СТРАТЕГИЈА ОДРЖИВОГ РАЗВОЈА
ГРАДСКЕ ОПШТИНЕ ПАЛИЛУЛА
2012 – 2022.година
- нацрт документа –
Београд, Палилула, фебруар 2012.
САДРЖАЈ
1. Уводна реч Председника .................................................................................
2
2. Увод .....................................................................................................................
3
3. Методологија и процес израде Стратегије одрживог развоја ................
5
4. Општи услови ....................................................................................................
7
.......................................................................
7
4.2. Климатске карактеристике подручја ..............................................
7
4.3. Просторно разграничење и рељеф подручја ..................................
8
4.4. Демографски подаци
.....................................................................
9
4.5. Кључни актери .................................................................................
13
4.1. Географски подаци
5. Ситуациона SWОТ анализа ............................................................................
19
6. Стратешки документ ( визија, приоритети и циљеви) .............................
23
7. Механизми мониторинга и имплементације Стратегије .........................
36
8. Акциони план .....................................................................................................
39
АНЕКСИ
Анекс 1 Учесници у изради стратегије .............................................................
75
Анекс 2 Индикатори одрживог развоја .............................................................
80
1
1. Уводна реч Председника
Стратегија локалног одрживог развоја Градске општине Палилула је значајан
документ у чијој изради је учествовала најшира јавност, што је допринело подизању
свести и одговорности за проблеме локалне самоуправе, јер се мобилизацијом и
усмеравањем активности грађана ка реализацији заједничких циљева постижу конкретни
и мерљиви резултати.
Ова Стратегија представља резултат заједничког рада представника грађана,
релевантних државних и градских институција, привреде, експерата, цивилног сектора и
локалне самоуправе.
Стратегија обједињује постојећу стварност, реалне могућности и управљање
променама. Она омогућава да се сагледа целокупна ситуација на територији наше
Општине и одреди листа приоритетних области које имају највећи утицај на локалну
заједницу.
Градска општина Палилула је једна од малобројних градских општина у Београду
која је усвојила Стратегију локалног одрживог развоја као документ којим су дефинисани
најважнији проблеми на њеној територији и у коме је дат јасан план акција за њихово
решавање.
Свима који су помогли израду овог свеобухватног развојног документа изражавам
захвалност, уверен да ћемо заједнички радити на реализацији постављених циљева у
складу са принципима одрживог развоја.
Данило Башић
Председник Градске општине Палилула
2
2. Увод
Стратегија локалног одрживог развоја Градске општине Палилула (у даљем тексту:
Стратегија) је важан планско-развојни документ који обједињује постојећу стварност,
реалне могућности и управљање променама. Омогућава да се сагледа целокупна ситуација
на територији Градске општине Палилула (у даљем тексту: Општина) и одреди листа
приоритета који имају највећи утицај на локалну заједницу. Овај стратешки документ
треба да пружи смернице и подстицај за развој локалне заједнице за наредних десет
година, односно од 2012. до 2022. године.
Изазов израде и примене Стратегије је у дефинисању и усклађивању свих
сегмената развоја локалне заједнице на такав начин да се не униште постојећи екосистеми
а да се унапреди економска стабилност заједнице, истовремено омогућавајући
квалитетнији и бољи живот како садашњим тако и будућим генерацијама.
Рад на изради Стратегије омогућава активно учешће јавности у разматрању
најзначајнијих проблема на локалном нивоу и планирању конкретних активности за
остварење приоритета развоја, као и изради докумената у циљу приступа финансијским
средствима намењеним развоју заједнице из локалних, регионалних, републичких и
међународних извора.
Скупштина Градске општине Палилула донела је Закључак о приступању
покретању поступка за израду Стратегије локалног одрживог развоја да би се утврдило
постојеће стање, мобилисали и повезали сви релевантни актери у нашој Општини, како би
се одредили приоритетни проблеми и предложиле активности за њихово ублажавање или
решавање.
Израдом и спровођењем једног оваквог стратешког документа постижу се:
унапређивање унутарсекторске и међусекторске сарадње,
стварање партнерских односа на локалном нивоу,
могућност учествовања грађана у доношењу одлука,
информисаност и повећање нивоа знања на локалном нивоу,
подизање стручности у креирању локалне политике,
одређивање приоритетних проблема и циљева за њихово решавање,
повећање могућности локалне заједнице да се суочи и реши проблеме,
постизање саглaсности о приоритетима,
утицање на економски рационално доношење одлука,
очување и побољшање услова животне средине.
Стратегија је рађена у складу са Националном стратегијом одрживог развоја
Републике Србије, као кровним националним документом чијој имплементацији жели да
допринесе, мада се највише наслања на Стратегију развоја града Београда, настојећи да
реализује постављене циљеве који се односе на територију Општине.
Стратегија се дефинише, усваја и имплементира на нивоу Општине и односи се
искључиво на територију општине Палилула, мада се у многим циљевима и активностима
подразумева тесна спрега са градом Београдом, јер Општина чини његов нераскидиви део
3
и само координисано деловање градских општина и града Београда у складу са
дефинисаним надлежностима може довести до остваривања постављених циљева у складу
са дефинисаним приоритетима.
Стратегија локалног одрживог развоја Градске општине Палилула се састоји од
неколико целина.
У првом делу представљени су основни подаци о Општини, како би се стекла
општа слика о самој територији, постојећим ресурсима, становништву и привреди.
У другом делу је приказана SWОТ анализа, која омогућава да сагледамо сопствене
снаге и слабости, као и да дефинишемо претње и могућности за општину Палилула.
Трећи део је „срце Стратегије“ у ком су дефинисани визија, приоритети и циљеви
уз активно учешће најшире друштвене заједнице.
У четвртом делу приказани су механизми мониторинга и имплементације
Стратегије, јер је то десетогодишњи процес, који мора да се прати и прилагођава
променљивом окружењу у ком живимо.
Пети део је Акциони план у ком су побројане конкретне активности усмерене на
остваривање постављених циљева.
И на крају у анексима су побројани сви учесници у процесу израде Стратегије као и
индикатори одрживог развоја.
Стратегију усваја Скупштина Градске општине Палилула, а потписује је председник
Општине.
4
3. Методолигија и процес израде Стратегије одрживог развоја
Градска општина Палилула покренула је процес израде Стратегије локалног
одрживог развоја 2012-2022. уз подршку Еxchange 3 - који финансира Европска унија и
којим руководи Делегација Европске уније у Републици Србији, а спроводи Стална
конференција градова и општина.
Методологија за израду Стратегије одрживог развоја Градске општине Палилула је
креирана у оквиру пројекта “Еxchange 2 “ у циљу методолошке стандардизације процеса
стратешког планирања у Србији.
Процес израде Стратегије почео је доношењем Закључка Скупштине Градске
општине Палилула 09. септембра 2010. године. Затим је одлуком Већа Општине именован
Координатор за израду Стратегије. По успостављању мреже институција, привреде,
експерата, цивилног сектора, грађана и локалне самоуправе формиран је Савет за
Стратегију, радне групе и форум партнера. Поред тога, стално запослени у Општини
активно и континуирано су укључени у процес, у складу са својим основним рефератима
чиме су обезбеђени стручност и континуитет.
Направљен је јединствени план рада радних група са прецизно дефинисаним
корацима за анализу проблема и одређивање приоритета, а радним групама су руководили
посебни координатори.
Процес стратешког планирања одрживог развоја је заснован на партиципативном
приступу који подразумева укључивање локалних партнера од значаја за развој Општине.
На тај начин се подиже свест јавности и одговорност за проблеме локалне заједнице, а
мобилизацијом и усмеравањем активности грађана ка реализацији заједничких циљева
постижу се конкретни и мерљиви резултати. Поред учешћа у Савету, форуму, радним
групама и јавној расправи, предвиђено је да заинтересована јавност има могућност да се
укључи у спровођење активности планираних Стратегијом преко месних заједница,
скупштина станара и удружења грађана. Деца и млади моћи ће да се укључе преко
основних и средњих школа и Канцеларије за младе општине Палилула. Тако је постигнуто
поштовање начела одрживог развоја, интегралности, заједничке одговорности,
субсидијарности, подизања нивоа свести, информисања и учешћа јавности.
Савет за Стратегију основан је ради координисања израде, праћења и ревизије
документа на годишњем нивоу. Њега је основало Веће Општине, као саветодавно тело.
Задаци Савета су:
израда Стратегије;
иницирање и учествовање у изради локалне политике у складу са
принципима одрживог развоја;
учествовање у изради посебних локалних акционих планова и програма у
сагласности са Националном стратегијом одрживог развоја;
праћење остваривања акционих планова и програма предвиђених
Стратегијом у локалној заједници;
давање препорука и мишљења о питањима из своје надлежности и
обавештавање органа Општине о истим;
иницирање предлога прописа и одлука које доноси Скупштина Градске
5
општине Палилула у складу са Стратегијом;
усвајање годишњих и периодичних извештаја о остваривању Стратегије и
подношење истих Скупштини Градске општине Палилула, председнику
Општине и Већу Општине;
вршење годишње ревизије Стратегије;
иницирање припреме пројеката или учешће у програмима или пројектима
којима је циљ одрживи развој Општине у оквирима надлежности Општине;
координирање и подстицање сарадње између Општине и невладиних
организација и удружења и пружање помоћи у реализацији њихових
активности;
координирање и подстицање остваривања међуопштинске сарадње.
Форум партнера је окупио јавне и приватне заинтересоване стране које живе или
раде на територији Палилуле и задужен је за општу елаборацију Стратегије.
Као што одрживи развој почива на три основна стуба (друшвени развој, економски
развој и заштита животне средине), тако су се у изради Стратегије издвојиле три радне
групе :
- Група за друштвени развој
- Група за економски развој
- Група за заштиту животне средине.
У току процеса израде Стратегије одржана су три циклуса радионица појединачне
радне групе. Радне групе бавиле су се прикупљањем и систематизацијом података,
проценом стања, израдом ситуационе „SWOT“ анализе, одређивањем приоритета, циљева,
специфичних циљева, активности и прављењем акционог плана.
6
4. Општи услови
Територија Општине састоји се од три комплексне целине: градске (смештене у
самом центру Београда), приградске и сеоске, што чини специфичан спој урбаног и
руралног простора. Ова специфичност представља велики потенцијал за развој саме
Општине али је истовремено и извор многобројних и разноврсних проблема.
4.1. Географски подаци
Општина Палилула простире се у северном делу Београда, с положајем крајњих
тачака од 45° 06 ' СГШ до 20° 23' ИГД.
Граничи се са девет општина, од којих су шест београдске: Гроцка, Звездара,
Врачар, Стари град, Нови Београд и Земун, две Банатске: Панчево и Опово, а у Срему се
граничи са Старом Пазовом.
Са десне стране Дунава од суседних београдских општина Палилулу деле следеће
улице: Таковска, Булевар краља Александра, Рузвелтова и Драгослава Срејовића. Преко
Карабурме, Вишњичке Бање и села Вишњице, Сланаца и Великог Села, простире се до
Дунава. На левој обали Дунава, Палилула захвата готово сва насеља до Зрењанина и
Панчева.
Површина територије општине Палилула је 451 км2 односно 45.127 ха. По својој
површини највећа је општина у Београду (заузима 14% укупне површине Београда). Од
укупне површине, 62,0% је пољопривредна површина, односно 30.217 ха. Укупна обрасла
шумска површина је 7.085 ха.
4.2. Климатске карактеристике подручја
Општина Палилула има умерено континенталну климу, са израженим климатским
утицајима из удаљенијих крајева. Тако се усред зиме могу јавити температуре више од
уобичајених за то доба године, док су лети могуће олујне непогоде праћене пљусковима и
захлађењем. Град је изузетно изложен ветровима од којих је најјачи и најучесталији
југоисточни (кошава) који дува у зимском периоду, док се западни ветрови јављају лети.
На микро климу у појединим деловима града имају утицаја и активности човека, што се
посебно може уочити на подручју Панчевачког рита. Како је у географском смислу у
питању најнижи део Панонске низије, где се задржавају хладне струје, релативно високи
одбрамбени насипи дуж Дунава и Тамиша спречавају даља струјања хладних маса и
задржавајући их стварају тзв. “мразишта”.
Средње месечне температуре на подручју равномерно расту од најхладнијег
јануара, до најтоплијег јула, при чему годишња амплитуда температуре ваздуха износи
21,5°С. Генерално се може констатовати да је јесен топлија од пролећа, просечно, за 0,7°С.
7
4.3. Просторно разграничење и рељеф подручја
Општина Палилула налази се на контакту Панонске равнице и Балканског
полуострва, које раздваја река Дунав. Тако северни део територије Општине чине низијски
предели (Панчевачки рит), док су на југу заступљени брдовитији терени.
Панчевачки рит представља алувијалну раван Дунава и Тамиша, односно
просторну асиметричну долину насталу скретањем Дунава, данас окружену одбрамбеним
насипима поред водотока Дунава, Тамиша и Карашца. Коте терена се крећу између 69,5
мнм (југ) и 74,5 мнм (север), са израженим микрорељефским облицима, насталим од
старих токова Дунава и Тамиша.
У тектонском погледу, подручје припада Панонској депресији, које је крајем
терцијара прекривало Панонско море. Реке његовог слива су носиле шљунковитопесковити материјал, док су га језерске струје разносиле по читавој површини Панонског
језера. Током средњег и горњег плеистоцена преко грубљих, почињу да се таложе финији
седименти. Језеро оплићава и претвара се у баре и мочваре. Под утицајем снажних ветрова
долази до њиховог потпуног запуњавања, односно таложења правог леса. Крајем
плеистоцена и почетком холоцена, долази до промена климатских карактеристика, које
условљавају повећану ерозију и формирање тераса унутар ових долина. Различити
климатски услови током квартара условили су таложење фацијално различитих
седимената.
У геолошком погледу, квартарне наслаге изграђују целу површину Панчевачког
рита. Старије квартарне наслаге представљене су сивим крупнозрним песковима,
шљунковитим песковима и ситнозрним шљунковима, дебљине 3-10 м. Ови седименти
леже директно преко претежно глиновитих седимената (подине). Преко песковитошљунковите серије квартара исталожени су сиви, ситнозрни и прашинасти пескови, који
су често глиновити и садрже сочива и тање прослојке глине. Ова серија одговара фази
стагнације и оплићавања језера и просечне је дебљине око 20 м. Следећи, млађи и плићи
члан чине жути ситнозрни, а понегде и глиновити пескови дебљине 2-10 м. Изнад жутих
ситнозрних пескова наталожене су песковите глине просечне дебљине 2-5 м. Површински
наноси у неким деловима терена, најчешће поред Дунава, под дејством воде, вегетације и
других чинилаца, претворени су у ритске црнице, дебљине и до 2 м.
Јужни, брежуљкасти део општине Палилула је са котама терена од 73,0 мнм до
чак 279,0 мнм. Брдовити терени Шумадијског платоа на десној обали Дунава, који се по
ободу Панонске низије стрмо спуштају ка Дунаву, чине невезани и полувезани седименти
терцијарне и квартарне старости. Оваква геолошка грађа условила је различите
геоморфолошке и хидрогеолошке карактеристике терена, а самим тим и различите појаве
нестабилности. Стрме падине обале Дунава, познате као „панонски одсек”, протежу се
практично читавом дужином обале од Београда до Смедерева и одвајају Дунавску падину
од залеђа. Висина одсека је променљива и локално достиже и 50 м. Максимално је удаљен
од обале око 1500 м, а хипсометријски изнад Дунава око 200 м. Нагиби падине према
Дунаву су на појединим местима и до 60%, али су клижењем и другим геодинамичким
процесима, ублажени и у просеку износе око 20%.
8
На десној обали Дунава, површине терена изграђују младе творевине у погледу
геолошке старости, терцијар и квартар укупне дебљине преко 100 м. Квартарне творевине
су заступљене у алувијалним деловима десне обале Дунава и то су фације корита
(шљункови, пескови, алеврити), спрудова и плажа (нагомилања пескова и шљункова),
мртваја (алеврити, алевритске глине, глиновити алевритски пескови) и поводња
(алевритске глине, глиновити пескови и алевритски пескови).
Нестабилност терена на овоме подручју условљена је углавном хетерогеним
литолошким саставом терцијарних комплекса претежно полувезаних стена, тако да су
присутни процеси и појаве откидања, клижења, суфозионих испирања, бујичних
јаружања, подлокавања обала и одношења материјала.
4.4 Демографски подаци
Према попису из 2002. године, на територији општине Палилула живи 155.902
становника, 73.766 мушкараца (47,3%) и 82.136 жена (52,7%) у 57.634 домаћинстава.
Према броју становника општина Палилула заузима четврто место међу београдским
општинама.
Табела1. Упоредни преглед броја становника и броја домаћинстава на Палилули
1948.
Број
становника
Промена
броја
становника
Стопа раста
Број
домаћинстава
1953.
1961.
1971.
1981.
1991.
2002.
2011.
47.168 59.085 89.141 126.380 150.484 156.587 155.902 170.593
/
11.917 30.056
37.239
24.104
6.103
4.412
14.691
/
25,27
50,87
41,78
19,07
4,06
2,82
9,42
/
/
30.358
42.326
52.453
51.259
57.634
64.795
Палилула је врло хетерогена заједница како по структури становништва, тако и по
неравномерној густини насељености. Просечна густина насељености је око 350
становника/км2, с тим што је густина насељености у градском делу већа у односу на
приградски и сеоски део територије.
Табела 2. Број становника и домаћинстава по насељима - попис 2002. године
Укупно
Градско насеље
Остала насеља
Београд-део
Борча
Велико Село
Дунавац
Ковилово
Број становника
155.902
140.978
14.924
103.326
35.150
1.676
603
1.039
Број домаћинстава
57.634
52.960
4.674
40.507
11.668
388
203
369
9
Попис становништва, домаћинстава и станова у Републици Србији 2011. –
ПРВИ РЕЗУЛТАТИ
Београд-Палилула
Београд (Палилула)
Борча
Велико Село
Дунавац
Ковилово
Овча
Падинска Скела
Сланци
Нераспоређено
Укупно
пописана
лица
Укупан
број
становника
Лица у
иностранству
(разлог 5, 7, 9)
Укупан број
домаћинстава
Укупан
број
станова
181 346
113 454
45 793
1 607
492
921
2 760
9 577
1 735
5 007
170 593
104 869
44 514
1 592
488
916
2 718
9 055
1 717
4 724
3 407
2 323
818
3
3
3
21
53
13
174
64 795
41 587
15 592
384
175
331
817
3 079
401
2 429
75 990
51 180
16 577
440
211
360
929
3 382
462
2 449
Национална структура становништва
ктура
Када је реч о националном саставу, становништво општине Палилула је врло
хетерогено. Највише је Срба, али су присутне у већој или мањој мери и друге
националности.
Поред Срба најбројнији су Роми, Југословени и Црногорци.
Срба 135.586 (86,97%)
Рома 3.897 (2,50%)
Југословена 2.279 (1,46%)
Црногораца 1.858 (1,19%)
Табела 4. Становништво према националном саставу према попису из 2002. године
Национално се изјаснило
Срби
Југословени
Црногорци
Хрвати
Македонци
Роми
Муслимани
Албанци
Словенци
Мађари
Словаци
Бугари
Румуни
149.994
135.586
2.279
1.858
931
1.035
3.897
823
238
158
320
96
183
781
Руси
Немци
Чеси
Украјинци
Русини
Власи
Бошњаци
Буњевци
Горанци
Остали
Неизјашњени и неопредељени
Регионална припадност
Непознато
123
81
35
78
24
4
176
14
836
438
2644
33
3231
10
Старосна структура
Просечна старост становништва општине Палилула је око 40 година.
Старосна структура становништва изражена у процентима је следећа:
до 19 година старости - 26%
од 20 до 39 година старости - 36%
од 40 до 59 година старости - 30%
преко 60 година старости - 8%
Број старог становништва (60 и више година) је мањи у односу на младо
становништво (0-19 година), па се сматра да Палилула спада у београдске општине које
имају повољнију старосну структуру.
Табела 5. Структура становништва према старости и полу - попис из 2002. године
Укупно
0-4 год.
5-9
10-14
15-19
20-24
25-29
30-34
35-39
40-44
45-49
50-54
55-59
60-64
65-69
70-74
75-79
80-84
85-89
90-94
95 и више
непознато
Укупно
број удео(%)
155.902
100,00
7.139
4,58
8.232
5,28
8.592
5,51
9.932
6,37
10.995
7,05
11.126
7,14
10.786
6,92
10.958
7,03
11.317
7,26
13.313
8,54
12.458
7,99
7.889
5,06
8.886
5,70
8.856
5,68
7.011
4,50
4.540
2,90
1.749
1,12
600
0,38
194
0,12
49
0,03
1.280
0,82
Мушко
број удео(%)
73.766
100,00
3.755
5,09
4.245
5,75
4.342
5,89
5.031
6,82
5.517
7,48
5.417
7,34
5.221
7,08
5.247
7,11
5.381
7,29
6.292
8,53
5.714
7,75
3.656
4,96
4.009
5,43
3.906
5,30
2.837
3,85
1.626
2,20
617
0,84
219
0,30
58
0,08
17
0,02
659
0,89
Женско
број удео(%)
82.136
100,00
3.384
4,12
3.987
4,85
4.250
5,17
4.901
5,97
5.478
6,67
5.709
6,95
5.565
6,78
5.711
6,95
5.936
7,23
7.021
8,55
6.744
8,21
4.233
5,15
4.877
5,94
4.950
6,03
4.174
5,08
2.914
3,55
1.132
1,38
381
0,46
136
0,17
32
0,04
621
0,76
11
Образовна структура становништва
Образовну структуру становништва које живи на територији Општине, са 15 и
више година старости чине:
средње образовање - 51,3 %,
основно образовање - 20,2 %
високо - 12,1 %
више - 6,0%
без школске спреме - 2,9 %
1-3 разреда основне школе - 0,5%
4-7 разреда основне школе - 4,9 %
Табела 6. Становништво према школској спреми - попис из 2002. године
Стари 15 и више година
Без школске спреме
1-3 разреда основне школе
4-7 разреда основне школе
Основно образовање
Средње образовање
Више образовање
Високо образовање
Непознато
Стари 10 и више година
Неписмени
131.939
3.951
699
6.495
26.667
67.654
7.779
15.931
2.763
140.531
1.963
Табела 7. Подаци о броју незапослених
Стање
септембар 2010.
Београд
ГО Палилула
95.071
9.429
Табела 8. Подаци о броју запослених
Стање
март 2010.
Београд
ГО Палилула
600.949
55.983
12
4.5. Кључни актери
Привреда
На територији општине Палилула активно је 2.974 привредних друштава и 5.216
предузетничких радњи. Тај број представља 1,57% регистрованих предузетника у односу
на укупан број регистрованих предузетника у целој земљи.
Најзаступљеније делатности на територији Општине су: трговина (на велико и
мало), услужне делатности (ресторани, фризерски и козметички салони, такси услуге), као
и консалтинг и менаџерски послови.
Табела 9. Регистрована предузећа, установе и друга правна лица
Стање
2005.
2006.
2007.
2008.
2009.
2010.
Укупно
Индустрија и
рударство
Пољопривреда
и рибарство
Шумарство
Водопривреда
Грађевинарство
Саобраћај и
везе
Трговина
Угоститељство
и туризам
Занатство и
личне услуге
Стамбенокомуналне
делатности
Финансијске и
друге услуге
Образовање и
култура
Здравство и
социјална
заштита
Друштвенополитичке
заједнице и
организације
6.739
551
4.292
291
3.991
161
4.671
141
6.256
134
6.495
132
55
29
20
14
14
13
3
1
216
110
2
-108
47
--60
32
--56
29
--50
29
--47
29
3105
108
864
39
546
19
494
17
430
15
418
15
215
74
47
45
40
40
10
5
4
4
4
3
923
356
218
206
182
174
527
524
510
522
536
540
29
23
31
32
39
41
544
627
726
1090
1222
1242
13
Пољопривреда, шумарство, водопривреда
Градска општина Палилула је општина са великим привредним потенцијалима.
Једна од перспективних привредних грана је пољопривреда. Агроиндустријска
производња има посебан значај за привреду и развој не само Општине, већ и Београда,
који је са приближно 2 милиона становника највећи потрошачки центар хране у земљи.
Примарна пољопривредна производња која се остварује на подручју Општине обезбеђује
производе за широку потрошњу и сировине за прехрамбену индустрију.
Општина Палилула располаже са значајним пољопривредним површинама. Укупна
пољопривредна површина износи 28.405 ха, оранице и баште обухватају 26.835 ха,
воћњаци 214 ха, виногради 103 ха, ливаде 1.253 ха, пашњаци 1.265 ха, рибњаци 293 ха, и
трстици и баре 2.256 ха. Од укупних обрадивих површина, Пољопривредни комбинат
„Београд“ располаже са око 17.000 ха, или око 63%, а приватни сектор са 8.370 ха, или
37%. На територији Општине, годишње се у просеку произведе око 60.000 т меркантилног
кукуруза, 130.000 т шећерне репе и око 35.000 т поврћа. На територији Општине се такође
налазе и значајни капацитети у примарној сточарској производњи, као и капацитети за
прераду основних пољопривредних производа, пшенице, шећерне репе, млека, меса, воћа
и поврћа и др.
Целокупна агроиндустријска производња одвија се у оквиру 20 предузећа, од којих
највећи значај има ПКБ Корпорација.
Пољопривредна производња на газдинствима земљорадника организује се у шест
села и то: Борча са 2.200 ха обрадивог земљишта и око 335 пољопривредних
домаћинстава, Овча са 3.100 ха обрадивог земљишта и око 500 домаћинстава, Велико
Село са око 1.300 ха обрадивог земљишта и 450 домаћинстава, Сланци са 1.100 ха
обрадивог земљишта и око 400 домаћинстава, Вишњица са 600 ха и око 160 домаћинстава,
Падинска Скела, односно Прелив са 500 ха и око 65 домаћинстава и Крњача са 300 ха
обрадивог земљишта и око 45 домаћинстава.
На територији Општине налази се око 7.085 ха шума и шумског земљишта.
Површину од око 6.000 ха шума и шумског земљишта користи јавно предузеће „Србија
шуме“, а око 1.000 ха шума и шумског земљишта је у приватном власништву. Од
државних шума и шумског земљишта у експлоатацији је око 2/3 површина и то углавном
тополово дрво, док је 1/3 под деградираним шумама.
Када је о водопривреди реч, на подручју општине Палилула има око 90 км насипа и
око 1000 км мелиорационих и дренажних и других канала за одводњавање и заштиту од
поплава, као и 12 црпних станица. Брига о водама и управљање режимом вода на
територији Општине у надлежности је водопривредних (ВП „Сибница“, ЈВП
„Београдводе“) и комуналних предузећа (ЈКП „Београдски водовод и канализација“), али
и других институција (Секретаријат за стамбене и комуналне послове – Управа за воде
града Београда, Дирекција за грађевинско земљиште и изградњу града Београда) и
министарстава (Министарство животне средине и просторног планирања РС,
Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде РС).
