EN 50150 - Propadi napona
Propadi napona nastaju pretežno zbog kvarova u postrojenjima potrošača ili u javnoj mreži. Njihov
godišnji broj je vrlo različit, i zavisi od vrste distributivne mreže i od posmatrane tačke u mreži.
Takođe, njihova raspodela u toku godine je vrlo neravnomerna.
- Očekivani godišnji broj propada napona može pri normalnim pogonskim uslovima biti od nekoliko
desetina do hiljadu. Vedina propada napona krada je od 1 s, a dubine propada manje su od 60 % Uc.
Međutim, pojedini propadi mogu biti dužeg trajanja i vede dubine propada. U nekim mrežama se vrlo
često, zbog uključenja velikih potrošača, mogu pojaviti propadi napona dubine između 10 % i 15 %
Uc.
Kratki prekidi napona napajanja
Pri normalnim pogonskim uslovima kratki prekidi napona napajanja pojavljuju se sa učestanošdu od
nekoliko desetina pa do nekoliko stotina godišnje.
Trajanje oko 70 % kratkih prekida napona mora biti krade od jedne sekunde.
Dugi prekidi napona napajanja
Slučajni prekidi napajanja vedinom su izazvani spoljašnjim događajima ili zahvatima, koje isporučilac
električne energije ne može sprečiti. S obzirom na velike razlike u vrstama postrojenja i strukturama
mreža u različitim državama i s obzirom na nepredvidive uticaje tredih strana i vremenskih (ne)prilika,
nije mogude navesti tipične vrednosti učestalosti i trajanja dugih prekida napajanja.
Orijentacione vrednosti: u zavisnosti od mesta, može se pri normalnim pogonskim uslovima, godišnje
pojaviti od manje od 10 pa do 50 dugih prekida napona, trajanja preko tri minute. Orijentacione
vrednosti za prolazne prekide napajanja se ne navode jer se o tim prekidima potrošači unapred
obaveštavaju.
Povremeni previsoki naponi između faznih provodnika i zemlje
Povremeni previsoki napon (mrežne frekvencije) po pravilu se pojavljuje pri kvaru u javnoj mreži ili u
nekom postrojenju potrošača. On nestaje kad se smetnja otkloni ili isključi. Pri normalnim pogonskim
uslovima previsoki naponi mogu, zbog pomeranja zvezdišta trofaznog sistema, dostidi i linijske
vrednosti napona. Pod određenim okolnostima, kratak spoj na višenaponskoj strani transformatora
može na niskonaponskoj strani izazvati prenapon, sve dok postoji struja krarkog spoja. Previsoki
naponi ovog tipa, po pravilu, ne prelaze vrednosti od 1,7·Uc . U mrežama sa neuzemljenim
zvezdištem ili sa kompenzacijom zemljospoja, previsoki napon po pravilu ne prelazi 2Uc .
Ferorezonantni transformatori
Trofazni, 15-200 kVA
Od jednofaznih (1-5 kVA) do trofaznih (2 MVA)
Konvencionalna motor-generatorska grupa
OSOVI NA
ZA [ TI ] EN I
P OTRO[ A ^
MOTOR
ZA MA JA C
GEN ERAT OR
TROF A ZN O
N A P A JA WE
TROF A ZN I
I ZL A Z
Motor-generatorska grupa sa štampanim polovima
Ovaj sistem je u stvari sistem za besprekidno napajanje električnom energijom. NJegove najbitnije
karakteristike su: konstantna sinhrona frekvencija pod punim naponom; velika inercija rotora; dugo
vreme startovanja; mala polazna struja; mogud pogon na dizel-gorivo; nominalni obrtni moment pri
malim brzinama; trofazne motor-generatorske grupe sa štampanim polovima se prave za snage do
300kVA.
