Објекат
47
2
Јаловиште кварцног
песка
47
2
Депонија пепела и шљаке
3.1.7
Утицај загађења животне средине на здравље
(подаци Министарства здравља и из Предлога Националног програма заштите животне
средине)
Везу између квалитета животне средине и људског здравља није тако једноставно
утврдити због великог броја других фактора који утичу на људско здравље. Комплексан је
задатак повезати морталитет, инвалидитет и морбидитет са одређеним загађењем у животној
средини. Међутим, познато је да постоји јака корелација између одређених услова и загађења
ваздуха или воде, нпр. астма или инфекције дигестивног система.
Најосетљивији део популације на утицаје из животне средине су деца. Када разматрамо
ову тему, морамо бити свесни чињенице да деца нису мали људи и да је њихова физиологија
другачија од одраслих. У одређеним периодима развоја деца поседују такозване «прозоре
осетљивости» кроз које разни штетни утицаји из животне средине веома лако, много лакше
него код одраслих, остварују штетно деловање на веома осетљиви млади организам. Због
тога је одговорност одраслих, били они родитељи, васпитачи, доносиоци одлука или
једноставно само они који могу својим понашањем негативно да утичу на децу, огромна. Од
развоја фетуса, преко периода новорођенчета, предшколског и школског детета, све негде до
19. године живота, деца поседују физиолошке посебности. Деца дишу много брже него
одрасли, па дисањем унесу сразмерно много више ваздуха, али и штетности из ваздуха, него
одрасли. Дечија јетра није довољно зрела да преради и детоксификује све штетне материје
које уносимо у организам, те се оне много дуже задржавају у дечијем организму. Незрео
нервни систем посебно је осетљив на деловање неуротоксичних материја, посебно олова,
што ће у даљем излагању бити посебно разматрано. Ендокрини систем, који се тек развија,
посебно је осетљив на хемикалије из животне средине које се сврставају у такозване
ендокрине дисрапторе, тј. материје које изазивају поремећаје система жлезда са унутрашњим
лучењем.. Данас се у свету, по методологији Светске здравствене организације прати 26
фактора ризика по здравље , од којих су неки, пореклом из животне средине. Основни
препознати ризици из животне средине, који су одговорни за једну трећину свих
оптерећења популације због болести, код деце старости од 0 до 19 година за Европу су:
1. Недостатак приступа здравој води за пиће и добрим санитарним условима
55
2. Повреде везане за кретање и саобраћај
3. Загађење ваздуха (животна средина и амбијентални)
4. Опасне хемикалије и професионални ризици
Принцип предострожности и превентивног деловања представља један од основних
принципа који морају бити присутни у вођењу опште и локалне политике која се бави
животном средином и утицајима животне средине на здравље. Код оваквог холистичког
приступа, појам животне средине подразумева скуп свих околности које из спољашње
средине утичу на здравље. Овде спадају и социоекономски фактори, животне навике (оно
што се назива и животним стилом), али и утицај различитих штетности које су у животној
средини присутне искључиво као последица људске активности. Треба навести само неке
податке, који илуструју утицај квалитета животне средине на здравље, а односе се на регион
Европе:
• Смртност деце старе од 0-4 године због спољног загађења ваздуха је 1.8%-6.4%
• Смртност деце старе од 0-4 године због унутрашњег загађења ваздуха је 4.6% или 3.1
DALYs (disability adjusted life years)
• Умерена ментална ретардација због изложености олову 4.4% DALYs
Притисак јавности, али и научни докази увелико отварају проблем утицаја животне
средине на здравље. У земљама ЕУ одвија се посебан процес ЕУ SCALE, скраћеница од
енглеских речи за наука, деца, подизање свести, правни инструменти, евалуација. У овом
процесу, идентификоване су четири специфичне групе болести од посебног значаја у вези са
деловањем животне средине на здравље: дечији канцер, дечије болести дисајних органа са
акцентом на астми, неуроразвојни и ендокрини поремећаји. Како је деловање животне
средине на здравље карактерисано многобројним узроцима различитих загађивача, али и
њихове различите штетности потенцијалних ризика, то се у индикаторе животне средине и
здравља убрајају и параметри из животне средине, као што су концентрација у ваздуху ПМ
2.5 и ПМ10, сумпордиоксида, азотних оксида, приземног озона или на пример изложеност
јонизујућем зрачењу, УВ зрачењу и слично. Поред тога, социоекононмски фактори су од
великог значаја за ефекте појединих утицаја из животне средине. У земљама са нижим Бруто
националним производом више смрти може се приписати спољашњем аерозагађењу. За
релевантене штетности из животне средине израчунава се и DALY, индикатор који
алгоритамско обједињује колико година живота ће бити са смањеним квалитетом и колико
ће бити смрт превремена, услед деловања неког фактора из животне средине. На пример,
услед загађења амбијенталног ваздуха у Европи које проузрокује акутне респираторне
инфекције, 4.4% DALY је забележено.
Види се да су индикатори животне средине и здравља многобројни, за ЕУ земље су
стандардизовани, а у нашој земљи се на жалост не прате систематски Данас се у свету, по
методологији Светске здравствене организације прати 26 фактора ризика по здравље , од
којих су неки, пореклом из животне средине. ЕНХИС база података о животној средини и
здрављу, која се примењује у земљама ЕУ, прати 29 индикатора животне средине и здравља,
од којих се неки односе посебно на децу и младе, као најосетљивији део популације. У
Републици Србији прати се око 70 процената ових индикатора, мада је нередовно
извештавање наше земље Светској здравственој организацији проузроковало да се у
међународној презентацији и размени података нађе само пет индикатора животне средине и
здравља.
Велика помоћ мајкама у одржавању хигијене, разне хемикалије, су и велика опасност
по децу у домаћинству. Према проценама Светске здравствене организације, ови препарати
су узрок смрти као последице ненамерног тровања код 35 000 деце годишње у региону
Европе.. Деца дишу брже, једу и пију сразмерно више од одраслих у односу на своју тежину,
немају развијене механизме детоксикације, па храном и водом унесу много веће количине
хемикалија које и не могу да неутралишу. Они нису свесни хемијских ризика у свом
окружењу, па су и због тога више изложени од одраслих. Зато је дужност родитеља не само
56
да уклоне од доступа деци све штетне хемикалије у домаћинству, већ и да објасне деци какве
све опасности вребају.
Родитељи, али и доносиоци одлука, морају постати свесни опасности која прети деци
од олова које настаје сагоревањем у моторима аутомобила бензина који садржи олово.
Умерена ментална ретардација је у 3.1% случајева у централној и источној Европи
проузрокована деловањем олова на децу, док је у западној Европи, где је већ дуже забрањена
употреба оловног бензина, тај удео 0.8%. Родитељи морају бити свесни да деца нису мали
људи, већ да су у свом развоју, због особености дечијег организма, осетљивији на многе
негативне утицаје, јер немају још развијене механизме за одстрањивање штетних материја.
Кроз такозване прозоре осетљивости, деца су, не својом вољом, осуђена на мање квалитетан
и краћи живот, ако су изложена олову.
Србија је, поред Босне и Херцеговине и Македоније, једина земља у Европи која није
забранила употребу оловног бензина. Албанија је то учинила 2004. године. Србија је
изложена снажним међународним притисцима да доносиоци одлука постану свесни ризика
по нашу сопствену децу, што су на пример учиниле и све афричке земље, осим три државе у
северној Африци. Сва мерења квалитета ваздуха у Београду уз саобраћајнице, показују
повећане количине олова.
Одлуком Владе Републике Србије од 9. маја 2008. године формиран је Национални
Комитет за животну средину и здравље деце са задатком да креира Акциони план за животну
средину и здравље деце, а на основу Декларације Четврте министарске конференције о
животној средини и здрављу, одржаној у Будимпешти 2004. године.
Загађење ваздуха, контаминација воде и хране, бука и зрачење су главни узроци
нарушавања здравља због стања животне средине. Загађење ваздуха може да утиче на
људско здравље директним оштећењем респираторног система, уласком у крвни и лимфни
систем. Јака корелација се обично појављује између дневних стопа смртности и акутних
епизода загађења ваздуха. Већина загађујућих материја има негативни утицај на здравље
људи, нарочито азотни оксиди (NОx), испарљива органска једињења (VOCs), озон, честице,
SО2, као и прашина са депонија. Становништво великих урбаних подручја је нарочито
изложено овим загађујућим материјама. Нарочито забрињава смог током зимских или
летњих временских прилика без ветра када су концентрације загађујућих материја и њихов
утицај на здравље изузетно велики. Летњи смог је загађење тропосферским озоном може
изазвати озбиљне респираторне сметње нарочито код деце, астматичара и старијих особа.
Оне обухватају: слабљење функције плућа (кашаљ, иритација дисајних путева, убрзано или
плитко дисање); упала или оштећење слузокоже плућа, погоршање астме, смањен имунитет,
итд. Нека испарљива органска једињења (на пример, бензен) су веома канцерогена.
Неадекватно депоновање отпада на нехигијенским депонијама доводи до загађивања
земљишта и подземних вода. Падавине које се филтрирају кроз масу депонованог отпада
растварају штетне материје, чиме се загађују и земљиште и подземне воде. Додатни проблем
је да загађивање тла нема искључиво локални карактер, него долази до загађивања тла и
подземних и површинских вода на ширем простору, а посредно и до угрожавања флоре и
фауне у и на тлу. Као додатни проблем јавља се загађивање земљишта у околини, отпадом
ношеним ветром.
У принципу, не постоји директан и тренутан утицај експлоатације депонија на људско
здравље, али се индиректно угрожавање здравља може испољити:
• разношењем отпада у непосредну околину ветром, али и од стране животиња које се
на депонијама хране;
• неконтролисаним издвајањем гасовитих загађујућих материја у концентрацијама
опасним по људско здравље;
• ширењем непријатних мириса;
57
• паљењем отпада и емисија продуката сагоревања;
• неконтролисаним продирањем вода загађених на депонији и угрожавање бунара и
водотока у широј околини.
3.2
Коментари и препоруке
С обзиром да је у Србији урађен Предлог Националног програма за заштиту животне
средине, кроз свеобухватни и координисан процес који је укључио велики број
заинтересованих страна, а у току је израда Акционог плана за спровођење програма, може се
констатовати да постоји сагласност везана за приоритете у области заштите животне
средине, па и дела који се односи на загађење које потиче од хемикалија.
Као један од најважнијих задатака у циљу решавања приоритетних проблема
представља реформа система мониторинга и извештавања о животној средини. Активности
мониторинга треба да буду обавеза загађивача и то као сопствени мониторинг загађивача, уз
вођење евиденције, са обавезом обавештавања и извештавања надлежних органа. Загађивачи
морају бити у потпуности одговорни за сопствени мониторинг емисија, али надлежни органи
треба да имају довољне лабораторијске капацитете за извршавање проба на случајном
узорку, референтне анализе и мерења на терену (уређаји за узимање узорака и мобилни
мерни уређаји). Мониторинг по Програму који доноси Влада Републике Србије (Национални
мониторинг – државна мрежа за праћење квалитета ваздуха, вода и др.) треба да буде
адекватно финансиран из буџета. У Предлогу Националног програма за заштиту животне
средине предложен је систем мониторинга, који између осталог предвиђа да треба испитати
и оптимизовати мрежу станица за мониторинг и аутоматски мониторинг амбијенталног
ваздуха и њихово увођење у највеће градове и на угрожене локација; треба ускладити
мониторинг површинских и подземних вода са препорукама европских директива о водама, а
према динамици активности у оквиру земаља подунавског слива; треба успоставити мреже
мониторинга емисије отпадних вода; треба направити попис емисија гасова са ефектом
стаклене баште; треба успоставити мониторинг и обраду података о настанку отпада, саставу
отпада и физичко-хемијским карактеристикама и треба успоставити мониторинг POPs
хемикалија.
Неопходно је поједине зоне на територији Србије од посебног интереса за
становништво обрадити посебним екотоксиколошким и епидемиолошким истраживањима у
циљу сагледавања ризика по здравље становништва и животну средину. Ово се превасходно
односи на простор у оквиру зоне заштите водовода, шири простор комуналних депонија
индустријске комплексе, земљиште поред магистралних саобраћајница, земљиште у оквиру
градских паркова и зона рекреације, пољопривредне површине на периферији на којима се
добијају намирнице које се користе у исхрани становништва и др.
Међутим, у пракси постоје велики проблеми у вези спровођења епидемиолошких
истраживања у циљу сагледавања ризика по здравље становништва узрокованих штетним
материјама из животне средине. На основу информација добијених из Завода за јавно
здравље «Милан Јовановић Батут», институти за јавно здравље у Србији не врше
систематско праћење ефеката на јавно здравље узроковано хемикалијама које представљају
факторе ризика из животне средине, из разлога што не постоји законска основа за
спровођење ових активности. Иако постоји одговарајући стручни кадар у институтима за
јавно здравље, потребно је обезбедити изворе финансирања за спровођење
екотоксиколошких и епидемиолошких истраживања, као и средства за додатну едукацију
стручног кадра. Иако Уредба о Програму контроле квалитета ваздуха у Републици Србији,
коју је донела Влада РС 2004. године, предвиђа праћење и истраживање утицаја квалитета
ваздуха на здравље популације, климу и шумске екосистеме у одређеним градовима са
високим степеном аерозагађења, нису разјашњене многе појединости (ко то плаћа; ко то
ради; да ли те процедуре треба стандардизовати по систему квалитета; ко и како прикупља и
58
анализира податке). Дакле, потребно је прво поставити одговарајући законски оквир како би
оваква истраживања могла да се започну и да имају континуитет. У Нацрту закона о
хемикалијама је дефинисано да се систематско праћење хемикалија врши ради прописивања
мера за смањење ризика, итд. Систематско праћење мора да се врши на основу програма, за
чије је доношење дато овлашћење у овом закону. На основу одредби из овог нацрта закона,
биће могуће доношење програма за систематско праћење ефеката на јавно здравље
узроковано хемикалијама. Финансирање ових активности могуће је спровести из средстава
Фонда за животну средину или прикупљањем средстава из накнада за регистрацију
хемикалија или издавање дозвола за стављање биоцида на тржиште.
Према Закону о здравственој заштити („Сл. гласник РС“, бр. 107/05), Центар за
контролу тровања је задужен, између осталог, да води регистар о инцидентима тровања од
хемикалија, да пружа информације и савете у вези са акутним тровањима и да доставља
податке о тровању хемикалијама Министарству здравља и министарству надлежном за
управљање хемикалијама. На основу достављених информација о најчешћим случајевима
тровања хемикалијама, надлежни државни органи би требало да спроводе одговарајуће мере
за смањење ризика од тровања. С обзиром да још није донесен подзаконски акт којим се
тачно дефинише које податке Центар за контролу тровања треба да доставља надлежним
министарствима, као и чињеница да овај Центар није до сада добио званично решење за
вршење послова према одредбама новог закона, Центар за контролу тровања званично још
увек не доставља податке о свим случајевима тровања.
Континуирано добијање информација ради успостављања приоритета у вези са
професионалним обољењима код дуготрајне изложености радника хемикалијама вршиће се
на основу периодичних лекарских прегледа који се спроводе на основу Правилника о
претходним и периодичним лекарским прегледима запослених на радним местима са
повећаним ризиком („Сл. гласник РС“, бр. 120/07) према Закону о безбедности и здрављу на
раду („Сл. гласник РС“, бр. 101/05). Министарство здравља Србије финансира пројекат
Института за медицину рада Србије „Др Драгомир Карајовић“ који би требао да омогући
бољу евиденцију професионалних болести и повреда на раду. Предвиђено је да се у оквиру
пројекта направе основе за информациони систем за регистрацију и извештавање о
повредама на раду, који ће омогућити да заинтересовани државни органи имају дневне
информације о повредама на раду и њиховим узроцима. Такође, у оквиру истог пројекта ради
се на промени система утврђивања професионалних болести, тако да се очекује формирање
три републичке комисије (две првостепене и једне другостепене) за признавање
професионалних болести. Како ће њихов рад бити подржан информационим системом, биће
омогућено тренутно информисање о утврђеним професионалним болестима државних органа
и других заинтересованих институција.
Саветник за безбедност у превозу опасних материја уведен је одредбама подпоглавља
1.8.3 РИД-а/АДР-а и представља кључни инструмент којим се обезбеђује примена прописа и
унапређење безбедности манипулације и превоза опасне робе. Свако предузеће, чија
делатност обухвата транспорт опасне робе или са овим транспортом повезано паковање,
утовар, пуњење или истовар, мора да именује једног или више саветника за безбедност за
транспорт опасне робе, чији се задатак састоји у томе, да помогне у спречавању ризика, који
произилазе из таквих делатности, по особе, предмете и околину. Постоје и изузећа када се не
мора именовати саветник за безбедност.
Саветник за безбедност је лице које пролази обуку, полаже испит и које има важећи
сертификат којим доказује да је стручно оспособљен према јединственом програму.
Саветник за безбедност, одговоран руководиоцу предузећа, има главни задатак да у
оквиру делатности предузећа проналази средства и начине и предузима мере за примену
важећих одредаба, под оптималним условима безбедности, ради олакшаног спровођења ове
делатности.
Његови задаци који одговарају делатности предузећа су нарочито:
- контрола примене прописа за транспорт опасне робе;
59
- саветовање у активностима предузећа везаним са транспорт опасне робе;
- израда Годишњег извештаја за руководство предузећа или евентуално за локалне
органе власти о активностима предузећа у вези са транспортом опасне робе. Годишњи
извештаји се морају чувати пет година и на захтев се достављају појединим државним
органима.
Осим тога, задаци саветника за безбедност обухватају нарочито, преиспитивање
следећих поступака тј. следећих метода везаних за односне активности предузећа:
- поступака, којима се обезбеђује примена прописа за идентификацију нарочитих
захтева у вези са опасном робом која се транспортује;
- метода предузећа, како би се при куповини транспортних средстава уважили посебни
захтеви везано за опасне робе, које се транспортују;
- поступака, којима се испитују уређаји који се користи за транспорт опасне робе или за
утовар или истовар;
- одговарајућих обуке радника предузећа и чување докумената о обуци у персоналним
актима;
- спровођења одговарајућих хитних мера при евентуалним несрећама или незгодама,
које под одређеним околностима могу да угрозе безбедност у току транспорта опасне робе,
или у току утовара или истовара;
- спровођења истрага и, уколико је потребно и испостављање извештаја о несрећама,
незгодама или тешким преступима, који су утврђени у току транспорта опасне робе или у
току утовара или истовара;
- увођења одговарајућих мера, које треба да спрече поновну појаву несрећа, незгода
или тешких преступа;
- уважавања правних прописа и посебних захтева транспорта опасне робе приликом
избора и коришћења подизвођача или трећих лица;
- провера, да ли особље коме је поверен транспорт опасне робе или утовар или истовар
опасне робе, располаже детаљним објашњењима и упутствима за рад;
- увођења мера ради упознавања са опасностима при транспорту опасне робе или при
утовару и истовару опасне робе;
- увођења мера ради провере постојања пратећих докумената и безбедносне опреме у
транспортним средствима, као и усаглашеност ових докумената и опреме са прописима;
- увођења поступка за проверу примене прописа за утовар и истовар;
- постојање плана безбедности
Саветник за безбедност једном годишње извештава надлежни државни орган о
превозима опасне робе. Овакви извештаји дају потпуне податке који се могу обрађивати:
аналитички, у сврху безбедносних унапређења или статистички, у сврху различитих
оперативних интервенција надлежног органа. Саветник за безбедност у превозу опасне робе
није још увек имплементиран у пракси као основни инструмент за обезбеђење безбедности у
превозу опасне робе, редефинисаних прописа РИД/АДР из едиције 2001. године, јер
недостаје пропис којим се уређују услови за правна лица и процедуре спровођења обуке
саветника прописане РИД/АДР (испитивања, именовања и др.). Последица недоношења овог
прописа јесте непостојање архиве релевантних информација о количинама и превозним
токовима опасних роба, предузећима, обученом особљу, врстама опасних роба у превозу,
безбедносним ризицима у свим фазама у надлежности РИД/АДР и др. Увођењем саветника
за безбедност као инструмента за добијање ових информација омогућиће се адекватно
успостављање приоритета у превозу опасне робе.
У Предлогу Националног програма за заштиту животне средине констатовано је да у
овом моменту не постоји свеобухватна база података хемикалија на тржишту Републике
Србије, као и њихових својстава укључујући опасне хемикалије, што представља један од
великих недостатака за правилно управљање хемикалијама. Из тог разлога, једна од
приоритетних акција јесте успостављање и развој информационог система за управљање
хемикалијама, који ће омогућити формирање и ажурирање база података хемикалија на
тржишту и њихових својстава, као и студије о утицају хемикалија на здравље људи и
60
животну средину. Успостављање овакве базе података би се омогућило адекватно
успостављање приоритета.
Правилник о методологији за процену опасности од хемијског удеса и од загађивања
животне средине, мерама припреме и мерама за отклањање последица прописује у
члановима 7. и 8. обавезу вођења евиденције од стране предузећа о опасним материјама и
обавеза достављених попуњених података до 31. јануара текуће године за претходну годину.
Према овом члану направљена је електронска база података, која се води у Одељењу за
поступање у удесу у Министарству животне средине и просторног планирања. Међутим,
планира се успостављање електронске мреже између привредних друштава који поседују
опасне материје у количинама прописним овим правилником и Министарства животне
средине и просторног планирања, чиме би се осигурало правовремено реаговање у случају
хемијских удеса.
61
4. ПОГЛАВЉЕ: ПРАВНИ ИНСТРУМЕНТИ И ДРУГИ МЕХАНИЗМИ КОЈИ
НИСУ ПРАВНЕ ПРИРОДЕ ЗА УПРАВЉАЊЕ ХЕМИКАЛИЈАМА
Услед међусекторске природе управљања хемикалијама, постоје више различитих
закона, подзаконских прописа или стандарда у земљи који уређују хемикалије са различитих
аспеката. Циљ овог поглавља јесте да се процени да ли су сви важни аспекти управљања
хемикалијама покривени и да ли су прописи међусобно усклађени, односно комплементарни.
Према томе, у поглављу 4 дат је кратак садржај свих прописа који су на снази у области
управљања хемикалијама, као и анализа спровођења ових прописа.
4.1 Преглед националног законодавства за управљање хемикалијама
4.2 Преглед националних стратегија, програма или планова за управљање
хемикалијама
4.3 Кратак опис кључних приступа и процедура у контроли хемикалијама
4.4 Коментари и препоруке
4.1
Преглед националног законодавства за управљање хемикалијама
Законодавно-правни и институционални оквир заштите животне средине има своје
упориште у Уставу Републике Србије којим се утврђује право грађана на здраву животну
средину, као и дужност грађана да штите и унапређују животну средину. Уставом је и
прописано да Република Србија уређује, поред осталих питања, одрживи развој, систем
заштите и унапређења животне средине, производњу, као и промет и превоз оружја,
отровних, запаљивих, експлозивних, радиоактивних и других опасних материја.
Тренутно су у Србији на снази закони које је донела Скупштина Републике Србије, али
и прописи који датирају из времена Социјалистичке Федеративне Републике Југославије
(СФРЈ) пре 1991. године, Савезне Републике Југославије (1991-2003), државне заједнице
Србије и Црне Горе (2003-2006) и који се, до доношења нових, примењују као републички
прописи.
У табели 4.А дати су сви прописи за управљање хемикалијама, наведена су и надлежна
министарства, односно институције које су дужне да их спроведу, као и делокруг односно
циљ сваког прописа. Такође је наведено које су категорије хемикалија обухваћене
(пољопривредне хемикалије, индустријске хемикалије, итд.) или које су хемикалије
регулисане као споредни производи (нпр. емисије у ваздух, емисије у воде).
Табела 4.А: Постојећи правни инструменти за управљање хемикалијама
Пропис
Надлежни орган
државне управе
Регулисана
хемикалија
Циљ прописа
Закон о производњи и
Овим законом уређују се услови за производњу и промет
промету отровних
МЖСПП
Отровне материје отровних материја и надзор над производњом и
материја,
„Сл. лист СРЈ“, бр. 15/95,
прометом отровних материја
28/96 и 37/2002
Кратак опис прописа укључујући и одговарајућа ограничења (на шта се пропис не односи)
Овим законом уређују се услови за производњу и промет отровних материја и надзор над производњом и прометом отровних
материја. Према овом закону, отровне материје су супстанце природног или синтетичког порекла и препарати произведени од
тих супстанци, који могу угрозити живот и здравље људи, односно животну средину. Одредбе овог закона не односе се на
лекове које садрже отрове и на отрове који се употребљавају у лабораторијске и научноистраживачке сврхе.
Закон ближе уређује забрану производње, промета и коришћење отрова за које се утврди да могу угрозити живот и здравље
људи и животну средину; који су то посебно опасни отрови и услове за њихову производњу, промет и коришћење; доношење
решења о разврставању отрова у групе; утврђивање испуњености услова правних лица за давање токсиколошке оцене отрова;
одређивање који се отрови могу стављати у промет и користити; утврђивање испуњености услова правних лица за давање
оцене о ефикасности отрова; утврђивање испуњености услова правних лица за производњу и промет отрова; утврђивање
испуњености услова правног лица које обавља делатност центра за контролу тровања; утврђивање испуњености услова за
62
вршење контроле отрова; вођење Регистра отрова и др.
Надлежна државна институција
За сваку процедуру прописану овим законом надлежно је Министарство животне средине и просторног планирања надлежност на републичком нивоу, не на регионалном или локалном нивоу.
Листе обухваћених хемикалија и/или критеријуми који су примењени за одабир обухваћених хемикалија
Овим законом прописује се обавеза објављивања Списка отрова чији су производња, промет и коришћење забрањени („Сл.
лист СРЈ“, бр. 72/06) и Листа отрова разврстаних у групе („Сл. лист СРЈ“, бр. 12/00).
У члану 7. овог закона и ближе у Правилнику о критеријумима за разврставање отрова у групе и о методама за одређивање
степена отровности појединих отрова («Сл. лист СРЈ», бр. 79/91) прописани су и критеријуми за разврставање отрова у групе.
Механизми за праћење спровођења (инспекцијске службе, захтев за извештавање)
Контролу спровођења овог прописа врши инспекција за заштиту животне средине. Контрола инспекције у складу са овим
прописима највише се односи на проверу да ли правна лица испуњавају услове за производњу и промет отровних материја.
Провера испуњености услова правних лица од стране инспектора за животну средину почела је ове године и од 630 поднетих
захтева до сада је решено 407. Од тога је установљено да 276 испуњава прописане услове, а 131 не. Иако је законом утврђено,
инспекција не проверава да ли је одређени отров добро разврстан или обележен. Такође, контролу над увозом и извозом
отрова, али према Закону о превозу опасних материја („Сл. лист СФРЈ“, бр. 27/90, 45/90 и „Сл. лист СРЈ“, бр. 24/94, 28/96,
21/99 и 44/99), врши инспекција за заштиту животне средине на граници, али је овај део посла у првом кварталу 2008. године
преузела Управа царина.
Контроле инспекције за животну средину се планирају на годишњем и месечном нивоу. О свим контролама инспектори шаљу
месечни извештај. Месечни извештаји инспектора се обрађују у инспекцијској служби министарства, која извештаје даје
квартално.
Pепубличка инспекција за заштиту животне средине је организована у оквиру Министарства животне средине и просторног
планирања,. Сектор за инспекцијске послове броји 91 запослених, 89 инспектора и два административна радника. Инспекција
је организована у 2 одељења са 11 одсека: одељење за заштиту животне средине од загађивања (индустрија) са 9 одсека са
седиштем у Београду, Шапцу, Ужицу, Краљеву, Крагујевцу, Нишу, Врању, Пожаревцу и Кикинди; одељење у области заштите
и коришћења природних добара и ресурса са 2 одсека са седиштем у Београду (природа): одсек за заштиту и коришћење
природних добара и ресурса и одсек за заштиту животне средине у области рибарства.
Постојање базе података које су сачињене као резултат овог прописа
Према члану 38. овог закона Регистар о отровима води надлежни орган. Извор података за регистар о отровима су
документација уз пријаву, информације прикупљене од правних лица који се баве производњом, прометом, контролом и
испитивањем отрова и информације добијене од банака података других земаља и међународних организација. Подаци из овог
регистра се могу користити на основу сагласности надлежног органа. Према члану 40. овог закона правна лица и предузетници
који производе или врше промет отрова дужни су да у року од осам дана од дана отпочињања, односно престанка производње
63
или промета отрова обавесте надлежни орган о отровима које производе, односно о престанку производње или промета отрова.
Мада постоји велики број података у папирној форми овај регистар у електронској форми није успостављен. У електронској
форми се налазе подаци о правним лицима која испуњавају услове за производњу и промет отрова.
Према члану 25. овог закона правна лица који производе отрове и врше промет отрова, односно испитују или користе отрове
дужни су да обавесте Центар за контролу тровања о отровима које производе, продају, испитују или користе. Мада постоји
електронска база података у Центру за контролу тровања, она није свеобухватна, јер им се подаци редовно не достављају.
Може се такође закључити да се на основу овог закона не уређује на адекватан начин форма достављања податка, које су то
граничне количине за које је потребно доставити податке и други неопходни детаљи за адекватну доставу податка. Овај закон
не оставља ни могућност да се ови детаљи реше подзаконоским прописом.
Подзаконски прописи за
спровођење овог закона
Одлука о обележавању
отрова у промету „Сл. лист
СРЈ“, бр. 38/97
Одлука о условима које
морају испуњавати правна
лица и предузетници који
врше производњу, промет и
контролу отрова
„Сл. лист СРЈ“, бр. 30/96
Одлука о условима које мора
испуњавати правно лице
које врши послове центра за
контролу тровања „Сл. лист
СРЈ“, бр. 30/98
Правилник о критеријумима
за разврставање отрова у
групе и о методама за
одређивање степена
отровности појединих
отрова „Сл. лист СРЈ“, бр.
79/91
Правилник о условима које
морају испуњавати
организације за давање
токсиколошке оцене отрова
и организације за давање
оцене о ефикасности отрова
„Сл. лист СРЈ“, бр. 22/92
Правилник о начину
уништавања
неупотребљених отрова и
амбалаже која је коришћена
за паковање отрова и о
начину повлачења отрова из
промета „Сл. лист СФРЈ“,
бр. 7/83
Списак отрова чији су
производња, промет и
коришћење забрањени
„Сл. лист СРЈ“, бр. 72/06
Листа отрова разврстаних у
групе „Сл. лист СРЈ“,
бр. 12/00
Надлежни
Регулисана
орган државне
хемикалија
управе
Циљ прописа
МЖСПП
Отровне материје
Овом одлуком прописују се знакови опасности и ознаке
упозорења и обавештења у погледу врсте, значења,
облика, боје, тензија и симбола којим се обележавају
отрови у промету.
МЖСПП
Отровне материје
Овом одлуком прописују се услови које морају
испуњавати правна лица која врше производњу, промет и
контролу отрова и предузетници који врше промет
отрова на мало.
МЖСПП
Отровне материје
Овом одлуком прописују се услови које у погледу
кадрова, опреме и постројења мора испуњавати правно
лице које врши послове центра за контролу тровања.
МЖСПП
Отровне материје
Овим правилником прописују се критеријуми за
разврставање отрова у групе и методе за одређивање
степена отровности појединих отрова.
Отровне материје
Овим правилником уређују се услови у погледу стручних
кадрова, просторија, уређаја и опреме које морају
испуњавати организације за давање токсиколошке оцене
отрова и организације за давање оцене о ефикасности
отрова.
Отровне материје
Овим правилником уређује се начин уништавања,
односно уклањања остатака неупотребљених отрова и
амбалаже која је употребљена за паковање отрова, као и
повлачење отрова из промета.
Отровне материје
Списак отрова чији су производња, промет и коришћење
забрањени.
Отровне материје
Листа отрова разврстаних у групе према степену
токсичности
МЖСПП
МЖСПП
МЖСПП
МЖСПП
Надлежни
Регулисана
орган државне
Циљ прописа
хемикалија
управе
Закон о заштити биља „Сл.
Средства за заштиту
Овим законом прописани су услови за регистрацију
лист СРЈ“, бр. 24/98, 26/98 и
биља (пестициди) и
МПШВ- УЗБ
(ауторизацију) ради стављања у промет, производњу,
„Сл. гласник РС“, 101/05 –
средства за исхрану
увоз и промет на велико и мало пестицида и ђубрива.
други закон
биља (ђубрива)
Кратак опис прописа укључујући и одговарајућа ограничења (на шта се пропис не односи)
Пропис
Овај закон обухвата заштиту биља од штетних организама, средства за заштиту биља (пестициди) и средства за исхрану биља
(ђубрива). Овим законом, у области пестицида и ђубрива, прописани су услови за регистрацију (ауторизацију) ради стављања у
промет, производња, увоз и промет на велико и мало. Такође, законом је прописано праћење, прогноза и извештавање о појави
и распрострањености штетних организама; организовања спречавања појаве и прописивања и предузимања мера сузбијања
штетних организама; вођења евиденције о појави штетних организама и предузетим мерама; контрола здравственог стања
биља (под биљем се подразумевају живе биљке, делови биљака и биљни производи); контрола остатака пестицида у и на биљу,
64
земљишту и води; пружање услуга у спровођењу мера заштите биља и надзор у производњи, стављању у промет, увозу и
промету унутар земље биља, средстава за заштиту и исхрану биља. У области пестицида, Закон о заштити биља се не односи
на пестициде који се користе у јавној хигијени.
Надлежна државна институција
За сваку процедуру, прописану Законом о заштити биља надлежно је Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде
- Управа за заштиту биља. Надлежност је на републичком нивоу.
МИНИСТАРСТВО ПОЉОПРИВРЕДЕ,
ШУМАРСТВА И ВОДОПРИВРЕДЕ
АПЛИКАНТ
Регистрациони фајл
Овлашћени научни
институти
Физичке, хемијске особине
и ефикасност
Класификација
и обележавање
МДК
Комисија за
пестициде
Препоруке за примену
Дозвола за стављање
у промет
АПЛИКАНТ
Листа СЗБ
Листе обухваћених хемикалија и/или критеријуми који су примењени за одабир обухваћених хемикалија
Листа активних супстанци које садрже до сада регистрована средства за заштиту биља (закључно са 31.09.2006. године) која се
налази као прилог овом документу.
Критеријуми који одређују када је могуће ставити на тржиште средство за заштиту биља:
• супстанца ефикасна за предвиђене намене (сузбијање штетних организама, као регулатори раста, ађуванти,
оквашивачи и сл.), ефикасност испитана на основу прописаних метода и оцењена на основу прописаних критеријума,
• хемијска и физичка својства средстава за заштиту биља испитана и одговарајућа за примену и складиштење; својства
испитана на основу прописаних метода и оцењена на основу прописаних критеријума,
• супстанца нема неприхватљив утицај на биљке и биљне производе на којима се примењује, суседне биљке или
наредне биљке у плодореду,
• супстанца нема штетан утицај на здравље људи и животиња, било директно или индиректно (вода за пиће, храна,
65
храна за животиње),
• супстанца нема неприхватљив утицај на животну средину околину (контаминација вода – вода за пиће, подземне
воде, нециљане организме),
• МДК у пољопривредним производима утврђене (као привремене или сталне).
Механизми за праћење спровођења (инспекцијске службе, захтев за извештавање)
Контролу примене прописа спроводи Одељење фитосанитарне инспекције Управе за заштиту биља: Одсек граничне и Одсек
унутрашње фитосанитарне инспекције. Гранична фитосанитарна инспекција, на одређеним граничним прелазима, поред биља
контролише и увоз средстава за заштиту и исхрану биља, односно утврђује да ли су иста регистрована за промет у нашој земљи
и да ли по квалитету задовољавају прописане услове.
Унутрашња фитосанитарна инспекција организована је у 6 сектора (који покривају 25 округа), поред производње и једноставне
прераде биља и њиховог складиштења, надзиру и квалитет средстава за заштиту и исхрану биља и начин њихове примене у
складу са добром пољопривредном праксом и добром праксом у заштити биља. Такође, фитосанитарни инспектори
контролишу и произвођаче биља у смислу да ли се користе средства за заштиту биља, у областима где је њихова употреба
забрањена или ограничена, као и у погледу правилног коришћења машина, опреме и уређаја за њихову апликацију. Такође,
фитосанитарни инспектори врше и контролу субјеката који се баве производњом, прометом и увозом пестицида и ђубрива.
Контроле се планирају на годишњем нивоу.
О свим контролама фитосанитарни инспектори шаљу месечни извештај. Месечни извештаји фитосанитарних инспектора се
обрађују у Управи за заштиту биља (у аналитичким Одељењима Управе), која извештаје даје квартално.
Постојање базе података које су сачињене као резултат овог прописа
Израде база података везаних за целокупан делокруг рада Управе за заштиту биља су у припреми. У области пестицида и
ђубрива за сада постоје само спискови решења о издавању дозвола за стављање у промет, произвођача, заступника и увозника,
спискови средстава за заштиту биља према намени, по биљним врстама, односно објектима на којима се примењују. Такође
Управа за заштиту биља води евиденцију о увозу активних материја и готових препарата и то од 1. јануара 2006. године
квартално објављује на интернет страници министарства.
Подзаконски прописи за
спровођење овог закона
Надлежни
орган државне
управе
Правилник о методама за
испитивање пестицида „Сл.
МПШВ- УЗБ
лист СРЈ“, бр. 63/01, 65/01 и
„Сл. гласник РС“, 94/05
Правилник о линији за
производњу пестицида „Сл. МПШВ- УЗБ
лист СРЈ“, бр. 68/01
Правилник о промету,
увозу и узорковању
пестицида „Сл. лист СРЈ“, МПШВ- УЗБ
бр. 59/01 и „Сл. гласник
РС“, 104/05
Регулисана
хемикалија
Циљ прописа
Средства за заштиту
биља (пестициди)
Средства за заштиту
биља (пестициди)
Средства за заштиту
биља (пестициди)
Правилник о промету,
увозу и узорковању ђубрива
МПШВ- УЗБ
„Сл. лист СРЈ”, број
59/2001
Средства за исхрану
биља (ђубрива)
Правилник о врстама
амбалаже за пестициде и
ђубрива и о уништавању
пестицида и ђубрива „Сл.
лист СРЈ“, бр. 35/99
МПШВ- УЗБ
Средства за заштиту
биља (пестициди) и
средства за исхрану
биља (ђубрива)
МПШВ- УЗБ
Средства за заштиту
биља (пестициди) и
средства за исхрану
биља (ђубрива)
Листа малих усева и засада
за регистрацију пестицида МПШВ- УЗБ
„Сл. лист СРЈ“, бр. 24/03
Средства за заштиту
биља (пестициди)
Правилник о пружању
услуга у области заштите
биља „Сл. лист СРЈ“, бр.
42/99
66
Ови правилником прописане су методе за испитивање
хемијских и физичких особина пестицида, критеријуми
за оцену хемијских и физичких особина пестицида и
њихове ефикасности, документација потребна за
регистрацију, начини регистрације, садржај решења за
стављање у промет
Овим правилником прописани су услови које морају да
испуњавају линије за производњу одређене врсте
формулације пестицида
Овим правилником прописани су услови за промет и
увоз пестицида и поступци инспектора.
Овим правилником прописани су услови за: промет
ђубрива на велико и мало које морају испуњавати правна
лица односно предузетници, увоз и узорковање
пошиљака активних компоненти - сировина за
производњу готових ђубрива и готова ђубрива ради
контроле њиховог квалитета при увозу и у унутрашњем
промету код домаћег произвођача и у промету на велико
и мало.
Овим правилником прописане су врсте амбалаже за
паковање пестицида и ђубрива, начин прикупљања
амбалаже од крајњих корисника – сабирни центри за
прикупљање амбалаже од пестицида и ђубрива и
заосталих количина
Овим правилником уређују се саветодавне и оперативне
услуге, атестирање машина и апарата за примену
пестицида и ђубрива; Уредба о вршењу прогнозно–
извештајних послова, послови сабирних центара за
прикупљање амбалаже од пестицида и ђубрива и
заосталих количина пестицида
Овим прописом уређује се списак усева и засада за које
важи скраћени поступак регистрације пестицида
(експертиза) – признавање резултата испитивања из
других земаља Европе сличних климатских услова
Уредба о вршењу
прогнозно извештајних
МПШВ- УЗБ
послова „Сл. лист СРЈ“, бр.
65/99
Правилник о максималним
количинама штетних
материја и састојака у
сточној храни „Сл. лист
СФРЈ“, бр. 2/90 (донет на
основу Закона о заштити
животиња од заразних
болести које угрожавају
целу земљу („Службени
лист СФРЈ“ бр. 43/86 и
53/91 и „Службени лист
СРЈ“ бр. 24/94 и 28/96), који
је престао да важи
доношењем новог Закона о
ветеринарству („Службени
гласник РС”, број. 91/05);,
али поменути Правилник
остао да важи)
Правилник о дозвољеним
количинама опасних и
штетних материја у
земљишту и води за
наводњавање и методама
њиховог испитивања „Сл.
гласник РС“, 23/94 (донет
на основу Закона о
пољопривредном земљишту
(„Службени гласник РС“,
бр. 49/92, 53/93 - др. закон,
67/93 - др. закон, 48/94 - др.
закон, 46/95, 54/96, 14/00 и
101/05 - др. закон), који је
престао да важи
доношењем новог Закона о
пољопривредном земљишту
(„Службени гласник РС”,
број 62/06), али поменути
Правилник остао да важи)
Правилник о условима које
морају да испуњавају
организације удруженог
рада за вршење
дезинфекције, дезинсекције
и дератизације
„Сл. лист СФРЈ“, бр. 22/88
(донет на основу Закона о
заштити животиња од
заразних болести које
угрожавају целу земљу
(„Службени лист СФРЈ“ бр.
43/86 и 53/91 и „Службени
лист СРЈ“ бр. 24/94 и
28/96), који је престао да
важи доношењем новог
Закона о ветеринарству
(„Службени гласник РС”,
број. 91/05), али поменути
Правилник остао да важи)
Пропис
МПШВ- УЗБ,
УВ
МПШВ- УЗБ,
УВ
Средства за заштиту
биља (пестициди)
Листа супстанци:
алдрин и диелдрин
(прерачунато као
укупни диелдрин),
DDT и деривати
(прерачунато као
укупни DDT),
ендрин, хептахлор и
хептахлорепоксид
(прерачунато као
хептахлорепоксид),
HCH, HCN (алфа +
бета + делта), линдан
(гама HCH).
Листа супстанци:
кадмијум, олово,
жива, арсен, хром,
никл, флуор, бакар,
цинк, бор, атразин,
симазин.
Овом уредбом уређује се начин вршења прогнозно
извештајних послова дефинисаних чланом 5. Закона о
заштити биља – у области пестицида послови
регионалних центара за прикупљање података о промету
и примени пестицида и прикупљање амбалаже од
пестицида и ђубрива и заосталих количина пестицида
Овим правилником уређује се безбедност (здравствена
исправност) хране за животиње. Овај правилник донет је
у складу са регистрованим пестицидима у биљним
културама од којих се производе крмне смеше, добром
пољопривредном праксом и судбине активне супстанце у
животној средини (у складу са прописима из раних
деведесетих за примену).
Овим правилником прописују се максимално дозвољене
количине опасних и штетних материја у земљишту и
води за наводњавање које могу да оштете или промене
производну способност (плодност) пољопривредног
земљишта и квалитет воде за наводњавање, које долазе
испуштањем из фабрика, изливањем депонија,
неправилном употребом минералних ђубрива и средстава
за заштиту биља.
Овај правилник има за циљ очување плодности
земљишта и квалитет воде за наводњавање; он се односи
на регистроване пестициде раних деведесетих и добру
пољопривредну праксу раних деведесетих година као и
судбину активне супстанце у животној средини
(земљишту).
МЗ
Надлежни
орган државне
управе
Закон о превозу опасних
материја „Сл. лист СФРЈ“, МИ, МУП,
бр. 27/90, 45/90 и „Сл. лист МЖСПП
СРЈ“, бр. 24/94, 28/96, 21/99
и 44/99
Средства за
дезинфекцију,
дезинсекцију и
дератизацију
Овим правилником прописују се услови које у погледу
стручних радника, опреме и средстава морају
испуњавати организације удруженог рада у области
ветеринарства и друге организације удруженог рада (у
даљем тексту: организације) за вршење дезинфекције,
дезинсекције и дератизације ради спречавања заразних
болести животиња.
Регулисана
хемикалија
Циљ прописа
Уређују се услови под којима се врши превоз опасних
Опасне материје
материја и радње које су у вези с тим превозом
према критеријумима (припремање материје за превоз, утовар, истовар и
наведеним уADR/RID успутне манипулације), као и надзор над извршавањем
овог закона.
67
Кратак опис прописа укључујући и одговарајућа ограничења (на шта се пропис не односи)
Закон о превозу опасних материја уређује услове под којима се врши превоз опасних материја и радње које су у вези са тим
превозом (припрема материје за превоз, утовар, истовар и успутне манипулације) као и надзор над извршавањем овог закона.
Наиме, дефинисане су класе опасних материја обухваћене овим законом, затим дефинисано је да руковање и превоз опасних
материја могу да врше само лица која су за то стручно оспособљена, као и услови које морају да испуњавају предузећа која се
баве стручним оспособљавањем тих лица. Овом законом је такође прописано да су предузећа и друга правна лица која се баве
превозом опасних материја и врше радњу у вези са тим превозом дужна да организују трајно вршење контроле спровођења
мера и испуњеност услова прописаних за превоз опасних материја у складу са одредбама овог закона, прописа донесених на
основу њега и међународних споразума о превозу опасних материја у појединим гранама саобраћаја. Даље у овом закону
прописане су заједничке мере безбедности за све опасне материје или за одређене врсте тих материја (правила за амбалажу,
МЕГЦ, контејнере и цистерне), као и превоз, поступци и радње које су у вези с тим превозом, а које се односе на паковање,
утовар, истовар и превоз. У делу закона о посебним мерама безбедности за превоз одређених врста опасних материја
обухваћене су експлозивне материје, гасови, запаљиве течности, отрови и радиоактивне материје.
У овом делу закона прописане су и посебне мере безбедности које предузима надлежни орган и то одређивање правца кретања,
посебна пратња пошиљке и сл.
Такође у посебној глави, одређене су посебне мере безбедности за превоз опасних материја по гранама саобраћаја.
За друмски саобраћај дата је генерална одредба да се приликом превоза, поред мера безбедности прописаних овим законом,
примењује и споразум о превозу опасне робе у друмском саобраћају (ADR).
Интересантно је истаћи да поред ове генералне одредбе за примену ADR у неколико одредби у којима се прописују поједине
мере поново се упућује на ADR. На пример у одредбама о обавезном присуству сувозача, о захтевима у погледу паркирања, а
нарочито у одредбама о посебно конструисаним моторним прикључним возилима односно о условима које возила морају да
испуњавају као и означавању возила.
За железнички саобраћај такође је дата генерална одредба о примени одредби Међународног правилника о превозу опасане
робе железницом (RID).
За превоз на унутрашњим пловним путевима (речни саобраћај) прописано је да се сходно примењују одредбе међународне
Конвенције за заштиту људског живота на мору у делу који се односи на превоз опасних материја, односно није уведен
међународни пропис о превозу опасних материја унутрашњим воденим путевима (ADN).
За ваздушни саобраћај дата је генерално одредба о примени Анекса 18 (безбедни превоз опасних материја ваздушним путем)
уз Конвенцију о међународном цивилном ваздухопловству (Чикаго, 1944), као и техничке инструкције уз тај анекс.
За поштански саобраћај дефинисано је да се само оне опасне материје чије је превоз у међународном поштанском саобраћају
дозвољен Одредбама светске поштанске конвенције и Аранжмана о поштанским пакетима могу примити на пренос и у
унутрашњем поштанском саобраћају.
Одредбе овог закона не односе се на превоз опасних материја превозним средствима оружаних снага Социјалистичке
Федеративне Републике Југославије.
Одредбе овог закона не односе се ни на погонско гориво у резервоару превозног средства, као ни на друге опасне материје које
служе за погон превозног средства смештене у за то одређене судове, који чине целину са превозним средством.
Надлежна државна институција
У Закону о превозу опасних материја и Уредби о превозу опасних материја у друмском и железничком саобраћају „Сл.
гласник РС“, бр. 53/02, која је донесена да би се јасније дефинисале надлежности за унутрашњи саобраћај, прописано је да је
за унутрашњи саобраћај као и за прелаз преко државне границе (увоз, извоз и транзит) експлозивних материја, отрова,
радиоактивних материја и опасног отпада потребно одобрење надлежних органа и то:
− за експлозивне материје Министарство унутрашњих послова,
− за отрове за прелаз преко државне границе Министарство животне средине и просторног планирања уз сагласност
Министарства унутрашњих послова, а за унутрашњи превоз Министарство за инфраструктуру (министарство надлежно за
послове саобраћаја),
− за радиоактивне материје за превоз преко државне границе Министарство животне средине и просторног планирања
уз сагласност Министарства унутрашњих послова, а за унутрашњи превоз Министарство животне средине и просторног
планирања
- за опасан отпад за превоз преко државне границе Министарство животне средине и просторног планирања
У реализацији овог закона надлежни су следећи органи управе за послове:
• МУП у сарадњи са МИ и МЖСПП доносе прописе о начину превоза опасних материја у друмском саобраћају,
стручном оспособљавању возача и других учесника као и техничке услове које морају испуњавати предузећа која обучавају
лица;
• МИ у сарадњи са органима управе МУП и МЖСПП доносе пропис о начину превоза опасних материја у
железничком саобраћају;
• МИ у сарадњи са МУП и МЖСПП доносе пропис о начину превоза опасних материја у поморском саобраћају,
• МИ у сарадњи са МУП и МЖСПП доносе пропис о начину превоза опасних материја у речном саобраћају,
• МИ одобрава прелет ваздухоплова натовареног опасним материјама преко територије земље у сарадњи са органом
управе надлежним за народну одбрану, унутрашње послове и иностране послове,
• МИ у сарадњи са МУП и МЖСПП доносе пропис о начину превоза опасних материја у ваздушном саобраћају.
68
У реализацији овог закона надлежни су републички и покрајински органи управе у погледу:
• услова за предузећа која оспособљавају лица која манипулишу и превозе опасне материје,
• услова за манипулациона места,
• забрана превоза појединих опасних материја кроз одређена подручја, као и условљавање превоза одређеним
превозним средством,
• одобрења за превоз експлозивних материја у унутрашњем саобраћају,
• одобрења за превоз отрова у унутрашњем саобраћају,
• одобрења за превоз радиоактивних материја у унутрашњем саобраћају,
• устројавања и вођења базе података о врстама опасних материја, њиховим особинама као и о опасностима по здравље
људи и материјална добра и мерама за отклањање опасности као и о предузећима и појединцима који могу пружити помоћ у
томе.
Југословенски регистар бродова доноси техничка правила о подобности бродова за превоз опасних материја: у поморском
саобраћају и на унутрашњим пловним путевима.
Напомена: Наведени надлежни органи су они органи који су на основу Закона о министарствима из 2003. преузели
послове савезних органа наведених у тексту Закона о превозу опасних материја. Наиме, овим законом је министарство
надлежно за послове заштите животне средине преузело обавезе у вези са управљањем отровима и хемикалијама генерално од
савезног државног органа надлежног за здравље.
Листе обухваћених хемикалија и/или критеријуми који су примењени за одабир обухваћених хемикалија
Опасне материје су прописане Европским споразумом о међународном превозу опасних материја у друмском саобраћају
(ADR), и Међународним правилником о превозу опасних материја на железницама (RID).
Према критеријумима наведеним у ADR-у, све опасне материје сврстане су у следеће класе: Класа 1-експлозивне материје и
предмети са експлозивним материјама; Класа 2-гасови; Класа 3-запаљиве течности; Класа 4.1-запаљиве чврсте материје,
самореагујуће материје и чврсти десензитивисани експлозиви; Класа 4.2-материје склоне самозапаљењу; Класа 4.3-материје
које у додиру са водом емитују запаљиве гасове; Класа 5.1-оксидирајуће материје; Класа 5.2-органски пероксиди; Класа 6.1отрови; Класа 6.2-инфективне материје; Класа 7-радиоактивне материјали; Класа 8- корозивне материје; Класа 9- остале опасне
материје и предмети.
У поглављу 3.2 RID/ADR-а у Табели А је листа од 3376 врста опасних роба уређена према УН бројевима (број УН четвороцифрени број за обележавање материја или предмета према Збирци угледних прописа Уједињених нација).
За сваки разред у посебном поглављу дела 2 RID/ADR детаљно се разрађују:
• критеријуми за класификовање материја у односни разред,
• сврставања у групе у зависности од опасних особина нпр. А - оксиданси, Ф - запаљиви, Т - отрови, ТФ - запаљиве
отровне материје, ТО - отровне материје које делују запаљујуће,...,
• степен отровности, у сврхе RID-а, према вредности LD50 за акутну отровност: гутањем, преко коже и удисањем и
одговарајуће амбалажне група: I - за врло отровне, II - за отровне и III-за слабо отровне материје;
• посебно су класификовани пестициди
• начин разврставања смеша отровних материја,
• забране за превоз.
Подаци о конкретној материји из Табеле А поглавља 3.2 RID/ADR (пример у прилогу за течни нафтни гас) пружају комплетне
информације свим лицима која учествују у превозу. За сваку материју дати су подаци о:
• опасним својствима материје,
• посебним прописима који важе за поједине материје за превоз или o томе да ли је потребно у току превоза применити
посебне мере,
• количинама испод којих прописи RID/ADR не важе,
• паковању: упутства, посебни прописи и заједничко паковање,
• упутствима и посебним прописима за покретне танкове,
• RID/ADR цистернама,
• највећој дозвољеној количини по колима или великом контејнеру,
• посебним прописима за превоз који се односе на: комаде за отпрему, материје у расутом стању и на утовар, истовар и
руковање током превоза.
Пример из Табле А за течни нафтни гас поглавља 3.2 RID/ADR.
Механизми за праћење спровођења (инспекцијске службе, захтев за извештавање)
Инспекцијски надзор над извршавањем овог закона, прописа донесених на основу њега и међународних уговора
69
непосредно врше министарства која спроводе овај закон (Министарство унутрашњих послова, Министарство за
инфраструктуру и Министарство животне средине и просторног планирања).
Надзор над спровођењем Уредбе о превозу опасних материја у друмском и железничком саобраћају („Сл. гласник РС“, бр.
53/02), која је донесена да би се јасније дефинисале надлежности за унутрашњи саобраћај, врше Министарство унутрашњих
послова, Министарство за инфраструктуру и Министарство животне средине и просторног планирања.
За превоз у друмском саобраћају:
1) за класе 1, 2, 3, 4. и 5. Министарство унутрашњих послова;
2) за класе 6, 8. и 9. Министарство за инфраструктуру;
3) за класу 7. и опасни отпад Министарство животне средине и просторног планирања.
За превоз у железничком саобраћају:
1) за класу 1. Министарство унутрашњих послова;
2) за класе 2, 3, 4, 5, 6, 8. и 9. Министарство за инфраструктуру;
3) за класу 7. и опасни отпад Министарство животне средине и просторног планирања.
Надзор над извршавањем овог закона врше инспекцијске службе поменутих министарстава.
