САДРЖАЈ
Пољопривредне саветодавне и стручне службе Републике Србије................................1
Активност Института за примену науке у пољопривреди на контроли и координацији
спровођења програма развоја саветодавних
послова....................................................................................................................................7
Уводна реч............................................................................................................................9
Стручни текстови........................................................................................................10-100
1. Ратарство и повртарство......................................................................................10-24
1.1.
1.2.
1.3.
1.4.
1.5.
1.6.
1.7.
1.8.
Генетски модификована храна - Пандорина кутија............................................10
Органо-минерална ђубрива...................................................................................12
Производња воћа у пластеницима........................................................................14
Расађивање лубенице.............................................................................................17
Производња карфиола.............................................................. ..............................19
Агроеколошки услови Поморавља у производњи кромпира ............................20
Фосфор и фосфорна ђубрива.................................................................................22
Плантаже тартуфа...................................................................................................24
2. Сточарство...........................................................................................................25-51
2.1. Утицај спољних фактора на састав и квалитет млека.........................................25
2.2. Спречавање уношења болести животиња на газдинство....................................27
2.3. Савремени концепт држања крава музара...........................................................29
2.4. Одређивање масти у млеку..................................................... ...............................30
2.5. Додаци сточној храни............................................................. ................................32
2.6. Узгој говеда по систему крава-теле.......................................................................34
2.7. Вештачко осемењавање свиња...............................................................................36
2.8. Домаћа раса оваца - праменка........................................................................ ........38
2.9. Исхрана приплодних овнова.....................................................................................40
2.10. Цигаја....................................................................................... ...............................41
2.11. Нормативи у исхрани коза....................................................................................42
2.12. Производња матице............................................................................ ...................44
2.13. Правилна манипулација, третман и коришћење стајњака................................49
2.14. Маститис крава и његова превенција.......................................... ......................51
3. Воћарство и виноградарство.............................................................................52-70
3.1. Суша и њене последице на воћарску производњу. Последице суше и мере
сузбијања.................................................................................................... .....................52
3.2. Перспективне сорте јабука.....................................................................................54
3.3. Пожегача, сорта шљиве која нестаје.....................................................................56
3.4. Кајсија.......................................................................................................................59
3.5. Циљеви оплемењивања трешње.............................................................................60
3.6. Неопходне мере за подизање засада јагоде...........................................................62
3.7. Основни предуслови за гајење бруснице...............................................................64
3.8. Знањем ка унапређењу органске производње воћа..............................................65
3.9. Утицај висине стабла чокота на својства сорти за бела вина..............................67
3.10. Микроразмножавање.............................................................................................69
4. Заштита биља..................................................................................... .................71-81
4.1. Афлатоксини - деловање, порекло и сузбијање.....................................................71
4.2. Појава резистентности на инсектициде.................................................................73
4.3. Сузбијање гриња.......................................................................................................75
4.4. Токсиколошки услови експозиције као основа за нормирање експозиције радника
токсичним агенсима.........................................................................................................77
4.5. Здравље биља у 2012. години (ратарске и повртарске културе)...........................79
4.6. Мере заштите воћњака након града.........................................................................81
5. Агроекономија....................................................................................................82-86
5.1. IPA и IPARD фондови...............................................................................................82
5.2. Обнављање задруга као начин опстанка села у будућности.................................84
5.3. Global GAP..................................................................................................................86
6. Технологија прозводње пољопривредних производа.....................................89-93
6.1. Производња ракије препеченице..............................................................................89
6.2. Чување суве шљиве........................................................................... .........................91
6.3. Бистрење вина.............................................................................................................93
7. Лековито биље.....................................................................................................95-100
7.1. Лековито биље.................................................................................... ........................95
7.2. Појава и ширење инвазивних коровских врста са посебним освртом на Аmbrosia
artemisiifolia L. на југу Србије..................................................................................97
Списак пољопривредних саветодавних и стручних служби........................................101
Стручни тим Института за примену науке у пољопривреди ангажован на
саветодавним пословима...................................................................................................102
Списак саветодаваца по службама...................................................................................104
ПОЉОПРИВРЕДНЕ САВЕТОДАВНЕ И СТРУЧНЕ СЛУЖБЕ
РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
Пољопривредне саветодавне и стручне
службе Републике Србије (ПССС)
састоје се од 22 службе из централног
дела Републике у којима је запослено
143 саветодавца свих специјалности
пољопривредне производње.
1
У
структури
саветодаваца
по
специјалностима
пољопривредне
производње доминирају саветодавци за
ратарство и повртарство (41), затим
следе саветодавци за воћарство и
виноградарство (27), заштиту биља (24),
агроекономију
(7),
мелиорације
земљишта (4) и саветодавци осталих
специјалности
пољопривредне
производње (6).
У структури саветодаваца по годинама
стажа, највећи је број саветодаваца од 1
до 5 година стажа, а најмањи број оних
од 26 до 30 година стажа, док по
старосној
структури
доминирају
саветодавци од 41 до 50 година живота.
2
Све
активности
Пољопривредних
саветодавних и стручних служби
Републике
Србије
Министарство
пољопривреде,
шумарства
и
водопривреде (МПШВ) координира и
контролише уз помоћ Института за
примену науке у пољопривреди (ИПН).
Годишњим
програмом
развоја
саветодавних послова у пољопривреди
за 2012. годину („Сл. гласник РС“ бр.
55/12, од 01. јуна 2012. године)
предвиђено је да Пољопривредне
саветодавне и стручне службе
Централне Србије обављају следеће
послове:
3
препорука и стручних савета на
унапређењу
пољопривредне
производње, имају за циљ подизање
нивоа
знања
пољопривредних
произвођача
и
повећање
профитабилности и конкурентности
производње. Препоруке и стручни
савети пољопривредним произвођачима
пружају су директно на самом
газдинству или у Пољопривредној
саветодавној и стручној служби,
приликом доласка заинтересованих
произвођача. Савети се пружају и
индиректно, најчешће путем телефона.
1. Пружање
стручних
савета,
препорука, услуга и помоћи
применом индивидуалних метода
рада кроз:
1) саветодавне
послове
са
одабраним пољопривредним
газдинствима
2) саветодавне
послове
са
осталим
пољопривредним
газдинствима
Обилазак одабраних регистрованих
пољопривредних
газдинстава
и
виду
саветодавне
активности
у
директног или индиректног давања
Осим
одабраним
регистрованим
пољопривредним
газдинствима,
саветодавци пружају стручне савете и
осталим
пољопривредним
газдинствима.
Саветодавац
пружа
стручне савете, препоруке, услуге и
помоћ пољопривредним произвођачима
тако што даје одговоре на порталу
Пољопривредне саветодавне и стручне
службе Републике Србије (форум),
путем електронске поште, телефоном
или у непосредном контакту са
пољопривредним
произвођачем
у
Пољопривредној
саветодавној
и
стручној служби, односно посетом
пољопривредном газдинству.
2.
Пружање
стручних
савета,
препорука, услуга и помоћи
применом групних метода
У групне методе рада саветодаваца са
пољопривредним произвођачима и
осталим заинтересованим корисницима
најзначајнији су:
4
1) рад са удружењима и неформалним
групама произвођача
2) извођење наставних активности
3) рад са огледним фармама
4) извођење демонстрационих огледа
– Дани поља
успешне књиговодствене евиденције и
фарм-менаџмента), примене нових и
савремених технологија производње,
као и ефеката коришћења саветодавних
услуга.
Саветодавни рад са удружењима и
неформалним
групама
пољопривредних произвођача састоји
се у пружању стручне помоћи у циљу
унапређења
различитих
области
пољопривредне производње и стварању
производа са географским пореклом,
пружању помоћи члановима удружења
при
остваривању
субвенција,
организовању одлазака на сајмове
пољопривреде, учешћу у реализацији
разних пројеката које води одређено
удружење и др.
У циљу унапређења пољопривредне
пољопривредне
производње,
саветодавне и стручне службе реализују
демонстрационе огледе у биљној
производњи. По завршетку огледа
организује се „Дан поља“, уз обавезно
учешће еминентних стручњака из
одређених области пољопривредне
производње
и
пољопривредних
произвођача
са
територије
коју
одређена Пољопривредна саветодавна и
стручна служба покрива, а на којој се
приказују постигнути резултати са
сортама или хибридима.
Извођење наставних активности
подразумева одржавање предавања,
радионица и зимских школа у циљу
непосредне едукације пољопривредних
савременим
произвођача
о
технологијама,
уз
показне
демонстрације за поједине теме.
3. Пружање
стручних
препорука, услуга и
применом мас-медија
савета,
помоћи
Медијски наступи на локалним ТВ и
радио станицама и стручни текстови на
порталу Пољопривредне саветодавне и
стручне
службе
(www.psss.rs)
популарно
су
средство
јавног
информисања
доступно
најширем
аудиторијуму.
Рад са огледним фармама заснива се
на
приказивању
савремених
технологија
пољопривредне
производње.
Огледне
фарме
су
пољопривредна газдинства на којима су
видљиви резултати саветодавног рада и
служе као показне фарме добре
пољопривредне
праксе,
економске
успешности вођења газдинства (приказ
Саветодавци у ТВ и радио наступима
информишу пољопривредне
5
произвођаче о актуелностима из
делокруга
рада
Пољопривредне
саветодавне и стручне службе и
Министарства
пољопривреде,
шумарства и водопривреде - о стању
усева, прогнози и извештавању о
присутности
биљних
болести
и
штеточина на подручју које покривају,
као и о актуелним проблемима и
решењима
из
више
области
пољопривредне
производње.
Саветодавни
рад
на
порталу
Пољопривредне саветодавне и стручне
службе омогућава стимулисање врсних
саветодаваца за рад у најужој струци
(специјалисти),
промовисање
савременог
начина
едукације
саветодаваца и њихово рачунарско
описмењавање. Портал користи и
пољопривредним произвођачима, чиме
им се даје стварно место и улога, као и
право учешћа у раду Пољопривредне
саветодавне и стручне службе, која
постаје њихов стручни сервис.
4.
пољопривреди Србије (СТИПС) који
припрема Институт за примену науке у
пољопривреди.
5. Праћење,
прикупљање
дисеминација података
и
Праћење, прикупљање и дисеминација
података
за
Систем
тржишних
информација у пољопривреди, и
праћење и извештавање у ратартскоповртарској и воћарско-виноградарској
производњи редовни су послови
саветодаваца
Пољопривредне
саветодавне и стручне службе.
Систем тржишних информација у
пољопривреди
пружа
могућност
информисања
пољопривредних
произвођача и свих заинтересованих
страна о понуди, потражњи и кретању
цена воћа, поврћа, житарица, живе
стоке, сточне хране и инпута у
пољопривреди са продајних места у
Србији.
Пружање
стручних
савета,
препорука и помоћи путем
штампаних медија
У току 2012. године, саветодавци су
значајан део своје активности усмерили
на издавање стручних публикација, од
којих
пољопривредни
билтени
заузимају најзначајније место.
Саветодавци извештавају Институт за
примену науке у пољопривреди о
сезонским пољопривредним радовима у
ратарско - повртарској производњи,
планираним и засејаним површинама за
сетву и жетву (бербу) озимих и јарих
усева. Они такође редовно прате и
извештавају о току бербе воћа и
оствареним приносима у укупној
производњи јабуке, крушке и грожђа на
подручју које покривају.
Билтени
су
садржали
актуелне
информације
из
делокруга
рада
Пољопривредне саветодавне и стручне
службе и Министарства пољопривреде,
шумарства и водопривреде, о стању
усева, прогнози и извештавању о
присуству
биљних
болести
и
штеточина, као и остале информације
из свих области пољопривредне
производње. У оквиру локалних
билтена приказане су и доминантне
месечне цене преузете из билтена за
Систем тржишних информација у
6
АКТИВНОСТ ИНСТИТУТА ЗА ПРИМЕНУ НАУКЕ У ПОЉОПРИВРЕДИ НА
КОНТРОЛИ И КООРДИНАЦИЈИ СПРОВОЂЕЊА ПРОГРАМА РАЗВОЈА
САВЕТОДАВНИХ ПОСЛОВА
стручне службе на адреси www.psss.rs.
У овој години пружена је техничка
подршка
корисницима
(имејлом,
телефоном, итд), проширен је део за
нове
уредбе
Министарства
пољопривреде,
шумарства
и
водопривреде, а редакциони одбор је
пратио садржај портала (вести, форум и
публикације). Институт за примену
науке у пољопривреди је редовно
Министарству
пољопривреде,
шумарства и водопривреде достављао
извештаје
за
Систем
тржишних
информација у пољопривреди и
извештаје о обављеним сезонским
пословима у ратарско-повртарској и
воћарско-виноградарској производњи.
На основу Годишњег програма рада,
Институт за примену науке у
пољопривреди обавља праћења ефеката
саветодавног рада кроз:
1. координацију
саветодаваца
и
пољопривредних саветодавних и
стручних служби у обављању
саветодавних послова,
2. контролу обављених саветодавних
послова,
3. оцену рада и рангирање саветодаваца
и пољопривредних саветодавних и
стручних служби, и
4. едукацију - тренинг саветодаваца.
На
пословима
координације
саветодаваца
и
пољопривредних
саветодавних и стручних служби у
2012. години стручњаци Институт за
примену науке у пољопривреди били су
у сталном контакту са саветодавцима
путем телефона, факса, имејла и
портала Пољопривредне саветодавне и
стручне службе у циљу хармонизације
извршавања одређених врста послова
који су утврђени Годишњим програмом
рада. Такође, у 2012. години, стручњаци
Института су у сваком кварталу
обилазили све службе и на заједничким
састанцима
са
саветодавцима
и
директорима координирали редовне
саветодавне активности како би се
стручно-саветодавни
послови
што
успешније реализовали. У 2012. години,
стручњаци Института за примену науке
у пољопривреди доградили су софтвер
„Пољосавети“ за додатне прегледе и
анализе.
Ово
је
омогућило
саветодавцима лакшу контролу и
откривање грешака који праве при
уносу података у софтвер.
Такође, током IV квартала 2012. године,
стручњаци Института су почели са
организацијом
четвртог
семинара
Пољопривредне саветодавне и стручне
службе
Републике
Србије,
под
покровитељством
Министарства
пољопривреде,
шумарства
и
водопривреде
Републике
Србије,
Министарства
пољопривреде
Сједињених Америчких Држава и
Европске уније. Семинар се одржава у
циљу континуираног усавршавања
знања саветодаваца, размене њихових
мишљења и искустава, изналажења
нових предлога и идеја у циљу развоја
саветодавства и пружања што боље и
ефикасније помоћи пољопривредним
произвођачима.
На
пословима
контроле
рада
саветодаваца и пољопривредних
саветодавних и стручних служби у
2012. години, Институт за примену
науке у пољопривреди је анкетирањем
пољопривредних произвођача обавио
контролу
рада
саветодаваца
на
одабраним
газдинствима
у
22
У 2012. години, Институт за примену
науке у пољопривреди је редовно
администрирао
портал
Пољопривредне
саветодавне
и
7
пољопривредне саветодавне и стручне
службе. По методи случајног узорка,
водећи рачуна да се поново не
проверавају произвођачи који су већ
прошли телефонску анкету, за сваког од
143 саветодавца, анкетирана су по три
одабрана газдинства током сваког
квартала.
Контролисано је да ли саветодавац
уочава
актуелне
проблеме
у
производњи, да ли сугерише решења и
новине, као и степен у којима су
предложене стручне мере примењене на
газдинству.
Оцена
рада
и
рангирање
саветодаваца и пољ. саветодавних и
стручних
служби
извршена
је
које
су
бодовањем
активности
усаглашене са захтевима Министарства
пољопривреде,
шумарства
и
водопривреде. Обављено је бодовање
саветодавних
послова
који
су
предвиђени Програмом рада, при ћему
је коришћен систем бодовања по
саветодавцу и ПССС који је усаглашен
са Министарством.
На
одабраним
пољопривредним
газдинствима, стручњаци Института
контролисали су општи ниво сарадње
са пољопривредном саветодавном и
стручном службом и саветодавцем
појединачно.
У 2012. години ИПН је спроводио
едукацију - тренинг саветодаваца на
основу процене потреба саветодаваца,
на бази сопствених сазнања и користећи
искуства саветодаваца и служби из
иностранства.
8
УВОДНА РЕЧ
Почетком године Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде донело је
Закон о подстицајима у пољопривреди и руралном развоју, документ који по први
пут јасно дефинише подстицаје у области пољопривреде и руралног развоја на
транспарентан начин. Усвајањем оваквог документа створени су услови који
омогућавају пољопривредним произвођачима да благовремено планирају своју
производњу и да унапред знају које врсте подстицаја им стоје на располагању.
Такође, овај закон омогућава и прецизније планирање буџетских средстава
потребних за реализацију мера аграрне политике у сваком буџетском периоду, а на
основу тачније процене потреба крајњих корисника.
У складу са јасном оријентацијом Републике Србије за приступање Европској унији
и потребом да се домаће законодавство хармонизује са правним тековинама
Европске уније, овај закон сачињен је у складу са принципима Заједничке
пољопривредне политике, усмеравајући аграрну политику Србије ка путу којим иде
европска пољопривреда.
Овај закон прати низ подзаконских аката који ближе дефинишу подстицаје, што све
заједно представља основу текуће и будуће аграрне политике наше земље, на основу
које ће се имплементирати тачно дефинисане мере и подстицаји у области
пољопривреде и руралног развоја.
9
1.1. ГЕНЕТСКИ МОДИФИКОВАНА ХРАНА – ПАНДОРИНА
КУТИЈА
Драгомир Радић, стручни сарадник
ПССС Смедерево
Крајем прошлог века биотехнологију су
обележила достигнућа
у области
генетског инжењеринга. Идеја је била да
се пожељни гени из једног организма
вештачким путем пребаце у геном
другог
организма.
Молекуларним
биолозима је то пошло за руком
употребом ензима који могу да исеку
поједине гене и других ензима који те
исте гене могу да „залепе‖ на туђу ДНК.
То је отворило неслућене могућности за
примену у пољопривреди, стварањем
нових сорти које су отпорне на болести,
штеточине, стресне услове суше и мраза,
сорти које могу да у својим ћелијама
синтетишу
разне
лекове
или
биопестициде, итд.
сеју у 18 земаља на 133 милиона хектара,
и то највише кукуруз, соја, памук и
пиринач. Највеће површине под ГМО
усевима су у САД - 59%, Аргентини 20%, Канади и Бразилу по 6 %, а затим и
у Кини.
У почетку су се научници заиста водили
племенитом
жељом
да
помогну
искорењивању глади у сиромашним
земљама, као и појефтињењу и
поједностављењу
пољопривредне
производње. Предности ГМ биљака су
велике.
Отпорност на хербициде. Највеће
површине се управо налазе под ГМ
биљкама отпорним на глифосат (тотални
хербицид Roundup и семе Roundup ready
фирме Monsanto). Довољно је једно
третирање да се усев ослободи од свих
корова, што смањује цену производње и
ризик од загађења.
Међутим, ова технологија је у суштини
јако непрецизна, јер се са пожељним
генима пребацују и неки непожељни,
што је по нашем генетичару проф.
Димитријевићу попут операције на
мозгу која се врши лопатом. Још је већи
проблем злоупотребе таквих нових,
генетски модификованих организама.
Свако научно откриће може да се
употреби на добробит или на пропаст
човека, у зависности од тога у чијим се
рукама нађе. Највећа опасност прети од
стварања биолошког оружја, али и од
неиспитаних дугорочних последица
несмотрене употребе ГМО. Све су то
увидели научници тог времена, па су
1975. године изгласали забрану даљих
истраживања док се не прикупи довољно
сазнања. Кола су кренула низбрдо када
су до тог знања дошле мултинационалне
компаније које су у својој похлепи за
профитом успеле да патентирају ГМО
биљке. Забрињавајући је тренд ширења
ових усева – 2009. године било је
засејано 9 милиона хектара. Данас се оне
Отпорност на штеточине и болести. У
употреби су „Bt‖сорте кукуруза, соје,
памука и кромпира, код којих је убечен
ген из бактерије Bacillus thuringiensis
(отуда назив Bt) и које производе
сопствени инсектицид. Bt кромпир се
води као пестицид, а не као биљка. На
отпорности на гљивичне и вирусне
болести
мало
се
радило,
али
биотехнолози обећавају да ће се то
постићи код следеће генерације ГМ
биљака.
Отпорност на хладноћу. Од једне врсте
риба која оживи после залеђивања, узет
је ген против смрзавања и убачен у
дуван и кромпир којима је тако јако
проширен ареал успевања.
10
Јестиве вакцине и лекови. Већ се ради
на стварању ГМ парадајза и кромпира,
који ће производити антитела и лековите
супстанце и који ће бити и храна и лек.
ГМ хране у бактеријe утробе, што je
веома озбиљан проблем. Алармантне су
изјаве Била Гејтса о редукцији људске
популације преко здравственог система
и вакцина, и по речима Мича Хејна,
председника фирме Epicyte, они већ
имају контрацептивни ГМ кукуруз који
производи
антитела
против
сперматозоида (гени су узети од жена
које имају ретку болест имуне
неплодности чија антитела нападају
сперматозоиде). Овакав кукуруз се шаље
у сиромашне земље путем фонда Гејтса,
Рокфелера и „Agra‖ Кофи Анана, као
„хуманитарна помоћ‖.
Међутим,
истраживања
независних
научника показују да је храна од ГМ
биљака врло опасна, нарочито ако се
користи у дужем периоду. Британски
научник Арпад Пустаи и руска научница
Ирина Ермакова дошли су до сличних
резултата - експерименталне животиње
храњене ГМ кромпиром и сојом, у
односу на контролу, имале су за 20%
смањене унутрашње органе, укључујући
ту и мозак, 55% више угинућа
младунаца, повећану стопу обољења од
рака, а трећа генерација им је била
стерилна.
Ако би се ГМ биљке узгајале у Србији,
онда би и генетски немодификоване
биљке биле измењене због утицаја
полена на целу врсту, а то би уништило
и домаћу производњу семена те би без
посла би остало 50000 људи. Наш Закон
о
генетички
модификованим
организмима не дозвољава гајење ГМО,
као ни стављање у промет производа од
њих. Нека тако и остане.
Амерички пољопривредни произвођачи
су приметили да ни дивљач неће да се
храни ГМ усевима. ГМО драстично
утичу на загађење и уништавање
животне средине. У Орегону су
научници открили да је ГМ бактерија
Klebsiella planticola која разграђује
остатке дрвета и кукуруза у земљишту
уништила и све гљиве азотофиксаторе и
тако учинила земљиште неплодним. Ово
је само један пример несмотрености и
незнања, који показује колико је ово
опасна технологија.
Испитивања на људима су мало вршена,
али извештаји лекара из целог света
указују на повећану појаву разних
болести код особа које користе ГМ
храну – побачаја, канцера, непознатих
алергија,
појава
нових
бактерија
отпорних на антибиотике јер се користе
гени резистентни на антибиотике као
маркери при трансгеној рекомбинацији,
и појаву стерилности мушкараца. Код
волонтера храњених једним оброком
који је садржао ГМ соју показало се да
ГМ ДНК преживљава варење и да је
уочљив у дигестивном тракту. Уочен је
хоризонтални трансфер гена отпорног на
антибиотике и гена Bt инсектицида из
11
1.2. ОРГАНО-МИНЕРАЛНА ЂУБРИВА
Сузана Рашић, дипл. инж.
ПССС Ниш
Интензивна, нестручна и једнострана
примена минералних ђубрива ради
постизања што већих приноса, те
интензивна обрада и гажење тешком
механизацијом, довела је до бројних
последица по земљиште и агроекосистем
уопште. Са смањењем садржаја органске
материје
у
земљишту,
степен
искоришћења
унетих
хранива
се
драстично
смањује
јер
услед
нарушавања водно-ваздушног режима и
смањења
биолошке
активности,
нутритивни циклуси не функционишу на
уобичајени начин. Без обзира на потребу
одржавања константног ниова хумуса и
бригу за колоидну функцију земљишта,
примена минералних ђубрива остаје
најважнији
начин
постизања
профитабилне и дугорочно гледано
одрживе пољопривредне производње у
функционалној пољоприривреди.
садржај појединих биогених елемената.
Ова ђубрива најчешће задржавају сва
претходна својства органског ђубрива,
али
са
знатно
повољнијим
биохранидбеним режимом. Најчешће се
производе од органских ђубрива са
високим,
квалитетним
(хумусним)
органским саставом, у којима је удео
појединих биљних хранива мали или је
због стабилности угљеникових једињења
процес њихове минерализације у
земљишту јако успорен. С обзиром на
претходну чињеницу, ова ђубрива се
најчешће
производе
од
добро
разложеног и хумификованог (старог)
тресета и уситњеног дрвеног угља
(лигнита). Позната су органо-минерална
ђубрива и на бази неких других
хумусних компоненти: коштана брашна
(од костију и рогова стоке), и отпаци из
винарства (комина).
Ратари су стога принуђени да у
технологију ђубрења и исхране уводе
најсавременије материјале и методе како
би, уз остале агротехничке мере
изведене на најсавременији начин, у
регионима са посебном погодношћу
агроеколошких
услова
остварили
профитабилну производњу која и по
обиму и по квалитету, али и по цени
коштања мора бити конкурентна у
условима глобалне тржишне утакмице.
Најновији прописи Европске уније о
доброј пољопривредној пракси (Euro
GAP) са системом контролних тачака
ризика (HACCAP), као само једним од
стандарда неопходних за промет воћа и
поврћа, представљају сложен изазов за
домаћу пољопривреду производњу.
Органо-минерална ђубрива су новијег
датума, мада се њихов број у последње
време јако повећава, како у многим
замљама света тако и у нашој земљи. У
претходним годинама највише су
заступљена на тржишту Русије, Немачке,
Пољске, Чешке, Словачке, Аустрије,
Француске
и
САД.
Вишебројна
испитивања
су
показала
више
позитивних особина ових ђубрива, са
аспекта повећања добро познатих
ефеката како употребљеног органског
ђубрива тако и додатог минералног
ђубрива у смеши. Биљна хранива додата
овим ђубривима бивају превасходно
боље сачувана од губитака испирањем
или пак од чвршће хемијске фиксације,
па се самим тим повећава степен
њиховог искоришћења од стране
биљака. Исто тако њихова примена
обезбеђује исхрану биљака за дужи
период, што је од посебног значаја у
случају додатог минералног N-ђубрива,
Органо-минерална ђубрива или органоминералне смеше представљају нека од
органских ђубрива у којима је
додавањем минералног ђубрива повећан
12
или азота који ће се ослободити из
органске
материје
у
процесу
минерализације. Да би се још значајније
повећали ови ефекти, у неке органскоминералне смеше се у последње време
додају
и
апсорпционо-активне
супстанце, као што су нпр. природни
зеолити.
(произвођачка) имена, као: цофуна,
хумо-панбиос, био-панбиос и сл.
Концентрација
додатих
биогених
елемената са минералним ђубривима у
смеши са одговарајућим органским
ђубривом може да буде ниска и висока.
Ђубрива ниске концентрације са
додавањем 1-2% N, P или NPK, најчешће
се производе са тресетом. Ове смеше
скоро у потпуности задржавају све
особине и намену тресета као органског
ђубрива, зато што се са додатим
ђубривима органска материја не смањује
у већој мери (5-10%). Оваква ђубрива,
поред боље ефикасности додатих
елемената, ђубрење чине рентабилнијим
због изостављања накнадног уношења
оних минералних ђубрива која су
садржана у смеши. Међутим, код
органо-минералних
ђубрива,
веће
концентрације додатих хранива са
минералним ђубривима (10, 20, 30% и
више процената чистих хранива) уз
одговарајућу
количину
баластних
материја у знатној мери смањују учешће
органске материје. У овом случају,
учешће органске материје у далеко већој
мери већ у фертилизацији утиче на
ефикасност коришћења биљних хранива
(преко хелатизирања и адсорпције) него
на особине земљишта.
У зависности од природе употребљених
материја у смеши, ова ђубрива имају
различите називе. Неки их називају
оплемењеним или обогаћеним органским
ђубривима на бази тресета или лигнита,
док се знатно више користе називи у
оквиру основних група: хумо-ферти, или
хумо-зео-ферти, ако се у састав смеше
дода зеолит.
У групи хумо-ферта, зависно од додатог
минералног ђубрива, за тресетна ђубрива
најчешће се срећу следећи називи:
хумофос, хумо-амонфос, нитро-хумат,
хумо-фоскал. За ђубрива на бази лигнита
најчешће се срећу називи: лигнофос,
линго-амофос, амонијум-нитро-хумат,
линго-фоскал и сл. Ови називи су
одређени
по
називима
додатих
елемената и њихових јонских облика.
Поред ових елемената, у органо-минералне смеше се могу додавати и
различити микроелементи.
Што се тиче хумо-зео-ферта, у нашој
земљи је у последње време произведено
више смеша, односно супстрата за
директну контејнерску производњу
расада и гајење саксијског цвећа.
Органо-минерална
ђубрива
високе
концентрације обично се производе на
бази лигнита. Тако се у Италији
производе ђубрива са 8-12% азота, у
Немачкој са 18,5%, а освојени су
технолошки поступци за добијање NPK
ђубрива на бази лигнита. У нашој земљи
су вршена испитивања са лингоамофосом концентрације 30% N и 20%
P2 O5.
У неким земљама се могу срести и
органо-минералне
смеше
неких
органских
материјала
обогаћене
специјалним групама микроорганизама
који имају за циљ повећање ефикасности
преко мобилизације биљних хранива или
производњом
биостимулативних
материја. Такве смеше се називају биооргано-минерална ђубрива. Нека од тих
ђубрива имају и своја специфична
Сва обављена испитивања са овим
ђубривима показала су да она утичу на
повећање приноса у односу на примену
еквивалентних
количина
чистих
минералних ђубрива за 2-10%.
13
1.3. ПРОИЗВОДЊА ПОВРЋА У ПЛАСТЕНИЦИМА
Нада Лазовић Ђоковић, дипл. инж.
ПССС Врање
Гајење поврћа у супстрату. Супстрати
су високовредне мешавине црног
тресета, белог тресета и струготине
кокоса обогаћене хранивима и додацима
попут перлита, иловастих гранула,
камене вуне и компостиране коре дрвета,
који побољшавају иначе одлична
својства тресета. Супстрате карактерише
добар
водно-ваздушни
биланс,
оптимална pH вредност, стерилност,
величина пора, различита структура итд.
Зависно од врсте и стадијума развоја
биљке одабира се одговарајући супстрат.
Постоји неколико различитих начина
гајења поврћа у пластеницима који
пружају биљци различите услове раста и
развоја.
Гајење поврћа на земљишту. Пре
подизања пластеника, потребно је
обавити детаљну агрохемијску анализу
земљишта
и
поставити
дренажу.
Дренажа је неопходна за пластенике,
постављањем пластичних цеви испод
површине земљишта на дубини од 70120 cm и размаку 300–600 cm. Размак и
дубина зависе од својстава земљишта.
Поврће гајено у пластенику усваја 2-3
пута више хранива у односу на поврће
гајено на отвореном. Разлика је у томе
што је земљиште у пластенику
обогаћено
органским
материјама,
додатим супстратима и хранивима те
има добар водно-ваздушни режим и
одговарајућу pH вредност. Гајење
поврћа у пластенику може се вршити на
више начина. То може бити на целој
површини, у гредицама и на столовима.
Данас постоје и специјализовани
супстрати прилагођени потребама тачно
одређених
врста
биљака.
Поред
класичних супстрата и различитих врста
тресета производња поврћа одвија се и у
супстрату од кокосовог влакна.
14
Гајење поврћа без земљишта. Гајење
биљака без земљишта омогућава већу,
квалитетнију
и
контролисану
производњу,
смањену
употребу
пестицида, заштиту животне околине и
производњу здравог поврћа. Данас
разликујемо: хидропон, аеропон и
технику хранљивог филма.
 Хидропон је техника гајења
биљака у води у којој су додата
сва потребна хранива.
 Аеропон је начин гајења биљака у
којем је корен биљке стално или
само привремено уроњен у
систем цеви у којем се налази
аеросол (засићена магла богата
хранивима);
 Код технике хранљивог филма
за
корен
је
причвршћен
пластични канал на чијем је дну
порозни материјал који омогућује
слободан развој корена кроз
систем.
структуре
земљишта,
стварања
непропусног слоја, високог садржаја
хранива и соли, појаве штеточина и
болести које су условиле смањење
приноса. Некада се у таквим ситуацијама
предлагала промена слоја земље,
дебљине 30-40 cm, или премештање
објекта, што је врло скупо. Искуства
развијених земаља говоре да је
најприхватљивије
решење
увођење
хидропонског начина узгоја поврћа. Реч
хидропон долази од грчких речи hydro
што значи вода и ponos што значи рад, а
представља гајење биљака без земљишта
на инертним супстратима или без њих у
храњивој течности.
Предности хидропонског узгоја:
 нема плодореда; узгој једне
културе;
 смањена појава патогена;
 смањено загађење средине;
 чување
подземних
вода
(затворени
хидропонски
системи);
 висок
ниво
аутоматизације,
смањен физички рад;
 узгој на површинама на којима
није било услова за гајење, висок
интензитет производње;
 мање
рада
при
обради,
култивирању,
дезинфекцији;
мања употреба средстава за
заштиту биља;
 мања потрошња воде и хранива;
 боља контрола биљака водом;
 боља
контрола
биљним
хранивима;
 до 10 пута већи приноси;
 ранозрелост поврћа;
 смањена појава стреса код биљке
због боље активности корена
Уз многе предности, хидропонски узгој
има и недостатке. Један од њих је велико
почетно улагање.
