MERENJE BUKE
mr Branko Radičević
MERENJE BUKE U ŽIVOTNOJ SREDINI
• SRPS EN ISO 1996-1: Akustika – Opisivanje,
merenje i ocenjivanje buke u životnoj sredini –
Deo 1: Osnovne veličine i procedure
ocenjivanja
• SRPS EN ISO 1996-2: Akustika – Opisivanje,
merenje i ocenjivanje buke u životnoj sredini –
Deo 2: Određivanje nivoa buke u životnoj
sredini
MERENJE BUKE
Merenjem je neophodno odrediti tri osnovne
karakteristike buke:
 Jačinu buke
 Frekvencijski spektar buke
 Trajanje buke
TIPOVI BUKE U VREMENSKOM DOMENU
TIPOVI BUKE U VREMENSKOM DOMENU
TIPOVI BUKE U VREMENSKOM DOMENU
TIPOVI BUKE U VREMENSKOM DOMENU
TIPOVI BUKE U FREKVENCIJSKOM
DOMENU
Tipovi buke sa različitim karakteristikama u
frekvencijskom domenu
TIPOVI BUKE PREMA UČEŠĆU IZVORA
BUKE
1- ukupna buka
2,3,4 – specifična buka
5 – rezidualna buka
INTERVALI VREMENA
 Vremenski interval merenja
 Vremenski interval posmatranja
 Referentni vremenski interval
MERNE VELIČINE
1. Nivo zvučnog
pritiska
p2
Lp  10  log 2 [dB]
p0
MERNE VELIČINE
2. Tercni odnosno
oktavni nivi
zvučnog pritiska
Ilustracija tercnog, odnosno
oktavnog frekvencijskog spektra
MERNE VELIČINE
3. N - procentni
nivo
(L1, L5, L10, L50,
L90, L95, L99)
Ilustracija procentnih nivoa buke
MERNE VELIČINE
4. Ekvivalentni
nivo buke
Ilustracija ekvivalentnog nivoa buke
LAFeqT
1
 10  log
T
T

0
2
p AF
dt[dB ]
2
p0
MERNE VELIČINE
5. Nivo
izloženosti
zvuku
1
LE  10 log
T
T

0
2
p (t )
dt[dB]
2
p0
Ilustracija razlike ekvivalentnog
nivoa buke i nivoa izloženosti zvuku
MERNE VELIČINE
6. Vršni nivo
zvučnog
pritiska
7. Maksimalni
nivo
zvučnog
pritiska
Ilustracija maksimalnog nivoa zvučnog
pritiska
OPCIJE U IZBORU MERNIH
PARAMETARA
MERNI LANAC
Osnovne karike mernog lanca
DETEKTOR SIGNALA
Efektivna vrednost zvučnog pritiska
DETEKTOR SIGNALA
Brzina odziva detektora za različite vremenske
težinske krive
FREKVENCIJSKA ANALIZA

P( f ) 