14
Индустрија
На територији Општине постоји 1.764 предузећа: „Авала-Ада“, „Имлек“,
„Фриком“, „Имес“, „Кирка“, „Пертини“, „ПKБ Kорпорација“, „Минел“, „Славијаиндустрија меса“, „Трудбеник“, „Геосонда“, Јавно предузеће „ПТТ Србија“, „Партизански
пут“, „Радио телевизија Србије“ итд. Највећи број индустријских капацитета лоциран је на
територијама месних заједница „Надежда Петровић“ и „Бара Рева“. У овим предузећима је
запослено преко 15% од укупног броја запослених београђана, а вредност укупног
капитала чини петину укупног капитала свих предузећа у Београду. Финансијски подаци
нажалост, показују да већина предузећа послује са губицима, а искоришћеност капацитета
у друштвеним предузећима је 15-20%, док је просечна старост машина 25-30 година.
Трговина
Регистрована предузећа која послују на територији Општине углавном се баве
трговином на велико и мало, а најзначајнији су: „Делез“, „Макси“, „Метро“, „Темпо“,
„Меркур“, „Тојота“, „Порше север“ и многа друга предузећа.
На територији Општине послује и око 410 приватних трговинских радњи, као и
четири зелене пијаце са укупном површином од 16.524 м2 са 655 тезги и 107 продавница
на пијацама и једна пијаца разноврсне робе, укупне површине 6.846 м2.
Туризам
На подручју општине Палилула постоји и огроман потенцијал за развој туризма,
пре свега захваљујући Дунаву који је Палилули подарио бројне аде, канале и рукавце.
Панчевачки рит је погодан за лов и риболов. Бујна вегетација уз Дунав, Тамиш, Караш и
друге канале за наводњавање омогућава да овај еко-систем постане једно од посећенијих
ловишта.
Подручје Панчевачког рита је значајан потенцијал ловног туризма. На само пет
километара од градског центра ловци имају могућност да лове у оазама Панчевачког рита
од срндаћа, дивљих свиња, зечева, па све до јаребица и фазана.
У централном делу Општине налази се насеље „Професорска колонија“, пуно
архитектонских здања заштићених као споменици културе, као и Ташмајдански парк у
чијој непосредној близини је једино заштићено природно добро на Палилули – миоценски
спруд.
Са аспекта туризма велики потенцијал представља Ада Хуја. Ова еколошка оаза
простире се на око 600 хектара приобалног дела, од Панчевачког моста до села Вишњица
недалеко од центра Града. Планирано је да се Ада Хуја преуреди и да се изграде спортскорекреативни, бањски и пословни објекти.
Овчанска и Вишњичка бања представљају значајан потенцијал за развој бањског
туризма на територији Општине, што је у плановима за будуће инвестиције.
15
Локална самоуправа
Градска општина Палилула је део територије Града Београда у којој се врше
послови локалне самоуправе утврђени Статутом града Београда.
Органи Градске општине Палилула су: Скупштина Градске општине, Председник
Општине, Веће Општине и Управа Општине.
Скупштина општине је представнички орган који врши основне функције локалне
власти утврђене Уставом, законом, Статутом града Београда и другим општим актима
Града и Статутом Општине. Скупштину општине чине одборници, којих укупно има 55.
Скупштина Општине има председника и заменика председника. Веће Општине чине
председник Општине, заменик председника Општине и девет чланова.
Управа Градске општине Палилула образује се за вршење управних послова у
оквиру права и дужности Општине, који су Статутом града Београда пренети градској
општини и одређених стручних послова за потребе органа Градске општине Палилула и
Управе. Управом Општине руководи начелник. Начелник Управе Општине има заменика,
који га замењује у случају његове одсутности или спречености. Начелник Управе
Општине распоређује руководиоце унутрашњих организационих јединица. Организационе
јединице Управе Општине су:
Одељење за финансије и привреду
Одељење грађевинских и стамбених послова
Одељење за имовинско-правне послове
Одељење за инспекцијске послове
Одељење за општу управу
Одељење за друштвене делатности и заједничке послове
Кабинет председника Општине
Служба Скупштине
Ради
задовољавања
општих,
заједничких и свакодневних потреба
грађана на одређеном подручју,
општина Палилула има 24 месне
заједнице и 6 месних канцеларија.
Поред тога, Општина Палилула је
прва
у
Београду
формирала
Канцеларију за младе, која креира
политику према младима и где се
млади
окупљају
и
спроводе
активности.
16
Култура
Становници Палилуле су усмерени на културна дешавања која се организују на
територији целог Београда. Од установа културе на Палилули налази се мало позориште
„Душко Радовић“, Установа културе „ Палилула“ , Дечији културни центар Београд, као
и библиотеке „ Милутин Бојић“ са 9 огранака и Универзитетска библиотека „Светозар
Марковић“. Са овим институцијама је Градска општина Палилула потписала протоколе о
сарадњи, али поред домаћих протокола потписани су и међународни протоколи и то са:
Регијом Кампанија-Напуљ, организацијом ТУТТИ-Норвешка, градом Канус-Финска,
младима из Словачке и младима из Пољске.
Ови протоколи омогућавају широку палету културних активности од којих неке имају
тенденцију да прерасту у традиционалне.
Палилулска олимпијада културе и Дани традиционалне културе су манифестације по
којима је Палилула постала препознатљива и које окупљају на стотине учесника.
Важан део културног наслеђа Палилуле чине многобројне цркве и манастири. Једно од
најлепших здања сакралне архитектуре српско-византијског стила свакако је црква
Светог апостола и еванђелисте Марка у Ташмајданском парку. Поред ње треба поменути
и Манастир Светог Стефана у Сланцима, Цркву Светог Апослола и Евангелисте Луке у
Крњачи, Црвку Светог Стефана у Великом Селу, Храм Светог цара Константина и царице
Јелене у Овчи, Храм Сабор Срба спаситеља на Карабурми, Светотроички храм подворја
Руске православне цркве у Ташмајданском парку, Црква преноса моштију Светог оца
Николаја у Борчи, Црква преноса моштију Светог Николе у Вишњици, Црква
Возвиждење часног и животворног крста Господњег у Глогоњском Риту Римокатоличка
црква „Узвишење Светог Крижа“ и Месозид-исламски молитвени дом у Борчи.
Образовање
На територији Општине налази се 15 основних школа, које тренутно похађа 12.305
ученика, 5 државних средњих школа од којих је једна гимназија а остало су стручне
школе, са укупно 4567 ученика и школа за образовање одраслих са 567 полазника. На
територији Палилуле налазе се и Прва приватна угоститељска школа, као и Средња
богословска школа. У централном делу Општине су и три високе струковне школе и 8
факултета, који су у склопу Београдског универзитета.
У оквиру предшколске установе „Бошко Буха“ ради 29 објеката, који су распоређени по
целој територији Општине и у којима борави преко 5.000 деце .
17
Здравство и социјална заштита
На подручју општине Палилула здравствену заштиту пружа Дом здравља “Др. Милутин
Ивковић" у државном власништву, као и један број приватних ординација и клиника.С
обзиром на величину територије општине Палилула, Дом здравља „Др. Милутин
Ивковић“ је организован у три огранка и то огранак „Стара Палилула“ са две здравствене
станице и 6 амбуланти, огранак „Карабурма“ са једном здравственом станицом и две
амбуланте и огранак „Дунавски венац“ са 6 здравствених станица и 6 амбуланти.
Социјална заштита на територији општине Палилула остварује се у оквиру Општинског
оделења Градског центра за социјални рад, Геронтолошког центра Београд, који на
територији Општине има дневни центар и клуб, службу помоћи у кући, као и стационар
за болесне и непокретне. На територији Општине делују и Дневни боравак за аутистичну
децу и омладину, Црвени крст Србије-општинска организација Палилула. Поред
државних институција на територији Општине делује и неколико приватних домова за
старе, као и велики број удружења грађана, чији рад је усмерен на решавање социјалних
питања.
Спорт и рекреација
Палилула као саставни део Београда има богату спортску традицију и велики број
регистрованих спортских клубова и спортских објеката. Од спортских објеката на
територији Општине свакако је најзначајнији Спортско-рекреативни центар Ташмајдан,
који у свом саставу има Ледену халу, халу Пионир и базен Ташмајдан, а у току је и
реновирање стадиона Ташмајдан. На територији Палилуле налази се и неколико
стадиона али највећи је Омладински стадион ОФК „Београд“ на ком се играју и
прволигашке утакмице и стадион фудбалског клуба БСК у Борчи.
Спортски центар Ковилово представља један од највећих приватних спортских
комплекса, који са својом мултифункцијском спортском халом, стрељаном, бројним
теренима на отвореном и смештајним капацитетима задовољава највише стандарде.
Управо је отворена и спортска хала у Падинској скели, која ће становницима овог дела
Палилуле пружити могућност за квалитетније бављење спортом.
Палилула са разгранатом мрежом канала и обалом Дунава представља огроман
потенцијал за риболов и наутичке спортове.
Недавно реконструисан Ташмајдански парк са новоизграђеном трим стазом и теретаном
на отвореном, пружа могућност за бављење рекреативним спортом становника централне
зоне Палилуле, док су становници Карабурме више орјентисани на Ада Хују, која са
својим уређеним кејом и спортским теренима чини прави мали спортско-рекреативни рај
са погледом на Дунав.
18
5. Ситуациона „SWОТ“ анализа
„SWOT“ анализа је алат уз помоћ кога смо боље упознали ситуацију у локалној заједници
и утврдити где је општина најјача, где је најслабија, који потенцијале има и које јој
опасности прете. Податке добијене овом анализом смо користили за утврђивање
приоритета, стратешких циљева и формулисање визије. „SWOT“ анализа представља
акроним енглеских речи: С - снага (енг. strengths) , W - слабости (енг. weaknesses), О прилике (енг. opportunities), Т - претње (енг. threats).
SWОТ анализа: Друштвени развој
СНАГЕ
1. културно- историјско наслеђе и мрежа
институција
2. потписани протоколи о сарадњи са
институцијама културе у земљи и
иностранству
3. постојање годишњих манифестација из
области културе
4. образовне институције (мрежа основних и
средњих школа)
5. мрежа здравствених институција
(амбуланте, домови здравља)
6. предшколске установе (мрежа по
насељима)
7. развијене НВО (организације и удружења
грађана од инвалида и младих до културе,
спорта ....)
8. успостављена комуникација са НВО и
искуство у креирању и имлементацији
партнерских пројеката
9. постојање ЛАП за младе и децу и ЛАП за
избеглице
10. постојање Канцеларије за младе
(волонтерски сервис) и два клуба за младе
11. мрежа социјалних институција (центар за
социјални рад, клуб за децу, клуб за
инвалиде, клуб за стара лица)
12. служба за помоћ у кући
13. развијена сарадња са Црвеним крстом
14. формирани Савети: за запошљавање, за
инвалиде, за борбу против насиља,за
младе)
15. сарадња са свим релевантним
институцијама
16. број и структура становника (људски
ресурси)
СЛАБОСТИ
1. недовољна повезаности различитих
институција
2. ограниченост и недостатак финансијских
средстава (зависност од Града)
3. неадекватна мрежа социјалних
институција у односу на број становника
и потребе корисника
4. недостатак локалних медија
5. велики број становника, као и
становништва у стању социјалних
потреба (избеглице, Роми, ОСИ)
6. традиционалан приступ образовању
7. недоступност институција и недовољно
развијена инфраструктура за ОСИ
8. недостатак капацитета за дневни боравак
и сервиси за ОСИ
9. недовољна укљученост
маргинализованих група
10. недовољно подстицајних мера за децу из
социјално угрожених породица и
маргинализованих група
11. недовољна брига за старе особе
12. недовољан капацитет предшколских
установа
13. недоступност и кашњење информација
14. недостатак и неравномерна
распоређеност капацитета
15. величина и неравномеран развој
Општине
16. незапосленост
17. недостатак капацитета за дневни боравак
особа са деменцијом
18. недостатак програма и садржаја за младе
19
МОГУЋНОСТИ
1. пренос надлежности (социјалних)
2. величина (разноликост територије/рурални
и урбани део)
3. Дунав са околином (туристички
потенцијали)
4. неформално образовање и инклузија
5. стручни високообразовни кадар
6. грађевинско и пољопривредно земљиште
7. децентрализација(пакет закона)
8. отварање приватних образовних и дечијих
установа, домова старих и сл.
9. умрежавање са институцијама у Граду,
Републици и ЕУ
10. могућност коришћења средстава из
фондова
11. умрежавање средњих стручних школа са
привредом и НСЗ
12. социјално одговорно пословање
13. велики број спортских клубова и развој
рекреативног спорта
ПРЕТЊЕ
1. статутарна ограниченост (недостатак
надлежности)
2. економска криза и велика незапосленост
3. неусклађен економски развој у односу на
прилив становништва
4. недовољно развијена инфраструктура
(мостови, канализациона мрежа итд.)
5. миграције и прилив становништва
(стамбена градња)
6. централизација власти
7. дугорочна неодрживост невладиног
сектора
20
SWОТ анализа: Економски развој
СНАГЕ
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
грађевинско земљиште
пољопривредно земљиште
факултети, више и стручне школе
број и старосна структура
становништва
МСП и предузетници
ПКБ корпорација
погодност развоја туризма
/спортски,бањски,ловни,риболовни.../
река Дунав са приобаљем
Клуб привредника Палилула
бизнис инкубатор, развој кластера
Кланичка индустрија и фарме
„ИМЕС“
аеродром „Лисичији јарак“
МОГУЋНОСТИ
1. лева обала Дунава (Београд 3)
2. мост Земун-Борча са северном
тангентом
3. индустријска зона
4. обала Дунава (марине, спортски
центри, туризам, лов, риболов, бање)
5. око 2000 регистрованих
пољопривредних газдинстава
6. пројекат зелени прстен, воћарство,
повртарство, велетржница и мале
пијаце
7. комерцијализација аеродрома
8. децентрализација – пренос
надлежности
9. приступ фондовима
10. удруживање малих пољопривредних
газдинстава
11. одрживи извори енергије
12. браунфилд инвестиције
СЛАБОСТИ
1. велики број нелегалних објеката
2. недостатак планских докумената
3. недостатак инфраструктуре
(канализација,водовод, путеви,мостови)
4. диспропорција између образовне структуре,
стручног кадра и потреба привреде
5. висок степен незапослености /11000/
6. застарела технологија
7. недовољно надлежности
8. недостатак канцеларије за економски развој
9. недостатак стратегије за развој туризма и
пољопривреде
10. нерешени имовински односи
11. недостатак стимулативне климе за пословни
амбијент на локалном нивоу
ПРЕТЊЕ
економска криза
незапосленост
прилив сиромашног становништва
поплаве на левој обали Дунава
висок ниво подземних вода
недовољно црпних станица и упојних
бунара
7. недовољна и неуређена каналска мрежа на
левој обали Дунава
8. клизишта на десној обали Дунава
9. бујични сливови на десној обали Дунава
10. постојање азила за псе у непосредној
близини фарми говеда и свиња
11. лоша приватизација
12. „сива економија“
13. неповољан амбијент за развој привреде
14. недостатак стимулативне климе за пословни
амбијент на градском и републичком нивоу
15. враћање имовине локалној самоуправи
1.
2.
3.
4.
5.
6.
21
SWОТ анализа: Заштита животне средине
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
СНАГЕ
величина и разноврсност територије
број становника
заинтересованост грађана
постојање ЛЕАП-а
подршка општинске управе
међусекторска повезаност и сарадња
река Дунав
пољопривредни и људски ресурси
потенцијали за коришћење обновљивих
извора енергије
постојање фабрике за рециклажу ЕЕ
отпада
постојање рециклажног дворишта
биодиверзитет и геодиверзитет
заштићено природно добро-миоценски
спруд на Ташмајдану
младо становништво (старосна
структура)
реке Дунав, Тамиш и приобаље
речна острва и полуострва
каналска мрежа на левој обали ( ~1 000,
км )
МОГУЋНОСТИ
Дунавска стратегија
развој туризма и бањског туризма
развој привреде и пољопривреде
едукација и побољшање информисаности
сарадња и боље умрежавање
заинтересованих страна
6. прилике и развој еколошке свести
7. приступни фондови
8. усаглашавање прописа о заштити
животне средине са прописима ЕУ
9. увођење градске комуналне полиције
10. развој градског јавног саобраћаја и
саобраћајне инфраструктуре
11. развој зелене економије и зеленог
прстена
12. Лука Београд
1.
2.
3.
4.
5.
СЛАБОСТИ
1. недовољна укљученост при доношењу
планске документације
2. слаба покривеност урбанистичким
плановима
3. недовољна информисаност грађана
4. мала надлежност градске опшине
5. недовољна финансијска средства
6. неразвијена инфраструктура у појединим
деловима Општине
7. недовољно података о природним ресурсима
8. непостојање пројектног одељења
9. недовољно функционалне месне заједнице
10. неспровођење закона и прописа
11. недостатак пројектне и техничке
документације
12. постојање дивљих депонија
13. непостојање бициклистичких стаза и мали
број шетних стаза
14. неразвијеност система сепаратног
прикупљања отпада
15. постојање клизишта и девастираних
површина
16. постојање нехигијенских насеља
17. аерозагађење и бука у централном делу
Општине
18. недовољна партиципација кроз формалне
облике организовања
19. територијална разноликост
20. дивља градња
21. велики прилив становништва
22. транспорт опасног материјала и проблем
теретног саобраћаја
23. постојање сепарација и стоваришта у
приобаљу
ПРЕТЊЕ
1. непотпуна кординација са вишим нивоима
власти
2. недостатак инвестиција
3. клима неспровођења законске регулативе
4. спора реализација урбанистичких планова
5. лоша казнена политика
6. преплитање надлежности
7. неповољни услови за дугорочне пројекте
8. спора реализација инфраструктурних
пројеката
9. климатске промене
22
6. Стратешки документ (визија, приоритети и циљеви)
В И З И Ј А
Градска Општина Палилула је модерна, добро организована и равномерно
развијена локална самоуправа са повољним амбијентом за инвестиције и успостављеним
јавно-приватним
партнерством,
изграђеном
инфраструктуром
и
развијеном
пољопривредом, предузетништвом и индустријом, са атрактивним туристичким
дестинацијама за спорт, рекреацију, лов, риболов, бањски и еко туризам.
Енергетски ефикасна заједница са уређеним и заштићеним зеленим и воденим
површинама, одговорна према сопственим ресурсима и са успостављеним капацитетом за
развој зелене економије и уређеним системом комуналних услуга.
Безбедна Општина са развијеним и иновативним облицима образовања,
здравствене и социјалне заштите и са бројним културним, спортским и еколошким
манифестацијама, одговорна и доступна свим грађанима, која пружа једнаке могућности
за све, са високо развијеним партнерским односом, са институцијама, привредом и
цивилним сектором, са побољшаним статусом становништва, смањеним сиромаштвом и
повећаном запосленошћу.
23
ПРИОРИТЕТ: 1. ДРУШТВЕНИ РАЗВОЈ
ВИЗИЈА:
Модерна, добро организована и равномерно развијена заједница, одговорна и доступна свим грађанима,
која пружа једнаке могућности за све, са високо развијеним партнерским односом са институцијама,
привредом и цивилним сектором, са побољшаним статусом становништва, смањеним сиромаштвом и
повећаном запосленошћу.
Безбедна заједница са развијеним и иновативним облицима образовања, здравствене и социјалне заштите
и са бројним културним, спортским и еколошким манифестацијама.
Стратешки циљ
Специфични циљ
1.1. Унапређење здравља
1.1.1. Превенција и
и културе живота грађана, едукација становништва о
подстицање културе и
важности очувања здравља
уметности и промоција
активизма и волонтеризма
младих
1.1.2. Подстицање
културних и уметничких
садржаја
Пројекат/активности
1.1.1.1. Промоција и развој здравих стилова
живота
1.1.1.2. Едукација и унапређење
превенције од болести зависности
1.1.1.3. Едукација и превенција о безбедности
грађана у случају природних непогода
(поплаве, пожари, олује, земљотреси и сл.)
1.1.1.4. Едукација и превенција о
пандемијским и епидемијским болестима
1.1.1.5. Превентивни систематски прегледи
становништва
1.1.1.6. Едукација и превенција ученика
средњих школа о сексуално преносивим
болестима
1.1.1.7. Едукација и превенција жена од
карцинома дојке и грлића материце
1.1.2.1. Дефинисање културне политике и
осмишљавање културних догађаја
1.1.2.2.Унапређење културних активности
кроз развој аматеризма младих у циљу
очувања и промоције културне баштине
1.1.2.3. Реализација Палилулске олимпијаде
културе
1.1.2.4. Развој креативних уметничких
радионица за ОСИ (ликовна, музичка и сл.)
1.1.2.5. Реализација културних програма и
садржаја у новој дворани Установe културе
„Палилула“
1.1.2.6. Развој уметничког стваралаштва и
мултимедијална презентација културног
наслеђа
24
Стратешки циљ
Специфични циљ
Пројекат/активности
1.1.2.7. Реализација пројекта „ПОК Инфо“
1.1.2.8. Примена алтернативних штампарских
техника у женском активизму
1.1.2.9. Пројекат „Фемиx“
1.1.2.10. Експедиција „Инеx филм“
1.1.3. Побољшање услова за
бављење рекреативним
спортом
1.1.2.11. Еко Атеље „Ада Хуја“ – Културни
еколошки центар на Ади Хуји
1.1.3.1. Санација и адаптација отвореног
стадиона СПЦ „Ташмајдан“
1.1.3.2. Изградња објекта спортске хале са
пратећим садржајима у улици Чарли Чаплина
1.1.3.3. Реконструкција и изградња спортске
инфраструктуре (мали спортски терени и
игралишта за децу)
1.1.3.4. Традиционални фудбалски турнир у
Борчи ,,Видовдански турнир“
1.1.3.5. Стварање услова и побољшање
инфраструктуре за рекреативни спорт за ОСИ
1.1.3.6. Подршка даљем развоју рекреативног
и аматерског спорта код деце и младих
1.1.3.7. Изградња ролер стазе
1.1.4. Подршка активном
спровођењу слободног
времена
1.1.3.8. Успостављање приватно-јавног
партнерства у циљу повећања капацитета
спортске инфраструктуре
1.1.3.9. Завршетак изградње нове хале у
Падинској Скели
1.1.3.10. Изградња теретане на отвореном у
Крњачи
1.1.3.11. Подршка школским спортским
такмичењима
1.1.3.12. Изградња спортског центра БСК у
Борчи са фудбалским стадионом, базеном и
уређеном воденом стазом за веслање
1.1.4.1. Подршка невладиним организацијама
из области спорта, културе, образовања,
заштите живитне средине и др.
1.1.4.2. Подстицај и развој рекреативног
спорта и инфраструктуре за особе трећег доба
1.1.4.3. Развој рекреативног спорта за ОСИ
25
Стратешки циљ
Специфични циљ
Пројекат/активности
1.1.4.4. Локални волонтерски сервис
1.1.4.5. Активни грађани
1.1.4.6. Омладински часопис (електронски)
1.1.4.7. Моја Палилула, моја учионица
1.1.4.8. Буди ин заузми еко став
1.2. Побољшање
постојећих и стварање
нових услова за
запошљавање и
образовање грађана
1.2.1. Подстицај младих на
активно тражење посла,
предузетништво и
самозапошљавање
1.2.1.1. Тражење посла је посао
1.2.1.2. Активно тражим посао
1.2.1.3. Професионална оријентација на
преласку у средњу школу
1.2.1.4. Каријерно вођење и саветовање
1.2.1.5. Предузетник –ментор ученичким
компанијама
1.2.1.6. Едукација и подршка развоју
самозапошљавања
1.2.1.7. Организовање Сајма запошљавања
1.2.2. Едукација и развој
социјалног предузетништва
1.2.3. Подстицај и развој
неформалног образовања,
подршка талентима и
инклузија
1.2.2.1. Организовање едукација о социјалном
предузетништву
1.2.2.2. Дефинисање профила потреба и
могућности за развој социјалног
предузетништва за ОСИ
1.2.2.3. Дефинисање профила, потреба и
могућности развоја социјалног
предузетништва за маргинализоване
групације
1.2.2.4. Подстицај за обуку и развој сервисних
услуга маргинализованих групација
1.2.3.1. Унапређење материјално-техничких
услова и капацитета за неформално
образовање
1.2.3.2. Стварање услова за развој
организација и институција које се баве
неформалним образовањем
26
Стратешки циљ
Специфични циљ
Пројекат/активности
1.2.3.3. Подршка програмима додатног
образовања кроз разне облике курсева и
едукативних кампања
1.2.4. Подстицање
иновативних метода у
образовању
1.3. Побољшање
квалитета услуга у
локалној заједници
1.3.1. Умрежавање и
повезивање различитих
институција и побољшање
услуга
1.2.3.4. Подстицај и подршка даљем
усавршавању талентоване деце и младих
1.2.3.5. Подстицај и подршка даљег развоја
цивилног сектора за инклузивне програме
1.2.4.1. Подстицај и подршка већој сарадњи
цивилног сектора са школама у едукативним
програмима и кампањама за децу и младе
1.2.4.2. Подстицај и подршка за развој
едукативних-радионичких секција у школама
1.2.4.3. ФАРМА – Усклађивање образовања у
пољопривреди са реалним потребама
тржишта
1.2.4.4. Канцеларија за развој образовања
1.2.4.5. Финасирање предуниверзитетског
образовања
1.3.1.1. Успостављање ефикасне локалне
управе кроз јачање учешћа грађана у процесу
предлагања и одлучивања
1.3.1.2. Успостављање мреже локалне управе
са организацијама цивилног друштва и
унапређење партнерства приватног, цивилног
и јавног сектора
1.3.1.3. Побољшање квалитета услуга
локалне управе увођењем савремених
технологија у раду са модернизованом
електронском управом
1.3.1.4. Унапређивање сарадње са
институцијама у граду и региону и стварање
материјалних, финансијских и кадровских
услова за међународну сарадњу и повећану
искоришћеност средстава предприступних
фондова ЕУ
1.3.1.5. Формирање канцеларије за одрживи
развој, заштиту животне средине и
дугорочне пројекте
1.3.1.6. Увођење праксе сталне едукације,
стручног усавршавања и унапређења
запослених
1.3.1.7. Пружање бесплатне помоћи
грађанима
27
Стратешки циљ
Специфични циљ
Пројекат/активности
1.3.1.8. Палилулски мајстор
1.3.2. Јачање капацитета
локалне заједнице кроз
равномернији развој свих
делова Општине
1.3.2.1. Повећање инфраструктурних
капацитета локалних заједница у насељима,
блоковима, месним заједницама
1.3.2.2. Ширење мреже општинских
услужних центара и формирање
функционалних месних заједница у циљу
унапређења комуникације са грађанима
1.3.2.3. Подршка локалним иницијативама на
нивоу квартова и месних заједница
1.3.2.4. Формирање нове општине на левој
обали Дунава
1.3.2.5. Изградња Дома здравља у Котежу
1.3.2.6. Изградња Дома здравља у Борчи
1.3.2.7. Уређење стајалишта ГСБ-а
1.3.2.8. Уређење улаза у стамбеним зградама
1.3.2.9. Поправимо заједно фасаде
1.3.2.10. Поправимо заједно лифтове
1.3.2.11. Санација улица и локалних путева
1.4. Побољшање
квалитета и повећање
капацитета социјалних
услуга
1.4.1. Развој сервиса помоћи
осетљивим групацијама
1.3.2.12. Доградња објекта Огранка
библиотеке „Милутин Бојић“ у Овчи
1.3.2.13. Реконструкција и доградња ОШ
„Васа Пелагић“ у Овчи
1.3.2.14. Изградња објекта ОШ у Вишњичкој
Бањи
1.4.1.1. Едукација и подршка развоју
персоналних сервиса за ОСИ
1.4.2. Побољшање
социјалне инклузије грађана
1.4.1.2. Подршка обуци и развоју
волонтерских сервиса за помоћ старим
лицима
1.4.1.3. Подршка услугама персоналне
асистенције, неге и геронтоуслуге
маргинализованим и социјално угроженим
групама
1.4.2.1. Развој креативно- едукативних
радионица кроз клубове ОСИ
28
Стратешки циљ
Специфични циљ
Пројекат/активности
из осетљивих групација
1.4.2.2. Подстицај и подршка развоју
спортског, културног и другог креативног
стваралаштва грађана из осетљивих групација
1.4.2.3. Организовање хуманитарних изложби
и стваралаштва осетљивих групација
1.4.2.4. Организовање заједничких
манифестација и културних догађаја младих
и деце из осетљивих и маргинализованих
група
1.4.2.5. Сензорска соба за подстицање
покрета и чулног развоја детета
предшколског узраста
1.4.3.1. Подршка повећању смештајних
капацитета старих лица
1.4.3. Повећање капацитета
за смештај старих, младих и
деце у предшколском
узрасту
1.4.4. Развој дневних и
социјалних услуга
1.4.3.2. Подршка повећању смештајних
капацитета за стара лица са деменцијом
1.4.3.3. Подршка повећању смештајних
капацитета за децу предшколског узраста
1.4.3.4. Изградња вртића са централном
производном кухињом у оквиру ПУ „Бошко
Буха“
1.4.3.5. Изградња вртића у насељу Вишњичко
поље
1.4.4.1. Подршка проширењу капацитета
дневних боравака за децу ометену у развоју
(дневни боравак за децу са аутизмом)
1.4.4.2. Подршка унапређењу материјалнотехничких услова рада постојећих капацитета
социјалних услуга
1.4.4.3. Подршка развоју нових недостајућих
услуга социјалне заштите и обезбеђење
покривености потреба за материјалном
подршком
1.4.4.4. Подршка доступности јавних објеката
ОСИ (прилаз установама, школама,
парковима, спортским теренима)
1.4.4.5. Стварање мреже партнерства локалне
управе, институција за превенцију и пружање
подршке жртвама насиља и угроженим
групама
1.4.4.6. Отварање дневног центра за боравак
особа оболелих од деменције
1.4.4.7. Оснивање дневног центра за боравак
одраслих и старих лица
29
Стратешки циљ
Специфични циљ
Пројекат/активности
1.4.4.8. Отварање клубова за старије
1.5. Развој цивилног
друштва
1.5.1. Подршка удружењима
грађана
1.4.4.9. Отварање новог пункта за услуге
помоћи у кући
1.5.1.1. Конкурс за подршку НВО
ПРИОРИТЕТ: 2 ЕКОНОМСКИ РАЗВОЈ
ВИЗИЈА:
Савремена равномерно развијена заједница са повољним амбијентом за инвестиције и успостављеним
јавно-приватним партнерством, са развијеном пољопривредом, предузетништвом и индустријом, са
атрактивним туристичким дестинацијама за спорт, рекреацију, лов, риболов, бањски и еко туризам.