(хидропонско гајење салате )
Дугогодишње традиционално узгајање
малог броја различитих врста поврћа у
пластеницима (монокултура) довело је
до осиромашеног земљишта, лоше
Хидропонско гајење без супстрата. У
хидропонско гајење без супстрата
убрајамо технику хранљивог филма, која
15
се најбоље показала у производњи
лековитог биља и салате. Ретко се
користи у производњи паприке и
парадајза.
климатских услова, типа опреме у
пластенику, те захтевима биљака које је
потребно задовољити. Најраширенији и
најчешће
коришћен
супстрат
у
хидропонском узгоју поврћа је камена
вуна.
Хидропонско гајење са инертним
супстратом. Производња поврћа у
хидропонском гајењу је гајење на
супстратима. У овом начину производње
супстрат представља медиј чија је улога
учвршћивање
кореновог
система,
одржавање воде у облику приступачном
биљкама, отицање вишка хранива као и
осигуравање измене ваздуха. Супстрат
не сме мењати своје хемијске особине у
додиру с водом и хранивима. Мора бити
стерилан, инертан и имати одговарајући
капацитет за воду, ваздух и хранљиву
отопину, те повољан однос макро и
микрокапилара.
Kamena vuna је инертни материјал
састављен од влакана базалтних стена
које се топе на температури од 1-600 ºC
и претварају у лаву која се потом
центрифугално разбацује у танке нити
које се хладе и пресују у разне
димензије. Она се у почетку користила
као
изолациони
материјал
у
грађевинарству. Предности камене вуне
су смањен ризик од штеточина и
болести, корова, економично коришћење
хранива, смањен раст корена, лакша
контрола узгоја и могућност рециклаже
након употребе. Слабости су: велика
почетна улагања и недостатак стручног
кадра.
При одабиру супстрата можемо бирати
између супстрата неорганског, органског
и синтетичког порекла.
У супстрате органског порекла убрајају
се: тресет, влакна кокосовог ораха,
пиринчане љуске, пиљевина, кора
дрвета, борове иглице и др. Они имају
одличну способност држања воде.
У неорганске супстрате убрајају се:
камена вуна, вермикулит, перлит,
кварцни песак, експандирана глина,
стиропор и др. Неоргански супстрати
имају малу способност измене катјона,
што ограничава њихову способност
ослобађања везаних хранива.
У синтетичке супстрате убрајају се:
експандирани
полиуретани,
експандирани полистирени и уреа
формалдехид. Синтетички супстрати се
јављају као нуспроизводи индустрије
намештаја. Имају високу порозност и
нешто мањи капацитет држања воде од
камене вуне. Уколико се дезинфикују
воденом паром могуће их је користити
дужи
временски
период.
Избор
супстрата као медија за гајење зависи од
16
1.4. РАСАЂИВАЊЕ ЛУБЕНИЦЕ
Јелена Марковић, дипл. инж.
ПССС Падинска Скела
Расађивање лубенице обавља се по
истеку опасности од касних пролећних
мразева - најчешће почетком маја, а у
јужним
пределима
током априла.
Време
расађивања
зависи и од
сортимента,
тако да овај рок може значајно да се
продужи. Земљиште се припрема као и
за сетву из семена, с тим што је потребно
ископати јаме на растојању од 2 x 1 m.
Ако је површина пођубрена приликом
основне обраде и припреме, онда се
копају мале, плитке јаме, ашовом
(риљањем) или мотиком, и у њих сипа
вода како би се направило блато.
Довољно је сипати литар-два воде, ако је
земљиште влажно. Још је боље да се
расађивање
обавља
непосредно
после кише,
јер у том
случају није
потребно
заливати јаме и правити блато. У сваку
јаму може да се дода мало (10-15 грама)
минералних, NPK ђубрива 15:15:15 и
грам-два инсектицида, па све помеша са
мокром земљом, а онда посади биљка из
саксије. Рупе се копају пошто се парцела
измаркира, означи правац редова по
дужини и ширини, тако да се добије
правилно растојање између биљака.
После тога, поред сваке рупе поставља
се по једна саксија или пластична кеса са
расадом лубенице, а онда се рупе
заливају (ако земља није довољно
влажна). Сама садња одвија се на
следећи начин: саксија са расадом узима
се у леву руку, окреће наопако и дланом
десне руке удари у ивицу дна, тако да се
унутрашњи садржај лако одвоји од
зидова. Потом се десном руком саксија
одбацује на страну. Обема рукама се
узима биљка и, уз окретање, прихвата
око жила (како би се спречило осипање
земље), те спушта у рупу у којој се
десном руком земља разгрне и у блату
направи место за коренов систем. Одмах
потом расад се спушта у разгрнуто блато
и нагрће обема рукама, пажљиво, да
ситна и влажна земља добро налегне и
не остану никакве шупљине око жила.
Због тога је
блато добро
за
пријем
биљака.
Биљка се
нагрће тако
да око ње
земља буде у равни парцеле, а стабло
нешто дубље утрпано него што је било у
саксији. Земљу треба нагртати око
биљке са осећањем мере за коренов
систем и стабло како би се избегле
повреде услед непажње.
Оштре грудвице могу да повреде
коренов врат и омогуће ширење болести.
Уколико је расађивање обављено одмах
после кише, добро је после тога расад
залити како би се омогућило боље
природно слегање нагрнуте земље и
поспешио контакт између
периферије
кореновог
система и нове
животне
средине. Вода
јенеопходан
услов живота
биљака јер биљка може да усваја храну
путем кореновог система само ако је она
растворена у њој. На овакав начин
посађене биљке лубенице лако се
примају и настављају нормалан раст и
17
развиће као да су на том месту никле из
семена. Међутим, ако се расађују са
џифи- саксијама, првих месец дана
живота биљке стагнирају јер је зид
џифи-саксије чврст и тешко се распада а
корен лубенице слаб да би га брзо
пробио и дошао до хране у земљишту.
То није случај са џифи-плочицама које
су начињене од тресета са мрежицом
која га држи, и које бубре од воде по
заливању те чине идеалну саксију без
спољних зидова.
Овде нема проблема са пријемом по
расађивању, јер мрежица не омета
продор кореновог система у нову
средину. Због тога би и џифи-саксије
требало одбацивати при расађивању, јер
се у супротном губи ефекат производње
из расада, пошто их биљке из директне
сетве стижу у развоју, а касније и
престижу у погледу бујности и приноса.
18
1.5. ПРОИЗВОДЊА КАРФИОЛА
Новица Миленковић, дипл. инж.
ПССС Лесковац
Карфиол потиче из Средоземља. Сматра
се деликатесним поврћем које је знатно
укусније и хранљивије од осталог
купусног поврћа. Препоручује се као
дијетална храна за болеснике и децу. Од
свежег
карфиола
справљају
се
разноврсна укусна јела или се он додаје
другим јелима да им поправи укус.
Јестиви део карфиола је бела компактна
главица, такозвана „ружа‖, коју образују
етиолирани, веома скраћени и збијени
делови цвасти. У развијеним земљама
карфиол се много цени и гаји. Код нас се
све више шири, нарочито у близини
већих градова.
Однос
према
агроеколошким
чиниоцима. Карфиол најбоље успева у
свежем и влажном поднебљу. Не
подноси високе нити ниске температуре
као купус. Топло и суво време омета
образовање руже, па оне остану ситне,
неразвијене, или се уопште не појаве.
Због тога у крајевима са топлим и сувим
летом, као што је наше, карфиол се гаји
као рана пролећна или касна јесења
култура.
Морфолошке и физиолошке особине.
Карфиол се сматра двогодишњом
биљком, мада се ране сорте у поднебљу
са
дугом
вегетационом
сезоном
понашају као једногодишње, тј. у истој
години процветају и донесу семе.
Карфиол успева на сваком добром
земљишту, али су најпогоднија дубока,
плодна, структурна и оцедна земљишта,
богата хумусним материјама. За ране
усеве боља су лака песковита земљишта,
а за касне тежа и глиновита.
Коренов систем у карфиола је слабије
развијен него у купуса и претежним
делом се размешта плитко.
Биљка најпре формира лисну розету са
15-20 листова, а затим у њеној средини
израсте полулоптаста ружа. Ако се после
потпуног образовања ружа не одсече, из
ње почну да ничу цветоносна стабла,
која брзо расту, позелене, гранају се,
процветају и доносе ситно, мрко семе,
слично семену осталих биљака из ове
породице.
Сорте. Најраширеније сорте су: снежна
грудва, фермонт и др.
19
1.6. АГРОЕКОЛОШКИ УСЛОВИ ПОМОРАВЉА
У ПРОИЗВОДЊИ КРОМПИРА
Ненад Нешовић, дипл. инж.
ПССС Краљево
- Phytophtora infestans. Ради спречавања
инфекције усева, обављено је укупно
девет хемијских третмана против
болести и три третмана против
штеточина
препаратима
компаније
Галеника Фитофармација.
Циљ постављања огледа са кромпиром је
сагледавање компаративних могућности
одабраних сорти преко праћења њиховог
здравственог стања и отпорности на
економски
најважније
болести,
понашања у различитим агроеколошким
условима, као и анализе приноса и
других продуктивних особина кртола.
На основу добијених резултата врши се
избор најбољих сорти за одређени
производни регион, а добијени резултати
се презентују водећим произвођачима
датог подручја. Технологија гајења
сорти примењена у огледу опонаша
производну праксу водећих произвођача
датог региона.
Табела 1. Атмосферске падавине
% од
Падавине просека
место
месец година
у мм
19712000.
1
2012
105
223
2
2012
54
123
3
2012
50
50
4
2012
117
117
Краљево
5
2012
138
138
6
2012
12
13
7
2012
45
59
8
2012
1
1.6
У огледу је био заступљен сортимент
три инострана произвођача семена
кромпира: Agrico, Europlant, и HZPC.
Оглед је постављен 4. априла 2012. на
газдинству Милована Лишанина у Обрви
(200 mnv), на алувијалном, делимично
шљунковитом земљишту. За основно
ђубрење коришћено је минерално
ђубриво Jara Mila 6:12:24 800 kg/ha +
250 kg KAN-a (N 48+67=115 kg/ha; P2O5
96 kg/ha; K2O 192 kg/h). Прихрана је
обављена при огртању усева KAN-ом у
количини од 250 kg/ha уз примену
земљишног инсектицида a.m. Hlorpirifos
30 kg/ha. Наклијане кртоле су сађене на
растојању 33 cm у реду и 75 cm
међуредно. Обезбеђен је склоп од 40.000
биљака. Ницање је забележено 22. дана
после садње, 26. априла 2012. године.
Од друге половине јуна месеца па до
краја вегетације текао је период веома
високих дневних температура и готово
без падавина, тако да је висок принос
могао да се добије само у условима
честих али умерених доза наводњавања.
Усев је наводњаван три пута.
Оцена узорка је извршена вађењем 6
биљака у два реда по сорти, 29. авугуста
2012. и она се односила на крупноћу
кртола, униформност приноса, просечан
број кртола, тежину кртола и принос
(Табела 2).
Производне
карактеристике
сората
представљене су на манифестацији Дан
поља кромпира, 13.09.2012. године.
Агроеколошки услови у првих 7 недеља
од ницања кромпира били су веома
повољни за добар и брз развој кромпира,
са довољно падавина и умереним
температурама.
Агрометеоролошки
услови погодни за развој кромпира увек
погодују и развоју пламењаче кромпира
Принос кртола се кретао у интервалу 3060 t/ha. Највећи број сорти је дао принос
35-45 t/ha. У групи раних сорти, најбољи
принос су дале сорте Riviera и Tresor (35
20
t/ha). У групи средње стасних сорти,
највећи принос су имале Volare (51 t/ha),
Zafira (50 t/ha), Arnova (47 t/ha) и Almera
(46 t/ha). Највећи принос сорти са
црвеном покожицом су дале Rudolph (62
t/ha), Manitou (56 t/ha), Aladin и Evolution
(52 t/ha). Просечно најкрупније кртоле
дале су сорте: Rudolph, Arrow, Zafira и
Evolution.
Од новијих сорти посебну пажњу
заслужују
сорте:
Volare,
Arizona
(изузетно крупне и родне, са лепим
кртолама) и Lusa (нова родна црвена).
Традиционално родне су биле Riviera,
Tresor, Rudolph, Kondor и Kuroda.
Tabela 2
СОРТА
Крупноћа кртола
(%)
<35mm
RIVIERA
ARROW
AGATA
MONACO
TRESOR
ARTEMIS
MADELEINE
ARIZONA
ALMERA
ARNOVA
SAVIOLA
ZAFIRA
FALUKA
VOLARE
AGRIA
2
0
4
3
4
8
7
3
5
4
3
3
5
4
9
AMOROSA
EVOLUTION
KONDOR
KURODA
ALADIN
MANITOU
ROKO
LUSA
RUDOLPH
3
4
3
2
8
4
4
4
3
Униформн
ост
приноса
Просеча
н број
кртола
35-55
>55 mm
(1-5)
mm
РАНЕ И СРЕДЊЕ РАНЕ БЕЛЕ СОРТЕ
47
51
4
8
42
58
4
7
52
44
4
9
35
62
4
6
59
37
4
12
82
10
4
10
47
46
4
10
51
46
4
11
65
30
4
12
57
39
3
12
58
39
4
11
35
62
4
11
50
45
3
11
30
66
4
11
75
16
3
11
СОРТЕ СА ЦРВЕНОМ ПОКОЖИЦОМ
54
43
4
11
53
43
4
12
39
58
4
11
48
50
4
10
46
46
4
17
48
48
5
13
56
40
4
11
56
40
4
13
55
42
4
12
21
Просечна
тежина
кртола
Принос
кртола
(g)
(kg/ha)
105
127
83
125
74
80
75
89
96
98
98
114
94
113
83
35.000
34.000
31.000
30.000
35.000
32.000
30.000
39.000
46.000
47.000
43.000
50.000
41.000
51.000
35.000
99
112
97
100
77
108
83
93
135
43.000
52.000
42.000
41.000
52.000
56.000
36.000
49.000
62.000
1.7. ФОСФОР И ФОСФОРНА ЂУБРИВА
Смаил Ејуповић, дипл. инж.
ПССС Нови Пазар
За разлику од азота, фосфор се налази у
минералима, али не у тако великим
количинама и није тако једнако
распоређен као што је азот у атмосфери.
Фосфор се налази у неколико већих
налазишта (на Блиском истоку, у
северној Африци, бившем СССР-у, у
САД-у и Океанији), и највише долази у
форми апатита. У земљиној кори има
приближно 0,28% чистог фосфора. У
површинском слоју земљишта фосфора
има и у органским једињењима.
активног фосфора узима као индикатор
степена плодности земљишта.
Фосфорна ђубрива унесена у земљиште
подвргнута
су
променама.
Специфичност динамике фосфора је у
томе што тај биогени елемент у
једињењима која се уносе као ђубриво
прелази из топивих у мање топиве
облике.
У
води
монокалцијумов
ортофосфат (суперфосфат) примајући
калцијум прелази у облике нетопиве у
води.
За разлику од азота, проблем фосфора је
много компликованији јер код азота
постоји стално кружење из слободног
облика у везани и обрнуто, док је код
фосфора у питању иреверзибилни
процес. Наиме, фосфор се нагомилава у
хетеротрофним организмима, а највише
у костима, и ту остаје у разним
једињењима. Посебан проблем је
везивање фосфора у људским костима,
чиме је повратни круг дефинитивно
прекинут.
Истим путем опада топивост фосфата, а
они као хидроксилапатити су готово
нетопиви у води. Дакле, с порастом
удела калцијума у земљишту опада и
топивост фосфата. За фертилизацију је
важно да су фосфорна ђубрива у води
топива и да теже да у земљишту пређу у
мање топиве облике. Међутим, стварање
дикалцијумовог фосфата није штетно јер
га биљке под утицајем својих секрета и
киселина отапају и могу га добро
искоришћавати.
Биљке фосфор примају у облику HPO4 и
H2PO4 јона. Он има значајну улогу у
биљном организму у промету енергије,
процесу фотосинтезе, дисању, синтези
примарних и секундарних једињења.
Конститутивни је елемент нуклеинских
киселина (РНК и ДНК), повољно утиче
на отпорност биљака на ниске
температуре, болести и полегање.
Ако калцијума има врло мало, а има
доста мобилног алуминијума и гвожђа,
што се догађа на киселим земљиштима,
топиви облици фосфора прелазе у врло
тешко
приступачне
гвожђеве
и
алуминијумове фосфате, па се тада
говори о штетној промени фосфата у
земљишту.
Фосфор има двојаку улогу – он
представља важно биљно храњиво и
фактор плодности земљишта. Позитивно
утиче
на
структуру
земљишта,
накупљање и квалитет хумуса, на
симбиотске
фиксаторе
азота
и,
индиректно, на корисну сапрофагну
мезофауну земљишта. Зато се количина
Примање фосфорног јона најјаче је
око неутралне тачке, зато одређеним
захватима треба одржати оптималну
pH вредност земљишта.
Примена фосфорних ђубрива. Фосфор
има особину да из топивих облика пређе
у мање топива и биљци неприступачна
једињења. Обрнуто, у води нетопива
22
фосфорна ђубрива се активирају у
земљишном
раствору,
односно
киселинама земљишта. Будући да се
фосфор споро помиче у земљишту и
добро веже на адсорптивни комплекс, не
стварајући повећане, а још мање штетне
количине у земљишту, он се може у
ђубрењу дозирати одједном и у већим
количинама.
Врста фосфорних ђубрива. Садржај
P2O5 у ђубриву
 Триплекс 42-45%
 Супер фосфат 17-19%
 Томасово брашно 16-22%
 Термофосфат 19-28%
 Преципитат 20-35%
 Пелофос 17-18%
Садржај P2O5 у земљишту
mg/100 g земљишту
 Сиромашно <10
 Средње обезбеђено 10-20
 Добро обезбеђено >20
Фосфором се ђубри читава маса
обрађеног
слоја
земљишта
до
максималних дубина механичког захвата
земљишта. Фосфор није подложан
испирању. Фосфорна ђубрива је најбоље
уносити са основним ђубрењем у јесен и
пред сетву. Количина фосфора која се
примењује
зависи
од
класе
обезбеђености земљишта и потреба за
ђубрењем.
Фосфорна ђубрива за наше подручје.
Након одрађених агрохемијских анализа
и увида да нам недостаје фосфор у
земљишту, било би идеално набавити и
користити MAP (моноамонијум-фосфат
11; 52) и DAP (диамонијум-фосфат).
Наиме, то су фосфорна ђубрива
направљена према захтевима земљишта
које је врло сиромашно овим елементом.
На нашем подручју њихова набавка је
врло
отежана
јер
је
најближа
дестинација где се могу наћи удаљена
око 300 km.
23
1.8. ПЛАНТАЖЕ ТАРТУФА
Марко Богојевић, дипл. инж.
ПССС Краљево
Подизање тартуфиних засада започето је
још у XIX веку у Француској покрајини
Vaucluse. Prvi је то покушао сељак
Joseph Talon, који је искрчио свој
виноград, обрадио земљиште и засадио
храстов жир на већем растојању,
очекујући самоинокулисање корена
храста тартуфима. Тај покушај није
успео. Овај пример данас се сматра
почетком плантажног гајења тартуфа.
После тог покушаја почело се ширити
подизање тартуфиних плантажа, уз
стална усавршавања. Данас таквих
засада има на више стотина, па и хиљада
хектара, како на мањим тако и на већим
поседима, и то не само у Француској већ
и у Италији, Шпанији, али и на другим
просторима.
Технологије
подизања
тартуфишта на већим површинама у тим
земљама не одступају много. Нека
тартуфишта су подигнута са шумским
засадима, нека су комбинована са
шумским и воћарским врстама, а има их
и посебно на воћној лесци. У Србији има
двадесетак плантажа тартуфа. Већина
одгајивача крије место где их гаји јер се
плаши да им неко не „обере" тартуфе.
Према
неким
аналитичарима,
успостављање једног хектара плантаже
тартуфа захтева дупло мање инвестиција
од плантаже винове лозе. Процес је
такав да се направи плантажа попут
воћњака. Засад леске, храста, тополе или
граба,
чији
је
корен
„засејан"
мицелијумом тартуфа мора бити на
подручју где су некад биле шуме. Садња
се врши у стандардним димензијама (5 x
5) или као густа садња, где је већи
проценат успешности и квалитетнији
род. Род црног тартуфа почиње после
три године, а белог после пет година, и
то у количини од 200 грама по корену.
Количине се повећавају сваке године до
десете године старости стабла када род
достиже свој максимум (око једног
килограма по хектару), а век лешника је
и до 45 година. Гаји се две до три године
помно, да их не би оштетили зец, срндаћ
или свиња. Могућ је просечан род по
хектару од око 60 килограма. По неким
ауторима, по хектару се може убрати чак
100 килограма тартуфа који вреди
100.000 евра. Према садашњим ценама,
за један хектар засада, зависно од
густине засада, требало би издвојити од
3.000 до 5.000 евра. Цена једне саднице
лешника микоризиране мицелијумом
белог тартуфа је око 10 евра. Већ треће
године стабло лешника има принос од
неких 100-150 грама чистог тартуфа и
повећава се како се стабло развија. Ипак,
треба бити реалан. Узгој тартуфа је
дугорочан бизнис, који у почетку захтева
само улагања а не доноси приходе, али је
касније зарада изузетна. У сваком
случају,
потребно
је
добро
се
информисати о производњи тартуфа, с
обзиром да су улагања веома висока.
Посебну пажњу треба обратити на
квалитет и положај земљишта, климу,
близину саобраћајница, тржишта и
могућност пласмана производа. Затим
треба одабрати комплетну пројектантску
организацију, која има одговарајући број
биолога, шумара, агронома воћара,
педолога, мелиоративаца, миколога и
других стручњака, а која ће на бази
пројектног задатка израдити студију о
подизању и коришћењу тартуфних
засада. На основу ње, треба урадити
инвестициони пројекат у којем ће све
детаљно решено. После тога може се
кренути са реализацијом пројекта.
24
2.1. УТИЦАЈ СПОЉНИХ ФАКТОРА
НА САСТАВ И КВАЛИТЕТ МЛЕКА
Др Радосав Вујић
ПССС Ваљево
Поред наследних (генетских) фактора, на
састав и квалитет млека утичу и фактори
спољне средине, међу којима значајно
место припада исхрани.
На масноћу млека неповољно утиче и
испаша, поготово ако је трава млада и
сочна јер она у тој фази садржи мало
целулозе.
Поједини састојци млека скоро увек се
налазе у истим количинама док други,
као што је млечна маст, могу варирати и
до 30%.
Споредни
производи
индустрије
алкохола, као што су пивски требер и
резанци шећерне репе, негативно утичу
на синтезу млечне масти.
Неправилном и непотпуном исхраном
могуће је брзо погоршати састав млека,
односно
смањити
проценат
суве
материје и масти у млеку.
Оброци за краве са смањеном количином
протеина
утицаће
на
смањену
продукцију млека и на опадање
количине млечне масти у млеку.
Краве које су неправилно храњене
недовољним
количинама
целулозе,
беланчевина и масти, и краве које су у
лошој кондицији, по правилу производе
млеко са знатно нижим садржајем
млечне масти.
Нека хранива као што је силажа могу
имати утицаја на укус и мирис млека.
Због тога није препоручљиво да се
силажа као ни остаци овог хранива које
краве нису појеле, држе у стаји дуже
време пре храњења .
Недовољна исхрана такође утиче на
смањење садржаја лактозе у млеку.
Може се сматрати да оброци за краве
који доводе до пораста производње
млека обично изазивају смањење
садржаја млечне масти. Да би се то
избегло, у оброк музних крава се на
сваки килограм живе масе мора додати
најмање 0,7-1,0 килограм сена.
Препоручује се да се већина оваквих
хранива даје кравама 5-6 сати пре муже.
Да би се заштитио квалитет млека од
утицаја сличних хранива, њих треба
давати животињама непосредно после
муже.
25
На количину и састав млека могу
утицати и нека обољења као што су
маститис, млечна грозница, поремећаји у
метаболизму и варењу хране. Појава
полног жара доводи до привременог
опадања количине масноће млека. До
највећег смањења у производњи млека
долази после петог месеца стеоности. Од
осмог месеца, производња млека ће бити
смањена за 20% у односу на краву која
није стеона. Практично се као
најповољније показало да краве остану
стеоне 45–50 дана након тељења.
дневно, производња млека се повећава за
10–25%.
Температура ваздуха може такође
утицати на продукцију и састав млека.
Краве у лактацији у свом организму
стварају два пута више енергије од
засушених
крава.
Оптимална
температура за гајење музних крава је
10–15 0C. Пораст спољашње температуре
знатно је штетнији него када она падне
испод поменутог нивоа. Јак ветар
испољава знатно снажнији негативан
утицај на опште стање организма крава и
производњу
млека
него
ниске
температуре.
У
случају
високих
температура, укупна производња млека
се много више смањује од производње
масти. У ситуацији када температура
спољашње средине опадне испод 25 0C
долази до пораста процента млечне
масти.
Између две лактације крава се мора
одмарати 6–8 недеља. Уколико је период
засушења краћи или дужи, долази до
значајног смањења млечности у наредној
лактацији.
Број мужа у току дана такође може
утицати на продукцију млека. Утврђено
је да уколико се краве музу три пута
26
2.2. СПРЕЧАВАЊЕ УНОШЕЊА БОЛЕСТИ ЖИВОТИЊА
НА ГАЗДИНСТВО
Славица Петровић, дипл. инж.
ПССС Ваљево
Најсигурнији начин у сузбијању болести
животиња је њихово спречавање. Да би
сточар - одгајивач спречио уношење
болети у свој запат, он треба редовно да
спроводи
основне
заштитне,
тј.
превентивне
мере
које
предвиђа
зоотехнички минимум.
смањују отпорност према болестима, не
само незаразним већ и заразним, уколико
се у њима нађу проузроковачи који под
повољним условима могу постати
опасни по живот, здравље и производне
способности животиња, као и по живот и
здравље људи. Одржавање чистоће
објеката у којима животиње проводе
више или мање времена постиже се
редовним чишћењем и повременом
дезинфекцијом, као и изградњом
прописаних одговарајућих ђубришта. У
циљу правилне неге и искоришћавања,
тј. очувања корисних састојака стајњака,
важно је да место где ће стајњак бити
одлаган буде изоловано и даље од стаје.
Стајњак се најчешће одлаже у јаме
различитих димензија, што зависи од
количине стајњака које треба спаковати.
Дно јаме треба покрити иловачом (слој
20–ак cm) и тек преко такве подлоге
одлагати стајњак. Услед деловања
бактерија и оксидацоних процеса долази
до
повишења
температуре
и
биотермичке дезинфекције, као и
Пре свега, борбу против болести
спроводимо тако што животињама
обезбеђујемо одговарајући смештај у
објектима са добрим микроклиматским
условима. То ће допринети томе да оне
сачувају своје здравље и природну
отпорност према узрочницима болести, а
са друге стране треба на сваки начин
спречити да животиње дођу у контакт са
узрочницима болести преко хране, воде
или људи који их опслужују. Добра нега
било које врсте и категорије животиња и
њихова правилна исхрана одговарајућом
квалитетном храном, као и напајање
чистом, здравом водом јесу најважнији
услови. Количински недовољна и
неправилна исхрана, као и покварена
храна и лоша вода слабе организам и
27
уништавања микроорганизама који су
доспели из измета и разних продуката.
Уопште, ваздух, храна и вода су три
основна и незаменљива чиниоца за
одржавање живота, продуктивности и
здравственог стања животиња. Само
здраве, правилно храњене и неговане
животиње дају оптималне количине
производа. Здраве животиње имају добар
апетит, уредно преживају, имају сјајну и
глатку длаку, бистре и живахне очи,
слузокожа очију, носа, и полних органа
им је ружичаста, а дисање мирно и
правилно. Важно је не дозволити да из
било ког разлога дође до слабљења
организма животиње јер се тиме слаби и
њена отпорност као последица смањења
антитела која су природна заштита од
страних примеса продрлих у организам.
Животиње треба држати у сувим
објектима у којима нема промаје јер се
тако спречава прехлада и оштећења
слузокоже кроз коју узрочници болести
лакше продиру у организам. Најбољи и
најпожељнији
начин
проветравања
објеката, тј. измене нечистог ваздуха
свежим, заснива се на покретању ваздуха
природном
вентилацијом
кроз
грађевински материјал или у објектима
без тврде таванице. Пожељно је да се
прозори отварају одозго надоле, што ће
хладан ваздух усмерити ка таваници
тако да ће тек када се мало загреје пасти
на животиње. У сваком случају,
оджавању чистоће стаја, односно
објеката у којима стока борави (проводи
већи или мањи део времена) треба
посветити посебну пажњу. Механичко
чишћење, тј. одстрањивање нечистоће а
са њом и великог броја микроклица које
се налазе у њој, незаменљиво је. Никаква
дезинфекција се не може потпуно
спровести ако се прво механички не
уклони и не почисти нечистоћа. Поред
свакодневног
чишћења
и
замене
простирке, у зависности од самог
објекта, начина држања животиња,
годишњег доба и врсте (карактера)
производње потребно је да се у току
године спроведу најмање два потпуна
чишћења и дезинфекција целог објекта и
опреме која се користи. Најпогодније
време су пролеће и јесен. Током зимског
стајског држања у стајама се накупи
већи број микроорганизама које у
пролеће по изгону стоке на пашу треба
уништити. Јесењу дезинфекцију треба
обавити што пре како би се створили
што повољнији хигијенски и производни
услови при прелазу на поновно стајско
држање, и омогућила максимална
продуктивност гајених животиња. У
нормалним оконостима најчешће је
довољна само комбинација доброг
механичко-санитарног
чишћења
са
кречењем, осим у случају озбиљнијих
обољења, па чак и заразних болести.
Тада се дезинфекцији приступа далеко
озбиљније са употебом хемијских, па чак
и физичких средстава, по упутству
зоотехничке и ветеринарске службе, а
све у зависности од врсте проузроковача
и заразних болести које се најчешће
јављају, а то су свињска куга, црвени
ветар, шуга, туберколоза, бруцелоза и
др.
28
2.3. САВРЕМЕНИ КОНЦЕПТ ДРЖАЊА КРАВА МУЗАРА
Бранислав Радовановић, дипл. инж.
ПССС Младеновац
равничарским областима препоручује
гајење
холштајн-фризијског,
редхолштајн-фризијског или сименталског
говечета.
Код савременог начина држања говеда
неопходно је трошкове гајења, исхране,
лечења, и људског рада свести на
најнижи ниво, а производњу млека
максимизирати до границе биолошке
издржљивости
како
би
била
профитабилна. У супротном, када
трошкови производње премашују или
се изједначавају са приходима од
млека, престаје економски интерес за
држање крава музара.
Због
свега
горенаведеног,
пољ.
произвођач мора брижно водити све
расходе
и
приходе
везане
за
производњу млека како би могао
тренутно реаговати на промене и на тај
начин
омогућити
профитабилну
производњу.
Због све веће конкуренције и отежаних
услова производње млека, неопходно је
да
пољопривредни
произвођачи
максимално
смање
трошкове
производње у таквим условима, а
истовремено повећају производњу по
грлу како би ова производња била
профитабилна.
Краве музаре пожељно је држати у
слободном систему како би се грлима
омогућила већа покретљивост, а тиме и
боље здравље. Међутим, тамо где није
могуће држати их слободно (најчешће
више од 30 грла), потребно је да место
на којима су везане буде довољно
комфорно како би животиње обављале
све своје физиолошке потребе, али и
како би се несметано обавило храњење,
напајање, лечење, нега, мужа и др.
Да би се то омогућило, градња објеката
мора бити таква да испуњава стандарде
добробити домаћих животиња у складу
са важећим законским прописима.
Препоручује се градња полуотворених
или отворених стаја које омогућују
животињама да се што више крећу у
оквиру тог затвореног простора.
Откупљивачи и прерађивачи млека
настоје да откупне цене млека држе на
што нижем нивоу, практично до
границе саме исплативости, док се
пољопривредни произвођачи стално
залажу за профитабилну цену млека.
Оваj сукоб стар је колико постоје ове
две стране и зато се млекаре као
прерађивачи договарају о откупним
ценама млека и то раде врло успешно,
насупрот пољ. произвођачима који
наступају индивидуално и на сопствену
штету јер нису у могућности да
појединачно утичу на повећање цене.
То намеће потребу за удруживањем
пољопривредних произвођача како би
кроз
заједнички
наступ
према
млекарама омогућили себи постизање
већих откупних цена млека, а тиме и
повећање своје зараде.
У току вегетационог периода (од
априла до новембра), потребно је грла
држати на паши у прегонском систему,
уз дохрањивање комплетним крмним
смешама. У зимском периоду грла
треба држати у стајама, уз исхрану
силажом,
сенажом,
сеном
и
дохрањивање комплетним крмним
смешама у складу са индивидуалном
производњом млека.
У
брдско-планинским
областима
пожељно је држати животиње које су
отпорније на суровије климатске и
рељефне услове (сименталац), док се у
29
2.4. ОДРЕЂИВАЊЕ МАСТИ У МЛЕКУ
Срђан Зафировић, дипл. инж.
ПССС Врање
Одређивање
млечне
масти
има
практични значај јер на основу овог
параметра млекаре вреднују млеко,
односно исплаћају га према масној
јединици. Зато је потребно да се
контролише млечна маст, било да се
производи,
купује,
продаје
или
прерађује. Узорак млека узет за
испитивање се добро измеша пре
анализе, пазећи да не створи пену.