Саветник за безбедност у превозу опасних материја уведен је одредбама подпоглавља 1.8.3 RID/ADR и он је кључни
инструмент којим се обезбеђује примена прописа и унапређење безбедности манипулације и превоза опасне робе. Примена
прописа и унапређење безбедности манипулације и превоза опасне робе се обезбеђује кроз следеће процедуре утврђене
RID/ADR-ом:
• прописана овлашћења и задаци саветника за безбедност из 1.8.3.3 RID/ADR-а и то:
• контрола примене прописа, у оквиру којих се прате сви прописи који се односе на произвођаче робе и опреме,
прописе испитивања материјала паковања, посебне прописе за идентификацију посебних захтева за робу која се превози,
посебних захтева при избору подизвођача у манипулацији и превозу,
• обука запослених и лична документација о томе; проверава да ли запослени располажу детаљним објашњењима и
упутствима за рад; доношење мера за упознавање запослених о опасностима при манипулацији и превозу опасне робе;
припрема процедуре за проверу поступака при утовару и истовару,
• саветовање менаџмента предузећа о мерама за смањење ризика као и мерама које је потребно предузети код удеса и
незгода, спровођење истрага код удеса и превентивних мера безбедности,
• израда годишњег извештаја.
• утврђен обим знања и начин испитивања кандидата као и овлашћења надлежног органа за стицање потврде: Саветник
за безбедност;
• обавезе предузећа за именовањем једног или више саветника;
• обавештавање Централног бироа држава чланица Конвенције о међународном железничком превозу (COTIF): о
надлежним органима за манипулацију и превоз опасне робе које су именовали (тела и Саветника), извештавање о несрећама.
Саветник за безбедност једном годишње извештава надлежни државни орган о превозима опасне робе. Користећи искуства
држава ЕУ извештаји треба да обухвате :
тзв.“минимални садржај“ за једноставније случајеве; предузећа са релативно малом количином опасне робе у превозу и/или
једном врстом материје, једно манипулационо место, кампањски рад у току године, рад у дневној смени и др;
све разноврсности и специфичности предузећа која имају комплексну манипулацију и превоз опасне робе: податке о опасним
материјама које превозе та предузећа, превозне путеве, врсте превозних средстава, манипулациона места, групе извршилаца за
манипулацију и превоз различитих опасних роба са посебном аналитичком организационом целином у структури предузећа
која прати околности и ефекте и др.
Овакви извештаји дају потпуне податке који се могу обрађивати: аналитички, у сврху безбедносних унапређења или
статистички, у сврху различитих оперативних интервенција надлежног органа.
Примери података које треба да буду садржане у извештајима:
• делатност предузећа,
• врста возила којима се обавља превоз,
• територија на којој се обавља превоз, као и врсте материја и релације за опасне робе које се превозе изван наведене
територије,
• количинe опасне робе по врстама,
• количине опасне робе у приспећу и отпреми,
• подаци о превозним средствима која су коришћена са њиховим техничким карактеристикама у односу на захтеве
RID/ADR/ADN,
• начин паковања опасне материје, подаци УН кода,
• подаци о особљу које учествује у појединим операцијама манипулације и превоза опасне робе,
• подаци о несрећама и незгодама.
Базе података сачињене као резултат овог прописа
Према одредби члана 112. надлежни органи у Републици су дужни да устроје и воде базу података о врстама опасних материја,
њиховим особинама које представљају опасност по живот и здравље људи и материјална добра, мерама које треба предузети за
спречавање или уклањање опасности и о предузећима и појединцима који могу пружити помоћ при уклањању настале
опасности.
Обзиром да није дефинисано на који се надлежни орган мисли, ове базе података никада нису устројене.
У Одељењу за безбедност саобраћаја Министарства за инфраструктуру постоји списак превозника који добијају дозволе за
превоз опасних материја класе 6.1 (отрови) и осталих материја које имају својство отровности, у унутрашњем превозу.
Обзиром да Министарство животне средине и просторног планирања, према овом закону, издаје дозволе за увоз и извоз
70
отровних материја, иницијативом једног инспектора на граници сачињена је електронска база података о увозу/извозу отрова.
Она се односи само на увоз/извоз преко граничних прелаза у јужној Србији и у њој се налазе количине и врсте отрова који су
се увозили односно извозили у земљи у последње две године. Такође у овој бази податка налазе се и друге робе за чији је
спољнотрговински промет Министарство животне средине и просторног планирања издавала дозволе и чији су инспектори
вршила надзор на граници.
Подзаконски прописи за
спровођење овог закона
Правилник о начину
превоза опасних материја у
друмском саобраћају „Сл.
лист СФРЈ“, бр. 82/90
Правилник о стручном
оспособљавању возача
моторних возила којима се
превозе опасне материје и
других лица која учествују
у превозу тих материја „Сл.
лист СФРЈ“, бр. 17/91
Правилник о техничким
условима које морају да
испуњавају предузећа која
врше стручно
оспособљавање возача
моторних возила којима се
превозе опасне материје и
других лица која учествују
у превозу тих материја „Сл.
лист СФРЈ“, бр. 76/90
Правилник о начину
превоза опасних материја у
железничком саобраћају
„Сл. лист СФРЈ“, бр. 25/92
Надлежни
орган државне
управе
МИ, МУП,
МЖСПП
МИ, МУП
МИ, МУП
МИ, МУП,
МЖСПП
Регулисана
хемикалија
Циљ прописа
Опасне материје
према ADR-у
Овим правилником прописује се начин вршења превоза
опасних материја, мере које се предузимају у припреми
за превоз и начин вршења надзора.
Овим правилником прописује се програм стручног
оспособљавања возача моторних возила којима се
Опасне материје
према ADR-у и RID-у превозе опасне материје и других лица која учествују у
припреми за превоз опасних материја.
Овим правилником прописује се технички услови које
морају да испуњавају предузећа која врше стручно
Опасне материје
оспособљавање возача моторних возила којима се
према ADR-у и RID-у
превозе опасне материје и других лица која учествују у
превозу опасних материја.
Опасне материје
према RID-у
Овим правилником прописује се начин вршења превоза
опасних материја у железничком саобраћају од њиховог
пријема на превоз до испоруке.
Упутство за превоз опасних
Сл. гласник ЈЖ
роба
Опасне материје
према RID-у
Ово упутство детаљније разрађује одредбе претходног
правилника.
Уредба о превозу опасних
МИ, МУП,
материја у друмском и
МЖСПП
железничком саобраћају
„Сл. гласник РС“, бр. 53/02
Надлежни
Пропис
орган државне
управе
Ова уредба ближе прописује услове и начин обављања
Опасне материје које
превоза опасних материја у друмском и железничком
су прописане према
саобраћају и надзор над обављањем овог превоза на
ADR/RID
територији Републике Србије.
Регулисана
хемикалија
Циљ прописа
Овим законом уређује се спровођење и унапређење
безбедности и здравља на раду лица која учествују у
МРСП
Опасне материје
радним процесима, као и лица која се затекну у радној
околини, ради спречавања повреда на раду,
професионалних обољења и обољења у вези са радом.
Кратак опис прописа укључујући и одговарајућа ограничења (на шта се пропис не односи)
Закон о безбедности и
здрављу на раду, „Сл.
гласник РС“, бр. 101/05
Овим законом уређује се спровођење и унапређење безбедности и здравља на раду лица која учествују у радним процесима,
као и лица која се затекну у радној околини, ради спречавања повреда на раду, професионалних обољења и обољења у вези са
радом. Овим законом дато је овлашћење за прописивање подзаконског прописа којим ће се уредити превентивне мере у
остваривању безбедности и здравља на раду применом савремених техничких, ергономских, здравствених, образовних,
социјалних, организационих и других мера и средстава за отклањање ризика од повређивања и оштећења здравља запослених
односно њихово свођење на најмању могућу меру у поступку производње, паковања, превоза, складиштења, употребе и
уништавања опасних материја, на начин којима се отклањају могућности повређивања или оштећења здравља запослених.
Овим законом се уређује обавеза обезбеђења опреме за рад, средства и опреме за личну заштиту на раду као и обука
запослених за рад са опасним материјама.
Надлежна државна институција
Управа за безбедност и здравље на раду која је основана Законом о безбедности и здрављу на раду („Сл. гласник РС“, бр.
101/05). Ова управа се налази у оквиру Министарства рада и социјалне политике.
Листе обухваћених хемикалија и/или критеријуми који су примењени за одабир обухваћених хемикалија
Опасне материје: експлозивне, запаљиве, оксидационе, отровне, гадне, заразне, корозивне, канцерогене и радиоактивне
материје, утврђене стандардима и другим прописима, а које се производе, складиште у процесу рада, као и материје чија су
својства када су везана за неке супстанце, опасне по живот и здравље запослених.
71
Механизми за праћење спровођења (инспекцијске службе, захтев за извештавање)
Надзор над извршавањем овог закона врше инспекција рада.
Базе података
На основу овог прописа донет је Правилник о евиденцијама у области безбедности и здравља на раду („Сл. гласник РС“, бр.
62/07) којим се ствара обавеза послодавцу да води евиденцију о опасним материјама које се користе на раду..
Подзаконски прописи за
спровођење овог закона
Правилник о програму,
начину и висини трошкова
полагања стручног испита
за обављање послова
безбедности и здравља на
раду и послова одговорног
лица „Сл. гласник РС“,
бр.29/06
Правилник о условима и
висини трошкова за
издавање лиценци за
обављање послова у
области безбедности и
здравља на раду „Сл.
гласник РС“, бр. 29/06 и
72/06
Правилник о поступку
утврђивања испуњености
прописаних услова у
области безбедности
здравља на раду „Сл.
гласник РС“, бр. 60/06
Правилник о садржају и
начину издавања обрасца
извештаја о повреди на
раду, професионалном
обољењу и обољењу у вези
са радом „Сл. гласник РС“,
бр. 72/06 и 84/06
Надлежни
орган државне
управе
Регулисана
хемикалија
Циљ прописа
МРСП
УБЗР
Опасне материје како
су дефинисане
Законом о
безбедности и
здрављу на раду
Овим правилником прописује програм, начин и висина
трошкова полагања стручног испита за обављања
послова безбедности и здравља на раду и послова
одговорног лица.
МРСП
УБЗР
Опасне материје како
су дефинисане
Законом о
безбедности и
здрављу на раду
Овим правилником прописују се услови и висина
трошкова за издавање лиценци:
а) правном лицу или предузетнику за обављање послова
безбедности и здравља на раду;
б) правном и одговорном лицу за обављање послова
прегледа и испитивања опреме за рад и испитивања
услова радне околине.
МРСП
УБЗР
Опасне материје како
су дефинисане
Овим правилником прописују се поступак утврђивања
Законом о
испуњености прописаних услова у области безбедности
безбедности и
здравља на раду.
здрављу на раду
МРСП
УБЗР
Опасне материје како
Овим правилником прописују се садржај и начин
су дефинисане
Законом о
издавања обрасца извештаја о повреди на раду,
безбедности и
професионалном обољењу у вези са радом.
здрављу на раду
Правилник о начину и
поступку процене ризика на
МРСП
радном месту и у радној
УБЗР
околини „Сл. гласник РС“,
бр.72/06 и 84/06-исправка
Правилник о заштити на
раду и о техничким мерама
за развијаче ацетилена и
ацетиленске станице
„Сл. лист СФРЈ“, бр. 6/67,
29/67, 27/ 69, 52/90 и 6/92
Правилник о техничким и
здравствено-техничким
заштитним мерама при
хемијско- технолошким
процесима „Сл. лист
ФНРЈ“, бр.36/58
Пропис
Опасне материје како
су дефинисане
Законом о
безбедности и
здрављу на раду
Овим правилником прописују се начини и поступци
процене ризика од настанка повреда на раду или
оштећења здравља, односно обољења запосленог на
радном месту и у радној околини, као и начин и мере за
њихово отклањање, које послодавац уређује актом о
процени ризика.
Регулисана
хемикалија
Циљ прописа
МРСП
УБЗР
МРСП
УБЗР
Надлежни
орган државне
управе
Закон о заштити од
пожара, „Сл. гласник
Одредбе овог закона односе се на предузимање низа мера
Нема
СРС“, бр. 37/88, „Сл.
МУП
које су неопходне за спречавање избијања и ширења
пожара. Нису дефинисана ограничења.
гласник РС“, бр. 53/93,
67/93, 48/94
Кратак опис прописа укључујући и одговарајућа ограничења (на шта се пропис не односи)
Одредбе овог закона односе се на предузимање низа мера које су неопходне за спречавање избијања и ширења пожара. Нису
дефинисана ограничења.
Надлежна државна институција
72
Министарство унутрашњих послова - Сектор за заштиту и спасавање и подручне организационе јединице.
Листе обухваћених хемикалија и/или критеријуми који су примењени за одабир обухваћених хемикалија
Нема.
Механизми за праћење спровођења (инспекцијске службе, захтев за извештавање)
Праћење спровођења закона врше инспектори МУП РС Сектора за заштиту и спасавање – Управа за превентиву, а за
непоштовање прописа предузимају се мере утврђене законом.
Постојање базе података које су сачињене као резултат овог прописа (нпр. база података дозвола)
У МУП-у РС постоји интерна база података издатих сагласности у погледу примењених и спроведених мера заштите од
пожара.
Подзаконски прописи за
спровођење овог закона
Надлежни
орган државне
управе
Уредба о основама,
мерилима и условима за
разврставање организација
и органа у одговарајуће
МУП
категорије угрожености од
пожара „Сл. гласник СРС”
бр. 58/89, 4/90
Правилник о условима за
бављење пословима
унапређења заштите од
пожара „Сл. гласник СРС”
бр. 26/85
МУП
Правилник о организацији
и устројству, начину
вршења службе и
дисциплини у
МУП
територијалним
ватрогасним јединицама
„Сл. гласник СРС” бр. 62/82
Регулисана
хемикалија
Циљ прописа
Овом уредбом ближе се прописују основи, мерила и
услови за разврставање организација удруженог рада и
других самоуправних организација и заједница и
државних органа у одговарајуће категорије угрожености
од пожара.
Нема
Разврставање организација и органа у одговарајуће
категорије угрожености од пожара врши се у циљу
утврђивања одговарајуће организације заштите од
пожара и предузимања других мера потребних за
успешно функционисање и спровођење мера заштите од
пожара у организацији у органу.
Овим правилником ближе се прописују услови у погледу
техничке опремљености и стручног кадра које треба да
испуњавају организације удруженог рада и друге
организације које се баве одређеним пословима
унапређења заштите од пожара, и то:
израдом студија организације заштите од пожара,
израдом анализа постојећег стања заштите од пожара,
израдом програма за санирање и унапређење заштите од
пожара,
израдом анализа о зонама опасности и одређивању ових
зона на местима која су угрожена од настанка
експлозивних смеса,
пројектовањем уређаја и инсталација за детекцију, дојаву
и гашење пожара, и
испитивањем физичко-хемијских особина, чврстих,
течних и гасовитих запаљивих материја, као и
погодности коришћења ових материја у објектима
угроженим од пожара.
Нема
Овим правилником уређује се организација и устројство
територијалних ватрогасних јединица, минималан број
ватрогасаца, минимум техничке опреме, начин вршења
службе и дисциплина у територијалним ватрогасним
јединицама.
Нема
Правилник о техничким
нормативима за заштиту
складишта од пожара и
МУП
експлозија „Сл. лист СФРЈ”
бр. 24/87
Нема
Правилник о техничким
нормативима за заштиту од МУП
пожара и експлозије при
Нема
Овим правилником прописују се техничке мере заштите
складишта од пожара и експлозија.
Одредбе овог правилника примењују се на затворена
складишта која служе за чување сировина,
полупроизвода и производа.
Одредбе овог правилника не примењују се на: складишта
код којих је носећа конструкција од негоривих
материјала и која служе за чување негориве робе у
негоривој амбалажи, приручна складишта, складишта
експлозива, складишта запаљивих гасова и запаљивих
течности, преносна контејнерска складишта, као и
складишта опасних материја код којих опасност не
потиче од појаве пожара и експлозија.
Овим правилником прописују се технички нормативи за
заштиту од пожара и експлозије при чишћењу судова за
складиштење или превоз запаљивих течности које се при
73
чишћењу судова за
запаљиве течности „Сл.
лист СФРЈ“, бр. 44/83 и
60/86
нормалном притиску и температури налазе у течном
стању.
Правилник о техничким
нормативима за стабилне
уређаје за гашење пожара МУП
угљен диоксидом „Сл. лист
СФРЈ” бр. 44/83 и 31/89
Пропис
Надлежни
орган државне
управе
Нема
Овим правилником прописују се технички нормативи за
стабилне уређаје за гашење пожара угљен-диоксидом
који се укључују аутоматски.
Одредбе овог правилника не примењују се на стабилне
уређаје на пловним објектима и у рудницима са
подземном експлоатацијом.
Регулисана
хемикалија
Циљ прописа
Закон о експлозивним
материјама, запаљивим
Експлозивне
течностима и гасовима,
Овим законом уређује се производња, промет и превоз
материје, запаљиве
„Сл. гласник СРС“, бр.
МУП
експлозивних материја, запаљивих течности и гасова.
течности и гасови
44/77, 45/85, 18/89, „Сл.
гласник РС“, бр. 53/93,
67/93, 48/94
Кратак опис прописа укључујући и одговарајућа ограничења (на шта се пропис не односи)
Производња, промет и превоз експлозивних материја, запаљивих течности и гасова врши се под условима и на начин одређен
овим законом и другим прописима донетим на основу закона. Не односи се на производњу експлозивних материја, запаљивих
течности и гасова у објектима војске и на смештај експлозивних материја у експлоатационим јамама рударских организација.
Надлежна државна институција
МУП РС Сектор за заштиту и спасавање и подручне организационе јединице.
Листе обухваћених хемикалија и/или критеријуми који су примењени за одабир обухваћених хемикалија
Овим законом обухваћене су експлозивне материје (привредни експлозиви, средства за паљење експлозива, пиротехнички
производи, привредна муниција, барут, сировине експлозивног карактера за производњу наведених материја), запаљиве
течности и гасови.
Механизми за праћење спровођења (инспекцијске службе, захтев за извештавање)
Праћење спровођења закона врше инспектори МУП РС Сектора за заштиту и спасавање – Управа за превентиву, а за
непоштовање прописа предузимају се мере утврђене овим законом.
Постојање базе података које су сачињене као резултат овог прописа (нпр. база података дозвола).
У МУП РС постоји интерна база података.
Подзаконски прописи за
спровођење овог закона
Надлежни орган Регулисана
државне управе хемикалија
Циљ прописа
МУП
Запаљиве течности
Овај правилник уређује изградњу постројења за
запаљиве течности и ускладиштавање и претакање
запаљивих течности чија је тачка запаљивости испод
100°C. Уз овај правилник дат је и Технички пропис о
изградњи постројења за запаљиве течности и о
ускладиштавању и претакању запаљивих течности.
Правилник о заштити на
раду при изради експлозива
и барута и манипулисању МУП
експлозивима и барутима
„Сл. лист СФРЈ” бр. 55/69
Опасним
материјама, у
смислу одредаба
овог правилника,
сматрају се:
1) бризантни
експлозиви:
а) естри азотне
киселине:
нитроглицерин,
нитрогликол,
нитроцелулоза,
пентрит и сл.,
б) ароматична
нитроједињења:
тротил, пикринска
киселина и сл.,
нитрамини:
Правилник о изградњи
постројења за запаљиве
течности и о
ускладиштавању и
претакању запаљивих
течности „Сл. лист СФРЈ”
бр. 23/71
74
Овим правилником прописују се мере и нормативи
заштите на раду лица која врше производњу, прераду,
дораду, лаборацију, делаборацију, испитивање,
уништавање и чување експлозива и барута.
Одредбе овог правилника односе се на опасне делове
погона и на производне процесе, операције, радна места
и уопште радње и уређаје при производњи, доради,
преради, лаборацији и делаборацији, испитивању,
уништавању и чувању опасних материја наведених у
овом правилнику.
хексоген, тетрил и
сл.,
в) смесе: тротилхексоген, тротилпентрит, аматоли,
флегматизовани и
пластифицирани
експлозиви и сл.,
г) све врсте
привредних
експлозива,
2) иницијални
експлозиви:
а) фулминат живе,
б) олово азид,
в) олово
тринитрорезорцинат
,
г) тетразен,
д)
динитродиазофенол
и сл.,
3) барути:
а) малодимни
једнобазни барути
(нитроцелулозни),
б) малодимни
двобазни барути
(нитроглицерински
динитродигликолск
и),
в) малодимни
тробазни барути
(нитрогванидински),
г) композитне
погонске смесе,
д) црни барути,
4) пиротехничке
смесе: сигналне,
обележавајуће,
трасерне, светлеће,
запаљиве,
термитске,
димне, иницијалне и
успоравачке,
5) средства пуњења
материјама
наведеним од 1 до 4:
штапини, каписле,
муниција и сл.
Правилник о изградњи
станица за снабдевање
горивом моторних возила и
МУП
о ускладиштавању и
претакању горива „Сл. лист
СФРЈ” бр.27/71
Правилник о техничким
нормативима за уређаје у
којима се наносе и суше
премазна средства „Сл.
лист СФРЈ” бр. 57/85
МУП
Овај правилник уређује изградњу станица за снабдевање
горивом моторних возила која саобраћају на путевима и
ускладиштавање и претакање горива. Уз овај правилник
дат је Технички пропис о изградњи станица за
снабдевање горивом моторних возила и о
ускладиштавању и претакању горива.
На резервоаре станица у којима се држи гориво којим се
снабдевају моторна возила примењују се у погледу
пројектовања, конструкције, опреме и означавања
одговарајуће одредбе Правилника о изградњи постројења
за запаљиве течности и о ускладиштавању и претакању
запаљивих течности („Службени лист СФРЈ“, бр. 20/71) и
Правилника о изградњи постројења за течни нафтни гас
и о ускладиштавању и претакању течног нафтног гаса
(„Службени лист СФРЈ“, бр. 24/71), ако овим
правилником није друкчије одређено.
Премазна средства Овим правилником прописују се технички нормативи за
су запаљиве течне уређаје у којима се наносе и суше премазна средства, као
материје чије
и за грађевинске објекте, односно просторије у које се
компоненте у стању постављају ти уређаји.
паре могу с
Одредбе овог правилника односе се и на уређаје за
ваздухом образовати припрему премазних средстава.
Горива
75
експлозивне смесе.
Правилник о изградњи
постројења за течни нафтни
гас и о ускладиштавању и
МУП
претакању течног нафтног
гаса „Сл. лист СФРЈ” бр.
24/71 и 26/71
Пропис
Течни нафтни гас
Надлежни орган Регулисана
државне управе хемикалија
Овим правилником прописује се да се изградња
постројења за течни нафтни гас и ускладиштавање и
претакање врше на начин одређен Техничким прописима
о изградњи постројења за течни нафтни гас и о
ускладиштавању и претакању течног нафтног гаса, који
су одштампани уз овај правилник и чине његов саставни
део.
Циљ прописа
Експлозивне
материје, предмети
напуњени
Утврђени услови за промет експлозивних материја.
експлозивним
материјама и
средства за паљење.
Кратак опис прописа укључујући и одговарајућа ограничења (на шта се пропис не односи)
Закон о промету
експлозивних материја,
„Сл. лист СФРЈ“, бр. 30/85, МУП
6/89, 53/91, „Сл. лист СРЈ“,
бр. 24/94, 28/96, 68/2002
Промет експлозивних материја врши се под условима утврђеним овим законом. Одредбе овог закона не односе се на промет
експлозивних материја за потребе војске као и на смештај експлозивних материја у јамским магацинима рударских
организација
Надлежна државна институција
Министарство унутрашњих послова, Сектор за заштиту и спасавање и подручне организационе јединице.
Листе обухваћених хемикалија и/или критеријуми који су примењени за одабир обухваћених хемикалија
Овим законом обухваћене су експлозивне материје, предмети напуњени експлозивним материјама и средства за паљење.
Механизми за праћење спровођења (инспекцијске службе, захтев за извештавање)
Праћење спровођења закона врше инспектори МУП РС Сектора за заштиту и спасавање – Управа за превентиву, а за
непоштовање прописа предузимају се мере утврђене овим законом.
Постојање базе података које су сачињене као резултат овог прописа (нпр. база података дозвола)
У Министарству унутрашњих послова постоји интерна база података дозвола одобрења локације, инвестиционо техничке
документације, дозвола за бављење пословима промета експлозивним материјама, дозвола за транспорт итд.
Пропис
Надлежни
орган државне
управе
Регулисана
хемикалија
Циљ прописа
Хемикалије које се
Закон о спољној трговини
МЕРР, МСП,
користе као хемијско Овим законом прописују се начин и услови под којима се
наоружањем, војном
МО,
оружје и хемикалије може вршити спољна трговина, транспорт и транзит
опремом и робом
које имају двоструку наоружања, војне опреме и робе двоструке намене.
двоструке намене, „Сл.
МУП, МФ-УЦ
гласник СЦГ“, бр. 7/2005
намену.
Кратак опис прописа укључујући и одговарајућа ограничења (на шта се пропис не односи)
Овим законом прописују се начин и услови под којима се може вршити спољна трговина, транспорт и транзит наоружања,
војне опреме и робе двоструке намене, дефинишу њихови појмови, утврђује орган надлежан за издавање дозвола за извоз, увоз,
транспорт, транзит, посредовање и вршење услуга у спољнотрговинском промету, услови под којима се могу издавати дозволе,
овлашћења надлежног органа у спровођењу овог закона, надзор и контрола и казнене одредбе у случају кршења закона. Овај
закон се не односи на производњу, поседовање и унутрашњи промет наоружања, војне опреме и робе двоструке намене (међу
којима су и хемикалије са двоструком наменом).
Надлежна државна институција
Министарство економије и регионалног развоја надлежно је за издавање дозвола за обављање спољне трговине контролисаном
робом (увоз/извоз), уз прибављену сагласност од Министарства одбране и Министарства спољних послова, као и прибављеног
мишљења од Министарства унутрашњих послова. Транспорт и транзит наоружања и војне опреме (НВО) копненим и воденим
путем одобрава Министарство унутрашњих послова, ваздушним путем орган надлежан за ваздушни саобраћај. Они то чине на
основу претходно издате дозволе Министарства економије и регионалног развоја за обављање конкретног посла спољне
трговине и сагласности Министарства одбране и Министарства спољних послова.
При транспорту и транзиту НВО предузимају се потребне мере обезбеђења. Транспорт и транзит НВО копненим и воденим
путем на територији Републике врши се уз наоружану пратњу. Услови и начин обављања транспорта и транзита НВО, мере
обезбеђења и надзор над обављањем овог транспорта и транзита на територији Републике, прописани су посебним законима.
Надлежност се остварује на републичком нивоу.
76
Листе обухваћених хемикалија и/или критеријуми који су примењени за одабир обухваћених хемикалија
Национална контролна листа робе двоструке намене обухвата хемикалије из категорије 1 – материјали, хемикалије,
«микроорганизми» и «токсини», која је усклађена са Листом роба и технологија двоструке намене ЕУ (Council Regulation (EC)
No. 1334/2000). Предстоји усаглашавање са најновијим изменама у Листи ЕУ за 2006 (Council Regulation (EC) No. 394/2006 од
27. 02. 2006. године).
Национална контролна листа наоружања и војне опреме обухвата хемикалије које се користе у војне сврхе.
Механизми за праћење спровођења (инспекцијске службе, захтев за извештавање)
Министарство економије и регионалног развоја врши надзор и контролу у складу са одредбама овог закона у сарадњи са
Министарством одбране, Министарством унутрашњих послова, Управом царина и органима безбедносно-обавештајних
служби. Царински органи, органи безбедносно-обавештајних служби и инспекцијски органи спроводе сталну контролу у
оквиру законских овлашћења, о чему достављају извештај Министарству економије и регионалног развоја. Министарство
економије и регионалног развоја обавештава Министарство животне средине и просторног планирања о издатим дозволама за
увоз и извоз робе двоструке намене по Националној контролној листи – категорија 1 – материјали, хемикалије
«микроорганизми» и «токсини». Закон предвиђа могућност одузимања издатих дозвола као и прекршаје за кршење одредаба
закона. Нацртом измена и допуна овог закона предлажу се и кривична дела за недозвољене радње којима се повређује закон.
Постојање базе података које су сачињене као резултат овог прописа (нпр. база података дозвола)
Законом је предвиђена обавеза Министарства економије и регионалног развоја да формира сопствену базу података о издатим,
одбијеним и одузетим дозволама за обављање спољне трговине контролисаном робом.
Подзаконски прописи за
спровођење овог закона
Одлука о утврђивању
Националне контролне
листе робе двоструке
намене „Сл. лист СЦГ“, бр.
11/05
Одлука о утврђивању
Националне контролне
листе наоружања и војне
опреме „Сл. лист СЦГ“, бр.
11/05
Одлука о критеријумима за
издавање дозвола за извоз
наоружања, војне опреме и
робе двоструке намене „Сл.
лист СЦГ“, бр. 11/05
Правилник о обрасцу
захтева за издавање
дозволе, обрасцу дозволе и
другим обрасцима
докумената који прате
спољну трговину
контролисаном робом „Сл.
гласник РС“, бр. 73/06
Правилник о начину вођења
Регистра лица која могу да
обављају спољну трговину
контролисаном робом „Сл.
лист СЦГ“, бр. 12/05 и „Сл.
гласник РС“, бр. 73/06
Пропис
Надлежни
орган државне
управе
Регулисана
хемикалија
Циљ прописа
МЕРР, МСП,
МО
Хемикалије које
имају двоструку
намену.
Утврђивање националне контролне листе робе двоструке
намене ради контроле извоза и увоза
МЕРР, МСП,
МО
Хемикалије које се
Утврђивање националне контролне листе наоружања и
користе у војне сврхе војне опреме ради контроле извоза и увоза
МЕРР, МСП,
МО
Хемикалије које се
користе у војне сврхе
Утврђују се критеријуми на основу којих се издају
и хемикалије које
дозволе за извоз и увоз контролисане робе
имају двоструку
намену.
МЕРР, МСП,
МО
Хемикалије које се
користе у војне сврхе
Прописивање образаца, односно докумената који прате
и хемикалије које
спољну трговину контролисаном робом
имају двоструку
намену.
МЕРР, МСП,
МО
Хемикалије које се
користе у војне сврхе
Уређује се начин вођења Регистра лица који могу да
и хемикалије које
обављају спољну трговину контролисаном робом
имају двоструку
намену.
Надлежни
орган државне
управе
Регулисана
хемикалија
Циљ прописа
Супстанце које се
користе у
недозвољеној
производњи опојних
дрога и психотропних
супстанци.
Овим законом уређују се услови за производњу и промет
на велико супстанци које се користе у недозвољеној
производњи опојних дрога и психотропних супстанци (у
даљем тексту: прекурсори), надзор у овој области ради
спречавања њихове злоупотребе или коришћења у
недозвољене сврхе, као и друга питања од значаја за ову
област.
Регулисана
хемикалија
Циљ прописа
Закон о супстанцама које
се користе у недозвољеној
производњи опојних дрога
МЗ
и психотропних супстанци
„Сл. гласник РС“, бр.
107/05
Надлежни
орган државне
управе
Одлука о одређивању робе МФ-УЦ,
за чији су извоз, увоз,
МЖСПП, МЗ и
односно стављање у промет др.
Подзаконски прописи за
спровођење овог закона
Отпад; супстанце које Роба за чији су извоз, увоз, односно стављање у промет
оштећују озонски
прописани посебни услови наведена је у прилозима робе
омотач; списак
који су одштампани уз ову одлуку и чине њен саставни
77
прописани посебни услови
„Службени гласник РС“, бр.
126/07
Пропис
отрова; списак отрова део, као и у прописима који се наводе у тексту Одлуке.
класе 6.1. према АДР
и РИД; опојне дроге и
психотропне
Надлежни
орган државне
управе
Закон о здравственом
надзору над животним
намирницама и
предметима опште
МЗ
употребе
„Сл. гласник СРС“, бр.
48/77, 29/88,
„Сл. гласник РС“, бр. 44/91,
53/93, 67/93, 48/94
Подзаконски прописи за
спровођење овог закона
Правилник о количинама
пестицида, метала и
металоида и других
отровних супстанција,
хемиотерапеутика,
анаболика и других
супстанција које се могу
налазити у намирницама
„Сл. лист СРЈ“, бр. 5/92
Правилник о условима у
погледу здравствене
исправности предмета
опште употребе који се
могу стављати у промет
«Сл. лист СФРЈ“, бр. 26/83,
61/84, 56/86, 18/91
Пропис
Закон о санитарном
надзору
„Сл. гласник СРС“, бр.
125/04
Регулисана
хемикалија
Циљ прописа
Овај закон донесен је ради обезбеђивања заштите
здравља становништва и њиме се уређује здравствени
надзор над производњом и прометом животних
намирница и одређених предмета опште употребе.
Предмети опште
Здравствени надзор у смислу овог закона обухвата:
употребе: средства за
животне намирнице, одређене предмете опште употребе
одржавање личне
и сировине намењене за њихову производњу; просторије
хигијене, негу и
у којима се производе, чувају и стављају у промет
улепшавање лица и
животне намирнице и предмети опште употребе;
тела; средства за
постројења, уређаји, намештај и прибор који служи за
одржавање чистоће.
производњу или промет животних намирница и предмета
опште употребе; лица која на радним местима у
производњи и промету долазе у додир са животним
намирницама и предметима опште употребе.
Надлежни
орган државне
управе
Регулисана
хемикалија
Циљ прописа
МЗ
МПШВ- УЗБ,
УВ
Пестициди, метали и
металоиди и друге
отровне супстанције,
хемиотерапеутика,
анаболика и других
супстанција које се
могу налазити у
намирницама
Безбедност (здравствена исправност) намирница; списак
супстанци са максимално дозвољеним садржајем у
намирницама у складу са регистрованим пестицидима
раних деведесетих – добром пољопривредном праксом
раних деведесетих година и начином исхране
становништва.
Пропис се не односи на нове пестициде (регистроване
после 1992. године).
МЗ
Предмети опште
употребе: средства за
Овим правилником прописују се услови у погледу
одржавање личне
здравствене исправности предмета опште употребе ради
хигијене, негу и
улепшавање лица и њиховог стављања у промет.
тела; средства за
одржавање чистоће.
Надлежни
орган државне
управе
Регулисана
хемикалија
Циљ прописа
МЗ
Предмети опште
употребе: средства за
одржавање личне
хигијене, негу и
улепшавање лица и
тела; средства за
одржавање чистоће.
Овим законом уређују се послови санитарног надзора,
начин и поступак вршења санитарног надзора, одређују
се области и објекти који подлежу санитарном надзору и
санитарни услови које ти објекти морају испуњавати, као
и овлашћења, права и дужности санитарних инспектора у
поступку санитарног надзора.
Санитарни надзор је и здравствени надзор над животним
намирницама и предметима опште употребе у
производњи и промету, у складу са законом.
Закони из области заштите животне средине
Систем правних норми у области заштите и унапређивања животне средине у Републици Србији, чини велики број закона и
других прописа (преко 100).
Нови законски оквир за заштиту животне средине установљен је у Републици Србији 2004. године Законом о заштити животне
средине („Сл. гласник РС”, бр. 135/04”), Законом о стратешкој процени утицаја на животну средину („Сл. гласник РС”, бр.
135/04”), Законом о процени утицаја на животну средину („Сл. гласник РС”, бр. 135/04”) и Законом о интегрисаном
спречавању и контроли загађивања („Сл. гласник РС”, бр. 135/04”). Главна питања која покрива Закон о заштити животне
средине („Сл. гласник РС”, бр. 135/04”) обухватају: основна начела заштите животне средине, управљање и заштиту
природних ресурса, мере и услове заштите животне средине, програме и планирање у области заштите животне средине,
индустријске удесе, учешће јавности, мониторинг и информациони систем, са јасно наведеним надлежностима.
Нови закони су усклађени са Директивама ЕУ о процени утицаја на животну средину (85/337/ЕЕС), стратешкој процени
утицаја (2001/43/ЕС), интегрисаном спречавању и контроли загађења (96/61/ЕС) и учешћу јавности (2003/35/ЕС).
Законодавна, извршна и судска власт се углавном извршавају преко законом утврђеног делокруга и надлежности републичких
органа. Законом су утврђене, односно поверене одређене надлежности аутономној покрајини, односно јединици локалне
самоуправе. Питања опасних материја су у надлежности републичких органа.
78
Пропис
Надлежни
орган државне
управе
Закон о заштити животне
средине
МЖСПП
„Сл. гласник РС”, број
135/04
Подзаконски прописи за
спровођење овог закона
Надлежни
орган државне
управе
Регулисана
хемикалија
Циљ прописа
Опасне материје,
хемикалије,
супстанце које
оштећују озонски
омотач и друге
материје које имају
штетне и опасне
карактеристике
Уређује основна начела заштите животне средине,
управљање и заштиту природних ресурса, мере и услове
заштите животне средине, програме и планирање у
области заштите животне средине, индустријске удесе,
учешће јавности, мониторинг и информациони систем, са
јасно наведеним надлежностима Агенције за заштиту
животне средине, извештавање, финансирање заштите
животне средине, инспекције и казне.
Регулисана
хемикалија
Циљ прописа
Врсте загађења јесу
сва загађивања
животне средине која
Уредба о врстама загађења,
потичу од следећих
критеријумима за обрачун
извора загађивања:
накнаде за загађивање
емисије појединачних
животне средине и
извора загађивања
обвезницима, висини и
МЖСПП; ФЗЖС
произведени или
начину обрачунавања и
одложени отпад
плаћања накнаде
супстанце које
„Службени гласник РС“,
оштећују озонски
број 113/05, 6/07
омотач
возила на моторни
погон.
Уредбу о мерилима за
повраћај, ослобађање или
смањење плаћања накнаде
Загађења животне
за загађивање животне
МЖСПП; ФЗЖС
средине
средине
«Службени гласник РС»,
број 114/05
Правилник о методологији
за израду интегралног
Загађујуће материје и
МЖСПП
катастра загађивача „Сл.
отпад
гласник РС”, бр. 94/07”
Надлежни
Регулисана
Пропис
орган државне
хемикалија
управе
Уредба о врстама
активности и постројења за
које се издаје интегрисана
дозвола „Сл. гласник РС“,
бр. 84/05.
Уредба о садржини
програма мера
прилагођавања рада
постојећег постројења или
активности прописаним
условима „Сл. гласник РС“,
бр. 84/05
Уредба о критеријумима за
одређивање најбољих
доступних техника, за
примену стандарда
квалитета, као и за
одређивање граничних
вредности емисија у
интегрисаној дозволи
„Сл. гласник РС“, бр. 84/05
Правилник о садржини и
Овом уредбом ближе се утврђују мерила и услови за
повраћај, ослобађање или смањење плаћања накнаде за
загађивање животне средине.
Овим правилником прописује се методологија за израду
интегралног катастра загађивача, као и врста, начин,
класификација и рокови достављања података
Циљ прописа
Емисије у све
медијуме животне
средине
Овим законом се уређују услови и поступак издавања
интегрисане дозволе за постројења и активности која
могу имати негативне утицаје на здравље људи, животну
средину или материјална добра, врсте активности и
постројења, надзор и друга питања од значаја за
спречавање и контролу загађивања животне средине.
Надлежни
орган државне
управе
Регулисана
хемикалија
Циљ прописа
МЖСПП
Емисије у све
медијуме животне
средине
Овом уредбом прописују се врсте активности и
постројења за које се издаје интегрисана дозвола.
МЖСПП
Емисије у све
медијуме животне
средине
Овом уредбом прописује се ближа садржина програма
мера прилагођавања рада постојећег постројења или
активности прописаним условима за издавање
интегрисане дозволе.
МЖСПП
Емисије у све
медијуме животне
средине
Овом уредбом утврђују се критеријуми за одређивање
најбољих доступних техника за примену стандарда
квалитета животне средине, као и за одређивање
граничних вредности емисија у интегрисаној дозволи.
МЖСПП
Емисије у све
Овим правилником ближе се прописује садржина и
Закон о интегрисаном
спречавању и контроли
загађивања животне
МЖСПП
средине „Сл. гласник РС”,
бр. 135/04”
Подзаконски прописи за
спровођење овог закона
Овом уредбом ближе се одређују врсте загађивања,
критеријуми за обрачун накнаде за загађење животне
средине и обвезници, висина и начин обрачунавања и
плаћања накнаде.
79
начину вођења регистра
издатих интегрисаних
дозвола „Сл. гласник РС“,
бр. 69/05
Правилник о садржини,
изгледу и начину
попуњавања захтева за
издавање интегрисане
дозволе „Сл. гласник РС“,
бр. 30/2006
Пропис
медијуме животне
средине
начин вођења регистра издатих интегрисаних дозвола.
МЖСПП
Емисије у све
медијуме животне
средине
Овим правилником ближе се прописују садржина, изглед
и начин попуњавања захтева за издавање интегрисане
дозволе, као и друга питања од значаја за подношење
захтева.
Надлежни
орган државне
управе
Регулисана
хемикалија
Циљ прописа
Закон о стратешкој
процени утицаја на
животну средину
„Сл. гласник РС“, бр.
135/04
МЖСПП
Емисије у све
медијуме животне
средине
Овим законом уређују се услови, начин и поступак
вршења процене утицаја одређених планова и програма
на животну средину (у даљем тексту: стратешка процена)
ради обезбеђивања заштите животне средине и
унапређивања одрживог развоја интегрисањем основних
начела заштите животне средине у поступак припреме и
усвајања планова и програма.
Пропис
Надлежни
орган државне
управе
Регулисана
хемикалија
Циљ прописа
Закон о процени утицаја
на животну средину
„Сл. гласник РС“, бр.
135/04
МЖСПП
Емисије у све
медијуме животне
средине
Овим законом уређује се поступак процене утицаја за
пројекте који могу имати значајне утицаје на животну
средину, садржај студије о процени утицаја на животну
средину, учешће заинтересованих органа и организација
и јавности, прекогранично обавештавање за пројекте који
могу имати значајне утицаје на животну средину друге
државе, надзор и друга питања од значаја за процену
утицаја на животну средину.
Одредбе овог закона не примењују се на пројекте
намењене одбрани земље.
Подзаконски прописи за
спровођење овог закона
Надлежни
орган државне
управе
Регулисана
хемикалија
Циљ прописа
Емисије у све
медијуме животне
средине
Овом уредбом утврђује се Листа I пројеката за које је
обавезна процена утицаја на животну средину и Листа II
пројеката за које се може захтевати процена утицаја на
животну средину, које су одштампане уз ову уредбу и
чине њен саставни део.
Емисије у све
медијуме животне
средине
Овим правилником ближе се одређује садржина захтева
за одлучивање о потреби процене утицаја и садржина
захтева за одређивање обима и садржаја студије о
процени утицаја на животну средину.
Уредба о утврђивању Листе
пројеката за које је обавезна
процена утицаја и Листе
пројеката за које се може
захтевати процена утицаја
на животну средину
„Сл. гласник РС“, бр. 84/05
Правилник о садржини
захтева о потреби процене
утицаја и садржини захтева
за одређивање обима и
садржаја студије о процени
утицаја на животну средину
„Сл. гласник РС“, бр. 69/05
Правилник о садржини,
изгледу и начину вођења
јавне књиге о спроведеним
поступцима и донетим
одлукама о процени утицаја
на животну средину
„Сл. гласник РС“, бр. 69/05
Правилник о садржини
студије о процени утицаја
на животну средину
„Сл. гласник РС“, бр. 69/05
МЖСПП
МЖСПП
МЖСПП
Емисије у све
медијуме животне
средине
Овим правилником ближе се прописује садржина, изглед
и начин вођења евиденције о спроведеним поступцима и
донетим одлукама у поступку процене утицаја на
животну средину.
Евиденција из овог правилника се води као јавна књига.
МЖСПП
Емисије у све
медијуме животне
средине
Правилник о раду техничке
комисије за оцену студије о
процени утицаја на
МЖСПП
животну средину
„Сл. гласник РС“, бр. 69/05
Емисије у све
медијуме животне
средине
Правилник о поступку
јавног увида, презентацији
и јавној расправи о студији МЖСПП
о процени утицаја на
животну средину „Сл.
Емисије у све
медијуме животне
средине
80
Овим правилником ближе се прописује садржина студије
о процени утицаја на животну средину.
Овим правилником прописује се начин рада и
одлучивања техничке комисије за оцену студије о
процени утицаја на животну средину.
Надлежни орган може образовати једну или више
техничких комисија у зависности од врсте студије о
процени утицаја.
Овим правилником ближе се прописује поступак јавног
увида, презентације и јавне расправе о студији о процени
утицаја на животну средину.
гласник РС“, бр. 69/05
На основу Закона о заштити животне средине („Сл. гласник РС”, бр. 135/04”) у мерама заштите од опасних материја
прописани су услови за производњу, увоз и извоз, стављање у промет супстанци које оштећују озонски омотач, поступање са
опасним материјама у вези са заштитом од хемијског удеса и увоз, извоз и транзит отпада.
Поступање са опасним материјама у вези са заштитом од хемијског удеса и увоз, извоз и транзит отпада
Правилник о методологији за процену опасности од хемијског удеса и од загађивања животне средине, мерама припреме и
мерама за отклањање последица („Сл. гласник РС“, бр. 60/94 и 63/94) је пропис којим се уређују мере заштите од хемијског
удеса. У Министарству животне средине и просторног планирања тренутно се израђује нови правилник који ће уредити
поступање са опасним материјама у вези са заштитом од хемијског удеса у складу са овлашћењем из Закона о заштити животне
средине („Сл. гласник РС”, бр. 135/04) и он ће бити усаглашен са ЕУ прописима и међународним уговорима у овој области.
Сходно томе овде ће бити обрађен пропис који је тренутно на снази.
Пропис
Надлежни
орган државне
управе
Регулисана
хемикалија
Циљ прописа
Правилник о
Овим правилником прописују се методологија за
методологији за процену
процену опасности, односно ризика од хемијског удеса и
опасности од хемијског
опасности од загађивања животне средине, мере
удеса и од загађивања
припреме за могући хемијски удес и мере за отклањање
животне средине, мерама
МЖСПП
Опасне материје
последица хемијског удеса, као и начин вођења
припреме и мерама за
евиденције о врстама и количинама опасних материја у
отклањање последица „Сл.
производњи, употреби, превозу, промету, складиштењу и
гласник РС“, бр. 60/94 и
одлагању.
63/94
Кратак опис прописа укључујући и одговарајућа ограничења (на шта се пропис не односи)
Овим правилником прописују се методологија за процену опасности, односно ризика од хемијског удеса и опасности од
загађивања животне средине, мере припреме за могући хемијски удес и мере за отклањање последица хемијског удеса, као и
начин вођења евиденције о врстама и количинама опасних материја у производњи, употреби, превозу, промету, складиштењу и
одлагању. Овај правилник се не односи на рад и коришћење објеката и поступке са нуклеарним и радиоактивним материјама,
поступке са отпацима које имају својство опасних материја као и за војне и ратне активности.
Надлежна државна институција
Сваку процедуру прописану овим правилником спроводе, на републичком нивоу, Министарство животне средине и
просторног планирања, Покрајински секретаријат за животну средину у АП Војводини као и локална самоуправа.
Листе обухваћених хемикалија и/или критеријуми који су примењени за одабир обухваћених хемикалија
Опасне материје у смислу овог правилника су материје које имају врло токсична, токсична оксидациона, експлозивна,
запаљива, екотоксична, самозапаљива и друга својства опасна по живот и здравље људи и животну средину. Листа опасних
хемикалија са количинама за које се предвиђа да могу изазвати хемијски удес је одштампана уз овај правилник.
Механизми за праћење спровођења (инспекцијске службе, захтев за извештавање)
Инспекцију спроводе инспекције за заштиту животне средине на републичком, покрајинском и локалном нивоу.
Постојање базе података које су сачињене као резултат овог прописа
Према члановима 7. и 8. прописује се обавеза вођења евиденције од стране предузећа о опасним материјама и обавеза
достављања попуњених података до 31. јануара текуће године за претходну годину.
Према овом члану направљена је електронска база података и она се води у Одељењу за поступање у удесу у Министарству
животне средине и просторног планирања. Међутим за 2005. годину и инспекција за заштиту животне средине је објединила
податке достављене у складу са овим правилником у Извештају о врстама и количинама опасних материја укључујући и опасан
отпад за 2005. годину.
Супстанце које оштећују озонски омотач
Кратак опис прописа укључујући и одговарајућа ограничења (на шта се пропис не односи)
На основу члана 56. Закона о заштити животне средине („Сл. гласник РС”, број 135/04), а ради спровођења Бечке конвенције о
заштити озонског омотача и Монтреалског протокола о супстанцама које оштећују озонски омотач и Одлуке о одређивању
робе за чији су извоз, увоз, односно стављање у промет прописани посебни услови издају се дозволе о увозу/извозу супстанци
које оштећују озонски омотач као и мишљења о увозу/извозу супстанци које представљају замену за супстанце које оштећују
озонски омотач, али које доприносе глобалном загревању.
81
На основу Закона о заштити животне средине („Сл. гласник РС”, број 135/04) потребно је да министар пропише правилником
коју је документацију потребно поднети уз захтев за издавање дозволе за увоз и извоз, начин вођења евиденције, односно
регистра о увозу, извозу и потрошњи супстанци, односно производа, начин и рок достављања података. Овај правилник је у
припреми и постоји утврђена документација у Министарству животне средине и просторног планирања коју је неопходно
поднети за издавање дозвола за спољнотрговински промет ових супстанци о чему се подаци могу преузети на интернет
страници Министарства животне средине и просторног планирања.
С обзиром да Закон о заштити животне средине („Сл. гласник РС”, број 135/04) није у потпуности дефинисао одредбе за
управљање супстанцама које оштећују озонски омотач, Нацртом Закона о заштити ваздуха, прописује се да Влада Србије
донесе уредбу којом ће се уређивати управљање овим супстанцама. Уредба треба да уреди начин поступног смањивања
коришћења супстанци које оштећују озонски омотач, поступање са тим супстанцама као и производима који садрже те
супстанце или су помоћу њих произведени, поступање са тим супстанцама након престанка употребе производа који их
садржи, начин прикупљања, обраде, складиштења и трајног збрињавања тих супстанци, као и начин обележавања производа
који садрже те супстанце. Такође овим нацртом закона се уређују и услови за правна или физичка лице који могу да обављају
послове одржавања и/или поправке и искључивање из употребе производа који садрже супстанце које оштећују озонски
омотач.
Надлежна државна институција
Министарство животне средине и просторног планирања.
Листе обухваћених хемикалија и/или критеријуми који су примењени за одабир обухваћених хемикалија
Према Закону о заштити животне средине („Сл. гласник РС”, број 135/04) потребно је да Влада Републике Србије донесе
уредбу којом се прописује листа супстанци које оштећују озонски омотач чији је увоз, односно извоз забрањен; листу
супстанци и производа који садрже супстанце које оштећују озонски омотач, чији је увоз, односно извоз дозвољен; листу
супстанци и производа који садрже супстанце које оштећују озонски омотач за посебне намене. Ова уредба је у припреми, док
су листе супстанци за које се издају дозволе и мишљења преузете из Закона о ратификацији Монтреалског протокола о
супстанцама које оштећују озонски омотач („Службени лист СФРЈ”-Међународни уговори, бр.16/90), као и четири амандмана
на Монтреалски протокол, које је Република Србија ратификовала у марту 2005. године (Лондонски из 1990., Копенхашки из
1992., Монтреалски из 1997. и Пекиншки из 1999. године).
Механизми за праћење спровођења (инспекцијске службе, захтев за извештавање)
Надзор над увозом/извозом ових супстанци на граници од половине 2008. године спроводи Управа царине.
Постојање базе података које су сачињене као резултат овог прописа
Према Закону о заштити животне средине („Сл. гласник РС”, број 135/04) министарство надлежно за животну средину води
регистар о увозу, извозу и потрошњи супстанци које оштећују озонски омотач, односно производа. Ова база податка у
електронској форми се води у Министарству животне средине и просторног планирања. На основу података из ове базе
достављају се подаци о увозу, извозу и потрошњи ових супстанци Секретаријату за озон при Програму УН за животну средину
(UNEP).
Управљање отпадом
Предлог закона о управљању отпадом
Управљање отпадом уређено је великим бројем прописа (преко 30), од којих је мањи број донела СРЈ, а већину прописа је
донела Република Србија. Важећим прописима је област управљања отпадом парцијално уређена (зависно од врсте и својстава
отпада), прописане су мере заштите животне средине од штетног дејства отпада, а надлежност подељена између републичких
органа и органа локалне самоуправе. Ови прописи углавном нису усклађени са законодавством ЕУ, а такође недостаје већи
број подзаконских прописа како би област управљања отпадом била у целини регулисана.
Закон о заштити животне средине („Сл. гласник РС”, бр. 135/04”) начелно уређује поједина питања управљања отпадом и
упућује на уређивање ове области посебним Законом о управљању отпадом. Наведеним законом престао је да важи Закон о
заштити животне средине (”Службени гласник Републике Србије”, бр. 66/91, 83/92, 53/93-др.закон, 67/93-др.закон, 48/94др.закон, 53/95) којим је регулисана заштита од отпадних и опасних материја, као и од отпада који може угрозити живот и
здравље људи или животну средину ако има својство опасних и штетних материја.
На основу Закона о заштити животне средине из 1991. године донет је Правилник о начину поступања са отпацима који
имају својства опасних материја (”Службени гласник РС” број 12/95) који уређује начин поступања са појединим отпадима
који имају својство опасних материја, начин вођења евиденција о врстама и количинама опасних материја у производњи,
употреби, превозу, промету, складиштењу и одлагању и овај правилник прописује категоризацију отпада у складу са Базелском
конвенцијом. Одређеним бројем других подзаконских прописа регулисани су критеријуми за одређивање локације и уређење
депонија отпадних материја, поступање са отпадним материјама које имају својство опасних материја, граничне вредности
емисије и др.
Основни закон у овој области је Закон о поступању са отпадним материјама (”Службени гласник РС”, бр. 25/96, 26/96 и
101/05, др-закон). Овим законом уређује се поступање са отпадним материјама које се могу користити као секундарне
82
сировине, начин њиховог прикупљања, услови прераде и складиштења, као и поступање са отпадним материјама које немају
употребну вредност и не могу се користити као секундарне сировине. Један од значајнијих прописа, донет на основу овог
закона је Правилник о условима и начину разврставања, паковања и чувања секундарних сировина (”Службени гласник
РС”, бр. 55/01) којим се прописују ближи услови и начин разврставања, паковања и чувања отпада - секундарних сировина које
се могу користити непосредно или дорадом, односно прерадом, а потичу из технолошких процеса производње, рециклаже,
прераде или регенерације отпадних материја, услуга, потрошње или других делатности. Овај правилник садржи листе отпада и
каталог отпада који су усаглашени са прописима ЕУ.
Закон о комуналним делатностима (”Сл. гласник РС”, бр. 16/97 и 42/98) прописује комуналне делатности и утврђује
надлежност општине, односно града да ближе уређује сакупљање и одлагање комуналног отпада и начин вршења комуналних
делатности.
Овакав систем, уређен великим бројем прописа, не обезбеђује интегрално и ефикасно управљање отпадом уз поштовање
начела прихваћених у ЕУ. Из овог разлога Министарство животне средине и просторног планирања је припремило закон о
управљању отпадом који је у скупштинској процедури за усвајање.
Разлози за доношење овог закона су следећи: успостављање интегралног управљања отпадом, од настанка отпада, преко
његовог сакупљања, транспорта, складиштења, третмана, до коначног одлагања. Утврђивање савремених принципа, врсте и
класификације отпада, планирања управљања отпадом, надлежности у управљању отпадом, организације управљања отпадом,
управљања посебним токовима отпада, дозволе за управљање отпадом, прекогранично кретање отпада, извештавања о отпаду
и базе података, као и финансирања управљања отпадом, чини овај закон оквирним законом за управљање отпадом.