Стратешки циљ
Специфични циљ
Пројекат/активности
2.1. Подршка
предузетништву и
малим и средњим
предузећима
2.1.1.Умрежавање и
повезивање привреде и
институција
2.1.1.1. Умрежавање привредника Палилулe
2.1.2. Промоција
предузетништва и
едукација предузетника
2.1.2.1 Едукације и подршка развоју предузетништва
кроз унапређење нивоа знања
2.2.1. Подршка
удруживању
пољопривредних
произвођача
2.2.2. Промоција
пројеката намењених
едукацији
пољопривредних
произвођача,
специјализација и
модернизација
пољопривредне
производње
2.2.1.1. Умрежавање пољоривредника Палилуле
2.2. Подршка развоју
пољопривредне
производње
2.2.3. Стварање услова
2.1.1.2. Израда базе предузетника
2.2.2.1. Прoјекат „Зелени прстен“
2.2.2.2. Едукација пољопривредних произвођача за
производњу органске хране
2.2.2.3. Унапређење капацитета одрживог развоја кроз
образовање пољопривредих произвођача у области
заштите биља
2.2.2.4. Израда технолошких упутстава за интегралну
биљњу производњу, као концепт руралног одрживог
развоја
2.2.2.5. Унапређење положаја жена кроз
самозапошљавање у руралној средини
2.2.3.1. Изградња пијаце у Падинској Скели
30
Стратешки циљ
2.3. Стварање услова
за инвестиције и
приватно-јавно
партнерство
Специфични циљ
Пројекат/активности
за развој пољопривреде
кроз инфраструктурно
опремање
2.2.4 Успостављање
комуникације између
пољопривредника,
образовних институција,
државних институција и
донатора
2.3.1. Иницирање израде
планова детаљне
регулације
2.2.3.2. Отварање пијаце органске хране
2.3.2. Промоција
могућности за
инвестирање и
информисање
инвеститора
2.3.3. Израда
инфраструктурних
пројеката
2.2.4.1. Промоција успешних пољопривредника
2.2.4.2. Успостављање система стручне праксе код
угледних пољопривредника
2.3.1.1. ПДР Сланачког пута са припадајућом
инфраструктуром, од Роспи ћуприје до гробља
„Лешће“ - (Одлука о изради усвојена, израда у току)
2.3.1.2. План детаљне регулације насеља Крњача (Одлука о изради усвојена, израда у току)
2.3.1.3. План детаљне регулације дела подручја Ада
Хуја –зона А - (Одлука о изради усвојена, израда у
току)
2.3.1.4. ПДР новог гробља Лешће 2, са прилазним
саобраћајницама - (Одлука о изради усвојена, израда у
току)
2.3.1.5. ПДР Зрењанинског пута, од Панчевачког
моста до саобраћајнице Северна тангента - (Одлука о
изради усвојена, израда у току)
2.3.1.6. ПДР саобраћајнице Нова дунавска, од
Панчевачког моста до пута за Аду Хују - (Одлука о
изради усвојена, израда у току)
2.3.1.7. План детаљне регулације дела насеља Овча (Одлука о изради ће бити донешена у 2012.години)
2.3.1.8. Покретање иницијативе за израду ПДР
Вишњичке улице са припадајућом инфраструктуром
од Роспи Ћуприје до Вишњице
2.3.2.1. Израда базе локација и објеката, који могу
бити предмет успостављања приватно-јавног
партнерства
2.3.2.2. Израда географског информационог система
2.3.2.3. Учешће на сајмовима и промоција садржаја
потенцијално атрактивних за инвеститоре
2.3.2.4. Израда базе података за „Brownfield“
инвестиције
2.3.3.1. Саобраћајница Северна тангента са мостом
Земун - Борча, од саобраћајнице Т6 до Панчевачког
пута са припадајућом инфраструктуром; (наставак
изградње започетих објеката)
31
Стратешки циљ
Специфични циљ
Пројекат/активности
2.3.3.2. Денивелисана раскрсница Панчевачки мост са
прилазним саобраћајницама и припадајућом
инфраструктуром; у току је израда тех.документације;
припрема за почетак извођења радова И фазе је току
2.3.3.3. Прилаз из Иванковачке улице, са
припадајућом инфраструктуром, (припрема за почетак
извођења радова)
2.3.3.4. улице Чарли Чаплина и Нова И, са
припадајућом инфраструктуром; (припрема за
почетак извођења радова)
2.3.3.5. Део насеља Карабурма (подручје ПДР зоне И
и ИИИ), саобраћајнице са припадајућом
инфраструктуром; (припрема за почетак изградње –
добијање грађевинске дозволе)
2.3.3.6. Део насеља Карабурма (подручје ПДР зоне
ИИ), саобраћајнице са припадајућом
инфраструктуром; (припрема за почетак изградњедобијање грађевинске дозволе
2.3.3.7. Саобраћајнице за блок: Р. Рајковић,
Рузвелтова, Цвијићева, Албанских споменица, са
припадајућом инфраструктуром; (припрема за
почетак изградње –добијање грађевинске дозволе)
2.3.3.8. Вишњичко поље, саобраћајнице са
припадајућом инфраструктуром; (припрема за
почетак изградње - добијање грађевинске дозволе)
2.3.3.9. Фекална канализација у насељу Мали Збег;
(наставак изградње започетих објеката)
2.3.3.10. Фекална канализација у насељу Борча;
(наставак изградње започетих објеката )
2.3.3.11. КЦС „Крњача И“ - И Фаза са фекалним
колектором од Панчевачког пута до улива у Дунав и
ППОВ „Крњача“, Л=1750м; (почетак изградње нових
објеката)
2.3.3.12. ППОВ „Велико село“; (припрема за почетак
изградње (реш.имовинско-правних односа)
2.3.3.13. КЦС „Пристаниште“; (припрема за почетак
изградње - решавање имовинско-правних односа)
2.3.3.14. Колектор 90/135 дуж Зрењанинског пута,
Л=1048м; (припрема за почетак изградње - решавање
имовинско-правних односа)
32
Стратешки циљ
Специфични циљ
Пројекат/активности
2.3.3.15. Фекални колектор 70/125 од ФКЦ „Овча“ до
Панчевачког пута и приступни пут од пунионице
течног гаса до пута Панчево-Београд са
инфраструктуром; (припрема за почетак изградње –
добијање грађевинске дозволе)
2.3.3.16. Кишна канализација од Панчевачког пута до
КЦС „Рева“ са ретензијом; (припрема за почетак
изградње –добијање грађевинске дозволе)
2.3.3.17. Реконструкција улице Партизански пут, од
Богословије до улице Јованке Радаковић у Миријеву,
Л=3200м; (припрема за почетак изградње –добијање
грађевинске дозволе)
2.3.3.18. Реконструкција Панчевачког моста;
(припрема за почетак реконструкције –потходник)
2.3.3.19. Локација за привреду у Борчи; (припремање
грађевинског земљишта за доделу – израда
урбанистичког пројекта)
2.3.3.20. Изградња новог гробља Лешће два
2.3.3.21. Пројекат реконструкције улице 27. марта
2.3.3.22. Пројекат реконструкције Београдске улице и
Старине Новака
2.3.3.23. Изградња стамбеног комплекса у Овчи
2.4. Развој
туристичких
дестинација
2.4.1. Претварање Ада
Хује у рекреативну зону
2.4.2. Развој наутичког
спорта
2.4.3. Уређење бање
Овча и Великог блата
2.4.1.1. Ада Хуја - рекреација дрвеће и цвеће, а не
смеће!
2.4.1.2. Туристички и инфо центар Ада Хуја у Еко
атељеу, инфо центар о Ади Хуји, острву „Парадајз“ и
околини
2.4.1.3. Изградња Археопарка- реплика келтског
насеља Сингидунум на локалитету речног острва Ада
Хуја
2.4.1.4. Изградња парка „Дунав“ на шпицу Аде Хује
2.4.1.5. Ада Хуја – царство бициклиста
2.4.2.1. Рекреативно једрење на Дунаву
2.4.2.2. Формирање базе за наутичке спортове
2.4.2.3. Манифестација „Једримо Дунавом, заједно“
или „4БСД“
2.4.3.1. Уређење комплекса око термалног извора
2.4.3.2. Стварање услова за уређење приобаља на
подручју Великог блата
33
Стратешки циљ
Специфични циљ
Пројекат/активности
2.4.4. Стварање бољих
услова за развој лова и
риболова
2.4.4.1. Промоција локација погодних за лов и
риболов
ПРИОРИТЕТ: 3. ЗАШТИТА И УНАПРЕЂЕЊЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ
ВИЗИЈА:
Енергетски ефикасна заједница са уређеним и заштићеним зеленим и воденим површинама, одговорна
према сопственим ресурсима, са успостављеним капацитетом за развој зелене економије и добро
организованим комуналним услугама
Стратешки циљ
Специфични циљ
Пројекат/активности
3.1. Унапређење
квалитета животне
средине
3.1.1. Унапређење и заштита 3.1.1.1. Очистимо рукавац Дунавац и
приобаља и каналске мреже Парадајз острво
3.1.1.2. Локални еколошки волонтерски
сервис - Организовање акција чишћења и
пошумљавања
3.1.1.3. План заштите од подземних и
унутрашњих вода Панчевачког рита
3.1.1.4. Санација дела колектора у Падинској
Скели
3.1.1.5. Уређење приобаља канала Визељ у
Борчи на дестинацији 3+100 до 3+500м
3.1.1.6. Чишћење и измуљивање канала у
Панчевачком риту
3.1.1.7. Рехабилитација рукавца Дунавац
3.1.2. Повећање уређених
зелених површина и
површина под заштитом
3.1.2.1. Урбани џепови Београда
3.1.2.2. Уређење и редовно одржавање
међублоковског зеленила
3.1.2.3. Обележавање заштићеног природног
добра „Миоценски спруд“ на Ташмајдану
3.1.2.4. Пошумљавање Милићевог брда
3.1.3. Ремедијација
девастираних површина и
3.1.2.5. Заштита дела форланда Дунава у
Борчи
3.1.3.1. Ремедијација површина где су
постојале веће дивље депоније
34
Стратешки циљ
Специфични циљ
Пројекат/активности
уклањање дивљих депонија
3.1.3.2. Ремедијација површина шпица Аде
Хује
3.1.3.3. Мапирање и уклањање дивљих
депонија
3.1.3.4. Мапирање и уклањање амброзије и
уређење површина које су биле под
амброзијом
3.2.1.1. Оснивање информативно –
едукативног центра за одрживи развој
3.2.1.2. Програм „Одрживе еко школе“
3.2. Подизање капацитета 3.2.1. Подизање нивоа
и нивоа еколошке свести, еколошке свести
побољшање комуникације
и информисања у области
заштите животне средине
3.2.2. Подизање капацитета
за развој зелене економије
3.2.3. Подстицај за
коришћење обновљивих
извора енергије и
енергетску ефикасност
3.2.1.3. Увођење нових мерних места за
мониторинг квалитета ваздуха и буке
3.2.2.1. Стварање услова за развој
рециклажне индустрије
3.2.2.2. Успостављање партнерства између
Рома, рециклера и локалне самоуправе
3.2.2.3. Повећање капацитета за примарну
селекцију отпада
3.2.3.1. Геотермално загревање вртића
„Мимоза“ и соларни систем за припрему
санитарне топле воде
3.2.3.2. Соларни систем за припрему топле
воде у Дому ученика Пољопривредне школе
у Падинској Скели
3.2.3.3. Саветник за обновљиве изворе
енергије и енергетску ефикасност
3.2.3.4. ЦХП постројење Падинска скела
3.2.3.5. Постављање соларног осветљења на
Ади Хуји
3.2.3.6. Развој капацитета за промоцију и
коришћење соларне енергије
3.2.3.7. Едукација привредника и грађана о
могућностима коришћења обновљивих
извора енергије и повећања енергетске
ефикасности
3.2.3.8. Менаџер за енергетску ефикасност
3.2.3.9. Подршка Скупштинама станара које
уводе мере енергетске ефикасности у
стамбеним зградама
35
7. Механизми имплементације, мониторинга и промоције Стратегије
Процес стратешког планирања је динамичан и интерактиван процес у којем
учествује велики број актера. Целокупан процес је дефинисан као десетогодишњи циклус
анализе, планирања, програмирања, имплементације, праћења реализације, процене
успешности реализације и поновне анализе.
Циклус Стратегије одрживог развоја лок. заједнице
Година 1
Извештај о одрживости
2/3 Стратешки документ са дијаграмима
Локални акциони план
Оцена одрживости
Година 2-3-4
Извештај о одрживости
a. праћење имплементације Локалног акционог плана
б. Једногодишње ажурирање индикатора
Година 5
Извештај о одрживости
a. ажурирање свих индикатора
Локални акциони план
Година 6-7–8-9
Извештај о одрживости
a. праћење имплементације Локалног акционог плана
б. Једногодишње ажурирање индикатора
Година 10
Извештај о одрживости +1
2/3 Стратешки документ са дијаграмима +1
Локални акциони план +1
Оцена одрживости +1
Имплементација – Примена Стратегије
Процес имплементације Стратегије мора бити јасно дефинисан. Извршна власт
мора расподелити одговорност/задатке тако да се циљеви могу ефикасно реализовати.
Примена Стратегије одрживог развоја је заснована на имплементацији акционог плана,
доброј организацији која је заснована на постојећој структури локалне администрације уз
ангажовање кључних актера који морају бити свесни своје улоге и одговорности. Систем
управљања обухвата процесе планирања, организације, одабира људи, координирања,
руковођења и контроле, укључујући и ангажовање људских, финансијских, технолошких
и природних ресурса.
36
Мониторинг - Праћење реализације
За праћење реализације и ревизију Стратегије на годишњем нивоу задужен је Савет
за Стратегију. Мониторинг реализације Стратегије врши се преко праћења индикатора за
сваку појединачну активност и наведени су прецизно у табелама акционог плана.
Средства за реализацију активности Стратегије обезбедиће се у одређеном
проценту из буџета Градске општине Палилула, града Београда и конкурисањем код
домаћих и међународних донатора.
Евалуација - Процена успешности реализације
Евалуацију врши Савет за Стратегију на годишњем нивоу на основу извештаја о
извршеним активностима (пројектима). Ова евалуација је део извештаја Скупштини
Градске општине Палилула. Према потреби за пројекте којима се реализују циљеви и
активности Стратегије уз финансијску подршку домаћих и страних донатора, може се
организовати екстерна евалуација у складу са правилима и процедурама донатора.
Праћење резултата Стратегије преко индикатора одрживог развоја
Поред праћења степена и успешности реализације циљева Стратегије, потребно је
пратити и у којој мери активности усмерене на реализацију ових циљева доприносе
одрживом развоју локалне заједнице а и шире. Због тога се, у складу са Националном
стратегијом одрживог развоја, прате индикатори одрживог развоја на основу којих се
процењује утицај на одрживи развој целокупне локалне заједнице. Ове показатеље прате
и надлежне институције, а подаци из њихових извештаја користе се да би се пратио
напредак у наведеним областима.
Промотивне активности
У оквиру имплементације Стратегије важан чинилац су и промотивне активности,
које ће се вршити у односу на циљне групе и одвијаће се у више сегмената:
1. Први сегмент намењен је грађанима општине Палилула, са циљем да се
информишу о приоритетима Стратегије и да се подстакну на активно учешће у
реализацији активности предвиђених Стратегијом. Грађани ће бити систематски
информисани о овим питањима преко скупштина станара, месних заједница, а деца
и млади преко основних и средњих школа, као и Канцеларије за младе. Поред
овога, грађани ће моћи да се информишу путем сајта Градске општине Палилула,
општинског информатора „Палилула“ и медија.
2. Други сегмент намењен је доносиоцима одлука, који ће о одређеним питањима
дефинисаним у оквиру акционих планова за сваку појединачну област, бити
информисани од стране стручних служби, али ће и сами промовисати циљеве и
37
активности усмерене на релизацију Стратегије, грађанима општине Палилула и
јавности преко медија и личним учешћем у активностима.
3. Трећи сегмент односи се на промоцију према донаторима и инвеститорима, које
треба детаљно упознати са проблемима, изазовима и могућностима на територији
општине Палилула.
4. Четврти сегмент односи се на промоцију заједничког планирања и реализације
активности који је усмерен на умрежавање институција, стручњака, удружења
грађана и осталих заинтересованих актера. Овај процес је већ започео формирањем
Савета за Стратегију, Форума партнера и радних група за појединачне области, али
је потребно обезбедити и његов континуитет ради усклађивања планова и
активности.
38
8. Акциони план
ПРИОРИТЕТ : 1. ДРУШТВЕНИ РАЗВОЈ
Стратешки циљ : 1.1.Унапређење здравља и културе живота грађана, подстицање културе и уметности и промоција активизма и
волонтеризма младих
Специфични циљ: 1.1.1.Превенција и едукација становништва о важности очувања здравља
Пројекат/активности
НОСИОЦ/ПАРТНЕРИ
Временски оквир
Износ и извор
финансирања
ИНДИКАТОРИ
1.1.1.1. Промоција и развој ГО Палилула ,
здравих стилова живота
инститиције, Град
Београд , надлежна
министарства, НВО
2012 -2022.
Број кампања, турнира,
манифестација и спортских
сусрета
1.1.1.2. Едукација и
унапређење превенције од
болести зависности
ГО Палилула, Д ом
здравља, Град Београд,
надлежна министарства,
НВО
2012- 2022.
1.1.1.3. Едукација и превенција
о безбедности грађана у случају
природних непогода (поплаве,
пожари, олује, земљотреси исл)
ГО Палилула,
Општински штаб, МУП
2012- 2022.
500.000
РСД/годишње
Буџет ГО Палилула и
града Београда,
донатори,
100.000
РСД/годишње
Буџет ГО Палилула и
града Београда ,
донатори,
100.000
РСД/годишње
Буџет , ГО Палилула
и града Београда
донатори
100.000
РСД/годишње
Буџет , ГО
Палилула и града
Београда, донатори
1.1.1.4. Едукација и превенција ГО Палилула, Дом
2012- 2022.
о пандемијским и епидемијским здравља , Министарство
болестима
здравља, Секретаријат за
здравство
Број кампања и програма подршке
Повећан број кампања о подизању
нивоа безбедности локалног
становништва
Број кампања и едукација, број
полазника
1.1.1.5. Превентивни
систематски прегледи
становништва
ГО Палилула, Дом
здравља ,
2012- 2022.
1.1.1.6..Едукација и превенција
ученика средњих школа о
сексуално преносивим
болестима .
1.1.1.7. Едукација и превенција
жена од карцинома дојке и
грлића материце
ГО Палилула, Дом
2012- 2022.
здравља , средње школе,
Републички завод за
јавно здравље
ГО Палилула, Дом
2012- 2022.
здравља , Министарство
здравља, Републички
завод за јавно здравље
Специфични циљ : 1.1.2.Подстицање културних и уметничких садржаја
1.000.000
РСД/годишње
Буџет ГО Палилула и
града Београда ,
донатори, привредни
субјекти
50.000 РСД/годишње
Буџет , ГО Палилула
и града Београда
донатори
50.000 РСД/годишње
Буџет ГО Палилула и
града Београда ,
донатори
Број кампања , едукација и
превентивних прегледа
Број кампања , едукација и
превентивних прегледа
Пројекат/ активности
НОСИОЦ/ПАРТНЕРИ
Временски оквир
1.1.2.1.Дефинисање културне
политике и осмишљавање
културних догађаја
ГО Палилула ,
инститиције, Град
Београд , надлежна
министарства, НВО и
Установа културе
„Палилула“
ГО Палилула ,
инститиције, Град
Београд , надлежна
министарства, НВО
Установа културе
„Палилула“ и
Кацеларија за младе,
2012- 2022.
100.000
Број културних манифестација на
РСД/годишње
општини
Буџет ГО Палилула и
града Београда ,
донатори
2012- 2022.
100.000
Број културних манифестација на
РСД/годишње
општини и аматерских удружења
Буџет ГО Палилула и
града Београда,
донатори
1.1.2.2.Унапређење културних
активности кроз развој
аматеризма младих у циљу
очувања и промоције културне
баштине
Износ и извор
финансирања
Број превентивних прегледа
ИНДИКАТОРИ
1.1.2.3. Реализација Палилулске
олимпијаде културе
ГО Палилула , Град
Београд , надлежна
министарства, НВО,
Кацеларија за младе и
средње школе
ГО Палилула , Град
Београд , надлежна
министарства, НВО,
Кацеларија за младе и
Клуб инвалида
ГО Палилула ,
позоришта, инститиције,
Град Београд , надлежна
министарства, НВО
Установа културе
„Палилула“ и
Кацеларија за младе,
ГО Палилула , Град
Београд , надлежна
министарства, НВО
Кацеларија за младе,
2012- 2022.
1.600.000
Број учесника на Палилулској
РСД/годишње Буџет олимпијади културе
ГО Палилула ,
донатори
2012- 2022.
100.000
РСД/годишње
Буџет ГО Палилула и
града Београда,
донатори
1.500.000
РСД/годишње
Буџет ГО Палилула и
града Београда ,
донатори, Установа
културе “Палилула“
Број радионица, манифестација и
изложби
Број културних манифестација на
општини, радионица , изложби и
презентација
Клуб „ОПА“
2012.
100.000
РСД/годишње
Буџет ГО Палилула и
града Београда ,
донатори
80.000 РСД,
ГО Палилула
1.1.2.8. Примена алтернативних Клуб „ОПА“
штампарских техника у женском
активизму
2012.
210.000 РСД,
Реконструкција
Женски фонд
1.1.2.9. Пројекат “Фениx“
2012.
1.500.000 РСД,
амбасаде и спонзори
Број полазница радионице
оспособљених за коришћење
алтернативних. Штампарских
техника, одштампани фанзини,
изложба употребних предмета и
материјал за кампање
Одржан фестивал женског
стваралаштва, одржане припремне
радионице
1.1.2.4. Развој креативних
уметничких радионица за ОСИ
(ликовна, музичка и сл.)
1.1.2.5. Реализација културних
програма и садржаја у новој
дворани Установи културе
“Палилула“
1.1.2.6. Развој уметничког
стваралаштва и мултимедијална
презентација културног наслеђа
1.1.2.7. Реализација пројекта
„ПОК Инфо“
Клуб „ОПА“
2012- 2022.
2012- 2022.
Број културних дешавања у
установи културе „Палилула“
Број одржаних промоција ПОК-а
по београдским школама
1.1.2.10.Експедиција „Инеx
филм“
Грађанске иницијативе,
Клуб „ОПА“ и „Микро
Арт“
2012-2013.
2.000.000 РСД,
разни донатори
1.1.2.11. Еко Атеље „Ада Хуја“
– Културни еколошки центар на
Ади Хуји
„ Културбан“, ГО
Палилула и Кацеларија
за младе,
2012- 2022.
100.000
РСД/годишње
Буџет ГО Палилула и
града Београда,
донатори
Опремљен простор у згради Инеx
филма; одржани програми
омладинског стваралаштва,
радионице, трибине, семинари,
концерти, изложбе, пројекције
Број корисника атељеа и број
одржаних манифестација
Специфични циљ: 1.2.3. Побољшање услова за бављење рекреативним спортом
Пројекат/активности
НОСИОЦ/ПАРТНЕРИ
Временски оквир
1.2.3.1. Санација и адаптација
отвореног стадиона
СПЦ“Ташмајдан“
1.2.3.2. Изградња објекта
спортске хале са пратећим
садржајима у Улици Чарли
Чаплина
1.2.3.3. Реконструкција и
изградња спортске
инфраструктуре (мали спортски
терени и игралишта за децу)
Град Београд
2013.
Град Београд
2013-2014.
ГО Палилула , Град
Београд , надлежна
министарства, НВО и
грађани
2012- 2022.
1.2.3.4.Традиционални
фудбалски турнир у Борчи
,,Видовдански турнир,,
ГО Палилула , НВО,
спортски клубови и
грађани
2012- 2022.
