Predmet:
Tehničko i informatičko obrazovanje
Nastavna tema:
Uvod u mašinsku tehniku 2(2+0)
Nastavna jedinica: Pojam i zadaci mašina i mehanizama: transformacija materije i energije;
transformacija opterećenja i kretanja.
Škola:
Razred:
VII
1-2.
Datum:
Mesto rada: školska učionica
Tip časa: obrada nastavnog gradiva
Oblik rada: frontalni
Nastavna metoda: verbalna, demonstrativna
Vaspitno-obrazovni zadatak:
- obrazovno- materijalni: uvesti učenike u novu tehničku oblast- mašinstvo; objasniti
osnovne pojmove iz oblasti mašina i mehanizama i njihove zadatke.
- obrazovno- funkcionalni: učenici treba da znaju šta su prosti alati(poluga, klin, strma
ravan, valjak, kugla, točak); da znaju šta je mašina; šta je mehanizam; šta je sklop, podsklop,
mašinski elementi; da znaju da mašine vrše transformaciju energije i kretanja; da znaju da
mehanički deo pogona sloţene mašine čini: pogonska mašina, prenosnik snage, spojnica i radna
mašina.
- vaspitni zadatak: jačanje interesovanja za novu tehničku oblast – mašinstvo; da je
tehnološki napredak uslov za društveni napredak.
Organizacija časa:
NASTA VNI ČAS
UVODNI DEO :
obnavljanje
prethod. znanja
GLAVNI DEO :
obrada nastavnog
gradiva
ZAVRŠNI DEO:
ponavljanje
iznetog gradiva
MESTO RA DA
OBLIK RADA
školska
učionica
frontalni
školska
učionica
frontalni
školska
učionica
frontalni
NASTA VNA
METODA
VREM E
5
verbalna
verbalna,
demonstraciona
35
verbalna
5
Nastavna sredstva: odgovarajuće slike i šeme
Lite ratura: Tehničko i informatičko obrazovanje za 7. razred. zavod za udţbenike Beograd
Uvodni deo: 1) Šta nam Sunce “daje” i omogućava?
- Sunčevi zraci donose na Zemlju svetlost i toplotu koja omogućava ţivot na Zemlji.
2) Kako se zimi grejete u kućama?
- ugalj, struju(električnu energiju), naftu, mazut.
3)Kako rade automobili, graĎevinske mašine, avioni, mašine u fabrikama?
- koriste benzin, dizel- gorivo, kerozin, struju
4) Zahvaljujući čemu rade kućni aparati?
- na struju
5) Koje vrste energije razlikujemo?
-električnu, hemijsku, toplotnu, nuklearnu, svetlosnu.
Glavni deo: Uvod u mašinsku tehniku i tehnologiju
tehnologija i tehnika (istorijat)
Ciljevi tehnike su povezani sa čovekovom potrebom, a u nju su ugraĎeni prirodni zakoni. Čovek je
prvobitno pravio predmete od roga, kostiju, koţe, drveta, kamena, a njihova izrada je bila gruba,
neprecizna. Kasnije su drevni narodi topili metal: gvoţĎe, bronzu i pravili alate, oruţje i nakit.
klin
Prve proste alate konstruisali su praistorijski ljudi:
poluga, klin, strma ravan, točak. Rad sa njima se bazira na
prirodnim zakonima. Ljudi su kasnije obraĎivali ciglu, gumu,
koţu.
Od polovine 19. veka koristili su sintetičke materijale.
točak
poluga
Točak je npr. omogućio izradu vodenica i vetrenjača, koje su
koristile energiju vetra i vode.
Razvoj tehnologije I tehnike je bio sve brţi:
krajem 18. veka: Dţems Vat - parna mašina. Konstruisao je
mašinu koju je pokretala para. Para se dobijala zagrevanjem
vode u kotlu, a ona se zagrevala sagorevanjem uglja. To je
uslovilo razvoj saobraćaja – ţeleznice.
- krajem 19. veka: Nikolas august Oto – benzinski motor.
- početkom 20. veka: Rudolf Dizel – dizel motor.
- braća Rajt – prvi poleteli avionom.
-Nikola Tesla – pronašao naizmeničnu struju, električne motore, električne generatore koji su energiju
vode pretvarali u električnu. Omogučio je prenos i transformaciju energije od hidroelektrana do
fabrika i naselja.
Proizvodne mašine su sve savršenije, brţe i pouzdanije. Njima upravljaju elektronski ureĎaji,
prikupljaju podatke o radu mašine i sami pronalaze najbolja rešenja bez učešća čoveka. To je
automatizovana proizvodnja, a povezana je sa razvojem računara.
Mašine postaju roboti kojima se automatski upravlja. Računari kontrolišu ceo proces proizvodnje,
ispravljaju poremećaje, upozoravaju i zaustavljaju proces proizvodnje kada treba otkloniti kvarove.
Uloga čoveka se svodi na programiranje, nadzor i popravke.
Čovek mora voditi računa o očuvanju prirodne sredine i korišćenju obnovljivih izvora energije.
-
Završni deo: 1) U čemu je značaj tehnike i tehnologije i njihovog razvoja?
-razvoj omogućava primenu savremenih mašina i materijala što omogućava masovnu
proizvodnju, a samim tim napredak čitavog društva.
2) Navedite neke od značajnijih pronalazaka?
-pronalazak prostih alata: poluge, točka, zatim pronalazak parne mašine, SUS motora (
benzinskih, dizel motora), električne energije i električnih mašina.
3) Kakva je danas proizvodnja tj. proizvodni proces I mašine koje se koriste?
-proces proizvodnje je automatizovan, mašine se pretvaraju u robote kojima upravljaju računari.
2. čas
organizacija časa:
NASTA VNI ČAS
MESTO RA DA
UVODNI DEO :
ponavljanje
iznetog gradiva
GLAVNI DEO :
obrada nastavnog
gradiva
ZAVRŠNI DEO :
ponavljanje
iznetog gradiva
NASTA VNA
METODA
OBLIK RADA
školska
učionica
frontalni
školska
učionica
frontalni
školska
učionica
frontalni
VREM E
5
verbalna
verbalna,
demonstraciona
35
5
verbalna
Uvodni deo: 1) Navedi neke proste alate?
-srtma ravan, klin, točak, poluga.
2) Šta znači automatizovana proizvodnja?
-kada mašinama upravljaju i kontrolišu ih elektronski ureĎaji.
3) Navedi neki obnovljiv izvor energije?
- energija vetra, vode, solarna energija.
Glavni deo:
Pojam i zadaci mašinba i mehanizama
Sve mašine ili tehnički ureĎaji (bicikl, traktor, strug) su sastavljene od više delova koji su slični ili
isti – elementi mašina (mašinski elementi).
skup mašinskih elemenata koji čine funkcionalnu celinu je podsklop.
dva ili više podslopa čine sklop (ili mašinsku grupu).
dve ili više mašinskih grupa čine mašinsku konstrukciju (mašinu, aparat, ureĎaj).
pod mehanizmima se podrazumevaju podsklopovi mašina sastavljeni od dva ili više
elemenata koji u meĎusobnoj vezi omogućavaju da kretanje jednog elementa izazove
kretanje ostalih sastavnih elemenata.
pojam mašina podrazumeva praktičan mehanizam koji ostvaruje mehaničko kretanje.
kod svih mašina vaţi zakon o odrţanju energije (energija se ne moţe uništiti već
moţe samo prelaziti iz jednog oblika u drugi).
mašine se dele na: - pogonske i
- radne
POGONSKA
MAŠINA
-elektromotor
-SUS motor
PRENOSNIK
- mehanički
-električni
-pneumatski
-hidraulični
SPOJNICA
-napr.kvačilo
automobila
RADNA
MAŠINA
-napr.noţ buldoţera
-strugarski noţ
Završni deo: 1) Šta su mašinski elementi?
-delovi mašina koji su slični ili isti.
2) Šta je podsklop?
-skup mašinskih elemenata koji čine istu funkcionalnu celinu.
3) Šta je sklop?
-više podsklopova.
4) Šta je mašinska konstrukcija?
-više sklopova (ili mašinskih grupa)
5) Šta podrazumevamo pod mehanizmima?
-čine ih dva ili više elemenata čiji je zadatak da izvrše traqnsformaciju kretanja, tj.
kretanje jednog elementa se prenosi i transformiše u ţeljeno kretanje drugog elementa.
Predmet:
Tehničko i informatičko obrazovanje
Nastavna tema:
Tehničko crtanje u mašinstvu 8(4+4)
Nastavna jedinica: Tehnička dokumentacija u mašinstvu. Ortogonalna projekcija
Škola:
Razred:
VII
3-4.
Mesto rada: školska učionica
Tip časa: obrada nastavnog gradiva
Oblik rada: frontalni, individualni
Nastavna metoda: verbalna, demonstrativna, metod grafičkog rada
Vaspitno-obrazovni zadatak:
- obrazovno- materijalni: upoznati učenike sa pojmom tehničke dokumentacije i tehničkog
crteţa u mašinstvu.
- obrazovno- funkcionalni: učenici treba da znaju svrhu izrade tehničke dokumentacije i
tehničkih crteţa kao i njihovu podelu; da znaju šta je ortogonalna projekcija i postupak njene
izrade; da samostalno izrade ortogonalne projekcije jednostavnih predmeta.
- vaspitni zadatak: razvijanje tehničke kulture i sklonosti, jačanje upornosti i preciznosti.
Organizacija časa:
NASTA VNI ČAS
UVODNI DEO :
obnavljanje
prethod. znanja
GLAVNI DEO :
obrada nastavnog
gradiva
ZAVRŠNI DEO:
ponavljanje
iznetog gradiva
MESTO RA DA
OBLIK RADA
školska
učionica
frontalni
školska
učionica
frontalni,
individualni
školska
učionica
frontalni
NASTA VNA
METODA
verbalna
verbalna,
demonstraciona
, metod gr. rada
verbalna
VREM E
5
35
5
Nastavna sredstva: odgovarajuće slike i šeme, pribor za tehničko crtanje
Lite ratura: Tehničko i informatičko obrazovanje za 7. razred. zavod za udţbenike Beograd 2009.
Tehničko crtanje, S Radonjić, Univerzitet u Kragujevcu
Inţenjersko crtanje, Radovan Ljubojević, M Stevanović TMF- Beograd
Uvodni deo: 1) Koje vrste linija postoje u tehničkom crtanju?
-debela, tanka, isprekidana, debela crta-tačka-crta, tanka crta-tačka-crta, slobodoručna
linija.
2) Koja čemu sluţi?
-puna debela: prikazivanje vidljivih ivica predmeta (kontura)
-tanka linija: kotiranje, šrafura
-isprekidane: ivice predmeta koje se ne vide
-debela crta-tačka-crta: mesto preseka ili skraćenja
-tanka crta-tačka-crta: linije simetrale
-slobodoručne: izrada skica
3) Na kom formatu papira crtamo u školi?
-crtamo na formatu A4 (210x297), a postoje i: A1=A0/2; A2=A1/2; A3=A2/2;
A4=A3/2; A5=A4/2
4) Kako se predmet kotira?
-označavanje mera na crteţu jeste kotiranje (unošenje nbrojčanih vrednosti dimenzija
predmeta na crteţu). Crtaju se prvo pomoćne kotne linije koje počinju od predmeta koji se kotira
(od onih mesta čiju meru ţelimo da damo), zatim se crta glavna kotna linija koja na krajevima ima
kotne strelice (kod mašinskog kotiranja, kose crte kod graĎevinskog kotiranja), a zatim se iznad I na
sredini kotne linije nanosi kotni broj.
5) Šta je razmera i kakva ona moţe biti?
-razmera predstavlja odnos dimenzija predmeta u prirodi i na crteţu. 1:2,
1:3,…,1:100,… je razmera umanjenja (prvi broj se odnosi na dimenzije predmeta na crteţu, a drugi
na prirodnu veličinu); 2:1, 5:1,… je razmera uvećanja
Glavni deo:
Tehnička dokumentacija u mašinstvu
Tehnička dokumentacija u mašinstvu sadrţi konkretne zadatke za proizvodnju nekog proizvoda , a
njen glavni deo jeste tehnički crteţ.
Prema tehničkim crteţima se grade i montiraju mostovi, fabrike, elektrčni ureĎaji, mašine.
Tehnički cretţi određuju: -oblik, dimenzije, sastav, način izrade, kvalitet obraĎenosti površine i
druge neophodne podatke za kontrolu.
Tehnički crteţi se dele prema: načinu prikazivanja, nameni, načinu izrade.
Prema načinu prikazivanja: -ortogonalne (prikazivanje predmeta u više projekcija)
-aksonometrijske (prikazuju cretţ gde se vide istovremeno tri strane
predmeta)
Prema nameni (sadrţaju): -radioničke (prikazuju jedan deo nekog tehničkog ureĎaja i sadrţi sve
podatke neophodne za njegovu izradu. Prikazan je jedan predmet, a svaka
pozicija posebno).
-sklopne (prikazuju ceo tehnički ureĎaj sa svim njegovim delovima i u
njihovom meĎusobnom poloţaju – meĎusobnoj povezanosti; način
sklapanja i struktura sklopa.
Prema načinu izrade: -skicu (crteţ izraĎen slobodnom rukom, ali sa svim pojedinostima, dimenzijama
i oznakama koje ima pravi tehnički crteţ).
-ortogonalni crteţ (crtamo na osnovu skice, priborom, računarom: AUTOCAD,
Google SketchUp, CorelDraw).
-kopiju
Da bi postupak izrade predmeta bio jasan, sve podatke treba opisati u radnoj i operativnoj listi.
Radna lista sadrţi tekstualni opis radnog zadatka, radionički i montraţni crteţ predmeta.
Ope rativna lista razraĎuje, prikazuje i do detalja opisuje svaku radnu operaciju. Naviode se alati i
materijali koji će se koristiti u odreĎenoj radnoj operaciji.
Tehnička dokumentacija je potpuna kada se naprave: operativna i radna lista, radionički i sklopni crteţ.
Završni deo: 1) Čemu sluţi tehnička dokumentacija i šta je čini?
-na osnovu nje se izraĎuju predmeti u procesu proizvodnje, a čini je operativna i radna
lista, radionički i sklopni crteţ.
2) Šta je tehnički crteţ?
-to je glavni deo tehničke dokumentacije, a odreĎuje oblik, dimenzije, sastav, način
izrade, nekog predmeta, a mogu se podeliti prema načinu prikazivanja, nameni i načinu izrade.
3) Kako ih delimo?
-prema načinu prikazivanja na ortogonalne i aksonometrijske, prema nameni na
radioničke i sklopne, a prema načinu izrade na skicu, ortogonalni crteţ i kopiju.
2.čas
Organizacija časa:
NASTA VNI ČAS
UVODNI DEO :
ponavljanje
iznetog gradiva
GLAVNI DEO :
obrada nastavnog
gradiva
ZAVRŠNI DEO:
ponavljanje
iznetog gradiva
MESTO RA DA
OBLIK RADA
školska
učionica
frontalni
školska
učionica
frontalni,
individualni
školska
učionica
frontalni,
inividualni
NASTA VNA
METODA
verbalna
verbalna,
demonstraciona
, metod gr. rada
verbalna, metod
graf. rada
VREM E
5
35
5
Uvodni deo: 1) Šta su geometrijske slike, a šta geometrijska tela?
-geometrijska slika je slika nekog tela u dve dimenzije, a geometrijsko telo je telo
pravilnog geometrijskog oblika u prirodi (dakle u tri dimenzije).
2) Navedite geometrijsko telo?
-lopta, kocka, kvadar, piramida.
3) Šta prikazuje radionički crteţ?
- pokazuje jedan deo tehničkog ureĎaja, jedan predmet, a svaka pozicija posebno.
Glavni deo:
Ortogonalna projekcija
Ortogonalna projekcija je takav prikaz predmeta gde se kompletan izgled predmeta dobija
posmatranjem sa više strana tj. iz više smerova. Sve tačke predmeta se projektuju normalno (pod
pravim uglom) na jednu ili više projekcionih ravni.
nacrt(I)
bočni nacrt(III)
To su ravni koje meĎusobom zaklapaju ugao od 90 (mada
mogu da meĎusobno budu i zakošene).
U vertikalnoj projekcijskoj ravni se dobija tzv. I projekcija
ili pogled s preda (nacrt).
U horizontalnoj ravni se dobija II projekcija ili pogled
odozgo (tlocrt).
U bočnoj projekcijskoj ravni se dobija III projekcija ili
pogled sa strane (bočni nacrt).
tlocrt(II)
Predmet u prostornom uglu
Postupak izrade: - prvo nacrtamo koordinatni sistem
(horizontalni i vertikalnu osu)
- dobijemo četiri kvadranta
-u I kvadrantu (gore levo) crtamo prvu
projekciju (pogled s preda)
-u II kvadrantu drugu projekciju (pogled
odozgo)
- u III kvadrantu crtamo treću projekciju
( pogled sa strane).
II
III
I
I
III
II
Završni deo: - ponoviti postupak izrade ortogonalnih projekcija
-do kraja časa izraĎivati ortogonalne projekcije: piramide, valjka, kupe.
Predmet:
Tehničko i informatičko obrazovanje
Nastavna tema:
Tehničko crtanje u mašinstvu 8(4+4)
Nastavna jedinica: Ortogonalna projekcija. Kotiranje i preseci
Škola:
Razred:
VII
5-6.
Mesto rada: školska učionica
Tip časa: obrada nastavnog gradiva
Oblik rada: frontalni, individualni
Nastavna metoda: verbalna, demonstrativna, metod grafičkog rada
Vaspitno-obrazovni zadatak:
- obrazovno- mate rijalni: učenici će izraĎivati ortogonalne projekcije, takoĎe će se
upoznati sa vrstama kotiranja i preseka koji se koriste prilikom izrade tehničkih crteţa.
- obrazovno- funkcionalni: učenici treba da znaju da izrade ortogonalne projekcije
jednostavnih predmeta; da znaju osnovna pravila kotiranja; da znaju kada se i koji preseci koriste
prilikom izrade tehničkih crteţa.
- vaspitni zadatak: razvijanje tehničke kulture i sklonosti, jačanje upornosti i preciznosti.
Organizacija časa:
NASTA VNI ČAS
UVODNI DEO :
obnavljanje
prethod. znanja
GLAVNI DEO :
obrada nastavnog
gradiva
ZAVRŠNI DEO:
ponavljanje
iznetog gradiva
M ESTO RA DA
OBLIK RADA
školska
učionica
frontalni
školska
učionica
frontalni,
individualni
školska
učionica
frontalni
NASTA VNA
METODA
verbalna
verbalna,
demonstraciona
, metod gr. rada
verbalna
VREM E
5
35
5
Nastavna sredstva: odgovarajuće slike i cretţi, pribor za tehničko crtanje
Lite ratura: Tehničko i informatičko obrazovanje za 7. razred. zavod za udţbenike Beograd 2009.
Tehničko crtanje, S Radonjić, Univerzitet u Kragujevcu
Inţenjersko crtanje, Radovan Ljubojević, M Stevanović TMF- Beograd
Uvodni deo: 1) Šta odreĎuju tehnički crteţi?
-oblik, dimenzije, sastav, način izrade, kvalitet obraĎene površine.
2) Kakvi tehnički crteţi mogu biti prema načinu prikazivanja, a kakvi prema
nameni(sadrţaju)?
-prema načinu prikazivanja: ortogonalni i aksonometrijski, a prema sadrţaju: radionički
i sklopni.
3) Kako se izraĎuju ortogonalne projekcije (postupak), pokazati na primeru valjka.
Glavni deo: učenici će dobiti zadatak da izrade ortogonalne projekcije zadatog predmeta
I
III
III
-učenici koji umeju da rade projekcije i bez pomoćnih isprekidanih lilija, mogu da crtaju projekcije i
bez koordinatnog sistema i pomoćnih linija.
- nastavnik prati tok izrade ortogonalnih projekcija uz odgovarajuće korekcije, sugestije i savete.
- za učenike koji su uspešno završili prethodni rad, mogu početi izradu ortogonalnih projekcija
predmeta sa slike:
Završni deo: Komentar uraĎenih tehničkih crteţa i kroz razgovor sa učenicima istaći:
- šta je dobro uraĎeno
- ukazati na najčešće greške
- sugestije i saveti kako ih korigovati i kako ubuduće raditi
- kroz razgovor, motivisati ih na dalji rad.
2. čas
Organizacija časa:
NASTA VNI ČAS
M ESTO RA DA
UVODNI DEO :
obnavljanje
prethod. znanja
GLAVNI DEO :
obrada nastavnog
gradiva
ZAVRŠNI DEO:
ponavljanje
iznetog gradiva
NASTA VNA
METODA
OBLIK RADA
školska
učionica
frontalni
školska
učionica
frontalni,
individualni
školska
učionica
frontalni
VREM E
5
verbalna
verbalna,
demonstraciona
, metod gr. rada
35
5
verbalna
Uvodni deo: 1) Objasniti postupak izrade ortogonalnih projekcija na primeru sa prethodnog časa
2) Kroz razgovor sa učenicima još jednom ukazati na greške i podstaći ih na dalji rad.
3) Šta je kotiranje i koji su elementi kotiranja?
- postupak nanošenja dimenzija i ugaonih mera na tehnički crteţ, a elementi kotiranja su:
glavna i pomoćna kotna linija, kotni broj i kotne strelice.
Kotiranje, preseci i uprošćavanja
Glavni deo:
Kotiranje predstavlja postupak upisivanja brojnih vrednosti duţinskih i ugaonih mera na
tehničkom crteţu.
Treba poštovati sledeće:
-na glavnoj kotnoj liniji se na sredini i iznad ispisuje kotni broj, a kod vertikalnih kota se piše sa
leve strane
-pomoćne kotne linije se povlače od ivica koje se kotiraju i prelaze glavnu kotnu liniju za 1-3mm
-glavna kotna linija ne sme da prelaze pomoćne kotne linije.
-glavna kotna linija se crta na 11mm od ivice predmeta, a svaka sledeća paralelna glavna kotna
linija na 8mm od prethodne.(postoji preporuka i od 8-5mm)
-veličina kotnog broja je 3-4mm( za formate A2 i manje).
Pravila kotiranja:
-osne linije, konturne linije se ne smeju koristiti kao kotne linije
-kod šrafiranih elemenata, kotna linija ne sme da bude u pravcu
šrafure, šrafura se briše na mestu gde se upisuje kotni broj.
neispravno
ispravno
-vrh strelice ne sme da dodiruje tačku preseka dveju linija.
neispravno
neispravno
ispravno
neispravno
ispravno
ispravno
-glavne kotne linije ne smeju da prelaze pomoćne
kotne linije
-glavne kotne linje ne smeju se seći pomoćnim kotnim
linijama niti meĎusobom.
-pomoćne kotne linije se mogu seći meĎusobom.
-treba izbegavati da glavne i pomoćne kotne linije
seku ivice predmeta koji se kotira, osim ako to nije
moguće izbeći.
neispravno
ispravno
-treba izbegavati izbegavati ponavljanje istih kota
u dve projekcije.
-treba izbegavati kotiranje kotiranje isprekidanih
linija.
-delovi se prekidaju kada su dzgački i jednolični.
R2
-duţina luka se kotira kotnom linijom lučnog
oblika iste duţine kao i sam luk.
R3
-kod zaobljenja manjih od 2,5mm centar se ne naznačuje.
-pri kotiranju prečnika valjkastih (cilindričnih) tela u
projekcijama gde se to ne vidi ispred kotnog broja se
stavlja znak Φ.
-predmet kvadratnog preseka se kotira unošenjem
odgovarajuće oznake
-kod zavrtnja (vijaka) kotira se nazivni prečnik vijka
, duţina stabla vijka, duţina navoja sa punim profilom.
Navoji vijka su predstavljeni punom debelom i punom
tankom linijom. M- metri;ki navoj
R1
□20
Preseci:
Da bi se objasnile šupljine unutar tela i detalji koji se ne vide, prave se zamišljeni preseci. Presek
tela se dobija tako što se telo preseca zamišljenom ravni, pa se prednji deo tela odbaci, a ostatak se
crta u ortogonalnoj projekciji. Poloţaj zamišljene ravni označava se linijom ctra-tačka-crta koja se
spolja završava punom debelom linijom.
Površine koje predstavljaju „pun“ isečen materijal se šrafiraju – punim tankim zakošenim
linijama(paralelnim) pod uglom od 45*. gustina šrafure zavisi od veličine površine koja se šrafira.
Koriste se: uzduţni, poprečni, četvrtinski, zaokrenuti, delimični i drugi preseci.
uzduţni presek
poprečni presek
četvrtinski presek
delimični presek
Uprošćavanja:
navoj na vijku
navoj na navrtki
šematski prikaz zupčasti par
završni deo: 1) Šta je kotiranje?
-postupak upisivanja brojnih vrednosti duţinskih i ugaonih mera na tehničkom crteţu.
2) Zašto se koriste preseci i kakvih ima?
-da bi se objasnile šupljine unutar tela i detalji koji se ne vide, a postoje : uzduţni,
poprečni, četvrtinski, delimični, zaokrenuti i dr.
3) Ukoliko ostane dovoljno vremena učenici će nacrtati vijak (prema sopstvenim
dimenzijama), gde će upotrebiti uprošćen prikaz navoja.
Predmet:
Tehničko i informatičko obrazovanje
Nastavna tema:
Tehničko crtanje u mašinstvu 8(4+4)
Nastavna jedinica: Ortogonalna projekcija. Kotiranje i preseci,uprošćavanja, prostorna prikazivanja
Škola:
Razred:
VII
7-8.
Mesto rada: školska učionica
Tip časa: utvrĎivanje nastavnog gradiva
Oblik rada: frontalni, individualni
Nastavna metoda: verbalna, demonstrativna, metod grafičkog rada
Vaspitno-obrazovni zadatak:
- obrazovno- materijalni: učenici će imati za zadatak da prostorno (izometrijski) prikaţu
predmet i urade njegove ortogonalne projekcije.
-obrazovno- funkcionalni: učenici treba da znaju da izometrijski prikaţu predmet; da
znaju postupak izrade tj. da znaju da urade ortogonalne projekcije zadatog predmeta; da znaju
osnovna pravila kotiranja i da pravilno iskotiraju ortogonalne projekcije ; da znaju kako se izraĎuju
preseci i da po potrebi upotrebe neki od njih; da znaju da upotrebe neka od uprošćavanja (ukoliko je
potrebno).
- vaspitni zadatak: razvijanje tehničke kulture i sklonosti, jačanje upornosti , preciznosti i
koncentracije.
Organizacija časa:
NASTA VNI ČAS
UVODNI DEO :
obnavljanje
prethod. znanja
GLAVNI DEO :
izrada tehničkih
crteţa
ZAVRŠNI DEO:
ko mentar uraĎenih
radova
M ESTO RA DA
OBLIK RADA
školska
učionica
frontalni
školska
učionica
frontalni,
individualni
školska
učionica
frontalni
NASTA VNA
METODA
verbalna
verbalna,
demonstraciona
, metod gr. rada
verbalna
VREM E
5
35
5
Nastavna sredstva: odgovarajuće slike i cretţi, pribor za tehničko crtanje
Lite ratura: Tehničko i informatičko obrazovanje za 7. razred. zavod za udţbenike Beograd 2009.
Tehničko crtanje, S Radonjić, Univerzitet u Kragujevcu
Inţenjersko crtanje, Radovan Ljubojević, M Stevanović TMF- Beograd
Uvodni deo: 1) Kakvim linijama se crtaju konturne linije, a kakvim kotne linije?
-konturne linije se crtaju punim debelim, a kotne linije punim tankim linijama.
2) Objasni postupak izrade ortogonalnih projekcija?
-nacrtamo koordinatni sistem. U I kvadrantu crtamo nacrt (I projekciju koju dobijamo
pogledom s preda). U II kvadrantu crtamo tlocrt ( II projekciju koju dobijamo posmatranjem
predmeta odozgo i to tako da nam pogled pada na telo pod uglom od 90 , a u trećem kvadrantu
crtamo bočni nacrt (posmatramo telo sa strane).
3) Čemu sluţe preseci?
-da bi se objasnile šupljine unutar tela i detalji koji se ne vide.
-Kroz razgovor sa učenicima obnoviti neka od osnovnih pravila kotiranja.
Glavni deo: Učenici će dobiti za zadatak da izometrijski prikaţu predmet, a zatim nacrtaju i njegove
ortogonalne projekcije. Prema sopstvenoj proceni će upotrebiti i neki od preseka kako bi predstavili
predmet, a zatim će kotirati projekcije.
Prema procenjenim sklonostima i sposobnostima nastavnik će podeliti učenike u tri grupe i svakoj
od njih dati adekvatan primer.
A
A’
A
A’
A
A’
završni deo: Komentar uraĎenih radova: istaći šta je dobro uraĎeno
ukazati na greške
korekcije i sugestije za dalji rad
motivisati ih za dalji rad i napredak
2. čas
organizacija časa:
NASTA VNI ČAS
UVODNI DEO :
obnavljanje
prethod. znanja
GLAVNI DEO :
izrada tehničkih
crteţa
ZAVRŠNI DEO:
ko mentar uraĎenih
radova
M ESTO RA DA
OBLIK RA DA
školska
učionica
frontalni
školska
učionica
frontalni,
individualni
školska
učionica
frontalni
NASTA VNA
METODA
verbalna
verbalna,
demonstraciona
, metod gr. rada
verbalna
VREM E
5
35
5
Uvodni deo: - još jedan kratak osvrt na prethodno uraĎene tehničke crteţe uz sugestije za dalji rad.
- kroz razgovor sa učenicima obnoviti znanja iz prethodnih razreda vezana za prostorno
prikazivanje predmeta.
Glavni deo:
Prostorno prikazivanje
aksonometrijske projekcije
Da bi se trodimenzionalni predmeti mogli prikazati u dve dimenzije (jednu ravan) potrebno je jednu
dimenziju prikazati pod nekim uglom. Celokupan crteţ se svodi na jedan izgled predmeta –
projektovanim koso (pod manjim uglom od 90 ). Istovremeno se vide prednja, gornja i bočna
strana.
Aksonometrijske projekcije mogu biti:
kosa projekcija. Nagib bočne ivice je 45 (60), bočne ivice se
skraćuju za 1/2 ili 1/3 stvarne duţine. Prednja strana (visina i
širina) se crta u prirodnoj (stvarnoj) veličini. Sluţi za izradu skica.
45
dimetrijska projekcija. Nagib bočne ivice je 42 , a nagib prednje
ivice je 7. Bočne ivice se umanjuju za 1/2.(najstvarnija projekcija)
42
izometrijska projekcija.Ima isti nagib prednje i bočne stranie od
po 30, a sve dimenzije se crtaju bez skraćenja. Pogodna za prikaz
dimenzija.
30
30
trimetrija. Bočna stranica ima nagib 30-45, a prednja
stranica 30. Prednja i bočna ivica se umanjuje za 1/2 .
30-45
30
-učenici će dobiti za zadatak da kvadar dimenzija 40x80x60 mm urade u izometriji, trimetriji, dimetriji
i kosoj projekciji.
-nastavnik prati izradu radova.
Završni deo časa: Kroz razgovor sa učenicima ponoviti osnovne karakteristike aksonometrijskih
projekcija. Komentar današnjih radova uz odgovarajuće primedbe i sugestije za dalji rad.
Predmet:
Nastavna tema:
Nastavna jedinica:
Tehničko i informatičko obrazovanje
Tehničko crtanje u mašinstvu 8(4+4)
Ortogonalna projekcija. Kotiranje i preseci,uprošćavanja, prostorna prikazivanja
Od ideje do realizacije
Škola:
Razred:
VII
9-10.
Mesto rada: školska učionica
Tip časa: utvrĎivanje nastavnog gradiva
Oblik rada: frontalni, individualni
Nastavna metoda: verbalna, demonstrativna, metod grafičkog rada
Vaspitno-obrazovni zadatak:
- obrazovno- materijalni: učenici će imati za zadatak da prostorno (izometrijski) prikaţu
predmet i urade njegove ortogonalne projekcije. Razgovaraćemo o postupku tj. koracima od ideje
do realizacije zamišljenog predmeta.
-obrazovno- funkcionalni: učenici treba da znaju da izometrijski prikaţu predmet; da
znaju da urade ortogonalne projekcije zadatog predmeta; da znaju osnovna pravila kotiranja i da
pravilno iskotiraju ortogonalne projekcije; da znaju kako se izraĎuju preseci i da po potrebi
upotrebe neki od njih; da znaju da upotrebe neka od uprošćava nja (ukoliko je potrebno); da znaju
kako teče razvojni put izrade nekog predmeta, algoritam od ideje do realizacije (konačne izrade) i
da znaju da naprave algoritam za sopstveni zamišljeni predmet.
- vaspitni zadatak: razvijanje tehničke kulture i sklonosti, jačanje upornosti , preciznosti i
koncentracije, razvijanje kreativnosti.
Organizacija časa:
NASTA VNI ČAS
UVODNI DEO :
obnavljanje
prethod. znanja
GLAVNI DEO :
izrada tehničkih
crteţa
ZAVRŠNI DEO:
ko mentar uraĎenih
radova
OBLIK RADA
NASTA VNA
METODA
školska
učionica
frontalni
verbalna
školska
učionica
frontalni,
individualni
školska
učionica
frontalni
M ESTO RADA
verbalna,
demonstraciona
, metod gr. rada
verbalna
VREM E
5
35
5
Nastavna sredstva: odgovarajuće slike i cretţi, pribor za tehničko crtanje
Lite ratura: Tehničko i informatičko obrazovanje za 7. razred. zavod za udţbenike Beograd 2009.
Tehničko crtanje, S Radonjić, Univerzitet u Kragujevcu
Inţenjersko crtanje, Radovan Ljubojević, M Stevanović TMF- Beograd
Uvodni deo: 1) Kako predmet moţemo prikazati u dve dimenzije?
-moţemo ga prikazati kroz jedan izgled – aksonometrijom.
2) Koje vrste aksonometrije postoje?
-izometrija, stvarne dimenzije, nagib prednje i bočne strane je 30 , a pogodna je i za
davanja dimenzija.
-dimetrija, prednja stranica je zaokrenuta za 7 , a bočna za 42 , a bočne ivice se
umanjuju za 1/2
- kosa projekcija, prednja strana nije zaokrenuta, a bočna je za 45 ili 60, bočna ivica
se skraćuje za 1/2 ili 1/3.
-trimetrija, prednja je zakošena za 30, a bočna za 30 (45).
3) Šta je nacrt, tlocrt i bočni nacrt?
- to su ortogonalne projekcije predmeta (pogled spreda, odozgo i sa strane).
Kroz razgovor sa učenicima ponoviti osnovna pravila kotiranja i kratak osvrt na prethodne radove:
ukazati na najčešće greške, saveti kako ih prevazići.
Glavni deo: Učenici će dobiti dva modela (učenici koji završe izradu prvog preći će na izradu drugog)
sa zadatkom da izrade njihove ortogonalne projekcije i pravilno ih kotiraju.
Nastavnik prati izradu tehničkih crteţa uz korekcije i pohvale uspešnih radova.
Završni deo časa: Komentar uraĎenih tehničkih cretţa:
- istaći šta je dobro (pohvaliti)
-ukazati na najčešće greške
-saveti kako ih korigovati
-sugestije za dalji rad
-kroz razgovor ih motivisati na dalji rad
2. čas
Organizacija časa:
NASTA VNI ČAS
UVODNI DEO :
obnavljanje
prethod. znanja
G LAVNI DEO : Od
ideje do realizacije
ZAVRŠNI DEO:
ko mentar uraĎenih
radova
M ESTO RA DA
OBLIK RA DA
školska
učionica
frontalni
školska
učionica
frontalni,
individualni
školska
učionica
frontalni
NASTA VNA
METODA
verbalna
verbalna,
demonstraciona
,
verbalna
VREM E
5
35
5
Uvodni deo: 1) Da li se izradi nekog predmeta moţe odmah pristupiti?
-ne moţe, jer je potrebno pre toga dobro osmisliti predmet.
2) Šta je algoritam?
-to je tačno odreĎen redosled radnji koje je potrebno ispuniti da bi smo došli do cilja.
3) Koje korake podrazumeva put od trenutka kada dobijemo ideju pa do konačne izurade
predmeta?
-raĎanje ideje-crtanje skice- izrada tehničkog crteţa-priprema materijala i alata i
konačno izrada.
