ИЗВЕШТАЈ О РАДУ
ИНСТИТУТА ЗА СРПСКИ ЈЕЗИК САНУ У 2012. ГОДИНИ
Делатност Института за српски језик САНУ одвијала се у 2012. години
на неколико планова. На првом месту је био рад на пројектима који се реализују
у Институту, а финансира их Министарство просвете, науке и технолошког
развоја Републике Србије. Уз то, у Институту су реализовани програми
издавачке делатности, која прати научну делатност, учешћа на домаћим и
међународним научним скуповима, програми кадровског развоја, сарадње са
сродним институцијама у земљи и иностранству и др. У складу с реченим
сачињен је и овај извештај, чији централни део чине извештаји руководилаца
пројеката. Напомињемо да се ради о извештајима о раду на пројектима у другој
години финансирања, у текућем четворогодишњем циклусу (за период 2011–
2014. година).
У 2012. години, у Институту су сарадници радили на пет научних
пројеката које финансира Министарство просвете, науке и технолошког развоја,
као и на једном интердисциплинарном потпројекту. Најпре ће бити
представљен извештај о раду на научноистраживачким пројектима Института, и
то оним редом којим су они у овом пројектном периоду регистровани у
надлежном министарству.
Н а п о м е н а: Због обимности, појединачни резултати сарадника на
пројектима, превасходно њихови ауторски радови и учешћа на научним
скуповима, нису овде унети, већ се налазе као прилог Извештају.
1. НАУЧНОИСТРАЖИВАЧКИ ПРОЈЕКТИ
Пројекат 178007: Етимолошка истраживања српског језика и израда
Етимолошког речника српског језика
Руководилац пројекта: проф. др Александар Лома, редовни члан
САНУ
Састав пројектног тима
На пројекту је у 2012. години било ангажовано укупно 10 сарадника, од
чега 8 сталних и 2 спољна. Петоро сарадника је у научним, а петоро у
истраживачким звањима. Поред руководиоца пројекта, који се води као спољни
сарадник, са осам истраживачких месеци код Министарства просвете, науке и
технолошког развоја, чланови пројектног тима су: др Јасна Влајић-Поповић (са
осам истраживачких месеци), научни саветник, др Марта Бјелетић (са осам
истраживачких месеци), научни саветник, др Снежана Петровић (са шест
1
истраживачких месеци), виши научни сарадник, др Маја Калезић, научни
сарадник, мр Марија Вучковић, истраживач сарадник, Јелена Јанковић,
истраживач сарадник, Жељко Степановић, истраживач приправник, Ана Тешић,
истраживач приправник, и спољни сарадник Oрсат Лигорио (са нула
истраживачких месеци), докторанд и сарадник у настави на универзитету у
Лајдену, Холандија.
У 2012. години један сарадник је користио породиљско боловање од
почетка године до 12. марта.
Рад на основној теми пројекта
План рада на пројекту за 2012. годину у основи је испуњен.
а) Даљи рад на Четвртој свесци ЕРСЈ (бл–бре) састојао се у уношењу
материјала за прве делове одредница из РСАНУ, РМС, Вука, РЈАЗУ и
преосталих дијалекатских речника и збирки речи. У три сегмента (блавор –
богат, богатинка – борчанка, бос – бре) унето је укупно 25,5 а.т. (А. Тешић, Ј.
Јанковић, Ж. Степановић).
б) Даљи рад на једнотомном етимолошком речнику састојао се од
следећих активности: дорађивање методологије израде одредница; кориговање
и проширивање списка речи за прво издање; састављање примарних верзија
одредница; прва редакција одредница. У примарној верзији урађено је 16,46
а.т., а у првој редакцији – 6,25 а.т. (М. Бјелетић, Ј. Влајић-Поповић, А. Лома, С.
Петровић).
Објављене ауторске монографије и радови сарадника
Током 2012. г. из штампе су изашли једна монографија, 32 рада и 3
приказа сарадникâ на овоме пројекту.
Учешће на научним скуповима у земљи и иностранству
Сарадници на пројекту остварили су у 2012. години 8 учешћа са
рефератима на 4 домаћа научна скупа, као и 4 учешћа са рефератима на једном
иностраном научном скупу – у Русији (Јекатеринбург).
Трибине и предавања
Руководилац пројекта одржао је на Филолошком факултету Београду
предавање Српска епика у компаративној перспективи (24. маја 2012).
Учешће на међународним пројектима
а) Општесловенски лингвистички атлас (ОЛА): морфонолошки
коментари уз индексе (77 питања) за одељак Народни обичаји (М. Бјелетић, А.
Лома).
2
б) Билатерални пројекат са Словенијом: Дијалекатска лексика српског и
словеначког језика – компаративни аспект (Ј. Влајић-Поповић руководилац, М.
Бјелетић, Ж. Степановић, А. Тешић – прва од две године реализације).
в) Сарадња на међународном пројекту Тюркизмы в языках ЮгоВосточной Европы (Опыт сводного описания историко-лексикологических и
этимологических данных), чији је носилац Институт за лингвистичка
истраживања Руске академије наука из Санкт Петербурга, ур. Н. Л. Сухачев. (С.
Петровић).
г) Сарадња на међународној лингвистичкој библиографији Linguistic
bibliography /Bibliographie linguistique (Ј. Влајић-Поповић, приносник из
Србије). Објављена књига за 2011. годину; предата у штампу библиографија за
2012.
д) Међународна рецензија пројекта за Грантову агентуру Чешке
Републике (Ј. Влајић-Поповић).
Уређивање (часописа, тематских зборника и др.)
Руководилац пројекта је уредник часописа Ономатолошки прилози, као и
двеју серија: Монографије Института за српски језик САНУ и Библиотека
Ономатолошких прилога.
Организација научног рада
а) Билатерални пројекат са Словенијом: Дијалекатска лексика српског и
словеначког језика – компаративни аспект (Ј. Влајић-Поповић, руководилац).
б) Интердисциплинарно истраживање културног и језичког наслеђа
Србије и израда мултимедијалног интернет-портала Појмовник српске културе,
број пројекта 47016 (С. Петровић, руководилац потпројекта).
Чланство у академијама наука и почасни докторати
Александар Лома је изабран за редовног члана САНУ.
Чланство у научним асоцијацијама и стручним телима
a) Уређивачки одбор Атласа европских језика (Atlas linguarum Europae)
(А. Лома, С. Петровић).
б) Међународна комисија и Међународна радна група Општесловенског
лингвистичког атласа (ОЛА) при Међународном комитету слависта (М.
Бјелетић, А. Лома).
в) Етимолошка комисија Међународног славистичког комитета (М.
Бјелетић, Ј. Влајић-Поповић, А. Лома, Снежана Петровић).
г) Етнолингвистичка комисија Међународног славистичког комитета (М.
Бјелетић).
3
Чланство у редакцијама
Двоје сарадника са овога пројекта су чланови редакције часописа
Јужнословенски филолог (Ј. Влајић-Поповић, А. Лома).
Учешће у раду тела ресорног министарства и других струковних
удружења
а) Комисија за научна звања МПНТР (Ј. Влајић-Поповић).
б) Заједница института Србије (С. Петровић).
в) Удружење истраживача института хуманистичких наука (М. Бјелетић,
Ј. Влајић-Поповић, С. Петровић).
Пројекат 178009: Лингвистичка истраживања савременог српског
књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног
језика САНУ
Руководилац пројекта: др Стана Ристић, научни саветник
Састав пројектног тима
На пројекту је ангажовано укупно 40 сарадника, од тога 34 стално
запослена, 3 спољна сарадника (2 са 8 месеци, а један са 4 месеца), као и 3
пензионера. По научним звањима, на пројекту су ангажована три научна
саветника, један редовни професор, два ванредна професора, два научна
сарадника, 27 истраживача сарадника, 5 истраживача приправника. У звању
научног саветника су др Стана Ристић, др Радмила Жугић и др Милосав
Чаркић; у звању редовног професора је др Милица Радовић Тешић, а у звању
ванредног професора су др Рада Стијовић, виши научни сарадник, и др Никола
Рамић; у звању научног сарадника су др Ивана Лазић Коњик и др Драгана
Ратковић. Гледано по лексикографским звањима, сасатав на пројекту је
следећи: 11 редактора (6 стално запослених, 2 спољна сарадника, 3 пензионера),
6 помоћних редактора, 18 самосталних обрађивача, 5 обрађивача приправника,
као и један технички уредник.
