ZAVOD ZA JAVNO ZDRAVLJE PANČ EVO
BILTEN
ZDRAVSTVENO-STATISTIČ KIH
POKAZATELJA
ZA JUŽ NOBANATSKI OKRUG
ZA 2011. GODINU
Panč
evo, 2012. godina
Izdavač :
ZAVOD ZA JAVNO ZDRAVLJE PANČ EVO
Panč evo, ul. Pasterova 2,
Tel/fax 013-322-965
Za izdavač a:
Prim.dr Mica SarićTanasković
spec. higijene, subsp. ekotoksikologije
Recenzent:
Dr Spomenka Markov
specijalista socijalne medicine
Urednik:
Dr Jasmina PavlovićStojanović,
specijalista socijalne medicine
Priprema podataka:
Centar za analizu, planiranje, organizaciju zdravstvene zaš tite,
informatiku i biostatistiku u zdravstvu
Kompjuterska priprema:
Slađ ana Aleksić
Viš i zdravstveni statistič ar
2012. godine
PREDGOVOR
BILTEN je statistič ki prikaz zdravstvene delatnosti i zdravstvenog stanja
stanovništva i redovna je publikacija Zavoda za javno zdravlje Panč evo u kojoj se
objavljuju aktuelni godišnji zdravstveno-statistič ki podaci za teritoriju
Južnobanatskog okruga. Prvi Bilten zdravstveno-statistič kih pokazatelja za naš
okrug je izdat 1974. godine, a kao redovna publikacija se objavljuje od 1977.
godine.
Zdravstveno-statistič ki podaci prikazani u Biltenu su prikupljeni na osnovu
zakonskih propisa u oblasti zdravstva i Programa i planova o statistič kim
istraživanjima u oblasti zdravstva. Prikazani podaci obrađ ivani su korišć enjem
jedinstvenih metoda, koje omoguć avaju njihovu uporedivost i kontinuitet u dužem
vremenskom periodu.
Poglavlja u publikaciji obuhvataju demografska kretanja u okrugu,
registrovano oboljevanje i umiranje stanovnika od najč ešć ih bolesti i povreda u
sklopu zdravstvenog stanja stanovništva, korišć enje zdravstvene zaštite, kao i
preventivne aktivnosti zdravstvenih ustanova u oblasti promocije zdravlja i prikaz
higijensko-epidemiološke situacije u Južnobanatskom okrugu tokom predhodne
godine.
Nadamo se da ć e Bilten ispuniti oč ekivanja i zadovoljiti potrebe korisnika, s
tim da sa iskrenom zahvalnošć u prihvatamo svaku sugestiju usmerenu ka
poboljšanju kvaliteta podataka objavljenih u godišnjem Biltenu zdravstvenostatistič kih pokazatelja.
Direktor Zavoda
Panč evo, novembar, 2012.
Prim.dr Mica Sarić Tanasković
spec. higijene, subspecijalista ekotoksikologije
SADRŽ AJ
Organizacija zdravstvene zaš tite u Južnobanatskom okrugu
1____
Demografski podaci
3
Pobač aji u zdravstvenim ustanovama
24
Zdravstveno stanje stanovniš tva
29
Koriš ćenje zdravstvene zaš tite
84
Privatna praksa
132
Promocija zdravlja
136
Prikaz higijenske situacije na teritoriji Južnobanatskog okruga
143
Prikaz epidemiološ ke situacije na teritoriji Južnobanatskog okruga
190
Zaključ ak
201
Preporuke
202
Veliki broj naseljenih mesta u svim opš tinama u Južnobanatskom okrugu ima
adekvatno organizovanu, razvijenu, razgranatu i dostupnu mrežu državnih
zdravstvenih ustanova, č iju organizaciju i rad prati Zavod za javno zdravlje
Panč evo. Na okrugu se nalazi 16 zdravstvenih ustanova: 8 domova zdravlja, 2
apoteke, 2 opš te bolnice, 3 specijalne bolnice i jedan Zavod za javno zdravlje.
Farmaceutsku delatnost obavljaju 2 samostalne apotekarske ustanove u
Panč evu i Vrš cu, a preostalih 6 domova zdravlja u okrugu ima organizacione jedinice
koje obavljaju farmaceutsku delatnost (apoteke) u svom sastavu.
Bolnič ka zdravstvena zaš tita se ostvaruje u 2 opš te bolnice, koje imaju
ukupno 950 postelja. Obezbeđ enost iznosi 3,21 postelja na 1000 stanovnika
Južnobanatskog okruga. Proseč an broj dana leč enja u ovim bolnicama iznosi 7 dana,
a iskoriš ćenost opš tih bolnica u Južnobanatskom okrugu iznosi 57,65%. U okrugu se
nalaze i 3 specijalne bolnice (2 psihijatrijske i 1 plućna) sa ukupno 2100 bolesnič kih
postelja koje obezbeđ uju stanovniš tvo u Srbiji tercijarnom zdravstvenom zaš titom.
ZDRAVSTVENE USTANOVE
U JUŽ NOBANATSKOM OKRUGU PO OPŠ TINAMA
Sediš te zdravstvene
ustanove
Alibunar
Bela Crkva
Vrš ac
Kovač ica
Kovin
Opovo
Panč evo
Plandiš te
Naziv zdravstvene ustanove
Dom zdravlja “ Alibunar”
Dom zdravlja “ Bela Crkva”
Specijalna bolnica za plućne bolesti “ Budislav Babić”
- Dom zdravlja Vrš ac
- Opš ta bolnica Vrš ac
- Apoteka Vrš ac
Specijalna bolnica za psihijatrijske bolesti
“ dr Slavoljub Bakalović”
Dom zdravlja “ Kovač ica”
Dom zdravlja “ Kovin”
Specijalna bolnica za psihijatrijske bolesti “ Kovin”
Dom zdravlja “ Opovo”
Zavod za javno zdravlje
- Dom zdravlja Panč evo
- Opš ta bolnica Panč evo
Apoteka “ Panč evo”
Dom zdravlja “ 1. Oktobar”
2
Južnobanatski okrug obuhvata teritoriju od 4248 km2. Prema popisu
iz 1991. godine na teritoriji Južnobanatskog okruga je bilo 328.428
stanovnika, prema popisu iz 2002. godine okrug ima 313.937 stanovnika, dok
je procenjen broj stanovnika sa stanjem na dan 30.06.2010. godine 298.400
stanovnika š to znač i da je doš lo do smanjenja broja stanovnika za 5%.
Proseč na gustina naseljenosti je 70 stanovnika po 1 km2 .
Starosna struktura stanovnika Južnobanatskog okruga je prikazana
prema podacima iz procene stanovnika iz 2010. godine
odgovara
regresivnom biološ kom tipu sa 16% stanovnika starijih od 65 godina i 7% u
dobnoj grupi od 0-6 godina.
Osnovne vitalne događ aje stanovnika Južnobanatskog okruga od
1970. do 2011. godine karakteriš e:
-
Stalno smanjenje broja živorođ ene dece, š to rezultira opadanjem stope
nataliteta
kao
pozitivne
komponente
u
prirodnom
kretanju
stanovniš tva. Od 1987. do 1997. godine ova stopa varira od 11,06 do
10,20 na 1000 stanovnika, da bi u 1998. godini
opala ispod 10
promila. U 2010. godini ona iznosi 8,96 promila, a u 2011. godini
njena vrednost je 8,56. Uoč ava se da se Južnobanatski okrug u
opisanom periodu nalazi u fazi nepovoljnog nataliteta prema svetskim
standardima (ispod 12 promila prema SZO).
-
Kao
pokazatelji
starenja
populacije
Južnobanatskog
okruga
analiziraju se stopa prirodnog priraš taja, koja nastavlja svoj negativni
trend i u 2011. godini i iznosi – 6,53; vitalni indeks takođ e pokazuje
trend opadanja u poslednjih 10 godina (u 2005. godini iznosi 64,07);
u 2011. godini dolazi do pada vitalnog indeksa na 56,73. Vrednosti
ovih pokazatelja imaju približne vrednosti u odnosu na populaciju
4
Vojvodine koja ima slič nu starosnu strukturu stanovniš tva. U 2011.
godini najnepovoljniji vitalni indeks u Južnobanatskom okrugu ima
stanovniš tvo opš tina Plandiš te i Alibunar (30,58) i (36,73).
-
Reproduktivna sposobnost žena, koja se meri stopom fertiliteta, od
1970. do 1997. godine nije pokazivala znač ajna odstupanja, sem
1994. kada je iznosila 25,6. Od 1997. godine beleži se njen stalni
pad, a u 2011.godini je imala vrednost od 37,7.
-
Uoč ava se neprekidan porast ukupnog broja umrlih lica sa opš tom
stopom od 15,23. U ukupnom broju umrlih najveći udeo imaju
stanovnici starosti izmeđ u 65-84 godina (60,5%). Međ u umrlima
muš karci imaju udeo od 49,6%, a žene 50,4%. Proseč na starost
umrlih muš karaca
u Južnobanatskom okrugu je 69,74 godina, a
umrlih žena 76,08 godine, š to odgovara proseč noj starosti umrlih na
nivou Republike Srbije.
-
Stopa smrtnost odojč adi od 1991. godine (18,58 %0) do 1997. godine
(14,2 %0) varira, da bi 1998. godine imala nagli pad (9%0), a
1999.godine nagli porast (14,1%0 ). U 2000. i 2001. godini dolazi
ponovo do pada smrtnosti odojč adi na 13,30%0. U 2011. godini stopa
smrtnosti odojč adi je imala vrednost od 7,83%0.
-
U 2011. godini stopa mortinataliteta u Vojvodini iznosi 7,01 , a u
Republici Srbiji 5,00, a na teritoriji Južnobanatskog okruga 3,13.
Najnepovoljnija stopa mortinataliteta u 2011.godini je registrovana u
opš tini Kovin (7,55%).
5
BROJ STANOVNIKA U JUŽ NOB ANATSKOM OKRUGU
R.b
r.
0
OPŠ TINA
1
PROCENJEN
BROJ
BROJ
BROJ
STANOVNIKA STANOVNIKA
STANOVNIKA
PO POPISU
PO POPISU
Stanje
1991
2002.
30.06.2010
2
3
DECA I OMLADINA
POSEBNE
GRUPE
STANOVNIŠ TVA
DOBNE GRUPE
0 godina
0-6 godina
7-14 godina
15-18
godina
7-18 godina
19-27
godina
18 i viš e
65 i viš e
4
5
6
7
8
9
10
11
65 i
više/br.sta
Index
n.po
starenja
popisu
2002,
12
13
Ž ENE
DOBNE GRUPE
15-49
godina
25-50
godina
15 i viš e
14
15
16
UKUPNO
328428
313937
298400
2887
18277
28804
16890
45695
27339
247078
49485
0,44
15,76
75621
1
ALIBUNAR
26535
22954
20658
207
1368
2169
1157
3326
2127
18053
4441
0,54
19,35
4935
7872
9900
2
BELA CRKVA
23707
20367
18182
195
1255
1943
1073
3016
2234
15901
3192
0,43
15,67
4814
7424
8788
3
VRŠAC
58228
54369
52240
513
3185
4714
2801
7516
6035
43155
8862
0,47
16,30
13349
20100
24172
4
KOVAČ ICA
30469
27890
26247
276
1719
2663
1473
4136
2867
21759
4753
0,46
17,04
6266
9961
11777
5
KOVIN
38263
36802
35436
354
2276
3731
2078
5809
3929
28363
6001
0,42
16,31
8536
13383
15533
6
OP OVO
11384
11016
10442
102
644
1065
608
1673
1155
8597
1848
0,45
16,78
2526
3976
4659
7
PANČ EVO
125261
127162
123700
1125
7091
11366
7067
18433
7778
100513
17675
0,39
13,90
32334
48425
55897
8
PLANDIŠTE
14581
13377
11495
115
739
1153
633
1786
1214
10737
2713
0,61
20,28
2861
4761
5787
115902 136513
6
Ž IVOROĐ ENI PREMA POLU I MRTVOROĐ ENI PO OPŠ TINAMA U JUŽ NOBANATSKOM OKRUGU U 2011. GODINI.
Ž IVOROĐ ENI
R.b
r
OPŠ TINA
UKUPNO
ROĐ ENI
0
1
2
OKRUG JUŽ NI BANAT
SVEGA
MRTVOROĐ ENI
Ž ENSKO
MUŠKO
BROJ
%
BROJ
%
BROJ
%
BROJ
%
3
4
5
6
7
8
9
10
2563
2555
99,69
1310
51,27
1245
48,73
8
0,31
1
ALIBUNAR
138
137
99,28
77
56,20
60
43,80
1
0,72
2
BELA CRKVA
161
161
100,00
94
58,39
67
41,61
0
0,00
3
VRŠAC
465
463
99,57
239
51,62
224
48,38
2
0,43
4
KOVAČ ICA
226
225
99,56
113
50,22
112
49,78
1
0,44
5
KOVIN
267
265
99,25
133
50,19
132
49,81
2
0,75
6
OPOVO
94
94
100,00
47
50,00
47
50,00
0
0,00
7
PANČ EVO
1149
1147
99,83
575
50,13
572
49,87
2
0,17
8
PLANDIŠTE
63
63
100,00
32
50,79
31
49,21
0
0,00
7
VITALNE KARAKTERISTIK E STANOVNITVA PO OPŠ TINAMA U JUŽ NOBANATSKOM OKRUGU U 2011. GODINI
Ž IVOROĐ ENI
U M R L I
OD TOGA ODOJ Č AD
UKUPNO
R.b
r.
OPŠ TINA
0
1
BROJ
2
STOPA
STOPA
NATALIPRIRODNOG
TETA(NA
P RIRAŠ TAJA
1000
STANOVNIK
A)
3
4
BROJ
STOPA (NA
1000
STANOVNIK
A)
BROJ
%
5
6
7
8
STOPA
SMRTNOSTI
ODOJČ ADI (NA
1000
ŽIVOROĐ ENIH)
9
STOPA
STOP A
BROJ
F ERTILITETA
MORTINATALIT
(NA 1000 ŽENA
MRTVOR
ETA (NA 1000
UZRASTA
15-49
O Đ ENIH Ž IVORO Đ ENIH)
VITALNI
INDE KS
GODINA)
10
11
12
13
REPUBLIKA
SRB IJA*
65598
9,00
-5,12
102935
14,12
414
0,40
6,31
328
5,00
39,10
63,73
AP VOJVODINA
17410
8,89
-5,41
27999
14,30
89
0,32
5,11
122
7,01
38,35
62,18
OKRUG JUŽ NI
B ANAT
2555
8,56
-6,53
4504
15,09
20
0,44
7,83
8
3,13
37,77
56,73
7,30
1
7,30
31,40
36,73
1
ALIBUNAR
137
6,63
-11,42
373
18,06
1
0,27
2
BELA CRKVA
161
8,85
-8,74
320
17,60
0
0,00
0,00
0
0,00
41,18
50,31
3
VRŠAC
463
8,86
-6,60
808
15,47
5
0,62
10,80
2
4,32
38,67
57,30
4
KOVAČ ICA
225
8,57
-9,14
465
17,72
2
0,43
8,89
1
4,44
39,77
48,39
5
KOVIN
265
7,48
-8,04
550
15,52
3
0,55
11,32
2
7,55
32,69
48,18
6
OP OVO
7
PANČ EVO
8
PLANDIŠTE
94
9,00
-6,03
157
15,04
0
0,00
0,00
0
0,00
41,81
59,87
1147
9,27
-3,86
1625
13,14
9
0,55
7,85
2
1,74
39,39
70,58
63
5,48
-12,44
206
17,92
0
0,00
0,00
0
0,00
27,72
30,58
* Republika Srbija, bez podataka sa Kosova
8
VITALNE KARAKTERISTIKE STANOVNIŠ TVA U JUŽ NOBANATSKOM OKRUGU OD 1970. DO 2011.GODINE
R.b
r.
