ENERGETSKI BILANS SRBIJE
I OBNOVLJIVI IZVORI
ENERGIJE
U
Uvod
•
Konvencionalan način proizvodnje električne i toplotne energije-dobijanje energije
sagorevanjem
j
goriva
i u pećima
ći
elektrana
l kt
i ttoplana,
l
prii čemu
č
se vrši
ši se emisija
i ij zagađujućih
đ j ćih ččestica
ti
i gasova u atmosferu, utičući na globalno zagrevanje (efekat staklene bašte) i zagađujući životnu
sredinu. Ovaj vid iskorišćavanja energije podrazumeva i crpljenje zaliha fosilnih goriva.
•
Intezivni razvoj obnovljivih izvora energije u svetu od 1974
1974, sa intezivnom stopom rasta od
8,2% do 2004. godine.
•
Naša zemlja predstavlja bogat izvor obnovljive energije ali je njihova iskorišćenost mala
•
Razvoj obnovljivih izvora energije u našoj zemlji:
Strategija razvoja energetike Republike Srbije do 2015.godine (2005.godine) i Program
ostvarivanja te Strategije (2007.godine)
Ratifikacija ugovora o osnivanju energetske zajednice (Ugovor između EU i zemalja jugoistočne
Evrope) 14.jula 2006. godine
Direktiva 2001/77/ES o promovisanju proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora energije
u unutrašnjem tržištu energije
Električna i toplotna energija se u našoj zemlji i dalje
proizvodi u najvećoj
p
j
j meri na standardan,, konvencionalan
način
Proizvodni kapacitet
Srbije
termoelektrane
TE-TO
hidroelektrane
Gradske toplane
Industrijska
energetika
Proizvodnja
o od ja e
električne
e t č ee
energije
e g je po se
sektorima
to a
PROIZVODNJA
ELEKTRIČNE
ENERGIJE,ukupnog
kapaciteta snage
8355 MW
Proizvodnja električne
energije u
termoelektranama,
ukupne snage 5171 MW
Proizvodnja
električne energije
gj
U TE-TO, ukupne
Snage 353 MW i
280 miliona kWh
električne energije
godišnje
Proizvodnja
električne energije u
hidroelektranama, ukupne
snage 2 831MW i u proseku
12 milijardi kWh el. energije
godišnje
Proizvodnja
j električne energije
g j u termoelektranama
Termoelektrane
“ Termolektrana
Nikola
Nik
l T
Tesla”,
l ”
d.o.o. Obrenovac
“Termoelektrana i
kopovi Kostolac”
Termoelektrana
“Kosovo”
Sastav termoelektrane Nikola Tesla
Termoelektrane
Nikola Tesla
TE Nikola Tesla A i B sa ukupno
najvećih osam blokova sa po
580 MW raspoložive snage i
godišnje proizvodnje u proseku
16 milijardi kWh električne
energije, što je oko 47%
ukupne proizvodnje
Elektroprivrede Srbije
TE Kolubara sa po
pet blokova
TE Morava sa jednim
blokom
Sastav termoelektrane Kostolac
Termoelektrana i
kopovi Kostolac, četvrti energetski
potencijal u Srbiji, godišnje
proizvodnje oko
4 milijarde kWh
TE Kostolac A sa ukupno dva
bloka snage 90 MW
TE Kostolac B sa ukupno dva
bloka od po 320 MW
Sastav termoelektrane Kosova
Termoelektrane Kosova od 1999.
godine nisu u nadležnosti EPS-a
TE Kosova A sa ukupno pet blokova
Snage 617 MW
TE Kosova B sa ukupno dva bloka snage
618 MW
Proizvodnja električne energije u termoelektranamat l
toplanama
Termoelektranetoplane
“TE-TO Novi Sad “sa dva
bloka ukupne raspoložive
snage 208 MW
“TE-TO Zrenjanin” sa jednim
blokom ukupne raspoložive
snage 100 MW
“TE
TE-TO
TO Sremska Mitrovica
Mitrovica”
sa tri bloka
b ukupne rspoložive
snage 45 MW
Proizvodnja
j električne energije
g j u hidroelektranama
hidroelektrane
“Hidroelektrane
Hidroelektrane Đerdap
Đerdap”, d.o.o.
d o o Kladovo
Sa četiri ogranaka (Đerdap I i II, Pirot
i Vlasina) i ukupno
28 agregata
“Drinsko-Limske hidroelektrane”, d.o.o.