p (t ) e
 j 2  ft
dt
FREKVENCIJSKA ANALIZA
Identifikacija izvora buke na osnovu frekvencijskog spektra
KALIBRACIJA MERNOG LANCA
Kalibrator zvuka
MERODAVNI NIVO BUKE
LR  Leq  K
K  max  K I ; KT ; K S   K t  K R
KI - korekcija za impulsni karakter buke
KT - korekcija za tonalni karakter buke
Kt - korekcija za trajanje buke u okviru referentnog
vremenskog intervala
KR - korekcija za period dana
KS - korekcija za određene izvore
MERODAVNI NIVO BUKE
Vrednosti korekcija za određivanje merodavnog nivoa buke
Određivanje karaktera buke
Tonalnost buke
 Korekcija za tonalnu buku je fiksna i iznosi 5 dB, a
buka se ocenjuje kao tonalna ako je zadovoljen jedan
od navedenih kriterijuma za razliku nivoa zvučnog
pritiska u susednim tercnim opsezima:
• 15 dB u tercnim opsezima na niskim frekvencijama
(25 Hz do 125 Hz),
• 8 dB u tercnim opsezima srednjih frekvencija (160 Hz
do 400 Hz),
• 5 dB u tercnim opsezima visokih frekvencija (500 Hz
do 10 000 Hz).
ODREĐIVANJE KARAKTERA BUKE
Prisustvo impulsa
 Buka se ocenjuje kao impulsna ako je
ispunjen uslov:
LAIm ax  LAF m ax  2dB
 Korekcija za uobičajeno impulsnu buku iznosi
5 dB.
Određivanje karaktera buke
Buka sa niskofrekvencijskim sadržajem
Ukoliko je zadovoljen kriterijum da je razlika
između A-frekvencijski ponderisanog i Cfrekvencijski ponderisanog ekvivalentnog
nivoa buke veća od 20 dB tada se buka
ocenjuje kao buka sa niskofrekvencijskim
sadržajem.
MERNO MESTO I MERNA TAČKA
 Merno mesto i merna tačka se postavljaju
na mestima gde uobičajeno borave ljudi
 Merenje se vrši na otvorenom i u
zatvorenom prostoru
 Merno mesto i položaj merne tačke bira se u
zavisnosti od:
• Međusobnog položaja izvora buke i
potencijalno ugroženih objekata
• Pravca prostiranja zvučnih talasa
• Namene prostorija
MERNO MESTO I MERNA TAČKA
Otvoreni prostor
 Ukoliko se zahteva ocenjivanje buke u životnoj
sredini na tačno određenoj lokaciji , tada se merenje
vrši tako što se mikrofon postavlja upravo na toj
lokaciji.
 U drugim slučajevima se za merenje buke na
otvorenom prostoru mogu koristiti tri pozicije
mikrofona
a) mikrofon postavljen u slobodnom zvučnom polju;
Rastojanje od mikrofona do bilo koje površine koja
reflektuje zvuk mora biti najmanje 3m
MERNO MESTO I MERNA TAČKA
b) mikrofon postavljen na refleksionu površinu –
izmereni nivo buke treba korigovati za -6dB;
c) mikrofon postavljen na udaljenosti od 0,5 m do
2 m ispred refleksione površine - izmereni nivo
buke treba korigovati za – 3 dB
Mikrofon se postavlja na visini od (1.5 ± 0,1) m
iznad tla
MERNO MESTO I MERNA TAČKA
 Kod merenja buke drumskog saobraćaja
merno mesto treba da bude udaljeno
najmanje 5 m od ivice kolovoza, ukoliko je to
izvodljivo.
 Kod merenja buke železničkog saobraćaja
merno mesto treba da bude udaljeno
najamanje 10 m od središne linije železničke
trase, ukoliko je to izvodljivo.
MERNO MESTO I MERNA TAČKA
Zatvoreni prostor
Položaj mikrofona mora biti udaljen najmanje
0.5 m od zidova, poda i plafona i najmanje 1
m od elemenata sa značajnijom transmisijom
zvuka kao što su prozori ili otvori ventilacionih
kanala.
U slučaju korišćenja većeg broja diskretnih
mernih tačaka Leq se izračunava prema
n
izrazu:
1
Leq  10 log
10