Glavni deo:
Od ideje do realizacije
Bez obzira šta ţelimo da napravimo, moramo da imamo ideju. Tu ideju o tome šta ţelimo da
napravimo, moramo na neki način da saopštimo i drugima tako da nas razumeju. Ideja se saopštava
crteţom koji se zove skica.
Skicu crtamo slobodnom rukom, bez upotrebe probora za tehničko crtanje. Ukoliko nismo
zadovoljni skicom, vršimo prepravke skice sve dotle dok ne budemo zadovoljni, dok skica u
potpunosti ne predstavi našu ideju. Tada pristupamo izradi tehničkih crteţa na osnovu kojih se
moţe napraviti predmet.
RAĐANJE IDEJE
CRTANJE SKICE
CRTANJE NOVE SKICE
DA LI SAM
ZADO
VOLJ
SKICO
M
IZRA DA TEHNIČKOG
CRTEŢA
IZBOR ALATA
IZRA DA POSTUPKA
OBRA DE
IZBOR PRIBORA I
ALATA
IZBOR PREDM ETA
MONTAŢA
(SASTA VLJANJE)
PROBA FUNKCIONA LNOSTI
MODEL (MAKETA)
Učenici će pokušati da predstave neku svoju ideju koristeći ovaj algoritam. (To moţe biti napr.
polica za njihovu sobu ili sto za računar i sl.)
Završni deo: Kroz razgovor sa učenicima prokomentarisati njihove algoritme; istaći i pohvaliti
uspešne radove; sugestije za dalji rad.
Predmet:
Tehničko i informatičko obrazovanje
Nastavna tema:
Informatičke tehnologije 14(6+8)
Nastavna jedinica: Crtanje upotrebom računara (Google SketchUp)
Škola:
Razred:
VII
11-12.
Mesto rada: školska učionica
Tip časa: obrada, utvrĎivanje nastavnog gradiva
Oblik rada: frontalni, individualni
Nastavna metoda: verbalna, demonstrativna, metod praktičnog rada rada
Vaspitno-obrazovni zadatak:
- obrazovno- materijalni: učenici će se upoznati (obnoviti) sa osnovnim komandama
Google SketchUp-a
-obrazovno- funkcionalni: učenici treba da znaju da koriste alatke za crtanje
dvodimenzionalnih geometrijskih oblika; da znaju da koriste alate za obradu crteţa; da znaju da
koriste alate za kotiranje; da prikaţu predmet u različitim projekcijama (Top, Bottom, Front, Back,
Left, Iso), orbit; da prikaţu presek crteţa u zadatoj ravni; da sačuvaju ili odštampaju crteţ.
- vaspitni zadatak: razvijanje tehničke kulture i sklonosti, jačanje upornosti , preciznosti i
koncentracije, jačanje interesovanja za savremene tehnologije i njihovu primenu.
Organizacija časa:
NASTA VNI ČAS
UVODNI DEO :
obnavljanje
prethod. znanja
GLAVNI DEO : alati
Google SketchUpa
ZAVRŠNI DEO:
ponavljanje
gradiva
M ESTO RADA
OBLIK RA DA
školska
učionica
frontalni
školska
učionica
frontalni,
individualni
školska
učionica
frontalni
NASTA VNA
METODA
verbalna
verbalna,
demonstraciona
, metod pr. rada
verbalna
VREM E
5
35
5
Nastavna sredstva: školski računari
Lite ratura: Tehničko i informatičko obrazovanje za 7. razred. zavod za udţbenike Beograd 2009.
Osnove SketchUp-a, Tijana Augustinov, Centar za razvoj i primenu nauke, tehnologije i
informatike, Novi Sad 2007.godine
Uvodni deo: -izabrati nekog od učenika koji će na računaru sa projektorom u programu Google
SketchUp nacrtati valjak (postupak izrade mogu da prate svi učenici) uz istovremeno objašnjenje
koje alate koristi.
-izabrati nekog od učenika koji će na isti način da nacrta kvadar
- izabrati nekog od učenika koji će na isti način da nacrta piramidu
Na ovaj način obnoviti neke od osnovnih alata ovog programa koje su učenici već koristili u VI
razredu.
Glavni deo:
Radna površina Google SketchUp-a je trodimenzionalni poligon sa koordinatnim osama
iscrtanim raznobojnim bojama. Čovekova figura dočarava trodimenzionalni prostor.
olovka gumica
crtanje
pravougaonika
kruga
poligona
kotiranje
traka za
merenje
rastojanja
pan
orbit zumiranje
offset(potomak)
rotiranje
pomeranje ili kopiranje
izvlačenje u 3D(izvlačenje)
bojenje
modeli sa interneta
Na toolbar- u se nalaze alati za crtanje geometrijskih oblika u dve dimenzije :
olovka, za crtanje pravougaonika, za crtanje krugova, za crtanje poligona,
za crtanje luka i slobodoručna linija.
Alatke za obradu crteţa:
offset („potomak“)
pomeranje ili kopiranje
push-pull
(izvlačenje-dodeljivanje treće dimenzije)
rotiranje
kotiranje crteţa
Kotiranje podrazumeva dodeljivanje brojevnih vrednosti duţinskih i ugaonih mera na
tehničkom crteţu. dimenzija je rastojanje izmeĎu dve odreĎene tačke
Podešavanje izgleda kotne linije, izgleda strelice, oblika i veličine slova kojima će biti ispisani
kotni brojevi, formata mernih jedinica vrši se :
window-model info-dimension
Podešavanje parametra Dimensions:
podešavanje izgleda
ispisa dimenzija
podešavanje krajnjeg
izgleda kotne linije
(kotne strelice, tačke
kose crte)
podešavanje pozicije
dimenzije
selektovanje svih dimenzija
na crteţu
promena selektovanih
dimenzija
Podešavanje parametra Units:
podešavanje mernih jedinica duţi
podešavanje mernih jedinica ugla
-kotiranje se vrši tako što se klikne na dve krajnje tačke mišem. Kada su one označene, povučemo
kotnu liniju u smeru kom ţelimo:
-miš pozicioniramo na luk ili kruţnicu i u trenutku kada se promeni boja linije- izvlačimo kotu.
- statičko (nepromenljivo) dimenzionisanje: levi klik na samu vrednost dimenzije, zatim desni klik,
pojavi se edit text i sa tastature unesemo broj.
-dinamičko (promenljivo dimenzionisanje, gde se promena duţine kotne linije odmah reflektuje i na
kotni broj koji se menja sa promenom duţine linije):- izvučemo kotu,levi klik, ne unosimo ništa sa
tastature.
projekcije i preseci
Najbitinija prednost crtanja na računaru jeste mogućnost prikaza elemenata u različitim
projekcijama na osnovu jednog nacrtanog crteţa.
Ako ţelimo da pregledamo nacrtan predmet sa svih strana koristićemo sledeće alate:
pogled odozgo
pogled odozdo
pogled s prednje strane
pogled s zadnje strane
s leve strane
s desne strane
u prostoru
dobijanje paralelne projekcije
efekat orbite, kretanja
u prostoru
Ove iste alata moţemo i da izbacimo u Toolbar:
Vie w-Toolbars-Views (kao na slici),
pa ćemo u
Toolbar-u dobiti alate (ikonice):
RIGHT
ISO
BACK
TOP
LEFT
FRONT
Google SketchUp dozvoljava presek već nacrtanog crteţa u
u ravni koju zadamo.
podesimo poloţaj ravni i
potvrdimo akciju levim klikom:
Tools-Section Plane:
čuvanje i štampanje crte ţa
Kada hoćemo da sčauvamo crteţ, to činimo na
sledeći način:
file-save as:
U linji Save in odaberemo mesto gde ćemo
ga sačuvati.
U linji File name unesemo naziv rada.
U liniji Save as Type izaberemo tip fajla *.skp.
(ekstenzija SketchUp-a)
Ako ţelimo da dokument sačuvamo u grugom tipu
fajla (ekstenziji), onda to činimo na sledeći način:
File – Export – 2D Grafics:
Dobićemo prozor naslovne linije
Export 2D Grafics:
-u liniji Savi in biramo mesto gde ćemo ga sačuvati
-u liniji File name unesemo ime dokumenta
-u liniji Export Type biramo u kom formatu
ćemo sačuvati crteţ (*jpg. *bmp. *png.)
Pre štampanja:
File – Preview (vidimo kako bi izgledao dokument
kada bi se odštampao.Videćemo da li je crteţ dovoljno
velik prema papiru i sl.)
, a podešavamo i parametre:
File – Print Setup (veličinu papira, orjentaciju papira, margine, broj kopija, kvalitet štampe)
,a zatim: File – Print.
Završni deo: Kroz razgovor sa učenicima ponoviti ukratko funkcionisanje alata ovog programa (pri
čemu će neki od učenika da to demonstrira na računaru s projektorom tako da svi vide)
1) Kako crtamo geometrijske oblike u 2D?
-alatkama iz Draw meny-ja:
2) Kako im dodajemo treću dimenziju?
-alatkom
push-pull.
3) Kako kotiramo?
-klikom na početnu i krajnju tačku i kada budu označene pomeranjem miša izvlačimo
kotnu liniju (ovu komandu moţemo pozvati klikom na ikonicu: ,pozicioniranjem na luk ili
kruţnicu kada promene boje izvlačimo kotu.
2. čas
Organizacija časa:
NASTA VNI ČAS
UVODNI DEO :
ponavljanje
iznetog gradiva
GLAVNI DEO : alati
Izrada pred meta u
SketchUp-u
ZAVRŠNI DEO:
završni ko mentar
radova
M ESTO RADA
OBLIK RA DA
školska
učionica
frontalni
školska
učionica
frontalni,
individualni
školska
učionica
frontalni
NASTA VNA
METODA
verbalna
verbalna,
demonstraciona
metod pr. rada
verbalna
VREM E
5
35
5
Uvodni deo: Kroz razgovor sa učenicima ukratko ponoviti funkcije nekih od alata Google SketchUp-a:
1) Kako podešavamo merne jedinice?
-Window-Model info-Units
2) Kako menjamo poglede?
-Standard Views-Top, Bottom, Front, Back, Left, Right, Iso
3) Kako radimo preseke?
-Tools-Section Plane
Glavni deo:
Učenici će dobiti za zadatak da izrade crteţ
predmeta iz udţbenika.
-kada ga izrade, pregledaće ga sa svih strana
alatkama: front, back, left, right, iso
-pregledaće njegov presek (horizontalni i
vertikalni).
-kotiraće ga
-sačuvaće dokument
Nastavnik prati izradu crteţa uz odgovarajuće sugestije.
Završni deo: Komentar radova učenika:
-pohvaliti uspešne radove
-ukazati na najčešće greške
-saveti za dalji rad
-ohrabriti (motivisati) učenike za dalji rad
Predmet:
Tehničko i informatičko obrazovanje
Nastavna tema:
Informatičke tehnologije 14(6+8)
Nastavna jedinica: Crtanje upotrebom računara (Google SketchUp)
Škola:
Razred:
VII
13-14.
Mesto rada: školska kabinet
Tip časa: utvrĎivanje nastavnog gradiva
Oblik rada: frontalni, individualni
Nastavna metoda: verbalna, demonstrativna, metod praktičnog rada rada
Vaspitno-obrazovni zadatak:
- obrazovno- materijalni: učenici će raditi u programu Google SketchUp, sa zadatkom da
nacrtaju predmet u izometriji, a zatim i ortogonalne projekcije.
-obrazovno- funkcionalni: učenici treba da znaju da nacrtaju predmet u izometriji; da
znaju da urade njegove ortogonalne projekcije; da znaju da ga pravilno kotiraju; da znaju da ga
sačuvaju.
- vaspitni zadatak: razvijanje tehničke kulture i sklonosti, jačanje upornosti , preciznosti i
koncentracije, jačanje interesovanja za savremene tehnologije i njihovu primenu.
Organizacija časa:
NASTA VNI ČAS
UVODNI DEO :
M ESTO RADA
OBLIK RA DA
školski
kabinet
frontalni
izrada crteţa
Google SketchUpom
školski
kabinet
frontalni,
individualni
ZAVRŠNI DEO:
školski
kabinet
frontalni
obnavljanje
prethod. znanja
GLAVNI DEO :
ko mentar radova
NASTA VNA
METODA
verbalna
verbalna,
demonstraciona
, metod pr. rada
verbalna
VREM E
5
35
5
Nastavna sredstva: školski računari
Lite ratura: Tehničko i informatičko obrazovanje za 7. razred. zavod za udţbenike Beograd 2009.
Osnove SketchUp-a, Tijana Augustinov, Centar za razvoj i primenu nauke, tehnologije i
informatike, Novi Sad 2007.godine
Uvodni deo: 1) Kojim alatima crtamo geometrijske oblike u 2D?
-alatima iz Draw meny-ja
olovka, crtanje pravougaonika,
kruga, poligona.
2) Kako im dodajemo treću dimenziju?
-alatkom
push-pull.
3) Kako menjamo poglede?
-alatkom Standard Vie w Top, Bottom, Front, Back, Left, Right, Iso.
4) Kako bi ste crtali ortogonalne projekcije (u kom pogledu)?
-Top
5) Kako kotiramo?
-klikom na početnu i krajnju tačku i kada linija bude označena (markirana)
pomeranjem miša izvlačimo kotnu liniju(komandu pozovemo alatkom Dimension)
Glavni deo: Učenici će dobiti za zadatak da predmete koje su crtali u svesci(radnoj svesci) u izometriji
i njihove ortogonalne projekcije sada izrade na računaru korišćenjem programa Google SketchUp uz
njihovo kotiranje.
nastavnik prati tok izrade
radova uz odgovarajuće
korekcije i sugestije.
Završni deo: Kroz razgovor sa učenicima
dati komentar uraĎenih radova: ukazati na greške
korekcije
sugestije za dalji rad
motivisati ih na dalji rad i
napredovanje.
2. čas
Organizacija časa:
NASTA VNI ČAS
UVODNI DEO :
ko mentar radova s
prethodnog časa
M ESTO RADA
OBLIK RA DA
školski
kabinet
frontalni
izrada crteţa
Google SketchUpom
školski
kabinet
frontalni,
individualni
ZAVRŠNI DEO:
školski
kabinet
frontalni
GLAVNI DEO :
ko mentar radova
NASTA VNA
METODA
verbalna
verbalna,
demonstraciona
, metod pr. rada
verbalna
VREM E
5
35
5
Uvodni deo: Kroz razgovor sa učenicima još jednom kratko prokomentarisati njihove radove, ukazati
na greške uz sugestije za dalji rad tj. izradu novih predmeta.
Glavni deo: Učenici će za zadatak dobiti izradu novih predmeta(izometrijske i ortogonalne projekcije)
nastavnik prati tok izrade uz
odgovarajuće korekcije i
sugestije.
Završni deo: Komentar radova:
- pohvaliti uspešne radove
- ukazati na najčešće greške
-sugestije(korekcije) za dalji rad
-motivisati učenike na dalji rad i napredak
Predmet:
Tehničko i informatičko obrazovanje
Nastavna tema:
Informatičke tehnologije 14(6+8)
Nastavna jedinica: Izrada prezentacije (Power Point)
Škola:
Razred:
VII
15-16.
Mesto rada: školska kabinet
Tip časa: obrada nastavnog gradiva
Oblik rada: frontalni, individualni
Nastavna metoda: verbalna, demonstrativna, metod praktičnog rada rada
Vaspitno-obrazovni zadatak:
- obrazovno- materijalni: učenici će se upoznati sa alatima programa za izradu
prezentacija Power Point.
- obrazovno- funkcionalni: učenici treba da znaju: šta je slajd; da ima dva okvira
predviĎena za tekst, slike, audio i video zapise; da znaju kako se ureĎuje izgled slajda; kako se
ubacuje tekst; slika, muzika; da znaju da podese efekte i animacije smenjivanja teksta, slika i
slajdova, da znaju da izaberu ţeljene boje; da pokrenu slajd šou.
- vaspitni zadatak: razvijanje tehničke kulture , jačanje upornosti , koncentracije i jačanje
interesovanja za savremene tehnologije i njihovu primenu.
Organizacija časa:
NASTA VNI ČAS
UVODNI DEO :
M ESTO RADA
OBLIK RA DA
školski
kabinet
frontalni
Upoznavanje sa
alatima Power
Pointa
školski
kabinet
frontalni,
individualni
ZAVRŠNI DEO:
školski
kabinet
frontalni
obnavljanje
prethod. znanja
GLAVNI DEO :
ponavljanje
gradiva.
NASTA VNA
METODA
verbalna
verbalna,
demonstraciona
, metod pr. rada
verbalna
VREM E
5
35
5
Nastavna sredstva: školski računari
Lite ratura: Tehničko i informatičko obrazovanje za 7. razred. Zavod za udţbenike Beograd 2009.
Uvodni deo: 1) Šta je Desktop?
-to je radna površina, izgled ekrana.
2) Šta je Taskbar?
-to je linija zadataka tj. plava linija koja se proteţe pri dnu ekrana. Na njoj se nalazi
dugme start, a sa desne strane vreme, linija jezika, i dr.
3)Šta su ikonice?
-ikonice predstavljaju prečice za razna mesta na računaru ili za pokretanje odreĎenih
programa koji postoje na računaru.
4)Kako izgleda prozor jednog programa?
-imaju naslovnu liniju (ime programa i dokumenta koji radimo)
-komandni meni sa nizom pripadajućih menija i komandi
-paleta standardnog alata (toolbar) sa nizom alatki
-prostor za prikazivanje dokumenta
-statusna linija.
5)Šta znači prezentovati?
-predstavljanje neke ideje u tekstualnom, zvučnom ili grafičkom obliku.
Glavni deo:
Power Point
Program se pokreće klikom na ikonicu ovog programa na desktop-u ili pokretanjem iz: StartAll programs-Microsoft Office-Powe r Point.
Kao i drugi programi i
Power Point se
sastoji iz sledećih
osnovnih
delova:
-linije naslova
-linije menija
-linje alata
-radne površine
-statusne linije
Na radnoj površini prezentacije se piše tekst, crtaju oblici, preave grafici, dodaju boje, slike,
video klipovi, muzika.
S desne strane se nalazi Task Pane i prikazuju se komande koje se najčešće koriste pri radu.
Dugmad Vie w omogućavaju da se prezentacije vide na različite načine:
Normal Vie w-glavni prikaz za ureĎivanje
koji se koristi za pisanje i pravljenje prezentacije.
Normal View
Slide Sorter View –prikaz svih slajdova, a koristi se za
Slide Show
Slide Sorter (from curent
View
slide)
kontrolu redosleda i broja slajdova.
Slide Show (from current slide)-prikazuje konačan izgled prezentacije.
Novu preze ntaciju pokrećemo: File- New. U okviru s poslovima odaberemo tip slajda (Slide
Layout): naslovni, običan, s tabelama, slikama.
U prostor Click to add title klikom miša aktiviramo i moţemo da unesemo naslov slajda. a ako ne
ţelimo smanjimo mu dimenzije i „sklonimo“ ga da ne smeta.
Klikom na Click to add subtitle aktiviramo to polje, a mišem moţemo da mu povećamo
(prilagodimo dimenzije) i unesemo tekst ili fotografiju ili klip.
Slide Layout nudi obogaćivanje slajdova objektima (tabelama, grafikonima, slikama), nudi dakle
tipove organizovanja sadrţaja:
Organizacije teksta
Raspored objekata
Raspored teksta i objekata
Ostala organizacija
Oblikovanje teksta: -klik unutar okvira za tekst
-selektujemo tekst
-odaberemo meni Format – Font i menjamo font, boju ili veličinu.
-Format-Alignment- ukoliko ţelimo da poravnamo tekst.
Umetanje slajda sa slikom: program ima galeriju sličica Clip Art, ali moţemo ubaciti fotografije,
slike koje ţelimo, van ove galerije:
- odaberemo odgovarajući tip slajda (Slide Layout)
- duplim klikom na mesto za sliku otvara se galerija slika i odaberemo sliku ili Insert – Picture –
odgovarajući folder sa slikama.
Podešavanje slike:
- podešavamo veličinu slike, odstranjujemo suvišne delove, odaberemo format koji je kompresuje
tj. smanjuje memorijski prostor potreban za čuvanje slike ( *.jpg, *.bmp, *.gif, *.tif)
-označimo (markiramo sliku)
-meni Format – Picture
-u kartici Size smanjimo veličinu slike.
(ili desni klik na sliku i iz otvorenog menija odaberemo Format, opcija naprimer Behind Tekst, a
zatim mišem „uhvatimo“ ćošak slike i pomeranjem miša podešavamo veličinu slike).
Završni deo: 1) Kako izgleda prozor Power Pointa?
-naslovna linija
-komandni meni (File, Edit, View, Insert, Format, Slide Show, Window)
-paleta standardnog alata
-okvir sa poslovima
-okvir za pregled slajdova
-radna površina
2) Kako otvaramo slajd i unosimo tekst?
-Insert-New Slide
-klik na okvir Click to add title (unosimo naslov-tekst)
-klik na okvir Clisk to add Subtitle (unosimo tekst)
3) Kako biramo tip slajda i šta time ureĎujemo?
-ureĎujemo izgled slajda tj. organizaciju podataka. Kako će izgledati tekst, gde će
biti slika ili neki dijagram. To činimo klikom u okviru sa poslovima na Slide Layout i izaberemo tip
slajda kakav ţelimo.
2. čas
Organizacija časa:
NASTA VNI ČAS
UVODNI DEO :
M ESTO RADA
OBLIK RA DA
školski
kabinet
frontalni
Upoznavanje sa
alatima Power
Pointa
školski
kabinet
frontalni,
individualni
ZAVRŠNI DEO:
školski
kabinet
frontalni
obnavljanje
prethod. znanja
GLAVNI DEO :
ponavljanje
gradiva.
NASTA VNA
METODA
verbalna
verbalna,
demonstraciona
, metod pr. rada
verbalna
VREM E
5
35
5
Uvodni deo:
Kroz razgovor sa učenicima prokomentarisati osnovne mogućnosti ovog programa, a
za to vreme će neki od učenika na računaru sa video projektorom: pokrenuti program, otvoriti novi
slajd, uneti tekst u slajd i promeniti font slova.
Glavni deo:
Ulepšavanje prezentacije
bojenje slajda
svaka prezentacija sadrţi skup od 8 boja tzv. splet boja. Moţemo da odredimo boju za pozadinu, tekst,
linije, senke i isticanje slajda.
-Slide Design – Color Sche mes – ovaj okvir prikazuje tekući splet boja koje se mogu primentiti u
prezentaciji.
-promena spleta boja: Edit Color Schemes na dnu okvira sa poslovima i izaberemo drugi splet boja.
Moţe se primeniti na jedan ili sve slajdove u prezentaciji.
Power Point omogućava dodavanje još boja prezentaciji
Promena spleta boja klik na
pozadina slajda
Moţe se napraviti posebna pozadina na slajdu dodavanjem nijanse, teksture, uzoraka pa i slike :
Format
Backgruond
Fill effects
Pozadina se moţe nijansirati jednom bojom (da
bude svetlija ili tamnija, mogu se izabrati i stilovi
nijansiranja (ima ih 6): horizontalna, vertikalna,
dijagonalna nagore, nadole, usmerena iz ugla ili iz
naslova (tekstura).
Izbor teksture
Da bi se izabrao šablonski
izabrao izgled slajda:
Format-Slide Design Te mplate
Šablon (Template) jeste
izgled prezentacije sa profesionalno dizajniranim formatima
i šemama boja na koje treba
dodati tekst.
podešavanje i animiranje slajdova
Opcijom Slide Show puštamo prezentaciju koju smo napravili. Moţemo da
podesimo način pojavljivanja slajdova, način pojavljivanja teksta i slika.
- da bi smo primenili efekte animacije na slajd:
Slide Design – Animation Schemes
Animacije su podeljene u tri kategorije: Subtitle, Moderate i
Exciting. Različitim objektima se mogu pojedinačno dodeljivati efekti:
selektuje se objekat i iz menija Slide Show se odabere Custom Animation
dodavanje efekata smenjivanja između slajdova
Smenjivanje slajdova uključuje efekte kao što su: Checkerboard Across
Cover Down Cut i Split Vertical Out
Podešava se: - način smenjivanja slajda ili grupe slajda
-brzina i zvuk koji prate promenu slajdova
-kako se smenjuju slajdovi (automatski ili mišem)
-vreme trajanja slajdova
Slide Show – Slide Transition
pokretanje prezentacije
Slide Show – Vie w Show ili taster F5. Prekid šoua: End Show ili Esc.
kretanje kroz prezentaciju
Moţemo sami preko tastera Enter, Page Down, Page Up, strelicama ili
levim klikom miša.
Moţemo da preskočimo slajd: desni klik mišem i Go Slide navigatior pa
biramo slajd koji ţelimo.
Pointer options –desni klik miša(na prezentaciju u toku) i izabere se
oblik strelice ili olovke.
Hide Slide –krijemo slajdove koje ne ţelimo da se vide u prezentaciji.
( desni klik na slajd u okviru za pregled slajdova).
linkovanje
Jednu prezentaciju (hiperlinkovano mesto) moţemo da poveţemo sa drugom prezentacijom ili
slikom ili video klipom: selektujemo reč ili deo teksta, pa zatim Insert-Hyperlink – klik na dokument
koji ţelimo da veţemo (Place in this documents). Pokre nemo prezentaciju i vidimo da li je
hiperlinkovana reč podvučena, što znači da je hiperlinkovanje uspešno.
Završni deo: 1) Kakva je razlika izmeĎu prezentacije i slajda?
-slajd je jedna radna površina u koju ubacujemo objekte, a prezentacija predstavlja
smenjivanje svih slajdova.
2) Šta je Task Pane?
-to je okvir u kome se nalaze komande za aktuelan slajd (alati koji se najčešće koriste)
3) Uz pomoć nastavnika će neki od učenika na računaru sa video projektorom, da
„ulepša“ slajd (doda boju, izabere tip slajda ...)
Predmet:
Tehničko i informatičko obrazovanje
Nastavna tema:
Informatičke tehnologije 14(6+8)
Nastavna jedinica: Izrada prezentacije (Power Point)
Škola:
Razred:
VII
17-18.
Mesto rada: školska kabinet
Tip časa: utvrĎivanje nastavnog gradiva
Oblik rada: frontalni, individualni
Nastavna metoda: verbalna, demonstrativna, metod praktičnog rada rada
Vaspitno-obrazovni zadatak:
- obrazovno- materijalni: učenici će raditi sopstvenu prezentaciju u programu Power
Point.
- obrazovno- funkcionalni: učenici treba da znaju: da koriste osnovne alate programa
Power Point; da samostalno izrade prezentaciju(da dizajniraju slajd, oboje, ubace tekst i s like); da
pokrenu prezentaciju.
- vaspitni zadatak: razvijanje tehničke kulture ,razvijanje kreativnosti , koncentracije i
jačanje interesovanja za savremene tehnologije i njihovu primenu.
Organizacija časa:
NASTA VNI ČAS
UVODNI DEO :
obnavljanje
prethod. znanja
GLAVNI DEO :
Izrada
prezentacije
ZAVRŠNI DEO:
komentar
prezentacija
M ESTO RADA
OBLIK RA DA
školski
kabinet
frontalni
školski
kabinet
frontalni,
individualni
školski
kabinet
frontalni
NASTA VNA
METODA
verbalna
verbalna,
demonstraciona
, metod pr. rada
verbalna
VREM E
5
35
5
Nastavna sredstva: školski računari, video projektor
Lite ratura: Tehničko i informatičko obrazovanje za 7. razred. Zavod za udţbenike Beograd 2009.
Uvodni deo: 1) Šta je slajd?
-to je radna površina u koju ubacujemo objekte-tekst, slike ili video-klipove i muziku.
2) Odakle pozivamo alate?
-iz linije menija Slide Show-Slide Design-Slide Transition…
3) Šta je Task Pane?
-okvir u kome se nalaze komande za aktuelni slajd.
Glavni deo:
- Učenici će pristupiti izradi sopstvenih prezentacija prema svojim idejama. To moţe biti
i neka
lekcija iz nekog predmeta (uz dogovor sa predmetnim nastavnikom) za koju će uraditi prezentaciju.
-Nastavnik prati tok izrade preznentacija uz odgovarajuće korekcije i sugestije.
Završni deo: Komentar do tada uraĎenih prezentacija:
-pohvaliti najbolje radove
-ukazati na greške (korekcije)
-sugestije za dalji rad.
2.čas
Organizacija časa:
NASTA VNI ČAS
UVODNI DEO :
ko mentar radova i
obnavljanje alata
GLAVNI DEO :
Izrada
prezentacije
ZAVRŠNI DEO:
komentar
prezentacija
M ESTO RADA
OBLIK RA DA
školski
kabinet
frontalni
školski
kabinet
frontalni,
individualni
školski
kabinet
frontalni
NASTA VNA
METODA
verbalna
verbalna,
demonstraciona
, metod pr. rada
verbalna
VREM E
5
35
5
Uvodni deo: Kroz razgovor sa učenicima obnoviti još jednom osnovne alate i mogućnosti programa
Power Point i sugestije za dalji rad.
Glavni deo: -Učenici će nastaviti sa izradom prezentacija.
-Nastavnik prati tok izrade uz odgovarajuće korekcije i sugestije.
Završni deo: Komentar uraĎenih prezentacija:
- pohvaliti najbolje radove
-korekcije i sugestije za dalji rad
-pogledati na projektoru neku od prezentacija koje su radili učenici.
-podstaći ih na dalji samostalan rad.
Predmet:
Tehničko i informatičko obrazovanje
Nastavna tema:
Informatičke tehnologije 14(6+8)
Nastavna jedinica: Interfejs sistem veza sa računarom
Škola:
Razred:
VII
19-20.
Mesto rada: školska kabinet
Tip časa: obrada nastavnog gradiva
Oblik rada: frontalni
Nastavna metoda: verbalna, demonstrativna
Vaspitno-obrazovni zadatak:
- obrazovno- materijalni: učenici će biti upoznati sa osnovnim pojmovima vezanim za
interfejs, portovima računara i uopšte interfejs tehnologijom.
- obrazovno- funkcionalni: učenici treba da znaju: da interfejs sistem veza sa računarom
omogućava upravljanje pomoću računara periferijom; da znaju strukturu računara; da znaju šta su
portovi računara i kakvih ih ima; da znaju njihovu funkciju.
- vaspitni zadatak: jačanje interesovanja za savremene tehnologije i njihovu primenu u
svakodnevnom ţivotu; razvijanje tehničke kulture.
Organizacija časa:
NASTA VNI ČAS
UVODNI DEO :
obnavljanje
prethod. znanja
GLAVNI DEO :
Interfejs sistem
veza
ZAVRŠNI DEO:
ponavljanje
iznetog gradiva
M ESTO RADA
OBLIK RA DA
školski
kabinet
frontalni
školski
kabinet
frontalni
školski
kabinet
frontalni
NASTA VNA
METODA
verbalna
verbalna,
demonstraciona
verbalna
VREM E
5
35
5
Nastavna sredstva: školski računari, video projektor
Lite ratura: Tehničko i informatičko obrazovanje za 7. razred. Zavod za udţbenike Beograd 2009.
Uvodni deo: 1) Šta je hardver, a šta softver računara?
-hardver čine elktronske komponente (fizičke komponente), a softver čine programi
koji omogućavaju rad računara.
2) Nabrojte delove računara za koje ste čuli?
-monitor, tastatura, matična ploča, procesor, harddisk,…
3) Za šta ljudi sve koriste računare?
-računari obraĎuju podatke, ali I koriste se za upravljanje mašinama(automatizovane
linije u fabrikama).
Interfejs sistem veza sa računarom
Glavni deo:
U
ULAZNA
JEDINICA
podaci i ins.
MEMORIJA
UPRAVLJAČKA
JEDINICA
rezultati
IZLAZNA
JEDINICA
ARITMETIČKO
LOGIČKA
JEDINICA
PROCESOR
Centralno – procesorska jedinica (CPU)
dva osnovna zadatka ove jedinice su: obrada podataka (ALU) i usklaĎivanje delovanja čitavog sistema
(obavlja upravljačka ili kontrolna jedinica CU, Control Unit)
Memorijski podsistem (me morija)
ona prima i čuva podatke. RAM – radna memorija i ROM – operativna memorija računara.
Ulazno – izlazni podsistem
sluţi za povezivanje računara sa okolinom. Ulazni sistem omogućava priključivanje spoljnih ureĎaja
pomoću kojih informacije ulaze računar. Izlazni podsistem omogućava izlazak podataka iz računara ka
ulaznim i perifernim ureĎajima (miš, tastatura, štampač, kamera i razni drugi ureĎaji).
Sve ove jedinice računarskog sistema (centralni procesor, memorijske jedinice, ulazno-izlazni
podsistem) povezane su meĎusobno sistemom veza – inte rfejsom. Interfejs je naziv za veze koje sluţe
za prenos informacija, ali inte rfejs je i naziv za elektronska kola koja upravljaju prenosom signala
izmeĎu računarskih i perifernih jedinica (okoline).
(Grafička kartica je interfejs izmeĎu procesora i monitora; zvučna kartica je interfejs koji omogućava
priključivanje zvučnika, mikrofona; mreţna kartica je interfejs koji omogućava priključivanje računara
na mreţu drugih računara.
portovi računara
Periferni (spoljni ureĎaji) se priključuju na računar pomoću digitalnih pšriključnica – portova.
Portovi sluţe za brzo i jednostavno povezivanje periferija na PC računar.
Postoji više vrsta portova:
-serijski ili paralelni port
- gejm port
-USB port
-Fire Wire port
-Infra Red (infra crveni port)
-Bluetooth Port
Serijski ili paralelni port
Oni su neka vrsta utičnica koje se nalaze sa zadnje
strane matične ploče, a van kućišta računara. Serijski i
paralelni portovi su elektronske i programabilne komponente
kod kojih se mogu programirati:
-funkcija porta (da li je ulazni ili izlazni)
-brzina prenosa koja se iskazuje u Mb/s
-forma podataka koji se prenose.
Razlike izmeĎu serijskog i paralelnog porta:
-način komunikacije
-broju pinova (iglica) na adapteru.
serijski port: komunikacija je jednosmerna. Svaki podatak
koji se prenosi preko portova podrazumeva niz 0 i 1(bitova)
koji se grupišu u niz od 8 bitova – bajt. Kod serijskog porta
generiše se kolona impulsa, gde se bitovi kreću jedan za
drugim, počevši od bita najmanje vrednosti. Dakle podaci se
kreću bit po bit. Serijski portovi se u operativnim sistemima
označavaju COM1, COM2, COM3, ... Ovi portovi su
pouzdaniji i na njih se priključuju miš, tastatura, modem,...
(za zahtevnije komunikacije).
paralelni port: brţi, ali manje pouzdan. Podaci mogu tećii u oba smera. Nizovi 0 i 1 se istovremeno
generišu i to svaka 0 ili 1 na svom posebnom izlazu (ili ulazu). Najčešće se generišu reči od 8 bita.
Imaju svoje oznake LPT1, LPT2, LPT3,... LPT - Line Print Terminal. Priključuje se štampač.
Završni deo: 1) Struktura računarskog sistema?
-centralno procesorska jedinica (CPU)
-memorijski podsistem – memorija
-ulazno – izlazni podsistem.
2) Šta obavlja CPU?
-obrada podataka (ALU)
-usklaĎivanje delovanja čitavog sistema (upravljačke ili kontrolne jedinice, CUControl Unit).
3) Čemu sluţi ulazno-izlazni podsistem?
-za povezivanje računara sa okolinom (za priključivanje spoljnih ureĎaja), a izlazni
podsistem omogućava izlazak podataka iz računara ka ulaznim i perifernim ureĎajima(miš, tastatura,
štampač, kamera i drugi ureĎaji...).
2.čas
Organizacija časa:
NASTA VNI ČAS
UVODNI DEO :
ponavljanje
gradiva
GLAVNI DEO :
Portovi
ZAVRŠNI DEO:
ponavljanje
gradiva
M ESTO RADA
OBLIK RA DA
školski
kabinet
frontalni
školski
kabinet
frontalni,
individualni
školski
kabinet
frontalni
NASTA VNA
METODA
verbalna
verbalna,
demonstraciona
, metod pr. rada
verbalna
VREM E
5
35
5
Uvodni deo: 1) Šta su portovi?
-to su digitalne priključnice namenjene za priključivanje spoljnih ureĎaja.
2) Kakvih portova ima?
-serijskih ili paralelnih
-gejm port
-USB port
-Fire Wire port
-Infra Red
3) Šta su interfejsi?
