ЈП ЕПС - ЛИСТ ПРИВРЕДНОГ ДРУШТВА ЗА ДИСТРИБУЦИЈУ ЕЛЕКТРИЧНЕ ЕНЕРГИЈЕ „ЕЛЕКТРОДИСТРИБУЦИЈА БЕОГРАД“ Д.О.О. БЕОГРАД
БРОЈ
511 |
НОВЕМБАР 2013.
|
ГОДИНА LIII
|
ПРВИ БРОЈ ЛИСТА ЈЕ ИЗАШАО 1960. ГОДИНЕ
|
ISSN 1452 - 0753
03-04 | уводник
и би репрограм ...
брига пословодства за ток акције
12-13 | ТЕМА МЕСЕЦА
безбедно пењање на стуб
Оснивач Привредног друштва
ЈП Електропривреда Србије
САДРЖАЈ
В.д. генералног директора:
Александар Обрадовић
03-04
уводник
И би репрограм...
05
из епс-а
Спремни за зиму
06
из еДБ-а
Одржана прва седница
07
АКТУЕЛНО
За стабилно и квалитетно напајање
08-09
Издавач:
Привредно друштво
за дистрибуцију
електричне енергије
„Електродистрибуција - Београд” д.о.о. Београд
Директор Друштва:
Зоран Рајовић
Главни и одговорни уредник:
Миланка Стојанић
Новинар:
Тања Зорановић
Сарадник:
Петар Радовановић
Уређивачки одбор:
Миланка Стојанић, Тања Зорановић,
Невенка Бошковић, Татјана Пантић,
Иван Илић, Дарко Недовић и Богољуб Радуловић
Адреса редакције:
11000 Београд, ул. Масарикова 1-3
Телефони:
011 340 50 12
011 340 52 30
Централа: 011 361 67 06
Локали: 1612, 1630
e-mail: [email protected]
www.edb.rs
Графичка припрема:
Владимир Н. Крајновић
Штампа:
„Calibris” д.о.о. Београд
Тираж:
2000
Електронско издање листа “ЕДБ”
налази се на адреси: www.edb.rs
као и на “ЕДБ” интранет порталу,
на страници “Обавештења”
CIP - каталогизација у публикацији
Народна Библиотека Србије,
Београд 658 (497.11)
Месечно:
ISSN 1452 - 0753 = Eлектродистрибуција
(лист) COBISS.SR-ID 18118658
2
актуелно
Ускоро за крађу поклопца шахта и до осам година затвора
10
на лицу месту
Нове трафостанице на „старим“ адресама
11
У СЛИЦИ И РЕЧИ
Брзом интервенцијом спречена хаварија
12-13
ТЕМА МЕСЕЦА
Безбедно пењање на стуб / Двадесет пет година у служби запослених
14-15
форуми
Електроенергетика је кључ развоја / ЕПС може и мора бити бољи
16
дешавањА
Топло време уштедело енергенте
17
дешавањА
Интерна провера свих система / Показна вежба пружања прве помоћи
18
актуелно
Припреме за даље отварање тржишта
19
СИНДИКАТИ
Финалне припреме за тржишну утакмицу
20
дешавањА / ШАХОВСКЕ ВЕСТИ
Научним радом до одговора / Четврти у Квалитетној лиги Београда
21
кутак за пензионере
Ново руководство за нове подухвате
22
ИЗ ИСТОРИЈЕ ЕДБ-а
Отворен полигон за обуку
23
БЕОГРАДСКЕ ЗВЕЗДИЦЕ
Родна кућа Мике Аласа
Од 15. августа до 30. новембра у Србији је трајала акција репрограма старог дуга за утрошену
електричну енергију. Овај финални репрограм био је последња прилика да неплатише реше
нагомилане дугове.
Н
ајповољнији али и последњи репрограм
који је 15. августа ЕПС понудио купцима како
би се на рате или одједном, заувек решили
бремена старог дуга, трајао је до суботе 30.
новембра. Али, због невероватних гужви у последњим
данима трајања акције, Електродистрибуција Београд је
на свих девет пунктова широм отворила своје шалтере и у
недељу, првог децембра. Зато што је то у Србији тако. Све
се оставља за последњи дан, па и за дан после. У шалтер
салама је, највише због наших нарави, последњих дана
акције било неиздрживо. Као у кошници.
И док су се сви бавили дужницима и њиховим
проблемима, подразумевало се да ће запослени у
електродистрибуцијама Србије тај огроман посао
одрадити са одговорношћу са којом су и раније
поступали у изузетним приликама. Радило се продужено,
викендима, шалтерска места су попуњавана запосленима
из сродних служби, свуда где је то физички било могуће,
до максималних капацитета шалтер – сала, а све да би
купци били задовољни и у прописаном року измирили
дуговања.
О томе колике су гужве биле у задњих пет дана
акције говори и податак да је током целог лета у Београду
свега нешто више од двадесет хиљада купаца уговорило
репрограм, а само током тих пет дана репрограм је
потписало скоро двадесет хиљада купаца. Изгледало је
као да су се дужници тек пробудили и схватили да они
који не потпишу репрограм више неће добити никакве
Зоран Рајовић
БРОЈ 511 | НОВЕМБАР 2013.
Уводник
И би репрограм ...
Брига пословодства за
ток акције
У више наврата током трајања акције
директор Зоран Рајовић апеловао је на дужнике да
искористе прилику, склопе репрограм и под условима
који им највише одговарају исплате заостали дуг за
утрошену електричну енергију.
Такође, у свакодневним контактима са
сарадницима који су најдиректније били укључени
у ток акције, пословодство је осмишљавало начине
обавештавања купаца о условима репрограма, као
и значају акције. Уочени недостаци отклањани су у
ходу па су тако још на самом почетку прихваћене
препоруке ресорног министра, проф. др Зоране
Михајловић, да се и утуженим купцима омогући
склапање репрограма, као и да наши запослени
посећују старе, немоћне и непокретне купце, како
би и они могли да искористе ову могућност. Купци
су позивани телефоном и подсећани да је трајање
акције временски ограничено и да је нужно да
искористе понуђену повољност и реше се баласта
старог дуга. Наравно, све време трајања акције
шалтер сале радиле су пуном паром, са продуженим
радним временом и повећаним бројем извршилаца.
- Крајње је време је да се новац који је „заробљен“
код дужника уложи у одржавање и унапређење
дистрибутивног система, како би се обезбедило
сигурно снабдевање свих купаца и редовне платише
биле у центру пажње, а да сви који своје обавезе
не измирују на време буду ефикасно искључивани
са мреже. Једном речју, да се у овој области једном
заувек уведе ред - истакао је директор Зоран Рајовић
у једном од саопштења упућеног јавности.
повластице. Неки купци су захтеве предали у последњем
тренутку, па како није било времена да се захтеви обраде и
потпишу уговори, током прве недеље децембра позивани
су да заврше комплетну процедуру.
Током трајања акције закључена су 45.282 уговора о
репрограму старог дуга за утрошену електричну енергију.
Скоро половина дужника одлучила се за опцију отплате
шездесет одсто дуга и отпуст остатка од четрдесет
одсто, тачније 20.184 купца. Следе затим купци који су
се одлучили да дуг плате на дванаест рата, њих 15.988,
3
а најмањи број дужника, 225, плаћаће дуг наредну
деценију, односно у 120 рата.
Највећи број уговора, 43.663, склопила су
домаћинства, а што се тиче потрошача из категорије
привреде, на ниском напону склопљено је 1.579 уговора,
а на средњем само 40.
Уколико купци који су склопили споразум буду
поштовали обавезе и редовно месечно буду измиривали
рате за заостала дуговања, Електродистрибуција
Београд наплатиће 3 милијарде 832 милиона динара.
Домаћинства су закључила споразуме за 2 милијарде
и 861 милион динара, купци на ниском напону за 619
милиона динара, а на средњем напону за 352 милиона
динара.
Од свих дуговања укупно је отпуштено око једну
милијарду динара. Домаћинствима је отпуштено нешто
више од 745 милиона динара, купцима на ниском
напону отпуштено је око 204 милиона динара, а на
средњем напону око 50 милиона.
Подаци о финансијским ефектима репрограма
могу претрпети измене јер, подсећамо, ако купац не
измири две узастопне рате и после упозорења, уговор
о репрограму биће раскинут и обрачунаће се целокупан
дуг с каматом као да споразум није ни закључен.
Престоничка дистрибуција ће од неплатиша и
даље потраживати око једанаест и по милијарди
динара на име дуга, као и нешто мање од 5 милијарди
дуга, колико је заједно у репрограму и колико дугују
фирме у реструктурисању. Тачније, дуг домаћинстава
је око 3 милијарде и шесто милиона, плус дуг који је у
репрограму од око 2 милијарде и 810 милиона динара.
Дуг купаца из категорије привреда је нешто мањи од
8 милијарди динара, плус дуг који је у репрограму од
око 835 милиона. Наравно, не сме се заборавити ни
дуг фирми у реструктурисању од око 1 милијарде и 173
милиона динара.
Током децембра дужнике који нису потписали
репрограм дуга за утрошену електричну енергију очекује
поступак принудне наплате, па ако после петнаест дана
по добијању опомене за измиривање обавеза не буду
платили рачуне, на њихова врата закуцаће извршитељи.
Ако се дуговања ни тада не измире, на сцену ступају
тужбе, судски поступци и принудне наплате. Било како
било, дуг се мора платити.
М. Стојанић
4
Први на удару
Повећан обим посла током трајања
акције „сручио“ се и на запослене у
Информативном центру ЕДБ-а. Њихов
број је повећан сразмерно техничким
могућностима, продужено је и радно време,
али у више наврата је долазило до загушења
телефонских линија и чекања до јављања
оператера. Ипак, захваљујући повећаном
ангажовању запослених у Инфоцентру, као и
разумевању купаца са друге стране телефонске
жице, готово сви су добили жељене одговоре
љубазних оператера. Оператери су давали
не само редовне информације, већ и оне из
делатности снабдевача. Такође, оператери
Информативног центра преузели су на себе
задатак да позову све дужнике из категорије
вирманских потрошача, како би их подсетили
на висину дуга и могућност да се уз олакшице
које је понудила Електропривреда Србије
реше дуговања.
М. С.
са седницА уо епс-а
С
а захлађењем очекује се и већа потрошња
електричне енергије. УО је донео одлуку
којом се утврђују јединствени услови за
поступање ПД за дистрибуцију електричне
енергије у поступку накнаде штете настале неовлашћеним
преузимањем електричне енергије.
За девет месеци ове године проточне хидроелектране
у систему „Електропривреде Србије“ произвеле су
милијарду киловат – часова више него у истом периоду
прошле године, а само током октобра производња из ових
капацитета већа је за 82 милиона kWh – рекао је Драган
Влаисављевић, директор Дирекције ЕПС-а за трговину
електричном енергијом, на седници Управног одбора ЈП
ЕПС, одржаној 31. октобра.