Bajina Bašta sa pet ogranaka ( dve u Bajinoj
Bašti i sa po jednoj HE na Limu, Zvorniku
i Moravi ) i ukupno
18 agregata
Proizvodnja
o od ja top
toplotne
ot e e
energije
e g je po se
sektorima
to a
PROIZVODNJA TOPLOTNE
ENERGIJE
Javne, gradske toplane sa oko 6 500 MW
instalisanih toplotnih izvora u 52 grada
Srbije
Industrijska energetika ( decentralizovani
toplotni izvori), sa oko 6 300 MW
instalisanih izvora u više stotina
industrijskih preduzeća
Bilansiranje električne i toplotne energije
Struktura energenata koji učestvuju u transformaciji
•
•
•
U našoj zemlji električna i toplotna energija
su obrađene u okviru ukupnog energetskog
bilansa. Metodologija za izradu energetskog
bilansa sadrži godišnji prikaz tokova svih
energenata u okviru tri osnovna sistema:
sistem primarne energije, sistem
transformacije primarne energije i sistem
finalne energije
Primarni energenti koji se koriste za
transformaciju primarne energije u
Republici Srbiji su: ugalj, i to lignit koji se
k i i kao
koristi
k pogonsko
k gorivo
i za
transformaciju električne energije u
termoelektranama; zatim prirodni gas i
mazut za transformaciju delom u toplotnu a
delom u električnu energije u TE-TO u
toplanama i hidropotencijal u
hidroelektranama.
Za dobijanje električne energije se najviše
koristi ugalj ( 56%), i to lignit. Zalihe lignita u
našoj zemlji su najveće koje nose 98%
ukupne proizvodnje dok se ostali deo
proizvodnje odnosi se na meki i kameni
ugalj
ugalj
naftni derivati
visokopećni gas
sirova
i
nafta
ft
prirodni
i d i gas
hid
hidropotencijal
t
ij l
5% 7%
27%
56%
2%
3%
Proizvodnja transformisanih oblika energije i struktura energenata u neto uvozu
( za 2008
2008. godinu)
1.11
0.34 0.17
15%
3.63
1%
3.17
55%
29%
naftniderivati
toplotna energija
ugalj
električna energija
visokopećni gas
nafta
gas
električna energija
ugalj
•
Proizvodnja električne energije zauzima drugo mesto u iznosu od 3,17 miliona toe,a toplotna energija treće mesto
po proizvodnji (1,11 miliona toe) u odnosu na ostale oblike energije
¾ milion toe - milion tona ekvivalentne nafte -milion toe
¾ Jedna tona ekvivalentne nafte iznosi 11,630 MWh električne energije
•
Električna energija u odnosu na ostale energente najviše zadovoljava potrebe domaće proizvodnje
proizvodnje, dok se ostali
energenti uvoze
•
Proizvodnja toplotne energije direktno zavisi od uvoza gasa i nafte (odnosno njegovog derivata-mazuta)
•
j sorta uglja,
g j odnosno, koks, kameni ugalj
g j i mrki ugalj,
g j takođe se u najvećoj
j
j meri uvoze
Kvalitetnija
Faktori za konverziju jedinica energije u međunarodnoj statistici:
i
iz
u
TJ
G l
Gcal
Mt
Mtoe
MBt
MBtu
GWh
teradžul
TJ
1
238,8
2.388 x 105
947,8
0.2778
gigakalorija
Gcal
4.1868 x 10-3
1
107
3.968
1.163x10-3
Mtoe
Mtoe
4.1868 x 10 4
107
1
3.968 x 10
7
11630
Miliona Btu
MBtu
1.0551 x 10-3
0.252
2.52 x 10-8
1
2.931x10 -4
Gigavat sati
GWh
3.6
860
8.6 x 10-5
3412
1
Bilansiranje energenata koji učestvuju u proizvodnji električne i toplotne
energije
gj
Prikaz bilansiranja nafte i gasa za period od 2005 do 2008. godine
Proizvodnja
nafte
( Mt )
•
•
Uvoz energenata, gasa i nafte
dominira nad domaćom
proizvodnjom
Tendencija porasta potrošnje ovih
energenata za energetsku
transformaciju
Uvoz nafte
( Mt )
Potrošnja
naftnih derivata
za energetsku
transformaciju
( Mt )
2005
0,638
3,073
0,364
2006
0,646
,
2,496
,
0,437
,
2007
0,640
2,630
2008
0,635
2,630
(planirano)
Proizvodnja
gasa
( Mm3 )
Uvoz gasa
(Mm3)
