D2 00
STK D2: INFORMACIONI SISTEMI I TELEKOMUNIKACIJE
IZVEŠTAJ STRUČNIH IZVESTILACA
Ljiljana Čapalija, Elektroprivreda Srbije
Aleksandar Car, Institut Mihajlo Pupin
Milorad Mitrović, Elektromreža Srbije
BEOGRAD
SRBIJA
TELEKOMUNIKACIJE
Stručni izvestilac: Ljiljana Čapalija
Preferencijalne teme iz oblasti telekomunikacija koja se odnose na planiranje i iskustva u
izgradnji telekomunikacionog sistema elektroprivrede su:
A:
Preferencijalne teme:
1. Примена оптичких каблова у реализацији ТК мреже преноса електропривреде
2. Изградња ТК мреже преноса електропривреде базиране на примени SDH
технологије
3. Изградња функционалних мрежа електропривреде базираних на примени IP
технологије. Искуства у интеграцији функционалних мрежа.
4. Надгледање и управљање телекомуникационим системом
5. Политика и архитектура система заштите ТК мреже, опреме и информација
6. Улазак електропривредних компанија на дерегулисано телекомуникационо
тржиште
R D2 01
Transmisione karakteristike srednjonaponskih kablovskih vodova u opsegu 1-30 MHz mr Jasmina Mandić-Lukić, Prof. dr Nenad Simić
U radu su izloženi rezultati ispitivanja srednjenaponskih kablovskih vodova (naponske ravni 6/10
kV), kao prenosnih puteva pogodnih za realizaciju telekomunikacione mreže prenosa koja može
da podrži prenos signala sa protocima reda stotina kbit/s, pa i više Mbit/s u funkciji upravljanja
elektrodistributivnim mrežama.
Pitanja za diskusiju:
1. Da li je tokom opsežnih ispitivanja koja su sprovedena u cilju korišćenja
elektroenergetskih srednjenaponskih, niskonaponskih i instalacionih kablova kao
prenosnog puta za sisteme nadzora i upravljanja kako postojećih, tako i budućih u
ostvarivanju koncepcije intelegentnih mreža u elektrodistributivnim preduzećima,
razmatrana i komponenta starenja kablova u pogledu izolacije kao i poluprovodnih ekrana
koji služe za ravnomernu raspodelu električnog polja u dielektriku?
R D2 02
Telekomunikacione veze Drinsko-limskih elektrana Bojan Milinković, Jasmina Mandić-Lukić, Maja Stefanović-Glušac
Rad je izvod iz idejnog projekta „Telekomunikacioni sistem Drinsko-Limskih elektrana“ i
predstavlja tehničko rešenje za povezivanje 19 elektroenergetskih objekata ovog Javnog
preduzeća i upravne zgrade elektrodistribucija u Bajinoj Bašti, Zvorniku i Čačku u jedinstven
telekomunikacioni sistem, baziran na primeni savremenih tehnologija:OPGW, SDH i IP.
Pitanja za diskusiju:
1. Na koji način je Projekat predvideo realizaciju više TK servisa preko jedinstvene mreže
prenosa u smislu razdvajanja saobraćaja i obezbeđivanja kvaliteta servisa?
2. Da li je Projekat definisao način povezivanje lokalnih mreža za prenos podataka preko
SDH sistema prenosa, u smislu tipa Ethernet servisa (point-to-point, point-to-multipoint i
multipoint-to-multipoint) i potrebnog kapaciteta veza?
R D2 03
Analiza raspoloživosti SDH mreže EMS-a Žarko Veličković, Srđan Mitrović, Aleksandar Adžić, Predrag Milutinović
U radu je prikazana analiza raspoloživosti telekomunikacione mreže prenosa bazirane na
tehnologiji SDH i optičkim kablovima u zemljovodnom užetu (OPGW). Dat je uticaj vremena
popravki opreme i kabla na raspoloživost mreže, i na osnovu iskustva u operativnom radu pregled
postojećeg stanja i predlozi za poboljšanje.
Pitanja za diskusiju:
1. U praksi, koji kvarovi na SDH opremi su najčešći uzrok neraspoloživosti E1 servisa?
2. Da li postoje podaci o intezitetu otkaza i o srednjem vremenu popravke OPGW-a u
elektroprivrednoj mreži. Ako postoje, koliko oni odstupaju od željenih vrednosti?
