Стаза Православља
The Path
of
Orthodoxy
The Official Publication of the Serbian Orthodox Church in North and South America
Volume 47
June 2012No. 06
Patriarch
Irinej makes 1st
canonical visit
to Canadian
Diocese
Communique
Holy Assembly of Bishops of
the Serbian Orthodox Church
of the
Held in Belgrade May 15-23, 2012
His Holiness Patriarch Irinej of
Serbia made his first canonical visit to the
Diocese of Canada April 20-25, 2012. His
Grace Bishop Georgije of Canada greeted
His Holiness at the Diocesan Center,
the Holy Transfiguration Monastery in
Milton, Ontario, following a Doxology
at the Holy Three Hierarchs Chapel.
Wishing him a warm welcome, he asked
On Bright Friday, His Holiness Patriarch Irinej addresses the faithful at
the Patriarch to bestow the blessings of
Holy Transfiguration Monastery in Milton-Toronto, Canada
St. Sava upon the clergy, monastics and
faithful people of the Diocese of Canada.
During his visit Patriarch Irinej took part in the other jurisdictions joined His Holiness in the liturgical
celebration of the 25th anniversary of the Diocesan periodical celebration where a record congregation of the faithful was
“Istocnik”, on Bright Friday, at Holy Transfiguration present to receive a blessing from their spiritual father. The
Monastery. On Bright Saturday the Patriarch served at the St. Patriarch was visibly moved with both the number of faithful
Nicholas Serbian Orthodox Church in Hamilton (Barton St.). and their expressions of respect and love, and from the ambo
In his homily he thanked the Lord that the example of this he bestowed his blessings on all, expressing his gratitude that
parish, which up until the acceptance of the joint Constitution they have endured on the path of St. Sava and built beautiful
of the Serbian Orthodox Church in North and South America churches throughout Canada, thus building unity in their
belonged to the New Gracanica Metropolitanate, shows that Church: “The Church sent you a bishop to this territory and
the painful schism in our church has been overcome. “Life everything that he has done he has done successfully. May the
in love and unity is the life of the Church, and it is felt here Lord give him the strength to continue and you will help him
in your encounters with one another, in your services and it the most by preserving the unity for which you struggled,”
said the Patriarch.
is seen in the fruit of your works,” said the Patriarch.
Additionally, His Holiness served and visited the Serbian
On Thomas Sunday he officiated at the Holy Hierarchical
Divine Liturgy at which new frescoes were blessed in the churches in Kitchener and Waterloo. Before his departure
largest Serbian church in Canada, All Serbian Saints Church he made a visit to the General Consulate of Serbia where he
in Mississauga, on the west side of Toronto. Hierarchs for was warmly received.
St. George San Diego
Celebrates
60th Anniversary
SAN DIEGO—Sixty years of Eucharistic and community life at St. George parish
here was marked with Divine Liturgy and
Vespers Service on Saturday, May 5, and
a Hierarchical Divine Liturgy served by the
diocesan bishop, His Grace Maxim, and the
local Orthodox clergy on Sunday, May 6.
Following the Divine Liturgy on Saturday, a Parastos (Memorial Service) was
served for all the reposed in the Lord founders, benefactors and parishioners of the parish. At six o’clock in the evening the clergy
welcomed His Grace Bishop Maxim and
the Vespers service with artoclasia (blessing
of the five loaves of bread; from the Greek
words artos/άρτος = bread and klasis/κλάσις
= breaking) was served in the church with a
great number of the faithful present. Visiting
clergy included Hieromonk Jovan (Babic),
diocesan chancellor; Fr. Velimir Petakovic,
retired parish priest who was ministering at
St. George at the time the church was being
built; Fr. Bozidar Draskovic, retired parish
priest; Fr. Ramon Merlos, Our Lady of Kazan Russian Orthodox Church; Fr. Jerome
Cwiklinski, chaplain from Camp Pendleton
(OCA); Fr. John Reimann, St. Anthony Antiochian Orthodox Church; Fr. Blasko Paraklis, Nativity of the Theotokos parish from
Orange County; Fr. Andrew Cuneo, professor
at St. Katherine Orthodox College and parcontinued on p. 3
In this issue: †P
roto
The regular meeting of the Assembly of Bishops
of the Serbian Orthodox Church took place at the
Serbian Patriarchate in Belgrade May 15-23, under the
presidency of His Holiness Serbian Patriarch Irinej.
Participating in the Assembly were all the diocesan
hierarchs of the Serbian Orthodox Church, with the
exception of His Beatitude Archbishop of Ochrid
and Metropolitan of Skopje Jovan who is unjustly
imprisoned in the Skoplje prison of Idrizovo and His
Grace Bishop Chrysostom of Bihac and Petrovac.
The Assembly began its work with the joint
serving of the hierarchical Divine Liturgy in the Holy
Archangel Michael Cathedral in Belgrade, led by
Serbian Patriarch Irinej, and served the Invocation
of the Holy Spirit, the Spirit of truth and wisdom, in
Whom the Church lives and always works, especially
in the assemblies of its bishops. During the liturgy
Bishop Irinej of Backa, with the blessing of His
Holiness Patriarch Irinej, addressed the faithful and
explained the institution of the assembly of bishops
as an expression of the essential conciliar nature of
the Church. After the Divine Liturgy, at the beginning
of the first session, the president of the Assembly,
His Holiness Patriarch Irinej, addressed some of
the current issues from the life and mission of the
Church in our time, a time of great temptation here
and throughout the world, but also a time of hope and
opportunity for spiritual renewal.
continued on p. 5
‘Circle 100’ Aids Hilandar Restoration
All those who participated in last
year’s memorable Western Diocese
pilgrimage to Mount Athos were deeply
moved by the experience. It brought them
to a deeper spiritual confirmation of their
Orthodox faith, and there in the midst
of this centuries-old center of Serbian
Orthodox heritage an idea—a meeting of
God’s grace and man’s response to His
call—was born.
His Grace Bishop Maxim and the
pilgrims decided to lend their prayers and
financial support to the sacrificial work
of Iguman Metodije and the monks of the
Holy Hilandar Monastery in restoring
the monastery in the wake of the fire that
damaged the complex in 2004 by creating
a plan for raising funds for the rebuilding
of the monastery. On March 4, 2004 a
devastating fire burned approximately
40 percent of the monastery. The blaze
damaged the northern half of the walled
complex, including the bakery. The library
and the monastery’s many historic icons
were, thank God, saved or otherwise
untouched by the fire.
Upon arriving at the monastery, the
pilgrims quickly realized that it is not
realistic to speak of a speedy restoration,
because the work on Hilandar cannot be
carried out as a simple modern building
project. It is extremely sensitive work
that requires special architectural design,
suitable materials and skillful labor, and
must respect the living community and the
spiritual and cultural heritage of the Holy
Serbian Royal Lavra.
Touched and inspired by the most
loving and kind hospitality of the blessed
brotherhood and their strong faith and trust in
Resurrected Lord, His Grace Bishop Maxim
and Ron Radakovich made a commitment
to create the “Circle 100 Fund,” a three
year fundraiser in their home Western
American Diocese, by appealing to 100
individuals or families to pledge a $1000
per year donation for three consecutive
years, and so collect $300,000 for the
Hilandar restoration project.
Bishop Maxim asked Ron to chair
this appeal, which he gladly agreed to do.
He not only accepted this difficult task, but
continued on p. 4
Janko Rajlich, p. 3 • Serb Youth Festival, p. 2 • Our View, pp. 6 & 7 • Serbian Section, pp. 8-12
Page
Two
The Path of Orthodoxy
June 2012
The Path of Orthodoxy
The Official Publication of the Serbian Orthodox Church
in North and South America
Editorial Staff
English Section Editors
V. Rev. Rade Merick, Senior Editor
530 North Fourth Street
Steubenville, OH 43952
email:[email protected]
Rev. Milovan Katanic
65 South Keel Ridge Road
Hermitage, PA 16148
Phone:724-342-1198
email: [email protected]
V. Rev. Dr. Bratislav Krsic
3025 Denver Street
San Diego, CA 92117
Phone: 619-276-5827
email: [email protected]
Serbian Editor
V. Rev. Nedeljko Lunich
300 Stryker Ave
Joliet, IL 60437
Fax: 815-741-1883
email: [email protected]
Contributing Editor
V. Rev. Thomas Kazich
P.O. Box 371,
Grayslake, IL 60030-0371
Phone: (847) 223-4300
Technical Editor
Vesna R. Meinert
email: [email protected]
Business and Circulation Address
The Path of Orthodoxy
P. O. Box 883
Bridgeport, WV 26330
email: [email protected]
The Path of Orthodoxy is a monthly publication with a double issue printed for the
months of July and August. Subscriptions are $12.50 per year for U.S. residents and $15.00
per year (U.S. funds only) for Canadian subsribers.
Letters to the editor are welcomed and encouraged. All letters and manuscripts submitted for publication must be signed and contain the author's name and address. Please
send materials through email or MS Word format.
Editorial
On Vacation From Work But
Not From Stewardship
In the last several years in our Serbian Orthodox Church in North and South
America much has been done in terms of raising stewardship awareness in our
parishes. We have made progress in learning and regarding our life as a total gift
from God. This gift cared for and used for the glorification of God is nourished
in the Church through her sacraments; the final goal is to live in communion with
God and find rest in His everlasting Kingdom.
Stewardship is part of the Christian life; it is simply to live and practice the
teachings of Jesus Christ, and our actions in our daily lives confirm the reality of
our faith.
We have now reached the halfway point of the year of our Lord 2012. The
Great Fast and the major feast days of the Paschal cycle (Palm Sunday, Pascha,
Ascension, and Pentecost) are behind us. Of course, we now have many graduations among our young parishioners. Summer is almost here, and our faithful
are planning vacations and family ‘get away’ trips. This special quality time for
families to be together free of the daily school and work routine is so important.
Websites on vacation planning offer many useful tips on how to maximize
your family time together and minimize worries and stress that family trips can
bring on. All six websites I’ve checked had one common tip: plan your vacation
well ahead and book your hotel or resort in advance because places do fill up really fast in the summer. The tips offered are indeed great, and if they are followed
families are certain to have a safe and relaxing vacation. However, there is one
tip that should have been included, yet was omitted. It is this: while being away
from your home on vacation, please do not neglect your stewardship way of life.
Prayer is essential to our life, so prayer time should not be neglected even
during vacation. Make every effort to locate an Orthodox Church near your
vacation site so that you can participate in the Liturgy on Sundays. You also may
want to ask your parish priest to suggest a good book for your summer reading
collection.
Before leaving on vacation, please remember to give or mail in your stewardship donation to your parish. While you might be on vacation, there is still Liturgy being celebrated every Sunday and on major feast days, and the ministries
of your parish continue to be carried out by your church community.
May you have a blessed, safe and joyful vacation. Remember, escape from
work and daily repetitive chores, but do not vacation from the stewardship way of
life.
Protopresbyter Bratso Krsic
Kosovo Police Investigate Attacks on Serbs
Pristina, May 24 (BIRN)—Kosovo
Police are searching for possible links
between arson attacks against two Kosovo
Serb families and the phantom organization,
the Albanian National Army, AKSH.
Two houses belonging to Kosovo Serbs
in the village of Drenovce, north western
Kosovo, were set on fire in the early hours
of May 23. Last week, the same villagers
found intimidating letters on their doorsteps,
signed by the AKSH. The message stated
“Serbs should leave Kosovo because they
are not welcome.”
The Police Director for the Pec/Peja,
Ahmet Hasi, told reporters on Wednesday
that no evidence has yet been found to link
the two incidents, but that the police are
investigating.
The AKSH was labelled a terrorist
organization by the UN Mission to Kosovo,
UNMIK, in 2003.
Members of the AKSH, have been seen
in the territory periodically since the war
ended in 1999, but after the declaration of
Kosovo’s independence from Serbia in 2008,
continued on p. 4
V. Rev. Dr. Rodney Torbic leads the Slava celebration in Carmichaels, May 6, 2012.
St. George Church in Carmichaels
Celebrates Slava
For more than sixty years, St. George the
Great Martyr has been a guide, intercessor
and inspiration for the St. George Serbian
Orthodox Church community in Carmichaels,
Pennsylvania, very near the border of West
Virginia.
Blessed with dedicated priests and
faithful founders and parishioners as well as
many friends through these past more than
sixty years, the parish came into existence
and continues to serve believers interested in
nourishing their souls in the way of St. Sava.
Every year the parish takes time to
celebrate St. George Day with the Divine
Liturgy, blessing of the Slava Kolach and
Koljivo, a procession around the church, a
dinner and a program.
This year the Divine Liturgy on May
6, St. George Day, was very well attended.
Living and departed parishioners were
remembered in prayer. Very Rev. Lt. Colonel
Adam Yonitch (USAF Ret.) came to serve
and gave the inspiring sermon. Sonia Janson
directed the choir. Andy Muha came from
St. Elijah Church in Aliquippa came to join
in the singing.
Executive Board President Stan Brozik
was the Master of Ceremonies at the dinner
in the church hall. Executive Board VicePresident Rich Porter, and Board Treasurer,
Choir and Kolo President Sonia Janson
joined Mr. Brozik in offering remarks
in behalf of the Executive Board. Board
Secretary and Parish Nurse Practitioner
Millicent “Mitzie” Hunchuck and Treasurer
Andrea Janson read selections from the
writings of Holy St. Nikolai Velimirovic
relevant to the saintly life of St. George.
Attorney Linda Chambers spoke
personally and extensively on the theme:
“Maintaining Hope When Evil Seems
Plentiful.”
Additional inspirational readings from
the writings of St. Nikolai Velimirovic and
the Synaxarion were done by: Subdeacon
Anthony Miralles, Djelosh Milosevich,
Paulette Radock, Milosh “Serb” Krewasky,
Linda Porter, and Aaron Carson. Stojan
Raulic recited the troparion and kontakion
of St. George.
Thank God for the blessings bestowed
on the St. George Church in Carmichaels,
Pennsylvania for more than sixty years.
Thank God for the dedicated priests, faithful
parishioners, members of the Executive
Board, Choir, Kolo and church school.
Thank God for the friends and supporters
of the parish.
Father Rodney Torbic
Over 200 Serbian Youth meet for the
First Annual Chicago Folklore Festival
What a grand event for the Serbian community to see over 200 of our children from
the Midwest come together on stage with pride and love of their Serbian heritage! Old
Holy Resurrection Serbian Orthodox Church Sunday School was proud to host the First
Annual Chicago Folklore Festival on April 28, 2012. This folklore competition brought
together many Serbian families and friends from the Chicago land area, as well as from
Rockford, Illinois, Mississauga and Toronto, Canada. It was indeed a beautiful program,
well-organized and entertaining to all that had the chance to see it.
The 2-hour program during the early evening displayed the distinguished
dancing talents of our Serbian youth. Our children captivated the audience with their
choreography, graceful movements, and stunning traditional costumes. Of the seven
churches in all which were represented, the festival was graced with 14 total groups,
and 17 various regional Serbian dances. Congratulations go to each group for their
commendable performances.
It is our hope that these kinds of events promote our Orthodox faith and Serbian
culture in the positive spirit they deserve. The most compelling part of the evening was
the outright joy and comradeship of our Serbian youth. As they complimented each
other on their achievements, they also made new friends, and danced the night away
in unison. We look forward to seeing you at next year’s 2nd Annual Chicago Folklore
Festival, hosted by the Old Holy Resurrection Serbian Orthodox Church Sunday School,
“SOKO” Folklore Group.
June 2012
The Path of Orthodoxy
Page Three
†Prota Janko Rajlich Reposes
The longtime parish priest of Holy Trinty Serbian
Orthodox Church in Youngstown, Ohio unexpectedly fell
asleep in the Lord on Saturday, April 28. After over 43 years
in that parish, his heart gave out on the short walk from the
church to his home, and he was found where he had fallen
on the grass.
On Monday, April 30 a pomen was served by His Grace
Bishop Dr. Mitrophan and some 15 clergy from the Cleveland
and Pittsburgh Deaneries. A short eulogy was delivered by Fr.