Циљ овог закона је да се обезбеде и осигурају услови за смањење настајања отпада, посебно развојем чистијих технологија и
ефикасним коришћењем природних богатстава, поновна употреба и рециклажа отпада, издвајање секундарних сировина из
отпада, коришћење отпада као енергента, као и правилно одлагање отпада.
Важећи прописи који се односе на управљање отпадом
Надлежни
орган државне
управе
Регулисана
хемикалија
Циљ прописа
Закон о поступању са
отпадним материјама
„Службени гласник РС”,
број 25/96,
26/96
МЖСПП
Отпадне материје, у
смислу овог закона,
јесу материјали који
настају у обављању
производне, услужне
или друге делатности,
предмети искључени
из употребе као и
отпадне материје које
настају у потрошњи а
могу се непосредно
или уз одговарајућу
дораду и прераду
употребљавати као
сировине у
производњи или као
полупроизводи.
Отпацима, у смислу
овог закона, сматрају
се и материјали који
немају употребну
вредност.
Овим законом уређује се поступање са отпадним
материјама које се могу користити као секундарне
сировине, начин њиховог прикупљања, услови прераде и
складиштења, као и поступање са отпадним материјама
које немају употребну вредност и не могу се користити
као секундарне сировине.
Овим законом прописују се и мере заштите животне
средине од штетног дејства отпадних материја и начин
организовања послова на обезбеђивању те заштите.
Подзаконски прописи за
спровођење овог закона
Надлежни
орган државне
управе
Регулисана
хемикалија
Циљ прописа
Пропис
Правилник о документацији
која се подноси уз захтев за
издавање дозволе за увоз, МЖСПП
извоз и транзит отпада „Сл.
лист СРЈ”, број 69/99
Опасан отпад је
опасна отпадна
материја која има бар
једну од опасних
карактеристика
(експлозивност,
запаљивост, склоност
Овим правилником прописује се документација која се
спонтаном
подноси уз захтев за издавање дозволе за увоз, извоз и
сагоревању, склоност
транзит отпада.
оксидацији, органски
је пероксид, акутна
отровност,
инфективност,
склоност корозији, у
контакту са водом
ослобађа запаљиве
83
Правилник о
критеријумима за
одређивање локације и
МЖСПП
уређења депонија отпадних
материја „Службени
гласник РС”, број 54/92
Правилник о условима и
начину разврставања,
паковања и чувања
секундарних сировина
„Службени. гласник РС”,
број 55/01
МЖСПП
Правилник о начину
поступања са отпацима који
имају својства опасних
МЖСПП
материја „Сл. гласник РС”,
бр. 12/95
гасове, у контакту са
ваздухом или водом
ослобађа отровне
гасове, садржи
токсичне супстанце
са одложеним
хроничним
деловањем, као и
екотоксичне
карактеристике), као
и амбалажа у којој је
био или јесте
спакован опасан
отпад, отпад наведен
у Листи 1, као и
отпад наведен у
Листи 2 уз
правилник, ако има
опасне
карактеристике.
Депонија отпадних
материја у смислу
овог правилника јесте
санитарно-технички
уређен простор на
коме се одлаже чврст
отпад који као
отпадни материјал
настаје на јавним
површинама, у
Овим правилником прописују се критеријуми за
домаћинствима, у
процесу производње, одређивање локације и уређење депонија отпадних
односно рада, у
материја ради заштите животне средине.
промету или
употреби, а који нема
својства опасних
материја и не може се
прерађивати, односно
рационално
користити као
индустријска
сировина или
енергетско гориво.
Овим правилником прописују се ближи услови и начин
разврставања, паковања и чувања отпада - секундарних
сировина које се могу користити непосредно или
Отпад
дорадом, односно прерадом, а потичу из технолошких
процеса производње, рециклаже, прераде или
регенерације отпадних материја, услуга, потрошње или
других делатности.
Опасни отпаци у
смислу овог
правилника јесу сви
отпаци у течном или
чврстом агрегатном
стању који настају
обављањем
делатности а садрже
материје, односно
Овим правилником уређује се начин поступања са
хемијске елементе и појединим отпацима који имају својства опасних
њихова једињења
материја (у даљем тексту: опасни отпаци), начин вођења
који својим
евиденција о врстама и количинама опасних материја у
особинама и
производњи, употреби, превозу, промету, складиштењу и
хемијским реакцијама одлагању.
угрожавају животну
средину, живот и
здравље људи а
наведене су у списку
опасних материја који
је одштампан уз овај
правилник и чини
његов саставни део.
84
Заштита ваздуха
Предлог закона о заштита ваздуха
Интегрални систем заштите животне средине уређен је Законом о заштити животне средине („Сл. гласник РС”, бр. 135/04”)
који са Законом о стратешкој процени утицаја на животну средину („Сл. гласник РС”, бр. 135/04”), Законом о процени утицаја
на животну средину („Сл. гласник РС”, бр. 135/04”) и Законом о интегрисаном спречавању и контроли загађивања животне
средине („Сл. гласник РС”, бр. 135/04”), чини сет прописа из области заштите животне средине. Тим законима, а пре свега
Законом о заштити животне средине („Сл. гласник РС”, бр. 135/04”), заштита ваздуха уређена је само начелно, у оквиру
интегралне заштите животне средине и остављено да се ова област уреди посебним законом, до када остају на снази одредбе
Закона о заштити животне средине („Службени гласник РС“, бр. 66/91, 83/92, 53/93 – др. закон, 67/93 – др. закон, 48/94 - др.
закон, 53/95) којима се уређује заштита ваздуха. Те одредбе се нису мењале (сем у делу казнених мера) од његовог доношења.
Основни разлози за доношење Закона о заштити ваздуха су уређивање ове области у складу са начелним решењима
установљеним и садржаним у сету закона из области заштите животне средине, пре свега у Закону о заштити животне средине
(„Сл. гласник РС”, бр. 135/04”), као и усклађивање и уређење ове области са међународним прописима. Поред тога досадашња
пракса одавно је наметала одређене измене и допуне законских решења у овој области и указала у ком правцу и обиму би оне
требале бити извршене ради ефикасније и потпуније заштите ваздуха.
Закон о заштити ваздуха има за циљ: успостављање, одржавање и унапређивање јединственог система управљања квалитетом
ваздуха на територији Републике, утврђивање и остваривање мера у области заштите и побољшања квалитета ваздуха како би
се избегле, спречиле или смањиле штетне последице по људско здравље и животну средину; очување квалитета ваздуха, ако је
ваздух чист и његово побољшање ако је загађен; спречавање и смањење загађења која утичу на оштећење озонског омотача и
климатске промене; процењивање и прибављање одговарајућих података о квалитету ваздуха на основу стандардизованих
метода и мерила, као и осигурање доступности тих података јавности; обезбеђење извршавања обавеза преузетих
међународним уговорима и споразумима и учествовање у међународној сарадњи у области заштите и побољшања квалитета
ваздуха.
Предлог закона о заштити ваздуха је у скупштинској процедури за усвајање. Међутим, тренутно су на снази два правилника
који се тичу заштите ваздуха и који су били донесени на основу претходног Закона о заштити животне средине (”Сл. гласник
РС”, бр. 66/91, 83/92, 53/93-др.закон, 67/93-др.закон, 48/94-др.закон, 53/95).
Важећи прописи који се односе на заштиту ваздуха
Прописи
Надлежни
орган државне
управе
Правилник о граничним
вредностима, методама
мерења имисије,
критеријумима за
успостављање мерних
МЖСПП
места и евиденцији
података „Сл. гласник РС“,
број
54/92, 30/99
Регулисана
хемикалија
Циљ прописа
Загађујуће материје за
које се врши
систематско мерење у
смислу овог
правилника јесу:
1) неорганске материје:
1.1. сумпордиоксид
1.2. чађ
1.3. суспендоване
честице
1.4. азотдиоксид
1.5. приземни озон
1.6. угљенмоноксид
1.7. хлороводоник
1.8. хлор
1.9. флуороводоник,
1.10. амонијак,
1.11. водониксулфид
2) таложне материје из
ваздуха:
3) тешки метали у
суспендованим
честицама:
3.1. кадмијум
3.2. манган
3.3. олово
3.4. жива
4) органске материје:
4.1. угљендисулфид
4.2. стирен
4.3. тетрахлоретилен
4.4. толуен
4.5. формалдехид
4.6. 1, 2-дихлоретан
4.7. акролеин
5) канцерогене материје:
5.1. акрилонитрил
5.2. арсен
5.3. бензен
Овим правилником се прописују граничне вредности
имисије, имисије упозорења, епизодно загађење ваздуха,
методе систематског мерења имисије, критеријуми за
успостављање мерних места и начин евиденције
података.
85
Правилник о граничним
вредностима емисија,
начину и роковима мерења
и
МЖСПП
евидентирања података
„Сл. гласник РС“, број
30/97, 35/97
Правилник о ближим
условима које морају да
испуњавају стручне
организације које
врше мерења емисије и
имисије „Сл. гласник РС“,
број 5/02
МЖСПП
Уредба о утврђивању
Програма контроле ваздуха
МЖСПП
у 2006. и 2007. години „Сл.
гласник РС“, број 48/04
5.4. хром
(шестовалентни)
5.5. никл
5.6. полициклични
ароматични
угљоводоници
5.7. винилхлорид
5.8. азбест
5.9. етилендихлорид
5.10. диоксин (2,3,7,8
тетрахлордибензодиоксин)
Штетне и опасне
материје, у смислу овог
правилника, јесу:
1) канцерогене материје
2) укупне прашкасте
материје
3) прашкасте неорганске
материје
4) неорганска једињења
у облику аеросола, паре
или гаса и
5) органска једињења.
Овим правилником одређују се граничне вредности
емисије штетних и опасних материја у ваздух на месту
извора загађивања, начин и рокови мерења и
евидентирања података о извршеним мерењима емисије.
Емисије и имисије у
ваздух
Овим правилником прописују се ближи услови које
морају да испуњавају стручне организације у погледу
кадрова, опреме и простора да би вршиле мерење
емисије и имисије.
Имисије у ваздух
Овом уредбом утврђује се контрола квалитета ваздуха
која обухвата систематско мерење имисије, праћење
утицаја загађеног ваздуха на здравље људи, животну
средину и климу и извештавање о резултатима мерења и
праћења утицаја загађеног ваздуха на здравље људи,
животну средину и климу.
Важећи прописи који се односе на управљање водама
Пропис
Закон о водама „Сл.
гласник РС”, бр. 46/91,
53/93, 67/93, 48/94, 54/96
Подзаконски прописи за
спровођење овог закона
Надлежни
орган државне
управе
Регулисана
хемикалија
Циљ прописа
МПШВ
Емисије у воду
Овим законом уређује се заштита вода, заштита од
штетног дејства вода, коришћење и управљање водама
као добрима од општег интереса, услови и начин
обављања водопривредне делатности, организовање и
финансирање водопривредне делатности и надзор над
спровођењем одредаба овог закона.
Одредбе овог закона односе се на све површинске и
подземне воде, укључујући воду за пиће, термалну и
минералну воду.
Одредбе овог закона односе се и на граничне и државном
границом пресечене водотоке и међурепубличке воде у
границама Републике Србије, ако посебним законом није
другачије прописано.
Заштита вода од загађивања спроводи се ради
омогућавања нешкодљивог и несметаног коришћења
вода, заштите здравља људи, животињског и биљног
света и заштите животне средине.
Надлежни
орган државне
управе
Регулисане
хемикалија
Циљ прописа
Емисије у воду
Правилник о опасним
материјама у водама „Сл.
гласник СРС“, бр. 31/82
МПШВ
МЖСПП
Правилник о опасним
МПШВ
материјама које се не смеју
уносити у воде „Сл. лист
Опасне материје
наведене у овом
правилнику због свог
састава, количине,
степена
радиоактивности или
других особина могу
довести у опасност
живот и здравље људи,
риба и животиња.
Овим правилником прописују се опасне материје које се
не смеју директно или индиректно уносити у воде.
Максималне количине опасних материја у водама
Овим правилником прописују се опасне материје које се
не смеју уносити у воде.
Емисије у воду
86
СФРЈ“, број 3/66 и 7/66
Надлежни
орган државне
управе
Пропис
Закон о заштити
потрошача
МТУ
„Сл. гласник РС”, бр. 79/05
4.1.1
Регулисане
хемикалија
Циљ прописа
Хемикалије као
производи
Овим законом уређују се основна права потрошача,
начин остваривања тих права, заштита права потрошача
и примена тих начела, као и редовно извештавање о
квалитету воде и ваздуха. Поред тога, једно од осам
светски прихваћених права потрошача јесте право на
здраву животну средину
Нови закони и подзаконска акта која се налазе у фази припреме
Када се планира
Задужена особа/ функција/
завршетак
израде нацрта / контакт (тел., email, факс)
усвајање
НАЗИВ ПРОПИСА
1
2
3
4
5
6
7
Закон о превозу опасних материја
Израђује се у сарадњи експертима у Тwining
пројекту
Правилник о начину обуке Саветника за
безбедност, овлашћењима, обавезама
предузећа
Правилник о условима за лица која обучавају
радника за манипулацију и превоз опасне
робе
Правилник о условима која морају испунити
лица за обављање манипулације опасних
материја и услова за манипулационо места
Правилник о условима које морају испунити
лица која перу чисте цистерне, контејнере и
велику и малу амбалажу после превоза
опасне робе
Правилник о условима које морају испунити
лица која производе и испитују амбалажу
Правилник о условима за лиценце стручњака
који испитују судове којима се превозе
опасне материје, личним жиговима,
документацији
8
Закон о средствима за заштиту биља
9
Закон о средствима за исхрану биља
10 Закон о хемикалијама
Други квартал
2008
Други квартал
2008
Други квартал
2008
Други квартал
2008
Дејан Томић, Саветник за
безбедност
063/80 97 182
[email protected]
Други квартал
2008
Други квартал
2008
Други квартал
2008
Четврти квартал Снежана Савчић-Петрић,
начелник Одељења за средства за
2008/први
заштиту и исхрану биља,
квартал 2010
2600 081,
Други квартал
063 491 715,
2009
[email protected]
Валентина Рађеновић, начелник
Одељења за хемикалије
215 87 59
[email protected]
.yu
До краја 2008
Јелена Цветковић, помоћник
министра за европске интеграције
и међународну сарадњу
313 13 55
[email protected]
87
Валентина Рађеновић, начелник
Одељења за хемикалије
215 87 59
[email protected]
.yu
11 Закон о биоцидима
До краја 2008
Правилник о превентивним мерама за
12 безбедан и здрав рад при излагању хемијским Крај 2009
агенсима
13
Правилник о превентивним мерама за
безбедан и здрав рад при излагању азбесту
Правилника о превентивним мерама за
14 безбедан и здрав рад при излагању
карциногенима и мутагенима
Крај 2009
Крај 2011
Јелена Цветковић, помоћник
министра за европске интеграције
и међународну сарадњу
313 13 55
[email protected]
Мира Божић, дипл. правник,
руководилац групе за студијско аналитичке послове
[email protected]
Мира Божић, дипл. правник,
руководилац групе за студијско аналитичке послове
[email protected]
Мира Божић, дипл. правник,
руководилац групе за студијско аналитичке послове
[email protected]
СКРАЋЕНИЦЕ:
МПШВ – Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде
МИ – Министарство за инфраструктуру
МЗ – Министарство здравља
МЖСПП – Министарство животне средине и просторног планирања
МРСП – Министарство рада и социјалне политике
МУП – Министарство унутрашњих послова
МТУ – Министарство трговине и услуга
УБЗР – Управа за безбедност и здравље на раду
УЗБ – Управа за заштиту биља
УЦ – Управа царина
Уобичајено је да се у законима који уређују одређену материју предвиђају привредни
преступи и прекршаји и изричу новчане казне или заштитне мере (обустављање рада,
затварање погона, увођење одговарајућих техничких решења). Кривични закон предвиђа
кривичне казне и изриче казне закона и/или заштитне и ретко кад новчане казне.
Усвојени пропис у Републици Србији се објављују у службеном листу Републике
Србије. Прописи које датирају из периода СФРЈ, СРЈ, СЦГ су се објављивали у службеним
листовима СРЈ, СРЈ и СЦГ. Законом о техничким захтевима за производе и оцењивању
усаглашености производа са прописаним захтевима («Сл. лист СЦГ», бр. 44/05) уређује
се начин прописивања техничких захтева за производе, као и поступци оцењивања
усаглашености производа с прописаним захтевима и начин доношења техничких прописа.
Техничким прописима се за појединачне производе односно групе производа прописују
технички захтеви које морају испуњавати производи који се стављају у промет или употребу.
Овим законом прописано је да Регистар техничких прописа води Министарство Србије и
Црне Горе надлежно за унутрашње економске односе. Међутим, како је ово министарство
укинуто по престанку државне заједнице Србије и Црне Горе, поставља се питање ко ће
водити овај регистар. Законом о стандардизацији («Сл. лист СЦГ», бр. 44/05) уређују се
начела и циљеви стандардизације као и поступак доношења стандарда. Овим законом
успоставља се Институт за стандардизацију који треба да замени дотадашњи Завод за
88
стандардизацију. Стандарди се објављују као посебне публикације и текстови стандарда су
доступни по наплати од стране Института за стандардизацију.
4.2
Преглед националних стратегија, програма или планова за управљање
хемикалијама
Национална стратегија Србије за приступање Србије и Црне Горе Европској
унији има ранг и значај стратешког државног документа. Њиме се дефинише дугорочна
државна политика у односу на Европску унију. Општи циљ те политике који је, истовремено,
и крајњи циљ државне стратегије у сарадњи са Европском унијом, је приступање Србије
Европској унији. Овај документ представља националну стратегију придруживања и
приступања ЕУ. Стратегија има за циљ да начелно опредељење наше јавности и политичких
актера за европске интеграције преведе у конкретна очекивања свих друштвених слојева и
реалне задатке свих политичких чинилаца и институција.
Циљеви израде Стратегије су:
• да се на бази критеријума из Копенхагена, критеријума дефинисаних Процесом
стабилизације и придруживања и других услова које за чланство поставља ЕУ, одреди шта је
потребно урадити да би се услови за пријем испунили.
• да се свим учесницима у доношењу политичких одлука, креаторима економске
политике и законодавној власти пруже потребни елементи за доношење прописа и мера
чијим спровођењем се могу остварити они циљеви који су са становишта Европске уније
прихватљиви прво за потписивање Споразума о стабилизацији и придруживању, а касније и
за пријем Србије у Европску унију.
• са аспекта унутрашњих потреба, мере и акције предложене овом Стратегијом би
требало да омогуће спровођење унутрашњих реформи у области функционисања политичких
институција, спровођења економских реформи и реформе правног система Србије који би у
потпуности био усклађен са правом Европске уније.
• да се пруже основни циљеви, смернице и инструменти привредног развоја Србије у
будућим условима који прате Споразум о стабилизацији и придруживању, тј. постепену
либерализацију тржишта.
У стратегији се наводи да државни органи треба да разноврсним активностима у својим
ресорима, поред осталог, допринесу и успостављању сарадње у области заштите животне
средине. Такође стратегија препознаје да Србија свој развој мора да гради на принципима
одрживог развоја – усаглашеног и усклађеног економског развоја са политиком животне
средине, социјалном и другим политикама и у складу са основним правцима спровођења
Стратегије за смањивање сиромаштва.
У стратегији се констатује да у оквиру Националне стратегије за смањење сиромаштва
(2003), део везан за животну средину представља интегрални део стратегије. У оквиру
Реформске агенде II (2003), животна средина је као један од приоритета укључена под
инфраструктуру, и то примарно отпад и опасни отпад, као и отпадне воде и изградња
капацитета у институцијама за животну средину.
Такође се закључује да је започет процес усaглашавања законодавства са прописима
ЕУ. Од почетка реформи у току је активност на припреми закона у складу са ЕУ.
Правци развоја дефинисани у стратегији за хармонизацију поглавља животне средине
са регулативом ЕУ наводе да је, поред осталог, потребно:
89
• даље изграђивати систем заштите животне средине, којим се уређује хоризонтално
законодавство према acquis и постављају оквири за законодавство по областима према acquis
(анализом спроводљивости донетих закона и њиховим усавршавањем кроз измене и допуне);
• усвојити законе по областима (нпр. управљање хемикалијама);
• донети, на бази обавеза у закону, поред осталих и акциони план за управљање
хемикалијама;
• усвојити подзаконске акте из сета нових закона;
• формирати стручне комисије које ће: одредити ЕУ Упутства за које је потребан
транзициони период ради стварања основа за преговарачке позиције у процесу приступања
ЕУ; израдити интегралну стратегију усклађивања са прописима ЕУ у области животне
средине која ће разрадити рокове и уважити буџетске импликације;
• пратити спровођење Националног програма заштите животне средине и акционог
плана (НЕСАП) и Стратегије одрживог развоја; координирати, заједно са Саветом за
одрживи развој, спровођење Интегралне стратегије;
• периодично радити мониторинг и анализу реализације; направити биланс учињеног и
за законодавна решења која су у међувремену у ЕУ знатно измењена (на пример доношење
REACH регулативе у ЕУ за хемикалије);
• пратити постојеће прописе, ажурирати их и усклађивати са прописима који се доносе
у ЕУ;
• побољшати интеграцију животне средине у остале секторске политике и
• на најширем плану подизати ниво еколошке свести код свих структура друштва.
Поједини други захтеви, поред законодавних, у сектору животне средине су према
овој стратегији следећи:
• јачати административне и људске капацитете за стратешко планирање у области
животне средине, издавање различитих врста дозвола, инспекцију, мониторинг чинилаца
животне средине, као и управљање пројектима;
• оформити институције које ће ефикасно пратити и спроводити
послове
приближавања ЕУ и обезбедити им просторне и техничке услове:
• развити у пуном обиму сарадњу са Европском агенцијом за животну средину (EEA);
изградити инфраструктуру за животну средину;
• успоставити или надградити мреже мониторинга чинилаца животне средине и
зрачења у складу са захтевима ЕУ;
• технички осавременити контролу на границама за, поред осталог, и хемикалије;
• Успоставити катастар загађивача, посебно пратити највеће загађиваче; подстаћи
примену система управљања животном средином у предузећима, ISO 14000/ЕМS и ЕМАS,
еколошког обележавања, пре свега сарадњом са Привредном комором Србије; успоставити
систем добре лабораторијске праксе у складу са Упутствима ЕУ из 2004.;
• обезбедити наменска средства и финансирање инвестиција у сектору животне средине
(Фонд и др.), посебно у области решавања проблема хемијског и медицинског отпада и
управљања отпадом, отпадним водама и смањивања загађења из термоенергетских
постројења, као и очувања биодиверзитета;
• изградити систем „зелених“ јавних набавки (узимање у обзир системских решења
заштите животне средине код спровођења поступка јавних набавки) ради ефикасног
спровођења превентиве и принципа одрживе потрошње.
Влада РС на седници одржаној 09.05.2008. год. усвојила је Националну стратегију
одрживог развоја. Национална стратегија одрживог развоја дефинише одржив развој као
циљно-оријентисан, дугорочан (континуиран), свеобухватан и синергистички процес који
утиче на све аспекте живота (економски, социјални, еколошки и институционални) на свим
нивоима. Дугорочни концепт одрживог развоја подразумева стални економски раст, који
осим економске ефикасности и технолошког напретка, већег учешћа чистијих технологија и
иновативности целог друштва и друштвено одговорног пословања, обезбеђује смањење
90
сиромаштва, дугорочно боље коришћење ресурса, унапређење здравствених услова и
квалитета живота и смањење нивоа загађења на ниво који могу да издрже чиниоци животне
средине, спречавање будућих загађења и очување биодиверзитета. Један од најважнијих
циљева одрживог развоја је отварање нових радних места и смањење стопе незапослености,
као и смањење родне и друштвене неједнакости маргинализованих група, подстицање
запошљавања младих и лица са инвалидитетом, као и других ризичних група.
Једна од карактеристика одрживог развоја је и веће укључивање јавности у процесе
доношења одлука о проблемима животне средине.
У поглављу „Животна средина и ресурси“, у делу који се односи на хемикалије, наводи
се да законски оквир који се односи на хемикалије у Републици Србији није у сагласности са
прописима ЕУ и да не обухвата све области које су предвиђене европским прописима. Тако
су идентификовани следећи проблеми: непостојање базе података и систематског праћења
хемикалија, односно ефеката које могу изазвати одређене хемикалије на људско здравље и
животну средину; недовољна техничка опремљеност лабораторија за квалитативно и
квантитативно испитивање хемикалија и непостојање система за праћење усклађености рада
лабораторија са добром лабораторијском праксом; лоше стање постојеће инфраструктуре у
хемијској индустрији и недовољно новца за улагање у чистије технологије; недовољна
међусекторска повезаност државних органа надлежних за различите фазе у животном
циклусу управљања хемикалијама; неусловно складиштење хемикалија.
Секторски циљеви дефинисани у Стратегији су следећи:
- усклађивање националних прописа из области управљања хемикалијама са
законодавством ЕУ и изградња административних и других капацитета за њихово
спровођење;
- смањење ризика од хемикалија по здравље људи и животну средину, као и замена
опасних хемикалија мање опасним, нарочито перзистентних, биоакумулативних и
токсичних (PBT) хемикалија;
- успостављање и развој информационог система за управљање хемикалијама;
- спровођење активности на образовању и развијању јавне свести о ризицима од
хемикалија по здравље људи и животну средину;
- увођење мера подршке за увођење добрих пракси у пољопривреди
Да би се нови прописи у области управљања хемикалијама ефикасно спроводили
потребно је ојачати административне и професионалне способности запослених. Потребно је
урадити програм праћења хемикалија са мерама за смањење ризика, успоставити систем за
ауторизацију (издавање дозвола за коришћење) одређених опасних хемикалија ради њихове
замене мање опасним, као и израдити социо-економске студије које укључују процене
коштања замене опасних хемикалија мање опасним. Да би се успоставио и развио
информациони систем за управљање хемикалијама, потребно је формирати и ажурирати базе
података хемикалија на тржишту, њихова својства, као и утицај на здравље људи и животну
средину. Такође је потребно јачање капацитета невладиних организација укључујући и
удружења за заштиту потрошача да би се грађани информисали о ризицима које хемикалије
могу изазвати.
У Стратегији се, у делу који се односи на удесе, препознаје да је Република Србија
оптерећена наслеђем лошег стања бројних хемијских постројења, њиховим процесима
транформације, стихијском урбанизацијом, неадекватним спровођењем мера превенције и
приправности, као и неадекватним одговором на удесе на свим нивоима, (од предузећа до
Републике). Због свега тога Република Србија је суочена са повећаним безбедносним
ризиком по здравље и живот људи и угрожавање животне средине.
Секторски циљеви дефинисани у Стратегији обухватају:
- усклађеност националне са међународном правном регулативом из ове области;
91
-
-
спровођења мера превенције, приправности и одговора на удес на свим нивоима
од предузећа до Републике;
изградњу система обавештавања и руковођења у случају хемијског удеса на
територији Републике Србије као дела националног интегрисаног система заштите
и спасавања у случају природних катастрофа, елементарних непогода и других
већих несрећа;
институционално, организационо и кадровско јачање органа, организација и
институција у извршавању законских обавеза из ове области;
припрема и спровођење одговарајућих послова како би се национални систем
укључио у регионални и шири међународни систем реаговања у случају удеса са
прекограничним ефектима.
Регулаторне мере односе се на ратификације међународних конвенција и доношење
нових прописа усклађених са ЕУ регулативом. Институционалне мере обухватају
успостављање јединственог система за управљање хемијским удесима кроз међусекторски
приступ, јачање постојећих институција које учествују у превенцији, приправности,
одговору и санацији последица удеса. Економско-финансијске мере односе се на спровођење
принципа „загађивач плаћа”, обезбеђење буџетских средстава за опремање и оспособљавање
надлежних институција за одговор на удес и санацију последица удеса.
Предлог Националног програма заштите животне средине (2007-2016) се налази у
скупштинској процедури усвајања. Овај програм садржи:
• опис и оцену стања животне средине;
• основне циљеве и критеријуме за спровођење заштите животне средине у целини, по
областима и просторним целинама са приоритетним мерама заштите;
• услове за примену најповољнијих привредних, техничких, технолошких, економских
и других мера за одрживи развој и управљање заштитом животне средине;
• дугорочне и краткорочне мере за спречавање, ублажавање и контролу загађивања;
• носиоце, начин и динамику реализације;
• средства за реализацију.
Програм се реализује акционим и санационим плановима које доноси Влада за период
од пет година. Влада једанпут у две године подноси Народној скупштини извештај о
реализацији Програма. Појединачне акционе планове припрема министарство надлежно за
послове заштите животне средине са министарствима надлежним за одговарајућу област.
Програм је припремљен у циљу развоја модерне политике заштите животне средине у
Републици Србији током следеће декаде. Програм је урађен тако да омогући подизање
квалитета животне средине и унапређења квалитета живота становништва у Републици
Србији. Програм је у функцији реализације придруживања Републике Србије Европској
унији.
У Програму се у делу који се односи на управљање хемикалијама препознаје да се
хемикалије користе у многим привредним гранама (хемијска, фармацеутска и прехрамбена
индустрија, дрвна индустрија, металургија, кожарска индустрија итд.) и неопходне су у
производњи горива, пластике, боја и лакова, гуме, изолационих материјала, средставаа за
прање и заштиту биља, вештачких ђубрива итд. Такође се закључује да не постоје
свеобухватни подаци о активностима управљања хемикалијама. Обрасци коришћења и
потрошње се изводе из разговора и упитника и не дају целовиту слику ових активности.
Почетни регистар опасних материја је припремљен 2000. године. Не постоји
национални информациони систем (укључујући базе података о хемикалијама које се налазе
на тржишту и њиховим својствима) који међусобно повезује све органе који имају удела у
појединим деловима управљања хемикалијама. Законски оквир којим се регулишу
хемикалије је ужи него у ЕУ и фокусиран је на отрове. Постојеће процедуре токсиколошке
92
оцене хемикалија не могу се поредити са проценом ризика већ само покривају процену
опасности. Критеријуми класификације, означавања и паковања хемикалија су упоредиви са
законима ЕУ, али нису детаљно дефинисани. Није уведен поступак давања сагласности на
основу претходног обавештавања о утицају одређене хемикалије на здравље људи и животну
средину (PIC поступак) утврђен у Ротердамској конвенцији, која није ратификована. Осим
тога, није ратификована Стокхолмска конвенција о дуготрајним органским загађујућим
супстанцама (POPs). Није направљен национални план за спровођење ове конвенције који
треба да обухвати израду, пре свега, прелиминарног инвентара дванаест хемикалија које се
налазе на листи те конвенције и осталих хемикалија које се налазе на листи POPs протокола
уз Конвенцију о прекограничном загађивању ваздуха на великој удаљености (Конвенција
UNECE), а затим и национални програм смањења емисија појединих POPs хемикалија, као и
њихово избацивање из употребе и одлагање. Недовољна је међусекторска повезаност са
министарствима надлежним за послове безбедности и здравља на раду, заштите биља,
здравља, транспорта итд. ради контроле целокупног животног циклуса хемикалија, од
њиховог стављања на тржиште до одлагања.
Овај Програм дијагностикује да су узроци проблема:
• нехармонизовани прописи о хемикалијама са прописима ЕУ;
• непостојање прописа о забрани намерног испуштања супстанци које оштећују
озонски омотач;
• нератификоване конвенције из области управљања хемикалијама;
• недостатак професионалних и институционалних капацитета за управљање
хемикалијама;
• непостојање базе података и систематског праћења хемикалија које се налазе у
промету у Србији и информационог система.
Програм наводи да неправилан начин управљања хемикалијама утиче на животну
средину на начин да долази до загађења земљишта и воде неприкладним складиштењем
хемикалија које нису употребљене итд.; до загађења ваздуха, воде и земљишта
неконтролисаном и неадекватном употребом опасних хемикалија.
У делу који се односи на хемијске удесе се наводи да удеси са опасним материјама у
производњи, коришћењу, складиштењу, транспорту и одлагању представљају изворе
загађења животне средине и ризик по људско здравље. Они за последицу могу имати
испуштање у животну средину опасних материја као што су гориво, лубриканти, средства за
чишћење, разређивачи, PCB итд. У просеку се годишње бележи до десет таквих удеса.
Закључује се да хемијска и петрохемијска постројења стварају највеће ризике од удеса.
Узроци проблема према овом програму су следећи :
• неспровођење закона и прописа о управљању ризиком од удеса;
• непостојање планова за управљање ризиком;
• недовољна координација међу учесницима у систему управљања ризиком
(индустрија, надлежни органи и организације и др.);
• неправилно складиштење хемикалија и опасног отпада;
• застареле индустријске технологије;
• недовољна обученост и технолошка дисциплина;
• слаба организација и спровођење превентивних мера, као и непажња и неправилно
руковање хемикалијама и опасним отпадом;
• лоше стање саобраћајне инфраструктуре и средстава.
Утицај на животну средину испољава се у виду контаминације земљишта и вода
изливањем угљоводоника, разређивача, PCB и других хемикалија, као и у загађењу ваздуха
испуштањем токсичних материја.
93
Циљеви Програма у делу који се односи на управљање хемикалијама и заштита од
удеса су следећи:
Краткорочни циљеви 2006-2010. године:
• Усклађивање националних прописа из области управљања хемикалијама и заштите од
удеса са законодавством ЕУ:
• Ревизија националних прописа о удесима у индустрији и транспорту
• Ратификација важних међународних конвенција које се односе на хемикалије и удесе
• Успостављање и развој информационог система за управљање хемикалијама и
заштиту од удеса.
Континуирани циљеви 2006-2015. године:
• Изградња професионалних и институционалних капацитета за управљање
хемикалијама
• Успостављање и развој система за управљање ризиком и одговором на хемијски удес
у индустрији и транспорту.
У делу предложених реформи система мониторинга и информационог система за
област управљање хемикалијама се наводи:
• Успостављање инвентара хемикалија
• Успостављање информационог система за управљање хемикалијама
• Успостављање систематског праћења промета и коришћења хемикалија као и
њихових метаболита и путања хемикалија у животној средини и живим организмима ради
спровођења мера за смањење ризика
Програм дијагностикује да је за формирање и рад система за управљање хемикалијама
потребно улагање јавног сектора око 4 милиона ЕУР годишње, а приватног сектора од 4,5
милиона ЕУР годишње.
У настојањима да се унапреди постојећи систем безбедности хране и следствено утиче
на смањење болести проузрокованих или преносивих храном, Министарство здравља и
Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде образовали су Међуресорску радну
групу за израду нацрта стратегије о безбедности хране. Предлог нацрта стратегије о
безбедности хране је припремљен и он је показатељ да је заштита, очување и унапређење
здравља становништва једно је од темељних опредељења Владе Републике Србије.
Доношење Стратегије о безбедности хране и Закона о безбедности хране један је од
кључних приоритета у процесу реализације приоритета из Европског партнерства на путу
приближавања Републике Србије ЕУ. Ова Стратегија препознаје да за осигурање здравља
становништва, храна мора да буде не само одговарајуће хранљиве вредности и састава, већ
мора да буде безбедна са биолошког, хемијског и радиолошког аспекта, односно не сме да
садржи штетне материје у количинама опасним по здравље, који се јављају као резултат
загађења околине, агротехничких и ветеринарских мера у примарној производњи
пољопривредних производа и/или у гајењу животиња за клање и нехигијенске припреме,
производње и прераде хране (неадекватна употреба адитива и других додатака храни, као и
супстанци које настају у процесима производње, а које могу да представљају ризик по
људско здравље). Један од основних закључака Стратегије јесте да у настојањима да се
унапреди постојећи систем безбедности хране и тиме утиче на смањење болести
проузрокованих или пренесених храном, надлежни државни органи РС треба да донесу и
примене прописе и остале мере. Унапређењем постојећег система обезбедиће се подела
одговорности свих учесника у ланцу безбедности хране (произвођачи, прерађивачи,
дистрибутери, потрошачи и органи управе надлежни за надзор), уз уважавање политике
одрживог развоја.
94
Кључне ставке у променама које стратегија препознаје су следеће:
• израда стратегије за функционисање институционалног оквира;
• хармонизација прописа из области безбедности хране заснована на научним основама
међународно прихваћеним стандардима и препорукама;
• обезбеђење услова за имплементацију система безбедности хране;
• изградња система за праћење и оцену прогреса.
У Стратегији се оцењује да је контролом намирница на поједине показатеље физичкохемијске исправности обухваћен недовољан број узорака. Тако је контролом на присуство
пестицида просечно обухваћено само 4% узорака, на присуство микотоксина 2%, на садржај
олова 10%, кадмијума 9%, живе 6%, арсена 18% узорака. Физичко-хемијска испитивања су
углавном вршена ради провере органолептичких својстава (70%) и провере квалитета (57%
узорака).
Такође се у овом документу наводи да су у процесу производње хране, биљке изложене
како штетним организмима тако и другим факторима (губитак хранљивости, изложеност
хемијским супстанцама, неповољни услови гајења). Из тих разлога заштита биља се мора
стално спроводити како би се избегло смањење приноса и губитака у производњи, осигурале
поуздане сировине за производњу безбедне хране и омогућило правилно и безбедно
складиштење хране. Поред заштите, веома је важно постићи најмањи могући ниво нитрата у
биљкама и биљним производима изазваних ђубрењем, као и најмањи могући ниво тешких
метала. Иако савремена заштита биља почива на принципима интегралне заштите биља,
свакако да је примена средстава за заштиту биља један од најзначајнијих начина заштите
биља и прехрамбених производа од штетних организама.
Стратегија наводи да се прво мора обезбедити да се на тржишту налазе и користе само
средства за заштиту биља одобрена од стране надлежног тела, односно она која су погодна,
регистрована за одређене (специфичне) намене. Средстава за заштиту биља се региструју,
стављају у промет и примењују, адекватно обележена и са упутством за употребу, у складу
са добром пољопривредном праксом и добром праксом у заштити биља, које обезбеђују да
пољопривредни производи након жетве/убирања и складиштења не садрже резидуе
пестицида изнад дозвољене границе.
Имајући у виду да ће и у догледној будућности пољопривредна производња бити
ослоњена на примену пестицида, неопходно је било да се и у Србији почне са организовањем
и реализацијом програма испитивања и контроле остатака пестицида у/на биљу, које се
користи за исхрану људи, чиме бисмо се уврстили у земље које, између осталог, контролишу
и примарну производњу и тиме допринели несметаном промету производа.
У Стратегији се потврђује да се у нашој земљи, због низа околности, са великим
закашњењем започиње са систематским и организованим праћењем остатака пестицида, што
неке земље из нашег окружења имају већ више од три деценије. Слична испитивања се
спроводе у оквиру ЕУ, с тим што се у овим земљама од 1996. године, поред националних
програма, организује и координисан програм праћења одређених циљаних супстанци.
У овом документу се потврђује да оријентација једне државе у области безбедности
хране мора бити у континуираном праћењу и унапређењу рада преко дугорочног,
средњерочног и краткорочног стратешког планирања, са јасно постављеним циљевима за
достизање. Неки од циљева могу да укључе нпр. смањење појаве одређених болести
преносивих храном узрокованих специфичним микроорганизмима, унапређење у области
декларисања хране, као и унапређење ефикасности система. Неки од предмета разматрања
које треба именовати поред националног плана стратегије безбедности хране и
вишегодишњих планирања контроле јесу и планови за непредвиђене ситуације.
95
У стратегији се закључује да је неопходно донети Закон о безбедности хране који ће
поставити циљеве, принципе, начине и мере које ће се примењивати, како би се обезбедили
високи стандарди безбедности хране, у циљу заштите потрошача и несметаног протока робе
на националном и међународном нивоу.
Да би се осигурало да су активности које се предузимају, а које су предложене
стратегијом, као развојним програмом националне безбедности хране, саставни део овог
документа је управљање процесом које укључује и механизам за евалауцију. Један од
индикатора за праћење прогреса који овај докуменат препознаје је индикатор: однос узорака
хране за које је пронађено да крше регулативе о резидуама пестицида.
Такође се у стратегији закључује да је неопходно да се утврди порекло већине
контаминената укључујући остатке пестицида, остатке ветеринарских лекова и патогене
микроорганизме, као и да се примењују одговарајуће мере за њихову редукцију током
примарне производње. Код произвођача у примарној производњи хране мора се развијати
свест да су они важна карика у ланцу производње хране и да имају одговорност за
безбедност хране.
На основу члана 63. став 3. Закона о заштити потрошача („Службени гласник РС“, бр.
79/2005) Влада РС на редовној седници од 18.01.2007. год. усвојила је Национални програм
заштите потрошача Србије за период 2007-2012 године на предлог Министарства
трговине и услуга.
Овај Национални програм израз је настојања да се евидентни захтеви за заштитом
потрошача, који проистичу из унутрашњих потреба нашег друштва, а могу се, како је то
пракса земаља чланица ЕУ показала, успешно реализовати методима који су већ познати и
опробани, искажу кроз један јасан политичко – правни документ који ће послужити као
инспирација и подстицај различитим државним органима, субјектима мешовитог карактера,
као и приватно-правним асоцијацијама грађана и организацијама потрошача (као
независним, непрофитним, невладиним и неполитичким удружењима грађана као
потрошача), да своје напоре координишу. Зато садржину овог програма чине битни елементи
какве срећемо и у било којем другом концепту развојне политике: то су циљеви, носиоци,
средства и рокови. Програм има за циљ да омогући да се различити парцијални и неповезани
напори државе, организација потрошача, страних партнера, привредних комора или
појединих компанија ускладе тако да у процесу изградње целовитог система који би
одговарао захтевима и нашег друштва и ЕУ, у највећој мери избегнемо све оне замке пред
којима стоји једно сиромашно, неразвијено друштво, са неефикасном привредом и огромном
стопом незапослености. Све то је до сада резултирало у ниском нивоу заштите права и
интереса потрошача, који се могао објаснити не само и искључиво одсуством норми, него,
пре свега, одсуством координације различитих функционално повезаних субјеката.
Део овог Програма који се односи на субјекте политике заштите потрошача јасно
показује да је потребно истовремено реконструисање и система тржишног надзора који је у
надлежности државних органа, као и прописа којима се та надлежност опредељује. Свакако
ваља проширити скуп производа чији се квалитет и безбедност претходно утврђује с обзиром
на чињеницу да један велики број производа на нашем тржишту у овом моменту још нема
квалитетне доказе о својствима, а истовремено не постоји ни превентивна надлежност
одговарајућих инспекција. Суштина промена система тржишног надзора је, дакле, у
минимизирању ризика и апостериорног реаговања инспекцијских и других служби.
Овај Програм наводи да за велики број производа недостаје тржишни надзор због
непостојања или колизије норми или нема средстава за извођење испитивања. Парадоксално
је и то што инспекцијске службе недовољно учествују у међународној размени информација
о опасним или штетним производима, односно компанијама које примењују политику на
штету потрошача. Стога је један од приоритета који проистичу из овог Програма и изградња
96
система за добијање потпуних и детаљних информација о свим производима или услугама
које се налазе на тржиштима ЕУ, а које су предмет посебне пажње овлашћених органа или
других субјеката политике заштите потрошача.
У делу Програма «Релевантни acquis ЕУ» који има за сврху да укаже на референтне
стандарде ЕУ које Србија треба постепено да усваја и то редоследом који опредељују њене
сопствене националне потребе, наведено је и Упутство Савета 76/769/EEC у вези са
забранама односно ограничењима стављање на тржиште и употребу одређених хемикалија.
Новим законом о хемикалијама и подзаконским прописима ће се ово Упутство ЕУ постепено
унети у правни систем државе.
Такође се у Програму препознаје да, обзиром да још увек немамо успостављен ИТ
систем између главних заинтересованих страна, изостаје ефикасност и брза акција државних
органа надлежних за спровођење законодавства о безбедности потрошача и за
функционисање правила заштите потрошача у земљи. Још увек немамо систем брзог
упозорења RAPEX који омогућава размену информација, као јединствен систем брзог
упозорења за опасне производе широке потрошње. Поред тога немамо формиран посебан
Савет за инспекцију за координацију различитих инспекција која се образује ради
координације различитих инспекција, Савет за прехрамбене производе (експерти из области
пољопривреде, ветерине, заштите потрошача, здравства и животне средине), Комисију за
општу безбедност производа према Упутству 2001/95/EЗ о општој безбедности производа
(GPSD) за координацију различитих министарстава и инспекција, органа за стандардизацију
и привредне коморе.
Приоритетни послови на подручју заштите потрошача са аспекта инспекцијског
надзора је успостављање таквог ИТ система између главних заинтересованих страна. У вези
са овим важно је осигурати инспекцијским службама боље кадровске и материјалнотехничке услове рада.
Нужна претпоставка за спровођење континуираног инспекцијског надзора у подручју
заштите потрошача је успостављање такве организације и начина рада који ће омогућити
свакодневно обављање надзора и то ван редовног радног времена, у вечерњим сатима,
суботом, недељом и празником, јер се продаја робе и пружање разних услуга обавља у свим
наведеним временима. То захтева већи број инспектора, стално стручно усавршавање,
њихову бољу мобилност и додатна средства за прековремени рад.
Посебно се намеће потреба боље информатичке опремљености и повезаности,
вертикално од одељења до Сектора тржишне инспекције, као и хоризонтално са надлежним
министарствима и организацијама потрошача. Мрежу инспекцијских органа успоставити
према шеми која је дата у Завршном извештају о оцени усклађености регулативног оквира
Србије и Црне Горе за заштиту потрошача са ЕУ прописима, а за шта је неопходна
финансијска помоћ из буџета и донација.
Србија се овим Програмом обавезала да ће изградити административну
инфраструктуру у области заштите потрошача која је способна да води активну политику
заштите потрошача према искуству земаља чланица ЕУ.
Предвиђено је јачање капацитета, како владиног и невладиног, тако и мешовитог
сектора и изградња мреже субјеката система заштите потрошача, у складу са искуствима
земаља из окружења и ЕУ. Прихваћене су препоруке експерата ЕУ датог у Завршном
извештају да се формира специјализовано одељење у оквиру Министарства надлежног за
послове заштите потрошача. Савет за заштиту потрошача је такође основан, а он би могао да
прерасте у Агенцију за заштиту потрошача у складу са Законом о јавним агенцијама
(„Службени гласник РС“ бр. 18/05) или у Национални савет за заштиту потрошача.
97
Програмом је предвиђено да се изградњом мреже субјеката заштите потрошача
обезбеде кадровске, материјалне и техничке претпоставке за административно јачање
капацитета и њихово активно деловање на заштити права и интереса потрошача.
Програмом у подтачци 5.7.10. Заштита животне средине наглашено је да су проблеми
заштите животне средине све израженији и захтевају ангажовање јединица локалне
самоуправе, привредних субјеката и грађана.
Национални план акције за децу Владе Републике Србије је стратешки документ
Владе Републике Србије у коме се дефинише општа политика земље према деци за период до
2015. године.
Израдом овог плана Влада Србије испуњава своје међународне обавезе које проистичу
из ратификације Конвенције УН о правима детета и обавеза које проистичу из неких других
докумената УН као што су Миленијумски циљеви развоја УН и Свет по мери детета
(документ усвојен на Специјалном заседању Генералне скупштине УН посвећеном деци).
План је израђен поштујући у потпуности четири основна принципа из којих проистичу сви
чланови Конвенције: недискриминацију, најбољи интерес детета, право на живот, опстанак и
развој и партиципацију деце. Али, изнад свега, овај докуменат је стратешки документ у коме
Влада Србије дефинише своју краткорочну, средњерочну и дугорочну политику према деци.
У овом документу се идентификују основни проблеми у остваривању, заштити и
унапређивању права детета у нашој земљи. План такође представља механизам путем ког ће
моћи да се прати стање дечијих права као и добробит деце током овог периода економске,
социјалне и политичке транзиције у Србији. Дакле, то је план приоритетних мера,
активности и програма које треба предузети у наредним годинама у циљу стварања што
повољнијих услова за живот деце, њихово одрастање и укључивање у друштво. План треба
да обезбеди целовитост и кохерентност политике земље према деци, тј. усклађивање акција и
мера у различитим областима и у различитим јавним службама које се баве децом.
Један од специфичних циљева у плану је стварање безбедне, подржавајуће, ненасилне
животне средине за одрастање деце. Такође једна од предложених активности за достизање
овог циља јесте смањивање учесталости респираторних обољења код деце са смањивањем
загађења од аутомобила, контролом стања аутомобила, увођењем стандарда за издувне
гасове и обезбеђивањем чистијег дизел горива и бензина како би се деца заштитила од
токсичних материја.
Министарство рада и социјалне политике припремило је Нацрт националног профила о
безбедности и здрављу на раду који је усвојен на седници Међународне организације рада
(2007. године). Такође, на Савету за безбедност и здравље на раду (2006. године) усвојена је
Национална политика безбедности и здравља на раду која ће допринети националном развоју
система безбедности и здравља на раду, подстаћи образовање и развијање културе рада у
области безбедности и здравља на раду, са крајњим циљем смањења повреда на раду,
професионалних обољења и болести у вези са радом. Управа за безбедност и здравље на
раду, као орган у саставу овог министарства, припремила је Стратегију безбедности и
здравља на раду у Републици Србији која се досноси за период од 2008. до 2012. године и
предстaвљa документ који нa целовит нaчин дефинише основне циљеве и правце развоја
система безбедности и здравља на раду у Републици Србији.
Општи циљ Стратегије јесте унапређење и очување здравља радноактивног
становништва, односно унапређење услова рада ради спречавања повреда на раду и
професионалних болести и обољења у вези са радом и њиховог свођења на најмању могућу
меру, односно отклањање професионалних ризика.
Влада Републике Србије је у августу 2005. године на предлог ресорног Министарства
пољопривреде, шумарства и водопривреде усвојила документ Стратегија развоја
пољопривреде Србије. У стратегији су дати и основни правци развоја безбеднијег
98
управљања средствима за заштиту и исхрану биља. Стратегија наводи да су законски
стандарди који се односе на пољопривреду обимни и обухватају све потребне стандарде за
сектор пољопривреде, од здравља животиња, здравља биљака и безбедности хране до
обележавања производа и заштите потрошача.
Такође се у овом документу утврђује да је ради повећања сигурности потрошача,
укључења Републике Србије у Светску трговинску организацију и ЕУ, а пре свега у
међународне трговинске токове, неопходно ускладити националну легислативу са
међународном и извршити њену имплементацију. Због тога од свих области у којима држава
доприноси унапређењу пољопривреде, области безбедности хране, здравља животиња и
заштита биља су најсложеније. Према овој Стратегији потребно да се изврши реформа
система безбедности хране, здравља животиња и заштите биља, и тиме унапреди заштита
потрошача на нашем тржишту и омогући несметан извоз наших производа. У стратегији се
наводи да је кроз реформу Управе за заштиту биља и Управе за ветерину потребно
обезбедити ригорозну контролу и надзор на граници и целој територији Републике Србије.
Да би то било могуће, потребно је успоставити информациону мрежу, обезбедити
ефикаснији систем руковођења, побољшати техничку опремљеност служби, изградити
стални систем контроле квалитета рада служби.
Међутим оно што је индикативно, а шта ова стратегија наводи, јесте да многе слабости
постојећег система потичу од неодговарајућих финансијских аранжмана. Један од елемената
слабости је начин на који произвођачи и трговци плаћају услуге директно лабораторијама,
које анализирају па чак и верификују њихове производе, стварајући значајан простор за
недоследну или чак корумпирану праксу. Други је недостатак јавног финансирања за
активности „јавних добара” као што је праћење резидуа где се поједини узорци бирају
насумице, а битно је да се прати цела популација. Такве активности треба финансирати кроз
одређена министарства, било новцем од пореза или из средстава прикупљених из
одговарајућег индустријског сектора кроз дажбине и таксе за регистрацију.
Стратегија развоја пољопривреде предлаже да је потребно:
• створити ветеринарску и фитосанитарну службу која ће одговарати међународним
стандардима и правим очекивањима потрошача у Србији;
• заштитити здравље људи од болести које потичу од хране и од животиња, штетних
утицаја пестицида, ветеринарских лекова и адитива за храну;
• повећати профитабилност пољопривреде путем контроле пољопривредних инпута,
контроле деловања штетних организама од значаја за пољопривреду и обезбеђења високог
здравственог статуса роба које се размењују у међународној трговини;
• заштитити животну средину од штетних утицаја средстава за заштиту и исхрану биља
и ветеринарских лекова.
Министарство животне средине и просторног планирања и Технолошко-металуршки
факултет у Београду припремили су Нацрт стратегије увођења чистије производње у
Србији који је упућен Влади Републике Србије на усвајање. Стратегија увођења чистије
производње у Републици представља разраду стратешких докумената, посебно нацрта
Стратегије одрживог развоја и Националног програма заштите животне средине Републике
Србије. Стратегијом се разрађује национални концепт одрживог развоја, кроз подстицање
примене чистије производње.
Стратегију интегрисаног управљања границом је усвојила Влада Републике Србије
у јануару 2006. године. Стратегијом су дефинисани правци развоја и реформски процеси које
је неопходно спровести у циљу успостављања система интегрисаног управљања границом
који представља један од кључних корака на путу приближавања Србије Европској унији.
Акциони план о имплементацији Стратегије интегрисаног управљања границом је
урађен у сарадњи свих граничних служби и других државних органа и институција.
99
Акционим планом за имплементацију стратегије интегрисаног управљања границом у
Републици Србији одређени су надлежни државни органи, њихови задаци и рокови за
извршење задатака како би се испунили циљеви дефинисани стратегијом и успоставио
ефикаснији систем управљања границом, који је у складу са Упутством Европске комисије за
интегрисано управљање границама у земљама западаног Балкана6. Имајући у виду наведено
издвајају се три основна елемента: олакшавање трговине, контрола границе и сарадња
пограничних региона. Обзиром да се у Стратегији не предвиђа да контролу на граничним
прелазима обавља републичка инспекција за заштиту животне средине, у акционом плану се
предвиђа да од 31. децембра 2007. године досадашњу контролу преузму државни органи који
остају да врше контролу на граници (Управа царина, фитосанитарни инспектори, МУП). На
основу договора прелиминарну контролу увоза/извоза хемикалија обавља Управа царина од
првог квартала 2008. године.
У децембру 2007. године Влада Републике Србије донела је Стратегију развоја
железничког, друмског, водног, ваздушног и интермодалног транспорта у Републици
Србији од 2008. до 2015. године. Овом стратегијом се утврђује стање у овим областима
транспорта, успоставља концепт развоја инфраструктуре и транспорта те дефинишу
дугорочни циљеви развоја транспортног система и акциони план за њихову реализацију.
Истакнут је општи циљ Стратегије - смањење негативног утицаја транспорта на
животну средину, у складу са принципима одрживог развоја уз истакнут услов неопходне
сарадње надлежних државних органа и институција и укључивање локалних власти у
решавање проблема у транспорту опасних материја и заштити земљишта и вода.
Стратегија транспорта мора бити фокусирана на обезбеђење квалитета живота, очување
животне средине а активна је у областима где су безбедност, здравље становништва или
очување животне средине угрожени. Један од главних циљева транспортне стратегије је
смањење штетних ефеката транспорта на окружење. Активности за постизање овог циља су
развијање транспортног система Републике Србије у складу са принципима одрживог
развоја, смањење штетног утицаја свих видова саобраћаја на животну средину (смањење
загађења ваздуха, буке и узрока глобалног загревања), обнављање возног парка
стимулисањем развоја еколошки прихватљивих технологија транспорта и смањење
специфичне потрошње енергије у транспорту. Једна од одредница транспортне политике је и
преусмеравање тражње према еколошки прихватљивијим видовима транспорта.