GO DI NA
0
1
1
1970
1974
1977
1987
1988
1989
1990
1991
1992
1993
1994
1995
1996
1997
1998
1999
2000
2001
2002
2003
2004
2005
2006
2007
2008
2009
2010
2011
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
19
19
20
21
22
23
24
25
26
Ž IVOROĐ ENI
STOPA
NATALISTOP A
P RIR ODNOG
TETA(NA
BROJ
PRIRA-Š TAJA
1000
STANOVNIK
A)
2
3
4070
4560
4856
4089
3985
3762
3791
3660
3564
3499
3490
3506
3477
3307
3110
2979
2930
3158
3146
3348
3206
3033
2989
2871
2774
2745
2675
2555
4
12,71
13,77
14,67
11,06
11,56
10,91
11,55
11,14
10,85
10,65
10,60
10,70
10,60
10,20
9,55
9,15
9,00
9,89
10,02
10,66
10,21
9,66
9,52
9,15
8,84
8,74
8,52
8,56
2,25
3,68
4,76
0,29
0,13
-1,11
-0,94
-1,98
-2,89
-3,20
-3,30
-2,60
-3,90
-3,90
-4,61
-5.07
-5.75
-4,77
-4,80
-4.61
-4.58
-5,42
-4,77
-5,27
-5,44
-5,22
-5,64
-6,53
U M R L I
UKUPNO
OD TOGA ODOJČ AD
BROJ
STOPA (NA
1000
STANOVNIK
A)
BROJ
%
5
6
7
8
3348
3342
3279
3989
3940
4143
4100
4310
4514
4549
4555
4352
4740
4605
4603
4621
4795
4681
4653
4794
4644
4734
4486
4526
4481
4384
4446
4504
10,46
10,10
9,89
11,57
11,43
12,02
12,49
13,12
13,74
13,85
13,90
13,30
14,50
14,10
14,20
14,30
14,79
14,66
14,82
15,27
14,79
15,08
14,29
14,42
14,27
13,96
14,16
15,09
204
116
105
89
81
71
67
68
55
73
61
34
42
47
28
42
39
42
45
46
35
32
31
19
26
15
21
20
6,09
3,47
3,20
2,23
2,06
1,71
1,63
1,56
1,22
1,61
1,34
0,78
0,89
1,02
0,61
0,91
0,81
0,90
0,97
0,96
0,75
0,68
0,69
0,42
0,58
0,34
0,47
0,44
UMRLI NASILNOM
SMRĆ U
BROJ
%
9
10
160
186
194
208
179
200
133
195
194
183
197
143
217
177
167
182
165
179
205
189
158
203
156
STOPA
SMRTNOSTI
ODOJČ A DI
STOP A
(NA 1000
FERTILITETA
ŽIVOROĐ ENI
H)
11
3,86
4,54
4,50
4,61
3,93
4,39
3,06
4,11
4,21
3,98
4,26
2,98
4,63
3,80
4,98
5,67
3,49
3,99
7,14
6,81
5,75
4,56
3,46
50,12
25,44
21,62
21,77
20,33
18,87
17,67
18,58
15,43
20,86
17,50
9,70
12,10
14,20
9,00
14,10
13,31
13,30
14,30
13,74
10,55
10,37
6,62
9,37
3,60
7,85
7,83
12
44,58
49,95
53,19
47,87
46,54
43,95
48,61
46,16
46,03
45,11
25,57
44,95
44,60
42,40
39,87
38,19
38,19
40,49
41,60
44,27
42,40
40,11
39,53
37,97
36,68
36,30
35,37
37,77
VITALNI
INDEKS
13
121,56
136,44
148,09
102,51
101,14
90,80
92,46
84,92
78,95
76,92
76,62
80,56
73,40
71,81
67,56
64,47
61,11
67,46
67,61
69,84
69,04
64,07
66,63
63,43
61,91
62,61
60,17
56,73
9
UMRLI PREMA POLU I PROSEČ NA STAROST UMRLIH PO OPŠ TINAMA U JUŽ NOB ANATSKOM OKRUGU U 2011. GODINI
R.br
OPŠ TINA
UKUPNO UM RLI
1
2
0
PROSEČ NA STAROST UMRLIH
P O L
MUŠKO
ŽENS KO
UKUPNO
MUŠKO
ŽENSKO
3
4
5
6
7
REPUBLIKA SRBIJA*
102935
5 2114
50821
73,5
71,00
76,10
AP VOJVODINA
27999
14048
13951
72,7
69,80
75,70
OKRUG JUŽNI BANAT
4504
2235
2269
72,93
69,74
76,08
373
200
173
72,1
68,73
76,00
1
ALIBUNAR
2
BELA CRKVA
320
152
168
72,83
69,20
76,11
3
VRŠAC
808
382
426
73,8
70,43
76,82
4
KOVAČ ICA
465
228
237
73,22
70,82
75,53
5
KOVIN
550
279
271
71,58
67,14
76,16
157
77
80
73,41
70,12
76,58
1625
817
808
72,86
69,92
75,83
206
100
106
74,42
73,06
75,70
6
OPOVO
7
PANČ EVO
8
PLANDIŠTE
*Republika Srbija, bez podataka sa Kosova
10
UMRLI PREMA STAROSTI PO OPŠ TINAMA U JUŽ NOBANATSKOM OKRUGU U 2011. GODINI
S T A R O
R.b
r
OPŠ TINA
0
1
UKUPNO
UMRLI
2
DO 1 GODI NE
1-4 GODINE
S T
5-14 GODINA
15-24 GODINA
25-54 GODINA
55-64 GODINA
65-84 GODINA
BRO J
%
BROJ
%
BROJ
%
BROJ
%
BROJ
%
BROJ
%
BROJ
%
BROJ
85 I VIŠ E
%
3
4
5
6
7
8
9
10
11
13
14
15
17
18
19
20
REPUBLIKA SRBIJA*
102935
414
0,4
55
0,1
102
0,1
390
0,4
7797
7,6
14286
13,9
63189
61,4
16702
16,2
AP VOJVODINA
27999
89
0,3
17
0,1
23
0,1
117
0,4
2372
8,5
4342
15,5
16909
60,4
4130
14,8
OK RUG JUŽ NI BANAT
4504
20
0,4
1
0,0
3
0,1
20
0,4
384
8,5
656
14,6
2723
60,5
697
15,5
1
ALIBUNAR
373
1
0,3
0
0,0
1
0,3
2
0,5
44
11,8
46
12,3
219
58,7
60
16,1
2
BELA CRKVA
320
0
0,0
0
0,0
1
0,3
5
1,6
27
8,4
46
14,4
188
58,8
53
16,6
3
VRŠAC
808
5
0,6
0
0,0
0
0,0
2
0,2
57
7,1
117
14,5
479
59,3
148
18,3
4
KOVAČ ICA
465
2
0,4
0
0,0
1
0,2
0
0,0
42
9,0
59
12,7
291
62,6
70
15,1
5
KOVIN
550
3
0,5
1
0,2
0
0,0
4
0,7
60
10,9
83
15,1
312
56,7
87
15,8
6
OPOVO
157
0
0,0
0
0,0
0
0,0
0
0,0
15
9,6
26
16,6
93
59,2
23
14,6
7
PANČ EVO
1625
9
0,6
0
0,0
0
0,0
5
0,3
130
8,0
245
15,1
1006
61,9
230
14,2
206
PLANDIŠTE
*Republika Srbija, bez podataka sa Kosova
0
0,0
0
0,0
0
0,0
2
1,0
9
4,4
34
16,5
135
65,5
26
12,6
8
11
UMRLI PREMA UZROKU SMRTI I PO OPŠ TINAMA U JUŽ NOBANATSKOM OKRUGU
U 2011. GODINI
U Z R O K S M R T I
R.b
r
0
OPŠ TINA
1
UKUPNO
UMRLI
N A S I L N A
PRIRODNA
2
3
NEUTVRĐ ENO
SVEGA
NES REĆ NI
SLUČ AJEVI
SAMOUBISTVO
UBISTVO
OSTALO
4
5
6
7
8
9
REPUBLIKA
SRBIJA*
102935
95643
3325
1592
1256
130
347
3967
AP VOJVODINA
27999
26429
1017
449
439
39
90
554
OKRUG JUŽ NI
BANAT
4504
4270
156
73
64
7
12
78
1
ALIBUNAR
373
357
12
6
4
2
0
4
2
BELA CRKVA
320
305
5
2
1
1
1
10
3
VRŠAC
808
775
24
14
6
2
2
9
4
KOVAČ ICA
465
437
19
8
10
0
1
9
5
KOVIN
550
508
29
9
15
1
4
13
6
OP OVO
157
153
4
1
2
0
1
0
7
PANČ EVO
1625
1538
54
28
22
1
3
33
8
PLANDIŠTE
206
197
9
5
4
0
0
0
*Republika Srbija, bez podataka sa Kosova
12
UMRLI PREMA UZROKU SMRTI U JUŽ NOBANATSKOM OKRUGU OD 1993. DO 2011. GODINE
UZ R O K S M R T I
N AS I L N A
R.b
r
GODINE
UKUPNO
UMRLI
PRIRODNA
2
3
NEUTVRĐ ENO
SVEGA
NESREĆ NI
SLUČ AJEVI
SAMOUBISTVO
UBISTVO
OSTALO
4
5
6
7
8
9
0
1
1
1993
4549
4370
179
86
71
22
0
2
1994
4555
4355
200
86
99
15
0
3
1995
4352
4219
133
69
50
14
0
4
1996
4740
4545
195
103
73
19
0
5
1997
4605
4411
194
112
72
10
0
6
1998
4603
4420
183
92
74
17
0
7
1999
4621
4424
197
49
81
13
46
8
2000
4795
4652
143
57
60
6
20
9
2001
4681
4464
217
115
65
13
24
9
2002
4653
4476
177
82
63
17
15
10
2003
4794
4627
167
61
68
14
24
11
2004
4644
4462
182
83
72
5
22
12
2005
4734
4471
165
93
57
6
9
98
13
2006
4486
4214
179
109
60
8
2
93
14
2007
4526
4258
205
103
85
6
11
66
15
2008
4481
4185
189
96
82
7
4
107
16
2009
4384
4116
158
89
59
6
4
110
17
2010
4446
4243
135
67
53
13
2
68
18
2011
4504
4270
156
73
64
7
12
78
13
VODEĆ I UZROCI SMRTI U OPŠ TINI ALIB UNAR U 2011. GODINI
R.b
r
UZR OK S M RT I
0
1
U K U P NO
UKUPNO UMRLI
BROJ
%
2
3
A00-T98
373
100%
1
GRUP A I
ZARAZNE BOLESTI I PARAZITARNE BOLESTI
A00-B99
2
0,54
1
GRUP A II
TUMORI
C00-D48
65
17,43
2
GRUP A IV
BOLESTI ŽLEZDA SA UNUTRAŠNJIM LUČ ENJEM,ISHRANE I METABOLIZMA
E00-E90
4
1,07
4
GRUP A VI
BOLESTI NERVNOG SISTEMA
G00-G99
5
GRUP A VII
BOLESTI OKA I P RIPOJAKA OKA
H00-H59
3
0,80
6
GRUP A VIII
BOLESTI UVA I BOLESTI MASTOIDNOG NASTAVKA
H60-H95
7
GRUP A IX
BOLESTI SISTEMA KRVOTOKA
I00-I99
246
65,95
8
GRUP A X
BOLESTI SISTEMA ZA DISANJE
J00-J99
10
2,68
9
GRUP A XI
BOLESTI SISTEMA ZA VARENJE
K00-K93
19
5,09
10
GRUP A XIV
BOLESTI MOKRAĆ NO-POLNOG SISTEMA
N00-N99
5
1,34
11
GRUP A XVI
STANJA U POROĐ AJNOM P ERIODU
P00-P96
1
0,27
17
GRUP A XVII
UROĐ ENE NAKAZNOSTI, DEFORMACIJE I HROMOSOMS KE NENORMALNOSTI
Q00-Q99
1
0,27
12
GRUP A XVIII
GRUP A XIX
SIM PTOMI,ZNACI I PATOLOŠKI KLINIČ KI I LABORATORIJSKI NALAZI
P OVREDE, TROVANJA I POSLEDICE DELOVANJA SPOLJNIH FAKTORA
R00-R99
S00-T98
5
12
1,34
3,22
13
14
VODEĆ I UZROCI SMRTI U OPŠ TINI BELA CRK VA U 2011. GODINI
R.b
r
UZR OK S M RT I
0
1
U K U P NO
UKUPNO UMRLI
A00-T98
BROJ
%
2
3
320
100%
1
GRUP A I
ZARAZNE BOLESTI I PARAZITARNE BOLESTI
A00-B99
2
0,63
2
GRUP A II
TUMORI
C00-D48
62
19,38
3
GRUP A III
BOLESTI KRVI I BOLESTI KRVOTVORNIH ORGANA I POREMEĆ AJI IMUNITETA
D50-D89
1
0,31
3
GRUP A IV
BOLESTI ŽLEZDA SA UNUTRAŠNJIM LUČ ENJEM,ISHRANE I METABOLIZMA
E00-E90
12
3,75
4
GRUP A V
DUŠEVNI P OREMEĆ AJI I POREMEĆ AJI P ONAŠANJA
F00-F99
1
0,31
5
GRUP A VI
BOLESTI NERVNOG SISTEMA
G00-G99
6
GRUP A VII
BOLESTI OKA I P RIPOJAKA OKA
H00-H59
3
0,94
7
GRUP A VIII
BOLESTI UVA I BOLESTI MASTOIDNOG NASTAVKA
H60-H95
8
GRUP A IX
BOLESTI SISTEMA KRVOTOKA
I00-I99
200
62,50
9
GRUP A X
BOLESTI SISTEMA ZA DISANJE
J00-J99
16
5,00
10
GRUP A XI
BOLESTI SISTEMA ZA VARENJE
K00-K93
5
1,56
11
GRUP A XIV
BOLESTI MOKRAĆ NO-POLNOG SISTEMA
N00-N99
3
0,94
13
GRUP A XVIII
SIM PTOMI,ZNACI I PATOLOŠKI KLINIČ KI I LABORATORIJSKI NALAZI
R00-R99
10
3,13
14
GRUP A XIX
P OVREDE, TROVANJA I POSLEDICE DELOVANJA SPOLJNIH FAKTORA
S00-T98
5
1,56
15
VODEĆ I UZROCI SMRTI U OPŠ TINI VRŠ AC U 2011. GODINI
R.b
r
UZR OK S M RT I
0
1
U K U P NO
UKUPNO UMRLI
BROJ
%
2
3
A00-T98
808
100%
1
GRUP A I
ZARAZNE BOLESTI I PARAZITARNE BOLESTI
A00-B99
1
0,12
2
GRUP A II
TUMORI
C00-D48
190
23,51
3
GRUP A III
BOLESTI KRVI I BOLESTI KRVOTVORNIH ORGANA I POREMEĆ AJI IMUNITETA
D50-D89
1
0,12
4
GRUP A IV
BOLESTI ŽLEZDA SA UNUTRAŠNJIM LUČ ENJEM,ISHRANE I METABOLIZMA
E00-E90
30
3,71
5
GRUP A V
DUŠEVNI P OREMEĆ AJI I POREMEĆ AJI P ONAŠANJA
F00-F99
3
0,37
6
7
GRUP A VI
GRUP A VII
BOLESTI NERVNOG SISTEMA
BOLESTI OKA I P RIPOJAKA OKA
G00-G99
H00-H59
8
0,99
8
GRUP A VIII
BOLESTI UVA I BOLESTI MASTOIDNOG NASTAVKA
H60-H95
9
GRUP A IX
BOLESTI SISTEMA KRVOTOKA
I00-I99
478
59,16
10
GRUP A X
BOLESTI SISTEMA ZA DISANJE
J00-J99
22
2,72
11
GRUP A XI
BOLESTI SISTEMA ZA VARENJE
K00-K93
25
3,09
0,12
12
GRUP A XII
BOLESTI KOŽE I POTKOŽ NOG TKIVA
L00-L90
1
12
GRUP A XIV
BOLESTI MOKRAĆ NO-POLNOG SISTEMA
N00-N99
8
0,99
13
GRUP A XVI
STANJA U POROĐ AJNOM P ERIODU
P00-P96
3
0,37
17
GRUP A XVII
UROĐ ENE NAKAZNOSTI, DEFORMACIJE I HROMOSOMS KE NENORMALNOSTI
Q00-Q99
3
0,37
14
GRUP A XVIII
SIM PTOMI,ZNACI I PATOLOŠKI KLINIČ KI I LABORATORIJSKI NALAZI
R00-R99
11
1,36
15
GRUP A XIX
P OVREDE, TROVANJA I POSLEDICE DELOVANJA SPOLJNIH FAKTORA
S00-T98
24
2,97
16
VODEĆ I UZROCI SMRTI U OPŠ TINI KOVAČ ICA U 2011. GODINI
R.b
r
UKUPNO UMRLI
BROJ
%
UZR OK S M RT I
1
0
U K U P NO
2
3
A00-T98
465
100%
2
GRUP A II
TUMORI
C00-D48
75
16,13
3
GRUP A IV
BOLESTI ŽLEZDA SA UNUTRAŠNJIM LUČ ENJEM,ISHRANE I METABOLIZMA
E00-E90
8
1,72
4
GRUP A V
GRUP A VI
DUŠEVNI P OREMEĆ AJI I POREMEĆ AJI P ONAŠANJA
BOLESTI NERVNOG SISTEMA
F00-F99
G00-G99
2
0,43
5
6
GRUP A VII
BOLESTI OKA I P RIPOJAKA OKA
H00-H59
3
0,65
7
GRUP A VIII
BOLESTI UVA I BOLESTI MASTOIDNOG NASTAVKA
H60-H95
8
GRUP A IX
BOLESTI SISTEMA KRVOTOKA
I00-I99
302
64,95
9
GRUP A X
BOLESTI SISTEMA ZA DISANJE
J00-J99
17
3,66
10
GRUP A XI
BOLESTI SISTEMA ZA VARENJE
K00-K93
15
3,23
12
GRUP A XII
BOLESTI KOŽE I POTKOŽ NOG TKIVA
L00-L90
1
0,22
13
GRUP A XIII
BOLESTI MIŠIĆ NO- KOŠTANOG SISTEMA I VEZIVNOG TKIVA
M00-M99
1
0,22
11
GRUP A XIV
BOLESTI MOKRAĆ NO-POLNOG SISTEMA
N00-N99
9
1,94
12
GRUP A XVI
STANJA U POROĐ AJNOM P ERIODU
P00-P96
2
0,43
13
GRUP A XVII
UROĐ ENE NAKAZNOSTI, DEFORMACIJE I HROMOSOMS KE NENORMALNOSTI
Q00-Q99
1
0,22
14
GRUP A XVIII
SIM PTOMI,ZNACI I PATOLOŠKI KLINIČ KI I LABORATORIJSKI NALAZI
R00-R99
10
2,15
15
GRUP A XIX
P OVREDE, TROVANJA I POSLEDICE DELOVANJA SPOLJNIH FAKTORA
S00-T98
19
4,09
17
VODEĆ I UZROCI SMRTI U OPŠ TINI KOVIN U 2011. GODINI
R.b
r
UZR OK S M RT I
0
1
U K U P NO
UKUPNO UMRLI
BROJ
%
2
3
A00-T98
550
100%
1
GRUP A I
ZARAZNE BOLESTI I PARAZITARNE BOLESTI
A00-B99
4
0,73
2
GRUP A II
TUMORI
C00-D48
121
22,00
3
GRUP A IV
BOLESTI ŽLEZDA SA UNUTRAŠNJIM LUČ ENJEM,ISHRANE I METABOLIZMA
E00-E90
11
2,00
4
GRUP A V
DUŠEVNI P OREMEĆ AJI I POREMEĆ AJI P ONAŠANJA
F00-F99
1
0,18
5
GRUP A VI
BOLESTI NERVNOG SISTEMA
G00-G99
6
GRUP A VII
BOLESTI OKA I P RIPOJAKA OKA
H00-H59
4
0,73
7
GRUP A VIII
BOLESTI UVA I BOLESTI MASTOIDNOG NASTAVKA
H60-H95
8
GRUP A IX
BOLESTI SISTEMA KRVOTOKA
I00-I99
321
58,36
9
GRUP A X
BOLESTI SISTEMA ZA DISANJE
J00-J99
21
3,82
10
GRUP A XI
BOLESTI SISTEMA ZA VARENJE
K00-K93
16
2,91
13
GRUP A XIV
BOLESTI MOKRAĆ NO-POLNOG SISTEMA
N00-N99
6
1,09
14
GRUP A XVI
STANJA U POROĐ AJNOM P ERIODU
P00-P96
1
0,18
17
GRUP A XVII
UROĐ ENE NAKAZNOSTI, DEFORMACIJE I HROMOSOMS KE NENORMALNOSTI
Q00-Q99
2
0,36
15
GRUP A XVIII
SIM PTOMI,ZNACI I PATOLOŠKI KLINIČ KI I LABORATORIJSKI NALAZI
R00-R99
13
2,36
16
GRUP A XIX
P OVREDE, TROVANJA I POSLEDICE DELOVANJA SPOLJNIH FAKTORA
S00-T98
29
5,27
18
VODEĆ I UZROCI SMRTI U OPŠ TINI OPOVO U 2011. GODINI
R.b
r
UZR OK S M RT I
0
1
U K U P NO
UKUPNO UMRLI
BROJ
%
2
3
A00-T98
157
100%
2
GRUP A II
TUMORI
C00-D48
39
24,84
3
GRUP A IV
BOLESTI ŽLEZDA SA UNUTRAŠNJIM LUČ ENJEM,ISHRANE I METABOLIZMA
E00-E90
1
0,64
4
GRUP A V
DUŠEVNI P OREMEĆ AJI I POREMEĆ AJI P ONAŠANJA
F00-F99
1
0,64
5
GRUP A VI
BOLESTI NERVNOG SISTEMA
G00-G99
6
GRUP A VII
BOLESTI OKA I P RIPOJAKA OKA
H00-H59
1
0,64
7
GRUP A VIII
BOLESTI UVA I BOLESTI MASTOIDNOG NASTAVKA
H60-H95
8
GRUP A IX
BOLESTI SISTEMA KRVOTOKA
I00-I99
95
60,51
9
GRUP A X
BOLESTI SISTEMA ZA DISANJE
J00-J99
9
5,73
10
GRUP A XI
BOLESTI SISTEMA ZA VARENJE
K00-K93
6
3,82
12
GRUP A XII
BOLESTI KOŽE I POTKOŽ NOG TKIVA
L00-L90
1
0,64
14
GRUP A XIX
P OVREDE, TROVANJA I POSLEDICE DELOVANJA SPOLJNIH FAKTORA
S00-T98
4
2,55
19
VODEĆ I UZROCI SMRTI U OPŠ TINI PANČ EVO U 2011. GODINI
R.b
r
UZR OK S M RT I
0
1
U K U P NO
UKUPNO UMRLI
BROJ
%
2
A00-T98
3
1625
100%
1
GRUP A I
ZARAZNE BOLESTI I PARAZITARNE BOLESTI
A00-B99
2
0,12
2
GRUP A II
TUMORI
C00-D48
411
25,29
3
GRUP A III
BOLESTI KRVI I BOLESTI KRVOTVORNIH ORGANA I POREMEĆ AJI IMUNITETA
D50-D89
1
0,06
4
GRUP A IV
BOLESTI ŽLEZDA SA UNUTRAŠNJIM LUČ ENJEM,ISHRANE I METABOLIZMA
E00-E90
44
2,71
5
GRUP A V
DUŠEVNI P OREMEĆ AJI I POREMEĆ AJI P ONAŠANJA
F00-F99
4
0,25
6
GRUP A VI
BOLESTI NERVNOG SISTEMA
G00-G99
7
GRUP A VII
BOLESTI OKA I P RIPOJAKA OKA
H00-H59
21
1,29
8
GRUP A VIII
BOLESTI UVA I BOLESTI MASTOIDNOG NASTAVKA
H60-H95
9
GRUP A IX
BOLESTI SISTEMA KRVOTOKA
I00-I99
889
54,71
10
GRUP A X
BOLESTI SISTEMA ZA DISANJE
J00-J99
74
4,55
11
GRUP A XI
BOLESTI SISTEMA ZA VARENJE
K00-K93
55
3,38
12
GRUP A XII
BOLESTI KOŽE I POTKOŽ NOG TKIVA
L00-L90
3
0,18
13
GRUP A XIII
BOLESTI MIŠIĆ NO- KOŠTANOG SISTEMA I VEZIVNOG TKIVA
M00-M99
2
0,12
13
GRUP A XIV
BOLESTI MOKRAĆ NO-POLNOG SISTEMA
N00-N99
24
1,48
14
GRUP A XVI
STANJA U POROĐ AJNOM P ERIODU
P00-P96
5
0,31
15
GRUP A XVII
UROĐ ENE NAKAZNOSTI, DEFORMACIJE I HROMOSOMS KE NENORMALNOSTI
Q00-Q99
1
0,06
16
GRUP A XVIII
SIM PTOMI,ZNACI I PATOLOŠKI KLINIČ KI I LABORATORIJSKI NALAZI
R00-R99
35
2,15
17
GRUP A XIX
P OVREDE, TROVANJA I POSLEDICE DELOVANJA SPOLJNIH FAKTORA
S00-T98
54
3,32
20
VODEĆ I UZROCI SMRTI U OPŠ TINI PLANDIŠ TE U 2011. GODINI
R.b
r
UKUPNO UMRLI
BROJ
%
UZR OK S M RT I
1
0
U K U P NO
2
A00-T98
3
206
100%
2
GRUP A II
TUMORI
C00-D48
42
20,39
3
GRUP A III
BOLESTI KRVI I BOLESTI KRVOTVORNIH ORGANA I POREMEĆ AJI IMUNITETA
D50-D89
1
0,49
3
GRUP A IV
BOLESTI ŽLEZDA SA UNUTRAŠNJIM LUČ ENJEM,ISHRANE I METABOLIZMA
E00-E90
6
2,91
8
GRUP A IX
BOLESTI SISTEMA KRVOTOKA
I00-I99
132
64,08
9
GRUP A X
BOLESTI SISTEMA ZA DISANJE
J00-J99
6
2,91
10
GRUP A XI
BOLESTI SISTEMA ZA VARENJE
K00-K93
7
3,40
13
GRUP A XIII
BOLESTI MIŠIĆ NO- KOŠTANOG SISTEMA I VEZIVNOG TKIVA
M00-M99
1
0,49
11
GRUP A XIV
BOLESTI MOKRAĆ NO-POLNOG SISTEMA
N00-N99
2
0,97
14
GRUP A XIX
P OVREDE, TROVANJA I POSLEDICE DELOVANJA SPOLJNIH FAKTORA
S00-T98
9
4,37
21
VODEĆ I UZROCI SMRTI U JUŽ NOBANATSKOM OKRUGU, AP VOJVODINI I REPUBLICI SRBIJI U 201 1. GODINI
R.b
r
UZ RO K S M RT I
0
1
UKUPNO
A00-T98
Južnoban.ok.