R D2 04
VF Sistemi po dalekovodu u funkciji back-up i pristupnih mreža mr Jovanka Gajica, Vladimir Čelebić, Vladislav Sekulić, Dušan Maksić
Cilj ovog rada je da ukaže na trendove razvoja digitalnih VF sistema po dalekovodu,
eksperimentalna iskustva i primenu VF veza u inostranim elektroprivredama, kao i mogućnost
njihove primene kao back-up i pristupnih mreža u telekomunikacionom sistemu EPS-a i EMS-a
Pitanja za diskusiju:
1. Da li, prema saznanjima autora, mreža DVF koju je realizovala elektroprivredna
kompanija Sicily Terna za povezivanje 16 trafo stanica naponske ravni 380 i 220 kV
predstavlja back-up mrezu za operativnu telefoniju i SCADA servis, s obzirom da je to
magistralna ravan te kompanije i postoji potreba za prenosom i drugih servisa koji
zahtevaju mnogo veći propusni opseg nego sto DVF veze imaju?
2. Na osnovu kojih normativnih dokumenata su puštene u rad DFV na 12 deonica u EPS-u i
EMS-u, s obzirom da autor u svom radu predlaže njihovu izradu koja treba da sadrže:
normu o prihvatljivom vremenu prenosa za kanale dispečerske telefonije, merne
procedure za proveru parametara digitalnih VF kanala i karakteristike VF opreme...?
R D2 05
Mogućnosti sinhronizacije sistemskog vremena uređaja za telezaštitu sa izvorima tačnog
vremena –
Milenko Kabović, Anka Kabović, Vladimir Čelebić, Iva Salom, mr Jovanka Gajica
Rad razmatra mogućnost sinhronizacije sistemskog vremena uređaja za prenos signala telezaštite
korišćenjem dva protokola: NTP (Network Time Protocol) koji ima mogućnost sinhronizacije sa
izvorima tačnog vremena na Internetu ili u okviru lokalne računarske mreže u kojoj se nalazi
računar povezan sa izvorom tačnog vremena (GPS, atomski časovnici...) i drugi protokol PTP
(Precision Time Protocol) koji je namenjen za prenos preciznog vremena preko WAN-a.
Pitanja za diskusiju:
1. Koji, od ove dve vrste protokola, se koristi u elektroprivredi Srbije za sinhronizaciju
sistemskog vremena uređaja za prenos signala telezaštite? Na osnovu čega se vrši izbor i kada
vrši njegova implementacija?
R D2 06
Sistemi za nadzor i upravljanje telekomunikacionim mrežama u elektroprivredi –
Slavica Boštjančić-Rakas, dr Mirjana Stojanović Valentina Timočenko
Rad daje predlog opšte arhikteture sistema za nadzor i upravljanje telekomunikacionim mrežama,
koji je organizovan hijerarhijski u dva nivoa. Prvi nivo čine postojeći i budući sistem za nadzor i
upravljanje pojedinim segmentima telekomunikacionog sistema elektroprivrede baziranim na
različitim tehnologijama i to upravljanje: IP/MPLS mrežom, SDH sistemima prenosa..., a drugi
nivo čini integralni sistem za nadzor i upravljanje koji koristi informacije iz baza podataka prvog
nivoa.
Pitanja za diskusiju:
1. Da li predstavljena arhiktetura pojedinačnog sistema za nadzor i upravljanje IP/MPLS
mrežom može da preraste, odgovarajućom softverskom i hardverskom nadogradnjom u integralni
sistem za nadzor i upravljanje telekomunikacionim sistemom elektroprivrede?
R D2 07
Sistem za nadgledanje i alarmiranje u realnom vremenu ključnih IT servisa operatora
prenosnog sistema –
Mirjam Stančević. prof.dr. Miomir Kostić, Nenad Šijaković, Nebojša Vučinić
U radu je opisana arhiktetura i funkcionalnost sistema za nadgledanje i alarmiranje u realnom
vremenu IT servisa koji će koristiti Operator elektroenergetskog prenosnog sistema i Operator
tržišta električne energije JP EMS-a.
Pitanja za diskusiju:
1.
2.