Уколико се на површини издвоје
грудвице масти, суд са млеком се
подгрева на температури до 40 0C све
док се грудвице масти не стопе, а затим
се млеко хлади уз мешање на
температури од 12-18 oC. За одређивање
млечне масти у млеку користе се разне
методе. У пракси најпогоднији је
Герберов (ацидобутирометријски) метод.
Овај метод се заснива на принципу
растварања беланчевине млека дејством
H2SO4. Разблажена сумпорна киселина
згрушава казеин, при чему капљице
млечне масти остају суспендоване у јако
киселом раствору и издвајају се дејством
центрифугалне силе. Поред сумпорне
киселине користи се амил-алкохол, који
олакшава издвајање масти смањивањем
повшинског напона.
промућка и 2-3 пута окрене да би се
измешао и део течности у суженом делу
бутирометра.
Сл. 1
Сл. 2
Бутирометар се пребације у герберову
центрифугу (Сл. 3) и центрифугира се 5
минута при брзини од 1200 обртаја у
минуту при чему се издваја млечна маст
у сужени део бутирометра на коме се
налази скала за очитавање. При
очитавању
бутирометар
се
држи
усправно у висини главе, са чепом
окренутим надоле. Доњи ниво млечне
масти помочу чепа дотерати на нулти
подељак или на цели број. Разлика
између горњег и доњег менискуса
издвојене масти представља проценат
млечне масти у млеку, односно број
Прибор: бутирометар за млеко (са
чепом), дрвени сталак, центрифуга,
пипета од 1 ml, 10 ml и 11 ml (Сл. 4),
водено купатило, реагенси (сумпорна
киселина
и
амил-алко-хол).
У
бутирометар се сипа 10 ml сумпорне
киселине,
пазећи
да
на
отвор
бутирометра не падне ни једна кап.
Пипетом се додаје 11 ml млека (пажљиво
сипати
низ
зид
мало
нагнутог
бутирометра да би се избегло нагло
мешање киселине и млека). Затим се
дода 1 ml амил-алкохола. Бутирометар
се затвори гуменим чепом, добро
30
грама масти у 100 грама млека (Сл. 1 и
Сл. 2).
Пожељно је на истом узорку извршити
два мерења при чему разлика резултата
не сме бити већа од 0,1%, а права
вредност је аритметичка средина те две
пробе.
Сл. 4
Сл. 3
31
2.5. ДОДАЦИ СТОЧНОЈ ХРАНИ
Душка Петровић, дипл. инж.
ПССС Прокупље
Додаци храни се користе како би се
повећала производња и смањили
трошкови.
Држава
је
одређеним
правилницима и законом регулисала
додатке који се могу користити. Према
количини која се додаје, додаци се могу
поделити на микро и макрододатке.
Такође се могу поделити на хранљиве и
остале додатке. У хранљиве додатке
убрајамо витамине, аминокиселине,
микроелементе и NPN једињења. У
остале додатке који се додају сточној
храни
убрајамо
пробиотике,
емулгаторе,
боје,
антиоксидансе,
кокцидиостатике,
антихелминтике,
мирисе и ензиме.
растворљивих у води. Додају се у све
крмне смеше.
Од NPN једињења највише је присутна
уреа. Она се доста користи у исхрани
крава јер може да замени преко 30%
потреба у протеинима. Уреа се додаје у
крмне смеше у количини од 1-1,5%.
Крмне смеше које садрже уреу не смеју
да се квасе, већ се морају додавати у
сувом стању. У оброке за исхрану
преживара укључују се у следећим
количинама:
 да замене до 25-30% укупних
потреба протеина у оброку
 до 1% у комплетним, односно 5%
у
допунским
протеинским
смешама концентрата
 до 1% у сувој материји оброка
 до 20 g на 100 kg телесне масе.
Ради поправљања хранљиве вредности
оброка, бољег искоришћавања хране,
њене
дуже
одрживости,
лакше
манипулације, али и очувања здравља
животиња уз повећање производње
намирница анималног порекла без
штетних ефеката, поред основних
хранива у смеше се могу додати и мање
количине тзв. адитива. У исхрани
млечних
крава
најпрепоручљивији
хранљиви додаци су микроелементи,
витамини и непротеинска азотна
једињења. Микроелементи су потребни
животињама у малим количинама.
Животиње
се
снабдевају
са
микроелементима путем тзв. минералних
премикса у којима су микроелементи
(сулфати, карбонати, хлориди, оксиди)
помешани са неким носачима као што су
сточно
брашно,
ситне
мекиње,
кукурузно брашно и сточна креда.
Премикси микроелемената се додају
крмној смеши у количини од 0,5-1%.
Зеолит. Зеолит је природни минерал
који
као
сунђер
апсорбује
све
микотоксине и трајно их везује за себе.
Не задржава се у организму већ се
комплетно избацује напоље пробавним
трактом. Ефекат примене природног
зеолита у сточарству огледа се у
повећању телесне масе од 3-5%, уз
смањење утрошка хране од 10-20% и
бољи квалитет меса. Млечне краве дају
више млека, спречава се појава
маститиса, а квалитет меса је врло висок.
На фармама, у стајама које користе
зеолит
потпуно
се
елиминишу
непријатни мириси. У смеше се додаје
10%, а по поду се расипа 0,5 kg/m2.
Сточни квасац. Веома је ефикасно
коришћење квасца у исхрани у
сточарству. У живинарству, на пример,
само 5% сточног квасца у оброку кока
носиља повећава носивост јаја за 21-40%
у зависности од расе. Код расних крмача
Витамини се на тржишту налазе у виду
премикса, у прашкастом облику, течном
облику
и
у
облику
премикса
32
сточни квасац побољшава опште стање и
повећава млечност. Смртност прасади се
смањује. У исхрани телади, сточни
квасац може заменити око 25% норме
пуномасног млека. Ово значи да 1 kg
квасца замењује 5 kg млека и омогућава
да се додатно добије до 320 g меса.
Мужа се уз примену квасца повећава за
3-3,5 литра дневно, а садржај млечне
масти у њему расте за 0,5%.
Јабуково сирће се животињама даје
најчешће са водом и то:
 кравама - 20-30 ml/дан;
 теладима старијим од 6 недеља 10-20 ml/дан;
 овцама - 3-5 ml/дан
 јањадима - 2-3 ml/дан;
 козама - 2-3 ml/дан; свињама - 510 ml/дан;
 пернатој живини - 1 ml по литру
воде за пиће.
Јабуково
сирће.
Трагајући
за
природним антибиотицима научници су
поново открили благодети јабуковог
сирћета. Најновија истраживања су само
потврдила оно што се у традиционалној
медицини и сточарству знало годинама.
Редовном применом јабуковог сирћета у
исхрани стоке могу се превентивно
лечити многа обољења и побољшати
опште здравље стоке. Код говеда и
свиња се побољшава пробава и јача
имунолошки ситем. Уочен је благи
пораст тежине код товне стоке. Код
оваца се посебно уочава пораст
квалитета вуне. Код коња и говеда је
примећено да јабуково сирће јако
повољно утиче на гравидност кобила и
крава и лакше тељење. Код коришћења
јабуковог сирћета у исхрани коза уочено
је да млеко губи онај препознатљиво јак
мирис козијег млека.
Ово су неки од додатака који су
најприхватљивији за произвођаче у
смислу финансија, али и утицаја на
њихову производњу.
33
2.6. УЗГОЈ ГОВЕДА ПО СИСТЕМУ КРАВА-ТЕЛЕ
Ненад Вујчић, дипл. инж.
ПССС Пожаревац
сточне хране која је намењена исхрани у
зимском периоду.
Производња меса и млека, уз житарице,
представља есенцијалну пољопривредну
производњу a свака држава настоји
постићи производњу која ће искључити
зависност од увоза хране као основне
људске потребе.
Била би права штета да домаћа
сименталска приплодна грла, која су
идеална за узгој говеда системом кравателе, заврше у кланицама. Србија има
значајне и неискоришћене пашњачке
ресурсе, идеалне за узгој говеда
системом крава-теле, посебно на
руралним подручјима. Рачуна се да је
нето зарада по једној крави отприлике
50.000 динара, што подразумева приход
од продатог јунета и подстицај од 10.000
динара. Младо јуне по завршетку пашне
сезоне старо је 8-9 месеци и, зависно од
квалитета пашњака, може тежити 250350 килограма. Да бисмо ово постигли,
ваља осемењивати краве и јунице
почетком пашне сезоне како би се
телиле крајем зиме следеће године. Све
млеко које крава произведе на пашњаку
намењено је телету.
У производњи млека постигли смо
значајне помаке, но производња меса, у
првом
реду
говеђег,
није
на
задовољавајућем нивоу, и то није случај
само код нас. Оперативним програмом
развоја говедарства, мерама руралног
развоја те повећањем подстицаја за тов
јунади настоји се подићи продуктивност
производње у товном говедарству.
Увозна телад није задовољавајуће
решење због саме чињенице да се ради о
увозу, али та роба ни по квалитету није
равна нашој телади и јунади, стога се
сопственим одгојем настоји осигурати
довољно материјала за тов. Млечно
говедарство осигурава телад за тов. С
друге стране, већина сименталског узгоја
базира се на малим произвођачима, а то
су углавном старачка домаћинства која
смањују производњу или одустају од ње.
Штале за гајење говеда системом кравателе нису технолошки захтевне попут
оних за музне краве. Довољне су
надстрешнице на једну ,,воду‖, а стока
борави у њима за време зимског
периода, тј. за време мировања
вегетације. Треба нагласити да стока у
овом узгоју ионако нерадо борави у
затвореним
објектима,
што
нам
олакшава посао око чишћења штале, а и
потребе за простирком су знатно мање.
Понегде се у узгоју говеда системом
крава-теле уопште не користе никакви
објекти осим породилишта. Стока је
напољу скоро целу годину. Током
зимског периода исхрана се базира на
сену, сенажи и кукурузној силажи, а
пред телење се може додати и смеса за
музне краве.
Узгој говеда системом крава-теле
подразумева пашни узгој у којем крава
на пашњаку отхрањује теле, односно
јуне, које по завршетку пашне сезоне
остаје за даљи тов или иде на тржиште.
У узгоју се користе комбиноване и месне
расе говеда. Под комбинованим расама
мисли се првенствено на сименталца.
Сименталска телад прилично је скупа,
стога све више товљача јунади види
излаз у паралелном држању стада у
систему крава-теле које им осигурава
јунад за тов. По крави ваља обезбедити
0,8 хектара пашњака и 0,25 хектара
ораничних површина за производњу
34
Тешко да се данас може наћи врста
привредне делатности где већ у првој
години пословања можете зарадом
покрити добар део почетног улагања,
зато је чудно да имамо толико мало
заинтересованих
људи
за
ову
перспективну производњу.
Уопштено говорећи, узгој говеда
системом крава-теле није претерано
захтеван у погледу исхране, држања
говеда и производње сточне хране
за зимски период, а приходи су
више него солидни. У Србији
имамо одличне предуслове за ову
врсту
производње
пашњаке,
подстицајe,
тржиште,
оперативни
програм и приплодне краве и
јунице.
35
2.7. ВЕШТАЧКО ОСЕМЕЊАВАЊЕ СВИЊА
Душка Петровић, дипл. инж.
ПССС Прокупље
Вештачко осемењавање свиња је
биотехнолошки метод и у данашње
време представља основ савремене
производње
свиња.
Гледано
са
одгајивачко-селекцијског, ветеринарскосанитарног па и економског аспекта,
вештачко осемењавање има вишеструке
предности. Неке од тих предности су:
 вештачким
осемењавањем
се
омогућава
већи
интензитет
коришћења
високо
квалитетних
нераста него у природном припусту,
односно
убрзава
се
генетски
напредак популације;
 смањују се трошкови одгоја и
производње јер се смањује потребан
број нераста у односу на природни
припуст.
 смањује се ризик од ширења полних,
заразних и других болести, а
повећава
ефикасност
и
продуктивност производње свиња.
најчешће се препознаје по промењеном
понашању. Животиње су наглашено
узнемирене, наскакују на друге, или не
подносе
наскакивање,
слабије
конзумирају храну, а спољно је
споловило отечено и интензивно црвене
боје. Раздобље пожуде следи након
буцањa, обично траје 36-48 сати, а
препознаје се по својственим променама
понашања свиња. Стидница свиње није
више јако отечена нити интензивно
црвена, из ње излази густа слуз беле
боје, свиња дозвољава наскакивање,
подиже реп, мирно стоји (,,рефлекс
стајања‖) кад им се рукама притисне
подручје слабина и карлице (лумбални
тест) или када им се седне на леђа (тест
јахања). Основни начин за откривање
крмача с тзв. ,,тихим гоњењем‖, односно
крмача које не показују јасне спољне
знакове гоњења је употреба нераста
,,пробача‖. Нерасти се најчешће два пута
дневно воде крај обора, а свиње у фази
гоњења реагују на њихову присутност
променама понашања.
Претпоставке за успешну примену
вештачког осемењивања су:
1. распознавање спољних знакова
гоњења
2. правилно одређивање оптималног
времена за осемењавање
3. познавање правилног поступка
вештачког осемењавања
4. контролисање
и
утврђивање
супрасности.
Оптимално време за осемењавање.
Оптимално
време
за
вештачко
осемењавање је 12-24 сата од почетка
рефлекса
стајања.
То
је
време
непосредно пред овулацију до које
долази 20-36 сати од почетка гоњења
или еструса (код назимица 12-18 сати од
почетка
стајања).
Ако
упркос
осемењавању из било ког разлога не
дође до оплодње и супрасности,
плоткиње ће се гонити за 18-20 дана.
Осемењавањем
свиња у оптимално
време повећава се плодност и скраћује
непроизводно раздобље (између две
супрасности), а понављањем осемењавања 18-20 сати након првог
осемењавања утиче се на број прасади у
леглу јер све јајне ћелије не овулирају у
исто време.
Гоњење или еструс. Гоњење свиња
траје 2-4 дана. Оно се препознаје по
промењеном понашању животиње и по
променама на спољном делу полног
органа. Разликујемо две фазе: буцање и
пожуду. Раздобље буцањa обично траје
24 сата (код назимица неколико дана), а
36
Поступак вештачког осемењавања. За
извођење
вештачког
осемењавања
потребна је бочица с разређеним
семеном и катетер за вештачко
осемењавање за једнократну или
вишекратну употребу. Катетер је
цевчица од тврде гуме, дужине 45-55 cm,
која се на једном крају завршава попут
сврдла. Поступак је следећи:
средства за дезинфекцију јер
уништавају
сперму.
Катетер
потом прокувати (стерилисати) 10
минута у кључалој води, оцедити
га у усправном положају са
спиралним крајем према горе,
осушити у сувој чистој тканини и
у њој чувати до идуће употребе.
1. бочице са семеном треба чувати
на температури између 16 ºC и 19
ºC;
2. пре
вештачког
осемењавања
бочицу са семеном загрејати 5
минута у води до температуре 39
ºC;
3. опрати руке;
4. очистити и осушити стидницу
плоткиње;
5. стерилан и сув кататер навлажити
малом количином разређеног
семена, увући га кроз отвор вулве
и гурати по горњем своду вагине
окрећући га у смеру супротном од
смера кретања казаљке на сату
све док се не осети отпор. Када
врх катетера пређе преко набора
материце и заустави се око
средине грлића (,,закључа се‖),
може се започети осемењавање;
6. лагано промућкати бочицу са
семеном, на њу поставити
пластични наставак и увести га у
отвор катетера;
7. лаганим стиском бочице помоћи
при истицању семена у катетер;
8. истицање семена треба да траје 58 минута;
9. ако семе цури напоље из
стиднице, окретати катетер док се
,,не закључа‖;
10. после употребе опрати катерер у
обичној води. Не употребљавати
никакве сапуне, детерџенте или
Начин
утврђивања
супрасности.
Супрасност свиња траје просечно 114
дана (113-116). Супрасност се препознаје
по изостајању гоњења, посматрањем и
опипавањем стомака и вимена, те
уочавањем промена карактеристичних за
супрасност,
ректалним
прегледом,
биолошком, хормоналном и другим
методама. Најпоузданија је ултразвучна
метода којом се са 35-40 дана
супрасности може утврдити супрасност.
Неки
од
недостатака
осемењавања су:
вештачког
ограничена
одрживост
текућег
•
разређеног семена (5 дана на собној
темератури),
• на одрживост утиче и врста
разређивача којим се разређује семе,
• удаљеност, односно ограничена
могућност правовременог допремања
семена,
• могућност грешке повезане с људским
фактором (неправовремено осемењавање
или осемењавање које врши лице које
нема искуства у томе).
37
2.8. ДОМАЋА РАСА ОВАЦА – ПРАМЕНКА
Зумрета Тртовац, дипл. инж.
ПССС Нови Пазар
Праменка је појам који означава
примитивну овцу, слабих физиолошких
својстава, која је настала у оскудним
условима исхране и неге на које се кроз
дужи низ година добро адаптирала. Врло
је отпорна и издржљива.
глава, овце су шуте, ређе рогате, а
овнови по правилу рогати. Врат је
средње дужине или дугачак, али доста
узак и слабо мускулозан. Труп је средње
дужине и по правилу нешто дужи од
висине гребена. Ширине су слабо, па и
недовољно изражене. Грудни кош је
средње дубок, али узан и пљоснат. Ребра
су пљосната и пружају се косо уназад.
Ширина леђа и сапи је слабо изражена.
Ноге су снажне са јаким костима које су
повезане чврстим зглобним везама.
Праменка има чврсте папке који су
издржљиви на дуга пешачења и терене.
Сви сојеви праменке су касностасни,
који полно сазревају са 16-18 месеци, а
пораст завршавају са 3-4 године
старости.
Праменка
је
овца
комбинованих производних својстава
(месо-млеко-вуна). Производња овчјег и
јагњећег меса праменке је доста
скромна, у зависности од сојева и нивоа
исхране, односно степена утовљености
животиња. Жива мера оваца креће се
између 25 и 55 kg, а овнова између 35 и
80 kg. Од истих фактора зависи и
рандман меса, који се креће 40-50%.
Производња
млека
праменке
је
релативно мала, и знатно варира између
сојева (40-100 литара и више у лактацији
од 6 месеци) и услед утицаја исхране.
Тежина руна у просеку износи 1,4 kg.
Рандман вуне се креће од 55 до 70%.
Руно праменке је састављено, као што и
само име ове животиње каже, од
праменова који су отворени, дугачки,
груби, шиљасти или левкасти код рудих
праменки. Вуна је мешана и састоји се из
осјастих влакана и пуха. У зависности од
заступљености осјастих влакана и пуха
имамо сојеве праменки са грубом и
рудом вуном. Праменка је слабо обрасла
вуном по трбуху и доњем делу врата, а
ноге, глава и уши су јој обрасли длаком.
Боја руна је најчешће бела, мада код
Праменка је некада била раширена по
читавој Европи (Француској, Немачкој,
Енглеској, Румунији, Мађарској и
другим земљама). Интензивирањем
пољопривредне производње примитивна
праменка је потиснута продуктивнијим
расама, тако да се у великом проценту
одржала само на југу Европе, и то
посебно на Балканском полуострву. У
Србији се праменка гаји на веома
екстензиван начин. У току летњег
периода све време проводи на
планинским пашњацима, који су
најчешће
оскудни
у
приносу
највреднијих хранљивих материја због
сиромаштва у погледу ботаничког
састава паше. Зими се држи у објектима,
надстрешницама
и
нехигијенским
шталама, где најчешће гладује. Многи
одгајивачи ове расе оваца у потрази за
храном у јесен одлазе са својим стадима
са планина у равничарске регионе
удаљене и по неколико стотина
километара. На овим подручјима, у току
зиме овце најчешће нису у могућности
да задовоље ни основне потребе за
хранљивим материјама. Зиму проводе на
снегу, под отвореним небом. Као
резултат овако екстремно лоших услова
спољне средине долази до великог
морталитета новорођене јагњади и
старијих оваца.
У нашој земљи постоји више сојева
праменке, који се међусобно разликују
по величини, приносу, квалитету и боји
вуне. Заједничке екстеријерне одлике
свих сојева праменке су дуга и уска
38
неких сојева праменке руно може бити
мрко, па чак и црно, док је веома мали
број са шареним руном. Длака која
покрива лице и ноге може бити
различите боје: беле, црне, правилно или
неправилно шарене, жуто-беле, црнобеле, затим жуте и прскане (беле са
црним, жуте са белим и слично).
Херцеговини. Сјеничка овца је једна од
наших најкрупнијих сојева праменке.
Висина гребена оваца износи око 65 cm,
а овнова 70 cm. Маса тела оваца је у
просеку 45 kg, а код овнова 60 kg.
Рандман меса је око 42%. Груди су јој
доста дубоке, али је грудни кош узан.
Глава сјеничке овце је обрасла длаком,
која је најчешће бела, са црним
колутовима око очију, црно оивиченом
губицом горње и доње усне и црним
врховима ушију. Ноге су јој, такође,
обрасле длаком, најчешће беле боје, а
могу бити црне или прскане (црно-бела).
Сјеничка овца је доста добро обрасла
вуном по доњем делу врата и по трбуху.
Руно је отворено до полуотворено, а
принос релативно мали. Годишњи
настриг вуне оваца износи 1,4 kg, а
овнова 2 kg. Дужина вунских влакана је
12-13 cm, а финоћа око 38 микрона (Ц и
Д сортимент). Према неким сазнањима,
овако фини сортимент вуне сјеничка
овца има због тога што су у њеном
стварању учествовале азијске овце са
фином вуном, које су Турци гајили на
Балкану у току своје 500-годишње
владавине. Вијугавост влакна је слаба
(на 1 цм дужине има просечно 1,7
вијуга), висина му је 10-11 cm, апсолутна
носивост око 22 gr, а растегљивост 3537%. Рандман вуне износи око 70%.
Просечна млечност сјеничке овце у
лактацији од 5-6 месеци креће се од 60
до 80 литара, рачунајући и млеко које
јагње посиса. Од 100 оваца у просеку се
добије 110-130 јагњади. Сјеничка овца
спада у групу дугорепих оваца, јер јој се
реп састоји од просечно 16 репних
пршљенова. Касностасна је јер први пут
улази у приплод са 18 месеци, а пораст
завршава са 3-4 године старости. Овце су
шуте, а овнови имају добро развијене
рогове у облику спирале.
Плодност праменке је релативно добра.
Од 100 ојагњених оваца добија се 100110 јагњади. Порођајна тежина ове
јагњади је имеђу 2 и 4 kg, што зависи од
соја и нивоа исхране мајки. Јагњад су
отпорна, а морталитет је низак. У нашој
земљи постоји велики број сојева
праменке који су настали у различитим
климатским условима и условима
исхране. Имена су добијали обично
према подручју постанка, планини и
слично.
Сојеви праменке са рудом вуном. У
групу праменки са рудом вуном спада и
сјенички сој. Тело ових животиња је
обрасло нешто финијом (рудом) вуном
него у груборуних праменки. Руно им
чини
прелаз
од
отвореног
до
полуотвореног. Састављено је од
праменова левкастог облика. Праменови
оваца руде праменке су краћи, а руно
претежно састављено од прелазних
влакана. Због веће густине вуне и
финијег влакна, принос и квалитет вуне
ових сојева праменке је бољи него у
груборуних.
Сјенички сој. Сјеничка или пештерска
овца, добила је име по месту Сјеници на
пештерској висоравни, која се налази на
југозападу Србије, на надморској висини
преко 1000 m. Са Пештера се ова овца
последњих деценија проширила на скоро
цео западни део Србије, северни део
Црне Горе, а има је и у Босни и
39
2.9. ИСХРАНА ПРИПЛОДНИХ ОВНОВА
Драгољуб Крајновић, дипл. инж.
ПССС Падинска Скела
Исхрану приплодних овнова треба
прилагодити енергетским потребама,
протеинима, минералима и витаминима
како би се очувало њихово добро
здравље, одлична кондиција, живахност,
полна активност и висок квалитет
сперме. С обзиром на то да се у нашој
земљи у великом обиму изводи
вештачко осемењавање оваца, веома је
значајно да се што боље искористе
висококвалитетни овнови. То се може
постићи само ако они дају велике
количине квалитетне сперме којом би се
могао да оплоди што већи број оваца.
Без адекватне исхране, међутим, не само
да се то не може постићи, већ се ни
овнови не могу одржати у доброј
приплодној кондицији. Због тога се бар
на месец дана пре мркања овновима
мора давати концентрат. Смеша од два
дела (по запремини) овса и једног дела
мекиња може да задовољи потребе
овнова у то време. Уколико се не
располаже мекињама добар би био и
овас. Ако је ован мршав, онда је боље
начинити смешу у пет тежинских делова
кукуруза, десет делова овса, три дела
пшеничних мекиња и два дела ланене
сачме
(или
неког
другог
беланчевинастог концентрата сличне
вредности и особина). У сезони мркања,
квалитетним приплодњацима треба
давати
и
такве
беланчевинасте
концентрате животињског порекла као
што су: обрано млеко, јаја и сл. или
крмне
високовредне
смеше.
У зависности од квалитета, дневна
количина
концентрата
у
оброку
приплодних овнова може да износи
0,750-1,0 kg. Ван сезоне мркања
приплодни овнови могу да се хране:
 лети — пашом и додатком
концентрата, обично до 250 g
 зими — квалитетним сеном (1-2,0
kg), сточном храном (силажом
око 0,5 kg, a репом око 1 kg) и
концентратом (око 250 g).
40
2.10. ЦИГАЈА
Небојша Ђурић, дипл. инж.
ПССС Ужице
Цигаја се првенствено гаји у рејонима наше
интензивне пољопривредне производње.
Распрострањена је у Војводини где на њу
отпада око 80% од укупне популације оваца
које се узгајају на овом подручју.
Цигаја се гаји и у суседним земљама
(Мађарска, Пољска, Румунија) где има
значајну улогу у њиховој овчарској
производњи. Она је најпогоднија раса за
равничарске терене, где је прилагођена
еколошким и економским условима. Цигаја
је крупна раса оваца, чврсте грађе тела и
снажне конституције.
Жива маса одраслих грла износи у просеку
за овце 60-70 kg, а за овнове 70-100 kg.
Има оваца и овнова и са већом масом тела
(овце и преко 120 kg, а овнови преко 160
41
kg). Тело је обрасло вуном беле боје, док су
ноге, глава и уши покривени длаком црне
боје. Иако је цигаја крупна раса оваца, она
даје мале количине вуне, око 4 kg женке и
5-6,5 kg мужјаци. Плодност ових оваца се
креће око 130% и оне спадају у групу
средњестасних раса оваца.
Производња млека је доста изражена, при
чему грубо посматрано, у
периоду
млечности од 6 месеци цигаја произведе од
50 до 150 литара млека.
Према наведеним особинама цигаја је раса
тројних производних особина, тј. гаји се за
производњу млека, вуне и меса.
2.11. НОРМАТИВИ У ИСХРАНИ КОЗА
Горан Златковић, дипл. инж.
ПССС Ниш
Исхрана коза за време лактације. Козе
су животиње познате по добром апетиту.
Њихов систем за варење је 27 пута дужи
од дужине тела и има капацитет до 44
литaра. Уколико би могле да бирају, козе
би дневно конзумирале 20% траве, 20%
корова и 60% брста (лишћa и младих
гранчица). У интензивним условима
држања коза, основу крмне базе чине
хранива са природних травњака и крмно
биље са ораница. Ако се коза храни
волуминозном (свежом) храном (паша,
ливадска трава, легуминозе), она може
максимално постићи млечност до 2,5
литара. Уколико се жели постићи већа
млечност од наведене, козама у оброк
треба додавати и концентровану храну
(100 до 900 грама али не преко тога, јер
при даљем повећању долази до смањеног
пораста млечности те није економски
исплативо).
Козе су високо плодни ситни преживари,
који годишње дају 1-5 јаради. Млечност
коза је 15 до 20 пута већа од њихове
живе масе. Козе у својој исхрани користе
око 540 врста биљака. У интензивним
условима чувања козе се шкартирају
после четврте лактације када почиње
опадање
млечности
док
се
у
полинтензивним условима шкартирају
после шесте лактације када почиње
нагло опадање млечности.
Структура стада коза треба да буде
следећа:
 Приплодне козе 67%
 Подмладак за ремонт стада 30%
 Приплодни јарчеви 3%
За поједине категорије коза потребно је
обезбедити следећи простор у објекту по
грлу:
 За козе 0,7-1,0 m²;
 За козе са једним јаретом 1,25 m²;
 За јарад 0,5-0,6 m²
 За јарчеве 1,5-2,0 m²
У нашим условима, у зимском периоду
за козе у лактацији са тежином од 50 kg
може се користити следећи оброк:
Назив хранива
Квалитетно сено
Силажа (највише
1/3 од количине
сена)
Сточна репа (или
репини резанци)
Пивски троп
Мекиње
42
Количина у kg
1,5
0,5
0,2
0,3
0,1
У летњем периоду исхране за козу у
лактацији која даје 2,5 литара млека
стандардни дневни оброк је: 6-7 kg паше
и 0,3 kg концентрата.
Исхрана у другој половини гравидности
поклапа се са периодом засушености,
када је посраст плода већи и када се
потребе за хранљивим материјама
повећавају.
Исхрана гравидних коза. Исхрана
гравидних коза може се поделити на два
периода:
 исхрана у прва
гравидности и
три
Дневни оброк у задњих два месеца за
козу тешку 50 kg треба да буде следећи:
месеца
 исхрана гравидних коза у петом и
шестом месецу гравидности.

2 kg квалитетног сена

0,3 kg концентрата.
У нашим условима у овом периоду козе
се држе у стајама.
Исхрана у прва три месеца гравидности
је иста као и исхрана коза у лактацији јер
се коза у том периоду музе, а прираст
плода је мали.
43
2.12. ПРОИЗВОДЊА МАТИЦЕ
Дејан Стефановић, дипл. инж.
ПССС Неготин
Дулитлова и Јентерова. Ове методе
имају своје предности и мане, те је стога
вршена упоредна анализа ових метода
како би се извели одређени закључци.
Овде ће се приказати резултати и на
основу њих изведени закључци.
Гајење пчела у Србији потмогнуто је
повољним природним условима који се
огледају
у
умерено-континенталној
клими и богатству биљног света. Развој
савременог пчеларства у Србији праћен
је порастом тражње за матицама. Основа
успешног
пчеларења
почива
на
коришћењу добрих матица јер, како се
каже, ,,пчела и друштво вреди онолико
колико вреди његова матица‖. Матице
добијене из природних матичњака могу
бити веома квалитетне ако су добијене
тихом сменом матице и из најбољих
друштава.
Међутим,
савремено
пчеларство подразумева производњу
матице различитим методама. Наиме,
период годишње активности пчелињег
друштва је кратак да би се допустила
стагнација у њиховом развоју у току
месец или више дана колико би трајало
излегање матица уколико би се оно
вршило неким од природних начина.
Поред тога, задовољавајући квалитет
матице није загарантован као крајњи
циљ. Зато се у пчелиње друштво уводи
потпуно оформљена нова матица,
произведена неком од многобројних
метода и уз претходно праћење
наследности свих битних особина. Само
тако се може осигурати да се од најбоље
матице - мајке добију најбоље ћерке.
Вештачка производња матица нуди низ
предности над природним начином јер
се при томе обавља и селекција - пчелар
је у могућности да од најбољих
друштава
узима
материјал
за
размножавање.
Оглед је вршен на два локалитета (за
потребе овог текста назваћемо их
локалитет 1 и локалитет 2). На
локалитету 1 рађена је и Јентерова и
Дулитлова метода, и експериментално се
радило са мањим бројем матица, док је
на локалитету 2 рађена само Дулитлова
метода и радило се са већим бројем
матица - серијска производња матица
(због организационих и техничких
проблема није било могућности да се и
овде ради Јентерова метода, што би,
наравно, дало боље упоредне податке и
тачнију анализу производње већег броја
матица).
Како би резултати били упоредиви,
оглед на локалитету 1 је вршен на истом
пчелињаку и коришћено је исто
родоначелничко друштво (друштво које
ће дати јаја из којих ће се произвести
матице) како би генетски материјал био
исти. Сва јаја су положена истог дана,
након чега су јаја за Дулитлову методу
пресађивана у воштане основе ћелија
(помоћу кинеске игле за пресађивање),
док су код Јентерове методе коришћене
пластичне основе матичњака које долазе
у склопу Јентеровог апарата. Након
пресађивања јаја у основе матичњака она
су пребачена у исто одгајивачко
друштво (друштво које је обезматичено
и од кога је одузето отворено легло како
би једино отворено легло од којих ће
одгајити матице било оно које додајемо
у претходно припремљеним сатним
основама). У одгајивачком друштву ће
се држати до 2 дана пред излегање, тј. до
Постоје различите методе производње
матица (Дулитл, Јентер, Квинбијева
метода, Милерова метода, Девисова
метода, Алејева метода, Хопкинсова
метода, метода Ереши Пал Золтана, BHS
метода), свака има своје специфичности
али се најчешће срећу две методе 44
14 дана од дана залегања јаја. Током
овог времена вршено је прихрањивање
одгајивачког друштва. Четрнаестог дана
изграђени матичњаци су извађени и
премештени у претходно формиране
оплодњаке са младим пчелама (у сваки
оплодњак
по
један
матичњак).
Шеснаестог дана излежене су матице, а
два дана након тога извршена је
контрола излежености матица, вађење
празних матичњака и мерење матичњака.