Vojvodina
br.
stopa*
br.
stopa*
br.
2
3
3
3
3
4504
14,1
27999
Srbija**
14,2
stopa*
3
102935
10,4
438
4,4
1
GRUP A I
ZARAZNE BOLESTI I PARAZITARNE BOLESTI
A00-B99
11
3,4
130
6,6
2
GRUP A II
TUMORI
C00-D48
1005
314,8
6240
315,8
3
GRUP A III
BOLESTI KRVI I BOLESTI KRVOTVORNIH ORGANA I POREMEĆ AJI IMUNITETA D50-D89
4
1,3
57
2,9
213
2,1
21442 216,3
4
GRUP A IV
BOLESTI Ž LEZDA SA UNUTRAŠNJIM LUČ ENJEM,ISHRANE I METABOLIZMA
E00-E90
116
36,3
893
45,2
3270
33,0
5
GRUP A V
DUŠEVNI POREMEĆ AJI I POREMEĆ AJI PONAŠANJA
F00-F99
12
3,8
394
19,9
1120
11,3
6
GRUP A VI
BOLESTI NERVNOG S ISTEMA
G00-G9 9
43
13,5
393
19,9
1518
15,3
7
GRUP A VII
BOLESTI OKA I PRIPOJAKA OKA
H00-H59
8
GRUP A VIII
BOLESTI UVA I BOLESTI MASTOIDNOG NASTAVKA
H60-H95
9
GRUP A IX
BOLESTI SISTEMA KRVOTOKA
I00-I99
2663
834,3
15202
769,3
10
GRUP A X
BOLESTI SISTEMA ZA DISANJE
J00-J99
175
54,8
1335
67,6
5032
50,8
11
GRUP A XI
BOLESTI SISTEMA ZA VARENJE
K00-K9 3
148
46,4
1002
50,7
3513
35,4
12
GRUP A XII
BOLESTI KOŽ E I POTKOŽNOG TKIVA
L00-L9 0
6
1,9
23
1,2
68
0,7
13
GRUP A XIII
BOLESTI MŠIĆ NO- KOŠTANOG SISTEMA I VEZIVNOG TKIVA
M00-M99
4
1,3
67
3,4
171
1,7
14
GRUP A XIV
BOLESTI MOKRAĆ NO-POLNOG SISTEMA
N00-N99
57
17,9
418
21,2
2208
22,3
15
GRUP A XV
TRUDNOĆ A,RAĐ ANJE I BABINJE
O00-O99
0,0
7
0,1
12
3,8
48
2,4
275
2,8
8
2,5
43
2,2
126
1,3
0,0
55514 560,0
16
GRUP A XVI
STANJA U POROĐ AJNOM PERIODU
P00-P96
17
GRUP A XVII
UROĐ ENE NAKAZNOSTI, DEFORMACIJE I HROMOSOMSKE NENORM ALNOSTI
Q00-Q99
18
GRUP A XVIII
SIMPTOMI,ZNACI I PATOLOŠKI KLINIČ KI I LABORATORIJSKI NALAZI
R00-R99
84
26,3
738
37,3
4695
47,4
GRUP A XIX
POVREDE, TROVANJA I POSLEDICE DELOVANJA SPOLJNIH FAKTORA
* Ukupno - opš ta stopa mortaliteta na 1000 stanovnika
S00-T98
156
48,9
1016
51,4
3325
33,5
19
Grupe bolesti - specifič na stopa mortaliteta na 100000 stanovnika
** Republika Srbija, bez podataka sa Kosova
22
Pet vodeć ih uzroka smrti u Juž nobanatskom okrugu, AP
Vojvodini i Republici Srbiji u 2011.godini
1000
800
600
400
200
0
IX
II
X
XIX
XI
Juž nob. okrug
834,3
314,8
54,8
48,9
46,4
Vojvodina
769,3
315,8
67,6
51,4
50,7
Srbija
560,0
216,3
50,8
33,5
35,4
grupa bolesti
Natalitet i mortalitet u Juž nobanatskom okrugu
od 1997. do 2011. godine
16,0
14,0
12,0
10,0
8,0
6,0
4,0
2,0
0,0
1997
1998
1999
2000
2001
2002
2003
2004
2005
2006
2007
2008
2009
2010
NATALITET
10,2
9,6
9,2
9,2
9,9
10,0
10,7
10,2
9,7
9,5
9,2
8,8
8,7
8,6
8,6
MORTALITET
14,1
14,2
14,3
14,7
14,6
14,8
15,2
14,8
15,1
14,3
14,4
14,3
13,9
14,2
15,1
2011
23
Svaka trudnoća koja se ne završ i porođ ajem, smatra se prekidom trudnoće i u
skladu sa zakonskim propisima prijavljuje se na odgovarajućem obrascu Zavodu za
javno zdravlje.
Prema važećim zakonskim propisima, žena može legalno da izvrš i prekid
trudnoće bez dozvole komisije, ukoliko se radi o trudnoći koja ne traje duže od deset
nedelja (Zakon o postupku prekida trudnoće u zdravstvenoj ustanovi, Službeni
glasnik br. 16/95, č lan 6). Prekid trudnoće se može obaviti samo u za to ovlaš ćenim
stacionarnim zdravstvenim ustanovama.
Na teritoriji Južnobanatskog okruga prijavljeno je u 2011.godini 829
medicinskih prekida trudnoće, š to predstavlja blagi pad u odnosu na predhodne
godine.
Tokom predhodne godine je 35 mladih devojaka do 19. godina starosti imalo
prekid trudnoće na zahtev i njihov udeo u ukupnom broju prekida trudnoće iznosi
4%. Od svih žena kod kojih je tokom 2011. godine obavljen prekid trudnoće, najviš e
ih je u starosnom intervalu od 30-39 godina (49%).
Zaključ uje se da je međ u ženama koje zahtevaju medicinski prekid trudnoće
najviš e onih koje već imaju dvoje dece (43%) i starosti su 30-39 godina, š to
potvrđ uje č injenicu da se u naš im uslovima prekid trudnoće nažalost i dalje koristi
kao sredstvo kontracepcije.
25
Broj medicinskih prekida trudnoć e prema strosti ž ene u Juž nobanatskom
okrugu u periodu od 1999-2011.
Ukupno
1999
2000
2001
2002
2003
2004
2005
2006
2007
2008
2009
2010
2011
2661
2555
1946
2128
2044
2244
1651
1609
1532
1477
1266
1094
829
do 16
17 -19 g od. 20-29 god. 30-39 god. 40-49 god.
4
13
9
5
8
9
7
7
7
8
11
7
6
74
71
50
75
61
67
51
51
58
37
47
39
29
1009
982
768
820
737
839
611
588
589
562
495
403
307
1249
1221
934
990
1004
1077
814
788
716
716
551
550
403
50 i više
243
267
184
237
230
249
165
174
157
151
155
94
82
82
1
1
1
4
3
3
1
5
3
7
1
2
Broj medicinskih prekida trudnoć e u Juž nobanatskom okrugu u periodu
od 1999. do 2011. godine
3000
2661
2500
2555
2128
2000
1946
1500
2244
2044
1609
1532
1651
1477
1000
1266
1094
829
500
0
1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011
26
Broj ž ena fertilnog doba, broj ž ivorođene dece, stopa fertiliteta i medicinskih
prekida trudnoć e na 1 ž ivorođeno dete u Juž nobanatskom okrugu u periodu
od 1999. do 2011. godine
Broj ž ena fertilne
dobi
1999
2000
2001
2002
2003
2004
2005
2006
2007
2008
2009
2010
2011
Broj ž ivorođene
dece
77995
77995
77995
75621
75621
75621
75621
75621
75621
75621
75621
71347
67653
Stopa fertiliteta
2979
2930
3158
3146
3348
3206
3033
2989
2871
2774
2745
2692
2555
Broj medicinskih
prekida trudnoć e
na 1 ž ivorođeno
dete
38,19
37,57
40,49
41,60
44,27
42,40
40,11
39,53
37,97
36,68
36,30
37,50
37,77
0,86
0,84
0,59
0,65
0,59
0,68
0,53
0,52
0,51
0,52
0,46
0,41
0,34
Procentualno uč
ešć e medicinskih prekida trudnoć e prema
broju ž ivorođene dece u Juž nobanatskom okrugu 2011.
godini
3
15%
4-6
8%
7 i viš e
1%
0
14%
1
19%
2
43%
27
Procentualno uč
ešć e medicinskih prekida trudnoć e prema
strosti ž ene u Juž nobanatskom okrugu u
2011. godini
40 i viš e
10%
do 19 god
4%
20-29 god.
37%
30-39 god.
49%
28
Analiza zdravstvenog stanja stanovniš tva do nedavno se bazirala
isključ ivo na podacima o umiranju (mortalitetu), da bi tokom dvadesetog veka
bili uvedeni i pokazatelji oboljevanja (morbiditeta). Poslednjih decenija procena
zdravstvenog stanja stanovniš tva se zasniva i na podacima o koriš ćenju
zdravstvene zaš tite. S obzirom da mnoge bolesti i stanja nastaju ne samo usled
dejstva biološ kih uzroč nika, veći zbog prisustva brojnih faktora životne sredine,
procena zdravstvenog stanja stanovniš tva nije potpuna ukoliko se ne razmatraju
i ovi č inioci, kao i uč estalosti rizič nog ponaš anja u populaciji (gojaznost,
puš enje, upotreba alkohola i slič no).
Pored ovog pristupa, koji se bazira na negativnom aspektu zdravlja u
merenju zdravstvenog stanja sve č eš će se primenjuju pozitivni pokazatelji,
zasnovani na percepciji zdravlja, funkcionisanju i adaptabilnosti životnoj
sredini.
Zdravstveno stanje stanovniš tva je osnova za objektivnu identifikaciju
prioriteta, za formulisanje zdravstvene politike, strategije i tehnologije u
zdravstvenoj zaš titi.
Analiza zdravstvenog stanja stanovniš tva je potrebna radi dobijanja
osnovnih informacija o zdravlju stanovniš tva za donosioce odluka o zdravstvu,
kao i za merenje napretka u dostizanju ciljeva zdravstvene politike.
MORBIDITET- OBOLJEVANJE
Zvanič no registrovani morbiditet, odnosno oboljevanje, predstavlja
praktič no svaki sluč aj oboljevanja, ali samo onog dela stanovniš tva koji zatraži
zdravstvenu zaš titu u zdravstvenoj ustanovi (u primarnoj ili sekundarnoj
zdravstvenoj zaš titi).
Vanbolnič
ki morbiditet
Morbiditet (oboljevanje) je direktni pokazatelj zdravstvenog stanja
stanovniš tva. U naš im uslovima zdravstvena statistika registruje oboljenje, a ne
obolelo lice. Jedno lice može bolovati od jedne ili viš e bolesti istovremeno, kao i
viš e puta u toku godine, te se dobija opš ta stopa morbiditeta, koja daje broj
oboljenja u toku godine bez pravog uvida u broj obolelih lica.
30
Opš ta stopa morbiditeta predstavlja odnos broja oboljenja registrovanih u
toku definisanog perioda, najč eš će u toku jedne kalendarske godine, i broja
stanovnika na jednoj teritoriji. Ovaj odnos se množi konstantom, najč eš će sa
hiljadu.
Stopa specifič nog morbiditeta predstavlja odnos broja oboljenja
registrovanih u toku posmatranog perioda i određ ene populacione grupe po polu
i / ili starosti.
Bolnič
ki morbiditet
Bolnič ki morbiditet je bitan pokazatelj zdravstvenog stanja populacije, s
tim š to on govori samo o zdravstvenom stanju onog dela populacije koji se
hospitalizuje u određ enom vremenskom periodu.
U
Južnobanatskom
okrugu
stacionarnu
zdravstvenu
zaš titu
gravitirajućem stanovniš tvu pružaju dve opš te bolnice: Opš ta bolnica Panč evo i
Opš ta bolnica Vrš ac sa
950 standardnih bolnič kih postelja i tri specijalne
bolnice koje pružaju tercijarnu zdravstvenu zaš titu stanovniš tvu č itave zemlje:
specijalna bolnica za psihijatrijske bolesti „ Dr Slavoljub Bakalović“ Vrš ac iz
Vrš ca, specijalna bolnica za psihijatrijske bolesti „ Kovin“ iz Kovina i specijalna
bolnica za plućne bolesti „ Dr Budislav Babić“ iz Bele Crkve.
31
ZDRAVSTVENO STANJE
OKRUGA
STANOVNIŠ TVA JUŽ NOBANATSKOG
Opšti podaci
Južnobanatski okrug se prema velič ini teritorije nalazi na drugom mestu
u Vojvodini. Na okrugu se izdvaja 8 opš tina u okviru kojih se nalazi 94
naseljenih mesta.
Sam grad Panč evo nalazi se nedaleko od Dunava, na reci Tamiš , i jedan
je od najvećih gradova Vojvodine. Istovremeno je i administrativni centar
Južnobanatskog
okruga,
koji
se
odlikuje
razvijenom
petrohemijskom,
poljoprivrednom i prehrambenom industrijom.
Oboljevanje odraslog stanovništva
Analiza morbiditeta odraslog stanovniš tva Južnobanatskog okruga po
grupama bolesti pokazuje da ova populacija najč eš će oboljeva od bolesti
sistema za disanje. Najč eš ća dijagnoza unutar ove grupe bolesti je akutna upala
grla i ždrela, bolest brzog toka i dobre prognoze. Na drugom mestu su viš estruke
infekcije gornjih partija disajnih puteva, a na trećem akutna upala duš nika i
duš nica, bolesti bez većeg sociomedicinskog znač aja.
32
Pet najčeš ćih grupa bolesti kod odraslih u Juž nobanatskom
okrugu u 2011. godini (stopa na 1000 stanovnika)
BOLESTI SISTEMA ZA
DISANJE
320
BOLESTI SISTEMA
KRVOTOKA
283
BOLESTI MIŠ IĆ NOKOŠ TANOG SISTEMA
148
BOLESTI ŽLEZDA S
UNUTRAŠ NJIM
LUČ ENJEM
95
BOLESTI MOKRAĆ NOPOLNOG SISTEMA
89
0
50
100
150
200
250
300
350
Na drugom mestu nalaze se bolesti sistema krvotoka. Vodeća dijagnoza
bolesti unutar ove grupe je esencijalna arterijska hipertenzija (poviš en krvni
pritisak nepoznatog uzroka). Ova bolest je hronič no oboljenje i znač ajan faktor
rizika za nastanak drugih masovnih nezaraznih bolesti. Uspeš nom prevencijom
može se bitno uticati na smanjenje uč estalosti ovog oboljenja u populaciji
odraslih, š to bi svakako bio jedan od prioritetnih zadataka u poboljš anju
zdravstvenog stanja odraslog stanovniš tva. Druge ishemijske bolesti srca nalaze
se na drugom, a poremećaji sprovodnog sistema i aritmije srca na trećem mestu
unutar grupe bolesti sistema krvotoka.
Treće mesto u listi morbiditeta odraslih pripada bolestima mišić nokoštanog i vezivnog tkiva. Najč eš će dijagnoze unutar ove grupe su: druga
oboljenja leđ a, degenerativno oboljenje zgloba i druga oboljenja zglobova. Ove
bolesti su znač ajne, jer su č esto uzrok privremene radne nesposobnosti i č estog
odsustvovanja sa posla.
Na č etvrtom mestu su bolesti kož e i potkož nog tkiva. Najč eš ću
uč estalost unutar ove grupe imaju druge bolesti kože i potkožnog tkiva i
infekcije kože i potkožnog tkiva.
Na petom mestu u oboljevanju odraslog stanovniš tva Južnobanatskog
okruga u 2011. godini su bolesti ž lezda sa unutrašnjim luč
enjem, ishrane i
metabolizma. Vodeća dijagnoza unutar ove grupe je š ećerna bolest, sa najviš om
stopom oboljevanja. Drugo mesto pripada drugim poremećajima žlezda sa
33
unutraš njim luč enjem, ishrane i metabolizma, dok su na trećem mestu drugi
poremećaji š titaste žlezde.
Bolesti mokrać no-polnog sistema zauzimaju peto mesto u oboljevanju
odraslog stanovniš tva. Najč eš će dijagnoze unutar ove grupe su: akutna upala
mokraćne beš ike, druge bolesti sistema za mokrenje i mokraćni kamenci.