Сарадници у радном односу:
редактори: академик Милосав Тешић, др Стана Ристић, научни саветник,
др Рада Стијовић, ванредни професор и виши научни сарадник, мр Васа
Павковић, истраживач сарадник, мр Неђо Јошић, истраживач сарадник, мр
Радојка Вуксановић, истраживач сарадник;
помоћни редактори: др Радмила Жугић, научни саветник, др Ивана
Лазић Коњик, научни сарадник, мр Владан Јовановић, истраживач сарадник,
мр Наташа Вуловић, истраживач сарадник, мр Ненад Ивановић, истраживач
сарадник, мр Марина Спасојевић, истраживач сарадник, мр Александра
Марковић, истраживач сарадник;
4
обрађивачи: др Милосав Чаркић, научни саветник, др Драгана Ратковић,
научни сарадник, мр Ружица Бајић, истраживач сарадник, мр Мирјана Гочанин,
истраживач сарадник, мр Марија Ђинђић, истраживач сарадник, мр Милена
Јакић, истраживач сарадник, мр Ана Миленковић, истраживач сарадник;
докторанди: Драгана Цвијовић, истраживач сарадник, Бојана Мојсиловић,
истраживач сарадник,
Наташа Миланов, истраживач сарадник, Милица
Стојановић, истраживач сарадник, Данијела Станић, истраживач сарадник,
Данијела Радоњић, истраживач сарадник, и Ивана Маринковић, истраживач
сарадник;
технички уредник: Јованка Милошевић, истраживач сарадник.
Спољни сарадници:
редактори: проф. др Милица Радовић Тешић, др Никола Рамић, ванредни
професор;
помоћни редактор: асистент др Бојана Милосављевић, истраживач
сарадник;
пензионери: мр Љиљана Ного, истраживач сарадник, мр Милица
Вујанић, истраживач сарадник, мр Милорад Симић, истраживач сарадник.
Избори у звања: У марту 2012. г. докторирао је мр Владан Јовановић, а
изабран је у звање научни сарадник крајем године. Звање доцента је у другој
половини године добила др Бојана Милосављевић, спољни сардник
(докторирала 2011). Крајем године покренути су поступци за избор у звање
истраживача сарадника за 4 истраживача приправника, а то су: Јована
Јовановић, Светлана Слијепчевић, Ана Ранђеловић и Слободан Новокмет.
Реизабрани су у звање истраживача сарадника следећи сарадници: мр
Александра Марковић, мр Марина Спасојевић и мр Ненад Ивановић, а
покренути су поступци за реизбор следећих истраживача сарадника, мастера:
Данијеле Станић, Бојане Томић и Драгане Цвијовић, као и мр Милене Јакић.
Покренути су поступци за избор у лексикографско звање редактор за 2
сарадника – др Ивану Лазић Коњик, научног сарадника, и др Владана
Јовановића, научног сарадника; затим, у звање помоћни редактор за 2
сарадника – мр Марију Ђинђић и мр Ружицу Левушкину.
Уређивачки одбор Речника САНУ је на седници одржаној 13. децембра
2012. г. донео одлуку да се др Радмила Жугић, научни саветник и помоћни
редактор, не ангажује више на изради Речника САНУ, јер својим досадашњим
радом није задовољила квалитет израде Речника у фази помоћне редакције,
прописан Правилником о нормативима рада на Речнику САНУ. Пошто је
годинама свој лексикографски рад обављала изван Института и без увида у
речничку грађу и изворе (јер није долазила на посао), није било могуће да јој се
под тим условима повери израда Речника у основној обради, као нижој фази
рада. На Речнику САНУ престало је у овој години и ангажовање др Милосава
Чаркића, научног саветника, са чиме се сагласио Уређивачки одбор Речника
САНУ, зато што је у последње три године потпуно бојкотовао рад на Речнику
(в. појединачни годишњи извештај у прилогу).
5
Рад на пројекту у целини одвијао се према плану за 2012. годину, и то
како у изради Речника САНУ тако и у индивидуалном истраживачком раду и
другим активностима сарадника. Укупан учинак рада на пројекту умањен је
одсуствима и боловањима.
Боловања и одсуства: Са двогодишњег одсуства се почетком јула
вратила др Драгана Ратковић, научни сарадник, обрађивач; мр Мирјана
Гочанин, обрађивач, налази се на дужем боловању (од 2010. године); 4
сараднице су имале породиљско одсуство, а са породиљског одсуства вратиле
су се истраживач сарадник Милица Стојановић, обрађивач (крајем јула), и
истраживач сардник Наташа Миланов, обрађивач (крајем новембра). На
породиљском одсуству су још мр Ана Миленковић, обрађивач, и мастер Анета
Спасојевић, истраживач приправник. Од краја новембра је на трудничком
боловању истраживач сарадник Драгана Цвијовић, обрађивач. Половином
новембра пензионисан је академик Милосав Тешић, редактор. Неки сарадници
користили су одсуства за израду докторске дисертације. Укупан број одсустава
сардника у 2012. години износи око 67 истраживачких месеци (5 година и 7
месеци).
Рад на Речнику САНУ
Важно је на почетку напоменути да је 19. том Речника САНУ завршен у
свим лексикографским фазама рада и да је на основу позитивних рецензија
прихваћен за штампу на седници Одељења језика и књижевности САНУ,
одржаној 18. децембра 2012. године. Преостало је да се уради техничка
редакција целог 19. тома.
Рад на 19. књизи Речника САНУ одвијао се у фазама редакције,
суредакције, сређивања суредакторских напомена, рецензије и сређивања
рецензентских напомена, и техничке редакције; на 20. књизи – у фази помоћне
редакције и редакције, а на 21. књизи – у фази основне обраде и помоћне
редакције. Годишњи учинак на изради наведених томова је следећи:
19. том Речника (П-1 до П-30)
Редакција: 5.99 ауторских табака; Суредакција: І суредакција: 51.48
табака; ІІ суредакција: 76.57 табака; ІІI суредакција: 19.04 табака; Сређивање
суредакторских напомена: 79.28 табака; Сређивање рецензентских напомена:
110.88 табака; Рецензија: І рецензија: 74.9 табака; ІІ рецензија: 87.17 табака;
Оцена лексикографског рада: 12.93 табака; Техничка редакција: рађена је на
нивоу секција завршених у фазама редакције, сређивања суредакторских и
рецезентских напомена, и на нивоу делова тома.
20. том Речника САНУ (П-31 до П-60)
Редакција: 17.82 табака; Помоћна редакција: 55.13 табака.
21. том Речника САНУ (П-61 до П-90)
Помоћна редакција: 9.06 табака; Обрада: 60.13 табака.
Већина сарадника је испунила норму, обављајући и друге послове везане
за израду Речника САНУ. Радна група је наставила рад на даљој изради
6
предлога за модернизацију лексикографског рада и дигитализацију језичких
ресурса Речника САНУ, а резултате свога рада представљала је на трибинама и
научним конфернцијама. Уведен је експериментални рад у фази основне обраде
на секцији П-67 (21. том Речника САНУ), са дактилографским уносом грађе у
електронску верзију и са вођењем евиденције о динамици рада у фази
прекуцавања листића и у фази основне обраде, као и о цени дактилографског
уноса грађе, како би се утврдио укупан новчани износ за дигитализацију
необрађене грађе Речника САНУ од слова П. На стручним састанцима одржано
је више предавања и консултација у вези са лексикографским радом. Одржано
је више састанака Ауторског колектива и Уређивачког одбора Речника САНУ.
Један сарадник је задужен за наручивање опреме преко Министарства, а група
сарадника је интензивно радила на сређивању техничких скраћеница за Речник
САНУ и на сређивању сигнатура библиотечких извора.
Објављене ауторске монографије и радови сарадника
Уз све наведено, многи сарадници су остварили и завидне истраживачке
резултате у индивидуалном раду, што је нарочито значајно ако се има у виду да
међу њима има доста младих истраживача. Објављене су две монографије: 1.