Износ и извор
финансирања
50.000.000 РСД
Буџет Града
Београда
300.000.000 РСД
Буџет Града
Београда
6.000.000
РСД/годишње
Буџет ГО Палилула и
града Београда ,
донатори
100.000
РСД/годишње
Буџет ГО Палилула,
донатори
ИНДИКАТОРИ
Саниран отворени стадион
Нова спортска хала
Број реконструисаних и
изграђених спорттских терена и
игралишта у локалним насељима
Број учесника, број клубова
1.2.3.5.Стварање услова и
побоњшање инфраструктуре за
рекреативни спорт за ОСИ
ГО Палилула , ЈКП „
2012- 2022.
Зеленило Београд“ ,НВО
, спортски клубови и
грађани
1.2.3.6.Поршка даљем развоју
рекреативног и аматерског
спорта код деце и младих
ГО Палилула , Град
Београд , надлежна
министарства, НВО
Кацеларија за младе,
школе и спортски
клубови
ГО Палилула , Град
Београд , надлежна
министарства, НВО
2012- 2022.
ГО Палилула , Град
Београд , надлежна
министарства, школе,
НВО , спортски клубови
и привредници
ГО Палилула , ЈП “
Пословни центар“
2012- 2022.
1.2.3.10. Изградња теретане на
отвореном у Крњачи
ГО Палилула
2012
1.2.3.11. Подршка школским
спортским такмичењима
ГО Палилула,
Републички завод за
спорт, Спортски савез
Палилуле, школе
2012- 2022.
1.2.3.7. Изградња ролер стазе
1.2.3.8. Успостављање
приварно-јавног партнерства у
циљу повећања капацитета
спортске инфраструктуре
1.2.3.9. Завршетак изградње
нове хале у Падинској Скели
2012+2015.
2012.
300.000
РСД/годишње
Буџет ГО Палилула и
града Београда,
донатори
3.000.000
РСД/годишње
Буџет ГО Палилула и
града Београда,
донатори
Број прилагођених и доступност
спортских терена за ОСИ
7.000.000
РСД/годишње
Буџет ГО Палилула и
града Београда ,
донатори
Процењена вредност
100.000.000 РСД
Приватни
инвеститора и ГО
Палилула
10.000.000 РСД,
Буџет ГО Палилула
Изграђена прва ролер стаза у
Београду
Број спортских манифестација,
број спортских клубова, број
турнира ,број младих и деце
укључен у спортске активности
Број новоизграђених спортских
објеката и број деце која се баве
спортом
Завршена нова хала
1.500.000 РСД
Буџет ГО Палилула
Изграђен теретан, број корисника
теретане
100.000
РСД/годишње
Буџет ГО Палилула и
града Београда
Број ученика, који учествују на
такмичењима, број школа, број
бесплатних спортских лекарских
прегледе
1.1.3.12. Изградња спортског
центра БСК у Борчи са
фудбалским стадионом, базеном
и уређеном воденом стазом за
веслање
ГО Палилула , Град
Београд , надлежна
министарства, БСК
Борча
2012- 2022.
150.000.000 РСД
Буџет ГО Палилула
Града Београда
Фудбалски стадион задовољава
критеријуме за прволигашке
утакмице, нови базен и водена
стаза
Специфични циљ : 1.1.4. Подршка активном спровођењу слободног времена
Пројекат/активности
НОСИОЦ/ПАРТНЕРИ
Временски оквир
Износ и извор
финансирања
ИНДИКАТОРИ
1.1.4.1. Подршка невладиним
организацијама из области
спорта, културе, образовања,
заштите живитне средине и др.
ГО Палилула , Град
Београд , надлежна
министарства, школе,
предшколске установе,
НВО , спортски клубови
и Канцеларија за младе
ГО Палилула , Град
Београд , надлежна
министарства, НВО ,
спортски клубови и
клубови за стара лица
ГО Палилула , Град
Београд , надлежна
министарства, НВО ,
спортски клубови и
клубови инвалида
ГО Палилула , Град
Београд , надлежна
министарства, школе, ,
НВО и Канцеларија за
младе
2012- 2022.
10.000.000
РСД годишње
Буџет ГО Палилула,
Број невладиних организација
који су добили подршку, број
грађана,младих и деце укључен у
у различите активности
активности
2012- 2022.
100.000
РСД/годишње
Буџет ГО Палилула,
донатори
Број старих лица укључен у
редовне спортске активности и
спортске манифестације
2012- 2022.
100.000
РСД/годишње
Буџет, донатори
1.1.4.2. Подстицај и развој
рекреативног спорта и
инфраструктуре за особе трећег
доба
1.1.4.3. Развој рекреативног
спорта за ОСИ
1.1.4.4. Локални волонтерски
сервис
2012- 2022.
Број ОСИ укључених у редовне
спортске активности и спортске
манифестације
100.000
Број регистрованих волонтера и
РСД/годишње
број одржаних акција
Буџет ГО Палилула и
Министарство
омладине и спорта,
1.1.4.5.Активни грађани
1.1.4.6. Омладински часопис
(електронски)
ГО Палилула ,
Канцеларија за младе и
Британски Савет
Канцеларија за младе
2012.
120.000 РСД
Буџет ГО Палилула
Број младих обухваћених
пројектом
2012- 2022.
200.000
Број младих који уређују часопис
РСД/годишње
и број младих који добијају
Волонтерски рад
часопис
Канцеларије за младе
1.1.4.7. Моја Палилула, моја
Канцеларија за младе
2013- 2022.
200.000
Број младих који похађају курсеве
учионица
РСД/годишње
Волонтерски рад
Канцеларије за младе
1.1.4.8. Буди ин заузми еко став ГО Палилула , Град
2012- 2022.
30.000
Број уређених школских
Београд , надлежна
РСД по школи
дворишта и број едуковане деце,
министарства, школе,
Буџет ГО Палилула, код којих је појачана еколошка
донатори
свест
Стратешки циљ : 1.2. Побољшање постојећих и стварање нових услова за запошљавање и образовање грађана
Специфични циљ: 1.2.1. Подстицај младих на активно тражење посла, предузетништво и самозапошљавање
Пројекат/активности
НОСИОЦ/ПАРТНЕРИ
Временски оквир
Износ и извор
финансирања
ИНДИКАТОРИ
1.2.1.1. Тражење посла је посао
Министарство омладине
и спорта „Маnpower“ и
Канцеларија за младе
2012
Број новозапослених младих
1.2.1.2. Активно тражим посао
УНИЦЕФ и Канцеларија 2012
за младе
ГИЗ, Министарство
2012
омладине и спорта и
Канцеларија за младе
Донација
Министарства
омладине и спорта
Волонтерски рад
Канцеларије за младе
17.000,00 УСД
УНИЦЕФ
Донација
Министарства
омладине и спорта
Волонтерски рад
Канцеларије за младе
1.2.1.3. Професионална
орјентација на преласку у
средњу школу
Број новозапослених младих из
рањивих група
Број младих који су уписали
адекватну средњу школу
1.2.1.4. Каријерно вођење и
саветовање
Министарство омладине 2012
и спорта и Канцеларија
за младе и средње школе
1.2.1.5. Предузетник –ментор
ученичким компанијама
Канцеларија за младе,
средње стручне школе и
предузетници
2012- 2022.
1.2.1.6.. Едукација и подршка
развоју самозапошљавања
ГО Палилула,
Национална служба за
запошљавање,
2012- 2022.
1.2.1.7. Организовање сајма
запошљавања
ГО Палилула,
2012- 2022.
Национална служба за
запошљавање, Клуб
привредника Палилула
Установа културе
Палилула, Канцеларија
за младе , послодавци
Специфични циљ: . 1.2.2. Едукација и развој социјалног предузетништва
Донација
Министарства
омладине и спорта
Волонтерски рад
Канцеларије за младе
200.000
РСД/годишње
Волонтерски рад
Канцеларије за младе
200.000
РСД/годишње
Волонтерски рад
Канцеларије за младе
400.000
РСД/годишње
Буџет ГО Палилула,
донатори,
принредници
Број младих који су одабрали
адекватну професију
Број ученика који су усвојили
знања, способности и вештине за
одређено радно место
Број новозапослених у сопственим
фирмама и агенцијама
Број новозапослених
Пројекат/активности
НОСИОЦ/ПАРТНЕРИ
Временски оквир
Износ и извор
финансирања
ИНДИКАТОРИ
1.2.2.1. Организовање едукација
о социјалном предузетништву
ГО Палилула,
Национална служба за
запошљавање и НВО
2012- 2022.
100.000
РСД/годишње
Буџет ГО Палилула,
донатори,
принредници
Број новозапоплених социјално
угрожених лица
1.2.2.2. Дефинисање профила
потреба и могућности за развој
социјалног предузетништва за
ОСИ
ГО Палилула,
2012- 2022.
100.000
Национална служба за
РСД/годишње
запошљавање,
Буџет ГО Палилула и
НВО,социјално
НСЗ, донатори,
хуманитарне установе и
привредници
агенције
1.2.2.3. Дефинисање профила,
ГО Палилула,
2012- 2022.
100.000
потреба и могућности развоја
Национална служба за
РСД/годишње
социјалног предузетништва за
запошљавање , Центар
Буџет ГО Палилула и
маргинализоване групације
за социјални рад, НВО
НСЗ, донатори,
и социјално
привредници
хуманитарне установе
1.2.2.4. Подстицај за обуку и
ГО Палилула,
2012- 2022.
100.000
развој сервисних услуга
Национална служба за
РСД/годишње
маргинализованих групација
запошљавање , Центар
Буџет ГО Палилула и
за социјални рад, НВО
НСЗ , донатори,
и социјално
привредници
хуманитарне установе
Специфични циљ: 1.2.3. Подстицај и развој неформалног образовања, подршка талентима и инклузија
Број новозапослених ОСИ
Пројекат/активности
НОСИОЦ/ПАРТНЕРИ
Временски оквир
Износ и извор
финансирања
ИНДИКАТОРИ
1.2.3.1. Унапређење
материјално-техничких услова и
капацитета за неформално
образовање
ГО Палилула, Градски
секретаријат за
образовање, канцеларија
за младе, НВО, школе
2012- 2022.
100.000
Број и опремљеност учионица
РСД/годишње
које се користе за неформално
Буџет ГО Палилула и образовање
град Београд,
донатори,
привредници
Број новозапослених из
маргинализованих групација
Број новозапоплених социјално
угрожених лица
1.2.3.2. Стварање услова за
развој организација и
институција које се баве
неформалним образовањем
ГО Палилула, Градски
секретаријат за
образовање, канцеларија
за младе, НВО, школе
2012- 2022.
1.2.3.3. Подршка програмима
додатног образовања кроз разне
облике курсева и едукативних
кампања
ГО Палилула, Градски
2012- 2022.
секретаријат за
образовање, канцеларија
за младе, НВО, школе,
Установа културе
Палилула и Национална
служба за запошљавање
1.2.3.4. Подстицај и подршка
ГО Палилула, Градски
2012- 2022.
даљем усавршавању
секретаријат за
талентоване деце и младих
образовање, надлежна
министарства и
Канцеларија за младе,
1.2.3.5. Подстицај и подршка
ГО Палилула, Градски
2012- 2022.
даљег развоја цивилног сектора секретаријат за
за инклузивне програме
образовање, надлежна
министарства и
Канцеларија за младе,
Специфични циљ: 1.2.4. Подстицање иновантних метода у образовању
100.000
РСД/годишње
Буџет ГО Палилула и
град Београд, ,
донатори,
привредници
100.000
РСД/годишње
Буџет ГО Палилула и
град Београд, ,
донатори,
привредници
Број организација и број
аттивности, које се односе на
неформално образовање
100.000
РСД/годишње
Буџет ГО Палилула и
град Београд, ,
донатори
100.000
РСД/годишње
Буџет ГО Палилула и
град Београд, ,
донатори
Број талената који су добили
стипендије и друге видове
подршке
Број курсева, број полазника
курсева и број едукативних
кампања
Број инклузивних програма и број
полазника тих програма
Пројекат/активности
НОСИОЦ/ПАРТНЕРИ
Временски оквир
Износ и извор
финансирања
ИНДИКАТОРИ
1.2.4.1.Подстицај и подршка
већој сарадњи цивилног сектора
са школама у едукативним
програмима и кампањама за
децу и младе
ГО Палилула,
НВО,Канцеларија за
младе, школе
2012- 2022.
100.000
РСД/годишње
Буџет ГО Палилула,
донатори
Број заинтересованих наставника
и ученика
1.2.4.2. Подстицај и подршка за ГО Палилула, НВО,
развој едукативнихКанцеларија за младе,
радионичких секција у школама школе
1.2.4.3. ФАРМА – Усклађивање
образовања у пољопривреди са
реалним потребама тржишта
1.2.4.4. Канцеларија за развој
образовања
2012- 2022.
ГО Палилула, Рурал
2012-2015
Институте Канус
Финска, Пољопривредна
школа ПК Беооград,
ПКБ Корпорација и 5
земаља ЕУ
ГО Палилула, средње и
2012- 2022.
основне школе, НВО,
1.2.4.5. Финасирање
предуниверзитетског
образовања
ГО Палилула,
2012-2014.
Министарство
образовања, средње
школе
Стратешки циљ : 1.3.Побољшање квалитета услуга у локалној заједници
100.000
РСД/годишње
Буџет ГО Палилула ,
донатори
1.200.000 ЕУР
“Lifelong Learning
Project”
Број секција и број ученика у
секцијама
100.000
РСД/годишње
Буџет ГО Палилула ,
донатори
Број наставника и ученика
оспособљених за писање
пројеката и њихова боља
комуникација
1.000.000 RSD
Буџет Републике
Србије,
Светска банка
Број оспособљених младих за
самостално учешће на тржишту
крој обуку менаџмента фарми
Уштеда средстава по ученику и
равномерно распоређивање
средстава
Специфични циљ: 1.3.1.Умрежавање и повезивање различитих институција и побољшање услуга
Пројекат/активности
НОСИОЦ/ПАРТНЕРИ
Временски оквир
Износ и извор
финансирања
ИНДИКАТОРИ
1.3.1. 1.Успостављање ефикасне
локалне управе кроз јачање
учешћа грађана у процесу
предлагања и одлучивања
ГО Палилула, Град
Београд, НВО, месне
заједнице
2012- 2022.
100.000
Број контаката са грађанима и
РСД/годишње
број грађана који су укључени у
Буџет ГО Палилула и процес доношења одлука
град Београд,
донатори
1.3.1.2.Успостављање мреже
локалне управе са
организацијама цивилног
друштва и унапређење
партнерства приватног ,
цивилног и јавног сектора.
1.3.1.3.Унапређење пружања
услуге у Општини
1.3.1.4. Унапређивање сарадње
са институцијама у граду и
региону и створање
материјалних, финансијских и
кадровских услова за
међународну сарадњу и
повећану искоришћеност
средстава предприступних
фондова ЕУ.
1.3.1.5. Формирање канцеларије
за одрживи развој, заштиту
животне средине и дугорочне
пројекте
1.3.1.6. Увођење праксе сталне
едукације, стручног
усавршавања и унапређења
запослених
1.3.1.7.Пружање бесплатне
помоћи грађанима
ГО Палилула, Град
Београд, НВО, месне
заједнице и
привредници
2012- 2022.
100.000
РСД/годишње
Буџет ГО Палилула
и град Београд,
донатори
Успостављена мтежа приватног и
јавног сектора
ГО Палилула, ГО
Звездара, Градска влада
Тартуа,Естонија и
Беоком сервис
ГО Палилула, Град
Београд, надлежна
министарства, НВО,
СКГО
2012
179.770.ЕУР
Европска Унија
Брзина и проток информација
ГО Палилула, Град
Београд,
2012- 2013
500.000 РСД
Буџет ГО Палилула
Број секторских акционих планова
и реализованих пројеката
ГО Палилула, Град
Београд, ресорна
министарства и
институције
2012- 2022.
Број награђених запослених, број
стручних усавршавања
ГО Палилула,
Адвокатска комора
2012.2022.
300.000
РСД/годишње
Буџет ГО Палилула,
донатори ИПА
фондови
1.500.000
РСД/годишње
Буџет ГО Палилула
2012- 2022.
200.000
РСД/годишње
Буџет Буџет ГО
Палилула и град
Београд, ИПА
фондови, донатори
Број запослених који су додатно
едуковани за писање, реализацију
и праћење међународних
пројекатс и број реализованих
пројеката
Број бесплатних правних савета
Број бесплатих заступања
1.3.1.8. Палилулски мајистор
ГО Палилула
2012-2022.
1.600.000
Број извршених беспплатних
ПСД/годишње
сервисних услуга грађанима чији
Буџет ГО Палилула су приходи испод 20.000 РСД
Специфични циљ: 1.3.2. Јачање капацитета локалне заједнице кроз равномернији развој свих делова општине
Пројекат/активности
НОСИОЦ/ПАРТНЕРИ
Временски оквир
Износ и извор
финансирања
ИНДИКАТОРИ
1.3.2.1. Повећање
инфраструктурних капацитета
локалних заједница у насељима,
блоковима, меснем заједницама
ГО Палилула, Град
Београд, скупштине
станара, грађани
2012- 2022.
Број малих пројеката, који
директно доприносе побољшању
услова живота на локалу
1.3.2.2. Ширење мреже
општинских услужних центара
и формирање функционалних
месних заједница у циљу
унапређења комуникације са
грађанима
1.3.2.3. Подршка локалним
иницијативама на нивоу
квартова и месних заједница
ГО Палилула, Град
Београд,скупштине
станара, грађани
2012- 2022.
1.000.000
РСД/годишње
Буџет ГО Палилула и
град Београд,
донатори
1.000.000
РСД/годишње
Буџет ГО Палилула и
град Београд,
ГО Палилула, Град
Београд,скупштине
станара, грађани
2012- 2022.
Број подржаних иницијатива
1.3.2.4. Формирање нове
општине на левој обали Дунава
1.3.2.5.Изградња Дома здравља
у Котежу
ГО Палилула, Град
Београд,
ГО Палилула, Град
Београд
2012- 2015.
1.3.2.6. Изградња Дома здравља
у Борчи
ГО Палилула, Град
Београд
2013-2015
1.3.2.7. Уређење стајалишта
ГСБа
ГО Палилула, Град
Београд, ГСБ
2012
5.000.00.000
РСД/годишње
Буџет, ГО Палилула
и град Београд,
500.000.000 РСД/
Буџет града Београд,
14.000.000 РСД
Буџет ГО Палилула и
град Београд,
27.000.000 РСД
Буџет Града
Београда
3.000.000 РСД
Буџет Града
Београда
2012-2013.
Број услужних центара и
функционалних местих заједница
Нова општина
Нови Дом здравља
Нови дом здравља
Број нових стајалишта
1.3.2.8.Уређење улаза у
стамбеним зградама
ГО Палилула,
Скупштине станара
2012
1.3.2.9. Поправимо заједно
фасаде
ГО Палилула, Град
Београд, Скупштине
станара,ЈП „Градско
стамбено“
ГО Палилула, Град
Београд, Скупштине
станара, ЈП“Градско
стамбено“
Град Београд и ЈП
„Београдпут“
2012-2013.
Град Београд
2013.
Град Београд
2013
Град Београд
2013
1.3.2.10. Поправимо заједно
лифтове
1.3.2.11. Санација улица и
локалних путева
1.3.2.12. Доградња објекта
Огранка библиотеке“Милутин
Бојић“ у Овчи
1.3.2.13. Реконструкција и
доградња ОШ “Васа Пелагић“ у
Овчи
1.3.2.14. Изградња објекта ОШ у
Вишњичкој Бањи
4.000.000 РСД
Буџет Града
Београда
5.000.000 РСД
Буџет Града
Београда
Број уређених улаза
2012-2013.
7.500.000 РСД
Буџет Града
Београда
Број поправљених лифтова
2012-2013.
800.000.000 РСД
Буџет Града
Београда
15.247.500 РСД
Буџет Града
Београда
19.050.000 РСД
Буџет Града Београд
200.000.000 РСД
Буџет Града
Београда
Стратешки циљ : 1.4. Побољшање квалитета и повећање капацитета социјалних услуга
Број поправљених фасада
Број километара санираних улица
и локалних путева
Повећање фонфа књига и
повећање броја корисника
библиотеке
Повећање капацитета школе
Нова школа, број уписаних
ученика
Специфични циљ: 1.4.1. Развој сервиса помоћи осетљивим групацијама
Пројекат/активности
НОСИОЦ/ПАРТНЕРИ
Временски оквир
1.4.1.1. Едукација и подршка
развоју персоналних сервиса за
ОСИ
ГО Палилула и НВО
2012- 2022.
Износ и извор
финансирања
500.000,00
Буџет ГО Палилула
ИНДИКАТОРИ
Број корисника персоналног
сервиса
1.4.1.2. Подршка обуци и
развоју волонтерских сервиса за
помоћ старим лицима
ГО Палилула и НВО
2012- 2022.
500.000,00
Буџет ГО Палилула
Број волонтера и број корисника
волонтерског сервиса
1.4.1.3. Подршка услугама
персоналне асистенције, неге и
герантоуслуге
маргинализованим и социјално
угроженим групама
ГО Палилула и НВО
2012- 2022.
2.500.000,00
Буџет ГО Палилула
Број корисника услуга из
маргинализованих и социјално
угрожених група
Специфични циљ: . 1.4.2.Побољшање социјалне инклузије грађана из осетљивих групација
Пројекат/активности
НОСИОЦ/ПАРТНЕРИ
Временски оквир
Износ и извор
финансирања
ИНДИКАТОРИ
1.4.2.1. Развој креативноедукативних радионица кроз
клубове ОСИ
1.4.2.2. Подстицај и подршка
развоју спортског, културног и
другог креативног стваралаштва
грађана из осетљивих групација
1.4.2.3. Организовање
хуманитарних изложби и
стваралаштва осетљивих
групација
1.4.2.4. Организовање
заједничких манифестација, и
културних догађаја младих и
деце из осетљивих и
маргинализованих група.
ГО Палилула, НВО,
Клуб инвалида
2012- 2022.
500.000,00
Буџет ГО Палилула
Број ОСИ који су укључени у
процес инклузије кроз радионице
ГО Палилула, НВО,
Клуб старих,клуб
инвалида, спортски
клубови
ГО Палилула, НВО,
Установа културе
Палилула,Дечији
културни центар
ГО Палилула,НВО,
Установа културе
Палилула,Дечији
културни центар
2012- 2022.
300.000,00
Буџет ГО Палилула
Број грађана из рањивих
групација, који су укључени у
спортске и културне активности
2012- 2022.
500.000,00
Буџет ГО Палилула
Број грађана из рањивих
групација
2012- 2022.
500.000,00
Буџет ГО Палилула
Број деце и младих из рањивих
групација
1.4.2.5. Сензорска соба за
подстицање покрета и чулног
развоја детета предшколског
узраста
ГО Палилула,
Предшколска установа
„Бошко Буха“
2012-2013.
1.000.000 РСД
Број предшколске деце којима је
Буџет , ГО Палилула, ублажем проблем у домену
Град Београд,,
сензорске осетљивости
донатор
Специфични циљ: 1.4.3.Повећање капацитета за смештај старих, младих и деце у предшколском узрасту
Пројекат/активности
НОСИОЦ/ПАРТНЕРИ
Временски оквир
1.4.3.1. Подршка повећању
смештајних капацитета старих
лица
1.4.3.2. Подршка повећању
смештајних капацитета за стара
лица са деменцијом
1.4.3.3. Подршка повећању
смештајних капацитета за децу
предшколског узраста
ГО Палилула, Град
Београд, Геронтолошки
центар,
ГО Палилула, Град
Београд, Геронтолошки
центар, донатори
ГО Палилула, Град
Београд, Градски
секретаријат за дечију
заштиту
Град Београд
2012- 2022.
2012
298.000.000 РСД
Буџет Града
Београда
Број места у новом вртићу
Град Београд
2012
84.000.000 РСД
Буџет Града
Београда
Број места у новом вртићу
1.4.3.4. Изградња вртића са
централном производном
кухињом у оквиру ПУ“Бошко
Буха“
1.4.3.5. Изградња вртића у
насељу Вишњичко Поље
2012- 2022.
2012- 2022.
Износ и извор
финансирања
10.000.000
Буџет ГО Палилула и
град Београд
20.000.000
Буџет ГО Палилула и
град Београд
400.000.000 РСД
Буџет Града
Београда,
ИНДИКАТОРИ
Смањена листа чекања за 50%
Повећање броја посебних
смештајних капацитета ван
домова старих
Смањење листа чекања за 50 %
Специфични циљ: 1.4.4. Развој дневних и социјалних услуга
Пројекат/активности
НОСИОЦ/ПАРТНЕРИ
Временски оквир
Износ и извор
финансирања
ИНДИКАТОРИ
1.4.4.1. Подршка проширењу
капацитета дневних боравака за
децу ометену у развоју (дневни
боравак за децу са аутизмом)
1.4.4.2. Подршка унапређењу
материјално- техничких услова
рада постојећих капацитета
социјалних услуга
1.4.4.3. Подршка развоју нових
недостајућих услуга социјалне
заштите и обезбеђење
покривености потреба за
материјалном подршком
1.4.4.4. Подршка доступности
јавних објеката ОСИ (прилаз
установама, школама,
парковима, спортским
теренима)
1.4.4.5. Стварање мреже
партнерства локалне управе,
институција за превенцију и
пружање подршке жртвама
насиља и угроженим групама.
ГО Палилула, Град
Београд, Дневни боравак
за децу са аутизмом,
донатори
ГО Палилула, Центар за
социјални рад Палилула,
Секретаријат за
социјалну заштиту
ГО Палилула, НВО,
Градски центар за
социјални рад,
Секретаријат за
социјалну заштиту
ГО Палилула, Град
Београд, Јавне установе,
привредни субјекти
2012- 2022.
20.000.000
Увећање смештајних капацитета
Буџет ГО Палилула и за децу ометену у развоју за 10%
град Београд
2012- 2022.
2.000.000
Увећање ефикасности услуга за
Буџет ГО Палилула и 10%
град Београд
2012- 2022.
1.000.000
Буџет ГО Палилула
Скраћење времена чекања на
материјалну подршку и
остваривање права из социјалне
заштите
2012- 2022.
1.500.000
Буџет ГО Палилула
Повећање приступачности за 30%
ГО Палилула, Град
2012- 2022.
Београд, НВО, Центар за
социјални рад, сигурна
кућа, МУП
1.000.000 РСД
Буџет ГО Палилула
Обезбеђење доступност установа
24 сата дневно кроз ,,мобилни
тим,,
1.4.4.6. Отварање дневног
центра за боравак особа
оболелих од деменције
ГО Палилула, Град
Београд, Геронтолочки
центар Београд,
надлежна министарства,
Градски центар за
социјални рад, одењеље
Палилула
1.4.4.7.Оснивање дневног
ГО Палилула, Град
центра за боравак одраслих и
Београд, Геронтолочки
старих лица
центар Београд,
надлежна министарства
1.4.4.8. Отварање клубова за
ГО Палилула, Град
старије
Београд, Геронтолочки
центар Београд,
надлежна министарства,
НВО и месне заједнице
1.4.4.9. Отварање новог пункта
ГО Палилула, Град
за услуге помоћи у кући
Београд, Геронтолочки
центар Београд,
надлежна министарства,
Стратешки циљ: 1.5. Развој цивилног друштва
2012- 2022.