Rotacioni UPS sistem
TROF A ZN O NA P A JA WE
DC M OTOR
GEN ERA TOR
TROF A ZN I I ZL A Z
K A P OTRO[ A ^ U
AC MOTOR
AC GEN ERA TOR
BA TERI JA
Blok-šema rotacionog UPS sistema
Rotacioni UPS sistem sa ispravljačem
TROF A ZN O NA P A JA WE
TROF A ZN I
I ZL A Z
DC
MOTOR
AC MOTOR
GEN ERAT OR
OSOVI NA
I SP RA VQ A ^
BA TERI JA
Blok-šema rotacionog UPS sistema sa ispravljačem
K A [ TI ] E NOM
P OT RO[ A ^ U
Engine generator
Zaseci
Zaseci su povremeni poremedaji napona uzrokovani
uobičajenim
operacijama
uređaja
sa
energetskom
elektronikom pri kojim dolazi do komutacije struje iz
jedne faze u drugu. To su npr. AC/DC konvertori. Tokom
komutacije, u jednom trenutku postoji kratak spoj
između dve faze koji obara napon ka nuli onoliko
koliko mu impedansa sistema dozoljava.
Uzroci
-Redovne operacije elektronske opreme.
Posledice
Loš ili pogrešan rad mikroproceorskih uređaja. Ako
naponski talas dostigne nultu vrednost više puta u
toku jedne periode, takt mikroprocesora se može
povećati, a rad mikroprocesora ubrzati ili postati
nepogodan
za
pogon,
što
može
dovesti
do
nekontrolisanog gašenja pogona.
Šum
Šum se definiše kao nepoželjan električni signal
širokog frekevencijskog opsega, ispod 200KHz, koji je
nadodat na naponski ili strujni talas u faznim
provodnicima, a može se javiti i u neutralnom
provodniku i telekomunikacionim vodovima. Ponekad se
kaže
da
šum
nastaje
usled
brzih
uzastopnih
tranzijenata
koji
prate
naponski
signal
celim
njegovim
tokom.
Amplituda
ovih
tzv.
brzih
tranzijenata je obično mnogo manja nego amplituda
izolovanog tranzijenta. Šumovi se u stvari sastoje od
svih nežeqenih poremećaja naponskog signala koji se
ne mogu klasifikovati ni kao harmonici ni kao
tranzijenti.
Prisustvo šuma u talasnom obliku signala
Uzroci
Šum
u
elektroenergetskim
prouzrokovan:
mrežama
može
biti
-uređajima energetske elektronike
-elektrolučnim pećima, elektrozavarivačima
elektrolušnim aparatima
i
uopšte
-električnim motorima
-udaljenim atmosferskim pražnjenjima
-neprikladno uzemljenje koje ne uspeva da sprovede
šum iz mreže često pogoršava probleme koji su u vezi
sa šumom.
Posledice
Iako manje štetan nego veliki brzi tranzijenti,
električni šum može prouzrokovati mnoge probleme. Šum
remeti pravilan rad osetljivih elektronskih uređaja
kao što su mikroračunari i programabilni kontroleri,
a može ometati i operacije komunikacionih uređaja.
Pošto električni šum sadrži visoke frekvencije, on
može poremetiti normalan protok podataka unutar
računara ili otežati razmenu podataka između više
računara.
Većina proizvođača elektronske opreme zato ugrađuje
filtre koji zaustavljaju veći deo šuma koji dolazi iz
mreže. Ali ako je uzemljenje neadekvatno, šum može
proći u sistem preko njega.
Motori su, generalno, otporni na pojavu šuma jer šum
ima malu amplitudu, pa je energija kojom bi se mogao
poremetiti rad motora mala. Ali motori kontrolisani
elektronskim
uređajima
i
mikrokontrolerima
su
ugroženi jer su takvi uređaji osetljivi na šum.
Inkadescentni i fluorescentni izvori svetlosti sa
standardnim
balastom
nisu
osetljivi
na
šum.
Fluorescentni izvori sa elektronskim balastom i
izvori sa električnim pražnjenjem koriste elektronske
komponente da bi stvorili napon visoke frekvencije i
amplitude potreban za stvaranje luka. Ove komponente
mogu biti ugrožene šumom što dovodi do treperenja ili
restartovanja sijalice.
Distributivna
oprema,
izuzimajući
opremu
sa
elektronskim komponentama (kao što su neke vrste
automatskih prekidača) uglavnom nije ugrožena šumom.
NESIMETRIJA NAPONA
Pomeraj nulte tačke trofaznog sistema napona, koji karakteriše prisustvo napona nultog
redosleda u nesimetričnom sistemu fazora napona pojedinih faza. Definiše se kao procentualni odnos
napona nultog ( V0 ) i direktnog redosleda ( Vd ):
V R  VS  VT
V
v0  0 100 
100 
Vd
V R  aVS  a 2 VT
V0
100 [%] ,
Vn
gde su V R , VS i V T fazori napona faza R, S i T, a = exp(j2/3), a Vn  Un
vrednost nazivnog faznog napona uravnoteženog trofaznog sistema.