На седници којом је председавао др Аца Марковић,
председник УО ЕПС-а, а којој је присуствовао и Дејан
Трифуновић, помоћник министра енергетике, развоја
и заштите животне средине, указано је да има довољно
воде у акумулацијама и залиха угља на депонијама,
те да се тек са захлађењем очекује и већа потрошња
електричне енергије. Влаисављевић је истакао да се и за
почетак децембра очекује веома добро стање депонија
угља у термоелектранама, као и у акумулацијама. Додао
је да је припремљеност за зиму на завидном нивоу и да се
не очекују проблеми.
Зоран Божовић, директор Дирекције ЕПС-а за
производњу енергије, саопштио је детаљне податке о
завршеним ремонтима у производним капацитетима.
Он је указао и да су сва постројења за грејање градова
припремљена, те да се само чека да топлана у Новом
Саду да налог за укључење ТЕ-ТО „Нови Сад“. Божовић је
нагласио да је набавка резервних делова за површинске
БРОЈ 511 | НОВЕМБАР 2013.
копове горући проблем, те је веома важно решити
потешкоће у помоћној механизацији у РБ „Колубара“.
- О свему су обавештени и пословодство ЕПС-а и
Министарство енергетике, али је неопходно што пре
усвојити ребаланс Плана пословања за 2013. годину –
рекао је Божовић. – Један од проблема је и дуго чекање
на решавање жалби код Комисије за заштиту права
понуђача, што додатно отежава поступке јавних набавки.
из епс-а
Спремни за зиму
Осудили напад
Менаџмент и Управни одбор ЕПС-а најоштрије
су осудили брутални напад на Зорана Рајовића,
директора ПД „Електродистрибуција Београд“ члана
УО ЕПС-а. Директора ЕДБ-а Зорана Рајовића напале
су непознате особе 5. новембра испред стана, док се
враћао са посла, и нанеле му тешке телесне повреде.
Челни људи ЕПС-а уверени су да ће надлежни државни
органи утврдити ко су починиоци овог тешког напада
и да ће нападачи бити адекватно кажњени, у складу са
законима Републике Србије.
Запослени у „Електропривреди Србије“, од
монтера, преко рударства, па све до директора, раде у
тешким условима и често су мете претњи и напада, а у
многим ситуацијама живот им је угрожен - саопштили
су УО ЕПС-а и пословодство. – Менаџмент ЕПС-а
захтева од надлежних државних органа да пооштре
прописе и спроведу све законске мере како би радници
ЕПС-а били безбедни док савесно обављају своје
послове.
5
Жељко Марковић, директор Дирекције ЕПС-а за
дистрибуцију
електричне
енергије,
представио
је осмомесечну реализацију планова одржавања
електроенергетских објеката у привредним друштвима
за дистрибуцију.
Чланови УО ЕПС-а усвојили су и одлуку о продужетку
привременог финансирања ПД „ЕПС Снабдевање“ до
доношења Годишњег програма пословања за 2013.
годину. УО ЕПС одлучио је и да се мала хидроелектрана
„Првонек“ у Врањској Бањи, снаге 910 киловата, пребаци
у неновчани улог у Привредно друштво „ЕПС Обновљиви
извори“. По препоруци Министарства енергетике,
развоја и заштите животне средине УО је донео одлуку
којом се утврђују јединствени услови за поступање ПД
за дистрибуцију електричне енергије у поступку накнаде
штете настале неовлашћеним преузимањем електричне
енергије по рачунима урађеним на основу записника о
неовлашћено преузетој електричној енергији.
УО ЕПС-а је 5. новембра одобрио
одлуку
о
закључивању
уговорног
споразума за Другу фазу Пројекта ТЕ „Костолац Б“, којим
су предвиђени изградња новог блока Б3 од 350 мегавата
и проширење капацитета копа „Дрмно“ са девет на
12 милиона тона угља годишње. Укупна вредност ове
инвестиције је 715,6 милиона долара, а нови блок
требало би да буде на мрежи крајем 2019. године. Уговор
се односи на спровођење Споразума о економској и
техничкој сарадњи у области инфраструктуре између
Владе Народне Републике Кине и Владе Србије.
На седници одржаној 20. новембра усвојени су
годишњи планови пословања ЈП ЕПС и ПД за 2014. годину,
а одобрена је и информација о Студији оправданости
изградње трећег блока у ТЕ „Костолац Б“, коју је урадио
„Енергопројект – Ентел“.
А. Б. М.
(„kWh“)
НОВИ САЗИВ СКУПШТИНЕ ПД „ЕДБ“
из едб-а
Одржана прва седница
П
рва седница новог сазива чланова Скупштине
Привредног друштва „Електродистрибуција
Београд”, одржана је 22. новембра.
Подсећамо, наиме, да је Управни одбор
„Електропривреде Србије“, на седници одржаној
крајем септембра, донео одлуку о измени овлашћених
представника оснивача којом се мењају представници ЈП
ЕПС из реда истакнутих стручњака и других афирмисаних
лица у делатностима од значаја за електропривреду, као
и представника из реда запослених, а који су надлежни
да одлучују о питањима из делокруга рада Скупштине
Привредног друштва „Електродистрибуција Београд“.
Овим су уједно престала овлашћења Марку
Стојановићу, др Драгану Ковачевићу и Ратку Богдановићу,
дотадашњим представницима Скупштине ПД ЕДБ.
За нове Овлашћене представнике именована је
Татјана Обрадовић, дипломирани економиста, запослена
у ЈП ЕПС-у као главни стручни сарадник за план, аналитику
6
и извештавање, у Дирекцији за управљање и контролу
набавки. Такође, новоименован је и Радослав Вујовић,
дипломирани правник, иначе, заменик генералног
секретара Народне скупштине Републике Србије, као и
Жарко Крешић, службеник у београдској фирми „Футура
плус“.
На седници одржаној 22. новембра Скупштина
Друштва је, између осталог, размотрила и потом
усвојила иницијативу за покретање поступка статусне
промене „Електродистрибуција Београд“ припајањем ПД
за изградњу електроенергетских објеката „Електроизградња“ д.о.о. Београд. У том смислу чланови Скупштине
су донели закључак којим подржавају предузимање
активности на начин и по поступку прописаном
позитивним прописима и општим актима „Електропривреде Србије“, „Електродистрибуције Београд“ и
„Електродизградње” Београд.
Т. Зорановић
РЕКОНСТРУКЦИЈА СРЕДЊЕНАПОНСКОГ ДАЛЕКОВОДА
складу са захтевима ЕПС-а који, између
осталог, подразумевају замену дотрајалих
дрвених стубова далековода бетонским, где
услови дозвољавају, као и да време трајања
безнапонског стања на конзуму не буде дуже од дванаест
часова на годишњем нивоу, ПД „Електродистрибуција
Београд“ је почетком јуна отпочела реконструкцију
надземног дела средњенапоснког (35 kV) далековода
„365 – Железник огранак“. Наиме, услед дотрајалости
опреме и проводника, дешавали су се кварови на овом
воду, па је конзум у Железнику често остајао без напајања
електричном енергијом.
Да би се обезбедила већа поузданост у раду и већа
пропусна моћ далековода, ЕДБ Дирекција планирања и
инвестиција је израдила Пројектни задатак реконструкције вода у дужини од 2600 метара, који је подразумевао
замену постојећих дрвених стубова. Планирано је
да стубове чији је век експлоатације одавно истекао,
замени деветнаест нових армирано - бетонских стубова
са једним, два и три стабла, на које би били постављени
нови проводници већег пресека, нови изолатори, као
и носећа опрема. Два постојећа челично - решеткаста
стуба на обилазници око Београда нису замењена, већ су
ремонтована и на њих је постављена нова опрема.
Ради лакше манипулације протоком електричне
енергије током реконструкције, овај огранак вода повезан
je са далеководом „Макиш – Умка“ путем три једнополна
линијска растављача. Захваљујући томе, у случају квара
или, пак, ремонта на далеководу, огранак ће моћи да се
одвоји без развезивања, односно пењања на стуб, као
независна целина, што ће монтерима умногоме олакшати
АКТУЕЛНО
За стабилно и квалитетно
напајање
У
Муке са парцелама
Свака изградња, као и реконструкција електродистрибутивне мреже, праћена је разним проблемима.
Решавање имовинско – правних проблема, процена и
исплата штете причињене на усевима кроз које далековод
пролази су комплексни и захтевају добре преговарачке
способности. Наиме, власници парцела су ретко вољни
да уступе део свог поседа како би наши радници могли
неометано да обаве свој део посла. Вишемесечним
изласцима на терен, непосредним преговорима, љубазношћу и стрпљењем, искусни инжењери Горан Стојановић
и Владимир Томашевић, уз помоћ Душице Ђорђевић
и Тијане Алимпић, дипломираних правница Службе
припреме при Сектору инвестиција, трудили су се да
пронађу најбоље решење. Нажалост, некада и није све
тако глатко ишло. Тада су морали да ангажују овлашћене
вештаке грађевинске и пољопривредне струке, како би
правда била задовољена.
П. Р.
БРОЈ 511 | НОВЕМБАР 2013.
Подизање стуба са два стабла
посао. До сада је, приликом радова, морао да се искључи
цео далековод, што је подразумевало манипулације чак у
три трафостанице које су и локацијски прилично удаљене,
па је све заједно захтевало много времена.
Да све тече по плану били су задужени искусни
инжењери Сектора инвестиција, ЕДБ Дирекције планирања и инвестиција. Надзор над извођењем грађевинских
радова је водио Владимир Томашевић, водећи инжењер
у Служби грађевиских радова, док је за надзор електро
радова именован Горан Стојановић, самостални инжењер
у Служби надзора за објекте 110 и 35 kV. Извођење како
грађевинских, тако и електромонтажних радова поверено
је ПД „Електроизградња“ из Београда.
Будући да се траса далековода на неколико места
укршта са водовима Београдског водовода и контактном
мрежом Железница Србије, представници нашег
Привредног друштва су остварили добру комуникацију и
координацију са запосленима у тим предузећима, како би
сви проблеми на терену били лакше превазиђени. Наиме,
више пута је било потребно искључити контактну мрежу
Железница Србије да би се стари проводници спустили,
а нови безбедно монтирали. Са Београдским водоводом
је договорено да сва неопходна искључења мреже трају
што краће, да рени-бунари, из којих се пијаћом водом
снабдева добар део престонице, не би дуго остали са
једним правцем напајања електричном енергијом.
Петар Радовановић
7
АКТУЕЛНО
у прилог иницијативи за измену КРИВИЧНОГ ЗАКОНИКА
8
Ускоро за крађу поклопца
шахта и до осам година затвора
прикључке трансформатора и потпуно га уништили. Том
приликом су скинули и демонтирали нисконапонску
таблу за 1000 ампера и однели све бакарне делове, као
и оне који су им личили на бакарне. Такође, однет је и
шински бакарни развод, на вези између трансформатора
и нисконапонске табле - рекао нам је Рајко Лазовић,
виши сарадник у Служби трансформаторских станица
10/0,4 kV, који је изашао на терен заједно са диспечерским екипама да утврди штету, одмах по сазнању да су
купци овог конзума остали без напајања електричном
енергијом.