Стана Ристић, О речима у српском језику, Монографије 14, Институт за српски
језик САНУ, Београд; 2. Наташа Вуловић, Марија Ђинђић, Владан Јовановић,
Данијела Радоњић и Димитрије Е. Стефановићем Саборно гробље у
Сентандреји : прошлост и натписи, Београд : Српска академија наука и
уметности, Одељење друштвених наука : Музеј Српске православне епархије
будимске : Институт за српски језик САНУ : Службени гласник, 2012. Tри
монографије су рецензиране и припремљене за штампу. Штампано је 85 радова
и 21 приказ, једна хроника и једна библиографија; у штампи је 51 рад.
Израда докторских дисертација и докторске студије
Осим лексикографског рада и индивидуалног истраживачког рада, више
сарадника ради докторске дисертације: мр Неђо Јошић и мр Ненад Ивановић
завршили су докторске тезе и дали на увид менторима, а на изради дисертације
раде следећи сарадници: мр Марија Ђинђић, мр Наташа Вуловић, мр Ружица
Левушкина, мр Александра Марковић и мр Ана Миленковић. Дисертације су
пријавила три сардника: мр Милена Јакић, мастер Јованка Милошевић и
Данијела Станић. Испитне и друге обавезе на другој години докторских студија
испунили су углавном сви истраживачи приправници: Светлана Слијепчевић,
Слободан Новокмет, Ана Ранђеловић и Јована Јовановић, а два сарадника су
уписала трећу годину студија.
Учешће на научним скуповима у земљи и иностранству
На научним скуповима у земљи и иностранству учествовало је 18
сарадника, који су остварили укупно 56 учешћа (у иностранству: Аустрија,
7
Русија, БиХ, Чешка, Црна Гора, Бугарска, Пољска, Литванија, Турска,
Мађарска, Хрватска).
Поред наведеног, реализовано је 11 предавања по позиву; уређивачким
пословима на Речнику САНУ бавило се 7 сарадника, а уређивачким пословима
на часописима – 4 сарадника. Такође, у остале научне и стручне активности
укључено је више сарадника са овог пројекта: чланство у редакцијама домаћих
и иностраних часописа – 5 учешћа; чланство у научним домаћим и
међународним асоцијацијама и стручним телима – 8 учешћа; рецензирање
монографија – 4 учешћа, а рецензирање научних радова – 9 учешћа;
организација научног рада – једно учешће; менторски рад и чланство у
комисијама за одбрану докторских теза – 2 учешћа.
Остали послови
Сарадници су обављали и друге значајне послове Института: технички,
уреднички и секретарски послови; чланство у редакцијама институтских
публикација; настава на факултетима, менторски рад са докторандима и
приправницима; похађање стручних семинара и др. Библиотечки фонд је
редовно попуњаван изворима за грађу Речника САНУ; купљено је више нових
речника, енциклопедија, научних и стручних публикација и приручника.
Комплетирана су многа издања часописа.
Пројекат 178020: Дијалектолошка истраживања српског језичког простора
Руководилац пројекта: проф. др Слободан Реметић, редовни члан AНУРС
Састав пројектног тима
На пројекту је у 2012. години, поред руководиоца, било ангажовано 13
сарадника у радном односу, од којих један са 50% радног времена, као и 17
спољних сарадника из четири универзитетска центра у Србији (Нови Сад, Ниш,
Крагујевац, Косовска Митровица).
Сарадници у радном односу: др Софија Милорадовић, научни саветник /
редовни професор (са 50% радног времена), др Јованка Радић, научни саветник,
др Драгана Радовановић, истраживач сарадник, мр Бранкица Марковић,
истраживач сарадник, мр Јелена Капустина, истраживач сарадник, мр Марина
Јуришић, истраживач сарадник, мр Веселин Петровић, истраживач сарадник, др
Ивана Башић, научни сарадник, мр Мирјана Петровић-Савић, истраживач
сарадник, мр Станислав Станковић, истраживач сарадник, ма Ана СавићГрујић, истраживач сарадник, мр Тања Милосављевић, истраживач сарадник,
мр Зоран Симић, истраживач сарадник. У више звање је у протеклој години
изабрана др И. Башић, а у процедури је (у Министарству просвете, науке и
технолошког развоја РС) избор др Д. Радовановић у звање научног сарадника.
8
Спољни сарадници: др Драгољуб Петровић, редовни професор у пензији,
др Мато Пижурица, редовни професор у пензији, др Недељко Богдановић,
редовни професор у пензији, др Милета Букумирић, редовни професор, др
Љиљана Недељков, редовни професор, др Јордана Марковић, редовни
професор, др Љубисав Ћирић, редовни професор у пензији, др Жарко
Бошњаковић, ванредни професор, др Гордана Драгин, ванредни професор, др
Радивоје Младеновић, ванредни професор, др Рада Стијовић, виши научни
сарадник, др Голуб Јашовић, доцент, др Мирјана Илић, доцент, мр Александра
Лончар-Раичевић, асистент, мр Татјана Трајковић, асистент, мр Данка
Урошевић, асистент, др Радоје Банковић, стручни сарадник.
Рад на основној теми пројекта
Израда Српског дијалектолошког атласа (СДА)
На пословима око припрема Српског дијалектолошког атласа и у 2012.
години радили су, као и досад, стални и спољни срадници Института за српски
језик САНУ, ангажовани на пројекту Дијалектолошка истраживања српског
језичког простора. Настављени су раније започети послови и активности на
прва четири лексичка тома, где приоритет припада – првом. Теренски рад је
обављан на простору призренско-јужноморавског, тимочко-лужничког,
косовско-ресавског и херцеговачко-крајишког дијалекта. Сарадници су
наставили са радом на преко 80 (коауторских) карата за први том СДА –
контрола индекса, цртање радне верзије карата, израда легенде и коментара.
Недостаци, уочени у великом броју пунктова са простора некадашњих четирију
република, у чему им се придружује и дијаспора, своде се првенствено на
празнине у прикупљеном материјалу и, што је неповољније, на непозуданост, а
у не малом броју случајева – и на потпуну неупотребљивост прикупљених
података. У току редиговања чињеница обухваћених првим лексичким томом, у
немогућности изналажења путева за поправљање затеченог стања, односно
отклањања несумњивих пропуста и грешака, шири се фонд искључивања из
обраде не само појединачних података него и пунктова у целини. Показало се
да постојећа картотека омогућава одбир питања за израду редукованог
инвентара лексичких карата и мапа из домена морфолошке проблематике, све
уз неопходне, неретко знатне редакторске интервенције, изнуђене непопуларне
потезе и резове, скопчане с неизбежним ризиком у пословима научне врсте.
Напоредо са редуковањем инвентара питања чији ће садржај бити
картографисан расте корпус секције „некартографисани материјал”. Потешкоће
материјалне и кадровске природе и даље су озбиљна препрека утврђивању
граница ареала трију важних, а стицајем разних околности касно примећених,
појединости у говорима Србије (зоне префонологизације некадашњег
квантитета у вокалски квалитет, тзв. копаоничког неоакута [који лабораторијска
мерења потврђују и на терену Шумадије!], као и фонолошке индивидуалности
старога гласа јат). Недостатак средстава и проблеми друге врсте – како
политичке тако и кадровске – стоје на путу обављања најтеже остваривог
задатка: уклањања белине на српској дијалекатској карти на простору Хрватске.
Белине, додуше, нису реткост ни на простору Босне и Херцеговине. На
9
попуњавању уочених празнина и проверавању раније прикупљених података на
тлу БиХ и у 2012. години су постигнути извесни резултати, који још увек
изостају тамо где су потребе најургентније – на простору Републике Хрватске.
Учешће националног сектора у изради Општесловенског
лингвистичког атласа (ОЛА)
Српска комисија за ОЛА је у највећој мери испунила своје обавезе за
2012. годину:
а) достављени су сви тражени индекси са грађом из ОЛА пунктова у
Србији и Црној Гори за одељак Метеорологија, као и за одељак Народни
обичаји (допуна прошлогодишњих индекса);
б) достављен је материјал за том Заменице из српских пунктова 64 и 169,
који је недостајао у првобитној верзији индекса, послатој у Скопље. Преостало
је да се унесу извесне корекције везане за преостали српски материјал за овај
том;
в) тражени коментари за том Заменице послати су и Македонској и
Пољској комисији за ОЛА;
г) послато је обавештење да све националне комисије ОЛА доставе
Српској комисији материјал, у договореној форми и у року који утврди
руководство ОЛА, за поглавље Пастушество и горное овцеводство.