Веома је важно да се са овим не закасни
јер ће у супротном пчеле прогристи
матичњаке и неће бити одговарајућих
податкака при мерењу.
Такође,
метеорошке
прилике
су
погодовале излетању пчела сакупљачица
и њиховом сакупљању полена и нектара.
Ово је веома битно јер је примећено да
када пчелиње друштво има довољно
хране, оно интензивније храни матицу,
која носи више јаја и друштво се том
приликом брже развија. Међутим, при
извођењу овако значајних операција, као
што је производња матица, не сме се
ништа препустити случају па је стога и
вршено прихрањивање одгајивачких
друштава и друштава у оплодњацима.
Извршено
је
мерење
следећих
параметара: дубине, дужине, пречника у
основи, пречника у проширеном делу,
масе пуног матичњака, масе празног
матичњака, масе матице. Затим је
утврђен
проценат
формираних
матичњака и проценат оплођених
матица.
Метеоролошки подаци указују да су
климатски чиниоци у време извођења
овог рада генерално били погодни.
Задовољене су потребе медоносног
биља за топлим, осунчаним данима без
јаких ветрова и великих количина
падавина.
Резултати огледа су показали следеће:
Локалитет 1 - Јентерова метода
Редни
Пречни
Дубин
број
Дужин
ку
а
матичња
а (mm) основи
(mm)
ка
(mm)
1
25,0
25,8
9,0
2
24,8
26,8
9,0
3
25,8
27,2
9,0
4
25,0
27,3
9,0
5
22,5
25,3
9,0
6
25,5
27,0
9,0
7
24,8
26,2
9,0
8
26,0
28,8
9,0
9
25,7
27,0
9,0
10
24,6
26,5
9,0
24,9
26,8
/
Просечно
Пречник у
проширен
ом делу
(mm)
11,9
12,2
12,1
12,3
11,8
12,8
12,5
12,5
11,9
11,6
12,2
45
Маса
пуног
матичња
ка (mg)
4 186
4 232
4 264
4 242
4 083
4 305
4 205
4 341
4 270
4 180
4 231
Маса
празног
матичња
ка (mg)
3 990
4 033
4 053
4 041
3 891
4 095
4 006
4 127
4 061
3 986
4 028
Маса
матиц
е (mg)
196
199
211
201
192
210
199
214
209
194
202
Применом Јентерове методе у овом
огледу коришћено је 14 матичних основа
за пресађивање ларвица од којих је
формирано 13 матичњака. То чини веома
добар проценат успешности од 92,8%,
али нису све матице пронеле. Од 13
матица оплођено је и пронело њих 10,
што значи да је проценат оплодње
76,9%. Ако даље анализирамо резултате
и узмемо у обзир број добијених
оплођених матица у односу на број
коришћених матичних основа (односно
максимални могући број матица)
константован је проценат успешности од
71,4%. Просечна маса матице износи 202
mg, а варирање између највеће и најмање
масе матице износи 22 mg.
На локалитету 1 коришћено је 12
матичних основа од којих је образовано
седам матичњака, односно процентуално
58,3%. У овом случају свих седам
добијених матица су оплођене и
пронеле, тј. дошло је до 100%-тне
оплодње. Просечна маса матице износи
205 mg, а варирање између највеће и
најмање масе матице износи 20 mg.
Локалитет 1 - Дулитлова метода
Редни
Пречни
Дубин
број
Дужин
ку
а
матичња
а (mm) основи
(mm)
ка
(mm)
1
25,4
27,5
12,1
2
26,5
28,9
12,4
3
25,6
28,4
12,2
4
25,5
28,2
12,0
5
25,1
26,8
11,8
6
26,3
29,6
12,3
7
25,0
26,5
11,9
Просечн
25,6
27,9
12,1
о
Пречник у
проширен
ом делу
(mm)
12,8
13,0
12,3
12,2
11,9
12,7
12,1
12,4
На локалитету 2 је, у складу са масовном
серијском производњом која се овде
обавља и серијом која је праћена овим
радом, формирано 12 одгајивачких
друштава. У свако одгајивачко друштво
стављена су по два рама са по 36
матичних основа. Значи, 24 рама са по
36 матичних основа, односно 864
матичних основа.
Маса
пуног
матичња
ка (mg)
1 768
1 996
1 932
1 902
1 677
2 087
1 709
1 867
Маса
празног
матичња
ка (mg)
1 567
1 780
1 725
1 698
1 478
1 873
1 513
1 662
Маса
матиц
е (mg)
201
216
207
204
199
214
196
205
Од тог броја формирано је 567
матичњака. Процентуално то износи
65,6% формираних матичњака.
У 340 праћених оплодњака установљено
је 266 оплођених матица, што износи
оплодњу од 78,2%.
Варирање између највеће и најмање масе
матица на узорку од пет матичњака
износи 16 mg, а просечна маса матице
добијена Дулитловом методом на
локалитету 2 износи 199 mg.
46
Локалитет 2 - Дулитлова метода (серијска производња)
Редни
Пречни
Дубин
број
Дужин
ку
а
матичња
а (mm) основи
(mm)
ка
(mm)
1
23,5
25,4
11,4
2
24,8
26,1
11,8
3
24,9
26,3
11,9
4
25,2
26,9
12,0
5
25,6
27,6
12,2
Просечн
24,8
26,5
11,9
о
Пречник у
проширен
ом делу
(mm)
11,6
12,0
12,0
12,2
12,4
12,0
Маса
пуног
матичња
ка (mg)
3 937
4 091
4 100
4 487
4 514
4 226
Маса
празног
матичња
ка (mg)
3 744
3 859
3 902
4 286
4 305
4 019
Маса
матиц
е (mg)
193
196
198
201
209
199
Збирна анализа (упоређивање)
Локалитет
Дубина
матичњака
(mm)
Дужина
матичњака
(mm)
Пречник у
проширеном
делу (mm)
Маса
матице
(mg)
Проценат
оплодње
Локалитет 1
Метода
Дулитлова
Јентерова
25,6
24,9
Просечне вредности
25,2
Локалитет 2
24,8
/
24,8
Локалитет 1
27,9
26,8
27,3
Локалитет 2
26,5
/
26,5
Локалитет 1
12,4
12,2
12,3
Локалитет 2
12,0
/
12,0
Локалитет 1
205
202
203
Локалитет 2
199
/
199
Локалитет 1
100
76,9
88,4
Локалитет 2
78,2
/
78,2
На основу експерименталних резултата
добијених у овом раду можемо донети
следеће закључке:
 Јентерова метода је показала
највећи
проценат
(92,8%).
Дулитлова метода на истом
локалитету имала је знатно мањи
проценат (58,3%), док је на
локалитету
2
проценат
формираних
био
матичњака
нешто бољи (65,6%).
 Дулитлова метода је показала
већи проценат оплодње матица.
Добијене матице су показале
највећи проценат оплодње код
Дулитлове методе на локалитету
1, где је постигнута максимална,
100%-тна оплодња. Проценат

47
оплодње матица је приближан
код
Дулитлове
методе
на
локалитету 2 (78,2%) и Јентерове
методе на локалитету 1 (76,9%).
Дулитлова метода на локалитету
1 показала је највеће просечне
вредности за дубину матичњака,
дужину матичњака,
пречник
матичњака у основи и у
проширеном делу и масу матица.
Јентерова метода дала је нешто
веће вредности ових параметара
него Дулитлова метода на
локалитету 2. Дулитлова метода
на локалитету 2 показала је
најмање а Јентерова метода
највеће варирање масе матица.
На крају треба истаћи да су обе методе у
примењеном
огледу
показале
задовољавајућу масу матица, као и то да
је Јентерова метода испитана само на
мањем узорку и једном локалитету, а
Дулитлова метода на оба локалитета како са мањим узорком тако и у оквиру
масовне серијске производње. Намеће се
закључак да производња малог броја
матица често не даје исте резултате као
када се ради са великом количином и
серијски. Такође, Дулитлова метода
захтева и извесну увежбаност и искуство
у пресађивању ларвица у односу на
Јентерову методу, што се може сматрати
и једним од узрока слабијег процента
образованих матичњака Дулитловом
методом на локалитету 1 у односу на
локалитет 2, где је пресађивање вршило
добро увежбано особље.
48
Јентерова метода се показала као
једноставна, али је њоме постигнут мањи
проценат опођених матица. Због своје
једноставности у пресађивању, Јентерова
метода се показала погодном за
пчелињаке које имају до стотињак
кошница и пчеларе који производе мањи
број матица и то претежно за сопствене
потребе.
Дулитлова метода се сматра погодном
када се обавља серијска производња
већег броја матица, као што је случај на
локалитету 2 и онда када се ради о
савременој технологији одгајања матица.
Многи професионални пчелари имењују
овај метод.
2.13. ПРАВИЛНА МАНИПУЛАЦИЈА, ТРЕТМАН
И КОРИШЋЕЊЕ СТАЈЊАКА
Мирослав Јаћимовић, дипл. инж.
ПССС Чачак
У
неколико
последњих
деценија
сточарска производња је доживела
значајне промене. Велике потребе
тржишта за храном условиле су
интензивну производњу уз неминовно
повећање узгоја свих врста стоке. У исто
време прописују се законске норме за
заштиту животне средине, уз императив
производње здраве хране и обавезе о
поступању са животињама. Уз овакав
тренд у сточарству, велики, а можда и
највећи
проблем
поред
осталог
представља обимна количина стајњака
који се ствара на малом простору,
односно на тржишно оријентисаним
газдинствима. За боље сагледавање о
којој количини стајњака је реч могу
послужити следећи подаци: свиња
дневно произведе око 6 литара стајњака,
или 5-15% своје телесне тежине, што на
годишњем нивоу износи преко 2.200
литара стајњака; крава музара дневно
производи 55 литара стајњака односно
20.000 литара годишње.
мокраћној киселини. Овај процес
почиње још у стаји и чак 85% амонијака
створеног у стаји настаје на овај начин.
Поред тога што је носилац непријатних
мириса, овај гас изазива трајна оштећења
респираторних органа код животиња,
што их чини подложнијим болестима,
смањује њихов прираст, репродуктивне
способности и преживјање, а због
изузетне корозивности смањује и радни
век опреме јер је нагриза и оштећује.
Перманентна
изложеност
високим
концентрацијама амонијака такође може
довести до озбиљних и тешких
здравствених проблема код људи
запослених на газдинству.
Поред
овога,
велики
проблем
представља стварање талога, муља и
чврсте коре на свим системима за
изђубравање:
пуним
подовима,
решеткастим подовима, сабирницима,
каналима и цевоводима, пумпама, јамама
осочарама и лагунама. У објектима се и
поред редовне и савесне примене
хигијенских мера не може спречити
присуство изазивача болести - патогених
микроорганизама јер поменута кора
представља идеалну средину за њихово
размножавање и развој. Због густе
конзистенције тачног стајњака долази до
спорог
и
недовољног
протицања
стајњака кроз систем за изђубривање,
отежаног рада пумпи и каснијег
пражњења јама осочара.
На модерним и тржишно оријентисаним
газдинствима не користи се простирка
јер је прикупљање, превоз и лагеровање
сламе скупо, стога се повећава количина
прашине у објектима, постоји опасност
од нарушавања здравље животиња у
случају коришћења неквалитетне и
плесњиве сламе, а поскупљују и послови
око изђубривања. Због тога се уместо
класичног стајњака на газдинствима
ствара, посебно на газдинствима који
узгајају свиње. Течни стајњак је
суспензија екскремената, фецеса и
урина, остатака хране, прашине, длаке и
осталих отпадака у води.
Сви ови проблеми настају као резултат
поремећеног
баланса
корисних
микроорганизама који имају кључну
улогу за правилну разградњу чврстог
органског дела у течном стајњаку, чије је
присуство нарушено или потпуно
елиминисано због велике примене
Течни
стајњак
ослобађа
велику
количину најштетнијег гаса амонијака
који се ствара распадањем фецеса у
49
антибиотика,
дезинфицијената.
минерала
и
конверзије хемијских једињења, док у
исто време екстракт биљке Yucca
Schidigera
садржан
у
препарату
неутралише сулфате и стимулише раст
бактерија.
Човеков
утицај
на
токове
микробиолошких процеса и њихова
контрола
путем
бактеријских
и
ензимских адитива за стајњак додатих на
основу
испитивања
и
тестова
представља изузетно
ефикасан
и
економски најприхватљивији начин за
решавање проблема.
Трећи корак програма је употреба
високо
концентрованог
ензимског
препарата (POE) који непријатне мирисе
биохемијски
претвара
у
друге
прихватљиве норме. Деловање препарата
је снажно и тренутно, односно резултат
је приметан у моменту апликације на
изворе мириса - стајњак.
Америчка компанија Roebic Laboratories
Inc. прва је развила јединствен и
свеобухватан програм за третман
стајњака на сточарским газдинствима
сваког типа. Програм пружа поуздан,
безбедан, ефикасан и економичан начин
за биолошко деловање у објектима,
систему за изђубравање, опреми и
јамама за чување стајњака. Комплетан
програм обухвата примену три природна
препарата или појединачну примену
сваког од њих, у зависности од потребе.
Испитивања и практична примена
показали су да се додавањем оваквих
препарата брзо и лако обнавља
присуство
корисних
бактерија
у
стајњаку и поново успоставља правилан
ток разградње. Предности овакве методе
су: нема почетних улагања, ниска цена,
једноставна
примена
и
потпуно
нешкодљивост за људе, животиње и
околину.
Први корак је засејавање стајњака
корисним
бактеријама
путем
распршивања разређеног препарата по
деловима објеката или испод решетке у
сабирницима
и
одводима,
чиме
започиње процес разградње чврстог дела
у стајњаку, односно његово потпуно
превођење у течно стање и контрола
мириса. Препарат се може додавати у
лагуне или јаме осочаре када је то
потребно да би се разградио постојећи
талог, муљ или кора.
Као резултат примене остварују се
здравији
амбијентални
услови
у
објектима и долази до значајне уштеде
утрошка за лекове за животиње. Смањује
се утрошак времена радне снаге и
хабање опреме за време изђубравања,
пражњења лагуне и растурања на
њивама. Остварује се значајна корист
због већег обима квалитетног стајњака
на њивама, односно смањују се
трошкови набавке вештачког ђубрива.
Други корак је примена концентрованог
ензимског препарата (RMD) који се
истим поступком апликује истовремено
са првим препаратом (RML), што
доприноси
увећању
бактеријске
популације и убрзавању њихових
активности. Даље, препарат сузбија
непријатне мирисе путем ензимске
Исхрана, поступање са животињама,
управљање стајњаком и отпадним
водама су под сталним присмотром
еколога,
инспекцијских
служби,
грађанства и медија. Наша примарна
производња и месна индустрија морају
очекивати суочавање са ригорозним
стандардима које прописује ЕУ.
50
2.14. МАСТИТИС КРАВА И ЊЕГОВА ПРЕВЕНЦИЈА
Љиљана Неранџић, дипл. инж.
ПССС Краљево
Упала вимена може бити изазвана
различитим узрочницима, као што су
стрептококе,
стафилококе,
коликоформне бактерије, микоплазме, и
плесни.
Мужа може да буде ручна и машинска.
Без обзира на начин муже, она се састоји
из припрема за мужу, муже, и поступка
после муже. За мужу треба припремити
посебне услове - стаја треба да буде
проветрена, сува, светла, и чиста.
Упала вимена може бити и пропратни
симптом
других
системских
или
инфективних болести као што су
антракс,
бруцелоза,
туберкулоза,
листериоза, слинавка и шап, салмонела
итд. Многи од узрочника маститиса су
патогени за људе. У њих спадају
узрочници
туберколозе,
бруцелозе,
листериозе итд.
Храњење животиња и чишћење објекта
треба обавити најмање један сат пре
муже. Краве треба припремити за мужу,
а то подразумева прање и сушење
вимена уколико је то потребно.
Чишћење и прање крава треба радити
између две муже. Припрема музача се
састоји у припреми посуде и опреме за
мужу. Мора се користити посебна
гардероба, а руке се морају прати
специјалним средствима.
Маститис изазива велике материјалне
губитке због смањене количине млека,
одбацивања
промењеног
млека,
одбацивања
млека
због
резидуа
антибиотика, принудних клања код
неизлечивих случајева, промена у
квалитету млека и смањења његове
способности за прераду. Млеко настаје у
паренхиму млечне жлезде и путем
млечних канала доспева у млечне
цистерне, жлездану цистерну, и сисну
цистерну. Кроз сисни канал млеко
излази у спољну средину. Инфекција
најчешће настаје преко сисног канала
ако се не води довољно рачуна о
хигијени. У превенцији ове инфекције
треба кренути од смештаја и правилне
исхране крава, као и хигијене држања и
муже крава. Хигијена муже је од великог
за здравље вимена, и на том плану
власник, односно музач, може највише
да утиче.
Пре и после муже виме треба добро
очистити и дезинфиковати, јер је сисни
канал отворен непосредно после муже те
су тада најпогоднији услови за настајање
инфекције. Савремени начин припреме
вимена за мужу потразумева употребу
савремених средстава за прање и
дезинфекцију,
која
су
најчешће
биоразградива.
51
3.1. СУША И ЊЕНЕ ПОСЛЕДИЦЕ НА ВОЋАРСКУ ПРОИЗВОДЊУ
ПОСЛЕДИЦЕ СУШЕ И МЕРЕ СУЗБИЈАЊА
Валентина Алексић, дипл. инж.
ПССС Зајечар
До појаве суше долази због поремећаја у
општој циркулацији атмосфере, која се
различито испољава у зависности од
регионалних
и
локалних
услова.
Падавине су најважнији фактор који
утиче на појаву суше, али не и једини.
Поред падавина на појаву и интензитет
суше утичу: температура ваздуха,
влажност
ваздуха
и
земљишта,
испаравање, ветар и отицај.

Суша се дефинише на различите начине
у
метеорологији,
хидрологији
и
пољопривреди. Метеоролошка суша се
јавља у условима када је количина
падавина
мања
од
просечне
климатолошке вредности за одређено
подручје и доба године. Хидролошка
суша се дефинише као значајан пад
нивоа воде у рекама, језерима и
акумулацијама, као и пад нивоа
подземних вода. Пољопривредна суша
настаје услед високих температура и
мале влажности ваздуха или због
недостатка влаге у земљишту, када
биљке не могу да подмире потребе за
водом, па долази до поремећаја у
њиховом
расту
и
развићу.
Пољопривредна суша може постојати и
када нема метеоролошке суше. Важи и
обрнуто, тако нпр. укупна количина
падавина у вегетационом периоду може
бити мања од просечне вредности, али
ако биљка добије довољно падавина у
критичном периоду, приноси могу бити
изнад просека. Пољопривредна суша
може се испољити као атмосферска,
земљишна и физиолошка суша.


Штетно дејство атмосферске суше се
огледа у појачаној транспирацији
због које биљка убрзано губи воду,
посебно при температурама вишим
од 35 0C када стоме остају отворене.
Када дува сув ветар, негативно
дејство атмосферске суше се додатно
појачава.
Земљишна суша јавља се када у
земљишту не постоји довољна
количина воде за нормално одвијање
животних процеса у биљкама.
Настаје као последица интензивне
евапотранспирације
при
атмосферској суши, када се исушују
прво површински слојеви, а ако
бескишни период потраје и дубљи
слојеви земљишта.
Физиолошка суша се јавља у
посебним условима, када биљка и
поред присуства довољне количине
земљишне влаге, не добија потребне
количине воде. Узроци физиолошке
суше могу бити различити: слабо
развијен коренов систем, слабија
пропустљивост ћелијске мембране,
хладна, заслањења или алкализована
земљишта из којих биљке спорије
усвајају воду, итд.
Утицај који суша има на воћке и винову
лозу, односно на физиолошке и
биохемијске процесе у њима зависи од
тренутка појаве, трајања и интензитета
суше. Воћке трпе велику штету од суше
у време цветања када долази до ометања
опрашивања и заметања плодова, док
каснија летња суша утиче на принос и
квалитет плодова.
Атмосферска суша се јавља у дужем
бескишном периоду и одликује се
ниском влажношћу ваздуха, најчешће
праћеном високим температурама.
Штетан утицај суше може се ублажити
различитим
мерама.
Рејонизацијом
52
врста, односно сорти одређују се
могућности успешног гајења воћака и
винове лозе на основу климатских и
земљишних
услова.
Селекција
и
стварање сорти које су отпорне на сушу
или се брзо опорављају од последица
суше, такође је један од начина да се
добију задовољавајући приноси и у
сушним годинама. Негативне последице
суше могу се значајно умањити
применом различитих агротехничких
мера, као што су наводњавање, правилна
обрада земљишта, сузбијање корова,
подизање ветрозаштитних појасева, итд.
Наводњавање је свакако најефикаснија
мера у борби против суше, али и
најскупља. Наводњавањем се повећава
влажност земљишта и ваздуха, а снижава
температура тла и приземног слоја
ваздуха. Може се применити тамо где
има квалитетне воде за наводњавање, а
ефикасност
зависи
од
исправног
одређивања
норми
и
рокова
наводњавања.
Обрада
земљишта
побољшава његов водни режим. Овом
агротехничком мером се омогућава боља
апсорпција падавина, продирање воде у
дубље слојеве земљишта и стварање
већих залиха воде. Правилно и
благовремено изведеним мерама обраде
земљишта може се значајно смањити
губитак воде из земљишта у сушним
периодима.
њихова отпорност према екстремним
температурама, недостатку падавина и
биљним
болестима
је
повећана.
Уношење органског ђубрива побољшава
снабдевање биљака водом у сушним
периодима, тако што утиче на топлотни,
водни и ваздушни режим земљишта.
Велики значај у борби против суше има
сузбијање корова. Коровске биљке расту
много брже од гајених, уз већу
потрошњу воде. Због тога закоровљено
земљиште садржи мање влаге од
незакоровљеног, па су последице суше
теже. Прекривање земљишта различитим
материјалима
почев
од
сламе,
струготине, па до специјалних фолија
назива се малчовање. Ова агротехничка
мера утиче на водни и топлотни режим
земљишта, смањујући испаравање, као и
дневно и сезонско колебање температуре
земљишта. Малчовањем се такође
сузбија коров, штити земљиште од
ерозије и побољшава његова структура.
У условима земљишне суше смањује се
снабдевеност
биљака
минералним
материјама, тако да правилно ђубрење и
исхрана биљака могу знатно ублажити
негативне ефекте суше. У сушном
периоду треба смањити количину
азотних ђубрива, јер азот подстиче раст
вегетативних органа, увећава лисну
површину а тиме и транспирацију.
Фосфор из земљишта у условима
земљишне суше постаје недоступан
биљкама, па је ђубрење фосфором
сврсисходно. Исто важи и за ђубрење
калијумом, јер биљке оптимално
снабдевене овим минералом троше мање
воде за синтезу органских материја, а
53
3.2. ПЕРСПЕКТИВНЕ СОРТЕ ЈАБУКА
Ненад Стевановић, дипл. инж.
ПССС Лесковац
У разним оплемењивачким програмима
широм света годишње се створи на
десетине, а можда и стотине нових сорти
јабуке. Њихови аутори наравно тврде да
су оне боље, отпорније, чвршће,
хрскавије и атрактивније од других, али
у стварности веома мали број нових
сорти нађе своје место на неком
националном
или,
евентуално,
глобалном тржишту.
ЗЛАТНИ ДЕЛИШЕС,
CLONE REINDERS®
Насупрот основној сорти, клонови
златног делишеса као што су Smothee,
Clone B, Reinders, поред осталих
особина, истичу се и мањом појавом
рђасте превлаке. Плодови златног
делишеса прекривени су рђастом
превлаком. Међу овим клоновима,
посебно истичемо Reinders.
Порекло. Пронађен у Холандији 1962.
године.
Особине воћке. Средње бујно стабло,
средње рана епоха цветања. Може да се
користи као добар опрашивач за многе
сорте.
Карактеристике плода. Средње крупни
до крупни плодови. Основна боја
покожице је зелено-жута, која нешто
касније и нешто спорије прелази у
златножуту, по чему се овај клон
делимично разликује од других клонова
златног делишеса. Са сунчане стране се
јавља праменастоцрвена допунска боја.
Покожица је средње дебела, глатка, и са
благом воштаном превлаком. Лентицеле
су крупне и ретке.
Општа оцена. Клон златног делишеса
је, у до сада подигнутим засадима,
показао добре резултате. Пре свега га
препоручујемо због значајно мањег
присуства рђасте превлаке, и због често
крупнијих плодова у односу на остале
клонове златног делишеса.
Водеће сорте у појединим регионима
света су углавном исте, само је њихов
редослед заступљености различит. И
даље су доста заступљене сорте златни
делишес, црвени делишес, грени смит,
али су се у неким земљама значајно
рашириле и неке од, за нас, нових сорти,
попут гале, фуџија и бреборна. Овде је
важно напоменути да се под сортом
подразумева група коју чине основна
сорта и сви њени клонови. Клонови
сорти које су већ дуго присутне на
тржишту, као што су златни или црвени
делишес омогућили су њихову велику
заступљеност у сортименту и додатно их
учврстили међу групом водећих сорти.
У овом чланку описана су два клона и
једна нова сорта, за које се надамо да ће
наћи своје место и у сортименту Србије.
54
RED JONAPRINCE
KANZI® NICOTER
Једна од сорти која је доста дуго
присутна у нашим засадима јесте
јонаголд. Међутим, као и код већине
двобојних сорти, обојеност плодова је
велики проблем. Решење је нађено у
увођењу боље обојених клонова као што
су Novajo или Morenn's Jonagored.
Посебно је Jonagored показао добре
резултате у засадима у нашој земљи, али
је и даље мало заступљен.
Један од клонова јонаголда, који има
велику перспективу и у нашим засадима
је Red Jonaprince, пре свега због одличне
обојености плодова али и других
особина.
Порекло. Мутација нађена на стаблу
Jonagold Princena (клон откривен 1987)
у једном воћњаку у Холандији 1994.
Заштићен од 1995.
Особине воћке. Бујност, време цветања
и друге особине стабла су исте као и код
јонаголда.
Карактеристике плода. Крупноћа и
облик плодова су исти као и код
јонаголда, али је зато обојеност
изванредна. Плодови су потпуно
покривени уједначеном црвеном бојом
која се развија и до 10 дана раније у
односу на остале клонове јонаголда.
Важна карактеристика је и одсуство
воштане превлаке, чак и после дужег
чувања. Анализе су показале да је
садржај антоцијана у плодовима овог
клона веома висок. Чврстоћа плодова је
такође веома добра - износи 8,5 kg/cm2 у
оптималном моменту бербе.
Општа оцена. Захваљујући веома
доброј обојености плодова, овај клон
јонаголда ће сигурно наћи своје место и
у нашим засадима.
Готово све сорте које долазе из
приватних оплемењивачких програма
заштићене су ауторским правима, а део
њих постају и клуб-сорте, тј. сорте за
чије се умножавање и продају плодова
мора добити дозвола власника и наравно
плаћати
фиксирана
провизија
(тантијеме). Једна од тако заштићених
сорти је и Nicoter, која је на тржишту
присутна под именом робне марке Kanzi.
Порекло. Сорта створена у Белгији
1992. године укрштањем Gala x Braeburn
Hihvell.
Средње бујна до бујна сорта, ране епохе
цветања и високе продуктивности.
Време бербе се поклапа са временом
бербе златног делишеса.
Карактеристике плода. Доминантна
величина плодова је 70-90 mm, плодови
су добро обојени (60-90%) са веома мало
рђасте превлаке. Одлика ове сорте је и
висока специфична маса плодова (0,90
g/cm3) као и одлична чврстоћа у моменту
бербе (7-8 kg/cm2).
Општа оцена. Ова сорта се за сада
највише раширила у Јужном Тиролу,
Холандији и Немачкој, и може се рећи
да даје добре резултате. Како ће се
показати у нашим условима, тешко је
предвидети, јер ћемо вероватно морати
још дуго да чекамо на садни материјал
ове сорте.
55
3.3. ПОЖЕГАЧА, СОРТА ШЉИВЕ КОЈА НЕСТАЈЕ
Драгољуб Драгојловић, дипл. инж.
ПССС Ваљево
У народу се пожегача још назива и
маџарка, бистрица, плава шљива,
ћустендилска шљива. Пореклом је из
Азије. У Европу (Грчку) је дошла пре
нове ере. Распрострањена је у Европи и
Северној Америци. Некада је била
водећа сорта шљиве код нас. Сазрева
крајем августа и почетком септембра а
на већим надморским висинама и
касније. У хладњачама се плод може
чувати до месец дана.
воде. Плодови су ситни и опадају,
нарочито на изданку.
Почиње да рађа у четвртој години и, уз
примењену пуну агротехнику, рађа
редовно и обилно.
Пожегача се класично реже у периоду
формирања круне, а касније се само
изводи проређивање, без прекраћивања
грана и гранчица.
Стабло пожегаче на изданачком корену
је средње бујно, а на корену џенарике
бујно. Дебло пожегаче је осетљиво на
измрзавање, нарочито на југозападним
положајима.
Круна
је
густа,
пирамидална, и одликује се великом
носивошћу. Гране су еластичне и ретко
се ломе под теретом плода. Може се
калемити на џенарику и белошљиву.
Касно листа, нарочито клонови познати
у народу као познице.
Због осетљивости на шарку шљиве, мора
се бити веома обазрив при избору
парцеле за подизање засада. Код нас је
шарка толико раширена да је мало
чистих подручја, а ако се неко одлучи да
подиже засад, онда он мора бити у
строго изолованом подручју, практично
тамо где се до сад није гајила шљива и
где нема засада шљиве у окружењу.
Саднице за заснивање нових воћњака
морају бити здраве, сортно чисте и да
потичу из контролисаних
услова
производње.
Пожегача је осетљива на пламењачу,
рђу, рогач, а нарочито је осетљива на
шарку шљиве, што јој и ограничава даље
гајење и ширење као сорте. Осетљива је
на штитасту ваш која брзо суши стабла.
Није осетљива на монилију и мање је
осетљива на напад шљивиних оса.
Плод пожегаче је ситан, просечне
тежине око 17 грама, неправилно јајаст и
модро плаве боје, покривен сивим
пепељком. Има бразду по дужини плода.
Месо је златножуте боје, чврсто, сочно,
слатко
накисело,
ароматично,
и
одличног квалитета. Коштица је ситна и
лако се одваја од меса, типична цепача.
Плод се дуго држи на грани и добро
подноси транспорт. Плодови имају
вишеструку
употребну
вредност.
Користе се за потрошњу у свежем стању,
сушење, у прехрамбеној индустрији и у
производњи
ракије.
Ситан
плод
приликом продаје представља озбиљну
сметњу.
Цвета касно и експлозивно, а један
пупољак садржи 1,3 цвета. Самооплодна
је, па може да се гаји у моносортним
засадима без опрашивача.
Лако се прилагођава различитим
климатским и земљишним условима.
Најбоље резултате постиже на гајњачама
и лакшим смоницама на источним,
североисточним и северним положајима.
Западни положаји нису погодни за
гајење, јер на њима пати од недостатка
56
У природној популацији пожегаче
постоје
клонови
са
крупнијим
плодовима,
каснијим
цветањем,
слабијом и бољом родношћу. У свету и
код нас одабрани су крупнији клонови,
али се у производној пракси нису
озбиљније раширили. Има и клонова
који су толерантни на шарку.
подлози џенарике која је негативно
утицала на крупноћу плода - плод је био
ситнији него на сопственом корену, а то
је доста допринело тражењу сорти
крупнијег
плода
које
ће
бити
конкурентније на светском тржишту и
њиховом увођењу у производњу. У
производњу је уведена америчка сорта
стенлеј, сорта крупнијег плода и
толерантна на шарку. Она се брзо
ширила по Србији и са собом носила
вирус шарке који ће се касније раширити
по целој земљи и допринети убрзаном
пропадању пожегаче.
Шта даље са овом сортом, велика је
дилема не само код произвођача већ и
код научних институција, управо због
њене преосетљивости на вирус шарке.
Пожегача је пронела славу српског
шљиварства
по
свету.
Највећу
експанзију имала је крајем 19. и
почетком 20. века. Тада се пожегача у
Србији
производила
у
великим
количинама, сушила, прерађивала у
пекмез и ракију и извозила по целом
свету.
Недовољном
контролом
садног
материјала у расадницима, дешавало се
да садни материјал оболео шарком оде
на терен и са њим буде подигнут нови
засад у подручју где има пожегаче.
Вектори преносиоци шарке је за краћи
временски период пренесу на пожегачу и
у
таквим
засадима
више
нема
производње плода пожегаче. Ти засади
се убрзо покрче и пожегача нестаје са
тог простора. Тако се то радило
годинама до данашњих дана и то је један
од одговора зашто пожегача нестаје.
Године 1917. откривен је вирус шарке
шљиве у Ћустендилу у Бугарској и од
тада почиње пропаст и нестајање
пожегаче као сорте.
У Србији, ова сорта се до данашњих
дана највише задржала у њеним
западним деловима. Источна, централна
и јужна Србија скоро да немају пожегаче
и здравих стабала која имају економску
оправданост гајења.