-interfejs je naziv za veze preko kojih se prenose informacije, ali i naziv za elektronska
kola koja upravljaju prenosom signala izmeĎu računarskih i perifernih jedinica.
Glavni deo:
gejm port
Games Port se najčešće koristi za priključivanje palice za igranje igrica – dţojstika, volana i sl. Ovi
portovi se mogu koristiti i za priključivanje muzičkih instrumenata, ali i drugih ureĎaja.
USB (Universal Serial Bus)
obezbeĎuje serijski prenos podataka brzinom od 12Mb/s. Na USB port se moţe priključiti do 127
ureĎaja (miš, štampač, skener, ploter, digitalni fotoaparat, fleš memorija, ...). Brz je i jednostavan za
korišćenje. Komunikacija se ostvaruje preko samo 4 linije (linije za napaja nje, masu i dve za podatke).
Računari imaju više USB priključaka (2-6).
Zbog velike popularnosti ureĎaja uveden je novi
standard nazvan USB 2.0 (brzine 480Mb/s) i
USB 3.0 (brzine od 4,8GB/s). Postoje čak i
USB šolje za čaj koje se preko tog porta greju
i odrţavaju temperaturu sadrţaja šolje.
Infra Red port
podrţava brzinu prenosa do 4 Mb/s. Udaljenost sa koje se na
ovaj način mogu prenositi podaci iznosi 1-2m. Potrebno je
da i računar i ureĎaj do kog se prenose podaci imaju
infracrveni port. Mora postojati i optička vidljivost.
Veza za prenos podataka jesu svetlosni zraci, infracrveni
spektar koji nije vidljiv za ljudsko oko.
Konektor za infracrveni port se nalazi na matičnoj
ploči računara, ali je potrebna nadogradnja hardvera tj.
„transiver“ koji se povezuje na ovaj konektor (on je na
laptopovime već ugraĎen u računar). Postoje i jeftiniji
transiveri koji se priključuju na USB port. Ovaj port se
najčešće koristi za razmenu podataka sa mobilnim telefonima
ili za slanje podataka na štampač koji ima infracrveni port.
Fire Wire port
pripada grupi veoma brzih portova sa brzinama 100, 200, 400 pa čak i 800 Mb/s. Moţe sluţiti i kao
izvor napajanja kao i USB port. Maksimalan broj ureĎaja koji se moţe priključiti 63, a za prenos
podataka se koriste 4 ţice.
Bluetooth port
blutut tehnologija se koristi prilikom spajanja ureĎaja na manjoj
udaljenosti. Projektovan je za potrebe „malih mreţa“ koje obuhvataju
nekoliko ureĎaja i koje imaju za cilj brz prenos podataka. Svaki
bluetooth uraĎaj stvara oko sebe „komunikacioni mehurić“ i
omogućava spajanje ureĎaja koji se naĎu unutar polja u kome se
nalaze tj. doseţu signali. PredviĎen je za brzo spajanje prenosnih
ureĎaja, mobilnih telefona, laptopova i dr. Brzina prenosa je do 3 Mb/s.
Bluetooth ureĎaj ima nekoliko karakteristika koje mu omogućavaju
spajanje sa drugim ureĎajima, kao što su njegovo im i način rada.
Inte rfejs tehnologije
Interfejsi sluţe za kontrolu pojedinih ili svih kanala paralelnog
serijskog ili USB porta. Prednost se daje USB komunikaciji. Interfejsi se sastoje od elektronskih
komponenata. Elektronske komponente su delovi od kojih se proizvode elektronski sklopovi i ureĎaji.
Kontakti izmeĎu elektronskih komponenti se ostvaruju pomoću provodnika i tako se formiraju
električna kola. Ostvarivanje veze izvodi se lemljenjem, ţičanim motanim i ostalim vezama.
Osnovne elektronske komponente interfejsa su: LED diode, releji, tranzistori, otpornici,
kondenzatori i dr.
LED dioda emituje svetlost kada kroz nju teče struja očekivane vrednosti. Njena primena je
prvenstveno u signaliziranju postojanja struje u ureĎaju.
Tranzistor je ureĎaj pomoću koga se jačina struje u kolu povećava ili smanjuje, stabilizuje napon ili
druge operacije.
Otpornik je elktronska komponenta pomoću koje se povećava ili smanjuje jačina struje.
Elektronske komponente se integrišu u elektronske sklopove, a ovi sklopovi se montiraju na
pločice – integrisana kola. One se mogu ubaciti u kućište računara odakle se kablovski povezuju sa
objektom upravljanja. Moţe se upravljati zvučnim, svetlosnim ili mehaničkim pojavama – konverzijom
napona (regulisanje semafora, upravljanje jednosmernim motorom, školskim zvonom i dr.). Proces
upravljanja se programira nekim od programskih jezika: Basic, QBasic, Visual Basic, Turbo Pascal,
Delphi...
Završni deo: 1) Šta su portovi i kakvih ima?
-to su digitalne priključnice namenjene za priključivanje perifernih ureĎaja: USB
port, paralelni, serijski port, Infra Red, Bleutooth port, Fire Wire port.
2) Objasni razliku izmeĎu paralelnih i serijskih portova?
-razlikuju se po načinu komunikacije i broju iglica na adapteru. Serijski portovi
COM1, COM2,... prenose signale bit po bit. Komunikacija je jednosmerna, sporiji su, ali su pouzdaniji.
Priključuju miš, tastaturu,...
Paralelni portovi LPT1, LPT2,... su brţi, ali manje pouzdani. Istovremeno se generišu 0 i 1(na
ulazima/izlazima), reči od 8 bita (bajtovi), imaju više iglica i moţe da se priključi recimo štampač.
3) USB port?
-obezbeĎuje serijski prenos podataka preko 4 linije (masa, napajanje i dve linije za
podatke), brzine prenosa od 12Mb/s, a noviji standardi USB 2.0 omogućava 480 Mb/s, a USB 3.0
omogućava brzine do 4.8 Gb/s.
Predmet:
Tehničko i informatičko obrazovanje
Nastavna tema:
Informatičke tehnologije 14(6+8)
Nastavna jedinica: Upravljanje modelima pomoću računara
Škola:
Razred:
VII
21-22.
Mesto rada: školski kabinet
Tip časa: utvrĎivanje i obrada nastavnog gradiva
Oblik rada: frontalni
Nastavna metoda: verbalna, demonstrativna
Vaspitno-obrazovni zadatak:
- obrazovno- materijalni: učenici će biti upoznati sa osnovnim pojmovima vezanim za
interfejs, kontrolere, kao i mogućnošću upravljanja modelima pomoću računara.
- obrazovno- funkcionalni: učenici treba da znaju šta su interfejsi; da znaju da priključe
interfejs „CD – Robi“ i da pomoću njega upravljaju modelima
- vaspitni zadatak: jačanje interesovanja za savremene tehnologije i njihovu primenu u
svakodnevnom ţivotu kao i primeni računara u upravljanju mašinama; razvijanje tehničke kulture.
Organizacija časa:
NASTA VNI ČAS
UVODNI DEO :
pregled gradiva za
obnavljanje
GLAVNI DEO :
obnavljanje
gradiva: portovi i
interfejs
M ESTO RADA
OBLIK RA DA
školski
kabinet
frontalni
školski
kabinet
frontalni
školski
kabinet
frontalni
NASTA VNA
METODA
verbalna
verbalna,
demonstraciona
VREM E
5
35
ZAVRŠNI DEO:
komentar
obnovljenog
gradiva
verbalna
5
Nastavna sredstva: školski računari, video projektor, interfejs “CD Robi”
Lite ratura: Tehničko i informatičko obrazovanje za 7. razred. Zavod za udţbenike Beograd 2009.
Uvodni deo: Kratak pregled gradiva koje ćemo obnavljati na času, a sve to kao uvod za današnju
lekciju upravljanje modelima pomoću računara.
Glavni deo: 1) Šta su interfejsi?
-interfejsima zovemo sistem veza kojima računarske jedinice komuniciraju meĎusobno:
centralna procesorska jedinica – memorija – ulazno/izlazne jedinice. Razlikujemo grafički, zvučni
interfejs kao i druge specijalne.(tastatura – grafički interfejs – monitor i sl.). Pod interfejsima
podrazumevamo i hardverska elektronska kola koja upravljaju prenosom podataka izmeĎu računara i
perifernih jedinica.
2) Šta radi ulazno/izlazni podsistem?
-sluţi za povezivanje računara sa okolinom. Ulazni sistem omogućava povezivanje
spoljnih ureĎaja pomoću kojih ulaze informacije u računar. Izlazni podsistem omogućava izlaz
podataka iz računara ka perifernim ureĎajima i ulaznim ureĎajima(štampač, kamera, tastatura, miš).
3) Šta su portovi računara?
-periferni ureĎaji se priključuju na računar pomoću digitalnih priključnica – portova.
Dakle, portovi sluţe za priključivanje perifernih ureĎaja i računara.
4) Kakvih portova ima?
-paralelni, serijski port, USB port, Fire Wire port, Infra Red port, Games port,
Bluetooth port.
5) Šta su serijski i paralelni portovi?
-to je vrsta utičnica koja se nalazi na zadnjoj strani matične ploče, a van kućišta. To su
elektronske i programabilne komponente gde se moţe programirati funkcija porta (da li je ulaz ili
izlaz), brzina prenosa, forma podataka.
6) Razlika izmeĎu serijskog i paralelnog porta?
-razlikuju se po broju iglica – pinova. Kod serijskog porta komunikacija je
jednosmerna, podaci se prenose u vidu 1 i 0 (u nizu od 8 cifara) i to bit po bit, počev od najmanje
vrednosti. Označavaju se COM1, COM2,... Sporiji su, ali su pouzdaniji (miš, tastatura, modem, ...).
Paralelni portovi su brţi, ali nepouzdaniji. Podaci mogu teći u oba smera, nizovi 0 i 1 se
istovremeno generišu (istovremeno 8 bita). Oznake LPT1, LPT2,...(priključuje se štampač).
7) USB port?
-obezbeĎuje serijski prenos podataka brzinom od 12Mb/s (miš, štampač, skener, ploter,
fleš memorija, digitalni fotoaparat,...). Brz i jednostavan za korišćenje.
8) Fire Wire port?
-brz port 100, 200, 400 pa i 800Mb/s. Priključuje se recimo kamera, a ima i USB
priključke.
9) Bluetooth port?
-za spajanje ureĎaja na manjoj udaljenosti. Svaki bluetooth ureĎaj pokriva signalom
odreĎeni prostor oko sebe i omogućava spajanje ureĎaja koji se naĎu u tom prostoru. PredviĎen za
spajanje mobilnih telefona, laptopova, ...
Završni deo: Komentar obnovljenog gradiva uz izvoĎenje odreĎenih zaključaka: da je računar ureĎaj
koji komunicira sa perifernim ureĎajima; da ta komunikacija moţe biti programabilna i brza; da se
računarom preko odgovarajućih intarfejsa moţe upravljati mehaničkim procesima (jednosmernim
elektromotorom).
2.čas
Organizacija časa:
NASTA VNI ČAS
UVODNI DEO :
ponavljanje
gradiva
GLAVNI DEO :
upravljanje
računarom
ZAVRŠNI DEO:
komentar
M ESTO RADA
školski
kabinet
školski
kabinet
školski
kabinet
OBLIK RA DA
frontalni
frontalni
frontalni
NASTA VNA
METODA
verbalna
verbalna,
demonstraciona
verbalna
VREM E
5
35
5
Uvodni deo: 1) Šta su interfejsi?
-interfejsima zovemo sistem veza kojima računarske jedinice komuniciraju meĎusobno:
centralna procesorska jedinica – memorija – ulazno/izlazne jedinice. Razlikujemo grafički, zvučni
interfejs kao i druge specijalne.(tastatura – grafički interfejs – monitor i sl.). Pod interfejsima
podrazumevamo i hardverska elektronska kola koja upravljaju prenosom podataka izmeĎu računara i
perifernih jedinica.
2) Objasni razliku izmeĎu paralelnih i serijskih portova?
-razlikuju se po načinu komunikacije i broju iglica na adapteru. Serijski portovi COM1,
COM2,... prenose signale bit po bit. Komunikacija je jednosmerna, sporiji su, ali su pouzdaniji.
Priključuju miš, tastaturu,...
Paralelni portovi LPT1, LPT2,... su brţi, ali manje pouzdani. Istovremeno se generišu 0 i 1(na
ulazima/izlazima), reči od 8 bita (bajtovi), imaju više iglica i moţe da se priključi recimo šta mpač.
3) Da li je moguće upravljati mašinama pomoću računara?
-naravno, potrebno je imati odgovarajući interfejs sa odgovarajućim programom (a to se
moţe povezati recimo sa jednosmernim elektromotorom).
Glavni deo:
Upravljanje modelima pomoću računara
Digitalni sistemi upravljanja proces upravljanja čine lakim i sigurnim. Digitalno upravljanje se
ostvaruje pomoću tehnologije elektronskih logičkih sklopova.
Logički sklop je skup elektrotehničkih ili elektronskih elemenata koji mogu imati jedan ili više
ulaza i jedan ili više izlaza. U digitalnim sistemima električni signali se predstavljaju logičkim 0 i 1.
Svaka cifra predstavlja električni impuls odreĎenog napona (ako je na ulazu 1 kaţemo da ulaz
postoji, a ako je 0, kaţemo da nema ulaza).
Kod digitalnih sistema se upravlja prenošenjem informacija tj. preko predajnika – kodera.
Koder pretvara akcije sa tastature u električne impulse. Potom se ti impulsi (upravljački impulsi)
prenose u procesor. CPU koordinira dotok informacija u čitavom sistemu digitalnog upravljanja.
Na osnovu ulaznih 0 i 1 procesor ih obrađuje u skladu sa programom i šalje na izlaz takođe u
binarnom obliku (obrada informacija se dešava u logičkim kolima procesora), kola rade koordinisano
ako bi proizveli „odluku“ – izlaznu informaciju.
Obrađene informacije CPU upućuje objektu upravljanja preko dekodera koji digitalnu
informaciju pretvara u signal koji upravlja objektom.
Pomoću PC računara je moguće upravljati
ureĎajima pomoću digitalnih tehnologija.Računarom
je moguće upravljati i analognim pojavama. Zato se
digitalni signal pretvara u analogni i obrnuto.
Da bi analognu pojavu prikazali u digitalnom
obliku potrebno je izvršiti digitalizaciju signala, a to
rade AD koderi (analogni em talas pretvaraju u digitalni strujni).
DA konvertori (dekoderi) digitalni signal
pretvaraju u analogni.
 digitalna telekomanda
primanje i davanje informaciju na daljinu. Da bi računar mogao da upravlja nekim ureĎajem ili
procesom potrebne su mu dve vrste informacija:
-informacije o ulaznim signalima i stanju upravljačkog sistema
-informacije o ţeljenom ponašanju sistema.
Digitalno upravljanje se vrši pomoću logičkih kola – elektronskih ureĎaja – kontrole ra.
Mikrokontroler programabilni elektronski ureĎaj predviĎen za realizaciju upravljačkih
aplikacija. Ima za zadatak da zameni čoveka u upravljanju procesima raznih vrsta i sadrţi skoro sve
elemente računarskog sistema. Na istom čipu se nalaze mikroprocesor, RAM i ROM memorija i
kombinacija različitih periferija – digitalni i analogni portovi i dr. U memoriju mikrokontrolera upisani
su gotovi aplikativni softveri koji sluţe za upravljačke akcije.
U automobil se ugraĎuju mikrokontroleri koji upravljaju ABS-om, kočionom sistemom,
klimom, ubrizgavanjem goriva... Svaka igračka na baterije ima ugraĎen bar jkedan mikrokontroler.
 upravljanje robotima
Robotima se upravlja preko softvera koji programiraju ureĎaje da raznim senzorima
prikupljaju podatke i na osnovu njih obavljaju razne funkcije. Takav je program Robotics Studio.
Funkcionisanje robota zasnovano je na inteligenciji koja potiče od programa koji ima
sposobnost da prepozna odreĎene situacije i da ih rešava. To je veštačka inteligencija. Veza računara i
robota se ostvaruje preko mikrokontrolera (sa odgovarajućim programom).
 Učenicima će biti predstavljen interfejs „CD Robi“ kojim ćemo upravljati modelom automobila
pomoću računara.
Završni deo: 1) Kako računar upravlja modelima?
-digitalno upravljanje se vrši pomoću logičkih kola – elektronskih ureĎaja – kontrolera
sa odgovarajućim softverom.
2) Šta su mikrokontroleri?
-mikrokontroleri su programabilni elektronski ureĎaji predviĎeni za realizaciju
upravljačkih komandi. To je čip na kome se nalaze mikroprocesor, memorija sa softverom za
upravljačke akcije, digitalni, anlogni portovi.
3) Šta su AD i DA konvertori?
-to su logička kola čiji je zadatak da analogne signale pretvore u digitalne (AD) i
obrnuto digitalne konvertuju u analogne.
Predmet:
Tehničko i informatičko obrazovanje
Nastavna tema:
Informatičke tehnologije 14(6+8)
Nastavna jedinica: Rad sa konstruktorima na bazi interfejs tehnologije
Škola:
Razred:
VII
23-24.
Mesto rada: školski kabinet
Tip časa: utvrĎivanje nastavnog gradiva
Oblik rada: frontalni, grupni
Nastavna metoda: verbalna, demonstrativna, metod praktičnog rada
Vaspitno-obrazovni zadatak:
- obrazovno- materijalni: učenici će koristeći elemente konstruktorskog kompleta praviti
model kamiona, traktora, automobila, dizalice i ugraditi elektromotor.
- obrazovno- funkcionalni: učenici treba da znaju da uz pomoć elemenata
konstruktorskog kompleta izrade sopstvene modele (radne organe, prenosnike); da znaju šta je
mikrokontroler i da na njega poveţu elektromotor; da znaju da kontroler poveţu na računar; da
znaju da pomoću računara i odgovarajućeg programa pokrenu svoj model.
- vaspitni zadatak: jačanje preciznosti i koncentracije, razvijanje smisla za timski rad i
upotrebu alata; jačanje interesovanja za savremene tehnologije i njihovu primenu u upravljanju
mašinama.
Organizacija časa:
NASTA VNI ČAS
UVODNI DEO :
obnavljanje
prethodnog znanja
GLAVNI DEO :
izrada modela
ZAVRŠNI DEO:
komentar
radova
M ESTO RADA
školski
kabinet
školski
kabinet
školski
kabinet
OBLIK RA DA
frontalni
frontalni, grupni
frontalni
NASTA VNA
METODA
verbalna
verbalna,
demonstraciona
metod pr, rada
verbalna
VREM E
5
35
5
Nastavna sredstva: konstruktorski kompleti,računar, video projektor, interfejs “CD Robi”
Lite ratura: Tehničko i informatičko obrazovanje za 7. razred. Zavod za udţbenike Beograd 2009.
Uvodni deo: 1) Kako se ostvaruje upravljanje modelima pomoću računara?
-digitalno upravljanje se ostvaruje preko elektronskih sklopova – mikrokontrolera.
2) Šta je mikrokontroler?
- mikrokontroler je programabilni elektronski ureĎaj predviĎen za realizaciju
upravljačkih aplikacija. Na istom čipu se nalaze mikroprocesor, RAM I ROM memorija, digitalni i
analogni portovi. U memorije su upisani gotovi programi za upravljanje.
3) Šta su AD I DA konvertori?
-A/D konvertori pretvaraju analogni u digitalni signal, D/A konvertori obavljaju
suprotan proces. To je potrebno jer je računar digitalni ureĎaj, a upravlja analognim mehaničkim
procesima (rad elektromotora).
Glavni deo : -nastavnik deli učenike u grupe od po 4 učenika.
-svaka grupa dobija zadatak : izrada maodela kamiona, traktora, dizalice, reduktora.
-učenici će pripremiti potrebne elemente iz konstruktorskih kompleta i na osnovu
uputstva za izradu traţenog modela iz konstruktorskih kompleta pristupiti izradi traţenog modela.
 korišćeni (potrebni) elementi :
- nastavnik prati izradu modela uz odgovarajuće korekcije i
sugestije.
završni deo: -komentar do tada uraĎenih modela
-pohvaliti najbolje grupe(radove)
-ukazati na greške
-sugestije za dalji rad kako bi modeli bili uraĎeni
što preciznije.
2. čas
Organizacija časa:
NASTA VNI ČAS
UVODNI DEO : kratak
ko mentar i
uputstva
GLAVNI DEO :
izrada modela
ZAVRŠNI DEO:
komentar
radova
M ESTO RADA
školski
kabinet
školski
kabinet
školski
kabinet
OBLIK RA DA
frontalni
frontalni, grupni
frontalni
NASTA VNA
METODA
verbalna
verbalna,
demonstraciona
metod pr, rada
verbalna
VREM E
5
35
5
Uvodni deo: Još jedan kratak komentar raĎenih modela uz sugestije za dalji rad.
Glavni deo: -učenici nastavljaju sa izradom modela
-učenici će pričvrstiti elektromotor u svom modelu.
-obezbediti prenos snage i kretanja elektromotora do radnih organa korišćenjem
odgovarajuće zupčaste veze.
-povezati elektromotor sa mikrokontrolerom.
-obezbediti napajanje (baterija 1,5V)
-povezati mikrokontroler sa računarom
-pokretanje modela pomoću računara.
Završni deo:
Komentar današnjih radova:
-pohvaliti radove i uloţen trud.
-ukazati na najčešće greške.
-sugestije za dalji rad.
-kroz razgovor sa učenicima izvesti odreĎene zaključke i konstatovati da je budućnost u upravljanju
mašinama i raznim procesima jeste upravo u korišćenju računara.
Predmet:
Tehničko i informatičko obrazovanje
Nastavna tema:
Materijali 2(2+0)
Nastavna jedinica: Mašinski materijali: metali, legure, kompoziti, nemetali, pogonski materijali.
Svojstva metala i legura(ispitivanje tvrdoće, čvrstoće...)
Škola:
Razred:
VII
25-26.
Mesto rada: školski kabinet
Tip časa: obrada nastavnog gradiva
Oblik rada: frontalni
Nastavna metoda: verbalna, demonstrativna
Vaspitno-obrazovni zadatak:
- obrazovno- materijalni: učenici će učiti o vrstama materijala kao i o svojstvima metala i
legura.
-obrazovno- funkcionalni: učenici treba da raspoznaju vrste materijala; da znaju
specifična tehničko-tehnološka svojstva metala i legura; da znaju da odaberu materijal za novo
upotrebno sredstvo; da znaju šta su fizičke. hemijske, tehnološke osobine; da znaju šta su
mehaničke osobine i to: tvrdoća, čvrstoća, elastičnost, plastičnost, ţilavost, krutost; da znaju vrste
naprezanja.
- vaspitni zadatak: razvijanje tehničke kulture i interesovanja za savremene tehnološke
postupke i materijale.
Organizacija časa:
NASTA VNI ČAS
UVODNI DEO :
obnavljanje
prethodnog znanja
GLAVNI DEO :
mašinski
materijali
ZAVRŠNI DEO:
ponavljanje
iznetog gradiva
M ESTO RADA
OBLIK RA DA
školski
kabinet
frontalni
školski
kabinet
frontalni
školski
kabinet
frontalni
NASTA VNA
METODA
VREM E
verbalna
verbalna,
demonstraciona
verbalna
5
35
5
Nastavna sredstva: slike, školski računar i odgovarajući softver.
Lite ratura: Tehničko i informatičko obrazovanje za 7. razred. Zavod za udţbenike Beograd 2009.
Uvodni deo: 1) Koji materijali se koriste u graĎevini?
-prirodni i veštački.Od prirodnih: pesak, šljunak, kamen, voda, od veštačkih: čelik,
staklo, plastika, cement, kreč,...
2) Koji hemijski elementi spadaju u metale?
-Fe, Cr, Ni, Pb, Cu, Al, W, V, ...
3) Kada posmatramo delove automobila koje materijale prepoznajemo?
-pre svega čelik, ali i gumu, plastiku, ...
Glavni deo:
Vrste materijala
Materijali su supstance od kojih se izraĎuju objekti. Kada je svesno upotrebljen kamen ili štap –
nastao je materijal.
U zavisnosti od sastava, strukture i mikrostrukture, materijali se dele na:
- mašinske materijale (metali i legure)
- polimere (plastični materijali)
- kompozitne materijale
- ostale materijale (pogonski, elektronski, pametni i biomaterijali, ...)
 Mašinski materijali
Najzastupljeniji su metali. Imaju kristalnu graĎu zbog čega su
dobri provodnici toplote i električne struje, mogu se plastično deformisati
(kovati, gnječiti i sl.) i neporozni su. Retko se nalaze u elementarnom
obliku, već u obliku rude. Iz ruda se dobijaju metali i legure, a
upotrebljavaju se za izradu raznih mašina i ureĎaja.
-šta su legure?
Legura – znači mešavina (kod nas se upotrebljava i slitina), dobija se
slivanjem dva ili više metala. Legure često imaju svojstva koja metali
od kojih su dobijene nemaju.
Čelik
Čelik je legura gvoţĎa i ugljenika (0.01-2,14%)C.
Proizvodi se u visokim pećima koje su i do 100m visoke
U njihovu unutrašnjost slaţu se naizmenično slojevi
gvozdene rude i uglja. Ova masa se zagreva na 1500˚C.
Tada se gvoţĎe iz rude meša sa ugljenikom iz uglja. Na dno se
cedi legura zvana liveno gvoţĎe. Ono se dalje preraĎuje da bi
se dobio čelik u obliku slabova, limova.
-sumpor i fosfor se uvek smatraju nečistoćama i izbacuju se iz
čelika (recimo, sumpor čeliku daje krtost, pa on puca kao kora
zrele lubenice, a smatra se da je Titanik upravo zbog toga i
potonuo, jer je kasnijim ispitivanjima utvrĎeno da je njegov
čelik bio bogat simporom)
-zbog toga se kroz visoke peći produvava kiseonik ( ) koji
za sebe veţe sumpor (S) i u vidu sumpor-monoksida (SO)
i sumpor-dioksida (
) odlazi u atmosferu.
-osobine i primena:
Čelik je sive boje, dobro provodi toplotu, veoma izraţene
čvrstoće i tvrdoće, elastičnosti, lako se obraĎuje rezanjem,
zavarivanjem i deformisanjem i podloţan je koroziji.
Čelici su podeljeni u dve osnovne grupe i to:
prema sastavu:
1) čelici sa negarantovanim hemijskim sastavom
2) čelici sa garantovanim hemijskim sastavom
,a čelici sa garantovanim hemijskim sastavom se dele:
uglje nični čelici
odlučujući uticaj na osobine ima
ugljenik, a legirajućih elemenata
nema u bitnim količinama.
Prema nameni se dele na:
legirani čelici
odlučujući uticaj na osobine imaju
legirajući elementi. Dodaju se ili
ostavljaju u čeliku radi poboljšanja
osobina.
- konstrukcione
- alatne
-čelike i legure sa naročitim fizičkim svojstvima
 Obojeni metali i njihove legure
U obojene metale spadaju svi metali izuzev gvoţĎa i njegovih legura. Dele se na:
-teške obojene metale(Cu, Pb, Zn, Sn,...)ρ>5kg/
-lake obojene metale (Al, Mg, Ti) ρ<5kg/
Bakar (Cu) i njegove legure
Osobine: Bakar je crvenkasto braon boje, mek, vrlo velike toplotne i električne provodljivosti. Na
vazduhu ne podleţe koroziji, ali usled dugog stajanja presvlači se zelenom patinom.
Upotreba: -za proizvodnju električnih provodnika
-delova mašina
-cevi
-u elektronici
-za proizvodnju legura: mesing i bronza.
o mesing
Mesing je legura bakra, Cu i cinka, Zn( 30-40%)
Osobine: Mesing ima boju zlata, veliku gustinu, dobar je provodnik struje i toplote, otporan na
koroziju, srednje tvrdoće i čvrstoće, veoma pogodan za obradu rezanjem, lako se lemi i lije.
Upotreba: -za izradu ukrasnih predmeta
-kondenzatora
-cevi za razmenjivače toplote
-za duboko izvlačenje čaura
-izradu cevi, limova, ţica, brava, zavrtnjeva.
o bronza
Bronza je legura bakra, Cu (najmanje 60%) i nekog legirajućeg elementa po kome i dobija naziv:
kalajna, olovna, fosforna, aluminijumska bronza itd.
Upotreba: - izrada zavrtnja
-izrada armatura, zupčanika, kućišta
-izrada pumpi i turbina
-košuljica leţišta
-brodskih propelera
Aluminijum i njegove legure
Aluminijum je lak metal (ρ=2,7 g/
). Polazna sirovina za dobijanje aluminijuma je boksit.
Osobine: lak metal, lako se oblikuje u ţicu i valja u limove, ima dobru električnu i toplotnu
provodljivost, otporan je prema koroziji, kao legiran zamenjuje bakar.
Upotreba: - u hemijskoj, prehrambenoj i graĎevinskoj industriji
- za automobilske i avionske delove
- kuhinjsko posuĎe
Najpoznatije legure: sadrţe najmanje 87% aluminijuma (Al), a ostalo su različiti dodaci. Čvrste su i
lako se obraĎuju. To su duraluminijum (pogodan za obradu), silume n (pogodan za livenje),
magnalijum.
Polimerni „plastični“ materijali
Sve se više primenjuju plastični materijali (plastične mase) tj. materijali na osnovu polimera.
Polimerni materijali se dele na: - veštačke (plastika, elastomeri, lepkovi)
-prirodne (drvo, guma)
-animalne (kosti, koţa)
Kompozitni materijali
Kombinovanjem više materijala radi stvaranja novog koji poseduje bolja svojstva u odnosu na svojstva
pojedinačnih komponenti dobijamo kompozitni materijal.
Upotreba: U visoko razvijenim transportnim sistemima vazduhoplovstva, formula 1, ...
Most od staklenih i ugljeničnih vlakana
Boeing 787 dreamliner
Ovaj model aviona predstavlja poslednje čudo avio-tehnike, 50 odsto je izraĎen od kompozitnih
materijala, a telo velike duţine trebalo bi da avio-kompanijama donese uštedu od stotina miliona dolara
u pogledu
uštede
u
potrošnji
goriva
u odnosu
na druge
tipove aviona.
Boeing se nada da će prvi komercijalni model isporučiti krajem 2010. godine
Naime, veliki cilindrični delovi trupa će biti pravljeni od jednog komada kompozita, tj. karbon- fibera.
To ne samo da će učiniti strukturu čvrstom, već će eliminisati potrebu za detaljnim rastavljanjem
aviona pri revizijama ili večiti strah od zamora i korozije materijala. Doduše, Boing je razmatrao i tzv.
crni aluminijum, tj. kompozitne panele koji bi bili spajani poput metalnih, šrafovima i nitnama, ali se
odlučio za drugačiji, novi pristup. Naime, na kalup se namotava traka kompozita u više slojeva,
natopljena polimerskim smolama, a onda sve ide u posebne peći, gde se pod pritiskom i toplotom
kompozitna obloga sjedinjuje i konačno formira
keramički materijali
Osobine: oni su tvrdi i krti materijali(imaju malu ţilavost i plastičnost). Dobri su toplotni i električni
izolatori, dobre su hemijske stabilnosti i visoke temperature topljenja.
Upotreba: tradicionalni keramički materijali se koriste u graĎevinarstvu, a tehnički imaju široku
primenu u mašinskim konstrukcijama, elektrotehnici (topljivi osigurači, sijalična grla).
pogonski materijali
Pod pogonskim mašinskim materijalima podrazumevamo goriva i maziva.
o
Gorivo koja u prisustvu kiseonika (oksidatora) i ponekad samo jedne varnice, moţe da se zapali
i gori, oslobaĎajući veliku količinu energije. Toplotna moć goriva je ona količina toplote koja se
oslobaĎa pri potpunom sagorevanja goriva tj. količina toplote (J) koju oslobaĎa jedinica mase ili
jedinica zapremine goriva. U zavisnosti od agregatnog stanja goriva mogu biti:
-tečna (nafta i njeni derivati)
-gasovita (zemni gas)
-čvrsta (ugalj, drvo, uran...)
-nafta je još uvek najznačajnije tečno gorivo. Sirova nafta (ugljovodonici) se zagreva na oko 360˚c i
frakcionom destilacijom se preraĎuje u benzin, dizel- gorivo, ulje za loţenje, ulje za podmazivanje,
bitumen i dr.
-gasovita goriva se koriste u industriji, jer su jeftinija. TakoĎe se koriste butan i propan sabijeni u
čelične boce (u tečnom stanju).
-ugalj je najrasprostranjenije gorivo. Najkvalitetniji: antracit i kameni ugalj, zatim mrki, lignit i treset.
-uran – gorivo za nuklearne reaktore.
o
Maziva podrazumevaju maziva ulja i mazive masti.
Maziva sluţe za podmazivanje jednostavnijih mašinskih konstrukcija kako bi se smanjilo trenje i
habanje.
Savremeni mehanizmi zahtevaju veća opterećenja, promenljive uslove eksploatacije, manje
zapremine ulja. Ulja za podmazivanje SUS motora treba da obavljaju 5 vaţnih funkcija: podmazivanje,
hlaĎenje, zaptivanje, pranje i zaštita.
Završni deo: 1) Šta su materijali?
-supstance od kojih se izraĎuju objekti, mašine, alati,...
2) Kako se dele materijali?
-mašinske, plastične, kompozitne, keramičke i ostale.
3) Najzastupljeniji mašinski materijali?
-metali i njihove legure i to legura gvoţĎa – čelik, a i obojeni metali, laki i teški i
njihove legure: bakar(mesing, bronza), a od lakih aluminijum (duraluminijum, silumen, magnalijum).
4) Plastični materijali? (polimerni)
-veštački (plastika, elastomeri, lepkovi); prirodni (drvo, guma), animalne (kosti,
koţa)
5) Šta su kompozitni materijali?
-dobijaju se kombinovanjem više materijala, radi dobijanja novog, koji poseduje
bolja svojstva od pojedinačnih komponenti.
2. čas
Organizacija časa:
NASTA VNI ČAS
UVODNI DEO :
obnavljanje
prethodnog znanja
GLAVNI DEO :
mašinski
materijali
ZAVRŠNI DEO:
ponavljanje
iznetog gradiva
M ESTO RADA
OBLIK RA DA
školski
kabinet
frontalni
školski
kabinet
frontalni
školski
kabinet
frontalni
NASTA VNA
METODA
verbalna
verbalna,
demonstraciona
verbalna
VREM E
5
35
5
Uvodni deo: 1) Šta je mesing i za šta se koristi?
-mesing je legura bakra i cinka. Ima boju zlata, dobar je provodnik struje i toplote,
otporan na koroziju, lako se lemi i lije. Koristi se za izradu ukrasnih predmeta, kondenzatora, cevi,
limova, ţica, zavrtanja i dr.
2) Aluminijum?
-lak, lako se oblikuje u ţicu i valja u limove, ima dobru električnu i toplotnu
provodljivost, otporan prema koroziji, zamenjuje bakar. Primenjuje se u hemijskoj, prehrambenoj,
graĎevinskoj, avio i automobilskoj industriji.
3) Koji su pogonski materijali?
-podrazumevaju se goriva i maziva. Goriva: nafta, zemni gas, ugalj, uran, a maziva: ulja
i masti.
Glavni deo:
Svojstva metala i legura
Svojstva metala svrstavaju se u četiri osnovne grupe:
fizička svojstva – boja, sjaj, struktura, gustina, temperatura topljenja, električna i toplotna
provodljivost.
hemijska svojstva – hemijski sastav i otpornost prema koroziji
tehnološka svojstva – ponašanje pri različitim postupcima obrade: deformaciji, livenju, rezanju,
zavarivanju.
mehanička svojstva – čvrstoća, tvrdoća, elastičnost, plastičnost i ţilavost.
o čvrstoća podrazumeva otpor materijala na delovanje spoljašnjih sila koje nastoje da izazovu
promenu oblika (da ga saviju npr.). U materijalu se javlja sila otpora (napon) σ = [ ]
o tvrdoća je otpor koji materijal pruţa pri prodiranju drugog tvrĎeg materijala u njegov površinski
sloj. Definiše se otiskom koji utiskivač odreĎenog oblika i pod dejstvom odreĎena sile ostavlja na
površini. Izraţava se u [Pa], a postoji više metoda utvrĎivanja tvrdoće (po Brinelu, Rokvelu i Vikersu).
o elastičnost je sposobnost materijala da usled delovanja spoljašnjih sila, delimično promeni oblik
i dimenzije, a po prestanku delovanja tih sila povrati svoj prvobitan oblik.
o plastičnost je svojstvo materijala da pri delovanju spoljašnjih sila trajno promeni svoj oblik.
o ţilavost je svojstvo materijala da moţe da podnese trajnu promenu oblika usled dejstva udarnih
sila, a da pri tom ne prsne.
o krtost je osobina suprotna ţilavosti.