По устаљеној процедури, на место крађе убрзо је
изашла патрола ЕДБ, а алармирана је и полиција. Затим
је сачињен записник како би се покренуо судски спор, уз
пријаву за надокнаду штете од непознатих лица.
Том приликом из покрадене трафостанице однето
је око 200 килограма бакра, чија је цена на слободном
тржишту нешто виша од сто хиљада динара, а ЕДБ – у је
нанета штета од око два милиона динара. Тада су однети
и поклопци од гвожђа, који се налазе унутар објекта, па
су крадљивци и тако увећали зараду.
- Необичан је и догађај од 5. октобра, када је
трафостаница у Вукасовићевој број 71 нападнута и
Лопови су најхрабрији када их нико не гледа
оштећена на бизаран начин. Наиме, непознато лице је
испалило више хитаца из ватреног оружја пробушивши
Дрска крађа бакра у земунској трафостаници 10 / 0,4 kV
мецима двокрилна врата на три места, а једнокрилна
(Z-1135), Новосадски пут број 1, која се догодила
на једном. Један метак је пробио трансформатор из кога
средином септембра, „школски“ је пример крађа које
је потом исцурило трафо - уље, тако да он више није у
се најчешће дешавају у електроенергетским објектима
функцији. Вредност оштећеног трансформатора је 869
Електродистрибуције Београд. Мало завучен објекат, без
хиљада динара – каже Весна Лапац, шеф Службе за
надзора, згодан да се „одради“, гле чуда, чак и када је под
заступање и уговарање, која се у својој дугогодишњој
напоном.
пракси срела са најразличитијим начинима крађа. - И у
- Дрски лопови су ради крађе бакра у овој
овом случају је - наводи Весна - поднета кривична пријатрафостаници оштетили енергетски трансформатор
ва, а на тужилаштву је сада да предузима неопходне
400 kVA, тако што су приликом вађења шина сломили
радње и обавести полицију како би
случај био истражен и како би се утврдио
починилац.
Хаварије у трафостаницама изазвао је и
догађај из маја ове године када је извршен
покушај крађе у ТС 10/0,4 kV З - 1439, у
Улици земунска број 4, када је дошло до
хаварије нисконапонске табле, чиме су се
стекли елементи кривичног дела крађе из
члана 279. Кривичног законика Републике
Србије. Овим делом ЕДБ - у је нанета штета
од близу 600 хиљада динара.
У јулу је извршено обијање монтажно
- бетонске трафостанице (МБТС) 10/0,4 kV
З-1867, Батајнички друм број 18, у Земуну,
што је такође изазвало хаварију и због
чега је без напајања остао конзум ове
трафостанице. ЕДБ је поводом тог догађаја
поднела одштетни захтев од три милиона
Нови елементи спремни за уградњу
динара.
в
ише се о крађама не може говорити као
о ружном декору наше стварности. Оне
су еволуирале, попримиле нове форме и
облике, обукле ново рухо и постале део
сурове реалности са којом живимо као са рођацима који
нам баш нису по вољи, али их подносимо када су нам већ
дати. Елем, са крађама се бледо обрачунавамо, некако
по аутоматизму, а најчешће само немоћно слегнемо
раменима. Наравно, не због тога што за лопове или њихова
дела гајимо симпатије и осећамо разумевање, већ зато
што смо се уморили од борбе са њима. Од борбе у којој су
крадљивци, разне сецикесе, фалсификатори и преваранти
увек на корак испред нас, права, система и поретка.
Лоповска математика је проста. Лопов види прилику да се
лако окористи, нарочито ако такво понашање у великом
броју случајева остаје некажњено. Ипак, не може се рећи
да смо огуглали и отупели на све што се око нас дешава.
Свако на кога се обруше ова лица из „зоне сумрака“, дакле
свако ко буде покраден или му се нанесе нека друга штета,
у свом микро свету још како осећа последице њихових
дела. Тога није поштеђена ни наша фирма.
Приредила: М. Стојанић
Утврђују се размере учињене штете у
ТС 10/04kV, Новосадски пут бр.1
- Готово по правилу лопови најчешће краду бакар из
трафостаница. Такав је случај забележен у јуну у ТС 35/10 kV
„VI мушка“, када је Ненад Ристовић, водећи инжењер у
Служби трансформаторских станица 110 и 35 kV, приликом
обављања ревизије утврдио да се ради о крађи по петнаест
бакарних спојева и мостова. У августу се догодила крађа
два распона по 35 метара бакарног кабла, због чега је без
електричне енергије остао најпрометнији београдски мост
изнад реке Саве, Газела. Ова крађа специфична је по томе
што је због природе квара ова фреквентна саобраћајница
била у мраку чак пет дана, што је за последицу имало
изазивање опште опасности и угрожавање безбедности
људи и имовине. Одштетни захтев је поднет на 75
хиљада динара - наводи наша саговорница, додајући да
стварна штета због изазивања опште опасности као и због
нарушавања угледа града услед мрака на саобраћајници
којом свакодневно пролази и велики број странаца, ипак
не може да се измери.
Решетке и за ситне
крадљивце
Крађа поклопца шахта и бакарних жица, за које
се до скора није ни водио судски поступак због мале
вредности украдених ствари, од 1. децембра биће
кажњавана и до осам година затвора. Они који буду
откупљивали украдене ствари, без обзира на њихову
вредност, провешће у затвору и до пет година
затвора. Разлози за измене Кривичног законика
садржане су у иницијативама Електропривреде
Србије, ЕМС-а и Железница Србије, јер су ова
предузећа најчешће на мети крадљиваца, тако да
су им нанете вишемилонске штете које угрожавају
нормално пословање.
БРОЈ 511 | НОВЕМБАР 2013.
Међу најтежа дела Весна убраја крађу из августа
на 110 kV далеководу, на простору између улица Савска
магистрала и Лазаревачки друм, када је на украдено 650
метара бакарног проводника. У овом случају ЕДБ-у је
нанета штета од пола милиона динара.
Бакар је био предмет крађе и у жицом ограђеном
и закључаном земунском магацину, одакле је средином
јула исечено и однето 45 метара кабла, чија је вредност
73 хиљаде динара.
- Краде се и гориво из возила, па је један такав
догађај у јуну забележен на ЕДБ објекту „Фонтана“, а по
откривању дела покренут је поступак против радника
обезбеђења због учињеног пропуста за време обављања
послова – објашњава Весна, уз опаску да се овде увек
ради о мањим износима. – Затим, у периоду од маја до
октобра из више ЕДБ објеката, трафостаница 110/10 kV
„Славија“, „Вождовац“ и „Жарково“, затим из Погона
Нишки пут, као и трафостаница 35/10 kV „Сурчин“ и
„Фонтана“, нестали су ватрогасни апарати чија је укупна
вредност око 50 хиљада динара.
О обести дрских крадљиваца сведочи и случај из
јула, када је у новобеоградској Вукасовићевој улици,
26 светиљки на стубовима јавног осветљења, односно
доњих заштитника сијалица, обојено црвеном бојом,
тако да је битно смањена видљивост. Истрага ће показати
да ли се светиљке тенденциозно боје клупским бојама, и
да ли је ради нечије забаве ЕДБ – у нанета штета од 744
хиљаде динара, како је и наведено у одштетном захтеву.
Лија, лија, па долија
- Само за последњих годину дана извршено је
петнаест дела у којима је покрадена и оштећена имовина
ЕДБ-а, а у два случаја откривени су и процесуирани
починиоци. Решена је крађа из априла када су крадљивци
на два места исекли заштитну ограду магацина у
пословном објекту Нишки пут и однели 86 килограма
бакарног ужета. Случај је – наводи Весна – откривен када
је полицијска патрола недуго по извршењу недела ван
пословног објекта ухватила лице са каблом. Одмах по
откривању крадљивца бакар је враћен у магацин.
Други „решен“ случај крађе је у вези са похараном
ТС 10/0,4 kV у Булевару Деспота Стефана број 111. На
мети лопова била је трафостаница која се налази у
дворишту бивше фабрике која је у међувремену пропала.
Двориште је ограђено оградом високом метар и по, а
сама трафостаница није ограђена, али је била закључана
ЕДБ кључем. У овом силеџијском акту уништени су
или украдени, односно однети времешни елементи
трафостанице и то трансформатор из 1977. године, као и
нисконапонска табла и прекидач из 1959. године. Уместо
њих купљени су нови елементи чија је укупна вредност
милион и триста хиљада динара.
- Пракса је - закључује наша саговорница - показала
да је употреба савремене технологије, а посебно GPRS
уређаја, велика брана насртајима на имовину ЕДБ – а.
Једини проблем је што је та опрема скупа, а ради се и о
великом броју трафостаница у којe би се ова савремена
опрема могла уградити.
9
на лицу места
РЕВИТАЛИЗАЦИЈА ЕЛЕКТРОЕНЕРГЕТСКИХ ОБЈЕКАТА
10
Нове трафостанице
на „старим“ адресама
П
о већ устаљеној пословној динамици
овогодишњи циклус ремонтних радова
ушао је у своје финале упоредо са почетком
зимске, грејне сезоне, када се очекују прва
већа оптерећења електродистрибутивног система. Тако
су средином октобра у склопу ремонтних радова, екипе
Погона III Земун пустиле под напон две трафостанице
10/0,4 kV, знатно веће снаге од претходних које су
замењене овим савременим, због дотрајалости.
- Планом инвестиционог одржавања за 2013. годину
било је, између осталог, предвиђено да се изврши замена
старих, израубованих нисконапонских трафостаница снаге
100 kVA, новим, снаге 250 и 400 kVA – каже Рајко Лазовић,
шеф Службе трафостаница 10/0,4 kV, земунског погона
одржавања.
- Након неопходних припрема, радове на замени
дотрајалих трафостаница отпочели смо 9. октобра,
подизањем нових бетонских стубних трафостаница, на
удаљености од око два и по метра од старих. Поставили
смо затим нове трансформаторе и нове мерноразводне ормане јавног осветљења. Реч је о замени
две трафостанице. Једна је у новобеоградском насељу
Галовица, код Блока 45, у улици Канал Петрац број 21, а
друга у насељу Батајница, у улици Пуковника Миленка
Павловића, број 150.
Заједничким ангажовањем екипа Дирекције градске
и Дирекције управљања, тачније монтера, диспечера и
испитивача, посао смо успешно завршили 16. и 17. октобра,
пуштањем у рад савремених и гашењем претходних,
времешних трафостаница – наводи наш саговорник.
Нова ТС 10/0,4 kV, снаге 250 kVA заменила је дотрајалу и у
новобеоградском насељу Галовица
Нова трафостаница за
житеље Батајнице
Ревитализацијом и осавремењавањем електроенергетске
мреже Електродистрибуција Београд пружа свој допринос
даљем развоју приградских београдских насеља. Обезбедивши
резервне капацитете за напајање будућих потрошача, ЕДБ
ствара услове да се Батајница, која према последњим подацима
има 48.600 становника, убудуће развија плански, у складу са
потебама својих житеља.