Potrošnja
gasa za
energetsku
transformaciju
( Mm3)
2005
295,43
2269
643,87
2006
291
2167
910,50
2007
252
2138
878
2008
230
2383
1159
(planirano)
Prikaz bilansiranja uglja za period od 2005 do 2008. godine
Proizvodnja
kamenog
uglja
(Mt)
Proizvodnja
mrkog uglja
(Mt)
Proizvodnja
lignita sa
površine
(Mt)
Proizvodnja
lignita iz
podvodne
akumulacije
(Mt)
Uvoz
(Mt)
Potrošnja
uglja za
energetsku
transformaci
ju (Mt)
Finalna
potrošnja
uglja
(Mt)
2005
0,070
0,475
34,3
0,224
1,357
6,265
1,784
2006
0,064
0,434
36,096
0,180
0,832
7,060
0,659
2007
0,080
0,360
36,400
0,280
0,90
7,244
1,109
2008
(planirano)
0,080
0,410
36,930
0,500
0,99
7,547
0,995
•
•
Dominira domaća proi
proizvodnja
odnja niskokaloričnog lignita
Tendencija porasta potrošnje uglja za energetsku transformaciju
Prikaz bilansiranja električne i toplotne energije za period od 2005 do 2008. godine
Neto proizvodnja
(Mt)
2005
Planirana finalna
potrošnja
(Mt)
Neto
proizvodnja
(GWh)
Neto uvoz
(GWh)
Planirana
finalna
potrošnja
p
j
(GWh)
740
25691
0,533
2005
2006
1,190
1,071
2006
34203
149
27829
2007
1,043
0,931
2007
36102
147
25305
2008
1,109
0,988
2008
36827
717
26650
(planirano)
•
(planirano)
Povećana potreba,
potreba odnosno potrošnja električne i toplotne energije
energije,
uslovljavaju i porast potrošnje uglja, gasa i naftnih derivata
Ekonomski i ekološki osvrt konvencionalne proizvodnje električne i
toplotne energije u našoj zemlji
¾ N
Neracionalno
i
l i prekomerno
k
trošenje
š j energijeij ispoljava
i
lj
se kkroz
nezadovoljavajući ostvaren termodinamički stepen korisnosti koji se
odražava kroz zastarelost postojećih postrojena u industriji, velikih gubitaka
toplote kako na mestima proizvodnje tako i na mestima njenog
iskorišćavanja (potrošači) kao i sagorevanjem niskokaloričnog lignita
g
naročito g
gasa, kojij bi mogao
g da se zameni domaćom
¾ Uvoz energenata,
proizvodnjom iz biomase
¾ Zagađivanje životne sredine- sagorevanjem fosilnih goriva kada se emituju
zagađujuće čestice i gasovite komponente (emisija CO,CO2, SO2 ,NOx )
Racionalnije korišćenje električne energije i njena ušteda se može postići kroz
izgradnju
g
j savremenih tehnoloških p
postrojenja
j j kao što su kogeneraciona
g
postrojenja.
Kogeneraciona postrojenja neiskorišćenu toplotu dobijenu u
termoenergetskim postrojenjima predaju potrošačima toplote,
pa se tako sem za proizvodnju električne energije koriste i za toplifikaciju
raznih objekata. Celokupnim procesom dobija se znatno bolja iskorišćenost
goriva a samim tim i značajna energetska ušteda, a i sa ekološkog aspekta ima
veću opravdanost.
Problem uvozne zavisnosti i zagađivanje životne sredine se može
prebroditi korišćenjem obnovljivih izvora energije, kada bi se uvoz prirodnog
gasa zamenio domaćom proizvodnom biogasa iz biomase, a koriščenjem
obnovljivih izvora energije , zagađenje životne sredine bi svelo na mimimum
mimimum.
Obnovljivi izvori energije
¾Hidroenergija
¾Energija sunca
¾V t kao
¾Vetar
k obnovljiv
b
lji iizvor energije
ij
¾Geotermalna energija
¾Biomasa
Obnovljivi izvori energije i iskoristiv potencijal u
S biji
Srbiji
4% 3%
4%
27%
13%
49%
vetar
male HE
geotermalna
solarna
l
biomasa
hidroelektrane
Srbija ima potencijal da godišnje iz obnovljivih izvora proizvede
4,89 miliona tona ekvivalentne nafte odnosno da polovinu primarne
energije proizvede iz obnovljivih izvora, s obzirom da je domaća
proizvodnja
p
j energije
g j u 2007. g
godini iznosila 8,79
, miliona toe.