Djuro Majerle on behalf of Fr. Janko’s schoolmates from the
seminary at Rakovice Monastery, where St. Sava Seminary
was located in the 1950’s. Fr. Majerle, retired priest of St.
Sava Church in Cleveland, brought to mind those school
times from almost 60 years ago. The pomen was attended
by Fr. Janko’s bereaved family and many parishioners and
friends.
On Tuesday, May 1 a memorial Hierarchical Divine
Liturgy was served, followed immediately by the funeral
service. Leading the service was His Grace Bishop Dr.
Mitrophan, with some 30 priests and deacons serving and a
number more present. The church was full of parishioners,
friends and relatives, led by Prota Janko’s daughter
Alexandra, her husband Goran and their children Jelena
and Stefan.
His Grace Bishop Mitrophan gave a moving and worthy
eulogy for one who was, as he said, one of his best priests.
His Grace thanked Fr. Janko for all his exemplary and zealous
service, both in his parish and in the many other duties he
carried out. Father Janko spent over 40 years in Youngstown
faithful serving his people, maintaining peace and good order
and inspiring love from his parishioners by his love for them.
He served as the Dean of the Cleveland Deanery for over
20 years, as a long-time member of the Diocesan Court, and
multiple terms as a member of the Diocesan Council. His
Grace said that Prota Janko said little, but when he spoke his
words were full of meaning and wisdom. His Grace worthily
honored Prota Janko as a worthy servant of God’s altar and
his Serbian Orthodox people, and expressed confidence that
our Lord had a place prepared in the Kingdom of Heaven
for Prota Janko
Before coming to Holy Trinity in Youngstown at the
end of 1968, Prota Janko spent a little less than a decade in
the Banja Luka diocese in the parish in Potosani, where he
was recognized as a capable and dedicated young priest.
But, Father Janko’s service began well before his
ordination. We should say something about his youth. When
it is remembered that he entered seminary in 1951, in those
most difficult and crude early days of the communist regime
in Yugoslavia, it should be realized that, imbued with deep
piety by his parents Milan and Jelena, he was dedicated to
God’s service. He was in the first post-war generation to
enter seminary from the Banja Luka diocese, and so was a
trail-blazer.
It was there that I met him two years later, when I went
to seminary from the same diocese. In that year, 1953, just a
few days before our departure (four of us new students), the
communist authorities in Banja Luka arrested and drove out
our Bishop, the confessor for the faith Dr. Vasilije (Kostic).
This shows the conditions under which the young Janko left
to prepare himself for the holy priesthood.
In the first generations after the war in the seminaries,
as in other schools, students in the same class could be of
different ages, since they started school at different times
in various places. The young student Janko was one of the
youngest and smallest in his class, but that did not prevent
him from being among the best, as his classmate Fr. Djuro
Majerle said in his eulogy. Quiet and naturally intelligent, Fr.
Janko was known as a serious, studious and valued student.
He completed his studies at St. Sava Seminary in the holy and
beautiful Rakovica Monastery, a place which became close
to our hearts, in 1956 in the first full five-year class after the
war. It was here that Father Janko, besides his studies and
intellectual advancement, was formed as a man, a priest and
a Christian. The seminary professors at that time had been
brought up and schooled before World War II and were seen
by their strong faith through the war and after, and entered
into the service of the Church. By today’s standards, and even
by the standards of that time, conditions were very bad. But
no matter how bad the living and working conditions were,
that much stronger was their loyalty to their Holy Orthodox
faith and church. And so was the loyalty and steadfast faith
of the parents of those youngsters who sent them to seminary,
no less then the obedience and ideals of their sons, one of
whom was the late Protopresbyter-Stavrophor Janko Rajlich.
Those were years in which all this, service as professor at
the seminary, sending one’s son to seminary, or enrolling in
the seminary showed real steadfastness and firmness of faith.
That firmness of loyalty to the Church and faith and readiness
to be subjected to all kinds of difficulties, humiliations and
persecution which were the realities of the time, and the
certainty of being subjected to them by choosing this path of
life was accompanied by an equally strong faith that despite
all their actions and crudeness, the communist regime, like
all earlier enemies of the Church and faith, would not be
able to destroy belief in God and the Holy Orthodox Church.
Prota Janko was born in 1937 in Stari Majdan near
Sanski Most in Serbian Bosnia. His father Milan died young,
Protopresbyter-Stavrophor Janko Rajlich is seen
speaking with His Grace Bishop Dr. Mitrophan at a deanery
Christian Education meeting in Akron on March 24. Father
Rajlich fell asleep in the Lord at his Holy Trinity Church in
Youngstown on April 28.
so Janko was left early without a father. In 1959, following
his schooling and compulsory military service, he married a
pious young woman, Srbobranka Vujatovic from Banja Luka.
She was his faithful companion, great helper and exemplary
protinica until her early death nine years ago. Capable and
devoted to the Church, she sang in church, worked with
the Kolo Sisters and in everything was his right hand. In
her Father Janko was truly blessed. They had one daughter,
Alexandra, now married to Goran Debelnogic. They gave
Father Janko two grandchildren, Jelena and Stefan.
Before coming to America, as a young priest in the
Banja Luka diocese, besides his parish duties Father Janko
devoted himself to study. Intelligent, solid and unusually
capable, he graduated from the Theological Faculty of the
Serbian Orthodox Church in Belgrade.
With the departure of Prota Rajlich the Youngstown
parish has lost its spiritual father, an excellent parish priest
who wisely and faithfully served them for over 40 years,
while His Grace Bishop Mitrophan and the diocese has lost a
worthy and in all ways exemplary church pastor who, as has
already been stated, fulfilled many important and responsible
positions in the Eastern American Diocese. And we clergy
have lost a brother who was always treated everyone with
brotherly love and maintained the very best relations with
all. He also leaves behind his daughter and her family, and
family in the old country.
Following the burial a wonderful memorial luncheon
was prepared in the Holy Trinity parish hall. There a message
of condolence from the president of the Clergy Brotherhood
of the Serbian Orthodox Church in America and Canada,
Prota Djokan Majstorovic of New York, was read by Prota
Rodney Torbic. Longtime president of the Youngstown
church congregation board, George Miric, evoked many
memories of Father Janko’s work and service to the parish,
and how he and Father Janko through their work together,
their mutual respect and cooperation, became like brothers.
Finally Father Janko’s daughter Alexandra extended her
thanks to His Grace Bishop Mitrophan, the clergy, president
Miric and the congregation board, the Circle of Serbian
sisters, the choir and all the parishioners for their love, care,
and cooperation with her father and his family during his
years of service there and at this difficult time of their loss.
May the risen Christ give comfort to those who have
been left behind, and give blessed rest with the just to our
brother Father Janko, and may He make his memory to be
eternal!
Protojerej-Stavrophor Dragoljub C. Malich
St. George San Diego Celebrates 60th Year
continued from p. 1
ish priest at the mission parish in Encinitas, California, and
readers from the local Orthodox parishes. The host priest Fr.
Bratso Krsic, parish deacon Fr. Paul Germain, and St. George
parishioners were spiritually invigorated by the presence
of parishioners and the local Orthodox clergy and faithful.
The program on Saturday evening was opened with the
Paschal and St. George Feast Day Troparia and performances
by St. George Choir and the Morava Senior Folklore group.
The music for dance and celebration was performed by Srbija
orchestra from Phoenix, AZ.
On Sunday morning the Matins and the Liturgy started
at 9 AM with the Litia and the blessing of the Slava Kolach.
Since the Feast day of St. George fell before the Feast Day
of the Ascension of our Lord, the services had many hymns
from the Paschal canon, making them a continuation of the
resurrectional joy and radiant light from the Empty Tomb.
St. George parishioners honored the following families
and individuals as kumovi for the 60th anniversary and St.
George Slava: Fr. Velimir Petakovic and Protinica Ljubinka,
Predrag Mitrovich, Dusko Martinovich, Velimir and Mira
Jovanovic, Alex and Seka Kinach, Dorothy Vukotich and
Milanka Vlasovic. Among the many guests present at the
Liturgy and banquet was one of the first secretaries of the Church Board, Milica Millie Medigovich. Recognized for their
exceptional example of zeal for the Orthodox Faith and and for the ministries of St. George parish were Mico Lukic,
tutor of St. George parish for more than three decades, and children’s and adult choir director Kate Thickstun. Both
of them received Episcopal Gramatas
of recognition from His Grace Bishop
Maxim, who congratulated them and
asked them to continue their ministries at St. George with the hope that
others would emulate their example.
The Church Board president,
Vladan Trifunovic, in his greeting
remarks congratulated everybody on
the successful and most joyous celebration of these sixty years calling
everybody to participate in the ongoing ministries of the church just as
the founders of St. George parish did
six decades ago. Fr. Bratso reiterated
those same words, adding that our goal
is the same as that of the founders, that
is, to build the church; the founders
built the church of bricks and mortar,
and we today are called to build a
living church, of souls and bodies.
Visit us online at
www.se r bo r t h. o r g
• Read the newest issue of the Path • News and Upcoming Events
• Standing Committees updates!
The Path of Orthodoxy
Page
Four
June 2012
Fr. Vasilije Vranic, A New Doctor of Theology
Bishop Sava (Vukovic), long time theological professor,
academic and visionary, observed the vital need for the
establishment of a Serbian Orthodox Church theological
school on the North American continent. This institution of
higher education of our Church was established in 1986. We
note with satisfaction that in the past 25 years over 30 students
have received their masters degrees at some of the well
known theological schools throughout America. A smaller
number have received their doctorates in theological or other
fields, such as Fr. Miroslav Simijonovic, Ivan Budisin, Fr.
Zivojin Jakovljevic and the newest doctor of theology, Fr.
Vasilije Vranic, parish priest at Holy Resurrection Cathedral
in Chicago, Illinois.
Having completed his elementary education in 1991,
Fr. Vasilije enrolled in the St. Sava Seminary in Belgrade.
He continued his studies in 1994 at the Athonias Church
Academy on Mount Athos, Greece. Afterward he enrolled
at the St. Sava School of Theology in Libertyville, Illinois.
As the class valedictorian he entered into academic subjects
with great ease and thus was well prepared for successfully
dealing with studies in the theological field.
After finishing his studies in Libertyville in 2002, he
pursued his masters at the Anglia Polytechnic University
in Cambridge, England. His master’s thesis was entitled:
“The Holy Mystery of Penance of those who have fallen
away and those who have committed mortal sins in the early
Church and its significance for the contemporary practice
of the Serbian Orthodox Church.” After receiving his first
master’s degree Fr. Vasilije enrolled in theological studies
at Cambridge which he crowned with his dissertation: “The
Christology of Eusebius of Dorylaeum,” which he defended
continued from p. 1
under the mentorship of Dr. Marcus Plested. In 2005 he
returned to the US and placed himself at the disposal of
his hierarch, Metropolitan Christopher, who ordained him
and appointed him as deacon at the St. Sava Cathedral in
Milwaukee, Wisconsin (he was ordained to the priesthood in
2008 at the Holy Resurrection Serbian Orthodox Cathedral
in Chicago). In January 2006 Fr. Vasilije enrolled in the
prestigious Marquette University theological department
under the mentorship of Dr. (now Bishop) Alexander
Golitzin. The theme of his doctoral dissertation was, “The
Christology of Theodoret of Cyrrhus: The Question of its
Development”. After a full six years of research, Fr. Vasilije
defended his dissertation on March 20, 2012. His mentor,
Dr. Golitzin, noted that his dissertation was a first class
theological work. The other members of the dissertation
committee also took note of the quality of the dissertation.
That which particularly impressed them was that Fr. Vasilije,
in addition to the dissertation, as an Appendix submitted an
English translation of the Expositio rectae fidei of Theodoret
of Cyrrhus which up until now had not been translated into
any modern language.
The faculty of the Serbian Orthodox Church’s School
of Theology elected Fr. Vasilije Vranic as assistant professor
of Canon and Church Law in 2008, in which position he
remains to this day. His lectures in the field of canon law
and the interpretation of the Church’s canons are true treats
to the students, who gladly attend his lectures. Since 2011
he has been a Teaching Fellow at Marquette University in
Milwaukee. He was also a teacher of Christian Education at
the St. Sava Orthodox School in Milwaukee from 2005-08.
We cite here some of the articles Fr. Vasilije has
‘Circle 100’
Mr. Radakovich and his family
became the first to commit their
own resources towards this goal.
Their vision and dedication
to realizing this goal was, we
are happy to say, successfully
completed by the grace of God
during this Paschal season.
Preparations are being made to
visit the Monastery again this
June to celebrate the feast of
Vidovdan with the monastics
and pilgrims, and to present the
brotherhood with the collected
donations.
Even with the current
e c o n o m i c c r i s i s a ff e c t i n g
everyone for the past several
years, 100 faithful, most generous
and compassionate families made
the pledge and promised to stand
with their Mother Church in
prayer and monetary help. Their
Aerial photo surveys the damage done to Hilandar Monastery
actions confirm that our foremost
by the devasting fire on March 4, 2004.
priority in life on the road to
salvation involves our active love for God and for others.
completed. Further progress will depend on the arrival of
Saint Sava, the first Archbishop of the Serbian Orthodox needed funds.
Church, and his father the Grand Prince Stefan Nemanja, who
His Grace Bishop Maxim and the faithful of the diocese
later became a monk there, taking the monastic name Simeon, are looking forward with great anticipation to again serving
built the Holy Monastery Hilandar many centuries ago, in and praying at the Holy Royal Lavra and to celebrating
the year 1198. In doing so they were building up the Serbian Vidovdan with Iguman Metodije and his brotherhood, as
people and nation into Orthodox sons and daughters worthy well as presenting to them the funds collected thus far for
of the Kingdom of God. That same love, bestowed by God, is the restoration of the monastery.
grafted into the heart of every person of Serbian heritage who
Bishop Maxim expresses his deepest gratitude to all
through their generosity will not allow the glorious beauty those donors who have shown their care for this great legacy
of one of our oldest and most significant living witnesses of of St. Sava through their practical gifts of love, with heartfelt
the Serbian Orthodox Church—Monastery Hilandar—to go prayers to God, St. Sava and St. Simeon the Myrrhflowing
uncared for.
for their salvation and well-being.
Presently 35 monks led by Iguman Metodije are praying
May the Lord grant us an active conscience filled with
for us and for our ancestors daily while working to complete love so that we may preserve Hilandar to the best of our
the restoration of the monastery to its former beauty and ability for future generations, with the same significance that
functionality. Presently the restoration project is 40 percent it has had throughout its centuries of existence.
Attacks on Serbs
continued from p. 2
the shadowy armed group announced that it had ceased all
its activities in Kosovo.
Hasi rejected any claim that such “organized military
groups” exist in his area of responsibility, in the Pec/Peja
region.
The Kosovo government has condemned the incident
in Drenovce.
Kosovo’s Minister of Returns and Communities,
Radojica Tomic, echoing the sentiments of the locals, said
that the incident was meant to intimidate the Kosovo Serbs
from returning to their property. “This is a bad signal for the
returnees, but also for the Government of Kosovo and the
international community. Everyone has the right to return to
their house, and we will not allow such provocative acts to
intimidate the returnees,” he said.
He visited Drenovce on Wednesday, where he announced
that the government would not tolerate such acts.
The Kosovo Ministry of Interior has called upon the
residents of Drenovce to help the investigation, and approach
the police with information.
There are plans to rebuild 12 houses in the village as part
of the returns program for the internally displaced Kosovo
Serbs. Seven families have benefited from the rebuilding
program so far.
published: “The
Authority of
the Ecumenical
Patriarch in the
Orthodox Church:
A historicalc a n o n i c a l
analysis”.
Collection of
works of the
Byzantine Institute
SANU (2010);
“ T h e Te m p l e
Psychology of Aphrahat the Persian,” Church studies, 2009;
“The Christology of the Fourth Letter of Pseudo-Dionysius
Areopagite: Calcedonian or Monophysite?” Open Theology:
A Theology Quarterly 5 (2008); “The Christology of Eutyches
at the Council of Constantinople 448”, Philoteos (2008);
“A Treasure of Tradition: The VI Hymn of Paradise of St.