Према Лазовићевим речима нове трафостанице су биле
неопходне због потпуне дотрајалости претходних, које су на
поменутим адресама биле постављене пре више деценија,
и то - она у Батајници 1967, а друга, у Галовици 1985. године. Притом су обе већ биле у употреби, пре постављања
на поменуте локације. Али, ни то није све. Наиме, осим
проблема што због њихове времешности испорука
електричне енергије није била довољно квалитетна, ове
трафостанице нису више могле да одговоре потребама
припадајућих потрошача ни својим капацитетима. Посебно
не потребама потрошача на подручју Батајнице, која се
убрзано развија и шири, где се гради велики број како
приватних, тако и привредних објеката.
Недавним пуштањем у рад ове две нове,
технолошки напредне нисконапонске трафостанице,
Електродистрибуција Београд је потрошачима обезбедила
поуздану и квалитетну испоруку електричне енергије, и
уједно створила резервне капацитете за будуће купце.
Неоспорно је да је ЕДБ, градећи квалитетну, савремену
електроенергетску инфраструктуру тако обезбедила и
услове за даљи развој индустријских зона у овим градским
подручјима.
Т. Зорановић
Саниран стуб сн вода на Панчевачком путу
Ј
аки удари кошаве, којој је крајем новембра
нарочито
било
изложено
подручје
јужног Баната, проузроковали су даље
проклизавање стуба на 35 kV далеководу
„Београд 7 - Хеминд“. О кривљењу и могућем паду стуба
средњенапонског вода, на Панчевачком путу - надлежну
Службу Погона Високи напон обавестио је Диспечерски
центар 35 kV. Одмах по сазнању о овом догађају, екипа
Високог напона је изашла на терен и предузела све
потребне мере да би далековод довели у исправно стање.
- Да би се спречила могућа хаварија, екипа Службе
водова 110 и 35 kV Високог напона је изашла на лице
места увече, деветнаестог новембра, након што су
добили информацију од Диспечерског
центра. Утрвдили су, том приликом, да
је стуб 3841, који је претходно већ био
накривљен, сада већ потпуно исклизнуо
из самог темеља – каже Ненад Ристовић,
шеф поменуте Службе. Он је објаснио
да се цео вод поред Панчевачког пута,
налази на песковитом терену и то изнад
једног од канала, тако карактеристичних
за леву обалу Дунава.
- Стуб само што није пао! Држао се
искључиво на жицама и мало га је делило
од потпуног пада. Због безбедности и
смањења последица од евентуалне хаварије, било је неопходно искључити
вод. Цела ситуација на терену захтевала је координацију
више служби, и за њено решавање било је потребно
укључити већу екипу људи, више специјалних возила и
механизације.
Сутрадан, у раним јутарњим сатима, уз ангажовање
„Електроизградње“ Београд, приступило се санацији
стубног места 3841. Почетак радова је изискивао
ангажовање хиаба који је придржавао накривљени стуб,
а затим га подигао на потребну висину, да би могао
бити ослобођен од проводника. Док су ослобађали стуб
од проводника, упоредо је, други хиаб, који је стигао из
Погона Обреновац, копао рупу за дрвени стуб који је
прихватао „ослобођене“ проводнике. Тако су дрвени стуб
поставили и прикључили, и он је послужио као привремено
решење, захваљујући којем је у кратком року обезбеђено
напајање електричном енергијом индустријске зоне на
Панчевачком путу.
Према подацима колеге Драгана
Вуловића, из Службе енергетике Погона
Крњача, који је будно пратио ситуацију на
терену, услед прекида који је био неопходан
за време извођења санације на стубу
35 kV вода, без напајања електричном
енергијом остали су бројни потрошачи дуж
Панчевачког пута, све до насеља Мали рај,
као и многобројне фирме и предузећа, међу
којима Дреник, Џип Комерц, Квалитекс,
Дрвопромет Кула, Термодом и Југохемија.
Током овог искључења санирано је и
оштећење на проводнику код стуба 3840, а
комплетни радови су завршени двадесетог
новембра, послеподне, око 15 часова.
Ристовић је желео да похвали за одговоран и стручан рад,
своје колеге Милоша Павловића, електроинжењера и
Горана Опру, електромонтера, који су ангажовани преко
омладинске задруге, као и референта Љубодрага Савића.
у слици и речи
Брзом интервенцијом спречена
хаварија
Т. Зорановић
БРОЈ 511 | НОВЕМБАР 2013.
11
ПРИПРЕМЕ ЗА ИЗРАДУ УПУТСТВА ЗА БЕЗБЕДАН РАД НА ВИСИНИ
Приредила: М. Стојанић
тема месеца
Безбедно пењање на стуб
12
О
д када је препозната потреба да се системски
управља ризицима на радном месту како
би се смањио број потенцијалних незгода
и повреда на раду, систем безбедности и
здравља на раду, који се раније звао „заштита на раду“,
нашао је стално место у привреди. Наравно, овај систем
приоритетан је задатак и пословодства ЕДБ-а и као такав
уткан је у план пословања, јер је потврђено да улагање
у безбедност и заштиту здравља представља добру
пословну стратегију.
Почетком октобра на Образовном полигону ЕДБ-а, у
Војводе Степе 426, присуствовали смо почетку обуке за
безбедан рад на висини. Тај програм спроводи се на нивоу
Електропривреде Србије, а циљ је да се изради упутство
које ће се примењивати у дистрибутивним привредним
друштвима у саставу ЕПС-а.
- Идеја о изради упутства за безбедан рад на висини
за дистрибутере јавила се на састанцима представника
дистрибутивних привредних друштава ЕПС-а који су у
својим колективима задужени да брину о процени ризика
и примени превентивних мера за безбедан и здрав рад
приликом рада на висини. На овим радним сусретима
размењивали смо стечена знања и искуства из ове
области, а убрзо смо дошли до закључка да би било добро
да припремимо упутство које бисмо сви користили, ради
једнообразног поступања у обављању истих или сродних
послова - објашњава нам Добривоје Станојевић, шеф
Службе за безбедност и здравље на раду, додајући да је
планирана обука за опслуживање и пењање на више врста
стубова, а посебно на дрвене, бетонске и решеткасте,
пењалицама, уз помоћ мердевина или платформе, уз
обавезно коришћење заштитних средстава. Циљ је да
радник буде заштићен од изненадног пада са стуба.
Може, каже, да се спусти за један метар, али не може и
не сме да падне. Наравно, предуслов за то је да користи
прописану заштитну опрему.
У обиласку Образовног полигона Електродистрибуције
Београд и упознавању са његовим садржајем затекли смо
представнике ЕПС-а, Ненада Владића, директора Сектора
за безбедност и здравље на раду у ЕПС, са сарадником
Дејаном Ненадићем, затим двојицу представника
организације која се бави безбедношћу рада на висини,
а која је одабрана за деловање у ванредним ситуацијама
и домаћине, Милоша Хаџића, руководиоца Образовног
центра, и нашег саговорника Станојевића. Обилазак је,
објаснили су нам, уприличен да би се извршиле припреме
за предстојећу обуку, а да би се на најквалитетнији начин
искористиле могућности које пружа ЕДБ полигон.
- Када се договори садржај обуке она ће бити изведена
за представнике дистрибутивних привредних друштава, а
они који је прођу, даље ће организовати обуку у својим
привредним друштвима, према сопственим плановима и
замислима - објашњава Станојевић.
ОБРАЗОВНИ ЦЕНТАР ЕДБ
Двадесет пет година у служби
запослених
И
деја око које су се пре двадесет пет година
окупили оснивачи Образовног центра ЕДБ-а
била је едукација радника за безбедан
и здрав рад. Ова идеја мале технолошке
целине, ако судимо по броју запослених, али велике по
значају и динамици обука које се овде врше, остала је
идеја водиља до данас.
О раду Образовног полигона разговарамо са
инжењером
Милошем
Хаџићем,
руководиоцем
Образовног центра, који са поносом истиче чињеницу
да је у систему Електродистрибуције Београд мало
организационих целина које имају оволико дугу и успешну
традицију рада.
- За ових двадесет пет година непрекидног рада
кроз учионицу и полигон прошло је неколико хиљада
радника ЕДБ-а – каже нам саговорник и наглашава да је
већина полазника касније стасала у врхунске мајсторе,
руководиоце, па чак и директоре, а да су осим за раднике
ЕДБ-а, врата Образовног центра увек била отворена за
ученике београдских средњих техничких школа, као и за
студенте техничких факултета. Многи од њих су свој први
сусрет са електроенергетском опремом остварли баш на
опреми која се налази на полигону.
Међу бројним активностима Центра Хаџић издваја
обуку новопримљених радника за безбедан и здрав рад
и управо ту делатност сматра једном од најважнијих.
- Средства за личну заштиту су безвредна ако се
не користе или се користе на погрешан начин. Значи,
да би имала вредност због које су и набављена, мора
се уприличити одговарајућа теоријска обука, али и
практично упознавање радника са могућим последицама
њеног некоришћења или неправилне употребе. Зато се
приликом сваке обуке инсистира да радници који долазе
на обуку имају комплетну заштитну опрему, како би
само вежбање на полигону било што реалније стварним
условима на терену – истиче Хаџић.
Осим обуке за новопримљене чланове колектива,
обука радника се стално обавља и код увођења нове
технологије рада у ЕДБ - у, као што је случај при пуштању
под напон нових постројења, замени средњенапонских
малоуљних прекидача вакуумским, затим при раду са
интелигентним линијским прекидачима (риклозерима),
раду са новим материјалима кабловског прибора и
слично.
Образовни центар је осмислио тематски план и
програм основне и специјалистичке обуке, који у
потпуности садржи све елементе потребне за обуку
радника свих занимања и технологија рада у ЕДБ.
- Специјалистичке обуке омогућавају едукацију
радника који раде на конкретним радним задацима.
То су обуке за диспечере за манипулације расклопним
апаратима, затим обука за противпожарну заштиту,
безбедан рад на висини и рад са мердевинама,
хидрауличном платформом, пењалицама за пењање
на дрвеним и армирано - бетонским стубовима и друге
врсте обука - наводи Хаџић и објашњава да ова, као и
БРОЈ 511 | НОВЕМБАР 2013.
Милош Хаџић
свака друга обука стручних лица, не сме бити површна,
већ да за циљ мора имати обнављање и стицање нових
знања како би се проширила техничка култура запосленог
радника. На тај начин ће радници, истиче он, успешно
и безбедно обављати своје радне задатке. Тиме ће се
смањити могуће грешке и несреће на раду и повећати
поузданости рада електродистрибутивног система.
Такође, значајна је обука радника и код увођења нових
технолошких решења које обезбеђују прогрес и смањење
трошкова експлоатације електродистрибутивног система.
- За радна места која су категорисана као радна места
са повећаним ризиком, као што је диспечерска служба,
Образовни центар врши и периодичну проверу обучености
радника на сваке две - три године - каже он, напомињући
да су предавачи који обављају ове обуке наши радници,
обично дугогодишњи извршиоци или шефови служби,
који су признати и цењени по свом раду. У последњих
неколико година на нашим електроенергетским
објектима раде „трећа лица“, а само током ове године
преко 300 радника похађало је специјалистичку обуку за
безбедан рад у електроенергетским постројењима, обуку
за носиоце дозволе за рад, као и обуку за подношење
захтева за искључење електроенергетских објеката.