У времену од 17. до 21. септембра 2012. године одржано је у
Шлапаницама код Брна (Чешка) редовно годишње заседање Међународне
комисије и Међународне радне групе ОЛА при Међународном комитету
слависта. Будући да ресорно министарство није одобрило средства за одлазак
на ово заседање, њему нису присуствовали наши представници.
Прикупљање и обрада дијалекатске лексике
У 2012. години настављено је раније започето прикупљање дијалекатске
лексике у више говорних зона. Сарадници (стални и спољни) ангажовани су, у
својству аутора, рецензента, редактора, стручног консултанта, уредника и сл.,
на припреми више дијалекатских речника, односно збирки дијалекатске лексике
са широког простора од Тимока и Старе планине до Комова и западне Босне: Љ.
Ћирић, Речник говора Лужнице; Ј. Марковић, Речник говора Заплања; Ј.
Марковић, Лексика одевања у југоисточној Србији; Љ. Рајковић-Кожељац,
Речник говора Средњег Тимока; Р. Стијовић, Речник говора Васојевића; Д.
Петровић, Ј. Капустина, И. Црњак-Ћелић, Из лексике Куча (у току је завршно
редиговање рукописа Речника и његово припремање за штампу); С. Пујић,
Херцеговачка пчеларска лексика (у току је завршно редиговање рукописа и
његово припремање за штампу); С. Пујић, Из лексике требињског краја; С.
Танасић, Из лексике говора Вучијака (у Посавини); С. Реметић, Речник говора
источнобосанских Ера; М. Пижурица, Речник Роваца и Мораче. У нишком
центру настављена је, прошле године започета, обрада збирке речи из
црнотравске Калне (подручје тимочко-лужничког дијалекатског типа), збирке
коју је у говору свога родног места својевремено прикупио пок. Стојанче
Глигоријевић. У истом центру је настављен, такође током 2011. године започет,
10
рад на дугорочном задатку, на припреми Речника призренско-тимочке
дијалекатске области. У оквиру израде докторске дисертације мр Т.
Милосављевић, Лексички систем српског призренског говора, уједно се
припрема Речник призренског говора. Реч је о стручној лексикографској обради
богате збирке речи говора некадашње српске царске престонице, коју је пре
шест деценија Димитрије Чемерикић, некадашњи високи официр, а родом
Призренац, приредио за потребе картотеке капиталног пројекта Речник
српскохрватског књижевног и народног језика САНУ. У 2012. години започето
је и завршено редиговање обимног рукописа агилног ентузијасте Драгољуба
Златковића – Речник пиротског говора, дела обима 1.500 (пуних) страна
компјутерског слога, које је аутор годинама припремао у тесној сарадњи са
професором Н. Богдановићем и академиком С. Реметићем, руководиоцем
пројекта.
Ономастичка истраживања
Ономастичка теренска истраживања настављена су у тимочком крају, у
Рађевини, у Горњем Подрињу, у србијанском Полимљу, у невесињском крају и
у Загорју (околина Калиновика). И у 2012. години стицај околности, пре свега
материјалне а затим и кадровске природе, није омогућио планирано
организовано прикупљање ономастичке грађе у ливањском крају, на Гласинцу и
у области источнобосанских Ера (на терену омеђеном рекама Дрињачом и
Биоштицом, односно Кривајом и падинама Коњуха и Романије).
Објављивање ауторских монографија и радова сарадника
У 2012. години објављено је пет монографија сарадника овога пројекта,
од којих се једна односи на истраживање тзв. социјалног дијалекта. У LIX
књизи Српског дијалектолошког зборника објављене су монографије Ж.
Бошњаковића, Морфолошке особине говора источне Шумадије, и С. Реметића,
Текстови из говора источнобосанских Ера. У институтској едицији
Монографије (књ. 15) објављен је Речник говора северне Метохије, аутора М.
Букумирића. У издању Филозофског факултета из Косовске Митровице и
Природно-математичког факултета из Крагујевца објављена је монографија Г.
Јашовића – Тамнич на Тимоку, лексика и ономастика, а у едицији Посебна
издања (књ. 76) Етнографског института САНУ /суиздавач: Институт за српски
језик САНУ/ објављена је монографија Музички жаргон младих и музыкальный
молодёжный сленг. Компаративни поглед, аутора С. Милорадовић. Такође,
сарадници на пројекту објавили су 105 ауторских или коауторских радова
(расправе, чланци, прегледни радови, критички прикази).
Израда докторских дисертација и докторске студије
У протеклој години је један стални сарадник одбранио докторску
дисертацију на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду: Д.
Радовановић, Говор Ваљевске Подгорине, а на истоме факултету је заказана
одбрана дисертације М. Јуришић – Синтакса падежа у говору Горње Пчиње. У
11
2012. години настављен је рад на шест докторских дисертација, које су већином
у функцији пројекта: М. Петровић-Савић, Топонимија Рађевине, С. Станковић,
Статусот на македонскиот јазик во Република Србија и неговата
интерфернција со српскиот јазик на морфосинтаксичко рамниште; Ј.
Капустина, Анализа старе српске философске терминологије – покушај
аналитичке систематизације; З. Симић, Синтакса падежа у романијским
говорима Старог Влаха: метафоризација простора; Т. Трајковић, Говор
Прешева; Т. Благојевић, Лексички систем српског призренског говора. На
Филозофском факултету у Бањој Луци прихваћена је тема дисертације А.
Лончар-Раичевић (Прозодија речи у говорима ужичког краја), а В. Петровић је
на Филозофском факултету у Нишу пријавио дисертацију на тему Социјално
раслојавање говора Пријепоља.
Учешће на научним скуповима
Деветнаесторо сарадника остварило је 58 учешћа на научним скуповима,
од чега 35 у земљи (Београд, Нови Сад, Крагујевац, Ниш, Алексинац, Сокобања,
Косовска Митровица, Петровац на Млави, Деспотовац), а 23 у иностранству
(Москва, Будимпешта, Темишвар, Велико Трново, Софија, Охрид, Бања Лука).
Трибине, предавања по позиву, промоције
Више сталних и спољних сарадника имало је следеће активности:
предавања и промоције на Коларчевом народном универзитету, промоције
дијалектолошких и етнографских монографија, као и зборника радова, учешћа
на трибинама и округлим столовима посвећеним српском језику, предавања на
семинару за наставнике српског језика и књижевности. Један спољни сарадник
одржао је серију предавања по позиву на Софијском универзитету „Св.
Климент Охридски”.
Учешће на међународним пројектима
Два сарадника су вишегодишњи учесници на пројекту Општесловенског
лингвистичког атласа.
Уређивачки послови
Руководилац пројекта је главни уредник Српског дијалектолошког
зборника и редактор зборника радова Језик и писмо у Републици Српској,
издања АНУРС 2012. Један спољни сарадник уредник је Годишњака за српски
језик Филозофског факултета у Нишу и зборника Радови – мала серија.
Рецензирање
Руководилац пројекта је рецензирао три монографије и један тематски
зборник. Шесторо сарадника били су рецензенти шест монографија, шест
тематских зборника, као и више средњошколских и факултетских уџбеника.
Више сарадника рецензирало је ауторске прилоге у научним часописима.
12
Менторства и учешће у комисијама за одбрану дисертација
Шесторо спољних сарадника су ментори у изради осам докторских
дисертација, а чланови комисија су за девет докторских дисертација. Такође,
неколико сарадника је имало менторство или учешће у комисијама за израду и
одбрану већег броја магистарских и мастер радова.
Организација научног рада
Руководилац овога пројеката је истовремено и руководилац пројеката
Испитивање српског дијалекатског комплекса Босне и Херцеговине (при
АНУРС-у). Један стални сарадник је руководилац институтског пројекта
Обрада старог српског писаног наслеђа и израда Речника црквенословенског
језика српске редакције (178030), а један стални сарадник руководи пројектом
Култура исхране у Војводини кроз обредну праксу. Лингвистички и етнолошки
аспект (Матица српска, Oдељење за књижевност и језик). Један спољни
сарадник је руководилац пројекта Испитивање српских говора у Румунији, који
се реализује у Матици српској.
Организација научних скупова
Више сарадника је било у организационим одборима научних скупова у
земљи и иностранству (Русија, Република Српска).