3 je efektivna
Nesimetrija trofaznog sistema napona definiše se kao procentualni odnos napona inverznog
( Vi ) i direktnog redosleda ( Vd ):
V R  a 2 VS  aVT
Vi
V
vi 
100 
100  i 100 [%] .
Vd
Vn
V R  aVS  a 2 VT
Pri normalnim pogonskim uslovima desetominutna srednja efetkivna vrednost inverzne
komponente napona ne sme, kod 95 % srednjih vrednosti svakog nedeljnog (sedmodnevnog)
intervala, prelaziti 2 % odgovarajude direktne komponente. U mrežama na koje su priključeni
jednofazni ili dvofazni potrošači, pojavljuju se na trofaznim mestima predaje nesimetrije i do 3 %.
Norma EN 50160 sadrži samo vrednosti za inverznu komponentu, jer je samo ona važna za
analizu mogude smetnje aparatima priključenim na mrežu, pri čemu se analiziraju istovremeno i
amplitude i fazni stavovi.
Prikaz neuravnoteženog sistema napona
Glavni izvor neuravnoteženosti napona, koji su ispod 2%, su jednofazna opteredenja
trofaznih vodova. Može se javiti i kao rezultat pregorevanja osigurača jedne faze na trofaznoj
kondenzatorskoj bateriji. Teže neuravnoteženosti (vede od 5%) su prouzrokovane okolnostima na
svakoj pojedinačnoj fazi.
Ilustracija neuravnoteženosti na bazi odnosa nulte i inverzne komponente napona prema direktnoj
komponenti napona
SVETLOSNI FLIKER
Jedan od mnogih aspekata kvaliteta električne energije koji može imati uticaj na potrošače
je varijacija napona koja uzrokuje pojavu zvanu svetlosni fliker. Fluktuacije napona (flikeri) su
periodične varijacije anvelope napona ili serija nasumičnih promena napona, pri čemu se amplituda
nalazi u granicama od 0.9 do 1.1r.j. (prema ANSI standardu). Frekvencijski opseg flikera je od 0 do
25Hz. Termin fliker potiče od uticaja fluktuacije napona na izvore svetlosti, kada ljudsko oko
primeduje treperenje (flicker). Fluktuacije napona predstavljaju elektromagnetsku pojavu, dok je
treperenje (flicker) njihova nepoželjna posledica. Ipak, naponski fliker se u literaturi i standardima,
ustalio kao naziv koji opisuje ovu pojavu.
Svaki pad napona bilo da je uzrokovan kvarom ili uključenjem vedeg potrošača u
(električnoj) blizini izvora svetla dovodi do njegovog primetnog slabljenja u vidu smanjenja svetlosnog
fluksa. Međutim nije svako smanjenje svetlosnog fluksa fliker. Svetlosni fliker se ima onda kada se
naponske promene dešavaju jedna za drugom, u sukscesiji, sa određenom frekvencijom ponavljanja,
te dovodi do iste takve sukscesivne promene svetlosnog fluksa, što, kako su pokazala istraživanja
stvara neprijatan osedaj i uznemirenost kod ljudi. Duži i intenzivniji flikeri dovode do migrena
(glavobolja), a kod epileptičara čak i do napada epilepsije.
Istraživanja su pokazala da ljudsko oko zapaža varijacije osvetljenja manje od 1%. Ova
osetljivost oka na varijacije osvetljenja zavisi od nivoa svetlosti tako da se pri slabijim osvetljenjima
ima manja a pri jačim osvetljenjima veda osetljivost. Usled toga de u uslovima normalnog unutrašnjeg
osveljenja svaka promena svetlosnog fluksa od 1%, uzrokovana iznenadnom varijacijom napona,
sigurno privudi našu pažnju.
Ilustracija flikera
Jedna vrlo bitna fizička osobina oka je granica u opažanju veoma brzih događaja.
Mehanizam pretvaranja svjetlosnog signala u nervni impuls traje određen, konačan, vremenski
period, tako da mozak ima određenu vrstu mehanizma usrednjavanja koja "pegla" vremenski zastoj
između dva nervna impulsa, činedi da slika koju vidimo bude kontinualna a ne istrzana ili iscepkana.