Ephraim of Syria”, Bogoslovlje (2008).
Besides his publications, Fr. Vasilije has given a number
of lectures of which we cite only a few: “The Christology of
Theodoret of Cyrrhus: The Evidence of the Expositio rectae
Fidey” (Vilanova University, PA., October 2011); “The Logos
as ‘theios spors’: The Doctrine of Incarnation in Theodoret
of Cyrrhus,” (XVI International Conference on the Patristic
Studies, University of Oxford); “The Glorified Saint in the
VI Hymn of Paradise of Ephraim the Syrian” (Forty-Third
International Congress on Medieval Studies at the Western
Michigan University in Kalamazoo, 2008).
With his work, public lectures and published articles,
Fr. Vasilije has deserved to be member of the following
academic societies: American Academy of Religion, the
North American Patristic Society and the Byzantine Studies
Association of North America.
Finally, we note that these are only segments of the
biography of Fr. Vasilije Vranic which point to his path in
attaining the academic doctoral rank. We congratulate Rev.
Dr. Vasilije Vranic for successfully defending his dissertation
and on his doctoral status, with prayers to God and St. Sava
that this academic rank may be a stimulant for future work
for the good of his Serbian Orthodox Church and Theological
school.
Protodeacon Stanimir Spasovic
Serbia Condemns
‘Shameful’ Limaj Acquittal
The District Court of Pristina on May 2 declared
that Fatmir Limaj, vice-president of the ruling
Democratic Party of Kosovo, and three other former
Kosovo Liberation Army fighters - Nexhmi Krasniqi,
Naser Krasniqi and Naser Shala - were not guilty of
committing war crimes against civilians and prisoners
of war in the detention camp of Klecka in 1999.
The EULEX prosecutor in the case, Maurizio
Salustro, had based almost all of the charges on the
testimony of Agim Zogaj, known as Witness X, who
killed himself last September in Germany, before the
trial started.
Zogaj had been a prison guard at Klecka and
his diary about the events there was crucial to the
prosecution case against Zogaj’s then commander,
Limaj, and nine other KLA fighters.
Pristina District Court cleared six of the defendants
of all charges on March 21, after ruling that Zogaj’s
diaries were inadmissible as evidence.
Limaj and other three defendants were then left to
face a re-trial. The prosecution declined to submit new
evidence, however, explaining that the “Klecka case
dossier” contained “more than enough to allow the panel
of judges to bring a final and rightful verdict.”
While the defendants celebrated the court decision,
Serbia’s war crimes prosecution office said the ruling
raised “the question of whether anyone in Kosovo and
Metohija will ever be sentenced for crimes committed
against Serbs”.
The ruling was “shameful and unfair, especially for
all the victims who seek justice”, they added.
Serbian prosecutors are currently running their
own investigation for war crimes committed in Kosovo,
and say they suspect that Limaj and 28 other ex-KLA
fighters took part in organ trafficking and other war
crimes against civilians.
They suspect the men of deporting several Serbs
and non-Albanians from Lapusnik camp in Kosovo
to camps in north Albania, where the illegal organ
transplants allegedly took place.
The Serbian authorities issued an international
arrest warrant for Limaj in 2009 and say they expect
his arrest if he tries to leave Kosovo.
The Path of Orthodoxy
June 2012
of the
continued from p. 1
Communique
Page Five
Holy Assembly of Bishops of the Serbian Orthodox Church
During this year’s Assembly of Bishops a concelebration
of the hierarchical Divine Liturgy again took place on
Saturday, May 19th, the feastday of the Translation of the
Relics of St. Sava, at the St. Sava Church in Vracar. The
liturgical and spiritual life of the Church was enriched by the
addition of two Hieromartyrs and forty student-martyrs who
suffered in 1688 in Momisici (Podgorica). Their feastday
has been designated to be the day the Church commemorates
the Holy Martyrs of Sebaste from Asia Minor (a feastday
commonly known as Mladenci) of which the Holy Synod
will officially inform all the local Orthodox Churches so
that they might enter their names in their service books and
calendars. The Assembly also determined that the feastday of
St. Nikodim, Archbishop of Pec, will be on May 12/25 and
not 11/24 as it has thus far been.
The Assembly confirmed the determination of our local
Church to honor and celebrate during next year with church
services and appropriate spiritual-cultural manifestations
a momentous anniversary of Christianity and culture –
1700-year anniversary of the Edict of Milan of Emperor
Constantine (313-2013), a document of freedom of faith
and conscience of outstanding significance, relevant even
today not only from a historical but also an existential aspect.
The anniversary will be commemorated in all dioceses of
the Serbian Orthodox Church, while the central celebration
will be held in Nis, the birthplace of Emperor Constantine,
and in Belgrade. All patriarchs from the Orthodox Churches
and other representatives of the Orthodox Churches will be
invited to take part in the commemoration of this jubilee,
other distinguished individuals from world Orthodoxy
(bishops, theologians, artists....), a delegation of heterodox
Christian churches and church communities, Christian and
inter-Christian institutions and organizations, as well as
monotheistic faith groups, also representatives from the
sciences, arts and culture as well as Serbian and foreign
distinguished public figures. All preparations and the program
itself will be coordinated by the Holy Synod of the Serbian
Orthodox Church and a Sabor committee which will be
formed for this purpose.
The Assembly, in the same spirit and direction,
confirmed once again its unchanged position regarding
the need to intensify, heighten and theologically enrich the
current process of preparation for a Great and Holy Council
of the Orthodox Church, to once again call a pan-Orthodox
Pre-Conciliar consultation, and additional such consultations
if the need arises, and to summon this general Council at a
foreseeable appropriate time with due responsibility, being of
course faithful to the divinely-inspired principles of operation
of the ecumenical and major local councils of the Church.
The Assembly heard the report of the work of the Holy
Synod and the reports of the work of the diocesan bishops
and the state of affairs in their dioceses in the past year,
and made appropriate decisions. At the joint meeting of the
members of the Assembly and the central bodies for the
completion of the St. Sava Church on Vracar a discussion
ensued and decisions were rendered, having analyzed the
reports, regarding everything thus far completed and the
forthcoming great task of completing the interior of the
church, including the mosaic and fresco work. Having been
informed of the relevant facts, the Assembly postponed for
a time the restructuring of the largest diocese by population
of the Serbian Orthodox Church, the Archdiocese of
Belgrade-Karlovci, until the necessary preparations and basic
infrastructure for the future dioceses on that territory can be
completed. For the same reason the Assembly postponed the
filling of the newly established diocese of Austria-Switzerland
and Buenos Aires with diocesan bishops and extended the
mandate of their current administrators. Also, the Assembly
requested of Bishop Grigorije of Zahum-Hercegovina that he
continue in his position as assistant to Metropolitan Nikolaj of
Dabrobosna, in performing archpastoral duties.
The Assembly once again expressed its deep sadness
and protested the violations of human rights and religious
freedom of the faithful of the Autonomous Archdiocese of
Ohrid in the Former Yugoslav Republic of Macedonia, which
peaked in the unlawful harassment and arrests of innocent
people, with persecutions and acts of violence escalating to
such a point that the Archbishop of Ohrid and Metropolitan
of Skopje Jovan has been imprisoned for the sixth time under
fabricated charges and was sentenced to two and a half years
in prison. The troubling and alarming fact is that all this is
occurring at the request of the local schismatic organization
which calls itself “The Macedonian Orthodox Church.” The
schismatic hierarchy is publicly and maliciously, without any
repercussions, rejoicing at the judicial-police persecution
of the only canonical and generally accepted Church in
Macedonia, especially over the re-imprisonment of its first
hierarch. Thus she demonstrates how much she cares about
the basic truths and ethical principles of the Christian faith,
much less about the sanctity of the unity of the Church.
Instead of considering all the protests and appeals that have
thus far come from the Orthodox and other Christian churches
throughout the world and the criticism they have received
from international institutions and organizations because
of the political ties and corruption of their judiciary system
and the continued violations of human rights and religious
freedom in their country, the authorities of the Republic of
Macedonia, unfortunately, are only increasing their terrorism
against the Church in a manner without precedent in the
modern world.
The Assembly has followed with particular care
and not a little concern the actions of the government of
Montenegro which similarly—with somewhat less direct and
damaging force, but with a similar course of damaging the
mission of the canonical Church in Montenegro and of state
sponsorship of Dedic’s minor and completely baseless sect—
is trampling on the fundamental human rights of Orthodox
clergy and faithful. It has not restrained itself even from the
completely uncivilized and from a European understanding
unprecedented deportation of certain priests only because,
allegedly, the Orthodox Church, which is centuries older
than either Montenegro or Serbia or any existing state in the
Balkans, is not “registered” witht the police according to laws
dating back to the time of Broz’s “democracy.” The denial
of the very right of the Serbian Orthodox Church to exist in
Montenegro, the ambition of certain Montenegrin politicians,
although they think like atheists, to decide church matters, to
regulate the inner life, structure and relationships within the
Orthodox Church, to manipulate through pressure or even
outright force the indentity of the Church in Montenegro,
their open aspiration to make it an instrument of their political
way of thinking and to aggressively shape the content of the
Church life of Orthodox Christians in Montenegro—all this
demonstrates a violation of basic human rights and religious
freedom, an active repudiation of the secular, and that means
religiously neutral, character of a contemporary state and
the abandoning of the democratic principle of separation of
church and state, as well as a reintroduction of the historically
long-rejected discrimination between first and secondclass citizens based on religion or ethnicity. Therefore the
Assembly expects the state organs of Montenegro to respect
the existing constitution and laws, including the rights of the
Serbian Orthodox Church and other churches and religious
associations, inasmuch as this represents their obligations
before the international community.
The Assembly is particularly concerned that even so
many years after the exodus of the Serbian people from
Kosovo and Metohija in 1999 and the March pogrom of
2004, and despite the presence of international forces and the
guarantees of the great powers, there is still no agreement
on the return and free life of the displaced and refugees.
Moreover, they continue to violate Serbian Orthodox shrines,
home and property, and the rights of the Serbian community,
especially south of the Ibar River. In the context of domestic
and international dialogue on the status of the southern
Serbian territory, the Assembly believes that the imposition
of solutions contrary to United Nations Resolution 1244, the
Constitution of Serbia and the norms of international law
would only bring about a lasting—and perhaps permanent—
crisis and instability, which means human suffering, in an area
which has already long been a symbol of division, conflict
and suffering. One of the few bright points there is the life
and work of the reconstituted Saints Cyril and Methodius
Seminary in Prizren, whose citizens, now overwhelmingly
of Albanian nationality and Islamic faith, make possible
the unmolested work of this significant establishment of
the Orthodox Church and the Serbian people. This attitude
deserves our respect and gratitude.
The Assembly considers the Church’s relations with
the governments of Serbia and of Republika Srpska to be
generally good, but it expects that the new government
of Serbia will correct the mistakes of the outgoing
administration concerning the restitution of expropriated
property and the status of religious education, that is,
catechism and religious instruction as a subject in the public
schools, and to expedite the process of including military
chaplains in the Serbian Army.
With satisfaction and thanks to God, the Assembly
observes that the Serbian Orthodox Church maintains
liturgical and canonical relations and cooperation with the
other autocephalous Orthodox Churches, but that in this
regard there is, unfortunately, one exception. This concerns
the uncanonical activity of the episcopate and clergy of the
Romanian Orthodox Church on the canonical territory of
other Orthodox Churches, including our own. In our case,
certain bishops and clergy from neighboring Romania
continue to come to certain cities and towns in Eastern Serbia,
that is, the Dioceses of Timok and Branicevo, and carry out
priestly activities there without the knowledge or permission
of the responsible bishops of the Serbian Orthodox Church,
thus violating the very foundations of Orthodox ecclesiology
and canonical order. Because of similar unauthorized
activities by representatives of the Romanian Church,
the Patriarchate of Jerusalem repeatedly objected most
energetically, and eventually broke liturgical and canonical
relations with that Church, which continues. The Assembly
once again, for the who knows how many times, sent a
protest to Romanian Patriach Daniel and his Synod over the
uncanonical intrusions into areas under the jurisdiction of the
Serbian Orthodox Church and with regret informed them that,
to the extent that individuals from the sister Romanian Church
do not cease their unbrotherly and uncanonical activities,
regardless of whether they are tolerated or sent by her
Patriarch or Synod, we will take all appropriate canonical and
legal measures to preserve the ancient canonical order and
stop the irresponsible disruption of the holy unity between
Orthodox Churches and between fraternal peoples, which the
Serbian and Romanian peoples have undoubtedly been over
the centuries. If these measures do not help, the Assembly
will be forced, with deep regret, to follow the example of
the Jerusalem Patriarchate. The Assembly Fathers are aware
that there are many among the Romanian bishops, clergy and
theologians who do not follow the aggressive ethnophyletisic
course which has occasioned no small disruption in the entire
Orthodox world in recent years. Similarly, the Assembly is,
as it has been earlier, grateful to the Romanian Church for
its correct relations with the administrator of the Temisvar
diocese, its clergy and faithful, just as the Serbian Orthodox
Church enjoys brotherly relations with the clergy and faithful
of the Romanian Church who live in the Serbian part of
Banat.
The peace and unity of the Serbian Orthodox Church
is being disturbed, in the evaluation of the Assembly, by the
monk Artemije, deposed bishop of Raska-Prizren, and his
adherents, who are creating a real parasynagogue (unlawful
assembly) with all the expressed tendencies of developing
into a pure schism and sect. Therefore the Assembly resolved
to again call upon the monk Artemije (Radosvaljevic) and
the former hieromonks, monks and nuns who follow him
to return to the Church through repentance from the way of
schism, which he himself said he realizes “is a great wound
upon the body of the Church, a great sin before God, a sin
which even the blood of martyrs cannot wash away,” and
to give the Holy Synod of Bishops authority to explain this
decision by the new canonical offenses of the above named
and his ever-deeper plunge into schism: the establishing of
“parasynagogues” in the Church by uncanonical, ineffective
ordinations and monastic tonsures, by the opening of
monasteries and houses of prayer in the dioceses of our
Church, and by open slander, lies, curses and accusations
against the Holy Assembly of Bishops and the episcopate of
the Serbian Orthodox Church of heresy, false ecumenism,
rigging of trials, the pronouncing of verdicts without trials,
and so forth. If the monk Artemije, former bishop of RaskaPrizren, does not respond to this invitation to return to the
Church through repentance and obedience to the decisions of
the Holy Assembly of Bishops and the ancient canonical order
of the Orthodox Church as quickly as possible, the Assembly
will be obliged to take additional canonical measures.
As in all previous years, the Assembly gave great
attention to church schools and education. Detailed
consideration was given to problems such as seminaries,
some of which need to fulfill the standards set for their entry
into the Serbian educational system, as well as to institutions
of higher education, especially those in the area and in the
diaspora. In this context the Assembly learned of a project
which may contribute greatly to the quality of theological
education of Serbs in America: this is a project called Serbian
House at St. Vladimir’s Academy, for which the means
and conditions for its functioning already exist, so that the
process of final agreement and realization of the project is
imminent. The Assembly again considered the question of
the adequate temporary housing of the patriarchal archives, a
precious treasure of documents, as well as the question of the
building of structures for the Archives, Treasury (Museum)
and Library of the Patriarchate. A new statute for Covekoljulje
[Philanthropy], the charitable foundation of the Serbian
Orthodox Church, was approved.
The Assembly again supported the House of
Karadjeordjevic’s initiative to bring the earthly remains of the
deceased members of the Serbian royal family located abroad
back and give them an honorable burial in the Karadjordjevic
votive church at Oplenac. The Assembly again appealed to
the City of Belgrade to consider the possibility of keeping the
bones of the Serbian, American and world giant of science,
Nikola Tesla, on the St. Sava plateau or, eventually, in the
crypt of the St. Sava Church on Vracar.
The makeup of the Holy Synod remains the same by
decision of the Assembly.