Чланство у академијама наука и почасни докторати
Руководилац пројекта је редовни члан АНУРС-а, члан Предсједништва
АНУРС-а и секретар Одјељења књижевности и умјетности АНУРС-а.
Чланство у научним асоцијацијама и стручним телима
Руководилац пројекта је члан следећих асоцијација и тела: Уређивачки
одбор и Централна редакција Енциклопедије Републике Српске, Међународна
комисија за Општесловенски лингвистички атлас при Међународном комитету
слависта,
Међународни
редакцијски
колегијум
Општекарпатског
дијалектолошког атласа, Лексичка секција ОЛА, Одбор за стандардизацију
српског језика (као представник АНУРС-а). Члан је и седам научних одбора при
САНУ. Члан је и председник Одбора за доделу награде „Павле Ивић” (оснивач
Одбора је Славистичко друштво Србије). Руководилац пројекта је директор и
председник Научног вијећа Института за српски језик и књижевност АНУРС.
Један стални сарадник је члан Међуакадемијског одбора за дијалектолошке
атласе САНУ, Одбора Одељења за књижевност и језик Матице српске,
Фонетске секције ОЛА при Међународној комисији за Општесловенски
лингвистички атлас и Међународне радне групе за разраду принципа
сачињавања морфолошких карата ОЛА, те Комисије за Српски дијалектолошки
атлас. Један стални сарадник и три спољна сарадника су чланови Одбора за
ономастику САНУ. Два спољна сарадника су чланови Међуодељењског одбора
за проучавање Косова и Метохије САНУ, а петоро спољних сарадника су
чланови Међуакадемијског одбора за дијалектолошке атласе при САНУ.
13
Чланство у редакцијама
Петоро сарадника на пројекту су чланови следећих редакција и
уређивачких одбора: Српског дијалектолошког зборника (руководилац пројекта
је главни уредник), Јужнословенског филолога, Ономатолошких прилога,
Гласника Етнографског института САНУ, Славистике, Годишњака за српски
језик (Филозофски факултет у Нишу), Љетописа Академије наука и
умјетности Републике Српске, Probleme de filologije slava (Timişoara), Прилога
проучавању језика, Зборника радова Филозофског факултета Универзитета у
Приштини, Нашег стварања (Лесковац). Такође, сарадници са овога пројеката
били су у уређивачким одборима тематских зборника у земљи и иностранству.
Учешће у раду тела ресорног министарства
Један стални сарадник је члан Матичног научног одбора за језик и
књижевност при Министарству просвете, науке и технолошког развоја
Републике Србије.
Пројекат 178021: Опис и стандардизација савременог српског језика
Руководилац пројекта: др Срето Танасић, научни саветник
Састав пројектног тима
На пројекту је било ангажовано 12 сарадника, од чега 5 сарадника у
радном односу, и то: др Срето Танасић, научни саветник, др Ђорђе Оташевић,
виши научни сарадник, мр Олга Сабо-Јерков, истраживач сарадник, др Марина
Николић, истраживач сарадник, и мастер Весна Ђорђевић, истраживач
приправник, као и седам спољних сарадника: проф. др Предраг Пипер, редовни
члан САНУ, др Мирослав Николић, редовни професор, др Људмила Поповић,
редовни професор, др Рајна Драгићевић, ванредни професор, др Дојчил
Војводић, доцент, др Биљана Марић, доцент, и др Митра Рељић, доцент.
Рад на основној теми пројекта
Рад на пројекту се у 2012. години одвијао по плану. Троје сарадника (С.
Танасић, П. Пипер и Б. Марић) штампали су своје монографије. Сарадник Ђ.
Оташевић објавио је четири речника. Шесторо сарадника (П. Пипер, Љ.
Поповић, С. Танасић, Д. Војводић, Б. Марић и М. Николић) наставили су рад на
другом делу Синтаксе савременога српског језика. Мирослав Николић је
припремао грађу за монографију Морфологија савременога српског језика, а Р.
Драгићевић и Ђ. Оташевић наставили су рад на лексиколошком изучавању
савременога српског језика. Сарадник В. Ђорђевић бавила се проучавањем
творбе савременог српског језика и полагала испите на докторским студијама;
током школске 2012/2013. г. ради као лектор српског језика на Катедри за
14
словенску филологију, на Филозофском факултету Универзитета Коменски у
Братислави.
Објављивање ауторских радова сарадника
Укупно су објављена 72 ауторска прилога сарадника на овом пројекту: 4
монографије, 4 речника, 1 лексикографска обрада, 63 научна чланка
(оригинални радови и критике), од чега 36 у часописима, а 27 у тематским
зборницима.
Најзначајнији ауторски резултати – монографије и речници
Предраг Пипер: Лингвистичка русистика. − Београд: Филолошки
факултет Универзитета у Београду, 2012.
Предраг Пипер: Граматика руског језика у поређењу са српском.
Треће издање. – Београд: Завет, 2012.
Срето Танасић: Из синтаксе сложене реченице. – Београд:
Београдска књига и Институт за српски језик САНУ, 2012.
Биљана Марић: Синтаксичка деривација у савременом руском
језику у поређењу са српским. Београд: Филолошки факултет Универзитета у
Београду, 2012.
Ђорђе Оташевић: Тематски речник српског језика : Лексичке
релације и функције 3 : баба – библиотека. Београд: Алма, 2012.
Ђорђе Оташевић: Тематски речник српског језика : Лексичке
релације и функције 4 : биво – бомба. Београд: Алма, 2012.
Ђорђе Оташевић: Фразеолошки речник српског језика. Нови Сад:
Прометеј, 2012.
Ђорђе Оташевић: Речник скраћеница. Београд: Алма, 2012.
Израда докторских дисертација и докторске студије
Митра Рељић и Марина Николић одбраниле су докторске дисертације,
док Олга Сабо-Јерков пише дисертацију.
У овој години је на пројекту било ангажовано и двоје стипендиста
Министарства за просвету, науку и технолошки развој – Мирјана Адамовић и
Вукашин Стоиљковић. Они су се првенствено ангажовали на докторским
студијама, а у Институту су се укључивали у неке облике рада на пројекту,
ишчитавали су релевантну литературу, прикупили грађу за израду
Библиографије српске синтаксе.
Учешће на научним скуповима
На укупно 16 међународних научних скупова, од чега на 8 у земљи
(Ниш, Београд) и на 8 у иностранству (Пале, БиХ; Вишеград, БиХ; Њитра,
Словачка; Темишвар, Румунија; Подгорица и Херцег Нови, Црна Гора),
учествовало је 8 сарадника.
15
Трибине, предавања по позиву, промоције
Три сараднице – Марина Николић, Људмила Поповић и Рајна
Драгићевић одржале су предавања по позиву у земљи и иностранству. Такође,
сарадници овога пројекта учествовали су у 2012. г. на трибинама на којима се
расправљало о проблемима савременог српског стандардног језика.
Уређивачки и рецензентски послови
Осморо сарадника су уредници или чланови уређивачких одбора
часописа и зборника. Већина сарадника рецензирала је научне радове, речнике
и монографије.
Менторства и учешће у комисијама за одбрану дисертација
Шесторо сарадника (П. Пипер, С. Танасић, Мирослав Николић, Р.
Драгићевић, Љ. Поповић, Д. Војводић) били су ментори или чланови комисија
за оцену и одбрану мастер и докторских радова.
Организација научног рада и учешће у раду тела ресорног
министарства
Срето Танасић је руководилац пројекта и директор Института за српски
језик САНУ, као и члан Матичног научног одбора за језик и књижевност при
ресорном министарству.
Чланство у научним асоцијацијама и стручним телима
Сви сарадници укључени су у рад различитих научних и стручних тела и
комисија. Предраг Пипер је председник Граматичке комисије Међународног
славистичког комитета, Д. Војводић – члан Комисије за аспектологију
Међународног славистичког комитета, Р. Драгићевић – члан Комисије за
лексикологију Међународног славистичког комитета. Предраг Пипер је и члан
Одбора за стандардизацију српског језика, а председник Комисије за синтаксу.
Срето Танасић је члан Одбора за стандардизацију српског језика и његов
потпредседник, као и члан Комисије за синтаксу, члан Одбора Одељења за језик
икњижевност Матице српске, а Марина Николић је секретар и члан Комисије
за синтаксу Одбора за стандардизацију. Олга Сабо-Јерков је секретар и члан
Комисије за корпус Одбора за стандардизацију.
Чланство у академијама наука и почасни докторати
Предраг Пипер је је изабран за редовног члана САНУ.
16
Пројекат 178030: Обрада старог српског писаног наслеђа и израда
Речника црквенословенског језика српске редакције (РЦЈСР)
Руководилац пројекта: др Јованка Радић, научни саветник
Састав пројектног тима
На Пројекту су у 2012. години били ангажовани руководилац пројекта и
4 сарадника, са радним односом у Институту, уз 6 спољних сарадника.
Сарадници у радном односу: др Јованка Радић, научни саветник, мр
Виктор Савић, истраживач сарадник, др Андреј Пешикан, истраживач сарадник,
мр Биљана Савић, истраживач сарадник, Ивана Чанчар, истраживач
приправник.
Спољни сарадници: др Гордана Јовановић, редовни професор у пензији,
др Бранкица Чигоја, редовни професор, др Љиљана Јухас-Георгијевска, редовни
професор, др Вања Станишић, ванредни професор, мр Миланка Убипарип,
научни сарадник, мр Радмила Ковачевић, истраживач сарадник.
Спољни сарадник Вања Станишић је и током 2012. године радио као
предавач (гостујући професор) на Катедри за јужнословенске језике (други
назив: Катедра за српски и хрватски језик) при Hankuk University of Foreign
Studies (HUFS) у Сеулу (остао на пројекту са 0 и. м.).
Рад на основној теми пројекта
Обрада старог српског писаног наслеђа и израда РЦЈСР
Рад на обради српскословенских споменика настављен је по плану:
а) завршетак посла који је уобличен међународним научним скупом
Стандардизација старословенског ћириличког писма и његова регистрација у
Уникоду (претходни пројектни циклус) – примена Уникодових стандарда
(Unicode 6.1) у сложеном, пре свега старословенском фонту, којим треба да се
уноси,
анализира
и
представља
рукописна
грађа
(е-адреса:
http://staroslovenskopismo.blogspot.com/); фонт и тастатура су тестирани више
месеци;
б) набавка једнокорисничке базе података за обраду старословенских
рукописа као основних, до сада ретко издаваних извора (рашчитавање,
коментарисање, ексцерпција); база је тестирана;
в) оглед издања средњовековних текстова према квалитетним снимцима
(и по могућству у сравњењу с изворницима), у складу с начелима која су
развијана и усавршавана претходних година, а затим и израда комплетног
речника-индекса (тотална ексцерпција сваког појединачно одабраног
споменика), све у електронској форми која је сагласна с последњим
Уникодовим стандардима; први одабрани споменик је Повеља деспота Стефана
Лазаревића Милешеви из 1414–1415. године (представљен на свечаном научном
скупу у сусрет 800-годишњице манастира Милешеве и на састанку Комисије за
црквенословенске речнике, Праг, 27. септембра 2012);
г) анализа других извора који ће у будућности бити обрађени на исти
начин;
17
д) у сарадњи с Друштвом чланова Матице српске у Црној Гори обављено
је фотографисање Горичког зборника из збирке САНУ и завршене су
фотографске припреме (компјутерска обрада снимака) и прелиминарна
истраживања за фототипско издање;
ђ) у сарадњи с Друштвом чланова Матице српске у Црној Гори започета
припрема спомен-свеске (споменице) поводом 750. година од настанка
Иловичке крмчије, најстаријег преписа Законоправила светога Саве (1262);
е) у сарадњи с Одбором за изворе српског права САНУ завршен рад на
Вршачком препису Душанова законика (основно колационирање и коректуре) и
Рудничком препису Душанова законика (унос с коректурама); завршена прва
верзија превода одабраног представника млађе редакције Душановог законика –
Ковиљског преписа (1726); започет унос разночтенија из других преписа у
носећи текст.
Учешће у изради Упоредног индекса словенских редакција
старословенског језика (при Међународном комитету слависта)
У 2012. години настављени су послови на уједначавању грађе за
Srovanávací index k slovníkům zpracovávaným v rámci Komise pro
církevněslovanské slovníky. У Прагу је 27. септембра 2012. г. одржано заседање
Комисије и радни састанак посвећен изради Индекса. У последњој фази израде
овог индекса унеколико је проширен ранији корпус ексцерпираних српских
споменика, према уоченим празнинама у српској грађи.
Објављивање ауторских монографија и радова сарадника
У оквиру Антологијске едиције Десет векова српске књижевности
(Издавачки центар Матице српске, уредник Миро Вуксановић) обајвљена је
књига Стефан Првовенчани, Доментијан, Теодосије, коју је приредила и за њу
предговор написала Љ. Јухас-Георгиевска, спољни сарадник на пројекту.
Сарадници на пројекту су објавили 37 ауторских радова (расправе,
чланци, прегледни радови, критички прикази, радови у изводу), у којима су,
углавном, разрађивали теме најављене у пријави пројекта.
Израда докторских дисертација и докторске студије
Истраживачи Виктор Савић и Биљана Савић приводе крају рад на својим
докторским дисертацијама. Сарадник Ивана Чанчар, у оквиру својих
докторских студија, активно ради на докторској дисертацији под насловом
Конкорданција сабраних дела Стефана Првовенчаног.
Учешће на научним скуповима
Сарадници су остварили 19 учешћа на 16 научних скупова, од чега 10 у
земљи (Београд, Нови Сад, Крагујевац, Јагодина) и 6 у иностранству (Москва,
Санкт Петербург, Праг, Софија, Пловдив, Херцег Нови).
18
Трибине, предавања по позиву, промоције
Један сарадник је одржао предавање на Скупу слависта у организацији
МСЦ-а (Београд, септембар 2012, тема: Житије краљице Јелене од
архиепископа Данила Другог).
Учешће на међународним пројектима
Сарадници пројекта учествују на три међународна пројекта: шест
сарадника учествује на пројекту South Slavic Manuscripts in Electronic Form and
Standardization of Relevant Terminology; један сарадник – на пројекту
Srovanávací index k slovníkům zpracovávaným v rámci Komise pro
církevněslovanské slovníky; и један спољни сарадник – на пројекту EMBARK
(Enhance Manuscriptorium through Bаlcan Recovered Knowledge).
Рецензирање
Чланови пројекта су урадили рецензије за један уџбеник, један речник и
једну научну монографију.
Менторства и учешће у комисијама за одбрану мастер радова и
докторских дисертација
Три спољна сарадника на пројекту (наставници Филолошког факултета у
Београду) имају више менторстава и учешћа у комисијама за одбрану мастер
радова и докторских дисертација.
Чланство у научним асоцијацијама и стручним телима
Један сарадник је почасни члан, а један стални члан Комисије за
црквенословенске речнике при Међународном комитету слависта. Три
сарадника су чланови Старословенског одбора САНУ. Руководилац пројекта је
члан Одбора за ономастику САНУ и члан Одбора за језик Академије наука и
умјетности Републике Српске.
Чланство у редакцијама
Руководилац Пројекта је члан редакције часописа Ономатолошки
прилози.
19
Пројекат 47016: Интердисциплинарно истраживање језичког и
културног наслеђа Србије. Израда мултимедијалног интернет портала
Појмовник српске културе. Лингвистички потпројекат: Примена
лингвистичких истраживања у изради дигиталног појмовника
Руководилац пројекта: др Драгана РАДОЈИЧИЋ (до децембра 2012), др
Ивица ТОДОРОВИЋ (од децембра 2012). Руководилац лингвистичког
потпројекта: др Снежана ПЕТРОВИЋ
Састав потпројектног тима
Поред руководиоца потпројекта др Снежане ПЕТРОВИЋ, вишег научног
сарадника (6 месеци), остали сарадници на потпројекту су: др Јасна ВЛАЈИЋПОПОВИЋ, научни саветник (4 месеца), др Софија МИЛОРАДОВИЋ, научни
саветник / редовни професор (4 месецa), др Марта БЈЕЛЕТИЋ, научни саветник (4
месеца), др Ивана БАШИЋ, научни сарадник (8 месеци), мр Станислав
СТАНКОВИЋ, истраживач сарадник (4 месецa), мр Виктор САВИЋ, истраживач
сарадник (2 месеца), мр Ана ГОЛУБОВИЋ, виши библиотекар (4 месеца), као и
сарадник из иностранства – проф. др. Марјан МАРКОВИЌ (Македонија).