Godišnje se iz obnovljivih izvora proizvede 0,86 miliona toe,
odnosno iskorišćava se samo 18% od ukupnih potencijala - i to se
gotovo u potpunosti odnosi na proizvodnju električne energije u
velikim hidroelektranama.
hidroelektranama
Hidroelektrane
•
Sve se više usmerava na iskoričćavanje potencijala malih vodotoka
•
Pri izgradnji velikih hidroelektrana javljaju se problemi usled promene upotrebe
vodotoka. Stvaraju se veštačke akumulacije u kojima se odvijaju procesi tokom kojih
dolazi do značajne
j degradacije
g
j kvaliteta voda. Tim nepovoljnim
p
j
p
procesima najviše
j
doprinose organske materije i otpad unesen u akumulacije ili zaostali na potopljenim
površinama pri formiranju akumulacija. One između ostalog plave terene vodom i
proteruju vrste sa svojih staništa menjajući okolnu klimu.
•
Razvoj modernih hidro turbina, odnosi se na projekte koji podrazumevaju korišcenje
hidroenergetskog potencijala malih vodotokova i malih protoka koji uključuju one
instalacije koje imaju mali pad (obično ispod 40 metara) i mali kapacitet (nominalno
manje od 16 000 kW )
Hidropotencijal
d opote c ja S
Srbije
b je
•
Ukupni hidropotencijal Srbije procenjen je na oko 31000 GWh godišnje a veći deo tog
potencijala koji iznosi oko 62%
potencijala,
62%, već je iskorišćen
•
Izrađen je i katastar malih hidroelektrana za jedinične snage ispod 10MW. Rezultat je pokazao da
je njihova ukupna instalisana snaga 449 MW na oko 868 lokacija iz kojih bi se moglo proizvesti
oko 1590 kWh/god
kWh/god, što je oko 4,3%
4 3% ukupno proizvedene električne energije u Srbiji
•
Danas je u pogonu samo 31 mini hidroelektrana ukupne snage 34,654 MW i godišnje proizvodnje
od 150 GWh. Van pogona je 38 mini hidroelekrana ukupne snage od 8.667 MW i procenjene
godišnje
g
j p
proizvodnje
j od 37 GWh
•
Prema nekim procenama ukupni iskoristiv energetski potencijal izgradnje ovakvih hidroelektrana
iznosio bi od 5-10% instalisanog kapaciteta, a 3% od ukupnog kapaciteta obnovljivih izvora u
Srbiji
•
Najperspektivniji krajevi za projektovanje mini hidroelekrtana nalaze se u Užičkom, Niškom,
Kraljevačkom regionu, Južno Moravskom
•
Ukupni ekonomski efekti gradnje malih hidroelektrana u Srbiji prema utvrđenim rezultatima
urađenog katastra odnosili bi se na uštedu od 52 miliona USD godišnje
Geotermalna energija
•
Toplotna energija koja se nalazi u podzemnim vodama čije su temperature veća od
10°C naziva
10°C,
i se geotermalna
t
l energija
ij
•
Postoje četiri grupe geotermalne energije: hidro geotermalna energija izvora vruće
vode,, hidro geotermalna
g
energija
g j izvora vodene p
pare,, hidro g
geotermalna energija
gj
vrele vode u velikim dubinama i petrotermička energija-energija vrelih i suvih stena
•
Iskorišćavanje geotermalne energije se odnosi na proizvodnju toplotne energije za
grejanje i toplifikaciju kao i za proizvodnju električne energije
•
Danas se u svetu električna energija proizvodi u 25 država od ukupnih 70 koje je
koriste kao obnovljiv izvor. Ukupno korišćenje geotermalne energije 2004 godine bilo
je oko 55 TWh električne energije i oko 76 TWh direktno.
•
Samo 10% planete zadovoljava uslove (topla voda i vodoporopusne stenske mase)
iskorišćavanja
j g
geotermalne energije
g j u komercijalne
j
svrhe,, među kojima
j
jje i naša
zemlja
Geotermalni potencijal u Srbiji
•
Srbija po svom geotermalnom potencijalu spada u bogatije zemlje, a najveći potencijali
geotermalne energije nalaze se u Panonskom basenu, centralnom delu južne Srbije i u centralnoj
Srbiji. Na teritoriji Srbije se nalazi 160 prirodnih izvora geotermalnih voda sa najvećom
registrovanom dubinom od 3000 m
•
Ukupne rezerve g, energije na celoj našoj teritoriji su procenjene na oko 600 miliona tona
ekvivalentne narte
•
Izvorišta geotermalne energije u našoj zemlji poseduju visoke temperature kao što su: Vranjska
Banja sa temperaturom podzemne vode od 96°C, Jošanička banja (78 °C), Sijerinska banja
(72°C) Bogatic (80°C), Debrc (58°C), Lukovska banja (80°C)
•
U Srbiji je ovaj potencijal u najvećem broju slučajeva iskoriščen u balneološke i sportsko
sportskorekreativne svrhe, dok je za grejanje i druge energetske svrhe u početnoj fazi i veoma skromno u
odnosu na potencijal geotermalnih resursa
•
Razvoj geotermalne tehnologije u Srbiji, počeo je u isto vreme kao i u zemljama u kojima je danas
j
stepenu
p
razvoja,
j a korišćenje
j g
geotermalne energije
g j i njenih
j
resursa u Srbijij
ona na najvišem
veoma je malo u odnosu na njen geotermalni potencijal. Procenjeno je da do 2015-te godine ona
može da pokrije 10% ukupne toplotne potrošnje, a nudi prednosti koje ne mogu da ponude
drugi energetski resursi.