Oboljevanje predškolske dece
Analiza oboljevanja predš kolske dece u Južnobanatskom okrugu po
grupama bolesti, pokazuje da predš kolska deca u Južnobanatskom okrugu
najč eš će oboljevaju od bolesti sistema za disanje. Najč eš ća dijagnoza unutar
ove grupe bolesti je akutna upala grla i ždrela, bolest brzog toka i dobre
prognoze. Na drugom mestu su viš estruke infekcije gornjih partija disajnih
puteva, a na trećem akutna upala duš nika i duš nica, bolesti bez većeg
sociomedicinskog znač aja.
Pet najčeš ćih grupa bolesti kod predš kolske dece u
Juž nobanatskom okrugu u 2011. godini
(stopa na 1000 stanovnika)
2680
BOLESTI SISTEMA ZA DISANJE
ZARAZNE BOLESTI I PARAZITARNE
BOLESTI
388
SIMPTOMI, ZNACI I PATOLOŠ KI KLINIČ KI I
LABORATORIJSKI NALAZI
256
BOLESTI UVA I BOLESTI MASTOIDNOG
NASTAVKA
239
BOLESTI KOŽE I POTKOŽNOG TKIVA
236
0
500
1000
1500
2000
2500
3000
Drugo mesto pripada zaraznim i parazitarnim bolestima. Najč eš će
dijagnoze unutar ove grupe su druge virusne bolesti, ovč ije boginje i druge
zarazne bolesti.
Na trećem mestu su simptomi, znaci i patološki klinič
ki i
laboratorijski nalazi. Vodeće dijagnoze unutar ove grupe su drugi simptomi,
znaci i nenormalni klinič ki i laboratorijski nalazi, temperatura nepoznatog
uzroka i bol u stomaku i karlici.
Na č etvrtom mestu su bolesti uva i mastoidnog nastavka. Unutar ove
grupe bolesti najč eš će dijagnoze su bolesti srednjeg uva i bolesti mastoidnog
34
nastavka, zatim slede druge bolesti uva i mastoidnog nastavka i na trećem mestu
su poremećaji sluha kod predš kolske dece.
Oboljevanje školske dece
Analiza oboljevanja š kolske dece u Južnobanatskom okrugu po grupama
bolesti, pokazuje da š kolska deca najč eš će oboljevaju od bolesti sistema za
disanje. Najč eš ća dijagnoza unutar ove grupe bolesti je akutna upala grla i
ždrela, bolest brzog toka i dobre prognoze. Zatim slede infekcije gornjih partija
disajnih puteva, a na trećem akutna upala duš nika i duš nica.
Pet najčeš ćih grupa bolesti kod š kolske dece i omladine u
Juž nobanatskom okrugu u 2011. godini
(stopa na 1000 stanovnika)
1238
BOLESTI SISTEMA ZA DISANJE
170
ZARAZNE BOLESTI I PARAZITARNE BOLESTI
SIMPTOMI, ZNACI I PATOLOŠ KI KLINIČ KI I
LABORATORIJSKI NALAZI
151
BOLESTI SISTEMA ZA VARENJE
124
POVREDE, TROVANJA I POSLEDICE DELOVANJA
SPOLJNIH FAKTORA
117
0
200
400
600
800 1000 1200 1400
Na drugom mestu su zarazne i parazitarne bolesti. Vodeće dijagnoze
unutar ove grupe bolesti su druge virusne bolesti, ovč ije boginje i druge zarazne
bolesti.
Treće mesto u oboljevanju š kolske dece pripada simptomima, znacima i
patološkim klinič
kim i laboratorijskim nalazima. Vodeće dijagnoze unutar
ove grupe su: drugi simptomi, znaci i nenormalni klinič ki i laboratorijski nalazi,
bol u stomaku i karlici i temperatura nepoznatog uzroka.
Na č etvrtom mestu nalaze se povrede, trovanja i posledice delovanja
spoljnih faktora. Vodeća dijagnoza unutar ove grupe bolesti su druge
specifič ne, nespecifič ne i viš estruke povrede.
Na petom mestu su bolesti sistema za varenje, kod kojih su najč eš će
dijagnoze druge bolesti creva i potrbuš nice, druge bolesti jednjaka, želuca i
dvanaestopalač nog creva i sa identič nom stopom oboljevanja bolesti slepog
creva i upala želuca i dvanaestopalač nog creva.
35
Oboljevanje ž ena
Analiza oboljevanja žena u Južnobanatskom okrugu prema grupama
bolesti pokazuje da su bolesti mokrać no-polnog sistema vodeći uzrok
oboljevanja ženske populacije. Na prvom mestu unutar ove grupe su druga
zapaljenja ženskih karlič nih organa, zatim slede poremećaji menstruacije, druga
oboljenja mokraćno-polnog puta i bolesti klimakterijuma.
Tri najčeš će grupa bolesti kod ž ena u Juž nobanatskom
okrugu u 2011. godini (stopa na 1000 stanovnika)
BOLESTI
MOKRAĆ NO-POLNOG
SISTEMA
150
10
TUMORI
TRUDNOĆ A,
RAĐ ANJE I BABINJE
8
0
20
40
60
80
100
120
140
160
Na drugom mestu su dobroć udni i zloć udni tumori. Vodeće mesto
unutar ove grupe ima benigni tumor miš ićnog tkiva materice, zatim slede
benigni tumor jajnika, maligni tumor dojke i maligni tumor grlića materice sa
identič nom stopom oboljevanja .
Treće mesto u oboljevanju žena pripada grupi trudnoć a, rađanje i
babinje. Najč eš će dijagnoze unutar ove grupe su druge komplikacije trudnoće i
porođ aja, spontani pobač aj i komplikacije u babinjama, i druga stanja koja
komplikuju trudnoću i rađ anje.
MORTALITET STANOVNIŠ TVA JUŽ NOBANATSKOG OKRUGA
Vodeći uzroci smrtnosti stanovniš tva Južnobanatskog okruga u 2011.
godini su bolesti sistema krvotoka, a odmah iza njih tumori. Na trećem mestu
nalaze se bolesti sistema za varenje, na č etvrtom mestu su povrede, trovanja i
posledice delovanja spoljnih faktora, dok su na petom mestu bolesti sistema za
disanje.
36
Procentualno učeš će pet vodećih uzroka smrti u
Juž nobanatskom okrugu u 2011. godini
3%
3%
4%
8%
60%
22%
Bolesti sistema krvotoka
Tumori
Bolesti sistema za varenje
Povrede, trovanja i posledice delovanja spoljnih faktora
Bolesti sistema za disanje
Ostalo
ZAKLJUČ AK
Zdravstveno stanje odraslog stanovniš tva Južnobanatskog okruga
karakteriš e oboljevanje od kardiovaskularnih bolesti i visoka stopa oboljevanja
od poviš enog krvnog pritiska nepoznatog uzroka. Znač ajno mesto u oboljevanju
odraslih zauzimaju bolesti miš ićno-koš tanog sistema i bolesti žlezda sa
unutraš njem luč enjem, ishrane i metabolizma, sa visokom stopom oboljevanja
od š ećerne bolesti.
Oboljevanje predš kolske dece u Južnobanatskom okrugu karakteriš e
oboljevanje od
bolesti sistema za disanje i
oboljevanje od zaraznih i
parazitarnih bolesti. Na trećem mestu u oboljevanju predš kolske dece nalaze se
simptomi, znaci i patološ ki klinič ki i laboratorijski nalazi.
Vodeće mesto u oboljevanju š kolske dece u Južnobanatskom okrugu
imaju bolesti sistema za disanje. Na visokom č etvrtom mestu su povrede,
trovanja i posledice delovanja spoljnih faktora. U prvih pet grupa bolesti u
morbiditetu š kolske dece, kao i kod predš kolskog uzrasta nalaze se simptomi,
znaci i patološ ki klinič ki i laboratorijski nalazi. Ovaj podatak indirektno govori
da je neophodno poboljš ati kvalitet rada u zdravstvenoj zaš titi š kolske dece.
Oboljevanje žena u najvećoj meri karakteriš u bolesti koje su vezane za
pol i reproduktivnu funkciju žena.
ZDRAVSTVENO STANJE STANOVNIŠ TVA ALIBUNARA
37
Oboljevanje odraslog stanovništva
Na prvom mestu u oboljevanju odraslog stanovniš tva opš tine Alibunar
nalaze se bolesti sistema za disanje. Najviš u stopu oboljevanja unutar ove
grupe imaju akutna upala ždrela i krajnika, a zatim slede akutna upala duš nika i
duš nica i viš estruke infekcije disajnih puteva neodređ ene lokalizacije.
Pet najčeš ćih grupa bolesti kod odraslog stanovniš tva u
Alibunaru u 2011. godini
(stopa na 1000 stanovnika)
396
BOLESTI SISTEMA ZA DISANJE
275
BOLESTI SISTEMA KRVOTOKA
BOLESTI MOKRAĆ NO-POLNOG SISTEMA
148
BOLESTI MIŠ IĆ NO-KOŠ TANOG SISTEMA
143
POVREDE, TROVANJA I POSLEDICE
DELOVANJA SPOLJNIH FAKTORA
99
0
100
200
300
400
500
Analiza morbiditeta odraslog stanovniš tva opš tine Alibunar po grupama
bolesti pokazuje da su u oboljevanju ove starosne grupe na drugom mestu
bolesti sistema krvotoka. Najč eš ća dijagnoza u okviru ove grupe je poviš en
krvni pritisak nepoznatog uzroka. Na drugom mestu nalaze se druge bolesti
srca, dok su iza njih druge bolesti krvotoka.
Na trećem mestu u oboljevanju odraslog stanovniš tva Alibunara u 2011.
godini su bolesti mokrać no-polnog sistema. Vodeće dijagnoze unutar ove
grupe su akutna upala mokraćne beš ike, druge bolesti sistema za mokrenje i
mokraćni kamenci.
Č etvrto mesto pripada bolestima mišić no-koštanog i vezivnog tkiva.
Najč eš će bolesti su druga oboljenja leđ a, degenerativno oboljenje zgloba i druga
oboljenja zglobova .
Na petom mestu povrede, trovanja i posledice delovanja spoljnih faktora,
koje č esto za posledicu imaju radnu nesposobnost, apsentizam i ne retko
invalidnost.
Visoka
stopa
povređ ivanja
nameće
potrebu
intenzivnijeg
preventivnog rada na spreč avanju svih vidova traumatizma.
38
Oboljevanje predškolske dece
Analiza oboljevanja predš kolske dece u Alibunaru po grupama bolesti, pokazuje
da predš kolska deca u ovoj opš tini najč eš će oboljevaju od bolesti sistema za
disanje. Najč eš ća dijagnoza unutar ove grupe su viš estruke infekcije gornjih
delova disajnih puteva . Na drugom mestu je akutna upala ždrela i krajnika, a na
trećem
mestu
su
akutna
upala
duš nika
i
duš nica.
Pet najčeš ćih grupa bolesti kod predš kolske dece u Alibunaru
u 2011. godini (stopa na 1000 stanovnika)
BOLESTI SISTEMA ZA
DISANJE
3351
BOLESTI KOŽE I
POTKOŽNOG TKIVA
579
SIMPTOMI, ZNACI I
PATOLOŠ KI KLINIČ KI
I LABORATORIJSKI
NALAZI
304
BOLESTI SISTEMA ZA
VARENJE
199
POVREDE, TROVANJA
I POSLEDICE
DELOVANJA
SPOLJNIH FAKTORA
160
0
500
1000
1500
2000
2500
3000
3500
4000
Na drugom mestu su bolesti kož e i potkož nog tkiva.
Treće mesto pripada simptomima, znacima i patološkim klinič
kim i
laboratorijskim nalazima. Indirektno ovaj podatak ukazuje da je neophodno
unaprediti kvalitet rada u zdravstvenoj zaš titi predš kolske dece.
Č etvrto mesto pripada bolestima sistema za varenje. Najveću stopu
unutar ove grupe imaju druge bolesti creva i potrbuš nice, zatim slede druge
bolesti jednjaka, želuca i dvanaestopalač nog creva, i na trećem mestu ingvinalna
kila.
Na visokom petom mestu nalaze se povrede, trovanja i posledice
delovanja spoljnih faktora. U okviru ove grupe vodeća dijagnoza su druge
specifič ne, nespecifič ne i viš estruke povrede.
Oboljevanje školske dece
39
Analiza oboljevanja š kolske dece u Alibunaru po grupama bolesti,
pokazuje da š kolska deca u ovoj opš tini najč eš će oboljevaju od bolesti sistema
za disanje.
Pet najčeš ćih grupa bolesti kod š kolske dece i omladine u
Alibunaru u 2011. godini
(stopa na 1000 stanovnika)
1665
BOLESTI SISTEMA ZA DISANJE
BOLESTI KOŽE I POTKOŽNOG TKIVA
196
POVREDE, TROVANJA I POSLEDICE
DELOVANJA SPOLJNIH FAKTORA
192
SIMPTOMI, ZNACI I PATOLOŠ KI KLINIČ KI I
LABORATORIJSKI NALAZI
185
BOLESTI SISTEMA ZA VARENJE
165
0
500
1000
1500
2000
Najč eš ća dijagnoza unutar ove grupe je akutna upala grla i ždrela, bolest
brzog toka i dobre prognoze. Na drugom mestu su viš estruke infekcije gornjih
delova disajnih puteva, a na trećem mestu su akutna upala duš nika i duš nica.
Drugo mesto pripada bolestima kož e i potkož nog tkiva.
Na visokom trećem mestu su povrede, trovanja i posledice delovanja
spoljnih faktora, š to govori da je neophodno intenzivirati preventivni rad, kako
bi se smanjila stopa traumatizma kod š kolske dece.
Na č etvrtom mestu su simptomi, znaci i patološki klinič
ki i
laboratorijski nalazi. Indirektno ovaj podatak ukazuje da je neophodno
unaprediti kvalitet rada u zdravstvenoj zaš titi š kolske dece, u cilju efikasnije
dijagnostike i leč enja ove populacije. Vodeća dijagnoza unutar ove grupe su
drugi simptomi, znaci i nenormalni klinič ki i laboratorijski nalazi, zatim slede
bol u stomaku i karlici i temperatura nepoznatog uzroka.
Na petom mestu su bolesti
sistema za varenje. Unutar ove grupe
najveću stopu oboljevanja imaju druge bolesti creva i potrbuš nice.
40
Oboljevanje ž ena
Analiza oboljevanja žena u opš tini Alibunar prema grupama bolesti
pokazuje da su bolesti mokrać no-polnog sistema vodeći uzrok oboljevanja
ženske populacije.
Tri najčeš će grupe bolesti kod ž ena u Alibunaru u 2011.
godini
(stopa na 1000 stanovnika)
BOLESTI
MOKRAĆ NO-POLNOG
SISTEMA
110
7
TUMORI
TRUDNOĆ A,
RAĐ ANJE I BABINJE
2
0
20
40
60
80
100
120
Vodeće dijagnoze unutar ove grupe su: druga zapaljenja ženskih
karlič nih organa, bolesti klimakterijuma i poremećaji menstruacije. Zapaljenski
procesi karlič nih organa kod žena su u određ enom procentu znač ajni nosioci
rizika za smanjenje fertiliteta, i znač ajni uzroč nici steriliteta žena u
generativnom periodu. Ova č injenica govori da je neophodno opsežnije
angažovanje zdravstvene službe i š ire druš tvene zajednice u preventivnom i
zdravstveno-vaspitnom radu na smanjenju stope oboljevanja od ovih bolesti kod
mladih žena još u periodu puberteta, jer se radi ne samo o zdravstvenom veći
demografskom
problemu.
Bolesti
klimakterijuma
sa
visokom
stopom
oboljevanja ukazuju da je ženska populacija sve starija.
Na drugom mestu su dobroćudni i zloćudni tumori. Vodeće dijagnoze
unutar ove grupe bolesti su benigni tumor glatkog miš ića materice, maligni
tumor dojke i maligni tumor jajnika.
Treće mesto u oboljevanju žena pripada grupi trudnoć a, rađanje i
babinje. Na prvom mestu unutar ove grupe se nalaze komplikacije tokom
trudnoće i porođ aja, zatim sledi spontani pobač aj, i na trećem mestu druge
trudnoće sa pobač ajem. Ovaj podatak ukazuje da je potrebno dodatno
41
angažovanje struč nih timova u zdravstvenoj zaš titi žena, kako bi se
blagovremeno prepoznale i spreč ile komplikacije u trudnoći.
MORTALITET STANOVNIŠ TVA OPŠ TINE ALIBUNAR
Vodeći uzroci umiranja stanovniš tva opš tine Alibunar u 2011. godini su
bolesti sistema krvotoka. Na drugom mestu nalaze se tumori, treće mesto
pripada bolestima sistema za varenje, a na č etvrtom su povrede, trovanja i
posledice delovanja spoljnih faktora. Peto mesto zauzimaju bolesti sistema za
disanje.
Procentualno učeš će pet vodećih uzroka smrti u
opš tini Alibunar u 2011. godini
3%
6%
3%
5%
17%
66%
Bolesti sistema krvotoka
Tumori
Bolesti sistema za varenje
Povrede, trovanja i posledice delovanja spoljnih faktora
Bolesti sistema za disanje
Ostalo
ZAKLJUČ AK
U zdravstvenom stanju odraslog stanovniš tva u Alibunaru izdvajaju se
bolesti sistema krvotoka na drugom mestu. Najviš u stopu oboljevanja u okviru
ove grupe ima poviš en krvni pritisak nepoznatog uzroka. Na visokom č etvrtom
mestu nalaze se bolesti miš ićno-koš tanog sistema, koje su č est uzrok
odsustvovanja s posla. Znač ajan udeo u oboljevanju odraslih imaju povrede,
trovanja i posledice delovanja spoljnih faktora. Indirektno ovaj podatak govori
da je potrebno intenzivirati preventivni rad na smanjenju stope traumatizma kod
odraslog stanovniš tva.
42
Oboljevanje predš kolske dece u opš tini Alibunar karakteriš u bolesti
sistema za disanje na prvom mestu. U prvih pet grupa bolesti kod predš kolske
dece nalaze se simptomi, znaci i patološ ki klinič ki i laboratorijski nalazi. Ovaj
podatak indirektno govori da je neophodno poboljš ati kvalitet rada u
zdravstvenoj zaš titi predš kolske dece. Povrede, trovanja i posledice delovanja
spoljnih faktora zauzimaju peto mesto u oboljevanju najmlađ ih uzrasnih grupa
u Alibunaru.
Na č etvrtom mestu u oboljevanju š kolske dece nalaze se simptomi, znaci
i patološ ki klinič ki i laboratorijski nalazi. Povrede, trovanja i posledice
delovanja spoljnih faktora zauzimaju visoko treće mesto u oboljevanju š kolske
dece u Alibunaru. Ovaj podatak ukazuje da postoji neophodnost angažovanja
š ire druš tvene zajednice u cilju snižavanja stope traumatizma kod š kolske dece.
U oboljevanju žena u opš tini Alibunar kao prioritetni problemi izdvajaju
se bolesti mokraćno-polnog sistema, tumori i patološ ka stanja u toku trudnoće.
ZDRAVSTVENO STANJE STANOVNIŠ TVA BELE CRKVE
Oboljevanje odraslog stanovništva
Analiza morbiditeta odraslog stanovniš tva opš tine Bela Crkva po
grupama bolesti ukazuje da se u oboljevanju ove starosne grupe na prvom mestu
nalaze bolesti sistema krvotoka. Najč eš ća dijagnoza u okviru ove grupe bolesti
je poviš en krvni pritisak nepoznatog uzroka. Na drugom mestu nalaze se druge
ishemijske bolesti srca. Odmah iza njih, na trećem mestu su poremećaji
sprovodnog sistema i aritmije srca.