Рад и квалитет обука које су се изводиле на Образовном
полигону били су препорука да Образовни центар
обави специјалистичку обуку радника „Електросрбије Краљево“ и „Електромораве“ за рад под напоном до 1000V,
коју је похађало преко 500 радника.
Образовни центар треба још више да се развија, да
постојећу енергетску опрему, стару преко 25 година
и технолошки застарелу, замени новом савременом,
као и да уведе нове тематске целине у складу са новим
технологијама, а наш саговорник поручује да се „обука
радника не сме сматрати трошком, већ инвестицијом.
То је улагање у будућност јер квалитетан појединац
доприноси општем успеху предузећа, а са друге стране
сталан и непрекидан систем обуке спречиће могуће
акциденте и несрећне случајеве”.
М. Стојанић
13
форуми
Јавна расправа о Нацрту стратегије енергетике
Приредила: М. Стојанић
Електроенергетика је кључ
развоја
Јавна расправа о Нацрту стратегије развоја енергетике Србије почела је 16. августа објављивањем
тог документа и трајала је до 11. октобра. Усвајање ове стратегије се очекује до краја године, након
чега би Влада текст Предлога стратегије доставила Народној скупштини на усвајање.
О
ве године Министарство енергетике, развоја
и заштите животне средине почело је израду
нове стратегије развоја енергетике до 2025.
са пројекцијама до 2030. године. Циљ је да
у времену економске рецесије Србија трасира дугорочни
пожељан пут развоја енергетике и дефинише стратешка
опредељења на којима ће се заснивати тај развој у наредном
средњорочном периоду, односно до 2030. године. Стратешко
бављење енергетиком подразумева виши животни стандард
живота становништва уз смањење загађења и бољу заштиту
природе. У том смислу, из примене Закона о енергетици и
стратегије развоја енергетике у Србији, треба да проистекне
одговарајућа енергетска, економска, еколошка и социјална
политика, што би водило ка ефикаснијој економији и већем
друштвеном благостању.
Израда стратегије захтевала је свеобухватно сагледавање
енергетског сектора. С тим у вези крајем септембра у
Привредној комори Србије у Београду одржана је једна од
јавних расправа, пета по реду, којој је присуствовала и наша
редакцијска екипа. Нацрт је представио професор Рударско
– геолошког института Дејан Ивезић, на челу стручног тима за
израду стратегије, истакавши том приликом да је енергетика
покретач и кључни фактор економских промена, као и да
представља основу привредног развоја земље.
- Необновљиви енергетски ресурси у Србији нису у
довољној мери истражени, изузев угља, а подаци о њима
нису коначни - рекао је Ивезић, додајући да су обновљиви
извори енергије, изузев великих хидроелектрана, у развојној
фази.
Иако су током израде докумената аутори непрекидно
размењивали мишљења и са представницима енергетских
предузећа, што је, такође, била својеврсна стручна јавна
расправа, домаћин скупа Жељко Сертић, председник
Привредне коморе Србије, истакао је да је веома важно да
се чује мишљење стручне јавности.
- Основни темељи стратегије су енергетска безбедност,
развој националног и међународног тржишта и одрживи
развој енергетике, заснован на обновљивим изворима
енергије и енергетској ефикасности – рекао је Дејан
Поповић, државни секретар Министарства енергетике,
развоја и заштите животне средине, напомињући да је ово
вероватно најзначајнији документ који није настао радом
само једног министарства или једне владе, већ документ
државе у енергетици.
Стратегија је рађена узимајући у обзир расположиве
енергетске ресурсе и потенцијале, постојећу структуру
енергетског сектора у Србији, пројекције привредног развоја
и демографских кретања, и уважавајући све обавезе које
проистичу из Уговора о енергетској заједници, потписаног
2005. године. Нацрт стратегије предвиђа три стратешка
правца развоја, енергетску безбедност, односно сигурно и
поуздано снабдевање енергијом, затим развој националног
14
Са јавне расправе у ПКС
и регионалног тржишта енергије и одрживост енергетике,
која укључује искоришћење обновљивих извора енергије,
повећање енергетске ефикасности и заштиту животне
средине. Потребе за електричном енергијом, речено је
овде, порашће за 10,5 одсто, а до 2030. године за 16,6 одсто.
Међу приоритетима који су предвиђени стратегијом
су повећање енергетске ефикасности за девет одсто до
2020. године, као и коришћење свих ресурса којима Србија
располаже, што се првенствено односи на обновљиве изворе
енергије. Наиме, постављен је циљ да до 2020. године
енергија из обновљивих извора учествује са 27 одсто у бруто
финалној потрошњи енергије. У гасном сектору, приоритет
је оптимално искоришћење нових праваца снабдевања
овим енергентом, након изградње Гасовода „Јужни ток“ и
интерконекције ка Бугарској.
У првој фази реализације стратегије, до 2020, Србија
би захваљујући изградњи нових објеката, требало да
обезбеди довољно енергије за сопствене потребе, да би
након тога постала и извозник енергије, а за изградњу
нових енергетских објеката биће коришћени нови модели
финансирања, имајући у виду ограничења државе за
задуживање и издавање гаранција на кредите.
Потенцијални пројекти изградње нових производних
капацитета, према Нацрту стратегије, јесу ТЕНТ Б3, снаге
750 мегавата, вредан 1,6 милијарди евра, ТЕ „Колубара Б“,
снаге два пута по 375 мегавата, вредна 1,5 милијарди евра,
ТЕ „Костолац Б3“ од 350 мегавата у коју треба уложити 450
милиона евра, термоелектране „Нови Ковин“ са два блока
снаге по 350 мегавата и „Штаваљ“ снаге 300 мегавата,
топлане – термоелектране на гас у Новом Саду, Београду,
Панчеву и Нишу, снаге 1200 мегавата.
Планирана је и реализација пројекта хидроелектрана
на Великој Морави, Ибру, средњем току Дрине, прва фаза
„Ђердапа 3“ на Дунаву, снаге два пута по 300 мегавата,
реверзибилне хидроелектране снаге 387 мегавата на 191
локацији.
У Нацрту стратегије се подсећа да је у Србији још на
снази Закон о забрани изградње нуклеарних електрана и
да не постоји регулаторни и административни оквир који би
регулисао изградњу и рад тих објеката.
НА БЕОГРАДСКОМ САЈМУ
ЕПС може и мора бити бољи
П
од слоганом „Зелена енергија“, од 9. до
12. октобра одржани су 9. Међународни
сајам енергетике „Енергетика 2013“
и 10. Међународни сајам заштите
животне средине и природних ресурса „Екофер
2013“. Покровитељи сајамских манифестација су били
Министарство енергетике, развоја и заштите животне
средине и Министарство природних ресурса, рударства и
просторног планирања са Привредном комором Србије,
као партнером.
Отварајући оба сајма, проф. др Зорана Михајловић,
министар енергетике, развоја и заштите животне средине,
рекла је да енергетика, рударство и пољопривреда
представљају највеће покретаче развоја Србије. Она
је позвала домаће и стране инвеститоре да се укључе у
процес индустријализације и модернизације Србије која
има богате природне ресурсе, квалитетну радну снагу и
добар географски положај. Притом је додала да ће бити
довољно пројеката за све јер су у плану модернизација
топлана, ревитализација електроенергетских објеката као
и изградња дистрибутивних гасовода.
Др Аца Марковић, председник Управног одбора
„Електропривреде Србије“, је истакао да ће до краја
године ЕПС остварити производњу од 37 милијарди
kWh, што je највећa производњa у последњих неколико
година. Подсетивши да је ЕПС, као друштвено одговорна
компанија, значајан покретач привреде Србије, Марковић
је најавио велика улагања у производњу угља на коповима
Колубаре и Костолца, термо и хидро сектор, заштиту
човекове околине, као и у дистрибутивни сектор.
Александар Обрадовић, в.д. генералног директора
ЕПС-а, указујући на чињеницу да од почетка ове године
ЕПС није монополиста, изразио је уверење да својим
знањем и умећем ова компанија може и уме да се бори и
на отвореном, либерализованом тржишту. У прилог томе
говори и чињеница да је ЕПС задржао 97 одсто тржишта на
високом напону. Он је подсетио присутне да ЕПС пролази
кроз једну од највећих реорганизација до сада и изразио
наду да ће брзом реализацијом Полазних основа, кроз
централизацију и корпоративизацију повећати приходе
пословања ЕПС-а, а да у том послу, велику подршку и
мониторниг пружају Влада и ресорно министарство.
Будући да је сајам отворен пар дана по обележавању
120 година постојања Електропривреде Србије, представници ЕПС-а су на Сајму поновили заједнички циљ
ЕПС-а - а то је да буде регионални лидер у електроенергетици.
Током четири сајамска дана представници 180
фирми из Србије и иностранства, између осталог
привредници из Италије, Пољске, Литваније, Норвешке,
Аустрије, Грчке, Мађарске, Белгије, Немачке, Француске
и Чешке, представили су нова достигнућа у области
енергетике и заштите животне средине. А на неколико
централних штаднова била су присутна привредна
друштва ЈП „Електропривреда Србије”, ЈП „Електромрежа
Србије”, Србијагас и НИС.
Иначе, по завршетку сајамских манифестација,
Удружење за тржишне комуникације Србије је доделило признање Електропривреди Србије за њен
успешан промотивни наступ. Поред ЕПС-а, ово значајно
признање су добили и Нафтна индустрија Србије,
Електромрежа Србије и фирма „Амига“ из Краљева.
Петар Радовановић
БРОЈ 511 | НОВЕМБАР 2013.
15
дешавања
ЈЕСЕН И ПОТРОШЊА СТРУЈЕ
16
Топло време уштедело
енергенте
П
отрошња струје у Србији
је због наглог захлађења
првих дана октобра
била повећана за око 10
милиона киловат-сати у односу на крај
септембра. Тако је просечна дневна
потрошња током прва три октобарска
дана у Србији износила око 90 милиона kWh. Обавештавајући нас о ситуацији на конзуму Електродистрибуције
Београд, мр Душан Вукотић, шеф
Службе за планирање рада ДЕЕС,
је указао да су први дани октобра
донели неуобичајено нагли пад
температуре, са вредностима које
су иначе, карактеристичне тек за
крај тог месеца. Овај изненадни
пад температуре проузроковао је
нагли пораст оптерећења на нашем
конзумном подручју.