Eksploatacija
sp oatac ja geote
geotermalne
a ee
energije
e g je u S
Srbiji
bj
•
Eksploatacija geotermalne energije u našoj zemlji se vrši pomoću 62 bušotine na
području
d čj V
Vojvodine
j di i na području
d čj S
Srbije
bij iiz 48 b
bušotina
š ti čija
čij ukupna
k
ttoplotna
l t snaga
iznosi 158 MW (108 MW je raspoređeno u Srbiji)
•
Na p
području
j Vojvodine
j
p
postoje
j 23 g
geotermalne bušotine za energetsko
g
korišćenje,
j ,
ukupne toplotne snage 24 MW.
•
Ekspoloatacija geotermalne energije za dobijanje toplotne energije, vrši se u
Vranjskoj Banji
Banji, Kuršumlijskoj,
Kuršumlijskoj Niškoj (25 °C
C , najveći u jugoistočnoj Evropi)i Prolom
Banji (30°C ),gde je ukupna instalisana snaga 74 MW uz mogućnost povećanja za još
12 MW korišćenjem toplotnih pumpi
Energija sunca
•
Sunčeva energija podrazumeva količinu energije koja je prenesena Sunčevim zračenjem
•
Zemlja
j od Sunca g
godišnje
j dobija
j oko 4·10 24 J energije
g j što jje 20 000 p
puta više nego
g što iznosi
ukupna godišnja potrošnja energije iz svih primarnih izvora. Energija sunčeve radijacije može da
proizvede prosečno 1700 kWh električne energije godišnje na svakom kvadratnom metru tla.
•
Sunčeva energije se koristi kao izvor za dobijanje toplotne energije koja je bazirana na primeni
toplotnih kolektora
•
Konverzija sunčeve energije u električnu se vrši pomoću fotonaponskih uređaja, odnosno
fotonaponskih ćelija koje se grupišu u module snage od 1 do 170 MW
•
Autonomni i hibridni sistemi se upotrebljavaju samostalno, dakle nisu povezani na elektrodistributivnu mrežu i najčešce se koriste u udaljenim oblastima
•
Umreženi sistemi, odnosno povezani na distributivnu mrežu
•
Fotonaponski sistemi mogu da se ugrade u skoro svaku građevinsku strukturu kada objekti mogu
j električne energije
g j u toku cele g
godine,, p
pri čemu se zgrade
g
mogu
g p
pretvoriti u
obezbediti dovoljno
male proizvođače i distributere električne energije.
Razvoj
a oj so
solarne
a ee
energije
e g je
•
Od 1990 godine industrija fotonaponske konverzije pokazuje konstantan godišnji privredni rast od
preko 20%,, a p
p
počevši od 1997 i p
preko 33% g
godišnje
j
•
U 2000 godini, ukupni instalirani kapaciteti u svetu premašili su 1000 MW, a u zemljama u razvoju
više od milion domaćinstava koristi električnu energiju proizvedenu pomoću fotonaponskih
sistema
•
Fotonaponska industrija je sve prisutnija u nacionalnim energetskim svetskim strategijama:
Japansko Ministarstvo za ekonomiju, trgovinu i industriju (METI), planira da instalira
p
siteme snage
g skoro 5 GW do 2020. godine,
g
, a predviđa
p
se da do 2030. ovi
fotonaponske
kapaciteti porastu na 82.8 GW. Očekuje se da se u toku istog perioda cena sistema snage 3
kW smanji sa $3/W na $1.5/W. Nemačka je zakonskim regulativama motivisala umrežavanje
fotonaponskih sistema u elektrodistrubativnu mrežu. Naime, od 1. januara 2000. godine
vlasnicima umreženih fotonaponskih sistema isplaćuje nadoknadu od E 0.51 (originalno
99pfeninga) po svakom kilovat
kilovat-času
času generisane energije,
energije u toku celog veka trajanja
fotonaponske instalacije. Svake godine, u toku eksploatacije solarne opreme, cena
nadokanade će se postepeno smanjivati sve dok ukupni kapaciteti ne dostignu vrednost od
1000 MW. Pokazalo se da je ovakav prilaz imao snažan podsticaj za povećanje broja
instaliranih fotonaponskih sistema širom Nemačke. Pored Nemačke i Japana, Španija
takođe spada u zemlje razvijene fotonaponske industrije.