43
Pet najčeš ćih grupa bolesti kod odraslih u Beloj Crkvi u 2011.
godini (stopa na 1000 stanovnika)
455
BOLESTI SISTEMA KRVOTOKA
273
BOLESTI SISTEMA ZA DISANJE
157
BOLESTI MIŠ IĆ NO-KOŠ TANOG SISTEMA
DUŠ EVNI POREMEĆ AJI I POREMEĆ AJI
PONAŠ ANJA
149
BOLESTI ŽLEZDA SA UNUTRAŠ NJIM
LUČ ENJEM, ISHRANE I METABOLIZMA
117
0
100
200
300
400
500
Na drugom mestu u oboljevanju odraslog stanovniš tva opš tine Bela
Crkva nalaze se bolesti sistema za disanje. Najviš u stopu oboljevanja unutar
ove grupe imaju akutna upala ždrela i krajnika, a zatim akutna upala duš nika i
duš nica. Na trećem mestu nalaze se zapaljenje duš nica, emfizem i druge
opstruktivne bolesti pluća. Radi se o hronič nim bolestima, koje imaju dugotrajne
posledice po zdravlje pojedinca.
Treće mesto pripada bolestima mišić no-koštanog i vezivnog tkiva.
Najč eš će bolesti u okviru ove grupe su druga oboljenja leđ a, degenerativno
oboljenje zgloba i druge zapaljenske bolesti zglobova.
Na č etvrtom mestu u oboljevanju odraslog stanovniš tva Bele Crkve u
2011. godini su duševni poremeć aji i poremeć aji ponašanja. Vodeća
dijagnoza unutar ove grupe su neurotski, stresogeni i somatoformni poremećaji.
Zatim slede poremećaji raspoloženja na drugom, i š izofrenija i sumanuti
poremećaji na trećem mestu. Pojava ove grupe bolesti međ u pet vodećih grupa u
oboljevanju odraslih, tumač i se kao posledica života u ratno-kriznim uslovima
na ovim prostorima tokom poslednjih decenija.
Na petom mestu u oboljevanju odraslih u Beloj Crkvi su bolesti ž lezda
sa unutrašnjim luč
enjem, ishrane i metabolizma. Najviš u stopu oboljevanja u
ovoj grupi ima š ećerna bolest, zatim slede drugi poremećaji žlezda sa
unutraš njim luč enjem i drugi poremećaji š titne žlezde na trećem mestu.
44
Oboljevanje predškolske dece
Analiza oboljevanja predš kolske dece u Beloj Crkvi po grupama bolesti,
pokazuje da predš kolska deca u ovoj opš tini najč eš će oboljevaju od bolesti
sistema za disanje. Najč eš ća dijagnoza unutar ove grupe su viš estruke infekcije
gornjih delova disajnih puteva, akutna upala grla i ždrela, dok su na trećem
mestu akutna upala duš nika i duš nica.
Pet najčeš ćih grupa bolesti kod predš kolske dece u Beloj
Crkvi u 2011. godini (stopa na 1000 stanovnika)
2057
BOLESTI SISTEMA ZA DISANJE
ZARAZNE BOLESTI I PARAZITARNE BOLESTI
534
228
BOLESTI KOŽE I POTKOŽNOG TKIVA
BOLESTI KRVI I BOLESTI KRVOTVORNIH
ORGANA I POREMEĆ AJI IMUNITETA
128
BOLESTI SISTEMA ZA VARENJE
121
0
500
1000
1500
2000
2500
Na drugom mestu u oboljevanju predš kolske dece nalaze se zarazne i
parazitarne bolesti. Vodeće dijagnoze unutar ove grupe bolesti su druge
virusne bolesti, druge zarazne bolesti i gljivič na oboljenja.
Treće mesto pripada bolestima kož e i potkož nog tkiva, a na č etvrtom
mestu su bolesti krvi i bolesti krvotvornih organa i poremeć aji imuniteta. U
ovoj grupi bolesti jedina registrovana dijagnoza tokom predhodne godine je
anemija uzrokovana nedostatkom gvožđ a.
Na petom mestu u oboljevanju predš kolske dece nalaze se bolesti
sistema za varenje. Najč eš će dijagnoze u okviru ove grupe su: druge bolesti
creva i potrbuš nice, ingvinalna kila i bolesti slepog creva.
Oboljevanje školske dece
Analiza oboljevanja š kolske dece u Beloj Crkvi po grupama bolesti,
pokazuje da š kolska deca u ovoj opš tini najč eš će oboljevaju od bolesti sistema
za disanje.
45
Pet najčeš ćih grupa bolesti kod š kolske dece i omladine u
Beloj Crkvi u 2011. godini
(stopa na 1000 stanovnika)
1085
BOLESTI SISTEMA ZA DISANJE
387
ZARAZNE BOLESTI I PARAZITARNE BOLESTI
BOLESTI SISTEMA ZA VARENJE
144
POVREDE, TROVANJA I POSLEDICE
DELOVANJA SPOLJNIH FAKTORA
144
106
BOLESTI KOŽE I POTKOŽNOG TKIVA
0
200
400
600
800
1000 1200
Najč eš ća dijagnoza unutar ove grupe su viš estruke infekcije gornjih
delova disajnih puteva, dok se na drugom mestu nalazi akutna upala grla i
ždrela, a na trećem grip.
Na drugom mestu se nalaze zarazne i parazitarne bolesti. Vodeća
dijagnoza unutar ove grupe su druge virusne bolesti, druge zarazne bolesti i
varicela.
Na trećem mestu nalaze se bolesti sistema za varenje, sa najuč estalijim
dijagnozama: druge bolesti jednjaka, želuca i dvanaestopalač nog creva, druge
bolesti creva i potrbuš nice i bolesti slepog creva.
Č etvrto mesto zauzimaju povrede, trovanja i posledice delovanja
spoljnih faktora, š to govori da je neophodno intenzivirati preventivni rad, kako
bi se smanjila stopa traumatizma kod š kolske dece.
Peto mesto u oboljevanju š kolske dece u Beloj Crkvi tokom predhodne
godine pripada bolestima kož e i potkož nog tkiva. Vodeća dijagnoza u okviru
ove grupe su druge bolesti kože i potkožnog tkiva i infekcije kože i potkožnog
tkiva.
Oboljevanje ž ena
Analiza oboljevanja žena u opš tini Bela Crkva prema grupama bolesti
pokazuje da su bolesti mokrać no-polnog sistema vodeći uzrok oboljevanja
ženske populacije.
46
Tri najčeš će grupe bolesti kod ž ena u Beloj Crkvi u 2011.
godini (stopa na 1000 stanovnika)
BOLESTI
MOKRAĆ NO-POLNOG
SISTEMA
119
22
TUMORI
TRUDNOĆ A,
RAĐ ANJE I BABINJE
5
0
20
40
60
80
100
120
140
Najč eš će dijagnoze su: druga zapaljenja ženskih karlič nih organa, bolesti
dojke i upala grlića materice.
Na drugom mestu su dobroć udni i zloć udni tumori. Vodeće dijagnoze
unutar ove grupe bolesti su benigni tumor glatkog miš ića materice, maligni
tumor dojke i benigni tumor jajnika
Treće mesto pripada grupi trudnoć a, rađanje i babinje. Na prvom mestu
se nalaze druge komplikacije trudnoće i porođ aja, komplikacije u babinjama i
spontani pobač aj. Pretpostavlja se da je visoka zastupljenost komplikacija
trudnoće i porođ aja u oboljevanju žena uslovljena pomeranjem starosnih granica
i rađ anjem prvog deteta posle tridesete godine.
MORTALITET STANOVNIŠ TVA OPŠ TINE BELA CRKVA
Vodeći uzroci umiranja stanovniš tva opš tine Bela Crkva u 2011. godini
su bolesti sistema krvotoka i tumori. Treće mesto pripada bolestima sistema za
disanje, na č etvrtom mestu su bolesti žlezda sa unutraš njim luč enjem, ishrane i
metabolizma. Peto mesto pripada simptomima, znacima i patološ kim klinič kim i
laboratorijskim nalazima.
47
Proce ntualno uče š će pe t v ode ćih uzroka smrti u
opš tini Be la Crkva u 2011. godini
4%
3%
6%
5%
19%
63%
Bolesti sistema krvotoka
Tumori
Bolesti sistema za disanje
Bolesti ž lezda sa unutraš njim lučenjem, ishrane i metabolizma
Simptomi, znaci i patološ ki klinički i laboratorijski nalazi
Ostalo
ZAKLJUČ AK
Zdravstveno stanje odraslog stanovniš tva u Beloj Crkvi karakteriš u
bolesti sistema krvotoka na prvom mestu u listi oboljevanja, a vodeća dijagnoza
u okviru ove grupe je poviš en krvni pritisak nepoznatog uzroka. Iza bolesti
sistema krvotoka nalaze se bolesti sistema za disanje; u okviru ove grupe
najznač ajnija dijagnoza je zapaljenje duš nica, emfizem i druge opstruktivne
bolesti pluća, koje kao hronič na stanja najč eš će imaju dugotrajne posledice na
zdravlje pojedinca. Na visokom trećem mestu u morbiditetu odraslih su bolesti
miš ićno-koš tanog sistema, koje su č est uzrok odsustvovanja s posla. Važan je
podatak da se duš evni poremećaji i poremećaji ponaš anja nalaze u prvih pet
vodećih grupa bolesti u oboljevanju odraslih stanovnika opš tine Bela Crkva.
Oboljevanje predš kolske dece u opš tini Bela Crkva karakteriš e visok
udeo bolesti sistema za disanje i zaraznih i parazitarnih bolesti, kao i oboljevanje
od anemije usled nedostatka gvožđ a na visokom č etvrtom mestu.
Povrede, trovanja i posledice delovanja spoljnih faktora nalaze se na
č etvrtom mestu u oboljevanju š kolske dece u Beloj Crkvi. Visoka stopa
traumatizma ukazuje da postoji neophodnost angažovanja š ire druš tvene
zajednice u cilju snižavanja stope traumatizma kod š kolske dece.
48
Oboljevanje žena u opš tini Bela Crkva karakteriš u bolesti mokraćnopolnog sistema i tumori na visokom drugom mestu i patološ ka stanja u toku
trudnoće, rađ anja i babinja.
ZDRAVSTVENO STANJE STANOVNIŠ TVA VRŠ CA
Oboljevanje odraslog stanovništva
Analiza morbiditeta odraslog stanovniš tva opš tine Vrš ac po grupama
bolesti pokazuje da ova starosna grupa najč eš će oboljeva od bolesti sistema
krvotoka. Najč eš ća dijagnoza u okviru ove bolesti je poviš en krvni pritisak
nepoznatog uzroka. Na drugom mestu nalaze se druge ishemijske bolesti srca, a
na trećem mestu su druge bolesti srca.
Pet najčeš ćih grupa bolesti kod odraslih u Vrš cu u 2011.
godini (stopa na 1000 stanovnika)
304
BOLESTI SISTEMA KRVOTOKA
181
BOLESTI SISTEM A ZA DISANJE
BOLESTI MIŠ IĆ NO-KOŠ TANOG SISTEM A
175
BOLESTI ŽLEZDA SA UNUTRAŠ NJIM
LUČ ENJEM, ISHRANE I M ETABOLIZMA
144
BOLESTI SISTEMA ZA VARENJE
97
0
50
100
150
200
250
300
350
Na drugom mestu u listi morbiditeta odraslog stanovniš tva u Vrš cu su
bolesti sistema za disanje. Najviš u stopu oboljevanja unutar ove grupe ima
akutna upala ždrela i krajnika, a zatim slede akutna upala duš nika i duš nica i
viš estruke infekcije gornjih partija disajnog trakta na trećem mestu. Zapaljenje
duš nica, emfizem i druge opstruktivne bolesti pluća zauzimaju č etvrto mesto.
Treće mesto pripada bolestima mišić no-koštanog i vezivnog tkiva.
Najč eš će bolesti su druga oboljenja leđ a, degenerativno oboljenje zgloba i druga
oboljenja zglobova.
Na č etvrtom mestu u oboljevanju odraslog stanovniš tva u opš tini Vrš ac
nalaze se bolesti ž lezda sa unutrašnjim luč
enjem, ishrane i metabolizma.
49
Vodeća dijagnoza unutar ove grupe je š ećerna bolest, zatim slede drugi
poremećaji žlezda sa unutraš njim luč enjem i drugi poremećaji š titne žlezde.
Na petom mestu su bolesti sistema za varenje. Najveću uč estalost
unutar ove grupe imaju druge bolesti jednjaka, želuca i dvanaestopalač nog
creva, zatim slede upala želuca i dvanaestopalač nog creva i na trećem mestu sa
istom stopom oboljevanja druge bolesti creva i potrbuš nice i akutna žuč ne kese i
kalkuloza žuč ne kese.
Oboljevanje predškolske dece
Analiza oboljevanja predš kolske dece u Vrš cu po grupama bolesti,
pokazuje da predš kolska deca u Vrš cu najč eš će oboljevaju od bolesti sistema za
disanje. Najč eš ća dijagnoza unutar ove grupe je akutna upala grla i ždrela,
bolest brzog toka i dobre prognoze. Na drugom mestu su akutna upala duš nika i
duš nica, a na trećem druge bolesti nosa i sinusa.
Pet najčeš ćih grupa bolesti kod predš kolske dece u Vrš cu u
2011. godini (stopa na 1000 stanovnika)
BOLESTI SISTEMA ZA DISANJE
1311
702
ZARAZNE BOLESTI I PARAZITARNE BOLESTI
SIMPTOMI, ZNACI I PATOLOŠ KI KLINIČ KI I
LABORATORIJSKI NALAZI
353
239
BOLESTI KOŽE I POTKOŽNOG TKIVA
BOLESTI UVA I BOLESTI MASTOIDNOG
NASTAVKA
154
0
200
400
600
800
1000
1200 1400
Na drugom mestu su zarazne i parazitarne bolesti. Vodeće dijagnoze u
okviru ove grupe su druge virusne bolesti, druge zarazne bolesti i varicela.
Na trećem mestu su simptomi, znaci i patološki klinič
ki i
laboratorijski nalazi. Ovaj podatak ukazuje da je neophodno unaprediti kvalitet
rada u zdravstvenoj zaš titi predš kolske dece. Unutar ove grupe najveću stopu
imaju drugi simptomi, znaci i nenormalni klinič ki i laboratorijski nalazi,
temperatura nepoznatog uzroka i bol u stomaku i karlici.
Č etvrto mesto pripada bolestima kož e i potkož nog tkiva.
50
Na petom mestu u listi morbiditeta predš kolske dece su bolesti uva i
mastoidnog nastavka. Unutar ove grupe najč eš će dijagnoze su: bolesti srednjeg
uva i bolesti mastoidnog nastavka, druge bolesti uva i mastoidnog nastavka i
poremećaji sluha.
Oboljevanje školske dece
Analiza oboljevanja š kolske dece u Vrš cu po grupama bolesti, pokazuje
da š kolska deca najč eš će oboljevaju od bolesti sistema za disanje. Najč eš ća
dijagnoza unutar ove grupe je akutna upala grla i ždrela, bolest brzog toka i
dobre prognoze. Na drugom mestu su akutna upala duš nika i duš nica, a na
trećem mestu je grip.
Pet najčeš ćih grupa bolesti kod š kolske dece i omladine u
Vrš cu u 2011. godini (stopa na 1000 stanovnika)
466
BOLESTI SISTEMA ZA DISANJE
333
ZARAZNE BOLESTI I PARAZITARNE BOLESTI
SIMPTOMI, ZNACI I PATOLOŠ KI KLINIČ KI I
LABORATORIJSKI NALAZI
207
POVREDE, TROVANJA I POSLEDICE
DELOVANJA SPOLJNIH FAKTORA
129
112
BOLESTI KOŽE I POTKOŽNOG TKIVA
0
100
200
300
400
500
Na drugom mestu su zarazne i parazitarne bolesti. Vodeće dijagnoze
unutar ove grupe su druge virusne bolesti, gljivič ne bolesti i varicela.
Na trećem mestu u oboljevanju š kolske dece u opš tini Vrš ac su
simptomi, znaci i patološki klinič
ki i laboratorijski nalazi; indirektno ovaj
podatak sugeriš e da je potrebno poboljš ati kvalitet rada u zdravstvenoj zaš titi
š kolske dece.
Na visokom č etvrtom mestu su povrede, trovanja i posledice delovanja
spoljnih faktora, š to ukazuje da je neophodno veće angažovanje š ire druš tvene
zajednice u cilju smanjenja stope povređ ivanja kod š kolske dece.
Peto mesto u morbiditetu š kolske dece u Vrš cu pripada bolestima kož e i
potkož nog tkiva.
51
Oboljevanje ž ena
Analiza oboljevanja žena u opš tini Vrš ac prema grupama bolesti
pokazuje da su bolesti mokrać no-polnog sistema vodeći uzrok oboljevanja
ženske populacije. Najč eš će dijagnoze unutar ove grupe su druga zapaljenja
ženskih karlič nih organa, bolesti klimakterijuma i upala grlića materice.
Tri najčeš će grupe bolesti kod ž ena u Vrš cu u 2011. godini
(stopa na 1000 stanovnika)
BOLESTI MOKRAĆ NOPOLNOG SISTEMA
46
ZARAZNE BOLESTI I
PARAZITARNE
BOLESTI
15
TUMORI
4
0
10
20
30
40
50
Drugo mesto pripada grupi zaraznih i parazitarnih bolesti. Vodeće
dijagnoze unutar ove grupe su gljivič na oboljenja i druge infekcije prenete
polnim putem.
Treće mesto pripada tumorima. Vodeće mesto unutar ove grupe bolesti
pripada dobroćudnom tumoru miš ićnog tkiva materice, na drugom mestu je
dobroćudni tumor jajnika, a na trećem drugi zloćudni tumori ženskih polnih
organa.
MORTALITET STANOVNIŠ TVA OPŠ TINE VRŠ AC
Vodeće mesto u mortalitetu opš tine Vrš ac imaju bolesti sistema krvotoka
i tumori. Na visokom trećem mestu nalaze se bolesti žlezda sa unutraš njim
luč enjem, ishrane i metabolizma, a na č etvrtom bolesti sistema za varenje. Peto
mesto pripada povredama, trovanjima i posledicama delovanja spoljnih faktora.
52
Procentualno učeš će pet vode ćih uzroka smrti u
opš tini Vrš ac u 2011. godini
3%
3%
8%
4%
24%
58%
Bolesti sistema krvotoka
Tumori
Bolesti ž lezda sa unutraš njim lučenjem, ishrane i metabolizma
Bolesti sistema za varenje
Povrede, trovanja i posledice delovanja spoljnih faktora
Ostalo
ZAKLJUČ AK
Zdravstveno stanje odraslog stanovniš tva u Vrš cu karakteriš u bolesti
sistema krvotoka. Najviš u stopu oboljevanja u okviru ove grupe bolesti ima
poviš en krvni pritisak nepoznatog uzroka. Na č etvrtom mestu su bolesti žlezda
sa unutraš njim luč enjem, ishrane i metabolizma, sa najviš om stopom
oboljevanja od š ećerne bolesti.
Oboljevanje predš kolske dece karakteriš e visok udeo bolesti sistema za
disanje i zaraznih i parazitarnih bolesti. U prvih pet grupa bolesti nalaze se
simptomi, znaci i patološ ki klinič ki i laboratorijski nalazi. Ovaj podatak ukazuje
da je neophodno poboljš ati kvalitet rada u zdravstvenoj zaš titi predš kolske dece,
u cilju efikasnije dijagnostike.