Транспорт опасних терета мора бити усклађен са прописима ЕУ, као и са АДР, РИД,
АДН прописима што доприноси повећању нивоа безбедности саобраћаја. Због
специфичности врсте робе која се превози и опасности коју она представља за људске
животе, имовину и животну средину од изузетног значаја је и организовање квалитетног
система контроле свих учесника у транспортном процесу како би се предупредили
потенцијални ризици.
Очување животне средине, унапређење и стимулисање свих врста чистих технологија
за изградњу и одржавање јавних путева представљају основу државне политике, што се
односи и на стимулисање коришћења „чистих” возила и машина.
Нове технологије и материјали за изградњу и одржавање јавних путева могу се
примењивати само уз међународно валидне доказе о нешкодљивости и спречавању
неповољног утицаја на животну средину, укључујући ваздух, земљиште, површинске и
подземне воде, а у складу са стандардима ЕУ. Треба спречавати и избегавати претерану
употребу соли и шљунка за време зимске сезоне и надзирати ефекте редовног одржавања
путева, асфалтне базе, депое рециклираног материјала, каменоломе, дренажне системе за
површинске воде-системе за пречишћавање итд.
6
Упутство за интегрисано управљање границама у земљама западног балкана, јануар 2007 - ажурирана верзија
100
Стање возног парка има велики значај не само са аспекта ефикасности функционисања
друмског транспорта, већ и са аспекта заштите животне средине и безбедности. Узимајући у
обзир константан пораст друмског транспорта и чињенице да су постигнути резултати
применом мера које се односе на техничке услове за возила (увођењем ЕУРО стандарда за
возила у систем расподеле дозвола за обављање међународног транспорта) неопходно је
прецизирати правила која се односе на тестирање возила и појачати надзор над радом мерних
станица за вршење техничког прегледа теретних возила и аутобуса који учествују у
међународном транспорту.
Неопходна је блиска и ефикасна сарадња и синхронизација активности саобраћајних
власти са надлежним органима и агенцијама (министарство надлежно за заштиту животне
средине, установе за заштиту животне средине, установе за заштиту природе, национални
паркови, министарство надлежно за пољопривреду и водопривреду и сл.).
Локалне заједнице треба више да се укључе у решавање проблема који потичу од
инфраструктуре, посебно у области транспорта опасних материја, заштите земљишта и воде
и смањења буке. Еколошки надзор мора бити обавезан не само код изградње, већ и код
одржавања јавних путева (нарочито у близини места за производњу асфалта, депоа
рециклираног материјала, каменолома, дренажних система за површинске воде-система за
пречишћавање, складишта нафтних деривата и бензинских станица и сл).
4.3
Кратак опис кључних приступа и процедура у контроли хемикалијама
4.3.1
Забрањене или контролисане хемикалије и отпад
4.3.1.1 Отрови
На основу члана 4. став 3. Закона о производњи и промету отровних материја („Сл.
лист СРЈ“, бр. 15/95, 28/96 и 37/2002) донет је списак отрова чија је производња, промет и
коришћење забрањена. Забрањена је производња, промет и коришћење отрова за које се
утврди да могу угрозити живот и здравље људи, односно животну средину, као и отрова чији
су производња, промет и коришћење забрањени у земљи порекла.
Табела 4.Б: Списак отровних материја чија је производња, увоз, промет и
коришћење забрањено («Сл. Гласник РС», бр. 72/2006)
Генерички назив
CAS број
Намена
И
(инсектицид)
Алдрин
309-00-2
Препарати са више од
1% бензена (осим
нафте и нафтних
деривата)
71-43-2
ИХ
(индустријске хемикалије)
Диелдрин
60-57-1
Хексахлор-бензен
118-74-1
Хексахлорциклохексан
608-73-1
Хептахлор
76-44-8
Хлордан
57-74-9
И
(инсектицид)
Ф
(фунгицид)
И
(инсектицид)
И
(инсектицид)
И
(инсектицид)
101
Хлордимеформ
6164-98-3
Лептофос
21609-90-5
Натријум-флуорацетат
62-74-8
Олово-арсенат
7784-40-9
Цихексатин
13121-70-5
(полихлоровани
бифенили)
Диносеб
88-85-7
Диносеб-ацетат
2813-95-8
Динотерб
1420-07-1
Каптафол
2425-06-1
1,2-дихлоретан
107-06-2
1,2-диброметан
106-93-4
А
(акарицид)
И
(инсектицид)
Р
(родентицид)
И
(инсектицид)
А
(акарицид)
ИХ
(индустријске хемикалије)
Х
(хербицид)
Х
(хербицид)
Х
(хербицид)
Ф
(фунгицид)
ИХ
(индустријска хемикалија)
ИХ
(индустријска хемикалија)
4.3.1.2 Средства за заштиту биља
Да би и наша земља могла да прати промене у ЕУ и пре доношења нове законске
регулативе Управа за заштиту биља је, у складу са чланом 71. Закона о заштити биља („Сл.
лист СРЈ“, бр. 24/98, 26/98 и 101/2005-други закон), донела акт бр. 321-02-00020-95/2005-11
од 08.03.2005. године којим је обавестила произвођаче средстава за заштиту биља,
заступнике иностраних произвођача и овлашћене организације за испитивање средстава за
заштиту биља да:
• дозвола за стављање у промет средстава за заштиту биља произведених од активних
супстанци које нису укључене у Додатак I Одлуке Савета 91/414/EEC важиће до 31.12.2007.
године и то за она средства за заштиту биља која су до сада регистрована, односно која се
налазе у промету у нашој земљи,
• се регистрација нових средстава за заштиту биља која су произведена од активних
супстанци које нису укључене у Додатак I Одлуке Савета 91/414/EEC неће вршити.
Из тих разлога, на предлог Комисије за пестициде, Управа је формирала Радну групу за
дефинисање статуса активних материја које нису у промету у ЕУ.
Упоређена је листа активних супстанци (Додатак I Директиве 91/414/EEC) које су
напуштене у ЕУ са листом активних супстанци које су у промету у нашој земљи. Од
активних материја које су напуштене у ЕУ у нашој земљи се у промету налази 27, а то су:
ацефат, амитраз, атразин, беномил, фентион, фентин-хидроксид, линдан, металаксил,
симазин, цинеб, ендосулфан, метидатион, метолахлор, монокротофос, тербуфос, прометрин,
ацифлуорофен, аметрин, бенсултап, ЕПТЦ, имазапир, имазетапир, пиримисулфурон,
фомесафен, сетоксидим, триадимефон, трифорин.
За сваку активну супстанцу (а.с.) предложени су закључци, у зависности од њених
токсиколошких, екотоксиколошких особина, судбине и понашања у животној средини, нивоа
резидуа услед регистроване примене, као и могућности одређивања неопходне намене на
102
основу расположивих података. Предложене закључке прихватила је Управа за заштиту
биља.
Табела 4.В: Списак активних супстанци средстава за заштиту биља за која
постоји одређени ниво ограничења
Назив
хемикалије
Ацефат
Амитраз
Детаљи ограничења
(као и разлог за контролисање)
Ниво ограничења
Укинуте дозволе за стављање у
промет. Забрањена употреба
након утрошка залиха.
Дозволе скраћене на 31.12.2007.
године. Забрањена употреба
након утрошка залиха.
Не дозвољава се даљи увоз ове а.с. и
препарата на бази ове а.с.
Не дозвољава се даљи увоз ове а.с. и
препарата на бази ове а.с.
Атразин
Дозволе скраћене на 31.12.2007.
године.
Дозвољена је примена у кукурузу и сирку
(али не у монокултури). Покренут пројекат
са циљем испитивања садржаја атразина у
води (у одабраним контролним тачкама у
областима интензивне примене атразина, у
близини великих водних система) и
финансијског ефекта замене атразина у
производњи кукуруза.
Беномил
Примена одобрена до истека
регистрације 31.12.2009. године.
Увоз ограничен само за
неопходне намене и познатог
купца.
Преиспитивање одлуке за продужењем
примене у заштити ружа у затвореном
простору као неопходна примена код нас до
31.12.2009. године.
Фентион
Примена одобрена до истека
регистрације (30.06.2014. године).
Забрањена употреба након
утрошка залиха.
Примена одобрена до истека регистрације
(30.06.2014. године) за неопходну намену у
шећерној репи и за кукурузу. Не дозвољава
се даљи увоз ове а.с. и препарата на бази ове
а.с.
Фентинхидроксид
Укинуте дозволе за стављање у
промет. Забрањена употреба
након утрошка залиха.
Не дозвољава се даљи увоз ове а.с. и
препарата на бази ове а.с.
Линдан
Дозволе скраћене на 31.12.2007.
године. Забрањена употреба
након утрошка залиха.
Не дозвољава се даљи увоз ове а.с. и
препарата на бази ове а.с. Дозвољена је
примена само у шумарству и то за
премазивање дрвених трупаца и грађе.
Металаксил
Симазин
Дозволе скраћене на 31.12.2007.
године.
Дозволе скраћене на 31.12.2007.
године.
Цинеб
Дозволе скраћене на 31.12.2007.
године.
Ендосулфан
Дозволе скраћене на 31.12.2007.
године. Забрањена употреба
након утрошка залиха.
103
На декларацијама и у упутствима за примену
препарата на бази ове а.с., који су у промету
у нашој земљи, додата ограничења да се не
могу користити у усевима чији ће производи
бити намењени извозу. Извршиће се
ограничење примене према препорукама ЕУ
(essential use) на основу статуса метаболита.
Обзиром на високу испарљивост ове
супстанце (нађено њено присуство и у
регионима где никада није примењивана), на
судбину и понашање у животној средини
(перзистентност познатих метаболита, неки
од путева деградације у животној средини
нису ни познати), као и на њена
екотоксиколошка својства («long term risk»
супстанца), да је у неким земљама ЕУ
дозвољена essential use до 30.07.2007. године
(Грчка – памук, парадајз, паприка, крушка,
кромпир, луцерка; Шпанија – лешник,
памук, парадајз; Италија – лешник; Пољска –
лешник, јагоде, гербери, луковице украсног
биља)
Метидатион
Метолахлор
Монокротофос
Дозволе скраћене на 31.12.2007.
године.
Дозволе скраћене на 31.12.2007.
године.
Укинуте дозволе за стављање у
промет. Забрањена употреба
након утрошка залиха.
Тербуфос
Примена одобрена до истека
регистрације 20.05.2008. године.
Забрањена употреба након
утрошка залиха.
Прометрин
Дозволе скраћене на 31.12.2007.
године.
Ацифлуорфен
Аметрин
Бенсултап
ЕПТЦ
Имазапир
Имазетапир
Примисулфурон
Фомесафен
Сетоксидим
Триадимефон
Трифорин
Укинуте дозволе за стављање у
промет. Забрањена употреба
након утрошка залиха.
Укинуте дозволе за стављање у
промет. Забрањена употреба
након утрошка залиха.
Укинуте дозволе за стављање у
промет. Забрањена употреба
након утрошка залиха.
Дозволе скраћене на 31.12.2007.
године. Забрањена употреба
након утрошка залиха.
Дозволе скраћене на 31.12.2007.
године. Забрањена употреба
након утрошка залиха.
Примена одобрена до истека
регистрације 28.12.2010. године.
Дозволе скраћене на 31.12.2007.
године. Забрањена употреба
након утрошка залиха.
Дозволе скраћене на 31.12.2007.
године. Забрањена употреба
након утрошка залиха.
Укинуте дозволе за стављање у
промет. Забрањена употреба
након утрошка залиха.
Дозволе скраћене на 31.12.2007.
године. Забрањена употреба
након утрошка залиха.
Укинуте дозволе за стављање у
промет. Забрањена употреба
након утрошка залиха.
104
Примена одобрена до истека регистрације
(20.05.2008. године) за неопходну намену у
шећерној репи и за кукурузу. Не дозвољава
се даљи увоз ове а.с. и препарата на бази ове
а.с.
У поступку одређивање неопходне примене
према препорукама ЕУ (essential use) на
основу статуса метаболита.
Не дозвољава се даљи увоз ове а.с. и
препарата на бази ове а.с.
Не дозвољава се даљи увоз ове а.с. и
препарата на бази ове а.с.
Не дозвољава се даљи увоз ове а.с. и
препарата на бази ове а.с.
Неопходна намена у усеву соје до истека
регистрације 28.12.2010. године.
Не дозвољава се даљи увоз ове а.с. и
препарата на бази ове а.с.
Не дозвољава се даљи увоз ове а.с. и
препарата на бази ове а.с.
Табела 4.Г: Списак активних супстанци средстава за заштиту биља чије су
дозволе укинуте пре 2004. године, у складу са одлукама о неукључивању активних
супстанци у Додатак I Директиве 91/414/EEC
Назив хемикалије
Перметрин
Профам
ДНОЦ
Фенвалерат
Једињења живе
Фентин ацетат
Офурас
Азаметифос
Паратион
Халоксифоп
Дихлорпроп
Форат
Бенсултап
Циклоат
Деметон-С-метил
Фенпропатрин
Детаљи ограничења
(као и разлог за контролисање)
Ниво ограничења1
Укинуте дозволе за стављање у
промет. Забрањена употреба након
утрошка залиха.
Укинуте дозволе за стављање у
промет. Забрањена употреба након
утрошка залиха.
Укинуте дозволе за стављање у
промет. Забрањена употреба након
утрошка залиха.
Укинуте дозволе за стављање у
промет. Забрањена употреба након
утрошка залиха.
Укинуте дозволе за стављање у
промет. Забрањена употреба након
утрошка залиха.
Укинуте дозволе за стављање у
промет. Забрањена употреба након
утрошка залиха.
Укинуте дозволе за стављање у
промет. Забрањена употреба након
утрошка залиха.
Укинуте дозволе за стављање у
промет. Забрањена употреба након
утрошка залиха.
Укинуте дозволе за стављање у
промет. Забрањена употреба након
утрошка залиха.
Укинуте дозволе за стављање у
промет. Забрањена употреба након
утрошка залиха.
Укинуте дозволе за стављање у
промет. Забрањена употреба након
утрошка залиха.
Укинуте дозволе за стављање у
промет. Забрањена употреба након
утрошка залиха.
Укинуте дозволе за стављање у
промет. Забрањена употреба након
утрошка залиха.
Укинуте дозволе за стављање у
промет. Забрањена употреба након
утрошка залиха.
Укинуте дозволе за стављање у
промет. Забрањена употреба након
утрошка залиха.
Укинуте дозволе за стављање у
промет. Забрањена употреба након
утрошка залиха.
105
Не дозвољава се даљи увоз ове а.с.
и препарата на бази ове а.с.
Не дозвољава се даљи увоз ове а.с.
и препарата на бази ове а.с.
Не дозвољава се даљи увоз ове а.с.
и препарата на бази ове а.с.
Не дозвољава се даљи увоз ове а.с.
и препарата на бази ове а.с.
Не дозвољава се даљи увоз ове а.с.
и препарата на бази ове а.с.
Не дозвољава се даљи увоз ове а.с.
и препарата на бази ове а.с.
Не дозвољава се даљи увоз ове а.с.
и препарата на бази ове а.с.
Не дозвољава се даљи увоз ове а.с.
и препарата на бази ове а.с.
Не дозвољава се даљи увоз ове а.с.
и препарата на бази ове а.с.
Не дозвољава се даљи увоз ове а.с.
и препарата на бази ове а.с.
Не дозвољава се даљи увоз ове а.с.
и препарата на бази ове а.с.
Не дозвољава се даљи увоз ове а.с.
и препарата на бази ове а.с.
Не дозвољава се даљи увоз ове а.с.
и препарата на бази ове а.с.
Не дозвољава се даљи увоз ове а.с.
и препарата на бази ове а.с.
Не дозвољава се даљи увоз ове а.с.
и препарата на бази ове а.с.
Не дозвољава се даљи увоз ове а.с.
и препарата на бази ове а.с.
4.3.1.3. Отпад
Табела 4.Д: Нивои ограничења за одређене врсте отпада
Назив хемикалије
Отпад опасних материја
(према Закону о превозу опасних
материја („Сл. лист СФРЈ“, бр.
27/90, 45/90 и „Сл. лист СРЈ“, бр.
24/94, 28/96, 21/99 и 44/99))
Опасан отпад
(према Закону о заштити животне
средине из 2004. год.)
Отпад
(према Закону о заштити животне
средине из 2004. год.)
4.3.2
Ниво ограничења1
Забрањен увоз отпадака опасних материја иностраног
порекла ради привременог или трајног одлагања на нашој
територији
Забрањен је увоз опасног отпада
Отпад се може увозити само ако не може да се обезбеди у
Републици, а неопходан је у производњи као секундарна
сировина
Увоз и извоз - PIC поступак
Одлуке о увозу хемикалија за које је неопходно спровести поступак предходно
добијене сагласности (PIC поступак) се доносе на основу прописа у којима су одређене
забране односно ограничење коришћења хемикалија за одређене начине употребе. Република
Србија још није ратификовала Ротердамску конвенцију те не спроводи PIC поступак
приликом извоза према другим земљама. Одлуке о увозу и извозу хемикалије са листа
Ротердамске конвенције биће достављене Секретаријату ове конвенције по њеној
ратификацији. Предлог закона о потврђивању Ротердамске конвенције упућен је Народној
скупштини РС на доношење Такође неопходне одредбе за спровођење ове конвенције су дате
у Нацрту закона о хемикалијама док ће се ближе спровођење PIC поступка описати
подзаконским прописом.
4.4
Коментари и препоруке
Србија претендује на чланство у ЕУ и своју одлуку показала је у Резолуцији о
придруживању Европској унији, усвојеној у Народној скупштини 13. октобра 2004. године.
Усаглашавање са прописима ЕУ обиман је и неодложан задатак за државу чије је
опредељење чланство у ЕУ. Обавеза усклађивања законодавства Републике Србије са
правним тековинама ЕУ први пут се спомиње у Резолуцији о придруживању Европској унији
и у том акту наводи се да ће усклађивање прописа бити приоритет у раду Скупштине, уз
увођење посебних процедура за побољшање ефикасности тог процеса.
Влада Републике Србије од јула 2003. године започела са праксом да у својим
годишњим плановима планира усклађивање нацрта закона са прописима Европске уније.
Ови планови укључују и образложење о потреби за доношење одређеног закона,
институцију надлежну за његово спровођење, као и друге елементе од значаја за дефинисање
питања релевантних за прилагођавање националног правног система правним тековинама
ЕУ.
Основни важећи закон којим се регулишу хемикалије као производи јесте Закон о
производњи и промету отровних материја («Сл. лист СРЈ», 15/95, 28/96 и 37/2002), којим се
не регулишу све хемикалије, већ само отровне материје. Међутим, дефиниција отровних
материја у овом закону не односи се само на отровност (токсичност, тј. утицај одређене
хемикалије на здравље људи), већ се из дефиниције отровних материја закључује да се овим
законом уређују опасне хемикалије. Тај терминолошки проблем узрокује велике проблеме
106
код спровођења овог закона. Потешкоћу у спровођењу овог закона узрокује и обавеза
државног органа да класификује све отровне материје који се стављају на тржиште. У ЕУ
обавеза класификације хемикалије од стране државних органа односи се само на средства за
заштиту биља и биоциде, као и за одређене хемијске супстанце које представљају највећу
опасност (нпр. карциногене, мутагене, токсичне за репродукцију итд.). Према постојећим
прописима у Србији, државни орган има обавезу да класификује опасност свих отровних
материја (супстанце и смеше), односно свих опасних хемикалија, на основу дефиниције
отрова. Обзиром на број опасних хемикалија на тржишту, овакав приступ у домаћим
прописима није одржив и у пракси се дешава да одлука о томе које ће опасне хемикалије
бити класификоване од стране надлежног државног органа доношењем решења о
разврставању отрова у групе буде произвољна, без законски утврђених критеријума. Такође
критеријум за класификацију хемикалија није дефинисан на начин како је уређено у
прописима ЕУ. Домаћи прописи не дефинишу довољно техничке детаље који су неопходни
за класификацију хемикалија. То узрокује проблеме при класификацији, а самим тим и
адекватно обележавање хемикалија на тржишту. Међутим, обзиром да не постоји правилно
дефинисање класификације и обележавања, многе хемикалије на српском тржишту се
обележавају на начин како је то дефинисано прописима ЕУ, јер се увозе из земаља ЕУ или су
власници фирми који производе поједине хемикалије из земаља ЕУ .
Постоји велика разлика између наших и европских прописа у начину процене утицаја
хемијске супстанце на здравље људи и животну средину, која се код нас врши утврђивањем
токсиколошке оцене, процеса који се битно разликује од поступка процене ризика у
прописима ЕУ. Токсиколошком оценом се само процењује опасност од одређене хемикалије,
али не и ризик од хемикалије који зависи од начина употребе, односно изложености
одређеној хемикалији (ризик представља производ опасности и изложености). У домаћим
прописима није јасно дефинисан поступак за израду токсиколошке оцене, односно садржај и
обим документа где је дата токсиколошка оцена, с обзиром да је процедура иста за све врсте
и количине отровних материја.
Разлика у односу на прописе у ЕУ којима се регулише управљање хемикалијама јесте
што се они углавном односе на безбедност хемијског производа, а не и на услове које правна
лица која производе односно врше промет хемикалијама морају да испуне. Према Закону о
производњи и промету отровних материја („Сл. лист СРЈ“, бр. 15/95, 28/96 и 37/2002) и
Одлуци о условима које морају испуњавати правна лица и предузетници који врше
производњу, промет и контролу отрова („Сл. лист СРЈ“, бр. 30/1996) неки од услова који се
проверавају спадају у домен санитарне контроле, неки у домен контроле безбедности и
здравља на раду а неки у домен прописа заштите животне средине. Доношењем новог закона
о хемикалијама ова област ће бити усаглашена са прописима ЕУ.
У ЕУ постоји листа хемикалија чији су сви начини употребе забрањени и хемикалија за
које су дозвољени само одређени начини употребе, док Закон о производњи и промету
отровних материја („Сл. лист СРЈ“, бр. 15/95, 28/96 и 37/2002) не препознаје забрану
појединих начина употребе, већ само потпуну забрану употребе хемикалија. Објављена
Листа отровних материја чија је производња, увоз, промет и коришћење забрањено
(«Сл. Гласник РС», бр. 72/2006.) у Србији је много ужа у односу на листу ЕУ (иако је у
закону дато да су све хемикалије које су забрањене у земљи порекла забрањене и код нас). Да
би се нека супстанца забранила или њена употреба ограничила за одређене начине употребе
у ЕУ потребно је урадити социо-економску анализу у смислу процене трошкова индустрије и
социјалног аспекта забране који би били изазвани доношењем једне такве одлуке. Израда
социо-економске анализе се не захтева нашим прописима.
Велико оптерећење за привреду и администрацију у Србији изазива обавеза издавања
дозволе за увоз, извоз и транзит отровних материја којима се не постиже адекватна контрола
ових супстанци, и такав начин управљања хемикалијама није познат земљама ЕУ. Потребно
107
је спровести другачије мере за смањење ризика од хемикалија, што ће бити уређено новим
Законом о хемикалијама.
Последња фаза у животном циклусу хемикалија, одлагање хемијског отпада и одлагање
отпадне амбалаже од хемикалија за сада није адекватно уређена, али се очекује да ће бити
новим законским прописима из области управљања отпадом.
Такође се може закључити да многе слабости постојећег система потичу од
неодговарајућих финансијских аранжмана. Једна од слабости постојећег система јесте да
произвођачи и трговци плаћају услуге директно овлашћеним правним лицима за израду
токсиколошке оцене, стварајући значајан простор за недоследну или чак корумпирану
праксу. Висина надокнаде овим правним лицима за израду токсиколошке оцене није
утврђена прописом, те се она произвољно утврђује. Такво директно плаћање овлашћеним
правним лицима узрокује и недостатак адекватних финансијских извора за рад државних
органа и инспекције у области управљања хемикалијама. У те надокнаде неопходно је
урачунати активности које државна управа спроводи ради безбедног управљања
хемикалијама, а од дела накнада платити, у висини утврђеној прописом, рад овлашћених
правних лица за израду токсиколошке оцене. Такође у делу финансирања, парадоксално је да
се државни органи нерадо одричу наплате таксе за издавање дозвола за спољнотрговински
промет отрова, иако овакав начин контроле не доприноси безбеднијем управљању
хемикалијама, а отежава и проток робе на државној граници, па тако има импликацију на
смањење ефикасности домаће привреде.
Област управљања биоцидима није законски потпуно уређена, с обзиром да нису
прописани услови за стављање на тржиште свих биоцидних производа, а за поједине
биоциде ови услови прописани су у више прописа, тако да постоји неадекватна контрола
ових биоцидних производа на тржишту.
Министарство животне средине просторног планирања је припремило Нацрт закона о
хемикалијама и Нацрт закона о биоцидима који су хармонизовани са прописима ЕУ. Тако је
Нацрт закона о хемикалијама делимично усклађен са Уредбом ЕЦ бр. 1907/2006 о
регистрацији, евалуацији и ауторизацији хемикалија - REACH, а потпуно са Упутством ЕЦ
бр. 2004/42, Уредбом ЕЦ бр. 304/2003 и Уредбом ЕЦ бр. 648/2004, а дато је овлашћење за
доношење прописа којим ће се имплементирати, када се донесе у ЕУ, нови пропис о
Глобалном хармонизованом систему класификације и паковања хемикалија. До доношења
тог прописа ово питање биће уређено Правилником о класификацији, обележавању и
паковању у складу са Упутством ЕЕЦ 67/548 и Упутством ЕЦ 1999/45. Овај нацрт закона не
садржи оне одредбе REACH којима се уређује спровођење централизованих поступака код
Европске агенције за хемикалије, односно поступака које не спроводе надлежни органи
земаља чланица (регистрација, евалуација и ауторизација). Нацрт закона о биоцидима
делимично је усклађен са Упутством бр. 98/8 ЕЦ, а потпуно је усклађен са Уредбом ЕЦ бр.
1896/2000, Уредбом ЕЦ бр. 1687/2002, Уредбом ЕЦ бр. 2032/2003, Уредбом ЕЦ бр.
1048/2005. Нацртом закона преузимају се решења из Упутства 98/8/ЕЦ о стављању
биоцидних производа на тржиште и уводи се дозвола за стављање биоцида на тржиште.
Такође, уређено је да се позитивна листа активних супстанци преузима из тог прописа
имајући у виду да се овај поступак централизовано спроводи на нивоу ЕУ, односно спроводи
га тело Европске комисије задужено за ову област.
Закон о заштити биља („Сл. лист СРЈ“, бр. 24/98, 26/98 и „Сл. гласник РС“, бр. 101/05)
обухвата средстава за заштиту биља (пестициди) и средства за исхрану биља (ђубрива). Овим
законом прописани су услови за регистрацију (ауторизацију) ради стављања у промет,
производњу, увоз и промет на велико и мало.
108
Касних 80-тих и раних 90-тих година прошлог века надлежности у области пестициди
су били на федералном, савезном нивоу и раздвојени у оквиру два министарства,
Министарства пољопривреде и Министарства здравља.
Министарство здравља је било задужено за разврставање, односно класификацију и
обележавање хемикалија (између осталих и пестицида – на основу препорука Комисије за
отрове) и утврђивање максимално дозвољених концетрација резудуа - МДК (на основу
препорука Комисије за МДК).
Министарство пољопривреде је било задужено за издавање решења о стављању у
промет пестицида у области пољопривреде, на основу испитивања ефикасности и хемијских
и физичких особина (на основу препорука Комисије за пестициде) и класификације и
обележавања и утврђених МДК од стране Министарства здравља.
Сарадња и координација између ова два Министарства је била ефикасна и резултирала
је 1992. године задњим објављеним званичним Правилником о максимално дозвољеним
количинама пестицида, метала и металоида и других отровних супстанци, хемиотерапеутика,
анаболика и других супстанција које се могу налазити у намирницама („Сл. лист СРЈ”, бр.
5/1992). Тренутно, област пестицида је раздвојена у три министарства: Министарство
животне средине и просторног планирања (класификација и обележавање), Министарство
здравља (утврђивање МДК) и Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде
(ефикасност и хемијске и физичке особине), без адекватне координације и сарадње.
Проблеми које су идентификовали представници Министарства пољопривреде,
шумарства и водопривреде (Управе за заштиту биља) су следећи: Министарство животне
средине и просторног планирања нема увид нити документа на основу којих овлашћене
научне институције дају токсиколошке оцене које се разматрају на Комисији за отрове
(проблем: коришћење документације у корист других подносилаца захтева за разврставање
без знања власника докумената – нема заштите интелектуалне својине, као и чињеница да
нема потврде да су потребна документа уопште поднета – нема контроле овлашћених
институција).
Привремене МДК за пестициде се усвајају од стране Министарства животне средине и
просторног планирања и Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде.
Привремене МДК немају никакву званичну вредност, јер нису укључене као додатак
Правилнику о максимално дозвољеним количинама пестицида, метала и металоида и других
отровних супстанци, хемиотерапеутика, анаболика и других супстанција које се могу
налазити у намирницама („Сл. лист СРЈ”, бр. 5/1992). Постојеће, званичне МДК нису
прилагођене српској доброј пољопривредној пракси односно многи пестициди се више не
користе у пољопривредној пракси.
Не постоји успостављен адекватан систем за едукацију и лиценцирање за примену
средстава за заштиту биља – није успостављена институција „професионално квалификоване
особе за примену средстава за заштиту биља“. Не постоји успостављен адекватан систем за
контролу опреме и уређаја за примену средстава за заштиту биља.
Такође су присутни проблеми у одлагању пестицида и амбалаже од употребљених
пестицида. Не постоје пописи заосталих количина пестицида и не постоји систем одлагања
забрањених или ограничених или заосталих количина пестицида (неадекватна сарадња
између ресорних министарстава, као и недостатак капацитета за безбедно одлагање или
контролисано уништавање).
Ово су главни разлози за доношење нових прописа у области пестицида који ће, заједно
са новим Законом о хемикалијама, између осталог, формулисати јасну националну политику
у области пестицида - један орган одговоран за област пестицида (средстава за заштиту
109
биља), оцена и ауторизација (регистрација) средстава за заштиту биља и помоћних средстава
за заштиту биља (средства која немају пестицидно деловање, као што су оквашивачи, и сл.)
према принципима који важе у ЕУ, а то је значи раздвајање процене ризика од управљања
ризиком, очување извора националног система регистрације (искористити постојеће људске
ресурсе - капацитете), пост-регистрациона контрола средстава за заштиту биља у складу са
чланом 17. Директиве 91/414/ЕЕЦ (планирање контрола на годишњем нивоу; припремање
методологије за контролу и координирање контроле; прикупљање података о контроли) и
интензивирање размене информација између органа државне управе, нарочито када су у
питању заостале количине пестицида, забрањене супстанце, пестициди са ограниченом
употребом и амбалажа.
Основни проблем у извршавању Закона о превозу опасних материја („Сл. лист СФРЈ“,
бр. 27/90, 45/90 и „Сл. лист СРЈ“, бр. 24/94, 28/96, 21/99 и 44/99) је недовољно јасна примена
наведених међународних прописа, Европског споразума о међународном превозу опасних
материја у друмском саобраћају (ADR), Међународног правилника о превозу опасних
материја на железницама (RID), и Европски споразум о међународном превозу опасне робе у
унутрашњим воденим путевима (ADN), који још увек није ратификован као и оних који се
односе на ваздушни саобраћај и поморски превоз. С једне стране они су директно уведени у
наш правни систем, позивањем на њих у Закону о превозу опасних материја („Сл. лист
СФРЈ“, бр. 27/90, 45/90 и „Сл. лист СРЈ“, бр. 24/94, 28/96, 21/99 и 44/99), а са друге стране
нису никад објављени у службеним гласилима као подзаконски прописи и нису редовно
ажурирани. То је довело до недовољног познавања њихове садржине и од стране предузећа
која се баве превозом опасних материја као и од стране инспектора надлежних за надзор за
спровођење овог закона па самим тим и надзора над спровођењем ADR и RID. Ни у
претходним министарствима, која су била надлежна за спровођење овог закона, није се
посветила довољна пажња овим међународним прописима. Из тог разлога као и због
прописивања обавезног одобрења превоза појединих врста опасних материја преко државне
границе (на пример отрова) који није у складу са ЕУ регулативом као и због недовољне
казнене политике, потребно је доношење новог закона.
Саветник за безбедност у превозу опасне робе (уведен реструктуираним прописима
RID/ADR из 2001. године) није имплементиран у пракси као основни инструмент за
безбедни превоз опасне робе јер недостаје пропис којим се уређују услови за правна лица и
процедуре спровођења обуке саветника прописане RID/ADR (испитивања, именовања и др.).
Последица овог непрописивања је непостојање архиве свих релевантних информација о
количинама и превозним токовима опасних роба, предузећима, обученом особљу, врстама
опасних роба у превозу, безбедносним ризицима спроведеним у складу са RID/ADR и др.
Такође нису усклађени прописи о обуци и обнављању знања са одредбама важећег ADR-а у
друмском превозу и RID-a у железничком превозу и није донет пропис којим се то уређује.
Нису донети ни прописи који уређује лиценцирање фирме која испитује амбалажу,
контејнере и цистерне, прописи који уређују лиценцирање стручњака одговорних за
поступке и процедуре у надлежности RID/ADR, нема прописа који уређује чишћење и прање
амбалаже, посебно великих паковања, контејнера и цистерни и не постоје прописи који
јединствено уређује манипулационо место. С обзиром да не постоје наведени прописи, нису
изграђени ни инструменти контроле којима се омогућује веродостојна слика стања
усклађености са захтевима RID/ADR у сваком тренутку.
Из претходно наведеног очигледни су разлози за доношење новог закона и
одговарајућих подзаконских акта о превозу опасних материја (роба), као и уређење
адекватне контроле. Министарство за инфраструктуру припрема нови Нацрт Законa о
превозу опасних материја и њиме се надлежност МУП-а усклађује са надлежностима које
имају МУП у земљама ЕУ.
Закон о безбедности и здрављу на раду („Сл. гласник РС“, бр. 101/05) је нови пропис
који је хармонизован са прописима ЕУ. Један од врло важних подзаконских прописа овог
110
закона је Правилник о безбедности и здрављу радника од ризика везаних за хемијске агенсе
на раду који се односи на превентивне мере при управљању опасним хемикалијама на
радном месту и који треба да припреми Управа за безбедност и здравље на раду. Овај
правилник ће заменити прописе у овој области од којих су неки стари и педесет година. У
изради овог прописа као и упутства за поступање са опасних хемикалијама у радној средини
потребно је да активно учествују и представници Министарства животне средине и
просторног планирања из Одељења за хемикалије.
Такође може се закључити да су прописи којима се регулишу поједини делови
животног циклуса хемикалија, од производње до одлагања, класификоване као опасне на
основу физичко хемијских својстава (експлозиви, запаљиве течности и гасови), које
спроводи Министарство унутрашњих послова, застарели у смислу техничко технолошких
новитета. Законска решења не прате ни нову организацију у друштву и привреди и постоје
бројни разлози за доношење нових прописа. Министарство унутрашњих послова је започело
активности на доношењу нових прописа који ће бити усклађени са прописима ЕУ. Сектор за
заштиту и спасавање има два представника која учествују у раду Подгрупе за кретање робе и
Подгрупе за животну средину.
Наша земља, треба као што су све земље Европе и сама Европска унија већ урадиле, да
ратификује две конвенције које се односе на управљање хемикалијама: Ротердамску
конвенцију о поступку давања сагласности за увоз на основу претходног обавештења за
одређене опасне хемикалије и пестициде у међународној трговини и Стокхолмску
конвенцију о дуготрајним органским загађујућим супстанцама. Одредбама новог Закона о
хемикалијама и подзаконских прописа биће у потпуности омогућено спровођење
Ротердамске конвенције. У циљу припреме Србије за ратификацију и имплементацију
Стокхолмске конвенције, Србија је добила финансијска средства од UNEP/GEF-а за израду
Националног имплементационог плана, процеса који је у току и који се планира да буде
завршен до краја 2008. године. Један од пројектних задатака на овом пројекту је анализа
постојећих домаћих прописа и препоруке за њихову допуну или измену ради омогућавања
имплементације/спровођења ове конвенције.
Неопходно је закључити да је, због комплексности управљања хемикалијама као и због
неопходности безбедног управљања хемикалијама кроз цео њихов животни циклус од
производње до одлагања, потребно израдити стратешки докуменат за безбедно управљање
хемикалијама. При изради тог документа потребно је имати у виду постојање стратегија и
програма који су наведени у претходном одељку, а који се дотичу управљања хемикалијама
као и будући акциони план за управљање хемикалијама који се припрема на основу циљева
Националног програма за заштиту животне средине. Тај стратешки докуменат треба да
помогне да нови домаћи прописи у поступку хармонизације са прописима ЕУ буду
међусобно усклађени. Такође у изради овог документа потребно је узети у обзир докуменат
Стратешки приступ међународног управљања хемикалијама којим се на глобалном нивоу
планира достизање Јоханезбуршког плана да се до 2020. године хемикалијама управља на
безбедан начин. Овај докуменат као и будући стратешки докуменат треба да буде повезан са
будућом националном Стратегијом одрживог развоја.
111
5. ПОГЛАВЉЕ: МИНИСТАРСТВА, АГЕНЦИЈЕ И ОСТАЛЕ ИНСТИТУЦИЈЕ
КОЈЕ СУ НАДЛЕЖНЕ ЗА УПРАВЉАЊЕ ХЕМИКАЛИЈАМА
5.1.Опис надлежности и мандата државних органа
5.2 Коментари и препоруке
5.1
Опис надлежности и мандата државних органа
5.1.1
Органи државне управе
Законом о министарствима („Службени гласник РС“, бр. 43/2007) образују се
министарства и посебне организације и утврђује њихов делокруг („Сл. гласник РС“, бр.
43/07). У Закону о министарствима („Службени гласник РС“, бр. 43/2007) прописано је да је
за управљање хемикалијама надлежно Министарство заштите животне средине. Поједина
питања из области управљања хемикалијама су у надлежности других министарстава;
Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде - Управа за заштиту биља је
надлежна за хемикалије које се користе за заштиту и исхрану биља (пестициди и ђубрива);
Министарство здравља је надлежно за спровођење Закона о здравственом надзору над
животним намирницама и предметима опште употребе („Сл. гласник СРС“, бр. 48/77, 29/88,
„Сл. гласник РС“, бр. 44/91, 53/93, 67/93, 48/94) (средства за прање и козметички производи)
и Закона о супстанцама које се користе у недозвољеној производњи опојних дрога и
психотропних супстанци („Сл. гласник РС“, бр. 107/05); Министарство унутрашњих послова
је надлежно за спровођење Закона о експлозивним материјама, запаљивим течностима и
гасовима („Сл. гласник СРС“, бр. 44/77, 45/85, 18/89, „Сл. гласник РС“, бр. 53/93, 67/93,
48/94), Закона о промету експлозивних материја („Сл. лист СФРЈ“, бр. 30/85, 6/89, 53/91, „Сл.
лист СРЈ“, бр. 24/94, 28/96, 68/2002) и за спровођење дела Закона о превозу опасних материја
(„Сл. лист СФРЈ“, бр. 27/90, 45/90 и „Сл. лист СРЈ“, бр. 24/94, 28/96, 21/99 и 44/99), као и
112
припадајућих подзаконских аката; Министарство рада и социјалне политике-Управа за
безбедност и здравље на раду надлежна је за спровођење Закона о безбедности и здрављу на
раду („Сл. гласник РС“, бр. 101/05), па самим тим и за спровођење мера при управљању
хемикалијама на радном месту. Министарство трговине и услуга је надлежно за заштиту
потрошача и остваривање права на здраву животну средину. За спровођење Закона о превозу
опасних материја („Сл. лист СФРЈ“, бр. 27/90, 45/90 и „Сл. лист СРЈ“, бр. 24/94, 28/96, 21/99
и 44/99) надлежна су три министарства: Министарство за инфраструктуру, Министарство
унутрашњих послова и Министарство животне средине и просторног планирања.
Према овом закону област управљања хемикалијама као и област заштитите животне
средине и здравствене заштите уређена је на следећи начин:
Министарство животне средине и просторног планирања, обавља послове државне
управе и стручне послове који се односе на систем заштите и одрживог коришћења
природних богатстава, односно ресурса (ваздуха, вода, земљишта, минералних сировина,
шума, риба, дивљих биљних и животињских врста), систем заштите и унапређења животне
средине; заштиту озонског омотача; прекогранично загађење ваздуха и воде; утврђивање
услова заштите животне средине у планирању простора и изградњи објеката; рану најаву
акцидената; производњу, промет отрова и других опасних материја, изузев дрога и
прекурсора; управљање хемикалијама; управљање отпадом, изузев радиоактивним отпадом;
одобравање прекограничног промета отпада; инспекцијски надзор у области одрживог
коришћења природних богатстава и заштите животне средине и у другим наведеним
областима; еколошки инспекцијски надзор на граници. Контролу спровођења Закона о
производњи и промету отровних материја („Сл. лист СРЈ“, бр. 15/95, 28/96 и 37/2002)
врши инспекција за заштиту животне средине. Контрола инспекције у сладу са овим
прописима нaјвише се односи на проверу испуњености услова да ли правна лица испуњавају
услове за производњу и промет отровних материја. Иако је законом то утврђено, инспекција
не проверава да ли је одређени отров добро разврстан или обележен. Од 2008. године
контролу над увозом и извозом отрова, према Закону о превозу опасних материја („Сл. лист
СФРЈ“, бр. 27/90, 45/90 и „Сл. лист СРЈ“, бр. 24/94, 28/96, 21/99 и 44/99), врши Управа
царина.
Управа за заштиту биља, као орган управе у саставу Министарства пољопривреде,
шумарства и водопривреде, обавља послове државне управе и стручне послове који се
односе на: заштиту биља од заразних болести и штеточина; контролу средстава за заштиту
биља и ђубрива у производњи, унутрашњем и спољном промету; контролу примене
средстава за заштиту биља; производњу и регистрацију средстава за заштиту биља и исхрану
биља; фитосанитарни надзор и инспекцију у унутрашњем и спољном промету биља, семена и
садног материјала, као и друге послове одређене законом. Гранична фитосанитарна
инспекција, на одређеним граничним прелазима, поред биља контролише и увоз средстава за
заштиту и исхрану биља, односно утврђује да ли су иста регистрована за промет у нашој
земљи и да ли по квалитету задовољавају прописане услове. Унутрашња фитосанитарна
инспекција поред производње и једноставне прераде биља и њиховог складиштења, надзиру
и квалитет средстава за заштиту и исхрану биља и начин њихове примене у складу са добром
пољопривредном праксом и добром праксом у заштити биља. Такође, фитосанитарни
инспектори контролишу и произвођаче биља, у смислу да ли се користе средства за заштиту
биља, у областима где је њихова употреба забрањена, или ограничена, као и у погледу
правилног коришћења машина, опреме и уређаја за њихову апликацију. Такође,
фитосанитарни инспектори врше и контролу субјеката који се баве производњом, прометом
и увозом пестицида и ђубрива.
Министарство здравља обавља послове државне управе који се односе на систем
здравствене заштите; производњу и промет лекова, медицинских средстава и помоћних
лековитих средстава и инспекцијске послове у тим областима; производњу и промет опојних
дрога и прекурсора недозвољених дрога; санитарну инспекцију; здравствена исправности
113
животних намирница и предмета опште употребе у производњи и промету, јавног
снабдевања становништва хигијенски исправном водом за пиће; контролу санитарнохигијенског стања објеката под санитарним надзором; утврђивање санитарно-хигијенских и
здравствених услова објеката под санитарним надзором у поступцима изградње или
реконструкције и редовну контролу над тим објектима; санитарни надзор на државној
граници.
Министарство рада и социјалне политике обавља послове државне управе који се
односе на безбедност и здравље на раду. Управа за безбедност и здравље на раду у саставу
Министарства рада и социјалне политике образована је Законом о безбедности и здравља на
раду („Сл. гласник РС“, бр. 101/05) и ова управа обавља послове државне управе са циљем
унапређивања и развоја безбедности и здравља на раду, односно смањења повреда на раду,
професионалних обољења и обољења у вези са радом. Поред наведених надлежности ова
управа припрема прописе у области безбедности и здравља на раду, припрема стручне
основе за израду националног програма развоја безбедности и здравља на раду и прати
његово остваривање, прати и оцењује стање безбедности и здравља на раду и припрема
ставове за јединствено уређивање мера безбедности и здравља на раду које су предмет овог
закона и других прописа, припрема методологије за обављање послова прегледа и
испитивања у области безбедности и здравља на раду, проучава узроке и појаве који за
последицу имају повреде на раду, професионалне болести и болести у вези са радом,
организује полагање стручних испита и о томе води евиденцију, врши надзор над
законитошћу рада правних лица и предузетника као и одговорних лица са лиценцом и
припрема предлоге решења за издавање и одузимање лиценци и о томе води евиденцију,
прикупља и анализира податке о повредама на раду, професионалним обољењима, болестима
у вези са радом и појавама које утичу на здравље запослених, обавља информационодокументациону делатност у области безбедности и здравља запослених, организује
саветовања, врши едукацију запослених, послодаваца, лица за безбедност и здравље на раду,
инспектора и др., објављује различите материјале и информише јавност о стању у области
безбедности и здравља на раду; стара се о примени међународних аката у области
безбедности и здравља на раду и подстиче образовање и развијање културе рада у области
безбедности и здравља на раду.
Инспекција рада врши инспекцијски надзор у области безбедности и здравља на раду у
свим делатностима хемијске индустрије као и у свим делатностима где се користе
хемикалије. Инспекција рада врши редовне и контролне прегледе, увиђаје повреда на раду,
доноси решења, подноси пријаве кад судија за прекршаје и друге послове везане за
инспекцијски надзор.
Министарство унутрашњих послова обавља послове државне управе који се односе
на регулисање и контролу саобраћаја на путевима, промет и превоз експлoзивних и
одређених других опасних материја, заштиту од пожара. Према Закону o спољноj трговини
наоружањем, војном опремом и робом двоструке намене („Сл. гласник СЦГ“, бр. 7/2005)
Министарство унутрашњих послова - Сектор за заштиту и спасавање надлежно је за
транспорт и транзит наоружања и војне опреме копненим и воденим путем.
Министарство за инфраструктуру обавља послове државне управе у области
железничког, друмског, речног и ваздушног саобраћаја.
Министарство трговине и услуга обавља послове државне управе у области заштите
потрошача, а у оквиру Савета министра за заштиту потрошача и саветодавно-консултативне
послове, где су укључени представници надлежних министарстава, организација потрошача
и научници и стручњаци из области заштите потрошача.
Министарство одбране има посебно истакнуту улогу у санацији акцидената са својим
одељењем за ванредне ситуације у чијој надлежности су Центри за обавештавање (тзв.
Служба 985) који дежурају 24 часа по окрузима у покрајинској и републичкој управи.
114
Агенција за заштиту животне средине, као орган у саставу Министарства животне
средине и просторног планирања, обавља стручне послове који се односе на: развој,
усклађивање и вођење националног информационог система заштите животне средине
(праћење стања чинилаца животне средине, катастар загађивача и др.); прикупљање и
обједињавање података о животној средини, њихову обраду и израду извештаја о стању
животне средине и спровођењу политике заштите животне средине; развој поступака за
обраду података о животној средини и њихову процену; вођење података о најбољим
доступним техникама и праксама и њиховој примени у области заштите животне средине;
сарадњу са Европском агенцијом за заштиту животне средине (ЕЕА) и Европском мрежом за
информације и посматрање (EIONET).
Републичка дирекција за воде, као орган управе у саставу Министарства
пољопривреде, шумарства и водопривреде, обавља послове државне управе и стручне
послове који се односе на спровођење мера заштите вода.
Министарство науке обавља послове државне управе који се односе на: систем, развој
и унапређење научноистраживачке делатности у функцији научног, технолошког и
привредног развоја, усавршавање кадрова за научноистраживачки рад, утврђивање и
реализацију иновационе политике, утврђивање политике и стратегије изградње
информационог друштва, координацију у изради стратешко-развојних докумената на нивоу
Републике Србије.
Управа за ветерину, као орган управе у саставу Министарства пољопривреде,
шумарства и водопривреде, обавља послове државне управе и стручне послове који се
односе на храну за животиње и компоненте за производњу хране за животиње, контролу
производње и унутрашњи и спољни промет лекова и биолошких средстава за употребу у
ветерини.
Министарство економије и регионалног развоја обавља послове државне управе који
се односе на политику и режим спољне трговине, праћење и спровођење сарадње
републичких органа са међународним економским организацијама и агенцијама
Организације уједињених нација. Према Закону o спољној трговини наоружањем, војном
опремом и робом двоструке намене („Сл. гласник СЦГ“, бр. 7/2005) Министарство економије
и регионалног развоја надлежно је за издавање дозвола за обављање спољне трговине
контролисаном робом.
Министарство просвете обавља послове државне управе који се односе на
истраживање, планирање и развој предшколског, основног, средњег, вишег и високог
образовања.
Надлежно је за план и програм када је реч о образовању профила за заштиту биља на
пољопривредном факултету. Неопходни саставни део тог плана и програма мора бити о
амбалажи која се користи за опасне материје, од техничких и дизајнерских услова до
поступака са употребљеном амбалажом (транспортном, тржишном и комерцијалном).
Агенција за привредне регистре је основана Законом о агенцији за привредне регистре
(„Службени гласник РС“, бр. 55/2004). Агенција за привредне регистре води три регистра:
Регистар привредних субјеката; Регистар заложног права на покретним стварима и правима;
Регистар финансијског лизинга и Регистар привредних субјеката и Регистар финансијског
лизинга почели су са радом 04. јануара 2005. године.
Увођењем новог система регистрације, Агенција за привредне регистре преузима
надлежност регистрације привредних субјеката од трговинских судова и органа локалне
самоуправе. Агенција је основана ради постизања веће економичности, доступности
података и формирања јединствене централизоване базе података – евиденције о
регистрованим привредним субјектима, уговорима о финансијском лизингу и залози.
115
Нови систем регистрације привредних субјеката омогућава заинтересованим лицима
брже и једноставније отпочињање обављања привредне делатности, а њиховим
потенцијалним пословним партнерима доступне и ажуриране податке.
5.1.2
Институције које врше мониторинг заштите животне средине
Републички хидрометеоролошки завод је посебна републичка организација за
извршавање функција хидрометеоролошке службе на територији Републике Србије,
укључујући и контролу квалитета животне средине. Завод планира, успоставља, одржава и
развија државне мреже метеоролошких и хидролошких станица; систематски прати
квантитативне и квалитативне карактеристике стања атмосфере, површинских и подземних
вода; планира, успоставља, одржава и развија систем за прикупљање, обраду, архивирање и
дистрибуцију метеоролошких и хидролошких података и информација и података о
квалитету воде и ваздуха; одржава и развија метеоролошки и хидролошки прогностички
систем, израђује прогнозе времена и вода, упозорења на временске и хидролошке непогоде и
хаваријска загађења ваздуха и вода; израђује метеоролошке и хидролошке подлоге, анализе и
студије за потребе планирања, пројектовања објеката и система и извршава међународне
обавезе у области метеорологије и хидрологије.
Заводи и институти за јавно здравље покривају мониторинг квалитета амбијенталног
ваздуха у локалној урбаној мрежи агломерација и квалитета површинских вода у делу токова
кроз урбане средине, прате хигијенску исправност воде за пиће, купалишта, отпадних вода,
намирница, предмета опште употребе као и комуналну буку. Ове институције мере квалитет
ваздуха у 28 градова (60 контролних тачака). Инспекција за животну средину покрива
контролу поштовања прописа и мониторинг емисија, али решавању тих задатака није се
приступило у довољној мери. Сопствени мониторинг од стране индустрије и других
загађивача за сада не постоји.
Агенција за рециклажу, бави се управљањем отпадним материјама као секундарним
сировинама – посебно за рециклажу и поновно искоришћење отпада. Агенција прати
употребу секундарних сировина и врши категоризацију отпада.
На покрајинском нивоу, кључну одговорност има Покрајински секретаријат за
заштиту животне средине и одрживи развој. Одређене надлежности у области заштите
животне средине су 2002. године пренете на АП Војводину Законом о утврђивању одређених
надлежности Аутономне Покрајине Војводине („Службени гласник РС”, број 6/02). АП
Војводина, преко Покрајинског секретаријата за заштиту животне средине и одрживи развој,
обезбеђује вршење послова који се односе на: израду програма заштите животне средине и
одрживог развоја на територији покрајине и обезбеђење мера за њихову примену,
мониторинг стања и информациони подсистем, издавање сагласности на процену утицаја на
територији покрајине, сагласности на програме заштите и унапређења флоре и фауне, шума
и вода, грађевинског и пољопривредног земљишта, као и сагласност на урбанистичке
планове за територији националног парка на територији аутономне покрајине; инспекцијски
надзор у свим областима заштите животне средине осим у области опасних материја и
очувања биодиверзитета, као и за друга питања од интереса за покрајину, у складу са
законом. Покрајина је надлежна и за стратешку процену планова и програма и издавање
интегрисане дозволе за постројења и активности на територији покрајине.
Општине/градови имају надлежности у области урбанистичког планирања, заштите и
унапређења животне средине и комуналних делатности. На локалном нивоу, секретаријати за
заштиту животне средине имају ограничену одговорност за проблеме животне средине који
обухватају заштиту ваздуха, заштиту од буке, управљање комуналним отпадом,
урбанистичко планирање, грађевинске дозволе за мале објекте, као и стратешку процену
116
планова и програма, процену утицаја пројеката на животну средину и издавање
интегрисаних дозвола из своје надлежности.
5.2
Коментари и препоруке
У Предлогу националног програма за заштиту животне средине констатовано је да
постоји недовољна међусекторска сарадња између надлежних органа у управљању
хемикалијама која су надлежна за поједине делове животног циклуса хемикалија (од
производње/увоза до одлагања).
Такво стање може се поткрепити следећим примерима, као што је преклапање
надлежности у области резидуа пестицида између Министарства здравља и Министарства
пољопривреде, шумарства и водопривреде: Чланом 5. Закона о заштити биља („Сл. лист
СРЈ”, бр. 24/96, 26/96 и 101/05-други закон) прописано је да служба за заштиту биља врши
прогнозно-извештајне послове, који између осталог обухватају и систематску контролу
степена и обима загађености хране, земљишта и воде пестицидима. Чланом 4. и 5. Закона о
здравственом надзору над животним намирницама и предметима опште употребе („Сл.
гласник СРС“, бр. 48/77, 29/88, „Сл. гласник РС“, бр. 44/91, 53/93, 67/93, 48/94) прописано је
шта се сматра под здравственом исправношћу намирница (хигијенска исправност и
исправност састава). У складу са овим члановима, под хигијенски неисправном храном
сматра се, између осталог, и храна која садржи пестициде у количинама које могу штетно
утицати на здравље људи.
Међутим, у пракси се дешава следеће: иако и једно и друго министарство имају
законом дефинисане надлежности, ниједно од њих не обавља послове адекватно.