Solarni
So
a potencijal
pote c ja u S
Srbiji
bj
•
Prosečno sunčevo zračenje u Srbiji je za oko 40% veće od evropskog proseka, i iznosi
1400 kWh godišnje po m²
•
Najčešce primenjivana tehnologija za korišcenje sunčevog zračenja u našoj zemlji bazirana je na
primeni toplotnih kolektora , gde prenosilac akumulirane toplote mogu biti voda ili vazduh
•
Najveći potencijal za korišćenje solarne energije imaju gradovi u južnom delu Srbije - Niš,
Kuršumlija Vranje
Kuršumlija,
Vranje.
•
Ukupno energetsko dejstvo sunčevog zračenja u našoj zemlji iz komercijalnih tipova solarnih
kolektora , iznosi 1,2 do 3 kWh/m2 u jednom danu, što znači da prijemnik u toku meseca može
da preda nekom potrošaču toplotu od 36 do 90 kWh sa jednog kvadratnog metra kolektora.
•
Nivo potrebnih ulaganja za prosečno domaćinstvo sa 4 člana porodice u Srbiji, za zagrevanje
sanitarne vode je sledeće: za oko 4 m2 ugrađenih solarnih kolektora i bojler zapremine 200 litara,
cena sistema za zagrevanje vode u domaćinstvu je od 1,900 - 2,500 evra, u zavisnosti od
kvaliteta
•
Tako bi četvoročlano domaćinstvo godišnje uštedelo oko 2400 kWh električne energije u iznosu
od 120 evra godišnje uštede. Ukoliko bi se na svaku stambenu jedinicu u Srbiji (2,65 miliona
stambenih jedinica) postavilo po 4 m² solarnih kolektora, godišnje bi se uštedelo oko 7420 GWh
električne energije
energije, odnosno 370 miliona evra
Energija vetra
•
Energija vetra se koristi za dobijanje električne energije čije se pretvaranje vrši pomoću
vetrogeneratora pri uslovima srednje godišnje brzine vetra od 6m/s, a opravdanost izgradnje
vetrogeneratora je pri najmanjoj godišnjoj brzini vetra od 4.9 - 5.8 m/s
•
Sa povećanjem brzine vetra raste koeficijent korisnog dejstva
•
Savremeni, moderni vetrogeneratori proizvode električnu energiju već pri brzini vetra od 2,5 m/s
•
Mali vetrogeneratori snage do 3 kW namenjeni su individualnoj upotrebi
•
Vetrogeneratori srednjih snaga do nekoliko desetina kilovata daju trofaznu struju i obično se
priključuju
iklj č j na niskonaponsku
i k
k di
distributivnu
t ib ti
mrežu
ž
•
Vetrogeneratori većeg kapaciteta (od 10 kW do 3 MW) koriste se kao elektrane, odnosno
proizvedenu energiju predaju elektroenergetskom sistemu povezujući se u farmu vetrenjača, kada
mogu da ima kapacitet od nekoliko MW do nekoliko stotina MW
•
Najčešce primenjivani moderni vetrogeneratori su kapaciteta od 500 kW do 3 MW
Razvoj
a oj e
energije
e g je vetra
et a
•
U svetu je do 2007. godine instalisano preko 56000 vetrogeneratora sa ukupnim kapacitetom od
73904 MW, a predviđa se da će do 2010 dostići kapacitet od 160000 MW
•
Najveći udeo u industriji proizvodnje vetrogeneratora imaju tržište Nemačka, Španija, Danska i
SAD. Od toga ajviše instalisanih kapaciteta ima Nemačka, a proizvodnja električne energije
vetrogeneratorima, procentualno je najviše zastupljena trenutno u Danskoj (20%)
•
Najveći vid ulaganja u ovaj vid proizvodnje električne energije odnosi se na investicione troškove
koji iznose od 75% do 90% ukupnih troškova:
¾ Vrednost ulaganja u vetrogeneratorima iznosi oko 1.2 - 1.5 miliona evra po megavatu
(MW) instalisane snage. Za postavljanje najmanje 26 turbina, početna investicija bi
bila 24 - 30 miliona evra . Trenutno su najekonomičnije mašine u opsegu 500-750 KW
•
Cene električne energije iz eolskih izvora su u stalnom padu poslednjih 20 godina i postepeno se
izjednačavaju sa cenama elekrične energije iz primarnih energenata . Smatra se da će sa
nastavljanjem i još intezivnijim razvojem ulaganja u energiju vetra cene el. energije prestići cene
konvencionalnih izvora
•
Nedostaci dobijanje el. energije korišćenjem energije vetra sun njegova varijabalna i stohastička
proizvodnja,
i
d j odnosno
d
proizvodnja
i
d j kkoja
j se ne može
ž predvideti.
d id ti Ud
Udeo njihove
jih
proizvodnje
i
d j u
ukupnoj proizvodnji električne energije je određen na10%, mada je ta vrednost u Danskoj
premašena .