The Assembly expresses its concern over the fact that the
Serbian people is experiencing more deaths than births, and
that each year they lose the equivalent of the population of
a medium-sized city, which testifies to a deep moral failure,
to a serious crisis in the family and to a lack of true faith in
God among many, although a majority of our people consider
themselves believers and are believers, at least in the most
basic meaning of the word. Therefore the Assembly appeals
to the conscience of parents, educators, government officials
and all those who can influence society to do everything
possible, despite material shortages, to exalt life among us
as the greatest of God’s gifts which stands as an alternative
to the unconscionable cult of death which has taken root
in contemporary western civilization. At the same time the
Assembly recommends that all the dioceses of the Serbian
Orthodox Church and their affiliated church organizations
establish funds for the support of families who have several
children, that, in the first place, pastorally and therapeutically,
they might prevent the scourge of immorality, drug abuse,
pornography and other pathogenic occurrences which threaten
from the very core the being, soul and future of the Serbian
people and all Christian people who are exposed to the
destructive influence of secularism, consumerism, hedonism,
individualism, a pseudo-religion which has no concept of
a personal God, a false Christianity without Christ as a
God-man community, as well as various other ideologies,
meaninglessness and hopelessness. The Assembly, in its part,
calls all to life and action, through faith, hope and love, for God is Love.
Presented by the Bishop Irinej of Backa, Spokesman for the
Holy Assembly of Bishops of the Serbian Orthodox Church
The Path of Orthodoxy
P
age Six
June 2012
Our
V
iew
O
ur
V
iew
O
ur
view
Our View
The Youth Pages
of
The Path
of
What is Pentecost?
Lo,
we celebrate the
Feast of Pentecost, the presence of
the Spirit, the fulfillment of the promise
and the completion of
hope. How wonderful
is this mystery; for it
is great and most solemn. Wherefore we cry
unto thee, O lord and
Creator of all, glory to
thee.
P
entecost is another one of the twelve Major Feasts in the
Orthodox Church and commemorates the day when the
Holy Spirit descended upon the Twelve Apostles as well as some
of Our Lord and Savior Jesus Christ’s other followers. At the same
time, this Feast celebrates the establishment of the Church. Since
the Holy Spirit descended, the Feast is also the culmination of the
revelation of the Holy Trinity.
In the Jewish tradition, Shavuot (Pentecost) occurs sevenweeks after Passover. This holiday commemorates when God
gave the Torah, the five books of Moses in what Christians call the
Old Testament, to the Jewish people. This was a Pentecost in the
sense that Jews received direction from God. Subsequently, it was
appropriate for this to be the day that the Twelve Apostles received
new direction from the Holy Spirit. Since the Twelve Apostles and
Christ’s original followers were Jewish, they likely gathered together
and were observing this feast day when the Holy Spirit descended.
Suddenly, a sound came from heaven like a rushing wind, filling
the entire room. Then tongues of fire appeared, filled with the Holy
Spirit, the Apostles began to speak in other languages (Acts 2:1-4).
Since thousands of pilgrims were gathered in Jerusalem for
Shavuot, many people heard their own languages being spoken by
the Apostles (Acts 2:5-6). The people were astonished and, since
there was no logical answer for this occurrence, some thought the
Apostles were drunk (Acts 2:7-13).
Peter addressed the crowd. He told the
people to “Repent, and let every one of you be
baptized in the name of Jesus Christ for the
remission of sins; and you shall receive the gift of
the Holy Spirit” (Acts 2:38-39). The Bible records
that on that day about three thousand were
baptized. These early Christians met together
regularly for prayer and sharing bread, and this
practice would later evolve into Liturgy and Communion. The Apostles, as well as some of the
other disciples such as Mary Magdalene, then
went out to spread the Gospel (Acts 2:42-47).
This year Pentecost is celebrated on June
3rd, 50 days after Pascha and 10 days after the
Ascension of our Lord.
How did the
Apostles
spread the
Church?
T
he Apostles traveled throughout the world to talk
about our Lord and Savior Jesus Christ. They
simply shared their experience, what they had learned
and witnessed. While this task was difficult and often quite
dangerous, the Apostles were not alone on this journey:
they were guided and blessed by God. Since Pentecost,
they were given the ability to spread the Church and they all
understood and were prepared for this special appointment.
The Apostles laid a solid foundation for the Church;
however, they knew that their earthly lives were not eternal
and that the Church needed to continue to grow and be
guided. As a result, the Apostles appointed successors,
which resulted in the priesthood of the Church that we have
today. When deacons, priests and bishops are ordained,
the names of their predecessors are mentioned. In fact,
the Bishops of the Church are the direct successors of the
Apostles and, in the case of Jerusalem; the Patriarch of
Jerusalem is the successor of the Apostle James.
Tradition tells us that St. James was the first bishop
of Jerusalem and his 141st direct successor is the current
Patriarch, His Beatitude Theophilos III. Today the bishops
exist as guardians of the faith, to keep the Church true to the
teachings of our Lord and Savior Jesus Christ as taught and
spread by the Apostles.
Orthodoxy, June 2012
All
What is the Holy
Spirit?
T
he Holy Spirit is perhaps the most confusing
Person of the Holy Trinity. The Holy Trinity is three
distinct divine persons, the Father, the Son and the Holy
Spirit, Who all share one divine essence. God the Father
is the eternal source of the Trinity. While all three Persons
are unique individuals, they all share the one divine nature.
Jesus Christ is the Second Person of the Holy Trinity, eternally born of the Father. He became man, and thus He is at
once fully God and fully human. Since the Jewish people
have been worshipping God for thousands of years, this
is a very comfortable and familiar concept. Since our Lord
and Savior Jesus Christ became human, we are able to
relate to Him. The Holy Spirit, however, may seem elusive
and less familiar.
The Holy Spirit is the third Person of the Holy Trinity
and is one in essence with the Father. This means that, like
Jesus Christ, the Holy Spirit is an indivisible part of God.
Orthodox Christians repeatedly confess in the Creed, “And
I believe in the Holy Spirit, the Lord, the Giver of life, Who
proceeds from the Father, Who together
with the Father and the Son is worshipped
and glorified.” It was the Holy Spirit Who
came upon Christ during His Baptism and
revealed God’s plan for Him. The Holy
Spirit is called the “promise of the Father”
(Acts 1:4), given by Christ to empower
the Church for service to God (Acts 1:8).
The Holy Spirit places God’s love in our
hearts (Romans 5:5) and provides us with
spiritual gifts (I Corinthians 12:7-13) and
virtues (Galatians 5:22, 23).
Orthodox Christians believe the biblical promise that the Holy Spirit is given
to us through chrismation (anointing) at
baptism (Acts 2:38). The Holy Spirit helps
to guide us and provide us with spiritual
gifts and, when we pray to God or Jesus
Christ, we are also praying to the Holy
Spirit as an indivisible part of the Trinity.
-Holy Spirit, issuing from the Father and
coming thhrough the Son upon the illiterate Disciples, save and sanctify all those who
know thee as God.
Light is the Father; and Light is the Son; Light is
the Holy Spirit descending upon the Apostles in
fiery tongues, through which the whole universe
was illuminated to worship the holy Trinity.
VOLUNTEERS NEEDED!!
The editors of “Our View” are looking for volunteers to assist
in contributing and editing articles and other materials for publication. Are you interested in assisting in our
efforts? Please contact us [email protected] A member of the staff will contact you with more information. Help us continue to offer this very important service to the youth of the Serbian Orthodox Church!
The Path of Orthodoxy
June 2012
Page Seven
Vidovdan
From the day of their conversion to Christianity, the South Slavs celebrated St. Vitus’ Day on June
28th. Although they were Christian, there was a period
of cultural transition from pagan customs to Christian
traditions. During this time, the largely rural Serbian
population preserved practices related to the pagan
god Svevid or Vid. This god was also commemorated
on the same day of St. Vitus, thus blurring the line
between pagan
and Christian.
However, when
the Battle of
Kosovo occurred on June
28 1389, these
pagan practices came to
an abrupt end,
as the entire
culture and
history of the
Serbian people
changed.
At this
time in history, the Ottoman Empire was flourishing
and was sending armies out to conquer various lands
and peoples. Going through present-day Bulgaria and
Macedonia, the Ottoman forces headed toward Kosovo,
the most important crossroad in the Balkans. In order to
decide whether to surrender or fight the Ottomans, the
Serbian ruler Tsar Lazar was consulted. According to
tradition, in a dream Tsar Lazar was visited by an angel
of God, who offered him a choice between an earthly and
a heavenly kingdom. He knew that the earthly kingdom
would mean surrendering to the Ottomans and that the
heavenly kingdom meant sacrificing lives in battle. Tsar
Lazar chose the eternal kingdom of heaven over the temporary kingdom of earth, giving his life, lives of his sons
and of thousands of Serbian soldiers to God. “We die with
Christ, to live forever,” he told his soldiers. This statement
reminds the Serbian people today to always place God first
in their lives.
The Battle of Kosovo took place in the Kosovo Field,
about 5 kilometers northwest of modern-day Priština. Prior
to going to battle, the entire army received the Sacrament
(Mystery) of Holy Communion. The overwhelming majority of the Serbian troops died in this encounter. Serbian
epic poetry tells of a Kosovo maiden, a young woman who
went looking for her fiancé on the battlefield amongst the
dead and dying. While searching, she gave the dying
soldiers she encountered water, bread and wine. The
Kosovo maiden became a symbol of compassion, love
and kindness. Remember, most of the soldiers were
young—teenagers and men in their early twenties. The
Kosovo maiden herself was likely a teen. Encountering
thousands of dead and dying men is unimaginable to us,
especially at such a young age.
The Maiden of
Kosovo
Early rose the maiden of Kosovo,
Early rose she on a Sunday morning,
Rose before the brilliant sun had risen.
She has rolled the white sleeves of her robe back,
Rolled them back up to her soft white elbows;
On her shoulders, fair white bread she carries,
In her hands two shining golden goblets,
In one goblet she has poured fresh water,
And has poured good red wine in the other.
Then she seeks the wide plain of Kossovo,
Seeks the noble Prince’s place of meeting,
Wanders there amongst the bleeding heroes.
When she finds one living midst the wounded
Then she laves him with the cooling water,
Gives him, sacramentally, the red wine,
Pledges with her fair white bread the hero.
Fate at last has led her wand’ring footsteps
Unto Pavle Orlovitch, the hero,
Who has borne the Prince’s battle-standard.
From his gaping wounds the blood is streaming,
His right hand and his left foot are severed-And the hero’s ribs are crushed and broken,
But he lingers still amongst the living.
From the pools of blood she drags his body
And she laves him with the cooling water,
Red wine, sacramentally, she gives him,
Pledges then with fair white bread the hero.
When at length his heart revives within him,
Thus speaks Pavle Orlovitch, the hero:
“Oh dear sister, Maiden of Kossovo,
What great need compels thee here to wander,
Thou, so young, amongst the wounded heroes?
What dost thou upon the field of battle?
Dost thou seek a brother’s son, or brother,
Dost thous seek perchance an aged father?”
Answered him the Maiden of Kossovo:
“Oh dear brother! Oh thou unknown warrior!
None of my own race am I now seeking,
Not a brother’s son nor yet a brother,
Neither do I seek an agéd father.
Wast thou present, oh thou unknown warrior;
When for three whole weeks to all his army
Prince Lazar the Sacrament was giving
By the hands of thirty holy fathers,
In the splendid church of Samodreha?
When Lazar and all the Serbian army
There the Holy Sacrament have taken,
Three Voyvodas last of all did enter:
First of them was Milosh, the great warrior,
Ivan Kossanchich was close behind him,
And the third, Toplitza Milan, followed.
“I by chance stood then within the doorway
When there passed young Milosh, the great warrior,
In the whole world no more splendid hero;
On the ground his clanking sabre trailing,
Silken cap with proudly waving feathers,
Many-coloured mantle on his shoulders
And around his neck a silken kerchief.
Then he gazes round and looks upon me,
He takes off his many-coloured mantle,
Takes it off, and gives it to me, saying:-‘Here, oh Maiden, is my coloured mantle,
By it thou wilt keep me in remembrance,
By this mantle shall my name live with thee.
Now, dear Maid, must I go forth and perish
There where camps the noble Prince’s army;
Pray to God for me, dear Maid, my sister,
That I may come back again in safety.
And that all good fortune may attend thee
I will marry thee to my friend Milan,
Him whom God has given me as brother,
My friend Milan who is my sworn brother.
In God’s name and good Saint John’s, I promise
I will be a groomsman at they wedding.’
“Ivan Kossanchitch was close behind him,
In the whole world no more splendid hero;
On the ground his clanking sabre trailing,
Silken cap with proudly waving feathers,
Many-coloured mantle on his shoulders
And around his neck a silken kerchief,
On his hand a golden ring is shining.
Then he gazes round and looks upon me,
Takes the golden ring from off his finger,
Takes it off and gives it to me, saying:-‘Here hast thou my ring of gold, oh Maiden,
By it thou wilt have me in remembrance,
By this gold ring shall my name live with thee.
Now, dear maid, must I go forth to perish
There where camps the noble Prince’s army;
Pray to God for me, dear Maid, my sister,
That I may come back again in safety.
And that all good fortune may attend thee
I will marry thee to my friend Milan,
Him whom God has given me as brother,
My friend Milan who is my sworn brother.
In God’s name and good Saint John’s, I promise
I myself will give thee to the bridegroom.’
“Then Toplitza Milan follows after,
In the whole world no more splendid hero;
On the ground his clanking sabre trailing,
Silken cap with proudly waving feathers,
Many-coloured mantle on his shoulders
And around his neck a silken kerchief,
On his hand a golden ring is shining
And upon his arm a golden bracelet.
Then he gazes round and looks upon me,
From his arm he takes the golden bracelet,
Takes it off and gives it to me, saying:-‘Here, oh Maiden, is my golden bracelet,
By it thou wilt have me in remembrance,
By this gold ring shall my name live with thee.
Now, dear maid, must I go forth to perish
There where camps the noble Prince’s army;
Pray to God for me, dear soul, my darling,
That I may come back again in safety;
Then, dear Maid, that good luck may attend thee,
I will take thee for my true belovéd.’
“And then went away these mighty leaders,
And to-day I seek them here, oh brother,
Seek them here, upon the field of battle!”
Pavle Orlovitch then makes her answer:
“Oh dear sister, Maiden of Kossovo,
Dost thou see, dear soul, those battle-lances
Where they lie most thickly piled together?
There has flowed the life-blood of the heroes;
To the stirrups of the faithful horses,
To the stirrups and the girths it mounted,
Mounted to the heroes’ silken girdles,
And the three have fallen there together.
Now return thee to thy fair white castle
Lest thy skirts and sleeves with blood be spattered.”
To the hero’s words the maiden listens,
Down her white face are the fast tears falling;
She returns then to her fair white castle.
From her white throat pour her lamentations:
“Woe is me, what fate I bear within me,
I but touch the young and tender sapling
And the fair green pine must surely wither.”
English translation by Helen Rootham
iewOur View Our View
OOururVView
Our View is the official publication of The Serbian Orthodox Youth Ministry Committee and is a regular feature of The Path of Orthodoxy. Comments can be directed
to the committee via e-mail at: [email protected]
Page Eight
The Path of Orthodoxy
The Path
of
June 2012
Orthodoxy
Стаза Православља
The Official Publication of the Serbian Orthodox Church in North and South America
Том (ваљум) 47
Јун 2012
Саопштење За Јавност
Светог Архијерејског Сабора
Српске Православне Цркве
са редовног заседања
одржаног у Београду
од 15. до
23. маја 2012. године
У
Београду, у Српској Патријаршији, одржано
је, од 15. до 23. маја 2012. године, под
председништвом Његове Светости Патријарха српског
г. Иринеја, редовно заседање Светог Архијерејског
Сабора Српске Православне Цркве. У раду Сабора
узели су учешћа сви епархијски архијереји Српске
Православне Цркве осим Његовог Блаженства
Архиепископа охридског и Митрополита скопског г.
Јована, неправедно заточеног у скопском затвору
Идризово, и Његовог Преосвештенства Епископа
бихаћко-петровачког г. Хризостома.