Povrede, trovanja i posledice delovanja spoljnih faktora nalaze se na
č etvrtom mestu u oboljevanju š kolske dece u Vrš cu. Visoka stopa traumatizma
ukazuje da postoji neophodnost angažovanja š ire druš tvene zajednice u cilju
snižavanja stope traumatizma kod š kolske dece. U prvih pet grupa bolesti u
morbiditetu š kolske dece nalaze se simptomi, znaci i patološ ki klinič ki i
laboratorijski nalazi.
Oboljevanje žena u opš tini Vrš ac određ uju bolesti koje su vezane za pol i
reproduktivnu funkciju žena, bolesti mokraćno-polnog sistema na prvom i
tumori na trećem mestu.
53
ZDRAVSTVENO STANJE STANOVNIŠ TVA KOVAČ ICE
Oboljevanje odraslog stanovništva
Na prvom mestu se nalaze bolesti sistema krvotoka. Najč eš ća dijagnoza
unutar ove grupe bolesti je poviš en krvni pritisak nepoznatog uzroka, zatim
slede druge bolesti srca i druge ishemijske bolesti srca.
Drugo mesto u oboljevanju odraslog stanovniš tva opš tine Kovač ica
zauzimaju bolesti sistema za disanje.
Pet najčeš ćih grupa bolesti kod odraslih u Kovačici u 2011.
godini (stopa na 1000 stanovnika)
293
BOLESTI SISTEMA KRVOTOKA
256
BOLESTI SISTEMA ZA DISANJE
BOLESTI MIŠ IĆ NO-KOŠ TANOG SISTEMA
147
DUŠ EVNI POREMEĆ AJI I POREMEĆ AJI
PONAŠ ANJA
147
93
BOLESTI MOKRAĆ NO-POLNOG SISTEMA
0
50
100 150 200 250 300 350
Najviš u stopu oboljevanja unutar ove grupe imaju akutna upala ždrela i
krajnika, na drugom mestu su viš estruke infekcije gornjih disajnih puteva
neodređ ene lokalizacije, a na trećem akutna upala duš nika i duš nica.
Treće mesto pripada bolestima mišić no-koštanog i vezivnog tkiva.
Najč eš će bolesti su druga oboljenja leđ a, degenerativno oboljenje zgloba i
druga oboljenja zglobova.
Na č etvrtom mestu u oboljevanju odraslog stanovniš tva opš tine
Kovač ica su duševni poremeć aji i poremeć aji ponašanja. Vodeća dijagnoza
unutar ove grupe su neurotski, stresogeni i somatoformni poremećaji. Zatim
slede poremećaji raspoloženja (afektivni poremećaji) na drugom, i š izofrenija,
shiotipski i sumanuti poremećaji i drugi duš evni poremećaji i poremećaji
ponaš anja na trećem mestu.
54
Na petom mestu su bolesti mokrać no-polnog sistema. Najviš u stopu
unutar ove grupe imaju upala mokraćne beš ike, druge bolesti sistema za
mokrenje i benigno uvećanje prostate.
Oboljevanje predškolske dece
Analiza oboljevanja predš kolske dece u opš tini Kovač ica po grupama
bolesti, pokazuje da predš kolska deca u ovoj opš tini najč eš će oboljevaju od
bolesti sistema za disanje. Najč eš će dijagnoze unutar ove grupe su viš estruke
infekcije gornjih delova disajnih puteva, akutna upala grla i ždrela a na trećem
mestu su akutna upala duš nika i duš nica.
Na drugom mestu su bolesti kož e i potkož nog tkiva, a na trećem
simptomi, znaci i patološki klinič
ki i laboratorijski nalazi. Vodeća dijagnoza
unutar ove grupe je temperatura nepoznatog uzroka, zatim slede drugi simptomi,
znaci i nenormalni klinič ki i laboratorijski nalazi i bol u stomaku i karlici.
Pet najčeš ćih grupa bolesti kod predš kolske dece u Kovačici
u 2011. godini (stopa na 1000 stanovnika)
3085
BOLESTI SISTEMA ZA DISANJE
BOLESTI KOŽE I POTKOŽNOG TKIVA
307
SIMPTOMI, ZNACI I PATOLOŠ KI KLINIČ KI I
LABORATORIJSKI NALAZI
260
BOLESTI UVA I BOLESTI MASTOIDNOG
NASTAVKA
239
BOLESTI SISTEMA ZA VARENJE
238
0
500 1000 1500 2000 2500 3000 3500
Č etvrto mesto pripada bolestima uva i mastoidnog nastavka. Vodeće
dijagnoze unutar ove grupe su bolesti srednjeg uva i mastoidnog nastavka, zatim
slede druge bolesti uva i mastoidnog nastavka i poremećaji sluha kod dece.
Peto mesto zauzimaju bolesti sistema za varenje. Najviš u stopu
oboljevanja unutar ove grupe imaju druge bolesti creva i potrbuš nice, druge
bolesti usne duplje, pljuvač nih žlezda i vilica i druge bolesti zuba i potpornih
struktura..
55
Oboljevanje školske dece
Analiza oboljevanja š kolske dece u opš tini Kovač ica po grupama bolesti,
pokazuje da š kolska deca u ovoj opš tini, kao i u većini opš tina Južnobanatskog
okruga najč eš će oboljevaju od bolesti sistema za disanje. Najč eš ća dijagnoza
unutar ove grupe su viš estruke infekcije gornjih delova disajnih puteva, na
drugom akutna upala grla i ždrela, bolest brzog toka i dobre prognoze, a na
trećem mestu su akutna upala duš nika i duš nica.
Pet najčeš ćih grupa bolesti kod š kolske dece i omladine u
Kovačici u 2011. godini (stopa na 1000 stanovnika)
801
BOLESTI SISTEMA ZA DISANJE
POVREDE, TROVANJA I POSLEDICE
DELOVANJA SPOLJNIH FAKTORA
117
BOLESTI KOŽE I POTKOŽNOG TKIVA
113
BOLESTI SISTEMA ZA VARENJE
92
SIMPTOMI, ZNACI I PATOLOŠ KI KLINIČ KI I
LABORATORIJSKI NALAZI
84
0
200
400
600
800
1000
Drugo mesto pripada povredama, trovanjima i posledicama delovanja
spoljnih faktora. Vodeća dijagnoza unutar ove grupe su druge specifič ne,
nespecifič ne i viš estruke povrede.
Treće mesto zauzimaju bolesti kož e i potkož nog tkiva. Najuč estalije
bolesti u ovoj grupi su druge bolesti kože i potkožnog tkiva i infekcije kože i
potkožnog tkiva.
Č etvrto mesto pripada bolestima sistema za varenje. Vodeća dijagnoza
u ovoj grupi su druge bolesti creva i potrbuš nice.
Na petom mestu su simptomi, znaci i patološki klinič
ki i
laboratorijski nalazi. Vodeća dijagnoza unutar ove grupe su drugi simptomi,
znaci i nenormalni klinič ki i laboratorijski nalazi, zatim slede bol u stomaku i
karlici i temperatura nepoznatog uzroka.
56
Oboljevanje ž ena
Analiza oboljevanja žena u opš tini Kovač ica pokazuje da su bolesti
mokrać no-polnog sistema vodeći uzrok oboljevanja ženske populacije. Vodeće
dijagnoze unutar ove grupe su druga zapaljenja ženskih karlič nih organa,
poremećaji menstruacije i bolesti klimakterijuma.
Tri najčeš će grupe bolesti kod ž ena u Kovačici u 2011. godini
(stopa na 1000 stanovnika)
BOLESTI MOKRAĆ NOPOLNOG SISTEMA
157
TRUDNOĆ A,
RAĐ ANJE I BABINJE
23
11
TUMORI
0
50
100
150
200
Drugo mesto pripada grupi trudnoć a, rađanje i babinje. Najč eš ća
dijagnoza unutar ove grupe su druge komplikacije trudnoće i porođ aja.
Na trećem mestu su dobroć udni i zloć udni tumori. Vodeća dijagnoza
unutar ove grupe su benigni tumor glatkog miš ića materice, benigni tumor
jajnika i drugi zloćudni tumori ženskih polnih organa.
MORTALITET STANOVNIŠ TVA OPŠ TINE KOVAČ ICA
Vodeći uzroci umiranja stanovniš tva opš tine Kovač ica u 2011. godini su
bolesti sistema krvotoka i tumori. Treće mesto pripada povredama, trovanjima i
posledicama delovanja spoljnih faktora. Na č etvrtom mestu su bolesti sistema za
disanje, a na petom bolesti sistema za varenje.
57
Procentualno učeš će pet vodećih uzroka smrti u
opš tini Kovačica u 2011. godini
8%
4%
3%
4%
16%
65%
Bolesti sistema krvotoka
Tumori
Povrede, trovanja i posledice delovanja spoljnih faktora
Bolesti sistema za disanje
Bolesti sistema za varenje
Ostalo
ZAKLJUČ AK
Zdravstveno stanje odraslog stanovniš tva u opš tini Kovač ica karakteriš u
bolesti sistema krvotoka na prvom mestu u listi oboljevanja. Najviš u stopu u
okviru ove grupe bolesti ima poviš en krvni pritisak nepoznatog uzroka, č iju je
stopu oboljevanja moguće sniziti merama prevencije. Na visokom trećem mestu
su i bolesti miš ićno-koš tanog sistema. Važno je istaći da duš evni poremećaji i
poremećaji ponaš anja ulaze u prvih pet vodećih grupa bolesti u oboljevanju
odraslih stanovnika opš tine Kovač ica.
Oboljevanje predš kolske dece u opš tini Kovač ica karakteriš u bolesti
sistema za disanje. Na trećem mestu u oboljevanju predš kolske dece u Kovač ici
nalaze se simptomi, znaci i nenormalni klinič ki i laboratorijski nalazi, š to
ukazuje da je neophodno unaprediti kvalitet rada u zdravstvenoj zaš titi
najmlađ ih.
Povrede, trovanja i posledice delovanja spoljnih faktora nalaze se na
drugom mestu u oboljevanju š kolske dece u Kovač ici. Visoka stopa traumatizma
sugeriš e da je neophodno veće angažovanje š ire druš tvene zajednice u cilju
snižavanja stope traumatizma kod š kolske dece. Simptomi, znaci i nenormalni
klinič ki i laboratorijski nalazi zauzimaju peto mesto u morbiditetu š kolske dece
u Kovač ici.
58
Oboljevanje žena u opš tini Kovač ica karakteriš u bolesti mokraćnopolnog sistema i patološ ka stanja u toku trudnoće, rađ anja i babinja, i tumori na
visokom trećem mestu.
ZDRAVSTVENO STANJE STANOVNIŠ TVA KOVINA
Oboljevanje odraslog stanovništva
Na prvom mestu u oboljevanju odraslog stanovniš tva opš tine Kovin
nalaze se bolesti sistema za disanje. Najviš u stopu oboljevanja unutar ove
grupe imaju akutna upala ždrela i krajnika, na drugom mestu su viš estruke
infekcije gornjih disajnih puteva neodređ ene lokalizacije, a na trećem mestu se
nalaze akutna upala duš nika i duš nica.
Analiza morbiditeta odraslog stanovniš tva opš tine Kovin po grupama
bolesti pokazuje da su u oboljevanju ove starosne grupe na drugom mestu
bolesti sistema krvotoka. Najč eš ća dijagnoza unutar ove grupe bolesti je
poviš en krvni pritisak nepoznatog uzroka. Na drugom mestu nalaze se druge
ishemijske bolesti srca, a na trećem mestu poremećaji sprovodnog sistema srca.
Pet najčeš ćih grupa bolesti kod odraslih u Kovinu u 2011.
godini (stopa na 1000 stanovnika)
BOLESTI SISTEMA ZA
DISANJE
335
BOLESTI SISTEMA
KRVOTOKA
201
BOLESTI MIŠ IĆ NOKOŠ TANOG SISTEMA
149
BOLESTI SISTEMA ZA
VARENJE
88
BOLESTI MOKRAĆ NOPOLNOG SISTEMA
83
0
50
100
150
200
250
300
350
400
Treće mesto pripada bolestima mišić no-koštanog i vezivnog tkiva.
Najveću uč estalost u okviru ove grupe imaju druga oboljenja leđ a,
degenerativno oboljenje zgloba i druga oboljenja zglobova.
Na č etvrtom mestu nalaze se bolesti sistema za varenje, a najč eš će
dijagnoze su: druge bolesti jednjaka, želuca i dvanaestopalač nog creva, upala
59
žuč ne kese i kalkuloza žuč ne kese i na trećem mestu sa istom stopom
oboljevanaj druge bolesti creva i potrbuš nice i akutna upala želuca i
dvanaestopalač nog creva.
Na petom mestu u oboljevanju odraslog stanovniš tva Kovina nalaze se
bolesti mokrać no-polnog sistema.Vodeća dijagnoza unutar ove grupe bolesti je
akutna upala mokraćne beš ike, zatim slede druge bolesti sistema za mokrenje i
na trećem mestu benigno uvećavanje prostate.
Oboljevanje predškolske dece
Analiza oboljevanja predš kolske dece u opš tini Kovin po grupama
bolesti, pokazuje da predš kolska deca u ovoj opš tini najč eš će oboljevaju od
bolesti sistema za disanje. Najč eš ća dijagnoza unutar ove grupe su viš estruke
infekcije gornjih delova disajnih puteva, zatim slede akutna upala grla i ždrela i
na trećem mestu su akutna upala duš nika i duš nica.
Pet najčeš ćih grupa bolesti kod predš kolske dece u Kovinu u
2011. godini (stopa na 1000 stanovnika)
2764
BOLESTI SISTEMA ZA DISANJE
BOLESTI KOŽE I POTKOŽNOG TKIVA
227
SIMPTOMI, ZNACI I PATOLOŠ KI KLINIČ KI I
LABORATORIJSKI NALAZI
208
ZARAZNE BOLESTI I PARAZITARNE BOLESTI
168
BOLESTI SISTEMA ZA VARENJE
141
0
500 1000 1500 2000 2500 3000
Na drugom mestu su bolesti kož e i potkož nog tkiva, a simptomi, znaci
i nenormalni klinič
ki i laboratorijski nalazi su na trećem mestu u oboljevanju
predš kolske dece u Kovinu. Najveću stopu u ovoj grupi imaju drugi simptomi,
znaci i nenormalni klinič ki i laboratorijski nalazi, temperatura nepoznatog
uzroka i bol u stomaku i karlici.
Č etvrto mesto zauzimaju zarazne i parazitarne bolesti. Vodeće
dijagnoze unutar ove grupe su varicela, gljivič na oboljenja i druge virusne
bolesti.
60
Na petom mestu su bolesti sistema za varenje, sa najč ećim
dijagnozama: druge bolesti creva i potrbuš nice, druge bolesti jednjaka, želuca i
dvanaestopalač nog creva i druge bolesti usne duplje, pljuvač nih žlezda i vilica.
Oboljevanje školske dece
Analiza oboljevanja š kolske dece u Kovinu prema grupama bolesti,
pokazuje da š kolska deca u ovoj opš tini najč eš će oboljevaju od bolesti sistema
za disanje. Najč eš ća dijagnoza unutar ove grupe bolesti je akutna upala grla i
ždrela, bolest brzog toka i dobre prognoze. Na drugom mestu su viš estruke
infekcije gornjih delova disajnih puteva, nespecifič ne lokalizacije, a na trećem
mestu su akutna upala duš nika i duš nica.
Pet najčeš ćih grupa bolesti kod š kolske dece i omladine u
Kovinu u 2011. godini (stopa na 1000 stanovnika)
1223
BOLESTI SISTEMA ZA DISANJE
SIMPTOMI, ZNACI I PATOLOŠ KI KLINIČ KI I
LABORATORIJSKI NALAZI
155
POVREDE, TROVANJA I POSLEDICE DELOVANJA
SPOLJNIH FAKTORA
106
BOLESTI KOŽE I POTKOŽNOG TKIVA
104
87
BOLESTI SISTEMA ZA VARENJE
0
200
400
600
800
1000
1200
1400
Visoko drugo mesto u oboljevanju š kolske dece zauzimaju simptomi,
znaci i patološki klinič
ki i laboratorijski nalazi. Vodeće dijagnoze iz ove
grupe su drugi simptomi, znaci i patološ ki klinič ki i laboratorijski nalazi, bol u
stomaku i karlici i temperatura nepoznatog uzroka.
Na trećem mestu u oboljevanju š kolske dece u opš tini
Kovin su
povrede, trovanja i posledice delovanja spoljnih faktora, dok č etvrto mesto
pripada bolestima kož e i potkož nog tkiva. Najč eš će dijagnoze unutar ove
grupe su druge bolesti kože i potkožnog tkiva i infekcije kože i potkožnog tkiva.
Na petom mestu su bolesti sistema za varenje. Vodeće dijagnoze unutar
ove grupe su druge bolesti jednjaka, želuca i dvanaestopalač nog creva, druge
61
bolesti creva i potrbuš nice i na trećem mestu bolesti usne duplje, pljuvač nih
žlezda i vilica.
Oboljevanje ž ena
Analiza oboljevanja žena u opš tini Kovin
prema grupama bolesti
pokazuje da su bolesti mokrać no-polnog sistema vodeći uzrok oboljevanja
ženske populacije. Najč eš će dijagnoze unutar ove grupe su druga zapaljenja
ženskih karlič nih organa, bolesti dojke i poremećaji menstruacije
Tri najčeš će grupe bolesti kod ž ena u Kovinu u 2011. godini
(stopa na 1000 stanovnika)
BOLESTI
MOKRAĆ NO-POLNOG
SISTEMA
155
TUMORI
13
TRUDNOĆ A,
RAĐ ANJE I BABINJE
12
0
50
100
150
200
Na drugom mestu u oboljevanju žena nalaze se tumori. Na prvom mestu
unutar ove grupe nalazi se benigni tumor glatkog miš ića materice, zatim slede
benigni tumori jajnika na drugom i benigni tumor dojke na trećem mestu .
Treće mesto u morbiditetu žena u opš tini Kovin pripada grupi trudnoć a,
rađanje i babinje. Na prvom mestu su druge komplikacije trudnoće i porođ aja,
zatim slede komplikacije u babinjama i drugim stanjima koja komplikuju
trudnoću i rađ anje. Treće mesto pripada drugim trudnoćama sa pobač ajem.
MORTALITET STANOVNIŠ TVA OPŠ TINE KOVIN
Vodeći uzroci umiranja stanovniš tva opš tine Kovin u 2011. godini su
bolesti sistema krvotoka i tumori. Treće mesto pripada povredama, trovanjima i
posledicama delovanja spoljnih faktora. Na č etvrtom mestu su bolesti sistema za
disanje, a peto mesto u listi mortaliteta stanovniš tva opš tine Kovin pripada
bolestima sistema za varenje.
62
Procentualno učeš će pet vodećih uzroka smrti u
opš tini Kovin u 2011. godini
4%
3%
8%
5%
22%
58%
Bolesti sistema krvotoka
Tumori
Povrede, trovanja i posledice delovanja spoljnih faktora
Bolesti sistema za disanje
Bolesti sistema za varenje
Ostalo
ZAKLJUČ AK
Zdravstveno stanje odraslog stanovniš tva u opš tini Kovin karakteriš u
bolesti sistema krvotoka na drugom mestu u listi oboljevanja. Najviš u stopu u
okviru ove grupe ima poviš en krvni pritisak nepoznatog uzroka. Na visokom
trećem mestu su i bolesti miš ićno-koš tanog sistema, koje su č est uzrok
odsustvovanja s posla.
Oboljevanje predš kolske dece u opš tini Kovin karakteriš e visok udeo
bolesti sistema za disanje i grupa simptoma, znaka i patološ kih klinič kih i
laboratorijskih nalaza na trećem mestu.