Potencijal
ote c ja vetra
et a u S
Srbiji
bj
•
U Srbiji postoje potencijalno pogodne lokacije za izgradnju vetrogeneratora kao što su Istočni
delovi Srbije - Stara Planina,
Planina Vlasina,
Vlasina Ozren,
Ozren Rtanj,
Rtanj Deli Jovan,
Jovan Crni Vrh gde je srednja brzina
vetra i preko 6m/s; zatim planinske oblasti kao što su Zlatibor, Žabljak, Bjelasica, Kopaonik,
Divčibare kao i Panonska nizija, severno od Dunava.
•
U perspektivi bi se u ovim oblastima moglo instalirati oko oko 1300 MW
vetrogeneratorskih proizvodnih kapaciteta i godišnje proizvesti oko 2300 GWh električne
energije.
•
Institut za multidisciplinarna
p
istraživanja
j ((IMSI)) jje u p
periodu od 2003 do 2006. g
godine realizovao tri
projekta kada se pokazalo da da su naši nacionalni resursi u pogledu energije vetra i sunca,
poredivi sa resursima vodećih zemalja.
•
Ministarstvo rudarstva i energetike je u januaru 2007. godine potpisalo sporazum sa Vladom
Kraljevine Španije o saradnji u oblasti korišćenja energije vetra kada će se za jednu odabranu
lokaciju izraditi detaljna studija izvodljivosti za postavljanje vetrogeneratora. Tokom 2008. godine
su potpisani i protokoli o saradnji u realizaciji projekata o vetroparkovima na Bavalištu, beloj Crkvi
i Dolovu.
Biomasa
•
Biomasa je razgradivi deo proizvoda, ostataka i otpadaka biljnog i životinjskog porekla
čije energetsko korišćenje je dozvoljeno u skladu sa propisima koji uređuju zaštitu životne
sredine.
•
U biomasu spadaju proizvodi dobijeni u oblasti šumarstva, ostaci i otpadni delovi iz šumarstva,
proizvodi nastale u zemljoradnji
zemljoradnji, kao i ostaci od zemljoradnje
zemljoradnje, ostaci od voćarstva i vinogradarstva
nastali orezivanjem, proizvodi nastali u poljoprivredi, stočarstvu i sa tim vezanoj industriji, kao i
biološki razgradivi deo industrijskog i gradskog otpada.
•
Njene
j
mogućnost
g
primene
p
su p
proizvodnja
j biogasa,
g
, bietanola i biodizela,, kao i dobijanje
j j toplotne
p
i
električne energije
•
U zemljama Evropske unije uobičajeno je da se jedan manji procenat komunalnog otpada, oko 15
odsto, koristi za proizvodnju kako toplotne, tako i električne energije. Beč, kao jedan od najčistijih
gradova Evrope, delom se zagreva komunalnim otpadom.
Potencijal biomase u Srbiji
•
•
•
•
Ukupan potencijal biomase u Srbiji koji bi se mogao koristiti u energetske svrhe, a ne
bacati, iznosi oko 2,4 miliona tona ekvivalentne nafte
Ukupni godišnji energetski potencijal biomase u Srbiji je na nivou od 40% energetske vrednosti
uglja koji se godišnje proizvede u našim rudnicima
Po Dušanu Vasiljeviću, direktor Sektora za ekonomska pitanja i politiku životne sredine Misije
OEBS u Srbiji, najviše energije iz obnovljivih izvora, i to oko 32000 gigavat sati godišnje, moglo
bi da se dobije iz biomase.
Najperspektivnije vid korišćenje biomase za Srbiju se ogleda u:
¾ zagrevanju prostora u domaćinstvima i zgradama korišćenjem briketa i peleta od
biomase, koje se naprimeru nekoliko probnih kotlarnica pokazalo ekonomski i ekološki
isplativo. Naime, došlo je do smanjenja azotovih i sumpornih oksida, a pokazalo se da
se količina emitovanog ugljenmonoskida može podesiti izabranim parametrima
procesa sagorevanja, kao i regulacijom količine vazduha u procesu sagorevanja. Cena
brigeta je 1, 8 evro centi po kilovat času i po tome je samo prirodni gas sa cenom od
1, 7 centi po kilovat času jeftiniji, dok su lož ulje i električna energija mnogo skuplji.