Ispitivanje čvrstoće materijala
Neke materijale lakše kidamo, a neke teţe.
Čelično uţe u odnosu na platneno uţe izdrţaće mnogo
veću silu pre kidanja od platnenog uţeta. Kod kidanja,
spoljašnja sila razdvaja molekule materijala izmeĎu kojih
deluju privlačne sile, a te sile imaju različite vrednosti
za različite materijale. Čvrstoću metala na kidanje ispitujemo
kidanjem uzorka na mašinama – kidalicama. Uzorak se stavi
u čeljusti kidalice, a sila deluje tako da ga rasteţe.
Uzorak je napregnut na istezanje. Instrumenti mere
intenzitet sile i izduţenje uzorka.
Mehaničko ispitivanje materijala
Razni delovi mašina su izloţeni delovanju spoljašnjih
sila (opterećenja). Kaţemo da su materijali izloţeni naprezanju.
Dakle, unutar materijala se javlja otpor na spoljašnja opterećenja – napre zanje tj. javlja se sila otpora –
napon.
U zavisnosti od načina delovanja sila na telo, javljaju se razne vrste naprezanja:
o istezanje i pritisak
istezanje
pritisak
o savijanje
o smicanje
o uvijanje
Završni deo: 1) Nabrojite svojstva metala?
-fizička, hemijska, tehnološka, mehanička.
2) Nabrojte mehanička svojstva.
-čvrstoća, tvrdoća, elastičnost, plastičnost i ţilavost.
3) Nabrojite vrste naprezanja koje se mogu javiti unutar tela kao posledica delovanja
spoljašnjih sila?
-naprezanje na istezanje, pritisak (aksijalna), savijanje, uvijanje i smicanje.
Predmet:
Tehničko i informatičko obrazovanje
Nastavna tema:
Merenje i kontrola 2(0+2)
Nastavna jedinica: Merenje, merna sredstva i kontrola: duţine, ugla, mase i momenta. Razmeravanje
i obeleţavanje na metalu
Škola:
Razred:
VII
27-28.
Mesto rada: školski kabinet
Tip časa: utvrĎivanje nastavnog gradiva
Oblik rada: frontalni, grupni
Nastavna metoda: verbalna, demonstrativna, metod praktičnog rada
Vaspitno-obrazovni zadatak:
- obrazovno- materijalni: učenici će se upoznati sa merenjem, mernim sredstvima kao i
postupkom razmeravanja i obeleţavanjem na metalu.
-obrazovno- funkcionalni: učenici treba da raspoznaju vrste materijala; da znaju šta znači
izmeriti neku fizičku veličinu; da znaju da izmere duţinu pomoću nonijusa i mikrometarskog
zavrtnja; da znaju da izmere uglove; da znaju da koriste terazije; da znaju da nanesu mere na metal.
- vaspitni zadatak: jačanje preciznosti i koncentracije; sticanje znanja i veštine u
rukovanju mernim instrumentima; jačanje svesti o preciznosti kao bitnom preduslovu u svim
oblastima ljudskog delovanja.
Organizacija časa:
NASTA VNI ČAS
UVODNI DEO :
obnavljanje
prethodnog znanja
GLAVNI DEO :
merenje, merna
sredstva
ZAVRŠNI DEO:
komentar i
zaključci
M ESTO RADA
školski
kabinet
školski
kabinet
školski
kabinet
OBLIK RA DA
frontalni
frontalni, grupni
frontalni
NASTA VNA
METODA
verbalna
verbalna,
demonstraciona
metod pr. rada
verbalna
VREM E
5
35
5
Nastavna sredstva: lenjir sa nonijusom, mikrometarski zavrtanj, apotekarske terazije; čelična igla,
tačkaš, metalni ugaonik.
Lite ratura: Tehničko i informatičko obrazovanje za 7. razred. Zavod za udţbenike Beograd 2009.
Uvodni deo: 1) Navedite osnovne fizičke veličine i njihove jedinice.(fizika 7.)
-duţina[m], masa[kg], vreme[s], temperatura[K], jačina svetlosti[Cd], jačina struje[A],
količina supstance[mol].
2) Šta znači izmeriti neku fizičku veličinu?(fizika 7.)
-znači uporediti je sa istorodnom fizičkom veličinom koja je uzeta za jedinicu.
3) Kako merimo masu? (fizika 7.)
-masu merimo vagom, ona je karakteristika svakog tela. Masa je mera inertnosti tela.
4) Šta je moment sile? (fizika 7.)
-moment sile je jednak proizvodu sile i kraka sile M=F r.
5) Jedinica za moment sile je?
-[Nm]
Glavni deo:
Merenje, merna sredstva i kontrola
Merenje je tehničku postupak utvrĎivanja vrednosti zadate veličine izraţene brojem i jedinicom
mere. Izmeriti neku fizičku veličinu znači uporediti je sa istorodnom veličinom koja je uzeta za jedinicu.
Kao rezultat merenja se dobija broj koji pokazuje koliko je puta merena veličina veća ili manja od
njene jedinice.
o merenje duţine
Duţinske mere se mere mernom letvom, mernim lenjirom ili mernom trakom. Ovaj pribor se
kortisti za brzo merenje kada se ne zahteva velika preciznost.
Merila sa nonijusom se koriste za preciznija merenja, sa preciznošću očitavanja u mm, pa i stotih
delova milimetra.
o merenje pomičnim merilom
Milimetre očitavamo na
nepomičnoj skali i to cele
milimetre, a pročitamo
onaj broj na koji nam
„pokaţe“ tj. do kog doĎe
nula sa pomične skale.
Desete delove milimetra
očitavamo na pomičnom
delu sa nonijusom. Broj
desetina se očitava tako što
se traţe: podeok sa
nepomičnog dela i podeok
sa pomičnog dela koji se
poklapaju i broji se koji je
to podeok po redu sa
pomičnog dela i taj broj
predstavlja broj desetih
delova milimetra.
o merenje mikrometrom
Mikrometar se koristi za
precizna merenja.
Broj celih i polovina
milimetara očitavamo sa
nepokretnog vretena(sa
njegove linearne skale), a
stote delove sa pokretnog
doboša.
Sa nepokretnog doboša očitamo: celih 6 mm(pomično vreteno
se našlo iza crte na nepokretnom dobošu, koja označava 6mm), a
sa pokretnog doboša očitamo stote delove milimetra (i to onu cifru
na koju pokazuje sama linearna skala neporetnog doboša). U ovom
primeru to je cifra 28 tj. u pitanju je 0,28mm.
o kontrola duţinskih mera
Kontrola duţinskih mera se vrši etalonima, kontrolnim listićima, račvama, čepovima kontrolnim
šablonima.
o merenje uglova
Merenje uglova se izvodi uglomerima. Uglomeri mogu biti univerzalni ili optički. Koriste se za
ocrtavanje i merenje uglova od . Kontrola veličine ugla izvodi se šablonima i ugaonicima.
o merenje mase
Masa je osnovna karakteristika svakog tela. Ona je mera inertnosti tela, jedinica je kilogram [kg].
Masa se meri vagom.(fizika 7.) Postoje različite vrste vaga u zavisnosti od kapaciteta i preciznosti:
decimalna vaga, tehnička vaga, precizna vaga, analitička vaga i mikrovaga.
U zakočenom stanju na jedan tas terazija se stavlja
telo čiju masu merimo, a na drugi tas – teg poznate mase iz
seta tegova.
Otkočimo vagu i pratimo poloţaj igle na skali. Ako je
na nuli, terazije su u ravnoteţi i završili smo merenje. Ako
terazije nisu u ravnoteţi (npr. telo preteţe), zakočimo vagu
(spustimo tasove) i dodamo novi teg na tas sa tegovima.
Ponovo otkočimo terazije i pratimo poloţaj igle na
skali. Ako je igla na 0, terazije su u ravnoteţi i završili smo
merenje.
Saberemo vrednosti tegova sa tasa i dobićemo masu
tela koje smo merili.
Tegovi mogu biti vrednosti i reda mg i µg. Ovo su vrlo
precizne terazije i zovu ih i apotekarskom vagom.
o merenje momenta
Moment sile:
= x ,
gde je: M – moment sile,
F – intenzitet sile,
r – krak sile (krak sile je normalno rastojanje od tačke oslonca
do pravca delovanja sile) – fizika 7.
Momentom sile odreĎujemo sposobnost te sile da izazove rotaciju nekog tela koje ima neku
tačku oslonca (okretanje francuskog ključa, volana, moment pritezanja vijčanih spojeva, klackalica,
poluga, ...). Moment merimo tako što dinamometrom izmerimo intenzitet sile u [N], zatim lenjirom
izmerimo krak sile i mnoţenjem odredimo moment sile.
o razmeravanje i obeleţavanje na metalu.
Da bi se oblikovao neki predmet, odnosno da bi smo oblikovali
materijal (metal) tj. isekli po datim dimenzijama, potrebno je te dimenzije
naneti na metal (lim).
Linije obeleţavamo čeličnom iglom, lukove odgovarajućim
šestarom, a mesto za bušenje – tačkašem. TakoĎe se za crtanje koristi
metalni ugaonik, a u industriji se koriste odgovarajući šabloni.
Završni deo: 1) Šta je merenje, a šta kontrola?
-merenjem se dobija vrednost merene veličine i to koliko
je puta merena veličina veća ili manja od njene jedinice. Kontrolom se vrši
uporeĎivanje, ne dobija se brojčana vrednost već se utvrĎuje da li su
dimenzije radnog dela u okviru odreĎenih granica.
2) Opišite postupak merenja nonijusom?
-celi milimetri se opisuju – očitavaju sa skale nepomičnog dela, a deseti delovi se
očitavaju sa pomičnog dela i to se broje crtice (na pomičnoj skali) koja se poklapa sa crtom na
nepomičnoj skali.
3) Šta se meri vagom, a šta dinamometrom?
-vagom se meri masa tela, a dinamometrom se meri intenzitet sile.
2. čas
Organizacija časa:
NASTA VNI ČAS
UVODNI DEO :
obnavljanje
prethodnog znanja
GLAVNI DEO :
merenje, merna
sredstva
ZAVRŠNI DEO:
komentar i
zaključci
M ESTO RADA
školski
kabinet
školski
kabinet
školski
kabinet
OBLIK RA DA
frontalni
frontalni, grupni
frontalni
NASTA VNA
METODA
verbalna
verbalna,
demonstraciona
metod pr. rada
verbalna
VREM E
5
35
5
Uvodni deo: 1) Opišite merenje terazijama.
-terazije se zakoče, pa se na tasove stavi telo čiju masu merimo, a na drugi tas se stavi teg
poznate mase. Zatim se vaga otkoči i prati se poloţaj igle. Ako se igla umiri na 0 završili smo merenje,
ako ne ponovo zakočimo terazije i dodamo sledeći teg i ponavljamo postupak dok se ne uspostavi
ravnoteţa.
2) Kako merimo moment?
-dinamometrom izmerimo silu, krak sile lenjirom, mernom trakom... i pomnoţimo:
M=Fr
3) Čemu sluţi čelična igla?
-za obeleţavanje tj. nanošenja dimenzija na metal, po kojim ćemo da taj metal sečemo.
Glavni deo:
Merenje mernim sredstvima
-priprema mernih instrumenata: lenjira sa nonijuson, mikrometra, lenjira, mernih traka, terazija,
uglomera, dinamometra,...
-podeliti učenike u grupe (po mogućstvu u grupe od po četiri učenika)
-podela zadataka grupama
I grupa
o Učenici dobijaju zadatak da izmere: duţinu olovke, prečnik olovke, duţinu i prečnik krede,
dimenzije gumice, spoljašnji i unutrašnji prečnik cevi.
o Merenja izvršiti: metarskom trakom, lenjirom, nonijusom, mikrometrom.
o Rezultate zapisati
o Prokomentarisati rezultate merenja sa grupom uz donošenje odreĎenih zaključaka:
-mikrometar daje najpreciznije rezultate i najmanju grešku, zatim nonijus, a „najgrublje “
rezultate daju lenjir i metarska traka.
-preciznost instrumenta zavisi od veličine najmanjeg podeoka na njegovoj skali
-maksimalna greška koju merni instrument pravi iznosi polovinu njegovog najmanjeg
podeoka (npr maksimalna greška lenjira iznosi 0,5 mm).
II grupa
o Učenici dobijaju zadatak da nactraju: petougao, šestougao, sedmougao
o Merenje uglova izvršiti uglomerom
o Rezultate merenja zapisati
o Prokomentarisati rezultate merenja sa grupom uz donošenje odreĎenih zaključaka:
-preciznost uglomera iznosi koliko i vrednost najmanjeg podeoka tj. 1 stepen.
-maksimalna greška iznosi polovinu vrednosti najmanjeg podeoka tj. ½ stepena.
III grupa
o Učenici dobijaju za zadatak da izmere terazijama mase: gumice, olovke, krede, rezača.
o Merenja izvršiti terazijama i kuhinjskom vagom
o Rezultate zapisati
o Prokomentarisati rezultate merenja sa grupom uz donošenje odreĎenih zaključaka:
-masa je aditivna veličina (tegove smo dodavali na tas terazija sve dokle nismo postigli
ravnoteţu, a zatim smo sabrali mase tegova i dobili masu tela koje smo merili)
-preciznost terazija je veća od preciznosti kuhinjske vage i za terazije iznosi koliko i
masa najmanjeg tega, a za kuhinjsku vagu iznosi koliko vrednost najmanjeg podeoka.
IV grupa
o Učenici dobijaju za zadatak da uz pomoć dinamometra i lenjira ili metarske trake odrede
moment potreban za: otvaranje vrata učionice,prozora, ormarića.
o Merenje sile izvršiti dinamometrom, ali tako da vrata pokrećemo preko dinamometra i to
pribliţno ravnomernom brzinom. Lenjirom ili metarskom trakom izmeriti krak sile (normalno
rastojenje od tačke oslonca vrata, a to su šarke, do pravca delovanja sile tj. mesta gde smo zakačili
dinamometar.
o Merenje ponoviti više puta, ali tako da u svakom sledećem merenju smanjujemo krak sile.
o Rezultate zapisati. (M=F r)
o Prokomentarisati rezultate merenja sa grupom uz donošenje odreĎenih zaključaka:
-moţete li da prokomentarišete tačnost Arhimedove izreke: „Dajte mi dovoljno veliku
polugu i čvrst oslonac – pokrenuću Zemlju“ ?
-sa smanjivanjem kraka sile morali smo da povećavamo intenzitet sile kako bi smo
postigli potreban moment za otvaranje vrata.
-povećanjem kraka sile lakše otvaramo vrata (jer smanjujemo potreban intenzitet sile)
-na tome se zasniva princip poluge. Povećanjem duţine poluge (kraka sile), smanjujemo
intenzitet upotrebljene sile, jer postiţemo dovoljan moment za podizanje tereta.
-povećanjem duţine poluge moţemo podići teţe predmete.
V grupa
o Učenici će dobiti za zadatak da čeličnom iglom na pocinkovanom limu obeleţe razvijeni
omotač kocke, kvadra.
o prokomentarisati sa grupom učenika koje su alate tj. pribor koristili za crtanje, a koji alati bi im
trebali za crtanje npr razvijenog omotača valjka (tačkaš, šestar, metalni ugaonik)
-ako bude dovoljno vremena grupe učenika će zameniti radna mesta.
Završni deo: Svaka grupa učenika će pred odeljenjem (svim ostalim grupama) opisati postupak rada
prilikom realizovanja svog zadatka, prokomentarisati rezultate merenja i izneti svoja zapaţanja i
zaključke vezane za svoj zadatak.
Predmet:
Tehničko i informatičko obrazovanje
Nastavna tema:
Tehnologija obrade materijala 4(4+0)
Nastavna jedinica: Principi obrade metala skidanjem strugotine
Škola:
Razred:
VII
29-30.
Mesto rada: školski kabinet
Tip časa: obrada nastavnog gradiva
Oblik rada: frontalni
Nastavna metoda: verbalna, demonstrativna
Vaspitno-obrazovni zadatak:
- obrazovno- materijalni: učenici će se upoznati sa osnovnim tehnološkim operacijama pri
obradi metala i to principima obrade metala skidanjem strugotine.
-obrazovno- funkcionalni: učenici treba da znaju principe obrade metala skidanjem
strugotine; da znaju koji procesi obrade tu spadaju; da znaju koji alati se koriste za mehaničku
obradu metala; da znaju za šta se koristi sekač, turpija, testera; da znaju koje se mašine koriste za
procese obrade metala skidanjem strugotine; da poveţu zakone fizike sa principima obrade
strugom, glodalicom, bušilicom, brusilicom, rendisaljkom; da znaju njihove radne alate.
-vaspitni zadatak: upozanavanje sa tehničko-tehnološkim procesima i njihovim
proizvodima i uopšte tehničko-tehnološkim okruţenjem; razvijanje tehničkog mišljenja i kulture.
Organizacija časa:
NASTA VNI ČAS
UVODNI DEO :
obnavljanje
prethodnog znanja
GLAVNI DEO :
principi obrade
metala
ZAVRŠNI DEO:
ponavljanje
gradiva
M ESTO RADA
školski
kabinet
školski
kabinet
školski
kabinet
OBLIK RA DA
frontalni
frontalni
frontalni
NASTA VNA
METODA
verbalna
verbalna,
demonstraciona
verbalna
VREM E
5
35
5
Nastavna sredstva: slike i šeme, odgovarajući softver, računar i video projektor.
Lite ratura: Tehničko i informatičko obrazovanje za 7. razred, Zavod za udţbenike Beograd 2009.
Uvodni deo: Obnoviti znanje iz fizike 7. razred kroz odgovore na pitanja:
1) Šta je poluga?
-poluga je kruto telo koje moţe da rotira oko svoje tačke oslonca.
2) Da bi se telo pokrenulo da rotira potrebno je ?
-potrebno je postići odgovarajući moment neophodan za pokretanje tela M=F r [Nm],
gde je: F – intenzitet sile izraţen u [N]
r – krak sile izraţen u [m], to je normalno rastojanje (najkraće) izmeĎu tačke oslonca i pravca
delovanja sile.
3) Šta se postiţe upotrebom poluge?
-poluga je telo koju pokreće neki moment sile. Pri svom kretanju, poluga moţe da
podigne neki teret. Pošto na moment pored inenziteta sile utiče i krak sile, ţeljeni moment se moţe
postići i povećavanjem kraka sile. Dakle što je duţa poluga postiţemo moment dovoljan za podizanje
tereta, a uz upotrebu manje sile.
Glavni deo:
Principi obrade metala skidanjem strugotine
Obrada metala se obavlja raznim postupcima i to u zavisnosti od njegovih mehaničkih, fizičkih i
hemijskih svojstava.
Svi postupci obrade metala se mogu svrstati u dve osnovne grupe:
-skidanjem strugotine – me hanička obrada
-bez skidanja strugotine – plastična obrada
Obrada metala skidanjem strugotine ili mehanička obrada obavlja se: rezanjem, turpijanjem,
struganjem, glodanjem, rendisanjem, brušenjem, bušenjem, izradom navoja.
Princip obrade metala skidanje m strugotine se zasniva na rezanju metala klinastim sečivom
različitih oblika, pri čemu se zbog sile prodiranja odvajaju čestice metala – strugotine i postiţe se
ţeljeni oblik predmeta.
Prema nameni sve alate i sredstva za mehaničku obradu svrstavamo u:
- pribor za merenje i kontrolu i obeleţavanje
- sredstva za prihvatanje i drţanje alata i predmeta
- alat za obradu metala
Sredstva za prihvatanje i drţanje alata i predmeta
Osnovno sredstvo za prihvatanje i drţanje
predmeta obrade jeste stega (mengele).
1-nepokretni deo čeljusti
2-pokretni deo čeljusti
3-navojno vreteno
4-ručica za okretanje
5-površina za ravnanje
6-navrtka
U toku rada s metalom javlja se potreba za
pridrţavanjem manjih predmeta. Tada se sluţimo
ručnom stegom ili kleštima.
Alat za obradu metala
sekač
se koristi za presecanje radnih komada. Koristi se i za
izradu ţlebova i proreza. Obrada metala sekačem
sastoji se u utiskivanju reznog klina u materijal udarcima
čekića pri čemu se stvara strugotina.
Stega
testera
je alat sa nizom kaljenih zubaca koji su naizmenično
zakrenuti u stranu (cik-cak) čime se obezbeĎuje prolaz
testere kroz materijal bez suvišnog trenja.
Testerisanjem se: preseca materijal, usecaju ţlebovi i
kanali.
Testere mogu biti ručne i mašinske. Kod ručnih
list testere je učvršćen u metalni luk (ram). Svaki zubac
predstavlja sečivo u obliku klina. Da bi testera rezala
unapred u tom smeru treba postaviti zupce.
Ručna testera za metal:
1 – ram (okvir) testere
2 – list
3 – vijak za pritezanje lista
turpije
sluţe za ravnanje površina predmeta, za izradu
ţlebova i useka.
Turpije se dele prema obliku: ravne, četvrtaste, trouglaste, okrugle, poluokrugle...
Prema kvalitetu: grube, srednje i fine
Prema narezu: jednosečne, dvosečne i sa ukrštenim narezom.
Završni deo: 1) Kako se mogu podeliti postupci obrade metala?
-mogu se svrstati u dve grupe i to: obrada metala sa
skidanjem strugotine i obrada metala bet skidanja strugotine.
2) Na čemu se zasniva proces obrade metala skidanjem
strugotine?
-zasniva se na rezanju metala klinastim sečivom različitih oblika pri čemu se zbog sile
prodiranja (smicanja) odvajaju čestice metala – strugotine.
3) Koji alati spadaju u ručne mašinske alate?
-sekači, testere, turpije
2. čas
Organizacija časa:
NASTA VNI ČAS
UVODNI DEO :
ponavljanje
gradiva
GLAVNI DEO :
principi obrade
metala skidanjem
strugotine
ZAVRŠNI DEO:
ponavljanje
gradiva
M ESTO RADA
OBLIK RA DA
školski
kabinet
frontalni
školski
kabinet
frontalni
školski
kabinet
frontalni
NASTA VNA
METODA
verbalna
verbalna,
demonstraciona
verbalna
VREM E
5
35
5
Uvodni deo: 1) Za šta se koristi sekač?
-za presecanje radnih komada, za izradu ţlebova i proreza udarcima čekića.
2) Za šta se koristi testera?
-preseca se materijal, izraĎuju se ţlebovi i kanali.
3) Za šta se koriste turpije?
-za ravnanje površina, za izradu ţlebova i useka.
Glavni deo:
Mašine za obradu metala skidanjem strugotine
Za brţi, lakši i veći broj proizvoda konstruisane su raznovrsne alatne mašine: strugovi, glodalice,
rendisaljke, brusilice, bušilice.
Sve one obraĎuju metal skidanjem strugotine i pri tome koriste odreĎen alat pa se zovu alatne
mašine. Karakteristično za svaku alatnu mašinu jeste da ima nakmanje dve vrste kretanja u svom radu:
glavno kretanje i pomoćno kretanje.
Glavo (radno) kretanje alata jeste ono pri kom se skida strugotine s materijala.
Pomoćnim kretanjem (pomakom) pomiče se samo alat ili predmet koji se obraĎuje.
Princip rada svake alatne mašine zasniva se na zakonima fizike prostih mašina: poluga, klin, strma
ravan, točak i dr. Savremene mašine su automatizovane. Mašine se najpre programiraju, unose se
odgovarajuće naredbe za izvršenje programa, a nakon toga ona automatski obavljaju zadate operacije.
Struganje
Mašine na kojima se izvodi struganje
jesu strugovi. Struganjem se oblikuju
predmeti cilindričnog (valjkastog) oblika
skidanjem strugotine. Predmet obrade rotira,
noţevi se pomeraju poprečno (po y-osi) i
uzduţno (po x-osi).
- tangencijalna komponenta otpora rezanja
(glavni otpor rezanja)
- radijalna komponenta rezanja (poklapa se
pravcem prodiranja alata, otpor prodiraju
alata u materijal)
- aksijalna komponenta (otpor pomoćnom
kretanju)
Glodanje
Glodalice su mašine kojima se izvodi glodanje.
Glodanjem se oblikuju: ravne površine, ţlebovi,
profili, zupčanici.
Alat: glodala sastavljena od više oštrica različitog
oblika i veličine.
Kretanje: glodalo se obrće, a učvršćeni predmet se
postepeno pomera.
Glodanje: princip rada
Glodalica
Razne vrste glodala
Bušenje
Bušilice sluţe za izradu i obradu otvora i rupa na metalu.
Alat: spiralna burgija, a mogu biti za drvo, metal, beton,
pa se razlikuju po načinu izrade, čvrstoći itd.
Kretanje: glavno obrtno i pomoćno pravolinijsko
kretanje izvodi burgija.
Bušilice mogu biti: ručne, ručne električne ili stone
bušilice i mašiske bušilice (preko ф10)
Ručna električna bušilica
Stona bušilica
Rendisanje
Mašine: rendisaljke
Rendisanjem se oblikuju: ravne površine, ţlebovi i profili.
Alat: noţ za rendisanje.
Kretanje: učvršćeni predmet se kreće pravolinijski duţ
dugohodne (uzduţne) rendisaljke. Alat se pomera posle svakog
hoda. Kod kratkohodne rendisaljke učvršćen predmet stoji,
a rendisaljka se kreće.
Brušenje
Mašine brusilice. Brusilice sluţe za: završnu finu
obradu ravnih, cilindričnih i profilisanih površina.
Brušenjem se i oštri alat, seku šipke, cevi i trake.
Kretanje: alat izvodi obrtno kretanje, a predmet brušenja
pravolinijsko.
Alat: tocila tj. brusne ploče raznih oblika (u obliku debljih traka
ili tankog slija na tabacima ili trakama platna čak i papira).
Brusna površina se sastoji od zrnaca korunda, Si – karbida
ili praha industrijskog dijamanta slepljenih keramičkim vezivom.
Brusilice mogu biti: stone ili nepokretne, ručne ili prenosive
i električne.
Ručna brusilica
Brušenje
Završni deo: 1) Šta su alatne mašine?
-to su mašine koje obraĎuju metal skidanjem strugotine i pri tome koriste različit alat
(noţeve, glodala,...).
2) Na čemu se zasniva princip rada ovih mašina?
-zasniva se na zakonima fizike tj. na principu rada prostih mašina: poluge, klina, strme
ravni.
3) Šta se izvodi struganjem?
-oblikuju se predmeti cilindričnog (valjkastog) oblika. Alat je strugarski noţ koji se
kreće aksijalno (po uzduţnoj osi) i radijalno u odnosu na predmet obrade.
4) Kuhinjski noţ bi smo naoštrili?
brusilicom.
5) Otvori i rupe se izraĎuju?
-bušilicom
Predmet:
Tehničko i informatičko obrazovanje
Nastavna tema:
Tehnologija obrade materijala 4(4+0)
Nastavna jedinica: Principi obrade metala bez skidanja strugotine
Škola:
Razred:
VII
31-32.
Mesto rada: školski kabinet
Tip časa: obrada nastavnog gradiva
Oblik rada: frontalni
Nastavna metoda: verbalna, demonstrativna
Vaspitno-obrazovni zadatak:
- obrazovno- materijalni: učenici će se upoznati sa osnovnim tehnološkim operacijama pri
obradi metala i to principima obrade metala bez skidanja strugotine, načinima spajanja metalnih
delova kao i merama zaštite.
-obrazovno- funkcionalni: učenici treba da znaju principe obrade metalabez skidanja
strugotine; da znaju da je to plastična obrada; da znaju šta ovi procesi obuhvataju; da znaju šta je
livenje, deformisanje i to: kovanje, izvlačenje, savijanje, istiskivanje, valjanje, odvajanje; da znaju
da veze mogu biti raskidive i neraskidive; kako se izvode razdvojive, a kako nerazdvojive veze; da
znaju mere zaštite na radu.
-vaspitni zadatak: upozanavanje sa tehničko-tehnološkim procesima i njihovim
proizvodima i uopšte tehničko-tehnološkim okruţenjem; razvijanje tehničkog mišljenja i kulture;
jačanje svesti o potrebi primena mera zaštite na radu.
Organizacija časa:
NASTA VNI ČAS
UVODNI DEO :
obnavljanje
prethodnog znanja
GLAVNI DEO :
principi obrade
metala
ZAVRŠNI DEO:
ponavljanje
gradiva
M ESTO RADA
OBLIK RA DA
školski
kabinet
frontalni
školski
kabinet
frontalni
školski
kabinet
frontalni
NASTA VNA
METODA
verbalna
verbalna,
demonstraciona
verbalna
VREM E
5
35
5
Nastavna sredstva: slike i šeme, odgovarajući softver, računar i video projektor.
Lite ratura: Tehničko i informatičko obrazovanje za 7. razred, Zavod za udţbenike Beograd 2009.
Uvodni deo: 1) Šta spada u osobine (svojstva) metala i legura?
-spadaju: fizičke, hemijske, tehnološke i mehaničke osobine.
2) Šta spada u ove osobine?
-u fizičke: boja, sjaj, gustina, struktura, temperatura, topljenja, električna i toplotna
provodljivost.
-u hemijske: hemijski sastav i otpornost prema koroziji.
-u tehnološke osobine: ponašanje pri različitim postupcima obrade: deformaciji,
livenju, rezanju.
-u mehaničke osobine: čvrstoća, tvrdoća, elastičnost, plastičnost, ţilavost i krutost.
3) Šta je elastičnost, a šta plastičnost?
-elastičnost je sposobnost materijala da usled delovanja spoljašnjih sila delimično
promeni oblik i dimenzije, a po prestanku delovanja tih sila povrati svoj prvobitan oblik.
Plastičnost je svojsvo materijala da pri delovanju spoljašnjih sila trajno promeni svoj oblik.
Ţilavost je osobina tela da pri delovanju udarnih sila, trajno promeni svoj oblik, a da pri tom ne
prsne.
Glavni deo:
Obradа metala bez skidanja strugotine
Obrada metala bez skidanja strugotine obuhvata: - livenje
-deformisanje
-spajanje
-termička obrada
Ovi postupci se koriste za izradu grubljih predmeta i polufabrikata. Svi navedeni postupci
obrade se ostvaruju bez stvaranja strugotine. Metali imaju dobre elastične i plastične osobine (kao i
ţilavost).
Livenje
Za postupak livenja metal treba zagrejati do
tačke topljenja (istopiti ga) i izliti ga u pripremljen kalup.
Tako dobijen proizvod naziva se odlivak. Većina metala
i legura se dobro lije, a najčešće se lije sivi liv i legure
obojenih metala. Ovako se mogu izraditi i vrlo komplikovani
predmeti, nema otpada materijala (ili je vrlo mali).
Kvalitet obraĎene površine je mali.
1 – kalup
2 – odlivak
Deformisanje
Deformisanje je način obrade metala u toplom stanju (moţe i u hladnom), jer se tada povećava
njihova plastičnost. U zavisnosti od oblika radnog predmeta, mašine i alata, razlikujemo:
-sabijanje (kovanje)
-izvalačenje
-istiskivanje
-valjanje
-savijanje
-odvajanje
o kovanje
ili sabijanje se izvodi udarcima kovačkog čekića ili pritiskom prese
pri ;emu se materijal deformiše. Moţe se izvesti kao slobodno
kovanje (ručnim, mašinskim čekićem ili kovačkim presama) ili
kao kovanje u kalupima. postupak obrade slobodnog kovanja:
obradak se zagreje do odreĎene temperature kovanja, postavlja se na nakovanj i udara ručnim alatom ili
pritiska mašinskim maljem ili presom.
o izvlačenje
izraĎuju se delovi od lima pri serijskoj i masovnoj proizvodnji.
IzraĎuju se rotacioni delovi, kutijasti i sloţeni delovi. Pripremak
je u obliku ravnog komada lima kruţnog ili nekog drugog oblika.
Ovim postupkom se izraĎuju šerpe, lonci i sl.
o savijanje
je oblikovanje materijala pro kome ne nastaju veće promene preseka.
Na mestu savijanja javlja se lokalna deformacija: spoljna vlakna se
isteţu, unutrašnja sabijaju, a središnja vlakna ostaju nepromenjene
duţine. Razlikuju se dve vrste savijanja: fazonsko (korišćenjem
ručnog alata i stega ili mašinsko – korišćenjem presa) i kruţno
korišćenjem mašina sa valjcima za savijanje lima).
o istiskivanje
izraĎuju se šuplja i puna rotaciona tela prostijeg, ali i sloţenijeg oblika.
IzraĎuju se čaure, čivije, zakivci, razni plastični predmeti.
o valjanje
Valjanjem se obraĎuju polugotovi proizvodi, kako u toplom
tako i u hladnom stanju. Postupkom valjanja se izvodi pomoću
dva obrtna valjka koji uvlače materijal, deformišu ga pritiskom,
smanjuju mu presek – tanje ga, pri čemu se povećava duţina
profila i dolazi do jačanja materijala (pa ga treba ţariti). Primenjuje
se u ţelezarama
o odvajanje
je postupak kada se odvaja jedan deo lima od drugog.
Moţe se izvesti:
-odsecanjem (sečenjem)
kao alat se koriste makaze: ručne makaze(do 1mm debljine) i
stolne makaze (za veću debljinu), imaju duţu dršku (znači veća
poluga pa i veća sila na mestu rezanja).
Ručne makaze
Stolne makaze
-probijanje i presecanje
izvode se odvajanjem materijala po otvorenoj odnosno
zatvorenoj konturi odgovarajućim alatima na mehaničkim
i hidrauličnim presama, a ponekad i ručno.
IzraĎuju se otvori (probijanjem) ili unutrašnja kontura
probojcima, a prosecanjem: spoljašnja kontura radnog
predmeta – prosekačima
Završni deo: 1) Šta znači plastična obrada metala?
-znači obradu bez skidanja strugotine.
2) Koji su postupci obrade metala bez skidanja strugotine?
-livenje, deformisaje, spajanje i termička obrada
3) Šta spada u procese deformisanja?
-kovanje, izvlačenje, istiskivanje, valjanje, savijanje i odvajanje.
Organizacija časa:
NASTA VNI ČAS
UVODNI DEO :
obnavljanje
prethodnog znanja
GLAVNI DEO :
principi obrade
metala
ZAVRŠNI DEO:
ponavljanje
gradiva
r
M ESTO RADA
OBLIK RA DA
školski
kabinet
frontalni
školski
kabinet
frontalni
školski
kabinet
frontalni
NASTA VNA
METODA
verbalna
verbalna,
demonstraciona
verbalna
VREM E
5
35
5
Uvodni deo: 1) Šta je odlivak?
-proizvod dobijen livenjem.
2) Kako se dobijaju rotacioni, kutijasti delovi, šerpe?
-dobijaju se izvlačenjem. Uţareni lim se postavlja na matricu, pričvršćuje stegama i
dejstvom klipa na lim on se deformiše – izvlači i dobija se npr. šerpa.
3) Kako moţe da se savija lim?
-moţe fazonski tj. upotrebom ručnog alata i stega ili korišćenjem presa i kruţno
savijanje – korišćenjem mašina sa valjcima.
Glavni deo:
Spajanje metalnih delova i mere zaštite na radu
Lim je poluproizvod od metala od koga se kasnije sklapaju razni aparati, ureĎaji i mašine.
Spojevi mogu biti: - razdvojivi i
- nerazdvojivi
Spajanje razdvojivom vezom
Elementi razdvojive veze su takvi gde se spajanje i razdvajanje elemenata vrši tako da ne dolazi
do oštećenja, a pogotovo ne do trajnog deformisanja. Ovakve veze se ostvaruju: navojnim vezama,
veze klinovima, presovani sklopovi itd.