Zašto je na blok dijagramu poslovne IT infrastrukture JP EMS-a (slika 2.) kao
infrastrukturna mreža prenosa za signale nadgledanja i alarmiranja korišćen
Internet sa VPN konekcijom kako Administratora mreže tako i Operatora
elektroenergetskog sistema i Operatora tržišta električne energije koji su deo EMSa, a ne savremena i izgrađena elektroprivredna mreža prenosa (bilo da je EMS-ova
ili EPS-ova)?
Da li je autorima rada poznato, da na nivou elektroprivrede postoji sistem za
nadgledanje i upravljanje elektroprivrednom paketskom mrežom, a koji može da
podrži i sve dodatne elemente mreže za ralizaciju ostalih servisa bilo da su
operativni ili poslovni, a navedeni su u radu.(posebno kada su u pitanju ruteri i
svičevi Cisco proizvođača)?
R D2 08
Sistem video nadgledanja u IP tehnologiji za potrebe Drinsko-Limskih elektrana
Srđan Latinović, Jasmina Mandić-Lukić, Bojan Milinković
Rad prikazuje projektovano rešenje sistema video nadzora Drinsko-Limskih hidroelektrana
zasnovano na IP tehnologiji, sa aspekta organizacije i opreme kojom sistem treba da se realizuje.
Pitanja za diskusiju:
1. Da li se za potrebe video nadzora koristi posebna namenska mrezna infrastruktura,
zajednička mrežna infrastruktura ili neko kombinovano rešenje i koji je bio odlučujući faktor pri
izboru?
2. Da li su rađeni proračuni opterećenja linkova u lokalnoj mreži i preko SDH sistema prenosa
i da li u tom smislu ima prostora za eventualno proširenje sistema?
R D2 09
Faktori optimizacije održavanja informaciono/komunikacionog sistema u JP EMS Pogon
prenosa Novi Sad –
Milan Mraović, Ljiljana Vezmar
Rad prikazuje opšte aspekte i tekuće probleme investicionog, preventivnog i interventnog
održavanja informaciono-komunikacionog sistema u JP EMS – Pogon Novi Sad. Predložene su
određene mere za unapređenje ovog održavanja, koje se manifestuju adekvantnim delovanjem na
faktore optimizacije, sa ciljem da se poveća pouzdanost i kvalitet IKS i smanje troškovi njegove
eksploatacije.
Pitanja za diskusiju:
1. Da li je nadgledanje, upravljanje i održavanje svih namenskih mreža telekomunikacionog
sistema u EMS-u centralizovano ili postoje i nadležnosti pogona nad nekom od tih mreža? Kako
je to u EMS-u sada organizovano?
R D2 10
Smernice za uvođenje IP i ujedinjenih telekomunikacija u elektroprivredi, implementacija
centralnog imenika i sigurnost u ITK mrežama –
Davorin Repinc
Pitanja za diskusiju:
1. Pored načelnog sagledavanja funkcija objedinjenih komunikacija (IP multiservisne
mreže) kao što su implementacija centralnog imenika i bezbednost telekomunikacionih
mreža sa svim prednostima i nedostacima, da li ISKRATEL ima neku referencu u
elektroprivrednim kompanijama (koje imaju sopstvene telekomunikacione sisteme i ne
koriste javnu mrezu) o njenoj realizaciji?
2. Da li autor ima saznanja o koncepciji multiservisne mreže Elektroprivrede Slovenije?
R D2 11
Uvođenje sistema za upravljanje bezbednošću informacija u PD „Drinsko-Limske
hidroelektrane“ d.o.o., Bajina Bašta u skladu sa standardom ISO:27001:2005 Ljubodrag Josipović, Mikajilo Zlojutro, Aleksandar Popović, Tomislav Pjevac, Mirko
Đapić, Radenko Čitaković
Rad opisuje globalne aktivnosti koje su urađene i koje će biti realizovane u PD Drinsko-Limskih
hidroelektrana tokom implementacije sistema upravljanja bezbednošću informacija prema ISO
27001:2005, a koje treba da doprinesu boljem i efikasnijem poslovanju.
Pitanja za diskusiju:
1. Posle procesa implementacije sistema za upravljanje bezbednošću informacija u skladu sa
standardom ISO: 27001:2005, a odnosi se na implementaciju mera IT zaštite da li je bilo
značajnih narušavanja sistema, i da li je morala da se izvrši procedura „ponovo procena
rizika“ i primene mere koje bi dovele do nivoa rizika koji je prihvatljiv?