Осамдесетих година прошлог века било
је неких покушаја да се колико-толико
заустави ширење шарке шљиве. Тада су
засади шљиве прегледани на присуство
шарке, оболела стабла маркирана и
хемијским путем уништавана. Ова
акција је трајала три године и многи
засади шљиве су прегледани, стабла
маркирана, али нису сва хемијским
путем уништена и због тога та акција
није дала пун ефекат. У том периоду
било је села где је оболелих стабала био
2-3%, и да је ова акција трајала
континуирано до данашњих дана и
болесна стабла уништавана, ми бисмо
данас на просторима западне Србије
имали локације са малим процентом
оболелих стабала где би се без проблема
и даље могла гајити пожегача. Међутим,
ми сада имамо велики број стабала
шљиве оболелих од шарке, и у овом
У ваљевском крају и осталим деловима
западне Србије пожегача се највише
гајила и ширила шездесетих година
прошлог века. Тада су на имањима
задруга прављени већи комплекси
земљишта на којима су подизани засади
пожегаче. Поред засада, у скоро свакој
задрузи прављене су и индустријске
сушаре за сушење плодова. Сада тих
засада нема, они су покрчени, земља
враћена бившим власницима, а сушаре
порушене или ван функције. Нестале су
велике
површине
под
шљивом
пожегачом. У том периоду, садни
материјал пожегаче се производио на
57
моменту гајење пожегаче се доводи у
питање и на подручју западне Србије.
У задњих неколико година, расадничари
су
престали
производити
садни
материјал
пожегаче
због
њених
негативних особина па и овај моменат
помаже њеном нестајању.
Ситан плод пожегаче доприноси њеном
нестајању без обзира на квалитетне
технолошке особине које поседује. Све
више је потискују новостворене сорте
крупног плода толерантне на шарку.
Без обзира на брзо нестајање пожегаче,
ову сорту треба још увек задржати тамо
где има услова за њено гајење.
Клонском селекцијом и одабирањем
стабала са крупнијим плодовима и
умножавањем потомства у том правцу
није се успело продужити гајење
пожегаче са крупним плодом јер
одабрани клонови нису нашли место у
широј пракси.
У Србији још има љубитеља ове сорте, а
љубав према њој ће успети да је још
одржи на овим просторима.
58
3.4. КАЈСИЈА
Златко Вамповац, дипл. инж.
ПССС Падинска Скела
Године 2012. настале су велике штете у
воћарству због врло ниских температура
и продуженог трајања зиме, а изузетно
сушног пролећа и лета.
ниске температуре и физиолошка
нестабилност кајсије у раздобљу
мировања. Као патолошки узроци
апоплексије доказани су бактеријско
одумирање,
фитоплазме
европске
жутице коштичавог воћа (хлоротично
увијање листа кајсије), те гљивична
трулеж
и/или
сушење.
Међу
непаразитским биолошким узроцима
апоплексије наводе се анатомскофизиолошка
неподударност
(инкопатибилност) подлоге и калема,
утицај висине калемљења, осетљивост
сорти на патолошке болести, недовољна
хемијска заштита и неуравнотежено
ђубрење.
Осим измрзавања цветова, последице на
воћним врстама виде се у облику
измрзавања коре стабла и појави
расцепа. Распукла кора на стаблу и
повређени камбиј представљају места
напада патогених гљивица - трулежи, а
трулеж
стабла
значајно
скраћује
животни век воћака.
Пукотине услед хладног ветра и ниских
температура код јабука и крушака
изражене су уздуж стабла, а код
коштичавих воћака често су праћене
смотавцем. Многобројни показатељи у
условима
глобалних
климатских
промена узрокују превремено пропадање
коштичавог воћа, првенствено кајсије,
брескве и трешње. Ти показатељи су: (1)
биолошки непаразитски, (2) биолошки
патолошки и (3) показатељи еколошког
порекла, међу којима доминира врло
штетна измена топлих дана с ниским
ноћним температурама. Оштра зима с
провоцирајућим
температурама
(превремено
отопљење)
значајно
умањује отпорност воћака на изненадне
ниске зимске температуре током
фебруара. У таквим условима највеће
штете се бележе код кајсије, воћарима
позната
као
синдром,
болест
,,апоплексија‖.
Осим пролећних мразева и наглих
измена температуре, учесталој појави
апоплексије кајсије такође погодује суша
током периода вегетације или појава
високих подземних вода у кишном
периоду. Избор локалитета и земљишта
при подизању засада уз спровођење
прописаних агротехничких мера умањује
пропадање кајсије.
Бељење воћака кречом је мера која се
препоручује у мањим воћњацима ради
смањења
негативних
последица
измрзавања и пуцања коре. Када то
услови допуштају, у јесењем термину
након масовнијег опадања лишћа треба
редовно користити бакарне фунгициде у
појачаној
концентрацији
или
комбинације бакра с минералним уљима,
и то исто поновити пред касно зимски
или пролећни почетак вегетације. Треба
имати у виду да је бакар фитотоксичан
за све коштичаве врсте ако се користи у
вегетацији.
Апоплексија или превремено изненадно
сушење кајсије, раширена је појава у
многобројним земљама Европе. Некад
неодређени појам ове штетне појаве
данас
се
објашњава
различитим
узроцима. У млађим се засадима као
главни узроци сушења кајсије наводе
еколошки узроци, неадекватни избор
подлоге
у
погледу
земљишноклиматских услова, затим осетљивост на
59
3.5. ЦИЉЕВИ ОПЛЕМЕЊИВАЊА ТРЕШЊЕ
Дејан Јоцић, дипл. инж.
ПССС Јагодина
Мања бујност стабла. Трешња има
особину да формира снажно и високо
стабло, које може достићи висину 15-20
метара у повољним условима гајења.
Гајење
високих
стабала
захтева
коришћење мердевина приликом бербе,
што утиче на смањење учинка и
повећава трошкове бербе. Гајењем
нижих стабала берба је олакшана, а
могуће је користити мреже за заштиту од
града, кише и птица. Створен је већи
број сорти трешње које се одликују
мањом бујношћу (компакт стела,
компакт ламберт, рани ван компакт,
бурлат Ц1...). Међутим, слабију бујност
је лакше постићи коришћењем подлога
слабије бујности.
висок принос се постиже ако се заметне
20-30% од укупног броја цветова. У
класичним воћњацима се могу постићи
приноси од 10-15 тона по хектару, док се
у интезивној производњи, у густој
садњи, могу остварити приноси од 20-30
тона по хектару. Преобилно заметање
плодова доводи до образовања ситнијих
плодова, што за директну последицу има
смањење тржишне вредности таквих
плодова. То се често дешава при гајењу
трешње на слабо бујним подлогама као
што је гизела 5.
Самооплодност. У циљу успешног
оплођења, јако је битно да се при
подизању засада одаберу одговарајуће
комбинације сорти. Родност такође
зависи и од временских услова у
фенофази цветања који утичу на
опрашивање. Неповољни временски
услови у време цветања (ниске
температуре, падавине, јак ветар) могу у
значајној мери ометати лет пчела и тиме
ослабити преношење полена између
сорти, што доводи до смањења приноса.
Да би се избегли ти проблеми, тежи се
стварању самооплодних сорти као што је
стела, која је прва самооплодна сорта
створена у свету и која је послужила за
стварање нових самооплодних сорти.
Такве сорте могу се гајити у
једносортним засадима, без потребе за
гајењем додатних сорти опрашивача.
Поред тога могу послужити као
универзални опрашивачи за друге сорте.
Раније ступање у род. У интересу је
сваког пољопривредног произвођача да
што пре поврати капитал уложен при
подизању засада. Овој чињеници
додатну важност даје то што је у
почетној фази воћарске производње
улагање новца највеће, а не постоје
директни приходи који се остварују
родом. Због тога је од велике важности
да воћне саднице трешње што пре изађу
из јувенилног стадијума (део животног
циклуса трешње који се одликује
неродношћу) и уђу у период родности.
Поједине сорте трешње рано улазе у
период родности као нпр. сорта ван, док
сорте као што су бурлат, мерчант и
самит одликује дуг период неродности.
Раније ступање трешње у род се може
постићи
коришћењем
неких
вегетативних подлога (гизела 5, гизела 6
...).
Висока и редовна родност. Сорте
трешње
карактерише
формирање
највећег броја плодова на мајским
букетићима. При обилном цветању
60
Отпорност на мраз. У разним фазама
развића трешње ниске температуре могу
изазвати оштећења на појединим
органима. Зимски мразеви најчешће
оштећују цветне пупољке, али могу
изазвати значајна оштећења и на деблу и
скелетним гранама. Позни пролећни
мразеви могу довести до измрзавања
цветних
пупољака,
цветова
или
заметнутих плодова чиме се знатно
умањује принос. Оштећења од позних
пролећних мразева могу се избећи
стварањем сорти каснијег времена
цветања.
сорти које имају меко месо је отпорнија
на пуцање, али такве сорте потрошачи
мање прихватају.
Привлачан изглед плода. Ово је јако
битно из разлога што се плодови трешње
претежно користе за свежу потрошњу.
Пожељно је да нове сорте имају крупан
плод (маса већа од 7 грама),
тамноцрвену покожицу а пожељно је да
она буде и сјајна. Сорте за прераду треба
да имају жуту боју покожице са или без
допунске црвене боје.
Чврстоћа меса. Врло је значајно при
стварању нових сорти трешње да оне
имају чврсто (хрскаво) месо. Такве сорте
су боље прихваћене од стране
потрошача, боље су транспортабилности
и дуже се могу чувати у хладњачи.
Отпорност на проузроковаче болести.
Најзначајнији проузроковачи болести
трешње су бактериозни рак, сушење
цветова и гранчица и трулеж плодова,
пегавост листа и рупичавост листа. Зато
је један од циљева оплемењивања
трешње отпорност на изазиваче ових
болести.
Квалитет меса. За квалитет меса је јако
битан
садржај
растворљиве
суве
материје у плоду. Уколико је садржај
суве материје у плоду нижи од 14,2%
сматра се да је укус неприхватљив. Код
позних сорти је пожељно да садрже 1618% растворљиве суве материје. Јако је
важно да однос садржаја шећера и
киселина буде складан, као и да плодови
имају пријатну арому.
Продужетак
распона
сазревања.
Распон сазревања сорти трешње траје
око 6 недеља, а оплемењивањем се
настоји да се он продужи. Са једне
стране, циљ је да се створе нове сорте
раног времена зрења које ће уз то имати
и крупан плод и добар квалитет.
Посебно је значајно стварање сорти које
сазревају пре Бурлата јер би се тиме
постигла виша тржишна цена. Међутим,
код оваквих сорти су и трошкови
производње виши због неравномерног
сазревања плодова и потребе за
пробирном бербом. Са друге стране,
доста се ради на стварању врло позних
сорти које би продужиле понуду трешње
на тржишту.
Погодност за механизовану бербу. У
гајењу трешње главни ограничавајући
фактор јесу високи трошкови ручне
бербе који могу износити и до 70%
укупних трошкова производње. Да би
сорте биле погодне за механизовану
бербу, потребно је да се плодови лако
одвајају од петељки или да се петељке
лако одвајају од гранчица. Уколико се
плодови беру без петељки, потребно је
да се на месту одвајања формира
плутасто ткиво које ће спречити цурење
сока и продор патогена који изазивају
трулеж
плодова.
Отпорност на пуцање плода. Плодови
трешње пуцају услед појаве кише у
време сазревања. Настоји се да се створе
сорте које су отпорне или мање
осетљиве на ову појаву. Стварање таквих
сорти је јако споро делимично и због
тога што механизми отпорности на
пуцање нису потпуно познати. Већина
61
3.6. НЕОПХОДНЕ МЕРЕ ЗА ПОДИЗАЊЕ ЗАСАДА ЈАГОДЕ
Снежана Драгићевић Филиповић, дипл. инж.
ПССС Чачак
Јагода је привредно најзначајнија врста
из групе јагодастих врста воћака. Има
много предности у односу на друге врсте
воћака. Првенствена предност јагоде је у
томе што њени плодови зру врло рано,
знатно пре свих других воћних врста,
врло рано почне да рађа и рађа сваке
године дајући добре приносе.
Уништавање корова пре подизања засада
је једна од агромелиоративних мера коју
је неопходно извршити пре него што се
крене са подизањем засада.
Орање за засад јагоде се обавља
најчешће у јуну, јулу или августу, у
зависности од тога када је планирано
подизање
засада
и
могућности
производње
и
набавке
садног
материјала. Најчешће је на дубини од 30
до 40 cm. Потом иде растурање стајњака
и минералних ђубрива, фрезирање и
постављање гредица фолијом.
Јагоду гајимо на земљиштима која су
добро пропусна за воду с доста хумуса
(3-5% ) и с мало примеса глине.
Оптимална pH вредност земљишта је
између 6,5 и 7,5. Добра преткултура за
гајење јагода јесу житарице (јечам, зоб и
сл) и легуминозе, а неповољне културе
су кромпир и парадајз. Дезинфекцију
земљишта
хемијским
средствима
произвођачи ретко раде и зато треба
водити рачуна о плодореду. На исту
површину јагода долази тек после 3
године. Вода за наводњавање је фактор
број један без којег је готово немогућа
интензивна производња и висок принос
доброг квалитета.
Време садње. Јагода се може садити
читаву годину. Најчешће садња фриго и
зеленим садницама почиње у августу и
траје све до половине септембра. Раније
се саде сорте којима треба дужи период
за формирање цветних пупољака, као
нпр. елсанта, а касније сорта мармолада
која би у ранијој садњи формирала
превише цветних пупољака. Најбољи
резултати се постижу када се јагода сади
од јула до почетка августа. Оптимално
време садње омогућава правилно
развиће цветних зачетака из којих се
развија плод наредног пролећа.
Припрема земљишта за јагодњак.
Сорте јагоде најбоље успевају на
иловасто –песковитим земљиштима,
речним наносима, черноземима или
гајњачама. Не подносе тешка, глиновита,
влажна, претерано песковита и плитка
земљишта.
Припрема земљишта одвија се у
неколико фаза, а то су:
 уништавање вишегодишњих
корова пре орања,
 орање на дубину 30 cm,
 разбацивање стајског и
минералног ђубрива,
 фрезирање и
 постављање гредица с фолијом и
системом за наводњавање.
Начин садње. Јагоде се могу садити
ручно и машински. Ручна садња може
бити садња садиљком, садња у
браздицама или садња помоћу ашова и
мотике. Садња садиљком се примењује
на добро припремљеном и умерено
влажном земљишту. Уз затегнуто везиво
или канап садиљком се праве рупе, у
њих стављају живићи, након чега се
земља садиљком сабије уз живић. При
садњи у браздице, праве се браздице
дубоке 5–7 cm и на одређеном растојању
стављају живићи, а затим се на њих
62
Наводњавање првих 10 дана. Првих 10
дана након садње врло је важно
одржавати режим влаге у земљишту и
ваздуху. Наводњавањем се на тешким
земљиштима дневно додаје 3 - 4 литара
воде на 1 дужни метар фолије у два
наврата, а на лаким песковитим 5-6
литара. Ради бољег пријема садница,
пожељно би било имати постављене
распрскиваче с ситним дизнама за
орошавање – прскање изнад фолије. Број
укључивања је два пута у току дана кад
је температура ваздуха висока (изнад 28
0
C), и то две литре воде на m2 за свако
орошавање.
нагрне земља па се она добро притисне
да би се истиснуо ваздух. Садња помоћу
ашова или мотике се ради тако што се уз
затегнуту жицу побије ашов или мотика
па се покретом руке ка себи направи
отвор на супротној страни у који се
другом руком ставља припремљени
живић. Затим се ашов или мотика ваде и
поново закопавају на 8–10 cm косо
према живићу, а покретом према живићу
се сабија земља уз њега. Приликом
расађивања треба водити рачуна да 3 до
4 листа буду ван фолије. Обавезно треба
добро притиснути саднице. Уколико је
потребно треба скратити корен и
уверити се да је добро прекривен
земљом. Треба водити рачуна да се
корен не савије горе или у страну јер то
доводи до смањеног процента пријема
садница.
63
3.7. ОСНОВНИ ПРЕДУСЛОВИ ЗА ГАЈЕЊЕ БРУСНИЦЕ
Бобан Марковић, дипл. инж.
ПССС Смедерево
Брусница као воћна врста била је до пре
пар година прилично непозната на овим
нашим
теренима.
Након
њеног
промовисања у стручним публикацијама
и кроз остале медије, у погледу
храњивих и здравствених својстава
бруснице као извора антиоксиданата,
који се огледају у њеној како храњивој
тако и биолошкој вредности, дошло је до
благе заинтересованости и повећане
садње ове воћне врсте. Међутим, све ово
се ради више у форми хобија, без
испитаног сортимента, где су на малим
површинама заступљене европске и
америчке сорте, без јасног предзнања о
оптималним, односно повољним агроеколошким чиниоцима који су основни
предуслов за успешно и исплативо
гајење бруснице. Њих на првом месту
чине климатски услови, количина влаге
и, наравно, само земљиште као основни
чинилац.
Земљиште мора на првом месту да
испуњава три основна услова: да је благо
глиновито, хумусно (3-4%) и са
одређеном pH вредности. Парцеле на
којима се планира садња треба да су под
благим нагибом (2-4%), са релативно
високим подземним водама, нарочито у
летњем периоду (0,3-1,0 m). Међутим,
земљишта која су слабо оцедна и
задржавају вишак воде на мањој дубини
могу бити веома неповољна за раст и
плодоношење. Што се тиче pH
вредности, брусница се може гајити на
земљишту које је у параметрима од јако
до умерено киселог, односно pH
вредности од 3 до 5,5. Генерално
гледано, земљиште треба да буде
хумусно и благо песковито, никако
равно јер задржава површинску воду ако
није пропусно, са pH вредношћу у
границама киселости.
У климатске чиниоце на које треба
обратити пажњу спадају температура, и
количина падавина, а све је то уско
повезано и са дужином вегетационог
периода. Што се тиче температуре, треба
разграничити температуре у периоду
вегетације и у периоду мировања. У
вегетационом периоду оптималне су
температуре од 15 до 28 0C. Ниже
температуре успоравају животне процесе
а самим тим продужавају вегетацију и
време
зрења
плодова.
Високе
температуре су, са друге стране,
неповољне јер појачавају евапорацију и
доводе до појаве ожеготина на
плодовима. Отпорност на ниске зимске
температуре је одлична. Вегетациони
период у нашим условима гајења
требало би да буде око 150 дана, а то
подразумева време од последњег
пролећног до првог јесењег мраза.
Што се тиче потреба за водом, посебну
пажњу треба обратити на количину
воденог талога у вегетационом периоду он треба да буде до 300 ml са добром
распоређеношћу. Ова количина може да
буде знатно мања ако имамо оптималну
висину подземних вода. Међутим ако то
није случај, онда треба размишљати о
систему за наводњавање, који је
неопходан због плитког корена који јако
осећа дефицит влаге а самим тим
смањује како принос тако и квалитет
плодова. Наводњавање, због плитког
корена, не мора бити системом кап-покап
већ
се
може
вршити
и
распрскивачима, односно орошавањем.
Уз све ово, да би производња била
квалитетна и берићетна, морају се
применити и остале мере неге, које
подразумевају како заштиту од корова
(нарочито у прве три до четри године од
садње) тако и мере прихране, и, по
потреби, хемијске мере заштите од
биљних болести и штеточина, на шта је
брусница прилично отпорна.
64
3.8. ЗНАЊЕМ КА УНАПРЕЂЕЊУ ОРГАНСКЕ
ПРОИЗВОДЊЕ ВОЋА
Драгољуб Глишић, дипл. инж.
ПССС Младеновац
За органску производњу воћа расте
интересовање не само код људи из
области науке и струке, већ и код
обичних људи, јер представља добар и
сигуран пут за економичну производњу
квалитетних плодова за које постоји
сигурно и стабилно тржиште. Ова
производња постаје атрактивна зато што
се на релативно малим површинама
постижу
значајни
приходи
који
доприносе одрживости производње.







штити се будуће генерације,
штити
се
здравље
произвођача,
штити се квалитет воде,
смањује се ерозија земљишта,
штеди се енергија,
храна има бољи укус,
помаже се малим фармама.
Методе органске биљне производње
обухватају избор врста и сорти биља,
плодоред, систем обраде земљишта,
средства и начин ђубрења, систем
одржавања плодности земљишта, начин
сузбијања биљних болести, штеточина и
корова, и начин сакупљања дивљих
врста у складу са законом.
Значајније повећање обима производње
органског воћа могуће је остварити кроз
два основна модела: конверзијом
(превођењем) постојећих засада из
конвенционалне у органску производњу
или подизањем нових засада.
Агротехничке мере које се примењују у
органској биљној производњи треба да
спрече или сведу на најмању могућу
меру загађење животне средине.
Прелазак из конвенционалне у органску
производњу треба обавити постепено
преко система интегралне производње да
би се изградио позитиван однос воћара
према органском поступку гајења,
унапредио ниво знања, и успоставила
еколошка равнотежа у засадима.
У органској воћарској производњи
пожељно је користити сорте које су
прилагођене
локалним
климатским
условима и које су природно отпорније
на присуство болести и штеточина.
Приликом избора сорти приоритет имају
домаће аутохтоне сорте.
Знатно повољнија опција је подизање
нових засада по органском поступку.
Пружа се могућност одабира оптималне
локације, припреме сертификованог
садног материјала, као и испитивања
земљишта, не само у погледу садржаја
микро и макроелемената и хумуса, већ и
у смислу присуства патогена, штеточина
и нематода.
Опрема и механизација која се користи у
конвенцијалној производњи мора бити
добро очишћена пре употребе у
органској производњи.
У органској биљној производњи није
дозвољена употреба свих минералних
ђубрива. Дозвољена је употреба:
стајњака, глистењака, и компоста.
Разлози за увођење органске
производње:
 хемикалијама се не дозвољава
да уђу у ланац исхране,
65
Кључни разлог толиког интересовања за
органску производњу је повећана
потражња потрошача за органским
производима, као и чињеница да
доприноси
органска
пољопривреда
заштити животне средине и заштити
људског здравља.
Укупне количине ђубрива које се
користе у органској производњи не може
да пређе 170 kg азота по хектару
годишње
због
могућег
загађења
земљишта и воде нитратима.
Заштита од штеточина, болести и корова
првенствено се спроводи деловањем
природних непријатеља, избором врсте и
сорте, одговарајућим плодоредем, и
начином обраде земљишта.
66
3.9. УТИЦАЈ ВИСИНЕ СТАБЛА ЧОКОТА
НА СВОЈСТВА СОРТИ ЗА БЕЛА ВИНА
Владан Трандафиловић, дипл. инж.
ПССС Зајечар
Данас се у виноградарству примењују
различити системи гајења. Захваљујући
различитој висини стабла чокота,
узгојни облици се могу поделити на
ниске (до 30 cm), средње високе (40–70
cm) и високе (преко 80 cm). Различитост
је условљена низом фактора, а
најдоминантнији су климатски и
земљишни
услови,
карактеристике
гајених сорти, расположива средства
механизације и др.
Обављено је трогодишње (2010, 2011,
2012) испитивање утицаја висине стабла
чокота на три винске сорте белог грожђа.
Испитивања су обављена у винограду
индивидуалног произвођача из села
Трнавац, надомак Зајечара, који се
налази
у
зајечарском
виногорју,
књажевачком виноградарском подрејону
и тимочком рејону, а хемијске анализе су
обављене у лабораторији Центра за
пољопривредна
и
технолошка
истраживања у Зајечару. Једна од
основних карактеристика сваког узгојног
облика чокота јесте висина стабла.
Многи узгојни облици чокота, у ствари,
и постоје захваљујући различитој висини
стабла. Чокоти винове лозе различите
висине стабла испољавају значајан
утицај на својства сорти винове лозе.
Посебан утицај се испољава на
квантитативне и квалитативне особине
сорти (принос и квалитет грожђа
изражен кроз садржај шећера у
грожђаном соку). При различитим
висинама стабла чокота (40 cm и 70 cm)
гајене су сорте за бела вина смедеревка,
пловдина и ркацители. Предност када је
у питању принос грожђа код све три
испитиване сорте даје систем гајења
винове лозе са стаблом висине 70 cm, а
када је у питању квалитет грожђа
изражен кроз садржај шећера у шири систем гајења винове лозе са стаблом
висине 40 cm.
Један од традиционалних начина је
гајење винове лозе на ниском стаблу,
што подразумева и гајење без наслона
или уз притку. Други, много значајнији
начин, јесте гајење винове лозе са
средње високим или високим стаблом,
што подразумева обавезан наслон у виду
шпалира, а уједно омогућује и примену
савремених средстава механизације.
Утицај висине стабла на својства сорти
се
испољава
кроз
промену
микроклиматских услова у винограду са
стаблом висине 40 и 70 cm. Пораст
висине стабла утиче на повећање
приноса
грожђа
и
вегетативног
потенцијала чокота. Повећање приноса
грожђа код чокота са вишим стаблом
доводи до пада квалитета истог (садржај
шећера у грожђаном соку) (Жунић,
Матијашевић, 2004). Имајући све
предходно изнето, искоришћена је
прилика да се утицај висине стабла
чокота
утврди
у
агроеколошким
условима зајечарског виногорја. Обе
висине стабла чокота (40 и 70 cm) су
заступљене у истом винограду и код све
три сорте за бела вина, што је пружило
могућност да се конкретним подацима
докаже предност једне висине стабла
чокота у односу на другу.
Испитивања су обављена у винограду
индивидуалног произвођача из села
Трнавац, надомак Зајечара, који се
налази
у
зајечарском
виногорју,
књажевачком виноградарском подрејону
и тимочком рејону. Као материјал за ова
испитивања послужило је грожђе три
67
стандардне винске сорте смедеревка,
пловдина и ркацители.
Гијов двогуби облик чокота код обе
висине стабла је са истом дужином
родних елемената и истим размаком
садње од 3 x 1 m. Животни простор једног
чокота износи 3,0 m², при чему број
чокота по 1 ха износи 3333 чокота.
Све три сорте су калемљене на подлози
Kober 5BB. Испитивањем су од обележја
обухваћени принос грожђа и квалитет
грожђа. Испитивања су обављена у
трајању од три године (2007, 2008 и 2009).
У свакој години истраживања испитивано
је по 15 чокота од сваке сорте. Принос
грожђа утврђен је мерењем на терену.
Садржај шећера у шири утврђен је
гравиметријском методом, а садржај
укупних киселина утврђен је титрацијом
са N/4 NaOH.
Резултати испитивања утицаја висине
стабла чокота на агробиолошка и
привреднотехнолошка својства сорти за
бела вина (смедеревка, пловдина и
ркацители) представљени су у табелама 1
и 2.
Смедеревка је аутохтона балканска сорта
са веома позним временом сазревања,
просечног приноса од 14000 – 25000
kg/ha.
Пловдина је балканска сорта са средње
позним временом сазревања, просечног
приноса од 15000 – 20000 kg/ha.
Ркацители је грузијска сорта са позним
временом сазревања, просечног приноса
од 12000 – 20000 kg/ha.
Виноград је подигнут 1996. године.
Поменуте сорте су заступљене у истом
обиму на две различите висине стабла
(40 и 70 cm). Узгојни облик је Гијов
двогуби, који се састоји од два крака
кордунице на којима се налазе родни
елементи. Редовна резидба која се
примењује је мешовита, при чему се на
сваком краку кордунице остављају по 23 лука и по 2-3 кондира за замену.
Табела 1. Остварени просечни принос грожђа (kg/чокоту i kg/ha)
Висина
стабла
смедеревка
пловдина
ркацители
(cm)
kg/чокоту
kg/ha
kg/чокоту
kg/ha
kg/чокоту
kg/ha
40
4,09
13631,97
5,25
17498,25
4,59
15298,47
70
4,22
14065,26
5,40
17998,20
4,84
16131,72
Остварени просечни приноси грожђа
били су знатно већи на чокотима са
висином стабла од 70 cm у односу на
приносе који су остварени на чокотима
са висином стабла од 40 cm. Та
теденција је испољена код све три
испитане сорте. Прерачунато на 1 ha
површине
испољене
разлике
у
оствареним приносима грожђа биле су за
око 430 kg код сорте смедеревка, 500 kg
код сорте пловдина и за око 800 kg код
сорте ркацители, веће на чокотима са
висином стабла од 70 cm у односу на
чокоте са стаблима висине 40 cm.
Табела 2. Квалитет грожђа (садржај шећера у % и укупних киселина у g/l)
Висина
стабла
смедеревка
пловдина
ркацители
(cm)
укупне кис.
укупне кис.
укупне кис.
шећер %
шећер %
шећер %
g/l
g/l
g/l
40
18,50
6,44
14,95
4,58
20,65
4,92
70
18,75
6,52
14,70
4,42
20,10
4,55
68
3.10. МИКРОРАЗМНОЖАВАЊЕ
Небојша Младеновић, дипл. инж.
ПССС Врање
На крају се врши аклиматизација –
прила-гођавање биљака из културе у in
vitro условима на спољашњу средину –
обично у стакленицима. У читавом
поступку микроразмножавања, тј. у свим
фазама рада – просторије, посуђе,
инструменти и супстрати морају бити
потпуно стерилни да не би дошло до
инфекције.
Предности
микроразмножавања су следеће:
 на малом простору може се брзо
произвести велики број биљака,
 производња се може вршити у
току читаве године,
 може
се
у
потпуности
контролисати
сортност
и
здравствено стање,
 може се добити безвирусни садни
материјал применом
термотерапије.
Поступак микроразмножавања. Прво
се
матичне
биљке
подвргавају
термотерапији ради ослобађања од
вируса на температури од 38 °C за
јабучасте воћне врсте и јагоду, а на 34 °C
за коштичаво воће при релативној
влажности ваздуха од 80% и интензитету
светлости од 8.000 лукса. Под оваквим
условима вируси се не размножавају јер
је успорена продукција протеина, док
апикална ткива, која су стимулисана
топлотом, влагом и светлошћу, брзо
расту. Да ли су биљке ослобођене од
вируса може се проверити калемљењем
на биљке индикаторе (код јагоде –
Fragaria vesca).
Основни
принципи
микроразмножавања.
Микроразмножавање
(микропропагација,
меристемнско
размножавање, култура ткива, култура in
vitro) је савремени метод вегетативног
размножавања биљака. Оно представља
гајење изолованих делова биљке (ћелије,
ткива или органа) на вештачким
хранљивим подлогама под асептичним
(стерилним) условима. Заснива се на
тотипотентности биљних ћелија и
способности биљака за репарацију и
регенерацију. Хранљиве подлоге треба
да садрже већи број минералних соли (са
неопходним макро и микроелементима),
затим угљене хидрате (сахарозу),
органски азот (у виду аминокиселина),
витамине и фитохормоне. Састав
хранљивих подлога, посебно садржај и
међусобни однос фитохормона је
специфичан за поједине биљне врсте,
као и за поједине фазе размножавања. За
заснивање културе ткива најчешће се
користи врх младара (изданка) који
интензивно расте (дуг 5-20 mm) или
апикални меристем пупољака (дуг 0,10,5 mm). Поступак регенерације нових
биљака
из
изолованог
биљног
материјала односно делова (експлантата)
обухвата неколико фаза:
1. фаза иницијације – формирање
лисних розета,
2. фаза мултипликације – умножавање изданака (развој нових
изданака
из
бочних
и
адвентивних пупољака,
3. фаза елонгације – издуживање
изданака,
4. фаза ризогенезе – ожиљавања
(долази
до
формирања
коренова).
За заснивање културе користи се врх
вегетационе купе (дужина је код јагоде
0,5-0,8 mm а код подлога воћака 0,5-2
cm). Одсеца се врх меристема, површина
се стерилише и испере у дестилованој
води. Затим се преноси у епрувете са
течном хранљивом подлогом, и држи у
69
просторији за раст под строго
контролисаним условима (t° = 24-29 °C,
дужина светлосног дана 16–24 часа и
јачина светлости 2.200–4.300 лукса).
Након три недеље формирају се зачеци
калуса и бокор са 2-3 листића.
Садржај укупних киселина у грожђаном
соку, које код винских сорти обезбеђују
свежину будућег вина, код сорте
смедеревка имао је веће вредности на
чокотима са висином стабла од 70 cm,
док је код сорти пловдина и ркацители
већи садржај укупних киселина утврђен
на чокотима са стаблом висине 40 cm.
Деобом бокора, материјал се пресађује у
стаклене тегле са чврстом хранљивом
подлогом која садржи агар. Након
пресађивања, већина листића угине а око
преосталих се формира калус. Затим
наступа пролиферација – умножавање
младара који се развијају из калуса.
После четири недеље младе биљке се
пресађују. Пресађивање биљчица врши
се у пластичним чашама или саксијама
са супстратом који чине тресет и земља у
односу 1:1. У овој фази долази до
ожиљавања и биљке се подвргавају мист
– методи (―
mist propagation―
) –
орошавању у виду измаглице са кратким
прекидима (на 6 минута прекид 6
секунди). Ожиљавање траје око четири
недеље. Затим се врши аклиматизација –
преношење биљака у стакленик и
прилагођавање спољашним условима.
Ако би се биљке директно пренеле,
односно изнеле напоље, дошло би до
њиховог брзог сушења, јер листови тих
биљака немају потпуно формирану
кутикулу. Температура у стакленику је
20-35 °C, а дужина дана 20 часова.
Биљке расту бујно, после 4 недеље – 25
cm, а после 12 недеља и до 3 m. Потпуни
циклус од скидања врха младара до
добијања биљке висине 25 cm траје око 4
месеца (3 недеље – течна фаза, 4 недеље
– чврста фаза, 4 недеље – ожиљавање и
5-6 недеља у стакленику).