Najčešće se izvode: - vijcima sa navrtkom (čvrsti posredni spoj)
-čvrsti neposredni spoj (navija se cev na cev; parovodi, vodovodne cevi i sl)
-pokretni spoj (ručna dizalica)
Vijak i navrtka se steţu različitim vrstama
ključeva: viljuškasti, okasti, imbus, cevasti (nasadni)
Spajanje nerazdvojivom vezom
Nerazdvojive veze su takve veze gde se ne mogu rastaviti na sastavne delove, a da pri tom ne doĎe
do trajne deformacije. Dakle primenjuje se kod trajnog spajanja mašinskih delova. Spajanje se
najčešće izvodi: - zakivanjem
- lemljenjem
-zavarivanjem
o zakivanje
Zakivanje je postipak spajanja zakivcima koji su od
istog materijala kao i predmet koji se zakiva. Zakivci se
sastoje od glave i tela i mogu biti različitih veličina i
oblika, a izraĎuju se od različitih materijala: čelika, bakra
aluminijuma itd
o lemljenje
Lemljenje je postupak spajanja metalnih delova
pomoću rastopljenog dodatnog materijala – lema.
Razlikujemo dve vrste lemljenja: - meko (temperatura lema do 450˚c)
-tvrdo (preko 450˚c)
Da bi se poboljšalo kvašenje osnovnog materijala lemom i
zaštitio metal i rastopljeni lem od oksidacije upotrebaljavaju se
specijalni dodaci: dezoksidatori (boraks, vodeni rastvor cink- hlorida,
paste i dr.). Pored ovih dezoksidatora i lemilice potrebna nam je i tinolţica (lem u obliku cevčice ispunjen pastom za lemljenje).
o zavarivanje
Zavarivanjem se ostvaruje vrlo čvrst, nepropustan i nerazd vojiv spoj.
Pri zavarivanju se trajno spajaju istorodni metali – najčešće čelik. Mesto
spajanja dva materijala se zove var.
Postupak zavarivanja se izvodi najčešće na dva načina:
-elektrolučno i
-autogeno (gasno)
Kod elektrolučnog zavarivanja propušta se struja
preko elektroda kroz radni predmet. Prilikom proticanja struje
razvija se visoka temperatura koja topi elektrodu i njome se
popunjavamesto koje varimo – var.
Kod autogenog zavarivanja koristi se boca sa
kiseonikom i boca sa acetilenom, pri čemu se stvara plamen
koji se raguliše tako da se razvije visoka temperatura kojom
se topi materijal (elektroda).
o lepljenje
Lepljenje je postupak spajanja nerazdvojivom vezom koji je vrlo raširen zbog dobrih osobina
savremenih lepila. Prednost lepljenja jesu male dimenzije i masa spoja, mogućnost spajanja različitih
materijala koji se drugim postupcima ne mogu spojiti npr. metal-plastika, metal-staklo, metal- guma.
Velika prednost je i mogućnost popravljanja spoja. Za trenutno lepljenje se koriste:
-cijano-akrilatna lepila
-epoksidna lepila (za metal-keramiku)
-poliuretanska lepila (poseduju veliku elastičnost i ţilavost)
Mere zaštite na radu
o Korišćenje zaštitne opreme (zaštitne naočare, rukavice kecelje, mantili, zaštitna obuća)
o Osnovna pravila rada: korišćenje ispravnog alata, pravilno rukovanje i maksimalna paţnja i
koncentracija, a u školi: bez okupljanja oko radnih mesta, električni alat koristiti samo u prisustvu
nastavnika, očistiti radno mesto.
o Pri zavarivanju: radnici treba da imaju
zaštitne tamne naočare (pogotovo zbog acetilena
kod gasnog zavarivanja), nošenje koţnih rukavica i kecelje,
paţljivo postupati sa bocama kiseonika i acetilana (zbog
opasnosti od eksplozije)
-Kod električnog zavarivanja: zbog prštanja uţarenog
metala unaokolo potrebna je maska sa zatamljenim prozorčićem,
koţna kecelja, rukavice
Završni deo: 1) Kakvi spojevi mogu biti?
-raskidivi (koji mogu da se rastave bez oštećenja)
i neraskidivi (gde se elementi ne mogu rastaviti, a da se ne deformišu)
Elektrolučno zavarivanje
2) Šta spada u raskidive, a šta u neraskidive spojeve?
-U raskidive spojeve: veze zavrtnjima, klinovima
presovanje. U neraskidive: varenje, lemljenje, lepljenje, zakivcima.
3) Gde se koristi spajanje zakivanjem?
-u mašinskoj industriji, brodogradnji, na onim
mestima gde će biti delovanja promenljivih sila (elastičnije veze).
4) Kakvih vrsta zavarivanja ima?
-elektrlučno i autogeno (gasno).
Autogeno zavarivanje
5) Navedi neke od mera zaštite na radu?
-pravilno rukovanje alatom, korišćenje ispravnog alata i mašina, upotreba zaštitnog
odela (uredno zakopčano, vezane kose i sl.) maksimalna paţnja i koncentracija...
Predmet:
Tehničko i informatičko obrazovanje
Nastavna tema:
Mašine i mehanizmi 16 (8+8)
Nastavna jedinica: Osnovni pojmovi i principi rada mašina i mehanizama
Škola:
Razred:
VII
33-34.
Mesto rada: školski kabinet
Tip časa: obrada nastavnog gradiva
Oblik rada: frontalni
Nastavna metoda: verbalna, demonstrativna
Vaspitno-obrazovni zadatak:
- obrazovno- materijalni: učenici će se upoznati sa principima rada prostih mašina:
poluge, strme ravni, klina, točka, valjka i koturača.
-obrazovno- funkcionalni: učenici treba da znaju princip rada poluge; šta je moment sile,
da se upotrebom poluge postiţe uvećenje sile; da znaju za jednostrane, dvostrane poluge i poluge
kod kojih sila zauzima središnje mesto izmeĎu tačke oslonca i sile otpora; da znaju gde se sve
upotrebljava ovaj princip; da znaju princip strme ravni; da znaju da se tako tela lakše podiţu na
ţeljenu visinu; da znaju da je to zato što se teţina razlaţe na komponente; da znaju kako se razlaţu
sile (vektori); da znaju princip rada klina i koturača; da se kod njih takoĎe postiţe ušteda u sili, jer
savlaĎujemo samo komponente (deo) teţine tela.
-vaspitni zadatak: uočavanje tesnih veza tehničkog okruţenja i prirodnih nauka i zakona;
jačanje i razvijanje tehničkog mišljenja i kulture.
Organizacija časa:
NASTA VNI ČAS
UVODNI DEO :
obnavljanje
prethodnog
znanja(fizika)
GLAVNI DEO :
proste mašine i
mehanizmi
ZAVRŠNI DEO:
ponavljanje
iznetog gradiva
M ESTO RADA
OBLIK RA DA
školski
kabinet
frontalni
školski
kabinet
frontalni
školski
kabinet
frontalni
NASTA VNA
METODA
verbalna
verbalna,
demonstraciona
verbalna
VREM E
5
35
5
Nastavna sredstva: slike i šeme, odgovarajući softver, računar i video projektor.
Lite ratura: Tehničko i informatičko obrazovanje za 7. razred, Zavod za udţbenike Beograd 2009.
Uvodni deo: Kroz razgovor i odgovore na pitanja obnoviti znanja iz fizike:
1) Šta je sila?
-sila je mera uzajamnog dejstva, označava se sa F jedinica Njutn [N]. Sila je vektorska
veličina što znači da je u potpunosti odreĎena svojim pravcem, smerom, intenzitetom i napadnom
tačkom.
2) Šta se sa vektorima moţe raditi?
-mogu se slagati i razlagati, a grafički se predstavljaju orjentisanom duţi koja će biti kraća
ili duţa u zavisnosti od svog intenziteta.
3) Odredi rezultantu:
-
4) Šta je poluga?
-poluga je kruto telo koje moţe da rotira oko nepokretnog oslonca.
5) Šta je moment sile?
-M = F r , proizvod intenziteta sile i kraka sile.
Glavni deo:
Osnovni pojmovi i principi rada mašina i mehanizama
Mehanizmi sluţe za prenošenje kretanja ili za pretvaranje jedne vrste kretanja u drugo. Svaka
mašine je sastavljena od mnogo delova i različitih mehanizama. Oni su meĎusobno slični: vijci,
navrtke, zakovice, osigurači, zupčanici, kaišnici, lančanici.. Delovi i mehanizmi se razlikuju po
veličini, materijalu i obliku, a namena im je ista.
Mehanizmi su podsklopovi sastavljeni od dva ili više elemenata koji su meĎusobno tako
povezani da kretanje jednog elementa izaziva odreĎeno kretanje ostalih delova.
Princip poluge
Poluga je kruto telo koje moţe da rotira oko nepokretnog oslonca pri čemu moţe da savlaĎuje
silu otpora. Moţemo reći i da je poluga prosta mašina
koja moţe da menja intenzitet sile. Polugu čine tri osnovna
elementa: aktivna sila (tačka u kojoj delujemo silom)
centar obrtanja (tačka oslonca O)
otpor (sila koju savlaĎujemo)
Poluga moţe biti:
-prva vrsta (dvostrana poluga), kada se tačka oslonca O
nalazi izmeĎu sile F i sile otpora (napr. teţine Q).
Kod translatornog kretanja smo videli da sila većeg
intenziteta daje telu uvek veće ubrzanje, dok kod obrtnog
Dvostrana poluga (klackalica)
kretanja to nije uvek tako, već ista sila moţe različito da
Q 1 - teţina prvog dečaka
obrće telo. Obrtanje tela ne zavisi samo od intenziteta sile
Q 2 - teţina drugog dečaka
već i od njenog kraka. Da bi se telo koje se obrtno kreće
a – krak tereta Q 1
pokrenulo potreban je moment! :
= x ,
b – krak tereta Q 2
Potreban moment sile dobijamo delujući silom F
O – tačka oslonca
na odreĎenom rastojanju od tačke oslonca O. Da bi smo dobili
potreban moment ne moramo da povećavamo intenzitet sile,
već moţemo da povećamo krak sile (duţinu poluge) i da opet
proizvedemo potreban moment. Dva dečaka će moći da se klackaju
ako manji dečak priozvede potreban moment(koji će biti jednak
momentu teţeg dečaka). Treba da sedne dalje od tačke oslonca,
nego teţi dečak, pa će im tako momenti biti jednaki: M1 =M2
Rimski kantar je dvostrana poluga. Sa obe strane tačke oslonca se
nalaze sile tereta Q i sila F koju proizvodi pokretni teg. Poluga će
biti u ravnoteţi tj. izmerićemo teţinu tereta kada su momenti jednaki:
MT = MF
Q·b=F·a
Rimski kantar
-druga vrsta (je dnostrana poluga)
Kada pod teţak teret podvučemo jedan kraj poluge
, a na drugom kraju podloge delujemo silom ţeleći
da podignemo teret onda je to jednostrana poluga.
Potreban moment za podizanje tereta proizvodimo
delujući silom na drugom kraju poluge. Što je taj krak sile
duţi, lakše ćemo postići potreban moment.
-treća vrsta
Aktivna sila zauzima središnji poloţaj izmeĎu sile
otpora i tačke oslonca. Takva poluga je pinceta.
Dakle, kako je lakše podići teret, sa polugom ili bez nje? (navedi neki primer)
Lakše je sa polugom. Kada odvrćemo neki zavrtanj koristimo dugačke ključeve (što je zavrtanj veći
koristimo i duţi ključ). Na taj način postiţemo potreban moment: smanjujemo siliu, ali povećavamo
krak sile pa mnoţenjem opet dobijamo potreban rezultat – moment.
Kvaka na vratima se nalazi na suprotnom kraju od tačke oslonca(šarki), klješta, čekić, makaze,...
Princip strme ravni
Koristimo je za podizanje velikih tereta. Kao strmu ravan koristimo recimo dasku čiji jedan kraj
postavimo na ţeljenu visinu, a duţ daske guramo ili vučemo teret. Za to će nam trebati manja sila nego
kada bi smo hteli da podignemo teret vertikalno uvis.
Na strmoj ravni teţina tela se
razlaţe na komponente: Fn – sila
koja normalo deluje na podlogu
i silu Fa koja deluje na telo
niz strmu ravan. Ako ţelimo
da ga guramo uz strmu
ravan, potrebno je da savladamo
silu Fa (koja je manja od Q):
F > Fa
Da bi smo podigli
teret, potrebno je delovati
silom: F > Q
Završni deo: 1) Šta je poluga?
-prosta mašina koja moţe da menja intenzitet sile. Sobzirom da za telo koje se obrće je
potreban moment za obrtanje, koristeći polugu proizvodimo taj moment.
2) Navedite primer gde se koristi princip poluge?
-makaze (za hartiju, lim, voće, ţivu ogradu,...), klješta, otvarač za flaše, „pajser“, ključ za
vijke,...
3) Zašto se koristi princip strme ravni, navedite neki primer.
-zato što gurajući telo uz strmu ravan, savlaĎujemo samo jedan deo (komponentu) teţine
Q, a ne celokupnu teţinu. Primer: guranje graĎevinskih kolica preko daske na višu etaţu ili kamion.
2. čas
Organizacija časa:
NASTA VNI ČAS
UVODNI DEO :
\
obnavljanje
prethodnog
znanja(fizika)
GLAVNI DEO :
proste mašine i
mehanizmi
ZAVRŠNI DEO:
ponavljanje
iznetog gradiva
M ESTO RADA
OBLIK RA DA
školski
kabinet
frontalni
školski
kabinet
frontalni
školski
kabinet
frontalni
NASTA VNA
METODA
verbalna
verbalna,
demonstraciona
verbalna
VREM E
5
35
5
Uvodni deo: Obnavljanje znanja iz fizike kroz odgovore na pitanja:
1) Šta je sila trenja?
-sila trenja je sila otpora sredine, uzrok nastanka su neravnine na dodirnim površinama
dva tela.
2) Kojih vrsta trenja ima i koje je manje?
-trenje klizanja i trenje kotrljanja, a manje je trenje kotrljanja.
3) Šta su vektorske veličine i kako se slaţu?
-veličine koje su u potpunosti odreĎene intenzitetom, pravcem i smerom su vektorske
veličine.
Glavni deo:
Princip klina
Primenjen je na alatu koji ima oštricu u obliku klina: noţ, sekira, testera, sekač, turpija, ... Klin se
dobija spajanjem dve strme ravni.
F1
F2
F1
F2
F
Sila kojom se deluje na gornju površinu klina, prenosi se na bočne strane klina. Zašto se lakše seče
oštrim noţem ili testerom?
Iz prikazanih slika se vidi da sila kojom delujemo na gornju površinu klipa se prenosi na bočne
strane klina tj. dolazi do njenog razlaganja na dve komponente koje su normalne na bočne stranice
klina. Za manji ugao vrha klina(oštriji klin) ugao meĎu komponentamaje veći, pa će za datu silu te
komponente biti duţe, a one su te koje vrše razdvajanje tela(seku predmet).
Točak, valjak, kugla
Točak je u istoriji saobraćaja najveći pronalazak. Za sve ove proste mašine i alate je zajedničko to
što imaju malu dodirnu površinu sa podlogom, omogućavaju podjednako kretanje u svim pravcima i
smerovima. Kugla se pri tom koristi u različitim alatima i mašinama(kotrljajući leţajevi na primer).
Teške predmete su ljudi odavnina premeštali kolima sa točkovima ili postavljanjem debala ispod tereta
koji su gurali.
Zašto?
Zato što je trenje kotrljanja manje od trenja klizanja.
Koturovi
Često se koriste za podizanje tereta. Kotur predstavlja uţebljeni točak preko koga se nabaci uţe.
F1
F2
Nema uštede u sili prilikom
podizanja tereta, ali je
olakšavajuće to što silu F moţemo
lakše da „proizvedemo“(potpomo-
F1
F2
F4
Da bi se podogao teret Q, potrebno
Teret Q podiţe sila R tj.
je proizvesti silu R (R>Q). Sobzirom njene 4 komponente (jer
da teret Q, nose dva uţeta, potrebnu
teret nose 4 uţadi).
silu R će proizvesti dve komponente
F1 = Q/4. Treba delovati
gnemo se sopstvenom teţinom tela). F1 i F2 : F1 =F2 =Q/2. Potrebno je delovati silom: F>F1 . Dakle,
silom: F>F1 . Dakle imamo dvostruku
postiţemo četvoro uštedu u sili.
struku uštedu u sili.
Završni deo: 1) Šta su mehanizmi?
- mehanizmi su podsklopovi sastavljeni od dva ili više elemenata koji su meĎusobno tako
povezani da kretanje jednog elementa izaziva odreĎeno kretanje ostalih delova.
2) Objasnite Arhimedovu izreku: „Dajte mi dovoljno dugačku polugu i čvrst oslonac i
pokrenuću Zemlju!“
-dovoljno dugačkom polugom (krakom sile) i uz upotrebu male sile, moţemo postići
potreban moment.
3) Zašto je lakše seći oštrim noţem?
- kad je sečivo oštro (malog ugla vrha oštrice), sila kojom delujemo na noţ se razlaţe na
komponente normalne na strane sečiva noţa (znači ugao izmeĎu komponenti je veći), pa su i njihovi
intenziteti veću. Dakle, dobijamo veće sile koje razdvajaju telo (seku ga).
4) Zašto je lakše pšodizati teret uz strmu ravan?
-teţina tereta se razlaţe na dve komponente (koje su manjeg intenziteta od same teţine
Q tereta). Jedna komponenta deluje normalno na strmu ravan F n , koja teret drţi i dalje „zalepljenog“ za
podlogu tj. strmu ravan i na komponentu F a koja deluje niz strmu ravan i gura telo niz stmu ravan.
Ukočoko ţelimo da teret guramo uz strmu ravan, moramo da savladamo samo komponentu F a koja je
deo teţine Q.
5) Zašto koristimo koturače prilikom podizanja teških tereta?
- Teţina tereta Q se podiţe silom koja je suprotnog smera od same teţine Q, a koja se
razlaţe na onoliko komponenti koliko ima parova koturova tj. koliko ima nosećih uţadi.
Predmet:
Tehničko i informatičko obrazovanje
Nastavna tema:
Mašine i mehanizmi 16 (8+8)
Nastavna jedinica: Osnovni pojmovi i principi rada mašina i mehanizama
Škola:
Razred:
VII
35-36.
Mesto rada: školski kabinet
Tip časa: utvrĎivanje nastavnog gradiva
Oblik rada: frontalni
Nastavna metoda: verbalna, demonstrativna
Vaspitno-obrazovni zadatak:
- obrazovno- materijalni: analiza percepcije pojmova vezanih za mehanizme i
princip poluge, klina, strme ravni, koturača.
-obrazovno- funkcionalni: učenici treba da znaju šta je moment sile, šta je
primenu poluge i šta se time postiţe; vrste poluge; šta je strma ravan; šta se postiţe
primenom i zašto; princip rada koturača; princip klina; primena klina.
-vaspitni zadatak: uočavanje tesnih veza tehničkog okruţenja i prirodnih nauka i
jačanje i razvijanje tehničkog mišljenja i kulture.
mašine;
poluga;
njenom
zakona;
Organizacija časa:
NASTA VNI ČAS
UVODNI DEO :
obnavljanje
prethodnog
znanja(fizika)
GLAVNI DEO :
proste mašine i
mehanizmi
ZAVRŠNI DEO:
ponavljanje
iznetog gradiva
M ESTO RADA
OBLIK RA DA
školski
kabinet
frontalni
školski
kabinet
frontalni
školski
kabinet
frontalni
NASTA VNA
METODA
verbalna
verbalna,
demonstraciona
verbalna
VREM E
5
35
5
Nastavna sredstva: slike i šeme, odgovarajući softver, računar i video projektor.
Lite ratura: Tehničko i informatičko obrazovanje za 7. razred, Zavod za udţbenike Beograd 2009.
Uvodni deo: Kratak pregled gradiva koje ćemo utvrĎivati uz naglašavanje korelacije sa gradivom
fizike i to kroz razgovor i odgovore na pitanja:
1) Šta je sila?
-sila je mera uzajamnog dejstva izmeĎu dva ili više tela. To je vektorska veličina što
znači da je u potpunosti odreĎena svojim intenzitetom, pravcem i smerom (i napadnom tačkom).
2) Šta je teţina?
-sila kojom telo deluje na podlogu na kojoj se nalazi ili zateţe konac o koji je obešeno.
Znači to je vektorska veličina koja je po svemu ista sa gravitacionom silom osim po napadnoj tački.
3) Šta se moţe raditi sa vektorima?
-mogu se slagati i razlagati.
4) Kada će se neko telo pokrenuti?
- samo ako ga neka sila na to primora tj. ako rezultanta svih sila koje deluju na telo nije
jednaka nuli.
5) Kako glasi Njutnov zakon i o čemu on govori?
-F = m a. Sila je jednaka proizvodu mase i ubrzanja. On govori o tome da je a ~ F tj. da
sila većeg intenziteta koje deluje na telo izaziva i veće ubrzanje i obrnuto.
Glavni deo: Obnavljanje gradiva kroz odgovore na pitanja.
1) Šta su mehanizmi?
- mehanizmi su podsklopovi sastavljeni od dva ili više elemenata koji su meĎusobno tako
povezani da kretanje jednog elementa izaziva odreĎeno kretanje ostalih delova.
2) Šta su mašine?
-mašine su sastavljene od mnogo delova i mehanizama, a sluţa da pompgnu čoveku u
obavljanju mnogo poslova. One ostvaruju mehaničko kretanje, transformišu energiju, materijale i
informacije.
3) Koje su prve proste mašine koje je čovek koristio i koristi?
-to su poluga, klin, strma ravan, točak, kugla, obrtni disk, kugla.
4) Šta je poluga?
-poluga je čvrsto telo koje se moţe obrtati oko nepokretnog oslonca, pri čemu moţe vršiti
rad, odnosno savlaĎivati neku silu.
5) Zašto je poluga prosta mašina?
-zato što omogućava da se manjom silom podiţe veći teret.
6) Kod translatornog kretanja znamo da veća sila daje telu i veće ubrzanje, a kod obrtnog
kretanja?
-kod obrtnog kretanja jedna ista sila moţe različito da obrće telo. Obrtanje tela ne zavisi
samo od intenziteta sile, već i od njenog kraka. Dakle, da bi se telo obrtalo potreban je neki moment.
7) Šta je moment sile?
-proizvod intenziteta sile i kraka sile (M = F r)
8) Kakva poluga moţe biti ? (nacrtati)
-kada ţelimo da podignemo neki teţak teret
moţemo da ispod njega podvučemo polugu, oslonimo je jednim
krakem o pdlogu (čvrst oslonac), a drugim krajem da podiţemo
teret i to je jednostrana poluga (sa iste strane tačke oslonca se
nalazi i teţina Q i sila F).
- da bi se podigao teret potreban je moment: Mt = Q b.
- taj moment postiţemo delujući silom F na drugom kraju
poluge: M = F a.
- ukoliko delujemo na samom kraju poluge ili ako koristimo duţu
polugu, tj. povećavamo krak sile „a“ , moţemo i uz pomoć
relativno male sile F da postignemo potreban moment za podizanje
tereta.
-ukoliko polugu oslonimo na neko telo (oslonac)
i na bliţem kraju postavimo teţak teret Q, a na drugom, daljem
kraju poluge delujemo silom F, onda dobijamo dvostranu polugu.
-za podizanje teretapotreban je moment: Mt = Q b
-potreban moment postiţemo delujući silom F na drugom
kraju poluge: MF = F a. Ukoliko je krak „a“ veći tj. poluga duţa,
potreban moment ćemo postići i sa manjom silom F!
Q – teţina tereta
F – sila kojom delujemo
O - oslonac
b – krak tereta
a – krak sile
-treća vrsta poluge je poluga kod koje sila delovanja F zauzima središnji poloţaj
izmeĎu sile otpora i tačke oslonca. Takva poluga je pinceta.
9) Šta se postiţe dakle upotrebom poluge?
-pomoću poluge povećavamo delovanje sile tj. povećanjem duţine poluge dobijamo
potreban moment za podizanje tereta ili povećavamo potrebnu silu za lomljenje oraha (krckalica).
10) Koji alati koriste princip poluge?
-klješta, makaze, čekić, pinceta, otvarač za flaše,...
11) Zašto su makaze za lim veće (duţe) od makaza za hartiju?
-zato što je za sečenj lima potrebna veća sila nego za hartiju, a to se postiţe duţom
polugom.
12) Šta je strma ravan?
-ovaj princip koristimo za podizanje velikih tereta. Kada postavimo jedan kraj daske na
ţeljenu visinu - dobićemo strmu ravan.
13) Objasni princip strme ravni?
F > Fa (Fa < Q)
F>Q
14) Navedite neki primer korišćenja ovog principa?
-kada radnici guraju kolica punu cigala ili betona uz koso postavljenu dasku, kada
guraju burad preko daske i tovare na kamion, ...
15) Kada je lakše gurati kolica uz veći ili manji nagib?
- kada je manji nagib, jer je Fa manje.
Završni deo: Kratak komentar gradiva koje smo ponovili i kroz razgovor sa učenicima zaključiti: da se
upotreba mašina tj. njihov rad bazira na prirodnim zakonima; da polugu koristimo kada ţelimo da
uvećamo silu; da strmu ravan koristimo da bi teret lakše podigli na neku visinu.
2. čas
Organizacija časa:
NASTA VNI ČAS
UVODNI DEO :
pregled gradiva za
obnavljanje sa
povezivanjem sa f.
GLAVNI DEO :
proste mašine i
mehanizmi
ZAVRŠNI DEO:
završni ko mentar
uz izvoĎenje zaklj.
M ESTO RADA
OBLIK RA DA
školski
kabinet
frontalni
školski
kabinet
frontalni
školski
kabinet
frontalni
NASTA VNA
METODA
verbalna
verbalna,
demonstraciona
verbalna
VREM E
5
35
5
Uvodni deo: Kratak pregled gradiva koje ćemo obnoviti uz isticanje veze sa gradivom fizike, a kroz
odgovore na pitanja:
1) Šta je sila?
--sila je mera uzajamnog dejstva izmeĎu dva ili više tela. To je vektorska veličina što
znači da je u potpunosti odreĎena svojim intenzitetom, pravcem i smerom (i napadnom tačkom).
2) Šta je teţina?
-sila kojom telo deluje na podlogu na kojoj se nalazi ili zateţe konac o koji je obešeno.
Znači to je vektorska veličina: Q = m G
3) Kako se slaţu kolinearne sile?
-
4) Kako se slaţu nekolinearne sile?
-
5) Šta je sila trenja?
-sila trenja je sila otpora sredine koja je uvek usmerena u suprotnom smeru od kretanja
tela. Javlja se izmeĎu klizajućih ili kotrljajućih površina dva tela, a uzrok nastanka su neravnine na
dodirnim površinama. Razlikujemo trenje klizanja i trenje kotrljanja. Veće je trenje k lizanja.
Glavni deo: Obnavljanje gradiva kroz odgovore na pitanja:
1) Šta je klin?
-dobija se spajanjem dve strme ravni.
2) Gde se primenjuje?
-primenjuje se na alatima koji imaju oštricu u obliku klina: noţ, sekira, testera, turpija,
sekač, strugarski noţ itd.
3) Objasni i nacrtaj sliku principa rada klina.
Silom delujemo na gornju površinu klipa, a ona se prenosi
na bočne strane klina. Sila F se razlaţe na komponente F 1 i
F2 (koje su normalne na stranice kline).
F1 F2
4) Objasnite zašto se recimo hleb lakše seče oštrim nego tupim noţem?
-
F1
F2
F1
F2
Kada je klin „tup“ tj. ugao izmeĎu strmih
Kada je klin oštriji (ugao izmeĎu dve strme ravni
ravni koje obrazuju klin veći, onda će ugao
manji), sila F se razlaţe na komponente F 1 i F2
izmeĎu komponenti F1 i F2 biti manji, pa su i
izmeĎu kojih je veći ugao, pa su i ove komponente za
ove komponente za datu silu (rezultantu)
datu silu F (rezultantu) – duţe tj. većeg intenziteta.
manjeg intenziteta (kraće).
Komponente F1 i F2 (sile F) su u stvari sile koje razdvajaju telo (vrše sečenje). Kada su one veće i
sečenje ja lakše.
5) Zašto je lakše preko točkova pomerati tela nego vući ga?
-zato što je trenje kotrljanja manje od trenja klizanja, a sila trenja je sila otpora sredine
koja se suprotstavlja kretanju tela.
6) Zašto ljudi koriste nepokretan kotur za podizanje tereta?
- za podizanje tereta teţine Q
Kod nepokretnog kotura
potrebno je delovati silom F u
takoĎe moramo da delujemo
suprotnom smeru koja treba da bude
silom: F > Q, dakle nema
veća od teţine Q: F > Q
uštede u sili, ali olakšanje
ipak predstavlja to što ćemo
potrebnu silu F proizvoditi
ne isključivo mišićima ruku
već ćemo se potpomognuti
i sopstvenom teţinom.
7) Kako funkcioniše pokretan kotur?
-Kod pokretnog kotura imamo uštedu u sili
prilikom podizanja tereta Q. Ukoliko imamo par koturova,
reč je o dvostrukoj uštedi u sili. Teţina tereta Q se razlaţe na
dve komponente F1 i F2 . Sobzirom da je ugao izmeĎu njih nula
stepeni (reč je o kolinearnim silama) tj. teţina Q se razlaţe na dve
jednake komponente: Q = F1 i F2
F1 = F2 = Q/2
Silom F treba da savladamao: F > F 1 (Q/2)
8) Funkcionisanje koturače?
Q = F1 + F2 + F3 + F4
F1 = F2 = F3 = F4 = Q/4
F > F1 (Q/4)
9) Funkcionisanje kugličnih leţajeva?
-Preko kuglica se prenosi kretanje, a trenje kotrljanja je manje od trenja klizanja.
Završni deo: Komentar gradiva koje smo obnavljali i kroz razgovor sa učenicima izvesti odreĎene
zaključke: pre svega da se rad mašina zasniva na prirodnim zakonima; da za uvećanje svoje sile
koristimo polugu; razlaganje sila koristimo za podizanje teških tereta kod strme ravni, koturača;
razlaganje sila koristimo i kod reznog klina, dizalica; objasniti Arhimedovu izreku: „Dajte mi dovoljno
dugačku polugu i čvrst oslonac i pokrenuću Zemlju“ (zašto je kvaka na vratima na suprotnoj strani od
tačke oslonca vrata – šarki i sl.).
Predmet:
Tehničko i informatičko obrazovanje
Nastavna tema:
Mašine i mehanizmi 16 (8+8)
Nastavna jedinica: Elementi za vezu, elementi za prenos snage i kretanja, specijalni elementi
Škola:
Razred:
VII
37-38.
Mesto rada: školski kabinet
Tip časa: obrada nastavnog gradiva
Oblik rada: frontalni
Nastavna metoda: verbalna, demonstrativna
Vaspitno-obrazovni zadatak:
- obrazovno- materijalni: učenici će učiti o elementima za vezu, elementima za prenos
snage i kretanja (vratilima osovinama, leţajevima, spojnicama, frikcionim, zupčastim i lančastim
prenosnicima), specijalnim elementima.
-obrazovno- funkcionalni: učenici treba da znaju da se zavrtnjima ostvaruje raskidiva
veza; da u navojno spoju učestvuje i navrtka; da podloška sluţi kao osiguranje veze od odvrtanja;
da elementi za prenos snage i kretanja sluţe da prenesu snagu i kretanje; da tu spadaju osovine,
vratila, leţajevi, spojnice, frikcioni točkovi, zupčanici, kaišnici, lančasti prenosnici; da znaju šta je
prenosni odnos i ; da znaju šta su reduktori, a šta menjači; šta spada u specijalne elemente.
-vaspitni zadatak: shvatanje osnovnih principa rada mehanizama i veze sa prirodnim
zakonima; razvijanje tehničkog mišljenja.
Organizacija časa:
NASTA VNI ČAS
UVODNI DEO :
obnavljanje
znanja(fizika)
GLAVNI DEO :
elementi za vezu i
prenos snage i
kretanja
ZAVRŠNI DEO:
ponavljanje
iznetog gradiva
M ESTO RADA
OBLIK RA DA
školski
kabinet
frontalni
školski
kabinet
frontalni
školski
kabinet
frontalni
NASTA VNA
METODA
verbalna
verbalna,
demonstraciona
verbalna
VREM E
5
35
5
Nastavna sredstva: slike i šeme, odgovarajući softver, računar i video projektor.
Lite ratura: Tehničko i informatičko obrazovanje za 7. razred, Zavod za udţbenike Beograd 2009.
Uvodni deo: Obnavljanje gradiva iz fizike kroz odgovore na pitanja:
1) Šta je sila trenja?
-sila trenja spada u sile otpora sredine prema kretanju.
2) Uzrok nastanka?
-neravnine izmeĎu dodirnih površina dva tela.
3) Zašto je lakše pokretati telo preko točkova?
-zato što je trenje kotrljanja manje nego trenje klizanja.
Glavni deo:
Ele menti za ve zu
Posmatrajući biciklu vidimo da se ona sastoji iz više delova od kojih su neki slični, a neki i isti.
To su vijci, navrtke, opruge, osovine, lančanici, leţajevi itd. (zovu se mašinski elementi). Ti različiti
mašinski elementi imaju različitu funkciju.
Prema funkciji koju obavljaju elemente moţemo podeliti na:
- elemente za vezu
- elemente za prenos snage i kretanja
- specijalne elemente
Kada govorimo o elementima bicikle oni sluţe:
- vijci sluţe za vezu (spajanje)
- opruge ublaţavaju udarce
- osovine i leţajevi sluţe za okretanje
- lanac i lančanik za prenos kretanja
Spojevi mogu biti raskidivi i neraskidivi, a razdvojiva veza se ostvaruje?
-osvaruje se navijnim spojem tj: vijcima i navrtkama (najčešće)
Delovi vijka tj. vijčane veze su?
- Vijaka ima različitih, različitih dimenzija
(parametara), vrsta navoja (metrički, colovni, ........)
- Osiguranje veze od odvrtanja se obezbeĎuje
upotrebom podloške (obična, spiralna, krunasta,...)
ili duplom navrtkom.
- Postoje i vijci za lim.
Ele menti za prenos snage i kretanja
U jednoj mašini mnogi delovi se kreću, neki se kreću kruţno(obrtno), a neki pravolinijski
(napred-nazad ili levo-desno). Prenošenje snage (momenta sile) sa pogonske na radnu mašinu obavlja
se preko elemenata i sklopova za prenošenje snage i kretanja:
Blok šema realnog mašinskog sistema
osovine i vratila
su elementi obrtnog kretanja. Osovine i vratila na sebi nose spojnice i leţajeve.
Osovine su mašinski elementi koji vrše
obrtno kretanje, a ne prenose snagu odnosno
obrtni moment.
Primer: vagonska osovina, ručna kolica
Izloţene: savijanju (kratke osovone – osovinice
i smicanju i sabijanju).
Vratila su mašinski elementi koji pored kretanja prenose i snagu tj. obrtni moment.
Izloţena su: savijanju i uvijanju
Mogu biti: kruta i savitljiva
Kruta: - prava (osa je uvek prava), a prava: -glatka
- kolenasta (radilica)
-stepenasta
Savitljiva: dozvoljavaju ugaona pomeranja u odnosu
na neku osu (kardansko vratilo, gipko zubarsko vratilo)
Kolenasto vratilo
leţajevi
Vratila i osovine imaju svoje oslonce. Tu su ona oslonjena i tu se ona okreću. Leţajevi su
oslonci vratila i osovina i oni ih na neki način fiksiraju, pričvršćavaju da se ne pomeraju (↔), a tu se i
okreću. Leţajevi mogu da budu : -klizni i
-kotrljajući
Klizni leţajevi
klizni leţaj pri klizanju tj. obrtanju rukavac klizi
neposredno po leţištu. To su jeftiniji leţajevi,
jednostavniji za izradu, lakši za ugradnju, nisu
osetljivi na udarce. Mana im je što se na mestu
kontakta stvara visoka temperatura (zbog velikog
Klizni leţaj
trenja), pa je potrebno mnogo ulja za podmazivanje
spoljašnji prsten
i hlaĎenje. Ne koriste se za velike brzine.
kotrljajuća tela
Kotrljajući leţaj
( kuglice,valjci
Kotrljajući leţaj se sastoji iz : -spoljašnjeg prstena
igličasta,bačvasta)
-unutrašnjeg prstena
-kotrljajućih tela
Kotrljajući leţaj
Proizvode mnogo manje trenja, pa podnose velike brzine kretanja tj. obrtanja pri čemu se ne
greju mnogo. Troše malo maziva pa potiskuju klizne. U leţištima se oslobaĎa toplota, te ih zbog toga
treba redovno podmazivati (uljima i mastima), jer ulje osim toga što podmazuje leţaj i smanjuje trenje
ono i hladi.
spojnice
su mašinski elementi koji sluţe za vezu izmeĎu pogonske mašine i prenosnika i prenosnika i radne
mašine. Spojnice spajaju dva zasebna vratila(ili jedno dugačko u celinu). Zadatak spojnica je da
prenesu snagu(obrtni moment) po duţini vratila, aksijalno s jednog vratila na drugo.