– На конзуму ЕДБ-а, 28. септембра
било је остварено вршно оптерећење
од 889 МW са дневним протоком од
17.207 MWh, што је за око 22 посто
мање у односу на вредности које су
биле остварене 1. октобра. Наиме,
првог октобра је било забележено
вршно оптерећење од 1084 МW и
дневни проток од 21.041 MWh. А такав
ниво оптерећења је карактеристичан
за другу половину месеца октобра,
када и почиње грејна сезона, а дневна
вршна оптерећења се крећу углавном
изнад 1100 МW, док су дневни протоци у том периоду обично на нивоу
22.000 MWh.
Са друге стране, не може а да се
не уочи да је по својим енергетским
показатељима првооктобарско високо
оптерећење било једнако оном
максималном оптерећењу које је на
подручју Београда било остварено
у јуну, када су се температуре
приближавале четрдесетом подеоку
Целзијусове скале. То, практично,
недвосмислено указује да је количина
електричне енергије која се у
престоници троши на климатизацију
изузетно велика, као и да се повећава
из године у годину – оценио је
инжењер Вукотић.
Ипак, овај „првооктобарски удар“
на наш дистрибутивни електроенергетски систем није потрајао дуго
јер иако је старт октобра наговестио
Повољне временске прилике коришћене
су у ЕДБ-у да се дистрибутивна мрежа
припреми што боље за наступајућу,
повећану, зимску потрошњу.
почетак једне
изузетно хладне
јесени, убрзо је уследио нагли раст
температуре који нас је грејао све до
краја месеца. Тако је средња месечна
температура била за три, четири
степена виша од просека, а дневно
вршно оптерећење је било на нивоу
од 950 MW, што је за двадесетак
процената мање од оног оствареног
почетком октобра.
Високе спољне температуре су
ишле на руку и Београдским
електранама одложивши почетак грејне сезоне за готово месец дана.
Захваљујући топлом времену значајно је смањен ниво потрошње
електричне енергије и остварене су
знатне уштеде скупих енергента које
користе топлане, природног гаса и
мазута. А ове уштеде омогућавају да
се у случају продужења грејне сезоне,
што до сада није био редак случај, не
наруши планирани годишњи енергетски биланс на нивоу града Београда.
- Интересантно је да октобар
који је остао за нама, није имао
максималне дневне температуре
од 33 степена Целзијуса, колико
је било прошле године у октобру,
али је зато имао дуготрајан топли
талас - са средњом температуром
вишом од 20 степени Целзијуса. То је
проузроковало да се на ЕДБ конзуму
преузме 608.755,6 MWh, дакле ипак
нешто више електричне енергије од
прошлогодишњих 590.014,1 MWh.
А када је реч о вршном месечном
оптерећењу, оно је износило је 1.184,4
MW и било је нешто мање у односу
на прошлогодишњих 1.233,98 MW –
наводи Душан Вукотић.
Михољско лето није посустајало
ни првих новембарских дана,
доносећи тако остварења дневних
протока далеко испод очекиваних
вредности. Све у свему, ЕДБ је
искористила овај повољан период
да низом активности припреми
електродистрибутивну мрежу свих
напонских нивоа за повећану
потрошњу која иде руку под
руку са ниским температурама.
И наш саговорник, мр Вукотић,
оцењује да се може очекивати да
ће електродистрибутивни систем
током наредног зимског периода
бити потпуно стабилан, будући
да у нормалном погону може
без потешкоћа да поднесе ударе
јачих оптерећења, чак и виших од
прогнозираних.
Т. Зорановић
Показна
У
организацији Службе за
безбедност и здравље
на раду, почетком новембра је одржана
показна вежба пружања прве
помоћи.
Добривоје
Станојевић,
шеф ове Службе, подсетио је тада
присутне да је тих дана у ЕДБ-у,
спровођена интерна провера четири
система менаџмента. Провераван
је, тако, и систем управљања безбедношћу и здрављем на раду OHSAS, према захтевима стандарда
OHSAS 18001:2007. А овај стандард
ЦЕНТАР ЗА ИНТЕГРИСАНИ СИСТЕМ МЕНАЏМЕНТА
Приредила: Т. Зорановић
Интерна провера свих система
вогодишња редовна, интегрисана, интерна
провера свих система менаџмента, по налогу
директора ПД „ЕДБ“, обављена је током прве
две седмице новембра.
Говорећи о значају интерних провера, руководилац
Центра за интегрисани систем менаџмента, Срђан Брозовић,
је указао да оне имају кључну улогу у процесу континуираног
унапређења успостављеног IMS, а да је њихова суштина у
томе да се провери да ли радимо оно што смо рекли да ћемо
радити, управо на онај начин на који смо то и прописали.
Притом, он сматра да је сврха провере, такође, и у томе
да одговоримо на питање да ли можемо да осмислимо и
развијемо још ефикаснији систем.
А да би овај важан посао био урађен што квалитетније,
решењем директора, било је формирано пет тимова
интерних проверивача, из редова запослених који су
претходно прошли низ стручних обука из одређених
области система менаџмента. Притом је сваки тим у свом
саставу имао чланове који су били надлежни за једну од
провераваних области.
У оквиру припрема за овај значајан посао, у организацији
Центра за интегрисани систем менаџмента, крајем октобра,
је била организована и обука за интерне провериваче. Том
приликом присутни су били упознати са обавезама које су
имали приликом провера на терену као и израде извештаја
о стању затеченом на терену. Након обуке је уследила и
размена претходних искустава са терена, а све у намери
О
да овогодишња провера буде још квалитетнија. Јер, она
је уједно била и увод у коначну, екстерну проверу која је
пресудна како за добијање, тако и за „оверавање“ важења
сертификата за наредне три године. Према речима колегинице Браниславе Милошевић,
главног координатора овог посла, посебна пажња је била
посвећена предсертификационој интерној провери система
управљања заштитом животне средине (EMS-према
захтевима стандарда ISO 14001:2004). Ради се наиме о
томе да ускоро истиче сертификат који је ЕДБ добила за ову
област у децембру 2010. године. Отуда је недавно обављена
интерна провера била истовремено и темељна припрема
за екстерну проверу која ће бити извршена у децембру.
Према оцени руководиоца, Срђана Брозовића, са
подједнаким успехом су спроведене и редовне интерне
провере осталих система управљања у ЕДБ, и то провера
система менаџмента квалитетом (QMS-према захтевима
стандарда ISO 9001:2008), система управљања безбедношћу
и здравља на раду (OHSAS-према захтевима стандарда OHSAS 18001:2007), као и система управљања безбедношћу
информацијама (ISMS-према захтевима стандарда IEC
27001:2005).
Брозовић је на крају подсетио да су резултати интерне
провере уједно и полазни елементи за редовно, годишње
преиспитивање свих система управљања од стране управе и
пословодства ЕДБ.
вежба пружања прве помоћи
је, између осталог, прописао да у циљу безбедног рада
треба повремено одржавати и показне вежбе пружања
прве помоћи.
- Најбољи начин за безбедан и здрав рад јесте да
запослени поштују прописане процедуре рада – упозорио
је Станојевић. Он је притом истакао да је циљ показне
вежбе да пробуди свест запослених о томе да непажњом
могу угрозити своје здравље, као и да их подсети како
треба да поступају уколико се повређивање ипак догоди.
Након уводног, теоријског дела, примаријус др
медицине рада, Васа Шуштран, одржао је обуку и том
приликом подсетио присутне шта све треба да садржи
комплет опреме за пружање прве помоћи, а затим
је демонстрирао начине на који се она у одређеним
ситуацијама користи и примењује.
БРОЈ 511 | НОВЕМБАР 2013.
17
АКТУЕЛНО
НОВИ ПОСЛОВИ И ОБАВЕЗЕ У НОВИМ ТРЖИШНИМ УСЛОВИМА
18
Приредила: Т. Зорановић
Припреме за даље отварање
тржишта
У
лога и обавезе оператора дистрибутивног система по основу балансне
одговорности и администрације тржишта електричне енергије - назив је презентације коју су
одржале колеге из Дирекције за
послове тржишта ЈП „Електромеже
Србије“ у пословном објекту ЕДБ на
Славији. Тему су са великом пажњом
пратили представници пословодства
Електродистрибуције Београд из
дирекција: управљања, приградске, за
снабдевање електричном енергијом
и Дирекције за информатику и
телекомуникације. У име Агенције за
енергетику Републике Србије (АЕРС)
стручним сугестијама у раду састанка
је учествовала и Љиљана Хаџибабић. Био је то, како је
најављено, први у низу састанака организованих са циљем
да представници Оператора дистрибутивног система (ОДС)
и Оператора преносног система (ОПС) сагледају шта је све
неопходно да се уради поводом даљег отварања тржишта,
које следи од првог јануара наредне године.
Аутори презентације, Дејан Стојчевски и Марко
Јанковић, истакли су том приликом да је основна идеја да
се препозна који односи треба да се успоставе између ОДС
и ОПС у условима либерализованог тржишта, као и који
су то нови послови код ОДС у односу на будуће учеснике
на тржишту; снабдеваче и балансно одговорне стране.
Будући да у наредном периоду обе стране очекује низ
задатака и обиман посао, презентери су предложили и да
се оформе радне групе које би на редовним састанцима
ефикасно решавале проблеме настале у оперативном
раду. Подсетили су, такође, да је неопходно да се сви
учесници претходно упознају са четири кључна документа
која уређују ову област, а то су Закон о енергетици, Грин
код, Маркет код и Правила о промени снабдевача, која је
недавно прописао АЕРС.
Говорећи о концепту балансне одговорности Стојчевски
је указао да је обавеза свих учесника на тржишту
ел.енергије да обезбеде баланс између производње,
потрошње и блокова прекограничне и интерне размене,
као и да балансна одговорност подразумева материјалну
одговорност за одступања која настају као разлика између
реализоване производње, потрошње и блокова размене.
Иначе, начини на које учесници на тржишту решавају
питања балансне одговорности су прописани у Маркет
коду. На презентацији је затим, било речи о балансним
групама које обухватају скуп места примопредаје
електричне енергије, па стога сва места примопредаје
морају бити обухваћена одговарајућом балансном групом.
A балансно одговорне стране се удужују у групе ради
постизања мањег дебаланса. Наглашено је, такође, и
да место примопредаје није исто што и мерно место,
јер оно може да буде и скуп мерних места. Када је реч о
обавезама ОДС-а у администрацији тржишта ел.енергије,
приоритетни послови су успостављање и администрација
регистра балансне одговорности за места примопредаје
на дистрибутивном систем. ОДС такође, спроводи поступак
промене састава балансне групе, за места примопредаје
на дистрибутивном систему и обезбеђује податке за сва та
места. Указано је да правила о промени снабдевача диктирају
да се динамичке промене и обрачуни раде на сатном нивоу,
онако како се мења састав балансне групе. Истакнуто је,
такође, да ОДС, након завршеног поступка промене састава
балансне групе, има обавезу да у року од три дана ажурира
дистрибутивни регистар и да податке достави Оператору
преносног система. Разговарало се о будућој оперативној
размени података између ОДС и ОПС, о формату документа
и структури фајла. А посебно интересовање су побудила
поглавља о процедури која ће се примењивати приликом
искључења места примопредаје ел.енергије - због
неизмиреног дуга, као и оно о губицима у дистрибутивној
мрежи.