На основу обављених испитивања
утицаја висине стабла чокота на
најважнија агробиолошка и привреднотехнолошка својства три винске сорте за
бела вина у агроекономским условима
зајечарског виногорја, могу се извести
следећи закључи:
 Предности висине стабла чокота
од 40 cm су се манифестовале у већем
садржају шећера у грожђаном соку,
изузев код сорте смедеревка где је већи
садржај шећера установљен на чокотима
са стаблом висине 70 cm.
 Предности висине стабла чокота
од 70 cm су се манифестовале у
постизању већих приноса по чокоту, а
самим тим и по јединици површине.
 Недостаци код висине стабла
чокота од 40 cm се огледају у постизању
доста мањих приниса по чокоту, а код
чокота са висином стабла од 70 cm у
нешто мањем садржају шећера у
грожђаном соку.
 Приликом формирања основног
узгојног облика чокота треба ићи на
облике са средње високим или високим
стаблом, с обзиром да се на њима
постижу знатно виши приноси, који
компезују нешто мањи садржај шећера у
грожђаном соку.
Садржај шећера у грожђаном соку (Tаб.
2) испитиваних сорти, осим код сорте
смедеревка, имао је веће вредности на
чокотима са висином стабла од 40 cm у
односу на чокоте са висином стабла од
70 cm.
70
4.1. АФЛАТОКСИНИ - ДЕЛОВАЊЕ, ПОРЕКЛО И СУЗБИЈАЊЕ
Бојан Мијатовић, дипл. инж.
ПССС Младеновац
Проблем
афлатоксина
и
других
микотоксина постоји од вајкада. Иако је
тек последњих 40 година објашњен
њихов узрок, и даље има много
непознаница. Шта су микотоксини?
Микотоксини су секундарни производи
метаболизма неких врста плесни, који
настају током њиховог раста на великом
броју различитих супстрата. Давно је
познато да гљивице и плесни изазивају
озбиљна кварења намирница, сточне
хране и другог органског материјала.
Чињеница је да је од свих микотоксина,
афлатоксин један од најопаснијих и
најагресивнијих.
и Африке нарочито могу да буду
загађене овим микотоксинима јер се због
климатских услова у тим подручјима
лакше развијају плесни које луче
афлатоксине. У намирнице животињског
порекла доспевају преко плесниве
сточне хране.
Како делују афлатоксини? Афлатоксини
утичу на метаболизам протеина, липида
и витамина, а посебно су штетни у јетри
јер делују на ензиме који врше
разградњу и биосинтезу масти. Због тога
у присуству афлатоксина долази до
масне дегенерације јетре. Такође
утврђено је и да утичу на смањење
витамина А и олакшавају процес
настајања канцера.
Од око 100.000 врста гљива само 200-250
врста могу да луче ове отрове
(Aspergilus,
Mucor,
Fusarium,
Cladosporium,
Penicilium).
Ефекти
микотоксина су различити и делимо их
на:
хепатоксине
(афлатоксин,
стеригматоцистеин);
нефротоксине
(охратоксин);
дерматоксин
(споридезмин); обољења гениталног
тракта
(зеареаленом).
Врсте
микотоксина се одређују према роду
гљива које их стварају, тако да
разликујемо
афлатоксине,
стеригматоксине,
охратоксине
и
фузариотоксине.
Који су услови који погодују формирању
афлатоксина у кукурузу? Температуре
ускладиштеног зрна од 25-35 ºC и влага
зрна oд 15% или више, као и оштећена и
заражена зрна са гљивама из рода
Aspergilus која се са поља уносе у
складиште. Ако су испуњени ови услови,
тада у пољу или касније у складишту
може доћи до формирања афлатоксина.
Мере сузбијања могу се поделити у две
групе:
1. Превентивне
одвојено
складиштење сувог и важног
производа
и
спречавање
повећаног нивоа влаге у сувој
роби током складиштења.
2. Директне мере - мешање здраве и
заражене робе приликом продаје
(циљ: садржај у маси смањити
испод
дозвољене
граничне
вредности), додавање зеолита,
силиката или филосиликата који
вежу микотоксине за себе.
Афлатоксини су токсични секундарни
производи које луче плесни рода
Aspergilus flavus и Aspergilus parasiticus.
То су чврсте кристалне супстанце,
безбојне
или
бледо
жућкасте,
нерастворене у води и плоарним
растварачима. Распрострањене су у
разним намирницама биљног порекла,
као што су кикирики, кукуруз, памучно
семе, зоб, пшеница, производи од воћа,
затим какаовац, ораси, бадем, лешник и
др. Увезене намирнице са подручја Азије
71
Све превентивне мере треба спроводити
током целог процеса производње од
. Посебан акценат треба
,,њиве до трпезе―
да буде на правилном складиштењу,
преради и транспорту намирница.
Загађене
намирнице
могуће
је
делимично очистити механичким путем,
издвајањем оштећених, неразвијених,
тамно обојених зрна, а затим процесом
млевења житарица. Хемијски начин је
скуп и подразумева употребу органских
растварача, међутим постоји ризик од
загађења. Могу се користити хлор,
киселине,
амонијак,
сумпороксид,
водоникпероксид.
Постоји и биолошки начин сузбијања
афлатоксина који се заснива на деловању
одређених врста микроорганизама који
разарају
афлатоксине.
Количине
афлатоксина у намирницама могу се
смањити кувањем 6 пута на 100 ºC, a
затим пржењем и печењем. Степен
смањења количине афлатоксина у
поменутим поступцима зависи у знатној
мери од врсте намирница, степена
уситњености, температуре на којој се
врши третман, итд.
72
4.2. ПОЈАВА РЕЗИСТЕНТНОСТИ НА ИНСЕКТИЦИДЕ
Ружица Ђукић, дипл. инж.
ПССС Јагодина
Појам резистентности. Резистентност
на инсектициде је способност јединки да
преживе
примену
леталних
доза
исектицида. Резистентност може бити
описана и као постепени губитак
ефикасности инсектицида, који је раније
био ефикасан у сузбијању инсеката, а
настаје пошто је популација инсеката
била дуже време изложена истом
средству или средству истог начина
деловања. Први синтетички органски
инсектициди појавили су се 1940-их
(DDT). Већ 1947. потврђена је
резистенција на DDT код популације
кућних мушица. Од тада је појаву нових
група инсектицида (органофосфата,
карбамата, пиретроида...) пратила и
појава резистентности. Резистентност се
појављивала 2 до 20 година после
проналаска одређене групе инсектицида,
и то углавном код оних врста инсеката
које су најчешће штеточине гајених
биљака. Пошто су популације инсеката
врло бројне и брзо се размножавају, увек
постоји ризик да се јави резистентност
на инсектициде, нарочито ако се
инсектициди неправилно користе или се
користе пречесто и у неодговарајућим
дозама.
инсеката смањује. У једном тренутку
број отпорних (резистентних) инсеката
надмаши број осетљивих и инсектицид
више није ефикасан.
Брзина
развоја
и
ширења
резистентности.
Брзина
развоја
резистентности зависи од многих
фактора: врсте инсеката (број генерација
инсеката, број јединки у свакој
генерацији, миграција инсеката, број
биљака домаћина), врсте инсектицида
(место деловања инсектицида, број
култура у којима се инсектицид
примењује), начин примене инсектицида
(доза примене инсектицида, број
третирања).
Инсекти који су развили резистенцију
на различите врсте инсектицида у
свету. У свету је регистровано преко 500
штеточина код којих се развила
резистенција, а овде помињемо само
неке од штеточина које су присутне и на
нашем поднебљу, а код којих су се у
свету појавили случајеви резистентности
на неке инсектициде.
Зелена бресквина ваш (Myzus persicae).
Дужине 1.5-2.5 mm. Постоје крилате и
бескрилне форме. Ови инсекти сисају
сокове из лишћа, успоравају пораст, а
често доводе и до сушења повртарских
биљака. Лишће се коврџа, а због појаве
медне росе коју луче лисне ваши, често
се јављају гљиве чађавице које смањују
асимилациону површину листа. Лисна
ваш има више генерација у току године.
Једна женка може родити и до 100
младих.
Развој резистентности. После дуже
примене једне врсте инсектицида,
природном селекцијом издваја се један
део популације инсеката са генима
резистентности. Резистентне јединке се
изгледом и начином живота не разликују
од осетљиве популације инсеката.
Разликују се само по томе што су
толерантне на екстремне количине
пестицидног средства. Даљом применом
инсектицида са истим деловањем
наставља се природна селекција,
отпорни
инсекти
преживљавају
третирање и њихова бројност у
популацији расте, док се број осетљивих
73
Купусни мољац (Plutella xylostella).
Лептир дужине 7.5-9 mm, сивкасте боје.
Гусенице су жућкасте боје, која после
прелази у зелену. Мозе нанети штету
купусу, кељу а посебно карфиолу. Има
2-3 генерације годишње, а у топлијем
поднебљу може развити 4-6 генерација.
Минер листа парадајза (Tuta absoluta).
Овај инсект има високи репродукциони
потенцијал.
У
стакленицима
и
пластеницима
може
имати
5-12
генерација. Женка полаже до 260 јаја.
Убушују се у листове, плодове и стабла
парадајза. На листу стварају мине
неправилног облика, а може доћи и до
некрозе. Старије гусенице излазе из
листа и могу се убушити у плодове.
Услови за појаву резистентности
најбољи
су
у
стакленицима
и
пластеницима - инсекти се тамо брзо
репродукују,
имају
велики
број
генерација, потребно им је чешће
третирање
и
немају
могућности
миграције.
Мере борбе против резистентности могу
бити:
1. придржање упутстава за употребу
препарата
(коришћење
препоручене концентрације и
дозе
препарата,
поштовање
временског интервала између
третмана, третирање у оптимално
време,
коришћење
исправне
механизације);
2. третирање усева онда када су
инсекти
у
најосетљивијој
животној фази (третирање млађих
ларвених ступњева, третирање у
време кад популација инсеката
пређе праг штетности);
3. коришћење
инсектицида
са
различитим
механизмом
деловања (планирање заштите
усева, употреба препарата са
различитим
механизмом
деловања на различите генерације
инсеката).
Обична гриња (Tetranychus urticae).
Мали паук величине 0.3-0.6 mm. У
стакленицима и пластеницима је стално
присутна на краставцима, парадајзу и
паприци, а у пољу напада диње, бостан,
целер и першун. Штете изазивају
сисањем биљних сокова услед чега
лишће губи зелену боју. Гриње живе
претежно на наличју листа. У току
године могу имати и 10 генерација.
74
4.3. СУЗБИЈАЊЕ ГРИЊА
Весна Нишавић Вељковић, дипл. инж.
ПССС Чачак
Током лета 2012. године у условима
високих температура и суше врло често
смо могли чути од произвођача да имају
проблем са грињама у усевима и
засадима. Најчешће врсте гриња које се
срећу код нас су црвена воћна гриња
(Panonychus ulmi), смеђи (жути или
двотачкасти) паук (Tetranychus urticae) и
ериофидна гриња (Eriophydae).
Зависно од временских услова, црвени
воћни паук може имати 6-8 генерација
годишње, тако да се прегледом
нападнутог лишћа могу наћи сви
развојни стадијуми од јаја до одраслог
паука. Храни се сисањем сокова из
листа. Нападнуто лишће добија бронзану
боју, увија се, суши и опада, а зауставља
се и пораст биљака и плодова.
Црвени воћни паук се најчешће налази
на јабуци, мада се може срести и на
другим воћним врстама. Веома је
значајан као једна од најопаснијих
штеточина јабуке. Ова штеточина се
више јавља у воћњацима где се редовно
спроводе мере заштите и ђубрења јер
воли интензивно зелено лишће које
имају биљке сачуване од болести и које
су ђубрене азотом. Масовније се јавља и
у воћњацима у којима се примењују
инсектициди који делују на природне
непријатеље паука па се он несметано
развија. Црвени воћни паук је током лета
2012. године ,,пустошио‖ засаде јабуке
због временских прилика. Познато је да
у
топлијим
годинама
гриње
представљају већи проблем него у
годинама са хладнијим временом.
Готово да нема засада јабуке где није
утврђено присуство ове штеточине, а
примећен је и у засадима шљиве на више
локалитета и у великој бројности. Има
своја жаришта у засаду, месту одакле
почиње да се шири. Може се јавити у
већој бројности веома рано, пре почетка
цветања, око фазе ,,розе пупољка”.
Код јачег напада црвени воћни паук
изазива дефолијацију (опадање лишћа),
што се знатно одражава на квалитет
плода (код црвених сорти изостане
карактеристична боја плода), а може
смањити и родност у наредној години.
Смеђи или двотачкасти паук је врло
полифагна врста и у топлијим годинама
може се наћи готово на свим биљкама.
Најредовније се јавља на јабуци,
брескви, вишњи, шљиви, малини,
купини, јагоди, парадајзу, краставцу и
соји. За разлику од црвеног воћног
паука, јавља се касније - почетком лета.
Врло се тешко сузбија, повија крајеве
листа ка наличју и отежава приступ
акарицидима. Живи на наличју листа,
где полаже и јаја.
Ериофидне гриње су ситније од
претходне две врсте. Не могу се видети
голим оком. Срећу се на великом броју
култура. Нападају лишће и плодове, а
штете се огледају у смањењу приноса и
квалитета плодова (рђаста превлака на
плодовима
јабуке
и
крушке,
неравномерно сазревање плодова малине
и купине).
75
Сузбијање гриња неких година је јако
тешко. Добар моменат за сузбијање
гриња (црвеног воћног и смеђег паука) је
када је њихова бројност мала. За
ефикасно сузбијање гриња потребно је
познавање циклуса развоја, а да би се
избегла резистентност, потребно је
познавати и механизам деловања
акарицида. Поред тога, потребно је
применити и одговарајућу количину
течности по јединици површине у складу
са висином и бујношћу биљака ради
постизања добре покривености биљних
делова. Третирање треба обавити по
тихом времену без ветра и на нижим
температурама.
76
При избору акарицида треба водити
рачуна о њиховој селективности за
корисне инсекте и предаторе.
Предатори могу значајно контролисати
развој ових штеточина ако се
предаторима дозволи да се развију у
довољној бројности.
4.4. ТОКСИКОЛОШКИ УСЛОВИ ЕКСПОЗИЦИЈЕ КАО
ОСНОВА ЗА НОРМИРАЊЕ ЕКСПОЗИЦИЈЕ РАДНИКА
ТОКСИЧНИМ АГЕНСИМА
Ненад Илић, дипл. инж.
ПССС Неготин
При процени опасности од токсичног
агенса треба узети у обзир
 физичко-хемијске особине,
 токсиколошка својства и
 експозицију токсичном агенсу.
Што се тиче величине честице, потребно
је знати да само честице чији је пречник
око 1 m могу директно ући у плућне
алвеоле одакле се врши ресорпција
Честице знатно мање од 0,1 m бивају
захваћене
турбулентним
кретањем
ваздуха и избачене из организма, а оне
чији је пречник знатно већи од 1 m
најчешће се задржавају на слузници
дисајних путева.
Под физичко-хемијским особинама
отрова подразумевају се (Виторовић и
сар, 1996):
 тачка топљења,
 тачка кључања,
 тачка паљења,
 вискозитет,
 густина,
 агрегатно стање,
 напон паре,
 растворљивост у води и
органским растворима,
 подеони коефициен,т
 хидролиза у киселим, базним
и неутралним срединама,
 спектри (UV или IR или NMR),
 апсорпција – десорпција,
 константна дисоцијација,
 стабилност,
 изомери и
 величина честице
С обзиром на то да највећу опасност у
затвореном
простору
представља
ресорпција пестицидних супстанци у
човечји организам преко органа за
дисање,
приликом
утврђивања
норматива професионалне експозиције
радника највећи значај дат је напону
паре и величини честица, као физичким
особинама. Супстанце са великим
напоном паре (дихлорвос (1.6 x 103 mPa),
HCN, метил-бромид и др), лако
испаравају и доспевају у организам
путем загађеног ваздуха.
Под
токсиколошким
својствима
отрова подразумевају се (Виторовић и
сар, 1996):
 акутна
орална,
акутна
дермална
и
акутна
инхалациона токсичност,
 иритација коже и иритација
слузокоже,
 осетљивост коже,
 субхронична,
субакутна
токсичност,
 хронична токсичност,
 појава
кумулативних,
реверзибилних и закаснелих
дејстава (неуротоксичност),
 синергистичко
и
антагонистичко
дејство
састојака у смеши,
 канцерогеност,
 мутагеност,
 дејство
отрова
на
репродуктивну моћ и
 токсикокинетика
При
утврђивању
норматива
професионалне експозиције разматрана
су испитивања свих ових особина а
посебна пажња посвећена је акутној
инхалационој токсичности (због начина
ресорпције), хроничној токсичности
(због дужине експозиције радника
77
токсичној материји) и канцерогености
(због веома штетних ефеката по
организам).
па су они изложени већој опасности од
тровања као последици интеракције две
или више токсичних супстанци.
Поред претходно наведеног, приликом
процене ризика од тровања треба узети у
људског
обзир
и
карактеристике
организма:
 старост,
 пол и хормонски статус,
 опште здравствано стање,
 исхрану и
 психичко стање.
Виталност организма старијих особа је
смањена у односу на виталност
организма средовечног човека (због
слабљења функције јетре и бубрега као
основних
органа
у
процесу
детоксикације
и
излучивања
токсиканата), па самим тим MDK која
није токсична за средовечног човека
може након одређеног временског
периода
проузроковати
хронично
тровање старије особе.
Што се тиче пола и хормонског статуса,
нема посебних разлика у реакцији
мушког и женског организма на дејство
токсичног агенса (ако се доза обрачунава
по килограму телесне масе).
Здрав и болестан организам не реагују
подједнако на исту дозу токсиканта,
поготову ако су поремећене функције
јетре или бубрега, па се знаци хроничног
тровања могу јавити код болесне особе
док код здраве они изостају, иако су оба
организма
изложена
истој
дози
токсиканта.
Неправилна исхрана може довести до
слабљења
организма
и
функција
појединих органа (услед недостатка
витамина, минерала и сл), а последица
тога је манифестација знакова хроничног
тровања тих особа, иако су они
изложени дозама токсиканта који неће
изазвати никакву реакцију код особе која
се
правилно
храни.
Нестабилно
психичко стање може довести до неких
физиолошких поремећаја, нпр. појачаног
знојења и слично, што свакако има
утицај на реакцију организма на
одређену дозу токсичне материје.
Експозиција
(изложеност)
неком
токсичном агенсу може бити акутна и
хронична. Акутна изложеност је често
краткотрајна, нпр. орално узимање једне
дозе токсиканта. Хронична експозиција
траје дуже (месец дана, до неколико
година), и током тог периода организам
је изложен већем броју мањих доза
токсиканата. Ако је при томе процес
кумулације токсиканата бржи од процеса
његове разградње и излучивања, онда
може доћи до хроничног тровања
организма.
Нормативи професионалне експозиције
радника
у
затвореном
простору
засновани су на хроничној експозицији и
установљене
норме
професионалне
експозиције радника важе за следеће
услове:
 осмочасовно радно време,
 затворени радни процтор,
 температуру
у
радној
просторији која износи 20 C,
 ваздушни притисак у радној
просторији од 1013 mbar,
 примењивање
мера
хигијенско-техничке заштите
(личних
заштитних
средстава),
 експозицију
само
једном
токсичном агенсу и
 радијацију
у
границама
нормалних вредности.
Приликом
процене
ризика
од
интоксикације радника треба имати у
виду да се сви ови услови не могу у
потпуности остварити, а сама промена
једног од услова или више њих може
смањити или повећати опасност од
тровања. Рецимо само да повећање
температуре ваздуха у просторији за
неколико степени може појачати знојење
радника, па самим тим и лакшу
ресорпцију токсиканта кроз кожу. Чест
је случај да су радници конзументи
опојних средстава или корисници лекова
78
4.5. ЗДРАВЉЕ БИЉА У 2012. ГОДИНИ
(РАТАРСКЕ И ПОВРТАРСКЕ КУЛТУРЕ)
Ружица Ђукић, дипл.инж.
ПССС Јагодина
Појава биљних болести и бројност
штеточина у току сезоне зависи од много
чинилаца, а климатски фактор је један од
најважнијих. Јесен 2011. била је врло
сушна, док су јануар и фебруар 2012.
обиловали снежним падавинама и врло
ниским температурама (-28 оC), што је
био својеврсни шок за озиме усеве на
пољу. Ратарске и повртарске културе
претрпеле су највеће штете у току
летњих месеци. Високе температуре и
суша смањиле су принос кукуруза и
других ратарских култура. У години
оваквих температурних екстрема, многе
биљне болести су се због смањене
количине падавина јављале у мањој мери
него ранијих година (Phytophtora spp),
док су се друге јављале у истом
интензитету или чешће него протеклих
година (Fusarium spp. код кукуруза).
Неки инсекти јавили су се у већем броју
(трипси), а појавиле су се и неке нове
врсте инсеката (Tuta apsoluta). У
поморавском округу у току 2012. године
примећене су доленаведене биљне
болести.
плесни) на оним парцелама на којима се
снег задржао дуже времена. Пепелница
жита (Blumeria graminis) се јавила само
на малом броју парцела. Tiletia tritici
била је присутна на оним парцелама које
су засејане недекларисаним семеном.
Lema се појавила током априла, али је
ове године већа бројност била на јечму
него на пшеници. Биљне ваши нису
изазвале већу штету и њихова бројност
је била иста као и ранијих година.
Цикаде су се у већем броју јавиле у
јесен зато што су временске прилике
погодовале појави ових инсеката. На
клиповима
кукуруза
у
пољу
идентификована је појава фузаријума,
јер су суша и топло време погодовали
развоју ове болести. Топло лето
погодовало је и појави мехурасте гари
па се ова болест јавила у већем
интензитету. Кукурузни пламенац се у
највећем броју јавио крајем јула и штете
су се јавиле како на стабљици тако и на
клипу.
Многи
пољопривредни
произвођачи имали су проблема са
у
својим
појавом
штеточина
складиштима. После жетве, и бербе
кукуруза, због високих температуре у
току лета, складишне штеточине јавиле
су се у већем интензитету у пшеници и
кукурузу који су ускладиштени код
пољопривредних произвођача.
Повртарске културе: Због топлог и
сушног лета, пламењача, која сваке
године изазива велике штете код
кромпира и парадајза, и ове године
изазвала је штете мањег интензитета. За
ширење пламењаче неопходно је
присуство влаге, а ове године било је
врло мало падавина па се пламењача
спорадично
јавила
само
на
наводњаваним
површинама.
У
појединим пластеницима запажена је
Ратарске културе: На пшеници је
уочена појава фузаријума (снежне
79
појава плеснивости листа парадајза
(Fulvia fulva) као последица велике влаге
и одсуства проветравања пластеника.
Бактериозе на поврћу јављале су се
спорадично због тога што није било
падавина у току лета. Произвођачи
шаргарепе имали су проблема са
пепелницом (Erusiphe spp), која се јавља
и у сушним годинама. На поврћу је
примећена и појава црне пегавости
(Alternaria spp), нарочито средином
августа. Зелено увенуће јавило се на
оним парцелама на којима се више
година гајила иста врста поврћа, мада у
мањој мери него протеклих година.
Вирозе су ове године биле врло
присутне на парадајзу и паприци, како
због употребе недекларисаног семена
тако и због велике бројности вектора
(трипси, лисне ваши) који преносе
вирусе. Инсекти су ове године били
присутни у мањој мери, мада су високе
температуре и продужена вегетација
утицале на појаву треће генерације
инсеката. Примећена је појава памукове
совице (Helikoverpa armigera), која
оштећује плодове паприке а погодују јој
високе температуре. Бројност купусне
совице је ове године била мала тако да
су штете изостале.
Кромпирова златица се ове године у
мањем броју јавила на кромпиру него
протекле године, али је плави парадајз
био јаче нападнут. У инсекте који су се
јавили у већем интензитету у протеклој
2012. години можемо да убројимо и
кукурузног мољца, који је оштетио
плодове поврћа. Због дугог сушног
периода који погодује њиховом развоју,
дошло је до појаве паучинара (Tetranchus
urticae) у великом интензитету, посебно
на корнишонима. Било је и појаве трипса
на повртарским културама. Штеточина
која се појављивала само у суптропском и
средоземном климату – мољац парадајза
Tuta apsoluta - ове године се јавила у
пластеницима у поморавском округу.
Већих штета није било али су инсекти
потврђени на више локалитета на
феромонским клопкама, што указује да
ће наредних година повртари имати
проблема са овом штеточином.
Високе температуре током лета као и
велики недостатак падавина довеле су до
тога да неки патогени изгубе на значају а
да је за неке потребна интензивнија
заштита. Појавиле су се неке врсте
инсеката које нису биле присутне на
нашем поднебљу. У годинама које
долазе, због измењених агроеколошких
услова, технологија заштите биља
суочиће се са новим изазовима.
80
4.6. МЕРЕ ЗАШТИТЕ ВОЋЊАКА НАКОН ГРАДА
Снежана Јовић, дипл.инж.
ПССС Прокупље
Код коштичавог воћа, након града
долази до оштећења и деформације
плода, при чему настају ране кроз које
долази до инфекције гљивицом Monilia
spp., што доводи до трулежи плода.
Најбоље решење у случају коштичавог
воћа је употреба ботритицида кратке
каренце на бази фенхексамида као што је
то Teldor SC 500 у дози у од 1-1,5 l/ha.
Коришћењем обичне леђне прскалице
могу се постићи одлични резултати
припремом 0,15% концентрације (тј. 15
ml на 10 литара воде). Каренца за
ботрициде на бази ове активне материје
је само 2 дана код вишања, а 4 дана за
јагоде, стоне сорте шљива и брескве.
Ако су се појавиле мрље фузикладија на
листовима, а нисте стигли заштити
воћњак пре кише, тада је потребно
обавезно користити системичне и
контактне препарате, како би се све
мрље
фузикладија
на
листовима
осушиле и болест не би ширила даље.
Куративни третман препаратима на бази
комбинације
активних
материја
пириметанил + флуквинконазол (1,5
l/ha) у комбинацији са напред наведеним
препаратима обухвата неколико скупина
фунгицида који ће зауставити даљи
развој болести и на плоду и на
листовима.
Винова лоза у фази пре цветања може се
након града третирати препаратима на
бази фосетил-алуминијума + фолпета.
Наиме, ови препарати пружају одличну
заштиту од пламењаче, али исто тако
садрже фолпет који помаже након града
и фосетил-алуминијум који подиже
обрамбени механизам биљке, па биљка
постаје отпорнија на продор и развој
патогена.
Током месеца маја још је увек велика
опасност од заразе јабуке и крушке
краставошћу тј. фузикладијем. Како су
формирани плодови, осим заштите лисне
масе обавезно треба употребљавати и
контактне фунгициде који штите плод.
Одличани препарати за заштиту након
града, који утичу и на зацељивање рана
али и на побољшање визуелног изгледа
плода,
јесу препарати
на
бази
комбинације две активне материје, и то:
трифлоксистробин + каптан у дози
примене 1,5 kg/ha. Контактни фунгицид
каптан побољшава визуелни изглед
плода, а пружа и одличну заштиту
против фузикладија или краставости, али
и других болести. Некада се активна
материја каптан додавала сапунима због
својих бактерицидних својстава. Осим
каптана, у овим препаратима налази се и
фунгицид трифлоксистробин који се
одлично веже за воштану превлаку на
плоду и листу па се теже испира и пружа
дужу заштиту у поређењу са контактним
препаратима.
Ако дође до града, након формирања
бобица обавезно осим третирања против
пламењаче и пепелнице употријебити
ботритициде како би се спречио развој
сиве трулежи или ботритиса, гљивице
која продире кроз ране на бобицама. По
потреби, ако је дошло да јачих штета
након града, па се уоче симптоми
болести, након првог прскања скратити
размак до следећег третирања на 5 дана,
поновити прскање како би се болест у
потпуности зауставила.
81
5.1. IPA И IPARD ФОНДОВИ
Бојана Нешић, дипл. инж.
ПССС Ужице
IPA (инструмент претприступне помоћи)
је јединствени финансијски инструмент
Еуропске уније успостављен као помоћ
државама у њиховим настојањима да
постану чланице ЕУ. IPA је флексибилан
инструмент, а намењен је државама
кандидатима и земљама потенцијалним
кандидатима за чланство у ЕУ.
2. Прекогранична
сарадња
намењена пружању помоћи у области
прекограничне
сарадње
између
садашњих
држава
чланица
и
кандидата
и
потенцијалних
кандидата, те сарадњи између земаља
кандидата
и
потенцијалних
кандидата.
Циљеви IPA-е су помоћ земљама
корисницама у усклађивању домаћег
законодавства с acquis communautaireom. Acquis communautaire је скуп права и
обавеза које све државе чланице
обавезују и повезују унутар Европске
уније.
Остале три компоненте намењене су
искључиво земљама кандидатима:
3. Регионални развој - намењен
финансирању
инфраструктурних
пројеката,
промоцији
конкурентности,
уједначеног
регионалног развоја;
IPA се састоји од пет компоненти. Прве
две намењене су свим земљама
корисницама:
4. Развој људских потенцијала –
намењен
припреми
кохезионе
политике и Европском социјалном
фонду;
5. Рурални развој - намењен припреми
заједничке пољопривредне политике.
1. Помоћ у транзицији и развоју
институција - намењена развоју
капацитета и институција;
КОРИСНИЦ
И
Потенцијални
Земље
кандидати за
кандидати за
чланство у ЕУ
чланство у
ЕУ
€
€
IPA КОМПОНЕНТЕ
Помоћ транзицији и изградњи
институција (компонента I)
€
Прекогранична сарадња (компонента II)
€
Регионални развој (компонента III)
€
Развој људских ресурса (компонента IV)
€
Рурални развој (компонента V)
€
82
Србија, за сада, користи прве две
компоненте. Пољопривреда Србије
налази се пред великим изазовом који
намеће приступање Европској унији.
Овај процес доноси бројне промене,
као што су промене у структури
производње,
организовању
пољопривредних
газдинстава,
управљања
ресурсима,
систему
контроле
производње,
приступу
тржишту, односу према очувању
животне средине, руралном развоју и
усвајању европских стандарда.
Реализацијом пројеката у оквиру прве
компоненте IPA, Европска унија (поред
осталих
мера
институционалне
изградње) подржава пројекте који
представљају припрему за коришћење
пете IPA компоненте, односно IPARD.
Ова подршка се пре свега, огледа у
развоју капацитета за имплементацију
политика за развој пољопривреде и
руралних
средина
према
ЕУ
стандардима.
Акценат је стављен како на припрему
администрације држава кандидата за
администрирање
ЕУ
фондова
намењених
пољопривреди
кроз
спровођење IPARD програма, тако и на
припреми
корисника
помоћи
(произвођача, индустрије) за нова
правила и строжије захтеве који ће
бити
и
предуслов
за
касније
коришћење ЕУ фондова у време
пуноправног чланства, али пре свега,
на преко потребним инвестицијама у
области руралног развоја земље
корисника помоћи.
Први предуслов коришћења средстава
из пете компоненте је политички, а то
је стицање статуса кандидата за
чланство у ЕУ. Тај услов је Србија
испунила. Након тога неопходно је
усвајање посебног документа у којем
се предвиђа у којим секторима и кроз
које мере ће бити коришћен новац из
овог ЕУ фонда. То је такозвани IPARD
програм у којем се до детаља
дефинишу за које мере ће бити
коришћене
инвестиције
(за
пољопривредна
газдинства,
диверзификацију руралне економије,
подршку удружењима пољ., итд.) и у
којој области производње (млеко,
месо, воће, поврће...). У питању је
обиман
посао
који
захтева
координацију и сарадњу на више
различитих области и нивоа. Очекује
се да ће Србија до 2014. године
створити услове за коришћење IPARD
фондова.
Пета компонента IPA фонда (IPARD)
која је посвећена подршци политике
руралног развоја, у значајној мери се
разликује од свих осталих компоненти
ИПА фонда. Пре свега, ово је једина
компонента која је у целости посвећена
пољопривреди. Имајући у виду и сам
значај који пољопривреди придаје
Европско
законодавство
(самим
постојањем
посебне
секторске
политике), не чуди опредељење
Европске комисије да читав систем у
оквиру ове компоненте организује на
посебан начин. Циљ IPARD-a је
подршка
пољопривреди
земље
кандидата ради постизања европских
стандарда.
83
5.2. ОБНАВЉАЊЕ ЗАДРУГА
КАО НАЧИН ОПСТАНКА СЕЛА У БУДУЋНОСТИ
Драган Колчић, дипл. инж.
ПССС Зајечар
Опстанак пољопривредних газдинстава у
Србији и зајечарском округу налази се у
удруживању у задруге. Удружени
пољопривредни произвођачи могу на тај
начин лакше доћи до обезбеђивања
репроматеријала
за
обављање
пољопривредне производње, а с друге
стране имати лакши и сигурнији пласман
производа
и
тржишних
вишкова
произведених на свом газдинству. На тај
начин, удружени у земљорадничке
задруге,
смањиваће
трошкове
производње, повећати принос и бити
конкурентни
на
тржишту
пољопривредних производа.
баве пољопривредном производњом
(ратарством, сточарством, воћарством и
виноградарством). За успешнији развој
задругарства потребно је да се ускладе
сви чиниоци друштва на свим нивоима,
почев од месних заједница па даље, јер је
развијеност задругарства излаз из тешке
ситуације на селу.
Задругарство
омогућава
да
се
пољопривредна производња повећа,
анимира становништво на селу и
омогући повратак оних који имају услове
где да се врате, а да се онима чија су
домаћинства
угашена
омогући
обнављање
истих.
