PROSPEKT
Dobrovoljnog penzijskog fonda „DDOR GARANT Štednja“
Poslovno ime društva: DDOR GARANT društvo za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom a.d. Beograd
Poslovno ime fonda: DDOR GARANT Štednja dobrovoljni penzijski fond
Registracioni broj fonda: 1000847
Datum rešenja Narodne banke Srbije o davanju saglasnosti na prospekt: Rešenje G br. 4374 od 26.06.2014. godine.
Datum rešenja Narodne banke Srbije o davanju dozvole za upravljanje fondom: IO NBS 50 od 07.11.2013.
Društvo za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom Societe Generale Penzija je prethodno dobilo dozvolu za upravljanje
fondom Societe Generale Štednja rešenjem NBS broj 5207 od 19.06.2008. godine.
Objava vrednosti investicione jedinice: svakodnevno u dnevnom listu Politika, na internet stranici Društva www.garantpenzije.eu i na internet stranici Narodne banke Srbije www.nbs.rs
Neto vrednost imovine fonda na dan 30.12.2011.godine iznosila je 103.249.294,15dinara.
Neto vrednost imovine fonda na dan 30.12.2012.godine iznosila je 177.505.474,18 dinara.
Neto vrednost imovine fonda na dan 30.12.2013.godine iznosila je 257.030.749,71 dinara.
Neto vrednost imovine fonda na dan 31.12.2011.godine iznosila je 103.269.774,78 dinara.
Neto vrednost imovine fonda na dan 31.12.2012.godine iznosila je 177.682.300,57 dinara.
Neto vrednost imovine fonda na dan 31.12.2013.godine iznosila je 257.136.900,58 dinara.
1.Investiciona politika fonda
Tip i profil Fonda DDOR GARANT Štednja
Dobrovoljni penzijski fond “DDOR GARANT Štednja” (u daljem tekstu Fond) je Fond posebne vrste, odnosno zasebna imovina
ĉlanova bez svojstva pravnog lica koji se osniva s ciljem da obezbedi ĉlanovima fonda dodatne prihode u starosti.
Fond je prevashodno namenjen ĉlanovima koji nemaju visok nivo tolerancije prema promenama deviznog kursa, odnosno prema
deviznom riziku, s obzirom da će se imovina Fonda plasirati u najsigurnije drţavne dinarske hartije od vrednosti i novĉane
depozite u dinarima. Fond karakteriše izrazito konzervativna investiciona politika sa akcentom na iskljuĉivo dinarskim
ulaganjima, kao i pasivan naĉin upravljanja portfoliom Fonda.
Dobrovoljni penzijski fond »DDOR GARANT Štednja« poĉeo je sa radom 19.06. 2008. godine.
Investicioni cilj Fonda
Imovina Fonda ulaţe se sa ciljem povećanja ukupnog prinosa u korist ĉlanova Fonda, a u skladu sa sledećim naĉelima:

naĉelo sigurnosti imovine Fonda – u strukturi portfolia Fonda nalaze se hartije od vrednosti Republike Srbije i oroĉeni
depoziti kod najkvalitetnijih domaćih banaka;

naĉelo diversifikacije portfolia – u strukturi portfolia Fonda nalaze se razliĉite vrste hartija od vrednosti koje se
razlikuju prema emitentu, prema dospeću, oĉekivanom prinosu, riziku koji nose kao i prema drugim obeleţjima;
1

naĉelo odrţavanja odgovarajuće likvidnosti – u strukturi portfolia Fonda nalaze se hartije od vrednosti koje je moguće
brzo i efikasno kupiti i prodati po relativno ujednaĉenoj i stabilnoj ceni;
Osnovni cilj upravljanja imovinom ĉlanova ovog Fonda je:

Ostvarivanje stope prinosa više od repernog indeksa penzionih fondova Fondex, nivoa inflacije kao i indeksa BEONIA
(Belgrade OverNight Index Average).
Nivoi rizičnosti Fonda
Rizici u poslovanju Fonda predstavljaju verovatnoću nastanka negativnih efekata na poslovni i finansijski poloţaj Društva,
odnosno Fonda.
Upravni odbor Društva je na svojoj sednici odrţanoj dana 16.05.2011. godine usvojio Procedure za upravljanje rizicima, dok je
izmene i dopune ovih Procedura usvojio Nadzorni odbor 15.10.2012. godine i 17.09.2013. godine. Procedurama za upravljanje
rizicima utvrĊen je takav sistem upravljanja svim rizicima koji se javljaju u poslovanju Društva i Fonda koji omogućava efektivno
i efikasno identifikovanje, merenje i kontrolu, kao i upravljanje svim vrstama rizika, a naroĉito:

trţišnim rizikom i

rizikom likvidnosti
Tržišni rizik
Procedure kojima Fond kontroliše trţišni rizik obuhvataju kvalitativni i kvantitativni naĉin kontrole tog rizika.
Kvalitativni naĉin kontrole trţišnog rizika u Fondu obuhvata procedure kojima se utvrĊuju naĉin kontrole sistemskih rizika kojima
je izloţena imovina Fonda, naĉin kontrole rizika pojedinih investicija, naĉin provere parametara kontrole rizika, kao i procedure
kojima se formira baza podataka znaĉajnih za kontrolu trţišnih rizika.
Kvantitativni naĉin kontrole trţišnog rizika obuhvata dnevno izraĉunavanje vrednosti pod rizikom (VaR) pod kojom se
podrazumeva najveće umanjenje vrednosti imovine Fonda u intervalu poverenja od 99%. Vrednost pod rizikom izraţava se kao
procenat vrednosti neto-imovine Fonda. Kvantitativni naĉin kontrole trţišnog rizika podrazumeva primenu i ostalih statistiĉkih
metoda koje mogu biti relevantne kod upravljanja trţišnim rizikom u Fondu.
Rizik promene kamatnih stopa
Rizik promene kamatnih stopa je mogućnost promene vrednosti imovine Fonda u sluĉaju promene kamatnih stopa na finansijskom
trţištu. U sluĉaju promene kamatnih stopa na finansijskom trţištu moţe doći do promene cena hartija od vrednosti koje se nalaze
u portfelju Fonda. TakoĊe, Fond je izloţen riziku promene kamatnih stopa, ukoliko novĉana sredstva Fonda u budućnosti moraju
reinvestirati uz niţe kamatne stope. Kretanje kamatnih stopa se vezuje direktno za kretanje referentne kamatne stope, odnosno
planirane targetirane stope inflacije u budućim duţim ili kraćim vremenskim intervalima.
Valutni rizik
Valutni rizik u Fondu prisutan je zbog neizvesnosti oscilacija kursa domaće valute u odnosu na strane valute. S obzirom da se
imovina ovog Fonda plasira u najsigurnije drţavne dinarske hartije od vrednosti i novĉane depozite u dinarima, imovina Fonda
nije izloţena valutnom riziku.
Rizik reinvestiranja
Rizik reinvestiranja predstavlja rizik da dospeli kuponi po osnovu hartija od vrednosti, hartije od vrednosti i depoziti po dospeću
neće moći da budu reinvestirani po istim kamatnim stopama. Naroĉito je izraţen u periodima pada kamatnih stopa na trţištu
kada se imovina Fonda mora reinvestirati po niţim stopama.
Rizik likvidnosti
Rizik likvidnosti predstavlja verovatnoću nastanka negativnih efekata na sposobnost Fonda da ispunjava svoje dospele obaveze.
Sa ciljem svoĊenja ovog rizika na minimum, Društvo kontroliše rizik likvidnosti kroz kontinuirano planiranje usklaĊenosti
novĉanih priliva sa rokovima dospeća obaveza Fonda sa ciljem obezbeĊenja dovoljnog iznosa likvidnih sredstava radi izmirenja
obaveza iz poslovanja o rokovima dospeća. Rizik likvidnosti imovine Fonda determinisan je:
•
Periodom dospeća obaveza Fonda po osnovu isplata akumuliranih penzija i po osnovu prenosa sredstva sa individualnog
raĉuna ĉlana u drugi fond i
•
Periodom planiranih uplata ĉlanova Fonda.