Свети Архијерејски Сабор је свој рад започео
саборним служењем свете архијерејске Литургије
у Саборном храму Светог Архангела Михаила
у Београду, на којој је началствовао Патријарх
српски г. Иринеј и извршен призив Светога Духа,
Духа истине и мудрости, Којим Црква живи и дела
свагда, а посебно на саборима њених епископа. У
току Литургије верницима се, по благослову Његове
Светости Патријарха, обратио епископ бачки г. Иринеј
и објаснио установу саборâ као израз суштинске
саборности Цркве. После свете Литургије, на почетку
првог саборског заседања, Председник Сабора,
Његова Светост Патријарх, у свом уводном обраћању
Сабору указао је на нека од актуелних питања живота
и мисије Цркве у данашњем времену, времену
великих искушења код нас и у читавом свету, али и
времену наде и могућности за духовну обнову.
У току овогодишњег заседања Сабора Литургија
је саборно и свечано служена још једампут – у
суботу 19. маја, на празник Преноса моштију Светог
Саве – у храму Светог Саве на Врачару. Литургијски
и духовни живот Цркве је обогаћен и тиме што је
Сабор прибројао каталогу светих Православне Цркве
двојицу свештеномученика и четрдесет ђака мученика
пострадалих 1688. у Момишићима (Подгорица). За
дан њиховог литургијског спомена и празновања
одређен је исти дан на који се празнује спомен светих
четрдесет мученика пострадалих у граду Севастији
у Малој Азији (празник познат под народним именом
Младенци) и о томе ће Свети Синод службено
обавестити све помесне Православне Цркве како
би све оне могле да унесу њихова имена у своје
богослужбене књиге и календаре. Сабор је такође
одредио да се спомен светог Никодима, архиепископа
пећког, празнује 12/25. маја, а не 11/24. маја као до
сада.
Сабор је потврдио решеност наше помесне
Цркве да у току идуће године богослужењима и
одговарајућим духовно-културним манифестацијама
достојно и достојанствено прослави значајан
јубилеј хришћанства и културе – 1700-годишњицу
Миланског едикта светог цара Константина (313
– 2013), документа о слободи вере и савести од
прворазреднога значаја, актуелног и данас не само
са историјског него и са егзистенцијалног аспекта.
Јубилеј ће бити прослављен у свим епархијама
Српске Православне Цркве, а централна прослава ће
се одржати у Нишу, родном граду цара Константина,
и у Београду. На учешће у обележавању ове
годишњице биће позвани сви православни патријарси
и остали предстојатељи Православних Цркава,
друге угледне личности светскога Православља
(јерарси, теолози, уметници...), високе делегације
инославних хришћанских Цркава и црквених
заједница, хришћанских и међухришћанских
институција и организација, као и монотеистичких
верских заједница, затим представници науке,
уметности и културе и угледне личности домаћег и
страног јавног живота. Све припреме и сâм програм
обележавања координираће саборски одбор,
формиран својевремено у ту сврху, и Свети Синод
Српске Православне Цркве.
Сабор је, у истом духу и смеру, поново потврдио
и свој непромењени став да треба интензивирати,
продубити и богословски обогатити досадашњи
процес припремâ за Свети и Велики Сабор
Православне Цркве, поново сазвати свеправославно
continued on p. 12
Бр. 06
Прва канонска и пастирска посета Мексику
У периоду од 26. до 29. априла текуће године, у првој
Због болести, овој првој српској званичној црквеној посети
званичној и историјској посети Православним верницима у
Мексику није се придружио српски амбасадор у Мексику, г. Зоран
држави Мексико били су епископ западноамерички Максим и
Станојевић, који је ипак успео да извести наше сународнике о овој
протојереј Блашко Параклис. У Мексико Сити су стигли у петак,
посети. У петак увече, епископи су били у посети код антиохијског
26. априла 2012. године. Пастирско-епископска одговорност
архиепископа Антонија, који је својевремено, педесетих година
западноамеричког епископа за српске исељенике на мексичкој
прошлога века, студирао у Јелади са нашим блаженопочившим
територији има своје упориште у одлуци Светог архијерејског
патријархом Павлом.
сабора.
У суботу је епископ Макисм са неколико свештеника служио у
У настојању да се одржи сабрање и сусрет са нашим
OCA катедрали. Због заузетости српски верници нису стигли, али
православним сународницима у време пасхалног периода,
је сусрет с њима одржан у недељу, захваљујући руском јеромонаху
несебичну помоћ је пружио месни епископ Алехо (егзарх у име
Нектарију који је позвао Србе које познаје и који су обећали да ће
Православне цркве у Америци OCA), који је епископа Максима
следећи пут доћи у знатно већем броју.
и позвао у посету и указао му авраамовско гостопримство.
У недељу Мироносица је служена света Литургија са
Добротом владике
почетком у 10 часова.
Алеха, била су два
На крају Литургије
литургијска сабрања
месни епископ Алехо
у саборној цркви
је поклонио епископу
Вазнесења Господњег,
Максиму Јеванђеље
у суботу и недељу.
на шпанском, док
Његова епархија ове
је епископ Максим
године слави четрдесет
узвратио поклонивши
година од оснивања.
панагију и орден
У својству
Светога Саве.
Епископа
(Извор: Епархија
западноамеричког и као
западноамеричка)
представник Српске
(Summary: His
православне цркве
Grace Bishop Maxim
за Дијаспору епископ
of Western America
Максим се обратио
made his first official
Министарству вера
and historical visit to
у Дијаспори. Наши
the Orthodox faithful in
сународници који живе
Mexico, April 26-29, 2012,
у том граду и околини
together with V. Rev.
су обавештени да
Blasko Paraklis… They
ће у наведене дане
were guests of the Bishop
бити служена света
Alejo (OCA)… The Holy
Литургија на српском
Bishops Assembly at
Епаикоп Максим служи свету Литургију у Мексико Сити
језику.
its session last year
Bishop Maxim at Holy Liturgy in Mexico City
Православни
appointed the Bishop
житељи Мексика
of Western American
имају три епископа: грчког Атинагору, антиохијског Антонија
Diocese to be in charge of the Serbian faithful in Mexico… As the
и OCA Алеха. Постоји руски манастир, под јурисдикцијом
governing Bishop and representative of the Serbian Orthodox Church
Руске православне цркве. Укупан број православних у овој
for Diaspora, His Grace made this first canonical visit to Mexico. He
вишемилионској земљи није сасвим познат али се рачуна да их има was welcomed by Bishop Alejo in Mexico City, on Thursday, April 26th.
до педесет хиљада. Православље овде има будућност уколико се
.. Friday was the day of visiting the Cathedral of the OCA and historical
ослободи "јурисдикционих" свеза.
sites of the City. Saturday, April 28, His Grace served Holy Liturgy in
Током ове посете водич је био Авраам (Абрахам), студент са
the Cathedral Church of the OCA. The Serbian faithful, though informed
Светотихонске академије, родом из Мексика. Први дан, петак 27.
couldn’t attend. His Grace met with some Serbian people on Sunday,
априла, био је врло динамичан. Владика Алехо је госте у поноћ
April 29th after Holy Liturgy in the Cathedral…
сачекао на аеродрому, а следећег дана је гостима показао своју
There are three orthodox Bishops in Mexico: Bishop Atinagora
саборну цркву и градске знаменитости у ужем центру града,
(Greek Church), Bishop Anthony (Antiochian Church) and Bishop Alejo
тврђаве и музеје. Владика Алехо је диван човек и епископ кога
(OCA)…There are approximately fifty thousand Orthodox people living
краси смирење, љубав и пажња према ближњима. Око себе има
in Mexico…. Bishop Alejo and Bishop Maxim exchanged the gifts:
млађе свештенике Мексиканце, а госте је сместио у кући његове
Bishop Alejo gave Bishop Maxim the book of Holy Gospel in Spanish
сестре Хулије, која је одмах првога дана гостима за обед спремила
and Bishop Maxim reciprocated by giving Bishop Alejo panaghia and
чикен тортиљу.
Order of St. Sava…)
ПРЕЗВИТЕР ВАСИЛИЈЕ ВРАНИЋ НОВИ
ДОКТОР БОГОСЛОВСКИХ НАУКА
Блажене успомене Епископ шумадијски Savа (Vukovi}), који је десет година водио
архипастирско старање о Епархији истично-америчкој и канадској, одлично је уочио
свеукупно стање Православне цркве на Североамеричком континенту, претензије
појединих православних јурисдикција, као и положај наше, црквене дијаспоре, изрођених
делова Српске цркве на овом континенту. Као дугогодишњи професор богословских
школа, академик, научник и визионар,а надасве, несебично одан својој Светој Српској
цркви, уочио је виталну потребу за оснивањем богословског факултета Српске
православне цркве на тлу Североамеричког континента попут других православних
јурисдикција. Требало је савладати многе препреке, које нису биле мале а ни једноставне.
По његовој замисли, факултет је имао задатак да превасходно припреми факултетски
обарзовано свештенство за потребе наше Цркве на просторима Америчког континента,
затим посленике за рад на богословској науци као и будуће професоре овог факултета. Ова високошколска установа наше Цркве
основана је 1986. године. Факултет је до сада, добрим делом, испунио очекивања, барем што се тиче парохијског свештенства. Са
задовољством констатујемо да је у току протеклих двадесет пет година преко тридесет струдената, сада већ свештеника широм
Америке и Канаде, стекло магистарска звања у познатим богословским школама у Америци: Светог Владимира, у Њујорку, Светог
Крста, у Бостону и на универзитетима: Висконсин, Лојола Универзитету у Чикагу, Берклију, Калифорнији и другим. Један мањи број,
највреднијих и смислом за науку опредељених, стекли су научни степен доктора богословских и других наука, (Ph.D.) као: свештеник
Мирослав Симијоновић парох цркве Свете Тројице у Цириху - докторирао на Универзитету у Фрибургу, Швајцарска; Иван Будишин
на Лојола Универзитету, Чикаго; Живојин Јаковљевић, парох храма Светог Саве у Кливланду, на Државном универзитету Охајо,
continued on p. 11
The Path of Orthodoxy
June 2012
Подстакнути дивним искуством
незаборавног поклоничког путовања на
Свету Гору Атонску, прошле године (2011) о
Видовдану, а које је донело велику духовну
корист свима, западноамерички ходочасници
су на овом Светом месту вишевековног
српског Православног наслеђа, Mанастиру
Хиландару, дошли на једну идеју. Гледано из
данашњег угла, она није била ништа друго
него синергијски сусрет Божије благодати и
човековог одговора на позив Свише.
С благословом Епископа
Западноеамеричког Максима, који је
предводио поклонике из Западноамеричке
Епархије на ово путовање, одлучено је да се
спроведе у дело план-апел за прикупљање
финансијске помоћи за oбнову Манастира
Хиландара. Жеља је била да се скупа са
молитвеном подршком и на овај начин помогне
настојању Игумана Методија и целог Братства
ове Свете обитељи да радови у чудесном
манастирском комплексу који је оштећен
пожаром из 2004. године буду настављени и
довршени.
Ова жива монашка заједница Свете
Српске царске Лавре на Атосу својим
крсноваскрсним подвигом непрекинуто гаји и
негује духовно и културно наслеђе светогорског Предања. Једино
захваљујући својој укорењености у том Предању, Хиландар је
могао бити и остати најснажнији духовни источник Српског народа,
уткан у васцелу Српску историју и културу, можда као ниједна
друга српска вредност.
Одмах по доласку сасвим je јасно било да се овде не ради о
краткорочним грађевинским радовима, будући да реконструкција
“Круг 100”
Манастир ХиландарMonastery Hilandar
оштећених површина Манастира Хиландара захтева врло
специфичан рад и знање-вештину у обнови изгорелог дела кроз
комплексан начин обнове древних грађевина.
Дирнути и инспирисани хришћанском љубављу и братским
гостопримством Игумана и монаха ове Свете обитељи,
особито њиховом чврстом вером у Васкрслог Господа, Његово
Преосвештенство Епископ Максим и г. Рон Радаковић су
дали обећање о оснивању ”Круг 100”, који се заснима на
Page Nine
трогодишњем прикупљању новца у укупном износу
од 300,000. Стотину појединаца или породица
из Западноамеричке епархије приложиће $1000
годишње, и на тај начин помоћи обнови Хиландара.
Владика Максим је благословио вођење акције апела
Рону Радаковићу, који не само што је прихватио
влaдикину молбу, већ је заједно са својом породицом
први учествовао у донирању новца за остварење
овог циља.
На славу Божију и на радост учесника, oва
саборна визија и настојање пројекта ”Круг 100”,
успешно је остварена, у току Часног Поста 2012.
Припреме за овогодишње ходочашће и
прославу Видовдана у Манастиру Хиландар су
увелико у току, када ће уједно бити прилика даривати
прикупљени новац Игуману Методију за наставак
обнове и изградње.
И поред дуге и тешке економске кризе која
утиче на све нас, стотину верних породица, у свом
несебичном и саосећајном дару, неодступно приноси
своје скромне молитве и новчану помоћ. Приносећи
велику благодарност свим благочестивим верницима
који су практичном љубављу показали бригу према
светосавском наслеђу, овим скромним дописом
изражавамо најсрдачнију захвалност и поверење за
учествовање у заједничком делу љубави.
Да нам Господ дарује довољно свести и љубавне пажње
како бисмо Хиландар што је могуће боље сачували за будуће
нараштаје, са оним смислом који је он имао кроз хиљаду година
његовог постојања.
Извор: Епархија западноамеричка
P.S. English text in English section
Слава ставропигијалног манастира Светог Саве
у Либертивилу, Илиноис
Упокојио се у Господу
†Прота Јанко Рајлић
Уснуо је у Господу дугогодишњи парох Цркве Свете
Тројице у Јангстауну, Охајо протојереј Ставрофор Јанко
Рајлић. После нешто више од 43 године службе у тој парохији
срце му је издало у ходу од цркве до куће (само педесетак
метара) и ту је нађен где лежи на трави, у суботу 28. априла
2012. Пошто је установљено да је смрт била природна, Господ
га је позвао тада и на том месту, обављене су припреме за
сахрану.
У понедељак у седам сати увече Преосвећени Владика
Др. Митрофан је служио помен уз саслужење петнаестак
свештеника из кливеландског и питсбургшког наместништва
и даље. Ту се, у име Јанкових школских другова из манастира
Раковице, где је била смештена Богословија Светог Саве
1950-тих година, опростио са њим, кратким али топлим
некрологом, протојереј-ставрофор Ђуро Мајерле, умировљени
парох цркве Светог Саве на Валингс путу у Кливеланду.
Евоцирао је успомене на школске дане у светом Манастиру
пре пет и по деценија.
На помену црква је била пуна верника, парохијана
и пријатеља покојног о. Јанка и фамилије његове, који су
побожно, болна срца и тужних лица прилазили ковчегу и
одавали пошту земним остатцима покојног проте свога.
У понедељак 1-ог маја служена је заупокојена света
Литургија у десет сати са службом опела одмах у продужетку.
Чиноначалствовао је Његово Преосвештенство Епископ
источноамерички Господ Митрофан. Саслуживали су следећи
свештеници: архимандрит Леонтије, протојереји: Драгољуб
Малић, Стеван Степанов, Василије Соколовић, Србољуб
Јоцковић, Звонимир Которчевић, Раде Мирић, Драган
Филиповић, Родни Торбић, Стево Рокнић, Ђорђе Милеуснић,
Владимир Демшук, Данило Рогић, Џо Серво, Драгомир Туба,
Живојин Јаковљевић, Рајко Косић, протонамесници: Милован
continued on p. 10
У четвртак, 10. маја 2012. године,
на дан спаљивања моштију Светог Саве,
ставропигијални манастир Светог Саве
прослаио је манастирску славу.
Светом архијерејском Литургијом
началствовао је Преосвећени епископ
Г. Лонгин, уз саслужење свештеника из
Чикашког и Милвошког намесништва и
епархијског ђакона Николаја Костура.
Студенти Богословског факултета
одговарали су на богослужењу.
На крају свете Литургије обављен је
славски обред, а потом се Преосвећени
епископ Лонгин обратио присутнима
пастирском беседом, указавши на значај
Светог Саве у историји Српске цркве и
српског народа.