To praktično znači da događaj koji bi se prikazao vrlo kratko između dva "procesiranja" signala u
mozgu ne bi bio opažen. Kao rezultat ovog automatskog usrednjavanja slike koje se prikazuju jedna
za drugom, velikom brzinom, se čine kao da su kontinualna radnja, što predstavlja efekat na kome
počiva filmska industrija. Pomenute praznine u opažanju, čije je trajanje oko 50ms (1/20 sekunde),
čine se popunjenim jer se na neki način vrši zadrška dobijenog signala dok ne dođe novi i to sa
pomenutim efektom usrednjavanja koji je ustvari interpolacija između novog i starog signala iz oka.
Između ostalih, to je i jedan od razloga izbora 50Hz-nog (tj 60Hz-nog) sistema napajanja koji naše
osvetljenje i TV napaja tako da su slike koje opažamo dovoljno brze da se ne primeti njihova
diskontinualnost.
Da bi se shvatio pojam svetlosnog flikera treba još pojasniti kako rade izvori svetlosti.
Različite vrste izvora (sa užarenom niti, fluo-cijevi, lučne lampe) imaju različito reagovanje na
varijaciju napona. Izvori svetla sa balastom poseduju određenu vrstu stabilizacije snage koju vuku iz
mreže pa su oni nešto manje osetljivi na varijacije napona. Izvori sa užarenom niti se ponašaju kao
otpornici, te je svetlosni fluks koji daju srazmeran kvadratu napona. Sem toga njihova otpornost
zavisi i od radne temperature. Ova poslednja pojava je značajna samo jedan vrlo kratak vremenski
period po uključenju, jer je termička inercija užarenog vlakna vrlo mala. Ovakav odnos između
napona i svetlosnog fluksa dovodi do toga da su svetlosni izvori sa užarenom niti najosetljiviji na
varijacije napona. Na slici se vidi kriva svetlosnog fluksa odmah po uključenju svjetlosnog izvora sa
užarenom niti u 60Hz-noj mreži.
Nakon kratkotrajnog zagrevanja od oko 70ms, što je potpuno neprimetno za ljudski vid,
svetlosni fluks dobija stalnu vrednost. Ipak, ovo nije konstantna ved fluktuirajuda vrednost.
Frekvencija fluktuiranja je 120Hz, jer se maksimum svetlosnog fluksa ima i za maksimum i za
minimum napona, tj. dva puta u toku periode. Ipak ovakav fliker je potpuno neprimetan jer je suviše
brz da bi ga ljudsko oko moglo opaziti.
Svi napred pomenuti faktori zajedno određuju koja je verovatnoda da de dati nivo flikera biti
opažen. Naučnim istraživanjima na određenom uzorku ljudi određen je prag opažaja svetlosnog
flikera. Uzevši u obzir individualne razlike u opažanju ovaj prag se definiše kao nivo flikera koji primeti
bar 50% ispitanika. Dosta ovakvih ispitivanja je urađeno i na osnovu njih je dobijena jedna
standardna kriva koja opisuje prag opažaja svetlosnog flikera u odnosu na njegovu frekvenciju. U tim
ispitivanjima se došlo do zaključka da prag opažaja zavisi ne samo od frekvencije promene svetlosnog
fluksa ved i od tipa promjene. Tako se ustanovilo da se stepenaste promene mogu opaziti pri nižim
vrednostima nego kontinualne promene, tj. stepenaste promene nivoa osvetljenosti imaju niži prag
opažaja i to pogotovo za niže frekvencije flikera kada se sa kontinualnim promenama oko uspeva
brže adaptirati.
Najniži prag opažaja se ima na frekvencijama od oko 8.8 Hz i sa tom frekvencijom se čak i
promene napona od 0.2% (samo 0.46V za 230V napajanje) mogu opaziti. Promene efektivne
vrednosti napona više frekvencije se nešto slabije opažaju usled termičke inercije užarene niti i
pomenutog procesa usrednjavanja koje se vrši u ljudskom mozgu.
Kao što je ved rečeno pojedinačni događaji kao što su polasci motora ili pokretanja nekog
proizvodnog procesa stvaraju promene u naponu ali se ne mogu smatrati uzrokom svetlosnog flikera
iz razloga što su takve promene relativno retke ili ne toliko velike da stvaraju probleme sa
treperenjem svetala.