Министарство здравља оспорава надлежности Министарства пољопривреде, шумарства и
водопривреде по овом питању, не прослеђује податке везане за национални мониторинг
намирница, нити консултује било које министарство (животне средине или пољопривреде)
по овом питању (у смислу нових пестицида који се користе у пољопривредној пракси и
њихових привремено усвојених МДК), а такође лабораторије овлашћене за ову врсту
испитивања од стране Министарства здравља су ограничених капацитета, у смислу
могућности испитивања резидуа активних супстанци и обучености за ове врсте испитивања.
Из тих разлога, не постоји адекватан национални мониторинг остатака пестицида, нити
постоји мониторинг специфичних намирница или одређених произвођача намирница код
којих су претходно уочени проблеми са остацима пестицида (enforcement- follow up
monitoring).
Управа за заштиту биља је мишљења да према прописима не би требало да постоји, али
је показано да у пракси постоји проблем који се односи на питање надлежности заосталих
количина пестицида, забрањених супстанци, пестицида са ограниченом употребом и
амбалаже, а нарочито када су у питању крајњи корисници (они који примењују пестициде).
Следећи корак ка решавању овог питања би била израда студије или операционалног плана
где би се сагледали разни начини и дале препоруке како то решити.
Код транспорта опасних материја препознато је преклапање у издавању одобрења,
надзору и контроли превоза појединих класа опасних материја у зависности од врсте превоза
(међународни, унутрашњи). На пример за једну исту класу, одобрења за увоз, извоз, транзит
издаје једно министарство, а одобрења за унутрашњи превоз издаје друго министарство.
Обзиром да је надлежност нејасно дефинисана постоји, према мишљењу Министарства за
инфраструктуру, задирање инспектора за заштиту животне средине у примену RID/ADR, тј.
надзора коју по Закону о превозу опасних материја („Сл. лист СФРЈ“, бр. 27/90, 45/90 и „Сл.
лист СРЈ“, бр. 24/94, 28/96, 21/99 и 44/99) има Министарство за инфраструктуру у току
превоза опасне робе. Проблем постоји у тумачењу Закона о производњу и промету отрова
(„Сл. лист СРЈ“, бр. 15/95, 28/96 и 37/2002), с обзиром да се погрешно тумачи да промет
117
отрова подразумева и превоз отровних материја. Промет отровних материја потребно је
схватити као снабдевање (чињење доступним) хемикалијама трећих лица, било уз накнаду
или без ње.
Питање превоза и одговорности у току превоза, укључујући сметње и мања цурења која
не представљају угрожавање животне средине, потребно је тумачити на начин да то треба да
буде у надлежности једног од лица која учествују у превозу и саветника за безбедност тог
лица (правног лица). У ситуацијама које се, по важећим прописима, сматрају као сметња у
превозу опасне материје када не долази до изливања материје, непотребно су се анимирале,
према мишљењу Министарства за инфраструктуру, инспекције МУП-а и заштите животне
средине, преко регионалних центара за обавештавање. То je додатно доприносило условима
за задирање у надлежност инспекције Министарства за инфраструктуру и саветника за
безбедност код превозника, односно код лица која учествују посебно у железничком превозу.
Обзиром да је тренутно у току израда неколико нових закона који уређују хемикалије,
нпр. средства за заштиту биља, безбедност хране, стављање на тржиште хемикалија и
биоцида, транспорт опасне робе као и других закона, сада је прави моменат да се будуће
надлежности добро испланирају и међусобно разграниче. То треба урадити на начин да се
најбоље искористе постојећи ресурси појединих министарства, а нарочито инспекција
различитих органа, користећи се добром праксом земаља ЕУ у овој области.
Потребно је успоставити информациони систем за ефикасну размену података,
повезати га вертикално и хоризонтално са надлежним министарствима и организацијама
задужених за надзор над појединим деловима животног циклуса хемикалија. Такође, у
будућој институционалној организацији потребно је размотрити могућност оснивања једне
централизоване агенције која би се бавила безбедносним аспектима свих хемикалија које се
стављају на тржиште, а користе се у различите сврхе (хемикалије за општу и професионалну
употребу, биоциди, средства за заштиту биља, козметички производи и детерџенти), а да се
надзор над појединим хемикалијама организује од стране различитих инспекција (инспекције
заштите животне средине, санитарне инспекције, тржишне инспекције и др).
Успостављањем овакве агенције применило би се правило да се проблеми најбоље решавају
ако се ставе «под исти кров». Ова агенција не би требала да се бави руковањем хемикалијама
и процесима као што је нпр. транспорт опасних хемикалијама или безбедности и здравља на
раду односно заштитом животне средине код употребе хемикалија. Овакве агенције постоје у
Словенији (Уред за управљање хемикалијама), Агенција за заштиту животне средине Данске,
Шведска агенција за хемикалије и др. Чак се новим прописом ЕУ REACH успоставља
Агенција за хемикалије ЕУ у Хелсинкију. Институционални аранжман би требало детаљније
размотрити у посебној студији а у чијој изради треба да учествују државни органи у чијој су
надлежности прописи којима би се бавила будућа агенција за хемикалије.
Нови нацрт закон о хемикалијама предвиђа израду информационог система за
управљање хемикалијама.
Агенција за заштиту животне средине је према Закону о министарствима овлашћена за
вођење националног информационог система заштите животне средине (праћење стања
чинилаца животне средине, катастар загађивача и др.). Ова агенција ће наведене послове
обављати и на основу података из информационог система за управљање хемикалијама и у
сарадњи са Агенцијом за хемикалије.
Обзиром да до сада Министарство економије и регионалног развоја није било укључено
у пословима управљања хемикалијама, од изузетне је важности, нарочито за индустрију, да
ово министарство буде укључено при доношењу појединачних одлука које се односе на мере
смањења ризика од хемикалија, а које треба да спроведу произвођачи хемикалија. На
пример, у ЕУ постоји пракса да се у процесу доношења одлука о забрани употребе одређене
хемикалије (за све или поједине начине употребе) прво уради социоекономска анализа, која
118
ће показати колико и на који начин ће једна таква одлука имати утицаја на хемијску
индустрију или индустрију која користи хемикалије (колико ће једна таква одлука коштати
индустрију), а нарочито на мала и средња предузећа. У том процесу Министарство економије
и регионалног развоја треба да има кључну улогу. Надлежно тело Европске комисије за
индустрију (привреду) је имало значајну улогу при доношењу новог прописа о хемикалијама
у ЕУ –REACH, да би осигурао баланс привредног развоја и заштите здравља људи и животне
средине.
На основу Пословника Владе, државни органи су дужни да сарађују приликом
доношења нових закона на начин да сва министарства (на која предлог закона може да
утиче), треба да доставе мишљења на предлог закона пре достављања Влади на усвајање.
Међутим, с обзиром на велики број прописа који се тренутно припремају и доносе, често се у
пракси дешава да саветници у министарствима који треба да дају мишљење нису били
правовремено укључени у процес израде, тако да нису упознати са новим законским
решењима која се предлажу, што може да има за последицу «враћање ствари на почетак»
давањем негативног мишљења и губитак драгоценог времена или давање позитивног
мишљења, које се заснива на површном разумевању уређења одређене материје. Како би се
рационално искористили постојећи кадрови који раде на пословима управљања
хемикалијама у разним министарствима, потребно је да будуће међуресорско тело за
координацију управљања хемикалијама које ће се састојати од представника различитих
државних институција, координира израду будућих законских и стратешких докумената за
управљање хемикалијама тако да сви који се баве управљањем хемикалијама у
министарствима буду правовремено информисани и по потреби укључени у процес израде.
Овакав приступ би значајно побољшао ефикасност у доношењу, а касније и у примени нових
прописа.
119
6. ПОГЛАВЉЕ: РЕЛЕВАНТНЕ АКТИВНОСТИ У ИНДУСТРИЈСКОМ,
АКАДЕМСКОМ И НЕВЛАДИНОМ СЕКТОРУ
6.1 Опис организација/програма
6.2 Преглед експертизе у индустријском, академском и невладином сектору
6.3 Коментари и препоруке
6.1
Опис организација/програма
6.1.1
Индустријски сектор
Преглед хемијске индустрије у Србији обрађен је у Поглављу 2.
6.1.2
Привредна комора Србије
Привредна комора Србије (у даљем тексту Комора) је самостална, невладина,
пословно-стручна и интересна асоцијација правних и физичких лица која обављају
регистровану привредну делатност. Чланови Коморе су предузећа из свих привредних
области и грана, у свим облицима својине, банке и друге финансијске организације,
организације за осигурање, пољопривредне задруге- као колективни чланови преко свог
савеза и занатске и друге радње - као колективни чланови преко својих удружења. Једна од
главних активности Коморе јесте пружање информација и стручне помоћи и услуга које се
односе на питања из законске регулативе привредног живота, пружање пословних
информација о привреди Србије, као и помоћ при увођењу система квалитета. Привредна
комора заступа предузећа на привредним сајмовима у земљи и иностранству, помаже при
укључивању предузећа у међународну размену роба и услуга, која ће им олакшати приступ
светском тржишту. Једна од веома значајних улога коморе јесте информисање, образовање и
усавршавање запослених у предузећима путем разноврсних семинара, специјализованих
курсева и стручних предавања које организују стручне службе Коморе.
Привредна комора Србије има 16 удружења, међу којима је и Удружење за хемијску,
фармацеутску, гумарску индустрију, руднике и индустрију неметала. Такође, Комора има 5
одбора, од којих се један бави питањима заштите животне средине и одрживог развоја.
6.1.2.1 Удружење за хемијску, фармацеутску и гумарску индустрију и индустрију
неметала
Групација произвођача средстава за заштиту биља (у даљем тексту Групација) послује
у оквиру Удружења за хемијску, фармацеутску и гумарску индустрију и индустрију неметала
при Привредној комори Србије. Основна идеја постојања Групације јесте да преко
Привредне коморе Србије заступа заједничке интересе својих чланица пред републичким
органима, учествује у припремању републичких закона и других прописа од интереса за
чланице и даје мишљење на нацрте и предлоге прописа којима се уређују питања значајна за
функционисање јединственог тржишта и правног положаја предузећа, иницира решавање
конкретних захтева чланица, заступа интересе чланица у припремама за приступање ЕУ и
Светској трговинској организацији (СТО), сарађује са научним институцијама у припреми
политике и стратегије развоја, сарађује са регионалним привредним коморама, учествује у
припремама предузећа за заједнички наступ на сајмовима, презентацијама у земљи и
иностранству, прати рад стручних симпозијума и других сличних скупова из ове области.
Групација произвођача средстава за заштиту биља окупља једанаест произвођача:
GALENIKA-FITOFARMACIJA a.d., Београд, DELTA AGRAR – DELTA AGROHEMIJA,
Beograd, HEMOVET, Novi Sad, CHEMICAL AGROSAVA d.o.o, Београд, ZORKA ZAŠTITA
120
BILjA, Шабац, ZORKA MINERALNA ĐUBRIVA, Шабац, AGROVOJVODINA
KOMERCSERVIS d.o.o., Суботица, VETERINARSKI ZAVOD „SUBOTICA” a.d., Суботица у
саставу VIKTORIJA GROUP, Београд, JUGO-HEM, Лесковац, ŽUPA, Крушевац и
FARMAKOM, Шабац. CHEMICAL AGROSAVA, HEMOVET и DELTA AGROHEMIJA
имају своје производне погоне алоциране од седишта у Шимановцима, Бачком Петровцу и
Зрењанину.
6.1.3
Професионална удружења
6.1.3.1 Српско-хемијско друштво
Српско хемијско друштво (у даљем тексту СХД) је једно од најстаријих научних
удружења у Европи и десето по реду старо удружење у свету, основано у Београду 1897.
СХД окупља око 1000 хемичара, технолога и металурга запослених у индустрији, научноистраживачким инстутима, факултетима, школама и лабораторијама за контролу квалитета и
биохемијским лабораторијама, бави иницирањем и праћењем научно-истраживачког рада,
саветодавним послом, као и организацијом научних скупова и издавањем српскох
најеминентнијег научног, међународно признатог, часописа «Journal of the Serbian Chemical
Society» (75 година излажења), као и часописа «Хемијски преглед» (50 година излажења).
Друштво је организовано кроз 19 подружница и делује кроз 20 секција које обухватају све
области
хемије.
Кроз
оснивачко
чланство
у
European
Association
for
Chemical
and
Molecular
Sciences
(EuCheMS)
и
International
Union
of
Pure and Applied Chemistry (IUPAC) СХД учествује у развоју хемијских дисциплина у
Европи, као и имплементацији научних и примењених достигнућа у Србији.
6.1.3.2 Савез хемичара и технолога Србије (СХТС)
СХТС је основан 1963.г. као струковно удружење хемичара и технолога хемијске
струке. СХТС је једно од струковних удружења која функционишу у оквиру недржавне и
непрофитне организације- Савез инжењера и техничара Србије (СИТС).
СХТС је
иницијално формиран да би:
• на бази размене искустава и мишљења професионалаца потпомагао развој хемијске
индустрије у Србији као и примену хемијских технологија у сродним процесним
индустријама;
• кроз организовање националних и међународних конгреса, конференција
симпозијума, семинара и курсева промовисао прогрес у области хемије, хемијске
технологије и хемијског инжењеринга у Србији;
• кроз развој издавачке делатности популарисао научна и стручна достигнућа у
областима од интереса за чланове;
• водио рачуна о нивоу професионалних знања својих чланова у свим областима
хемије, хемијских технологија и хемијског инжењеринга, као и да стручност на плану
пројектовања хемијских процеса и постројења верификује издавањем одређених уверења;
• установио везе са иностраним стручним и професионалним организацијама и
удружењима активним у областима везаним за хемију, хемијске технологије и хемијски
инжењеринг;
Данашњи СХТС има знатно шири делокруг активности, које укључују и:
• иницирање и/или координацију истраживачко-развојних пројеката од ширег
националног значаја;
• професионална помоћ на плану управљања квалитетом, као и на плану управљања
заштитом животне средине и сигурности на раду;
• стручне услуге на плану визуелног моделовања управљачких система;
121
• постављање и одржавање презентације хемијске, нафтне и гумарске индустрије
Србије на Интернету;
• припрему анализа националне производње и размене са иностранством за производе
хемијске, нафтне и гумарске индустрије;
• активно учешће у различитим националним и међународним догађањима везаним за
теме битне за хемијску индустрију и сродне индустријске гране;
Професионалне активности СХТС-а се спроводе кроз следеће одборе и секције: Одбор
за организацију стручних манифестација; Одбор за издавачку делатност; Одбор за
истраживачко-развојну делатност; Секција за консалтинг услуге на увођењу система
квалитета у лабораторије – AcroLab; Секција за консалтинг услуге на увођењу система
квалитета у складу са захтевима стандарда серије ИСО 9000 – QLab; Секција за развој
система за управљање заштитом животне средине – ЕМС, која укључује и Responsible Care;
Секција за визуелно моделовање управљачких система у процесној индустрији – VizMod;
Почетком 2000.године у оквиру СХТС-а основан је Савез Акредитованих Лабораторија
(SAL), као независна и професионална асоцијација лабораторија акредитованих у складу са
системом квалитета.
„Responsible Care„ је добровољни акциони програм хемијске индустрије који је
оформљен да:
• Побољша учинак хемијске индустрије у секторима здравља, сигурности и заштите
животне средине на глобалном нивоу кроз одговорно понашање које допире даље
од нивоа испуњавања прописа;
• Развије комуникацију на основу овог побољшаног приступа и њиме одговори
забринутој јавности, све у циљу боље спознаје хемијске индустрије у окружењу и
побољшања могућности да се изврши утицај на формирање будућих прописа.
„Responsible Care“ је глобално обавезивање хемијске индустрије на добровољној
основи на спровођењу одређених мера које ће допринети побољшању здравља људи и
квалитета животне средине, као и повећање безбедности радника у хемијској индустрији и
јавности уопште.
Национални програми хемијске индустрије су одговорни за детаљну примену
„Responsible Care“ у својим земљама. Сваки национални програм „Responsible Care“
укључује 8 основних елемената. Постојећа обавезна структура програма постепено је
развијана. Последњи елемент – верификација – укључен је у програм 1996.г. одлуком
Међународног савета хемијских удружења (International Council of Chemical Associations ICCA) која надзире „Responsible Care“. Појединачни национални програми земаља су у
различитим степенима развоја и имају различите приоритете.
Регионални „Responsible Care“ програми, као што је европско удружење хемијске
индустрије (European Federation of the Chemical Industries – CEFIC) помажу у процесима
размене идеја и дефинисању најбоље праксе.
Обавезност примене основних принципа „Responsible Care“ програма је услов чланства
у националном и међународном програму, представља снажни програм у правцу одрживог
развоја. Дугорочно гледано, кредибилитет етике на којој је заснован Responsible Care ће
зависити од стварног учинка хемијске индустрије и видљивости њеног напретка. Индикатори
учинка су важни елементи у праћењу и комуникацији прогреса. Responsible Care је обавеза
шире природе, те верификација има за циљ да потврди одређена појединачна правила у
пракси, управљачким системима и другим активностима, или да у ту сврху користи
међународно препознате шеме и стандарде који одговарају „Responsible Care“ мисији: ЕМАS
и ISO 14000.
6.1.3.3 Српско лекарско друштво - Токсиколошка секција
Српско лекарско друштво (у даљем тексту: Друштво) је друштвена организација
доктора медицине и доктора стоматологије (у даљем тексту: лекара) Републике Србије које
има за циљ да ради на унапређењу здравствене заштите становништва као и да утиче на
примену савремених достигнућа медицинских и других сродних наука, да утиче на развој
122
медицинског научног истраживања и научног рада и да предлаже мере за њихово
унапређење, као и за унапређење система здравствене заштите и организације здравствене
службе у Републици Србији. У саставу Друштва су: Друштво лекара Војводине Српског
лекарског друштва, Друштво лекара Косова и Метохије Српског лекарског друштва и
Академија медицинских наука Српског лекарског друштва. Ради остваривања циљева и
задатака Друштва, у оквиру Друштва постоје специјалистичке секције у гранама и областима
медицине и стоматологије које су прописане Правилником о специјализацијама и ужим
специјализацијама.
Токсиколошка секција СЛД је састављена од специјалиста различитих дисциплина
којима је заједничко да се баве проблемима утицаја хемикалија на здравље људи. Ова
секција окупља најширу групу стручњака јер у њен састав улазе специјалисти превентивних
дисциплина, куративних дисциплина и стручњаци из области аналитике. Састанци секције се
одржавају више пута годишње а Секција сваке четврте године организује Конгрес
токсиколога.
6.1.3.4 Фармацеутско друштво Србије, Секција за токсиколошку хемију
Секција за токсиколошку хемију Фармацеутског друштва Србије (ФДС) је основана као
струковно удружење специјалиста токсиколошке хемије. Основна делатност је праћење и
унапређење активности, организација стручних и научних скупова, курсева и
међулабораторијских контрола. ФДС издаје научно-стручни часопис „Архив за фармацију“.
Друштво издаје повремено и „Билтен Фармацеутског друштва Србије“, књиге, уџбенике,
приручнике и др. из области делатности Друштва.
6.1.3.5 Секопак
Секопак је организација српске индустрије основана 2006. као компанија са
ограниченом одговорношћу, након што је и у Србији препозната потреба за решавањем
питања сакупљања и збрињавања амбалажног отпада. Секопак је основала српска
индустрија, свесна свог дела одговорности, са идејом да буде не-за-профит, „self-aid”
организација, која се залаже за доношење законских оквира у области амбалаже и
амбалажног отпада по угледу и у складу са законима који постоје у ЕУ, пре свега у складу са
Директивом 94/62/EС о амбалажи и амбалажном отпаду и која ће, након што се обавезе
индустрије законски регулишу, испуњавати обавезе својих чланица и клијената у погледу
постизања националних циљева које држава Србија одреди.
Циљеви Секопак-а су следећи:
Остваривање сарадње и партнерства између индустрије и државе
Усвајање и примена националног законодавства о амбалажи и амбалажном отпаду у
складу са одредбама и принципима ЕУ Директиве 94/62/ЕС од 20. децембра 1994. године
• Успостављање ефикасног и рентабилног вишематеријалног интегрисаног система за
управљање амбалажом и амбалажним отпадом (за све врсте амбалажног отпада: стакло,
папир, метал, пластика) из свих индустријских сектора, дакле и хемијске индустрије
• Употреба постојећих комуналних капацитета кроз укључивање локалне самоуправе
• Коришћење искустава и знања из најбољих пракси европских земаља
•
•
6.1.4
Удружења радника
У Сектору за рад Министарства рада и социјалне политике врши се упис синдиката у
регистар. Регистар се води у електронској форми и може му се приступити на захтев. У
Србији постоји велики број гранских синдиката, међу којима се налазе и удружења радника
хемијске индустрије. У Уједињеним гранским синдикатима «Независност» налази се и
синдикат хемије, неметала, енергетике и рударства. У Асоцијацији слободних у независних
синдиката (АСНС) налази се и грана хемије и неметала. Постоји и самостални синдикат
123
радника енергетике и петрохемије Србије. Синдикати углавном спроводе акције у циљу
побољшања материјалног стања радника, али и такође активности које се односе на
побољшање безбедности и здравља на радном месту, односно услова за рад.
6.1.5
Невладине еколошке организације
Преглед невладиних организација које се баве заштитом животне средине дат је у
Поглављу 11.
6.1.6
Удружења заштите потрошача
(Извор: Национални програм заштите потрошача Републике Србије за период 20072012 године)
Развој независних невладиних организација потрошача у Србији има дугу традицију,
али ипак још не постоји потребна инфраструктура у функцији заштите права и интереса
потрошача. У овом тренутку у Србији постоје 57 регистроване невладине организације
потрошача, на основу регистра у надлежном Министарству (Министарство трговине и
услуга). Релативно велики број организација и недовољна координација у њиховом раду, пре
свега одсуство заједничких акција иза којих би стајао ауторитет свих невладиних
организација потрошача у Србији, чини да је њихов укупни утицај мали, везан за локалне
средине, а да при томе, објективно, и иначе недовољна средства за њихов рад нису
рационално искоришћена. Посебно је истакнут проблем нејасноћа око идентификације
јединствене националне репрезентативне асоцијације потрошача Србије, која би имала пун
легитимитет да се појави као национални представник у међународним организацијама,
односно као преговарач у ситуацијама када постоји могућност приступа страним наменским
фондовима. Током 2005. формирана је Национална организација за заштиту потрошача
Србије (НОПС) као кишобран организација потрошача у чијем је саставу 32 организације
потрошача широм земље. Постоје још и Асоцијација потрошача Србије (АПОС) са 6 чланица
и Савез организација потрошача Србије (СОПС) који је регистрован без података које су
чланице ове организације.
С обзиром да је кључни критеријум да организације потрошача искључиво промовишу
и штите интересе потрошача, стога треба да буду јасно одвојене од осталих невладиних
организација и других удружења грађана. Посебан проблем са којима се суочавају
организације потрошача је недостатак финансијских средстава, пре свега оних из буџета,
намењених за пројекте и активности потрошачких организација, тако да је још код највећег
броја организација рад чланова највећим делом волонтерски. Међутим, у циљу остваривања
права потрошача на здраву животну средину и подизања еколошке свести као начело
превенције и предострожности са становишта заштите потрошача, неопходно је адекватно
ангажовање грађана и потрошачких организација, јер представљају значајну циљну групу, а
који могу имати утицаја на унапређење квалитета живота, а самим тим и заштиту животне
околине и одрживи развој.
Безбедност производа, које подразумева и безбедност хемијских производа на
тржишту, је подручје које захтева трајно ангажовање различитих организација и институција
одговорних за заштиту потрошача. Безбедан производ је сваки производ који, под
нормалним условима коришћења или условима коришћења које је могуће предвидети,
укључујући трајање и, у случајевима у којима је то одговарајуће, пуштање у рад, инсталацију
и захтеве у погледу одржавања, не представља ризик или представља само минималан ризик
који одговара употреби производа и за који се сматра да је прихватљив и у складу са високим
нивоом заштите безбедности и здравља лица узимајући у обзир нарочито следеће:
карактеристике производа, утицај на друге производе, презентација производа и ризичне
124
категорије потрошача. У Националном програму заштите потрошача Републике Србије
препоручује се формирање Комисије за општу безбедност производа у складу са смерницама
о општој безбедности производа. Комисију би чинили кадрови из различитих министарстава
и инспекција, из органа за стандардизацију, представници привредне коморе и организација
за заштиту потрошача. Усвајање Закона о општој безбедности производа (усвојила Влада РС)
значајно ће допринети побољшању квалитета производа који се нуде потрошачима.
Проблеми заштите животне средине су све израженији и захтевају ангажовање
јединица локалне самоуправе, привредних субјеката и грађана. У циљу заштите животне
средине, у складу са усвојеним резолуцијама на глобалном нивоу, неопходно је адекватно
ангажовање потрошача, јер они представљају веома значајну циљну групу чије промене
навика у потрошњи могу битно утицати на унапређење квалитета живота, а самим тим и
заштиту околине и одрживи развој. Подизање еколошке свести, као и начело превенције и
предострожности веома је важно са становишта заштите потрошача, а улога потрошачких
организација у процесу заштите животне средине у којима се права грађана као потрошача
угрожавају је незаменљива.
6.1.7
Центар за чистију производњу
На Технолошко-металуршком факултету у Београду, у оквиру трогодишњег пројекта „
Establishment and operation of a national Cleaner Production Centre in Serbia“ који финансира
UNIDO (Организација Уједињених нација за индустријски развој) уз донацију Аустрије и
Словеније, основан је „Центар за чистију производњу“. Центар за чистију производњу има за
циљ да промовише и уведе систем чистије производње у предузећа, али и да постане
актуелна политика Владе.
Чистија производња представља примену свеобухватне превентивне стратегије заштите
животне средине на производне процесе, производе и услуге, са циљем повећања укупне
ефикасности и смањења ризика по здравље људи и животну средину.
Код производних процеса чистија производња се односи на очување сировина, воде и
енергије, смањење примене токсичних и опасних сировина и смањење количина и
токсичности свих емисија и отпада на извору производног процеса.
Код производа, чистија производња тежи да смањи утицаје, током целог животног
циклуса производа на животну средину, здравље и безбедност, од експлоатације сировина,
преко прераде и коришћења, до коначног одлагања.
Министарство животне средине и просторног планирања и Технолошко-металрушки
факултет у Београду припремили су Нацрт стратегије увођења чистије производње у Србији.
Стратегија увођења чистије производње у Републици представља разраду стратешких
докумената, посебно нацрта Стратегије одрживог развоја и Националног програма заштите
животне средине Републике Србије. Стратегијом се разрађује национални концепт одрживог
развоја, кроз подстицање примене чистије производње.
Једна од компоненти рада Центра за чистију производњу представља и пројекат
увођења бизнис модела Хемијског лизинга у предузећа у Србији. На Међународној
конференцији о управљању хемикалијама (Дубаи, 2006), као један од могућих начина
реализације циљева SAICM у пракси промовисан је овај бизнис модел.
Концепт хемијског лизинга је заснован на принципу чистије производње о превенцији
загађења. Хемијски лизинг је пословни модел оријентисан на пружање услуге који помера
фокус са повећања обима продаје хемикалија према приступу „додатне вредности“.
Произвођачи продају функције хемикалије, а главно средство плаћања је функционална
јединица. Основна идеја је да учесници буду економски заинтересовани за примену модела
125
кроз повећање профита. Резултат примене модела је ефикасније коришћење хемикалија уз
смањење ризика повезаног са њиховим коришћењем као и заштита људског здравља. Овај
пројекат је у почетној фази (одабира учесника). У оквиру пројекта је предвиђена и изградња
капацитета у Србији.
6.2
Преглед експертизе у индустријском, академском и невладином сектору
6.3
Научноистраживачки
институти
Невладине
организације
Животна средина/
Удружења
потрошача
Удружења радника
Професионалне
организације
Сакупљање
података
Испитивање
хемикалија
Процена
ризика
Смањење
ризика
Учешће у
изради
стратешких и
законских
докумената
Тренинг и
едукација
Истраживање
мање опасних
алтернатива
Мониторинг
хемикалија у
медијима
животне
средине
Спровођење
прописа
Информисање
радника
Информисање
јавности
Универзитети
Поље
експертизе
Индустрија
Табела 6.А: Преглед експертизе у индустријском, академском и невладином
сектору
++
++
++
+
-
+
++
++
+++
-
-
-
-
++
+
-
-
-
+
+
++
+
+
-
++
+
++
+
+
+
+
+++
++
+
+
++
+
++
+++
-
-
+
+
++
++
-
-
-
+
-
-
+
+
+
++
-
-
+
++
+
+
+
+
++
+
+
Коментари и препоруке
Политика Владе Републике Србије о укључивању представника индустрије у процес
доношења одлука у области управљања хемикалијама заснива се на томе да су представници
индустрије препознати као партнери у овом процесу. Основа за овакву политику Владе се
заснива на опредељењу Србије о придруживању Европској Унији и хармонизацији домаћих
прописа са прописима ЕУ. Самим тим, према Пословнику рада Владе РС државни органи су
дужни да организују јавну расправу при доношењу прописа који битно мењају уређење
одређене области. Такође у процесу доношења појединачних одлука за управљање
126
хемикалија (доношења одлука о забрани или ограничењима употребе хемикалија, израда
студије процене утицаја на животну средину за поједина постројења, итд.), обавезно је
укључивање јавности, па самим тим и представника индустрије. Међутим, често се дешава
да је индустрија незаинтересована за давање коментара при доношењу појединих
стратешких документа и закона, не препознајући своју улогу као ни значај доношења тих
докумената. Постоје и случајеви када је индустрија од почетка укључена у процес доношења
прописа и самим тим су реакције индустрије адекватније. Може да се закључи да је у циљу
максималног искоришћења капацитета запослених у индустрији, потребно спровести обуку
запослених у циљу препознавања њихових будућих обавеза из нових прописа. Та обука мора
да буде организована на начин да се осигура њен континуитет. Потребно је утврдити начин
на који ће се потребне обуке представника индустрије спроводити. С обзиром на велики број
нових прописа чија је израда у току, на ограниченост капацитета индустрије и број тренера
који врше обуку потребно је прво направити одговарајући план обука (узимајући у обзир
мултисекторски приступ управљања хемикалијама) који ће на ефикасан начин припремити
индустрију за спровођење нових прописа.
При планирању и спровођењу обуке индустрије неопходно је имати у виду капацитете
малих и средњих предузећа којима је потребан другачији приступ.
С обзиром да су се у свету волонтерске иницијативе покренуте од стране индустрије
показале као изузетно успешне у достизању безбедног управљања хемикалијама, потребно је
да се у Србији покрене процес укључивања хемијске индустрије у глобални програм
„Responsible Care“. Једна од првих активности у овом поступку јесте да неко од
професионалних удружења у Србији који се баве хемикалијама, покрене поступак учлањења
у Међународни савет хемијских удружења (ICCA) који надзире програм „Responsible Care“.
Обука и развој невладиног сектора је наредни корак које је неопходно спровести да би
се створио одрживи систем подршке у спровођењу државне политике који се односи на
заштиту здравља људи и животне средине од штетних ефеката хемикалија. Ову обуку и
развој је потребно схватити не као једнострану оријентацију на стварање паралелног система
и стални притисак невладиних организација на рад надлежних државних органа, већ као
успостављање једног партнерског односа ове две стране са циљем побољшања управљања
хемикалијама. Рад државних органа и невладиног сектора у области заштите здравља и
животне средине треба бити међусобно усклађен и свакодневно координисан.
Невладине организације спроводе углавном периодичне и појединачне активности, с
обзиром на нестабилан извор финансирања. Стога је потребно ојачати капацитете
невладиних организација, нарочито удружења за заштиту потрошача, како би могле да
спроводе активности у циљу информисања грађана о ризицима од хемикалија по здравље
људи и животну средину. Било би веома корисно уколико би извори финансирања за
невладине организације омогућили и да оне постану, бар у једном делу, одрживе у
будућности, тј. да у будућем раду не зависе искључиво од донација или од компликоване
процедуре (писање пројеката) за добијање истих. Акције невладиних организација би имале
за циљ да подстакну становништво на одговорнији однос према употреби опасних
хемикалија и поступању са хемијским отпадом на одржив начин.
Према Закону о заштити животне средине из 2004. године Агенција за заштиту животне
средине је израдила интегрални катастар загађивача. Агенција ће обезбедити доступност
појединих информација садржаних у катастру загађивача (према Протоколу о регистру
испуштања и преноса загађујућих материја) широј јавности, првенствено обезбеђујући да
њен регистар буде приступачан преко интернета и бесплатан. На овај начин, информације ће
бити лакше доступне јавности и самим тим јавност ће моћи адекватније да реагује.
Једна од битних карика у циљу бољег информисања грађана су новинари, из разних
медија јавног информисања, који такође морају бити обухваћени програмима обуке.
127
7. ПОГЛАВЉЕ: МЕЂУМИНИСТАРСКЕ КОМИСИЈЕ И КООРДИНАЦИОНИ
МЕХАНИЗМИ
7.1 Међуминистарске комисије и координациони механизми
7.2 Коментари и препоруке
7.1
Међуминистарске комисије и координациони механизми
Табела 7.А омогућује преглед релевантних механизма за координацију активности
између надлежних институција.
Табела 7.А: Преглед међу-министарских комисија и координационих механизама
Назив механизма
Одговорности / Правни мандат / Циљ
Секретаријат
Комисија Републике Србије за спровођење конвенције о забрани развоја, производње, складиштења,
и употребе хемијског оружја и о његовом уништавању
Комисија Републике Србије за спровођење Конвенције прати и координира активности у вези са
спровођењем међународних обавеза Србије.
На основу члана 8. Закона о забрани развоја, производње, складиштења и употребе хемијског оружја
и о његовом уништавању («Сл. лист СЦГ», бр. 44/2005) Влада Републике Србије на предлог
државних органа образује ову комисију.
Комисија најмање једном у шест месеци подноси извештаје Влади о спровођењу овог закона.
Министарство спољних послова
Чланови
Чланове Комисије именује Савет министара, на предлог надлежних органа за спољне послове и одбрану и органа надлежних за управљање
хемикалијама, за здравље, унутрашње послове и царинске послове држава чланица.
Име и презиме
Назив институције Адреса
Функција
Телефон
Факс
в.д. генералног директора
Братислав
Министарство
Кнеза Милоша 24,
3068594
3612534
председник
за НАТО и послове
Ђорђевић
спољних послова
Београд
одбране
Саветник у Амбасади
Републике Србије у Хагу,
Организација за
заменик сталног
Предраг
заменик
забрану хемијског
Хаг
представника Републике +31703636800
+31703602421
Манојловић
председника
оружја (OPCW)
Србије при Организацији
за забрану хемијског
оружја (OPCW)
Центар за
Пуковник Здравко
усавршавање кадрова Крушевац
Командант Центра
037 416060
037 41631
члан
Самарџић
АБХО Војске Србије
Министарство
одбране - Сектор за
Капетан Стевица
политику одбране,
3201553
3006332
заменик члана
Прчић
Верификациони
центар
Министарство
животне средине и
просторног
планирања Стево Тубић
Др Ивана Рибара 91 Начелник
3132571
3132574
члан
Одељење за
реаговање у
ванредним
ситуацијама
Министарство
животне средине и
Валентина
просторног
Др Ивана Рибара 91 Начелник
2158759
2158793
заменик члана
Рађеновић
планирања Одељење за
хемикалије
Министарство
Шеф одсека за анализу и
финансија - Управа
сврставање производа за
Душанка Вуковић
Булевар Авноја 155а
2699846
2699011
члан
царина - Одељење за
репродукцију и широку
царинску тарифу
потрошњу
Саветник у одсека за
Министарство
анализу и сврставање
финансија - Управа
Весна Врачар
Булевар Авноја 155а производа за
3117430
2699011
заменик члана
царина - Одељење за
репродукцију и широку
царинску тарифу
потрошњу
128
Министарство
унутрашњих послова
– Сектор за заштиту
и спасавање
Министарство
унутрашњих послова
Драган Стојановић
– Сектор за заштиту
и спасавање
Министарство
Ана Благојевић
економије и
регионалног развоја
Министарство
Иван Аранђеловић економије и
регионалног развоја
Предраг Марић
Кнеза Милоша 101
помоћник министра,
начелник Сектора за
заштиту и спасавање
3614304
3616569
3618599
члан
Кнеза Милоша 101
заменик начелника
Сектора за заштиту и
спасавање
3614304
3616569
3618599
заменик члана
Влајковићева 10
помоћник министра
3346 067
3244 908
3334182
члан
Влајковићева 10
начелник
3334128
3334128
заменик члана
Др Василије Антић
Министарство
здравља
Немањина
22-26
помоћник министра
3616257
2656548
члан
Драгана Косић
Министарство
здравља
Немањина
22-26
саветник, инспектор
3112381
3117550
заменик члана
Комисија за отрове- стручно радно тело Министарства животне средине и просторног планирања
Назив механизма
На основу члана 23. Закона о државној управи («Службени гласник РС», бр. 79/2005); члана 14.
Закона о министарствима («Службени гласник РС», бр. 19/2004 и 84/2004), а у вези члана 4, 7. и
чл. 11. Закона о производњи и промету отровних материја («Службени лист СРЈ», бр. 15/95, 28/96 и
37/2002), Министар заштите животне средине доноси решење о образовању комисије за отрове
Задатак Комисије је да даје стручна мишљења и оцене у вези са утврђивањем отрова који могу
Одговорности / Правни мандат / Циљ
угрозити живот и здравље људи и животну средину ради стављања тих отрова на Списак отрова
чији су производња, промет и коришћење забрањени. Комисија такође даје стручна мишљења и
оцене о разврставању отрова у групе као и о токсиколошкој оцени и оцени ефикасности ради
стављања тих отрова на Листу отрова разврстаних у групе. На захтев министра даје и стручна
мишљења и оцене у вези са спровођењем Закона о производњи и промету отровних материја.
Министарства животне средине и просторног планирања
Секретаријат
Чланови
Министарство здравља сугерише да је потребно да се као члан Комисије за отрове именује званични представник Центра за контролу
тровања ВМА ,др Зоран Шегрт, обзиром на значај који има поменута институција.
Име и презиме
Назив институције Адреса
Функција
Телефон
Факс
Проф. др
Пољопривредни
Немањина 6, Земун
3161496
193659
председник
Славољуб
факултет
Виторовић
Фармацеутски
факултет - Институт
Проф. др Весна
заменик
Војводе Степе 450
3951251
3972840
за токсикологију
Матовић
председника
академик Данило
Солдатовић
Фармацеутски
факултет -Институт
Проф. др Биљана
за токсикологију
Војводе Степе 450
3951250
3972840
члан
Антонијевић
академик Данило
Солдатовић
БезбедносноМарина
информативна
Краљице Ане б.б.
члан
Невешћанин
агенција - Институт
безбедности
Проф. др Драган
Јоксовић
Војно-медицинска
академија
Министарство
пољопривреде,
шумарства и
водопривреде
Факултет
Проф. др Миланка
ветеринарске
Јездимировић
медицине, Београд
Министарство
унутрашњих
Љиљана Рауш
послова, Сектор за
заштиту и спасавање
Институт за хемију,
Доц. др Сурен
технологију и
Хусинец
металургију –
Центар за хемију
Др Милена
Институт за
Јовашевић нуклеарне науке Стојановић
Винча
Снежана СавчићПетрић,
Црнотравска 17
3672187
3672187
члан
Омладинских бригада
1
2600081
2604576
члан
Булевар ослобођења
18
3615436
685052
Кнеза Милоша 101
3062500
лок. 2026
3617179
члан
Његошева 12
3236293
3235255
члан
Мике Аласа
12 - 14
2458222
3442420
члан
129
члан
Драган Кнежевић
Проф. др Марко
Анђелковић
Нешко Нешковић
Оливера
Павићевић
Завод за
дезинфекцију,
дезинсекцију и
дератизацију
Институт за
биолошка
истраживања
«Др Синиша
Станковић»
Институт за
истраживања у
пољопривреди
«Србија» - Центар за
пестициде
Министарство
животне средине и
просторног
планирања
Назив механизма
Требевичка 16
3557034
3554499
члан
29. новембра 142
764847
761433
члан
Зелени венац 2
180509
Др Ивана Рибара 91
3132571
члан
3132574
секретар
Комисија Републике Србије за пестициде
Разматра захтева произвођача пестицида и заступника иностраних произвођача, односно
њихове пријаве за испитивање пестицида и извештаје овлашћених организација за
испитивање пестицида о извршеним испитивањима хемијских и физичких особина и
биолошких ефикасности (ради добијања сталне или привремене дозволе или проширења
сталне дозволе за стављање пестицида у промет) и експертизе о усклађивању промене
пестицида у погледу резистентности и новијих података о деловању на човека, корисне
организме и животну средину, а за намене утврђене у претходној сталној дозволи за
стављање пестицида у промет (обнова дозволе са стављање пестицида у промет).
Даје предлог Министру пољопривреде, шумарства и водопривреде за издавање сталне
Одговорности / Правни мандат / Циљ
или привремене дозволе за стављање пестицида у промет.
Даје предлог Министру пољопривреде, шумарства и водопривреде за утврђивање МДК
резидуа пестицида у биљу и намирницама биљног порекла, сточној храни биљног
порекла и у намирницама животињског порекла као последице примене пестицида у
заштити биља.
Обавља и друге послове и задатке који произилазе из Закона о заштити биља („Службени
лист СРЈ”, бр. 24/96, 26/96 и 101/05-други закон) и прописа донесених на основу овог закона.
Обавља и друге задатке које јој повери Министар пољопривреде, шумарства и
водопривреде.
Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде
Секретаријат
Чланови
ГРУПА ЗА ОЦЕНУ (ЕВАЛУАЦИЈУ) ЕФИКАСНОСТИ
ПЕСТИЦИДА У ОБЛАСТИ ПОЉОПРИВРЕДЕ И
ШУМАРСТВА
ГРУПА ЗА ОЦЕНУ (ЕВАЛУАЦИЈУ) ХЕМИЈСКИХ И
ФИЗИЧКИХ ОСОБИНА ПЕСТИЦИДА И
УТВРЂИВАЊЕ ПРЕДЛОГА МДК ПЕСТИЦИДА У
БИЉУ И НАМИРНИЦАМА БИЉНОГ ПОРЕКЛА,
СТОЧНОЈ ХРАНИ БИЉНОГ ПОРЕКЛА И У
НАМИРНИЦАМА ЖИВОТИЊСКОГ ПОРЕКЛА КАО
ПСЛЕДИЦЕ ПРИМЕНЕ ПЕСТИЦИДА У ЗАШТИТИ
БИЉА
Име и презиме
Др Славољуб
Виторовић
Др Милица
Мојашевић
Назив институције
Пољопривредни
факултет; Институт
за заштиту биља и
прехрамбених
производа
Пољопривредни
факултет
Пољопривредни
факултет; Департман
Др Сања Лазић
за заштиту биља и
животне средине „Др
Павле Вукасовић“
Научни институт за
Др Мира Пуцаревић ратарство и
повртарство
Пољопривредни
факултет; Департман
Др Душанка Инђић за заштиту биља и
животне средине „Др
Павле Вукасовић“
Институт за заштиту
Мр Слободан
биља и животну
Крњајић
средину
Научни институт за
Др Радивоје Јевтић ратарство и
повртарство
Пољопривредни
факултет; Институт
Др Петар Вукша
за заштиту биља и
прехрамбених
производа
Адреса
Функција
Земун
Професор на
предмету
Пољопривредна
токсикологија
Земун
Нови Сад
Нови сад
Нови Сад
Нови Сад
Земун
130
Професор на
предмету Посебна
фитофармација
Професор на
предмету Општа
фитофармација,
фитофармацеут аналитичар
Научни сарадник,
аналитичар
Професор на
предмету Посебна
фитофармација,
фитофармацеут зооциди
Научни сарадник,
фитофармацеит зооциди
Виши научни
сарадник,
фитопаталог
Професор на
предмету
Технологија заштите
биља
Телефон
Факс
члан
члан
члан
члан
Председник
комисије, за
оцену зооцида
члан, за оцену
зооцида
члан, за оцену
фунгицида
члан, за оцену
фунгицида
Др Јелица Балаж
Пољопривредни
факултет; Департман
Нови Сад
за заштиту биља и
животне средине „Др
Павле Вукасовић“
Мр Љиљана
Радивојевић
Центар за пестициде
и заштиту животне
средине
Др Ибрахим
Елезовић
Пољопривредни
факултет; Институт
за заштиту биља и
прехрамбених
производа
ГРУПА ЗА КОНТРОЛУ ПРЕДЛОГА УПУТСТАВА ЗА ПРИМЕНУ У ДЕЛУ
СИМПТОМИ И ЗНАЦИ ТРОВАЊА, ПРВА ПОМОЋ И ЛЕЧЕЊЕ
Др Милка
Главендекић
Др Гордана Бабић
Снежана Јеличић
Шумарски факултет
Војномедицинска
академија, Клиника
за токсикологију
Министарство
пољопривреде,
шумарства и
водопривреде
Земун
Професор на
предмету Прогноза
болести у заштити
биља, Бактериозе
биља и Микозе
воћака и винове лозе,
фитопатолог и
бактериолог
Истраживач –
сарадник,
фитофармацеут хербициди
Професор на
предмету Посебна
фитофармација,
фитофармацеут хербициди
члан, за оцену
бактерицида
члан, за оцену
хербицида и
регулатора
раста
члан, за оцену
хербицида и
регулатора
раста
Београд
Професор на
предмету Шумарска
ентомологија,
ентомолог
члан, за оцену
пестицида за
примену у
области
шумарства
Београд
Клинички токсиколог
члан
Београд
секретар
Др Марко Ињац
Chemical Agrosava
d.o.o.
Београд
Руководилац стручне
службе за развој
инсектицида и
фунгицида
Душица Бојовић
BASF – Jugoslavija
d.o.o.
Београд
Регистрација
пестицида
Представник
Пословног
удружења
произвођача
пестицида
„Заштита
биља“
Представник
Пословног
удружења
заступника и
представника
иностраних
произвођача
пестицида
SECPA
Комисија Републике Србије за оцену програма у области заштите биља
Назив механизма
Врши избор и оцену пријављених програма у области заштите биља у складу са:
Предложеним аспектима (од 1 до 6) и тематским оквирима у Јавном позиву за
пријављивање програма;
Елементима пријаве програма – дефинисаним општим и специфичним условима;
Критеријумима за оцену планираних финансијских средстава.
Даје сагласност на измену, допуну активних пројеката (из 2004. и 2005. год) из области
заштите биља у оквиру уговором и програмом предвиђених средстава
Одговорности / Правни мандат / Циљ
Даје сагласност увећање средстава старих – активних пројеката али по критеријумима за
пројекте из 2006. године
Прати извршење пројеката (старих: из 2004. и 2005. године) и 2006. године све до
њиховог окончања у стручном смислу, као и у финансијском смислу да могу тражити на
увид рачуне и доставу извештаја
Даје мишљење министру поводом предатих извештаја (стручних и финансијских), те да
уз сагласност или сугестије министра одлучује да ли ће извештај прихватити или не.
Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде
Секретаријат
Чланови
Име и презиме
Назив институције Адреса
Функција
Др Стеван
Масиревић
Управа за заштиту
биља
Директор Управе
стални члан
Начелник
одељења
стални члан
Начелник
одељења
стални члан
Управа за заштиту
биља – Одељење за
здравље биља и
биљни карантин
Управа за заштиту
Снежана Савчић биља – Одељење за
Петрић
пестициде и ђубрива
Мр Мирјана
Копривица
131
Телефон
Факс
Др Јелена Левић
члан, микозе
ратарских усева
Институт за кукуруз Земун поље
Институт за
Др Радивоје Јевтић ратарство и
повртарство
члан, микозе
ратарских усева
Нови Сад
Др Драгица
Ивановић
Институт за кукуруз Земун поље
члан, област
семенарства
Др Милан
Радивојевић
Пољопривредни
факултет
члан, област
нематологије
Земун
Институт за
Мр Горан Малиџа ратарство и
повртарство
Нови Сад
Мр Снежана
Танасковић
Агрономски
факултет
Чачак
Др Оливера
Петровић
Пољопривредни
факултет
Земун
члан,
хербологија и
хербициди
члан,
ентомологија у
воћарству
члан,
ентомологија
Др Мирослав
Ивановић
члан, микозе у
повртарству
Др Алекса
Обрадовић
Пољопривредни
факултет
Земун
Мр Татјана
Кнежевић
Пољопривредни
факултет
Нови Сад
Ружа Петрина
Агроком
Таванкут
Марија
Миленковић
Пољопривредна
апотека „Глорија“
Брестовик
Др Бранка Крстић
Пољопривредни
факултет
Земун
Мр Александра
Булајић
Пољопривредни
факултет
Земун
Верко Качаревић
Расадник
„Качаревић“
Винча
Мр Горица
Вуковић
Градски завод за
заштиту здравља
Београд
Др Михајло
Ристић
Институт за
проучавање
Београд
лековитог биља „Др.
Јосиф Панчић“
Назив механизма
члан,
прокариоти у
повртарству,
ратарству и
воћарству)
члан,
прокариоти у
повртарству,
ратарству и
воћарству)
члан, сузбијање
штетних
организама
члан, сузбијање
штетних
организама
члан,
вирусологија
члан, микозе
воћака и
украсних
биљака
члан, сузбијање
штетних
организама
члан, резидуе и
физичкохемијске
особине
пестицида
члан, резидуе и
физичкохемијске
особине
пестицида
Координациони комитет Републике Србије за спровођење POPs пројекта
Задатак Координационог комитета је да управља спровођењем POPs пројекта кроз координацију
спровођења пројектних задатака/компоненти, надгледање спровођења POPs пројекта и одобравање
извештаја о раду Пројектне канцеларије.
Одговорности / Правни мандат / Циљ
Секретаријат
Чланови Координационог комитета имају појединачне задатке да обезбеде информације и податке из
надлежности органа и организација односно институција које представљају, да обезбеде усклађеност
Плана за имплементацију Стокхолмске конвенције о дуготрајним органским загађујућим
супстанцама са стратешким документима и прописима тих органа као и да обезбеде испуњавање
обавеза које проистичу из Стокхолмске конвенције о дуготрајним органским загађујућим
супстанцама од стране тих институција.
Канцеларија POPs пројекта- координатор пројекта
Чланови
Министар заштите животне средине ради спровођења UNEP/GEF пројекта «Израда плана за имплементацију Стокхолмске конвенције о
дуготрајним органским загађујућим супстанцама (POPs)» број GF/4030-03-15 (у даљем тексту: «POPs пројекат») доноси Решење о образовању
координационог комитета
132
Име и презиме
Назив институције
Министарство
Александар Весић животне средине и
просторног
планирања
Министарство
Валентина
животне средине и
просторног
Рађеновић
планирања
Министарство
Јелена Симовић
рударства и
енергетике
Адреса
Функција
Телефон
Факс
Омладинских
бригада 1, Београд
помоћник
министра
3131357
3131394
председник
Др Ивана Рибара 91
Начелник
2158759
2158793
заменик
председника
3346755
члан
Др Милица
Мојашевић
Српско хемијско
друштво
2196131
2615315
лок. 398
Љиљана
Танасијевић
Привредна комора
Србије
3235423
члан
Мр Небојша Реџић
Агенција за заштиту
животне средине
2160956
члан
Снежана СавчићПетрић
Министарство
пољопривреде,
шумарства и
водопривреде
Управа за заштиту
биља
2600081
2604576
члан
Прим.др Снежана
Матић-Бесарабић
Министарство
здрављa
2078627
3235080
члан
Радован Медић
Министарство
финансија
3614838
3614838
члан
7.2
3168260
члан
Коментари и препоруке
Иако постоје комисије које врше специфичне послове предвиђене различитим
прописима, као основни закључак овог поглавља намеће се потреба за формирањем
међусекторског тела за координацију израде стратегија и планова у области управљања
хемикалијама, као и законских и подзаконских прописа које би пратило спровођење ових
докумената. У раду овог тела треба да учествују представници свих државних органа
надлежних
за
поједине
делове
управљања
хемикалијама,
представници
научноистраживачког сектора, невладине организације и представници професионалних
удружења. Као подтело овог тела, потребно је формирати комисију за координацију рада
различитих инспекција у циљу размене информација. У рад ове комисије потребно је
укључити све релевантне републичке, покрајинске и локалне инспекторе.
Министарство животне средине и просторног планирања треба да буде иницијатор
оснивања овог међусекторског тела и секретаријат. Да би могло да врши ову значајну
функцију, Министарство животне средине и просторног планирања мора да обезбеди
потребне кадровске и финансијске ресурсе. Резултат рада овог тела треба да буде
успостављање прецизних административних процедура и електронске мреже за размену
информација различитих надлежних органа која ће бити интегрални део информационог
система за управљање хемикалијама.
У раду Комисије за отрове, поред представника органа државне управе (животна
средина, здравље, пољопривреда и унутрашњи послови) учествују и представници научноистраживачког сектора. Неки од чланова Комисије за отрове су представници овлашћених
правних лица за израду токсиколошке оцене, што указује да административни процес
доношења одлуке о разврставању отрова у групе није одвојен од стручног дела давања
токсиколошке оцене. Министарство животне средине и просторног планирања је
секретаријат ове Комисије и требало би да плати рад чланова Комисије, што није случај.
133
Треба такође напоменути да иако постоји потреба за постојањем комисије за
одређивање максимално дозвољених концентрација резидуа пестицида у храни, таква
комисија при Министарству здравља не постоји.
У комисијама наведеним у поглављу 7.1 нису сагледани сви аспекти ризика оних који
управљају хемикалијама тј. нема представника Министарства за инфраструктуру надлежног
за управљање ризицима у области транспорта опасних материја.
Пример успостављања Комисије где је на адекватан начин регулисано раздвајање
административног процеса доношења одлука од стручног дела израде студије о процени
ризика је предложен у нацрту закона о биоцидима. Због непостојања адекватног стручног
кадра запослених у државној управи у административном процесу доношења одлука, у овом
нацрту препозната је потреба за ангажовањем спољних сарадника-стручњака из области
токсикологије, екотоксикологије, фармације, ветерине, хемије, медицине и других
природних наука, за рад у комисији ради доношења одлука о стављању биоцида на тржиште.
Према нацрту закона о биоцидима, чланови Комисије не могу бити лица која производе,
односно стављају на тржиште биоциде, лица која учествују у изради и процени техничког
досијеа биоцида (члан Комисије мора потписати изјаву о непостојању сукоба интереса, као
што је то пракса у земљама ЕУ). Ангажовање спољних стручњака у раду Комисије планира
се да буде плаћено из накнада за издавање дозвола за стављање биоцида на тржиште.
Међутим, треба нагласити да је потребно да запослени у државној управи постепено
преузимају послове који су поверени Комисији, за шта је потребно оспособити државне
службенике за обављање ових послова.
Једна од специфичних препорука тиче се прописа који регулишу увоз и извоз азбеста,
имајући у виду да је спољнотрговински промет ове робе за сада регулисан искључиво
Законом о спољнотрговинском пословању („Сл. Гласник РС“, бр. 101/2005) и Одлуком о
одређивању робе за чији су извоз, увоз, односно стављање у промет прописани посебни
услови („Службени гласник РС“, бр. 126/07). Потребно је утврдити на који је начин потребно
регулисати ову материју, као и надлежност за издавање дозвола за увоз и извоз азбеста,
уколико је то потребно ради заштите животне средине.
Неопходно је пронаћи механизам идентификације хемикалија као робе двоструке
намене и успоставити међусекторску сарадњу по овом питању. Такође ојачати
административне капацитете стручњацима из ове области.