Spojnice treba da budu: -što lakše, dinamički i statički uravnoteţene.
Po načinu kako je ostvarena veza izmeĎu dva vratila spojnice se dele na:
-krute (prenose sva poremećaje s jednog na drugo vratilo, veţu se za vrtnjima)
-elastične (prigušuju neka opterećenja)
-zglobne (dozvoljavaju ugaona pomeranja)
-uključno- isključne (razdvoji i spoji dva vratila – kvačilo)
frikcioni točkovi i prenosnici
U najširem smislu, frikcioni prenosnik predstavljaju
dva glatka točka prislonjena jedan uz drugi. Obrtanje
jednog točka se prenosi na drugi i tako se prenosi
obrtni moment. Pošto se obrtni moment prenosi na bazi
sile trenja (otpora prema klizanju), potrebno je da točkovi
ne proklizavaju, pa se zato oblaţu gumenom oblogom kako
bi se povećala sila trenja.
Prenosni odnos i predstavlja odnos obrtanja dva točka tj.
odnos govori o tome koliko puta se obrne manji točak, a
koliko puta se za to vreme obrne veći točak:
i – prenosni odnos
n1 – br. obrtaja prvog točka
n2 – br. obrtaja drugog točka
d1 – prečnik manjeg točka
d2 – prečnik većeg točka
Šta moţemo zaključiti?
Izborom prečnika dva točka biramo prenosni odnos. Na taj način moţemo da biramo kakvu ćemo
brzinu obrtanja i snagu da prenesemo.
n1
n1
n1
n2
n2
n2
Sa manjeg pogonskog točka Nisu promenjeni
pokrećemo veći gonjeni
parametri kretanja
smanjili smo broj obrtaja
n1 = n2
,povećali obrtni moment
d1 =d2
n2 < n1
d 2 > d1
Sa većeg pogonskog Promenjena je ravan
pokrećemo manji,
ravan kretanja za 90
povećali smo broj
stepeni, smanjili br.
obrtaja, a smanjili
obrtaja, povećali
obrtni moment
obrtni moment
n2 > n1
n2 < n1
d2 <d1
d2 > d1
Prednosti: najprostiji prenosnik
nema odrţavanja
lako uključivanje/isključivanje
Mane: prenosni odnos nije tačan
prenosi se mala snaga (nizak stepen korisnog dejstva)
Završni deo: 1) Kako delimo mašinske elemente prema funkciji?
-elementi za vezu, elementi za prenos snage i kretanja i specijalni elementi.
2) Šta su osovine i vratila?
-mašinski elementi koji se obrću i prenose obrtni moment(snagu) i kretanje.
3) Šta su frikcioni prenosnici?
-dva glatka točka prislonjena jedan uz drugi gde se prenosi obrtanje(snaga i kretanje) s
jednog(pogonskog) na drugi (gonjeni) točak na bazi sile trenja.
2. čas
Organizacija časa:
NASTA VNI ČAS
M ESTO RADA
UVODNI DEO :
obnavljanje preth.
znanja
GLAVNI DEO :
elementi za vezu i
prenos snage i
kretanja
ZAVRŠNI DEO:
ponavljanje
iznetog gradiva
OBLIK RA DA
školski
kabinet
frontalni
školski
kabinet
frontalni
školski
kabinet
frontalni
NASTA VNA
METODA
VREM E
5
verbalna
verbalna,
demonstraciona
35
5
verbalna
Uvodni deo: 1) Šta su leţajevi?
-mesta oslonca osovina i vratila. Tu se ona obrću i na neki način fiksiraju.
2) Kakvih leţajeva ima?
-kliznih i kotrljajućih.
3) Šta su frikcioni prenosnici?
-dva glatka točka prislonjena jedan uz drugi gde se obrtanje i obrtni moment prenose sa
jednog na drugi na bazi otpora prema klizanju.
Glavni deo:
Kaišni pre nosnici
Kaišni prenosnik se dobija kada se na dva glatka točka namakne kaiš, zategne odreĎenim silama i
na bazi sile otpora prema klizanju prenosi obrtni moment, a pri tom se savlaĎuju i neka osna rastojanja.
Oni spadaju u grupu elastičnih prenosnika kod kojih se prenos snage i kretanja ostvaruje savitljivim
elementima – kaiševima (re menima).
slobodan krak
d1
n2
n1
radni krak
osno rastojanje
d1 - prečnik pogonskog točka
d2 - prečnik gonjenog točka
n1 - br. obrtaja pogonskog kaišnika
n2 - br. obrtaja gonjenog kaišnika
i=
=
d2
Usled stvorene sile pritiska, pogonski točak pokreće kaiš, a ovaj promorava gonjeni točak na
obrtanje. Prema poprečnom preseku kaiša: -pljosnati
-okrugli
-trapezni
-zupčasti
Prema poloţaju vratila i smeru obrtanja:
-otvoreni
-ukršteni
-poluukršteni
-sloţeni
Kombinacijom prečnika dk1 i dk2 menjamo prenosni odnos, a time i obrtni moment (snagu) koji
prenosimo. Povećavanjem prenosnog odnosa smanjujemo dodirnu površinu kaiša i točka (na
pogonskom kaišniku), pa se smanjuje snaga koju moţemo da prenesemo, zato se koriste trapezni
kaiševi.
Zupčanici i zupčasti prenosnici
Zupčasti prenos se ostvaruje neposrednim dodirom ozubljenih točkova. Prema geometrijskom
obliku zupčanici mogu biti: -cilindrični
-konični i
-hiperbolični
Zupčanici mogu imati: prave zube
kose zube
strelaste zube
krive (zavojne) zube
Sprezanje
Cilindrični
Konični zupčanici
Zupčanici sa kosim zubima bolje naleţu jedan
uz drugi pa rade sa manje šumova od zupčanika sa
pravim zubima.
gde je:
n1 - br. obrtaja pogonskog zupčanika
n2 - br. obrtaja gonjenog zupčanika
d1 - prečnik pogonskog zupčanika
d2 - prečnik gonjenog zupčanika
Z2 -broj zubaca gonjenog zupčanika
Puţ
Zupčasta letva
Z1 -broj zubaca pogonskog zupčanika
Zupčanici se izraĎuju od livenog gvoţĎa, čelika, tekstolita, plastike itd. Mogu se uzubiti samo oni
zupčanici koji imaju isti modul, a moraju se i podmazivati.
Prednosti: -tačan prenosni odnos (nema proklizavanja)
-moţe se preneti veći obrtni moment (snaga)
Lančanici i lančasti pre nos
Lančanici i lančasti prenos se koriste kod raznih mašina
(automobila, motocikla,...), a i kod bicikle.
Lanac i lančanik sluţe za prenošenje snage i kretanja od vratila
pedale do zadnjeg, pogonskog točka.
Tačan je prenosni odnos i moţe se pre4neti veći obrtni moment.
n1 - br. obrtaja pogonskog lančanika
n2 - br. obrtaja gonjenog lančanika
Z2 -broj zubaca gonjenog lančanika
Z1 -broj zubaca pogonskog lančanika
Lančasti prenos
Izborom u lančastoj vezi biramo prenosni odnos, pa postiţemo da okrećemo lakše pedale
(pogonskom točku prenosimo veći obrtni moment, a manju brzinu obrtanja), sporije idemo, ali
savlaĎujemo uspon.
Kakve smo lančanike izabrali u spoju?
TakoĎe moţemo da izaberemo da idemo brţe (uz teţe okretanje pedala).
Kakve smo lančanike tada spojili ?
Završni deo: 1) Šta su kaišni prenosnici?
-kada se na dva glatka točka namakne kaiš, zategne nekim silama i na bazi otpora prema
klizanju prenosi obrtni moment dobijamo kaišni prenosnik.
2) Šta su zupčanici i koja je njihova prednost?
-ozubljeni točkovi, uzubljeni jedan u drugi. Prednost: ostvaruje se tačan prenosni odnos,
jer nema proklizavanja i moţe se preneti veća snaga (obrtni moment).
3) Lančanici?
-to su dva lančanika povezana lancem. Prednost: prenos veće snage, tačan prenosni
odnos.
4) Šta se postiţe koničnim zupčanicima?
-prenos kretanja i snage iz jedne u drugu ravan.
5) Šta se postiţe manjačima?
-biramo par zupčanika (lančanika) koji će biti u spoju i na taj način biramo tj. menjamo
prenosni odnos, a time hoćemo li preneti veću brzinu ili snagu (obrtni moment).
Predmet:
Tehničko i informatičko obrazovanje
Nastavna tema:
Mašine i mehanizmi 16 (8+8)
Nastavna jedinica: Elementi za vezu, elementi za prenos snage i kretanja, specijalni elementi
Škola:
Razred:
VII
39-40.
Mesto rada: školski kabinet
Tip časa: utvrĎivanje nastavnog gradiva
Oblik rada: frontalni, rad u parovima
Nastavna metoda: verbalna, demonstrativna, metod praktičnog rada
Vaspitno-obrazovni zadatak:
- obrazovno- materijalni: učenici će raditi u parovima sa elementima iz konstruktorskog
kompleta praveći model prenosnika i to: otvoreni kaišni prenosnik, zupčasti prenosnik i to sa
pravim zubima, koničnim zupčanicima, puţni reduktor (različitih prenosnih odnosa).
-obrazovno- funkcionalni: učenici treba da znaju: da prenosnici sluţe za prenos snage
(obrtnog momenta) i kretanja sa jednog na drugo vratilo; da znaju šta je prenosni odnos i kako se
izračunava (kod kaišnika, zupčastih prenosnik a); da znaju da se zupčastim prenosnicima ostvaruje
tačan prenosni odnos i prenose veće snage; da znaju koje zupčanike (i kaišnike) treba da spoje (koji
prenosni odnos) da bi ostvarili prenos veće snage ili veće brzine; da znaju da objasne rad menjača
bicikle.
-vaspitni zadatak: jačanje interesovanja za tehniku i mašinske konstrukcije; jačanje
upornosti i koncentracije; razvijanje smisla za timski rad.
Organizacija časa:
NASTA VNI ČAS
UVODNI DEO :
obnavljanje preth.
znanja
GLAVNI DEO :
izrada modela
ZAVRŠNI DEO:
završni ko mentar
M ESTO RADA
OBLIK RA DA
školski
kabinet
frontalni
školski
kabinet
frontalni, rad u
parovima
školski
kabinet
frontalni
NASTA VNA
METODA
verbalna
verbalna,
demonstraciona
praktičan rad
verbalna
VREM E
5
35
5
Nastavna sredstva: konstruktorski kompleti i priručnici sa uputsvima za rad
Lite ratura: Tehničko i informatičko obrazovanje za 7. razred, Zavod za udţbenike Beograd 2009.
Uputstvo za korišćenje materijala za radne veţbe, Dr Dragan Golubović, ZUNS Beograd
Uvodni deo: 1) Šta su vratila i osovine?
-to su mašinski elementi koji sluţe za prenos kretanja i snage (vratila) ili samo kretanja
(osovine). Na njih se kače rotirajući elementi.
2) Šta je kaišnik,a šta zupčasti spoj?
-kada se na dva glatka točka namakne kaiš i zategne odreĎenim silama dobijamo kaišni
prenosnik, a kada uzubimo dva (ili više) zupčanika dobijamo zupčasti spoj (prenosnik) i tada moţemo
da prenesemo snagu i kretanje sa jednog na drugo vratilo.
3) Šta je prenosni odnos i kako se izračunava?
-i = n1 /n2 = d2 /d1 = z2 /z1 , prenosni odnos govori o tome koliko se puta okrene jedan točak,
a koliko puta se za to vreme okrene drugi točak.
Glavni deo: -nastavnik deli učenike u parove
-svaki par dobija zadatak (izrada kaišnog prenosnika, izrada zupčastog prenosnika sa i bez
promene brzine i obrtnog momenta, izrada reduktora sa koničnim zupčanicima, izrada puţnog
reduktora.
-učenici će pripremiti potrebne elemente iz konstruktorskih kompleta, a na osnovu
sklopnih crteţa traţenih modela (sa potrebnim elementima), pristupiće izradi modela.
-potrebni elementi
-nastavnik prati tok izrade uz odgovarajuće korekcije i sugestije.
Završni deo: komentar dotadašnjeg rada uz savete za dalji rad.
2. čas
Organizacija časa:
NASTA VNI ČAS
M ESTO RADA
OBLIK RA DA
UVODNI DEO :
obnavljanje preth.
znanja
školski
kabinet
frontalni
GLAVNI DEO :
školski
kabinet
frontalni, rad u
parovima
školski
kabinet
frontalni
izrada modela
ZAVRŠNI DEO:
završni ko mentar
NASTA VNA
METODA
verbalna
verbalna,
demonstraciona
praktičan rad
verbalna
VREM E
5
30
10
Uvodni deo: 1) Šta je kaišni, a šta zupčasti prenos?
-kada se na dva glatka točka namakne kaiš i zategne odreĎenim silama, a zupčasti je
kada dva meĎusobno uzubljena točka prenose snagu i kretanje.
2) Šta se postiţe izborom prečnika kaišnika ili zupčanika u vezi?
-postiţemo različit prenosni odnos, a na taj način biramo hoćemo li da prenesemo veći
obrtni moment ili brzinu kretanja.
3) Puţni reduktor?
-prenosi kretanje i obrtni moment sa jednog na drugo vratilo koja se mimoilaze. Broj
obrtaja se znatno menja.
Glavni deo: -učenici nastavljaju sa izradom modela.
-nastavnik prati tok izrade uz sugestije i korekcije (po potrebi).
Puţni reduktor
Kaišni prenosnik
Zupčasti prenosnik
Zupčasti prenosnik
Prenosnik sa koničnim zupčanincima
Završni deo: Komentar rada i modela uraĎenih na času:
-pohvaliti najbolje modele i parove
-pohvaliti rad i zalaganje
-ukazati na najčešće greške
-sugestije za dalji rad
-kroz odgovore na pitanja analizirati funkcionalnost modela i ujedno rezimirati nastavnu
jedinicu:
1) Uloga prenosnika?
-prenosnici imaju zadatak da transformišu parametre kretanja pokretača na potrebne
parametre kretanja izvršnog organa.
2) Za svaki par:
-izračunajte prenosni odnos vašeg prenosnika
-šta ste tim odnosom postigli (kako ste promenili parametre kretanja i obtrnog momenta)?
3) Objasnite kada vozite biciklu uzbrdo i nizbrdo, kakav stepen prenosa b irate i zašto
(kakve lančanike biramo u lančasti prenos)?
-uzbrdo: pogonski lančanik manjeg prečnika, a gonjeni- većeg prečnika.
-nizbrdo: pogonski lančanik većeg prečnika, a gonjeni- manjeg prečnika.
Predmet:
Nastavna tema:
Nastavna jedinica:
Tehničko i informatičko obrazovanje
Mašine i mehanizmi 16 (8+8)
Proizvodne mašine-princip rada, sastav, korišćenje. Transportne mašine- mašine
spoljašnjeg transporta (automobili)
Škola:
Razred:
VII
41-42.
Mesto rada: školski kabinet
Tip časa: obrada nastavnog gradiva
Oblik rada: frontalni
Nastavna metoda: verbalna, demonstrativna
Vaspitno-obrazovni zadatak:
- obrazovno- materijalni: učenici će učiti o proizvodnim mašinama, njihovom principu
rada i sastavu. Učiće o transportnim mašinama, njihovoj podeli.
-obrazovno- funkcionalni: učenici treba da znaju: šta su proizvodne mašine; kako se dele;
da se transportne mašine dele na mašine spoljašnjeg i unutrašnjeg transporta; da se motorna vozila
razlikuju prema nameni, pogonskom motoru, načinu pogona; šta spada u mašine spoljašnjeg
transporta; glavne sklopove automobila.
-vaspitni zadatak: razvijanje tehničkog mišljenja; razvijanje interesovanja za
funkcionisanje savremenih transportnih mašina i transporta uopšte kao i za tehnička dostignuća
koja se primenjuju u savremenim sredstvima.
Organizacija časa:
NASTA VNI ČAS
UVODNI DEO :
obnavljanje preth.
znanja
GLAVNI DEO :
transportne mašine
ZAVRŠNI DEO:
ponavljanje
gradiva
M ESTO RADA
školski
kabinet
školski
kabinet
školski
kabinet
OBLIK RA DA
frontalni
frontalni
frontalni
NASTA VNA
METODA
VREM E
verbalna
verbalna,
demonstraciona
verbalna
5
35
5
Nastavna sredstva: školski računar sa odgovarajućim prezentacijama
Lite ratura: Tehničko i informatičko obrazovanje za 7. razred, Zavod za udţbenike Beograd 2009.
Uvodni deo: 1) Šta obuhvata transport?
-Prevoz putnika i robe.
2) Kako se sve moţe odvijati saobraćaj tj. navedi vidove saobraćaja?
-Kopneni, vodeni i vazdušni.
3) Koja se sve saobraćajna sredstva koriste?
-automobili, kamioni, brodovi, avioni, vozovi.
4) Šta sve spada u saobraćajne objekte?
-putevi, mostovi, tuneli, ţelezničke pruge, ali i stanice, aeorodromi, luke.
5) Šta sve pokreće saobraćajna sredstva?
-električni motori, benzinski i dizel motori, mlazni motori.
Glavni deo:
Proizvodne mašine
Proizvodne mašine su mašine u kojima se mehanička energija stvorena u pogonskom motoru,
pretvara u mehannički rad (u bilo kom proizvodnom procesu).
Prema vrsti proizvodnog procesa koje obavljaju, ove mašine mogu biti:
-graĎevinske
-poljoprivredne
-transportne i
-tehnološke.
Proizvodne mašine obavljaju fizički rad umesto čoveka (prerada sirovina, obrada materijala,
završna obrada). Za pogon ovih mašine se koriste elektromotori, benzinski motori ili dizel motori.
Upravljanje savremenim mašinama u industriji se obavlja uz pomoć računara.
Transportne mašine
Obuhvata prevoz putnika i robe.
-Točak – jedan od najvećih pronalazaka u istoriji
kopnenog saobraćaja. Prvi upotrebljeni točak je
optrebljen na dvokolicama (XV vek pre n. e.).
Zatim se pojavio drveni točak sa prečkama, pa
točak sa metalnim obručom i drvenim prečkama. Prvi točkovi sa ţičanim prečkama (ţicama) su se
pojavili oko 1800 g., zatim točkovi od odlivaka,a sredinom XX veka točkovi od metalnih odlivaka,
takoĎe u XX veku i točkovi na kugličnim leţajevima i gume ispunjene vazduhom.
Motorna vozila se razlikuju prema:
-nameni (putnička, teretna, specijalna, motocikli)
-pogonskom motoru (benzinski ili dizel motor, elektromotor)
-načinu pogona (na prednjim, zadnjim ili sva četiri točka)
Transportne mašine delimo:
-mašine spoljašnjeg i
-mašine unutrašnjeg transporta
mašine spoljašnjeg transporta
Njima se prevoze teret i putnici na većim rastojanjima kopnenim, vodenim i vazdušnim putem.
Krajem XVIII veka je nastao prvi bicikl koji je imao dva točka.
Nije imao upravljački ni prenosni mehanizam. Kako se kretao?
-verovatno odgurivanjem nogama o Zemlju, a slično je i menjao
pravac kretanja (odgurivanjem od podloge).
Sredinom XIX vekanastao je bicikl sa noţnim pogonom.
Okretanjem pedala poluge su obrtale zadnji točak.
1870 godine pojavljuje se visoki bicikl. Bicikl se pokretao
pedalama, vozač je sedeo na sedištu na prednjem velikom
točku i to čak na 1,4 m visine.
Krajem XIX veka bicikl je dobio savremen izgled: točkove
podjednake veličine sa čeličnim ţicama, pogon sa lančanim
prenosom sa pedalama kod zadnjeg točka i gume ispunjene
vazduhom.
Šta je lančasti prenos (lančanik)?
-dva lančanika razmaknuta na neko rastojanje preko kojih je prebačen lanac. Pogoski lančanik je veći i
pokreće se pedalama, a lancem se prenosi snaga na zadnji manji lančanik, a na istom vratilu se nalazi i
pogonski točak bicikle.
Šta se na taj način postiţe?
-Jednim okretajem većeg lančanika , manji se obrne više puta (povećali smo broj obrtaja), a sa njim i
točak bicikle.
Prednost lančastog prenosa?
-moţe se preneti veća snaga, tačan prenosni odnos.
Završni deo: 1) Šta su proizvodne mašine?
-mašine koje mehaničku energiju motora pretvaraju u mehanički rad.
2) Kakve mogu biti?
-prema vrsti proizvodnog procesa: graĎevinske, poljoprivredne, transportne i
tehnološke.
3) Kakva motorna vozila mogu biti?
-prema nameni: putnička, teretna, specijalna, motocikli
prema pogonskom motoru: benzinski ili dizel motori, elektromotori
prema načinu pogona: na prednjim, zadnjim ili sva četiri točka.
2. čas
Organizacija časa:
NASTA VNI ČAS
UVODNI DEO :
obnavljanje preth.
znanja
GLAVNI DEO :
transportne mašine
ZAVRŠNI DEO:
ponavljanje
gradiva
M ESTO RADA
školski
kabinet
školski
kabinet
školski
kabinet
OBLIK RA DA
frontalni
frontalni
frontalni
NASTA VNA
METODA
verbalna
verbalna,
demonstraciona
verbalna
VREM E
5
35
5
Uvodni deo: 1) Kako delimo transportne mašine?
-mašne spoljašnjeg i mašine unutrašnjeg transporta.
2) Šta spada u mašine spoljašnjeg transporta?
-automobili, kamioni, autobusi, brodovi, vozovi, avioni, motocikli.
3) Kako se ostvaruje pogon na biciklu?
-lančastim prenosom. Okretanjem pedala preko lanca pokrećemo zadnji točak.
Glavni deo:
automobili
- Dţems Vat je u prvoj polovini XVIII veka usavršio parnu mašinu i konstruisao prve ventile koji su
radili automatski
- Nikola Kinjo je ovu mašinu upotrebio u drugoj polovini XVIII veka.
- Karl Benc – prvi automobil sa SUS motorom 1866. godine (17km/h)
- 1880. godine otkriće benzinskog motora i guma punjenih vazduhom.
- 1883. godine D. Debutvil ugradio prvi benzinski motor.
- krajem XIX veka Henri Ford - dvocilindrični benzinski motor, a početkom XX veka počinje masovna
proizvodnja – ford T, prodat u dva miliona primeraka.
- Buba VW – počela proizvodnja 1939. godine do kraja 70 – tih godina ( a u Meksiku do skoro) u
neizmenjenom obliku (gotovo 70 godina).
Pored pogonske mašine su bitni i ostali delovi: - karoserija,
- sklopovi za prenos snage i kretanja,
- menjač brzina,
-spojnica – kvačilo,
- kardan, sistem za kočenje,
- sistemi za upravljanje.
karoserija
U moderne automobile se ugraĎuje kao samonoseća koja vrši ulogu šasije. Većina ih se pravi od
čeličnog lima, ali ih ima i od aluminijuma i ugljeničnih vlakana.
prenosni mehanizam
Prenosni mehanizam čini sklop mehanizama koji omogućavaju da sila motora deluje na sistem
kretanja automobila. Čine ga:- menjač brzine
-kvačilo (spojnica)
-klop: kardansko vratilo, osovina, diferencijal.
menjač brzine
Konstruisan je tako da menja odnos
brzine obrtanja izmeĎu motora i točkova.
kvačilo
Povezuje motor sa menjačem brzine
ili ih odvaja i time omogućava menjanje
brzina tj. prenosnog odnosa.
kardansko vratilo
Ima ulogu da prenese obrtno kretanje
od menjača do diferencijala. Obrtanjem
zadnjih poluosovina koje prolaze sa svake
strane diferencijala, kretanje se direktno
prenosi točkovima.
sistem za upravljanje
Čine ga: volan, prednje vratilo, kutija menjača, klipnjača i loptaste spojnice.
Radi se na: smanivanju potrošnje pogonskog goriva, pronalaţenju alternativnih goriva i smanjenju
emisije izduvnih gasova.
Alternativna goriva: biodezel, električna energija litijum- jonskih baterija koje se pune strujom iz kućnih
instalacija, vodonik, foto-ćelije koje Sunčevu svetlost u električnu energiju.
Bezbednosni ureĎaji: vazdušni jastuci, sistemi kontrole i stabilnosti (ESP), kontrola proklizavanja
(ABS), samozatezivi pojasevi, senzori za osmatranje puta ispred vozila i drţe bezbedno rastojanje od
drugih vozila, farovi koji se zakreću u krivinama, senzori koji prate vertikalnu putnu signalizaciju i
odrţavaju vozilo u saobraćajnoj traci.
Završni deo: 1) Kako delimo mašine prema nameni?
-graĎevinske, poljoprivredne, transportne i tehnološke.
2) Motorna vozila se razlikuju prema?
-- prema nameni: putnička, teretna, specijalna, motocikli
prema pogonskom motoru: benzinski ili dizel motori, elektromotori
prema načinu pogona: na prednjim, zadnjim ili sva četiri točka.
3) Delovi tj. sklopovi automobila?
-pogonski motor
- karoserija
- sklopovi za prenos snage i kretanja,
- menjač brzina,
-spojnica – kvačilo,
- kardan, sistem za kočenje,
- sistemi za upravljanje
Predmet:
Nastavna tema:
Nastavna jedinica:
Tehničko i informatičko obrazovanje
Mašine i mehanizmi 16 (8+8)
Proizvodne mašine-princip rada, sastav, korišćenje. Transportne mašine- mašine
spoljašnjeg transporta (automobili)
Škola:
Razred:
VII
43-44.
Mesto rada: školski kabinet
Tip časa: utvrĎivanje nastavnog gradiva
Oblik rada: frontalni, grupni rad
Nastavna metoda: verbalna, demonstrativna, metod praktičnog rada
Vaspitno-obrazovni zadatak:
- obrazovno- mate rijalni: učenici će biti podeljeni u grupe i koristeći elemente
konstruktorskog komleta, modelovaće saobraćajna sredstva: automobile, kamione, dizalice.
-obrazovno- funkcionalni: učenici treba da znaju: osnovne delove saobraćajnih sredstava i
njihovu ulogu: šta je i koja je uloga karoseruje; šta su i koje je uloga prenosnih mehanizama; uloga
vratila i osovina; šta je sistem za upravljanje, sistem za kretanje, radni organ i da ta znanja primene
u izradi modela.
-vaspitni zadatak: jačanje interesovanja za tehniku i mašinske konstrukcije, jačanje
koncentracije, upornosti i preciznosti; razvijanje smisla za timski rad; razvijanje osećaja za
bezbednost u sobraćaju.
Organizacija časa:
NASTA VNI ČAS
M ESTO RADA
OBLIK RA DA
UVODNI DEO :
obnavljanje preth.
znanja
školski
kabinet
frontalni
GLAVNI DEO :
školski
kabinet
frontalni, grupni
rad
školski
kabinet
frontalni
modelovanje
ZAVRŠNI DEO:
ko mentar rada
NASTA VNA
METODA
VREM E
verbalna
verbalna,
demonstraciona
metod pr. rada
verbalna
5
35
5
Nastavna sredstva: konstruktorski kompleti
Lite ratura: Tehničko i informatičko obrazovanje za 7. razred, Zavod za udţbenike Beograd 2009.
Tehničko obrazovanje – uputstvo za korišćenje materijala za radne veţbe, Dr Dragan
Golubović ZUNS Beograd.
Uvodni deo: 1) Šta je karoserija?
-ugraĎuje se u moderne automobile kao samonoseća i ima ulogu karoserije. Ona
„spaja“ sve delove automobila u jednu celinu.
2) Šta je prenosni mehanizam?
-čini ga sklop mehanizama koji omogućavaju da sila motora pokreće automobil tj.
omogućava prenos snage i kretanja od motora do točkova.
3) Šta čini sistem za upravljanje?
-volan, prednje vratilo, kutija menjača, klipnjača i loptaste spojnice.
Glavni deo: -nastavnik deli učenike u grupe od po 4 učenika.
-svaka grupa dobija radni zadatak: izrada modela modela automobila, kamiona dizalice,
kamiona...
-grupe će pripremiti potrebne elemente iz konstruktorskih kompleta i na osnovu uputstava i
sklopnih crteţa pristupiće izradi modela.
-potrebni elementi
-nastavnik prati tok izrade uz korekcije i sugestije.
Završni deo: komentar dotadašnjeg rada na času uz savete za dalji rad.
2. čas
Organizacija časa:
NASTA VNI ČAS
M ESTO RADA
UVODNI DEO :
obnavljanje preth.
znanja
GLAVNI DEO :
modelovanje
ZAVRŠNI DEO:
ko mentar rada
NASTA VNA
METODA
OBLIK RA DA
školski
kabinet
frontalni
školski
kabinet
frontalni, grupni
rad
školski
kabinet
frontalni
VREM E
5
verbalna
verbalna,
demonstraciona
metod pr. rada
35
verbalna
5
Uvodni deo: 1) Šta se postiţe izborom zupčanika (kaišnika) u vezi?
-postiţemo različit prenosni odnos i time biramo da li ćemo preneti veći obrtni moment
ili brzinu.
2) Kada ţelimo da promenimo ravan kretanja koristimo?
-konične zupčanike.
3) Šta su osovine i vratila?
-mašinski elementi koji nose obrtne elemente: leţajeve, spojnice, točkove, zupčanike.
Glavni deo: -učenici nastavljaju sa izradom modela.
-nastavnik prati tok izrade uz korekcije i sugestije.
Model traktora
Model kamiona dizalice
Završni deo: Komentar rada na času:
-pohvaliti rad učenika
-istaći najbilje modele (grupe)
-ukazati na greške
-sugestije za dalji rad
-kroz razgovor sa učenicima i odgovore na pitanja analizirati
funkcionalnost modela: • uloga prenosnika?
-prenosnici imaju za zadatak da transformišu parametre kretanja na ţeljene
parametre izvršnih organa.
•za svaku grupu: koje ste prenosnike izabrali i šta ste time postigli?
•šta ste postigli koristeći savijene pločice tj. praveći karoseriju?
-omogućili povezivanje svih delova u jednu celinu.
Predmet:
Tehničko i informatičko obrazovanje
Nastavna tema:
Mašine i mehanizmi 16 (8+8)
Nastavna jedinica: Mašine spoljašnjeg transporta: ţeleznica, brodovi, avioni. Mašine unutrašnjeg
transporta.
Škola:
Razred:
VII
45-46.
Mesto rada: školski kabinet
Tip časa: obrada nastavnog gradiva
Oblik rada: frontalni
Nastavna metoda: verbalna, demonstrativna
Vaspitno-obrazovni zadatak:
- obrazovno- mate rijalni: učenici će učiti o mašinama spoljašnjeg transporta: vozovima,
brodovima, avionima kao i o dizalicama, trakastim transporterima i dizalicama.
-obrazovno- funkcionalni: učenici treba da znaju: kako delimo ţeleznicu; princip rada
savremenih vozova; podelu brodova prema nameni; princip rada aviona, mlaznih motora, kako se
avioni odrţavaju u vazduhu; šta se podrazumeva pod unutrašnjim transportom; koje mašine
učestvuju u unutrašnjem transportu; njihovu podelu prema načinu funkcionisanja.
-vaspitni zadatak: jačanje interesovanja za tehniku i razvoj tehnike; razvijanje
interesovanja za savremena saobraćajna sredstva; razvijanje osećaja za bezbednost i ekonomičnost
saobraćajnih sredstava kao i za tesnu vezu izmeĎu njihove eksploatacije i zagaĎenja ţivotne
sredine.
Organizacija časa:
NASTA VNI ČAS
UVODNI DEO :
obnavljanje preth.
znanja
GLAVNI DEO :
mašine spoljašnjeg
transporta
ZAVRŠNI DEO:
obnavljanje
gradiva
M ESTO RADA
OBLIK RA DA
školski
kabinet
frontalni
školski
kabinet
frontalni
školski
kabinet
frontalni
NASTA VNA
METODA
verbalna
verbalna,
demonstraciona
verbalna
VREM E
5
35
5
Nastavna sredstva: računar sa odgovarajućim prezentacijama.
Lite ratura: Tehničko i informatičko obrazovanje za 7. razred, Zavod za udţbenike Beograd 2009.
Uvodni deo: 1) Kako delimo saobraćajne sisteme?
-kopneni (drumski i ţeleznički), vazdušni i vodeni saobraćaj.
2) Saobraćajna sredstva kopnenog saobraćaja?
-automobili, motocikli, autobusi, kamioni, vozovi.
3) Saobraćajna sredstva vodenog i vazdušnog saobraćaja?
-brodovi raznih namena, avioni i helikopteri raznih namena.
Glavni deo:
Ţeleznička vozila
-prva ţeleznička pruga u Engleskoj (19 km), gradnjom rukovodio Dţordţ Stivenson.
-osnovao prvu fabriku parnih lokomotiva.
-prvi voz se kretao brzinom 9km/h (maksimalna 18km/h)
-krajem XIX veka i početkom XX veka u upotrebi dizel motori. Bili su dosta bučni, brzo su povećavali
broj obrtaja, stepen iskorišćenja goriva 25% - 45% (s parnom vučom retko preko 8%).
-posle II svetskog rata – prelazi se na lokomotive sa električnim motorima. Prednosti: ravnomerno
ubrzanje, velika krajnja brzina, manje buke, nema zagaĎenja okoline, jeftinije, veliki stepen
iskorišćenja.
-1967. prva elektrifikovana pruga kod nas.
o Vozovi budućnosti – leteći vozovi
- koriste magnetnu silu.
-ugraĎeni magneti koji se odbijaju od magnetnog polja u šinama.
-promenljive magnetne sile ga pokreću velikom brzinom.
-japanski voz postiţe brzinu od 520 km/h.
-idu glatko, brzo i tiho, ali zahtevaju savršeno vodoravne šine.
o Podzemna ţeleznica – metro.
-vozovi idu pod zemljom radi izbegavanja saobraćajnih guţvi.
-prvi metro u Londonu.
Brodovi
-deblo koje pluta po vodi.
-povezivanjem debla – splav.
-izdubljeno deblo – čamac.
-3000 g. pre n.e. – prvi brodovi na vesla – egipćani.
-prvi brod na jedro (samo jedno) – egipćani.
-početkom 15 veka – jedrenjem sa tri jarbola i više jedara.
-1807. Robert Fulton – prvi parobrod sa velikimbočnim točkom sa lopaticama.
-otkrićem dizel motora prelazi se na elisu.
-današnji brodovi imaju pogon i na nuklearnu energiju.
-osnovni materijal za brodove: čelik.
-podela prema nameni: -putnički
-teretni
-brodovi za posebne namene.
Avioni
-1903. – braća Rajt –prvi let avionom (12s).
-prvi avioni pokretani SUS motorima tzv. klipni motori, a avioni imali elise.
-krilo je dizajnirano tako da vazduh iznad krila struji brţe nego ispod krila
što za rezultat ima povećan pritisak ispod krila i rezultujuću vertikalnu silu
potiska.
-moderni avioni imaju mlazne motore
-imaju pokretna krilca na krilima i repu aviona (povećava se otpor vazduha)
koja omogućavaju upravljanje avionom.
P – vertikalna sila potiska
Fv - vučna sila motora
R – rezultujuća sila potiska
na krilu.
Završni deo: 1) Kako se kreću savremeni vozovi?
-u sebi imaju ugraĎene magnete koji se odbijaju od magnetnog polja u šinama i tako
čitav voz „lebdi“ iznad šina, a pokreće ga promenljivo magnetno polje.
2) Kako se inače sve pokreću lokomotive?
-dizel motorima, elktro motorima, „magnetni“ vozovi.
3) Kako lete avioni?
-krilo je oblikovano tako da vazduh iznad krila struji brţe nego ispod krila što ima za
rezultat jačanje sile potiska usmerene naviše.