Презентери су на крају подсетили да је од јануара ове
године 26 потрошача прикључених на преносну мрежу
изгубило право на јавно снабдевање, те да су имали
обавезу да на слободном тржишту нађу снабдевача и реше
питање балансне одговорности. Већ од наредне године
на слободно тржиште излазе и сви потрошачи који нису
домаћинства или мали купци. Тако ће од јануара 2014. на
слободном тржишту бити 44 одсто потрошње, док ће 56
одсто остати под јавним снабдевањем. Одређен је и један
јавни снабдевач – „ЕПС Снабдевање“ без којег не би било
могуће отварање српског тржишта са око 3,6 милиона
крајњих купаца. А, према оцени Љиљане Хаџибабић,
чланице Савета АЕРС, доминантан играч међу свим
учесницима на тржишту је ЕПС, док је Електромрежа Србије
најважнија за функционисање тржишта.
СИНДИКАТ ЕПС ЕДБ
Приредила: Т. Зорановић
О
бзиром да смо већ дубоко у променама, и да
оне од Нове године, даљим отварањем тржишта
за купце на средњем напону, добијају још шире
димензије, неопходно је да сви запослени
уложе озбиљне напоре како би успешно одговорили великим
задацима који су пред нама, закључено је на састанку Главног
одбора Синдиката ЕПС ЕДБ и Миомира Кошутића, заменика
директора ПД „ЕДБ“.
Највећи број питања која су овом приликом упућена
заменику директора, односио се на дешавања која нас очекују
везано за прелазак одређених организационих целина у
окриље ЕПС Снабдевања и рокове који су за то предвиђени.
С тим у вези Кошутић је подсетио да је у октобру био
расписан интерни оглас којим су запослени у ЕПС-у позвани
да конкуришу за, претежно, менаџерска радна места у
Снабдевачу, и да би та места требала да буду попуњена до
краја ове године, а онда би следило попуњавање и осталих
Српски синдикални фронт
У Центру „Сава“, средином новембра, одржана је заједничка
седница свих синдиката, оснивача Српског синдикалног фронта
који је на иницијативу Конфедерације слободних синдиката
формиран 29. октобра, поводом спорног Нацрта новог Закона о
раду и Закона о штрајку.
Свих пет синдикалних централа, Конфедерације слободних
синдиката, Асоцијација слободних и независних синдиката,
Удружени синдикати Србије „Слога“, Индустријски синдикат
Србије и Удружење синдиката пензионера Србије јединствени
су у оцени да су предложени закони усмерени против стечених
права радника, која су загарантована Европском социјалном
повељом, и најављују да ће се свим средствима борити да их
Влада не усвоји. Српски синдикални фронт окупља више од
350.000 чланова од укупно 550.000 регистрованих чланова
синдиката у Србији.
Заједничкој седници одржаној у Центру „Сава“, присуствовало
је више од 500 синдикалних активиста из целе Србије, међу њима
и комплетан Главни одбор Синдиката ЕПС – ЕДБ. Том приликом
потписана је Декларација о заједничком акционом деловању свих
синдиката. Тема заједничке седнице Српског синдикалног фронта
била је и организација протестних скупова у свим већим градовима
у Србији. Договорено је да протест у Београду буде организован
на Дан људских права, 10-ог децембра, под слоганом: „Радничка
права су људска права“.
Т.З.
БРОЈ 511 | НОВЕМБАР 2013.
радних места. Предвиђено је, према
првим проценама, да би у овом
привредном друштву требало да
буде запослено укупно око 1.700
људи, од чега око 230 из ЕДБ-а.
Небојша Јовановић, председник
Синдиката ЕДБ, је указао да ће се
поједине службе „цепати“ због потребе да један број запослених
настави да обавља послове за
ЕДБ. Он сматра да је принцип
добровољности приликом преласка
у ново ПД „клизав терен”, јер даје могућност да се запосле
људи ван дистрибуција, уколико то наши одбију. А са
друге стране, намеће се питање које послове понудити у
дистрибуцијама онима који одбију да пређу.
Кошутић је оценио да Влада треба да се изјасни о
стратегији електроенергетике, како би се даље дефинисале
важне ствари. - Ми смо у сред реструктурирања и овај процес
је незаустављив. Без обзира на то да ли ће ЕПС бити затворено акционарско друштво, или ће се применити неки други
модел, тржиште се отвара даље. За сада је ЕПС Снабдевање у
бољој позицији јер је, за разлику од дистрибутера, стартовало
без баласта старих дуговања. А, даљим отварањем тржишта
све нас чека велика битка за опстанак на тржишту. Бићемо
у позицији да пружамо услуге како ЕПС Снабдевању, тако и
другим учесницима на тржишту који нас буду ангажовали. Да
бисмо очували статус треба што коректније да извршавамо
своје обавезе и да побољшамо радне навике - сматра
Кошутић.
Синдикалци су апеловали на заменика директора да
предузме мере како би се побољшала пословна клима
у предузећу и превазишла инертност, како у протоку
документације тако и у поступцима јавних набавки. – Дајте
да све доведемо у ред, да се стане на пут разним изговорима
тако што ће се грешке свести на личну одговорност, поручили
су синдикалци. Они су, такође, скренули пажњу да монтери
настоје да што више посла одраде сопственим снагама, без
ангажовања подизвођача и указали, такође, на штету која
настаје због недостатка бројила и материјала у магацину.
- Трудим се да у руководећем тиму допринесем, у
складу са својом надлежности, да се унапреде пословање
и односи међу појединим дирекцијама, јер пребацивање
одговорности са једних на друге не води ничему. Проблеме
треба препознати и решавати, па је у том циљу корисна и ова
размена информација са представницима синдиката. Делим
ваше мишљење да Сектор набавки и даље не функционише
како би требало. С друге стране, пословна политика ЕПС-а,
наше матичне куће, у оквиру рационализације трошкова налаже централизовано спровођење великих набавки. Међу
њима је и набавка бројила за целу Србију, која је већ у току
– навео је Кошутић. По његовој оцени у ЕДБ-у се озбиљно
ради на смањењу губитака и добро је што има простора да се
наплатом старих дуговања искористе неке резерве. Поручио
је, на крају, да је преостало мало времена и да га не смемо
губити, већ треба да учинимо све да утегнемо систем и
спремно започенмо тржишну утакмицу.
синдикати
Финалне припреме за тржишну
утакмицу
19
ЗАКЉУЧЦИ НАГРАЂЕНОГ РАДА НА 31. САВЕТОВАЊУ CIGRE СРБИЈА
ДЕШАВАЊА
Научним радом до одговора
С
рпски национални комитет Међународног савета
за велике електричне
мреже - CIGRE SRBIJA,
одржао је своје 31. саветовање крајем
маја на Златибору, о чему смо вас
током трајања Саветовања редовно
информисали. Најзапаженији рад,
презентован у оквиру студијског
комитета Б3 – Постројења, био је
рад „Поузданост шема ТС ВН/СН за
ваздухом изолована постројења“ чији
су аутори Драгослав Перић и Небојша
Петровић из ЈП ЕМС-а и наш колега
др Миладин Танасковић, саветник
директора. Разлог због којег сада
говоримо о њему је што су закључци
рада одговорили на питања, која су
на неколико претходних Стручних
савета у Електродистрибуцији Београд,
постављена у вези избора једнополне
шеме ТС 110/10 kV са аспекта
поузданости.
То што су закључци од теорије
пронашли пут до праксе говори у
прилог тврдњама да овакви стручни
скупови доприносе развоју струке и
да радови који се на њима презентују
Миладин Танасковић
имају и научни значај.
- Трансформаторске станице високи
на средњи напон повезују преносни
систем са потрошачима електричне
енергије, укључујући и дистрибутивне
системе. Од њихове поузданости
зависи и поузданост напајања купаца,
односно учесталост и трајање прекида
напајања, а самим тим и трошкови
ових прекида - објашњава Танасковић,
додајући да су после спроведених
анализа поузданости и провере осетљивости резултата на промене улазних
података о поузданости елемената
опреме изведени основни закључци:
- „H“ шеме треба да имају два
растављача у секционом пољу
сабирница ВН, а додавањем прекидача
се не постиже значајно побољшање;
- Шеме са двоструким сабирницама
на ВН су поузданије од „H“ шема;
- Шема са двоструким сабирницама
са сложеним секционим и спојним
пољем (прекидач и 6 растављача)
није значајно поузданија од шеме са
једноставним спојним пољем (прекидач и два растављача);
- Од уклопних стања код шема
са двоструким сабирницама најпоузданије је уклопно стање где су
водови и трансформатори симетрично
(по пола) распоређени на два система
сабирница, а спојно поље је укључено.
М. Стојанић
ШАХОВСКЕ НОВОСТИ
Четврти у Квалитетној лиги
Београда
Ш
20
мајстори, и мајсторски кандидати
Александар Станић, Владица Радојковић и Зоран Сергијевић.
После велике борбе, седећи за
таблама и по пет часова, делили
су шахисти ЕДБ-а су поделили
четврто и пето место, међу дванаест
реномираних екипа, са 13 меч бодова
и 47,5 поена, што се сматра одличним
резултатом.
Првопласирана је била екипа
Раднички - Рудовци, на другом месту
била је Политика, трећем БАСК,
четврто и пето место су поделили
ЕДБ и Богослов, на шестом Сремчица,
Оснивачи Шаховског клуба ЕДБ
седмом Партизан. Зачеље табеле, од
осмог до дванаестог места заузели
су Чукарички, Борча, Миријево, Раковица и Сурчин.
П. Јуришевић
Са пијететом нам остаје вечно
сећање на три наша друга Љубомира
Самца, Мирослава Пешка и Спасоја
Мариновића, осниваче Шаховског
клуба ЕДБ, који су у међувремену
преминули. Учествовали су и дали
велики допринос свим нашим
такмичењима. Трајно нам остаје
успомена на ове изузетне људе
и одличне раднике, Љубомира,
пословођу у дежурној екипи
Диспечерског
центра,
Пешка,
пословођу у Мерним групама и
Спасоја, шефа испоставе Гроцка.
Хвала им за лепе заједничке тренутке.
IN MEMORIAM
аховски
клуб
ЕДБ
је по четврти пут,
успешно, учествовао на
маратонском такмичењу у Квалитетној лиги Београда, које
је одржано у периоду од 26.октобра
до 15. новембра.
Такмичење је организовано у
хотелу „Славија“, уз учешће више од сто
такмичара. У присуству публике, играло се на осам табли и осам резерви,
по Бергеровом систему – свако са
сваким, и то два сата по играчу и по
тридесет минута у наставку. За екипу
ЕДБ играли су: Владимир Класан,
интернационални мајстор (светски
првак у категорији слабочујних),
са најбољим резултатом на првој
табли, Горан Димић, мајсторски
кандидат, најбољи на другој табли,
Милан Јеремић, FIDE мајстор, проф.
др Душан Микичић, FIDE мајстор,
најбољи на четвртој табли, Петар
Петровић и Драган Родић, FIDE
СЕДМА СКУПШТИНА КЛУБА ПЕНЗИОНЕРА ЕДБ
П
оносни на свој јубилеј - 24 године
постојања, Клуб пензионера ЕДБ је
средином октобра, у Дому Војске Србије,
одржао седму Скупштину Клуба која је,
између осталог, била значајна по томе што је била и
изборна. Наиме, наши бивши запослени су бирали оне
који ће, са истим успехом као и до сада, водити Клуб у
наредне четири године.