2.500.000. РСД
Дневни центар и број корисника
Буџет ГО Палилула и центра
Град Београд
ИПА фондови
2012- 2022.
2.500.000. РСД
Буџет ГО Палилула и
Град Београд
ИПА фондови
2.500.000. РСД
Буџет ГО Палилула и
Град Београд
ИПА фондови
2012- 2022.
2012- 2022.
Дневни центар и број корисника
центра
Број клубова и број старих који
посећују клубове
3.000.000. РСД
Број нових корисника, који
Буџет ГО Палилула и користе услугу геронтодомаћице
Град Београд
Специфични циљ: Подршка удружењима грађана
Пројекат/активности
НОСИОЦ/ПАРТНЕРИ
Временски оквир
1.4.4.1. Конкурс за подршку
НВО
ГО Палилула, НВО
2012- 2022.
Износ и извор
финансирања
10.000.000
Буџет ГО Палилула
ИНДИКАТОРИ
Број НВО које су реализовале
пројекте на
ПРИОРИТЕТ : 2 ЕКОНОМСКИ РАЗВОЈ
ВИЗИЈА:
Савремена равномерно развијена заједница са повољним амбијентом за инвестиције и успоставњеним јавно-приватним партнерством, са
развијеном пољопривредом, предузетништвом и индустријом, са атрактивним туристичким дестинација за спорт, рекреацију, лов, риболов,
бањски и еко туризам.
Стратешки циљ : 2.1. Подршка предузетништву и малим и средњим предузећима
Специфични циљ: 2.1.1.Умрежавање и повезивање привреде и институција
Пројекат/активности
НОСИОЦ/ПАРТНЕРИ
Временски оквир
2.1.1.1. Умрежавање
привредника Палилулe
ГО Палилула,
Национална служба за
запошљавање, Клуб
привредника Палилула,
институције,
привредници и
Привредне коморе
ГО Палилула, Клуб
привредника Палилула,
институције,
2012- 2022.
2.1.1.2. Израда базе
предузедника
2012- 2022.
Износ и извор
финансирања
ИНДИКАТОРИ
500.000
Број састанака, презентација,
РСД/годишње
сајмова,
Буџет ГО Палилула и
привредници
100.000
РСД/годишње
Буџет ГО Палилула
База предузетника
Специфични циљ: 2.1.2. Промоција предузетништва и едукација предузетника
Пројекат/активности
НОСИОЦ/ПАРТНЕРИ
Временски оквир
2.1.2.1 Едукације и подршка
развоју предузетништва кроз
унапређење нивоа знања
ГО Палилула, Ресорна
министарства,
Национална служба за
запошљавање, Клуб
привредника Палилула,
Приивредне коморе
2012- 2022.
Износ и извор
финансирања
200.000
РСД/годишње
Буџет ГО Палилула
Донатори,
ИНДИКАТОРИ
Број предузетника који су
прошли едукације
Стратешки циљ : 2.2. Подршка развоју пољопривредне производње
Специфични циљ: 2.2.1. Подршка удруживању пољопривредних произвођача
Пројекат/активности
НОСИОЦ/ПАРТНЕРИ
Временски оквир
2.1.1.1. Умрежавање
пољоривредника Палилуле
ГО Палилула, Град
Београд,надлежно
министарство,
институције,
пољопривредници
2012- 2022.
Износ и извор
финансирања
200.000
РСД/годишње
Буџет ГО Палилула
Донатори
ИНДИКАТОРИ
Број састанака, презентација,
сајмова,
Специфични циљ: 2.2.2. Промоција пројеката намењених едукацији пољопривредних произвођача,
специјализација и модернизација пољоппривредне производње
Пројекат/активности
НОСИОЦ/ПАРТНЕРИ
Временски оквир
2.2.2.1. Пријекат „Зелени
прстен“
ГО Палилула, Град
Београд
2012- 2022.
2.2.2.2. Едукација
пољопривредних произвођача за
призводњу органске хране
ГО Палилула, Град
Београд, ЈП Пијаце“
ресорно министарство,
2012- 2022.
Износ и извор
финансирања
7.000.000. РСД
Буџет ГО Палилула и
Град Београд
200.000. РСД
Буџет ГО Палилула и
Град Београд
ИНДИКАТОРИ
Број регистрованих
пољоппривредних домаћинстава
која учествују у пројекту
Број регистрованих
пољоппривредних домаћинстава
која су учествовала у едукацији
2.2.2.3. Унапређе капацитета
одрживог развоја кроз
образовање пољопривредих
произвођача у области заштите
биља
2.2.2.4. Израда технилошких
упутстава за интегралну биљњу
производњу , као концепт
руралног одрживог развоја
2.2.2.5. Унапређење положаја
жена кроз самозапошљавање у
руралној средини
ГО Палилула,
Пољопривредна
саветодавна стручна
служба Падинска Скела,
Пољопривредни
факултет
ГО Палилула
Пољопривредна
саветодавна стручна
служба Падинска Скела,
Пољопривредни
факултет
ГО Палилула,
Пољопривредна
саветодавна стручна
служба Падинска Скела,
Пољопривредни
факултет
2012- 2022.
2012- 2022.
2012- 2022
1.000.000. РСД
Буџет ГО Палилула и
Град Београд,
Фондови ЕУ
(ИПА,САПАРД,
ИПАРД)
1.000.000. РСД
Буџет ГО Палилула и
Град Београд ,
Фондови ЕУ
(ИПА,САПАРД,
ИПАРД)
1.000.000. РСД
Буџет ГО Палилула и
Град Београд ,
Фондови ЕУ
(ИПА,САПАРД,
ИПАР)
Број регистрованих
пољоппривредних домаћинстава
која су учествовала у едукацији
Контролисана употреба средстава
за заштиту биља
Број технолошких упутстава
Број регистрованих
пољоппривредних домаћинстава
која су применили технолошко
упутство
Број самозапослених жена
Специфични циљ: 2.2.3. Стварање услова за развој пољопривреде кроз инфраструктурно опремање
Пројекат/активности
НОСИОЦ/ПАРТНЕРИ
Временски оквир
2.2.3.1. Изградња пијаце
Падинској Скели
ГО Палилула, Град
Београд
2012- 2013.
2.2.3.2.Отварање пијаце
органске хране
ГО Палилула, Град
Београд, ЈП Пијаце“
ресорно министарств
2014
Износ и извор
финансирања
10.000.000. РСД
Буџет ГО Палилула и
Град Београд
2.000.000. РСД
Буџет ГО Палилула и
Град Београд
ИНДИКАТОРИ
Нова пијаца
Нова пијаца органске хране, Број
корисника пијаце, промет добара
на пијаци
Специфични циљ: 2.2.4 Успостављање комуникације између пољопривредника, образовних институција ,
државних институција и донатора
Пројекат/активности
НОСИОЦ/ПАРТНЕРИ
Временски оквир
2.2.4.1. Промоција успешних
пољопривредника
ГО Палилула, Град
Београд, надлежно
министарство,
факултети , институти и
пољопривредна школа
ГО Палилула, Град
Београд, надлежно
министарство,
факултети и
пољопривредна школа
2012- 2022.
300.000. РСД
Број награда и манифестација
Буџет ГО Палилула и
Град Београд
2012- 2022.
300.000. РСД
Број ученика и студената, који су
Буџет ГО Палилула и прошли стручну праксу
Град Београд
2.2.4.2. Успостаљање система
стручне праксе код угледних
пољопривредника
Износ и извор
финансирања
ИНДИКАТОРИ
Стратешки циљ : 2.3. Стварање услова за инвестиције и приватно-јавно партнерство
Специфични циљ: 2.3.1.Иницирање израде планова детаљне регулације
План / Пројекат
НОСИОЦ/ПАРТНЕРИ
Временски оквир
2.3.1.1. ПДР Сланачког пута са
припадајућом инфраструктуром,
од Роспи ћуприје до гробља
’’Лешће’’; (Одлука о изради
донешена , израда у току)
2.3.1.2. План детаљне
регулације насеља Крњача;
(Одлука о изради донешена
,израда у току)
Дирекција за
грађевинско земљиште и 2012.
изградњу Београда Ј.П.
1.500 000
Уређена саобраћајница и
Буџет града Београда комунална инфраструктура
Дирекција за грађ.
Земљиште и изградњу
Београда Ј.П.
13 500 000
Концепција организације и
Буџет града Београда уређења простора
2013.
Износ и извор
финансирања
ИНДИКАТОРИ
2.3.1.3. План детаљне
регулације дела подручја Ада
Хуја –зона А (Одлука о изради
донешена, израда у току)
2.3.1.4. ПДР новог гробља
Лешће 2, са прилазним
саобраћајницама; (Одлука о
изради донешена , израда у
току)
2.3.1.5. ПДР Зрењанинског
пута, од Панчевачког моста до
саобраћајнице Северна тангента;
(Одлука о изради донешена,
израда у току)
2.3.1.6. ПДР саобраћајнице
Нова дунавска, од Панчевачког
моста до пута за Аду Хују;
(Одлука о изради донешена
,израда у току)
2.3.1.7. План детаљне
регулације дела насеља
Овча;(Одлука о изради ће бити
донешена у 2012.годинa
Дирекција за грађ.
Земљиште и изградњу
Београда Ј.П.
2012.
4 300 000
Концепција организације и
Буџет града Београда уређења простора
Дирекција за грађ.
Земљиште и изградњу
Београда Ј.П.
2012.
1 250 000
Уређена саобраћајна и комунална
Буџет града Београда инфраструктура
Дирекција за грађ.
Земљиште и изградњу
Београда Ј.П.
2013.
2 100 000
Уређена саобраћајна и комунална
Буџет града Београда инфраструктура
Дирекција за грађ.
Земљиште и изградњу
Београда Ј.П.
2013.
1 200 000
Уређена саобраћајна и комунална
Буџет града Београда инфраструктура
Дирекција за грађ.
Земљиште и изградњу
Београда Ј.П.
2012-2014.
7 400 000
Концепција организације и
Буџет града Београда уређења простора
2.3.1.8. Покретање иницијативе
за израду ПДР Вишњичке улице
са припадајућом
инфраструктуром од Роспи
Ћуприје до Вишњице
ГО Палилула
2012.
500.000 РСД
Буџет ГО Палилула
Покренута иницијатива за израду
ПДР
Специфични циљ: 2.3.2 Промоција могућности за инвестирање и информисање инвеститора
Пројекат/активности
НОСИОЦ/ПАРТНЕРИ
Временски оквир
2.3.2.1. Израда базе локација и
објеката, који могу бити
предмет успостављања
приватно-јавног партнерства
2.3.2.2. Проширење географског
информационог система ради
подршке осталим општинским
сервисима
2.3.2.3. Учешће на сајмовима и
промоција саджаја потенцијално
атрактивних за инвеститоре
ГО Палилула,
2012-2015.
ГО Палилула, ГО
Звездара, ГО Стари
Град, Град Београд, ,
2012- 2013.
ГО Палилула, Град
Београд, надлежно
министарство,
2012- 2022.
2.3.2.4. Израда базе података за
„Brownfield“ инвестиције
ГО Палилула, Град
Београд, привредна
комора
2012-2015.
Износ и извор
финансирања
ИНДИКАТОРИ
500.000 РСД
Урађена база локација и објеката
буџет ГО Палилула и Број успостављеих приватноГрада Београда
јавних партнерстава
246.787 ЕУР
буџет ГО Палилула
и Европска унија
Боља информисаност грађана и
инвеститора и побољшан приступ
општинским сервисима
500.000
Број учешћа на сајмовима и број
РСД /годишње
нових инвеститора
буџет ГО Палилула и
Града Београда
500.000 РСД
Број објеката у бази
буџет ГО Палилула и
Града Београда
Специфични циљ: 2.3.3. Израда инфраструктурних пројеката
Пројекат/активности
НОСИОЦ/ПАРТНЕРИ
2.3.3.1. Саобраћајница Северна
тангента са мостом Земун
Борча, од саобраћајнице Т6 до
Панчевачког пута са
припадајућом инфраструктуром;
(Наставак изградње започетих
објеката)
Р.Србија, Град Београд,
Дирекција за грађ.
Земљиште и изградњу
Београда Ј.П.
Временски оквир
2012-2014.
Износ и извор
финансирања
130 000 000 ЕУР
Посебна наменска
буџетска средства за
финансирање
припремних
активности
Република.Србија
међународникредит
ИНДИКАТОРИ
Реализација капиталног
(примарног) саобраћајног и
инфраструктурног пројекта
2.3.3.2. Денивелисана
раскрсница Панчевачки мост са
прилазним саобраћајницама и
припадајућом инфраструктуром;
У току је израда
тех.документације.
Припрема за почетак извођења
радова И фазе је току
2.3.3.3. Прилаз из Иванковачке
улице, са припадајућом
инфраструктуром,
(Припрема за почетак извођења
радова )
2.3.3.4. Улице Чарли Чаплина и
Нова И, са припадајућом
инфраструктуром; (Припрема за
почетак извођења радова)
2.3.3.5. Део насеља Карабурма
(подручје ПДР зоне И и ИИИ),
саобраћајнице са припадајућом
инфраструктуром; (Припрема за
почетак изградње –добијање
грађевинске дозволе)
2.3.3.6. Део насеља Карабурма
(подручје ПДР зоне ИИ),
саобраћајнице са припадајућом
инфраструктуром; (Припрема за
почетак изградње-добијање
грађевинске.дозволе
Дирекција за грађ.
Земљиште и изградњу
Београда Ј.П.
170 000 000 РСД
Реализација дела капиталног
2012-2013. Буџет града Београда (примарног) саобраћајног и
инфраструктурног пројекта
Дирекција за грађ.
Земљиште и изградњу
Београда Ј.П.
6 600 000 РСД
Реализација секундарног
2012.година Буџет града Београда саобраћајног и инфраструктурног
пројекта
Дирекција за грађ.
Земљиште и изградњу
Београда Ј.П.
16 100 000 РСД
Реализација секундарног
2012.година Буџет града Београда саобраћајног и инфраструктурног
пројекта
Дирекција за грађ.
Земљиште и изградњу
Београда Ј.П.
650 000 РСД
Реализација секундарног
2012.година Буџет града Београда саобраћајног и инфраструктурног
пројекта
Дирекција за грађ.
Земљиште и изградњу
Београда Ј.П.
2 450 000 РСД
Реализација секундарног
2012.година Буџет града Београда саобраћајног и инфраструктурног
пројекта
2.3.3.7. Саобраћајнице за блок:
Р. Рајковић, Рузвелтова,
Цвијићева, Албанских
споменица, са припадајућом
инфраструктуром; (Припрема за
почетак изградње –добијање
грађевинске дозволе)
2.3.3.8. Вишњичко поље,
саобраћајнице са припадајућом
инфраструктуром; (Припрема за
почетак изградње- добијање
грађевинске.дозволе)
2.3.3.9. Фекална канализација у
насељу Мали Збег; (Наставак
изградње започетих објеката)
2.3.3.10. Фекална канализација у
насељу Борча; (Наставак
изградње започетих објеката )
2.3.3.11. КЦС ’’Крњача И’’ – И
Фаза са фекалним колектором
од Панчевачког пута до улива у
Дунав и ППОВ ’’Крњача,
Л=1750м; (Почетак изградње
нових објеката)
2.3.3.12. ППОВ ’’Велико село’’;
(Припрема за почетак изградње
(реш.имовинско-правних
односа)
2.3.3.13. КЦС ’’Пристаниште’’;
(Припрема за почетак изградње
–решавање имовинско-правних
односа)
Дирекција за грађ.
Земљиште и изградњу
Београда Ј.П.
1 000 000 РСД
Реализација секундарног
2012.година Буџет града Београда саобраћајног и инфраструктурног
пројекта
Дирекција за грађ.
Земљиште и изградњу
Београда Ј.П.
5 000 000 РСД
Реализација секундарног
2013.година Буџет града Београда саобраћајног и инфраструктурног
пројекта
Дирекција за грађ.
Земљиште и изградњу
Београда Ј.П.
Дирекција за грађ.
Земљиште и изградњу
Београда Ј.П.
Дирекција за грађ.
Земљиште и изградњу
Београда Ј.П.
40 000 000 РСД
Реализација секундарног
2012.година Буџет града Београда инфраструктурног пројекта
Дирекција за грађ.
Земљиште и изградњу
Београда Ј.П.
50 000 000 РСД
Реализација примарног
2013.година Буџет града Београда инфраструктурног пројекта
Дирекција за грађ.
Земљиште и изградњу
Београда Ј.П.
3 000 000 РСД
Реализација примарног и
2013.година Буџет града Београда секундарног инфраструктурног
пројекта
30 000 000 РСД
Реализација секундарног
2012.година Буџет града Београда инфраструктурног пројекта
45 220 000 РСД
Реализација примарног и
2012.година Буџет града Београда секундарног инфраструктурног
пројекта
2.3.3.14. Колектор 90/135 дуж
Зрењанинског пута, Л=1048м;
(Припрема за почетак изградње
–(решавање имовинско-правних
односа)
2.3.3.15. Фекални колектор
70/125 од ФКЦ ’’Овча’’ до
Панчевачког пута и приступни
пут од пунионице течног гаса до
пута Панчево-Београд са
инфраструктуром; (Припрема за
почетак изградње –добијање
грађевинске дозволе)
2.3.3.16. Кишна канализација од
Панчевачког пута до КЦС
’’Рева’’ са ретензијом;
(Припрема за почетак изградње
–добијање грађевинске.дозволе)
2.3.3.17. Реконструкција Улице
Партизански пут, од
Богословије до Улице Јованке
Радаковић у Миријеву,
Л=3200м; (Припрема за почетак
изградње –добијање грађевинске
дозволе)
2.3.3.18. Реконструкција
Панчевачког моста; (Припрема
за почетак реконструкције –
потходник)
Дирекција за грађ.
Земљиште и изградњу
Београда Ј.П.
550 000 РСД
Реализација примарног и
2013.година Буџет града Београда секундарног инфраструктурног
пројекта
Дирекција за грађ.
Земљиште и изградњу
Београда Ј.П.
4 400 000 РСД
Реализација примарног и
2013.година Буџет града Београда секундарног инфраструктурног
пројекта
Дирекција за грађ.
Земљиште и изградњу
Београда Ј.П.
100 000 РСД
Реализација секундарног
2013.година Буџет града Београда инфраструктурног пројекта
Дирекција за грађ.
Земљиште и изградњу
Београда Ј.П.
2 000 000 РСД
Реализација секундарног
2013.година Буџет града Београда саобраћајног и инфраструктурног
(програм урбане
пројекта
обнове)
Дирекција за грађ.
Земљиште и изградњу
Београда Ј.П.
17 000 000 РСД
Реализација одржавања примарног
2012.година Буџет града Београда саобраћајног пројекта
2.3.3.19. Локација за привреду у
Борчи; (Припремање
грађевинског земљишта за
доделу – израда урбанистичког
пројекта)
Дирекција за грађ.
Земљиште и изградњу
Београда Ј.П.
2.3.3.20. Изградња новог гробља
Лешће два
ГО ПалилулаГрад
Београд
1 300 000 РСД
Реализација секундарног
2012.година Буџет града Београда саобраћајног и инфраструктурног
пројекта
2012-2017.
90.000.000 РСД
Повећање броја гробних места
Буџет града Београда
2.3.3.21.Пројекат
Град Београд
реконструкције Улице 27. марта
2014.
2.520.000.000 РСД Реконструисана Улица 27.марта
Буџет града Београда
2.3.3.22. Пројекат
реконструкције Београдске
улице и Старине Новака
2.3.3.23. Изградња стамбеног
комплекса у Овчи
Град Београд
2014
492.000.000 РСД
Реконструисане улица Београдска
Буџет града Београда и Старине Новака
Град Београд
2013-2014
95.000.000 РСД
Изграђен стамбени комплекс
Буџет града Београда
Стратешки циљ : 2.4. Развој туристичких дестинација
Специфични циљ: 2.4.1. Претварање Ада Хује у рекреативну зону
Пројекат/активности
НОСИОЦ/ПАРТНЕРИ
2.4.1.1.Ада Хуја- рекреација
дрвеће и цвеће, а не смеће!
Удружене грађана Еко
покрет „Штедиша“
ГО Палилула
Секретаријат за заштиту
животне средине града
Београд
Предузеће „Штедиша“
Временски оквир
2012- 2022.
Износ и извор
финансирања
10.000.000 РСД
буџета ГО Палилула
и Града Београда,
Министарство
животне средине и
просторног
планирања, страни и
домаћи донатори
ИНДИКАТОРИ
Изграђен „Еко центар Ада Хуја“
Број посетилаца
2.4.1.2.Туриштички и инфо
центар Ада Хуја у Еко атељеу .
инфи центар о Аду Хуји, острву
“Парадајз“ и околини
Килтурбан, Канцеларија 2012- 2022.
за младе, ГО Палилула и
НВО
2.4.1.3. Изградња Археопаркареплика келтског насеља
Сингидунум на локалитету
речног острва Ада Хуја
ИнТЕР, ГО Палилула
2012- 2013.
2.4.1.4. Изградња парка „Дунав“
на шпицу Аде Хује
ГО Палилула,Град
Београд, Надлежна
министарства
2012- 2015.
2.4.1.5. Ада Хуја – царство
бициклиста
Југо Циклинг кампања
Бициклисти савез
Србије
Урбанистички завод
Београд
ГО Палилула
Новинска агенција Бета
2012- 2015.
300.000 РСД буџета
ГО Палилула и Града
Београда,
Министарство
животне средине и
просторног
планирања, и
донатори
400.000 ЕУРО
Буџет ГО Палилула,
донатори
ИПА фондови
600.000.000 ЕУРО
Буџет ГО Палилула,
донатори
ИПА фондови
420.000 РСД
Буџет ГО Палилула,
донатори
Број подељених инфо билтена,
број одржаних акција, број
посетилаца
Архео парк изграђен и
функционалан
Туристичка посета Ахи Хуји
повећана за 30 % у односу на
период пре изградње археопарка
Преко 50.000 посетилаца
археопарка
Број посетилаца
Урађено идејно решење
бициклистичке стазе од СЦ“Гале
Мушкатировић“ до Аде Хује
Број бициклиста на Ади Хуји
Специфични циљ: 2.4.2. Развој наутишког спорта
Пројекат/активности
НОСИОЦ/ПАРТНЕРИ
2.4.2.1. Рекреативно једрење на
Дунаву
Наутишки клуб
Палилула, ГО Палилула,
Канцеларија за младе ,
Град Београд,
Министарство омладине
и спорта
2.4.2.2. Формирање базе за
Наутишки клуб
наутичке спортове
Палилула, ГО Палилула,
Град Београд,
Министарство омладине
и спорта
2.4.2.3. Манифестација „Једримо Наутишки клуб
Дунавом, заједно“ или „4БСД“
Палилула, ГО Палилула,
Град Београд,
Министарство омладине
и спорта
Временски оквир
Износ и извор
финансирања
ИНДИКАТОРИ
2012- 2022
200.000 РСД
Број полазника школе једерења,
Буџет ГО Палилула и број догађаја и манифестација
град Београд и
донатори
2012
800.000 РСД
Буџет града Београд
и Министарства
омладине и спорта и
донатори
1.000.000 РСД
Буџет ГО Палилула
града Београд и
Министарства
омладине и спорта и
донатори
2012
Формирана база за наутишке
спортове
Реализована регата малих
једрилица
Број учесника регате
Специфични циљ: 2.4.3. Уређење бање Овча и Великог блата
Пројекат/активности
НОСИОЦ/ПАРТНЕРИ
Временски оквир
2.4.3.1. Уређење комплекса око
термалног извора
„Покрет за нову
општини Дунавски
венац“ ГО Палилула,
Секретаријат за заштиту
животне средине Града
Београда
2012
Износ и извор
финансирања
ИНДИКАТОРИ
500.000,РСД
Уређен комплекс око термалнох
Буџет ГО Палилула и извора
град Београд и
Број посетилаца
донатори
2.4.3.2. Стварање услова за
уређење приобаља на подручју
Великог блата
ГО Палилула, Град
Београд
2012-2013
500.000,РСД
Створени ускови за почетак
Буџет ГО Палилула и уређења приобаља на подручју
град Београд и
Великог блата
донатори
Специфични циљ: 2.4.4. Стварање бољих услова за развој лова и риболова
Пројекат/активности
НОСИОЦ/ПАРТНЕРИ
Временски оквир
2.4.4.1. Промоција локација
погодних за лов и риболов
ГО Палилула,
Туристичка
организација Београда
ЈП „Србија шуме“ НВО
2012-2022
Износ и извор
финансирања
ИНДИКАТОРИ
300.000,РСД
Број ловаца и риболоваца
Буџет ГО Палилула и Број посетилаца
град Београд и
донатори
ПРИОРИТЕТ : 3. ЗАШТИТА И УНАПРЕЂЕЊЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ
Стратешки циљ : 3.1. Унапређење квалитета животне средине
Специфични циљ: 3.1.1.Унапређење и заштита приобаља и каналсле мреже
Пројекат/активности
НОСИОЦ/ПАРТНЕРИ
Временски оквир
3.1.1.1. Очистимо рукавац
Дунавац и Парадајз острво
НВО“Еко покрет
Штедиша“, ГО
Палилула, Секретаријат
за заштиту животне
средине града Београда,
Национална служба за
запошљавање,
ЈКП“Градска Чистоћа“
„Штедиша“ доо
2012-2022
Износ и извор
финансирања
2.000.000 РСД
Буџет ГО Палилула и
град Београд,
Национална служба
за запошљавање и
донатори
ИНДИКАТОРИ
Количина прикупљеног отпада
Површина уређеног приобаља
Број новозасађених биљака
Број посетилаца Парадајз острва
3.1.1.2. Локални еколошки
волонтерски сервисОрганизовање акција чишћења и
пошумљавања
3.1.1.3. План заштите од
подземних и унутрашњих вода
Панчевачког рита
ГО Палилула,
Канцеларија за младе,
Културбан и НВО
2012- 2022.
ЈП Београдводе, ГО
Палилула
2012-2013
3.1.1.4. Санација дела колектора
у Падинској Скели
ГО Палилула,
Секретаријат за заштуту
животне средине, ПКБ
Корпорација
Кану кајак клуб“БСК“
Борча, Управа за воду,
ВПДП“Сибница“ ГО
Палилуа
2012-2013
3.1.1.6. Чишћење и измуљивање
канала у Панчевачком риту
ЈП Београдводе, ГО
Палилула
2012-2022
3.1.1.7. Рехабилитација рукавца
Дунавац
ЈП Београдводе, ГО
Палилула
2012-2015
3.1.1.5. Уређење приобаља
канала Визељ у Борчи на
дестинацији 3+ 100 до 3+ 500м
2012-2013
200.000 РСД
Број одржаних акција
Буџет ГО Палилула и Број регистрованих волонтера
Министарство
омладине и спорта
1.000..000 РСД
Направљен план заштите
Буџет ГО Палилула и
град Београд
10.000.000 РСД
Буџет ГО Палилула и
град Београд и ПКБ
корпорација
100.000 РСД
ККК“БСК“ Борча
400.000 РСД
Управа за воду
300.000 РСД
ВПДП“Сибница“
500.000 РСД
ГО Палилула
10.000.000
РСД/годишње
Буџет ГО Палилула и
град Београд
ИПА фондови
9.300.000 ЕУР
Фонд за заштиту
животне средине
Републике Србије,
ИПА фондови,
УНЕП,
Саниран колектор
Уређено приобање
Побоњљшани услови за бављење
спортам
Број посетилаца
Очишћени канали
Рехабилитован рукавац Дунавац
Специфични циљ: 3.1.2. Повећање уређених зелених површина и површина под заштитом
Пројекат/активности
НОСИОЦ/ПАРТНЕРИ
Временски оквир
3.1.2.1. Урбани џепови Београда
УПАС, Фестивал цвећа,
ГО Палилула,
Скупштине станара
Секретаријат за заштиту
животне средине града
Београда,
ЈКП“Зеленило Београд“
ГО Палилула,
ЈКП“Зеленило Београд“
2012-2022.