2. čas
Organizacija časa:
NASTA VNI ČAS
UVODNI DEO :
obnavljanje preth.
znanja
GLAVNI DEO :
mašine
unutrašnjeg
transporta
ZAVRŠNI DEO:
obnavljanje
gradiva
M ESTO RADA
OBLIK RA DA
školski
kabinet
frontalni
školski
kabinet
frontalni
školski
kabinet
frontalni
NASTA VNA
METODA
verbalna
verbalna,
demonstraciona
verbalna
VREM E
5
35
5
Uvodni deo: 1) Šta pokreće brodove?
-vetar – jedrenjake, dizel- motori, nuklearni reaktori.
2) Kakvih brodova ima?
-putničkih, teretnih, specijalne namene.
3) Šta pokreće avione?
-SUS motori i mlazni motori.
Glavni deo:
Sredstva unutrašnjeg transporta
-mašine unutrašnjeg transporta se koriste u proizvodnim i magacinskim halama, prodajnim
prostorima.
- to su: -transporteri i
-dizalice
o Transportna traka
je ureĎaj za neprekidan transport po horizontalnom ili blagim uglom. Radi na temperaturama od -25˚C
do 60˚C i temperaturi transportnog materijala do 60˚C.
Koristi se za transport: cementa, gline, peska, kaolina, kreča, šljunka, soli, zemlje, zrnastog
materijala itd. Širine: 200 – 2000mm.
o Ručni i motorni viljuškari
-sluţe za horizontalno premeštanje i ograničeno podizanje tereta.
-nosivost u rasponu 630 – 2300 kg
-viljuške se podiţu i spuštaju uz pomoć vučne rude i hidrauličnog cilindra.
-motorni viljuškari imaju pogon na SUS motore ili elektromotore.
-koriste se za utovar, istovar, pretovar.
-današnji viljuškari sa SUS motorima (benzil, dizel, gas)
imaju filtre koji ne zagaĎuju vazduh i rade skoro bešumno-Poseduju: -pogonski motor
-upravljački deo
-radni organ (horizontalne viljuške i teleskopisaonice viljuškara koje vertikalno
pomeraju viljuške).
Dizalice
-sluţe za dizanje i prenos tereta.
-osnovni princip: da se sa što manje snage postigne što veća sila dizanja.
Dizalice se dele na: -ramne (lučke)
-portalne
-šinske (stubne)
-mostne
Ramne (lučke)
Portalne
Ručni viljkuškar
Motorni viljuškar
Šinske (stubne)
Završni deo: 1) Šta spada u mašine unutrašnjeg transporta?
-transporteri i dizalice
2) Šta su transporteri?
-to su transportne trake, trake širine 200 – 2000 mm, a transportuju: zrnasti materijal,
cement, kreč, pesak, zemlju,...
3) Za šta se koriste viljuškari i kakvi mogu biti?
-za horizontalno premeštanje robe kao i zaograničeno podizanje. Ima ih ručnih i
motornih, a koriste se u magacinskim i prodajnim prostorima, kao i u fabričkim halama.
Predmet:
Tehničko i informatičko obrazovanje
Nastavna tema:
Mašine i mehanizmi 16 (8+8)
Nastavna jedinica: Mašine spoljašnjeg transporta: ţeleznica, brodovi, avioni. Mašine unutrašnjeg
transporta.
Škola:
Razred:
VII
47-48.
Mesto rada: školski kabinet
Tip časa: utvrĎivanje nastavnog gradiva
Oblik rada: frontalni, grupni rad
Nastavna metoda: verbalna, demonstrativna, metod praktičnog rada
Vaspitno-obrazovni zadatak:
- obrazovno- materijalni: učenici biti podeljeni u grupe i koristeći elemente konstruktorski
kompleta modelovaće mašine unutrašnjeg transporta: dizalice, transportere, viljuškare.
-obrazovno- funkcionalni: učenici treba da znaju: šta su i čemu sluţe dizalice i
transporteri; da znaju da imaju pogonske organe, prenosnike, sistem za upravljanje, sistem za
kretanje, ram(šasiju); da znaju da od konstruktorskih elemenata modeluju funkcionalne modele.
-vaspitni zadatak: jačanje interesovanja za tehniku i razvoj tehnike; razvijanje
interesovanja za savremena saobraćajna sredstva; razvijanje osećaja za bezbednost i ekonomičnost
saobraćajnih sredstava kao i za tesnu vezu izmeĎu njihove eksploatacije i zagaĎenja ţivotne
sredine; razvijanje tehničkog mišljenja i kulture.
Organizacija časa:
NASTA VNI ČAS
M ESTO RADA
OBLIK RA DA
UVODNI DEO :
obnavljanje preth.
znanja
školski
kabinet
frontalni
GLAVNI DEO :
školski
kabinet
frontalni,grupni
rad
školski
kabinet
frontalni
izrada modela
ZAVRŠNI DEO:
ko mentar rada
NASTA VNA
METODA
verbalna
verbalna,
demonstraciona
, metod pr.rada
verbalna
VREM E
5
35
5
Nastavna sredstva: konstruktorski kompleti sa uputstvima za rad.
Lite ratura: Tehničko i informatičko obrazovanje za 7. razred, Zavod za udţbenike Beograd 2009.
Tehničko obrazovanje – uputstvo za korišćenje materijala, ZUNS Beograd.
Uvodni deo: 1) Kako funkcionišu moderni vozovi?
-koriste magnetnu silu, ugraĎeni magneti se odbijaju od magnetnog polja u šinama, a
promenljive magnetne sile ga pokreću velikom brzinom.
2) Kako lete avioni?
-zahvaljujući obliku krila (poprečnog preseka), prilikom kretanja iznad krila se formira
manji pritisak nego ispod krila i rezultujuća sila (rezultanta vertikalne sile potiska i vučne sile motora
aviona) diţe avion u vazduh.
3) Šta spada u mašine unutrašnjeg transporta?
-transporteri i dizalice.
4) Šta je transportna traka?
-ureĎaj za neprekidan transport po horizontalnom ili blagim uglom. Transportuje se
ugalj, kamen, gips, kukuruz(elevatori).
5) Čemu sluţe viljuškari?
-sluţe za horizontalno premeštanje i ograničeno vertikalno podizanje. Viljuške se podiţu
ili spuštaju uz pomoć vučne rude i hidrauličnog cilindra (kod ručnih viljuškara) ili SUS motorima ili
elektromotorima kod motornih viljuškara. Imaju: -pogonski motor, upravljački deo i radni organ.
Glavni deo: -nastavnik deli učenike u grupe od po 4 učenika.
-svaka grupa dobija radni zadatak: izrada modela dizalice, modela trakastog transportera ili
viljuškara.
-grupe će pripremiti potrebne elemente iz konstruktorskih kompleta i na osnovu uputstava i
sklopnih cretţa pristupiće izradi modela.
-nastavnik prati tok izrade uz korekcije i savete.
potrebni elementi:
Završni deo: Komentar dotadašnjeg rada uz sugestije i savete.
2. čas
Organizacija časa:
NASTA VNI ČAS
UVODNI DEO :
uvodni ko mentar
GLAVNI DEO :
izrada modela
ZAVRŠNI DEO:
završni ko metar
M ESTO RADA
OBLIK RA DA
školski
kabinet
frontalni
školski
kabinet
frontalni,grupni
rad
školski
kabinet
frontalni
NASTA VNA
METODA
verbalna
verbalna,
demonstraciona
, metod pr.rada
verbalna
Uvodni deo: Još jednom kratak komentar rada uz savete za dalji rad.
Glavni deo: -učenici nastavljaju sa izradom modela
-nastavnik prati tok izrade modela.
VREM E
5
35
5
Model trakastog transportera
Model viljuškara
Završni deo:
Komentar rada na času:
-pohvaliti rad grupa (učenika)
-istaći najbilje modele
-ukazati na greške
-sugestije za dalji rad
-kroz razgovor i odgovore na pitanja analizirati
funkcionalnost modela: -koja je namena dizalice,
transportera, viljuškara?
-koje ste prenosnike upotrebili?
-šta ste time ţeleli da postignete?
Model dizalice
Predmet:
Tehničko i informatičko obrazovanje
Nastavna tema:
Robotika 2(2+0)
Nastavna jedinica: Pojam, vrste i namena robota. Konstrukcija i modeliranje robota
Škola:
Razred:
VII
49-50.
Mesto rada: školski kabinet
Tip časa: obrada nastavnog gradiva
Oblik rada: frontalni
Nastavna metoda: verbalna, demonstrativna
Vaspitno-obrazovni zadatak:
- obrazovno- materijalni: učenici će učiti o robotima, njihovoj nameni, konstrukciji, a
videće i demonstraciju upravljanja modelom CD Robi pomoću računara.
-obrazovno- funkcionalni: učenici treba da znaju: vrste i namenu robota, da se sastoje od
kinematskih parova i da znaju šta su kinematski parovi; šta je stepen slobode; šta je kinematski
lanac; da se robotima moţe upravljati uz pomoć računara; da znaju da je pored računara neophodna
i interfejs pločica(pločica na kojoj se nalaze elektronske komponente kojom se kontrolišu pojedini
ili svi kanali serijskog ili paralelnog porta); odgovarajući softver.
-vaspitni zadatak: razvijanje tehničkog mišljenja i kulture; jačanje interesovanja za
savremene tehnologije.
Organizacija časa:
NASTA VNI ČAS
UVODNI DEO :
obnavljanje preth.
znanja
GLAVNI DEO :
pojam, vrste i
namena robota
ZAVRŠNI DEO:
ponavljanje
gradiva
M ESTO RADA
OBLIK RA DA
školski
kabinet
frontalni
školski
kabinet
frontalni,
školski
kabinet
frontalni
NASTA VNA
METODA
verbalna
verbalna,
demonstraciona
verbalna
VREM E
5
35
5
Nastavna sredstva: konstruktorska kutija CD Robi sa odgovarajućim interfejsom.
Lite ratura: Tehničko i informatičko obrazovanje za 7. razred, Zavod za udţbenike Bgd.
Uvodni deo: 1) Za šta sluţe interfejsi?
-sluţe za kontrolu pojedinih ili svih kanala paralelnog, serijskog ili USB porta.
2) Šta su interfejsi?
-sastoje se od elektronskih komponenata koje formiraju električna kola koja ostvaruju
neku funkciju u ureĎaju (LED diode, tranzisto ri, otpornici i sl.). Nalaze se na pločici koja se ugraĎuje u
kućište računara, a kablovski vezuje sa objektom upravljanja.
3) Kako se upravlja preko računara?
-akcije sa tastature koder pretvara u električne signale. Ti signali se prenose u centralnu
jedinicu računara gde se obraĎuju prema zadatom programu i zatim šalju na izlaz preko dekodera koji
digitalnu informaciju pretvara u struju koja upravlja objektom. Kod analognih pojava prvo se analogni
signal pretvara u digitalni koderima ADC, strujni impuls, a zatim DAC koderima digitalni signal
pretvara u analogni.
Glavni deo:
Pojam, vrste i namena robota
-reč robot potiče od češke reči robotik (rob, radnik).
-Robotika je nauka koja se bavi proučavanjem načina rada, konstruisanjem i primenom robota.
-Humanoidni roboti – roboti koji imaju oblik ljudskog tela.
-Androidi – ukoliko roboti oponašaju kretanje ljudskog tela,
govor, gestikulaciju.
-Kiborg – ljudsko biće sa mašinskim aplikacijama.
-Industrijski robot – ureĎaj velikih mogućnosti
kretanja sa mehaničkom rukom i upravljačkim sistemom
zasnovanim na računaru.
Prema nameni roboti se mogu podeliti na: -robote za opsluţivanje
-tehnološke robote
-montaţne robote.
Hondin robot
Android
-komunikacioni roboti – roboti obloţeni silikonskom
koţom sa osećajem dodira, bola, promene spoljašnje temperature i dr.
Konstrukcija robota
Industrijski robot
Robot je sastavljen od delova koji su povezani mehaničkim zglobovima. Dva dela uzajamno
povezana koja omogućuju pomeranje čine kinematski par.
Ako poveţemo dva dela robota tako da jedan ulazi u drugi,
krećući se unutar njega jeste translacija, a ako se delovi okreću
oko zajedničkog zgloba, onda se takvo kretanje naziva rotacija.
Broj slobodnih – mogućih nezavisnih kretanja
naziva se stepen slobode (najčešći primenjivani
kinematski parovi kod robota su cilindrični zglob
koji omogućava jednu rotaciju i klizno leţište koje
omogućava jednu translaciju).
Kinematski lanac predstavlja više meĎusobno povezanih
kinematskih parova.
Pogon robota
Kao pogon za robote se najčešće koriste elektromotori, ali i hidraulični i pneumatski pogon.
Potrebno je obrtno kretanje elektromotora prilagoditi potrebnom kretanju, pa se elektromotori spreţu sa
različitim prenosnicima – puţnim reduktorom, zupčastim remenom, lančastim prenosnikom, zupčastom
letvom.
Završni deo: 1) Šta je robotika?
-nauka koja proučava način rada, konstrukciju i primenu robota.
2) Šta su industrijski roboti?
-ureĎaji velikih mogućnosti kretanja sa mehaničkom rukom i upravljanjem pomoću
računara.
3) Šta je kinematski par?
-dva dela robota koja su uzajamno povezana i omogućuju kretanje, meĎusobno
pomeranje, jesu kinematski parovi.
2. čas
Organizacija časa:
NASTA VNI ČAS
UVODNI DEO :
obnavljanje preth.
znanja
GLAVNI DEO :
upravljanje
robotima
ZAVRŠNI DEO:
ponavljanje
gradiva
M ESTO RADA
NASTA VNA
METODA
OBLIK RA DA
školski
kabinet
frontalni
školski
kabinet
frontalni,
školski
kabinet
frontalni
verbalna
verbalna,
demonstraciona
verbalna
VREM E
5
35
5
Uvodni deo: 1) Šta je kinematski lanac?
-više meĎusobno povezanih kinematskih parova.
2) Šta je translacija, a šta rotacija?
-kada jedan deo robota ulazi u drugi krećući se unutar njega jeste translacija, a kada se delovi
okreću oko zgloba jeste rotacija.
3) Šta je stepen slobode?
-broj slobodnih mogućih nezavisnih kretanja.
Glavni deo:
Upravljanje robotima
Za izvršavanje zadataka translatornog i rotacionog kretanja robotske ruke, najčešće se koriste
elektromotori. Najjednostavnije upravljanje robotom ostvaruje se preko računara. Računar ih nadzire i
upravlja njima.
Za upravljanje je neophodno postojanje
programa koji se piše u nekom od programskih
jezika (najčešće BASIC). Dakle ovim programskim
jezikom se pišu instrukcije –naredbe koje će koristiti
računar prilikom upravljanja.
-Učenicima će biti demonstriran rad CD Robija
sastavljenog od elemenata konstruktorske kutije
CD Robi.
-odgovarajući interfejs će biti povezan na
kućište računara
-potreban je i odgovarajući softver koji će
omogućiti upravljanje.
-učenici će moći preko tastature da pokreću autić
CD Robi.
Završni deo: 1) Kako se upravlja robotima?
-najjednostavnije upravljanje robotima se vrši preko računara a i najčešće se koriste
elektromotori).
2) Šta je sve neophodno za upravljanje preko računara?
-potreban je interfejs pločica koja se povezuje na kućište i odgovarajući program koji će
omogućiti procesoru upravljanje.
3) Kako se pokreću roboti?
-najčešće elektromotorima, ali i hidrauličnim i pneumatskim pogonom.
Predmet:
Tehničko i informatičko obrazovanje
Nastavna tema:
Energetika 6(4+2)
Nastavna jedinica: Izvori, korišćenje i transformacija energije. Pogo nske mašine- motori; hidraulični
i motori sa spoljašnjim sagorevanjem.
Škola:
Razred:
VII
51-52.
Mesto rada: školski kabinet
Tip časa: obrada nastavnog gradiva
Oblik rada: frontalni
Nastavna metoda: verbalna, demonstrativna
Vaspitno-obrazovni zadatak:
- obrazovno- materijalni: učenici će učiti o osnovnim pojmovima vezanim za energiju;
izvorima energije; korišćenju energije; transformacijama energije, pogonskim mašinama;
hidrauličnim motorima i motorima sa spoljašnjim sagorevanjem.
-obrazovno- funkcionalni: učenici treba da znaju: vrste energije; izvore energije;
transformacije energije; da se energija moţe transportovati; šta su pogonske mašine (podela);
princip rada; gde se upotrebljavaju; da se upoznaju sa osnovnim pojmovima i principom rada
motora sa spoljašnjim sagorevanjem (parnim mašinama i parnim turbinama.
-vaspitni zadatak: razvijanje tehničkog mišljenja i kulture; razvijanje osećaja i potrebe za
racionalnim korišćenjem energije.
Organizacija časa:
NASTA VNI ČAS
UVODNI DEO :
obnavljanje preth.
znanja
GLAVNI DEO :
izvori, ko rišćrnje
energije.
ZAVRŠNI DEO:
ponavljanje
gradiva
M ESTO RADA
OBLIK RA DA
školski
kabinet
frontalni
školski
kabinet
frontalni,
školski
kabinet
frontalni
NASTA VNA
METODA
verbalna
verbalna,
demonstraciona
verbalna
VREM E
5
35
5
Nastavna sredstva: računar sa odgovarajućim prezentacijama.
Lite ratura: Tehničko i informatičko obrazovanje za 7. razred, Zavod za udţbenike Bgd.
Uvodni deo: Kroz razgovor sa učenicima i kroz odgovore na pitanja obnoviti znanja vezana za energiju
iz niţih razreda i fizike (VII razred):
1) koje vrste energija poznajete?
-električna energija, nuklearna energija, Sunčeva energija (toplotna, svetlosna),
mehanička energija (Ek i Ep ), hemijska energija.
2) Šta nam energija omogućava?
-da radimo, da se prevozimo, pokrećemo, da se grejemo,...
3) Znate li neke izvore energije?
-Sunce, nafta, ugalj, zemni gas, energija vode, vetra...
4) Šta je energija?
-energija je sposobnost tela da vrši rad, a jedinica je Dţul [J].
5) Šta je mehanička energija?
-energija koja je odreĎena mehaničkim stanjima tela (kretanje, poloţaj, elastične
deformacije).
6) Šta je kinetička, a šta potencijalna energija?
-energija koju tela poseduju prilikom kretanja je kinetička energija, a energija tela koju
tela imaju na nekoj visini od Zemlje jeste gravitaciona potencijalna energija, a prilikom deformacije je
elastična potencijalna energija.
7) Kako glasi zakon odrţanja energije?
-energija se ne moţe ni stvoriti ni uništiti, već se moţe preneti ili pretvoriti iz jednog
oblika u drugi bez gubitaka.
Glavni deo:
Izvori, korišćenje i transformacija energije. Pogonske mašine- motori
Energija je sastavni deo ţivota – grejemo kuće i stanove, prevozimo robu, pokrećemo mašinbe i
vozila. Energija se svakodnevno troši u velikim količinama pa su nam potrebni izvori energije. U
prirodi nalazimo te izvore: nafta, ugalj, gas, vetar, Sunčeva energija.
Iz fizike znamo: energija je sposobnost tela da vrše rad E [J] i ona odreĎuje stanje tela u prirodi. Svet
se suočava energetskom krizom – nedostatkom goriva kao što su nafta, zemni gas, ugalj.
o Vrste energije : -hemijska energija(goriva: nafta, ugalj, zemni gas)
-električna energija(koriste je mnogi ureĎaji: elektromotori,TV, termoelektrični
ureĎaji, sijalice itr.)
-toplotna energija(potiče id Sunca, zrače je radijatori itd.)
-mehanička energija (Ek i Ep )
-svetlosna (Sunce, sijalica)
-nuklearna.
Energija se ne moţe opipati, ali se moţe utvrditi
njeno prisustvo i upoznati njeno dejstvo.
Zakon odrţanja energije: energija se ne moţe
stvoriti ni uništiti, već se moţe preneti ili pretvoriti
iz jednog oblika u drugi bez gubitaka.
o Zagađenje, potreba za štednjom
Potrebe za energijom su sve veće, sve je
više ureĎaja koji je troše. Energetska postrojenja
ispuštaju gasove i time zagaĎuju našu ţivotnu
sredinu
-Objasnite efekat staklene bašte?
-Nabrojte zagaĎivače iz vaše okoline.
-Da li energije ima u izobilju?
-Navedite razloge zbog kojih bi trebalo da štedimo
energiju?
o Kako štedeti energiju (racionalno korišćenje)
-prilikom gradnje kuća koristiti izolacione materijale tj. izvršiti hidro i toplotnu izolaciju (VI razred).
-kvartovi okruţeni zelenilom.
-ako temperaturu grejanja smanjimo za 1˚C – uštedećemo 10-ti deo novca
-ako zimi u sumraku navučemo zavese i roletne, manje če se toplote izgubiti kroz stakla prozora.
-kada izlazimo iz prostorije – gasimo svetla.
-električne ureĎaje koje ne koristimo – isključimo.
-ako slavina za toplu vodu curi, svaki dan potrošimo(izgubimo) punu kadu tople vode.
-obične sijalice zamenimo štedljivim.
-navedite još neku od mera štednje?
o Kako smanjiti zagađenje?
-korišćenjem obnovljivih izvora
energije, gde god je to moguće,
jer korišćenjem klasičnih izvora
energije (ugalj, nafta, gas)-gasovi
stvaraju efekat staklene bašte
(globalno zagrevanje).
-prelazak na hibridne motore ili
potpuno električne motore kod
prevoznih sredstava.
-korišćenje solarne energije za
zagrevanje, proizvodnju struje.
Dakle, kao što smo rekli:
-energija se moţe prenositi na daljinu (primer električne energije)
-moţe se transformisati (el. energija u mehaničku; hemijska u toplotnu pa u mehaničku)
-moţe se i akumulirati (baterije i akumulatori).
# Ako telo mase 1kg dignemo na jedan metar visine, koliki je rad utrošen?
m = 1 kg
h = 1m
_______
A=?
A=Qh
A = 1 kg 9,81N/kg 1m
A = 9.81 J
.
Završni deo: 1) Navedi vrste energije?
-hemijska, toplotna, električna, mehanička, solarna, nuklearna.
2) Za šta nam treba energija?
-energija je sposobnost tela da vrši rad, dakle za svakodnevni ţivot nam je potrebno
mnogo energije: prevoz, grejanje, osvetljenje, ...
3) Zbog čega energija treba da se racionalno koristi – štedi?
-jer je nema beskonačno mnogo (uglja, nafte, gasa), a i njeno korišćenje zagaĎuje
ţivotnu okolinu.
4) Koje izvore energije treba više koristiti?
-obnovljive izvore energije: energiju vetra, vode, biomase.
5) Navedi neke mere štednje?
-koristiti izolaciju prilikom gradnje, isključivati ureĎaje na struju koje ne koristimo...
2. čas
Organizacija časa:
NASTA VNI ČAS
UVODNI DEO :
obnavljanje preth.
znanja
GLAVNI DEO :
pogonske mašine
ZAVRŠNI DEO:
ponavljanje
gradiva
M ESTO RADA
školski
kabinet
školski
kabinet
školski
kabinet
OBLIK RA DA
frontalni
frontalni,
frontalni
NASTA VNA
METODA
verbalna
verbalna,
demonstraciona
verbalna
VREM E
5
35
5
Uvodni deo: 1) Kako se boriti protiv zagaĎenja?
-korišćenjem alternativnih i obnovljivih izvora energije, štednjom energije
2) Koja se energija moţe lako transportovati i transformisati?
-električna energija se moţe transportovati na velike daljine, a lako se moţe
transformisati u druge oblike: elektromotorom u mehaničku, grejačima u toplotnu, sijalicom u
svetlosnu.
3) Šta je biodizel?
-gorivo koje se dobija od biomase, naprimer od uljane repice ili suncokreta i sl.
Glavni deo:
Pogonske mašine – motori
-za pokretanje radnih mašina i mehanizama koriste se motori.
-motori se dele prema energiji koju koriste na:
hidraulični motori
-Ljudi su uvek nastojali da iskoriste energiju prirode tj.
da energijun pretvore u mehanički rad.
-Motori koji koriste energiju vode (tečnosti) za
pretvaranje u mehaničku energiju nazivaju se
hidraulični motori. Koriste kinetičku ili potencijalnu:
(pritisnu) energiju vode.
o hidraulični cilindri
Vodenični točak
Hidraulični motori su linearni motori i oni prenose
pritisak kroz tečnost i na taj način savladavaju veću silu.
Primer: hidraulična dizalica
p 1 = p2
p1
F2 je onoliko puta veća od F1
p2
koliko je puta površina klipa S2
veća od površine klipa S1 .
o hidraulične turbine
-slične su po obliku vodeničnim točkovima
-turbina ima dva dela: -stator (nepokretan deo)
-rotor (kolo sa lopaticama koje se okreće pod pritiskom vode)
-koriste se za pokretanje generatora koji proizvode struju.
-turbine se dele na:
(za male padove i velike protoke vode)
(za srednje padove vode)
(za veće padove vode)
Toplotni motori
-motori sa spoljašnjim sagorevanjem: parne mašine i parne turbine.
-motori sa unutrašjim sagorevanjem: benzinski i dizel motori.
Toplotni motori za svoj rad koriste gorivo koje sagoreva i oslobaĎa toplotnu energiju.
Sagorevanje se dešava u motoru ili van njega.
-Dţems Vat je konstruisao prvu parnu mašinu
1790. godine.
-u parnom kotlu se proizvodi vodena para
,raste pritisak pare (Ep ).
-velikom brzinom ona ulazi u razvodnik pare,
gde pokreće klip (pretvara se u mehanički
rad).
-klip preko klipnog mehanizma pokreće točkove.
Klipni mehanizam lokomotive
1 – klip
2 – ukrsna glava
3 – osovinica
4 – klipnjača
5 – ekscentar sa uravnoteţenjem
6 – osovinica
1 – loţište
2 – grejne cevi
3 – kotao sa parom i vodom
4 – dimnjak
5 – razvodnik pare
6 – klipni mehanizam
Parne turbine
-prva parna turbina – De Laval 1884. godine.
-pokreću generatore za proizvodnju električne energije
u termoelektranama i nuklearnim elektranama, za
pogon brodova.
-Ek vodene pare (koja se usmerava kroz mlaznice)
pretvara se u mehanički rad (rotacija lopatica turbina).
-turbina i rotor se nalaze na istom vratilu i zajedno se
okreću. Okretanjem rotora generatora se proizvodi
električna energija.
Pretvaranje energije toplotnih motora
Parna turbina
Završni deo: 1) Šta su motori?
-motori (pogonske mašine) sluţe za pokretanje radnih mašina i mehanizama.
2) Kako se dele?
-na hidraulične, toplotne i električne motore.
3) Šta su hidraulični, a šta toplotni motori?
-hidraulični motori koriste Ep (pritisnu) ili Ek vode (tečnosti) i pretvaraju je u mehanički
rad. Toplotni motori sagorevaju gorivo i osloboĎenu toplotnu energiju pretvaraju u mehanički rad.
4) Šta spada u hidraulične, a šta u toplotne motore?
-hidraulični cilindri i turbine, a u toplotne motori sa spoljašnjim i unutrašnjim
sagorevanjem.
5) Objasni princip rada hidraulične turbine?
-voda slobodno pada i uvodi se u radno kolo sa lopaticama, pokreće ih i na taj način se
pokreće rotor turbine, a ono rotor generatora. Na taj način se Ek vode pretvara u mehanički rad, a on
kasnije u električnu energiju.
Predmet:
Tehničko i informatičko obrazovanje
Nastavna tema:
Energetika 6(4+2)
Nastavna jedinica: Motori sa unutrašnjim sagorevanjem – SUS motori
Škola:
Razred:
VII
53-54.
Mesto rada: školski kabinet
Tip časa: obrada nastavnog gradiva
Oblik rada: frontalni
Nastavna metoda: verbalna, demonstrativna
Vaspitno-obrazovni zadatak:
- obrazovno- materijalni: učenici će učiti o motorima sa unutrašnjim sagorevanjem i to:
dvotaktnim, četvorotaktnim OTO benzinskim , dizel motorima, mlaznim i raketnim motorima;
delovima, princip rada.
-obrazovno- funkcionalni: učenici treba da znaju: da se kod SUS motora sagorevanje
goriva i oslobaĎanje toplotne energije dešava u samom motoru – cilindru; da znaju šta je radni takt;
da motori mogu da budu dvotaktni i četvorotaktni; da znaju osnovne delove motora; da znaju i
razumeju šta se dešava u radnim taktovima; da znaju princip rada dizel motora; da znaju kako se
pali radna smeša; da znaju princip rada mlaznih i raketnih motora.
-vaspitni zadatak: razvijanje tehničkog mišljenja i kulture; jačanje interesovanja za mašine
i mehanizme.
Organizacija časa:
NASTA VNI ČAS
UVODNI DEO :
obnavljanje preth.
znanja
GLAVNI DEO : SUS
motori
ZAVRŠNI DEO:
ponavljanje
gradiva
M ESTO RADA
školski
kabinet
školski
kabinet
školski
kabinet
OBLIK RA DA
frontalni
frontalni,
frontalni
NASTA VNA
METODA
verbalna
verbalna,
demonstraciona
verbalna
VREM E
5
35
5
Nastavna sredstva: računar sa odgovarajućim prezentacijama.
Lite ratura: Tehničko i informatičko obrazovanje za 7. razred, Zavod za udţbenike Beograd.
Uvodni deo: 1) Šta su motori?
-motori odnosno pogonske mašine sluţe za pokretanje radnih mašina i mehanizama.
2) Kako se dele?
-hidraulične, toplotne i električne.
3) Kakvi toplotni motori mogu biti?
-motori sa spoljašnjim i unutrašnjim sagorevanjem. Kod motora sa spoljašnjim
sagorevanjem, oslobaĎanje toplotne energije (sagorevanje) se dešava van motora (loţištima i
kotlovima) pa se energija uvodi u cilindar, a kod sus motora se sagorevanje dogaĎa u samom motoru
(cilindru motora).
4) Tok pretvaranja energije toplotnih motora?
-hemijska energija (ugalj, nafta, benzin) ⟶toplotna energija⟶potencijalna energija
(vodena para pod pritiskom)⟶Ek (vodene pare koja se kreće)⟶mehanički rad.
5) Princip rada parne turbine?
-sagorevanjem u parnim kotlovima stvara se vodena para čiji pritisak raste (Ep ) koja se
zatim mlaznicama, velikom brzinom vodi na lopatice turbine koja okreće rotor turbine. Na istom vratilu
se nalazi rotor generatora koji proizvodi struju.
Glavni deo:
Motori SUS
-Motori sa unutrašnjim sagorevanjem su pogonske mašine.
-Sagorevanjem goriva u cilindru motora oslobaĎa se toplotna energija koja vrši mehanički rad.
Prema načinu rada i vrsti pogonskog goriva, SUS motori se dele na:
- klipne (OTO benzinske motore i dizel motore)
- gaso turbinske
- mlazne i raketne motore.
Oto motori
Koriste kao gorivo benzin ili gas pa se nazivaju benzinski ili gasni motori. Postoje različite
konstrukcije: sa jednim, dva tri, četiri ili više cilindara.
Prema broju taktova u jednom radnom ciklusu Oto motori se dele na:
- četvorotaktne i
- dvotaktne.
o Četvorotaktni motori rade u četiri
radna takta. Sastoje se iz mnogo delova:
mešača goriva i vazduha – karburatora,
cilindara, klipova, klipnjača, kolenastog vratila
kućišta, glave motora, ventila, bregastog mehanizma,
startera, svećica, bloka sa cilindrima itd.
Pored ovih delova za normalan rad motora
potrbni su i sledeći ureĎaji:
-ureĎaj za napajanje gorivom
-ureĎaj za paljenje smeše goriva i vazduha
-sistem za hlaĎenje motora
-sistem za podmazivanje
-ureĎaj za startovanje.
Klip
Ventili
Karburator (mešač benzina i vazduha)
Kolenasto vratilo
Cilindri, klipovi, karike
Rade u četiri takta: usisavanje, kompresija (sabijanje), sagorevanje, izduvavanje.
I takt: usisavanje
Klip motora se kreće nadole stvarajući potpritisak u cilindru
motora. Istovremeno se pokreće bregasto vratilo spuštajući
usisni ventil i ujedno oslobaĎajući usisni kanal. Zbog potpritiska
u cilindru, usisaće se smeša goriva i vazduha u cilindar.
Klip je preko klipnjače vezan za kolenasto vratilo koje se okreće
spuštajući klip nadole (polovonu kruga).
II takt: sabijanje (kompresija)
Klip se kreće nagore (kolenasto vratilo se okreće za još pola kruga)
pri čemu sabija smešu benzina i vazduha. Usisni ventil (koga pokreće
okretanje bregaste osovine) istovremeno se pokreće nagore zatvarajući
usisni kanal. Sabijenoj smeši benzina i vazduha se sabijanjem povećava
pritisak (Ep ) i nekoliko milimetarapra gornje mrtve radne tačke, svećica
baca varnicu paleći smešu benzina i vazduha.
III takt: sagorevanje
Benzin naglo sagoreva pri čemu
se naglo širi gurajući klip nadole.
Klip je povezan na kolenasto vratilo
pa se pokrećući, pokreće i kolenasto
vratilo (pola kruga).
IV takt: izduvavanje
Klip se po drugi put vraća nagore.
Istovremeno se bregasto vratilo okreće,
spuštajući izduvni ventil nadole tj. oslobaĎa
izduvnu granu (kanal).
Klip se vraćajući se nagore, potiskuje sagorele gasove kroz izduvni ventil
terajući ih van motora. Na taj način oslobaĎa colindar za novu smešu
benzina i vazduha (kolenasto vratilo se okreće za još pola kruga).
Dakle, u toku radnog ciklusa klip dva puta ide gore-dole, što se postiţe
sa dva okretaja kolenastog vratila. Za to vreme usisni i izduvni ventil se
spusti po jednom( u toku ciklusa), a to se postiţe jednim okretajem
bragastog vratila.
Temperatura sagorevanja benzina je oko 2000˚C, pa je potrebno hladiti motor tj cilindar, kako
ne bi došlo do oštećenja cilindra ili klipa i obezbediti podmazivanje uljem.
Hlađenje : moţe biti vodeno i vazdušno. Voda struji
oko cilindra – hladi ga, pri čemu se sama zagreva.
MeĎutim voda kruţi pod dejstvom pumpe za vodu
koja tera vodu do hladnjaka gde se pod dejstvom
ventilatora hladnjaka i strujanjem vazduha – hladi. Tako
rashlaĎena voda ponovo ide do cilindra hladeći ga i
tako neprestano kruţi dok radi motor.
Podmazivanje : vrši se uljem koje se nalazi u karteru
motora. Krećući se nagore klip podmazuje cilindar
(karikama), a vraćajući se nadole, takoĎe karikama
„struţe“ ulje sa cilindra vraćajući ga u karter, kako
ne bi došlo do sagorevanja ulja (i na taj način se gubilo).
Završni deo: 1) Gde se kod SUS motora dešava sagorevanje?
-sagorevanje goriva i oslobaĎanje toplotne energije, a i pretvaranje toplotne energije u
mehanički rad se odvija u cilindru motora.
2) Prema broju taktova u radnom ciklusu dele se na?
-četvorotaktne i dvotaktne motore.
3) Prema vrsti pogonskog goriva dele se na?
-benzinske ili dizel motore
-gasoturbinske i
-mlazne i raketne.
4) Nabrojte radne taktove četvorotaktnog motora?
-usisavanje, sabijanje, sagorevanje i izduvavanje.
5) Koji je radni takt?
-III takt, odnosno sagorevanje.
2.čas
Organizacija časa:
NASTA VNI ČAS
UVODNI DEO :
obnavljanje preth.
znanja
GLAVNI DEO : SUS
motori
ZAVRŠNI DEO:
ponavljanje
gradiva
M ESTO RADA
školski
kabinet
školski
kabinet
školski
kabinet
OBLIK RA DA
frontalni
frontalni,
frontalni
NASTA VNA
METODA
verbalna
verbalna,
demonstraciona
verbalna
VREM E
5
35
5
Uvodni deo: 1) Objasni šta se dešava u taktovima?
-I takt: klip ide na dole i kroz usisni kanal (koji oslobaĎa usisni ventil) usisava smešu
goriva i vazduha.
II takt: ventil zatvara usisni kanal, a klip ide na gore i sabija radnu smešu.
III takt: svećica baca varnicu i pali radnu smešu. Klip se kreće na dole.