134
8. ПОГЛАВЉЕ: ПРИСТУП И КОРИШЋЕЊЕ ПОДАТАКА
8.1 Локација националних података
8.2 Процедуре за сакупљање и ширење националних/локалних података
8.3 Доступност међународне литературе
8.4 Доступност међународним и домаћим базама података
8.5 Национални системи размене информација
8.6 Коментари и препоруке
8.1
Локација националних података
Табела 8.А: Локација националних података
Тип података
Статистички подаци
производње
Локација
Извор
података
Како се може
приступити
Приступ
Попуњени упитници
произвођача који су
им достављени од
стране РЗСС на
РЗСС
јаван
основу Плана и
програма
статистичких
истраживања
царинске декларације,
MФ-Управа
извештаји граничне
јавно
царина и РЗСС инспекције,
дозволе за извоз
царинске декларације,
MФ-Управа
извештаји граничне
јавно
царина и РЗСС инспекције,
дозволе за увоз
Не постоји
систематско
праћење
потрошње
хемикалија
МРСП-Управа
за безбедност и
здравље на
раду/Службе
медицине рада/
Завод за јавно
здравље
«Батут»
Извештај по
ограничен
МУП,
извршеном увиђају
МЖСПП,
Мобилна
екотоксиколош
ка јединица
Градског завода
за јавно
здравље
Београда
На захтев, или на сајту:
webrzs.statserb.sr.gov.yu
Формат
Папирни,
електронски,
документ
«Статистички
годишњак Србије»
на захтев, сајт
www.fcs.yu
webrzs.statserb.sr.gov.yu
Папирни,
електронски
На захтев, сајт
www.fcs.yu
webrzs.statserb.sr.gov.yu
Папирни,
електронски
-
-
на захтев
папирни
на захтев
папирни
Примаоци пошиљки опасне лица МИ и ЈП Дозволе, статистички ограничен
Железнице
подаци превозника
робе
уређеном процедуром
папирни и
електронски
Пошиљаоци пошиљки
опасне робе
Дозволе, статистички
ограничен
подаци превозника
уређеном процедуром
папирни и
електронски
Извештаји инспекције
ограничен
рада
на захтев
папирни
Извештаји инспекције
ограничен
рада
на захтев
папирни
Статистички подаци извоза
Статистички подаци увоза
Статистички подаци о
потрошњи хемикалија
Извештаји о акцидентима у
индустрији
Извештаји о акцидентима
приликом транспорта
МИ, МУП,
МЖСПП
Извештај по
извршеном увиђају
ограничен
Овлашћена
Подаци о здравственом
стању радника у
пољопривреди
Подаци о здравственом
Србије
Овлашћена
лица МИ и ЈП
Железнице
Србије
МРСП-Управа
за безбедност и
здравље на
раду/Службе
медицине рада/
Завод за јавно
здравље
«Батут»
МРСП-Управа
за безбедност и
135
стању радника у индустрији здравље на
раду/Службе
медицине рада/
Завод за јавно
здравље
«Батут»
Статистички подаци о
тровању
Национални
центар за
контролу
тровања ВМА
Подаци о акутним
тровањима се
базирају на подацима
о болесницима који
су збринути у Центру
за контролу тровања
и регистрованим
позивима, углавном
од стране лекара са
терена и у мањем
проценту грађана који
су се центру обраћали
у циљу добијања
савета за пружање
помоћи акутно
отрованим
Регистар о испуштању и
трансферу загађујућих
супстанци
Регистар у
Агенцији за
заштиту
животне
средине
МЖСПП
-
За сада
ограничен, али
се планира за
2007. г. да се
број и
на захтев
структура
акутних
тровања објаве
у виду
годишњака
Папирни,
електронски
-
-
-
На захтев, или на сајту
MЗЖС
www.ekoserb.sr.gov.yu,
Агенцује за заштиту
животне средине
www.sepa.sr.gov.yu и
Агенције за рециклажу
www.reciklaza.sr.gov.yu
Папирни, нешто од
података у
електронској форми
Попуњени упитници
од стране индустрије
достављени МЖСПП
према Правилнику
Подаци о опасним
материјама и опасном
отпаду
МЖСПП,
Агенција за
заштиту
животне
средине,
Агенција за
рециклажу,
Управа царина
о методологији за
процену опасности
од хемијског удеса
и од загађивања
јавно
животне средине,
мерама припреме и
мерама за
отклањање
последица,
Дозволе за увоз и
извоз, царинске
декларације
Регистар пестицида
Регистар токсичних
хемикалија
Попис постојећих
хемикалија
Регистар увоза/извоза
Регистар произвођача
PIC одлуке
Управа за
заштиту биља
МПШВ
инвентар
јавно
Захтев, сајт
www.minpolj.sr.gov.yu
Папирни,
електронски
МЖСПП
-
-
-
-
-
-
-
-
на захтев, сајт
www.minpolj.sr.gov.yu
Папирни,
електронски
нa захтев, сајт
www.ekoserb.sr.gov.yu
www.minpolj.sr.gov.yu
Папирни,
електронски
Нa захтев
Папирни,
електронски
не постоји
За отровеМЖСПП,
За пестицидеУправа за
заштиту биља
За отровеМЖСПП;
За пестицидеУправа за
заштиту биља;
За експлозиве
МУП
Не постоји PIC
одлуке за извоз,
с обзиром да
још увек није
ратификована
Ротердамска
конвенција,
али постоје PIC
одлуке за увоз
МЖСПП;
Дозволе за извоз
Списак
регистрованих
произвођача
Ограничен
Списак PIC одлука за
Ограничен
увоз
Остало
136
8.2
Процедуре за сакупљање и ширење националних/локалних података
Републички завод за статистику Србије (РЗСС) сваке године припрема документ
«План и програм статистичких истраживања», који усваја Влада РС. Овим документом се
прецизирају врсте истраживања која ће се спровести у наредној години, као и начин
спровођења. Крајем сваке године, почевши од 1974. године, РЗСС објављује публикацију
«Статистички годишњак Србије» са подацима за прошлу годину. Годишњак представља
комплексну публикацију и садржи основне податке из свих области друштвеног и
привредног живота. РЗСС детаљне резултате свих статистичких истраживања публикује по
појединим областима у својој редовној едицији ”Билтени” или у другим публикацијама.
Поред података које прикупља и обрађује Републички завод за статистику Србије, у
Годишњаку се дају и статистички подаци других овлашћених органа и организација:
Народне банке Србије – Завод за обрачун и плаћања, Министарства финансија Републике
Србије, Републичког хидрометеоролошког завода, Сеизмолошког завода Републике Србије,
Републичке геодетске управе, Министарства правде, Министарства унутрашњих послова,
Националне службе за запошљавање, фондова здравственог, односно пензијског и
инвалидског осигурања, Географског института у Београду, Војногеографског института,
Завода за заштиту природе Србије и др. На сајту Републичког завода за статистику Србије
(webrzs.statserb.sr.gov.yu), објављује се статистички годишњак Србије на српском и од 2004.
године на енглеском језику.
Управа царина при Министарству финансија публикује годишње статистичке
билтене робног промета и транзита, који се постављају на сајт Управе царина (www.fcs.yu).
Сектор за информационе технологије Управе царина обезбеђује статистичке податке за
надлежне државне органе, који се достављају по захтеву.
Успостављање информационог система и интегралног катастра загађивача је
дефинисано у Закону о заштити животне средине („Сл. гласник РС”, број 135/04). Према
члану 74. овог закона у циљу ефикасног идентификовања, класификовања, обраде, праћења и
евиденције природних вредности и управљања животном средином у Србији успоставља се
информациони систем заштите животне средине који води Агенција за заштиту животне
средине.
Информациони систем обухвата формирање, класификовање, одржавање, презентацију
и дистрибуцију нумеричких, описних и просторних база података о:
• квалитету медијума животне средине,
• праћењу стања и заштити животне средине,
• законодавним, административним и организационим и стратешким мерама,
• научно-техничким информацијама о планским мерама превенције и
• размени информација са другим информационим системима и др.
Његовим успостављањем обезбеђује се приступ и другим информационим системима и
хармонизација свих релевантних информација и података на националном и међународном
нивоу.
У скалду са чланом 75. овог Закона Агенција за заштиту животне средине ради праћења
квалитативних и квантитативних промена у животној средини и предузимања мера заштите у
животној средини води интегрални катастар загађивача. Овај катастар као јавна књига
доступан је широј јавности преко Интернета. Приступ катастру је бесплатан.
Као један од елемената информационог система животне средине наведен је и
мониторинг. Сви субјекти система заштите животне средине су дужни да у оквиру своје
надлежности утврђене законом обезбеђују континуалну контролу и праћење стања животне
средине - мониторинг. Мониторинг се врши систематским праћењем индикатора, односно
праћењем активности друштвено-економског развоја, притисака који тај развој врши на
животну средину, промена у стању животне средине и утицаја на здравље људи и опстанак
екосистема и реакција друштва као повратног дејства на активности друштвено-економског
137
развоја. Државни органи, односно организације, органи аутономне покрајине и јединице
локалне самоуправе, овлашћене организације и загађивачи дужни су да податке добијене
мониторингом достављају Агенцији за заштиту животне средине на прописан начин.
8.3
Доступност међународне литературе
Табела 8.Б: Доступност међународне литературе
Литература
Environmental Health Criteria
Documents (WHO)
Health and Safety Guides
(WHO)
International Chemicals Safety
Data Cards (IPCS/EC)
Decision Guidance Documents
for PIC Chemicals (FAO/UNEP)
FAO/WHО Pesticides Safety
Data Sheets
Documents from the FAO/WHО
Joint Meeting on Pesticide
Residues
Material Safety Data Sheets
(индустрија)
Environmental Protection
Agency (EPA), IRIS
International Agency for
Research on Cancer (IARC)
Evaluation of certain food
additives and contaminants
(WHO/TRS)
Локација
Приступ
Како приступити
http://www.who.int/ipcs/publications/
ehc/en/index.html
http://www.inchem.org/pages/hsg.ht
ml
http://www.cdc.gov/niosh/ipcs/ipcsca
rd.html
http://www.pic.int/en/ViewPage.asp?i
d=239
http://www.who.int/ipcs/publications/
jmpr/pesticide_2005.pdf
интернет
неограничен
интернет
неограничен
интернет
неограничен
интернет
неограничен
интернет
неограничен
интернет
неограничен
http://www.inchem.org/pages/jmpr.ht
ml
интернет
неограничен
http://www.ilpi.com/msds/
интернет
неограничен
http://www.epa.gov/iris/
интернет
неограничен
http://www.iarc.fr/
интернет
неограничен
http://www.inchem.org/documents/je
cfa/jecmono/v45je07.htm
OECD Guidelines for the Testing
интернет
of Chemicals
неограничен
Good Laboratory Practice
Principles
неограничен
интернет
Good Manufacturing Practice
интернет
Principles
KoBSON
(Kонзорцијум библиотека
интернет
Србије за обједињену набавку)
неограничен
неограничен
http://www.oecd.org/document/22/0,
2340,en_2649_34377_1916054_1_1_
1_1,00.html
http://www.oecd.org/document/63/0,
2340,en_2649_34381_2346175_1_1_
1_1,00.html
http://www.emea.eu.int/Inspections/G
MPhome.html
http://www.nbs.bg.ac.yu/kobson
Преко рачунског центра Универзитета у Београду, сви заинтересовани на факултетима
и институтима могу директно приступити систему KoBSON (www.nbs.bg.ac.yu/kobson),
конзорцијуму библиотека Србије за обједињену набавку, новом облику организовања
библиотека Србије, формираном 2001. године. Основни циљеви удруживања библиотека
Србије били су набавка страних научних информација и прелазак са папирних издања на
електронска. Преко система KoBSON може се приступити електронским часописима (нпр.
American Chemical Society, Cambridge University Press, HINARI, ScienceDirect, Springer-Link,
138
Free Medical Journals, Blackwell, EBSCO), електронским књигама (нпр. PubMed, SpringerLink, HeinOnline), индекс базама (нпр. Medline, SciFinder, Web of Science). Међутим, важно је
напоменути да приступ није ограничен само за сервере академске универзитетске мреже, већ
корисник може приступити прикључењем на интернет преко неког од комерцијалних
провајдера (еунет, сезам, птт, итд.) уколико се региструје (регистрација је бесплатна).
Целокупан систем претплате финансира се искључиво преко Министарства животне средине
и просторног планирања.
У склопу Војно-медицинске академије постоји Институт за медицинске информације и
документацију који редовно прима бројне часописе и поседује стручну страну и домаћу
литературу из области медицине, хемије, токсикологије, и других области који могу бити од
интереса за управљање хемикалијама. Свако правно или физичко лице може да има приступ
литератури уколико испоштује прописану процедуру.
Библиотека Хемијског факултета има велики број примарне и секундарне научне
литературе, Chemical Abstract, велики број научних часописа из области хемије, велику
колекцију књига и приручника. Приступ је слободан.
Литература о пестицидима које је доставила Управа за заштиту биља Министарства
пољопривреде, шумарства и водопривреде, који представља само део литературе о
пестицидима који је доступан запосленима. Поред тога Управа поседује и већи број других
публикација (различити аспекти у области пестицида, научно стручна литература,
међународни и домаћи часописи из области пестицида и сл.).
Табела 8.Б1: Литература о пестицидима
(Управа за заштиту биља Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде)
Литература
Локација
Директиве и Регулативе
Савета и Комисије, Одлуке
Комисије, Водичи
EU
The Pesticide Manual
BCPC
The Biopesticide Manual
BCPC
Ко има приступ
Запослени у
Управи за заштиту
биља на захтев
прослеђујемо
копије
Запослени у
Управи за заштиту
биља
Запослени у
Управи за заштиту
биља
Како
приступити
Захтев
Захтев
Захтев
јавно
http://www.eppo.org
EPPO
Запослени у
Управи за заштиту
биља
Захтев
FAO
Запослени у
Управи за заштиту
биља
Захтев
MSDS/Labels
USA
јавно
http://www.meisterpro.
com
EPA
USA
јавно
http://www.epa.gov
Pesticide Safety Directorate
UK
јавно
http://www.pesticides.g
ov.uk
јавно
http://www.ecpa.org
ЕPPO
ЕPPO Standards - Guidelines
for the efficacy evaluation of
plant protection products
Pesticide specification - Manual
on the development and use of
FAO specifications for plant
protection products
ECPA
139
Electronic Code of Federal
Regulation
USA
FAO/WHO
Crop Protection Handbook
A study Guide for Commercial
Pesticide Applicators and
Handlers
Demonstration and Research,
Iowa Commercial Pesticide
Applicator Manual
Agricultural Crop Disease
Management, Iowa Commercial
Pesticide Applicator Manual
Agricultural Weed
Management, Iowa Commercial
Pesticide Applicator Manual
Fruit and Vegetable Pest
Control, Iowa Commercial
Pesticide Applicator Manual
Aerial Application, Iowa
Commercial Pesticide
Applicator Manual
Community Insect management,
Iowa Commercial Pesticide
Applicator Manual
Fumigation, Iowa Commercial
Pesticide Applicator Manual
Termite Control, Iowa
Commercial Pesticide
Applicator Manual
General and Household Pest
Management, Iowa Commercial
Pesticide Applicator Manual
Right og Way, Iowa
Commercial Pesticide
Applicator Manual
Aquatic Pest Control, Iowa
Commercial Pesticide
Applicator Manual
Seed treatment, Iowa
Commercial Pesticide
Applicator Manual
Forest Pest Management, Iowa
Commercial Pesticide
Applicator Manual
Animal Pest Control, Iowa
Commercial Pesticide
Applicator Manual
Agricultural Insect Control,
http:// www
ecfr.gpoaccess.gov
јавно
http:// www fao.org
Запослени у
Управи за заштиту
биља
Запослени у
Управи за заштиту
биља
Запослени у
Управи за заштиту
биља
Запослени у
Управи за заштиту
биља
Запослени у
Управи за заштиту
биља
Запослени у
Управи за заштиту
биља
Запослени у
Управи за заштиту
биља
Запослени у
Управи за заштиту
биља
Запослени у
Управи за заштиту
биља
Запослени у
Управи за заштиту
биља
Запослени у
Управи за заштиту
биља
Запослени у
Управи за заштиту
биља
Запослени у
Управи за заштиту
биља
Запослени у
Управи за заштиту
биља
Запослени у
Управи за заштиту
биља
Запослени у
Управи за заштиту
биља
Запослени у
Управи за заштиту
биља
Запослени у
Управи за заштиту
биља
USA
Recognition and Management of
EPA
Pesticide Poisonings
Private Pesticide Applicator
Study Guide
јавно
Iowa State
University
Iowa State
University
Iowa State
University
Iowa State
University
Iowa State
University
Iowa State
University
Iowa State
University
Iowa State
University
Iowa State
University
Iowa State
University
Iowa State
University
Iowa State
University
Iowa State
University
Iowa State
University
Iowa State
University
Iowa State
University
Iowa State
Запослени у
140
Захтев
Захтев
Захтев
Захтев
Захтев
Захтев
Захтев
Захтев
Захтев
Захтев
Захтев
Захтев
Захтев
Захтев
Захтев
Захтев
Захтев
Захтев
Захтев
Iowa Commercial Pesticide
Applicator Manual
Regulatory Pest Control, Iowa
Commercial Pesticide
Applicator Manual
Public Health Pest Control,
Iowa Commercial Pesticide
Applicator ManualClean Sweep
Report 2001
Protect Your self from
Pesticides – Guide for
Agricultural Workers
Protect Your self from
Pesticides – Guide for Pesticide
Handlers
Assessing Your Hayardous
Materials - Storage and
management
Novenyvedo Syerek
Termesnovelo Anyagok
Codexul
Seynam registrovanych
pripravku na ochranu rostlin
Produits phytosanitaires
Index des Produits
phytosanitaires
Rhe UK Pesticide Guide
Препарати за растителна
зашита, минерали торове и
растежни регулатори
Manuali i Fitofarmacise
Japanese Pesticides Guide
Пестициди у пољопривреди и
шумарству
University
Управи за заштиту
биља
Запослени у
Управи за заштиту
биља
Iowa State
University
Запослени у
Управи за заштиту
биља
EPA
EPA
EPA
Iowa Farm Bureau
Мађарски
регистар средстава
за заштиту и
исхрану биља
Румунски
регистар средстава
за заштиту биља
Чешки регистар
средстава за
заштиту биља
Швајцарски
регистар средстава
за заштиту биља
Француски
регистар средстава
за заштиту биља
УК регистар
средстава за
заштиту биља
Бугарски регистар
средстава за
заштиту биља
Албански
регистар средстава
за заштиту биља
Јапански регистар
средстава за
заштиту биља
Српски регистар
средстава за
заштиту биља
141
Запослени у
Управи за заштиту
биља
Запослени у
Управи за заштиту
биља
Запослени у
Управи за заштиту
биља
Запослени у
Управи за заштиту
биља
Запослени у
Управи за заштиту
биља
Запослени у
Управи за заштиту
биља
Запослени у
Управи за заштиту
биља
Запослени у
Управи за заштиту
биља
Запослени у
Управи за заштиту
биља
Запослени у
Управи за заштиту
биља
Запослени у
Управи за заштиту
биља
Запослени у
Управи за заштиту
биља
Запослени у
Управи за заштиту
биља
Захтев
Захтев
Захтев
Захтев
Захтев
Захтев
Захтев
Захтев
Захтев
Захтев
Захтев
Захтев
Захтев
Захтев
Захтев
8.4
Доступност међународним и домаћим базама података
Табела 8.В: Доступност међународним и домаћим базама података
База података
Локација
Ко има приступ
Како приступити
интернет
неограничен
http://www.chem.unep.ch/irptc/
irptc/databank.html
интернет
неограничен
http://www.ilo.org/public/englis
h/protection/safework/cis/produ
cts/dbs.htm
неограничен
http://www.intox.org/databank/
pages/about.html
неограничен
http://www.cas.org/EO/regsys.h
tml
неограничен
http://wwwdb.mhlw.go.jp/ginc/i
ndex.html
интернет
неограничен
http://www.cas.org/ONLINE/D
BSS/dbsslist.html
HINARI
(Health InterNetwork
Access to Research
Initiative)
интернет
Академска
универзитетска
мрежа
http://www.who.int/hinari/en/
Sciencedirect
интернет
Академска
универзитетска
мрежа
http://www.sciencedirect.com/
База података Центра за
контролу тровања ВМА
Центар за
контролу
ограничен
тровања ВМА
на захтев
интернет
www.evropa.sr.gov.yu
IRPTC
(International Register of
Potentially Toxic Chemicals)
ILO CIS
(International Labour
Organization-International
Occupational Safety and Health
Information System)
IPCS INTOX
(International Programme on
интернет
Chemical Safety-Poisoning
Prevention and Management)
Chemical Abstract Service
интернет
Database
GINC
интернет
(Global Information Network on
Chemicals-Japan)
STN Database
(Scientific and Technical
Information Network), US
Chemical Abstract Service)
ISDAKON
(база података Министарства
финансија о пројектима
међународне развојне помоћи)
8.5
неограничен
Системи националне размене информација
8.5.1
Постојање база података у виду регистара који се воде у надлежним
министарствима, а који проистичу из законских прописа
Министарство животне средине и просторног планирања
Према члану 38. Закона о производњи и промету отровних материја („Сл. лист СРЈ“, бр.
15/95, 28/96 и 37/2002) Регистар о отровима води Министарство животне средине и
просторног планирања. Извор података за регистар о отровима представља документација
која иде уз пријаву, информације прикупљене од правних лица који се баве производњом,
прометом, контролом и испитивањем отрова и информације добијене из база података
других земаља и међународних организација. Подаци из овог регистра се могу користити на
142
основу сагласности надлежног органа. Према члану 40. овог закона правна лица и
предузетници који производе или врше промет отрова дужни су да у року од осам дана од
дана отпочињања, односно престанка производње или промета отрова обавесте надлежни
орган о отровима које производе, односно о престанку производње или промета отрова.
Обавештење садржи назив препарата, генерички и хемијски назив активне супстанце,
емпиријску формулу, проценат активне супстанце у препарату, CAS број и податке о врсти и
садржају помоћних супстанци у препарату. Подаци из овог регистра се налазе у папирној
форми, с обзиром да још није успостављен регистар у електронској форми. У електронској
форми налазе се подаци о правним лицима која испуњавају услове за производњу и промет
отрова.
Центар за контролу тровања поседује базу података о хемикалијама која садржи
податке о називу хемикалије/препарата, њеном саставу, облику и врсти паковања,
генералијама фирме која се бави увозом/производњом/транспортом. Подаци су уношени за
оне производе који су прошли регистрацију преко комисије за отрове и за које је фирма, која
је вршила регистрацију поднела адекватан захтев. Према члану 25. Закона о производњи и
промету отровних материја („Сл. лист СРЈ“, бр. 15/95, 28/96 и 37/2002), сви учесници у
производњи, промету или коришћењу хемикалија дужни су да достављају податке о свим
хемикалијама и хемијским производима Центру за контролу тровања, што се у пракси не
поштује. Према одредбама члана 92. новог Закона о здравственој заштити („Службени
гласник РС“ бр. 107/05) предвиђено је обавезно пријављивање свих случајева тровања
хемикалијама Центру за контролу тровања, који је задужен између осталог, да води регистар
о инцидентима тровања од хемикалија, да пружа информације и савете у вези са акутним
тровањима и да доставља податке о тровању хемикалијама Министарству здравља и
министарству надлежном за управљање хемикалијама. Центар за контролу тровања још није
према одредбама новог Закона о здравственој заштити („Службени гласник РС“ бр.
107/05)добио званично решење за вршење послова, па према томе Центру се званично још
увек и не достављају подаци о свим случајевима тровања. Подаци о акутним тровањима
хемикалијама се базирају на подацима о болесницима који су збринути у Центру за контролу
тровања и регистрованим позивима (углавном лекара са терена и у мањем проценту грађана)
који су се Центру обраћали у циљу добијања савета неопходних за пружање помоћи акутно
отрованим.
Правилник о методологији за процену опасности од хемијског удеса и од загађивања
животне средине, мерама припреме и мерама за отклањање последица („Службени лист РС”,
бр. 60/94, 63/94) прописује у члановима 7. и 8. обавезу вођења евиденције од стране
предузећа о опасним материјама и обавеза достављених попуњених података до 31. јануара
следеће године за претходну годину. Према овом члану направљена је електронска база
података, која се води у Одељењу за поступање у удесу у Министарству животне средине и
просторног планирања. Међутим, за 2005. годину инспекција за заштиту животне средине је
објединила податке достављене у складу са овим правилником у Извештају о врстама и
количинама опасних материја укључујући и опасан отпад за 2005. годину.
Према Закону о заштити животне средине („Сл. гласник РС”, број 135/04) министарство
надлежно за животну средину води базу података у електронској форми о увозу, извозу и
потрошњи супстанци које оштећују озонски омотач, односно производа. На основу података
из ове базе достављају се подаци о увозу, извозу и потрошњи ових супстанци Озонском
секретаријату при Програму УН за животну средину (UNEP).
Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде-Управа за заштиту биља
У области средстава за заштиту и исхрану биља која су у надлежности Управе за
заштиту биља за сада постоје само спискови решења о издавању дозвола за стављање у
промет, спискови произвођача, заступника и увозника, спискови средстава за заштиту биља
143
према намени, по биљним врстама, односно објектима на којима се примењују. Израде база
података везаних за целокупан делокруг рада Управе за заштиту биља су у припреми. Такође
Управа за заштиту биља води евиденцију о увозу активних материја и готових препарата и
од 1. јануара 2006. године квартално објављује на интернет страници министарстава
пољопривреде, шумарства и водопривреде.
Министарство за инфраструктуру
Одељење за безбедност саобраћаја води списак превозника који су добили дозволе за
превоз опасних материја класе 6.1 (отрови) и осталих материја које имају својство
отровности у унутрашњем превозу.
Министарство рада и социјалне политике -Управа за безбедност и здравље на раду
У Управи за безбедност и здравље на раду базе податка које проистичу из Закона о
безбедности и здрављу на раду („Сл. гласник РС“, бр. 101/05) су у фази припреме, тако да за
сада не постоје.
Министарство унутрашњих послова
Према Закону о заштити од пожара („Сл. гласник СРС“ бр. 37/88 , 48/94 и 101/05 ), у
МУП-у у Сектору за заштиту и спасавање постоји интерна база издатих сагласности у
погледу примењених и спроведених мера заштите од пожара. Такође, постоји интерна база
података о производњи, промету и превозу експлозивних материја, запаљивих течности и
гасова (нпр. списак дозвола за одобрење локације, инвестиционо техничке документације,
списак дозвола за бављење пословима промета експлозивним материјама, дозвола за
транспорт, итд).
Министарство економије и регионалног развоја
Према Закону о спољној трговини наоружањем, војном опремом и робом двоструке
намене („Сл. гласник СЦГ“, бр. 7/2005) за чије спровођење је задужен Сектор за политику и
режим спољне трговине, постоји обавеза формирања сопствене базе података о издатим,
одбијеним и одузетим дозволама за обављање спољне трговине контролисаном робом.
Министарство финансија
Сектор за програмирање и управљање фондовима ЕУ и развојном помоћи
Министарства финансија формирало је ISDAKON Информациони систем, једину званичну
базу података Владе Републике Србије о међународној развојној помоћи Србији. Са
техничког аспекта, Информациони систем представља јединствену базу података, Web
дизајнирану, којом Влада Републике Србије жели да обезбеди правовремене информације о
донацијама, пројектима, процедурама донатора, постојећим и могућим донаторским
фондовима, као и приоритетним пројектима погодним за донаторско финансирање. Осим
тога, у одељку са документима, вестима и линковима могу се пронаћи и друге корисне
информације о принципима донаторске помоћи у Републици Србији и широм света. База је
секторски орјентисана, што значи да је у надлежности сваког ресорног министарства
комплетно уношење података/пројеката из конкретног ресора. Дакле, сви пројекти који се
тичу међународне помоћи Републици Србији од 2000. године, укључујући и помоћ сектору
заштите животне средине, регистровани су у бази података на следећој адреси:
www.evropa.sr.gov.yu.
Агенција за привредне регистре
144
Агенција за привредне регистре је основана ради постизања веће економичности,
доступности података и формирања јединствене централизоване базе података – евиденције
о регистрованим привредним субјектима, уговорима о финансијском лизингу и залозима.
Агенција за привредне регистре води три регистра:
• Регистар привредних субјеката (привредна друштва и предузетници)
• Регистар заложног права на покретним стварима и правима
• Регистар финансијског лизинга
Од 1. јануара 2006. године, за регистрацију предузетника надлежна је искључиво
Агенција за привредне регистре. Предузетници који су до 1. јануара 2006. године били
регистровани код општинских органа управе, имају законску обавезу да се преведу у
Регистар привредних субјеката.
8.6
Коментари и препоруке
У Предлогу Националног програма за заштиту животне средине констатовано је да у
овом моменту не постоји свеобухватна база података хемикалија на тржишту Републике
Србије, као и њихових својстава укључујући и опасне хемикалије, што представља један од
великих недостатака за правилно управљање хемикалијама. Из тог разлога, једна од
приоритетних акција јесте успостављање и развој информационог система за управљање
хемикалијама, који ће омогућити формирање и ажурирање база података хемикалија на
тржишту и њихових својстава, као и студије о утицају хемикалија на здравље људи и
животну средину.
Пре успостављања информационог система потребно је припремити студију која ће
анализирати обавезе о достављању података који проистичу из законских обавеза, потребе
појединих органа за подацима о хемикалијама на тржишту, анализу постојећих база податка
у земљи, анализу база податка које постоје у ЕУ и њеним земљама чланицама. После урађене
анализе, студија треба да да препоруке за одговарајући информациони систем за нашу
земљу. За ефикасно формирање и одржавање ове базе потребно је донети одговарајућа
подзаконска акта која би то прецизно дефинисала, у складу са новим Законом о
хемикалијама. База података о хемикалијама на тржишту и њиховим својствима треба да
буде доступна формирањем електронске мреже између државних органа надлежних за
одређене делове животног циклуса хемикалија, осигуравајући заштиту поверљивих
информација. База података треба да буде компатибилна са ЕУ базама података о
хемикалијама.
Треба оформити централну и интегралну базу података о свим чиниоцима животне
средине и катастар загађивача у Републици Србији и обезбедити јавности приступ
информацијама о животној средини. Ову базу података треба повезати са мрежом Европске
агенције за животну средину (EIONET). Повезивање са овом мрежом је могуће само преко
Агенције за заштиту животне средине. У циљу израде информационог система потребно је
дефинисати садржину и начин вођења информационог система, методологију, структуру,
заједничке основе, категорије и нивое сакупљања података, као и садржину информација о
којима се редовно и обавезно обавештава јавност.
145
CD
Приручници за кориснике
Web
Site
Формулари за
добијање дозвола
Унутрашњи послови
Пољоприврада
СЕПА Сервер
Здравље
База података
База података
опасних
супстанци
Индустрија
Управа царина
Одговор на хемијски удес
Животна средина
Безбедност на раду
Одбрана
Информациона мрежа
Importers
DB
S
T
O
R
A
G
E
G
UI
D
E
Листе супстанци
Приручници за
складиштење
Класификација опасних супстанци
База података увозника
146
Садржај етикете
9. ПОГЛАВЉЕ: ТЕХНИЧКА ИНФРАСТРУКТУРА
9.1. Преглед лабораторијске инфраструктуре за испитивање хемикалија
9.2 Преглед опремљености државних органа и институција рачунарском опремом
9.3. Преглед образовних програма који се баве хемикалијама
9.4. Коментари и препоруке
9.1
Преглед лабораторијске инфраструктуре за испитивање хемикалија
Акредитационо тело Србије је непрофитабилна организација која утврђује
компетентност организација за обављање послова оцењивања усаглашености за испитивања;
контролисања; сертификације производа и процеса; сертификације система менаџмента;
сертификације стручних лица. Акредитацијом се утврђује и компетентност организација за
обављање послова еталонирања. Наведени послови оцењивања усаглашености опредељују
врсту акредитације (шему акредитације).
Систем акредитације остварује се кроз механизме почетног оцењивања, надзорним
посетама и поновним оцењивањем у складу са међународним захтевима за рад
акредитационог тела, дефинисаних стандардом ISO/IEC 17011. Акредитација, заснована на
међународним стандардима и упутствима, представља објективно и независно утврђивање
техничке компетентности организација/тела која оцењују усаглашеност производа и услуга.
За обављање послова из свог делокруга, Акредитационо тело Србије доноси и
примењује акте којима се ближе уређују критеријуми, правила и поступци акредитације и
оцењивања усаглашености заснованих на националним и међународним стандардима и
техничким прописима, односно општим захтевима из серије хармонизованих стандарда EN
45000, Европске организације за стандардизацију (CEN) и Mеђународне организације за
стандардизацију (ISO).
Акредитационо тело Србије остварује међународну сарадњу и заступа интересе Србије
у области акредитације са циљем приступања регионалним и међународним системима
акредитације које укључује потписивање и примену споразума о међусобном признавању.
У периоду од 2000. – 2006. године акредитовано је:
• Лабораторија за испитивање
• Лабораторија за еталонирање
• Сертификационих тела за сертификацију производа
• Контролних тела
• Сертификационих тела за QMS
• Сертификационих тела за EMS
147+22
108
12+1
14+2
5
3
Решење о акредитацији важи 4 године.
У складу са законом и Правилима акредитације, Акредитационо тело Србије води
Регистар акредитованих организација са одређеним подацима о акредитованим
организацијама. Списак организација које је Акредитационо тело Србије акредитовало и
основни подаци о обиму акредитације акредитованих организација налазе се на интернет
страни www.juat.gov.yu.
Табела 9.А: Преглед лабораторијске инфраструктуре за испитивање хемикалија*
(Извор података: Акредитационо тело Србије - ЈУАТ)
ОСТАЛО
GCMS
GC
AAS
SF
Отпадне воде
Земљиште
Хемикалије
опште
употребе
Ваздух
Резидуе
Производи од
нафте
Вештачка
ђубрива
Адреса/контакт
особа/тел/факс/e-mail
Пестициди
Лабораторија
HPLC
Техничка опремљеност***
Акредитована испитивања
Змаја од Ноћаја 11
11000 Београд
Центар за испитивање
намирница, Београд
Завод за јавно здравље
Чачак
Завод за јавно здравље
Зрењанин
Жељко Хуљев
тел.011-185-567
факс.011-625-720
др Драгише Мишовића
бр. 25
32000 Чачак
др Весна Шуманов
Тел.: 032-310-345;
Факс: 032-325-019
Х
Х
В
+
Х
+
+
+
+
+
+
+
+
**
+
+
+
+
+
др Емила Гаврила бр.15
23000 Зрењанин
Љиљана Лукић
Тел.: 023-66-345;
Факс: 023-560-156
IR
ОСТАЛО
GCMS
GC
AAS
SF
Отпадне воде
Земљиште
Хемикалије
опште
употребе
Ваздух
Резидуе
Производи од
нафте
Вештачка
ђубрива
Адреса/контакт
особа/тел/факс/e-mail
Пестициди
Лабораторија
HPLC
Техничка опремљеност***
Акредитована испитивања
Војводе Путника бр.2
37000 Крушевац
Завод за јавно здравље
Крушевац
Институт за јавно
здравље Србије «др
Милан ЈовановићБатут» Београд
Ненад Костић
Тел.: 037-27-241;
Факс: 037-22-951
Др Суботића 5
11000 Београд
Милица Гојковић
Телефон: 011-685-053;
Факс: 011-685-735
Х
+
Н
В
+
Х
В
+
+
+
+
+
+
IR
+
+
+
+
+
+
IR, ICP, JC
+
+
+
+
+
+
IR
+
+
+
+
+
IR JC
Футошка 121
21000 Нови Сад
Институт за заштиту
здравља Нови Сад
Књаз Милош,
Аранђеловац
Бисерка Михаиловић
Телефон: 021/616-570;
Факс: 021/613-989
e-mail:[email protected]
Индустријска зона бб
34300 Аранђеловац
Зорица Вукчевић Кљаић
тел. 034/700-256,
факс: 034/700-788
e-mail: [email protected]
Х
В
149
Научни институт за
ветеринарство
Југоинспект, Нови
Сад,
Лаб. за нафту и хем.
производе
Југопетрол, Београд
Лабораторија за
испитивање нафте и
нафтних деривата
Рафинерија нафте,
Београд
ОСТАЛО
GCMS
GC
AAS
SF
Отпадне воде
Земљиште
Хемикалије
опште
употребе
Ваздух
Резидуе
Производи од
нафте
Вештачка
ђубрива
Адреса/контакт
особа/тел/факс/e-mail
Пестициди
Лабораторија
HPLC
Техничка опремљеност***
Акредитована испитивања
Руменачки пут 6
21000 Нови Сад
Мирјана Ђого
Телефон: 021-422-733;
Факс: 021-611-822
+
Х
др Мира Ковачевић
тел.: 021/4776 000;
факс: 021/317 544
Дунавска 23/I
21000 Нови Сад
+
+
+
+
+
+
+
+
Радничка 3
11000 Београд
Слободан Ђурић
Телефон: 011-3549-723;
Факс: 011-3549-716
Панчевачки пут 83
11000 Београд
Душан Илић
Телефон: 011-2711-311;
Факс: 011-2711-257
+
+
+
+
+
+
150
+
+
IR XRF
IR XRF
ОСТАЛО
GCMS
GC
AAS
SF
Отпадне воде
Земљиште
Хемикалије
опште
употребе
Ваздух
Резидуе
Производи од
нафте
Вештачка
ђубрива
Адреса/контакт
особа/тел/факс/e-mail
Пестициди
Лабораторија
HPLC
Техничка опремљеност***
Акредитована испитивања
Анри Данина б.б.
Косовска Митровица
Завод за јавно здравље
Косовска Митровица
ИХТМ, Београд
Технолошки факултет,
Нови Сад
др Предраг Манојловић
тел: 028/423-960;
факс: 028/425-280
e-mail:[email protected]
Његошева 12,
11000, Београд
др Влатка Вајс
Телефон: 011-630 474;
Факс: 011-636 061
Булевар цара Лазара 1
21000 Нови Сад
+
В
З
Вз
+
Х
В
др Јасна Мастиловић
тел. 021/58 221
факс 021/450 413
[email protected]
+
+
+
+
+
IR
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
IR
Спољностарчевачка бб
26000 Панчево
Рафинерија нафте
Панчево
Драгана Цветков Рудеж
Тел: 013/347 568
Факс: 013/347-568
E-mail:
[email protected]
o.yu
+
151
+
ICP JC IR
XR
ОСТАЛО
GCMS
GC
+
AAS
+
SF
Отпадне воде
Х
Земљиште
Резидуе
+
Хемикалије
опште
употребе
Ваздух
Производи од
нафте
Вештачка
ђубрива
Адреса/контакт
особа/тел/факс/e-mail
Пестициди
Лабораторија
HPLC
Техничка опремљеност***
Акредитована испитивања
поштански фах 522
11000 Београд
Винча, Лаб. за
хемијску динамику
НИС Нафтагас,
Централна
лабораторије
Зорка, Шабац, Завод за
аналитичку хемију
Нис Нафтагас промет,
Нови Сад
др Антоније Онјиа
тел: 011/4445 472,
e-mail: [email protected]
Народног фронта 12
21000 Нови Сад
+
+
Драган Опријан
тел: 021/624 427,
факс: 021/621 463
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
Народних хероја 1
15000 Шабац
Бранка Дамјановић
тел: 015/324 634,
факс: 015/324 621
Народног фронта 12,
21 000 Нови Сад
тел: 021-481-2082
факс: 021-481-4345
E-mail: [email protected]
www.nis-naftagas.co.yu
+
+
+
152
+
ICP
+
XRF
+
XRF
ФАМ, Крушевац
Инст.за хигијену и
техн.меса
Ваљаоница бакра,
Севојно
Х
+
+
ОСТАЛО
GCMS
GC
+
AAS
+
SF
Хемикалије
опште
употребе
Ваздух
Резидуе
Производи од
нафте
Вештачка
ђубрива
+
Отпадне воде
Индустријско насеље бб
11000 Београд –
Падинска скела
Земљиште
Еко Лаб, Падинска
Скела
Адреса/контакт
особа/тел/факс/e-mail
Пестициди
Лабораторија
HPLC
Техничка опремљеност***
Акредитована испитивања
+
Драгана Жугић
тел: 011-8871-401
факс.011-8871-534
Јастребачка 14
37000 Крушевац
Ненад Павловић
тел.037-422-078
037-38-992
Каћанског 13
11000 Београд
+
Љубомир Недељковић
Телефон: 011-2650-722;
Факс: 011-2650-655;
Е-mail:[email protected]
+
+
Х
+
+
+
+
Првомајска бб
31000 Севојно
Биљана Мајкић
тел. 031/532 255,
факс: 031/531 798
+
+
153
+
+
XRF
+
OE/ICP, IR,
XRF
Змај Јовина 30
24000 Суботица
Завод за јавно здравље
Суботица
Х
Тамара Калинић
тел: 024/571 192,
факс: 024/571 333
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
Петра Драпшина 15
23000 Зрењанин
Биоеколошки центар,
Зрењанин
НИС Рафинерија
нафте, Нови Сад
Завод за јавно здравље
Врање
Банислава Каролић
тел.021-6615 111
факс.021-6615-111
e-mail:[email protected]
+
Х
Ружица Васић
тел: 023/545-722;
факс: 023/523-158
email:[email protected]
Пут шајкашког одреда 4
21000 Нови Сад
+
+
+
Ј.Ј.Лунге бр.1
17500 Врање
+
+
мр Јасминка Цветковић
тел/факс.017-24-831
154
+
+
+
ОСТАЛО
GCMS
GC
AAS
SF
Отпадне воде
Земљиште
Хемикалије
опште
употребе
Ваздух
Резидуе
Производи од
нафте
Вештачка
ђубрива
Адреса/контакт
особа/тел/факс/e-mail
Пестициди
Лабораторија
HPLC
Техничка опремљеност***
Акредитована испитивања
Витал, Врбас
Сектор квалитета,
Лабораторија за
испитивање
ХИП Петрохемија,
Панчево
Градски завод за јавно
здравље, Београд
Југоинспект, Београд
ОСТАЛО
GCMS
GC
AAS
SF
Отпадне воде
Земљиште
Хемикалије
опште
употребе
Ваздух
Резидуе
Производи од
нафте
Вештачка
ђубрива
Адреса/контакт
особа/тел/факс/e-mail
Пестициди
Лабораторија
HPLC
Техничка опремљеност***
Акредитована испитивања
Маршала Тита 1
21460 Врбас
+
Миленко Недовић
тел.021-705-402
факс.021-706-850
Спољностарчевачка 82
26000 Панчево
Дмитар Кривокућа
тел.013-344-491;
факс: 013-513-806
Булевар Деспота Стефана 54а
11000 Београд
др Снежана Матић-Бесарабић
тел.011-2078-635
факс.011-20786351
Теодора Драјзера 11
11000 Београд
Злата Никчевић
тел. 011/3672-287
факс: 011/2626-349
+
+
NMR
+
Х
В
+
+
+
+
+
+
+
+
Х
155
+
+
+
NMR
+
ICP/OES
ICP/MS, JC,
TOC,N,S,Cl.
ОСТАЛО
GCMS
GC
AAS
SF
Отпадне воде
Земљиште
Хемикалије
опште
употребе
Ваздух
Резидуе
Производи од
нафте
Вештачка
ђубрива
Адреса/контакт
особа/тел/факс/e-mail
Пестициди
Лабораторија
HPLC
Техничка опремљеност***
Акредитована испитивања
Новосељански пут 33
26000 Панчево
Инст.Тамиш, Панчево
Застава аутомобили,
Крагујевац
ПЦ Централни
лабораторијум
Енолошка станица,
Вршац
Соја протеин, ад за
прераду соје
Сектор обезбеђења
квалитета
+
мр Душанка Брајаноски
тел.013-313-092
факс.013-520-991
Трг тополиваца 4
34000 Крагујевац
+
др Бранислав Недељковић
тел.034-335-636
факс.034-335-636
Хероја Пинкија 49
26300 Вршац
Драгислав Биочанин
тел.013-821-601
факс.013-821-601
Индустријска зона бб
21220 Бечеј
Бранка Бабин
тел.021-815-311
факс.021-812-545
email:[email protected]
+
+
Х
+
+
Х
156
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
ES
+
JC
ОСТАЛО
GCMS
GC
AAS
SF
Отпадне воде
Земљиште
Хемикалије
опште
употребе
Ваздух
Резидуе
Производи од
нафте
Вештачка
ђубрива
Адреса/контакт
особа/тел/факс/e-mail
Пестициди
Лабораторија
HPLC
Техничка опремљеност***
Акредитована испитивања
Кнеза Вишеслава 66,
11 000 Београд
Хидрометеoролошки
завод Србије
Завод за унапређење
пољопривреде, Бачка
Топола
тел: 011-3537-930
факс: 011-3537-821
email:
[email protected]
www.hidmet.sr.gov.yu
Раде Кончара 103,
24300 Бачка Топола
+
Живојин Вукосављевић
Tел: 024-714-121
Факс:024-711-100
email: [email protected]
Зелени венац 2/III
11000 Београд
Институт за
истраживања у
пољопривреди- Центар Тел: 011 180 509
за пестициде, Београд
Факс: 011 628 398
Булевар др Зорана
Ђинђића 60
Завод за јавно здравље 18000 Ниш
Ниш
+
+
+
+
проф. др Драгана Никић
Тел: 018 537 247;
Факс: 018 225 947
157
+
+
+
+
+
IR, ICP
Пламени
фотометар
+
+
Х
+
+
+
+
+
+
+
+
+
IR
ОСТАЛО
GCMS
GC
AAS
SF
Отпадне воде
Земљиште
Хемикалије
опште
употребе
Ваздух
Резидуе
Производи од
нафте
Вештачка
ђубрива
Адреса/контакт
особа/тел/факс/e-mail
Пестициди
Лабораторија
HPLC
Техничка опремљеност***
Акредитована испитивања
Чолак Антина бр.41
37000 Крушевац
Пољопривредна
станица, Крушевац
Завод за јавно здравље
Крагујевац
Научни институт за
ратарство и
повртарство, Нови Сад
Институт за кукуруз,
Земун-Београд
Љубица Јаћимовић
Тел: 037 27 811;
Факс: 037 21 912
Е-mail: [email protected]
Николе Пашића 1
34000 Крагујевац
Максима Горког 30
21000 Нови Сад
+
+
Х
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
**
ICP
др Петар Секулић
тел.021-421-717
Ул. Слободана Бајића 1
Земун поље
+
011/ 3756 704, 3754 994
Зелени Булевар 35
19210 Бор
Институт за бакар, Бор
Сузана Станковић
Телефон: 030-432/299 лок
690; Факс: 030-435-175
+
OES
НАПОМЕНА: Преглед даје само општу слику акредитованих лабораторија и њихове техничке опремљености која је направљена увидум у Обиму акредитације и документцију
која је достављена АТ Србије при чему треба имати у виду да су:
у списку су наведене лабораторије код којих је у обиму акредитације препознато испитивање хемикалија*; исписивања исте хемикалије не мора обухватити одређивање истих
карактеристика као ни коришћење истих метода; техничка опремљеност је наведена према подацима из документације и не морају бити ажурни са данашњим датумом
158
* ПОД ХЕМИКАЛИЈАМА обухваћено:
• пестициди
• вештачка ђубрива
• производи од нафте
• резидуе- пестициди, бифенили, тешки метали и/или микотоксини у храни, води, ваздуху и/или земљи
• (Х-храна; В-вода; Вз-ваздух)
• хемикалије опште
• ваздух
• земљиште
• отпадне воде
** у поступку набавке
*** Техничка опремљеност: SF-спектрофотометар; AAS- атомски апсорпциони спектрофотометар; HPLC- течни хроматограф; GC-гасни хроматограф;
GCMS-гасно месени спектрометар; IR- инфрацрвени спектрофотометар; ICP OES- индукована куплована плазма; IC-јонски хроматограф; IR XRF- X ray-флуоресцентни
спектроскоп; ES-емисиони спектроскоп; OES-оптички емисиони спектроскоп; NMR-нуклеарни магнетни резонантни спектроскоп; TOC- апарат за одређивање укупног органског
угљеника
9.1.1
Поступак добијања овлашћења за испитивање пестицида и ђубрива
Испитивање пестицида и ђубрива може вршити правно лице које у погледу кадрова, опреме и уређаја испуњава услове за испитивање физичкохемијских особина и биолошке ефикасности пестицида и ђубрива које овласти надлежни орган, односно Министарство пољопривреде, шумарства и
водопривреде, на основу члана 51. Закона о заштити биља (Сл. лист СРЈ, бр. 24/98 и 26/98 и Сл.гласник РС, бр. 101/05). Надлежни орган образује
Комисију за проверу испуњености услова коју сачињавају експерти из одговарајућих институција, фитосанитарни инспектор и лице које се овом
проблематиком бави у Управи за заштиту биља Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде. Након увида у документацију и обиласка
лабораторије записнички се констатује чињенично стање и доноси одговарајуће решење, а у складу са законском регулативом.
Табела 9А1: Списак овлашћених институција за испитивање пестицида од стране Министарства пољопривреде, шумарства и
водопривреде
Овлашћена
организација
Адреса/ тел/ факс
Задужена особа/ функција/ контакт (тел.,
email, факс)
Опрема коју поседују (наведена само крупна опрема, за
испитивање хемијских и физичких особина)
Акредитација
(ако је има од
кога је добијена)
Институт за
заштиту биља и
животну
Београд, Ул.
Теодора Драјзера 9
011/660-049, 660-
Испитивање хемијских и физичких особина
одговорно лице др Предраг Јованић,
1. Gas Chromatograph HP 5890 FID/NPD
2. Gas Chromatograph Varian 1400 with EC
3. Liquid Chromatograph HP 1050 са дата станицом
JUS ISO
9001:2001
159
Овлашћена
организација
Адреса/ тел/ факс
средину
079, 669-860
Задужена особа/ функција/ контакт (тел.,
email, факс)
Опрема коју поседују (наведена само крупна опрема, за
испитивање хемијских и физичких особина)
Акредитација
(ако је има од
кога је добијена)
4. Spektrophotometer Shimadzu UV-VIS 2100
Испитивање ефикасности:
• зооциди, одговорно лице мр Слободан Крњајић,
• хербициди и регулатори раста, одговорно лице
мр Даниела Павловић,
• фунгициди, одговорно лице мр Горан Алексић
• бактерициди, одговорно лице др Вељко
Гавриловић
Испитивање хемијских и физичких особина
одговорно лице др Мирјана Марковић
Центар за
пестициде и
заштиту
животне
средине
Испитивање ефикасности:
Земун, Ул.
Банатска 31б,
011/3076 133, 3076
136, 316 1773
• зооциди, одговорно лице др Илија Перић,
• хербициди и регулатори раста, одговорно лице
др Васкрсија Јањић, мр Љиљана Радивојевић,
одговорно лице мр Бранкица
Тановић, мр Емил Рекановић
• бактерициди, одговорно лице мр Биљана
Тодоровић
• фунгициди,
Испитивање хемијских и физичких особина
одговорно лице др Мира Пуцаревић
Научни
институт за
ратарство и
повртарство
Нови Сад, Ул.
Максима Горког
30, 021/ 4898 100,
621 212
Испитивање ефикасности
• зооциди, одговорно лице др Радосав Секулић,
• хербициди и регулатора раста, одговорно лице
мр Горан Малиџа,
• фунгициди, одговорно лице др Радивоје Јевтић
160
Atomic Absorption Spectrometer (flame and hydride generation
techniques) (SpectrAA 220., Varian )
GC/MS/MS System (Saturn 2200, Varian)
Liquid Chromatograph (HPLC-UV detector) (Model CM 4000,
Milton Roy)
Gas Chromatograph (FID) (Model 3700, Varian)
Spectrophotometer (UV-VIS) (Model BP 106, Secomam)
Spektrophotometer (VIS) (Biochrom Novospec II, LKB)
pH meter (InoLab pH 730, WTW)
Cooled Incubator (Model KB 53, Binder)
Water Purification Unit (PureLab Option-R7, Elga)
10.Viscosimeter (Hoeppler) (VEB MLW B3 )
Standard Pensky Martens closed tester for flash point
determination
Liquid chromatograph Hewlett Packard 1090 with DAD and
fluorescence detector
Gas chromatograph Hewlett Packard 5890 with FID
Liquid chromatograph Hewlett Packard 1100 with DAD
Gas chromatograph Hewlett Packard 5890 serиes II with ECD NPD
Supercritical fluid extractor Hewlett Packard SFE Module
7680A02.01.
ICP-OES Vista Pro Atomic emission Varian Axial
Atomic absorption Varian SpectrAA-600
S, H, N, S, O analyzer Elemetar Vario EL III
JUS ISO
9001:2001
JUS ISO 17 025
ISO 9001:2001
(национални и
British Standard
Instиtutиon)
ISO 17 025
(национални и
British Standard
Instиtutиon)
Овлашћена
организација
Зорка – Центар
за истраживања
д.о.о., у
реструктуирањ
у
Пољопривредн
и факултет –
Департман за
заштиту биља и
животне
средине «Др
Павле
Вукасовић»,
Пољопривредн
и факултет –
Институт за
заштиту биља и
прехрамбених
производа
Институт за
кукуруз
Адреса/ тел/ факс
Шабац, Ул. Хајдук
Вељкова бр. 1
Нови Сад, Ул. Трг
Доситеја
Обрадовића бр. 8,
021/350 366, 450
616
Земун, Ул.
Немањина 6
Земун Поље, Ул.