1.000.000 РСД
Број уређених зелених површина
годишње
Број станара који учествују у
Буџет ГО Палилула и пројекту
град Београд и
донатори
2012-2022.
5.000.000
Број уређених зелених површина
РСД/годишње
Број површина које се редовно
Буџет ГО Палилула и одржавају
град Београд
3.1.2.3. Обележавање
заштићеног природног добра
„Миоценски спруд“ на
Ташмајдану
3.1.2.4. Пошумњавање
Милићевог брда
ГО Палилула,
ЈКП“Зеленило Београд“
Рударско геолошки
факултетт, НВО
Клуб ОПА, НВО, ГО
Палилула, Град Београд,
ЈКП“Зеленило Београд“
2012-2013.
50.000 РСД
Поставњено обележје у
Буџет ГО Палилула и Ташмајданском парку
град Београд
Број организованиг посета
2012-2013.
500.000 РСД
Број садница и обухваћена
Буџет ГО Палилула и површина
град Београд и
донатори
3.1.2.5. Студија заштите
форланда леве обале Дунава код
Београда
Републички завод за
заштуту природе
Секретаријат за заштиту
животне средине
ГО Палилула
2012-1013
3.1.2.2. Уређење и редовно
одржавање међублоковског
зеленила
Износ и извор
финансирања
6.000.000 РСД
Буџет града
Београда
ИНДИКАТОРИ
Повећање површина под
заштитом
Специфични циљ: 3.1.3. Ремедијација девастираних површина и уклањање дивљих депонија
Пројекат/активности
НОСИОЦ/ПАРТНЕРИ
Временски оквир
3.1.3.1. Ремедијација површина
где су постојале веће дивље
депоније
Град Београд, ГО
Палилула, Секретаријат
за заштиту животне
средине
2012-2022.
3.1.3.2. Ремедијација површина
шпица Аде Хује
Град Београд, ГО
Палилула, Секретаријат
за заштиту животне
средине
2012-2015.
3.1.3.3. Мапирање и уклањање
дивх депонија
ГО Палилула, Акција
„Очистимо Србију, Град
Београд, ЈКП, НВО,
Канцеларија за младе,
школе, институције,
друштвено одговорне
компаније, месне
заједнице и грађани
Град Београд, ГО
Палилула, Секретаријат
за заштиту животне
средине и ЈКП
„Зеленило Београд“
2012-2022.
3.1.3.4. Мапирање и уклањање
амброзије и уређење површина
које су биле под амброзијом
2012-2022.
Износ и извор
финансирања
ИНДИКАТОРИ
1.000.000
РСД/годишње Буџет
ГО Палилула ,
донатори и Акција
“Очистимо Србију
10.000.000 РСД
Фонд за заштиту
животне средине
Републике Србије,
ИПА фондови
1.000.000
РСД/годишње Буџет
ГО Палилула ,
донатори и Акција
“Очистимо Србију“
Број трајно уклоњехих депонија
Број уређених површина
1.000.000
РСД/годишње
Буџет ГО Палилула и
град Београд и
донатори
Смањење површина под
амброзијом
Број трајно уређених површина
које су биле под амброзијом
Санирана површина погодна за
изградњу парка
Број уклоњеих депонија
Број трајно уређених површина
на којима су биле депоније
Стратешки циљ : 3.2. Подизање капацитета и нивоа еколошке свести и побољшање комуникације и
информисања у области заштите животне средине
Специфични циљ: 3.2.1. Подизање нивоа еколошке свести
Пројекат/активности
НОСИОЦ/ПАРТНЕРИ
Временски оквир
Износ и извор
финансирања
ИНДИКАТОРИ
3.2.1.1. Оснивање информативно ГО Палилула
2012- 2022.
–едукативног центра за одрживи НВО“Школа за
развој
опстанак“, НВО,
институције и појединци
1.000.000
Основање центра, број повезаних
РСД/годишње
заинтересованих страна,
Буџет ГО Палилула и
град Београд и
донатори
3.2.1.2. Програм “Одрживе еко
школе“
ГО Палилула,
Канцеларија за младе,
НВО“Школа за
опстанак“, школе на
Палилули
2012- 2013.
3.2.1.3. Увођење нових мерних
места за мониторинг кватитета
ваздуха и буке
ГО Палилула, Град
Београд, Градски завод
за јавно здравље
2012- 2022.
400.000 РСД /
по школи
1.000.000
РСД/годишње
Буџет ГО Палилула и
град Београд и
донатори
10.000.000 РСД
Буџет града
Београда, Републике
Србије и донатори
Број школа укључених у пројекат
број реализованих еколошких
пројеката
Број нових мерхих места
Специфични циљ: 3.2.2.Подизање капацитета за развој зелене економије
Пројекат/активности
НОСИОЦ/ПАРТНЕРИ
Временски оквир
3.2.2.1. Стварање услова за
развој рециклажне индустрије
ГО Палилула, Град
Београд, Привредна
комора Београда, Клуб
привредника
ГО Палилула, Град
Београд, Удружења
Рома, рециклажна
индустрија и ресорна
министарства
2012-2022.
ГО Палилула, Град
Београд, ЈКП“Градска
чистоћа“, рециклери ,
скупштине станара,
грађани
2012-2022.
3.2.2.2. Успостављање
партнерства између Рома,
рециклера и локалне самоуправе
3.2.2.3. Повећање капацитета за
примарну селекцију отпада
2012-2022.
Износ и извор
финансирања
3.000.000 РСД
Буџет Републике
Србије и града
Београда
2.000.000 РСД
Буџет Републике
Србије, привреда,
донатори
1.000.000 РСД
Буџет ГО Палилула
и града Београда,
рециклери
ИНДИКАТОРИ
Број привредних субјеката који се
баве рециклажом
Број Рома укључених у легалне
токове сакупљања секундарних
сировина, број сакупњачких и
трансфер станица, количина
прикупљеног рециклабилног
отпада
Број домаћинстава који
прикупљају рециклабилни отпад у
еко кесе, количина прикупљеног
отпада
Специфични циљ: 3.2.3. Подстицај за коришћење обновљивих извора енергије и енергетску ефикасност
Пројекат/активности
НОСИОЦ/ПАРТНЕРИ
Временски оквир
3.2.3.1. Геотермално загревање
вртића „Мимоза“ и соларни
систем за припрему санитарне
топле воде
ГО Палилула,
Машински факултетт
Универзитета у
Београду, ПУ“Бошко
Буха“ Фонд за заштити
животне средине
Рапублике Србије
2012-2013.
Износ и извор
финансирања
4.707.399 РСД
Фонд за саштиту
животне средине и
ГО Палилула
ИНДИКАТОРИ
Уштеда енергије, заштита
животне средине, промоција
увођење обновљивих извора
енергије и повећање енергетске
ефикасности
3.2.3.2. Соларни систем за
припрему топле воде у Дому
ученика Пољопривредне школе
у Падинској Скели
ГО Палилула
Пољопривредна школа
ПК Београд, Фонд за
заштити животне
средине Рапублике
Србије
ГО Палилула, НВО
2012-2013.
3.2.3.4. ЦХЦ постројење у
Радинској Скели
ГО Палилула, Град
Београд, ОШ “Олга
Патров“ ПКБ
Корпорација
2012-2013
8.000.000 ЕУРО
Буџет Града
Београда,
Швајцарска влада
3.2.3.5. Постављање соларног
осветљења на Ади Хуји
ГО Палилула, Град
Београд, ЈП „ Јавно
осветљење“
2012
14.000.000 РСД
Фонд за заштиту
животне средине
3.2.3.6. Развој капацитета за
Град Београд, ЕТШ
промоцију и коришћење соларне „Раде Кончар“
енергије
2012
3.2.3.7. Едукација привредника
и грађана о могућностима
коришћења обновљивих извора
енергије и повеђању енергетске
ефикасности
2012.2022.
40.000 ЕУРО
Краљевина Шпанија
AECID - ОТЦ за
Балкан
100.000
РСД/годишње
Фонд за енергетску
ефикасност, Буџет,
донатори
3.2.3.3.. Саветник за обновљиве
изворе енергије и енергетску
ефикасност
ГО Палилула, град
Београд, НВО,
Привредна комора
Београда, ЦЕДЕФ
2012-2022.
3.600.000 РСД
Фонд за заштиту
животне средине и
ГО Палилула,
Пољопривредна
школа
50.000 РСД/годишње
Фонд за енергетску
ефикасност и ГО
Палилула
Уштеда енергије, заштита
животне средине, промоција
увођење обновљивих извора
енергије и повећање енергетске
ефикасности
Повећање свести
грађана,привредника и доносиоца
одлука, повећање
информисаности грађана и
привреде о предностима и
могућностима увођења
обновљивих извора енергије и
повећање енергетске ефикасности
Уштеда енергије, заштита
животне средине, промоција
увођење обновљивих извора
енергије и повећање енергетске
ефикасности
Уштеда енергије, заштита
животне средине, промоција
увођење обновљивих извора
енергије и повећање енергетске
ефикасности
Количина произведене енергије
енергије, промоција увођење
обновљивих извора енергије и
повећање енергетске ефикасности
Број едукативних радионица, број
полазника,
3.2.3.8. Менаџер за енергетску
ефикасност
ГО Палилула, Град
Београд, ЦЕДЕФ
2012.2022.
3.2.3.9. Подршка Скупштинама
станара које уводе мере
енергетске ефикасности у
стамбеним зградама
ГО Палилула, Град
Београд, надлежна
министарства и
агенције, ЈКП “Градско
стамбено“
2012.2022.
100.000 РСД
Фонд за енергетску
ефикасност Буџет,
донатори
3.000.000
РСД/годишње
Фонд за енергетску
ефикасност, Буџет,
скупштине станара
Бројј енергетских менаџера
Број енергетски ефикасних зграда
А Н Е К С И
АНЕКС 1. Учесници у изради Стратегије одрживог развоја
Градске општине Палилула
АНЕКС 2. Индикатори одрживог развоја Градске општине Палилула
Учесници у изради Стратегије одрживог развоја
Градске општине Палилула
Савет за Стратегију одрживог развоја Градске општине Палилула
Данило Башић, Председник општине Палилула - председник Савета
Весна Шабановић, координатор СЛОР-а општине Палилула
Мила Жмукић, координатор Радне групе - Друштвени развој
Драгослав Гајевић, координатор Радне групе - Економски развој
Снежана Петровић, начелник Управе општине Палилула
Аца Јевтић, председник Скупштине општине Палилула
Игор Јојкић, одборник Скупштине општине Палилула
Сандра Јанковић, координатор Канцеларије за младе
Радомир Мијић, Секретаријат за заштиту животне средине града Београда
Марина Илић, Удружење грађана „Школа за опстанак“
Синиша Калај, ПКБ корпорација
Консултант на пројекту испред Сталне конференције градова и општина
Лазар Марићевић, Центар за развој Србије
У оквиру Форума партнера заинтересовани учесници распоређени су у три радне групе :
1.Радна група за друштвени развој
Мила Жмукић, координатор Радне групе
Петар Мишић, Геронтолошки центар Београд
Јасминка Лагатор, Наутички клуб Палилула
Биљана Милић Перић, ПК Пољопривредна школа
Вера Витезовић, Геронтолошки центар-дневни центар и клубови
Бојан Чепић, Друштво ЦДП
Јулијана Мишко, УТЛОСС
Татјана Радић, Удружење грађана „Културбан“
Драган Филиповић, Удружење грађана „Културбан“
Сандра Јанковић, Канцеларија за младе општине Палилула
Гордана Прерадовић, Градски центар за социјални рад
Јован Радишић, Удружење Ратних војних инвалида општине Палилула
Лазаревић Радисав, Савез слепих Палилуле
Дробњак Радиша, Савез слепих Палилуле
Марина Костић, Предшколска установа „Бошко Буха“ Палилула
Радисав Богићевић, Удружење бораца и РВИ ратова од 1990. године - Палилула
Анђелко Живковић, Установа културе „Палилула“
Татјана Ћурувија, Дневни боравак за децу са аутизмом
Сузана Мишић, Геронтолошки центар Београд
Марија Вујошевић, МРСП
Весна Поповић, ЦЦСР Палилула
Зоран Грбовић, Дом здравља „Др. Милутин Ивковић“
Анђелка Хуљић, Национална служба за запошљавање
Славица Мусић, Црвени крст Палилула
Александар Кочоски, Одбојкашки клуб „АС“
Верица Лазић, ОШ „Стеван Сремац“
Александра Трешњев, Управа општине Палилула
Бранко Гашевић, општина Палилула
Вера Дражић, општина Палилула
Бранко Давидовић, општина Палилула
Милорад Тодосић, општина Палилула
Снежана Живковић, општина Палилула
Бранислав Степић, општина Палилула
Светолик Јоцовић, општина Палилула
2.Радна група за економски развој
Драгослав Гајовић, координатор Радне групе
Љубиша Ђуровић, подпредседник општине Палилула
Браниша Петровић, Рибњак „Мика Алас“
Рајко Убипарип, „Југотраде“ доо
Милорад Баста, ПКБ „Имес“ Падинска Скела
Васић Драгомир, „Бами“ доо Борча
Радисав Бушић, „Биље Борча“ доо
Радован Бушић, „Биље Борча“ доо
Драгана Живковић, Привредна комора Београда
Дошен Милош, Привредна комора Београда
Др.Слободан Дробњаковић, Спортски центар Ковилово
Синиша Калај, ПКБ Корпорација
Томислав Јовановић, Центар за предузетништво општине Палилула
Биљана Миљковић, Водопривредно предузеће „Сибница“
Драгиша Мијачић, InTER
Анђелка Хуљић, Национална служба за запошљавање
Биљана Милић, Пољопривредна школа
Роса Делибашић, општина Палилула
Љиљана Божић, општина Палилула
Пушоњић Ненад, општина Палилула
3. Радна група за заштиту животне средине
Весна Шабановић, координатор Радне групе
Зорица Сарић, Дирекција за грађевинско земљиште и изградњу града Београда
Елеонора Онћ Јовановић, Пољопривредна саветодавна стручна служба Падинска
скела
Радомир Мијић, Секретаријат за заштиту животне средине града Београда
Душка Скакић, ЈКП „Зеленило Београд“
Ковачевић Јасмина, ЈП „Србија шуме“ - шумска управа „Рит“
Биљана Миљковић, Водопривредно предузеће „Сибница“
Мирјана Денић, ПКБ корпорација
Верица Лазић, ОШ „Стеван Сремац“
Лазар Шикл, Кану кајак клуб БСК Борча
Светлана Обрадовић, ЕКО-ЛАБ доо
Небојша Вранеш, СЕТ
Ђорђе Туршијан, саветник за ОИЕ и ЕЕ
Марина Илић, Удружење грађана „Школа за опстанак“
Жикица Цветковић, Еко покрет „Штедиша“
Александар Губаш, Клуб ОПА
Мирко Радованац, Југо Циклинг Кампања
Драгана Стојадиновић, Југо Циклинг Кампања
Марина Равилић, Удружење грађана „Екопланета“
Јелена Дробац, Удружење грађана „Екопланета“
Аца Тошић, одборник општине Палилула
Лидија Вујанов, општина Палилула
Радинка Вучићевић, општина Палилула
Ирена Марковић, општина Палилула
Верица Басекић, општина Палилула
Јелица Лазић, општина Палилула.
Индикатор бр. 1
Циљ бр 3.1.1.
ТЕМА: ЖИВОТНА СРЕДИНА - ВОДА
ИНДИКАТОР: Квалитет површинских
вода
остварена класа
2005.
2006.
2007.
Београд-Винча
Дунав
/
III/IV
III/IV
Панчево
Дунав
III
/
III/IV
Тамиш
/
IV
III
Канал Сибница
II
II
II
Панчево 1
Канал Каловита
II
II
II
Канал Визељ
II
II
II
ИЗВОР: Одсек за индикаторе и извештаје, Агенција за заштиту животне средине,
Министарство животне средине, рударства и просторног планирања и Секретаријат за
заштиту животне средине града Београда (Публикација - Квалитет животне средине у
граду Београду од 2005 до 2010.)
име станице
водоток
Коментар
У нашој земљи се не користи ЕБИ (проширени биотички индекс) индекс, за мерење
квалитета површинских вода. Уредбом о класификацији вода извршена је општа подела вода
у класе према њиховој намени и ради заштите живота у води кроз дефинисање граничних
вредности основних показатеља квалитета вода.
Закључак
И поред предности коју општини Палилила доноси чињеница да кроз њу протичу две велике
реке (Дунав и Тамиш) и да је хидрографска мрежа развијена, статус вода није успешно
решен. Ово се огледа, пре свега, у неадекватном третману вода, које се посматрају као
инфраструктура, а не као ресурс и индикатор здравља грађана. На територији Општине
присутни су тако водопривредни проблеми у свим областима: коришћењу вода, заштити
вода и заштити од вода.
Квалитет воде у водотоцима у функцији је квалитета отпадних вода које се у њих испуштају.
Београдска канализација свакодневно избацује у Дунав своје комуналне, индустријске и
отпадне воде, без пречишћавања. С друге стране, непостојање канализације на великом
делу општине Палилула, чини да се у водотоке и мелиорационе канале, већином без
предтретмана, убацују отпадне воде, а није редак случај да корита водотока и канала служе
као депоније отпада. Из свега овога проистиче често незадовољавајући квалитет воде, што
је посебно значајно у маловодним периодима.Некомплетна мрежа канализационог система
Града и недостатак уређаја за пречишћавање су свакако значајни узрочници лошег
квалитета воде Дунава дуж његовог тока кроз општину Палилула.
Територију општине Палилула карактерише врло разграната и по својствима хетерогена
хидрографска мрежа, што је и последица више пута истицане чињенице да се Палилула
простире на две различите рељефске целине: брежуљкасто земљиште на десној и изразито
равничарско на левој обали Дунава. Богатство хидрографске мреже пружа велики привредни
потенцијал, али истовремено доноси и проблеме, угрожавајући понекад приобаље
површинским (спољним), односно унутрашњим и подземним водама. Концепт заштите од
штетног дејства тих вода проистиче из карактера водотока.
Тако је заштиту ниског приобаља на левој обали Дунава (Панчевачки рит) могуће обезбедити
само сталним објектима пасивне заштите, уз одвођење унутрашњих вода са брањених
простора. Панчевачки рит је затворена касета коју уоквирују велике реке Дунав и Тамиш, те
водоток Карашац. Унутар брањеног простора Рита, с обзиром на конфигурацију терена и
постојећи систем заштите од унутрашњих и подземних вода, некадашњи водни токови
(Визељ, Каловита, Сибница, Себеш) и изграђени канали, постали су део дренажног система
чије се воде преко црпних станица препумпавају у Дунав и Тамиш.
НАПОМЕНА: Градска општина Палилула у оквиру својих надлежности не врши мониторинг
поменутих индикатора већ исти обављају надлежне институције града Београда.
Индикатор бр. 2
Циљ бр. 2.3.3.
ТЕМА: ЖИВОТНА СРЕДИНА – ВОДА
ИНДИКАТОР: Управљање отпадним
водама у градским срединама
управљање отпадним водама у
градским срединама
примарно
секундарно
без
пречишћавања
Република Србија 2007.
1%
7%
92%
Општина Палилула 2005.
0
0
100%
Општина Палилула 2006.
0
0
100%
Општина Палилула 2007.
0
0
100%
ИЗВОР: Локални план управљања отпадом града Београда (страна 44) и ЈКП “Београдски
водовод и канализација”
Република Србија – 2007. година
Г.О. Палилула – 2005-2007. године
примарно
1%
без
пречишћав
ања 92%
секундарно
7%
секундарно
примарно
0% 0%
без
пречишћав
ања 100%
Коментар
Укупна количина отпадних вода у Београду за 2008. годину је 124 791 м3, а са приградским
општинама је 131 880м3.
На територији Општине вршена су мерења квалитета отпадних вода на мерним местима
истовариште, Ада Хуја I, Ада Хуја II и Вишњица (2006-2010. године – у прилогу документа).
Све отпадне воде се испуштају у реципијенте без претходног пречишћавања.
Закључак
Градске отпадне воде (санитарне и индустријске) и атмосферске воде са урбаног и
каналисаног подручја Београда, општим и сепарационим системом каналисања, као и путем
атмосферских фекалних и опших канализационих црпних станица препумпавају се и одводе
до реципијената Дунава и Саве. Према решењу Београдске канализације све ове воде
испуштају се у наведене реципијенте без претходног пречишћавања.
Отпадним водама на територији града Београда управља ЈКП „Београдски водовод и
канализација”. На територији општине Палилула у једном делу Панчевачког рита отпадним
водама управља ПКБ корпорација, чија се отпадне воде процењују на 900 000м3 по години
од становништва те територије.
Поједина предузећа, насеља или појединачне стамбене зграде, своје употребљене воде
испуштају у септичке јаме које најчешће нису изграђене по прописима и за које не постоји
прецизна евиденција, као и у већину мелиорационих канала. (ЛЕАП)
Проблем отпадних вода на територији Општине решио би се изградњом канализационе
мреже и постројења за пречишћавање отпадних вода. На основу ГУПа града Београда до
2021. године градско подручје подељено је на 5 самосталних канализационих система.
Општина Палилула припада Централном канализационом систему и Банатском
канализационом систему, који су делимично урађени. У оквиру ГУПа предвиђено је и
третирање отпадних вода из градске канализације у одговарајућим системима за
пречишћавање на одређеним локацијама и то за Централни канализациони сyстем Постројење за пречишћавање отпадних вода Велико село, а за Банатски канализациони
систем - ППОВ Крњача.
НАПОМЕНА: Градска општина Палилула у оквиру својих надлежности не врши мониторинг
поменутих индикатора већ исти обављају надлежне институције града Београда.
ТЕМА: ЖИВОТНА СРЕДИНА - ВАЗДУХ
Индикатор бр. 3
Циљ бр.3.2.1.
ИНДИКАТОР: Број дана са лошим
квалитетом ваздуха
број дана са лошим
квалитетом ваздуха
Град Београд
Булевар Деспота
Стефана бр. 54а
Булевар Деспота
Стефана бр. 142а
Блок Грге
Андријановића
2005.
2006.
2007.
2008.
2009.
2010.
SО2
10
/
/
2
NО2
17
11
19
11
Чађ
145
99
67
16
SО2
9
18
10
3
0
/
Чађ
58
92
149
99
67
/
SО2
0
0
0
0
0
/
Чађ
11
24
16
16
36
/
SО2
0
0
0
0
0
/
Чађ
11
36
75
29
3
/
Број дана преко ГВ не би требало према препоруци СЗО (Светске здравствене организације) да
пређе 10% у току периода мерења од годину дана.
3
ГВ за годину за сумпордиоксид - 50 г/м
3
ГВ за годину за чађ - 50 г/м
ИЗВОР: Агенција за заштиту животне средине (за град Београд) и ЛЕАП
Број дана са лошим квалитетом ваздуха – град Београд
Број дана са лошим квалитетом ваздуха – град Београд
Mерно место - Булевар Деспота Стефана
бр. 54а
бр. 142a
Број дана са лошим квалитетом ваздуха – град Београд
Mерно место - Блок Грге Андријановића
Коментар
По подацима Агенције за заштиту животне средине број дана у току године са прекорачењем
граничних вредности за параметре СО2 (125 µг/м³), НО2 (85µг/м³) и чађ (50µг/м³), су
установљени на основу података са мерног места у улици Деспота Стефана, на територији
Општине Палилула.
Закључак
На територији Општине постоје три мерна места, два у Булевару Деспота Стефана и једно у
Блоку Грге Андријановића. Анализом резултата са поменутих мерних места и статистичких
показатеља, могу се уочити значајне разлике у погледу степена загађености ваздуха унутар
самог подручја које захвата Општина. Разлози за то су топографија терена, степен изведеног
даљинског грејања, метеоролошке прилике, густина и структура саобраћаја.
НАПОМЕНА: Градска општина Палилула у оквиру својих надлежности не врши мониторинг
поменутих индикатора већ исти обављају надлежне институције града Београда.
Индикатор бр. 4
Циљ бр.3.1.2.
ТЕМА: ЖИВОТНА СРЕДИНА – КОРИШЋЕЊЕ ЗЕМЉИШТА /
БИОДИВЕРЗИТЕТ
ИНДИКАТОР: Заштићене области
заштићене области
ha
%
Република Србија
523 012
6,3
Општина Палилула
2,4678
0,006
ИЗВОР: Министарство животне средине, рударства и просторног планирања – Агенција
за заштиту животне средине - извештај о стању животне средине у републици Србији за
2007. и 2010. годину, „Заштићена природна добра Београда – запис 2008.“ – Град Београд –
Градска управа, Секретаријат за заштиту животне средине, Завод за заштиту природе
Србије - //www.zzps.rs и индикатори животне средине – упоредна анализа
Коментар
По подацима Агенције за заштиту животне средине Републике Србије укупне заштићене
области у Србији обухватају 6.3% од укупне територије Србије. Постоји 5 националних
паркова, 14 паркова природе, 72 природна резервата, 43 културно-историјска предела и 312
споменика природе. Највећи део заштићених области потиче од националних паркова и
паркова природе („Животна средина у Србији, 2007”).
Закључак
На основу примењених мера институционалне заштите природе током шест деценија,
површина заштићених подручја у Србији тренутно износи 523 012 ха, односно 6,3 %
територије Србије. Просторним планом Републике Србије („Службени гласник РС” бр. 88/10),
предвиђено је да до 2015. године буде заштићено око 10% површине Србије, а да до 2021.
године око 12% територије Србије буде под неким видом заштите.
На територији општине Палилула налази се једно заштићено природно добро, два подручја
од значаја за птице (ИБА подручја) као део еколошке мреже, једно подручје за које је
покренут поступак израде студије заштите и неколико локалитета и подручја која су значајна
како са аспекта квалитета животне средине тако и због очувања и заштите биодиверзитета.
I Заштићено природно добро
- Споменик природе „Миоценски спруд на Ташмајдану” - Решење о стављању под заштиту
државе је донето 1968 године.
II Еколошка мрежа iBA (Important bird arias) – Значајна подручја за птице
- Дунавски лесни одсек - укупне површине 5 304 ha
- Ушће Саве у Дунав – 39 км тока Дунава са приобаљем, укупне површине 9 808 ha
III Подручје за које је покренут поступак израде студије заштите
- Форланд леве обале Дунава – у дужини од 55 км
IV Локалитети и подручја значајна за заштиту
На подручју Општине налази се неколико подручја и локалитета за заштиту и за која није
покренут или још увек спроведен поступак заштите.