IV takt: izduvni ventil otvara izduvni kanal, a klip se kreće na gore terajući sagorele
gasove kroz izduvni kanal van motora.
2) Kako se motor hladi?
-voda struji oko cilindra, a zatim odlazi u hladnjak gde se sama hladi, a zatim ponovo
pod, dejstvom pumpe, struji oko cilindara.
3) Kako se vrši podmazivanje?
-klip uz pomoć karika podmazuje cilindar uljem iz kartera.
Glavni deo:
Dvotaktni benzinski motor
-izraĎuju se sa jednim ili dva cilindra.
-delovi su slični kao i kod četvorotaktnog motora.
-umesto usisnih i izduvnih ventila imaju kanale za ulaz i za izduvavanje sagorelih gasova.
-imaju klip specijalnog oblika.
-dvotaktne motore imaju motocikli, pente za čamce, „freze“, motorne testere.
I takt: pomeranjem klipa
usisava se smeša kroz
motorno kućište, a zatim
se zatvara usisni otvor
i otvor za odvod
sagorelih gasova i sabija
smešu.
II takt: pri kraju sabijanja
smešu pali električna
varnica, smeša sagoreva
i šireći se gura klip do
trenutka dok on ne otvori
izduvni otvor. To je
početak izduvavanja, a
otvaranjem i ulaznog
kanala počinje ulazak
smeše. Smeša potiskuje
zaostale gasove (ispira
cilindar). Zbog toga
dolazi do gubitka goriva.
Dizel motori
Razlikuje se po vrsti goriva i načinu paljenja smeše od
benzinskog motora. Ovi motori nemaju svećice (električne
ureĎaje za paljenje smeše), već samo dizne (mlaznice) i
pumpe za ubrizgavanje goriva. Dolazi do samozapaljenja
smeše usled visokog pritiska i visoke temperature koje se
postiţe kompresijom vazduha u cilindru motora.
Princip rada: I takt: usisavanje čistog vazduha.
II takt: ssabija se vazduh i pri kraju takta ubrizgava
se raspršeno gorivo u sabijeni vreli vazduh usled čega dolazi do
samozapaljenja.
III takt: sagorevanje.
IV takt: izduvavanje gasova.
Dizel motori su masivniji, imaju veću snagu, veći stepen korisnog dejstva
od benzinskih motora, dizel gorivo je malo jeftinije pa ih to čini
ekonomičnijim.
Dizel motor
Mlazni motori
- prvi avioni – klipni motori, brzina do 600 km/h.
- mlazni motori brzine do 2 500 km/h, veće snage.
Mlazni motor radi u četirir takta kao i benzinski motor:
I takt: lopatice kompresora se brzo okreću
usisavajući vazduh u motor.
II takt: pogonsko gorivo (kerozin) eksplodira u
komori za sagorevanje i stvaraju se vreli gasovi.
III takt: vreli gasovi izlaze velikom brzinom napolje
guraju motor (s njim i ceo avion) napred (okreću i turbine).
Mlazni motor
IV takt: turbine su povezane za kompresor koji
se okreće i tako usisava vazduh.
Komora za sagorevanje
Mlazna turbina
Mlazni motor
Raketni motori
- rade na istom principu kao i mlazni motor.
- kretanje napred im omogućava snaţan mlaz gasova
koji nastaju sagorevanjem kerozina (goriva).
- oni nose kiseonik sa sobom koji im je potreban za
sagorevanje (ne uzimaju ga iz vazduha) noseći ga
u rezervoarima.
Završni deo:
1) Kako rade dvotaktni motori?
- I takt: pomeranjem klipa usisava se smeša kroz
motorno kućište, a zatim se zatvara usisni otvor
i otvor za odvod sagorelih gasova i sabija smešu.
II takt: pri kraju sabijanja smešu pali električna
varnica, smeša sagoreva i šireći se gura klip do
trenutka dok on ne otvori izduvni otvor. To je
početak izduvavanja, a otvaranjem i ulaznog
kanala počinje ulazak smeše. Smeša potiskuje
zaostale gasove (ispira cilindar). Zbog toga
dolazi do gubitka goriva.
2) Kako rade dizel motori?
-rade u četiri takta: I takt usisavanje čistog vazduha
II takt: sabija se vazduh i pri kraqju takta u vreli sabijeni vazduh ubrizgava se
gorivo i dolazi do samozapaljenja.
III takt: sagorevanje.
IV takt: izduvavanje.
3) Mlazni motori?
-takoĎe rade u četiri takta: I takt: lopatice kompresora se brzo okreću i usisavaju vazduh.
II takt: kerozin sagoreva (eksplodira) u komori za sagorevanje pri čemu se
stvaraju vreli gasovi.
III takt: vreli gasovi izlaze velikom brzinom i guraju avion (motor) napred.
IV takt: turbine su povezane za kompresor koji se brzo okreće i usisava
vazduh.
Predmet:
Nastavna tema:
Nastavna jedinica:
Tehničko i informatičko obrazovanje
Energetika 6(4+2)
Izvori korišćenje i transformacija energije. Pogonske mašine- motori(hidraulični
motori, motori sa spoljašnjim sagorevanjem,SUS motori, mlazni i raketni
motori
Škola:
Razred:
VII
55-56.
Mesto rada: školski kabinet
Tip časa: utvrĎivanje nastavnog gradiva
Oblik rada: frontalni
Nastavna metoda: verbalna, demonstrativna
Vaspitno-obrazovni zadatak:
- obrazovno- materijalni: analiza percepcije pojmova vezanih za energiju; izvore energije,
njeno korišćenje i transformacije; pogonske mašine- motore kao i za motore sa spoljašnjim i
unutrašnjim sagorevanjem.
-obrazovno- funkcionalni: učenici treba da znaju: šta je energija; transformacije energije;
vrste i izvore energije; šta su motori; podela prema mestu sagorevanja; princip rada motora sa
spoljašnjim i unutrašnjim sagorevanjem.
-vaspitni zadatak: razvijanje tehničkog mišljenja i kulture; jačanje interesovanja za mašine
i mehanizme; razvijanje osećaja za racionalno korišćenje i štednju energije.
Organizacija časa:
NASTA VNI ČAS
UVODNI DEO :
pregled gradiva za
obnavljanje
GLAVNI DEO :
obnavljanje
gradiva
ZAVRŠNI DEO:
izvoĎenje
zaključaka
M ESTO RADA
OBLIK RA DA
školski
kabinet
frontalni
školski
kabinet
frontalni,
školski
kabinet
frontalni
NASTA VNA
METODA
verbalna
verbalna,
demonstraciona
verbalna
VREM E
5
35
5
Nastavna sredstva: računar sa odgovarajućim prezentacijama.
Lite ratura: Tehničko i informatičko obrazovanje za 7. razred, Zavod za udţbenike Beograd.
Uvodni deo: Kratak pregled gradiva koje ćemo obnavljati kroz odgovore na pitanja i prezentacije na
računaru.
Glavni deo: 1) Šta je energija?
-energija je sastavni deo ţivota. Sa stanovišta fizike: energija je sposobnost tela da vrši
rad, E[J] –jedinica je Dţul.
2) Koje vrste energije znate?
-električna, solarna, toplotna, mehanička, energija vode, vetra...
3) Šta je mehanička energija?
-mehanička energija definiše mehanička stanja u kojima se telo nalazi: kretanje,
mirovanje, rastojanja od Zemlje, deformacije.
4) Kako glasi zakon odrţanja energije?
-energije se ne moţe stvoriti niti uništitit, već se moţe preneti ili pretvoriti iz jednog oblika
u drugi bez ikakvih gubitaka.
5) Objasnite zašto je potrebno racionalno koristiti energiju?
-energije nema u neograničenim količinama,
ali i sama eksploatacija energije (korišćenje energije) prouzrokuje velika
zagaĎenja ţivotne sredine. Produkt korišćenja energije jesu
sagoreli gasovi koji zagaĎuju atmosferu.
6) Objasnite efekat globalnog zagrevanja?
-sagoreli gasovi odlaze u atmosferu formirajući „opnu“ oko nje.
Sunčevi zraci ne mogu da se vrate u kosmos po odbijanju od Zemlje (odbijaju
se od ovog sloja) pa ostaju u atmosferi (Zemlji) zajedno sa svojim toplotnim
energijama, povećavajući tako temperaturu na Zemlji.
7) Kako smanjiti zagaĎenje ţivotne sredine?
-racionalnim korišćenjem energije (štednjom), a i prelaskom na tzv. čiste energije:
energiju vetra, vode, solarnu energiju, korišćenjem biodizela, električnih motora i sl.
8) Koje izvore energije poznajete?
-neobnovljive: nafta, ugalj, zemni gas
-obnovljivi: energija vetra, vode, mišića
-alternativni: energija biomase, solarna energije.
9) Koje osobine ima energija?
-moţe se preneti na daljinu (eletrična energija)
-moţe se transformisati(električna energija se pomoću elektromotora moţe transformisati
u mehaničku energiju)
-moţe se akumulirati (akumulatori, baterije)
10) Šta su motori?
-pogonske mašine (motori) sluţe za pokretanje radnih mašina i mehanizama.
11) Kako se dele motori prema energiji koju koriste?
-hidraulične, toplotne, električne.
12) Šta su hidraulični motori?
-motori koji koriste energiju vode (tečnosti) za pretvaranje u mehaničku energiju.
13) Šta su hidraulični cilindri?
- prenošenjem pritiska kroz tečnost, savlaĎuju veću silu:
p1 = p2
=
Sila F2 će biti onoliko puta veća od sile F 1 koliko je puta površina klipa S 2 veća od površine klipa
S1 .
14) Princip rada hidrauličnih turbina?
-slične su vodeničnim točkovima, koriste Ek vode za sopstveno pokretanje (rotora), a zatim
kretanje prenose na druge mašine (na primer pokretanje rotora generatora koji proizvodi struju).
15) Iz čega se sastoje?
-rotora (kola sa lopaticama).
-statora (nepokretni deo).
16) Kako se dele?
-Fransisova, Kaplanova, Peltonova.
17) Koja se koristi za srednje padove vode?
-Fransisova turbina(koristi je i hidrocentrala Đerdap).
Završni deo: Komentar obnovljenog gradiva uz donošenje odreĎenih zaključaka:
-energiju treba racionalno koristiti
-smanjivati zagaĎenje
-orjentacija na obnovljive izvore energije.
-navesti neke od mera štednje energije.
2. čas
Organizacija časa:
NASTA VNI ČAS
UVODNI DEO :
pregled gradiva za
obnavljanje
GLAVNI DEO :
obnavljanje
gradiva
ZAVRŠNI DEO:
izvoĎenje
zaključaka
M ESTO RADA
OBLIK RA DA
školski
kabinet
frontalni
školski
kabinet
frontalni,
školski
kabinet
frontalni
NASTA VNA
METODA
verbalna
verbalna,
demonstraciona
verbalna
VREM E
5
35
5
Uvodni deo: Pregled gradiva koje ćemo obnavljati na času uz naglašavanje korelacije sa gradivom
fizikom.
Glavni deo: 1) Kako delimo toplotne motore?
-prema tome da li se sagorevanje dešava u motoru ili van njega delimo ih na: motore sa
spoljašnjim sagorevanjem i SUS motore.
2) Šta spada u motore sa spoljašnjim sagorevanjem?
-parne turbine i parne mašine.
3) Objasnite princip rada parnih turbina?
-Ek vodene pare koja se usmerava kroz
mlaznice, pretvara se u mehanički rad
(rotacija lopatica turbine). Turbina i rotor generatora se
nalaze na istom vratilu i zajedno se okreću.
4) Princip rada parnih mašina?
- oslobaĎanje toplotne energije se dešava
u loţištu (sagorevanjem uglja), a njom se greje voda u kotlu.
Ona isparava i raste joj pritisak, a time i pritisna energija
(elastična Ep ). Para pod pritiskom se velikom brzinom preko
razvodnika pare uvodi u cilindar gde pokreće klip, a on preko
klipnog mehanizma pokreće točkove lokomotive.
Rotor parne turbine
Razvodnik pare
5) Kako se dele SUS motori?
-prema načinu rada i vrsti goriva dele se na:
-klipne (OTO benzinske motore, dizel motore)
-gasoturbinske
-mlazne i raketne motore
6) Radni ciklus OTO motora, ostvaruje se u:
-četiri ili dva radna takta.
7) Kako se odvija rad motora (IV taktnog) po taktovima?
- I takt – usisavanje
II takt – sabijanje
III takt – sagorevanje
IV takt – izduvavanje
8) Navedite neke delove motora?
-klip, klipnjača, karike, blok motora, cilindri, kolenasto vratilo (radilica)...,ali i sistem za
paljenje radne smeše, sistem za hlaĎenje, sistem za podmazivanje.
9) Na osnovu animacije rada četvorotaktnog motora objasnite princip rada motora?
-u prvom taktu klip se kreće na dole čime se stvara podpritisak u cilindru i kroz otvorenu
usisnu granu (spusti se usisni ventil) usisava se smeša goriva i vazduha (pri čemu se kolenasto vratilo
okrenulo za pola kruga). II takt: usisni ventil zatvara usisni kanal, klip se kreće na gore sabijajući smešu
goriva i vazduha ( kolenasto vratilo se okrenulo drugu polovinu kruga). IIItakt: svećica pali smešu koja
se naglo širi gurajući klip na dole (kolenasto vratilo se okrene za još pola kruga).IV takt : Klip se vraća
na gore izbacujući sagorele gasove kroz otvoren izduvni kanal, koji je otvorio izduvni ventil (kolenasto
vratilo završava drugi krug).
10) Da li dizel motori imaju svećice?
-Nemaju, već se radna smeša pali tako što se u već sabijen vazduh u cilindru (kome se pri
tome poveća temperatura) ubacuje gorivo i dolazi do samozapaljenja.
11) Dvotaktni motori?
-radni ciklus se odvija u dva takta: I – usisavanje i sabijanje i II takt: sagorevanje i
izduvavanje. Nemaju ventile, već usisne i izduvne kanale koje svojim kretanjem kroz cilindar otvara i
zatvara sam klip, a podmazivanje se vrši kroz samo gorivo tj. meša se gorivo sa uljem (1:30).
12) Mlazni motori?
-rade u četiri takta:
I - lopatice motora se brzo okreću usisavajući vazduh.
II – kerozin eksplodira u komori za sagorevanje
III – vreli gasovi izlaze velikom brzinom
IV – turbine vezane za kompresor se okreću i usisavaju vazduh.
Mlazni motor
Komora za sagorevanje
Tubina
13) Kako se pokreće avion?
- zbog razlike u brzinama
avion se kreće napred (Sila akcije i reakcije)
V1
V2
14) Čime se odlikuju mlazni motori?
-velikom brzinom i snagom.
15) Raketni motori?
-kretanje napred omogućava snaţan mlaz gasova koji nastaju sagorevanjem goriva (sila
akcije – sila reakcije).
Završni deo: Kroz razgovor sa učenicima izvesti odreĎene zaključke:
- motori SUS su sa mnogo većim stepenom korisnog dejstva od parnih mašina.
- motori SUS mogu koristiti i gas (TNG)
- savrameni motori su većih snaga, a manje potrošnje goriva.
- mlazni motori su velikih snaga.
- veliki su zagaĎivači
- budućnost auto industrije su električni motori.
Predmet:
Nastavna tema:
Nastavna jedinica:
Tehničko i informatičko obrazovanje
Konstruktorsko modelovanje – moduli (0+16)
Algoritam konstruktorskog modelovanja: definisanje zadatka konstrukcije,
energetsko rešenje, kretni, prenosni i izvršni mehanizmi konstrukcije
Škola:
Razred:
VII
57-58.
Mesto rada: školski kabinet
Tip časa: utvrĎivanje nastavnog gradiva
Oblik rada: frontalni, grupni
Nastavna metoda: verbalna, demonstrativna, metod praktičnog rada
Vaspitno-obrazovni zadatak:
- obrazovno- materijalni: učenici će se podsetiti algoritma konstruktorskog modelovanja i
pristupiće izradi modela (ponuĎenog ili po sopstvenom izboru) od elemenata konstruktorskog
kompleta.
-obrazovno- funkcionalni: učenici treba da: znaju postupke koji se preduzimaju počev od
ideje pa do konačne izrade nekog modela tj. konstruktorski algoritam; znaju da definišu zadatak
konstrukcije, naĎu energetsko rešenje; izaberu tj. izrade prenosnike snage i kretanja; komponuju i
oblikuju konstrukciju; izaberu potrebne elemente iz ko mpleta i montiraju konstrukciju; da znaju
elemente konstruktorskog kompleta; da pravilno rukuju alatom.
-vaspitni zadatak: razvijanje tehničkog mišljenja i kulture; jačanje interesovanja za mašine
i mehanizme; razvijanje kreativnosti.
Organizacija časa:
NASTA VNI ČAS
UVODNI DEO :
obnavljanje
gradiva
GLAVNI DEO :
algoritam
konstruktorskog
modelovanja
ZAVRŠNI DEO:
ponavljanje
gradiva
M ESTO RADA
OBLIK RA DA
školski
kabinet
frontalni
školski
kabinet
frontalni,
školski
kabinet
frontalni
NASTA VNA
METODA
verbalna
verbalna,
demonstrativna
, praktičan rad
verbalna
VREM E
5
35
5
Nastavna sredstva: konstruktorski kompleti, slike, šeme algoritama
Lite ratura: Tehničko i informatičko obrazovanje za 7. razred, Zavod za udţbenike Beograd.
Uputstvo za korišćenje materijala za radne veţbe, Zavod za udţbenike Beograd.
Uvodni deo: Kroz razgovor sa učenicima obnoviti njihova znanja iz prethodnih razreda:
1) Da li se izradi nekog predmeta moţe odmah pristupiti?
-ne moţe, potrebno je dobro osmisliti predmet pre pristupanja njegovoj izradi.
2) Šta je algoritam?
-to je tačno odreĎen redosled radnji koje je potrebno ispuniti da bi smo došli do cilja.
3) Koje korake podrazumeva put od ideje do realizacije.
-raĎanje ideje, crtanje skice, izrada tehničkog crteţa, priprema alata i materijala, izrada
modela.
Glavni deo: Kroz razgovor sa učenicima i odgovore na pitanja obnoviti i proširiti njihova znanja:
U tehničkoj praksi konstruisanje i modeliranje imaju veliki značaj za stvaranje novih proizvoda i
procesa.
Konstruisanje u širem smislu predstavlja niz najraznovrsnijih poslova. Tu spada razrada ideje, pa
izrada elemenata, montaţa i ispitivanje, do konačnog nastanka novog ureĎaja, mašine, aparata itd.
Konstruktor ili pronalazač od ideje do stvaranja nove konstrukcije mora, najčešće, da proĎe sledeće
faze :
1. definisanje zadatka
2. rešenje izvora energije
3. izbor kretnih, prenosnih i izvršnih mehanizama,
4. upravljanje,
5. komponovanje konstrukcije,
6. odreĎivanje spoljnog oblika,
7. montaţu,
8. ispitivanje konstrukcije ili modela,
9. izradu tehničke dokumentacije.
Bitnu fazu u procesu stvaranja nove konstrukcije
predstavlja modeliranje mašine, ureĎaja, procesa
i slično i ispitivanje modela. U tehnici se pod
modelom podrazumeva objekat izraĎen u smanjenom
obliku, na kome se mogu realizovati kretanja i procesi
smanjenog intenziteta. Modeli po obliku mogu
odstupati od originala, ali se mora obezbediti neka
druga sličnost, npr. mehanička, tehnološka i dr.
Postavljanje zadatka konstrukcije
Doći do postavke zadatka nove konstrukcije je dosta sloţeno,
tj. moţe se reći najteţi deo stvaranja nove konstrukcije.
Najčešće zadatak definiše sam konstruktor, a ponekad ga zadaje
poručilac, ili ga pak potpuno, odnosno delimično formulišu eksperti ili
ekspertske grupe.
Zadatak definiše konstruktor na osnovu svog stečenog znanja i informacija
postupno, razraĎujući opštu početnu ideju za rešenje nekog problema.
Kao prvo, mora se znati početni zadatak. Dalje, kako se ideja bude
razvijala on će se rasčlanjavati i svaka nova etapa u rešavanju proširivaće
i davaće bliţe podatke u vezi sa konačnim rešenjem. Ovo je uslovljeno razvojem pojedinih delova
konstrukcije i njihovim meĎusobnim usklaĎivanjem. MeĎutim, u bilo kojoj etapi razrade konstrukcije i
bilo koju celinu da rešava, konstruktor treba da ima u vidu sledeće elemente:
-- namenu ili potrebu za novom konstrukcijom,
-- uslove rada i radnu sredinu,
-- funkciju,
-- standarde,
-- bezbednost u radu,
-- način i mogućnost izrade,
-- sklapanje, rasklapanje i rukovanje,
-- transport i gabaritne mere,
-- ekonomske uslove.
Energetsko rešenje konstrukcije
Pri stvaranju konstrukcije potrebno je rešiti energetski problem, pa je zbog toga konstruktoru
neophodno znanje u vezi sa vrstom, transformacijom i mogućnostima korišćenja energije.
Pri korišćenju energije mora se voditi računa o pogodnostima odreĎene vrste energije za neki proces,
odnosno mašinu, kao i o gubicima koji se pri tom javljaju. Uvek se, kad je to mo guće, izbegavaju
transformacije energije.
Rešenje energetskog problema u nekoj konstrukciji odnosno procesu, dobrim delom je uslovljen i
osnovnom funkcijom i namenom konstrukcije. Dakle, energetsko rešenje konstrukcije podrazumeva
izbor pogonskog motora, a oni se biraju prema snazi i broju obrtaja.
Kretni, prenosni i izvršni organi konstrukcije
U najvećem broju slučajeva osnovni problem pri konstruisanju mašine ili ureĎaja sastoji se u
rešenju transformacije mehaničke energije od pokretača (motora), preko kretnog i prenosnog
mehanizma do izvršnog organa. Zbog toga se konstrukcija sastoji od niza elemenata, tj. mehanizama,
koji omogućuju ostvarivanje funkcije mašine, a pri čemu se rešava:
- noseća struktura mašine
- prenos snage i kretanja
- ostvaruju odgovarajuće veze.
Sa stanovišta namene u mašinama elementi ili grupe elemenata
i mehanizama mogu se svrstati u sledeće:
- pokretačke( motore)
- prenosnike,
- kretne mehanizme
- izvršne mehanizme (organe)
- upravljačke mehanizme i dr.
KONTINUALNI VARIJATORI BRZINE:
1-varijator sa promenljivim konusima
2-varijator sa frikcionim točkom
Posle izbora pokretača i izvršnog organa prema postavljenim zahtevima, postavlja se konstrukcioni
problem rešenja prenosnika. Prenosnik ima zadatak da transformiše parametre kretanja pokretača na
potrebne parametre kretanja izvršnog organa pri čemu se mogu koristiti:
- prenosnici sa konstantnom brzinom (frikcioni, kaišni, zupčasti, lančasti i dr.).
- prenosnici sa kontinualnom promenom brzine
- prenosnici sa stepenastom promenom brzine (menjači).
Za rešenje konstrukcije značajni su i kretni mehanizmi kao što su:
- mehanizmi za promenu smera obrtaja
- mehanizmi za pravolinijsko kontinualno kretanje
- mehanizmi za periodično kretanje
- sigurnosni mehanizmi i dr.
Upravljanje konstrukcijom
Da bi se ostvario odreĎeni proces, ili kretanje kod mašine potrebno je rešiti upravljanje koje moţe
biti izvedeno na dva načina i to:
- sa učešćem čoveka (potpuno ili delimično)
- bez učešća čoveka (automatsko upravljanje)
Konstruktor mora da uvek teţi da mašinu prilagodi sebi i svojim potrebama, te je upravljanje
rešeno sintezom psihofizičkih mogućnosti čoveka (ergonomski uslovi) i konstruktivnih eksploatacionih
zahteva mašine.
Blok šema automatskog upravljanja:
a) sa povratnom sporegom
b) kibernetički sistem
Komponovanje konstrukcije
Pri stvaranju svake konstrukcije neophodno je izvršiti komponovanje konstrukcije, odnosno
modela. Pri tom prvenstveno treba imati u vidu zahteve koje konstrukcija treba da zadovolji pri
korišćenju. Prvi korak konstruktora u komponovanju konstrukcije, kada se, najpre odabiraju sastavni
delovi i sklopovi. Teţi se da odabrani delovi i sklopovi u najvećoj meri čine već poznata rešenja, a
samo manji broj delova i sklopova pojaviće se kao potpuno novi.
Oblikovanje konstrukcije
OdreĎivanje spoljnog oblika konstrukcije, ili modela spada, takoĎe, u oblast komponovanja
konstrukcije.
Svakom predmetu svojstven je neki globalni oblik. Bez obzira na druge elemente na osnovu
globalnog oblika moţemo raspoznati šta neka konstrukcija predstavlja. MeĎutim, u odreĎenoj vrsti
konstrukcije moţe se uočiti odreĎena specifičnost oblika. Ove osobine izraţavaju se kroz sledeće
specifičnosti oblika:
To su:
- proporcionalnost (skladnost meĎusobnih dimenzija),
- ritam (ravnomerno nizanje elemenata)
- statičnost ( ima centar ili osu simetrije oblika),
- dinamičnost (nema centar ili osu simetrije ili se niţe od statičkih elemenata u rastućemopadajućem ritmu)
- simetričnost (simetričan oblik, ili simetrična kompozicija od statičkih elemenata),
- asimetričnog (nesimetričan oblik, ili nesimetrična kompozic ija od statičnih elemenata),
- zapreminska prostorna struktura (stvaranje estetske i funkcionalne celine u skladu sa
prostornim i zapreminskim karakteristikama).
- tektonika (pogodnost rasporeĎivanja mase u konstrukciji)
- razmernost(odnos elemenata konstrukcije prema čoveku)
- boja (skladnost boja –kolorističko i totalno jedinstvo).
Montaţa i odrţavanje konstrukcije
Osnovna paţnja pri stvaranju konstrukcije posvećuje se rešavanju funkcionalnosti, pri čemu se
rešavaju oblici i mehanizmi. MeĎutim sve te delove i mehanizme treba povezati u jednu celinu koja će
činiti ţeljenu konstrukciju. Dakle, treba obaviti montaţu.
Da bi se postigla optimalna montaţa, mehanizmi i elementi konstrukcije treba da zadovolje
odreĎene zahteve kao što su:
- nepokretljivost koja je neophodna zbog čvrstoće pojedinih sklopova radi odrţavanja
zadatog oblika
- pokretljivost odreĎenih elemenata i mehanizama, koji treba da obezbede odreĎena
kretanja
- konstrukciona stabilnost čime se obezbeĎuje sigurnost rada u odnosu na temelj ili
platformu
- razdvojivost veza mehanizama, koje mogu biti razdvojive, nerazdvojive i dr.
Ispitivanje konstrukcije
Vaţan segment u stvaranju nove konstrukcije predstavlja ispitivanje konstrukcije. Zapravo, kada se
izradi prototip ili model, onda se ispituje konstrukcija, pri čemu se proverava da li ona ispunjava
funkcionalne zahteve, da li je sigurna i pouzdana, proverava se njena izdrţljivost, udobnost i uticaj na
okruţenje i čoveka i dr.
Izrada tehničke dokumentacije
Razvoj konstrukcije prati i izrada tehničke dokumentacije.
Kao što konstrukcija u svim fazama razvoja trpi odreĎene promene,
tako i tehnička dokumentacija iziskuje promene i dopunjavanja.
Tehničku dokumentaciju čini konstrukciona dokumenacija.
za izradu prototipa, nulte serije i dokumentacija za serijsku proizvodnju.
Kada je reč o radu sa konstruktorskim kompletima učenici će
postupati po sledećem algoritmu:
2. čas
Organizacija časa:
NASTA VNI ČAS
UVODNI DEO :
obnavljanje
gradiva
GLAVNI DEO :
algoritam
konstruktorskog
modelovanja
ZAVRŠNI DEO:
ponavljanje
gradiva
M ESTO RADA
OBLIK RA DA
školski
kabinet
frontalni
školski
kabinet
frontalni,
školski
kabinet
frontalni
NASTA VNA
METODA
verbalna
verbalna,
demonstrativna
, praktičan rad
verbalna
VREM E
5
35
5
Uvodni deo: Kroz razgovor sa učenicima još jednom ponoviti korake konstruktorskog algoritma.
Učenici će pripremiti konstruktorske komplete
Glavni deo: - nastavnik deli učenike u grupe
-grupe dobijaju radne zadatke: izrada kaišnog prenosnika; zupčastog reduktora; reduktora
sa koničnim zupčanicima; reduktora sa puţem.
-učenici će pripremiti potrebne elemente iz konstruktorskih kompleta pošto paţljivo
prouče sklopne crteţe.
-pristupiće izradi modela.
-nastavnik prati tok izrade uz korekcije i sugestije.
Puţni reduktor
Zupčasti prenosnik
Prenosnik sa koničnim zupčanicima
Kaišni prenosnik
Završni deo:
Komentar rada: -pohvaliti grupe i rad na času
-istaći najbolju grupu
-ukazati na greške
-sugestije za dalji rad
Predmet:
Tehničko i informatičko obrazovanje
Nastavna tema:
Konstruktorsko modelovanje – moduli (0+16)
Nastavna jedinica: Rad na sopstvenom projektu prema algoritmu: definisanje zadatka; rešenje izvora
energije; izbor kretnih, prenosnih i izvršnih mehanizama; rešenje upravljanja
Škola:
Razred:
VII
59-64.
Mesto rada: školski kabinet
Tip časa: utvrĎivanje nastavnog gradiva
Oblik rada: frontalni, grupni
Nastavna metoda: verbalna, demonstrativna, metod praktičnog rada
Vaspitno-obrazovni zadatak:
- obrazovno- materijalni: učenici će se podsetiti algoritma konstruktorskog modelovanja i
pristupiće izradi modela (ponuĎenog ili po sopstvenom izboru) od elemenata konstruktorskog
kompleta.
-obrazovno- funkcionalni: učenici treba da: znaju postupke koji se preduzimaju počev od
ideje pa do konačne izrade nekog modela tj. konstruktorski algoritam; znaju da definišu zadatak
konstrukcije, naĎu energetsko rešenje; izaberu tj. izrade prenosnike snage i kretanja; komponuju i
oblikuju konstrukciju; izaberu potrebne elemente iz kompleta i montiraju konstrukciju; da znaju
elemente konstruktorskog kompleta; da pravilno rukuju alatom; da znaju da model poveţu na
interfejs CD Roby i upravljaju pomoću računara.
-vaspitni zadatak: razvijanje tehničkog mišljenja i kulture; jačanje interesovanja za mašine
i mehanizme; razvijanje kreativnosti.
Organizacija časa:
NASTA VNI ČAS
UVODNI DEO :
obnavljanje
gradiva
GLAVNI DEO :
algoritam
konstruktorskog
modelovanja
ZAVRŠNI DEO:
ponavljanje
gradiva
M ESTO RADA
školski
kabinet
OBLIK RA DA
frontalni
školski
kabinet
frontalni,
školski
kabinet
frontalni
NASTA VNA
METODA
verbalna
verbalna,
demonstrativna
, praktičan rad
verbalna
VREM E
5
35
5
Nastavna sredstva: konstruktorski kompleti, školski računar, interfejs CD Roby.
Lite ratura: Tehničko i informatičko obrazovanje za 7. razred, Zavod za udţbenike Beograd.
Uputstvo za korišćenje materijala za radne veţbe, Zavod za udţbenike Beograd.
Uvodni deo: Kroz razgovor sa učenicima obnoviti njihova znanja iz prethodnih razreda:
1) Da li se izradi nekog predmeta moţe odmah pristupiti?
-ne moţe, potrebno je dobro osmisliti predmet pre pristupanja njegovoj izradi.
2) Šta je algoritam?
-to je tačno odreĎen redosled radnji koje je potrebno ispuniti da bi smo došli do c ilja.
3) Koje korake podrazumeva put od ideje do realizacije.
-raĎanje ideje (definisanje zadatka)-rešenje pogona (energetsko rešenje)- izbor
prenosnog mehanizma, upravljanja-komponovanje konstrukcije, komponovanje oblika- montaţaispitivanje-izrada tehničke dokumentacije.
Glavni deo: -nastavnik deli učenike u grupe
-učenici pripremaju konstruktore i potrebne alate
-grupe dobijaju radne zadatke (biraju neki od ponuĎenih modela ili po sopstvenoj ideji)
-proučavaju sklopne crteţe (ili izraĎuju sopstvene)
-pripremaju potrebne elemente iz konstruktorskih kompleta
-pristupaju izradi modela
-nastavnik prati tok izrade uz odgovarajuće korekcije i sugestije.
Primer ponuĎenih modela:
Zupčasti prenosnik
Prenosnik sa koničnim zupčanicima
Puţni reduktor
Trakasti transporter
Model viljuškara
Kamion dizalica
Završni deo: Komentar rada na času: -pohvaliti rad grupa
-pohvaliti najbolju grupu
-ukazati na najčešće greške
-sugestije za dalji rad
Čekrk
2. čas
Organizacija časa:
NASTA VNI ČAS
UVODNI DEO :
obnavljanje
gradiva
GLAVNI DEO :
algoritam
konstruktorskog
modelovanja
ZAVRŠNI DEO:
ponavljanje
gradiva
M ESTO RADA
školski
kabinet
OBLIK RA DA
frontalni
školski
kabinet
frontalni,
školski
kabinet
frontalni
NASTA VNA
METODA
verbalna
verbalna,
demonstrativna
, praktičan rad
verbalna
VREM E
5
35
5
Uvodni deo: Još jednom kroz razgovor sa učenicima obnoviti algoritam konstruktorskog modelovanja.
Učenici će pripremiti konstruktore i alate.
Glavni deo: -učenici nastavljaju sa izradom modela
-nastavnik prati tok izrade uz odgovarajuće sugestije
-grupa koja završi svoj model, povezaće ga na interfejs CD Roby i upravljaće modelom
pomoću računara.
CD Roby interfejs modul
Ovo je ulazno/izlazni interfejs modul koji se priključuje na printer port PC računara. Interfejs
modul ima 8 izlaza i 4 ulaza. Zbog bezbednosti swe koristi baterijsko napajanje koje moţe da bude u
rasponu od 3V – 9V.
Printer port
Paralelni port: podaci mogu teći u oba smera. Nizovi 0 i 1 se istovremeno generišu i to svaka 0 ili 1 na
svom posebnom izlazu (ili ulazu). Najčešće se generišu reči od 8 bita. Imaju svoje oznake LPT1,
LPT2,...,LPT – Line Print Terminal.
Na slici je prikazan konektor tipa D25 (IEEE 1284 standard) koji se nalazi na PC računarima kao
Paralelni port (printer izlaz).
Raspored pinova paralelnog printer port-a (D-tipa 25 pinova. D25)
Osnovna adresa, obično se naziva Data Port (data register) i koristi se kao izlaz podataka na
Paralelni Port "data lines" (Pinovi 2-9). Ovaj registar se koristi samo za pisanje. Ako čitate sa ovog
registra dobije se samo poslednji poslati bit.
Status Port (base address + 1) koristi se kao port za čitanje (read only port). Podaci pisani na ovaj
registar biće ignorisani. Status Port ima 5 ulaznih linija (Pinovi 10,11,12,13 i 15).
Control Port (base address + 2) namenjen je za pisanje (write only port). Koristi se četiri signala. To su
Strobe, Auto Linefeed. Initialize and Select Printer, svi su invertovani osim Initialize.
Specifikacije interfejsa:
4 digitalna ulaza (1 = ground , 0 = open)
8 digitalnih izlaza (max 5V/100mA). LED indikatori na ploči
izvor napajanja: bateriski 3V-9V
diagnostic softver sa priloţenim DLL-om
dimenzije: 94 x 66 x 14mm
Klasičan DC motor
Običan Dc motor vezuje se na jednostavan način. Pošto Dc motor ima samo dva izvoda. jedan
izvod motora vezuje se na izlazni konektor kontrolera (crne kleme). a drugi izvod priključuje se na +
konektor (plava klema). Primer povezivanja jednog motora za CD robi. Dat je na slici:
-učenici će povezati svoje modele na računar
-proba funkcionalnosti modela
Završni deo :
Komentar rada na času :
- pohvaliti rad na času i istaći najbolju grupu
- ukazati na najčešće greške
- sugestije za dalji rad
- spremanje alata i materijala
Download

Predmet: Tehničko i informatičko obrazovanje