Povrede, trovanja i posledice delovanja spoljnih faktora nalaze se na
trećem mestu u oboljevanju š kolske dece u Kovinu. Visoka stopa traumatizma
ukazuje da postoji neophodnost angažovanja š ire druš tvene zajednice u cilju
snižavanja stope traumatizma kod š kolske dece. Simptomi, znaci i nenormalni
klinič ki i laboratorijski nalazi zauzimaju visoko drugo mesto u oboljevanju
š kolske dece u Kovinu.
Morbiditet žena u opš tini Kovin karakteriš u bolesti mokraćno-polnog
sistema, tumori i patološ ka stanja u toku trudnoće, rađ anja i babinja.
63
ZDRAVSTVENO STANJE STANOVNIŠ TVA OPOVA
Oboljevanje odraslog stanovništva
Analiza morbiditeta odraslog stanovniš tva opš tine Opovo po grupama
bolesti pokazuje da su u oboljevanju ove starosne grupe na prvom mestu bolesti
sistema krvotoka. Najč eš ća dijagnoza unutar ove grupe bolesti je poviš en krvni
pritisak nepoznatog uzroka. Na drugom mestu nalaze se druge bolesti srca i na
trećem mestu poremećaji sprovodnog sistema srca i aritmije srca
Na drugom mestu u oboljevanju odraslog stanovniš tva opš tine Opovo
nalaze se bolesti sistema za disanje. Najč eš ća dijagnoza unutar ove grupe
bolesti su akutna upala ždrela i krajnika, akutna upala duš nika i duš nica i
viš estruke infekcije gornjeg respiratornog trakta neodređ ene lokalizacije.
Pet najčeš ćih grupa bolesti kod odraslih u Opovu u 2011.
godini (stopa na 1000 stanovnika)
BOLESTI SISTEMA KRVOTOKA
224
BOLESTI SISTEMA ZA DISANJE
223
91
BOLESTI MIŠ IĆ NO-KOŠ TANOG SISTEMA
BOLESTI ŽLEZDA SA UNUTRAŠ NJIM
LUČ ENJEM, ISHRANE I METABOLIZMA
70
DUŠ EVNI POREMEĆ AJI I POREMEĆ AJI
PONAŠ ANJA
58
0
50
100
150
200
250
Treće mesto pripada bolestima mišić no-koštanog i vezivnog tkiva.
Vodeća dijagnoza unutar ove grupe bolesti su druga oboljenja leđ a, zatim slede
degenerativna oboljenja zglobova i bolesti mekih tkiva.
Č etvrto mesto zauzimaju bolesti ž lezda sa unutrašnjim luč
enjem,
ishrane i metabolizma. Vodeća dijagnoza unutar ove grupe bolesti je š ećerna
bolest, zatim slede drugi poremećaji š titne žlezde, i na trećem mestu drugi
poremećaji žlezda sa unutraš njim luč enjem.
Na petom mestu u oboljevanju odraslog stanovniš tva Opova nalaze se
duševni poremeć aji i poremeć aji ponašanja. Vodeća dijagnoza unutar ove
64
grupe su neurotski, stresogeni i somatoformni poremećaji, zatim slede
poremećaji raspoloženja (afektivni poremećaji) i na trećem mestu shizofrenija,
shiotipski i sumanuti poremećaji.
Oboljevanje predškolske dece
Analiza oboljevanja predš kolske dece u opš tini Opovo pokazuje da
najmlađ e uzrasne grupe u ovoj opš tini najč eš će oboljevaju od bolesti sistema za
disanje. Najviš u stopu unutar ove grupe ima akutna upala grla i ždrela. Na
drugom mestu su viš estruke infekcije gornjih delova disajnih puteva, a na
trećem mestu su akutna upala duš nika i duš nica.
Pet najčeš ćih grupa bolesti kod predš kolske dece u Opovu u
2011. godini (stopa na 1000 stanovnika)
1813
BOLESTI SISTEMA ZA DISANJE
ZARAZNE BOLESTI I PARAZITARNE BOLESTI
170
SIMPTOMI, ZNACI I PATOLOŠ KI KLINIČ KI I
LABORATORIJSKI NALAZI
142
BOLESTI KOŽE I POTKOŽNOG TKIVA
118
BOLESTI UVA I BOLESTI MASTOIDNOG
NASTAVKA
80
0
Drugo
500
1000
1500
2000
mesto zauzimaju zarazne i parazitarne bolesti. Vodeća
dijagnoza unutar ove bolesti su druge zarazne bolesti, zatim sledi varicela na
drugom i druge virusne bolesti na trećem mestu.
Na visokom trećem mestu su simptomi, znaci i patološki klinič
ki i
laboratorijski nalazi; ovaj podatak sugeriš e da je neophodno poboljš ati kvalitet
rada u zdravstvenoj zaš titi predš kolske dece.
Č etvrto mesto u oboljevanju predš kolske dece zauzimaju bolesti kož e i
potkož nog tkiva, dok peto mesto u morbiditetu predš kolske dece u opš tini
Opovo pripada bolestima uva i mastoidnog nastavka.
65
Oboljevanje školske dece
Analiza oboljevanja š kolske dece u Opovu prema grupama bolesti,
pokazuje da š kolska deca u ovoj opš tini najč eš će oboljevaju od bolesti sistema
za disanje. Najč eš će dijagnoze unutar ove grupe su akutna upala grla i ždrela,
na drugom mestu su viš estruke infekcije gornjih delova disajnih puteva i na
trećem akutna upala duš nika i duš nica.
Pet najčeš ćih grupa bolesti kod š kolske dece i omladine u
Opovu u 2011. godini (stopa na 1000 stanovnika)
611
BOLESTI SISTEMA ZA DISANJE
ZARAZNE BOLESTI I PARAZITARNE BOLESTI
97
SIMPTOMI, ZNACI I PATOLO Š KI KLINIČ KI I
LABORATORIJSKI NALAZI
94
POVREDE, TROVANJA I POSLEDICE
DELOVANJA SPOLJNIH FAKTORA
47
32
BOLESTI KOŽE I POTKOŽNOG TKIVA
0
100 200 300 400 500 600 700
Drugo mesto zauzimaju zarazne i parazitarne bolesti; najviš u stopu u
ovoj grupi imaju druge zarazne bolesti, druge virusne bolesti i ovč ije boginje i
herpes zoster.
Na
trećem mestu su simptomi, znaci i patološki klinič
ki i
laboratorijski nalazi. vodeće dijagnoze unutar ove grupe su drugi simptomi,
znaci i nenormalni klinič ki i laboratorijski nalazi, zatim sledi temperatura
nepoznatog uzroka i bol u stomaku i karlici.
Na č etvrtom mestu
su povrede, trovanja i posledice delovanja
spoljnih faktora, a na petom bolesti kož e i potkož nog tkiva.
66
Oboljevanje ž ena
Analiza oboljevanja žena u opš tini Opovo prema grupama bolesti
pokazuje da su bolesti mokrać no-polnog sistema vodeći uzrok oboljevanja
ženske populacije.
Tri najčeš će grupe bolesti kod ž ena u Opovu u 2011. godini
(stopa na 1000 stanovnika)
BOLESTI
MOKRAĆ NOPOLNOG SISTEMA
49
TRUDNOĆ A,
RAĐ ANJE I BABINJE
9
3
TUMORI
0
10
20
30
40
50
60
Najč eš će dijagnoze unutar ove grupe su poremećaji menstruacije, druga
zapaljenja ženskih karlič nih organa i akutna upala mokraćne beš ike.
Drugo mesto u oboljevanju žena u Opovu zauzimaju trudnoć a, rađanje
i babinje a u okviru ovih bolesti najč eš ća dijagnoza je druge komplikacije
trudnoće i porođ aja.
Na trećem mestu su tumori. Vodeće dijagnoze u okviru ove grupe su:
dobroćudni tumor glatkog miš ića materice, benigni tumor mokraćnih organa i
maligni tumor dojke.
MORTALITET STANOVNIŠ TVA OPŠ TINE OPOVO
Vodeći uzroci umiranja stanovniš tva opš tine Opovo u 2011. godini su
bolesti sistema krvotoka i tumori. Treće mesto pripada bolestima sistema za
disanje. Na č etvrtom mestu su bolesti sistema za varenje i na petom povrede,
trovanja i posledice delovanja spoljnih faktora.
67
Procentualno učeš će pet vodećih uzroka smrti u
opš tini Opovo u 2011. godini
4%
3% 3%
6%
24%
60%
Bolesti sistema krvotoka
Tumori
Bolesti sistema za disanje
Bolesti sistema za varenje
Povrede, trovanja i posledice delovanja spoljnih faktora
Ostalo
ZAKLJUČ AK
Zdravstveno stanje odraslog stanovniš tva u opš tini Opovo karakteriš u
bolesti sistema krvotoka na prvom mestu u listi oboljevanja. Najviš u stopu u
okviru ove grupe ima poviš en krvni pritisak nepoznatog uzroka, č iju je stopu
oboljevanja moguće sniziti odgovarajućim merama prevencije. Na visokom
trećem mestu su i bolesti miš ićno-koš tanog sistema, koje su č est uzrok
odsustvovanja sa posla.
Oboljevanje predš kolske dece u opš tini Opovo karakteriš u bolesti
sistema za disanje na prvom mestu. Simptomi, znaci i nenormalni klinič ki i
laboratorijski nalazi nalaze se na visokom trećem mestu u oboljevanju
predš kolske dece u Opovu. Indirektno ovaj podatak govori da je potrebno
unapređ enje kvaliteta rada u zdravstvenoj zaš titi predš kolske dece.
Na prvom mestu u oboljevanju š kolske dece u Opovu nalaze se bolesti
sistema za disanje. Simptomi, znaci i nenormalni klinič ki i laboratorijski nalazi
zauzimaju visoko treće mesto, a na č etvrtom mestu nalaze se povrede, trovanja i
posledice delovanja spoljnih faktora.
Oboljevanje žena u opš tini Opovo određ uju bolesti mokraćno-polnog
sistema, trudnoća, rađ anje i babinje i tumori.
68
ZDRAVSTVENO STANJE STANOVNIŠ TVA PANČ EVA
Oboljevanje odraslog stanovništva
Analiza morbiditeta odraslog stanovniš tva opš tine Panč evo pokazuje da
ova starosna grupa najč eš će oboljeva od bolesti sistema za disanje.
Pet najčeš ćih grupa bolesti kod odraslih u Pančevu u 2011.
godini (stopa na 1000 stanovnika)
386
BOLESTI SISTEMA ZA DISANJE
276
BOLESTI SISTEMA KRVOTOKA
139
BOLESTI MIŠ IĆ NO-KOŠ TANOG SISTEMA
BOLESTI ŽLEZDA S UNUTRAŠ NJIM
LUČ ENJEM
95
79
BOLESTI MOKRAĆ NO-POLNOG SISTEMA
0
100
200
300
400
500
Najč eš ća dijagnoza unutar ove grupe je akutna upala grla i ždrela. Na
drugom mestu su viš estruke infekcije gornjih partija disajnih puteva, a na trećem
akutna upala duš nika i duš nica. Na visokom č etvrtom i petom mestu se nalaze
zapaljenje duš nica, emfizem i druge opstruktivne bolesti pluća i bronhijalna
astma.
Na drugom mestu nalaze se bolesti sistema krvotoka, kod kojih je
najč eš ća dijagnoza
esencijalna arterijska hipertenzija (poviš en krvni pritisak
nepoznatog uzroka). Na drugom mestu unutar ove grupe su druge ishemijske
bolesti srca, i na trećem poremećaji sprovodnog sistema srca.
Treće mesto pripada bolestima mišić no-koštanog i vezivnog tkiva.
Unutar ove grupe najč eš će
dijagnoze bolesti su druga oboljenja leđ a,
degenerativna oboljenja zgloba i druga oboljenja zglobova.
Bolesti ž lezda sa unutrašnjem luč
enjem, ishrane i metabolizma
zauzimaju visoko č etvrto mesto u oboljevanju odraslih u Panč evu. Vodeće
dijagnoze u ovoj grupi su š ećerna bolest, drugi poremećaji žlezda sa
unutraš njem luč enjem, ishrane i metabolizma i drugi poremećaji š titne žlezde.
69
Na petom mestu u oboljevanju odraslog stanovniš tva Panč eva su bolesti
mokrać no-polnog sistema.
Oboljevanje predškolske dece
Analiza oboljevanja predš kolske dece u Panč evu po grupama bolesti,
pokazuje da predš kolska deca u Panč evu najč eš će oboljevaju od bolesti sistema
za disanje. Najč eš ća dijagnoza unutar ove grupe je akutna upala grla i ždrela.
Na drugom mestu su viš estruke infekcije gornjih partija disajnih puteva, a na
trećem akutna upala duš nika i duš nica.
Pet najčeš ćih grupa bolesti kod predš kolske dece u Pančevu u
2011. godini (stopa na 1000 stanovnika)
3265
BOLESTI SISTEMA ZA DISANJE
BOLESTI UVA I BOLESTI MASTOIDNOG
NASTAVKA
363
ZARAZNE BOLESTI I PARAZITARNE BOLESTI
358
SIMPTOMI, ZNACI I PATOLOŠ KI KLINIČ KI I
LABORATORIJSKI NALAZI
271
BOLESTI SISTEMA ZA VARENJE
229
0
500
1000 1500 2000 2500 3000 3500
Na drugom mestu su bolesti uva i mastoidnog nastavka. Najveću stopu
oboljevanja unutar ove grupe imaju bolesti uva i bolesti mastoidnog nastavka,
zatim slede druge bolesti uva i mastoidnog nastavka, a na trećem mestu su
poremećaji sluha.
Na trećem mestu su zarazne i parazitarne bolesti. Najč eš će bolesti
unutar ove grupe su druge virusne bolesti, varicela i gljivič ne bolesti.
Č etvrto mesto pripada simptomima, znacima i patološkim klinič
kim i
laboratorijskim nalazima, unutar kojih su najč eš će dijagnoze drugi simptomi,
znaci i nenormalni klinič ki i laboratorijski nalazi, temperatura nepoznatog
uzroka i bol u stomaku i karlici.
Na petom mestu su bolesti sistema za varenje. Vodeće bolesti u ovoj
grupi su: druge bolesti creva i potrbuš nice, druge bolesti jednjaka, želuca i
dvanaestopalač nog creva i druge bolesti usne duplje, pljuvač nih žlezda i vilica.
70
Oboljevanje školske dece
Analiza oboljevanja š kolske dece u Panč evu po grupama bolesti,
pokazuje da š kolska deca u Panč evu najč eš će oboljevaju od bolesti sistema za
disanje. Najč eš će dijagnoze unutar ove grupe su akutna upala grla i ždrela,
zatim viš estruke infekcije gornjih partija disajnih puteva i akutna upala duš nika i
duš nica.
Pet najčeš ćih grupa bolesti kod š kolske dece i omladine u
Pančevu u 2011. godini (stopa na 1000 stanovnika)
1727
BOLESTI SISTEMA ZA DISANJE
SIMPTOMI, ZNACI I PATOLOŠ KI KLINIČ KI I
LABORATORIJSKI NALAZI
173
BOLESTI SISTEMA ZA VARENJE
164
POVREDE, TROVANJA I POSLEDICE
DELOVANJA SPOLJNIH FAKTORA
116
ZARAZNE BOLESTI I PARAZITARNE
BOLESTI
116
0
500
1000
1500
2000
Drugo mesto pripada simptomima, znacima i patološkim klinič
kim i
laboratorijskim nalazima, a najuč estalije dijagnoze u ovoj grupi su drugi
simptomi, znaci i nenormalni klinič ki i laboratorijski nalazi, bol u stomaku i
karlici i temperatura nepoznatog uzroka.
Na trećem mestu se nalaze bolesti sistema za varenje. Vodeće
dijagnoze u ovoj grupi su druge bolesti creva i potrbuš nice, druge bolesti
jednjaka, želuca i dvanaestopalač nog creva i upala želuca i dvanaestopalač nog
creva.
Na č etvrtom mestu su povrede, trovanja i posledice delovanja spoljnih
faktora. Druge specifič ne, nespecifič ne i viš estruke povrede su najuč estalija
dijagnoza u okviru ove grupe.
Zarazne i parazitarne bolesti zauzimaju peto mesto u oboljevanju
š kolske dece u Panč evu tokom 2011. godine. Najč eš će dijagnoze unutar ove
grupe su druge virusne bolesti, varicela i druge zarazne bolesti.
71
Oboljevanje ž ena
Analiza oboljevanja žena u opš tini Panč evo prema grupama bolesti
pokazuje da su bolesti mokrać no-polnog sistema vodeći uzrok oboljevanja
ženske populacije.
Tri najčeš će grupe bolesti kod ž ena u Pančevu u 2011. godini
(stopa na 1000 stanovnika)
BOLESTI MOKRAĆ NOPOLNOG SISTEMA
221
10
TUMORI
TRUDNOĆ A, RAĐ ANJE
I BABINJE
7
0
50
100
150
200
250
Vodeće dijagnoze su: druga zapaljenja ženskih karlič nih organa, druga
oboljenja polno- mokraćnog puta i poremećaji menstruacije Druga zapaljenja
ženskih karlič nih organa pripadaju akutnim bolestima koje su u određ enom
procentu znač ajni nosioci rizika za smanjenje fertiliteta ženske populacije.
Na drugom mestu su dobroć udni i zloć udni tumori. Vodeće dijagnoze
unutar ove grupe su: benigni tumor glatkog miš ića materice, maligni tumor
grlića materice i benigni tumor jajnika.
Treće mesto pripada grupi trudnoć a, rađanje i babinje. Na prvom
mestu u okviru grupe trudnoća, rađ anje i babinje se nalaze druge komplikacije
trudnoće i porođ aja, spontani pobač aj i druge trudnoće sa pobač ajem. Ovaj
podatak ukazuje da je potrebno dodatno angažovanje struč nih timova u
zdravstvenoj zaš titi žena, kako bi se blagovremeno prepoznale i spreč ile
komplikacije u trudnoći.
72
MORTALITET STANOVNIŠ TVA OPŠ TINE PANČ EVO
Najč eš ći uzroci umiranja stanovniš tva opš tine Panč evo u 2011. godini su
bolesti sistema krvotoka i tumori. Na trećem mestu su bolesti sistema za disanje,
zatim slede bolesti sistema za varenje. Peto mesto zauzimaju povrede, trovanja i
posledice delovanja spoljnih faktrora.
Procentualno učeš će pet vodećih uzroka smrti u
opš tini Pančevo u 2011. godini
3%
9%
3%
5%
55%
25%
Bolesti sistema krvotoka
Tumori
Bolesti sistema za disanje
Bolesti sistema za varenje
Povrede, trovanja i posledice delovanja spoljnih faktora
Ostalo
ZAKLJUČ AK
Zdravstveno stanje odraslog stanovniš tva opš tine Panč evo karakteriš e
oboljevanje od kardiovaskularnih bolesti i visoka stopa oboljevanja od
poviš enog krvnog pritiska nepoznatog uzroka. Znač ajno mesto u oboljevanju
odraslih zauzimaju bolesti miš ićno-koš tanog sistema i bolesti žlezda sa
unutraš njem luč enjem, ishrane i metabolizma, sa visokom stopom oboljevanja
od š ećerne bolesti.
Oboljevanje predš kolske dece karakteriš u bolesti sistema za disanje i
bolesti uva i mastoidnog nastavka. Na č etvrtom mestu u oboljevanju
predš kolske dece nalaze se simptomi, znaci i patološ ki klinič ki i laboratorijski
nalazi.
Vodeće mesto u oboljevanju š kolske dece imaju bolesti sistema za
disanje, a visoko treće mesto pripada bolestima sistema za varenje. U prvih pet
grupa bolesti u morbiditetu š kolske dece, kao i kod predš kolske dece nalaze se
simptomi, znaci i patološ ki klinič ki i laboratorijski nalazi. Znač ajno mesto u
73
oboljevanju š kolske dece zauzimaju povrede, trovanja i posledice delovanja
spoljnih faktora.