Осврћући се на године које су за њима, Гордана Гоца
Благојевић, председница Клуба пензионера ЕДБ, је
подсетила присутне да је Клуб основан у априлу 1989,
на иницијативу Одбора пензионера, уз ангажовање
„Синдиката ЕДБ“ и разумевање и подршку тадашње
Управе нашег Привредног друштва. У почетку, Клуб је
бројао 533 пензионера, док се данас, у 2013, поноси
са својих 1205 чланова. Гоца је истакла да су се
оснивачи Клуба несебично трудили да испуне планове,
задатке и идеје свих пензионера, а смех и шала који
су пратили свако ново дружење и излете као и помоћ,
била она материјална или, пак, само у виду топле
речи, савета и разговора о проблемима онда када је то
било најпотребније, најбољи су сведоци оправданости
постојања овако корисног удружења.
Одговорно руковођење
За председника Управног одбора и Клуба пензионера ЕДБ је поново изабрана Гордана Благојевић, која ће
засигурно са истом енергијом, својом сталоженошћу
и са великим осмехом на лицу, успешно руководити
Клубом и у наредном четворогодишњем периоду. Нови
- стари потпредседник клуба је Боривоје Илић, док су
чланови Управног одбора Никола Дракулић, Ксенија
Барац, Милан Гулан, Ранко Марковић, Тополка Житник
и Илонка Перовић. Седми члан Управног одбора је
представник синдиката кога ће именовати „Синдикат
ЕДБ“. Надзорни одбор од три члана чиниће Милица
Бурсаћ, Љубица Ковачевић и Душица Ђурбабић.
П.Р.
БРОЈ 511 | НОВЕМБАР 2013.
Радно председништво за седму Скупштину Клуба
пензионера ЕДБ, које су сачињавали Милан Кршљански,
Боривоје Илић, Ксенија Барац, Ранко Марковић и Гордана
Благојевић поднело је извештај о раду Клуба за период
2009 – 2012. Међу најзначајнијим потешкоћама са којима
су се сусретали била је слаба наплата чланарине, која је
и те како значајна за добро функционисање, односно за
подмиривање текућих трошкова. Међутим, уз несебичну
помоћ и разумевање, како Управе Предузећа, тако и
Синдиката ЕДБ, тридесетак социјално - здравствено
угрожених пензионера је сваке године добијало новчану
помоћ, док је 2011. њих двадесет четворо са ниским
пензијама и лошим здравственим стањем добило по
пакет прехрамбених намирница и производа за хигијену.
Ради квалитетне помоћи у право време, ту је и евиденција
пензионера са подацима као и социјалном картом.
Захваљујући тој евиденцији, која се води и редовно
ажурира дуге двадесет четири године, тачније од самог
оснивања Клуба, живот најугроженијих пензионера
добија обрисе срећније и сигурније будућности.
Да и поред тешког материјалног и здравственог
стања, као и других тешкоћа са којима се наши бивши
радници сусрећу, „пензионерски живот“ може бити
на тренутке радостан и угодан, брине се Комисија за
одмор и рекреацију. Она је у претходних шеснаест
година организовала више од сто излета о трошку наших
виталних сениора. Какве су само природне лепоте
Србије посетили и колико нових познанстава склопили
са члановима градских организација пензионера!
А осмеси на лицима после сваког излета,
којима узвраћају посете новим пријатељима, су од
непроценљиве вредности.
О озбиљности посла којим се бави Клуб пензионера
ЕДБ говори и чињеница да је од свог оснивања члан
Градске организације пензионера Београда као и Савеза
пензионера Србије. Чланство у овим организацијама је
од великог значаја и помаже у сагледавању проблема
везаних за положај и стандард пензионера у друштву.
Заједничким деловањем, предлозима и сугестијама,
наше драге бивше колеге су активне у стварању своје
светлије сутрашњице. Као потврда томе је и избор
Златане Лапчевић, непосредне даме, пуне знања,
енергије и ентузијазма, као делегата у извршном одбору
Градске организације пензионера.
Не можемо а да се не похвалимо да су у свом Изештају
о раду наши драги пензионери споменули добру сарадњу
са редакцијом листа ЕДБ. Искрено, увек нам је велико
задовољство, а и част, присуствовати и овековечити
чланцима и фотографијама бројне прославе, јубилеје и
излете наших неуморних и вечно младих пензионера.
кутак за пензионере
Ново руководство за нове
подухвате
Петар Радовановић
21
ИЗ ИСТОРИЈЕ ЕДБ-а.
Шестог октобра на Дан Радне организације
Отворен полигон за обуку
У присуству великог броја гостију и радника ЕДБ-а, 6. октобра свечано је отворен образовни
полигон „Кумодрашки пут“, што је најлепши поклон за празник предузећа и прославу
95. годишњице његовог постојања.
кромном али лепом свечаношћу ове године
радници „Електродистрибуције - Београд“
обележили су отварање и почетак рада
образовног полигона „Кумодрашки пут“. И
поред врло тешке материјалне ситуације, када пара има
само за градњу неопходних електроенергетских објеката,
успели смо да одвојимо знатна средства и предузмемо
одређене организационе кораке, како би створили посебан
центар за образовање кадрова електро струке, од монтера
до инжењера.
Непосредно пред симболично отварање полигона,
предајом кључева објекта директору Радне организације
Браниславу Ускоковићу, присутне раднике ЕДБ-а и госте
поздравио је доктор Драгутин Станојевић, помоћник
директора РО. Обраћајући се представницима произвођача
опреме, представницима Електропривреде Србије, ЗЕП-а,
„Електроистока“, представницима свих електродистрибутивних организација у Републици, представницима
техничких школа са којима непосредно сарђујемо, као и
бившем директору Радне организације Момчилу Красавцу,
у чије време се зачела идеја о оваквом полигону, друг
Станојевић је истакао:
- Данас је Дан нашег предузећа и 95. годишњица његовог
постојања па је то и био повод да уз скромну свечаност
пустимо овај објекат у рад. Назив „Кумодрашки пут“ потиче
од назива старе трафостанице 35/10 kV. Њеним гашењем,
односно пуштањем у погон трафостанице 110/10 kV
„Вождовац“, пружена је могућност да се реализује
дугогодишња идеја о изградњи полигона за обуку. Дуг је био
пут од замисли до овог дана када полигон почиње са радом.
Наш полигон је први и једини у електропривреди Југославије
и не личи ни на један други који смо имали прилике да
видимо. Изграђен је са циљем да се на њему обавља пре
свега, стручни део обуке кадра електро струке, од монтера
С
Полигон за обуку у Булевару Војводе Степе 426
22
до инжењера, при манипулацијама и радовима на
електроенергетским објектима и то у безнапонском стању,
у близини напона и под напоном, првенствено са аспеката
правилних поступака примене сигурносних мера. Од
данас се полигон може користити али ће се и даље радити
на њему, на објектима полигона ће бити непрекидно
повремених корекција у циљу праћења нових конструкција
и технологије рада, истакао је друг Станојевић.
Сви знамо да евентуалне грешке радника у електропривреди могу бити кобне, посебно на неким радним
местима. Велики број људи свакодневно је изложен
опасностима при манипулацијама и радовима на мрежи.
Међутим, предузимање одређених мера, међу којима је
свакако најзначајнија управо обука, могу се спречити и
несреће при раду. А на другој страни овако организована
и спроведена обука кадрова повећава сигурност целог
електро енергетског система, смањује трошкове пословања
и доприноси увођење нових техничких решења.
Преко хиљаду радника из ЕДБ-а треба у оквиру обуке,
по основном програму, да прође кроз овај полигон, а
предвиђене су и повремене обнове знања. Убудуће у
савлађивању стручних знања нарочито кад су у питању
наши радници посветиће се већа пажња, а преко полигона
моћи ћемо да пружамо услуге и радницима других
електродистрибутивних организација.
Како се чуло на свечаном отварању, изградња овог
полигона само је први корак у предузимању опсежних
организационих мера када је обука кадра у питању. Јер
је, како је познато, донета одлука о формирању једног
образовног центра „Електродистрибуције – Београд“ те
треба да се организује систематско, стручно и рационално
спровођење обуке. Према шеми нове организације овакав
центар је планиран у оквиру сектора за развој.
Програми обуке за поједине групе послова већ су
направљени и са обуком у полигону се већ сутра може
стартовати. Постоји велико интересовање радника
из других електодистрибутивних центара у Србији и
Југославији, тако да већ може да се планира да полигон
служи не само за обуку радника „Електродистрибуције –
Београд“ већ и радника исте струке из других градова.
Од идеје до реализације овог објекта, укључујући
значајна финансијска средства, све је резултат рада
радника „Електродистрибуције – Београд“. И посебно
стога је вредна пажње понуда представника произвођача
опреме, на пример „Механика“ Трбовље, да се за полигон
обезбеди бесплатна комплетна опрема.
Образовни полигон има будућност.
Љиљана Прокић
(Текст је објављен у листу „Електродистрибуција“, број
347, из октобра 1988. године.)
Београдске
ЗВЕЗДИЦЕ
Седам деценија од смрти Мике Аласа
Српски математичар светског угледа, Михаило Петровић,
рођен је на Косанчићевом венцу
6. маја 1868. године. Умро је
пре седамдесет година, 8. јуна
1943. године, у свом дому на
Косанчићевом венцу.
Наш Мика Алас, чувени
математичар, научник и рибо-
ловац, провео је цео свој живот у
родној кући и у њој је створио своја
најзначајнија дела. Одсуствовао је
само за време студија у Паризу и
током бројних путовања. Иначе,
кућа је по пројекту архитекте
Петра Бајаловића подигнута 1910.
године, на месту срушене куће
његовог деде, београдског проте
Новице Лазаревића.
Надимак Мика Алас, како су га
сви и знали и звали, добио је због
чињенице да је био пасионирани
риболовац који се од најраније
младости, па и касније када је
постао професор универзитета и
вишеструки академик, најрадије
дружио са београдским аласима.
Ипак, наш неустрашиви рибар
који је прокрстарио Атлантски и
Индијски океан, није умео да плива,
па се чак једанаест пута давио у
Сави и Дунаву и увек је „за длаку“
извлачио живу главу.
Основао је београдску математичку школу, докторирао је на
Сорбони, био је један од осморице првих редовних професора
Универзитета у Београду. Написао је преко 400 научних радова
а 6. маја, на 145. годишњицу рођења
Михаила Петровића Аласа, глобални интернет претраживач
Гугл посветио му је свој лого.
Свестрани Мика свирао је виолину и 1896. године основао је
свирачко друштво под називом
„Суз“.
Приредила: М. Стојанић
Родна кућа Мике Аласа
Дом Мике Аласа,
Косанчићев венац 22
БРОЈ 511 | НОВЕМБАР 2013.
23
Download

511 | | | | - ЕДБ д.о.о.