¾ proizvodnji električne energije - u severnim delovima korišćenjem poljoprivredne
biomase, a u južnim delovima korišćenjem šumskih ostataka i otpada
¾ daljinskom grejanju - posebno u južnim delovima Srbije, gde još uvek nije razvijena
gasna mreža, i gde se za potrebe daljinskog grejanja koriste mazut i ugalj; u ovim
slučajevima bi se uz korišćenje fosilnih goriva mogla koristit i biomasa ili bi se mogla
izvršiti potpuna zamena goriva.
Biogas
ogas
•
Biogas je vid prerađene biomase koji prolazi kroz određenu biohemijsku transformaciju .
•
U odnosu na prirodni gas mnogo manje zagađuje okolinu, a njegovom proizvodnjom u našoj
zemlji, smanjila bi se zavisnost od uvoza
•
Biogas se proizvodi
Bi
i
di u di
digestorima
t i
od
d stajnjaka
t j j k ži
životinja
ti j kkojiji se kkanalima
li
d
dovodi
di di
direktno
kt iiz staje,
t j a
može se dobiti i preradom gradskog otpada
•
Za ekonomičnu proizvodnju biogasa potrebno je obezbediti 100 do 120 goveda ili svinja, pri čemu
bi se obezbedila kontinualna proizvodnja od oko 150 m3 biogasa dnevno.
dnevno Ta količina biogasa
omogućava da se dnevno proizvede 400 kWh toplotne energije, 210 kWh električne energije,
3 m3 tečnog organskog đubriva i 10% suvo organskog đubriva
•
Cena proizvodnje biogasa iznosila bio oko 60
60.000
000 Eur što ga čini isplativim u roku od 3 do 4
godine.
Procene cene energije iz obnovljivih izvora energije iz
“Sektora za ekonomska p
pitanja
j ip
politiku životne sredine
Misije OEBS u Srbiji”
Obnovljv izvor energije
9 Prosečna cena električne energije
u Srbiji iznosi 4,6 evrocenti po
kil
kilovat
t satu
t
9 Na Evropskoj elektroenergetskoj
berzi ( EEX ) zadnja zabeležena
cena u 2008.godini iznosila je 8,2
ect./kWh
eVrocent/kWh
hidropotencijal
7,8 do 9,7
biomasa
8,8 do 12
biogas
7,5 do 16
vetar
11
Solarna energija
39,3
Energetski trendovi
•
Glavna uprava za energetiku i promet Evopske komisije objavila je 2008. godine
trendove za razdoblje od 2005 do 2030. godine za celu Evropsku uniju:
9
Ukupna potrošnja energije povećaće se za 11%
9
Korišćenje obnovljivih izvora energije povećaće se za 90%
9
Najviše će rasti cene gasa pa nafte
9
Cena ispuštanja ugljendioksida povećaće se za 25% u odnosu na postojeću
9
Udeo nafte, uglja i gasa se neće bitno menjati, dok će obnovljivi izvori udvostručiti svoj udeo, a
udeo nuklearnog goriva će se za toliko smanjiti
9
Neposredna potrošnja energije povećat će se za 20,5%, a proizvodnja za 35 %
9
Uvođenje funkcionalnijih elektrana
9
Povećanje uvozne zavisnosti ukupne potrebne energije povećat će se sa sadašnjih 53 % na 67 %
Zaključak
9 Srbija u energetskim trendovima zaostaje 30 godina i pored velike mogućnosti za
i k išć
iskorišćavanje
j energije
ij iiz obnovljivih
b
lji ih iizvora
9 Da bi se uklopila u svetske trendove i trendove Evropske unije potrebno je pre svega
upostaviti jasno definisanu strategiju na državnom nivou
9 S obzirom na visoku cenu i skupa
p p
početna ulaganja
g j u obnovljive
j
izvore,, država bi
trebalo da subveniše zainteresovane proizvođače energije iz obnovljivih izvora
9 Finansijisku politiku prvenstveno usmeriti na ulaganje u obnovljive izvore energije, a
time i smanjenje uvozne zavisnosti i otvaranje novih radnih mesta
9 Izgradnja novih termoelektrana treba da prati svetske standarde održivog razvoja
razvoja, da
budu funkcionalne, odnosno da ostvarauju zadovoljavajući termodinamički stepen
korisnosti u radu
9 Uvesti oštre ekološke kazne
9 Definisati realnu cenu električne energije iz konvencionalnih izvora, kako bi se
podstakla ulaganja u obnovljive izvore energije
Download

ENERGETSKI BILANS SRBIJE I OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE