TELEKOMUNIKACIONI KABLOVI SA ŽIČNIM VODOVIMA
(Starčević Tatjana, Jovanetić Ana, Savić Ivan)
Nastavljanje kablova
Pošto su kablovi ograničenih dužina, moraju se u određenim razmacima nastavljati.
Pri tom se razlikuju dve osnovne radnje: nastavljanje provodnika u kablu i
nastavljanje ostalih delova kabla (omotač. armatura i zaštitni slojevi).
Nastavljanje provodnika
Provodnici u kablu mogu se nastavljati na više načina:

uvijanjem (upredanjem) provodnika, jednog oko drugog (slika 1.1)

lemljenjem

konektorima
Upredanje provodnika predstavlja najjednostavniji način nastavljanja provodnika.
Slika 1.1. Nastavljanje provodnika upredanjem
Prvo se na jedan od provodnika navuče izolaciona cevčica pa se dva do tri kruga
upredu provodnici sa izolacijom. Onda se sa provodnika skine oko 35 mm izolacije i
provodnici se upredu do kraja. Kada se završi upredanje, provodnici se skrate na 30
mm. Ako su provodnici različitih prečnika, obavezno je lemljenje vrha. Po završenom
nastavljanju, obavezno se preko neizolovanog spojnog mesta navlači zaštitna
izolaciona cevčica.
Danas se za nastavljanje provodnika najviše koriste konektori. Postoje dve vrste
konktora: suvi i sa specijalnom gel masom. Konektori sa gel masom služe za
nastavljanje punjenih kablova, dok se za sve ostale kablove koriste suvi konektori
(slika 1.2).
Slika 1.1. Konektor za nastavljanje provodnika kablova mašinskim stiskanjem
Konektor ima žlebove u koje se ubace žila sa izolacijom dolaznog voda sa gornje
strane, a odlaznog voda sa donje strane. Kada se žile postave na odgovarajući način,
postave se dva plastična poklopca sa gornje i donje strane konektora i izvrši se
presovanje konektora specijalnom presom čime je završen postupak spajanja
provodnika.
Ako želimo da spojimo samo dva provodnika, postoji konektor koji ima dva otvora u
koji se ubace žile za spajanje i ručnim stiskanjem poklopca konektora obavlja se
spajanje provodnika (slika 1.3).
Slika 1.3. Konektor za spajanje dve žile
Koji će postupak nastavljanja provodnika biti primanjen zavisi od debljine kabla i
njegove važnosti.
Nastavljanje ostalih elemenata kabla vrši se pomoću spojnica. Postoji više vrsta
spojnica koje se primenjuju za nastavljanje omotača kabla:

olovne spojnice,

mehaničke spojnice,

termoskupljajuće spojnice,

gel spojnice,

zaštitne spojnice.
Olovne spojnice se koriste za nastavljanje kablova sa metalnim omotačem (slika 1.4).
Postavljaju se simetrično u odnosu na nastavak, tj. nastavljeni provodnici treba da
budu u sredini spojnice
Slika 1.4. Olovna spojnica
Ako je razlika između prečnika grlića spojnice i kabla veća od 5 mm, onda se oko
omotača kabla nanosi sloj olovne legure ili se na omotač namotava olovna traka. Na
sredini spojnice se ostavlja otvor dužine 20 mm za izlazak kondenzovane vlage. Zatim
se lemi grlić spojnice sa olovnim omotačem, a na kraju se zalemi i ostavljeni otvor.
Zalemljena spojnica mora biti nepropustljiva za gas i vodu.
Mehaničkim spojnicama vrši se nastavljanje kablova sa termoplastičnim omotačem.
Nastavljanje ovim spojnicama vrši se na osnovu uputstva koje daje proizvođač. Ove
spojnice se mogu više puta otvarati i zatvarati ali se u većini slučajeva zaptivni
materijal ne može više puta upotrebiti.
Omotači kablova sa termoplastičnim omotačem mogu se nastaviti i pomoću
termoskupljajuće spojnice (slika 1.5). Krajevi kablova treba da budu tako
preklopljeni da posle skidanja omotača i spajanja provodnika ceo nastavak stane
između čeličnih obloga spojnice. Nakon stezanja spojnice na njenim krajevima biće
istaknut lepak što je znak da je spojnica pravilno montirana.
Slika 1.5. Termoskupljajuća spojnica
Izgled završenog spojnog mesta zaštićenog termoskupljajućom spojnicom prikazan je
na slici 1.6.
Slika 1.6. Završena termoskupljajuća spojnica
Nastavljanje kabla gel spojnicama vrši se tako što se kabl i spojeni provodnici
utiskuju u specijalnu gel masu koja se nalazi u spojnici.
Slika 1.7. Gel spojnica
Zaštitna spojnica (slika 1.8) se koristi kada se vrši nastavljanje armiranih kablova
(podzemnih i podvodnih). Omotač kabla se nastavlja na već opisani način.
Unutrašnjost spojnice puni se specijalnom masom koja sprečava prodor vlage u
unutrašnjost zaštitne spojnice.
Slika 1.8. Zaštitna spojnica
Završavanje kablova
Pri uvođenju kablova u zgrade ili telefonske centrale, oni se moraju završiti na
posebnim završnim elementima. Završni elementi omogućuju prelaz na tanje završne,
razvodne ili instalacione kablove. Pri izradi završetka kabla razlikuju se dve osnovne
radnje:


završavanje provodnika iz kabla,
završavanje kablovskog omotača.
Provodnici se završavaju na završnom elementu pod zavrtnjima, na "WIRE WRAP"
šiljcima, FASTON šiljcima ili LSA kontaktima.
Kablovi se završavaju u:



završnim nastavcima,
kablovskim glavama,
letvicama.
Izrada završnih nastavaka vrši se montažnom spojnicom (slika 1.9), koji ima oblik
okrenutog levka (boce), koji omogućava prelaz sa debljeg kabla na više tanjih.
Slika 1.9. Završni nastavak izrađen pomoću spojnica
Koriste se sledeće vrste kablovskih glava (slika 1.10):



kablovska glava za unutrašnju montažu,
kablovska glava za spoljnu montažu bez osigurača,
kablovska glava za spoljnu montažu sa osiguračima.
Slika 1.10. Kablovska glava
Kablovska glava se sastoji od ploče koja je od izolacionog materijala sa metalnim
spojnicama, kutije od gvozdenog lima i poklopca kutije. U novije vreme najčešće se
koriste kablovske glave u kojima je ugrađena LSA regleta
Na slici 1.11 prikazana je LSA (Lotfrei - bez lemljenja, Schraubfrei - bez vijaka,
Abisolierfrei - bez skidanja izolacije) završna regleta.
Slika 1.11. LSA završna regleta
Pomoću posebnih alata razmaknu se čeljusti ovih kontakata, koje se nakon izvlačenja
tih alata stisnu i "zagrizu" kroz izolaciju do provodnika.
Kablovski razdelnici
Kablovski razdelnici služe za spajanje primarnih i sekundarnih kablova u mesnoj
mreži. Kablovski razdelnik treba da usmeri parice primarnog kabla prema izvodima u
zavisnosti od trenutne raspodele pretplatnika. Kablovi koji polaze od centrale, pre
nego što stignu do izvoda, završavaju se na kablovskom razdelniku. Onda se pomoću
sekundarne mreže produžuju do izvoda. Kapacitet sekundarne mreže je za 30 do 40%
veći od kapaciteta primarne mreže.
Kablovski razdelnici se postavljaju u blizini kablovskog okna na betonskim
postoljima (stojeći) ili na zidovima zgrada sa spoljašnje, a ako je moguće i sa
unutrašnje strane zida.
Slika 1.12. LSA rastavna regleta
Završavanje kablova u centrali
Kablovi u centrali završavaju se na glavnom razdelniku. Osnovna funkcija glavnog
razdelnika je elastično prespajanje parica pristupne mreže i parica iz izlazne opreme
telefonske centrale.
Provera ispravnosti izrađene linije
Da bi se ustanovila ispravnost izgrađene linije, treba izvršiti ispitivanja i električna
merenja. Ispitivanja se vrše na pretplatničkim i spojnim vodovima. Na pretplatničkim
vodovima se ispituje i meri:

otpornost izolacije,

neprekidnost parica,

preslušavanja između parica.
Otpornost izolacije se ispituje na 10% parica u spoljašnjem sloju i na 5% preostalih
parica, a najmanje po dve parice na svakom novom završnom uređaju. Otpornost
izolacije žila u istoj četvorki i prema zemlji mora da iznosi 5 000 MΩ.
Neprekidnost parica se ispituje na svim žilama pojedinačno. Za ispitivanje na
neprekidnost parica koriste se instrumenti za merenje kablovskih žila, kablovski ispitni
zumer ili drugi ispitivači.
Ispitivanje preslušavanja se najjednostavnije ispituje zumerom. Zumer se priključuje
na svaku parnu paricu, a slušalica na svaku neparnu, prema istom redosledu
razbrajanja. Ako su, pri montaži, parice vezane pravilno, u slušalici neće biti tona, a
ako se čuje glasan ton, to znači da parica nije pravilno montirana.
Na spojnim kablovima vrše se merenja i ispitivanja sledećih karakteristika:

otpornost petlje,

otpornost izolacije,

sopstveno slabljenje,

slabljenje preslušavanja,

karakteristična impedansa.
Otpornost petlje i slabljenje meri se na 5% parica, otpornost izolacije i slabljenje
preslušavanja se meri na 10% parica, a impedansa se meri na 3% parica.
Za svaki kabl treba snimiti krivu sopstvenog slabljenja u frekventnom opsegu
(300 - 3400) Hz sa korakom od 200 Hz.
Karakteristična impedansa se meri za svaki kabl u opsegu (300 - 3 400) Hz sa
korakom od 200 Hz.
Download

temin 6 - WordPress.com