Слободана Бајића
1, 011/ 3756 704,
3754 994
Задужена особа/ функција/ контакт (тел.,
email, факс)
Опрема коју поседују (наведена само крупна опрема, за
испитивање хемијских и физичких особина)
Испитивање хемијских и физичких особина
одговорно лице мр Миланка Миладиновић
Gas chromatography 8700 PERKIN-ELMER with FID and ECD
detectors
Atomic-absorption spectroscopy 420 Perkin-Elmer with flame
technic and MHS-20 (mercury hydride system)
UV-VIS spectrophotometry PERKIN-ELMER, HITACHI 200
IR, spectrophotometry, PERKIN-ELMER
Flame-photometry, EVANS
Potentiometric titrator, RADIOMETER
Испитивање хемијских и физичких особина
одговорно лице др Сања Лазић
Испитивање ефикасности:
• зооциди, одговорно лице др Душанка Инђић
• фунгициди, одговорно лице др Вера Стојшин
• бактерициди, одговорно лице др Јелица Балаж
Испитивање хемијских и физичких особина
одговорно лице др Милица Мојашевић
Испитивање ефикасности:
• хербициди и регулатори раста, одговорна лица
др Ибрахим Елезовић, др Сава Врбничанин и мр
Катарина Јовановић-Радованов
• фунгициди, одговорна лица др Петар Вукша, др
Новица Милетић и др Мирко Ивановић
• бактерициди, одговорно лице др Алекса
Обрадовић
Испитивање ефикасности:
одговорно лице др Фрања Бача и мр
Снежана Гошић-Дондо
• хербициди и регулатори раста, одговорно лице
др Лидија Стефановић и др Милена Симић
• фунгициди, одговорно лице др Јелена Левић и
др Славица Станковић
Gas Chromatograph Hewlett Packard 5890 ser. II with ECD
Integrator HP 3396 A
Integrator HP 3396 Ser. II
Liquid Chromatograph: Agilent Technologies 1100, with DAD
and Fluorescence detectors
UV/VIS Spectrophotometers, Pye Unicam and K.Z.Jena
Gas Chromatograph Varian 140 with AFID
Gas Chromatograph Varian 140 with ECD
Gas Chromatograph Varian 140 with FID
Gas Chromatograph Shimadzu with NPD
Integrator Spectra Physics SP 4270
Integrator Varian 4290
UV/VIS Spectrophotomethers, Waters
• зооциди,
161
-
Акредитација
(ако је има од
кога је добијена)
JUS ISO
9001:2001
JUS ISO 17 025
-
-
JUS ISO
9001:2001
JUS ISO 17 025
Овлашћена
организација
Задужена особа/ функција/ контакт (тел.,
email, факс)
Адреса/ тел/ факс
Опрема коју поседују (наведена само крупна опрема, за
испитивање хемијских и физичких особина)
Шумарски
факултет
Београд, Ул. Кнеза
Вишеслава 1, 011/
553 122, 545 458
Испитивање ефикасности:
одговорно лице др Љубодраг
Михајловић, др Милка Главендекић и др
Чедомир Марковић
• хербициди и регулатори раста, одговорно лице
мр Милан Миленковић
• фунгициди, одговорно лице др Драган Караџић
и др Тања Милијашевић
Институт за
шумарство
Београд, Ул. Кнеза
Вишеслава 3, 011/
553 454, 545 969,
355 33 55
Испитивање ефикасности:
• зооциди, одговорно лице др Мара ТабаковићТошић
• хербициди и регулатори раста, одговорно лице
мр Љубинко Ракоњац
• фунгициди, одговорно лице др Влада Лазарев
Акредитација
(ако је има од
кога је добијена)
• зооциди,
-
-
Табела 9А2: Списак овлашћених институција за испитивање ђубрива од стране Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде
Назив лабораторије
Научни институт за ратарство и
повртарство
Адреса/контакт особа/тел/факс/e-mail
Нови Сад, Ул. Максима Горког 30
021/ 4898 100, 621 212
Пољопривредни факултет Земун,
Институт за мелиорацију земљишта
Земун- Београд,
Немањина 6
Институт за земљиште
Београд,
Теодора Драјздера 7
Врста испитивања
хемијске и физичке особине
ђубрива; храњива вредност
ђубрива;
микробиолошка ђубрива
хемијске и физичке особине
ђубрива и храњива вредност
ђубрива; микробиолошка ђубрива
хемијске и физичке особине
ђубрива и храњива вредност
ђубрива; микробиолошка ђубрива
162
Врста акредитације
ISO 17 025
JUAT и међународна
Центар за пестициде и заштиту
животне средине
Земун, Београд
Банатска 31б
011/3076 133, 3076 136, 316 1773
хемијске и физичке особине
ђубрива; храњива вредност
ђубрива; микробиолошка ђубрива
JUS ISO 17 025
Зорка, Центар за истраживања
Шабац,
Хајдук Вељкова 1
хемијске и физичке особине
ђубрива
JUS ISO 17 025
Земун, Београд
Банатска 31
Зрењанин
Петра Драпшина 15
хемијске и физичке особине
ђубрива
хемијске и физичке особине
ђубрива
Пољопривредни факултет –
Департман за заштиту биља и
животне средине «Др Павле
Вукасовић»,
Нови Сад,
Ул. Трг Доситеја Обрадовића бр. 8
021/350 366, 450 616
храњива вредност ђубрива;
микробиолошка ђубрива
Центар за повртларство
Смедеревска Паланка,
Карађорђева 71
храњива вредност ђубрива
Центар за примену нуклеарне
енергије-INEP
АД Биоеколошки центар
163
9.1.2
имисије
Поступак добијања овлашћења за стручне организације за мерење емисије и
Стручне организације подносе захтев за овлашћивање Министарству животне средине
и просторног планирања. Пре подношења захтева стручна организација је дужна да се упозна
са:
• Правилником о ближим условима које морају да испуњавају стручне организације
које врше мерења емисије и имисије („Службени гласник РС“, бр. 5/02)
• Правилником о граничним вредностима, методама мерења имисије, критеријума за
успостављање мерних места и евиденцији података („Службени гласник РС“ бр.
54/92 и 30/99)
• Правилником о граничним вредностима емисије, начину и роковима мерења и
евидентирања података („Службени гласник РС“ бр. 30/97 и 35/97)
• Законом о заштити животне средине („Службени гласник РС“ бр. 66/91, 83/92, 53/93,
67/93, 48/94, 53/95) у делу који се односи на заштиту ваздуха, заштиту природних
добара и заштиту од буке и Законом о заштити животне средине („Службени
гласник РС“ бр. 135/2004).
У случају када стручне организације задовољавају услове прописане правилницима,
попуњавају формулар за добијање овлашћења за мерење емисије, односно имисије.
Утврђивање испуњења услова врши Комисија коју образује Министарство животне средине
и просторног планирања. Комисија излази на лице места где проверава наводе стручне
организације, која је поднела уз захтев за овлашћивање за мерење емисије/имисије, по
питању кадра, опреме, простора и начина евидентирања података и утврђује стручност у
реализацији мерења емисије/имисије. Записнички се констатује чињенично стање утврђено
обиласком одређене стручне организације. Након увида у документацију, провере на лицу
места и записнички констатованог чињеничног стања доноси се одговарајуће решење, а у
складу са законском регулативом.
Списак овлашћених организација од стране Министарства животне средине и
просторног планирања за мерење емисије и имисије
1. Институције које су добиле решење након ступања на снагу Правилника о ближим
условима које морају да испуњавају стручне организације које врше мерење емисије и
имисије („Службени гласник РС“, бр. 5/02):
1.1. Пре ступања на снагу новог Закона о заштити животне средине („Службени
гласник РС“, бр. 135/04), планира се ревизија решења:
1. ДП ”Ваљаоница бакра” ДД, Севојно, од 09.2002. године
РЕШЕЊЕ ЗА МЕРЕЊЕ ЕМИСИЈЕ И ИМИСИЈЕ;
2. Машински факултет – Центар за рационално газдовање енергијом, Крагујевац,
ул. Сестре Јањић 6, од 09.2002. године
РЕШЕЊЕ ЗА МЕРЕЊЕ ЕМИСИЈЕ;
3. ЕПС ЈП ТЕ „Никола Тесла”, Обреновац, од 09.2002. године
РЕШЕЊЕ ЗА МЕРЕЊЕ ИМИСИЈЕ;
4. Завод за јавно здравље, Врање, од 09.2002. године
РЕШЕЊЕ ЗА МЕРЕЊЕ ИМИСИЈЕ;
5. Завод за јавно здравље, „Поморавље”, Ћуприја, од 02.2002. године
РЕШЕЊЕ ЗА МЕРЕЊЕ ИМИСИЈЕ и од 05.2003. године ЗА МЕРЕЊЕ ЕМИСИЈЕ;
6. Институт за нуклеарне науке ”Винча” – Лабораторија за термотехнику и енергетику,
од 07.2002. године РЕШЕЊЕ ЗА МЕРЕЊЕ EМИСИЈЕ;
7. Институт за јавно здравље „КРАГУЈЕВАЦ”, Крагујевац, од 11.2002. године
РЕШЕЊЕ ЗА МЕРЕЊЕ ИМИСИЈЕ и од 05.2004. године ЗА МЕРЕЊЕ ЕМИСИЈЕ;
8. РТБ БОР-ГРУПА, Институт за бакар Бор д.о.о., Бор, од 03.2003. године
РЕШЕЊЕ ЗА МЕРЕЊЕ ЕМИСИЈЕ И ИМИСИЈЕ;
9. Машински факултет у Београду – Центар за процесну технику, од 03.2003. године
РЕШЕЊЕ ЗА МЕРЕЊЕ ЕМИСИЈЕ;
10. Машински факултет у Краљеву – Центар за термоенергетику, од 05.2003. године
РЕШЕЊЕ ЗА МЕРЕЊЕ ЕМИСИЈЕ;
11. Завод за јавно здравље, Ваљево, од 08.2003. године
РЕШЕЊЕ ЗА МЕРЕЊЕ ИМИСИЈЕ;
12. Институт за физику, Београд, ул. Прегревица 118, од 02.2004. године
РЕШЕЊЕ ЗА МЕРЕЊЕ ИМИСИЈЕ;
13. Машински факултет у Београду, Лабораторија за горива и сагоревања,
ул. 27. марта 80, од 02.2004. године
РЕШЕЊЕ ЗА МЕРЕЊЕ ЕМИСИЈЕ;
14. ИХТМ – Центар за хемију, Београд,
ул. Његошева 12, од 08.2004. године
РЕШЕЊЕ ЗА МЕРЕЊЕ ЕМИСИЈЕ И ИМИСИЈЕ;
15. Завод за јавно здравље Чачак
РЕШЕЊЕ ЗА МЕРЕЊЕ ИМИСИЈЕ бр.353-01-273/2003-02 од 28.12.2004.
16. ЈКП Београдске електране
РЕШЕЊЕ ЗА МЕРЕЊЕ ЕМИСИЈЕ бр.353-01-281/2004-02 од 13.12.2004.
1.2. Након ступања на снагу новог Закона за заштиту животне средине (″Службени
гласник РС″, бр. 135/04) - овлашћење важи закључно са 31.12.2006.године:
1. Мол, АД за хемију, биотехнологију и консалтинг - Кнез Михаилова 11-15, Београд
РЕШЕЊЕ ЗА МЕРЕЊЕ ИМИСИЈЕ бр.353-01-01756/2004-02 од 23.05.2005.
2. Институт за јавно здравље Ниш – Булевар Браће Танкосића 50, Ниш
РЕШЕЊЕ ЗА МЕРЕЊЕ ИМИСИЈЕ бр.353-01-00666/2003-02 од 23.05.2005.
3. Институт за јавно здравље Србије ″Милан Јовановић Батут″ - Др Суботића 5,
Београд
РЕШЕЊЕ ЗА МЕРЕЊЕ ИМИСИЈЕ бр.353-01-00725 /2005-02 од 15.07.2005.
4. Републички хидрометеоролошки завод - Кнеза Вишеслава 66, Београд
РЕШЕЊЕ ЗА МЕРЕЊЕ ИМИСИЈЕ бр.353-01-00647/2005-02 од 29.07.2005.
5. Завод за јавно здравље Крушевац – Војводе Путника 2, Крушевац
РЕШЕЊЕ ЗА МЕРЕЊЕ ИМИСИЈЕ бр.353-01-00496/2005-02 од 02.08.2005.
6. Завод за јавно здравље Панчево – Пастерова 2, Панчево
РЕШЕЊЕ ЗА МЕРЕЊЕ ИМИСИЈЕ бр.353-01-00642/2005-02 од 16.09.2005.
7. Завод за јавно здравље Ужице – Веселина Маринковића 4, Ужице
РЕШЕЊЕ ЗА МЕРЕЊЕ ИМИСИЈЕ бр. 353-01-00446/2005-02 од 30.09.2005.
8. Завод за јавно здравље Ужице – Веселина Маринковића 4, Ужице
РЕШЕЊЕ ЗА МЕРЕЊЕ ЕМИСИЈЕ бр. 353-01-00445/2005-02 од 30.09.2005.
9. Завод за јавно здравље Зајечар - Сремска 13, Зајечар
РЕШЕЊЕ ЗА МЕРЕЊЕ ИМИСИЈЕ бр. 353-01-00646/2005-02 од 31.10.2005.
10. Градски завод за јавно здравље Београд – Булевар Деспота Стефана 54а, Београд
РЕШЕЊЕ ЗА МЕРЕЊЕ ИМИСИЈЕ бр. 353-01-00556/2005-02 од 10.11.2005.
11. Завод за јавно здравље Краљево – Слободана Пенезића 16, Краљево
РЕШЕЊЕ ЗА МЕРЕЊЕ ИМИСИЈЕ бр. 353-01-00686/2005-02 од 30.11.2005.
12. А.Д.Заштита на раду и заштита животне средине „Београд“ – Дескашева 7, Београд
РЕШЕЊЕ ЗА МЕРЕЊЕ ЕМИСИЈЕ бр. 353-01-01304/2004-02 од 30.11.2005.
13. А.Д.Заштита на раду и заштита животне средине „Београд“ – Дескашева 7, Београд
РЕШЕЊЕ ЗА МЕРЕЊЕ ИМИСИЈЕ бр. 353-01-01305/2004-02 од 30.11.2005.
14. Предузеће за машински електросервис котлова енергетских и индустријских
постројења „СИМПЕ“ д.о.о. – Душана Петровића Шанета 60, Београд
РЕШЕЊЕ ЗА МЕРЕЊЕ ЕМИСИЈЕ бр. 353-01-00688/2005-02 од 20.12.2005.
15. „МД пројект институт“д.о.о. Ниш – Пуковник Рајевски 11, Ниш
РЕШЕЊЕ ЗА МЕРЕЊЕ ЕМИСИЈЕ бр. 353-01-01667/2006-02 од 29.09.2006.
165
16. Завод за јавно здравље „Вера Благојевић“ Шабац – Јована Цвијића 1, Шабац
РЕШЕЊЕ ЗА МЕРЕЊЕ ИМИСИЈЕ бр. 353-01-00746/2005-02 од 27.01.2006.
17. Рударски институт са п.о. Београд, Завод за термотехнику, вентилацију и заштиту
средине, Батајнички пут 2, Београд, Земун
РЕШЕЊЕ ЗА МЕРЕЊЕ ЕМИСИЈЕ бр. 353-01-00554/2005-02 од 06.02.2006.
18. Рударски институт са п.о. Београд, Завод за термотехнику, вентилацију и заштиту
средине, Батајнички пут 2, Београд, Земун
РЕШЕЊЕ ЗА МЕРЕЊЕ ИМИСИЈЕ бр. 353-01-00555/2005-02 од 06.02.2006.
19. Завод за јавно здравље Лесковац – Максима Ковачевића 11, Лесковац
РЕШЕЊЕ ЗА МЕРЕЊЕ ИМИСИЈЕ бр. 353-01-00436/2005-02 од 08.02.2006.
20. Завод за јавно здравље Зрењанин – Др Емила Гаврила 15, Зрењанин
РЕШЕЊЕ ЗА МЕРЕЊЕ ИМИСИЈЕ бр. 353-01-00093/2006-02 од 10.02.2006.
21. СМЕЕО инжењеринг д.о.о. Београд – Булевар АВНОЈ-а 134, Нови Београд
РЕШЕЊЕ ЗА МЕРЕЊЕ ЕМИСИЈЕ бр. 353-01-01256/2005-02 од 10.02.2006.
22. Завод за јавно здравље Пожаревац – Јована Шербановића 14, Пожаревац
РЕШЕЊЕ ЗА МЕРЕЊЕ ИМИСИЈЕ бр. 353-01-00541/2005-02 од 23.02.2006.
23. Завод за јавно здравље Суботица – Змај Јовина 30, Суботица
РЕШЕЊЕ ЗА МЕРЕЊЕ ИМИСИЈЕ бр. 353-01-00159/2006-02 од 21.03.2006.
24. А.Д.«БИО-ЕКОЛОШКИ ЦЕНТАР» Зрењанин – Петра Драпшина 15, Зрењанин
РЕШЕЊЕ ЗА МЕРЕЊЕ ЕМИСИЈЕ бр. 353-01-00157/2006-02 од 21.03.2006.
25. А.Д.«БИО-ЕКОЛОШКИ ЦЕНТАР» Зрењанин – Петра Драпшина 15, Зрењанин
РЕШЕЊЕ ЗА МЕРЕЊЕ ИМИСИЈЕ бр. 353-01-00158/2006-02 од 21.03.2006.
26. Институт за технологију нуклеарних и других минералних сировина Београд
Франша Депереа 86, Београд
РЕШЕЊЕ ЗА МЕРЕЊЕ ЕМИСИЈЕ бр. 353-01-00557/2005-02 од 27.03.2006.
27. Институт за технологију нуклеарних и других минералних сировина Београд
Франша Депереа 86, Београд
РЕШЕЊЕ ЗА МЕРЕЊЕ ИМИСИЈЕ бр. 353-01-00558/2005-02 од 27.03.2006.
28. Институт за заштиту здравља Нови Сад – Футошка 121, Нови Сад
РЕШЕЊЕ ЗА МЕРЕЊЕ ИМИСИЈЕ бр. 353-01-00422/2005-02 од 03.04.2006.
29. Завод за јавно здравље Пирот – Кеј бб, Пирот
РЕШЕЊЕ ЗА МЕРЕЊЕ ИМИСИЈЕ бр. 353-01-02454/2005-02 од 10.04.2006.
30. Д.О.О. Институт за превентиву, заштиту на раду, противпожарну заштиту и развој
Нови Сад, Краљевића Марка 11, Нови Сад
РЕШЕЊЕ ЗА МЕРЕЊЕ ЕМИСИЈЕ бр. 353-01-00105/2006-02 од 12.04.2006.
31. Завод за јавно здравље Кикинда – Краља Петра I бр.70, Кикинда
РЕШЕЊЕ ЗА МЕРЕЊЕ ИМИСИЈЕ бр. 353-01-00528/2006-02 од 10.05.2006.
32. Завод за јавно здравље радника Нови Сад – Футошка 121, Нови Сад
РЕШЕЊЕ ЗА МЕРЕЊЕ ЕМИСИЈЕ бр. 353-01-00732/2006-02 од 23.05.2006.
33. Институт за безбедност и сигурност на раду д.о.о. Нови Сад – Хајдук Вељкова 11,
Нови Сад
РЕШЕЊЕ ЗА МЕРЕЊЕ ЕМИСИЈЕ бр. 353-01-00554/2006-02 од 16.06.2006.
34. Завод за јавно здравље Сомбор – Војвођанска 47, Сомбор
РЕШЕЊЕ ЗА МЕРЕЊЕ ИМИСИЈЕ бр. 353-01-00208/2006-02 од 16.06.2006.
35. Институт за безбедност и превентивни инжењеринг д.о.о. – Темеринска 119, Нови
Сад
РЕШЕЊЕ ЗА МЕРЕЊЕ ЕМИСИЈЕ бр. 353-01-01088/2006-02 од 07.07.2006.
36. СП лабораторија а.д. Бечеј - Индустријска зона бб, Бечеј
РЕШЕЊЕ ЗА МЕРЕЊЕ ЕМИСИЈЕ бр. 353-01-01025/2006-02 од 25.07.2006.
37. СП лабораторија а.д. Бечеј – Индустријска зона бб, Бечеј
РЕШЕЊЕ ЗА МЕРЕЊЕ ИМИСИЈЕ бр. 353-01-01043/2006-02 од 25.07.2006.
38. «Институт за заштиту на раду» а.д. Нови Сад – Школска 3, Нови Сад
РЕШЕЊЕ ЗА МЕРЕЊЕ ЕМИСИЈЕ бр. 353-01-01026/2006-02 од 26.07.2006.
39. «Институт за заштиту на раду» а.д. Нови Сад – Школска 3, Нови Сад
РЕШЕЊЕ ЗА МЕРЕЊЕ ИМИСИЈЕ бр. 353-01-01044/2006-02 од 26.07.2006.
166
40. Институт Ватрогас Нови Сад – Ложионичка бр.19А, Нови Сад
РЕШЕЊЕ ЗА МЕРЕЊЕ ЕМИСИЈЕ бр. 353-01-01322/2006-02 од 15.09.2006.
41. Holcim (Srbija) a.d. Поповац
РЕШЕЊЕ ЗА МЕРЕЊЕ ЕМИСИЈЕ бр. 353-01-00772/2006-02 од 05.10.2006.
2. Институције чија су решења („Службени гласник СРС”, бр.27/73,14/74,47/74,24/78,
52/80) у поступку ревизије, али и даље важећа (документација комплетна, организовати
обилазак Комисије):
1. Геоинститут, Београд;
2. Хемијска индустрија ”Зорка”, Шабац
3. „1.мај“ Институт за квалитет радне и животне средине, Ниш
4. Мол, АД за хемију, биотехнологију и консалтинг.
9.1.3
Поступак добијања овлашћења за стручне организације за испитивање отпада
Стручне организације подносе захтев за овлашћивање Министарству животне средине
и просторног планирања на обрасцу који је одштампан уз Упутство о условима које треба да
испуњавају стручне организације и друга правна лица које врше испитивање отпада и чини
његов саставни део (Прилог 3). Утврђивање испуњења услова које треба да испуњавају
стручне организације и друга правна лица која врше одређену врсту испитивања отпада
и/или класификацију отпада врши Комисија коју образује Министарство животне средине и
просторног планирања.
По добијању захтева Комисија прегледа приспелу документацију и после тога врши
обилазак лабораторије где проверава наводе стручне организације, које је поднела уз захтев,
по питању кадра, опреме, простора и начина евидентирања података и утврђује стручност у
реализацији испитивања отпада. Након увида у документацију и обиласка лабораторије
записнички се констатује чињенично стање и доноси одговарајуће решење, а у складу са
законском регулативом.
Списак овлашћених организација од стране Министарства животне средине и
просторног планирања
• Застава аутомобили а.д. ПЦ Централни лабораторијум, улица Трг Тополиваца бр. 4,
Крагујевац
• Институт за испитивање материјала А.Д. - Центар за материјале, Лабораторија за
испитивање материјала, Булевар војводе Мишића 43, Београд
• Градски завод за јавно здравље, Булевар деспота Стевана 54а, Београд
167
Табела 9.А3: Списак лабораторија које поседују техничке капацитете и пружају комерцијалне услуге за анализу POPs хемикалија
Назив лабораторије
Адреса/контакт особа/тел/факс/e-mail
Опрема за анализу
POPs хемикалија
Врста акредитације
POPs пестициди у води, ваздуху,
земљишту, седименту, храни и биоти –
JUS ISO 17 025
Булевар деспота Стефана 54а,
11000 Београд
Градски завод за јавно здравље,
Београд
Институт за јавно здравље Србије
«Милан Јовановић Батут»
Лабораторија за екотоксиколошку
дијагностику
АД „Био-Еколошки Центар“, Зрењанин
Др. Марина Мандић-Миладиновић
Тел:011 32 35 080
Факс:011 32 35 080
e-mail: [email protected]
Др Суботица 5,
11000 Београд
Светлана Лабус Благојевић
Тел:011 2684 566
Факс: 011 68 55 93
e-mail: [email protected]
www.batut.org.yu
Петра Драпшина 15,
23000 Зрењанин
Миљковић Александра
Тел: 023 545-722; 543-712: 523-156
Факс: 023 523-158
e-mail: [email protected],
[email protected]
www.bioec.co.yu
HCB у води, ваздуху, земљишту,
капиларна колона + ECD седименту, храни и биоти– JUS ISO 17
(Electron capture detection) 025
капиларна колона + MSD
(Mass selective detection)
капиларна колона + ECD
(Electron capture detection)
капиларна колона + MSD
(Mass selective detection)
капиларна колона + MSD
(Mass selective detection)
PCB у води, ваздуху, земљишту,
седименту, храни и биоти– JUS ISO 17
025
PCDD/PCDF у води, ваздуху, земљишту,
седименту, храни и биоти – JUS ISO 17
025
POPs пестициди у храни и води- JUS ISO
9001:2001, JUS ISO/IEC 17025
HCB у храни и води- JUS ISO 9001:2001,
JUS ISO/IEC 17025
PCB у храни и води- JUS ISO 9001:2001,
JUS ISO/IEC 17025
POPs пестициди у храни, води,
вегетацији - JUS ISO/IEC 17025
HCB у храни, води, вегетацији - JUS
ISO/IEC 17025
Институт за нуклеарне науке Винча
Лабораторија за хемијску динамику и
сталну едукацију
Природно математички факултет, Нови
Сад
Департман за хемију
Анахем, Београд
Мике Аласа 12-14,
11000 Београд
Ђуро Чокеша
Тел:011 3447 278
Факс: 011 3447 278
e-mail: [email protected]
http://www.vin.bg.ac.yu/060/index_s.htm
Трг Доситеја Обрадовића 3
21 000 Нови Сад
капиларна колона + MSD
(Mass selective detection)
капиларна колона + ECD
(Electron capture detection)
мр Јелена Тричковић
Тел: 021 450 041
Факс: 021 454 065
e-mail: [email protected]
www.ih.ns.ac.yu
Моцартова 8,
11 160 Београд
капиларна колона + MSD
(Mass selective detection)
Антоније Оњиа
Тел: 011 3422 800
Факс: 011 3422 800
e-mail: [email protected]
www.anahem.co.yu
169
-
-
-
Овлашћене установе за давање токсиколошке оцене отрова
Услови које морају испуњавати правна лица која врше испитивање отрова прописни су
чл. 12., 13., 14. и 16. Закона о производњи и промету отровних материја („Сл. лист СРЈ” број
15/95, 28/96 и 37/02), као и Правилником о условима које морају испуњавати организације за
давање токсиколошке оцене отрова и организације за давање оцене ефикасности отрова („Сл.
лист СФРЈ” број 22/92).
Табела 9.А4: Списак овлашћених установа за давање токсиколошке оцене отрова
Редни
Назив установе
број
1.
2.
3.
Пољопривредни
факултет
ВМА
5.
Фармацеутски
факултет
Институт за
токсикологију
академик Данило
Солдатовић
7.
8.
9.
10.
Телефон/факс
Београд, Земун
Немањина 6
Институт за биолошка
Београд,
истраживања «Др
Деспота Стефана 142
Синиша Станковић»
Институт за
истраживања у
Београд, Земун
пољопривреди
Бантска 31б
«Србија»
4.
6.
Адреса
Београд,
Црнотравска 17
Београд,
Војводе Степе 450
Београд,
Медицински факултет Др Суботића 1,
п.фах 662
Нови Сад,
Медицински факултет
Хајдук Вељкова 3
Пољопривредни
Нови Сад,
факултет
Трег Доситеја
Институт за заштиту
Обрадовића 8
биља
Институт за заштиту
Београд,
биља
Теодора Драјздера 9
и животну средину
Ветеринарски
факултет
Контакт особа
Тел: 011 2615315/лок.216
проф.др. Славољуб
Виторовић
011 3161-496
Факс: 011 2193-659
др Ранка Поповић
Тел: 011 2764-422 проф.др Марко
Анђелковић
Тел: 011 3076-133
011 3076-136
др Марина Вукша
проф. др Нешко
Нешковић
Тел: 011 3672-187
проф.др Душан
011 2662-755,
Јовановић/доц.др
011 26116-824 лок.
Зоран Шегрт
26198
Тел: 011 3951 250,
011 3951 251
Тел: 011 684-479
011 686-025
Факс: 011 684-479
Тел: 021 22-172
Факс: 021 615-771
Тел.: 021 6350-366
проф. др Биљана
Антонијевић
проф. др Весна
Матовић
проф.др. Ранка
Самарџић
проф. др Ана Сабо
Проф. др Марија
Згомба
Тел: 011 2663-672
Факс: 011 2669-860
Тел: 011 3615-436,
Београд,
Проф. др Витомир
лок. 373
Булевар ослобођења 18
Чупић
Факс: 011 2685-936
170
Табела 9.А5: Списак овлашћених установа за давање оцене о ефиканости отрова
Редни
Назив установе
број
1.
2.
3.
4.
Пољопривредни
факултет
Институт за
биолошка
истраживања «Др
Синиша Станковић»
Институт за
истраживања у
пољопривреди
«Србија»
Шумарски факултет
(овлашћен за давање
оцене о ефикасности
отрова у области
заштите дрвета)
Адреса
Телефон/факс
Контакт особа
Београд, Земун
Немањина 6
Тел: 011 2615315/лок.216
011 3161-496
Факс: 011 2193-659
проф.др. Славољуб
Виторовић
Београд,
Деспота Стефана
142
Тел: 011 2764-422
др Ранка Поповић
проф.др Марко
Анђелковић
Тел: 011 3076-133
011 3076-136
Београд, Земун
Бантска 31б
Београд,
Тел: 011 35-53-122
Кнеза Вишеслава 1 Факс: 011 25-45-485
5.
Београд
Завод за превентивну
Црнотравска 17
медицину, ВМА
6.
Ветеринарски
факултет
7.
8.
Пољопривредни
факултет- Департман
за заштиту биља и
животне средине
Медицински
факултет
Тел: 011 2661-122
др Илија Перић
проф.др Љубодраг
Михајловић
др Новица
Стајковић
Београд,
Тел: 011 3615-436, лок.
проф.др. Витомир
Булевар ослобођења 373
Ћупић
18
Факс: 011 2685-936
Нови Сад,
Трег Доситеја
Обрадовића 8
021 6350-366
Проф. др Марија
Згомба
Нови Сад,
Хајдук Вељкова 3
Тел: 021 22-172
Факс: 021 615-771
проф. др Ана Сабо
Овлашћена институција за контролу отрова - Институт за хемију, технологију и
металургију- Центар за хемију, Београд, Студентски трг 12-16
9.2
опремом
Преглед опремљености државних органа и институција рачунарском
Државни органи су добро опремљени основном рачунарском опремом новије
производње. Већина рачунара унутар институција је умрежена, запослени имају «on-line»
приступ интернету и користе електронску пошту. У научним и високо-школским образовним
институцијама, као и у заводима за заштиту здравља и осталим медицинским институтима
нема довољног броја персоналних рачунара, тако да је од изузетне важности унапредити
постојеће стање.
9.3
Преглед образовних програма који се баве хемикалијама
Битан фактор за успешну реализацију циљева за правилно управљање хемикалијама као
важног чиниоца одрживог развоја представља квалификован научни и стручни кадар, што
171
треба обезбедити унапређењем наставе у средњим хемијским школама, осавремењивањем
програма и метода наставе на високошколским установама и успостављањем система
перманентног усавршавања у току рада. Поред техничких дисциплина, у наставним
програмима значајније место треба дати и другим областима, попут животне средине,
економије, пројектног менаџмента, управљања квалитетом у животној средини, легислативе.
На тај начин обезбедиће се праћење савремених трендова и развоја нових технологија од
значаја за сектор хемикалија.
У Србији постоје средње хемијске школе које образују хемијске техничаре, који се
углавном запошљавају у индустрији и у предузећима које се баве трговином хемикалијама.
Такође, постоје и средње/више медицинске, фармацеутске, стоматолошке, ветеринарске школе
које едукују кадар за безбедно управљање хемикалијама.
Хемија се у Србији изучава на пет факултета који се баве образовном и научном
делатношћу; на Хемијском факултету у Београду и још 4 Природно-математичка факултета
који се налазе у Новом Саду, Крагујевцу, Нишу и Приштини. На Хемијском факултету у
Београду постоји шест катедри, за органску, неорганску и аналитичку хемију, биохемију,
катедра за наставу и катедра за примењену хемију. Хемијски факултет организује и изводи
наставу у четири студијска програма: дипломирани хемичар, професор хемије; дипломирани
биохемичар и дипломирани хемичар за животну средину. Студијски програм Дипломирани
хемичар за животну средину је произашао из смера Хемија животне средине као последица
реалних потреба друштва за стручњацима из ове области. Поред општих предмета из области
хемије, овај студијски програм укључује и ускостручне предмете из области хемије животне
средине (загађиваче и загађење, мере за спречавање загађења воде, ваздуха, хране, земљишта,
управљање квалитетом у животној средини и законску регулативу из ове области), као и
токсикологију и екологију (детаљан план и програм студија доступан је на адреси
www.chem.bg.ac.yu).
На Фармацеутском факултету у Београду се изучава Токсикологија са аналитиком,
Токсиколошка хемија, Клиничко-токсиколошке анализе, Процена ризика по здравље људи,
Екотоксикологија, Генотоксикологија, Индикатори животне средине и одрживог развоја,
Санитарна хемија као и Контрола здравствене исправности намирница. Међутим, треба
приметити да не постоји образовни профил на основним студијама дипл. токсиколог. На
Медицинском факултету у Београду постоје последипломске студије-уже специјализације из
области професионалне токсикологије, затим ургентне токсикологије и посебно из области
екотоксикологије. Субспецијалистичку диплому из ових области стекао је изузетно мали број
стручњака, реда величине 30-40. Нажалост, у програму основне наставе (додипломске наставе)
токсикологији није дат адекватан значај тако да се токсикологија изучава у оквиру
фармакологије (али само токсикологија лекова), хигијене (екотоксикологија, али је у овом
случају пажња усмерена на метале, а не на материје које су стварно присутне у животној
средини), судској медицини (форензички аспекти) и медицине рада (професионална
токсикологија, са фокусом на метале и пестициде). У новом наставном програму предвиђен је
изборни предмет из ургентне токсикологије што је велики напредак у односу на постојеће
стање, али још увек не одговара стварним потребама и ситуацијама до којих долази у
редовном раду лекара. Фармацеутски факултет у Београду реализује здравствену
специјализацију из токсиколошке хемије и академске докторске студије из токсикологије.
На Фармацеутском факултету у Београду, настава из Токсиколошке хемије се изводи од
1946. године. Једино на овом факултету, већ дуги низ година, студенти стичу знања из
различитих области токсикологије (професионалне, судске, клиничке токсикологије,
токсикологије бојних отрова, пестицида, лекова, екотоксикологије). Токсикологија се изучава
у оквиру студијског програма интегрисаних академских студија магистар фармације и
магистар фармације – медицински биохемичар у оквиру обавезних предмета: токсикологија са
аналитиком и клиничко-токисколошке анализе, као и у оквиру изборних предмета: средства
која изазивају зависност са аналитиком, екотоксикологија, процена ризика по здравље људи и
172
индикатори загађења животне средине и одрживи развој. У оквиру последипломских студија,
Институт за токсикологију академик Данило Солдатовић организује здравствену
специјализацију из Токсиколошке хемије у трајању од 36 месеци и докторске студије из
Токсикологије, чији је нов програм усвојен на Универзитету.
Област заштите биља предаје се на основним студијама на Пољопривредним
факултетима у Београду и Новом Саду.
На Технолошко-металуршком факултету у Београду постоје, поред осталих, катедре за
хемијско инжењерство, органску и неорганску хемијску технологију, за аналитичку хемију, за
општу и неорганску хемију, биохемијско инжењерство, као и инжењерство заштите животне
средине.
Треба констатовати да не постоје специфични тренинзи за обуку државних службеника
који се баве управљањем хемикалијама са административног аспекта.
9.4
Коментари и препоруке
Прегледом стања лабораторијске инфраструктуре, идентификовано је да постоји велики
недостатак одговарајућих техничких капацитета у лабораторијама, односно овлашћеним
институцијама за квалитативно и квантитативно испитивање хемикалија, као и за испитивања
утицаја хемикалија на здравље и животну средину. Потребно је израдити детаљну студију како
би се сагледале потребе за спровођење захтева које намећу нови прописи у области управљања
хемикалијама на основу сагледавања тренутног стања опремљености лабораторија. Студија
такође треба да сагледа могућности за рационалну употребу постојеће и нове лабораторијске
опреме и постојећег стручног кадра.
С обзиром да није успостављен национални систем провере лабораторија да ли раде у
складу са принципима добре лабораторијске праксе (ДЛП), потребно је да Министарство
здравља преко Министарства економије и регионалног развоја покрене иницијативу за
успостављање сарадње са радном групом Организације за економску сарадњу и развој
(OECD), која се бави успостављањем принципа добре лабораторијске праксе. То је неопходно
како би се у Србији успоставио национални систем за проверу рада лабораторија у складу са
принципима добре лабораторијске праксе, што ће бити прописано новом законском
регулативом из области хемикалија која је хармонизована са ЕУ прописима. Број лабораторија
које ће у нашој земљи моћи да добију ДЛП сертификат биће релативно мали, а за очекивати је
да лабораторије неће радити испитивања само једне врсте хемикалија (средства за исхрану
биља, средства за заштиту биља, биоциди, индустријске хемикалије) које су обухваћене
појединачним законима, тако да нема потребе да се испитивање хемикалија уређује у више
различитих закона. С обзиром на ограничен број будућих лабораторија са ДЛП сертификатом,
као и на чињеницу да ће испитивања урађена у тим лабораторијама бити захтевана у оквиру
више закона, потребно је урадити студију којом ће се предложити најефикаснији и
најрационалнији начин увођења ДЛП система у нашој земљи, који ће бити признат од стране
радне групе OECD за добру лабораторијску праксу.
Постојећи систем овлашћивања правних лица за лабораторијско испитивање хемикалија
од стране надлежних државних органа, како је одређено постојећим прописима, а које се
заснива на провери списка опреме, кадра, простора, треба заменити са поступком акредитације
одговарајућих аналитичких метода. У Предлогу Националног програма за заштиту животне
средине предложено је да лабораторије треба да буду акредитоване у складу са међународним
стандардом ISO/IEC 17025, односно сертификоване у складу са добром лабораторијском
праксом. Такође је предложено да треба успоставити референтне лабораторије и применити
јединствене процедуре анализе и узорковања.
173
На основу информација добијених из Министарства пољопривреде, шумарства и
водопривреде у току је поступак формирања Националне референтне фитосанитарне
лабораторије у Батајници. У области пестицида Национална референтна лабораторија ће се
бавити остацима (резидуама), микотоксинима, тешким металима и хемијским и физичким
особинама пестицида у поступку регистрације, као и припремањем методологије за
пострегистрациону контролу и њеним координирањем. У оквиру НРФЛ предвиђено је
опремање и едукација пет регионалних лабораторија које ће се бавити испитивањем
ефикасности пестицида, а које ће бити референтне у области здравља биља, физичких и
хемијских особина у току пострегистрационе контроле (инспекцијски узорци, у складу са
планираним контролама на годишњем нивоу). Међутим, при формирању и организовању рада
ових нових лабораторија потребно је узети у обзир и захтеве за испитивањем који ће бити
прописани новим законом о биоцидима.
С обзиром да је Министарство за инфраструктуру констатовало као један од важних
проблема недостатак прописа којима се уређује поступак давања овлашћења институцијама за
испитивање амбалаже, контејнера и цистерни за превоз опасне робе, потребно је такође истаћи
неопходност акредитације методологија за наведена испитивања.
174
10.
ПОГЛАВЉЕ: ПРИПРЕМА И ОДГОВОР НА ХЕМИЈСКИ УДЕС
10.1
Припрема и одговор на хемијски удес
У Закону о заштити од природних и других катастрофа великог обима („Сл. Лист СРС“
бр. 20/1977, 24/1985, 27/1985, 6/1989, 52/1989 и „Сл. Лист РС“ бр. 53/1992, 67/1993, 48/1994)
дата је одредба којом се прописује обавеза за реаговања у случају опасности на националном и
локалном нивоу. Овај закон обавезује надлежне органе на националном и локалном нивоу да
припреме и имплементирају план заштите од удеса.
На националном нивоу, Србија поседује Национални план за ванредне ситуације којим је
обухваћено и реаговање на катастрофе са прекограничним ефектима. Овај план је припремило
Министарство одбране које је надлежно и да га спроводи.
Управа за ванредне ситуације Министарства одбране такође је надлежна за локалне
центре за обавештавање о удесу. Јединица локалне самоуправе је обавезна да припреми план
заштите од удеса којим су обухваћена ризична постројења. У спровођењу ових обавеза
укључени су инспектори Министарства одбране.
Према Закону о локалној самоуправи („Сл. Лист РС“ бр. 129/07), председник општине је
одговоран за спровођење акција као одговор на удес.
У делу Закона о заштити животне средине ( „Сл. Лист РС“ бр. 135/04) којим се уређује
поступање у случају хемијског удеса прописано је да су ризична постројења дужна да
припреме и спроводе план заштите од удеса и извештај о стању безбедности односно политику
превенције од удеса као и да их редовно ажурирају. План заштите од удеса одобрава
Министарство животне средине и просторног планирања.
У циљу бољег реаговања у случају удеса предузете су многе активности као што су
организовање радионица и тренинга за запослене у ватрогасним јединицама, чланове
мобилних екотоксиколошких јединица које су укључене у спровођење прописа о превенцији
удеса и о реаговања у случају удеса.
10.2
Преглед хемијских акцидената
Табела 10.А: Листа хемијских акцидената у 2007. години
(Извор: Извештаја Мобилне екотоксиколошке јединице Градског завода за јавно здравље
и Републичке инспекције за заштиту животне средине)
Датум
акцидента
Локација
Врста акцидента
Насеље Панчево
Епизодно загађење
Рафинерија
01.-05.02.2007
ваздуха из
нафте,
индустрије
Петрохемија
175
Хемикалија
(хемикалије) у
удесу
Бензен и други
лакоиспарљиви
ароматични
угљоводоници
Д: Број
смртних
случајева
И: Број
повреда
Е: Број
евакуисаних
Д:0
И:0
E:0
Загађење и
штета у
животној
средини
Епизодно
загађење
ваздуха
На основу
резултата
лабораторијске
анализе узорака
може се
Акцидентно
закључити да се
Насеље Љиг,
изливање боје у
ради о боји која Д : 0
13.-15.03.2007. Предузеће
земљиште и поток не садржи
И:0
„Хамилтон“
Тодоревац и реку штетне опасне
E:0
Љиг
материје из групе
лако испарљивих
ароматичних
угљоводоника и
органских
растварача
Батајница
Пожар у магацину
Hg, KCl, ксилен, Д : 0
Комплекс
хемикалија фирме
29.-30.03.2007.
толуен, метанол, И : 2
Електронске
„Херман“ у
итд.)
E:0
индустрије
Батајници
Акцидентно
цурење
Д:0
Фабрика јестивог хлороводоничне
Хлороводонична
10.-12.05.2007. уља „Младост“ киселине (34%) из
И:0
киселина (34%)
E:0
Шид
оштећеног
резервоара на
околно земљиште
Задесно цурење
бензина из вагон
цистерне у
Железничка
композицији која
Бензин
20.05.2007 станица
је транспортовала
Младеновац
нафтне деривате
на релацији
Ресник-Ниш
Проналажење
пластичног бурета
са тиогликолном
Улица Видска –
Тиогликолна
Д:0
киселином и
04.06.2007. Петроварадинска,
киселина и друге И : 0
других хемикалија
Београд
хемикалије
E:0
на градској
грађевинској
парцели
Акцидентно
Хладњача
истицање
Д:0
И:0
07.06.2007 «Воћар»
амонијака на
Амонијак
Свилајнац
постројењу за
E:0
хлађење
Истицања 1800
Царински
Д:0
Натријумхидрокс
литара
21.06.2007. терминал –
И:0
натријумхидрокси ид
Вршац
E:0
да након удеса
Д:0
Велики Црљани15.07.2007.
Пуцање насипа
Пепео са арсеном И : 0
електрана
E:0
Искакање три
Д:0
Падинска скела, вагон цистерне са
21.07.2007.
Пропанбутан
И:0
Београд
пропанбутаном из
E:0
композиције
176
Загађење
земљишта и
потока,
односно реке
Загађење
ваздуха
Загађење
земљишта
Подаци нису
достављени
Загађење
ваздуха
Загађење
ваздуха
Контаминација
земљишта
Загађење реке
Загађење
ваздуха и
земљишта
29.07.2007
Река Скрапеж,
Пожега.
30.07.2007
Железничка
станица, ГП
Келебија
31.07.2007.
Пут БаточинаКрагујевац
Тровање рибе
услед изливања
отпадних вода из
индустрије
Отпадне воде из
индустрије која
Д:0
при прозводњи
И:0
користи борну
E:0
киселину, HCl,
NaOH
Цурење цистерне,
у којој се налази
white spirit
супстанца white
spirit
Превртање
камиона и
Нафтни
цистерне и
производи
истицања 24 тоне
мазута
Загађење реке
Нема података
Д:0
И:0
E:0
Загађење тла
Д:0
И:0
E:0
Контаминација
површинских
вода река
Топлице и
Бањске,
приобалног
земљишта и
речног корита,
као и
атмосфере
насеља
Куршумлија
21.-25.08.2007. Куршумлија
Загађење отпадним
материјама из
Отпадне
Дрвне инд. ШИК материје
„Копаоник“
25.-30.08.2007. Сурдулица
Загађење ваздуха
из рада
индустријских
комплекса
Фенол,
формадлдехид,
PAH,
суспендоване
честице
Д:0
И:0
E:0
Епизодно
загађење
ваздуха
28.08.2007. до „ХИП Азотара
01.10.2007. д.о.о.“ Панчево
Загађење ваздуха
из индустрије
Амонијак и
азотни оксиди
Д:0
И:0
E:0
Епизодно
загађење
ваздуха
Амонијак
Д:0
И:0
E:0
Загађење
ваздуха
Амонијак
Д:0
И:6
E:0
Загађење
ваздуха радног
простора
Нафтни
производи
Д:0
И:0
E:0
Загађење тла
Нафта
Д:0
И:0
E:0
Загађење тла
06. 09. 2007.
13.09.2007.
30.09.2007.
08.10.2007.
Акцидентно
истицање
амонијака из
Млекара „Имлек“
амонијачних
а.д. у Краљеву
инсталација
расхладног
система у млекари
Истицање
Предузеће
амонијака из
„ФРУВЕЛА“
расхладног
ДОО Лајковац
система
Превртање
Пут за Нову
цистерне са евро
Варош
дизелом
Истицање нафте из
резервоара ауто
хладњаче
Пут за Хоргош
приликом
превртања у
транспорту
177
Акцидентно
истицање
амонијака из
Амонијак
оштећеног
цевовода
Механичко
оштећење
Железник
Пропанбутан
цевовода
пропанбутана
Пожар у Ливници
ДМБ услед пуцања
Сопот, Београд
ливачке пећи и
изливање легуре
О.Д. рафинерија Пробој на линији
нафте Панчево, рефлукса
ул
атмосферске
Спољностарчевач дестилације сирове
нафте у блоку 6
ка бр. 199
Неконтролисано
НИС Петрол,
изливање 2 тоне
Бензин и
Варешка ББ,
опасног отпада од органски
Раковица,
чишћења
растварачи
Београд
резервоара
Избацивање
Аеродром
керозина и
„Никола Тесла“, принудно слетање Керозин
Београд
авиона са линије
Београд-Беч
Хладњача
13.-15.10.2007. „Фрувела“ –
Лајковац
02.11.2007.
18.11.2007.
25.11.2007.
14.12.2007.
14.12.2007.
178
Д:0
И:0
E:0
Загађење
ваздуха радног
простора
Д:0
И:0
E:0
Присуство
непријатних
мириса
Нема података
Нема података
Д:0
И:0
E:0
Продор у
канализацију и
површинске
воде
Д:0
И:0
E:0
Загађење
ваздуха и
земљишта
11.
ПОГЛАВЉЕ: МЕЂУНАРОДНЕ ВЕЗЕ
11.1 Ратификовани међународни уговори који се односе на хемикалије
11.2 Сарадња и учешће у међународним организацијама, телима и споразумима
11.3 Учешће у пројектима техничке помоћи
11.4 Коментари и препоруке
11.1 Ратификовани међународни уговори који се односе на хемикалије
• Закон о потврђивању Базелске конвенције о контроли прекограничног кретања
опасних отпада и њиховом одлагању („Сл. лист СРЈ - Међународни уговори“, бр. 2/99)
• Закон о ратификацији Монтреалског протокола о супстанцијама које оштећују
озонски
омотач
(„Сл.
лист
СФРЈ
Међународни
уговори“,
бр.
16/90
„Сл. лист Србије и Црне Горе - Међународни уговори“, бр.2/04)
• Закон о ратификацији Бечке конвенције о заштити озонског омотача, с
прилозима I и II („Сл. лист СФРЈ - Међународни уговори“, бр.1/90)
• Закон о ратификацији Споразума о заштити вода реке Тисе и њених притока од
загађивања („Сл. лист СФРЈ“ - Међународни уговори, бр.1/90)
• Закон о ратификацији Конвенције о прекограничном загађивању ваздуха на
великим удаљеностима („Сл. лист СФРЈ“ - Међународни уговори, бр.11/86)
• Закон о ратификацији Протокола уз Конвенцију о прекограничном загађивању
ваздуха на велике даљине о дугорочном финансирању Програма сарадње за праћење и
процену прекограничног преноса загађујућих материја у ваздуху на велике даљине у
Европи (ЕМЕП) („Сл. лист СФРЈ“ - Међународни уговори, бр. 2/87)
• Уредба о ратификацији Конвенције о заштити од опасности тровања бензолом
(„Сл. лист СФРЈ” - Међународни уговори,бр.16/76)
• Закон о ратификацији Конвенције о спречавању и контроли професионалних
ризика
проузрокованих
канцерогеним
супстанцама
и
агенсима
(„Службени лист СФРЈ“ - Међународни уговори, бр. 3/77)
• Уговор о ратификацији Конвенције о забрани усавршавања, производње и
стварања залиха бактериолошког (биолошког и токсичног) оружја и о њиховом
уништавању („Сл. лист СФРЈ“- Међународни уговори, бр.43/74)
• Закон о ратификацији Конвенције о заштити радника од професионалних ризика
у радној средини проузрокованих загађењем ваздуха, буком и вибрацијом
(„Сл. лист СФРЈ“ - Међународни уговори, бр.14/82)
• Закон о ратификацији Конвенције о заштити на раду, здравственој заштити и
радној средини („Сл. лист СФРЈ“- Међународни уговори,бр.7/87)
• Закон о ратификацији Конвенције о службама медицине рада („Сл. лист СФРЈ“ Међународни уговори, бр. 14/89)
• Закон о ратификацији Конвенције о безбедности приликом коришћења азбеста
(Сл. лист СФРЈ“ - Међународни уговори, бр. 4/89)
• Закон о ратификацији Конвенције о забрани развоја, производње, складиштења
и употребе хемијског оружја и о његовом уништавању („Сл. лист СЦГ“ - Међународни
уговори“, бр.2/00)
• Уредба о ратификацији Европског споразума о међународном друмском превозу
опасне робе и протокола о потписивању Европског споразума о међународном друмском
превозу опасне робе („Сл. лист СФРЈ“ - Међународни уговори, бр. 59/72, 8/77)
• Уредба о ратификацији конвенције о међународним превозима (COTIF) („Сл.
лист СФРЈ“ - Међународни уговори, бр. 8/84)
179
11.2 Сарадња и учешће у међународним организацијама, телима и споразумима
Табела 11.А: Чланство у међународним организацијама, програмима и телима
Национална фокална
Међународна
тачка (Министарство/ Остала министарства/ Одговарајуће активности
организација/Тело/Активност Aгенција & фокална агенције које су укључене на националном нивоу
тачка)
Министарство животне
Међународни форум за хемијску средине и просторног
/
/
сигурност (IFCS)
планирања
Валентина Рађеновић
Одобрен пројекат од стране
SAICM Quick Start
Programme «Ажурирање
Министарство животне
Стратешки приступ
националног профила,
средине и просторног
/
развој националних
међународном управљању
планирања
капацитета за SAICM и
хемикалијама (SAICM)
Валентина Рађеновић
одржавање семинара о
успостављању приоритета
за SAICM»
Активности управљања
хемикалија,
Министарство животне Министарство
биодиверзитета, генетички
UNEP
средине и просторног пољопривреде, шумарства
модификовани организми,
планирања
и водопривреде
озонски омотач,
десертификација, отпад
Учешће у активностима
Европска агенција за животну Агенција за заштиту
радне групе и припрема
/
средину, Радна група за
животне средине,
потребних података за
хемикалије
Мр Небојша Реџић
извештавање
UNECE
Радна група за имплементацију
Учешће у активностима
Агенција за заштиту
Протокола о регистрима
радне групе и припрема
/
животне средине,
испуштања и преноса
потребних података за
Мр Небојша Реџић
загађујућих материја (PRTR)
извештавање
Архуске конвенције
World Health Organization is the
Министарство здравља /
/
United Nations (WHО)
WHO-Колаборативни центар за
Министарство здравља /
/
медицину рада
Израда акционог плана за
Министарство животне
животну средину и здравље
средине и просторног
Секретаријат за заштиту
деце- један од четири циља
планирања и
животне средине града
јесте смањење ризика од
Министарство
WHO-CEHAP
обољевања и инвалидности
Београда (Елизабет
здравља;
деце због експозиције
Пауновић)
Биљана Филиповић и
штетним хемијским
Срмена Крстев
материјама
Министарство
Food and Agriculture
пољопривреде,
/
/
Organization of the United
шумарства и
Nations (FAO)
водопривреде
United Nations Industrial
Министарство
Министарство рада и
Development Organization
економије и
/
социјалне политике
(UNIDO)
регионалног развоја
Министарство рада и
International Labour Office (ILO)
/
/
социјалне политике
Министарство
Светска Банка
Народна банка Србије
/
финансија
Organisation for Economic CoМинистарство
operation and Development
економије и
/
/
(OECD)
регионалног развоја
180
Министарство
Регионална економска комисија
економије и
/
(UNECE)
регионалног развоја
Министарство
пољопривреде,
European and Mediterranean
шумарства и
водопривреде -Управа /
Plant Protection Organization
за заштиту биља
(EPPO)
Снежана СавчићПетрић
MEDICHEM (Occupational and
Институт за медицину
Environmental Health
/
рада „ Др Драгомир
in the Production and Use of
Карајовић“
Chemicals)
International Commission on
Occupational Health (ICOH)
Стручна комисија за РИД
OTIF/COTIF
Организација за забрану
хемијског оружја (OPCW)
/
/
/
/
Институт за медицину
/
рада „ Др Драгомир
Карајовић“
Министарство за
инфраструктуру, Дејан
Томић, саветник за
безбедност RID/ADR
Министарство за
инфраструктуру
Министарство
спољних послова –
Комисија РС за
спровођење
Конвенције о
хемијском оружју
Дирекција за железнице
Преводи међународних
прописа
Дирекција за железнице
Преводи међународних
прописа
Министарство унутрашњих
/
послова
Табела 11.Б: Учешће у међународним уговорима/процедурама за управљање
хемикалијама
Међународни уговори
Одговорна институција
Одговарајуће националне
имплементационе активности
Агенда 21 – Комисија за одрживи
развој
Министарство животне средине и
просторног планирања
Агенција за заштиту животне
средине
Праћење национални индикатора за
одрживи развој и израда годишњих
извештаја о истом
Бечка конвенција о заштити озонског
омотача
Министарство животне средине и
Монтреалски протокол о
просторног планирања
супстанцама које оштећују озонски
омотач
ИЛО конвенција 170
Базелска конвенција
WТО споразум
Министарство рада и социјалне
политике - Управа за безбедност и
здравље на раду
Министарство животне средине и
просторног планирања
Министарство економије и
регионалног развоја
Министарство животне средине и
181
Спровођење националног програма за
искључивање из употребе супстанци
које оштећују озоснки омотач уз
подршку Мултилатералног фонда за
имплементацију Монтреалксог
протокола.
Редовно извештавање Озонском
секретаријату при програму УН за
животну средину (UNEP) о спољно
трговинском промету супстанци које
оштећују озонски омотач.
Издавање увозних/извозних дозвола за
супстанце које оштећују озонски
омотач.
/
/
У току су преговори Србије са WТО о
роби и услугама. План је да 2008.
године Србија приступи WТО.
просторног планирања
Стокхолмска конвенција о
дуготрајним органским загађујућим
супстанцама (POPs)
Министарство животне средине и
просторног планирања
Ротердамска конвенција о поступку
давања сагласности на основу
Министарство животне средине и
претходног обавештења за одређене
просторног планирања
опасне хемикалије и пестициде у
међународној трговини
Конвенција о хемијском оружју
Израда Националног плана за
имплементацију конвенције који
финансира GEF са UNEP-ом као
имплемнтационом агенцијом
Давања сагласности на основу
претходног обавештења за увоз
опасних хемикалија и пестицида из
конвенције
Закон о забрани развоја, производње,
складиштења и употребе хемијског
оружја и о његовом уништавању (Сл.
Лист СЦГ бр. 44/05); Нови Закон РС у
Комисија Р.Србије за спровођење
процедури за усвајање.