Подручја значајна:
1) са аспекта очувања и заштите биодиверзитета
а) 5 ритова - Панчевачки, Глогоњски, Јабучки, Ковиловски и Великоселски рит
б) 2 канала - Канал Себеш и Сибница
в) 2 баре – Бара Рева и бара код Бесног Фока
г) приобаље - Ада Хуја
2) са аспекта очувања квалитета животне средине
д) Ташмајдански парк
3) као станишта појединачних строго заштићених и заштићених врста
ђ) Велико блато
Индикатор бр. 5
Циљ бр.3.1.3.
ТЕМА: ЖИВОТНА СРЕДИНА – КОРИШЋЕЊЕ ЗЕМЉИШТА
ИНДИКАТОР: Напуштено и загађено
земљиште
напуштено и загађено земљиште
ha
%
Република Србија
/
/
Општина Палилула
/
/
Коментар
На основу Закона о заштити живитне средине, Влада Републике Србије је у току 2010. године
усвојила Уредбу о програму системског праћења квалитета земљишта, индикаторима за
оцену ризика о деградацији земљишта и методологије за израду ремедијационих програма
(„Службени гласник РС” бр. 88/10). На основу досадашње анализе Агенције за заштиту
животне средине, на подручју Републике Србије до 2008. године идентификовано је 375
локалитета на којима је загађење потврђено лабораторијским анализама земљишта и
подземних вода.
Закључак
Укупна површина Општине износи 45 127 ha. Површина пољопривредног земљишта је 30 217
hа тј. 62%, шумског земљишта 3 091 hа, док привреда заузима површину од 8 370 hа.
У односу на приказану структуру коришћења издвојене су следеће групе система које својом
делатношћу доприносе загађењу земљишта:
-
урбано-комунално загађење,
саобраћајно,
индустријско,
пољопривредно.
У даљем тексту табеларно се приказују односи на релацији „загађивач“ (систем), врста
загађења (емисије), локалности загађивања.
ИЗВОР ЗАГАЂЕЊА
ВРСТЕ ЗАГАЂЕЊА и РИЗИЦИ
урбано-комунално
загађење
посебно из субурбаних зона без
канализације, градска гробља
отпадне воде, отпад, дивље
депоније, инфилтрација у тло,
каналску мрежу и подземне воде
саобраћајно
загађење,
неуређени токови саобраћаја,
стара возила и техника
индустријско загађење високог
ризика
пољопривредно загађење
издувни гасови, неконтролисано
расељавање
отпада
и
разливање деривата нафте;
ризици од хаварија, таложење
олова, кадмијума и других
штетних токсичних материја
индустријски отпад, отпадне
воде, инфлитрација у тло и
воду,
расејавање
опасног
индустријског
отпада,
индустријски
муљеви,
застарелост
процеса
производње, одсуство надзора
вештачка ђубрива, пестициди,
органски отпад и отпадне воде,
анимални отпад, расејавање и
инфилтрација у тло, подземне
воде и у „ланац исхране“
УГРОЖЕНИ ТЕРЕНИ
субурбана насеља на левој
обали Дунава, Крњача, Котеж,
Борча, Овча; на десној обали
неуређена насеља Вишњице,
Сланаца, Великог села и Аде
Хује
све главне саобраћајнице, на
десној и левој обали, Булевар
Д.Стефана, Вишњичка улица,
Зрењанински пут, Панчевачки
пут, Панчевачки мост
индустријске зоне на левој
обали дуж Зрењанинског и
Панчевачког пута, лука Београд,
зона складишта, Ада
Хуја, гараже ГСП-а, складиште
радиоактивног отпада у Винчи
(ближе окружење)
пољопривредни системи из ПКБа, пољопривредна домаћинства
из
мешовитих
субурбаних
насеља, индустријски системи
изван ПКБ-а, каналска мрежа и
водотокови Панчевачког рита
ИЗВОР: Статистички годишњак Београда за 2008. годину и ЛЕАП
НАПОМЕНА: Градска општина Палилула у оквиру својих надлежности не врши мониторинг
поменутих индикатора, већ је прикупила одређене податке од Града Београда за потребе
ЛЕАП-а.
Индикатор бр. 6
ТЕМА: ЖИВОТНА СРЕДИНА – ЛОКАЛНИ СИСТЕМ ПРЕВОЗА
ИНДИКАТОР: Јавни превоз
јавни превоз
број путника у локалном путничком
саобраћају
ИЗВОР: ГСП Београд
2005.
2006.
2007.
423.990.511
1.423.913.776
1.425.983.539
Закључак
Јавни превоз на територији општине Палилула врши ГСП Београд. Оснивач предузећа је
Град Београд и Градска општина Палилула у оквиру својих надлежности не врши мониторинг
јавног превоза већ исти обављају надлежне институције Града Београда.
Индикатор бр. 7
Циљ бр.3.2.2.
ТЕМА: ЖИВОТНА СРЕДИНА – ОТПАД
ИНДИКАТОР: Општински отпад по
врсти одлагања
општински отпад по врсти
одлагања
депонија, т
спаљен отпад,
т
рециклиран, т
процена
количине отпада
која завршава
без икаквог
управљања, т
Република Србија 2007.
Општина Палилула 2007.
52 297
6002
Општина Палилула 2008.
51 577
5428
Општина Палилула 2009.
52 651
5216
Општина Палилула 2010.
54 233
4208
ИЗВОР: ЈКП „Градска чистоћа”
Коментар
На основу података из Локалног плана управљања отпадом града Београда, количина
комуналног отпада у Београду за 2009. годину износила је 1528 т/дану (557 859 т/год), а за
општину Палилула 187 т/дану (68 285т/год). Највећи део прикупљеног отпада се одвози на
градску депонију „Винча”, од стране ЈКП „Градска чистоћа”. По њиховим подацима, за исти
период, количина однетог комуналног отпада са територије Општине износила је 52 651т.
На територији Општине налази се рециклажно двориште где ЈКП „Градска чистоћа”
складишти отпад за рециклажу, као и четири рециклажна острва, где је грађанима пружена
могућност да селективно одлажу отпад.
ИЗВОР: Локални план управљања отпадом града Београда
Закључак
Управљање отпадом је централизован на нивоу града Београда преко ЈКП „Градска чистоћа“,
а спроводи се на основу Локалног плана о управљању отпадом за град Београд.
Индикатор бр. 8
Циљ бр.3.2.2.
ТЕМА: ЖИВОТНА СРЕДИНА – ОТПАД
ИНДИКАТОР: Рециклирани отпад
рециклирани отпад
укупно
отпада у t
метал, t и
%
папир, t и
%
пластика, t
и%
остало, t и
%
Општина Палилула
2005.
52 240
100%
Општина Палилула
2006.
54 260
100%
Општина Палилула
2007.
52 297
1653 / 3,2%
3787 / 7,2%
562 / 1,1%
46 295 /
88,5%
Општина Палилула
2008.
51 577
826 / 1,6%
3900 / 7,6%
702 / 1,4%
46 149 /
89,4%
Општина Палилула
2009.
52 651
1050 / 2,0%
3449 / 6,6%
717 / 1,4%
47 435 /
90,0%
Општина Палилула
2010.
54 233
733 / 1,4%
2626 / 4,8%
849 / 1,6%
50 025 /
92,2%
ИЗВОР: ЈКП „Градска чистоћа”
100
Н е р е ц и кл и р ан и о тп ад
%
М е тал %
80
60
П ап и р %
40
П л ас ти ка %
20
0
2005
2006
2007
2008
2009
2010
Коментар
Просечна количина комуналног отпада у граду Београду за 2008. годину је:
- стакло 6,84%
- папир 10,78%
- пластика – пластична амбалажа 4,58%, пластичне кесе 5,61% и тврда пластика
4,73%.
Количина комуналног отпада за 2009. годину је 557 859 т/год.
Јавна чистоћа-прикупљене секундарне сировине за 2008. годину:
- укупно – 5863 t
- папир 3901 t
- пластика 153 t
- гума 435 t
- старо гвожђе 710 t и
- остало 664 t
ИЗВОР: Локални план управљања отпадом града Београда, Статистички годишњак града
Београда за 2008. годину и ЈКП „Градска чистоћа”.
Закључак
ЈКП “Градска чистоћа” има огранизован систем прикупљања рециклабилног отпада преко
успостављеног система рециклажних острва и пројекта поделе еко кеса становницима у
централном делу општине Палилула и општине Стари град.
Индикатор бр. 9
Циљ бр.3.2.3
укупна
потрошња
енергије
подељена
по врсти
горива
ТЕМА: ЖИВОТНА СРЕДИНА
ИНДИКАТОР: Укупна потрошња
енергије подељена по врсти горива
струја, КW
бензин, t
гас, 000м3
нафта, t
дрво, м3
остало
Република Србија
37 785
ГWх
2007.
2 630 358
2 392 387
Град Београд
2005.
6171
374165
2006.
6326
396959
2007.
6451
366136
2008.
6717
392627
2009.
7268
364519
Општина Палилула
2005.
42405
2006.
13562
2007.
13595
2008.
14302
2009.
14776
.
ИЗВОР: Агенција за енергетску ефикасност Републике Србије и Статистички годишњак
града Београда за 2008. годину
Град Београд, струја kW
Град Београд и општина Палилула, гас 000м3
7400
7200
7000
6800
6600
6400
С тр у ја k W
6200
6000
5800
5600
2005
2006
2007
2008
2009
400000
350000
300000
250000
200000
150000
100000
50000
0
Град Београд,
гас, 000м3
Г.О.Палилула,
гас, 000м3
2005
2007
2009
Коментар
Градска општина Палилула у оквиру својих надлежности не прати потрошњу енергије по
врстама горива. Управа за енергетику Града Београда покренула је процес израде
Енергетског биланса Града Београда, тако да је прикупљање података у току. За сада
поседујемо само податке за предшколске установе на територији општине Палилула који су
приказани у доњој табели.
укупна потрошња
енергије подељена
по врсти горива
бензин, l
топлотна
енергија,
KW
електрична
енергија,
KWh
лож уље, l
Општина Палилула
2007.
5 500
28 076
1 606 669
501 554
Општина Палилула
2008.
5 096
33 089
1 758 868
396 511
Општина Палилула
2009.
2 836
37 142
1 154 589
395 690
остало
Закључак
На основу енергетског биланса Републике Србије укупна потрошња примарне енергије (у
форми процене) за 2007. годину била је 14,824 милиона тона еквивалентне нафте, од тога
угаљ 8,019, нафта 4,054, гас 1,902, обновљиви извори енергије 0,836 и електрична енергија
0,013.
Испоручена електрична енергија за 2008. је 6 716 691 кWh.
Индикатор бр. 10
Циљ бр.3.2.3.
ТЕМА: ЖИВОТНА СРЕДИНА
ИНДИКАТОР: Потрошња обновљиве
енергије по изворима
хидро
енергија
КWh
термо
соларна
енергија
КWh
соларна
енергија
КWh
снага
ветра,
ветрења
че, КWh
биомаса
т
геотерм
ална
енергија
Општина Палилула 2005.
0
0
0
0
1400
0
Општина Палилула 2006.
0
0
0
0
1400
0
Општина Палилула 2007.
0
0
0
0
1400
0
укупна потрошња енергије
подељена по врсти горива
Република Србија 2007.
ИЗВОР: ПКБ Корпорација а.д.
Биомаса, t
1500
1000
500
0
2005
2006
2007
Закључак
Спорадично почиње коришћење геотермалне енергије у стамбеним објектима и објектима
мале привреде – ЛЕАП.
Општина Палилула спроводи конкретне активности како би створила повољан амбијент за
примену ОИЕ (менаџер, саветник, пројекти)
Индикатор бр. 11
Циљ бр.1.3.2.
ТЕМА: СТАНОВНИШТВО, ОБРАЗОВАЊЕ, КВАЛИТЕТ ЖИВОТА
ИНДИКАТОР: Густина насељености
број становника
површина
у км²
густина насељености
у 2002. - бр.
становника по 1 км²
7.498.001
88.361
84,86
155.902
451
345,68
1.576.124
3.227
488,42
Општина Палилула-статистички годишњак
општине у Србији, 30.06.2009-процењен број
становника за 2008. годину
165.539
451
367,05
Општина Палилула - процењен број
становника – МУП на дан 26.10.2010. године
193.725
451
429,55
опис
Република Србија - попис 2002.
Општина Палилула – попис 2002.
Град Београд – попис 2002.
ИЗВОР:Републички завод за статистику- годишњак општина у Републици Србији и подаци
Муп-а
Густина насељ ености у 2002. - бр. Становника по
km 2
350
300
250
200
150
100
50
0
Г.О. Палилула
Република Србија
Страновника/1km2
Коментар:
Градска општина Палилула је једна од градских општина са највећим бројем становника и
просечном густином насељености по попису 2002. године од 346 становника/км2,
неравномерне густине насељености, с тим што је густина насељености у градском делу већа
у односу на приградски и сеоски део Општине.
Из наведених података може се видети да је густина насељености на територији општине
Палилула већа за 4 пута од густине насељености у Републици, а 30% мања од густине
насељености града Београда. У Општини су присутне миграције становништва и веома
велики прилив због могућности стамбене градње нарочито на левој обали Дунава у насељима
Борча и Овча. У периоду од пописа 2002. године до данас значајно је повећан број становника
Општине, тако да по процени, а на основу података из базе активних грађана Муп-а Србије,
број становика Палилуле износи 193.725 на дан 26.10.2010.године. Анализирајући густину
насељености према овом процењеном броју становника, просечна густина је 429,55
становника/км2.
НАПОМЕНА: Градска општина Палилула, у оквиру своје надлежности не врши мониторинг
поменутог индикатора, већ исти обављају надлежне институције града Београда.
ТЕМА: СТАНОВНИШТВО, ОБРАЗОВАЊЕ, КВАЛИТЕТ ЖИВОТА
ИНДИКАТОР: Становништво према
старости
Оп
ш
Оп
ш
Оп
ш
Оп
ш
1240505
РС
20999
РС
5032805
107660
1176761
РС
23963
РС
7498001
попис
2002.
155902
год
РС
учешће
становништ
ва од 15 до
65 година
старости (%)
Оп
ш
Проценат учешћа становништва према старости
12400505
14000000
12000000
10000000
5032805
8000000
6000000
4000000
23963
1176761
107660
20999
2000000
0
до 14 год
од 15 до 65 год
преко 65 год
Г.О. Палилула
Република Србија
Становништво ГО Палилула по полу, Попис 2002
године
73766
82136
мушки 47%
женски 53%
РС
учешће
становништ
ва преко 65
година
старости (%)
Оп
ш
РС
16,54
Оп
ш
учешће
становништ
ва до 14
година
старости (%)
13,47
становништ
во преко 65
година
старости
67,12
становништ
во од 15 до
65 година
старости
69,06
становништ
во до 14
година
старости
15,69
укупно
становништ
во
15,37
Индикатор бр. 12
Циљ бр.1.1.1.
Упоредни демографски подаци - стање и структура становништва
Град Београд
Палилула
остварено
учешће-град
%
остварено учешћеОпштина %
1.630.582
167.559
22,20%стан.
Србије
10,30%стан.
Београда
157
7
/
/
просечна старост
-
-
41,16
40,03
број млађих од 19
год.
303.410
32.955
18,61
19,67
број старијих од 64
год.
261.898
24.250
16,60
14,47
-
-
12,70
12,20
стопа демографског
пражњења
2010. год -
2010. год
1,02
2,15
природни прираштај
-
-
-1,4
0,0
број запослених
31.12. 2008.
628.363
60.718
38,53
(на 1000 становника
367 запослених)
број незапослених
98.057
10.495
6,01
(на 1000 становника
63 незапослених)
опис
процењен број
становника у 2008.
год.
број насеља
стопа смртности
36,23
6,26
ИЗВОР:Министарство за рад и социјалну политику Републике Србије-„База података”
Коментар:
Посматрајући структуру становништва према последњем попису, констатује се да је 69,06%
становништва радно способно, што указује на добар радни потенцијал Општине. Имајући у
виду да се знатно повећао број становника у последњој деценији према подацима надлежних
институција, то се повећао и број радно способног становништва и није знатно поремећена
старосна структура. Посматрајући структуру по полу, жене су заступљене са 53%, а мушкарци
са 47%. Према процењеном броју становника у 2008. години, упоређујући податке Општине и
Града, број младих до 19 година присутан је са 19,67% на нивоу Општине, а на нивоу Града са
18,61, стара лица преко 64 године са 14,47% на нивоу Општине, а 16,60% на нивоу Града.
Повољнија је стопа просечне старости која је у Општини 40,03%, са природним прираштајем на
нули. Када је у питању стопа радно активног становништва, иста је остала готово
непромењена. Променљива је једино категорија запослености која последњих година бележи
пад због економске кризе.
НАПОМЕНА: Градска општина Палилула, у оквиру своје надлежности не врши мониторинг
поменутог индикатора, већ исти обављају надлежне институције града Београда.
ТЕМА: СТАНОВНИШТВО, ОБРАЗОВАЊЕ, КВАЛИТЕТ ЖИВОТА
становништ
во са
средњом
школом
становништ
во са вишом
школом
становништ
во са
високом
школом
учешће
становништ
ва са
средњом
школом (%)
учешће
становништ
ва са вишом
школом (%)
учешће
становништ
ва са
високом
школом (%)
Опш
РС
Опш
РС
Опш
РС
Опш
РС
Опш
РС
Опш
РС
Опш
РС
2596348
7779
2850056
15931
411944
43,40
34,63
4,99
3,80
10,22
5,49
67654
попис
2002.
укупно
становништ
ва
7498001
год
ИНДИКАТОР: Удео становника са
завршеном средњом, вишом и
високом школом
155902
Индикатор бр. 13
Циљ бр.1.2.3.
ИЗВОР: Републички завод за статистику – годишњак општина у Републици Србији 2009.
???? ?? ????????? ??? ???? ? ???????? ????? ?
3000000
2850056
2596348
2500000
2000000
1500000
1000000
411944
500000
0
????? ?
??? ?
?.? . ? ???????
??????
????????? ? ?????
Основне и средње школе – број ученика
опис
процењен
број
становника
МУП-а 2010.
број основних
школа
број средњих
школа
укупан број
ученика
остварено
учешћеОпштина %
Општина
193.725
16
6
17.120
8,84%
Палилула
(07.10.2010.)
ИЗВОР: Републички завод за статистику – годишњак општина у Републици Србији 2010.
Обданишта и предшколске установе – број деце 2008.
опис
процењен број
становника 2008.
године
број установа за
децу и предшкол.
узраст
број деце
корисника
установе
2010/2011
учешће у укупном
броју становника
%
Република Србија
7.350.222
2.297
183.651
2,49%
Град Београд
1.621.396
375
50.181
3.09%
општина
165.539
29
4.883
2,95%
Палилула
ИЗВОР: Републички завод за статистику – годишњак општина у Републици Србији 2010.
Коментар:
Упоређујући проценат учешћа становништва Општине према стручној спреми са Републиком
Србијом, видимо да је средња стручна спрема, виша и висока, изнад републичког просека и
овакво стање се тумачи постојањем 15 основних и 6 средњих школа, као и 8 факултета и три
више школе у градском делу наше Oпштине. Квалификациона структура становништва по
попису из 2002. год. је такође знатно повољнија у односу на републички просек а број
високообразованих становника чини преко 10% становништва, док је са средњом школом
43,40%, а са вишом 5% становништва. Удео становништва без квалификације или са
непотпуном или завршеном основном школом у укупном проценту је око 20% и чине га деца и
млади који су још у фази школовања.
Територија Oпштине добро је покривена мрежом основних и средњих школа, као и мрежом
вртића и предшколских установа. Због константног повећања броја становника и деце,
недовољан је број вртића и неравномеран распоред истих, те поједина насеља немају
посебне установе овог типа. Када су у питању основне школе, у појединим насељима је
потребно проширење капацитета.
Према подацима Републичког завода за статистику, број уписане деце у основне и средње
школе на територији Палилуле у школској 2010/2011 години је 17.120, што чини 8,84% у односу
на процењен број становника (активна база података Муп-а, на дан 26.10.2010. године.). У
поређењу са процењеним бројем становника из 2008. године Републичког завода за
статистику (165.539 становника), број школске деце заступљен је у проценту од преко 10%
становништва.
Индикатор бр. 14
Циљ бр.2.3.2.
ТЕМА: ИНДИКАТОРИ УСЛОВА ЖИВОТА И БЛАГОСТАЊА
ИНДИКАТОР: Дужина путева у км по
км²
опис
дужина путева у
км
површина у км2
дужина путева у
км по км2
Република Србија
39200
88361
0,444
Општина
47
451
0,105
Град Београд
1820
3227
0,564
ИЗВОР: Републички завод за статистику- годишњак општина у Републици Србији 2009.
Дужина путева у km по km 2
0 ,6
0 ,4 4 4
0 ,5 6 4
0 ,5
Г.О . П али лула
0 ,4
Реп уб ли к а С р б и ја
0 ,3
0 ,2
0 ,1 0 5
Гр ад Б ео г р ад
0 ,1
0
Коментар:
Према последњим објављеним подацима укупна дужина путева на територији Општине је 47
км, од чега је 46 км магистралног савременог коловоза и 1 км регионалног савременог
коловоза. Густина путне мреже је знатно мања у поређењу са густином мреже у Републици
Србији и Граду Београду. Регистрован број моторних и прикључних возила на територији
Општине према последњим објављеним подацима је 47.504 - што у поређењу са бројем
становника може да се тумачи да на свака четири становника Општине долази по једно
возило.
Индикатор бр. 15
Циљ бр.2.3.2.
ТЕМА: СТАНОВНИШТВО, ОБРАЗОВАЊЕ, КВАЛИТЕТ ЖИВОТА
ИНДИКАТОР: Проценат домаћинстава
са сигурним приступом води за пиће
Коментар
Снабдевање водом за пиће на територији општине Палилула је у оквиру централизованог
градског система преко ЈКП „Београдски водовод и канализација”, који годишње произведе
преко 210 милиона кубних метара квалитетне, здравствено исправне воде за пиће за преко 2
милиона грађана. Београд се снабдева водом из изворишта у приобаљу река Саве и Дунава и
то из подземних и површинских извора, која се прерађује на пет производних погона: Беле
воде, Баново брдо, Бежанија, Макиш и Винча, 24 сата дневно, 365 дана у години, укупног
капацитета осам хиљада литара воде у секунди, посредством сложеног техничко-технолошког
система и преко 3.000 километара дистрибутивне мреже. Поред Београдског водовода,
најудаљенија Месна заједница општине Палилула - Падинска Скела, снабдева се водом за
пиће из водовода ПКБ Корпорације.
На основу свега изнетог, процењује се да сва домаћинства на територији општине Палилула
имају сигуран приступ води за пиће.
ИЗВОР : ЈКП „Београдски водовод и канализација” и ПКБ Корпорација
НАПОМЕНА: Градска општина Палилула у оквиру својих надлежности не врши мониторинг
поменутих индикатора већ исти обављају надлежне институције града Београда.
ТЕМА: СТАНОВНИШТВО, ОБРАЗОВАЊЕ, КВАЛИТЕТ ЖИВОТА
Индикатор бр. 16
Циљ бр.2.3.3.
ИНДИКАТОР: Број становника на један
објекат друштвених, културних,
рекреативних активности
Коментар
Становници општине Палилула усмерени су на културна дешавања која се организују на
територији целог Београда.
Од установа културе на територији Палилуле налази се Мало позориште „Душко Радовић“,
Установа културе „Палилула“, Дечији културни центар Београд, као и библиотеке „Милутин
Бојић“ са 9 огранака и Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“.
Палилула као саставни део Београда има богату спортску традицију и велики број
регистрованих спортских клубова и спортских објеката. Један од њих је Спортско-рекреативни
центар Ташмајдан, који у свом саставу има Ледену халу, халу Пионир и базен Ташмајдан, а у
току је и реновирање стадиона Ташмајдан. На територији Палилуле налази се и неколико
стадиона од којих је највећи Омладински стадион ОФК „Београд“ на ком се играју и
прволигашке утакмице.
Спортски центар Ковилово представља приватни спортски комплекс, који са својом
мултифункцијском спортском халом, стрељаном, бројним теренима на отвореном и
смештајним капацитетима задовољава највише стандарде.
Управо је отворена и спортска хала у Падинској скели, која ће становницима овог дела
Палилуле пружити могућност за квалитетније бављење спортом.
Закључак
Друштвено благостање становника Општине може се оцењивати могућношћу приступа
објектима друштвених, културних и рекреативних активности. Овај индикатор представља
елемент оцене развоја а не раста Општине и представља основну претпоставку за
изградњу ефикасне политике укупног социо-економског развоја.
Индикатор бр. 17
алтернативни
Циљ бр.2.3.2.
ТЕМА: ЕКОНОМСКИ РАЗВОЈ
ИНДИКАТОР: Просечна бруто зарада
просечна бруто зарада у РСД
2008.
2009.
2010.
Република Србија
45674
44147
47450
Општина Палилула
57316
58476
62008
ИЗВОР: Статистички годишњак по општинама за 2008, 2009. и 2010.
70000
60000
50000
Републи ка Срби ја
40000
Г.О. Пали лула
30000
20000
10000
0
2008
2009
2010
Коментар
Укупна вредност просечне зараде служи да позиционира регион/општину приликом
међународног поређења и мери степен регионалног богатства. Друга могућност је
поређење просечне зараде региона/општине са просечном зарадом на националном
нивоу како би се одредила позиција региона у националној економији. Региони који су
у заостатку ће имати вредности знатно испод нивоа националних вредности док ће
метрополитски региони или главни градови региона надмашити национални просек за
110-120 %. У табели се просечна бруто зарада израчунава по броју становника у 2002.
години (званичан попис).
Број становника у општини Палилула је знатно већи.
Закључак
У општини Палилула је присутан тренд раста бруто зарада у периоду 2008 2010.година. Просечна бруто зарада се у посматраном периоду повећала за 10 %.
Просечна бруто зарада је у општини Палилула већа од просека Републике Србије за
око 25 %.
ТЕМА: СТАНОВНИШТВО, ОБРАЗОВАЊЕ, КВАЛИТЕТ ЖИВОТА
Индикатор бр. 18
Циљ бр.3.2.2.
ИНДИКАТОР: Учешће корисника
социјалне заштите у укупном
становништву (%)
опис
укупан процењен
број становника у
2008. год
број корисника
социјалне заштите
остварено учешће
у%
Република Србија
7350222
400388
5,47%
Град Београд
1621396
48868
3,01%
Општина Палилула
165539
5513
3,33%
ИЗВОР: Републички завод за статистику- годишњак општина у Републици Србији 2009.
У че шж е корис ника с оција л не за штите у укупном броју с та новништва
400388
500000
400000
Р е публика Србија
300000
Г ра д Бе огра д
200000
100000
Г .О . Па лилула
48868
5513
0
Учешће корисника социјалне заштите у укупном броју становништва по структури –
основу коришћења, са стањем на дан 31.12.2010. године (упоредно)
1852763
број
корисника
на укупан
процењен
број
становника
општине
Палилула
на дан
31.12.2010.