Uzroci flikera su velika opteredenja čija se vrednost periodično menja, tj. fluktuira, sa
frekvencijom ponavljanja u blizini maksimalne osetljivosti ljudskog oka, tj. oko 10 ciklusa u sekundi.
Klasičan primer ovakvog opteredenja su elektrolučne pedi, kod kojih je slučajan karakter promene
struje opteredenja usled stohastičke prirode električnog luka. Ove promene struje, bez obzira što su
slučajnog karaktera sadrže znatne komponente koje fluktuiraju sa frekvencijom od 1 do 20 perioda u
sekundi. Kakve de biti struje zavisi od mnogo slučajnih parametara, ali i od toga u kom je stadijumu
proces topljenja rude. Efektivna vrednost struje nije konstantna ved se menja sa frekvencijom od oko
8Hz (ima se osam pikova struje u sekundi). Očigledno je da de ovakva stuja dovesti do deformacije
napona, koji de takođe imati osam pikova u minuti. Bez obzira što promene efektivne vrednosti
napona nede biti tako izrazite kao promene efektivne vrednosti struje, one de ipak biti više nego
dovoljne da dovedu do svetlosnog flikera.
Elektrolučna ped locirana u urbanoj zoni, priključena na jaku distributivnu mrežu, stvarade
flikere ukoliko je opteredenje reda 1MW ili više. Elektrolučne pedi priključene na slabiju mrežu mogu
uzrokovati probleme i sa manjom snagom. Pedi izuzetno velike snage mogu stvarati probleme čak i
ako je mreža jaka, pa je neophodna ugradnja opreme koja de nastale probleme ublažiti tj. svesti ih na
dozvoljeni minimum.
Drugi, doduše dosta blaži, ali zato za naše uslove češdi problem jesu pilane sa
elektromotornim testerama. Ovi pogoni se sastoje od reznih ploča pogonjenih velikim asinhronim
motorima. Kako se komadi drveta dodaju u neravnomernim vremenskim intervalima, što dovodi do
naglog porasta struje opteredenja sa struje praznog hoda na nominalnu struju, može dodi do
svetlosnog flikera u opsegu osetljivosti ljudskog oka. Kako se ovakvi pogoni nalaze najčešde u seoskim
područjima, često priključeni na niskonaponsku distributivnu mrežu, oni mogu postati uzrok
svetlosnog flikera u celoj oblasti. Na slici je prikazan naponski i strujni dijagram jednog ovakvog
potrošača.
Još jedan izvor svjetlosnog fluksa predstavljaju elektrolučni aparati za zavarivanje. Oni
takođe imaju struju nepravilnog oblika i to u nepravilnim vremenskim intervalima, što zavisi od
procesa varenja. Premda je ova struja dosta manja nego kod elektrolučnih pedi, proces je sličan - radi
se struji električnog luka. Ovi aparati su dosta česti u zanatskim radnjama, koje su najčešde
priključene na niskonaponsku distributivnu mrežu zajedno sa ostalim potrošačima. To neminovno
dovodi do svetlosnog flikera u instalacijama potrošača kod koga se nalazi aparat. Ipak i drugi
potrošači na istom distributivnom niskonaponskom izvodu mogu osetiti neugodan fliker, naročito ako
su u blizini pomenutog potrošača. Ovaj problem je još izraženiji ako potrošači ved imaju problem sa
niskim naponom usled neodgovarajudih preseka ili dužina vodova.
Ostrvski sistemi, napajani dizel generatorima relativno male snage, mogu stvarati svetlosni
fliker u procesu proizvodnje električne energije. Tako npr. usled loše regulacije dotoka goriva može
dodi do varijacija efektivne vrednosti napona što može dovesti do svetlosnog flikera.
Moderne metode za merenje svetlosnog flikera su zasnovane na standardu IEC 868,
Flicermeter Functional and Design Specification, iz 1986 godine. Ovaj standard je definisao kakve
funkcije mora imati intrument koji de meriti fliker.