Конвенције о забрани хемијског
Закон о спољној трговини
оружја (радно тело Владе –
наоружањем, војном опремом и робом
међуресорско –председник Комисије
двоструке намене, „Сл. Гласник
из Министарства спољних послова),
СЦГ“, бр. 7/2005
Одлука Владе (Сл. Гласник РС бр.
Израда годишњих декларација о увозу
69/06)
и извозу супстанци са двоструком
наменом из конвенције и
постројењима која производе
дискретне органске супстанце.
ADR-Европски споразум о
међународном превозу опасне робе у
друмском саобраћају
RID-Конвенција о међународним
превозу опасне робе железницом
Праћење и имплементација у
Министарство за инфраструктуру
АДН- Европски споразум о
национално законодавство
међународном превоз опасне робе
унутрашњим пловним путевима
IMDG-Code-Међународни поморски
кодекс за опасну робу
Министарство пољопривреде,
International Plant Protection
шумарства и водопривреде –Управа /
Convention (IPPC)
за заштиту биља
11.3 Учешће у пројектима техничке помоћи
Табела 11.В: Учешће у међународним пројектима техничке помоћи
Име пројекта
Израда плана за
имплементацију
Стокхолмске
конвенције о
дуготрајним
органским
загађујућим
супстанцама (POPs)
Имплементација
Протокола о
регистрима
испуштања и преноса
загађујућих материја
(PRTR Протокола
Архуске конвенције)
у Србији
Укључене међународне/
билатералне донаторске
агенције
Национална фокална
тачка
UNEP-GEF
Министарство
животне средине и
просторног планирања
- (координатор
пројекта- проф. Иван
Гржетић, национална
фокална тачка:
Валентина Рађеновић)
REC, канцеларија за
Србију
Министарство
животне средине и
просторног планирања
-Агенција за заштиту
животне средине
(фокална тачка: мр
Небојша Реџић)
182
Циљеви/Релевантне активности
Припремити национални
имплементациони план за
Стокхолмску конвенцију
Развити систем за извештавање о
извршавању обавеза из конвенције
Јачати административне и
институционалне капацитете за
управљање POPs хемикалијама
Успостављање и одржавање
интегралног катастра загађивача
Доношење неколико нових
подзаконских аката којима ће се
ближе уредити успостављање овог
регистра, као што су: Правилник о
Интегралном катастру загађивача;
Упутство за извештавање за
Интегрални катастар загађивача;
Упутство за оцену квалитета
података; Упутство за оцену
поверљивости података и Упутство
за приступ подацима из регистра
Развијање система
реаговања у случају
хемијских
акцидената
Опремање мобилних
екотоксиколошких
јединица (МЕЈ) и
интерветних
јединицаватрогасних јединица
(ИЈ) у Србији за
реаговање у
акцидентима при
транспорту опасних
материја
Европска агенција за
реконструкцију
Донација италијанске
владе
1.500.000.00 ЕУР
Управљање ризиком
од хемикалија у
Србији
Донација Шведске
агенције за развој и
сарадњу (SIDA)
760 000 ЕУР
Јачање
административних и
институционалних
капацитета за
лабораторије у ланцу
хране
Европска агенција за
реконструкцију,
Contract: SR
2005/IB/AG/04
МЖСПП - Одељење за
управљање ризиком и
одговором на удес
(координатор: Стево
Тубић)
Израда новог Правилника о
методологији за израду процене
опасности од удеса са опасним
материјама и условима за
управљање ризиком од удеса.
Правилник ће бити у складу са
Законом о заштити животне
средине из 2004. године и SEVESO
Директивом
МЖСПП и заводи за
јавно здравље у Србији
Опремање мобилних
екотоксиколошких јединица (МЕЈ)
и интерветних јединицаватрогасних јединица (ИЈ) у Србији
за реаговање у акцидентима при
транспорту опасних материја
МЖСПП- Одељење за
хемикалије
Министарство
пољопривреде,
шумарства и
водопривреде
183
Успостављање адекватних
институционалних капацитета и
стварање одговарајућих
административних алата
(организација центара за пружање
помоћи индустрији и развој
техничких смерница ради
постизања одговарајућег нивоа
примене прописа у области
управљања хемикалијама које је
усклађено са законодавством ЕУ,
као и израда инвентара хемикалија
стављених на тржиште у
електронској бази података) за
постизање одговарајуће контроле
хемикалија.
Успостављање Агеније за
лабораторије у ланцу хране – развој
структуре Агенције у смислу
развоја и ревизија стратешких
акционих планова, едукација
постојећег особља и обнављање
особља, развоја и ревизија
управљања и процедура контроле
квалитета, спостављање система
извештавања, припрема стратегије
за увођење информационог
система.
Приближавање стандардима и
доброј пракси у ЕУ у области
безбедности хране - развој
лабораторијских процедура,
укључујући имплементацију
система управљања квалитетом и
ISO акредитације, едукација
особља у специфичним
лабораторијама, учешће у
компартимвним испитивањима,
успостављање процедура за
управљање лабораторијским
отпадом.
Развој способности и капацитета
лабораторија које врше испитивања
у ланцу хране да достигну захтеве
националног законодавства и
захтеве ЕУ, кроз имплементацију
система управљања квалитетом, у
смислу будућег стратешког
пословног планирања, даљи развој
и интегрисање лабораторија које
раде испитивања хране и пића у
систем националне лабораторије,
подизање знања везаног за
препоруке ревизије или измена ЕУ
acquis communautaire у области
безбедности хране и испитивања
хране.
Излагање
полицикличним
ароматичним
угљоводоницима
путем хране и
праћење оштећења
ДНК
Прво усаглашавање
са Acqui
communitaire из
области транспорта
Изградња капацитета
за успостављање
основа у циљу
спровођења
«Европског
Акционог плана за
животну средину и
здравље деце
(CEHAPE -Childrens
Environment and
health Action Plan for
Europe)»
European Comission
Contрact No 505609,
Град Београд «in kind
contribution»
ЕУ фонд
«Twinning project»
Траже се финансијска
средства за
реализацију
активности из
Акционог плана
Институт за нуклеарне
науке „Винча“
Министарство за
инфраструктуру,
Сектор за ЕУ
интеграције
координира пројекат
Министарство здравља
(фокална тачка-др
Срмена Крстев),
Министарство
животне средине и
просторног планирања
(фокална тачка –
Биљана Филиповић) и
Секретаријат за
заштиту животне
средине града
Београда (фокална
тачка- Владана
Ђукнић)
Израда студије о процени утицаја
PAH на оштећење ДНК у Србији
Усаглашавање домаћих прописа из
области транспорта са ЕУ
прописима
Један од 4 приоритетних
регионалних циљева у оквиру
CEHAPE је смањење ризика од
обољевања и инвалидности због
експозиције штетним хемијским
материјама (нпр. тешким
металима), физичким агенсима
(нпр. јакој буци), биолошким
агенсима и ризичној радној
средини у току трудноће,
детињства и адолесценције.
Поред пројеката међународне техничке помоћи, крајем 2006. год. Влада Републике
Србије усвојила је Национални инвестициони план у циљу финасирања инвестиционих
пројеката из буџета у 2006. и 2007. години. Из области заштите животне средине финансираће
се 11 пројеката у укупној вредности од 20 милиона ЕУР. Пројекти који се директно или
индиректно баве хемикалијама односе се на побољшање управљања отпадом и побољшање
квалитета ваздуха у Србији.
Табела 11.Д: Учешће у пројектима из Националног инвестиционог плана
Област
Управљање
отпадом
Назив
пројекта
Трајање
пројекта
(у месецима)
Израда
детаљног
инвентара PCB
и замена
трансформатора
и кондензатора
14
184
Динамика реализације
пројекта (у хиљадама евра)
2006. г.
2007.г.
240
1800
Укупна
вредност
пројекта
(у хиљадама
евра)
2040
Побољшање
квалитета
ваздуха
Побољшање
квалитета
ваздуха
Побољшање
квалитета
ваздуха
Побољшање
квалитета
ваздуха
који садрже
PCB и њихов
извоз ради
третмана
Изградња
интегралног
система
мониторинга
квалитета
ваздуха на
територији
Србије
Изградња
система
обавештавања и
руковођења у
случају
хемијског удеса
на територији
Србије
Оптерећење
животне
средине
осиромашеним
уранијумом
Систем ране
најаве
радијационог
акцидента
14
30
2670
2700
24
30
800
830
12
100
12
60
11.4 Коментари и препоруке
С обзиром да је придруживање и приступање Европској унији стратешко опредељење
Србије, Србија чини напоре у наставку процеса преговарања за потписивање Споразума о
стабилизацији и придруживању. Веома значајан сегмент у том процесу јесте усклађивање
законске регулативе са ЕУ прописима и ратификација и имплементација већег броја
међународних конвенција, од којих се значајан део односи на заштиту животне средине. До
сада је ратификовано 64 међународна уговора у области заштите животне средине.
Србија треба, као што су све земље Европе и сама Европска унија већ урадиле, да
ратификује две конвенције које се односе на управљање хемикалијама: Ротердамску
конвенцију о поступку давања сагласности за увоз на основу претходног обавештења за
одређене опасне хемикалије и пестициде у међународној трговини и Стокхолмску конвенцију
о дуготрајним органским загађујућим супстанцама. Одредбама новог Закона о хемикалијама и
подзаконских прописа биће у потпуности омогућено спровођење Ротердамске конвенције. У
циљу припреме Србије за ратификацију и имплементацију Стокхолмске конвенције, Србија је
добила финансијска средства од UNEP/GEF-а за израду Националног имплементационог
плана, процеса који је у току и који се планира да буде завршен до краја 2008. године.
Треба констатовати да сарадња између министарстава која су задужена за спровођење
одређених међународних споразума у области хемикалија није на задовољавајућем нивоу.
Потребно је формирати међусекторско тело за координацију управљања хемикалијама које ће
се састојати од представника државних органа која су надлежна за управљање одређеним
фазама у животном циклусу хемикалија, укључујући и националне фокалне тачке за
међународне споразуме које се односе на хемикалије. Тиме би се осигурало да се
координисано спроводе међународни споразуми које се односе на хемикалије. Показало се као
185
веома корисно да је потребно пре ратификације неког међународног споразума припремити
план за имплементацију тог споразума.
Потребно је побољшати степен имплементације међународних споразума у Србији на
начин потпуног испуњења свих обавеза преузетих из међународних споразума. Праћење
степена имлементације би могло бити олакшано увођењем система за мониторинг, односно
прецизно дефинисаних индикатора.
Потребно је да Министарство здравља преко Министарства економије и регионалног
развоја покрене иницијативу за успостављање сарадње са телима Организације за економску
сарадњу и развој (OECD) која се баве појединим аспектима управљања хемикалијама, а
нарочито са радном групом OECD за успостављање принципа добре лабораторијске праксе. То
је неопходно како би се у Србији успоставио национални систем за проверу рада лабораторија
у складу са принципима добре лабораторијске праксе, што ће бити прописано новом
законском регулативом из области хемикалија која је хармонизована са ЕУ прописима.
У SAICM документима се препоручује да свака земља изради Акциони план за
спровођење SAICM-а, те је потребно да то уради и наша земља. Министарство животне
средине и просторног планирања треба да координира овај процес израде, обзиром да је
национална фокална тачка за SAICM.
За координацију међународних пројеката техничке помоћи који се реализују у Србији,
надлежан је Сектор за донацију и развојну помоћ Министарства финансија, који је формирао
ISDAKON Информациони систем, једину званичну базу података Владе Републике Србије. Са
техничког аспекта, Информациони систем представља јединствену базу података, Web
дизајнирану, којом Влада Републике Србије обезбеђује обједињене информације о донацијама,
пројектима, процедурама донатора, постојећим и могућим донаторским фондовима, као и
приоритетним пројектима погодним за донаторско финансирање. База је секторски
орјентисана, што значи да је у надлежности сваког ресорног министарства комплетно
уношење података/пројеката из конкретног ресора. Дакле, сви пројекти који се тичу
међународне помоћи Републици Србији од 2000. године, укључујући и помоћ сектору заштите
животне средине, регистровани су у бази података ( www.evropa.sr.gov.yu). Дакле, може се
констатовати да је успостављен систем за координацију међународних донаторских пројеката,
али је важно да сва ресорна министарства редовно ажурирају податке у ISDAKON бази
података о пројектима које реализују.
Потребно је да Министарство животне средине и просторног планирања, које је према
Закону о министарствима („Службени гласник РС“ бр. 43/2007) надлежно за управљање
хемикалијама, у предлозима пројеката за јачање административних и других капацитета увек
планира као једну компоненту пројекта успостављање међусекторске, хоризонталне
повезаности појединих држаних органа (повезивање рада инспекцијских служби, израда
електронске мреже ради брзе размене информација између појединих органа надлежних за
различите области управљања хемикалијама и др.).
186
12.
ПОГЛАВЉЕ: ПОДИЗАЊЕ СВЕСТИ РАДНИКА И ЈАВНОСТИ
12.1. Информисање радника о ризику од хемикалија у циљу њихове безбедности и
заштите здравља
12.2. Информисање и учешће јавности у процесу доношења одлука која се тичу ризика
од хемикалија по људско здравље и животну средину
12.3. Образовање и информисање јавности о питањима која се односе на заштиту
животне средине
12.4. Коментари и препоруке
Циљ овог поглавља јесте да представи механизме за информисање радника о ризику од
хемикалија у циљу њихове безбедности и заштите здравља, механизме за информисање и
учешће јавности у процесу доношења одлука која се тичу ризика од хемикалија по људско
здравље и животну средину, као и механизме за образовање и информисање јавности о
питањима која се односе на заштиту животне средине.
12.1
Информисање радника о ризику од хемикалија у циљу њихове безбедности
и заштите здравља
У оквиру Министарства рада и социјалне политике Законом о безбедности и здрављу на
раду („Службени гласник РС“, бр. 101/05) образована је Управа за безбедност и здравље на
раду, орган који је задужен за спровођење мера на заштити радника на раду, између осталог, и
од хемикалија.
У Закон је уграђена Директива Савета 98/24/EЕC од 7. априла 1998. године о заштити
здравља и безбедности радника од ризика везаних за хемијске агенсе на раду, као и одредбе
Конвенције 170 о безбедном коришћењу хемијских средстава у процесу рада.
У оквиру поменутог закона у члану 7. прописане су врсте превентивних мера у
остваривању безбедности и здравља на раду (савремене техничке, ергономске, здравствене,
образовне, социјалне, организационе и друге мере и средстава за отклањање ризика од
повређивања и оштећења здравља запослених и/или њихово свођење на најмању могућу меру)
у поступку, између осталих, производње, паковања, превоза, складиштења, употребе и
уништавања опасних материја. Превентивне мере прописује министар надлежан за рад. У
оквиру ове обавезе Управа за безбедност и здравље на раду припремиће:
1. Правилник о превентивним мерама за безбедан и здрав рад при излагању хемијским
агенсима (Директива Савета 98/24/EЕC) до краја 2009. године;
2. Правилник о превентивним мерама за безбедан и здрав рад при излагању азбесту
(Директива Савета 83/447/EЕC) до краја 2009. године;
3. Правилник о превентивним мерама за безбедан и здрав рад при излагању
карциногенима и мутагенима (Директива Савета број 2004/37/ЕЗ) до краја 2011. године.
Према члану 41. закона, за обављање послова заштите здравља запослених на раду
послодавац може да ангажује службу медицине рада. Служба медицине рада упознаје
запослене са ризицима по здравље који су повезани са њиховим радом и обавља послове
оспособљавања запослених за пружање прве помоћи. Поред тога, послодавац у складу са
чланом 14. Закона о здравственој заштити („Службени гласник РС“, бр. 107/05) организује и
обезбеђује из својих средстава здравствену заштиту запослених ради стварања услова за
здравствено одговорно понашање и заштиту здравља на радном месту запосленог.
Генерално, слична обавеза (упознавања са ризицима запослених) је и до сада постојала,
али се у пракси није примењивала. Наиме, у списку дужности лекара медицине рада је и
обавеза здравствено-васпитног рада и од скора промоције здравља на радном месту. У овом
послу постоје два проблема, као први је тај што су лекари медицине рада тренутно фокусирани
187
на лечење, тако да нису превише заинтересовани да се баве превентивом, с обзиром да се она
тренутно и не финансира (ускоро ће бити принуђени да се определе за превентиву или лечење,
па ће се ситуација променити). Други проблем је тај што највећи број послодаваца, углавном
малих и средњих предузећа, још није склопио уговор са медицином рада о пружању
превентивних услуга јер нису свесни постојања законске обавезе. Када ови проблеми буду
решени, започеће се са здравствено-васпитним радом и промоцијом здравља на радном месту.
Он ће се обављати кроз обиласке радних места и разговор са радницима директно на њиховим
радним местима, затим кроз предавања радницима, разговор током периодичних прегледа (али
само са радницима који раде на радним местима са повећаним ризиком) као и кроз едукацију
представника радника (синдикати и др.).
Инспекцијска служба организована је у Инспекторату за рад, који је посебан орган у
саставу Министарства рада и социјалне политике. Инспекторат за рад задужен је за
инспекцијски надзор у свим делатностима хемијске индустрије као и у свим делатностима где
се користе хемикалије. Инспекција рада врши редовне и контролне прегледе, увиђаје повреда
на раду, доноси решења, подноси пријаве кад судија за прекршаје и друге послове везане за
инспекцијски надзор.
12.2
Информисање и учешће јавности у процесу доношења одлука која се тичу
ризика од хемикалија по људско здравље и животну средину
Уставом Републике Србије прокламовано је право на здраву животну средину, као опште
људско право, и обавеза сваког човека да штити и унапређује животну средину.
Законом о заштити животне средине („Сл. гласник РС“, бр. 135/04) је прокламовано
начело информисања и приступа јавности (члан 9). У остваривању права на здраву животну
средину свако има право да буде обавештен о стању животне средине и да учествује у
поступку доношења одлука чије би спровођење могло да утиче на животну средину. Подаци о
стању животне средине су јавни.
Пословником Владе Републике Србије („Сл. гласник РС“, бр. 100/05) уређена је
процедура јавне расправе у поступку доношења закона, тако да се за нацрте закона којима се
битно мења уређење неког питања или уређује питање које посебно занима јавност обавезно
спроводи јавна расправа. У пракси је уобичајено објављивање нацрта на веб-сајту надлежног
министарства, као и у штампи, организовање округлих столова, трибина, јавних расправа и сл.
Међутим, утицај јавности на опредељивање садржине подзаконских аката сведен је на
минимум. Не постоји обавезна процедура обавештавања јавности и прибављања мишљења
јавности у поступку доношења подазконских аката.
Национални програм заштите животне средине препознаје проблем који се односи на
образовање и информисање јавности о питањима заштите животне средине у Србији. Иако је
област заштите животне средине препозната у систему образовања њена имплементација од
предшколских установа до универзитета још увек није на задовољавајућем нивоу, па тако и
део који се односи на управљање хемикалијама. Кроз реформу образовања и укључивања
принципа одрживог развоја веома је важно да се уведе мултисекторски и мултидисциплинарни
приступ у спровођењу овог вида образовања. Реформа образовања треба да омогући увођење у
образовне програме основних и средњих школа основа за правилну употребу хемикалија (нпр.
упознавање са симболима за обележавање опасности од хемикалија) и правилно руковање
хемијским отпадом. Комуникација опасности од хемикалија се остварује обележавањем на
етикетама као и на основу информација из безбедносног листа који се достављају
професионалним корисницима хемикалијама. Обзиром на ову чињеницу потребно је
унапредити начин обележавања хемикалија и садржај безбедносног листа.
188
Министарство животне средине и просторног планирања је припремило Нацрт Закона о
хемикалијама и Нацрт Закона о биоцидима, који ће омогућити успостављање јединственог
система стављања на тржиште хемикалија у складу са ЕУ регулативом. Овим нацртима се,
између осталог, предвиђа успостављање базе података која би била доступна другим
државним органима. У складу са нацртом, заинтересована јавност ће имати могућност
приступа овим подацима, уз ограничење које се тиче података који представљају пословну
тајну.
Нацртима закона предвиђено је да заинтересована јавност учествује у поступку
доношења одлуке о забрани производње, стављања на тржиште и коришћења, односно
ограничења за стављање на тржиште и коришћење хемикалија и биоцида. Предлог забране и
ограничења са образложењем се објављује на интернет страници надлежног министарства, а
заинтересована јавност у току 30 дана може доставити своје мишљење о томе. Такође,
приликом издавања дозволе за коришћење хемикалије са Листе контролисаних супстанци
надлежно министарство преко своје интернет странице позива заинтересовану јавност да у
року од 30 дана достави своје мишљење о томе.
Према Закону о здравственој заштити („Службени гласник РС“, бр. 107/05), Центар за
контролу тровања је задужен, између осталог, да води регистар о инцидентима тровања од
хемикалија, да пружа информације и савете у вези са акутним тровањима и да доставља
податке о тровању хемикалијама Министарству здравља и министарству надлежном за
управљање хемикалијама. На основу достављених информација о најчешћим случајевима
тровања хемикалијама, надлежни државни органи би требало да спроводе циљане кампање
како би јавност била информисана и тако би се смањио број тровања.
Кампање развијања јавне свести су потребне ради подстицања становништва на ризике
од хемикалија на људско здравље и животну средину. Протестне акције имају за циљ да
подстакну становништво на одговорнији однос према употреби опасних хемикалија и
поступању са опасним отпадом на одржив начин.
12.3
Образовање и информисање јавности о питањима која се односе на заштиту
животне средине
Образовање и развијање свести за очување здраве животне средине је сложен процес који
захтева заједничко деловање државне управе и локалне самоуправе, привреде, стручњака,
медија, НВО, односно целокупног становништва.
Образовање у области заштите животне средине није довољно заступљено у
предшколским и школским програмима и на факултетима, иако је област заштите животне
средине препозната у систему образовања. Кроз реформу образовања и укључивања принципа
одрживог развоја уведен је мултисекторски и мултидисциплинарни приступ у спровођењу
овог вида образовања. Неформално образовање и други видови јачања свести су недовољно
координирани, нису систематизовани и нису доступни свим категоријама становништва.
Информисање, као значајан сегмент неформалног образовања становништва о проблемима је
парцијално и непланско. Не постоје континуалне кампање на развијању и јачању свести. Обука
новинара тј. курсеви за новинаре који извештавају о темама животне средине је веома битна из
разлога што њима често нису јасни термини, законодавство и сл. тако да често имају проблем
да читаоцима, гледаоцима, слушаоцима једноставно објасне еколошке проблеме.
Невладине организације спроводе углавном периодичне и појединачне активности, с
обзиром на нестабилан извор финансирања. Стога је потребно ојачати капацитете невладиних
организација, нарочито удружења за заштиту потрошача, како би могле да спроводе
активности у циљу информисања грађана о ризицима од хемикалија по здравље људи и
животну средину. Треба искористити интернет и његове сервисе као веома ефикасно и јефтино
189
средство у циљу информисања грађана, као и у комуникацији са њима. Обука чланова НВО у
коришћењу интернета и његових сервиса, као и обука чланова еколошких НВО у њиховој
ефикаснијој комуникацији са медијима (новинарима) била би веома значајна.
Протестне акције би имале за циљ да подстакну становништво на одговорнији однос
према употреби опасних хемикалија и поступању са хемијским отпадом на одржив начин.
Прецизних података о укупном броју еколошких невладиних организација нема, али се
у појединим базама података о НВО могу наћи подаци о главној скупини ових организација.
На пример, у бази података Регионалног центра за животну средину централне и источне
Европе налази се 160 еколошких НВО
(www.rec.org/REC/Databases/NGODirectory/NGOFind.html) и 35 еколошких информативних
центара и сервиса (www.rec.org/REC/Databases/EnvInfDirectory/search.html). У бази података
Центра за развој непрофитног сектора наведено је више од две стотине еколошких НВО
(:http://directory.crnps.org.yu).
ЕкоФорум такође, поред базе експерата који се баве заштитом животне средине
прикупља и контакте еколошких НВО у Србији и редовно их ажурира.
Највећи број еколошких НВО је основан последњих година, мада постоје и НВО које
имају дугу традицију (планинарске, скаутске организације, Млади истраживачи Србије и др.).
Највећи број еколошких НВО делује на локалном нивоу, мада постоје и оне које су активне на
националном нивоу. Последњих година развиле су се бројне мреже еколошких организација.
Млади истраживачи Србије делују већ 30 година као мрежа 27 организација. Еколошки покрет
Новог Сада основан је 1990. године као друштвена организација са програмом заштите и
унапређења животне средине и афирмације духовног наслеђа. Покрет има преко 15000
појединачних чланова и преко 150 колективних чланова.
Почетком 2005. формиран је Савез еколошких НВО VOLVOX, који посредством
електронске мреже окупља преко 100 НВО. Ту су још Зелена мрежа Војводине и Федерација
НВО Србије, као мрежа која окупља највећи број невладиних организација, као и електронска
отворена мрежа GREEN PRESS.
Еколошке НВО Србије су чланице многих међународних еколошких НВО мрежа. Нпр.
ДЕФ СЦГ је део Дунавског еколошког форума, који окупља НВО из 15 подунавских земаља.
Млади истраживачи Србије су учлањени у SEEENN – South Eastern European Environmental
NGO’s Network, YEE – Youth and Enviroсnment Europe, MED Forum – Mediterranean NGO
Network for Ecology and Sustainable Development i CEEB – Радна група за повећање
биодиверзитета Централне и Источне Европе. Пет еколошких НВО из Србије су чланице CERI
– Carpathian Ecoregion Initiative. Еколошки покрет Новог Сада је од 2003. године члан
Европског еколошког бироа. НВО „Локална Агенда 21 за Костолац- Општина” је члан више
интернационалних мрежа, између осталог GEF, UN-NGO, Европски ECO-Forum, који обухвата
велики део земаља северне полулопте, као и више регионалних међу којима је DEF.
У неким деловима Србије нема довољно еколошких НВО, или нису довољно покривени
активностима мрежа НВО (југ и југоисток, југозапад, источна и централна Србија). Војводина,
запад Србије и Београд су у значајној мери покривени активношћу НВО, како на локалном,
тако и на националном нивоу.
Како је ЕкоФорум навео, неке од поменутих организација постоје само на папиру, тј.
донекле су фунционисале док су имале средства које су добиле за реализацију одређених
пројеката. Већу пажњу треба посветити новоформираним НВО, посебно у унутрашњости, чији
чланови имају мало више ентузијазма и воље да дође до позитивних промена. Често су НВО
зависне од донатора, а често су донатори управо загађивачи животне средине.
190
НВО које се у Србији баве отровима-хемикалијама-POPs-ом из Директоријума НВО за
2006. годину REC-а:
Невладина организација
Agronomic Centre, Прибој
Оквир деловаља
организације
Међунар Национ
Локални
одни
ални
x
Avalon Environmental Association, Вршац
x
x
x
Bent River Drina, Љубовија
Bujanovac Environmental Society,
Бујановац
Centre for Developing Ecological Awareness
- 'The Well' , Београд
Centre for Human Resources, Котеж Београд
Centre for Modern Education, Ваљево
Civil Movement for Environmental
Protection, Нови Пазар
Dragačevo Ecological Society, Гуча
Dreamland Children's Creative Centre,
Зрењанин
Eco-Beo-Grad Ecological Movement ,
Београд
Ecological Group of Koceljeva Citizens for
the Sake of a Ball, Коцељева
Ecological Movement Blue Danube, Апатин
Ecological Movement of the City of Novi
Sad, Нови Сад
Ecological Movement of Yugoslavia, Нови
Сад
Ecologocal Union Ecoagenda 7/1935, Бор
EKO Stepojevac Ecological Civilians Union,
Степојевац
EkoForum - Forum for the Sustainable
Development and Protection of Environment,
Београд
Environment Engineering Group, Нови Сад
x
x
x
x
x
x
Напомена
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
Environmental Ambassadors, Београд
x
x
x
InterLink-Balkan, Ужице
x
x
x
Kruševac Ecological Centre, Крушевац
NGO Antares Association for Holistic Health
Care , Крагујевац
NGO Local Agenda 21 for Kostolac
Municipality , Костолац
Non-Smoking Education Centre - RP,
Крагујевац
Raskin Sliv Ecological Association, Нови
Пазар
Sanitary Ecological Society, Београд
x
x
x
x
Serbian Green Youth, Београд
x
x
x
Telecottage Association of Serbia, Бачка
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
191
SAICM НВО
ФОКАЛНА
ТАЧКА
Топола
Terra's Organic Food Association, Суботица
Turija Ecological Association, Велики
Црљени
Union for the Protection of the Environment
and Prevention of Malignant Diseases,
Београд
x
x
x
x
x
Све регистроване еколошке НВО су организоване у складу са постојећим законским
прописима: Закон о удруживању грађана у удружења, друштвене организације и политичке
организације која се оснивају за територију СФРЈ („Службени лист СФРЈ“, бр. 42/90 и
„Службени лист СРЈ“, бр. 24/94, 28/96, 73/00), и Закон о друштвеним организацијама и
удружењима грађана („Службени гласник СРС“, бр. 24/82, 39/83, 17/84, 50/84, 45/85, 12/89 и
„Службени гласник РС“, бр. 53/93, 67/93, 48/94, 101/2005).
Органи одлучивања су скупштина, председништво или управни одбор. У савезима
(мрежама) еколошких НВО нема хијерархије, већ доминира координација у раду у зависности
од мреже, а све НВО чланице мреже су самосталне у раду.
Могућности које се пружају еколошким организацијама и организацијама потрошача да
утичу на ниво еколошке свести и образовања становништва су следеће:
• мониторинг загађивача и пријављивање установљених прекршаја надлежним
институцијама
• законодавство, тј. учешће у изради позитивних законских прописа
• учествовање у изради планова, стратегија и других релевантних докумената
• активности на образовном плану (одржавање јавних трибина, предавања, округлих
столова, организација летњих кампова за децу школског и предшколског узраста)
• активности на културном плану (обележавање датума везаних за област животне
средине на различите начине: концерт, изложба, тематско предавање, јавни скуп)
• спровођење кампања из различитих области животне средине
• научно стручне манифестације (саветовања, симпозијуми, конференције)
• протестне акције
• еко-правна заштита грађана (еколошке организације и организације потрошача
скупљају пријаве од стране грађана за случајеве угрожавања животне средине и реагују према
одређеним надлежним службама или покрећу судски спор у корист угрожених лица) (у овом
случају може се искористити интернет као једноставан и јефтин начин комуникације између
еколошких НВО и грађана. Нпр. ЕкоФорум, на својој интернет презентацији често објављује
информације грађана, који се жале на различите еколошке проблеме).
• учешће у локалној самоуправи (преко представника еколошких организација и
организација потрошача у локалној самоуправи који су изабрани на локалним изборима и који
се залажу за решавање комуналних и еколошких проблема заједнице)
12.4
Коментари и препоруке
Учешће јавности у процесу доношења закона уређено је Пословником Владе Републике
Србије, путем спровођења процедуре јавне расправе у поступку доношења закона, тако да се
за нацрте закона којима се битно мења уређење неког питања или уређује питање које посебно
занима јавност обавезно спроводи јавна расправа.
У Предлогу Националног програма заштите животне средине препознат је проблем који
се односи на образовање и информисање јавности о питањима заштите животне средине у
Србији. Иако је област заштите животне средине препозната у систему образовања, њена
имплементација од предшколских установа до универзитета још увек није на задовољавајућем
192
нивоу, па тако и део који се односи на управљање хемикалијама. Кроз реформу образовања и
укључивања принципа одрживог развоја, веома је важно да се уведе мултисекторски и
мултидисциплинарни приступ у спровођењу овог вида образовања. Реформа образовања треба
да омогући увођење у образовне програме основних и средњих школа основа за правилну
употребу хемикалија (нпр. упознавање са симболима за обележавање опасности од
хемикалија) и правилно руковање хемијским отпадом. Комуникација опасности од хемикалија
се остварује обележавањем на етикетама као и на основу информација из безбедносног листа
који се достављају професионалним корисницима хемикалијама. Обзиром на ову чињеницу
потребно је унапредити начин обележавања хемикалија и садржаје безбедносног листа.
Важна циљна група у образовању представљају послодавци у хемијској индустрији и
запослени који су у контакту са хемикалијама и то у различитим фазама у циклусу управљања
хемикалија (производња, складиштење, превоз, дистрибуција, коришћење, одлагање).
Послодавац може да ангажује службу медицине рада за обављање послова заштите здравља
запослених на раду, која упознаје запослене са ризицима по здравље који су повезани са
њиховим радом. Осим тога дужан је да организује и обезбеђује из својих средстава
здравствену заштиту запослених ради стварања услова за здравствено одговорно понашање и
заштиту здравља на радном месту запосленог.
Невладине организације које се баве питањима животне средине спроводе углавном
периодичне и појединачне активности, с обзиром на нестабилан извор финансирања. Стога је
потребно ојачати капацитете невладиних организација, и удружења за заштиту потрошача,
како би могле да спроводе активности у циљу информисања грађана о ризицима од хемикалија
по здравље људи и животну средину. Последњих година НВО се окрећу решавању конкретних
еколошких проблема: загађења ваздуха, вода, проблему отпада, заштите очуваних природних
простора. Поједине НВО су усредсредиле своје активности на поједине секторе животне
средине или регионе у Србији.
Прегледом сајта светске непрофитне мреже која спроводи активности у циљу
елиминације POPs и других токсичних хемикалија у 65 земаља света (IPEN-International POPs
elimination networks www.oztoxics.org), констатовано је да у Србији ниједна НВО није чланица
поменуте мреже. Због тога је веома важно да се у оквиру пројекта Израда националног
имплементационог плана за Стокхолмску конвенцију спроведе кампања и протестне акције
које ће указати јавности на ризике који постоје од хемикалија по здравље и животну средину,
али и анимирати неколико НВО да се укључе у активности које се односе на смањивање
ризика од опасних хемикалија и постану чланице IPEN-а.
193
13.
ПОГЛАВЉЕ: ДОСТУПНИ И ПОТРЕБНИ ЉУДСКИ РЕСУРСИ ЗА
УПРАВЉАЊЕ ХЕМИКАЛИЈАМА
13.1. Доступни људски ресурси у државним органима/институцијама на пословима
управљања хемикалијама
13.2. Потребни људски ресурси у државним органима/институцијама у циљу
побољшања система за управљање хемикалијама
13.3. Коментари и препоруке
13.1
Доступни људски ресурси у државним
пословима управљања хемикалијама
органима/институцијама
на
Табела 13.А: Доступни ресурси у државним органима /институцијама
Министарство/агенција
Министарство животне средине и
просторног планирања
Министарство животне средине и
просторног планирања- Агенција за
заштиту животне средине
Министарство здравља
Министарство
пољопривреде, шумарства и
водопривреде-Управа за заштиту биљаОдељење за средства за заштиту и
исхрану биља
Министарство рада, и социјалне
политике- Управа за безбедност и здравље
на раду
Министарство финансија - Управа царина
Министарство за инфраструктуру- Сектор
за путеве и безбедност саобраћаја
Министарство за инфраструктуру- Сектор
за железнички и интермодални транспорт
Министарство унутрашњих послова,
Сектор за заштиту и спашавање – Управа
за превентиву
Министарство економије и регионалног
развоја-Сектор за политику и режим
спољне трговине
Министарство одбране-Сектор за
материјалне ресурсе
Министарство спољних послова
Покрајински секретаријат за заштиту
животне средине и одрживи развој АП
Број стручног особља
у области управљања
хемикалијама
Образовни профил
5 дипл. хемичара
2 дипл.инж.технологије
1 физико-хемичар
12 запослених у Одељењу
1 доктор медицине
за хемикалије
1 магистар биохемијских наука
+ 40 инспектора за заштиту
инспектори за заштиту животне средине
животне средине
су различитог образованог профила
(инж.технологије, хемичари, биолози,
итд.)
1
магистар хемијске технологије
8 запослених у Одељењу за
средства за заштиту и
исхрану биља + 109
дипл. инжењери заштите биља
фитосанитарних
50 % фитосанитарних инспектора су дипл.
инспектора, распоређених инж. заштите биља
на граничним прелазима и
унутрашњости земље
дипл. правник
2
дипл. инг. пољопривреде - прехрамбена
технологија
3
висока стручна спрема друштвеног смера
3 дипл. инж. саобраћаја
4
1 дипп. правник
дипл. саобр.инж.
2
дипл.маш.инж.
дипл.инж.електротехнике
дипл.инж.машинства
3
дипл. хемичар
1 магистар економије
2 дипл. економиста
6
2 дипл. правник
1 дипл.инж. технологије
1 дипл.инж. хемије
2
1 дипл.хемичар
магистар правних наука
2
дипл.правник
3 дипл. инж.технологије
6
2 дипл. инж. пољопривреде
194
Војводине
Град Београд- Градска управа
Секретаријат за заштиту животне средине
1 дипл. хемичар
3
3 дипл. инж.технологије
Број стручног особља и имена
запослених у области
управљања хемикалијама
Министарство
животне средине
и просторног
планирањаОдељење за
хемикалије
Образовни профил
Оливера Павићевић
дипл. хемичар
Валентина Рађеновић
дипл. хемичар
Гордана Баста
дипл. хемичар
Татјана Марков Милинковић
дипл.инж.технологије
Бобана Јаковљевић
дипл. физико-хемичар
Биљана Миленковић
дипл.инж.технологије
Марија Аранђеловић
доктор медицине
Јелена Мијатовић
дипл. хемичар
Соња Роглић
дипл. хемичар
Катарина Кринуловић
Мр биохемијских
наука
Милан Рапајић
Рајка Вујачић
дипл. правник
правно
административни
референт и
фармацеутски
техничар
195
Контакт
тел.: 2158-759
факс: 2158-793
olivera.pavicevic@
ekoserb.sr.gov.yu
тел.: 2158-759
факс: 2158-793
valentina.radjenovic@
ekoserb.sr.gov.yu
тел.: 2158-759
факс: 2158-793
тел.: 2158-759
факс: 2158-793
tatjana.markov@
ekoserb.sr.gov.yu
тел.: 2158-759
факс: 2158-793
bobana.jakovljevic@
ekoserb.sr.gov.yu
тел.: 2158-759
факс: 2158-793
biljana.milenkovic@
ekoserb.sr.gov.yu
тел.: 2158-759
факс: 2158-793
marija.arandjelovic@
ekoserb.sr.gov.yu
тел.: 2158-759
факс: 2158-793
jelena.mijatovic@
ekoserb.sr.gov.yu
тел.: 2158-759
факс: 2158-793
sonja.roglic@
ekoserb.sr.gov.yu
тел.: 2158-759
факс: 2158-793
katarina.krinulovic@
ekoserb.sr.gov.yu
тел.: 2158-759
факс: 2158-793
milan.rapajic@
ekoserb.sr.gov.yu
тел.: 2158-759
факс: 2158-793
rajka.vujacic@
ekoserb.sr.gov.yu
Министарство
животне средине и
просторног
планирања Агенција за
заштиту животне
средине
Број стручног особља и имена
запослених на пословима
управљања хемикалијама
Образовни
профил
магистар хемијске
технологије
Небојша Реџић
Број стручног особља и имена
запослених у области управљања
средствима за заштиту и исхрану
биља
Министарство
пољопривреде,
шумарства и
водопривреде,
Управа за заштиту
биља,
Одељење за
средства за заштиту
и исхрану биља
Мирјана Петровић
Марина Цветковић
Биљана Ђуришић
Ивана Кецман
Гордана Филиповић
109 фитосанитарних инспектора,
распоређени у Граничним станицама
и у нунутрашњости земље
Министарство
рада и социјалне
политике,
Управа за
безбедност и
здравље на раду
Контакт
2600 081, 063 491 715,
snezanasp@
minpolj.sr.gov.yu
дипл. инж. заштите
биља
дипл. инж. заштите
биља
дипл. инж. заштите
биља
дипл. инж. заштите
биља
дипл. инж. заштите
биља
дипл. инж. заштите
биља
дипл. инж. заштите
биља
Снежана Јеличић
Лидија Ристић-Матијевић
Министарство
спољних послова
Tел.: 380 95 25
Факс:380 95 24
nebojsa.redzic@
sepa.sr.gov.yu
Образовни
профил
дипл. инж. заштите
биља
Снежана Савчић-Петрић
Контакт
50% дипл. инж.
заштите биља
Број стручног особља и имена
запослених на пословима управљања
хемикалијама са аспекта међународне
сарадње
Образовни профил
Братислав Ђорђевић, амбасадор,
председник Комисије за Конвенцију о
хемијском оружју
магистар правних
наука
Марија Антонијевић, саветник,
Дирекција за људска права заштиту
животне средине
дипломирани
правник
Број стручног особља и имена
запослених на пословима управљања
хемикалијама са аспекта безбедности и
здравља на раду
Образовни профил
Контакт
Мира Божић
дипл. правник
тел.: 334 73 91
334 73 92
mira.bozic@
minrzs.sr.gov.yu
Милојка Зарубица
дипл. инг.
пољопривреде прехрамбена
технологија
milojka.zarubica@
minrzs.sr.gov.yu
196
Контакт
тел.:361 8084
факс:361 2534
bratislav.djordjevic@
smip.sv.gov.yu
тел.:306 8597
факс:361 8118
marija.antonijevic@
smip.sv.gov.yu
Министарство
економије и
регионалног
развоја, Сектор за
политику и режим
спољне трговине
Министарство
финансија, Сектор
за програмирање и
управљање
фондовима ЕУ и
развојном помоћи
Министарство
унутрашњих
послова, Сектор за
заштиту и
спашавање –
Управа за
превентиву
Министарство за
инфраструктуруСектор за путеве и
безбедност
саобраћаја
Број стручног особља и имена
запослених на пословима спољне
трговине хемикалија и међународне
развојне помоћи и проналажење
донаторских средстава за финансирање
конкретних пројеката
Иван Аранђеловић, Сектор за политику и
режим спољне трговине, Одељење за
спољнотрговински режим и контролу
извоза и увоза производа наоружања, војне
опреме и робе двоструке намене
Асија Вељовић, Сектор за политику и
режим спољне трговине, Одељење за
спољнотрговински режим и контролу
извоза и увоза производа наоружања, војне
опреме и робе двоструке намене
Снежана Милић, Сектор за политику и
режим спољне трговине, Одељење за
спољнотрговински режим и контролу
извоза и увоза производа наоружања, војне
опреме и робе двоструке намене
Образовни профил
Контакт
магистар економских
наука
Тел: 333 41 28
[email protected]
err.sr.gov.yu
дипл. правник
Тел: 333 41 89
[email protected]
sr.gov.yu
дипл.економиста
Тел: 333 41 80
[email protected]
sr.gov.yu
Ана Марковић, Сектор за политику и
режим спољне трговине
дипл.инж.технолог.
Тел: 333 41 91
Братислав Радивојевић, Сектор за
политику и режим спољне трговине
дипл.економиста
Тел: 333 41 76
bratislav.radivojevic
@merr.sr.gov.yu
Број стручног особља и имена
запослених на пословима управљања
хемикалијама
Образовни профил
Контакт
Тел: 361 21 87
igor.srbljanovic@
mfin.sr.gov.yu
Игор Србљановић
Број стручног особља и имена
запослених на пословима управљања
хемикалијама
Образовни профил
Иван Зарев
дипл.инж.електрот.
Ђорђе Бабић
дипл.инж.саобраћаја
Предраг Радаковић, Сектор за заштиту и
спасавање – Управа за превентиву
дипл.инж.машинства
Љиљана Рауш, Сектор за заштиту и
спасавање – Управа за превентиву
дипл. хемичар
Број стручног особља и имена
запослених у области управљања
хемикалијама
Образовни профил
Демир Хаџић, Одељење за безбедност
саобраћаја
дипл.инж.саоб.
197
Контакт
Тел: 306 2500,
лок. 31-29
Тел: 306 2500,
лок. 34-94
Тел: 306 2500,
лок. 31-88
Тел: 306 2500,
лок. 20-26
[email protected]
Контакт
3616292,
dhadzic2002@
yahoo.co.uk
Оливера Стевић, Група за превоз
опасних материја
Десимир Десница, Група за превоз
опасних материја
Мирко Павићевић, Одељење за
безбедност саобраћаја
Министарство за
инфраструктуру,
Сектор за
железнички и
интермодални
транспорт
Министарство
одбране, Сектор за
метеријалне
ресурсе
Покрајински
секретаријат за
заштиту животне
средине и
одрживи развој
АП Војводине
Број стручног особља и имена
запослених у области управљања
хемикалијама које обавља ваше
министарство
Дејан Томић,
саветник за безбедност
Милутин Минић, инспектор
дипл.инж.саоб.
дипл.правник
Образовни профил
дипл. саобр.инж.
дипл.маш.инж.
Број стручног особља и имена
запослених на пословима управљања
хемикалијама
Образовни профил
Пуковник Војин Салапура
дипл.инж.хемије
Марија Зорић
дипл.хемичар
Број стручног особља и имена
запослених у области управљања
хемикалијама
Образовни профил
Мирјана Кастратовић,
Сектор за инспекцијске послове
дипл инж.
технологије
Тел.: 2135425
oliverastevic@
yahoo.com
Тел.: 2135425
[email protected]
2135425 mirkop@
mki.sr.gov.yu
Контакт
Тел.: 021 424649
[email protected]
Тел: 063 8063189
[email protected]
Контакт
Тел.: 3201 170
Факс: 265 64 88
[email protected]
Тел.: 3201 171
Факс: 265 64 88
064 116 82 85
[email protected]
Контакт
тел/фаx 021-520-628
063-863-4942
inspekcija.zzs@
nspoint.net
дипл инж.
пољопривреде
дипл инж.
пољопривреде
дипл инж.
технологије
дипл инж.
пољопривреде
Игор Вавић
Имре Јеноваји
Светлана Марушић
Соња Атлас
Град Београд Градска управа,
Секретаријат за
заштиту животне
средине
дипл.инж саоб.
Богдана Вујић
дипл. хемичар
Број стручног особља и имена
запослених у области управљања
хемикалијама
Образовни профил
Контакт
дипл.инж.технолог.
Тел.: 33 09 183
Факс: 32 22 681
slavica.tosic@
beogradsg.org.yu
Славица Тошић
198
Садика Јанојлић
дипл.инж.технолог.
Тел.: 33 09 263
Факс: 32 22 681
sadika.janojlic@
beogradsg.org.yu
Владана Ђукнић
дипл.инж.технолог.
Тел.: 33 09 367
Факс: 32 22 681
13.2 Потребни људски ресурси у државним органима/институцијама у циљу
побољшања система за управљање хемикалијама
Табела 13.Б: Потребни људски ресурси у државним органима/институцијама
Министарство/Агенција/Секре
таријати
Министарство животне средине и
просторног планирања
Број/врста стручног особља који је
потребан
• Најмање 10 запослених са високом
стручном спремом, од тога најмање
2 запослена са познавањем
токсикологије
• Најмање 5 инспектора заштите
животне средине који ће сачињавати
тим за даљу обуку осталих
инспектора у циљу спровођења нових
законских одредби
• 2-3 дипл. инж. хемијске технологије
Министарство животне средине и
• 1-2 дипл. хемичара
просторног планирања- Агенција
•
2-3 дипл.инж. информатике
за заштиту животне средине
• 5-6 хемијских техничара
Министарство здравља
Министарство
пољопривреде, шумарства и
водопривреде - Управа за
заштиту биља - Одељење за
средства за заштиту и исхрану
биља
Министарство рада социјалне
политике - Управа за безбедност
4 радна места:
• Радно место за праћење хемијских и
физичких особина средстава за
заштиту и исхрану биља- образовни
профил хемичар
• Радно место за регистрацију
средстава за заштиту биља – процена
екотоксиколошких особина и
судбине и понашања средстава за
заштиту биља - образовни профил
биолог, фармацеут, хемичар
• Радно место за регистрацију
средстава за заштиту биља – процена
токсиколошких особина и
утврђивање количине остатака
средстава за заштиту биља у храни
биљног порекла (МДК) - образовни
профил биолог, фармацеут, хемичар
• Радно место за евиденцију машина,
уређаја, опреме и апарата за примену
средстава за заштиту биља
• 2 дипломирана хемичара
199
Захтеви за додатним обукама
• Упознавање са
адмистративним процедурама
ЕУ у процесу доношења
одлука („ЕU comitology”)
• Студије о процени ризика од
хемикалија
• Регулаторна токсикологија
• Социо-економска процена
доношења одређених одлука
• Класификација , обележавање
и паковање хемикалија
• Процедуре дефинисане новим
законским прописима
• развој информационог
система за опасне материје
• израда базе података
хемикалија на тржишту
• израда базе података о
хемијским ризицима
• биће неопходна обука о
максимално дозвољеним
концентрацијама пестицида и
других хемикалија у храни у
зависности од обавеза према
новој законској регулативи
• захтеви везани за
регистрацију у ЕУ
(документација), процес оцене
и одлучивања, методе
испитивања.
• ефикасност пестицида
• хемијске и физичке особине
пестицида
• екотоксиколошке особине
пестицида; судбина и
понашање у животној средини
• токсиколошке особине
пестицида и МДК
Обука из области безбедности и
здравља на раду према новим
и здравље на раду
Министарство за инфраструктуру
- Сектор за путеве и безбедност
саобраћаја, Сектор за железнички
и интермодални саобраћај
Министарство унутрашњих
послова - Сектор за заштиту и
спасавање – Управа за
превентиву
Министарство економије и
регионалног развоја - Сектор за
политику и режим спољне
трговине
Министарство финансија –
Сектор за програмирање и
управљање фондовима ЕУ и
развојном помоћи
• 1 дипломирани технолог
Кадровско оспособљавање
министарства за обављање сервисних
услуга које представљају обавезе
надлежног органа из појединих
одредби RID, ADR.
Постоји потреба за повећањем броја
извршилаца
законским прописима
• стручно оспособљавање из
захтева RID / ADR
• андрагошка знања приликом
обука и припрему испита за
Саветнике за безбедност, као
и припрему документације.
Обука из области производње,
складиштења и транспорта
опасних материја
Постоји потреба за повећањем броја
извршилаца
Министарство финансија –
Управа царина
Постоји потреба за повећањем броја
извршилаца
Министарство одбране - Сектор
за метеријалне ресурсе
За сада се не планира повећање броја
извршилаца
Министарство спољних послова
Очекује се да број буде повећан, што
ће зависити од будућег рестуктуирања
овог министарства
Покрајински секретаријат за
заштиту животне средине и
одрживи развој АП Војводине
5 инспектора
1 техничар са средњом или вишом
школом
Град Београд - Градска управа
Секретаријат за заштиту животне
средине
2 са ВСС, природног или техничког
смера у Сектору за праћење и
контролу квалитета животне средине
Обука према обавезама из нових
прописа о хемикалијама,
средствима за заштиту биља,
биоцидима и др., које се
углавном односе на спровођење
PIC поступка и контроле
спољнотрговинског промета
појединих забрањених
хемикалија
Обука из правилног управљања
опасним хемикалијама и
опасним отпадом
Oбука инспектора за рад на
терену са опасним хемикалијама
обука техничара за уношење
података за катастар хемикалија
Програми и врста едукације
која ће бити потребна зависиће
од обавеза који ће се прописати
новим Законом о хемикалијама
13.3 Коментари и препоруке
Као што се може видети из табеле 13.А, министарства која су надлежна за послове на
управљању хемикалијама запошљавају мали број запослених. Број запослених у државним
органима на пословима управљања хемикалијама у земљама у окружењу значајно премашује
број запослених у овој области у нашој земљи. Осим недостатка броја запослених на овим
пословима, уочено је да запослени не поседују довољно знања из одређених области која ће им
бити потребна при спровођењу нових законских прописа, нпр. из области процене ризика,
добре лабораторијске праксе, класификације и обележавања хемикалија, регулаторне
токсикологије, итд.
У циљу ефикасног спровођења нових прописа у области управљања хемикалијама,
хармонизованих са ЕУ прописима, потребно је ојачати административне и професионалне
капацитете запослених у државним органима, нарочито инспекције и повећати број људи на
пословима управљања хемикалијама. Јачање професионалних капацитета се не заснива само
на повећању броја запослених на овим пословима, већ и на спровођењу одговарајућих обука
200
запослених, како би били оспособљени за потпуну примену нових прописа, као нпр. из
области процене ризика по здравље и животну средину од хемикалија, класификације и
обележавања хемикалија, регулаторне токсикологије, израде социо-економских процена за
доношење одређених одлука и сл. Обука државних службеника треба да обухвати и обуку која
ће омогућити активно учествовање у будућем раду појединих тела Европске комисије која
одлучују о политици управљања хемикалијама, као и тела која се баве техничким питањима у
овој области. Едукација запослених спроводила би се, као и у другим земљама у транзицији,
на основу пројеката који се углавном финансирају из ЕУ. Поред тога, потребно је увести
одржив национални финансијски систем за стручно усавршавање државних службеника који
би се могао базирати на накнадама за регистрацију пестицида, добијање дозвола за стављање
на тржиште биоцида, и др. У Табели 13.Б, приказан је број запослених, као и врста обуке која
је потребна у надлежним министарствима на пословима управљања хемикалијама.
Инспектори за заштиту животне средине који обављају надзор над спровођењем Закона о
производњи и промету отровних материја („Сл. лист СРЈ“, бр. 15/95, 28/96 и 37/2002) тренутно
само контролишу испуњеност услова правних лица за обављање производње и промета отрова.
Друге врсте контроле које проистичу из закона, као што је нпр. провера правилне
класификације, обележавања, инспектори тренутно не врше. Да би ове послове инспектори
могли да извршавају, потребно је спровести њихову обуку и то у тренутку када буду
прописани нови прописи усклађени са ЕУ законодавством. Осим обуке инспектора животне
средине, потребно је организовати и обуку других инспекција (инспекција рада из области
безбедности и здравља на раду, санитарну инспекцију, тржишну инспекцију, итд.) ради боље
контроле хемикалија на тржишту. Приликом планирања обуке различитих инспекција треба
водити рачуна о будућем уређењу надлежности које ће бити дефинисане новим законима. У
току спровођења обука, потребно је формирати тимове од неколико инспектора из различитих
инспекција који ће преузети улогу тренера у својим инспекцијама и касније помагати другим
инспекторима када се појаве појединачни проблеми у надзору. У будућем раду ових
инспекција, неопходно је успоставити одржив систем међусобне размене информација између
инспектора који су надлежни за поједине области управљања хемикалијама.
Треба споменути да је од изузетне важности и обука царинских службеника, како би се
правовремено припремили за спровођење нових законских прописа из области управљања
хемикалијама (Закон о хемикалијама, биоцидима, средствима за заштиту и исхрану биља, итд).
Поред запослених у државној управи, неопходно је унапређење професионалних
капацитета у образовним и научно-истраживачким институцијама у области управљања
хемикалијама, изградња професионалних капацитета у хемијској индустрији и индустрији која
користи хемикалије, као и упознавање увозника и извозника хемикалија са новим
административним процедурама у међународној трговини хемикалијама. Како би се
максимално искористили капацитети запослених у индустрији потребно је спровести обуку
запослених у циљу препознавања њихових будућих обавеза из нових прописа. Та обука мора
да буде организована на начин да се осигура њен континуитет. Потребно је утврдити начин на
који ће се потребне обуке представника индустрије спроводити. С обзиром на велики број
нових прописа чија је израда у току, на ограниченост капацитета индустрије и број тренера
који врше обуку, потребно је прво направити одговарајући план обука (узимајући у обзир
мултисекторски приступ управљања хемикалијама) који ће на ефикасан начин припремити
индустрију за спровођење нових прописа.
201
Download

Nacionalni profil za upravljanje hemikalijama