Сестре ‘’Мироносице’’ Преподне
Матере Анастасије припремиле су ручак у
камповским манастирским просторијама.
Оне су сестрински и домаћински угостиле
све присутне.
У последњих неколико година
За време славског ручка у манастирским камповским просторијама
ова значајна слава нашег најстаријег
At Slava luncheon in the monastery facilities
манастира, центра нашег духовног и
(Summary: St. Sava Monastery in Libertyville, Illinois observed its
националног живота, доста је занемарена, те су верници престали
Slava, the Burning of the Relics of St. Sava, Thursday, May 10, 2012. Hi
да долазе, те је слава сведена једино на свету Литургију и
Grace Bishop Longin officiated at the Holy Liturgy, assisted by the clergy
славски обред. Међутим, Његова Светост Патријарх српски Г.
of the Chicago and Milwaukee Deaneries, and Diocesan Deacon Nikolaj
Иринеј, под чијом директном управом је манастир, апеловао је
Kostur. The Slava ritual was performed at the end of Holy Liturgy.
да се обнови слава и позове српски верни народ да узме учешће.
His Grace addressed those present with a few pastoral words. Slava
Томе се придружио, својим апелом, и Преосвећени епископ
luncheon was prepared by the Mirrhbearing Sisterss Mati Anastasija in
новограчаничко-средњезападноамерички, који помаже Патријарху
the Monastery Camp Building. For the past several years the Monastery
у административним пословима.
slava was neglected by the faithful. His Holiness Patriarch Irinej and
Бележећи ово неколико речи о прослави манастирске славе
His Grace Bishop Longin made an appeal to our people to return to this
молимо верни народ из околине Чикага, северне Индијане и
holy place, which is the center of our religious and national life. St. Sava
Милвоки да се поврате извору нашег духовног живота на овим
Monastery is our oldest and most significant holy place… There, the
странама – манастиру Светог Саве, у којем почивају земни остаци
first Bishop Mardarije, who built monastery, is buried, as well as the last
првог српског епископа, који је манастир саградио, владике
Serbian monarch King Peter the Second. In the alley of the dignitaries
Мардарија, као и земни остаци последњег монарха државе
are the graves of our hierarchs: Bishop Dionisije, Bishop Firmilijan and
Југославије, Његовог величанства Краља Петра II. Ту су, у алеји
Metropolitan Christopher. The relics of the late Bishop St. Nikolaj of
великана, и црквени великодостојници, владике: Дионисије,
Zica were there till they were transferred to Serbia. At his graveside
Фирмилијан и Христофор. Ту су били сахрањени и земни остаци
was built a shrine…. In the month of July the faithful make pilgrimage
светог владике Николаја, а сада је ту подигнуто светилиште
to the shrine of Saint Bishop Nikolaj. In addition, at the cemetery, well
(shrine), где се у месецу јулу окупља верни народ на ходочашћу и
known statesmen, diplomats, military leaders, officers and soldiers are
држи акатист светитељу.
buried. Traveling on the Road 21 – Milwaukee Avenue, you can not
Ту је и гробље где почивају угледни државници, дипломате,
but to see the monuments to general Draza Mihailovic and his military
војсковође, генерали и српски ратници. Ту се одржава и дечји
commanders vojvoda Momcilo Djujic and vojvoda Pavle Djurisic. The
летњи камп, када манастир оживи, дечијим звуком и песмом. Ту
Monastery sponsors a summer camp for our children, where anywhere
је и наша Богословска школа, која ради већ 26 година и која је
from 150 to 200 youngsters are gathered for a period of three weeks.
дала Српској православној цркви у Америци и Канади перко 50
There is a Theological School in the Monastery for the last 26 years
свештеника.
which graduated over seventy students, who are now serving in our
Дакле, све у свему, наша како духовна тако и национална
Church, either as the parish priests or in other capacities.
свест нам налаже да чувамо ову светињу, као што је то
Writing these few words about monastery slava I call on the faithful
блаженопочивши епископ Мардарије и завештао.
in Chicago area to find the time to pay a homage to this holy place and
Нека би Господ дао да се окупљамо у овој светињи у великом
its founder, of blessed memory Bishop Mardarije, who in his last will
броју, а нарочито о слави манастира и ходочашћу светом владици
called on the Serbian people to keep and preserve this Serbian holy
Николају.
о. Н. Л. place. Our religious and national awareness compels us to do it…).
P
age Ten
The Path of Orthodoxy
June 2012
Упокојио се у Господу †Прота Јанко Рајлић
continued from p. 9
Катанић, Миољуб Матић, Милорад Орлић, јереји:
Исак Кисин, Милан Пајић, Драган Гороњић,
Христифор Рокнић и ђакон Љубиша Митровић.
Из сестринских Православних цркава служили су
на опелу о. Ђорђе Хутњан и о. А. Гром а било је и
још неколико свештеника присутних на литургији
и сахрани.
За време сахране храм је био пун, па се и
напољу стајало. Тужно, али достојанствено је
било гледати и слушати више од двадесет слугу
Божијих, свештеника са својим владиком на овој
опроштајној служби са братом својим. Породица
покојникова, кћерка Александра, муж јој Горан
и красна деца њихова Јелена и Стефан стајали
су напред, поред ковчега, пратили службу, и
гледајући на лик, сада упокојеног оца и деде,
пуштали сузе низ тужна лица. Било је тужно њих
видети, као и многа друга тужна и уплакана лица
за протом својим Јанком.
Преосвећени Владика Митрофан одржао
је достојанствен и упечатљив некролог,
опраштајући се, како рече, са једним од својих
најбољих свештеника, оцем Јанком. Истакао је
Преосвећени и похвалио у свему примерну и
ревносну службу његову на парохији својој као
на другим дужностима које је прота Јанко имао
и обављао. Више него четири деценије, рече
Владика провео је о. Јанко на овој парохији свете
Тројице и никада се није пожалио ни на кога и
на што. Знао је да ради са својим народом и да
чува мир и ред у својој парохији. Преосвећени је
говорио и истакао и похвалио заслуге оца Јанка
у дугогодишњем обављању, више од двадесет
година, дужности архијерејског намесника
Кливеландског, дужности дугогодишњег члана
Епархијског црквеног суда, као и неколико пута
дужности члана Епархијског савета, подвлачећи
да је прота Јанко мало говорио, али када је
говорио, зрело је говорио. Тако је, Преосвећени
Владика Митрофан одао велику пошту и дао
достојанствен испраћај овом заслужном и
ревносном служитељу светог олтара и свог
српског православног народа, подвукавши да је
уверен да је Господ припремио место за слугу
свог, и да је о. Јанко чуо речи Његове, ходи
слуго мој верни и наследи царство које ти је
припремљено.
Пре доласка на Јангстаунску парохију
1. јануара 1969 о. Јанко је службовао нешто
мање од десет година у епархији бањалучкој на
парохији у Поточанима. И тамо се показао као
примеран и ревносан млади свештеник.
Но, служба о. Јанка почела је много пре
његовог рукоположења. Могло би се рећи
још од малих детињских година. Кад се узме
у обзир његов одлазак у богословију 1951., у
време још оних првих фришких и грубих година
комунистичког режима у Југославији, онда се
да закључити да је он још као дете, запојен
побожношћу од својих родитеља Милана
и Јелене, стављен у службу Господу. Он је
био у првој генерацији оних који су отишли у
богословију после рата из бањалучке епархије.
Прокрчио је пут. Ту сам га и ја упознао две
године касније, кад сам и ја, из исте епархије,
отишао у богословију. Те, 1953. године, само
неколико дана пре нашег одласка (шесторица
нас нових уписника) у Бањој Луци је, од
комунистичке власти, претучен и из ње протеран
Владика, исповедник вере, Др. Василије Костић.
Ово показује под којим условима је млади Јанко
отишао да се припрема за свештенички чин.
У првим генерацијама после рата у
богословију, као и другим школама, студенти
су могли бити различитих година старости, јер
школе после рата у Југославији нису почеле да
раде исте године у свим местима. Млади студент
Јанко је био један од најмлађих па и најмањих у
својој генерацији. Али му то није сметало да буде
и један од неколико најбољих, што подвуче прота
Мајерле у својој опроштајној беседи. Миран и не
наметљив, природно интелегентан, о. Јанко је
био запажен као озбиљан, студиозан и цењен
студент. Богословију Светог Саве у прелепом и
светом манастиру Раковици, који нам је свима,
који смо се ту школовали, за срце прирастао,
завршио је 1956. у првој петоразредној
генерацији после рата. Ту се о. Јанко, поред
студија и интелектуалног уздизања, изграђивао
и оформирао као човек, као свештеик, као
православни хришћанин. Професори тадашњи у
богословију били су људи одрасли и школовани
пре Другог светског рата, који су чврсте вере
стојали усправно за време рата, као и после
рата и ступили на дужност, на посао у својој
светој цркви. Гледајући са данашњег стандарда,
па и ондашњег и оле нормалног стандарда,
услови су били никакви. Но колико су услови
за рад па и живот били лоши, толико и више
је била јака и јача од свих недаћа и потешкоћа
њихова оданост својој светој православној вери
и цркви. А таква је била оданост и чврстина
вере и родитеља оних младића које су слали
у богословију, а ништа мање и послушност и
идеали тих синова од којих је један био сада
упокојени прота-ставрофор Јанко Рајлић. То су
биле године у којима се кроз све ово, службу као
професор у богословији, слање свог сина у ту
школу и одлазак и упис у ту школу, показивала
чврстина и непоколебивост вере. Чврстина
Новопросијавши Светитељи Цркве Христове
Свети архијерејски сабор Српске
правосалвне Цркве у току свог редовног
заседања донео је одлуку да у диптихе
светих Православне цркве унесе двојицу
свештеномученика и четрдесет ђака
мученика момишићких и да њихово
прослављање (свечано проглашење
за угоднике Божије) буде на саборнопј
светој архијерејској Литургији на Врачару,
којом је, у суботу 19. маја 2012. године,
началствовао Његова Светост Патријарх
српски Г. Иринеј, чиме је потврђено
њихово већ одавно постојеће молитвено
поштовање у верном народу Српске
православне цркве.
Повест о момишићким мученицима
Двојица свештеника учитеља и
њихових четрдесет ђака, деце парохијана
већином из братства Поповића, живи
су спаљени 1688. године у цркви Светог
Георгија у данашњем подгоричком насељу
Момишићи, од војске скадарског Сулејманпаше, у знак одмазде због више пораза,
које су претрпеле Османлије тих месеци од
брдских племена, нарочито од Куча.
Њихове мошти су сакупљене и
похрањене под свети престо цркве Светог
Георгија под Горицом. Кроз читаво
време турског ропства, мошти су почивале
у овом храму све до 1936. године, када
су са великом чашћу и народном литијом
Нови светитељи Цркве Христове
New Saints of the Christ’s Church
пренете у обновљени храм Светог Георгија у
Момишићима и положене под свети престо.
Њихове мошти су пренете 1995. године у
гробницу са десне стране олтара унутар
храма. Мошти су изнете верном народу на
поклоњење и целивање на празник Светих
Четрдесеторице мученика севастијских, у
народу познати као Младенци, 2006. године,
након што их је митрополит Амфилохије
са свештеницима умио вином и помазао
ружиним уљем по древном православном
обичају. Од тада се налазе у свештеном
кивоту, лево од иконостаса у момишићком
храму Светог Георгија, који је од тада
посвећен и њиховом светом спомену. У знак
сећања на последње свечано обретање
њихових моштију, у Митрополији црногорскоприморској се већ неколико година
прославља њихов литургијски спомен на
празник Севастијских мученика.
(Извор: СПЦ)
(Summary: The Holy Bishops Assembly
at its yearly conclave has canonized two
hieromartyrs and forty pupils, who were burned
in the St. George Church in the subdivision of
Momisici, near Podgorica in Montenegro, by
the Turkish forces in 1688 as a revenge for
many Turkish defeats against Montenegro’s
clans, especially the tribe of Kucha. The ritual
of canonization took place on Saturday, May
19, 2012 at the Holy Liturgy in St. Sava Church
at Vracar, Beograd, officiated by His Holiness
Serbian Patriarch Irinej…).
СЛОБОДУ ВЕРОИСПОВЕСТИ
Закључци са конференције МИЛАНСКИ ЕДИКТ (313-2013): ОСНОВ ЗА
И УВЕРЕЊА, Нови Сад, 2. до 5. маја 2012.
Полазећи од непролазних вредности
и трајне актуелности Миланског едикта,
у сусрет великом јубилеју 2013. године,
учесници конференције, организоване у Новом
Саду (Србија), од 2. до 5. маја 2012. године,
расправљали су у различитим аспектима начина
на које непролазна символична порука повезана
са такозваним Миланским едиктом може бити
извор надахнућа и смерница за практично
спровођење начела слободе вероисповести или
веровања. Организатор и домаћин конференције
била је Српска православна црква, односно
Његово Преосвештенство епископ бачки Г.
Иринеј и Асоцијација невладиних организација
Југоисточне Европе (CIVIS), у партнерству са
Фондацијом Pro Oriente и Фондацијом за мир и
решавање криза и у сарадњи са конференцијом
европских Цркава. Конференција је окупила
теологе, историчаре и стручњаке из различитих
верских заједница, из целе Европе и шире.
Учесници су изразили своје признање и
захвалност за одличан оквир плодне размене
гледишта у атмосфери узајамног поштовања коју
су организатори обезбедили. Следећи закључци,
које су понудили организатори конференције,
могу послужити као основа за будућу сарадњу
у промовисању слободе вероисповести или
уверења:
1.Идеје које су у датом историјском и
друштвеном контексту инспирисале Милански
едикт требало би узети као символично
полазиште у новој контекстализацији начела
libertas religionis за свакога, како за припадника
већине тако и за припадника мањине, сходно
реалности нашег времена и света који се мења.
2. Цркве и верске заједнице би требало да
наставе са заједничким радом на промовисању
и заштити слободе вероисповести или
веровања, као и да јачају своју сарадњу са
цивилним друштвом како би сви ујединили свој
глас у односу на државу, која је у обавези да
јемчи универзална основна права на слободу
вероисповести или веровања.
3. Потпуно свесни теолошких разлика и
разлика у понашању везаних за концепт слободе
вероисповести или веровања у различитим
духовним традицијама, које би требало
равноправно уважавати, учесници су дошли
до заједничке оцене да се такве разлике могу
успешно превазићи једино ако се достојанство
људске личности постави у центар свеопштег
старања. У том смислу, универзално прихваћени
међународни стандарди људских права требало
би да пруже општи правни оквир који би
обезбедио поштовање људских права у области
слободе вероисповести или веровања.
4. Различити обрасци и искуства односа
између Цркве и верских заједница са једне и
државе са друге стране могли би послужити
као емпиријски основ, користан при стварању
предуслова за конструктивно партнерство
између религијског и владиног сектора у
continued on p. 12
оданости Цркви и вери и спремност да се за ту
веру и оданости суоче све потешкоће, понижења
па и прогонства која су била стварност, и која се,
избором овог пута, морала суочити и поднети,
али чврсто вјерујучи да, у пркос свих својих
намера и грубости, комунистички режим, као и
сви ранији непријатељи Цркве и вере, не могу
и неће затрати и уништити веру у Бога и Цркву
свету православну.
Прота Јанко је рођен 1937. године у Старом
Мајдану код Санског Моста у српској Босни. Отац
његов Милан је умро као млад човек, те је Јанко
рано остао без оца. Мајка му се преудала. Предбогословско школовање млади Јанко је завршио
у свом родном месту. По завршетку богословије,
после отслужења двогодишњег војног рока,
оженио се 1. новембра 1959. са побожном
дјевојком, Србобранком Вујатовић из Бања
Луке. Она му је била верна сапутница, велика
помоћница и угледна и добра протиница све
до своје ране смрти, девет година пре његове.
Вредна, одана цркви, певала је у цркви, радила
са колом сестара и у свему му била десна рука.