Blok dijagram ovog uređaja je prikazan na slici. Instrument prati naponski signal jedne faze,
koji se propušta kroz ispravljač, filtere i uslovna logička kola da bi se dobio signal koji je
proporcionalan efektivnoj vrednosti napona. Semplovanje se vrši 50 puta u sekundi. Ovaj signal se
dalje obrađuje tako što se odstranjuje osnovni nivo signala da bi ostale samo varijacije efektivne
vrednosti napona. Nakon toga se dobijeni signal propušta kroz red filtera koji treba da aproksimiraju
krivu praga opažaja flikera, kao što je kriva na slici koja odgovara standardu PSE 0600.4100.
Dozvoljene amplitude flikera u funkciji njegove frekvencije shodno standardu PSE 0600.4100
Izlazni, rezultantni signal iz ovog uređaja se naziva trenutna jačina flikera P, i ima vrednost
1.0 na pragu vidljivosti flikera, bez obzira na vrednost frekvencije flikera. Ovako dobijeni signal se
dalje može skladištiti za potrebe statističke obrade i analize kao što je npr. određivanje srednje
vrednosti. Ovaj standard ne definiše kakve statističke obrade treba izvršiti ali ostavlja takvu
mogudnost.
Međutim ved 1991 IEC je izdao standard 868-0, Flickermeter part 0: Evaluation of flicker
severity, koji je definisao potrebne statističke analize, kao i kriterijume za maksimalno prihvatljivi
nivo flikera u sistemu 230V, 50Hz. U ovom dokumentu se opisuje statistička analiza zasnovana na
desetominutnom uzorku naponskog signala koji se koristi za izračunavanje parametra PST kratkotrajni indeks jačine svetlosnog flikera.
Ovaj indeks se izračunava kao kombinacija pet procentualnih vrijednosti, tj. vrijednost P
koja premašuje za 50%, 10%, 3%, 1% i 0.1% u toku tih 10 minuta.
PST  0,0314P0,1  0,0525P1  0,065P3  0,28P10  0,08P50
U ovom slučaju vrijednost PST od 1.0 predstavlja fliker koji za vedini posmatrača predstavlja
neugodnost.
Ispod ovog nivoa može postojati fliker koji je primetan, ali bi trebalo da ne predstavlja
neprijatnost. U slučajevima kada je fliker promenljive vrijednosti, na dužem vremenskom planu, tj.
duže od pomenutih 10 minuta, odabiranje se može vršiti na dužem vremenskom intervalu. Iz takvog
merenja se izračunava parametar PLT - long term index, koji predstavlja kubnu srednju vrednost više
PST vrednosti.
Na ovaj način se povremeni intervali neugodnog flikera mogu kvantifikovati.
IEC je 1994 god. reorganizovao numeraciju svojih standarda, tako da se sada standardi o
flikerima nalaze u dokumentima IEC 61000-3 i 61000-4-15. U suštini standardi se nisu promenili, ved
je samo promenjena numeracija u skladu sa novom praksom obeležavanja standarda.
IEEE ima dva standarda koja se bave flikerima, i to su IEEE 141 i IEEE 519, ali se i oni kredu ka
usvajanju pomenutih IEC standarda. Trenutno radne grupe IEEE i IEC rade zajedno na stvaranju
jedinstvenog standarda za sistem 120V, 60Hz.
Standard EN 50160
Treperenje (fliker) – vidom primetno treperenje izvora svetlosti uz vremensko kolebanje
gustine fluksa ili spektralne raspodele.
Jačina treperenja – intenzitet smetnji izazvanih svetlosnim treperenjem koji se po UIE-IEC
postupku za merenje treperenja ocenjuje i utvrđuje pomodu slededih veličina:
 kratkotrajna jačina treperenja (Pst) merena u toku desetominutnog intervala (st- short
time)
 dugotrajna jačina treperenja (Plt) koja se na osnovu niza od 12 vrednosti Pst tokom
vremenskog intervala od 2 sata računa na osnovu obrazca:
Pri normalnim pogonskim uslovima dugotrajna jačina treperenja, izazvana promenama
napona, ne sme tokom bilo koje sedmice u godini prelaziti vrednost Plt = 1.
Napomena: Reakcija na treperenje je subjektivna i može biti veoma različita, što zavisi od
uzroka treperenja i od razdoblja u kojem dolazi do treperenja. U pojedinim slučajevima smetnje su
mogude ved kod vrednosti Plt = 1, dok u drugim slučajevima smetnji nema ni pri velikim vrednostima
Plt.
Download

Preuzmi fajl