Рад на основној теми потпројекта
У првој половини године, услед недостатка финансијских средстава, рад
је настављен у складу са измењеним планом. Одржан је један радни састанак
комплетног истраживачког тима ИИИ Пројекта, којом приликом је презентован
и огледни сајт Појмовника. У августу је започета израда лексикографске базе,
финансирана из кредитног дела материјалних средстава пројекта, и на тај начин
је, са годину и шест месеци закашњења, отпочет рад на пројекту у складу са
планом утврђеним приликом пријаве. Извршена је прва фаза дигитализације
једног дијалекатског речника (М. Златановић, Речник говора јужне Србије,
Врање 1998), који има 1.070.000 карактера. Сарадници
лингвистичког
потпројекта разматрали су питања организације рада на формирању
лексикографске базе и сачињавања њене основе. Дефинисани су основни
параметри за унос грађе у базу и састављен је списак примарних семантичких
поља. Урађено је скенирање рукописне збирке речи из Призрена (слова Д – Ш),
Димитрија Чемерикића, и датотека садржи 23.071 скен (сваки документ је једна
страна листића из грађе).
Објављивање ауторских монографија и радова сарадника
Из штампе је изашла једна монографија: Софија МИЛОРАДОВИЋ, Музички
жаргон младих и музыкальный молодёжный сленг. Компаративни поглед,
Етнографски институт САНУ / Институт за српски језик САНУ, Посебна
издања Етнографског института, књ. 76, Београд, 2012. Објављено је 13
оригиналних научних радова, 6 радова у изводу, као и једна библиографија.
20
Учешће на научним скуповима
Сарадници су учествовали на две међународне научне конференције у
иностранству – у Румунији (Темишвар) и Македонији (Охрид), и на две у земљи
– у Новом Саду и Београду.
Теренски рад
Један сарадник је обавио теренска истраживања у 31 пункту у Србији и
на Косову и Метохији, снимио тридесет сати аудио материјала и попунио 422
упитника (С. Станковић).
Уређивачки послови
а) Уређивање Библиографије Јужнословенског филолога за 2010. годину
(А. Голубовић).
б) Уређивање Интернет библиотеке Србије за хуманистичке науке и
уметност http://ibis.mi.sanu.ac.rs/ (И. Башић).
2. НАУЧНО ВЕЋЕ
Научно веће Института за српски језик САНУ радило је током 2012.
године у следећем саставу: академик Иван Клајн, академик Александар Лома,
академик Милосав Тешић, проф. др Софија Милорадовић (председник), др
Марта Бјелетић, научни саветник (заменик председника), др Срето Танасић,
научни саветник (директор), др Стана Ристић, научни саветник, др Јасна
Влајић-Поповић, научни саветник, др Радмила Жугић, научни саветник, др
Јованка Радић, научни саветник, др Милосав Чаркић, научни саветник, др
Ђорђе Оташевић, виши научни сарадник, др Снежана Петровић, виши научни
сарадник, др Ивана Лазић-Коњик, научни сарадник, др Маја Калезић, научни
сарадник, др Рада Стијовић, виши научни сарадник, др Драгана Ратковић,
научни сарадник, др Ивана Башић, научни сарадник, и др Владан Јовановић,
научни сарадник. Дакле, у односу на претходну годину Веће је увећано за
четири нова члана. Седницама Већа је по потреби присуствовао и проф. др
Слободан Реметић, редовни члан АНУРС, у својству руководиоца пројекта.
Научно веће је у протеклој години одржало девет седница, радећи у
складу са својим статутарним надлежностима и Пословником. Размотрени су и
усвојени Извештај о раду Института за српски језик САНУ у 2011. години и
План рада Института за 2012. годину. Веће је разматрало и усвајало тромесечне
извештаје о раду на институтским пројектима, и они су достављани на
разматрање Управном одбору Института. Током протекле године на Већу је
покренут избор сарадника у четири научна звања, од којих су два избора у
процедури, а два су успешно окончана пред надлежним телима Министарства
просвете и науке РС. Такође, покренут је и окончан избор за петоро сарадника
Института у звање истраживач сарадник, као и реизбор седморо сарадника у
ово звање. На седницама Већа одређени су рецензенти за шест монографија које
су резултат рада на институтским пројектима, и донете су одлуке о
21
конкурисању за средства код ресорног министарства. Веће је прихватило и да
Институт буде суиздавач за две научне монографије. Такође, донете су две
одлуке за учествовање на Конкурсу за финансијску подршку пројектима
промоције и популаризације науке 2013. године, који је објавио Центар за
промоцију науке. Размотрено је и одoбрено више пријава сарадникâ за учешће
на научним скуповима у земљи и иностранству, као и неколико предавања по
позиву и радних одсустава.
У протеклој години су чланови Већа у више наврата расправљали о
могућој валоризацији пројеката и рекатегоризацији истраживача након две
пројектне године (2011−2012), о подеснијем моделу вредновања истраживачког
рада и финансирања института хуманистичких наука, а превасходно
капиталних и дугорочних пројеката од националног значаја, о недовољним
средствима која се институтским пројектима уплаћују у оквиру ДМТ 2, те о
могућностима да се сарадници Института, у потпуности или барем делимично,
ослободе трошкова плаћања докторских студија и пријаве / одбране докторске
дисертације, као и о могућностима за ангажовање пензионера у раду на Речнику
САНУ. Веће је у 2012. години упутило неколико важних дописа: писмо-одговор
Пери Ластићу, директору Српског института из Будимпеште, у вези са
успостављањем сарадње Института са овом значајном српском институцијом у
Мађарској; текст који се тицао појединих сегмената Предлога Заједнице
институтâ, насловљеног као Предлог мера за оптимизацију коришћења
средстава Министарства за образовење, науку и технолошки развој у домену
научног рада; текст са примедбама на Нацрт новог Правилника о поступку и
начину вредновања, и квантитативном исказивању научноистраживачких
резултата истраживача, узевши у обзир примедбе које је на овај нацрт изнело
Научно веће Етнографског института САНУ; допис Културно-просветној
заједници Београда, у коме се Међународни славистички центар предлажи за
добитника годишње награде Златни беочуг.
3. ИЗДАВАЧКА ДЕЛАТНОСТ
Протекла година је била веома успешна када је реч о издавачкој
делатности у Институту за српски језик САНУ. И поред тешких финансијских
прилика, Институт је објавио и ове године своје часописе: Јужнословенски
филолог – LXVIII (за 2012, са САНУ, уредник Предраг Пипер, 354 стране);
Наш језик – XLIII (за 2012, уредник Срето Танасић, 170 страна); припремљен је
за штампу Српски дијалектолошки зборник LXIX (за 2012, са САНУ, уредник
Слободан Реметић). Такође, изашао је број Лингвистичких актуелности у
електронској верзији (за 2012), чији је уредник Ђорђе Оташевић. У
институтској едицији Монографије објављене су следеће књиге: Речник северне
Метохије, Милете Букумирића, Турцизми у српском призренском говору,
Снежане Петровић, О речима у српском језику, Стане Ристић. У суиздаваштву
са САНУ, Службеним гласником и Заводом за уџбенике објављена је књига
Саборно гробље у Сентандреји, Димитрија Стефановића и сарадника
Института М. Ђинђић, Н. Вуловић, В. Јовановића и Д. Радоњић. У
22
суиздаваштву са са Етнографским институтом САНУ објављена је монографија
Музички жаргон младих и музыкальный молодёжный сленг. Компаративни
поглед, Софије Милорадовић, а у суиздаваштву са Београдском књигом
објaвљена је монографија Синтакса сложене реченице, Срете Танасића.
Када се овоме дода библиографија сарадникâ на пројектима у Институту,
види се да је 2012. година била успешна на плану научног рада.
4. НАУЧНИ СКУПОВИ
Сарадници Института за српски језик САНУ учествовали су са
рефератима на великом броју научних скупова и конференција у земљи и
иностранству. О учешћу на научним скуповима у земљи и иностранству давани
су подаци по пројектима. Овде само истичемо да је у 2012. години остварено
преко стотину и педесет учешћа сарадника Института на скуповима. Треба
истаћи да и знатан број млађих сарадника учествује са рефератима на научним
скуповима, што се види из појединачних извештаја о раду на пројектима.