Ту је о. Јанко имао велику срећу и благослов. У
браку су имали кћерку Александру, сада удату
за Горана Дебелногића. Кроз њих Господ је
благословио о. Јанка са своје красне унучади,
Јеленом и Стефаном, који сузних очију заједно
са родитељима својим испратиће деду свога на
вечни пут.
Пре доласка у Америку, као млад свештеник
у Бањалучкој епархији, поред рада и дужности
у парохији, о. Јанко се посветио и студијама.
Интелигентан, солидан и вредан ванредно је
студирао и дипломирао на Теолошком факултету
Српске православне цркве у Београду.
Одласком проте-ставрофора Јанка Рајлића,
јанстаунска парохија је изгубила свог духовног
оца, одличног пароха који их је мудро и верно
служио више од четири деценије, а Преосвећени
владика Митрофан и епархија су изгубили једног
достојанственог и у свему примерног пастира
цркве, који је, како је већ речено овде, поред
службе у својој парохији, имао друге положаје
и обављао и друге важне дужности у Епархији
источноамеричкој. А, ми, свештеници изгубисмо
брата који је увек и са свима пребивао у братској
љубави и најбољим односима. Његова кћерка
Александра, зет Горан и унучад Јелена и
Стефан, после губитка мајке и баке пре девет
година, сада испратиће и оца и деку на вечни
починак. Отац Јанко је оставио иза себе у
старом крају брата по мајци Драгана Билбију,
сестре Милицу Миљућ и Душанку Косојевић
са фамилијама као и фамилију покојног брата
Борислава Билбије.
После сахране одлично припремљена
даћа је одржана у пространој сали цркве Свете
Тројице. Ту се са покојником, у име Свештеничког
братства наше цркве у Америци и Канади
опростио, у име Председника братства, проте
Ђокана Мајсторовића, протојереј ставрофор др.
Родни Торбић. Одао је заслужну и дужну пошту
покојном брату нашем и саслужитељу о. Јанку,
те изјавио топло саучешће у име целокупног
свештенства фамилији, родбини и пријатељима
и парохијанима упокојеног оца Јанка. Исто тако,
овде је говорио и евоцирао лепе успомене на
пароха свог, председник Црквене општине
Цркве Свете Тројице у Јангстауну, Ђорђе
Мирић. Брат Мирић је дугогодишњи председник
те Црквене општине, а држао је много година
и друге позиције на управи, те је са о. Јанком
радио и сарађивао деценијама. Знали су да
раде заједно, да поштују један другога па су
се и зближили, те као да су били браћа, како
нам рекоше. Ђорђе је истакао многе и велике
заслуге о. Јанка за јангстунску парохију и
евоцирао много лепих успомена из његовог и
њиховог заједничком рада. Кћерка Александра
је, сузних очију изразила захвалност Његовом
Преосвештенству епископу Г. Митрофану, свим
свештеницима, председнику Мирићу и црквеној
управи, Колу Сестара, Хору и свим парохијанима
на њиховој пажњи, љубави и сарадњи са татом
њеним у време његове активне службе, која ето
би до последњег дана живота његовог, као и на
пажњи и љубави показаној сада, после смрти,
на достојанственом испраћају пароха свог и оца
њеног проте Јанка.
И кроз овај скромни некролог ми,
браћа његова у Христу са епископом својим
Митрофаном, изражавамо наше искрено и
топло саучешће теби Александра, Горану, уници
Јелени и унуку Стефану, и родбини у старом
крају уз молитву да вас Васкрсли Христос утеши,
благослови и чува. Упућујемо и упучиваћемо
наше топле молитве Господу Богу да подари
блажени покој, са праведницима Својим, верном
и ревносном свештенику Цркве своје, брату
нашем о. Јанку. Вјечна му памјат.
Прота Драгољуб Ч. Малић
June 2012
The Path of Orthodoxy
Слава храма Св. великомученика Георгија
у Шерервилу, Индијана
У недељу Мироносица, 29. априла ове
године, црквеношколска општина при храму
Св. великомученика и победоносца Георгија
у Шерервилу, Индијана прославила је своју
храмовну славу. Свету Литургију служио је прота
Добривоје, а одговарали су хор Владика Стефан
Ластавица и Дечији хор наше парохије. Кумови
овогодишње славе били су дугогодишњи активни
и уважени чланови Милан и Мелинда Рађеновић.
И поред тога што смо пре две недеље славили
‘’празник над празницима’’ и ‘’славље над
слављима’’ – Светло и Славно Васкрсење
Христово, свети храм био је препун нашиих
верних чланова и парохијана.
Прота Добривоје, будући одушевљен
великим бројем народа, отпочео је своју
проповед речима захвалности свима присутнима.
Било је заиста дивно видети храм препун
благочестивог народа као и величанствену
свечану славску литију око храма Божијег. Сви
су били одушевљени великим бројем деце која
су певала на богослужењу, читали апостол и
прислуживали у светом олтару. У молитвама су
такође поменути и сви покојни праоци, оци, браћа
и сестре наше, ктитори и приложници светога
храма, и сви упокојени чланови наше парохије
који су својом љубављу и жртвом заслужили
вечни покој у царству Васкрслога Христа.
Славље је затим настављено у црквеној
сали. Отац Александар Новаковић, парох
Слава храма Св. Ђорђа у Шерервилу, Индијана
Church Slava in Schererville, Indiana
храма Св. Илије из Мерилвила, наше суседне
парохије, благословио је и пререзао славски
колач. Свечаност је улепшана лепим поздравним
говорима, песмама Дечијег хора и играма
наших фолклорних група Тромеђа. Нарочито
је био запажен говор нашег кума, господина
Page Eleven
Милана Рађеновића. Уистину, ово је била једна
дивна и величанствена прослава, достојна
дана и догађаја. Радост и задовољство били су
приметни на лицима свих присутних. На једном
месту, под кровом Дома Господњег, била је
сабрана једна велика срећна породица. Да се
испуне речи Св. апостола Павла Филипљанима:
‘’Радујте се увек у Господу, и опет велим, радујте
се!’’(Фил. 4,4).
Као што наша деца, у уводном делу
њиховог програма, рекоше: Свети Георгије је
био заштитник ове парохије преко 100 година
и многе генерације узносиле су молитве овом
дивном сведоку васкрсења Христовог. Данас
ми чинимо то исто: Свети великомучениче и
победоношче Георгије моли васкрслог Господа
за нас и подари нам слоге овде у Шерервилу, на
многаја љета!
(Извор: СПЦ у Северној и Јужној Америци)
(Summary: On the Sunday of the Myrrhbearers,
April 29, 2012, St. George Parish in Schererville
celebrated the Patron Saint. Prota Dobrivoje
Milunovic, the Parish Priest celebrated Holy Liturgy
with Bishop Stefan Choir and Children’s Choir
singing responses… The church was filled with the
faithful…Prota Dobrivoje thanked the people for their
love and dedication, especially to the young children
who in great number attended church service…
Festivities continued with the Slava Ritual,
which was performed by Fr. Aleksandar Novakovic,
the parish priest of St. Elijah Cathedral in
Merrillville… Kumovi for the occasion were Milan
and Melinda Radjenovich… Indeed, this was a
glorious day for the St. George Parish in Schererville,
Indiana…)
ПРЕЗВИТЕР ВАСИЛИЈЕ ВРАНИЋ НОВИ ДОКТОР БОГОСЛОВСКИХ НАУКА
continued from p. 8
Колумбус и најновији доктор богословских наука,
презвитер Василије Вранић, парох храма Светог
Васкрсења Христовог у Чикагу.
Отац Василије потиче из угледне
свештеничке породице, од оца,
блаженопочившег протојереја Перише Вранића
и мајке Јелене. У свештеничком дому породице
Вранић свакодневно је практикован живот по
Јеванђељу. Зато не представља изненађење што
су из такве атмосфере сва тројица синова, које
је часним родитeљима Господ подарио, пошли
у богословске школе да се добро припреме за
проповеднике речи Божје и свештенопастире
Цркве Христове.
АКАДЕМСКО ОБРАЗОВАЊЕ
Када сагледамо школовње и образовање
оца Василија од, његових раних дана до
стицања академског звања доктора наука, тај
догађај делује као природна последица његовог
свеукупног рада којим је он крунисан. О томе
говоре подаци који сачињавају лепезу његовог
живота и образовања.
После завршеног основног образовања
1991. године уписао је Богословију Светог Саве
у Београду. Даље школовање 1994, наставља
на Богословском Лицеју, Антониади Црквеној
Академији на Светој Гори.
За његово духовно узрастање боравак на
Светој Гори био је од изуетног значаја. На Светој
Гори, где се свакодневни живот практикује по
Јеванђељу и где је молитва стална, сакупио
је огромну духовну енергију која му даје ону
замајну снагу и подстицај која га и данас држи и
покреће.
После завршеног школовања на Лицеју у
Антонијади, ради даљих припрема за студије
теологије, уписије Виши курс намачког језика
(Deutch Fremdsprache) на Гетеовом Институт у
Сибиу. Након завршетка курса, када је осетио да
је у довољној мери овладао знањем немачког
језика, уписује студије теологије на Богословском
факултету Светог Саве у Либертивилу,
Сједињене Државе Америке.
За даље усмеравање у теолошке студије и
науку, време проведено на основним студијама
на Богословском факултету у Либертивилу, било
је од изузетног значаја. Као одличан студент,
студент генерације, с урођеним даром за
селективност и одабир научног материјала, врло
лако улазио је у научне тајне и тиме стварао
солидан, а и сигуран пут за бављење науком.
Околност да је наш Богословски Факултет
у Либертивилу био у окружењу великих
универзитетстких библиотека као Чикашког,
Лојола Универзитета - Чикаго, Семинарије Сент
Мери у Манделјану, потстицајно је деловала на
његов истраживачки рад. Овде напомињемо
да скоро све поменуте библиотеке располажу
значајним фондовима богословске литературе,
како светоотачке и друге, на оригиналном језику
или пак преведене на енглески језик.
Поневши солидно знање са основних
студија, које је завршио 2002. године, исте
године уписује магистарске студије на Anglia
Polytechnic University, Кембриџ теолошка
федерација, Кембриџ, Енглеска. После две
године, свој магистериј окончао је магистарском
дисертацијом из Пастирског богословља под
називом Света тајна покајања отпадника и оних
који су учинили смртни грех у Раној Цркви и њен
значај за савремену праксу Српске Православне
Цркве: Проучавање отаца Ране Цркве, Канонског
права Православне цркве и монашких извора.
(The Ministry of Reconciliacion of the Lapsed
and Those Who Committed Capital Offence, and
its Relevance to Modern Practice of the Serbian
Orthodox Church: A Study of the Early Church
Fathers, Canon Law, of the Orthodox Church and
Monastic Sources”)
Након стицања прве магаистратуре
(М.А.), отац Василије уписује на University
of Cambridge теолошки факултет, Кембриџ,
Енглеска, магистериј из теологије који је
крунисао дисертацијом “Христологија Јевсевија
Дорилејског” под менторским руководством др
Маркуса Плестеда. ( “The Christology of Eusebius
оf Dorylaeum”), стекавши академско звање
Магистар филозофије ( M.Phl) у теологији и
верским наукама.
После постигнтог изванредног успеха у
току магистарских студија на Кембриџичком
Универзитету, отац Василије се, 2005. године,
враћа у Сједињене Државе Америке и ставља
се на располагање свом надлежном архијереју,
Митрополиту Христофору, који га рукополаже у
свештени чин ђакона и поставља за катедралног
ђакона при храму Светог Саве у Милвокију,
Висконсин. У чин презвитера, за пароха при
катедралном храму Светог Васкрсења Христовог
у Чикагу рукоположен је 2008. године. У јануару
2006. године, отац Василије уписује докторске
студије на престижном Marquette University,
Winsconsin, одсек за теологију под менторским
руководством професора др Александра
Голоцина, ауторитативног теолога. У договору
са професором Голоцином одређена је тема
за докторски рад под називом: “Христологија
Теодорита Кирског: Проблем њеног развоја.”
(The Christology of Theodoret of Cyrrhus: The
Question of its Development”)
После пуних шест година пожртвованог
истраживачког рада, много положених усмених
испита из група богословских наука, писаних
радова, отац Василије је, 20. марта 2012. године,
пред комисијом коју су сачињавали професор
др Александар Голоцин, ментор, Dr. Michel R.
Barnes, Dr. Deirdre Dempsey и Dr. Mark F. Johnson,
одбранио докторску дисертацију.
Сви чланови Комисије имали су само речи
похвале за Василијеву дисертацију. Ментор, др
Голицин, истакао је да дисертација оца Василија
представља првокласан богословски рад. И
други чланови Комисије износили су квалитет
дисертације, посебно истичући оригиналност
теолошког расуђивања и академску анализу
материјала. Оно што je посебно импресионирало
ментора Голицина и остале чланове Комисије,
јесте, што је отац Василије, уз дисертацију, као
Appendix, приложио превод са грчког изворника
на енглески језик Expositio rectae fidei Теодорита
Кирског, који до тада није био преведен ни на
један модеран језик. Овај додатак учинио је
велики утисак на чланове Комисије јер им је била
предочена синтеза Теодоритове Христологије
користећи оригиналан приступ анализи његовог
учења кроз историјски контекст Христолошких
спорова 5. Века, користећи материјале до тада
непознате широј науци.
АКАДЕМСКЕ ПОЗИЦИЈЕ:
Отац Василије, поред рада на дисертацији,
активно се укључио и у академске позиције.
Наставнички Савет Богословског факултета
Српске Православне Цркве, 2008. године бира
докторанта Василија Вранића за асистетнта за
предмет Канонско и Црквено право, на којем се
положају и данас налази. Његова предавања
из области канонологије и тумачења канона, уз
незаоболазну интрепретацију тумачења Зонаре,
Валсамона, Властара, Епископа Никодима
Милаша, нашег највећег канонолога, Сергија
Троицког као и руских канолога Суворова,
Соколова, Павлова, Бенешевича, и других,
била су права посластица за студенте који су
радо долазили на предавања да га слушају и
допуне своја знања из Канонског права. Од 2011.
године налази се на позицији Teaching Fellow
предавача, на Marquette University у Милвокију на
одсеку за теологију. Такође радио је као учитељ
веронауке у Православној школи Светог Саве у
Милвокију од 2005 - 2008.
ПУБЛИКАЦИЈЕ
Нећемо моћи навести све публикације
које је до сада отац Василије објавио, али ћемо
навести неке које ће указати на област његовог
научног интересвања.
Приказ књиге Allen Brent-a “A Political History
of Early Christianity”, Horiyzons (2011);
“Ауторитет Васељенског Патријарха у
Православној цркви: Историјско-канонска
анализа.” Зборник радова Византолошког
института Српске Академије Наука и Уметности
(2010);
“Храм Психологија Афрахата Персијског”,
Црквене Студије, 2009;
“The Christology of the Fourth Letter of PseudoDionysius Areopagite:Calcedonian or Monophysite”?
Open Theology: A Theology Quarterly 5 (2008);
“The Christology of Eutyches at the Council
of Constantinopole 448”, Philoteos: International
Journal for Study of Philosophy and Theology (2008);
Ризница традиција: Шеста песма о рају
Светог Јефрема Сирина, Богословље 2008;
“Augustine and the Donatiast Claims to
Cyrianic Ecclesiologycal Legasy”, Plphilotheos:
International Journal for Study of Phlosophy and
Theology”, (2007);
ЈАВНА ПРЕДАВАЊА
Поред публикација, отац Василије одржао
је и велики број јавних предавања од којих
наводима само нека..
“The Christology of Eusebius of Doryleaum
in the Eutychian Controversy” (in English) pаper
For the North American Patristics Annual Meeting,
Chicago, IL. May 2012;
“The Christology of Theodoret of Cyrrhus: The
Evidence of the Expositio rectae Fidey” (in English
paper for the Medevial, Renaissance, and Patristic
Conference, Vilanova University, PA. (October
2011);
“The Logos as ‘theios spors’: The Doctrine of
Incarnation in Theodoret of Cyrrhus,” (in English)
conference paper presented in August 2011 at the
XVI International Conference on the Patristic Studies,
University of Oxford;
“The Glorified Saint in the VI Hymn on Paradise
of Ephraim the Syrian” ( in English) lecture held in
May 2008 at the Forty-Third International Congress
on Medieval Studies at the Western Michigan
University in Kalamazoo, MI.
Овде посебно наглашавамо да је отац
Василије у академском раду користио слeдеће
језике: eнглески, грчки,немачки, француски и
руски.
Својим радом, јавним предавањима и
објављеним чланцима, отац Василије примљен
је за члана следећи учених друштава: America
Academy of Religion, North American Patristic
Society и Byzantine Studies Association of North
America
На крају желимо да нагласимо да су
ово само сегменти из биографије презвитера
Василија Вранића који указују на пут до стицања
научног степена доктотра наука.
Не би смели и да не истакнемо да је отац
Василије Вранић одличан свештеник Српске
цркве. Он своју свештенопастирску службу
обавља са великом посвећеношћу и љубављу
према својoj Светој Цркви и својој повереној
пастви.
Честитамо презвитеру, др Василију
Вранићу, на успешно одбрањеној дисертацији
и стицању научног степена доктора наука, уз
молитве Богу и Светом Сави да му овај научни
степен буде на подстрек у даљем раду на корист
своје Српске цркве и Богословског факултета.
прotoђakon др. Сtaнимир Спасовић
P
age Twelve
The Path
of
June 2012 Orthodoxy
Саопштење За Јавност
continued from p. 8
Address Service Requested
The Path of Orthodoxy
Official Publication of the Serbian
Orthodox Church in the USA and Canada
P. O. Box 883 Bridgeport, WV 26330
Non-Profit Organization
U.S. Postage Paid
Indiana, PA 15701
Permit No. 12
предсаборско саветовање, а по потреби
и више таквих саветовања, и у догледно
прикладно време сазвати тај општи Сабор,
са дужном одговорношћу, наравно, и
уз верност богонадахнутим начелима
функционисања васељенских и великих
помесних сабора Цркве.
Сабор је саслушао извештај Светог
Синода о његовом раду и извештаје
епархијских архијереја о њиховом раду и о
стању у њиховим епархијама у протеклом
периоду, доневши потом одговарајуће
одлуке. На заједничкој седници чланова
Сабора и Централног тела за довршење
Храма Светог Саве на Врачару, после
анализе извештаја о свему до сада
урађеном, расправљало се и одлучивало
о предстојећем великом послу коначног
унутрашњег уређења Храма, укључујући
и облагање зидних површина мозаицима
и осликавање живописом. Упознавши
се са релевантним чињеницама, Сабор
је питање арондације Архиепископије
београдско-карловачке, по броју верникâ
највеће епархије у Српској Православној
Цркви, одложио за извесно време како
би се извршиле неопходне припреме и
обезбедила елементарна инфраструктура
будућих епархија на том простору. Из истих
разлога Сабор је одложио и попуњавање
новооснованих епархија аустријскошвајцарске и буенос-ајреске епархијским
архијерејима и продужио мандат њиховим
досадашњим администраторима. Исто
тако, Сабор је умолио Епископа захумскохерцеговачког г. Григорија да и даље, у
својству заменика, помаже Митрополиту
дабробосанском г. Николају у обављању
архипастирских дужности.
Сабор је и овог пута изразио своје
дубоко жаљење и уложио протест због
грубога кршења људских права и верских
слобода верникâ аутономне Охридске
Архиепископије у Бившој Југословенској
Републици Македонији, са врхунцем у
незаконитом шиканирању и хапшењима
невиних људи, при чему су прогони и
акти насиља ескалирали дотле да је
Архиепископ охридски и Митрополит
скопски г. Јован по шести пут утамничен
под исфабрикованим оптужбама и поново
на правди Бога осуђен на две и по године
затвора. У свему је најтужније и најружније
то што се све збива на захтев тамошње
повлашћене расколничке организације
која себе означава називом „Македонска
Православна Црква”. Расколничка
јерархија јавно и злурадо, без икаквог
зазора, ликује због судско-полицијског
прогона једине канонске и општепризнате
Цркве у Македонији, а нарочито због
поновног утамничења њеног Поглавара.
Она тиме демонстрира колико јој је стало
до елементарних истина и етичких начела
хришћанске вере, о светињи јединства
Цркве да и не говоримо. Уместо да се
замисле над свим досадашњим протестима
и апелима који долазе из Православних
и других хришћанских Цркава у свету
и над критикама које им међународне
институције и организације упућују због
спреге политике и корумпираног судства
и због сталног кршења људских права
и верских слобода у њиховој земљи,
власти Републике Македоније, нажалост,
само појачавају терор над Црквом, без
преседана у савременом свету.
Сабор са једнаком пажњом и не
мањом забринутошћу прати и поступке
власти у Црној Гори, која такође – са
нешто мање директног и грубог насиља,
али са сличним курсом угрожавања
мисије законите Цркве у Црној Гори и
државног протежирања минорне, готово
непостојеће Дедеићеве секте – гази
основна људска права православних
свештеника и верника, не либећи се
ни потпуно антицивилизацијског и за
европске појмове нечувеног депортовања
појединих свештеника само зато што,
наводно, Православна Црква, вековима
старија и од Црне Горе, и од Србије, и
од сваке постојеће државне творевине
на Балкану, није „регистрована” код
полиције по закону из времена Брозове
„демократије”. Оспоравање и самог
права на постојање Српске Православне
Цркве у Црној Гори, амбиције појединих
црногорских политичара да, иако по
убеђењу махом атеисти, уређују црквена
питања, да регулишу унутрашњи живот,
устројство и односе у Православној
Цркви, да помоћу притисака, па и уз
претњу силом, манипулишу идентитетом
Цркве у Црној Гори, њихова нескривена
тежња да је учине инструментом својих
политичких замисли и да они агресивно
обликују садржај црквеног живота
православних хришћана у Црној Гори –
све то представља угрожавање основних
људских права и верских слобода, делатно
порицање секуларног, а то значи верски
неутралног, карактера савремене државе
и одбацивање демократског начела
одвојености Цркве и државе, као и поновно
увођење историјски давно превазиђеног
разликовања између грађана првог и
другог реда, и то на основу њихове верске
и етничке припадности. Стога Сабор од
државних органа Црне Горе очекује да
поштују сопствени устав и законе, а самим
тим и права Српске Православне Цркве и
других Цркава и верских заједница, утолико
пре што то представља и њихову обавезу
пред међународном заједницом.
Сабор је посебно забринут што ни
после толико година од егзодуса српског
народа са Косова и из Метохије 1999. и
мартовског погрома 2004. године, и поред
присуства међународних снага и гарантијâ
великих сила, још нема никаквих услова за
повратак и слободан живот прогнаникâ и
избеглицâ. Штавише, и даље су угрожене
српске православне светиње, домови и
имовина, као и права припадникâ српске
заједнице, особито на подручју јужно од
Ибра. У контексту домаћег и међународног
дијалога о статусу јужне српске покрајине,
Сабор сматра да би наметање решења
супротних резолуцији Уједињених нација
број 1244, Уставу Србије и нормама
међународног права проузроковало једино
дугорочну – а можда и трајну – кризу и
нестабилност, односно људску несрећу,
на простору који је ионако одавно постао
символ подељености, сукобâ и страдањâ.
Једна од ретких светлих тачака на њему
јесте живот и рад обновљене Богословије
Светих Кирила и Методија у Призрену, чији
грађани, данас у огромној већини албанске
народности и муслиманске вероисповести,
омогућују несметан рад ове значајне
установе Православне Цркве и српског
народа. Такав однос заслужује наше
поштовање и нашу захвалност.
Однос Цркве и државе у Србији и у
Републици Српској Сабор сматра начелно
добрим, али очекује да нова влада Србије
исправи грешке одлазеће владе по питању
реституције одузете црквене имовине и
статуса веронауке као предмета, односно
катихетâ и вероучитељâ као просветних
радника у јавним школама, као и да убрза
процес увођења војних свештеника у Војску
Србије.
Сабор са задовољством и
благодарношћу Богу констатује да Српска
Православна Црква одржава литургијско и
канонско општење и сарадњу са осталим
аутокефалним Православним Црквама,
али да у том погледу постоји, нажалост,
и један изузетак. Реч је о неканонском
деловању епископата и клира Румунске
Православне Цркве на канонском подручју
других Православних Цркава, па и наше.
У нашем случају, поједини епископи и
клирици из суседне Румуније и даље
незвани долазе у неке градове и села
Источне Србије, односно Епархија тимочке
и браничевске, и ту свештенодејствују, без
знања и одобрења надлежних архијереја
Српске Православне Цркве, рушећи тако
саме основе православне еклисиологије
и канонског поретка. Због сличних
недопустивих поступака представникâ
Румунске Цркве Јерусалимска
Патријаршија је више пута најенергичније
протестовала, а затим прекинула, до
даљњег, литургијско и канонско општење
са том Црквом. Сабор је поново, по ко
зна који пут, упутио протест Патријарху
румунском Данилу и његовом Синоду
због неканонских упада у области под
јурисдикцијом Српске Православне Цркве
и са жаљењем поручио да ће, уколико
појединци из сестринске Румунске Цркве
– толерисани или подстицани од стране
њеног Патријарха и Синода, свеједно
– не престану да својим небратским и
антиканонским деловањем, предузети
све расположиве канонске и законске
мере да се очува вековни канонски
поредак и да се обустави неодговорно
поигравање са светињом јединства међу
Православним Цркава и међу братским
народима, какви несумњиво кроз векове
јесу српски и румунски народ. Ако те мере
не помогну, Сабор ће бити принуђен да,
са дубоким жаљењем, следи пример
свете Јерусалимске Патријаршије.
Саборским Оцима је притом познато да
и међу самим румунским епископима,
клирицима и теолозима многи не деле
агресивни етнофилетистички курс који је
последњих година изазвао не мале потресе
у читавом православном свету. Исто тако,
Сабор је, као и раније, искрено захвалан
Румунској Цркви за њен коректан однос
према администратору Темишварске
епархије, њеном свештенству и верницима,
као што и Српска Православна Црква
негује братски однос са свештеницима и
верницима Румунске Цркве који живе у
српском делу Баната.
Мир и јединство Српске Православне
Цркве нарушава, по оцени Сабора, и
монах Артемије, свргнути епископ рашкопризренски, са својим присталицама, који
чине праву парасинагогу (неканонско
збориште) са све израженијом тенденцијом
да прерасту у чисти раскол и секту.
Стога је Сабор одлучио да и сада позове
монаха Артемија (Радосављевића) да се,
заједно са својим следбеницима бившим
јеромонасима, монасима и монахињама,
врати Цркви, путем покајања, са пута
раскола, за који и сâм каже да је свестан
„да је он велика рана на телу Цркве,
велики грех пред Богом, грех који ни
крв мученичка не може опрати”, и да
стави у дужност Светом Архијерејском
Синоду да ову одлуку образложи новим
канонским преступима именованог
и његовим све дубљим срљањем у
раскол: стварањем „парасинагоге”
унутар Цркве антиканонским, неважећим
рукополагањима и монашењима,
отварањем манастира и молитвених
домова по Епархијама наше Цркве,
јавним блаћењем, лажима, клеветама и
оптуживањем Светог Архијерејског Сабора
и епископата Српске Православне Цркве
за јерес, лажни екуменизам, монтирање
процеса, доношење пресудâ без суђења
и тако даље. Уколико се монах Артемије,
бивши епископ рашко-призренски, не
одазове у што скоријем року позиву на
повратак Цркви покајањем и послушањем
одлукама Светог Архијерејског Сабора и
вековном канонском поретку Православне
Цркве, Сабор ће бити принуђен да
предузме додатне канонске мере.
Сабор је, као и свих претходних
година, много пажње посветио црквеном
школству и просвети. Подробно су
разматрани проблеми како Богословија,
од којих неке треба да испуне стандарде
предвиђене за улазак у просветни систем
Србије, тако и високошколских установа,
нарочито оних у региону и у расејању.
У том контексту Сабор се упознао са
пројектом који може много допринети
квалитету теолошког образовања Срба
на тлу Америке: то је пројекат под
називом Српска кућа на Академији Светог
Владимира, за чије функционисање већ
постоје и средства и услови, тако да
предстоји процес коначног договарања
и реализације пројекта. Сабор је и овог
пута разматрао питање адекватног
привременог смештаја патријаршијског
Архива, драгоцене ризнице докумената,
као и питање изградње наменских објеката
за Архив, Ризницу (Музеј) и Библиотеку
Патријаршије. Одобрен је нови статут
Човекољубља, добротворне фондације
Српске Православне Цркве.
Сабор је поново подржао иницијативу
Дома Карађорђевићâ да се посмртни
остаци чланова српске краљевске
породице који почивају у туђини пренесу и
часно сахране у задужбини Карађорђевића
на Опленцу. Сабор поново апелује на
Град Београд да размотри могућност
похрањивања костију српског, америчког
и светског великана науке и духа, Николе
Тесле, на Светосавском платоу или,
евентуално, у крипти Храма Светог Саве
на Врачару.
Састав Светог Синода остаје, одлуком
Сабора, исти.
Сабор изражава своју забринутост
због чињенице да је у српском народу
више умрлих него рођених и да нас је
сваке године мање за један град средње
величине, што сведочи о дубоком
моралном паду, о тешкој кризи породице
и о недостатку праве вере у Бога код
многих, премда се већина људи у нашем
народу изјашњавају као верници и јесу
верници макар у елементарном смислу
те речи. Стога Сабор апелује на савест
родитељâ, васпитачâ, државних чиновника
и свих који могу да утичу на стање у
друштву да учине све што могу да међу
нама, упркос материјалној оскудици,
слављење живота као највећег Божјег
дара постане алтернатива несвесном
култу смрти који је узео маха у савременој
западној цивилизацији. Истовремено
Сабор препоручује свим епархијама
Српске Православне Цркве и подручним им
црквеним јединицама да оснивају фондове
за подршку породицама са више деце, да
превентивно, пастирски и терапеутски, спречавају пошаст неморала, наркоманије,
порнографије и свих других патогених
појава које из корена угрожавају биће,
душу и будућност српског народа и свих
хришћанских народа, изложених пагубном
утицају секуларизма, потрошачког
менталитета, хедонизма, индивидуализма,
псеудорелигиозности без појма о личном
Богу, лажног хришћанства без Христа као
Богочовека и без Цркве као богочовечанске
заједнице, као и разних других идеологија
бесмисла и безнађа. Сабор, са своје
стране, позива све на живот и делање кроз
веру, наду и љубав, јер – Бог је Љубав.
Доставља: епископ бачки Иринеј,
портпарол Светог Архијерејског
Сабора Српске Православне Цркве
Закључци са конференције
МИЛАНСКИ ЕДИКТ (313-2013)
continued from p. 10
друштву, уз делотворнији утицај цивилног
друштва, које би, у том погледу, требало да
са црквама и верским заједницама пронађе
објективно постојећи заједнички именитељ.
Учесници су нагласили потребу да се успостави
структурални дијалог одговарајућег значаја о
свим питањима везаним за конкретно стање у
области слободе вероисповести или веровања.
Са своје стране Цркве и верске заједнице су
спремне да преузму одговорност за очување и
развој свих друштвених вредности.
5. У наредном периоду ваља интензивирати
различите облике и начине сарадње и
консултација између појединаца и организација
већ ангажованих на пројекту Непролазна
вредност и трајна актуелност Миланског едикта,
као и добородошле доприносе других актера
релевантних у домену слободе вероисповести
или веровања. То је предуслов за одлучно
постизање нове димензије квалитета на
следећој конференцији, која треба да се одржи
идуће године, у години јубилеја Миланског
едикта. Учесници су уверени да је, захваљујући
успешном заједничком настојању на овој и
претходној конференцији, а у оквиру истог
пројекта, створена здрава подлога за суштински
пробој ка реалном напретку у изузетно
важној и крајње комплексној сфери слободе
вероисповести или веровања.
(Извор: СПЦ)
Download

Стаза Православља - Serbian Orthodox Church in North and