2. Da li je započeta provera ovog sistema u PD DLHE i kojoj je fazi?
INFORMACIONI SISTEMI
Stručni izvestioci: Aleksandar Car, Milorad Mitrović
Preferencijalne teme iz oblasti informacionih sistema su prevashodno teme bazirane na primeni
IEC 61850 standarda, kao i teme iz oblasti zaštita podataka.
1. Zahtevi za performanse, projektovanje sistema daljinskog upravljanja, primeri
izgrađenih sistema, počev od planiranja do procedura prijemnih ispitivanja.
Komunikacioni protokoli i modeliranje servisa i podataka. Karakteristike uređaja
sa stanovišta odražavanja i organizacije održavanja (instrumenti, procedure,
statistika, daljinska dijagnostika, upravljanje održavanjem i sl.). Obezbeđenje
pouzdanosti rada sistema daljinskog upravljanja. Prenos signala daljinske zaštite.
2. Integracija funkcija lokalnog i daljinskog upravljanja u sistemima za
automatizaciju prenosnih i proizvodnih postrojenja i primena opreme bazirane na
standardu IEC 61850.
3. Novi IT aspekti u centrima upravljanja u okruženju deregulisane i tržišno
orijentisane elektroprivrede.
4. Obezbeđenje sigurnosti informacija u sistemima daljinskog upravljanja (referentni
modeli, sigurnost podataka i komunikacija, standardi I dr.)
R D2 12
Računarsko-merni i komunikacioni sistem u daljinskom nadzoru i dijagnostici Dr. Saša Milić, Nikola Miladinović, Jasna Marković-Petrović
Rad obrađuje analizu komunikacionih sistema koji se najčešće pojavljuju u elektroprivrednim
sistemima i aplikacijama, sa posebnim osvrtom na aplikacije nadzora i upravljanja.
Pitanja za autore:
1. Da li je za UHF radio modem potrebno imati licencu od RATEL-a?
2. Uporedna karakteristika opisanih medijuma za prenos podataka?
3. Iskustva i poredjenja (“pro et contra”)
R D2 13
Sistemi za on-line monitoring delimičnog pražnjenja kod transformatora – principi,
iskustva i trendovi Dr. Radoslav Raković, Radojica Graovac
U radu su prikazane metode za monitoring parcijalnog pražnjenja pri radu elektroenergetskih
transformatora. Dat je osvrt na iskustva u radu PDM sistema u Kataru.
Pitanja za autore:
1. Zašto nisu obrađeni oprički i hemijski senzori PDM-a?
2. Koje su prednosti i mane pojedinačnih metoda (u radu je ova analiza data samo za
akustičku i električnu)?
3. Procena cene sistema za PDM
R D2 14
Iskustva u primeni izveštajnog podsistema IPS u VIEW2 SCADA sistemu PD
“ELEKTROVOJVODINA” d.o.o. Gordana Jovanović, Bratislava Radmilović, Radomir Stamatović, Jadranka Dragutinović
U radu su opisana iskustva autora u radu sa softverom za pregled i kreiranje izveštaja koji koriste
arhivske podatke SCADA sistema.
Pitanja za autore:
1. Poređenje sa prethodnim softverom.
2. Kvaliteti koji su se dobili novim softverom i instalacijom novog sistema IPS-a
R D2 15
Savremena arhitektura SCADA/EMS sistema - Primer ocene i preporuke za unapređenje
postojećih sistema Aleksandar Mihajlov, Tatjana Vračarić, Aleksandar Car
U radu su navedeni ciljevi koje savremena arhitektura SCADA/EMS sistema treba da zadovolji,
kao i karakteristike tih sistema koje bi trebalo da doprinesu ostvarenju navedenih ciljeva.Dat je i
pregled, uz kratko objašnjenje osnovne namene, standarda koji regulišu ovu oblast. Kao primer
dat je uporedni pregled ocene ipunjenosti zahteva u pogledu karakteristika za dva realna
SCADA/EMS sistema.
Pitanja za autore:
1. Postoje li metode i alati za kvantitativno ocenjivanje ispunjenosti određenih zahteva,
odnosno karakteristika, koji se postavljaju pred jedan SCADA/EMS sistem?
2. Kakvo je aktuelno stanje u pogledu definisanja standarda IEC 61970-303, koji bi trebalo
da definiše SCADA funkcije?