5. КАДРОВСКА СИТУАЦИЈА
У Институту је у 2012. години радило шездесет четворо стално
запослених сарадника на научним пројектима, од чега – двадесет доктора наука,
двадесет шест магистара наука, тринаест мастера и пет сарадника на
докторским студијама. Гледано по пројектима, стање је следеће:
Пројекат 178007: 8 сарадника, од тога 4 доктора наука, 1 магистар, 3 на
докторским студијама;
Пројекат 178009: 34 сарадника, од тога 8 доктора наука, 13 магистара, 11
мастера (1 технички секретар) и 2 на докторским студијама;
Пројекат 178020: 13 сарадника (један је и на Пројекту бр. 178030) , од
тога 4 доктора наука и 9 магистара ;
Пројекат 178021: 5 сарадника, од тога 3 доктора наука, 1 магистар и
један мастер;
Пројекат 178030: 5 сарадника, од тога 2 доктора наука, 2 магистра и
један мастер.
Од сарадника са докторатом (један је на два пројекта), на побројаних пет
институтских пројеката има девет научних саветника, три виша научна
сарадника, пет научних сарадника. У Институту ради и тридесет седам
истраживача сарадника и девет истраживача приправника.
Сарадници Института су и у току 2012. године радили на своме стручном
усавршавању. Три стална сарадника су одбранила докторску дисертацију
(Владан Јовановић, Драгана Радовановић и Марина Николић), а један је предао
дисертацију и чека одбрану. Млађи сарадници су завршавали докторске радове
или похађали докторске студије, а старији су бирани у виша научна звања, о
чему су дати подаци по пројектима. Шеснаест сарадника је наставило са радом
на својим докторским дисертацијама. Неколико сарадника је пријавило
докторске дисертације, и у поступку је њихово одобравање.
23
6.
САРАДЊА
ИНОСТРАНСТВУ
СА
ИНСТИТУЦИЈАМА
У
ЗЕМЉИ
И
И у протеклој години Институт је сарађивао са многим институцијама у
нашој земљи. Посебно је потребно истаћи добру сарадњу са филолошким,
односно филозофским факултетима, те њиховим одсецима за српски језик
(Београд, Нови Сад, Ниш, Крагујевац, Косовска Митровица). Многи сарадници
тих факултета били су ангажовани на пројектима који се реализују у Институту,
као и у редакцијама институтских часописа. Посебно треба истаћи сарадњу са
Етнографским институтом САНУ, са којим заједно учествујемо у реализацији
пројекта под називом Интердисциплинарно истраживање културног и језичког
наслеђа Србије и израда мултимедијалног интернет-портала „Појмовник
српске културе”. С друге стране, сарадници Института су учествовали у
комисијама за оцену подобности тема и у одбрани магистарских / мастер и
докторских радова на тим факултетима, те у комисијама за избор сарадника у
наставно-научна звања. Такође, Институт је у 2012. години наставио сарадњу и
са Матицом српском на различитим пословима, са Вуковом задужбином, са
Друштвом за српски језик и књижевност Србије, са Славистичким друштвом
Србије, са Задужбином Илије Милосављевића Коларца, са АНУРС и
факултетима у Републици Српској на којима се студира српски језик.
Институт је у току 2012. године остваривао сарадњу и са многим
институцијама из иностранства, пре свега кроз учешће својих сарадника на
научним скуповима и кроз размену публикација. Већи број научника из
различитих земаља посетио је Институт, било у оквиру међуакадемијске
размене научника било у оквиру директних контаката и сарадње. Посебно је у
време традиционалног Научног састанка слависта у Вукове дане, у септембру,
велики број професора српског језика из европских славистичких центара
посетио наш колектив и обавестио се о томе на чему се тренутно ради и шта се
објављује у Институту. Такође, Институт је у протеклој години примио у
једнодневну посету велики број студената српског језика из више европских
земаља, који су били на семинару српског језика у Вукове дане.
Током целе године Институт је имао врло добру сарадњу са Српском
академијом наука и уметности, као својим оснивачем. Сарадња се огледала у
реализацији пројеката Института, у уређивању и издавању заједничких
часописа, у пријему страних слависта у оквиру међуакадемијске размене, у раду
Научног већа и Управног одбора Института. Овде треба истаћи и сарадњу око
израде Речника САНУ, на чему се посебно ангажује Одељење језика и
књижевности САНУ.
24
7. СМЕШТАЈ И ТЕХНИЧКО ОПРЕМАЊЕ ИНСТИТУТА
И ОПРЕМАЊЕ БИБЛИОТЕКЕ
У згради САНУ, у Кнез Михаиловој 36, Институт користи дванаест
просторија, у којима су смештени сарадници четири пројекта (178007, 178020,
178021, 178030, (148001)), као и администрација. У Јакшићевој 9 смештени су
сарадници пројекта 178009, библиотека и магацин. У току 2012. године, у
Институту се водила брига о унапређивању техничке опремљености. Институт
је из својих средстава купио неколико рачунара. Сви сарадници су повезани са
академском интернет мрежом. Урађен је нови сајт Института. Путем размене и
куповине повећан је број књига и часописа у институтској библиотеци, у којој
ради професионални библиотекар, ангажован и на сређивању библиотечког
фонда.
8. ОДБОР ЗА СТАНДАРДИЗАЦИЈУ СРПСКОГ ЈЕЗИКА
При Институту је седиште Одбора за стандардизацију српског језика,
најширег и најкомпетентнијег стручног тела, састављеног од представника
релевантних институција са целокупног српског језичког простора, тела које
брине о језичкој политици, планира и предлаже програме истраживања
савременог српског језика и стандарднојезичке проблематике. Институт пружа
административно-техничку подршку раду Одбора и његових комисија. Ове
године навршило се 15 година од оснивања Одбора. Тим поводом је 12.
децембра одржана свечана и радна седница овог свеакадемијског и
свеуниверзитетског научног тела. И у овој години су се у Институту састајале
комисије Одбора, а у априлу је одржана и годишња седница Одбора, те
Комисије за односе с јавношћу и решавање неодложних питања, тзв. Малог
Одбора. Одбор је давао савете институцијама и појединцима у вези с питањима
савременог српског језика.
9. УПРАВНИ ОДБОР
Састав Управног одбора Института за српски језик САНУ:
Председник - Миро Вуксановић, дописни члан САНУ,
Чланови
- проф. др Слободан Грубачић, дописни члан САНУ
проф. др Гојко Тешић,
др Стана Ристић, научни саветник
др Јасна Влајић-Поповић, научни саветник
Управни одбор Института за српски језик САНУ радио је у складу са
Статутом Института. У 2012. години одржане су три седнице Одбора
(14. фебруар, 27. април и 25. октобар). Одбор је на својим седницама
расправљао и доносио одговарајуће закључке о следећим питањима:
25
- Усвајање Извештаја о раду и финансијског извештаја Института за
2011. годину;
- План рада, Финансијски план и План јавних набавки за 2012. годину;
- Разматрање тромесечних извештаја о раду на пројектима;
- Разматрање реализације плана издавачке делатности Института;
- Разматрање дописа упућених Управном одбору;
- Разматрање неких правних аката Института;
***
На крају овога извештаја може се рећи да је за Институт за српски језик
САНУ протекла 2012. година била успешна. Постигнути су добри резултати у
реализацији научних пројеката, у кадровском усавршавању сарадника, посебно
у издавачкој делатности у области науке о српском језику, а остварио је и добру
сарадњу са сродним институцијама у земљи и иностранству. При томе, радило
се и на стварању бољих техничких услова за успешније извршавање преузетих
задатака. Велики број ауторских радова које су сарадници Института објавили у
земљи и иностранству, и учешће његових сарадника Института на великом
броју међународних и домаћих научних скупова, издавање властитих
публикација, сарадња са сродним институцијама у земљи и ван ње – све то
говори о значајном доприносу Института за српски језик САНУ развоју науке о
српском језику и о његовој афирмацији у земљи и свету. Резултати су могли
бити и бољи, барем у неким областима, као што су учешће на научним
скуповима и издавачка делатност, да Министарство просвете, науке и
технолошког развоја Републике Србије, у контексту актуелне економске кризе,
није водило рестриктивну политику.
26
Download

извештај о раду института за српски језик сану у 2012. години