године
193725
корисници материјалног
обезбеђења
16928
1878
0,91
0,97
корисници новчане накнаде
16397
1796
0,89
0,93
корисник туђе неге и
помоћи(основну)
2287
218
0,12
0,11
корисник туђе неге и
помоћи(увећану)
5285
533
0,29
0,28
структура - основ коришћења
социјалне заштите
број
корисника
на укупан
процењен
број
становника
у Београду
на дан
31.12.2010.
Град –
учешће у %
Општинаучешће у %
%
%
број корисника домова за одрасле
ометене у развоју
864
78
0,05
0,04
број корисника домова за децу
ометену у развоју
338
70
0,02
0,04
број корисника народне кухиње
7995
1381
0,43
0,71
број корисника хигијенских пакета
9195
890
0,49
0,46
број корисника домова за стара
лица
2019
190
0,11
0,10
број одраслих са сметњама у
развоју обухваћених дневним
боравком
164
25
0,01
0,01
број деце са сметњама у развоју у
хранитељским породицама
685
93
0,04
0,05
0,12
0,09
163
(на листи
чекања
геронтодома
ћице је 82
лица)
број старих обухваћених службом
помоћи у кући
2212
број дневних боравака за одрасле
са сметњама у развоју
1
0
-
-
број пензионера испод најнижег
износа пензије
30702
2311
1,66
1,19
укупан број избеглих и интерно
расељених лица
84217
6904
4,60
3,60
број корисника колективних
центара за избегла и интерно
605
375
0,03
0,19
расељена лица
ИЗВОР: Министарство за рад и социјалну политику – „База података”, Републички завод
за статистику- годишњак општина у Републици, Статистика Комесаријата за избеглице
Републике Србије,
Геронтолошки центар Београд- ПЈ Дневни центри и клубови –Служба помоћи у кући
Преглед корисника социјалне заштите у укупном броју становника општине Палилула
(без дечијег и родитељског додатка) –подаци Центра за социјални рад Палилула
година
укупно становништво
корисници социјалне
заштите
%
2008.
165539
3222
1.95
2009.
167559
3869
2.31
2010.
193725
4740
2.45
Учешће корисника социјалне заштите у укупном становништву општине Палилула
(без дечијег и родитељског додатка)
200000
150000
?????? ????????? ???
100000
????????? ?????????
??? ????
50000
0
2008
2009
2010
Коментар:
Анализирајући учешће корисника социјалне заштите у укупном броју становника по
последњем званично објављеном податку, бележи се учешће од 3,33% на територији
Општине што је 1,5 пут мање од учешћа корисника на нивоу Републике, док је за 0,33% веће
учешће корисника социјалне заштите на нивоу Општине у односу на град Београд. Удео
малолетних лица међу корисницима социјалне заштите је 38,50 % и присутан је велики број
лица из редова ромске популације. Према подацима Центра за социјални рад-одељења
Палилула, за последње три године, без обзира на повећање броја становника, повећао се и
број корисника социјалне заштите у односу на укупан број становника, што је резултат
транзиције и последица економске кризе.
Посматрајући упоредне податке града Београда и Општине, по структури - основу
коришћења, бележи се мањи % учешћа на нивоу Општине код корисника туђе неге и помоћи
и броја старих обухваћених службом помоћи у кући. Мањи % је резултат недовољног
капацитета сервисне услуге-геронтодомаћица, јер према подацима службе помоћи у кући –
„Геронтолошког центра Београд“ - 82 лица са територије Општине је на листи чекања за
геронтодомаћицу. На нивоу Општине је веће учешће корисника материјалног обезбеђења,
новчаних накнада, корисника народне кухиње, а готово су изједначени проценти учешћа по
основу броја одраслих са сметњама у развоју обухваћених дневним боравком. Изједначен
проценат је из разлога што су ограничени капацитети за ову врсту услуга, јер на нивоу Града
постоји само један такав посебан објекат. Када су у питању пензионери са ниским
примањима на нивоу Општине, проценат је нешто повољнији.
На територи Општине живи близу 7000 избеглих и расељених лица, што чини 3,60% укупног
становништва и егзистирају 2 колективна центра са 375 корисника. Побољшање положаја
дела ове поулације, решавање стамбених проблема и затварање колективних центара
реализује се посебним програмима у сарадњи са Комесаријатом за избеглице, а путем
пројектованих активности у посебно урађеном ЛАП-у Палилуле.
НАПОМЕНА: Градска општина Палилула, у оквиру своје надлежности не врши мониторинг
поменутог индикатора, већ исти обављају надлежне институције града Београда.
ТЕМА: СТАНОВНИШТВО, ОБРАЗОВАЊЕ, КВАЛИТЕТ
ЖИВОТА
Индикатор бр. 19
Циљ бр.1.3.2.
опис
укупан
процењен
број
становника
у 2008. год
опште
медицине
на
специјали
зацији
специјали
сти
стоматолози
фармацеути
укупно
број становника на
1 лекара
Република
Србија
7350222
3401
1922
15345
2300
2019
20668
356
Град
Београд
1621396
710
334
4915
514
682
5959
272
Општина
Палилула
ИНДИКАТОР: Број становника на
једног лекара
165539
38
16
160
47
3
264
627
ЛЕКАРИ
ИЗВОР: Републички завод за статистику- годишњак општина у Републици Србији 2009.
Б рој становника на јед ног л екара
627
700
600
500
400
Реп ублик а Ср бија
356
272
Гр ад Бео гр ад
300
200
Г.О . Палилула
100
0
Коментар:
Организација објеката примарне здравствене заштите заснива се на Дому здравља „Милутин
Ивковић” и амбулантама у мрежи насеља на руралном подручју Општине, основаном 1953.
године. 2007. године проглашен је за један од најбољих ДЗ у сталном унапређењу квалитета
рада на територији преко 50.000 становника. Према наведеним подацима из 2008. године,
број становника на једног лекара је износио 627, што је готово дупло у односу на Републику,
а два и по пута више од града Београда. Разлика између Града и Општине тумачи се
постојањем великог броја болница, здравствених центара, приватних ординација и сл. које су
сконцентрисане на нивоу Града. Неповољан просек броја становника на једног лекара дупло већи од републичког, тумачи се недовољним бројем лекара на изразито повећан
прилив становништва на територији Општине.
ТЕМА: СТАНОВНИШТВО, ОБРАЗОВАЊЕ, КВАЛИТЕТ ЖИВОТА
Индикатор бр. 20
ИНДИКАТОР: Учешће правоснажно
осуђених лица према месту извршења
кривичног дела у укупном становништву
опис
укупан процењен
број становника
у 2008. год.
пунолетна
малолетна
укупно
учешће
правоснажно
осуђених
лица према
месту
извршења
кривичног
дела у
укупном
становништву
%
број осуђених лица према месту
извршења кривичног дела
Република
Србија
7350222
42138
2229
44367
0,60
Град
Београд
1621396
6931
460
7391
0,45
Општина
165539
638
30
668
0,41
Палилула
ИЗВОР: Републички завод за статистику- годишњак општина у Републици Србији 2009.
У че шће пра вос на ж но ос уђе них л ица пре м а м е с ту изврше њ а кривичног
д е л а у укупном с та новништву
44367
50000
40000
30000
20000
10000
Р е публика Србија
Г ра д Бе огра д
7391
668
Г .О . Па лилула
0
Коментар:
Из наведених података евидентно је да је број ових лица мањи на нивоу Општине него што је
републички и градски просек. Овакво стање је узроковано подизањем нивоа безбедности од
стране МУП-а, као и ажурнијим радом правосудних органа. У укупном броју осућених лица,
малолетна лица су заступљена са 4,49% а остало су осуђена пунолетна лица.
Посматрајући структуру осућених пунолетних лица, највећи проценат осуђених је за кривична
дела против имовине 32,29%, затим против безбедности јавног саобраћаја 23,04% и против
здравља људи 17,55%. Код малолетних лица бележи се 21 кривично дело против имовине и
9 свих осталих.
НАПОМЕНА: Градска општина Палилула, у оквиру своје надлежности не врши мониторинг
поменутог индикатора, већ исти обављају надлежне институције града Београда.
Индикатор бр. 21
Циљ бр.2.3.2.
ТЕМА: ЕКОНОМСКИ РАЗВОЈ
ИНДИКАТОР: Национални доходак по
глави становника
Народни доходак (без ПДВ) Републике Србије 2005.
народни
доходак
(хиљ. динара)
број
становника
народни
доходак по
становнику
(дин.)
народни
доходак по
становнику
(ниво РС=100)
Република Србија
918.732.972
7.440.769
123.472,85
100,00
Општина Палилула
31.489.352
160.542
196.144,01
158,86
Бруто домаћи производ и бруто национални доходак
Република Србија
2006.
2007.
2008.
бруто домаћи
производ-укупно,
1.962.072,9
2.276.886,2
2.661.386,7
мил.РСД
бруто домаћи
производ-по
264.731
308.455
362.082
становнику, РСД
просечан број
становника,
7.411.600
7.381.600
7.350.200
средином године
бруто национални
доходак-укупно,
1.941.288,8
2.228.762,6
2.586.951,9
мил.РСД
ИЗВОР: Републички завод за статистику, Саопштење број 54 из 2011. националних рачуна
2009.
2.713.205,5
370.616
7.320.800
2.670.519,7
Статистика
Коментар
Републички завод за статистику Србије - Статистика националних рачуна, водио је податке о
народном дохотку Републике Србије по општинама закључно са 2005 годином.
Податке о домаћем бруто производу и бруто националном дохотку Републике Србије РЗС
објављује у виду Саопштења, али само за Републику Србију.
Закључак
Народни доходак (без ПДВ) у 2005. години по становнику је скоро 60% био већи на нивоу
општине Палилула у односу на просек у Републици Србији.
Индикатор бр. 22
ТЕМА: ЕКОНОМСКИ РАЗВОЈ
ИНДИКАТОР: Структура националног
дохотка по делатностима
Коментар
За израду овог индикатора подаци нису објављивани од 2006. године на даље.
Индикатор бр. 23
Циљ бр.1.2.1.
ТЕМА: ЕКОНОМСКИ РАЗВОЈ
ИНДИКАТОР: Локацијски коефицијент
запошљавања
Коментар
Национална служба за запошљавање не поседује податке за израчунавање овог
индикатора.
Статистички подаци Републичког завода за статистику су недовољни за израчунавање овог
индикатора, и односе се само на Републику Србију.
ТЕМА: ЕКОНОМСКИ РАЗВОЈ
Индикатор бр. 24
Циљ бр.2.3.1.
ИНДИКАТОР: Површина пословног
простора на 1000 становника изграђена
претходне године
површина пословног
простора завршеног дате
2
године у м (са грађевинском
дозволом)
2005.
2006.
2007.
2008.
2009.
Општина Палилула
385
3.878
952
1.018
289
ИЗВОР: Одељење грађевинских и стамбених послова Управе Градске општине Палилула
4000
3500
3000
2500
2000
1500
1000
500
0
Г.О. Палилула
2005
2006
2007
2008
2009
Коментар
Подаци се односе на површину пословног простора који је изграђен на територији
општине Палилула са грађевинском дозволом. Општини Палилула је од 2003. до 2010.
године поднето око 34.000 захтева за легализацију бесправно изграђених објеката који
су пребачени у Секретаријат за легализацију града Београда, из којих података се не
види колика је површина изграђеног пословног простора. Велики број захтева за
легализацију бесправно изграђених објеката поднет је за стамбене објекте (због ниже
2
цене по м ), иако је претпоставка да ће се у делу објекта обављати пословна
делатност.
Индикатор бр. 25
Циљ бр. 2.3.2.
ТЕМА: ЕКОНОМСКИ РАЗВОЈ
ИНДИКАТОР: Обим унутрашњих СДИ по
глави становника
СДИ по глави
становника
изражен у РСД
укупне СДИ у милионима РСД / %
2000 - 2011. година
Република
Србија
Општина
Палилула
1.938.060 / 100%
258.477
190.050 / 9.8%
1.219.035
2000 - 2008.
2009.
2010.
2011.
96.700 / 4,98%
/
50 / 0,003%
93.300 / 4,81%
ИЗВОР: СИЕПА - Агенција за страна улагања и промоцију извоза - Сектор за страна
улагања Укупне СДИ у милионима РСД
удео Општине Палилула у укупном СДИ Републике
Србије у периоду од 2000-2011. године
Република Србија
СДИ у % Општини Палилула по годинама за
период од 2000-2011. године
Г.О. Палилула
Коментар
Обим СДИ по глави становника показује интензитет активности транснационалних компанија у
региону. Већина страних предузећа може да бира различите регионе широм Европе (а и
широм света) у које ће лоцирати своје подружнице. У том контексту, велики прилив СДИ по
глави становника може да значи да је тај регион веома интересантан за стране инвеститоре.
Иако страна предузећа представљају кључни елемент економског реструктуирања у посткомунистичким државама, не може се направити једноставна узрочна повезаност између
обима прилива СДИ по глави становника и карактера економског развоја у региону. Значајна
зависност од СДИ може утицати на развој региона и у негативном смислу (посебно гледано
дугорочно). Шта више, концентрација СДИ у одређеним регионима је врло често подржана од
стране владе.
Подаци се односе на предузећа у власништву страних компанија регистрованих на територији
општине Палилула. Општина Палилула из тог разлога бележи јако велики износ укупних СДИ,
с обзиром да предузећа као што су Делхаизе, Агрокор или Салфорд имају регистрована
привредна друштва на Палилули. СИЕПА од инвеститора не добија податке о индивидуалним
инвестицијама по општинама.
Број становника по коме је рачунат овај индикатор је према попису становништва из 2002.
године.
Закључак
Највеће СДИ у општини Палилула су у:- сектору пољопривреде, хране и напитака - 950 мил.
еура; - сектору трговине - малопродаје - 933 мил.еура; - сектору некретнина - 14 мил.еура; сектору конструкција - 3 милиона еура и сектору енергетике - 0,5 мил.еура.
Индикатор бр. 26
Циљ бр.2.3.2.
ТЕМА: ЕКОНОМСКИ РАЗВОЈ
ИНДИКАТОР: Број регистрованих привредних
субјеката на 1000 становника
број предузећа пресек 31.12
2008.
2009.
2010.
Република Србија
404.240
419.247
421.363
Општина Палилула
9.097
10.262
11.463
ИЗВОР: Агенција за привредне регистре, Републички завод за статистику - годишњак
„Општине у Србији“ за 2008, 2009. и 2010.
Република Србија
Општина Палилула
Општина Палилула
Попис 2002.
По попису из 2002.
Процена из 2010.
број становника
7.498.001
155.902
193.725
правна лица
11406
352
352
радње
43556
1170
1170
укупно
54962
1522
1522
на 1000 стан
136,42
102,43
127,28
правна лица
10012
343
343
радње
39376
887
887
укупно
49388
1230
1230
на 1000 стан
151,82
126,75
157,5
правна лица
9469
343
343
радње
35297
818
818
укупно
44766
1161
1161
на 1000 стан
167,49
134,28
166,86
2010.
2009.
2008.
бр. регистрованих
привредних субјеката
на 1000 становника
Број регистрованих привредних субјеката на 1000 становника
180
160
140
120
R epublika S rbija
100
80
Opstina Palilula
60
40
20
0
2008
2009
2010
Коментар
Број регистрованих привредних субјеката је важан фактор који указује на економску снагу
региона/општине. Међутим, додатне варијабле су неопходне како би се добила шира слика.
МСП (предузећа са мање од 250 запослених) се поимају као стабилизирајући фактор
економије. Иако МСП представљају фактор стабилизације локалне/регионалне економије,
велика предузећа имају незаменљиву улогу у развоју локалне/регионалне економије.
Предузетници који су у систему ПДВ-а могу се пратити јер се тиме гарантује да су ова
предузећа сасвим извесно активна (док код других предузећа велики број може бити и неактиван).
Број становника у Републици Србији приказује се према подацима Пописа становништва из
2002 године.
Број становника општине Палилула је у једној колони приказан по званичном попису из 2002.
године, а у другој колони је приказан број становника на основу процене МУП-а из 2010.
године.
Закључак
Број предузећа која послују на општини Палилула се у посматране три године креће око 10.000
(9.000 -11.000), а у Репубилци Србији око 410.000 (400.000 - 420.000).
Број регистрованих привредних субјеката (правних и физичких лица) на 1.000 становника
бележи у посматраном периоду благи раст, тако да ако се узме процењен број становника у
општини Палилула из 2010 године, број регистрованих привредних субјеката на 1.000
становника је приближан регистрованим у Републици Србији - око 150 годишње.
ТЕМА: ЕКОНОМСКИ РАЗВОЈ
Индикатор бр. 27
Циљ бр.2.3.2.
ИНДИКАТОР: Нето број нових предузећа
на 1000 предузећа
АПР-број основаних
и брисаних
привредних
друштава и радњи
2008.
2009.
2010.
оснивање
брисање
оснивање
брисање
оснивање
брисање
привредна друштва
Република Србија
11.406
3.070
10.012
3.599
9.469
9.377
привредна друштва
Општина Палилула
352
59
343
93
343
189
предузетничке
радње Република
Србија
43.556
34.641
39.376
36.456
35.297
37.169
предузетничке
радње Општина
Палилула
1.170
732
887
788
818
783
ИЗВОР: Републички завод за статистику - Агенција за привредне регистре
нето бр. нових предузећа
на 1000 предузећа
2008.
2009.
2010.
Република Србија
20,62
15,29
0,21
Општина Палилула
32,20
24,36
13,43
Нето број нових предузећа на 1000 предузећа
35
30
25
20
15
10
5
0
2008
2009
Република Србија
2010
Г.О. Палилула
Коментар
Овај индикатор описује други феномен. Прво, он може дати прецизне податке у вези са
локалним/регионалним циклусом економије. Различите фазе локалне/регионалне економије се
јасно оцртавају у процесу оснивања и затварања предузећа. Баланс између ова два процеса
може да укаже на континуирану циклусну фазу или континуирану структуралну промену у
локалној/регионалној економији. Друго, дугорочно стање баланса у нето броју нових предузећа
може да укаже на опадање/раст социо-економског развоја региона. И треће, интензитет једног
или другог процеса може да укаже или на динамично или на ригидно пословно окружење.
АПР има податке о броју основаних и брисаних предузећа у току године, али нема пресек
стања на дан 31.12. посматраних година (тачан број предузећа), тако да је овај податак
преузет из РЗС.
Закључак
Нето број нових предузећа на 1000 предузећа у посматраном периоду бележи пад, који је
нарочито изражен у 2010. години како у општини Палилула тако и у Републици Србији.
У Републици Србији у 2010. години скоро је исти број новооснованих и брисаних предузећа
(9469:9377), а у општини Палилула је тај однос 343 новооснованих : 189 брисаних предузећа.
Индикатор бр. 28
Циљ бр.1.2.1.
ТЕМА: ЕКОНОМСКИ РАЗВОЈ
ИНДИКАТОР: Укупна активност, стопа
запослености и незапослености
активно
становништво
укупно становништво
/15 год. и више
% активног у укупном
/15 год.и више
Република Србија
3.398.227
6.321.231
53,76
Општина Палилула
72.245
131.939
54,75
ИЗВОР: РЗС - Статистика запослености - Саопштења број 14 из 2009. број 18 из 2010. и
број 19 из 2011.
55
54,5
Република
Србија
Г.О.
П алилула
54
53,5
53
% активног становништв а
стопа
запослености
2008.
2009.
2010.
Република Србија
31,63
29,88
28,41
Општина Палилула
46,02
44,31
41,88
50
45
40
35
30
25
20
15
10
5
0
Републи ка
Срби ја
Г.О.
П али лула
2008
2009
2010
стопа
незапослености
активно
становништво
број незапослених лица
% удео незапослених у
активном становништву
2008.
2009.
2010.
2008.
2009.
2010.
Република Србија
3.398.227
727.621
730.372
729.520
21,41
21,49
21,47
Општина
Палилула
72.245
10.495
9.421
9.069
14,53
13,04
12,55
25
20
Репу бли ка Срби ја
15
10
Г.О. П али лу ла
5
0
2008
2009
2010
Коментар
Активно становништво и укупно становништво (15 и више година), приказано је према
подацима Пописа становништва из 2002 године.
Закључак
Стопа запослености је у општини Палилула знатно виша у односу на Републику Србију.
Стопа незапослености у општини Палилула се креће између 12 и 15% и нижа је од
републичког просека.
У посматраном периоду стопа незапослености у Републици Србији стагнира, а у општини
Палилула опада.
ТЕМА: ЕКОНОМСКИ РАЗВОЈ
Индикатор бр. 29
Циљ бр.2.3.2.
ИНДИКАТОР: Фискални капацитет
општине – Остварење изворних прихода
(фискалних облика) по глави становника
укупно остварење фискалних облика изворних прихода
1.
2006.
2007.
2008.
2009.
2010.
92.726.431
154.738.879
250.078.324
243.867.513
386.348.721
број становника
2.
2002.
2002.
2008./процена
2009./процена
2010./процена
155.902
155.902
193.725
193.725
193.725
приход по глави становника (1/2)
3.
2006.
2007.
2008.
2009.
2010.
594,77
992,54
1290,89
1258,83
1994,31
ИЗВОР: Одељење за финансије и привреду Управе Градске општине Палилула - Одлуке о
завршним рачунима буџета за 2006. 2007. 2008. 2009. и 2010. годину
2500
2000
1500
П ри х од и по
гла в и
ст а н ов н и к а
1000
500
0
2006
2007
2008
2009
2010
Коментар
Општинама и градовима у Србији је преко утврђивања права на остварење изворних
прихода, дат одређен степен фискалне аутономије, која је у односу на претходни период,
ојачана „превођењем“ пореза на имовину (на непокретности) међу изворне приходе локалних
власти, али и преносом права на вршење послова њиховог пореског администрирања
(видети чланове 6, 8. и 61. Закона о финансирању локалне самоуправе). По Закону о
финансирању локалне самоуправе, следеће врсте прихода могу се узети као фискални
облици прихода (фискалитети) којимa се може мерити фискални капацитет општине или
града:
- порез на имовину (на непокретности);
- локалне комуналне таксе;
- накнада за коришћење грађевинског земљишта;
- накнада за уређивање грађевинског земљишта;
- приходи по основу самодоприноса.
Употребом изворних прихода, они могу остваривати своје, како краткорочне, тако и
дугорочне циљеве: увођењем фискалних обавеза или пружањем олакшица по том основу,
имају полуге којим могу утицати на временски и просторни распоред по делатностима и
зонама одређених економских и неекономских активности што се одвијају на њиховом
подручју - њима се могу и интернализовати одређени негативни екстерни ефекти, кориговати
урбанистичка, комунална и друга постојећа решења, али водити и дугорочна, развојна
политика локалне заједнице.
Приход по глави становника у периоду 2006-2010. године бележи тренд пораста. Најнижи
приходи по становнику су остварени 2006. године,а највиши 2010. године, уз стагнацију у
2009. години. У структури прихода највећи приходи у посматраном периоду остварени су од
локалних комуналних такси, закупа пословног простора и пореза на имовину. У 2011. години
приходи од локалних комуналних такси и трансфери од нивоа Републике су укинути као
приход градским општинама и замењени приходима од пореза на зараде, као новом врстом
прихода уступљених локалном нивоу.
ТЕМА: ЕКОНОМСКИ РАЗВОЈ
Индикатор бр. 30
ИНДИКАТОР: Степен задужености
општине
2009.
1.
2010.
2012.
2013.
остварење или процена остварења текућих прихода буџета за посматрану
буџетску годину
570.035.516
2.1.
2011.
643.302.854
587.975.284
642.069.010
643.832.935
15% остварења или процене остварења текућих прихода буџета за посматрану
буџетску годину - (1 X 15 / 100)
85.505.327
96.495.428
88.196.293
96.310.352
96.574.940
износ главнице и камате који доспева у посматраној години
2.2.
--
--
--
--
--
расположива средства у апсолутном износу (2.1 – 2.2)
2.3.
85.505.327
2.4.
96.495.428
15
96.574.940
15
15
15
50% остварења или процене остварења текућих прихода буџета за посматрану
буџетску годину - (1 X 50 / 100)
285.017.758
3.2.
96.310.352
расположива средства у релативном износу - % укупних текућих прихода буџета
(2.3 / 1x100)
15
3.1.
88.196.293
321.651.427
293.987.642
321.034.505
321.916.468
укупан износ неизмиреног дугорочног задужења буџета општине или града за
капиталне инвестиционе расходе
--
--
--
--
--
расположива средства у апсолутном износу - (3.1 – 3.2)
3.3.
285.017.758
3.4.
321.651.427
293.987.642
321.034.505
321.916.468
расположива средства у релативном износу - % укупних текућих прихода буџета
- (3.3 / 1x100)
50
50
50
50
50
ИЗВОР: Одељење за финансије и привреду Управе Градске општине Палилула - Одлука о
завршном рачуну буџета за 2009. и 2010. годину; Одлука о буџету за 2009. и 2010. годину;
Пројекција прихода и примања буџета за период од 2011. до 2013. године.
70000000
Oстварен а или процен а
остварен их текућ их
прих ода буџета
60000000
50000000
15% Располож ива
средства у апсолутн ом
изн осу
40000000
30000000
20000000
50% Располож ива
средства у апсолутн ом
изн осу
10000000
0
2009
2010
2011
2012
2013
Коментар
Законом о јавном дугу (видети чланове 33-38.) регулисани су услови и висина задужења
локалне самоуправе у Републици Србији. У току буџетске године, задуживање за
финансирање дефицита краткорочне ликвидности не сме прећи 5% укупно остварених
прихода буџета у претходној години. С друге стране, извршено је раздвајање у утврђивању
висине укупног дуга и дозвољеног износа отплате ануитета у једној буџетској години: а) износ
неизмиреног дугорочног задужења за капиталне инвестиционе расходе не може бити већи од
50% укупно остварених текућих прихода буџета општине/града у претходној години; б) износ
главнице и камате који доспева у свакој години на сва неизмирена дугорочна задуживања не
може бити већи од 15% укупно остварених текућих прихода буџета општине/града у
претходној години. Поред узимања кредита, јединицама локалне самоуправе дато је право
да се могу задуживати и емитовањем хартија од вредности. Ово право дато је под условом
да те хартије могу искључиво куповати Република Србија и финансијске институције под које
спадају банке, друштва за осигурање, брокерско-дилерска друштва, пензиони фондови,
инвестициони фондови и штедионице.
Имајући у виду да задуживање локалне самоуправе има превасходно капитални карактер,
средствима јавног зајма може да се реализује финансирање изградње, одржавања и
реконструкције комуналне инфраструктуре, објеката и опреме у области образовања,
културе, спорта, рекреације, здравства, социјалне заштите и других потреба од капиталног
интереса за заједницу, које су, пре свега, утврђене у оквиру изворних надлежности локалних
власти. Задуживање ради покривања дефицита текуће ликвидности има краткорочан
карактер – средства се морају вратити у истој буџетској години у којој су узета.
Општина Палилула се у посматраном периоду није задуживала, па нема ни обавезе по
основу отплате главница и камата. Општина нема неизмирених задужења за инвестиционе
расходе.
Download

Нацрт Стратегије локалног одрживог развоја ГО Палилула