R D2 16
Integracija EMS aplikacija sa SCADA VIEW4 sistemom Tanja Stojanović, Goran Jakupović, Miloš Stojić, Nina Radnović, Ninel Čukalevski,
Aleksandar Car
U radu je dat pregled istorijata razvoja SCADA sistema i mrežnih (elektroenergetskih) aplikacija
u Institutu Mihajlo Pupin. Dat je, zatim, prikaz arhitekture VIEW4 SCADA sistema i mrežnih
(EMS) aplikacija uz opis osnovnih funkcija pojedinih komponenata. Opisane su ukratko faze
obavljenog procesa integracije koje obuhvataju definisanje arhitekture integrisanog sistema,
usaglašavanje oftverske platforme, integraciju baza i modela podataka i integraciju korisničkog
interfejsa. Aktuelno rešenje namenjeno je radu u sistemima upravljanja prenosnim mrežama, ali
kao krajnji cilj naveden je razvoj i integracija energetskih aplikacija namenjenih distributivnim
mrežama.
Pitanja za autore:
1. Kako je obavljen proces testiranja integrisanih aplikacija?
R D2 17
Konfigurator komunikacionih protokola Željko Aćimović, Gordan Konečni, Ivan Gojković, Aleksandar Car
Rad obrađuje temu konfigurisanja komunikacionih protokola u SCADA sistemima. Ta
problematika je naročito interesantna u sistemima koji koriste više različitih protokola za
komunikaciju sa uređajima za akviziciju podataka. Prikazan je koncept konfiguratora i način
realizacije softverskog alata za definisanje komunikacionih karakteristika određenog protokola.
Poseban naglasak je stavljen na Model/View arhitekturu prikazivanja podataka.
Pitanja za autore:
1. U kakvom je odnosu ova aplikacija sa izvornom bazom podataka SCADA sistema?
2. Kakva je mogućnost da ovaj konfigurator postane deo integralnog editora baze podataka
SCADA sistema?
R D2 18
Grafička podrška za modelovanje i konfiguraciju sistema Elena Veljković Grbić, Aleksandar Cvetković, Aleksandar Car
U radu je opisan grafički alat za definisanje prikaza i modela delova erlektroenergetskog
sistema.za složene sisteme nadzora i upravljanja. Dat je prikaz funkcionalnosti pojedinih
komponenata (grafički editor, editor šema) kao i prikaz oblasti njihove primene.Navedeni su
standardi čije se poštovanje preporučuje u savremenim sistemima upravljanja elektroenergetskim
sitemima i sa kojima bi opisani grafički alat trebalo da bude usaglašen.
Pitanja za autore:
1. Šta su produkti rada sa ovim alatom (datoteke sa definiciom statičkih i dinamičkih delova
slika, baza procesnih podataka i sl.)?
2. Šta predstavlja i u kom obliku se dobija rezultat analize konekcija?
3. Koji su mogući, kriterijumi za pretragu kod grafičkog editora, u kom obliku se zadaju i u
kom obliku se predstavljaju rezultati pretrage?
4. Kako se proverava ispravnost nacrtanih slika kod grafičkog editora?
R D2 19
Integrisani izveštajni sistem – arhivski server klaster daljinskog upravljanja Marko Nikolić, Olivera Toković, Vladimir Vasić, Rade Marković, Slaviša Mijušković, Mićo
Plećić
U radu su prikazani rezultati razvoja izveštajnog sistema koji koristi arhivske podatke prikupljene
na SCADA serveru. Sistem omogućava lakše praćenje i analizu rada hidro elektrane.
Pitanja za autore:
1. Konkretne koristi ovog sistema?
2. Procedure za bekap podataka, postoje li i kratak opis?
3. Long term arhive podataka, prave li se i kako se smeštaju?
R D2 20
Zaštita podataka u SCADA sistemu zasnovanom na IEC61850 Vladan Josipović
Rad se bavi aktualnom problematikom zaštite podataka SCADA sistema od malicioznih upada
hakera u sistem. Veoma interesantna tematika kojoj se, na žalost, kod nas posvećuje veoma malo
pažnje.
Pitanja za autora:
1. Kakva su autorova praktična iskustva u SCADA sistemima sa kojima je autor dolazio u
kontakt?
Redosled izlaganja radova je kao u izveštaju.
Download

D2-00 - CIGRE Srbija