Исто
тако,
задругарство омогућава да се повећа
пољопривредна
производња,
конкурентност и извоз хране.
У зајечарском округу, годинама уназад
смањује се засејана површина под
житарицама,
уљаним
и
осталим
пољопривредним
културама,
штале
остају
празне,
пољопривредни
произвођачи немају коме да понуде
вишкове
својих
пољопривредних
производа, финансијски су исцрпљени и
немају могућност да набаве потребан
репроматеријал
за
производњу.
Домаћинства су углавном стара са
застарелом и дотрајалом механизацијом
и наглашена је тенденција гашења
појединих села.
Села на подручју тимочке крајине
пропадају, као и у већини крајева Србије.
На то указује податак да је на нивоу
Србије преко 50.000 кућа ненасељено, а
и
да
има
доста
необрађене
пољопривредне површине - скоро
500.000 хектара.
Развојем задругарства зауставило би се
одумирање села, повећала производња и
кренуло у развој овог региона и
равномеран развој села и осталих
региона у Републици Србији.
Последице
по
пољопривредну
производњу су очигледне, а узрок је
недостатак земљорадничких задруга које
би биле у функцији пољопривредних
произвођача, потрошача и друштва у
целини. Мало је оних задруга које се
стварно
баве
проблемима
пољопривредних произвођача.
Задњих година очекује се усвајање новог
Закона о земљорадничким задругама без
кога село не може да функционише,
радно способни губе мотив да се и даље
Преко 80%
наше пољопривредне
производње чине мала пољопривредна
газдинства и једини начин њиховог
опстанка и функционисања у данашњим
условима а и убудуће јесте удруживање у
земљорадничке задруге.
Из података за 2010. годину закључило
се да је на подручју зајечарског округа
84
било
регистровано
50-ак
земљорадничких задруга, а да је само 10aк, како би рекли, „било у животу―и
бавило се колико- толико сврхом свог
постојања.
У прилично великом броју села,
целокупна домаћинства се у бесцење
продају са имањем и окућницом.
Ето још једног разлога за враћање на
старо или поглед у будућност када се
ради о формирању земљорадничких
задруга које ће омогућити оживљавање
села и краја у целини.
Постоји много вишкова пољопривредних
производа
из
овога
краја.
Пољопривредни
произвођачи
су
принуђени и упућени на накупце који их
често уцењују и смањују вредност
њихових производа кроз откупну цену. У
локалним новинама и медијима, често се
виде огласи са називом: „продајем
повољно
сеоско
домаћинство
са
окућницом
и
комплетном
механизацијом―.
85
5.3. GLOBAL GAP
Ивана Радојевић, дипл.инж
ПССС Ниш
Global GAP стандард представља
производњу по принципима добре
пољопривредне
праксе
(Good
Agricultural Practice). Према том
стандарду установљене су критичне
тачке производње чијом контролом се
гарантује крајњем купцу да је производ
коjи
једе
здравствено
безбедан,
хигијенски исправан као и да се
приликом његове производње водило
рачуна о животној средини.
Од 2005. године примена Global GAP-а
је законска обавеза и услов за
приступање на тржишта ЕУ и света.
Произвођачи у Европи и свету се
годинама прилагођавају овом стандарду,
а ускоро ће овај стандард постати
обавеза и код нас.
Индустријализација
производње
у
пољопривреди, употреба средстава као
што су адитиви, хормони, пестициди,
антибиотици итд., довела је до
незадовољства потрошача и до губитка
поверења у институције задужене за
контролу безбедности хране у Европској
унији због чега је потражња за
здравствено-безбедном храном велика и
расте сваким даном све више. У циљу
побољшања стања, цео систем контроле
производње хране у Европској унији је
од 2000. године темељно измењен
новим, строжим законским прописима
(Генерални закон о храни), који су увели
и нови концепт, а то је ,,могућност
праћења хране од њиве до трпезе‖.
Global GAP
је
организациј
а која се
бави
подстицање
м
изврсности
у сигурној и
одрживој
производњи
хране.
Организација је настала 1997. године на
основу иницијативе трговаца у Европи,
који су били свесни растућег покрета
потрошача. Они су приметили да су
њихови купци све више заинтересовани
за безбедност хране коју купују,
еколошке ефекте производње, као и
добробит радника који је производе.
Реагујући на то, европски трговци су се
договорили да ускладе своје често веома
различите критеријуме. Они су развили
систем
заједничких
стандарда
сертификације за произвођаче ради
прилагођавања стандардима безбедности
хране, одрживости метода производње,
одговорног
коришћења
воде
и
уважавања
добробити
радника
и
животиња. Другим речима, развили су
систем добре пољопривредне праксе.
Данас, као међународно признати
стандард пољопривредне производње,
Global GAP користе пољопривредници,
трговци и потрошачи широм света.
Цео систем стављен је у службу
потрошача под начелом да свако има
право на квалитетну храну, а пре свега
безбедну. Посебно је истакнута захтев за
смањењем губитака у пољопривредној
производњи, њеној контроли и бризи о
животној
средини.
Уколико
је
гарантована
исправност
пољопривредних производа, потрошачи
су јасно дали до знања да су спремни
платити више за такве производе.
Као последица овога, начела добре
пољопривредне
праксе
GAP,
преобликована су у интегралну заштиту,
контролу и инспекцију. Такође, развијен
је и концепт о органској производњи, тј.
биолошка контрола болести биљака.
86
увођења система траје такође три
месеца. То значи да би увођење требало
започети најмање шест месеци пре
бербе, односно жетве. Сертфикацију
Global
GAP
стандарда
врше
сертификационе
куће
које
су
акредитоване, тј. овлашћене од стране
Global GAP секретaријата.
Напомињемо
да
стандарди
у
пољопривредној пракси нису законски
обавезујући, али ипак представљају
најбитнији услов за улазак на тржиште
Европске уније.
Global
GAP
је
намењен
свим
пољопривредним произвођачима без
обзира на врсту и величину њихове
производње.
Сертификацију
спроводе
сертификациона тела оспособљена и
овлашћена
(акредитована)
за
сертификацију производа од стране
националних
организација
за
акредитацију
и
Global
GAP
секретаријата, на следећи начин:
Global
GAP
је
међународни
комерцијални
стандард.
Обухвата
производњу примарних пољопривредних
производа и активности након бербе.
Овај стандард је замишљен да пружи
гаранцију малопродаји и потрошачима
да су предузете све мере и контроле да
би производ био безбедан по здравље
потрошача.
 Врши се сертификација производа
на начин да се проверава цео процес
производње од почетка до краја,
укључујући контролу свих инпута и свих
активности
током
производње,
складиштења и транспорта. Газдинства
која производе више производа редовно
се проверавају једном годишње.
 Сертификат није видљив крајњим
корисницима производа већ служи за
комуникацију између произвођача и
трговаца,
 Сертификација
подразумева
годишњу инспекцију произвођача и
додатне ненајављене посете током
године.
 Сертификација
се
односи
на
регистроване површине и производе
индивидуалног
произвођача
(групе
произвођача, задруге), а сертификат
важи годину дана.
Принципи Global GAP-a:
 oграничена и контролисана употреба
свих врста агрохемикалија,
 хигијенско
поступање
приликом
производње
и
манипулације
пољопривредним производима,
 обезбеђење упутстава и записивање
свих
активности
уз
обезбеђење
следљивости,
 јединствена правила која омогућавају
непристрасну верификацију (потврда да
је све рађено како треба),
 међусобна комуникација и размена
мишљења између произвођача, трговаца
и корисника производа,
 брига за заштиту човекове околине и
одрживи развој,
 одговорно
поступање
према
запосленима на газдинству,
 брига за добробит животиња на
фарми.
У нашој земљи сертификација у складу
са Global GAP стандардом није до сада
нашла ширу примену. Најбољи пример
за то можемо видети на примеру
прехрамбене
индустрије.
До
пре
неколико година нико у нашој
прехрамбеној индустрији није ни знао
шта је то HACCP и шта су захтеви
стандарда за производњу здравствено
исправних прехрамбених производа
издатих
од
стране
CODEX
Сертификација
Global
GAP-a.
Сертификација се врши у време бербе,
односно жетве, али је неопходно да пре
тога постоји у потпуности уведен систем
који се активно примењује минимум три
месеца. Сам поступак анализе стања и
87
ALIMENTARIUS комисије. Данас су сви
наши
произвођачи
прехрамбених
производа условљени од стране великих
супермаркета у Србији и иностраних
купаца
сертификованим
системом
управљања безбедношћу хране –
HACCP, што је дало предност онима
који су на време увели и сертификовали
HACCP систем.
Економска логика их је натерала да
постану заштитници својих купаца.
Како
одговорна
примарна
пољопривредна производња представља
основни предуслов за здравствену
исправност
намирница,
то
се
пољопривредни произвођачи све више
контролишу и усмеравају ка примени
упутстава за добру пољопривредну
праксу која подразумева максимално
контролу употребе агрохемикалија и
хигијенску манипулацију намирницама.
Global GAP је присутан у 80 земаља, а до
2008. године преко 100.000 произвођача
је сертификовало своје производе, због
чега су препознатљиви од стране
великих трговинских ланаца који
узимају тако сертификоване производе, а
неки
у
потпуности
условљавају
произвођаче сертификатом.
Овај стандард омогућава да се
произвођачи, независно од величине и
облика
организованости
(индивидуални/задружни) појаве на
тржишту у било којем делу света,
уколико
поседују
Global
GAP
сертификат.
У нашој земљи Global GAP обухвата
системе сертификације воћа, поврћа,
цвећа и украсних биљака, рибарства,
сточарске производње и интегрисане
пољопривредне производње.
Global GAP је осмишљен од стране
великих трговачких кућа, чија је
активност повезана са трговином
примарних пољопривредних производа
(ланци супермаркета). У великом делу
малопродајне мреже у ЕУ, овај стандард
захтева своју примену. Ни у једној
земљи ЕУ он није законски регулисан,
али је добровољан и обавезан за
произвођаче који имају жељу да своје
производе продају великим трговачким
кућама.
Предности
сертификације
према
захтевима Global GAP-a. Велики ланци
супермаркета су ти који диктирају
правила трговине пољопривредним
произвођачима, продају своје производе
крајњим
потрошачима,
препознају
захтеве својих купаца и преносе их
добављачима - произвођачима у виду
захтева Global GAP стандарда.
Основни захтеви крајњих купаца су:
 здрава, квалитетна и биолошки
вредна храна,
 одговорност произвођача према
заштити човекове околине,
 хуман однос према запосленима на
газдинству,
 брига за добробит животиња.
Велики ланци супермаркета знају да се
углед међу потрошачима тешко стиче, а
губи преко ноћи. Зато предузимају све
могуће контролне мере да спрече сваку
евентуалну компромитацију везану за
квалитет и безбедност робе које продају.
88
6.1. ПРОИЗВОДЊА РАКИЈЕ ПРЕПЕЧЕНИЦЕ
Андрија Радуловић, дипл. инж.
ПССС Ужице
Фракција патоке је често мутна, некада
плавичасте боје.
Од ракија се некада као пиће користила
искључиво мека ракија шљивовица,
најчешће са садржајем алкохола 25-30%
v.v. Међутим, данас се практично у
целости користи ракија препеченица са
садржајем алкохола 45-50% v.v, што се
добија дестилацијом сирове меке ракије
по специфичном поступку.
Уколико је ферментација обављена у
отвореном суду, у присуству ваздуха, и
ако је кљук дуго стајао до дестилације,
биће више материја карактеристичних за
првенац а које негативно делују на
квалитет произведене ракије.
Количина дестилата која се одваја при
самом почетку препецања ракије
(првенац), директно је зависна од стања
у коме се налазио кљук у почетку
дестилације - производње сирове меке
ракије. Тако да се количина која се
одваја креће од 0,5 до 1,5 литар на 100
литара сирове меке ракије, а уколико се
кљук почео кварити, треба издвојити 2
литра првенца.
Пре
почетка
процеса
добијања
препеченице потребно је темељно
опрати казан, капак, лулу и спиралну цев
кроз коју пролазе испарења – ракија при
дестилацији. После тога се казан пуни
70% од своје запремине сировом меком
ракијом. Сврха ове дестилације је
добијање ракије са повећаним садржајем
алкохола,
као
и
пречишћавање
(ректификација) ракије од нежељених
састојака и концентрисање ароматичне
материје типичне за воћну врсту.
Обично се у казан сипа сирова мека
ракија од четири дестилације преврелог
воћног кљука. Пречишћавање сирове
меке ракије назива се фракционом
дестилацијом.
Укупна дестилација сирове меке ракије
треба да је лагана и да траје 4-5 сати
како би се сачувале и пренеле у
препеченицу ароматичне и друге
материје које дају квалитет ракије.
Количина алкохола у средњој фракцији
се најчешће креће од 60-70% v.v, која се
након обраде користи као готово пиће.
Најбољи показатељ када треба престати
са издвајањем средње фракције је када
јачина дестилата на изласку из хладњака
(табарке) падне на 40-45% v.v. алкохола.
Фракциона дестилација се изводи тако
што се дестилат који се добија дели у
три фракције: првенац, средњу фракцију
(срце) која се користи за пиће, и патоку.
Првенац се поред алкохола састоји и од
лако
испарљивих
састојака
који
негативно утичу на арому пића.
У моменту када дестилат више не
поседује карактеристичну арому за
воћну врсту и када се осети паточни тон
добри дегустатори могу одвојити суд са
средњом фракцијом и у други суд
прихватити фракцију патоке.
Средњом фракцијом (срцем) добија се
дестилат са типичном карактеристиком
сировине од које потиче. Она је
највреднија и користи се за пиће.
Патока се добија даљом дестилацијом,
када у дестилат прелазе теже испарљиве
материје (виши алкохоли, виши естри,
киселине и др), које имају паточни
карактер кога преносе на ракију.
Веома је лоше скупљати средњу
фракцију до јачине ракије око 50 вол%,
која је по јачини блиска ракији која се
пије јер у себи садржи велики удео
патоке, што повлачи знатно погоршање
укуса и мириса пића.
89
Патока
добијена
фракционом
дестилацијом патоке може се поново
дестилисати и тако добијеној средњој
фракцији додати ароматичне зачине анис, ким, зову.
Патока добијена дестилацијом сирове
меке ракије може се обрадити активним
угљем, који се затим уклони из ње,
потом поновно фракционо дестилисати,
када се добија средња фракција
задовољавајућег квалитета.
Што се тиче првенца, његовом
дестилацијом се не може добити средња
фракција задовољавајућег
квалитета.
Препоручује се да се првенац од више
фракција разблажује водом тако да
садржи 18-22% v.v. алкохола, а потом се
дестилише тако да се добије дестилат
испод 40 вол% алкохола.
Од 100 литара сирове меке шљивовице
дестилацијом (препецањем) се добија:




1-2 литра првенца (75% v.v.
алкохола)
30 литара средње фракције (50-65%
v.v. алкохола)
20-25 литара патоке (20-25% v.v.
алкохола)
40-45 литара течности која остаје у
казану (1-3% v.v. алкохола)
Средња фракција се разблажује до
жељеног
садржаја
алкохола
дестилованом
водом.
Неодвајањем
фракције патоке на време, у средњу
фракцију често прелази вода (коју
можемо и додати) и виши алкохоли и
естри који су углавном тешког мириса и
дају ракији нападан тон на патоку.
Првенац и патока који се добијају при
препеку сирове меке ракије треба
спајати и, када се накупи количина за
један казан, поновно вршити њихову
дестилацију уз одвајање првенца и
патоке. Овако добијена средња фракција
се може обрадити активним угљем и
користити за пиће или се у мањој
количини додати средњој фракцији из
прве дестилације.
90
6.2. ЧУВАЊЕ СУВЕ ШЉИВЕ
Зорица Петканић дипл. инж.
ПССС Неготин
Чување сувих шљива првенствено
зависи од квалитета осушене шљиве.
Складиштење и чување суве шљиве у
највећој мери зависи од добро
очишћених
и
дезинфикованих
просторија складишта где ће се сува
шљива чувати и степена осушене шљиве
пре уношења у просторију за чување
истих.
Оптимална температура у просторији за
складиштење треба да се креће од 7 до 8
0
C, а релативна влажност треба да буде
мања од 70%.
Следећа најбитнија фаза за успешно
чување је степен осушене шљиве пре
уношења у складиште. Успех чувања
сувих шљива лежи, пре свега, у добром
сушењу. Дакле, што је мања влага у
сувим шљивама за складиштење, то је и
ризик од појаве плесни и гриња мањи.
Услов за дуго и сигурно чување је да
влажност суве шљиве буде од 18 до 20
0
C, максимално до 22 0C, јер су добро
осушени плодови безбеднији за чување.
Просторија у којој се чувају суве шљиве
мора бити апсолутно чиста како не би
дошло до њихове контаминације и
кварења, чиме би дуготрајни процес за
добијање и пласман квалитетне суве
шљиве био узалудан.
Припрема складишта. Најпре се из
просторије за складиштење одсртане све
нечистоће и остаци од претходног
складиштења. Уколико постоје било
каква отећења у просторији, обавезно их
треба на време поправити. Ради очувања
адекватне температуре и влажности,
потребно је да је складиште обезбеђено
добром кровном конструкцујом. Такође,
врата и прозори треба да буду без
оштаћења како због ових грешака не би
дошло до поремећаја параметара који
владају у просторији, као што је нпр.
поремећај температурне стабилности и
влажности у просторији.
Добро чување сушених плодова
шљиве подразумева одржање квалитета,
што значи очување изгледа, боје, укуса,
конзистенције, као и нутритивних и
хранљивих особина сушене шљиве.
У складиште се уносе само здрави
плодови суве шљиве, док сумњиве
плодове треба одбацити. Јако је важно
одвојити недовољно суве плодове, тзв.
парусе, јер су управо они извор
контаминације осталих плодова, при
чему долази до кварења истих.
Уколико се не задовоље сви услови, врло
лако може доћи до појаве неких мана и
кварења сувих шљива у току чувања.
Неке појаве болести, мана и кварења су
 шећерење сувих шљива,
 прегља,
 превирање и
 буђ на сувим шљивама.
Просторија за чување суве шљиве мора
бити сува, без влаге која проузрокује
појаву плесни на зидовима.
Ако се суве шљиве чувају у расутом
стању или у сандуцима, треба их
удаљити од зидова јер приликом
додиривања хладних зидова и утицаја
влажности
ваздуха
долази
до
кондензације влаге на месту контакта.
Шећерење сувих шљива. Шећерење
сувих шљива и није нека болест. То је
више мана која се јавља код сувих
шљива код којих није добро извршено
91
пребирање па су на појединим местима
плодови напрсли, или ако су за време
чувања шљиве растурене и несабијене,
при чему временом губе све више воде
која из дубљих слојева иде ка површини,
а плодови се све више набирају и
смежурају. Ако у складишту не влада
оптимална влажност већ је просторија
пресува, на плодовима ће се јавити слој у
виду беле превлаке. Ова појава назива се
шећерење. Иако шећерење није никаква
болест нити кварење, ипак је ово једна
мана
која
умању
комерцијалну,
трговачку вредност.
Превирање се појављује на такозваним
пареницама, односно шљивама које нису
довољно осушене. Уколико се ова појава
уочи на време, може се извршити
досушивање већ сувих шљива. Ако је
превирање захватило суве шливе у већој
мери, не препоручује се досушивање јер
неће имати никаквог ефекта. Такви
плодови се онда користе за добијање
ракије од сувих шљива. Уколико су
предузете све мере, као нпр. довољно
сушење плодова и одстањивање оних
евентуално недосушених, до појаве
превирања неће ни доћи.
Прегља на сувим шљивама. Јавља се
уколико складиште за чување није
довољно чисто, односно уколико није
урађена фумигација па су у просторији
заостали инсекти који ће се под
температуром све више развијати.
Такође се јавља
уколико
нису
одстрањени недовољно суви плодови
који су прави извор контаминације.
Појављује се у току чувања када плодове
нападају ситни инсекти из рода прегаља
(Gluciphagus и Carpoglyphus). Ова појава
је болест која се уочава и голим оком.
Површина плодова је сасвим беле боје, а
препознаје се и по видљивим покретима
инсеката. Ови инсекти су веома
шкодљиви јер уништавају кожицу сувих
шљива, хране се месом плодова и
стварају услове за појаву разних
паразита који кваре хранљиве материје у
шљиви. Могу се уништи ако се употреби
топлота, сумпорни гас или кључала вода
Буђ на сувим шљивама. На сувим
шљивама појављују се и разне врсте
буђи које најчешће припадају роду
Penicillium, Aspergillus, Rhizopus. Ове
буђи су јако уочљиве јер се појављују на
плодовима у различитим бојама: сивој,
зеленој, и другим. Јављају се ако се
плодови шљива чувају у различитим
неповољним условима, као што су
влажне и непроветрене просторије. Врло
брзо се шире и у стању су да покваре
веће количине сувих шљива. Ове
последице отклањају се превентивно,
што значи да се не сме дозволити да
плодови буду влажни пре уношења у
просторију за чување. Суве шљиве се
морају чувати на сувом и промајном
месту. Онде где нема влаге и где се
ваздух може обнављати, буђ се неће ни
појавити.
За овакве услове чувања могло би се
рећи да представљају правило за чување
суве шљиве. Уколико се испуне сви
услови, почевши од добро опремљених
складишта, квалитета и добро осушених
шљива које се чувају уз редовну
контролу температуре, влажности и
проветравања, суве шљиве могу се дужи
временски
период
очувати
пре
изношења на трежиште. Под овако
задовољеним условима оне ће бити
квалитетне, сачуваће боју, сјај, изглед,
конзистенцију и све остале параметре
које красе суву шљиву, која је, у ствари,
право српско благо на нашим али и
иностраним трпезама.
Превирање сувих шљива. Јавља се
када се недовољно осушене шљиве
чувају у топлој средини. Под утицајем
топлоте овакви плодови мењају свој
првобитни изглед, постепено почињу да
се распадају, а могу чак прећи и у врење.
Превирање код сувих шљива познаје се
по томе што кожица на плодовима
прелази од сјајно црне у тамно мрку, мат
боју, па се ова појава назива још и
матирање. Плодови су без сјаја, губе
чвстину и почињу да труле. Код суве
шљиве код које се појавило превирање
осећа се мирис алкохола.
92
6.3. БИСТРЕЊЕ ВИНА
Вида Евстратиев, дипл. инж.
ПССС Смедерево
Одмах
по
завршетку
алкохолне
ферментације
наступа
спонтано
бистрење вина, таложењем разних
продуката и једињења која су настала у
току прераде грожђа и алкохолне
ферментације. Овај процес је веома
сложен и уколико се врши само
спонтаним путем и не убрзамо га
диригованим методама бистрења, то ће
бити најдуготрајнији процес. На успех
бистрења од битног утицаја је састав
вина, а нарочито киселост вина.
Киселија вина се обично лакше и брже
бистре. Међутим, овде се не би смело
ићи у крајност јер се у том случају вина
теже бистре. Такође, на брзину и успех
бистрења утичу и температура и
атмосферски притисак. Обично је
бистрење брже и боље при нижим
температурама и вишем атмосферском
притиску.
формирања квалитета, овај вид
бистрења дели се на следеће
врсте:
а) дириговано
физичкохемијско бистрење помоћу
разних бистрила;
б) дириговано
физичкохемијско бистрење помоћу
разних физичких третмана
вина (термо поступка,
измењивача
јонова,
катализатора);
в) дириговано
бистрење
физичким
(механичким)
одстрањивањем
честица
мутноће - филтрирањем,
центрифугирањем и сл.
У пракси се наведене методе бистрења
најчешће спроводе комбиновано или
једна после друге. Углавном се после
спонтаног природног бистрења врши
дириговано бистрење објашњено под 2а
и 2в. У неким случајевима нарочито код
слатких вина, ове методе се допуњавају
и биолошком стабилизацијом вина или
разним хемијским средствима.
Бистрење вина је, у ствари, нормалан
процес изградње и формирања квалитета
вина. У том периоду из вина се
одстрањују сва нестабилна – лабилна
једињења. Истовремено, вино ствара
своје право лице и органолептичке
особине у погледу боје, мириса, укуса и
бистрине, као и свог хемијског састава.
Бистрење и изградња квалитета вина
обавља се на разне начине у пракси, у
зависности од техничких услова,
енолошких средстава (бистрила) и врсте
вина. У основи се све своди на:
Средства која се користе за бистрење
вина могу се поделити на органска и
минерална,
или
растворљива
и
нерастворљива. Органска средства су
желатин, танин, беланце јајета, обрано
млеко, а у минерална спадају бентонит,
каолин и др. Поступак бистрења вина
појединим од горенаведених средстава
изводи се уз спровођење пробног огледа,
како би се установиле најефикасније
потребне
количине
средстава
за
бистрење.
1. спонтано
бистрење
односно
формирање
и
стабилизацију
квалитета вина;
2. дириговано бистрење, односно
формирање
и
стабилизацију
квалитета вина. Зависно од
поступка и радњи које се
примењују у току бистрења и
93
Пре почетка бистрења вина ради
успешности неопходно је обратити
пажњу на следеће:








талог који се ствара после
додавања средства за бистрење
мора имати већу специфичну
тежину од вина како би се
исталожио на дну суда;
вино које се бистри мора
мировати и бити без процеса
издвајања CO2 због накнадног
врења, јер у супротном неће моћи
успешно да се бистри;
на исход бистрења делује и
температура. На температури
испод 8⁰C не постиже се
оптималан ефекат бистрења као
када се ради на подрумској
температури 9-14 ⁰C;
мутноћа у вину је наелектрисана
углавном негатаивно (-), тако да
средство за бистрење треба да
има позитивни набој (+) како би
дошло до њиховог сједињавања и
таложења.
Истоимена
наелектрисања се одбијају и у том
случају не долази до таложења;
у вину позитивно наелектрисање
имају рибљи мехур, беланце
јајета, желатин, казеин и др.
Негативно наелектрисање има
танин, силицијумова киселина, и
бентонит;
киселија вина се боље бистре од
слабо киселих вина, и то са
мањом количином средства за
бистрење;
средство за бистрење мора бити
физички и хемијски чисто, мора
се потпуно издвајати из вина и не
сме утицати на укус и мирис
вина;
у зависности од вина, треба
правилно изабрати материју којом ће
се извршити бистрење вина а
претходно извршити оглед у малом
ради одређивања потребне количине
средства за бистрење вина;
средства за бистрење беланчевинасте
природе користе се за бистрење оних
вина која садрже довољну количину
танинских материја (розе и црвена
вина);
 средства за бистрење се пре употребе
припремају по прописаној процедури
за ту намену. Посебно је важно
нагласити
значај
интензивног
мешања вина за време додавања
припремљеног средства за бистрење.
Ово је неопходно за правилно и
потпуно распоређивање бистрила у
вину како би се из њега потпуно
одстраниле
честице
мутноће.
Мешање је потребно наставити још
10-15 минута, а после 3 часа
извршити још једно интензивно
мешање вина;

 важно је одредити право време за
бистрење вина. Оно се врши 2-3
недеље после првог претакања.
Уколико се бистрење изводи раније,
честице које изазивају мутноћу неће
бити одстрањене из вина и оно ће
бити мутно, а ако се бистрење врши
касније, природан процес таложења
материје које чине вино мутним биће
временски продужен;
слатко и густо пуно вино са много
треба бистрити након
другог претакања;
 екстракта

94
вина која су избистрена треба
претакањем одвојити од талога
који је настао бистрењем у року
од 7–14 дана, а никако после 3
недеље.
7.1. ЛЕКОВИТО БИЉЕ
Смаил Ејуповић, дипл. инж.
ПССС Нови Пазар
Камилица (Marticaria chamomilla).
Једногодишња биљка. Одликује се
зељастим разгранатим стаблом. Лишће је
перасто. Цветови су груписани у
главичасту цваст. Број цветова у главици
је велик. По ободу појединачне главице
налазе се латице беле боје, језичастог
облика. Цветови камилице одликују се
карактеристичним мирисом. Цветање
траје дуго; од краја априла до краја маја.
Цветне главице садрже од 0,25—1,10%
етеричног уља, калцијум, фосфор, татин
и гуму. Беру се у неколико наврата. Као
најбоље време за бербу сматра се оно
када су цветови у пуном јеку, јер се тада
у њима налази највише етеричног уља.
Најбољи показатељ времена бербе је
положај белих латица - кад се спусте у
водораван положај, знак је да је главица
у пуном цвату. У траварству се цветне
главице користе за лечење запаљења
коже и слузокоже, опекотина и рана,
хемороида, отклањања болова, код тврде
слезине, за поспешивање знојења, облоге
очију. Камилица се не сме кувати јер се
тада губи етерично уље које је главни
лековити састојак и без ког камилица
нема вредност.
На територији Србије уочавамо велику
шароликост биљака која имају разна
лековита својства. У даљем тексту биће
објашњено за шта се користе и које
нелагодности лече одређене лековите
биљке.
Кантарион (Hipericum perforatum).
Вишегодишња биљка, висока до 60 cm,
са насупрот израслим листовима јајастог
облика. Листови су глатки без петељки,
са доста прозирних тачкица - жлездама
напуњеним етеричним уљем. Цветови су
смештени на врху стабљике, жуте су боје
и са доње стране имају црне тачке.
Кантарион има специфичан мирис, и
опор и горак, ароматичан укус. Цвета од
јула до августа. Садржи етерично уље,
гвожђе, каротин, холин, и витамин Ц.
Бере се у време цветања, а суши се у
хладу и на промаји. У траварству се цвет
и лист кантариона користе против
болести
бубрега,
јетре,
слезине,
мокраћне бешике, реуме и ишијаса.
Босиљак
(Ocimum
basilicum).
Једногодишња зељаста биљка која расте
и до 50 cm. Расте жбунасто, листови су
дугих петељки, широки и елипсастог
облика, при врху зашиљени а на ивицама
назубљени. Цветови су бели или
црвенкасти, смештени у горњем делу
стабљике. Босиљак цвета од јуна до
септембра. Свежи
листови имају
пријатан мирис који потиче од етеричног
уља. Биљка садржи метилкавикол,
линалол, цинеол и друге ароматичне
састојке. Листове и цветове треба брати
пре почетка лета, а сушити их у хладу и
на промаји. У траварству се надземни
део у цвету користи код болести желуца,
живаца,
кашља,
мигрене,
астме,
појачавања полног нагона и лучења
млека код дојиља.
Булка (Papaver rhoeas). Једногодишња
биљка, висока око пола метра. Слична је
питомом маку. Има више стабљика које
су чекињасто длакаве и слабо развијене.
Листови су седећи на стабљици,
елиптичног облика са назубљеним
ивицама. Цветови су појединачни на
дугим, чекињасто длакавим петељкама,
јако црвене боје, и нежних латица које
имају црне пеге. У семенкама има 35%
масног уља, које је сличног састава као
уље из семенки опијумског мака. Од
масних киселина највише садржи
линоленску 68% киселину, а осим
киселина садржи и шећер, минерале,
алкалоид-реадин, слуз и гуму. Беру се
95
Першун (Petroselium sativum).
Двогодишња зељаста ароматична биљка
са танким белим репастим корењем. У
првој години развоја карактерише је
корен са бокором приземног лишћа, а у
другој црвенкасто стабло и семе. Корен
је вретенаст, из чије главе избија лишће.
Листови су прости и плитко усечени, а
црвено стабло усправно и шупље, у
горњем делу разгранато. Цветови су
ситни, зелене боје, скупљени у цвасти
тањирастог облика. Плод је сложен, у
зрелом стању се распада на два дела, и
којима је ситно семе. У плодовима има
3-7% етеричног уља, а у корену 1%.
Главни састојак етеричног уља је апиол.
Першун има и до 20% масног уља,
палмитонске киселине, алеурона, татина,
шећера, скроба, витамина Ц, и гликозидапина. Лишће се бере у јуну и јулу и
суши се и хлади на промаји. Корен се
скупља у јесен, крајем септембра, пере
се млазем воде, а затим сече на колутове
и суши на температури од 40 степени у
сушари. Од 4 kg сировог корена добија
се 1 kg сувог. Цела надземна маса бере
се у другој години, када се у цвастима
формирају плодови. То је време када
цвасти на главном стаблу почињу да
мењају боју - прелазе из зелене у тамну.
Тада има највише етеричног уља. У
траварству се користи корен, лист и плод
першуна. Першун се користи код
надимања,
снижава
температуру,
побољшава апетит, корисан је код
анемије, поспешује мокрење, помаже
код болести јетре, екцема, реуме,
мокраћних каменаца и кожних болести.
само јарко црвене латице, које треба
сушити на промаји крај извора топлоте.
Кад се осуше, оне постају загасито
црвене. У траварству се латице булке
користе у лечењу хроничног бронхитиса,
болова, астме, несанице, и нервозе.
Линцура (Gentiana lutea).
Вишегодишња зељаста биљка која расте
око пола метра, и има округлу, глатку и
шупљу стабљику. Лист је јасно копљаст,
у горњем делу стабљике листови су
седећи, а у доњем делу имају петељке.
Цветови су светложуте боје, а
распоређени су по пршљеновима и
налазе се у пазуху листова на горњем
делу стабљике. Корен је дугачак и дебео,
споља је смеђе боје, а унутра жуте.
Биљка цвета након 10 година вегетације,
од јуна до августа. Садржи шећер, татин,
гликозиде, гентианин, гуму и пектин.
Корен треба копати у јесен. Код старије
биљке, корен треба сушити на промаји
око две недеље. Осушен корен има
ароматичан мирис. Цветове треба брати
у пуној цвасти, и сушити их у хладу и на
промаји. У траварству се цвет и корен
линцуре користи код болести желуца,
против
глиста,
за
подстицање
циркулације, астме и против катра
желуца. Линцуру такође не треба кувати.
96
7.2. ПОЈАВА И ШИРЕЊЕ ИНВАЗИВНИХ КОРОВСКИХ ВРСТА
СА ПОСЕБНИМ ОСВРТОМ НА AMBROSIA ARTEMISIIFOLIA L.
НА ЈУГУ СРБИЈЕ
Мр Гордана Јовановић
ПССС Лесковац
Крај XX и почетак XXI века
карактеристичан је у целом свету по
интензивним биолошким инвазијама
међу којима коровске биљке заузимају
значајно место. У многим европским
земљама (Мађарска, Хрватска, Аустрија,
Словенија,
Италија,
Швајцарска,
Француска и др) као и на подручју
Србије,
међу
најагресивнијим
инвазивним коровским биљкама је
пеленаста
амброзија
(Ambrosia
artemisiifolia L.).
погодује јој сува клима и отворен
простор. Најчешће расте на запуштеном
пољопривредном
земљишту
поред
путева, железничких пруга, канала,
водотокова,
насипа,
рудералних
станишта, травњака, у насељима, поред
необрађених башти, дакле, свугде где
има довољно светлости. Овај коров се
никада не може наћи у шумама.
Амброзија цвета од јула до октобра, али
су најкритичнији месеци август и
септембар. То је једногодишња биљка
висине од 100 до 150 cm, стабљика је
усправна, тупо четвороугаона, са
длакама, у горњем делу разграната.
Листови су дуги од 5 до 10 cm, са горње
стране тамнозелени, а са доње
прекривени
длакама.
Цветови
су
главичасти, и жућкасти на врховима
грана.
Амброзија је врло штетна биљна врста
због тога што као коров угрожава усеве
(нарочито окопавине) а њен полен
изазива озбилње алергијске сметње код
људи. Ambrosia artemisiifolia L. је на
европски континент унета 1863. године
(подручје Немачке), а на територији
Србије је први пут забележена 1953.
године.
Једна биљка може произвести више
милиона зрнаца полена и више десетина
хиљада семенки. Семе је изузетно
отпорно, а у пољским условима може
бити способно за клијање и после
тридесет година.
Према
најновијим
истраживањима,
амброзија је заступљена на чак 70%
површина наше земље. За сада највеће
штете прави на северу државе,
првенствено на територији Војводине
(где су констатовани и њени варијетети),
затим око Београда и на подручју Мачве.
Као што је речено, једна биљка
продукује више милиона аеродинамички
одлично облликованих поленових зрна.
Полен амброзије је облика малих
куглица са шиљцима на површини и у
себи садржи шест врста алергена
беланчевинасте структуре. Уз помоћ
ветра могу превалити више стотина
километара.
Током вишегодишњих истраживања на
подручју јужне Србије (Лесковац, Ниш,
Пирот, Прокупље, Врање) изведена су
снимања (визуелна оцена бројности и
покровности врста према комбинованој
скали коју је дао Braun - Blanquet)
квантитативне заступљености коровских
врста у инвазији.
Како распознати пелин од амброзије.
Поступајући по Уредби Републике
Србије из 2007. године, о
Биолошке карактеристике амброзије.
Амброзија је изузетно отпорна биљка,
97
обавезном уништавању коровске врсте
амброзија (Ambrosia atremisiifolia L),
стручне службе (ПССС Лесковац, Ниш,
Пирот, Врање и Прокупље) обилазиле
су одређене локације где се сматрало да
се налази коровска врста амброзија.
Међутим, приликом обиласка парцела
није регистровано присуство ове
коровске врсте. Реч је о једном на први
поглед врло сличном корову који има
иста станишта као амброзија - пелину,
који је на нашем округу заступљен у
врло високом проценту. Због сличности
ових двеју коровских биљака, пелин
(Artemisia vulgaris L) је и добио назив
по амброзији (Ambrosia atremisiifolia L).
Станишта ових двеју биљака су иста, и
врло често, уколико је амброзија
присутна, расту заједно.
 Код
амброзије,
стабљика
је
жућкасто-зеленкасте боје и никада
није јако тврда.
 На први поглед биљке су врло
сличне. Стабљике су им разгранате и
длакаве, висине око 1,5 метара.
у кукурузу
Листови:
 Листови код пелина су мање
расперани, наличје им је густо
обрасло длачицама, сребрно с
наличја листа. Листови имају
другачију боју с наличја листа.
 Листови амброзије су јаче перасто
зарезани, са наличја листа ређе су
обрасли длачицама и немају
интензивно сиву боју. Једнаке су
боје и са наличја и са лица листа.
у кромпиру
Морфолошке карактеристике амброзије
и пелина на основу којих се ове коровске
врсте могу разликовати:
Стабљика:
 Стабљика пелина је увек црвенкастосмеђе боје обрасла сивим длачицама
и тврда (дрвенаста).
98
Главна станишта амброзије на
подручју јужне србије. На југу
Србије амброзија је присутна на
непољопривредним површинама –
сметлиштима,
градилиштима,
на
непољопривредном земљишту поред
путева, на деоници старог дела аутопута Печењевац - Предејане – Врање,
на необрађеним пољопривредним
површинама, на пољопривредним
површинама,
гајеним
културама
(кромпиру, кукурузу, луцерки, овсу,
сунцокрету), на растилу брескве, и
стрништима.
ЛОКАЛИТЕТИ СА
РЕГИСТРОВАНИМ
ПРИСУСТВОМ AMBROSIA
ARTEMISIIFOLIA L.
у сунцокрету
Цветови:
 И код пелина и амброзије цветови
се формирају на врху стабљике и
грана.
 Код пелина, цветови су бели и
обрасли густим длачицама, а
врхови пелина су увек повијени.
 Код амброзије, цветови су увек
жути без длачица, а врхови никада
нису повијени.
У нишавском округу:
 општина Ниш - Ново Село,
Лалинац, Бубањ, Међурово,
Вртиште
(3
локалитета),
Поповац
(5
локалитета),
Медошевац (5 локалитета),
Чамурлија, Доња Топоница,
Горња
Топоница,
Доња
Трнава,
Горња
Трнава,
Миљковац, Мезграја, Суповац,
Сечаница,
Габровац,
Вукманово,
Брзи
Брод,
Кравље, Суви До
 општина Разањ - Скорица,
Смиловац и Брачин
 општина Дољевац - Пуковац
 општина
Мерошина
Југбогдановац, Рожина. Кочане
 општина Сврљиг – Бурдимо
 општина
Гаџин
Хан
Тасковићи
 општина
Алексинац
Дражевац,
Глоговица,
Бобовиште,
Рутевац,
Вукашиновац,
Ћићина,
Адровац
 општина Житковац - Грејач,
Делиград.
у овсу
99
У јабланичком округу амброзија је
регистрована у:
 општини
Лесковац
Брестовац,
Печењевац,
Живково,
Прибој,
Велика
Грабовница, Предејане, град
Лесковац (2 локалитета),
 општини Власотинце – Свође
ЗАКЉУЧАК
Међу најзаступљенијим коровским
врстама које значајно угрожавају
пољопривредну производњу јужних
подручја
Србије
су:
Sorghum
halepense, Avena fatua, Cirsium
arvense, Rubus sp., Datura stramonium,
Abutilon theophrasti, Echinocloa crusgalli, Cynodon dactylon, Agroryrum
репенс и др. Током дугогодишњих
праћења није потврђена висока
бројност
адвентивне
инвазивне
коровске врсте A. artemisiifolia у
примарној
пољопривредној
производњи. Бројност амброзије на
локалитетима где је њено присуство
детектовано креће се у просеку 1
Braun-Blanquet-ove скале (покровност
мала, од 1 до 10% оцењиване
површине).
У пиротском округу локације са
доказаним присуством амброзије су:
 општина Бела Паланка – Бела
Паланка, Ново село,
 општина Пирот – Црнотиште,
Осмаково
 општина Димитровград –
Жељуша, Радејна
 општина Бабушница – Ресник,
Камбелевци Грнчар.
У пчињском округу амброзија је
регистрована у:
 општини Врање – Моштаница,
Суви Дол, Ранутовац,
 општини Владичин Хан - Џеп,
Грамађе, Врбово.
С
обзиром
на
биолошке
карактеристике амброзије (широка
еколошка
валенца,
пластичност,
адаптибилност, велика продукција
семена,
дуговечност
семена
у
земљишту и др) на подручју јужне
Србије постоје оптимални услови за
њено брзо продирање и одомаћивање.
Имајући у виду ове околности и
поменуте опасности које нам прете од
амброзије, истраживања ове врсте
морају бити настављена. Такође,
предузимају
се
одговарајуће
превентивне мере у циљу спречавања
њеног ширења и тиме избегавања
могуће штете које ова врста може да
изазове
у
пољопривредној
производњи и код хумане популације,
јер је полен амброзије изузетно јак
алерген.
У топличком округу амброзија је
регистрована у:
 општини Блаце - Кашевар
 општини Прокупље – град
Прокупље.
100
Пољопривредне саветодавне и стручне службе Републике Србије
Назив службе
Адреса
Телефон
E-mail
ПССC Ниш
Лесковачка 4, 18000 Ниш
018/265732
ПССC Ваљево
Бирчанинова 128 А,
14000 Ваљево
014/3519390 [email protected]
ПССC Врање
Маричка 1, 17500 Врање
017/422197
[email protected]
ПССC Краљево
Зелена Гора 29, 36000 Краљево
036/315053
[email protected]
ПССC Јагодина
Капетана Коче 21,
35000 Јагодина
035/221931
[email protected]
ПССC
Младеновац
Стојана Новаковић 2,
11400 Младеновац
011/8231331 [email protected]
ПССС Косовска
Митровица
Цара Душана 10,
38220 Косовска Митровица
028/424144
[email protected]
034/335923
[email protected]
037/427811
[email protected]
016/212246
[email protected]
031/513491
[email protected]
019/542741
[email protected]
020/337800
[email protected]
032/320710
[email protected]
010/333120
[email protected]
ПССC Крагујевац
ПССC Крушевац
ПССC Лесковац
ПСCС Ужице
ПССC Неготин
Цара Лазара 15,
34000 Крагујевац
Чолак Антина 41,
37000 Крушевац
Југ Богданова 8А,
16000 Лесковац
Димитрија Туцовић 125,
31000 Ужице
Буковски пут бб,
19300 Неготин
ПССС Нови Пазар 7. јули бб, 36300 Нови Пазар
ПСCС Чачак
ПСCС Пирот
Хајдук Вељкова 43,
32000 Чачак
Српских владара 98,
18300 Пирот
[email protected]
ПСCС Смедерево
Железничка б.б, 11431 Колари
026/711035
[email protected]
ПССC Пожаревац
Дунавска 91, 12000 Пожаревац
012/553131
[email protected]
015/301820
[email protected]
019/436865
[email protected]
027/329418
[email protected]
[email protected]
ПСCС Шабац
ПССС Зајечар
ПСС Прокупље
Војводе Путника 26,
15000 Шабац
Николе Пашића 37/IV,
19000 Зајечар
Топлице Милана 8,
18400 Прокупље
ПСCС Лозница
Босанска бб, 15300 Лозница
015/883546
ПССС Падинска
Скела
Индустријско насеље б.б.,
11213 Падинска Скела
011/8871550 [email protected]
101
Институт за примену науке у пољопривреди
Адреса:
Булевар деспота Стефана 68б,
11000 Београд
Телефон:
011/2751-622
Факс:
011/2752-959
E-mail:
[email protected]
Директор:
др Снежана Јанковић
Стручни тим
Института за примену науке у пољопривреди ангажован на саветодавним пословима
др Снежана Јанковић
директор
др Милован Пушић
помоћник директора
E-mail:
[email protected]
E-mail:
[email protected]
др Раде Јовановић
др Јања Кузевски
E-mail:
[email protected]
E-mail:
[email protected]
др Драган Раховић
др Наташа Толимир
E-mail:
[email protected]
E-mail:
[email protected]
102
др Славица Чолић
Ведран Томић, маст.екон.
E-mail:
[email protected]
E-mail:
[email protected]
Ана Ковачевић
дипл. инж.
Јагош Милојковић
дипл. инж.
E-mail:
[email protected]
E-mail:
[email protected]
Роберт Радишић
дипл. инж.
Никола Љиљанић
дипл. инж.
E-mail:
[email protected]
E-mail:
[email protected]
103
ПССС Ниш
Адреса:
Лесковачка 4, 18000 Ниш
Телефон:
018/265-732
Факс:
018/264-932
E-mail:
[email protected]
Директор:
Виолета Макленовић, дипл. инж.
Виолета Макленовић
директор
Тања Живковић
дипл. инж. воћарства
E-mail:
[email protected]
E-mail:
Иван Ерић
дипл. инж. ратарства
Сузана Рашић
дипл. инж. ратарства
E-mail:
[email protected]
E-mail:
Јелица Петровић
дипл. инж. сточарства
Др Саша Станковић
ратарство
E-mail:
[email protected]
E-mail:
[email protected]
[email protected]
[email protected]
Горан Златковић
дипл. инж. сточарства
E-mail:
[email protected]
104
ПССС Ваљево
Адреса:
Бирчанинова 128 А, 14000 Ваљево
Телефон:
014/351-9390
Факс:
014/352-4688
E-mail:
[email protected]
Директор:
Предраг Јокић, дипл. инж.
Предраг Јокић
директор
Ђорђе Совиљ
дипл. инж. воћарства
E-mail:
[email protected]
E-mail:
[email protected]
Драгољуб Драгојловић
дипл. инж. воћарства
Јован Милинковић
дипл. инж. воћарства
E-mail:
[email protected]
E-mail:
[email protected]
др Радосав Вујић
дипл. инж. сточарства
Славица Петровић
дипл. инж. сточарства
E-mail:
[email protected]
E-mail:
[email protected]
Снежана Стојковић –
Јевтић
дипл. инж. ратарства
Светлана Јеринић
дипл. инж. ратарства
E-mail:
[email protected]
.com
E-mail:
[email protected]
Весна Јанковић, дипл. инж. заштите биља
E-mail: [email protected]
105
ПССС Врање
Адреса:
Маричка 1, 17500 Врање
Телефон:
017/422-197
Факс:
017/422-197
E-mail:
[email protected]
Директор:
Роберт Ширтов, др. вет. мед. сци.
др Роберт Ширтов
директор
Дејан Мујакић
дипл. инж. заштите биља
E-mail:
[email protected]
E-mail:
[email protected]
Сузана Јеркић
дипл. инж. воћарства
Срђан Зафировић
дипл. инж. сточарства
E-mail:
[email protected]
E-mail:
[email protected]
Нада Лазовић-Ђоковић
дипл. инж. ратарства
Небојша Младеновић
дипл. инж. воћарства
E-mail:
[email protected]
com
E-mail:
[email protected]
106
ПССС Краљево
Адреса:
Зелена Гора 29, 36000 Краљево
Телефон:
036/315-053
Факс:
036/315-053
E-mail:
[email protected]
Директор:
Зорица Здравковић, дипл. инж.
Зорица Здравковић
директор
Биљана Алексић
дипл. инж. сточарства
E-mail:
[email protected]
ail.com
E-mail:
[email protected]
om
Јелена Грбић
дипл. инж. заштите биља
Љиљана Неранџић
дипл. инж. сточарства
E-mail:
[email protected]
m
E-mail:
[email protected]
l.com
Марко Богојевић
дипл. инж. агроекономије
Мирјана Остојић
дипл. инж. воћарства
E-mail:
[email protected]
l.com
E-mail:
[email protected]
om
Ненад Нешовић
дипл. инж. ратарства
E-mail:
[email protected]
om
107
ПССС Јагодина
Адреса:
Капетана Коче 21, 35000 Јагодина
Телефон:
035/221-931
Факс:
035/221-931
E-mail:
[email protected]
Директор:
Јасмина Филиповић, дипл. инж
Јасмина Филиповић
директор
Дејан Јоцић
дипл. инж. воћарства
E-mail:
[email protected]
.rs
E-mail:
[email protected]
Ружица Ђукић
дипл. инж. заштите биља
Драган Јаковљевић
дипл. инж. сточарства
E-mail:
[email protected]
E-mail:
[email protected]
a.rs
Драган Мијушковић
инж. ратарства
Миланка Миладиновић
дипл. инж. ратарства
E-mail:
[email protected]
na.rs
E-mail:
[email protected]
ina.rs
Мира Миљковић
дипл. инж. ратарства
Миодраг Симић
дипл. инж. ратарства
E-mail:
[email protected]
E-mail:
[email protected]
108
ПССС Младеновац
Адреса:
Стојана Новаковић 2, 11400
Младеновац
Телефон:
011/823-1331
Факс:
0118233417
E-mail:
[email protected]
Директор:
Жељко Лазић, дипл. инж.
Жељко Лазић
директор
Драгољуб Глишић
дипл. инж. воћарства
E-mail:
[email protected]
E-mail:
[email protected]
Бојан Мијатовић
дипл. инж. заштите биља
Предраг Перић
дипл. инж. сточарства
E-mail:
[email protected]
E-mail:
[email protected]
Бранислав Радовановић
дипл. инж. сточарства
Тамара Михаиловић
дипл. инж. заштите биља
E-mail:
[email protected]
E-mail:
[email protected]
Виолета Величковић
дипл. инж. ратарства
E-mail:
[email protected]
109
ПССС Косовска Митровица
Адреса:
Цара Душана 10, 38220 Косовска
Митровица
Телефон:
028/424-144
Факс:
028/497-044
E-mail:
[email protected]
Директор:
Јагош Пешић, дипл. инж.
Јагош Пешић
директор
Косовка Јакшић
дипл. инж. сточарства
E-mail:
[email protected]
E-mail:
[email protected]
Љиљана Гвоздић
дипл. инж. воћарства
Владо Илић
дипл. инж. заштите биља
E-mail:
[email protected]
E-mail:
[email protected]
Зоран Милосављевић
дипл. инж. ратарства
E-mail:
[email protected]
110
ПССС Крагујевац
Адреса:
Цара Лазара 15, 34000 Крагујевац
Телефон:
034/335-923
Факс:
034/336-092
E-mail:
[email protected]
Директор:
Драгана Јелић, дипл. инж.
Др Јасмина Предојевић
Симовић, директор
Бранивоје Анђелић
дипл. инж. заштите биља
E-mail:
[email protected]
s
E-mail:
[email protected]
Добривоје Поповић
дипл. инж. ратарства
Драгана Томић
дипл. инж. заштите биља
E-mail:
[email protected]
E-mail:
[email protected]
Горан Јоксић
дипл. инж. сточарства
Љиљана Вуксановић
дипл. биолог
E-mail:
[email protected]
E-mail:
[email protected]
Снешка Новковић
дипл. инж. воћарства
Сузана Нешковић
дипл. инж. ратарства
E-mail:
[email protected]
s
E-mail:
[email protected]
Марко Вељковић
дипл. инж. сточарства
E-mail:
poljstanicakg@open.telekom.r
s
111
ПССС Крушевац
Адреса:
Чолак Антина 41, 37000 Крушевац
Телефон:
037/427-811
Факс:
037/421-912
E-mail:
kontakt@poljostanica.com
Директор:
Радомир Јовановић, дипл. инж.
Радомир Јовановић
директор
Драган Гуњак
дипл. инж. сточарства
E-mail:
kontakt@poljostanica.com
E-mail:
gunjak@poljostanica.com
Слободан Јаћимовић
дипл. инж. агроекономије
Момир Недић
дипл. инж. воћарства
E-mail:
brka@poljostanica.com
E-mail:
momir@poljostanica.com
Радојка Николић
дипл. инж. ратарства
Живомир Николић
дипл. инж. воћарства
E-mail:
rada@poljostanica.com
E-mail:
zika@poljostanica.com
Бобан Росић
дипл. инж. сточарства
Зоран Старинац
дипл. инж. агроекономије
E-mail:
boban@poljostanica.com
E-mail:
starinacks@ptt.rs
Сњежана Вујиновић
дипл. инж. мелиорација
E-mail:
kontakt@poljostanica.com
Немања Константиновић
дипл. инж. општи смер
E-mail:
kontakt@poljostanica.com
112
ПССС Лесковац
Адреса:
Југ Богданова 8А, 16000 Лесковац
Телефон:
016/212-246
Факс:
016/254-639
E-mail:
zavodle@оpen.telekom.rs
Директор:
Бобан Станковић, дипл. инж.
Бобан Станковић
директор
Душко Јовановић
дипл. инж. воћарства
E-mail:
lanaboga@gmail.com
E-mail:
dusko16le@gmail.com
мр Гордана Јовановић
дипл. инж. заштите биља
др Мијодраг Ђорђевић
дипл. инж. ратарства
E-mail:
jovanovicgle@gmail.com
E-mail:
dragi16le@gmail.com
Мирјана Петровић
дипл. инж. заштите биља
Ненад Стефановић
дипл. инж. воћарства
E-mail:
mpetrovic999@gmail.com
E-mail:
nesko1972@hotmail.com
Новица Миленковић
дипл. инж. ратарства
Славко Младеновић
дипл. инж. сточарства
E-mail:
novica.milenkovic@gmail.com
E-mail:
slavko16le@gmail.com
Јелена Стојиљковић
дипл. инж. ратарства
Игор Ристић
дипл. инж. мелиорација
E-mail:
psssle.jelena@gmail.com
E-mail:
iristic@gmail.com
113
ПССС Ужице
Адреса:
Димитрија Туцовићa 125, 31000
Ужице
Телефон:
031/513-491
Факс:
031/513-754
E-mail:
pssuzice@sbb.rs
Директор:
Јован Миросављевић, економиста
Јован Миросављевић
директор
Љубодраг Пантелић
дипл. инж. ратарства
E-mail:
pssue.dir@sbb.rs
E-mail:
pssue.ratarstvo@sbb.rs
Бојана Нешић
дипл. инж. агроекономије
Мирослав Миливојевић
дипл. инж. сточарства
E-mail:
pssuzice@sbb.rs
E-mail:
pssue.stocarstvo@sbb.rs
Небојша Ђурић
дипл. инж. сточарства
Андрија Радуловић
дипл. инж. воћарства
E-mail:
Nebojsa.djuric.ue@gmail.com
E-mail:
pssuzice@sbb.rs
Зорица Лазић
дипл. инж. заштите биља
Милена Крковић
дипл. инж. заштите биља
E-mail:
zoriica@bitsyu.net
E-mail:
pssuzice@sbb.rs
114
ПССС Неготин
Адреса:
Буковски пут бб, 19300 Неготин
Телефон:
019/542-741
Факс:
019/542-741
E-mail:
pssnegotin@open.telekom.rs
Директор:
др Димитрије Првуловић
др Димитрије Првуловић
директор
Владица Гавриловић
дипл. инж. ратарства
E-mail:
dimitrije.pssnegotin@gmail.co
m
E-mail:
vladicag.pssnegotin@gmail.co
m
Зорица Петканић
дипл. инж. технологије
Теодор Првуловић
дипл. инж. воћарства
E-mail:
zorica.pssnegotin@gmail.com
E-mail:
teodor.pssnegotin@gmail.com
Драган Радосављевић
дипл. инж. сточарства
Дејан Стефановић
дипл. инж. воћарства
E-mail:
dragan.pssnegotin@gmail.com
E-mail:
dejan.pssnegotin@gmail.com
Владица Стефановић
дипл. инж. ратарства
Ненад Илић
дипл. инж. заштите биља
E-mail:
vladicas.pssnegotin@gmail.co
m
E-mail:
nenad.pssnegotin@gmail.com
115
ПССС Нови Пазар
Адреса:
7. јули бб, 36300 Нови Пазар
Телефон:
020/337-800
Факс:
020/337-803
E-mail:
pss.novipazar@gmail.com
Директор:
Нихад Хасановић, дипл. инж.
Нихад Хасановић
директор
Билал Тајић
дипл. инж. сточарства
E-mail:
nihad.r.hasanovic@gmail.com
E-mail:
bilal.psssnp@gmail.com
Смаил Ејуповић
дипл. инж. ратарства
Светлана Шућевић
дипл. инж. заштите биља
E-mail:
smail.psssnp@gmail.com
E-mail:
svetlana.psssnp@gmail.com
Зумрета Тртовац
дипл. инж. сточарства
E-mail:
zumreta.psssnp@gmail.com
116
ПССС Чачак
Адреса:
Хајдук Вељкова 43, 32000 Чачак
Телефон:
032/320-710
Факс:
032/320-712
E-mail:
ovcar@yu1.net
Директор:
Олга Бјелић, дипл. инж.
Олга Бјелић
директор
Бранко Танасковић
дипл. инж. воћарства
E-mail:
pssca.olgabjelic@gmail.com
E-mail:
pssca.brankotanaskovic@gmail
.com
Љиљана Ћурчић
дипл. инж. сточарства
Милан Дамњановић
дипл. инж. ратарства
E-mail:
pssca.ljiljacurcic@gmail.com
E-mail:
pssca.migo@gmail.com
Милисав Тиосављевић
дипл. инж. ратарства
Мирослав Јаћимовић
дипл. инж. сточарства
E-mail:
pssca.misko@gmail.com
E-mail:
pssca.miro@gmail.com
Радован Шеварлић
дипл. инж. агроекономије
Снежана ДрагићевићФилиповић
дипл. инж. воћарства
E-mail:
pssca.radovansevarlic@gmail.
com
E-mail:
pssca.sneza.filipovic@gmail.co
m
Весна Нишавић-Вељковић
дипл. инж. заштите биља
E-mail:
pssca.vesna.veljkovic@gmail.c
om
117
ПССС Пирот
Адреса:
Српских владара 98, 18300 Пирот
Телефон:
010/333-120
Факс:
010/333-120
E-mail:
piza@open.telekom.rs
Директор:
Мирољуб Видановић, др. вет. мед.
др Мирољуб Видановић
директор
Љубиша Ђорђевић
дипл. инж. заштите биља
E-mail:
piza@open.telekom.rs
E-mail:
ljubisa.1959@gmail.com
Зоран Николић
дипл. инж. сточарства
Зоран Панајотовић
дипл. инж. заштите биља
E-mail:
zoni60@gmail.com
E-mail:
Zpanajotovic@gmail.com
Срђан Видановић
дипл. инж. ратарства
Мимица Костић Ђорђевић
дипл. инж. општи смер
E-mail:
vidanovicsrdjan@gmail.com
E-mail:
piza@open.telekom.rs
118
ПССС Смедерево
Адреса:
Железничка б.б, 11431 Смедерево
Телефон:
026/711-035
Факс:
026/711-035
E-mail:
info@psssd.org.rs
Директор:
Биљана Николић, дипл. инж.
Биљана Николић
директор
Бобан Марковић
дипл. инж. воћарства
E-mail:
info@psssd.org.rs
E-mail:
b.markovic@psssd.org.rs
Горан Павловић
дипл. инж. ратарства
Мирољуб Витић
дипл. инж. ратарства
E-mail:
g.pavlovic@psssd.org.rs
E-mail:
info@psssd.org.rs
Радиша Петровић
дипл. инж. сточарства
Славица Стојкић
дипл. инж. заштите биља
E-mail:
r.petrović@psssd.org.rs
E-mail:
s.stojkic@psssd.org.rs
Вида Евстратиев
дипл. инж. технологије
Зоран Недељковић
дипл. инж. сточарства
E-mail:
v.evstratiev@psssd.org.rs
E-mail:
z.nedeljkovic@psssd.org.rs
119
ПССС Пожаревац
Адреса:
Дунавска 91, 12000 Пожаревац
Телефон:
012/553-131
Факс:
012/553-133
E-mail:
pssstig@open.telekom.rs
Директор:
Јован Гроздић, дипл. инж.
Јован Гроздић
директор
Александар Стојановић
дипл. инж. воћарства
E-mail:
jovangrozdic@gmail.com
E-mail:
izvorni@gmail.com
Ана Ђорђевић
дипл. инж. технологије
Јоргованка Влајковац
дипл. инж. ратарства
E-mail:
pssstig@open.telekom.rs
E-mail:
vesnaddv@open.telekom.rs
Јовица Јуришић
дипл. инж. заштите биља
Моника Божанић
дипл. инж. заштите биља
E-mail:
iskonid@gmail.com
E-mail:
rajcicmo@yahoo.com
Ненад Вујчић
дипл. инж. сточарства
Станислава Станковић
дипл. инж. ратарства
E-mail:
vujcicnenad@gmail.com
E-mail:
stanislavapeca@gmail.com
Звездана Јовановић
дипл. инж. заштите биља
E-mail:
zvezdana.jovanovic@gmail.co
m
120
ПССС Шабац
Адреса:
Војводе Путника 26, 15000 Шабац
Телефон:
015/301-820
Факс:
015/344-606
E-mail:
psssabac@gromnet.net
Директор:
мр Зоран Бељић, дипл. инж.
Зоран Бељић
директор
Нада Баћановић
дипл. инж. заштите биља
E-mail:
psssabac@gromnet.net
E-mail:
psssabac.nadab@gromnet.net
Марина Гачић
дипл. инж. сточарства
Дарко Симић
дипл. инж. заштите биља
E-mail:
psssabac.marina@gromnet.net
E-mail:
psssabac@gromnet.net
Милорад Јоцковић
дипл. инж. воћарства
Зоран Козлина
дипл. инж. сточарства
E-mail:
psssabac.jocko@gromnet.net
E-mail:
psssabac.kozlina@gromnet.net
Гордана Рехак
дипл. инж. ратарства
Светлана Златарић
дипл. инж. ратарства
E-mail:
psssabac.goca@gromnet.net
E-mail:
psssabac.ceca@gromnet.net
Славица Максимовић
дипл. инж. заштита биља
Слободан Гошић
дипл. инж. заштита биља
E-mail:
psssabac@gromnet.net
E-mail:
psssabac@gromnet.net
121
ПССС Зајечар
Адреса:
Николе Пашића 37/IV, 19000 Зајечар
Телефон:
019/436-865
Факс:
019/429-185
E-mail:
psszajecar@ymail.com
Директор:
Славица Џелатовић, дипл. инж.
Славица Џелатовић
директор
Неђељко Пиповић
дипл. инж. сточарства
E-mail:
psszajecarslavicadz@ymail.co
m
E-mail:
psszajecarnedja@ymail.com
Славица Коџопељић
дипл. инж. ратарства
Срђан Цветковић
дипл. инж. ратарства
E-mail:
psszajecarslavicak@ymail.com
E-mail:
psszajecarsrdjan@ymail.com
Валентина Алексић
дипл. инж. пољ. за
мелиорације
Владан Трандафиловић
Мастер ампелографије
E-mail:
psszajecarvalentina@ymail.co
m
E-mail:
psszajecarvladan@ymail.com
Драган Колчић
дипл. инж. агроекономије
E-mail:
psszajecar@ymail.com
122
ПССС Прокупље
Адреса:
Топлице Милана 8, 18400 Прокупље
Телефон:
027/329-418
Факс:
027/329-518
E-mail:
pss.prokuplje@open.telekom.rs
Директор:
Александар Радуловић, дипл. инж.
Александар Радуловић
директор
Душка Петровић
дипл. инж. сточарства
E-mail:
aradulovic.ap@gmail.com
E-mail:
pet.duska@gmail.com
Магдалена Тодоровић
дипл. инж. воћарства
Дејан Тонић
дипл. инж. воћарства
E-mail:
magdalenatodorovic67@gmail
.com
E-mail:
timapolj@gmail.com
Владан Марковић
дипл. инж. ратарства
Снежана Јовић
дипл. инж. заштита биља
E-mail:
vladan.marko@gmail.com
E-mail:
pss.prokuplje@open.telekom.rs
Маринко Јовичић
дипл. инж. заштита биља
Игор Петровић
дипл. инж. сточарства
E-mail:
pss.prokuplje@open.telekom.r
s
E-mail:
pss.prokuplje@open.telekom.rs
123
ПССС Лозница
Адреса:
Босанска бб, 15300 Лозница
Телефон:
015/883-546
Факс:
015/883-760
E-mail:
zzplo@orion.rs
Директор:
Владан Ћосић, дипл. инж.
Владан Ћосић
директор
Душан Деспотовић
дипл. инж. ратарства
E-mail:
vladanc77@gmail.com
E-mail:
dusandespotovic68@gmail.co
m
Гордана Вујаклија
дипл. инж. сточарства
Радмила Ћалић
дипл. инж. заштите биља
E-mail:
vujaklija.goca.hef@gmail.com
E-mail:
radmilacalic@gmail.com
Златица Крсмановић
дипл. инж. воћарства
Милица Попадић
дипл. инж. ратарства
E-mail:
zlaticakr@gmail.com
E-mail:
zzplo@orion.rs
124
ПССС Падинска Скела
Адреса:
Индустријско насеље б.б.
11213 П. Скела
Телефон:
011/887-1550
Факс:
011/887-1125
E-mail:
psss.skela@gmail.com
Директор:
Анка Качаревић,дипл. инж.
Анка Качаревић
директор
Јелена Марковић
дипл. инж. ратарства
E-mail:
institut-pkb@hotmail.com
E-mail:
institut-pkb@hotmail.com
Драгољуб Крајновић
дипл. инж. сточарства
Елеонора Онћ Јовановић
дипл. инж. заштите биља
E-mail:
krajnovicdragoljub@yahoo.co
m
E-mail:
eleonora_oncjovanovic@yahoo
.com
Златко Вамповац
дипл. инж. пољ. за
мелиорације
E-mail:
zlava@vektor.net
125
Download

Untitled