n
i 1
0,1 Leq ,i
METEOROLOŠKI UTICAJI
Meteorološki uslovi tokom merenja buke:
 Temperatura (-10C do +50 C)
 Relativna vlažnost vazduha (manja od 90%)
 Brzina i pravac vetra (v  5 m/s)
Frekvencijska i vremenska
ponderaciona kriva
 Sva merenja buke u životnoj sredini (merenje ukupnih nivoa,
frekvencijska oktavna ili tercna analiza) vrše se primenom
frekvencijske A-ponderacione krive i vremenske Fponderacione krive, osim u sledećim slučajevima:
1. Za ispitivanja da li je buka nepromenljiva koristi se
vremenska S-ponderaciona kriva;
2. Kod impulsne buke koristi se I-ponderaciona kriva;
3. Za merenje vršnih vrednosti i merenje pojedinačnih
visokoenergetskih impulsnih događaja koristi se Cponderaciona kriva;
4. Kod niskofrekvencijske buke za ocenu niskofrekvencijskog
sadržaja koristi se C- i A- ponderaciona kriva.
Frekvencijski opseg
U cilju ocene tonalnosti buke frekvencijska
analiza se vrši u tercnim opsezima sa
centralnim frekvencijama od 50 Hz do 10 000
Hz.
Za niskofrekvencijski zvuk analiza se vrši u
proširenom frekvencijskom opsegu, u tercnim
opsezima sa centralnim frekvencijama od 12.5
Hz do 200 Hz
Radni uslovi izvora
Radni uslovi izvora moraju biti statistički
reprezentativni za situaciju koja se razmatra
Merenje buke u životnoj sredini treba da
obuhvati stvarne uobičajene radne uslove
Vrata i prozori u prostoriji sa izvorom buke
moraju da budu zatvoreni ukoliko drugačije
nije propisano radnim režimom vezanim za
izvor buke
RADNI USLOVI IZVORA
Drumski saobraćaj
 Prilikom merenja Leq vrši se brojanje saobraćaja
(minimum dve kategorije)
 Prosečna brzina saobraćaja
 Tip površine puta
 Potreban broj vozila, n, se može izračunati iz izraza za
standardnu nesigurnost zbog radnih uslova, X:
C
X 
n
 dB 
C ima vrednost 10 za mešoviti saobraćaj, 5 za teška vozila
i 2.5 za laka putnička vozila
Radni uslovi izvora
Železnički saobraćaj
 Merenja ekvivalentnog nivoa železničkog saobraćaja
moraju da obuhvate prolazak barem 20 vozova.
Svaka kategorija vozova treba da bude zastupljena sa
najmanje pet prolazaka..
 Za pojedinačne događaje, npr. prolazak samo
jednog voza, nivo izloženosti zvuku LE se može
meriti, a na osnovu toga se može odrediti
ekvivalentni nivo buke za određeni referentni
vremenski interval.
Radni uslovi izvora
Vazdušni saobraćaj
 Merenje ekvivalentog nivoa mora da obuhvati buku
prolaska pet ili više letilica za svaki tip letilice koji
značajno doprinosi ekvivalentom nivou.
 Treba obezbediti takve uslove da saobraćajna šema
(korišćenje piste, procedure uzletanja i sletanja,
sastav vazdušne flote, distribucija saobraćaja prema
dobu dana) bude relevantna za problem koji se
razmatra.
Radni uslovi izvora
Industrijska postrojenja
Radni uslovi izvora se pri merenju Leq moraju
podeliti u klase, tako da
Vremenske promene emisije zvuka moraju
biti stacionarne za svaku klasu
Interval merenja 5 do 10 minuta
Ako izvor radi u ciklusima, vreme merenja
mora da obuhvatiti sve cikluse
Izračunavanje merodavnog nivoa
ukupne buke
Da bi se procenila reakcija ljudi na dugotrajno
uznemiravanje bukom sa nekom od ovih
posebnih karakteristika, na A-ponderisani
ekvivalentni nivo dodaje se korekcija u
decibelima
Merodavni nivo ukupne buke koristi se kao
osnovni indikator za ocenu uznemiravanja
bukom i poređenje sa graničnim vrednostima
Izračunavanje merodavnog nivoa
ukupne buke
Vrste buke za koje se računa merodavni nivo
ukupne buke:
Ujednačena buka
Kontinualno promenljiva buka
Isprekidana buka
Izolovani impuls zvučne energije
Kvazimpulsna buka
Pojedinačni i ponovljivi pojedinačni događaji
Preporuke za merenje različitih vrsta buke
Granične vrednosti indikatora buke
HVALA NA PAŽNJI!
Download

MERENJE BUKE