Rizik likvidnosti pojedinih delova imovine Fonda-predstavlja rizik konverzije pojedinih delova imovine Fonda u likvidna sredstva,
odnosno rizik da nije moguće brzo i bez većih gubitaka konvertovati pojedine delova imovine Fonda u likvidna sredstva.
2
Kreditni rizik
Prilikom ulaganja imovine Fonda u duţniĉke hartije od vrednosti koje se izdaju u Republici Srbiji, Društvo vodi raĉuna da je
kreditni rejting tih hartija koji su agencije za procenu boniteta Standard&Poor`s i Fitch-IBCA, odnosno Moody`s utvrdile
najmanje na nivou kreditnog rejtinga Republike Srbije.
Društvo periodiĉno, a najmanje jedanput godišnje prati procene agencija za procenu boniteta u vezi sa mogućom promenom
kreditnog rejtinga odreĊene duţniĉke hartije od vrednosti. Na osnovu toga procenjuje se uticaj eventualne promene cene
hartije od vrednosti na vrednost portfolia Fonda.
Duţniĉke hartije od vrednosti za koje ne postoje kreditni rejtinzi, Društvo prati na osnovu fundamentalne finansijsko ekonomske analize njihovih emitenata, podataka iz revizorskih izveštaja njihovih emitenata, analizom varijanse ili skoring
modela i sl.
Downgrade risk predstavlja mogućnost da usled pada kreditnog rejtinga emitenta padne i cena obveznice.
Credit spread risk predstavlja mogućnost da cene hartija od vrednosti padnu usled promene spread-a izmeĊu bezriziĉnih i hartija
od vrednosti u portfoliu.
Ukupni rizik portfolia meri se pomoću VaR-a sa nivoom poverenja od 99% i maksimalno prihvatljiv nivo je 1,0% mereno na osnovu
serija podataka iz poslednjih godinu dana.
Tolerancija ka riziku
Pregled investicija, vrsta rizika i tolerancije ka riziku prikazan je u tabeli:
Investicija
Vrsta rizika kojoj je investicija izložena
Instrumenti državnog duga RS
Tržišni, Kreditni, Rizik likvidnosti
Tržišni (metodologija VaR 99%)
Depoziti I novac na kastodi računu
Kreditni, Rizik likvidnosti
Kreditni
Max 0,70%
Max 5% u jednu banku
VaR 99%
Max 1%
Ukupno
Tolerancija ka riziku
Sredstva Fonda biće investirana samo u dinarske instrumente drţavnog duga Republike Srbije i dinarske depozite kod banaka.
Dnevni VaR portfolia instrumenata drţavnog duga sa nivoom poverenja od 99% ne sme da prelazi 0,70%. Kod investiranja u
depozite banaka ograniĉenje investiranja je definisano maksimalnom izloţenosti ka jednoj banci u na nivou od 5% ukupnog
portfolia Fonda.
Ukupni rizik portfolia meri se pomoću VaR-a sa nivoom poverenja od 99% i maksimalno prihvatljiv nivo je 1,0% mereno na osnovu
serija podataka iz poslednjih godinu dana.
Strateška alokacija i rebalansing
Strateška alokacija
Ciljna strateška alokacija ulaganja po vrstama investicija prikazana je u tabeli:
Investicija
Udeo u portfelju - limiti ulaganja
Instrumenti državnog duga RS
Ciljani udeo – target
70%- 100%
Depoziti I novac na kastodi računu
0%- 30%
Ukupno
90,00%
10,00%
100,00%
Kako je Investiciona politika konzervativna, a stil upravljanja imovinom Fonda pasivan, u strukturi portfolia dominiraju dinarske
hartije od vrednosti sa fiksnim prinosom i oroĉeni dinarski depoziti kod banaka. Nivo novca na kastodi raĉunu zavisi od potrebe
Fonda za likvidnim sredstvima neophodnim za isplatu dospelih obaveza prema ĉlanovima, dospelih obaveza po osnovu dospelih
hartija od vrednosti i ostalih obaveza Fonda.
Taktička alokacija ulaganja
Društvo će dva puta godišnje definisati taktiĉku alokaciju ulaganja. Taktiĉka alokacija ulaganja mora biti u okvirima strateške
alokacije. Usled promena na trţištu taktiĉka alokacija moţe da odstupa od targeta definisanih strateškom alokacijom.
3
Promene i rebalansing
Procentualno uĉešće svake pojedinaĉne vrste ulaganja u portfoliu moţe da varira u okviru definisanog raspona. U kontinuiranom
procesu upravljanja portfoliom Društvo odrţava definisanu strukturu ulaganja. Investiranje u svaku pojedinaĉnu vrstu ulaganja
moţe da odstupa od targetiranog nivoa, ali ne više od granice minimalnog i maksimalnog raspona ulaganja.
Ukoliko doĊe do odstupanja pojedinaĉnih vrsta ulaganja od definisanog minimalnog i maksimalnog raspona ulaganja, Društvo
pristupa rebalansiranju portfolia usklaĊivanjem njegove strukture sa ciljem iz taktiĉke alokacije imovine u najkraćem mogućem
roku od dana nastanka navedenog odstupanja. Periodiĉno rebalansiranje portfolia sprovodi se kvartalno vraćanjem na cilj iz
taktiĉke alokacije imovine koja se definiše zavisno od uslova i investiranja na trţištu. Ukoliko doĊe do znaĉajne izmene uslova
investiranja koji bi zahtevali redefinisanje raspona strateške alokacije sredstava, Društvo pristupa promeni investicione politike.
Merenje performansi portfolia
Kako je osnovni investicioni cilj Fonda ostvarivanje prinosa većeg od konkurencije, odnosno od repernog indeksa “Fondex”,
performase portfolia Fonda mere se u odnosu na Fondex. Merenje performansi u odnosu na konkurenciju obuhvata podatke o
prinosima za poslednjih, mesec, tri meseca, šest meseci, godinu dana kao i ostvareni prinos od poĉetka poslovanja. TakoĊe
performase portfolia mere se i pomoću Sharpe i Traynor racia odnosno kao ostvareni prinos ponderisan ukupnim rizikom portfolia
na osnovu podataka u poslednjih godinu dana.
Ograničenje ulaganja imovine Fonda
U hartije od vrednosti jednog izdavaoca, ili ukupno u hartije od vrednosti dva ili više izdavaoca koji su povezana lica moţe se
ulagati do 10% imovine Fonda (izuzev ukoliko se ulaţe u hartije od vrednosti koje izdaje Republika Srbija, odnosno Narodna banka
Srbije).
U hartije od vrednosti koje izdaje organizator koji je organizovao penzijski plan koji je pristupio Fondu, moţe da se ulaţe do 5%
imovine Fonda.
Ulaganjem imovine Fonda ne moţe se sticati više od 15% vlasniĉkog uĉešća, odnosno akcija sa pravom glasa jednog izdavaoca.
Imovina Fonda se moţe ulagati u inostranstvu najviše do 10% ukupne imovine.
Imovina Fonda ne moţe se ulagati u hartije od vrednosti koje izdaje:
1. Društvo za upravljanje,
2. Kastodi banka kod koje se vodi raĉun Fonda,
3. Brokersko-dilersko društvo odnosno ovlašćena banka za koju društvo obavlja poslove posredovanja u tgovanju hartijama
od vrednosti,
4. Akcionar Društva za upravljanje,
5. Povezana lica iz taĉ. 1-4 ovog ĉlana.
U novĉane depozite kod jedne banke ili više meĊusobno povezanih banaka moţe se ulagati najviše do 5% imovine Fonda.
Imovina Fonda se ne moţe ulagati u novĉane depozite kod custody banke i kod banke koja je osnivaĉ Društva, odnosno kod banke
koja je direktno povezano lice sa osnivaĉem Društva.
Imovina Fonda se ne moţe ulagati u finansijske derivate.
Donošenje investicionih odluka
Investicioni proces je postupak donošenja investicionih odluka koji obuhvata sledeće faze:



Analizu makroekonomskih pokazatelja i trţišnih uslova poslovanja,
Prikupljanje informacija sa analizom ponude mogućih oblika ulaganja,
Analizu mogućih oblika ulaganja u pogledu prinos-rizik efekta uz ispunjenje osnovnih investicionih naĉela.
4
Kriterijume za utvrĊivanje Investicione politike Fonda utvrĊuje Investicioni odbor Društva na osnovu kvalitativnih i kvantitativnih
analiza trţišta kapitala, analiza rizika i drugih fundamentalnih i tehniĉkih analiza u skladu sa ograniĉenjima ulaganja predviĊenim
Zakonom o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima i odlukama Narodne banke Srbije.
Investicione odluke moţe donositi samo portfolio menadţer. Društvo za upravljanje ima Investicioni odbor koji razmatra i
analizira investicione predloge sa aspekta oĉekivanog prinosa i rizika i analizira već ostvarene rezultate Fonda. Svaki ĉlan
Investicionog odbora moţe podneti Investicionom odboru investicioni predlog. Portfolio menadţer je Predsednik Investicionog
odbora i na osnovu predloţenih i razmatranih investicionih predloga, portfolio menadţer donosi konaĉnu investicionu odluku.
Investicioni odbor Fonda je savetodavni organ u ĉijem delokrugu rada je kontrola trţišnog rizika. Investicioni odbor prati i
analizira ispunjavanje kvalitativnih i kvantitativnih parametara i ograniĉenja u vezi sa trţišnim rizikom.
Portfolio menadţer i predsednik Investicionog odbora Fonda je Savo Bakmaz.
Investicioni odbor fonda čine:



Savo Bakmaz, portfolio menadţer Društva i predsednik investicionog odbora,
Miloš Škrbić, Izvršni direktor Društva,
Alenka Ţnidaršiĉ Kranjc, CEO u Prva Group i Predsednik Nadzornog odbora Društva,
Promene investicione politike
Izmene investicione politike moţe predloţiti svaki ĉlan Investicionog odbora, a saglasnost daje Nadzorni odbor Društva.
Promene Investicione politike Društvo za upravljanje dostavlja svim ĉlanovima dobrovoljnog penzijskog fonda, odnosno
obveznicima uplate na koje se te izmene odnose, najmanje 30 dana pre poĉetka primene izmenjenih pravila i iste objavljuje na
internet stranici Društva za upravljanje.
Društvo redovno, prilikom svake znaĉajne promene uslova investiranja, a najmanje jedanput u tri godine vrši reviziju svoje
investicione politike.
2. Naknade Društva za upravljanje fondom
Društvu za upravljanje fondom plaćaju se tri vrste naknada:
1.Naknada pri uplati penzijskih doprinosa- 2,7% od vrednosti penzijskih doprinosa uplaćenih u Fond.
Naknada za jednokratne i periodiĉne uplate penzijskih doprinosa za fiziĉka lica naplaćuje se po niţim stopama, u zavisnosti od
visine uplaćenog penzijskog doprinosa i to:
-Na penzijski doprinos uplaćen u iznosu od 100.001,00 dinar do 500.000,00 dinara obraĉunava se naknada prilikom uplate
penzijskih doprinosa po stopi od 2,50% od vrednosti doprinosa uplaćenih u Fond,
-Na penzijski doprinos uplaćen u iznosu od 500.001,00 dinar do 1.000.000,00 dinara obraĉunava se naknada prilikom uplate
penzijskih doprinosa po stopi od 2,35% od vrednosti doprinosa uplaćenih u Fond,
-Na penzijski doprinos uplaćen u iznosu od 1.000.001,00 dinar i više, obraĉunava se naknada prilikom uplate penzijskih
doprinosa po stopi od 2,25% od vrednosti doprinosa uplaćenih u Fond.
Naknada prilikom uplate penzijskog doprinosa od strane Organizatora penzijskog plana biće definisane ugovorom o penzijskom
planu i ne mogu biti više od 2,7% od vrednosti doprinosa uplaćenih u Fond.
-Naknada za jednokratne i periodiĉne uplate penzijskih doprinosa za poslodavce-organizatore penzijskog plana i obveznika uplate
biće utvrĊena ugovorom sa organizatorom penzijskog plana ili obveznikom uplate i ne moţe biti viša od 2.7% od vrednosti
izvršenih uplata penzijskih doprinosa
2.Naknadu za upravljanje Fondom- 2% godišnje na obraĉunsku neto vrednost imovine Fonda. Naknada se obraĉunava
dnevno, kao procenat podeljen sa 365,25 na obraĉunsku neto vrednost imovine Fonda.
3.Naknadu za prenos računa člana Fonda- u visini stvarnih troškova prenosa sredstava. Ova naknada predstavlja naknadu
za troškove prenosa individualnog raĉuna ĉlana u fond kojim upravlja drugo društvo za upravljanje fondom, ĉime se sredstva na
individualnom raĉunu ĉlana fonda koja se prenose umanjuju za iznos stvranih troškova prenosa. Prenos sredstava sa individualnog
raĉuna ĉlana na raĉun u drugi fond ne smatra se uplatom doprinosa.
Pored navedenih naknada i troškova, ĉlan Fonda je u obevezi da Društvu nadoknadi troškove u vazi sa dodatnim zahtevima koji se
odnose na naĉin i rokove obaveštavanja o stanju na individualnom raĉunu.
5
3.Troškovi koje društvo za upravljanje naplaćuje iz imovine fonda
Troškovi koji se naplaćuju iz imovine dobrovoljnog penzijskog fonda jesu troškovi u vezi sa kupovinom, prodajom i prenosom
hartija od vrednosti u koje se ulaţe imovina fonda i to: troškovi usluga Centralnog registra, depoa i kliringa hartija od vrednosti,
troškovi organizatora trţišta i poreske obaveze, kao i troškovi tekućeg odrţavanja nepokretnosti u koje je uloţena imovina fonda
kojima se obezbeĊuje njihovo odrţavanje na zadovoljavajućem nivou, a u skladu sa zakonom kojim se ureĊuje investiciono i
tekuće odrţavanje nepokretnosti. Svi ostali troškovi koji nastanu naplaćuju se iz imovine društva za upravljanje.
Ako se troškovi koji se ne naplaćuju iz imovine fonda, ipak naplate iz imovine fonda, društvo za upravljanje fondom duţno je da
fondu nadoknadi te troškove, i to ako su nastali od 1. do 15. u mesecu – do 20. u tom mesecu, a ako su nastali od 16. u mesecu
do kraja meseca –do 5. u narednom mesecu.
Procentualni iznos troškova koji su teretili imovinu ĉlanova Societe Generale Štednja Fonda do 26.12.2013. godine odnosno do
pripajanja fonda DDOR GARANT Dinar i formiranja fonda DDOR GARANT Štednja u odnosu na proseĉnu imovinu Fonda iznosili su
0,05%.
Procentualni iznos troškova koji su teretili imovinu ĉlanova Fonda DDOR GARANT Dinar do 26.12.2013. godine odnosno do
pripajanja fonda DDOR GARANT Dinar fondu Societe Generale Štednja i formiranja fonda DDOR GARANT Štednja u odnosu na
proseĉnu imovinu Fonda iznosili su 0,12%.
Nakon spajanja fondova, a do 31.12.2013. godine nije bilo troškova koji su teretili ĉlanove fonda DDOR GARANT ŠTEDNJA.
4. Neto prinosi Fonda
1. Prinos Fonda za poslednju poslovnu godinu 01.01.2013-31.12.2013 je 11.01%
2. Petogodišnji prinos od poĉetka poslovanja Fonda 01.01.2009-31.12.2013. je 11,02%
3. Prinos od poĉetka poslovanja do 31.12.2013. godine iznosi 11,16%
Grafički prikaz godišnjih neto prinosa od početka poslovanja
15,00%
13,15%
13,69%
13,96%
14,01%
14,00%
13,00%
11,15%
11,34%
11,62%
10,99%
10,91%
11,13%
10,00%
10,89%
10,58%
10,32%
10,73%
11,21%
11,00%
11,28%
12,07%
12,00%
9,00%
8,00%
7,00%
6
Feb-14
Nov-13
Aug-13
May-13
Feb-13
Nov-12
Aug-12
May-12
Mar-12
Dec-11
Sep-11
Jun-11
Mar-11
Dec-10
Sep-10
Jun-10
Mar-10
Dec-09
6,00%
Godišnji prinos na kraju kvartala
Godisnji prinos na kraju
kvartala
31.03
2009
2010
2011
2012
2013
30.06.
12,31%
7,47%
10,57%
12,35%
30.09
12,51%
5,93%
12,73%
13,33%
12,48%
5,04%
12,75%
13,47%
31.12.
13,76%
9,84%
7,41%
12,32%
11,01%
Prosečan petogodišnji prinos na kraju kvartala
Prosečan petoodisnji prinos
na kraju kvartala
31.03
2013
30.06.
30.09
31.12.
11,02%
Napomena: Prinosi ne predstavljaju garanciju budućih rezultata, odnosno mogu biti viši ili niţi od navedenih. Nezavisno od
posmatranja riziĉnosti ulaganja fonda, ne pruţaju potpunu informaciju o uspešnosti poslovanja fonda.
5.Struktura imovine Fonda
Struktura imovine Fonda na dan 30.12.2013. godine i 31.12.2013 godine:
STRUKTURA IMOVINE
Novac na kastodi računu kod Uni Credit banke
UDEO 30.12.2013 UDEO 31.12.2013 TRŽIŠTE
6,96%
6,93% UNICREDIT BANK SRBIJA A.D., BEOGRAD
Rajićeva 27-29 Beograd
Trezorski zapisi Republike Srbije
16,89%
16,90% Vanberzansko
Obveznice Republike Srbije
76,13%
76,16% Vanberzansko
Potrazivanja
UKUPNA IMOVINA
0,01%
0,01%
100,00%
100,00%
6.Prava i obaveze članova Fonda i društva za upravljanje
Uplata penzijskih doprinosа
Penzijski doprinos u Fond uplaćuje:
a) fiziĉko lice – ĉlan Fonda ili drugo lice za raĉun fiziĉkog lica,
b) organizator, u svoje ime i za raĉun zaposlenog, odnosno ĉlana sindikata, u skladu sa penzijskim planom,
c) poslodavac, u ime i za raĉun zaposlenog, u skladu sa Ugovorom o ĉlanstvu.
Minimalni iznos penzijskih doprinosa
Minimalni iznos penzijskih doprinosa za uplatu u Fond je 500,00 dinara. Ćlan fonda će sam odrediti visinu uplate, iznad
definisanog minimuma, shodno svojim mogućnostima. Uplata penzijskih doprinosa je dobrovoljna i ne obavezuje ĉlana
/obveznika uplate/ na odreĊenu dinamiku uplata.
Mogući načini plaćanja doprinosa i način konverzije uplata doprinosa u investicione jedinice i isplata
akumuliranih sredstava u dinarima
Naĉin uplate penzijskog doprinosa na individualni raĉun ĉlana Fonda je izbor ĉlana Fonda, odnosno obveznika uplate, koji moţe
biti: trajni nalog, obustava od zarade odnosno administrativna zabrana, elektronskim ili telefonskim nalozima, uplatom u
poslovnicama banke, poštama i sliĉno. Uplata se moţe vršiti svakog dana od 0 do 24.00 ĉasa na raĉun Fonda Societe Generale
Banka Srbija, a.d Beograd, Bulevar Zorana ĐinĊića 50 A/B (kastodi banka) raĉun broj 2750010222589808-05
7
Uplaćeni penzijski doprinosi, kao i sredstva koja su preneta iz drugog fonda, dodaju se na stanje na individualnom raĉunu ĉlana
fonda, a broj investicionih jedinica po toj transakciji izraĉunava se kao decimalni broj (s pet decimala) dobijen deljenjem iznosa
transakcija sa vrednošću investicione jedinice koja je obraĉunata na dan kada su uplaćeni doprinosi prispeli na raĉun fonda.
Prestanak uplata penzijskih doprinosa od strane ĉlana/obveznika uplate ne dovodi do prestanka ĉlanstva i raskida ugovora o
ĉlanstvu, a ĉlan i u tom sluĉaju moţe da raspolaţe svojim akumuliranim sredstvima kada se za to ispune zakonski uslovi.
Uplate doprinosa i sredstava prenete iz drugog fonda prispela na raĉun fonda u kastodi banci do 24.00 ĉasa svakog dana, kao i
nalozi za isplatu koje je društvo za upravljanje dostavilo kastodi banci do 24.00 ĉasa svakog dana – konvertuju se u investicione
jedinice, odnosno dinare, prema vrednosti investicione jedinice koja je obraĉunata za taj dan.
Sredstva koja se prenose drugom fondu, stvarni troškovi prenosa i isplaćena sredstva oduzimaju se od stanja na individualnom
raĉunu ĉlana Fonda. Broj investicionih jedinica po toj transakciji izraĉunava se kao decimalni broj (sa pet decimala) dobijen
deljenjem vrednosti transakcije sa vrednošću investicione jedinice Fonda koja je obraĉunata na dan dostavljanja naloga za
isplatu.
U sluĉaju smrti ĉlana dobrovoljnog penzijskog fonda, sredstva na njegovom raĉunu prenose se licu koje je ĉlan imenovao
Ugovorom o ĉlanstvu, a ukoliko nije odreĊeno nasledno lice, postupa se u skladu sa zakonom kojim su propisana nasledna prava.
Način obračuna vrednosti investicione jedinice Fonda
Obraĉun vrednosti imovine Fonda vrši se svakodnevno. Dan vrednovanja imovine Fonda (t) jeste dan koji prethodi danu obraĉuna
vrednosti neto imovine Fonda (t+1).
Vrednost imovine Fonda ĉini zbir vrednosti hartija od vrednosti iz portfolija dobrovoljnog penzijskog Fonda, investicionih jedinica
otvorenih investicionih fondova u koje je uloţena imovina Fonda, nepokretnosti u vlasništvu Fonda, depozita novĉanih sredstava
Fonda kod banaka, novĉanih sredstava Fonda na raĉunima kod kastodi banke i potraţivanja Fonda – obraĉunatih prema poštenoj
fer vrednosti na najmanje pet decimala koja se odreĊuje u skladu sa meĊunarodnim standardima i Odlukom o proceni i
obaĉunavanju trţišne i neto vrednosti imovine dpf i utvrĊivanju jedinstvene poĉetne vrednosti investicionih jedinica (SL.glasnik
RS br.61/2011 ). Neto vrednost imovine Fonda jednaka je razlici vrednosti imovine i obaveza Fonda na isti dan, odnosno
proizvodu broja investicionih jedinica i vrednosti investicione jedinice. Investiciona jedinica je srazmerni obraĉunski udeo u
ukupnoj neto imovini Fonda. Poĉetna vrednost inveticione jedinice za sve fondove iznosi 1.000,00 dinara. Uplatom penzijskog
doprinosa ĉlan Fonda kupuje odgovarajući broj investicionih jedinica po vrednosti investicione jedinice obraĉunate na dan kada
su doprinosi prispeli na raĉun Fonda.
Poreski tretman fonda
Dobrovoljni penzijski fond nema svojstvo pravnog lica, nije obveznik poreza na dobit pravnih lica, kao ni poreza na dodatu
vrednost.
Poreski tretman člana fonda
Uplata penzijskog doprinosa iz sopstvenih sredstava poslodavca za svoje zaposlene do iznosa od 5.329,00 dinara meseĉno po
zaposlenom, osloboĊeno je plaćanja poreza na dohodak i doprinosa za socijalno osiguranje.
Zaposleni koji penzijski doprinos uplaćuju putem administrativne zabrane imaju pogodnost da do iznosa koji je zakonom propisan
kao neoporeziv (trenutno je to iznos od 5.329,00 i menja se na godišnjem novou) ne plaćaju porez na dohodak graĊana ĉija je
stopa 10%.
Primer obraĉuna:
 Ukoliko se zaposleni opredeli za iznos penzijskog doprinosa od 3.000,00 dinara, obustavom iz zarada, na njegov
individualni raĉun će biti uplaćeno 3.000,00 dinara, a zaposleni je realno uplatio 2.700,00 dinara (razlika koja ostaje
zaposlenom od 300,00 dinara jeste podsticaj drţave samom zaposlenom i poslodavac nema pravo da ovu razliku zadrţi
za sebe).
 Ukoliko se zaposleni opredeli za iznos od 2.000,00 dinara na individualni raĉun u Fondu, zaposleni plaća 1.800,00
dinara obustavom iz zarade
Osnovi raskida ugovora o članstvu
Ugovor o ĉlanstvu se ne moţe raskinuti osim u sluĉajevima predviĊenim Zakonom o dobrovoljnim penzijskim fondovima i
penzijskim planovima (Sl. Glasnik RS 85/2005 i 31/2011), a to su potpuni prenos sredstava sa individualnog raĉuna u drugi fond,
podizanje celokupnih sredstava sa individualnog raĉuna kada se za to steknu starosni uslovi i u sluĉaju trajne nesposobnosti za
rad prema nalazu organa veštaĉenja Republiĉkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje. Za sve ĉlanove u dobrovoljnom
penzijskom fondu vaţe isti zakonski uslovi u pogledu raskida ugovora o ĉlanstvu.
Ako ĉlan Fonda prestane da uplaćuje doprinose, njegovo ĉlanstvo ne prestaje i on u tom sluĉaju nakon ispunjenja starosnog
uslova moţe da raspolaţe svojim akumuliranim sredstvima. Ĉlan Fonda koji prestane da uplaćuje penzijski doprinos ne moţe po
tom osnovu biti utuţen.
8
Posebna prava članova penzijskog plana u slučaju prestanka radnog odnosa
Lice, ĉlan penzijskog plana u sluĉaju prestanka radnog odnosa zadrţava status ĉlana Fonda u koji je bivši
poslodavac uplaćivao penzijske doprinose, ĉlanstvo se ne prekida, dotadašnje uplate se ne gube, individualni raĉun
neće biti zatvoren, a Društvo novac nastavlja da investira. Za sve ĉlanove u dobrovoljnom penzijskom fondu vaţe
isti zakonski uslovi u pogledu raskida ugovora o ĉlanstvu.
Prenos računa u drugi fond
Da bi ĉlan podneo zahtev za prenos sredstava neophodno je da prvo zakljuĉi ugovor o ĉlanstvu sa Društvom u ĉiji fond ţeli da
prenese sredstva. Ĉlan moţe da zahteva da se njegova sredstva, u potpunosti ili delimiĉno iz fonda ĉiji je ĉlan, prenesu na raĉun
drugog fonda podnoseći Zahtev za prenos Društvu uplatiocu (tj. Društvu iz ĉijeg fonda ĉlan prenosi sredstva), koji preuzima u
prostorijama Društva ili preko njegovog sajta. Tom prilikom on dostavlja original liĉnu kartu (ili neki drugi liĉni dokument, npr.
pasoš) radi utvrĊivanja identiteta lica koji podnosi zahtev za prenos sredstava.
Društvo za upravljanje koje primi zahtev za prenos sredstava od strane podnosioca zahteva za prenos (Društvo-uplatilac) duţno
je da utvrdi identitet podnosioca zahteva , kao i da u neposrednoj saradnji s društvom za upravljanje fondom u ĉiji se fond
sredstva prenose (Društvo-primalac) proveri potpunost i taĉnost informacija iz tog zahteva i ukoliko je potrebno, pribavi sve
dodatne informacije. Ako su informacije iz tog zahteva nepotpune, odnosno netaĉne-Društvo uplatilac je duţno da u najkraćem
roku pribavi dodatne, odnosno taĉne informacije.
Kada se sredstva prenose u drugi fond kojim upravlja drugo društvo za upravljanje, Društvo uplatilac je duţno da Društvu
primaocu bez odlaganja dostavi predlog Ugovora o prenosu sredstava sa individualnog raĉuna iIi izveštaj o sredstvima ĉlana fonda
koja se prenose.
Društvo-primalac je duţno da u roku od 15 (petnaest) od dana kada je Društvo uplatilac primilo uredan zahtev za prenos
sredstava zakljuĉi Ugovor o prenosu sredstava. Društvo-uplatilac je duţno da u roku od 8 (osam) dana od dana zakljuĉenja
Ugovora o prenosu sredstava kastodi banci dostavi nalog za prenos sredstava sa individualnog raĉuna. U sluĉaju kada se sredstva
prenose u fond kojim upravlja drugo društvo ĉlan Fonda mora raĉunati i na naknadu za prenos raĉuna ĉlana Fonda ĉime se
umanjuje iznos sredstava koji se prenosi u drugi Fond.
Kada se sredstva prenose u drugi fond kojim upravlja Društvo uplatilac, Društvo uplatilac je duţno da u roku od 15 (petnaest)
dana od dana kada je primljen uredan zahtev, sredstva prenese u skladu sa tim zahtevom.
Društvo primalac je duţno da na odgovarajući naĉin obavesti ĉlana fonda o datumu prijema prenetih sredstava, kao i o iznosu
sredstava.
Uslovi koji moraju biti ispunjeni za sticanje prava na povlačenje akumuliranih sredstava
Ĉlan/korisnik prava ima pravo na povlaĉenje i raspolaganje akumuliranim sredstvima sa navršenih 58 godina ţivota. Povlaĉenje i
raspolaganje akumuliranim sredstvima ĉlan mora zapoĉeti najkasnije sa navršenih 70 godina ţivota. Ĉlan fonda moţe povući
jednokratnom isplatom najviše do 30% akumuliranih sredstava.
Lica koja imaju zakljuĉene ugovore o ĉlanstvu, odnosno lica za koja su zakljuĉeni ugovori o penzijskom planu do dana stupanja
Zakona o DPF i PP (Sl. Glasnik RS 85/2005 i 31/2011) stiĉu pravo na povlaĉenje i raspolaganje akumuliranim sredstavima sa
navršene 53 godine ţivota i mogu povući jednokratnom isplatom do 100% akumuliranih sredstava.
Pravo na povlaĉenje i raspolaganje akumuliranim sredstvima moţe se ostvariti i pre navršene 58 godine ţivota u sluĉaju trajne
nesposobnosti za rad prema nalazu organa veštaĉenja Republiĉkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje. Bliţe uslove na
raspolaganje i povlaĉenje akumuliranih sredstava u sluĉaju trajne nesposobnosti za rad prema nalazu organa veštaĉenja
Republiĉkog PIO utvrĊuje Ministar nadleţan za poslove rada i penzijskog osiguranja.
Načini i rokovi za ispunjenje obaveze po osnovu povlačenja akumuliranih sredstava iz fonda
Akumulirana sredstva mogu se povući:
-jednokratnom isplatom
-programiranom isplatom
-kupovinom anuiteta
-kombinacijom ovih naĉina.
Kod jednokratne isplate akumuliranih sredstava ĉlana Fonda, na osnovu njegovog zahteva, Društvo donosi Rešenje na osnovu
koga se vrši isplata do 30% sredstava na raĉun ĉlana Fonda u roku od osam dana od dana podnošenja zahteva za jednokratnu
isplatu sredstava.
Programirana isplata vrši se na osnovu Ugovora koji se zakljuĉuje izmeĊu ĉlana fonda i društva za upravljanje u
standardizovanom formatu koji propisuje Narodna banka Srbije. Dinamiku programirane isplate odrediće ĉlan fonda (u smislu da
li ţeli jednom meseĉno, kvartalno, godišnje i sl), kao i naĉin obraĉuna programiranih isplata. Pod naĉinom obraĉuna
programiranih isplata podrazumeva se mogućnost definisanja broja investicionih jedinica ili definisanja novĉanih sredstava koja
9
se isplaćuju. Najkraći period u kome je moguće ugovoriti programiranu isplatu je dve godine. Rok za obraĉun i zakljuĉenje
ugovora o programiranoj isplati je 30 dana od dana podnošenja zahteva ĉlana Fonda, a dinamika isplate vrši se u rokovima koji su
utvrĊeni Ugovorom o programiranoj isplati.
Povlaĉenje i raspolaganje akumuliranim sredstvima kupovinom anuiteta podrazumeva prenos sredstava u društvo za osiguranje po
nalogu i za raĉun ĉlana Fonda. Društvo je u obavezi da u roku od 15 dana od podnošenja zahteva za kupovinu anuiteta prebaci
sredstva ĉlana fonda Društvu za osiguranje.
Podnošenje prigovora
Ĉlan fonda moţe na rad društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom podneti prigovor Narodnoj banci Srbije u pisanoj
formi. Ĉlan će se na ovaj naĉin obratiti Narodnoj banci Srbije samo ukoliko je pre toga podneo pismeni prigovor društvu i nije bio
zadovoljan odgovorom ili društvo o njegovom prigovoru nije odluĉilo u roku od 30 dana od dana prijema ovog prigovora. Klijent
uz prigovor dostavlja i prigovor koji je upuĉen društvu, odgovor društva ukoliko je dostavljeno i dokumentaciju na osnovu koje se
moţe razmatrati prigovor.
Narodna banka Srbije ĉe najkasnije u roku od 8 dana od dana prijema prigovora , dopisom zatraţiti od društva da se izjasni o
navodima iz prigovora i istovremeno ĉe obavestiti klijnta. Društvo je duzno da se izjasni u roku od 8 dana od dana prijema dopisa
kao i da dostavi dokaze kojima se to potvrĊuje. Narodna banka Srbije će pismenim putem obavestiti klijenta o izjašnjenju
društva , kao i o predlogu društva za rešenje spornog odnosa ako je takav predlog dat, najkasnije u roku od 8 dana od dana
prijema izjašnjenja.
Dokumentacija neophodna za zaključenje ugovora o članstvu
Za zakljuĉenje ugovora o ĉlanstvu neophodno je dostaviti fotokopiju liĉne karte (ili pasoša), dok je original
potrebno priloţiti na uvid.
Postupak podnošenja zahteva za povlačenje sredstava
Da bi ĉlan Fonda podneo zahtev za povlaĉenje sredstava neophodno je da dostavi fotokopiju liĉne karte (pasoša) i
platne kartice raĉuna na koji ţeli da mu se sredstva uplate (original dokumenata na uvid). TakoĊe je neophodno
da popuni Zahtev za povlaĉenje i raspolaganje akumuliranim sredstvima.
Godišnje obaveštavanje članova dobrovoljnog penzijskog fonda
Društvo za upravljanje fondom je duţno da jednom godišnje, a najkasnije do 31. marta tekuće godine za
prethodnu godinu, dostavi svakom ĉlanu dobrovoljnog penzijskog fonda, izvod sa stanjem na njegovom
individualnom raĉunu na poslednji dan prethodne godine, odnosno obaveštenje o:




Datumima i iznosima uplata penzijskog doprinosa,
Broju investicionih jedinica u vlasništvu ĉlana i njihovoj pojedinaĉnoj vrednosti u momentu uplate
penzijskog doprinosa,
Naknadama za usluge isplaćenim sa raĉuna ĉlana dobrovoljnog penzijskog fonda i
Vrednosti imovine dobrovoljnog penzijskog fonda.
Društvo za upravljanje je duţno da ĉlanu dobrovoljnog penzijskog fonda, na njegov zahtev, dostavi obaveštenje u
roku od tri dana od dana podnošenja zahteva.
Finansijski izveštaji
Finansijski izveštaji društva za upravljanje i dobrovoljnog penzijskog fonda dostupni su na internet stranici društva www.garantpenzije.eu, internet stranici Narodne banke Srbije www.nbs.rs, kao i u prostorijama Društva svakog radnog dana.
Posrednici Društva za upravljanje
Društvo moţe neposredno ili preko posrednika obavljati usluge pruţanja informacija o ĉlanstvu i druge radnje
kojima se zainteresovana lica informišu o poslovanju. Narodna banka Srbije odreĊuje koje vrste finansijskih
institucija mogu biti posrednici i vodi evidenciju posrednika.
1.
Društvo je zakljuĉilo Ugovor o poslovnoj saradnji sa Sberbank Srbija a.d. Beograd kao posrednikom Društva u vezi
pruţanja informacija potencijalnim ĉlanovima Fonda o naĉinu uĉlanjenja u Fond i o poslovanju Fonda.
Potencijalni ĉlanovi Fonda se mogu informisati o ĉlanstvu u Fondu u sedištu Sberbank Srbija a.d. Novi Beograd, u
Bulevaru Mihajla Pupina br. 165g, kod posrednika Društva Maje Pavlović na kontakt telefon 011/2013-278.
10
2.
Društvo je zakljuĉilo Ugovor o posredovanju sa Societe Generale Banka Srbija Beograd, kao posrednikom Društva
u vezi pruţanja informacija potencijalnim ĉlanovima Fonda o naĉinu uĉlanjenja u Fond i o poslovanju Fonda.
Potencijalni ĉlanovi Fonda se mogu informisati o ĉlanstvu u Fondu, a ĉlanovi Fonda mogu podneti zahtev za
povlaĉenje ili transfer sredstava u drugi fond u sledećim filijalama Societe Generale Banke Srbija a.d. Beograd:
Adresa filijale Societe
Generale Banke Srbija a.d.
Beograd
Sombor, Kralja Petra I br. 8
Novi Sad, Trifkovićev trg br. 5
Melenci, Srpskih vladara br. 54a
Paraćin, Kralja Petra I br. 24
Beograd, Beogradska 39
Pirot, Trg Dobrice Milutinovića
bb
Baĉka Palanka, Jugoslovenske
armije br.11
Obrenovac, Kralja Petra I br. 24
Smederevska Palanka, Svetog
Save br. 25
Beograd, Cara Dušana br. 22
Kula, Maršala Tita br.228
Beograd-Ţarkovo, Trgovaĉka
br. 9
Niš, Trg Kralja Milana bb
Ruma, ul. Glavna br. 188
Telefon
Ime i prezime
posrednika
Matični broj
posrednika
Broj i datum izdavanja
licence NBS
025-433461
021-4720464
023-741010
035-573150
011-3011629
010-313404
Saša Balać
Nenad Ĉaĉin
Zoran Delić
Jovana Grujić
Marko Janković
Sunĉica Jovanović
1206979812516
1209981820401
1104978850034
3004988723221
2504982710273
1901976737513
G br.
G br.
G br.
G br.
G br.
G br.
3344 od 31.05.2012.
3343 od 31.05.2012.
3360 od 31.05.2012.
3340 od 31.05.2012.
3352 od 31.05.2012.
3359 od 31.05.2012.
021-6040384
Jovana Jović
2405982805306
G br. 3349 od 31.05.2012.
011-8727055
026-341030
Zorana Kneţević
AnĊela Marković
0511973715156
1304979766028
G br. 3355 od 31.05.2012.
G br. 3361 od 31.05.2012.
011-3019891
025-729791
011-3011683
Tanja Milutinović
Jelena Mirković
Jelena Starĉević
1703975786042
1007975835020
2706973715213
G br. 3354 od 31.05.2012.
G br. 3339 od 31.05.2012.
G br. 4937 od 31.05.2012.
018-500340
022-474004
Ivana Radojković
Dragana Prodanović
1707975736016
2102980715390
G br. 6285 od 07.08.2012.
G br. 3337 od 31.05.2012.
Društvo ima zakljuĉene ugovore o posredovanju sa 33 fiziĉka lica koja poseduju dozvolu Narodne banke Srbije za
obavljanje poslova informisanja o ĉlanstvu u Fondu i o poslovanju Fonda. Od 33 posrednika - fiziĉkih lica sa kojima
Društvo ima zakljuĉen ugovor o posredovanju u Sberbanci a.d. Beograd je zaposlen 1 posrednik Društva, u Societe
Generale Bank Srbija a.d. Beograd je zaposleno 14 posrednika Društva i kod Akcionarskog društva za osiguranje
»DDOR« Novi Sad je zaposleno 18 posrednika-fiziĉkih lica sa kojima Društvo ima zakljuĉen ugovor o posredovanju.
3.
Na osnovu navedenog, Društvo je zakljuĉilo Ugovor o poslovnoj saradnji sa »DDOR« a.d.o. Novi Sad po poslovima
prijema zahteva za isplatu ili transfer sredstava ĉlanova Fonda u drugi dobrovoljni penzijski fond i vršenja usluga
identifikacije ĉlanova Fonda prilikom prijema zahteva za povlaĉenje ili transfer sredstava.
Potencijalni ĉlanovi Fonda se mogu informisati o ĉlanstvu u Fondu, a ĉlanovi Fonda mogu podneti zahtev za
povlaĉenje ili transfer sredstava u drugi fond u sledećim filijalama DDOR a.d.o. Novi Sad:
Adresa filijale DDOR a.d.o.
Novi Sad
Novi Sad, Ţelezniĉka 5
Vršac, Đue Jakšića 8
Sombor, Trg Koste Trifkovića 1
Panĉevo, Muĉeniĉka 19
Kikinda,
Trg
srpskih
dobrovoljaca 13
Odţaci, Knez Mihailova 27
Apatin, Blok 4a
Baĉ, Maršala Tita 7
Senta, Poštanska 14
Vrbas, Maršala Tita 42
Kula, Lenjinova bb
Beĉej, Novosadska 1a
Uţice, Vukote Dabića 11
Ĉaĉak, Dobraĉina 3
Leskovac, Rade Konĉara 1
Ćuprija, KaraĊorĊeva 131
S.Mitrovica, Svetog Dimitrija 6
Paraćin,Kralja Petra bb, Aneks
Kocke II
Telefon
021-4871-000
013/839-890
025/26-440
013/344-989
0230/21-502
Ime i prezime
posrednika
Ljubiša Dragić
Miljana Savić
Nada Banić
Bogdanović Jovica
Miroslav Trnić
Matični broj
posrednika
2206953800076
3004966870016
2502956305503
2203964230019
2108957845013
Broj i datum izdavanja
licence NBS
G br. 8192 od 28.06.2007.
G br. 5158 od 28.03.2007.
G br. 8186 od 28.06.2007.
G br. 3080 od 26.02.2009.
G br. 8178 od 28.06.2007.
025/5742-313
025/773-163
021/770-192
024/815-501
021/706-409
025/722-625
021/6912-790
031/510-002
032/227-608
016/231-720
035/8472077
022/610-544
035/567-226
Milan Miljković
Ljiljana Trtica
Stanislava Banović
Aleksandra Pakaški
Ljiljana Bojić
Tešić Ţarko
Franjo Tanĉik
Jelena Đurić
Branka Kaliĉanin
Jelena Stanković
Sneţana Marjanović
Milan Stojanović
Ruţica Matić
1901963810068
1001968815068
2704971805093
2007966825032
0507959835036
1308960810048
1901950830019
1910971787848
0802959136539
1906979745020
2702958727816
1508950890034
0601963715203
G br.
G br.
G br.
G br.
G br.
G br.
G br.
G br.
G br.
G br.
G br.
G br.
G br.
11
5011 od 22.03.2007.
8190 od 28.06.2007.
8196 od 28.06.2007.
745 od 24.01.2008.
5163 od 28.03.2007.
8958 od 03.09.2009.
5162 od 28.03.2007.
4679 od 12.05.2009.
11364 od 08.10.2007.
5171 od 28.03.2007.
5167 od 28.03.2007.
8187 od 28.06.2007.
5177 od 28.03.2007.
Fiziĉka lica koja poseduju dozvolu NBS za obavljanje usluga pruţanja informacija o ĉlanstvu u dobrovoljnom
penzijskom fondu i usluge informisanja o poslovanju dobrovoljnog penzijskog fonda ne mogu primati novĉane
uplate radi kupovine investicionih jedinica
Obaveštavanje članova Fonda o izmenama Prospekta, Skraćenog prospekta i opštih akata Društva
Kada nastupe znaĉajnije promene, Društvo za upravljanje je duţno da u roku od osam dana od dana nastanka takvih okolnosti
dostavi Narodnoj banci Srbije izmenjeni Prospekt i Skraćeni prospekt Fonda kako bi Narodna banka Srbije dala saglasnost na
izmenjeni Prospekt i Skraćeni prospekt dobrovoljnog penzijskog fonda. Pod znaĉajnijim promenama podrazumeva se promena
usled kojih podaci u Prospektu, odnosno Skraćenom prospektu bitno odstupaju od stvarnog stanja, a naroĉito se podrazumevaju
izmene Pravila poslovanja i Pravilnika o tarifi, promena u vrednosti i strukturi imovine fonda, promena Investicione politike, kao i
obavezne godišnje izmene Prospekta i Skraćenog prospekta zbog sastavljanja godišnjih finansijskih izveštaja Društva i Fonda i
druge promene koje bitno utiĉu na precizno saznanje ĉlana o Fondu i na donošenje odluke o ĉlanstvu. Društvo je u obavezi da
Narodnoj banci Srbije dostavi Prospekt i Skraćeni prospekt Fonda radi dobijanja saglasnosti najkasnije do 31.
marta tekuće godine sa podacima sa stanjem na dan 31. decembra prethodne godine.
Društvo je duţno da, u roku od 15 dana od dana dobijanja saglasnosti NBS na izmenjene prospekte i skraćene prospekte, javno
objavi skraćeni prospekt u najmanje jednom dnevnom listu koji se distribuira na celoj teritoriji Republike u tiraţu od najmanje
100.000 primeraka, kao i na svojoj internet stranici.
Društvo za upravljanje je obavezno da dostavi izmene i dopune Pravila poslovanja svim ĉlanovima dobrovoljnog penzijskog
fonda, odnosno obveznicima uplate na koje se te izmene i dopune odnose (najkasnije 30 dana pre poĉetka njihove primene), u
sluĉajevima kada izmene i dopune mogu uticati na jasnu predstavu ĉlana o Fondu i na donošenje celishodne odluke o ĉlanstvu,
kao i uvek kad se vrši izmena Pravila poslovanja u delovima koji se odnose na meĊusobne odnose Društva za upravljanje i ĉlanova
Fonda, kriterijume za obrazovanje investicionog portfolija Fonda i Investicionu politiku i naĉin obaveštavanja ĉlanova o
odreĊenim bitnim pitanjima (promenama Investicione politike, vrednosti imovine dobrovoljnog penzijskog fonda i vrednosti
investicionih jedinica, posebnim rizicima investiranja, izmenama Pravilnika o tarifi i drugim bitnim pitanjima).
Društvo za upravljanje je duţno da izmene i dopune Pravila poslovanja objavi na svojoj internet stranici i oglasnoj tabli najmanje
30 dana pre poĉetka njihove primene.
Društvo za upravljanje je obavezno da obaveštenje o izmenama i dopunama Pravilnika o tarifi dostavi svim ĉlanovima Fonda,
odnosno obveznicima uplate na koje se ovo povećanje odnosi (najkasnije 30 dana pre poĉetka njihove primene), ako Društvo za
upravljanje menja svoju Tarifu povećavanjem naknada. Isto tako, Društvo je duţno da te izmene objavi na svojoj Internet
prezentaciji – najkasnije 30 dana pre poĉetka njihove primene.
Ako Društvo za upravljanje Fondom menja svoju Tarifu sniţavanjem naknada, duţno je da te izmene objavi na svojoj Internet
prezentaciji pre poĉetka njihove primene.
7.Društvo za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom
Poslovno ime i sedište Društva: DDOR GARANT društvo za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom a.d. Beograd
Adresa sedišta: Beograd, Maršala Birjuzova br. 3-5
Matiĉni broj: 20230240
PIB: 104746708
Internet stranica : www.garant-penzije.eu
Telefon: 381 11 3036 142
Fax: 381 11 3036 143
Ukupan kapital Društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom »DDOR GARANT« a.d. Beograd na dan
31.12.2013. godine iznosio je iznosio je 148.596.126,50 dinara.
Akcionari Društva za upravljanje:
1. »Skupina Prva« d.d., Ţelezna cesta 18, Ljubljana, Republika Slovenija,
2. »DDOR« Novi Sad akcionarsko društvo za osiguranje, Bulevar Mihaila Pupina 8, Novi Sad, Republika Srbija i
3. »DDOR RE« akcionarsko društvo za reosiguranje , Bulevar Mihaila Pupina 8, Novi Sad, Republika Srbija.
Nadzorni odbor
Nadzorni odbor Društva ĉine:





Alenka Ţnidaršiĉ Kranjc (Predsednik),
Maurizio Valla (ĉlan),
Tatjana Rakoĉević (ĉlan),
Damir Verdev (ĉlan) i
Janez Kranjc (ĉlan).
12
Nadleţnosti Nadzornog odbora Društva su u skladu sa Zakonom o privrednim društvima i Statutom Društva, a odnose se na:
1) utvrĊuje poslovnu strategiju i poslovne ciljeve Društva i nadzire njihovo ostvarivanje,
2) nadzire rad Izvršnog direktora,
3) vrši unutrašnji nadzor nad poslovanjem Društva,
4) ustanovljava raĉunovodstvene politike Društva i politike upravljanja rizicima,
5) utvrĊuje finansijske izveštaje Društva, odobrava Poslovni plan Društva i podnosi ih Skupštini na usvajanje,
6) daje i opoziva prokuru,
7) saziva sednice Skupštine, utvrĊuje predloge odluka Skupštine i utvrĊuje predlog dnevnog reda za sednice Skupštine,
8) donosi opšta akta i akta poslovne politike Društva,
9) donosi odluku o sticanju sopstvenih akcija i utvrĊuje trţišnu vrednost akcija,
10) donosi odluku o raspodeli meĊudividendi akcionarima,
11) imenuje i razrešava Izvršnog direktora Društva, predlaţe Skupštini visinu naknada Izvršnog direktora, kao i Ugovor o radu za
Izvršnog direktora,
12) daje saglasnost Izvršnom direktoru za preduzimanje poslova ili radnji u skladu sa Zakonom o privrednim društvima, ovim
Statutom, odlukama Skupštine i odukama Nadzornog odbora,
13) vrši druge poslove i donosi odluke u skladu sa Zakonom o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima,
Zakonom o privrednim društvima, ovim Statutom i odlukama Skupštine.
Izvršni direktor Društva je Miloš Škrbić, sa ovlašćenjem da zastupa Društvo, organizuje i rukovodi radom Društva.
DDOR GARANT društvo za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom a.d. Beograd upravlja sa dva fonda:
1.
Dobrovoljnim penzijskim fondom »DDOR GARANT Ekvilibrio« - Fond koji je namenjen ĉlanovima koji ţele da njihova
sredstva budu uloţena u najsigurnije drţavne hartije od vrednosti i koji kroz duţi period ulaganja i kapitalizacije,
oĉekuju prinose i uvećanje imovine u skladu sa preuzetim rizikom. Fond je namenjen ĉlanovima koji imaju umeren do
konzervativan nivo tolerancije ka riziku,
2.
Dobrovoljnim penzijskim fondom »DDOR GARANT Štednja« – Fond koji je prevashodno namenjen ĉlanovima koji nemaju
visok nivo tolerancije prema promeni deviznog kursa, odnosno prema deviznom riziku, s obzirom da će se imovina ovog
fonda plasirati u najsigurnije dinarske hartije od vrednosti i novĉane depozite u dinarima.
Napomena
DDOR GARANT društvu za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom a.d Beograd je dana 12.12.2013. godine izdata
od strane Narodne banke Srbije dozvola za spajanje Dobrovoljnog penzijskog fonda «DDOR GARANT DINAR« i
Dobrovoljnog penzijskog fonda »Societe Generale Štednja«. Spajanje ovih fondova izvršeno je dana 27.12.2013. godine
na taj naĉin što se Dobrovoljnom penzijskom fondu »Societe Generale Štednja« kao Fondu sticaocu pripojio
Dobrovoljni penzijski fond «DDOR GARANT Dinar« prenosom svoje celokupne imovine i obaveza koji je na taj naĉin
prestao da postoji bez raspuštanja, pri ĉemu je novo poslovno ime Fonda sticaoca od dana spajanja Dobrovoljni
penzijski fond «DDOR GARANT Štednja«.
Saradnja sa brokersko-dilerskim društvima
Brokersko-dilerska društva sa kojima je zakljuĉen ugovor i uspostavljena saradnja su: BDD »Sinteza Invest Group«
a.d. Beograd, BDD »Mediolanum Invest« a.d. Beograd, »SBERBANK Srbija« a.d. Beograd, »Komercijalna banka«
a.d., Beograd, »VojvoĊanska banka« a.d. Novi Sad i BDD »Intercapital Securities« a.d. Beograd.
13
Poslovno ime i sedište eksternog revizora
Reviziju finansijskih izveštaja Društva za upravljanje »DDOR GARANT«, Dobrovoljnog penzijskog fonda »DDOR GARANT Ekvilibrio«
i Dobrovoljnog penzijskog fonda »DDOR GARANT Štednja«, za poslovnu 2013. i 2014 godinu vršiće revizorska kuća »DELOITTE«
d.o.o., Terazije broj 8. 11000 Beograd.
Uvid u opšte akte i finansijske izveštaje
Uvid u opšte akte i finansijske izveštaje Društva je svakog radnog dana u sedištu Društva, u Beogradu, ul. Maršala
Birjuzova 3-5, u vremenu od 8-16h, kao i na internet stranici Društva.
Kastodi banka
Kastodi banka obavlja kastodi usluge u skladu sa propisima. Kastodi banka je duţna da izvršava naloge fonda osim ako oni nisu u
suprotnosti sa propisima. Kastodi banka otvara i vodi raĉune hartija od vrednosti dobrovoljnog penzijskog fonda kod Centralnog
registra hartija od vrednosti u svoje ime, a za raĉun ĉlanova Fonda, kontroliše, odobrava i svakodnevno izveštava Narodnu banku
Srbije o obraĉunatoj neto-vrednosti imovine fonda i vrednosti investicione jedinice i obavlja druge poslove, u skladu sa Zakonom
o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima i propisima kojima se ureĊuje trţište hartija od vrednosti.
Kastodi banka Fonda na dan 30.12.2013. godine i 31.12.2013 godine je UniCredit banka Srbija a.d. Beograd, Rajićeva br. 27-29.,
Beograd.
Napomena:
Društvo za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom »DDOR GARANT« a.d. Beograd zakljuĉilo je Ugovor o obavljanju kastodi
usluga sa »Societe Generale bank Srbija« a.d. Beograd umesto dosadašnje »UniCredit bank« a.d. Beograd, ĉime će se promeniti
dasadašnji uplatni raĉun za penzijske doprinose ĉlanova Dobrovoljnog penzijskog fonda »DDOR GARANT Štednja«.
Od dana 19.02.2014. godine uplatni raĉun za ĉlanove Fonda je 2750010222589808-05 kod »Societe Generale bank Srbija« a.d.
Beograd.
8.Osnovna uloga Prospekta
Prospekt je dokument koji potencijalnom ĉlanu fonda treba da pruţi sve neophodne informacije na osnovu kojih zainteresovana
lica mogu steći jasnu predstavu o Fondu i doneti razboritu odluku o uĉlanjenju u Fond.
Organizovanje Fonda je iskljuĉiva delatnost Društva za upravljanje. Dobrovoljni penzijski fond jeste fond posebne vrste, odnosno
zasebna imovina, bez svojstva pravnog lica. Imovina dobrovoljnog penzijskog fonda je u svojini ĉlanova Fonda, srazmerno
njihovom udelu u imovini Fonda. Imovina dobrovoljnog penzijskog fonda je odvojena od imovine društva za upravljanje.
Ĉlanstvo u fondu je na bazi dobrovoljnosti, postoji potpuna sloboda u izboru fonda, kao i u njegovom napuštanju. TakoĊe je
moguće i ćlanstvo u više dobrovoljnih penzijskih fondova.
Društvo prilikom uplate penzijskih doprinosa, isplate sredstava, kao i prenosa sredstava u drugi fond primenjuje postupke
spreĉavanja pranja novca i finansiranja terorizma.
Beograd, 31. decembar 2013. godine.
14
Download

1 P R O S P E K T Dobrovoljnog penzijskog fonda „DDOR GARANT