Oboljevanje žena u opš tini Panč evo karakteriš u bolesti koje su vezane za
pol i reproduktivnu funkciju žena.
ZDRAVSTVENO STANJE STANOVNIŠ TVA PLANDIŠ TA
Oboljevanje odraslog stanovništva
Na prvom mestu u oboljevanju odraslog stanovniš tva opš tine Plandiš te
nalaze se bolesti sistema za disanje. Najč eš će dijagnoze unutar ove grupe su
akutna upala ždrela i krajnika, i viš estruke infekcije gornjeg respiratornog trakta
neodređ ene lokalizacije. Na trećem mestu su akutna upala duš nika i grkljana.
Pet najčeš ćih grupa bolesti kod odraslih u Plandiš tu u 2011.
godini (stopa na 1000 stanovnika)
365
BOLESTI SISTEMA ZA DISANJE
303
BOLESTI SISTEMA KRVOTOKA
178
BOLESTI MIŠ IĆ NO-KOŠ TANOG SISTEMA
111
BOLESTI MOKRAĆ NO-POLNOG SISTEMA
POVREDE, TROVANJA I POSLEDICE
DELOVANJA SPOLJNIH FAKTORA
104
0
50
100 150 200 250 300 350 400
Analiza morbiditeta odraslog stanovniš tva opš tine Plandiš te po grupama
bolesti pokazuje da su u oboljevanju ove starosne grupe na drugom mestu
bolesti sistema krvotoka. Vodeća dijagnoza u okviru ove grupe je poviš en
krvni pritisak nepoznatog uzroka, zatim slede druge ishemijske bolesti srca, i na
trećem mestu poremećaji sprovodnog sistema i aritmije srca.
Treće mesto pripada bolestima mišić no-koštanog i vezivnog tkiva. Na
prvom mestu u okviru ove grupe su druga oboljenja leđ a, zatim slede
degenerativne bolesti zglobova i bolesti mekih tkiva.
Na č etvrtom mestu u oboljevanju odraslog stanovniš tva opš tine Plandiš te
nalaze se bolesti mokrać no-polnog sistema, sa upalom mokraćne beš ike,
74
mokraćnim kamencima i drugim bolestima sistema za mokrenje kao najč eš ćim
bolestima.
Peto mesto pripada povredama, trovanjima i posledicama delovanja
spoljnih faktora, a najveću stopu unutar ove grupe imaju druge specifič ne,
nespecifič ne i viš estruke povrede.
Oboljevanje predškolske dece
Analiza oboljevanja predš kolske dece u opš tini Plandiš te po grupama
bolesti, pokazuje da predš kolska deca u ovoj opš tini najč eš će oboljevaju od
bolesti sistema za disanje. Najč eš ća dijagnoza unutar ove grupe je akutna upala
grla i ždrela, bolest brzog toka i dobre prognoze. Na drugom mestu su viš estruke
infekcije gornjih delova disajnih puteva, a na trećem mestu su akutna upala
duš nika i duš nica.
Pet najčeš ćih grupa bolesti kod pred š kolske dece u
Plandiš tu u 2011. godini (stopa na 1000 stanovnika)
2163
BOLESTI SISTEMA ZA DISANJE
ZARAZNE BOLESTI I PARAZITARNE
BOLESTI
919
303
BOLESTI KOŽE I POTKOŽNOG TKIVA
POVREDE, TROVANJA I POSLEDICE
DELOVANJA SPOLJNIH FAKTORA
179
BOLESTI SISTEMA ZA VARENJE
153
0
500
1000
1500
2000
2500
Na drugom mestu nalaze se zarazne i parazitarne bolesti. Vodeće
dijagnoze unutar ove bolesti su druge virusne bolesti, dijareja i gastroenteritis na
drugom, i gljivič na oboljenja na trećem mestu.
Treće mesto pripada bolestima kož e i potkož nog tkiva.
Povrede, trovanja i posledice delovanja spoljnih faktora zauzimaju
č etvrto mesto u oboljevanju predš kolske dece u Plandiš tu, a najveću stopu u
ovoj grupi imaju druge specifič ne, nespecifič ne i viš estruke povrede.
75
Na petom mestu su bolesti sistema za varenje. Vodeće dijagnoze u
ovoj grupi su: druge bolesti creva i potrbuš nice, druge bolesti jednjaka, želuca i
dvanaestopalač nog creva i bolesti slepog creva.
Oboljevanje školske dece
Analiza oboljevanja š kolske dece u Plandiš tu prema grupama bolesti,
pokazuje da š kolska deca u ovoj opš tini najč eš će oboljevaju od bolesti sistema
za disanje. Najč eš će dijagnoze unutar ove grupe bolesti su akutna upala ždrela i
krajnika i viš estruke infekcije gornjeg respiratornog trakta neodređ ene
lokalizacije. Na trećem mestu su akutna upala duš nika i duš nica.
Pet najčeš ćih grupa bolesti kod š kolske dece i omladine u
Plandiš tu u 2011. godini (stopa na 1000 stanovnika)
865
BOLESTI SISTEMA ZA DISANJE
596
ZARAZNE BOLESTI I PARAZITARNE BOLESTI
POVREDE, TROVANJA I POSLEDICE
DELOVANJA SPOLJNIH FAKTORA
181
133
BOLESTI KOŽE I POTKOŽNOG TKIVA
104
BOLESTI SISTEMA ZA VARENJE
0
200
400
600
800
1000
Drugo mesto pripada zaraznim i parazitarnim bolestima. Najč eš će
dijagnoze unutar ove grupe su druge virusne bolesti, gljivič ne bolesti i na trećem
mestu dijareje i gastroenteritisi.
Na visokom trećem mestu su povrede, trovanja i posledice delovanja
spoljnih faktora, š to govori da je neophodno intenzivirati preventivni rad na
smanjenju stope povređ ivanja. Najč eš ća dijagnoza u ovoj grupi su druge
specifič ne nespecifič ne i viš estruke povrede.
Č etvrto mesto pripada bolestima kož e i potkož nog tkiva, a na petom
mestu su bolesti sistema za varenje.
76
Oboljevanje ž ena
Analiza oboljevanja žena u opš tini Plandiš te prema grupama bolesti
pokazuje da su bolesti mokrać no-polnog sistema vodeći uzrok oboljevanja
ženske populacije. Najč eš će dijagnoze unutar ove grupe su druga zapaljenja
ženskih karlič nih organa, bolesti dojke i poremećaji menstruacije.
Na drugom mestu su zarazne i parazitarne bolesti. Najč eš ća dijagnoza
unutar ove grupe su druge infekcije pretežno prenete polnim putem i gljivič ne
bolesti, š to ukazuje da je neophodno edukovati žensku populaciju u cilju
smanjenja stope oboljevanja od polno prenosivih bolesti.
Tri najčeš će grupe bolesti kod ž ena u Plandiš tu u 2011. godini
(stopa na 1000 stanovnika)
BOLESTI
MOKRAĆ NO-POLNOG
SISTEMA
46
ZARAZNE BOLESTI I
PARAZITARNE
BOLESTI
18
12
TUMORI
0
10
20
30
40
50
Na trećem mestu su dobroć udni i zloć udni tumori. Na prvom mestu u
okviru ove grupe nalazi se benigni tumor glatkog miš ića materice, zatim slede
benigni tumori dojke i benigni tumori jajnika.
MORTALITET STANOVNIŠ TVA OPŠ TINE PLANDIŠ TE
Vodeći uzroci umiranja stanovniš tva opš tine Plandiš te u 2011. godini su
bolesti sistema krvotoka i tumori. Treće mesto prirada povredama, trovanjima i
posledicama delovanja spoljnih faktora; na č etvrtom mestu su bolesti sistema za
varenje i na petom bolesti sistema za disanje.
77
Procentualno učeš će pet vodećih uzroka smrti u
opš tini Plandiš te u 2011. godini
3%
3%
5%
4%
20%
65%
Bolesti sistema krvotoka
Tumori
Povrede, trovanja i posledice delovanja spoljnih faktora
Bolesti sistema za varenje
Bolesti sistema za disanje
Ostalo
ZAKLJUČ AK
Zdravstveno stanje odraslog stanovniš tva u opš tini Plandiš te karakteriš u
bolesti sistema krvotoka na drugom mestu u listi oboljevanja. Najviš u stopu u
okviru ove grupe ima poviš en krvni pritisak nepoznatog uzroka, č iju je stopu
oboljevanja moguće sniziti odgovarajućim merama prevencije. Na visokom
trećem mestu su i bolesti miš ićno-koš tanog sistema, koje su č est uzrok
odsustvovanja sa posla. Povrede, trovanja i posledice spoljnih faktora nalaze na
petom mestu u morbiditetu odraslih stanovnika u opš tini Plandiš te.
Oboljevanje predš kolske dece u opš tini Plandiš te karakteriš u bolesti
sistema za disanje na prvom, i zarazne i parazitarne bolesti na drugom mestu.
Na prvom mestu u oboljevanju š kolske dece u Plandiš tu nalaze se bolesti
sistema za disanje, a povrede, trovanja i posledice spoljnih faktora nalaze na
visokom trećem mestu. Ovaj podatak govori da je neophodno multisektorskom
saradnjom smanjiti stopu povređ ivanja kod
predš kolske i š kolske dece u
Plandiš tu.
Oboljevanje žena u opš tini Plandiš te određ uju bolesti mokraćno-polnog
sistema, zarazne i parazitarne bolesti i tumori.
78
BOLNIČ KI MORBIDITET U JUŽ NOBANATSKOM OKRUGU U 2011.
GODINI
U dve opš te bolnice (Opš ta bolnica Panč evo i Opš ta bolnica“ Vrš ac” iz
Vrš ca), kapaciteta od 950 standardnih bolnič kih postelja, ostvareno je tokom
2011. godine 28.253 epizoda bolnič kog leč enja.
Analizirajući bolnič ki morbiditet, na osnovu individualnih izveš taja koje
dostavljaju stacionarne zdravstvene ustanove, može se zaključ iti, da je u Opš toj
bolnici Vrš ac (gravitaciono područ je 106.956 stanovnika) tokom 2011. godine
najveći broj pacijenata leč en od bolesti sistema za varenje, zatim slede bolesti
sistema krvotoka, bolesti mokraćno-polnog sistema, potom tumori, a na petom
mestu su bolesti sistema za disanje.
Procentualna uč
estalost pet najč
ešć ih oboljenja u bolnič
kom morbiditetu u
Opštoj bolnici Vršac
u 2011. godini
20%
28%
17%
8%
10%
17%
Bolesti sistema za varenje
Bolesti sistema krvotoka
Bolesti mokrać no-polnog sistema
Tumori
Bolesti sistema za disanje
ostalo
U Opš toj bolnici Panč evo (gravitaciono područ je 206.981 stanovnika) u
2011. godini najveći broj pacijenata leč en je od bolesti mokraćno-polnog sistema,
tumora, bolesti sistema za varenje na trećem, bolesti sistema krvotoka na č etvrtom, dok
peto mesto zauzimaju bolesti sistema za disanje.
79
Procentualna uč
estalost pet najč
ešć ih grupa oboljenja i stanja u bolnič
kom
morbiditetu u Opštoj bolnici Panč
evo u 2011. godini
15%
31%
15%
11%
14%
14%
Bolesti mokrać no-polnog sistema
Tumori
Bolesti sistema za varenje
Bolesti sistema krvotoka
Bolesti sistema za disanje
ostalo
Analizirajući specifič ne stope najč eš ćih grupa bolesti pacijenata leč enih u ove
dve bolnice, uoč ava se da su specifič ne stope oboljevanja kod bolesti sistema krvotoka,
kod bolesti sistema za varenje, bolesti mokraćno-polnog sistema, tumora i bolesti
sistema za disanje veće u Opš toj bolnici u Panč evu nego u Opš toj bolnici u Vrš cu.
80
Zastupljenost najčešć ih grupa bolesti u bolničkom morbiditetu u Opštoj bolnici u Vršcu i
Opštoj bolnici u Pančevu u 2011. godini izraž en u stopama na 100 000 stanovnika
3000
2411,0
2500
2000
1677,9
1202,3
1500
1198,9
1000
1044,3
1178,5
1016,2
1088,0
1066,5
817,4
624,6
498,0
500
0
Bolesti sistema
krvotoka
Bolesti sistema za
varenje
Bolesti mokrać nopolnog sistema
Tumori
Bolesti sistema za
disanje
Vrš ac
ostalo
Pančevo
Kao jedan od pokazatelja kvaliteta rada bolnica izrač unava se i stopa
bolnič kog letaliteta koja u 2011. godini iznosi 3 za Opš tu bolnicu Panč evo i 2,3 za
Opš tu bolnicu Vrš ac.
81
Zastupljenost deset najčešć ih bolesti u bolničkom morbiditetu u Opštoj bolnici u Vršcu u
2011. godini izraž en u stopama na 100 000 stanovnika
250
199,8
200
147,8
150
144,2
126,8
124,1
111,3
111,3
110,4
110,4
104,9
100
Hyperplasia
prostatae
Arrhytmiae cordis
aliae
Angina pectoris
Hypertensio
arterialis essentialis
Diabetes mellitus ad
insulino
independens
Lymphadenitis non
specificata
Appendicitis acuta
Hernia inguinalis
Infarctus myocardii
acutus
0
Cholecystitis
50
Najč eš ća dijagnoza bolesti u bolnič kom morbiditetu Opš te bolnice u Vrš cu je
akutna upala žuč ne kese, dok je akutni infarkt miokarda na drugom mestu. Treće mesto
pripada preponskoj kili.
Zastupljenost deset najč
ešć ih bolesti u bolnič
kom morbiditetu u Opštoj bolnici u
Panč
evu u 2011. godini izraž en u stopama na 100 000 stanovnika
350
291,7
143,4
140,0
129,7
128,7
124,8
Dolor
abdominalis et
pelvicus
155,6
150
Asthma
bronchiale
201,6
200
Insufficientia
cordis
221,7
Infarctus cerebri
250
Pneumonia,
microorganismus
non specificatus
300
123,3
100
Dysplasia cervicis
uteri
Hernia inguinalis
Cholecystitis
Infarctus
myocardii acutus
0
Neoplasma
malignum vesciae
urinariae
50
82
Na prvom mestu u bolnič kom morbiditetu Opš te bolnice u Panč evu u 2011.
godini nalazi se maligni tumor mokraćne beš ike, zatim sledi akutni infarkt miokarda i
na trećem mestu akutna upala žuč ne kese.
U tri specijalne bolnice (Specijalna bolnica za psihijatrijske bolesti “ Dr
Slavoljub Bakalović” iz Vrš ca, Specijalna bolnica za psihijatrijske bolesti “ Kovin” iz
Kovina i Specijalna bolnica za plućne bolesti “ Dr Budislav Babić“ iz Bele Crkve),
ukupnih posteljnih kapaciteta od 2100 bolnič kih postelja, proseč na dužina leč enja je
tokom 2011. godine iznosila proseč no 107 dana.
Proseč na dnevna zauzetost posteljnog fonda u specijalnim bolnicama na
teritoriji Južnobanatskog okruga bila je 74%. Tokom 2011. godine po jednoj bolnič koj
postelji bilo je proseč no 2 leč ena pacijenta.
U Specijalnoj bolnici za psihijatrijske bolesti “ Dr Slavoljub Bakalović” iz
Vrš ca stopa letaliteta iznosila je u predhodnoj godini 23, u Specijalnoj bolnici za
psihijatrijske bolesti “ Kovin” iz Kovina 10, a u Specijalnoj bolnici za plućne bolesti
“ Dr Budislav Babić” iz Bele Crkve 27.
83
ZDRAVSTVENI RADNICI U ZDRAVSTVENIM USTANOVAMA NA TERITORIJI JUŽNOBANATSKOG
OKRUGA U 2011. GODINI
R.
br
ZDRAVSTVENA
USTANOVA
l ekari
opš te
prakse
lekari
ostali sa
lekari
na
stomatolozi farmaceuti vi sokom
specijalisti
specijal.
šs
zdrav.
radnici
sa
viš om i
sr ed.š s
zdrav.
radnici
sa
niž om
šs
ukupno
1
DZ Alibunar
18
5
7
7
1
78
2
3
DZ Bela Crkva
DZ Vrš ac
Opš ta bolnica
Vrš ac
13
1
8
6
1
56
85
28
3
27
12
4
12 2
196
1
21
67
27 2
363
5
DZ Kovačica
17
2
14
6
4
1
93
137
6
DZ Kovin
16
4
22
9
5
2
10 4
162
7
8
DZ Opovo
DZ Pančevo
Opš ta bolnica
Pančevo
4
9
10 DZ Plandiš te
11
12
13
14
15
16
SBPB "Dr Budislav
Babić" Bela Crkva
SBPB "Dr
Slavoljub
Bakalović" Vrš ac
SBPB"Kovin"
Kovin
Apoteka Vrš ac
Apoteka Pančevo
Zavod za javno
zdravlje Pančevo
17 UKUPNO
4
2
120
7
2
8
3
1
38
59
42
8
73
43
3
7
34 4
520
5
33
172
2
8
65 7
877
2
1
39
59
64
78
8
6
3
2
3
8
1
7
9
23
1
3
11
22
4
19 7
7
20 1
244
17
47
27
87
81
10
40
3
1
12
170
103
469
89
2
7
56
77
43
2387
15
15
256
3351
Na teritoriji Južnobanatskog okruga, postoji 8 samostalnih domova zdravlja
(Dom zdravlja Alibunar, Dom zdravlja Bela Crkva, Dom zdravlja Vrš ac, Dom zdravlja
Kovač ica, Dom zdravlja Kovin, Dom zdravlja Opovo, Dom zdravlja Panč evo i Dom
zdravlja „ 1. Oktobar“ Plandiš te), 2 samostalne apoteke (Apoteka Vrš ac i Apoteka
Panč evo), 2 opš te bolnice (Opš ta bolnica Vrš ac i Opš ta bolnica Panč evo) i 3 specijalne
bolnice (Specijalna bolnica za plućne bolesti „ Dr Budislav Babić“ Bela Crkva,
Specijalna bolnica za psihijatrijske bolesti „ Dr Slavoljub Bakalović“ Vrš ac, Specijalna
bolnica za psihijatrijske bolesti „ Kovin“ Kovin).
Ukupan posteljni fond iznosi 3050 bolnič kih postelja koje su raspoređ ene u
opš tim (Opš ta bolnica Vrš ac sa 290, Opš ta bolnica Panč evo sa 660 postelja) i
specijalnim bolnicama (Specijalna bolnica za plućne bolesti „ Dr Budislav Babić“ Bela
Crkva sa 200, Specijalna bolnica za psihijatrijske bolesti „ Dr Slavoljub Bakalović“
Vrš ac sa 900, Specijalna bolnica za psihijatrijske bolesti „ Kovin“ Kovin sa 1000
postelja). Broj postelja u opš tim bolnicama je 3 postelje na 1000 stanovnika.
U 2011. godini, na teritoriji Južnobanatskog okruga, po podacima sa kojima
raspolaže Zavod za javno zdravlje Panč evo, postoji ukupno registrovanih: 142 privatne
zdravstvene ustanove, a od toga 38 lekarskih ordinacija, 65 stomatološ kih ordinacija, 32
apoteke i 7 laboratorija.
85
U tabeli je dat pregled broja i strukture zdravstvenih radnika u zdravstvenim
ustanovama na teritoriji Južnobanatskog okruga.
Stanje u pogledu zdravstvenih radnika može se bolje sagledati ako se izrazi u
relativnim vrednostima. U 2011. godini na 1 lekara bilo je 402 stanovnika, na 1
stomatologa 3352 stanovnika, na 1 diplomiranog farmaceuta 3875 stanovnika, na 1
zdravstvenog radnika sa viš om i srednjom struč nom spremom 125 stanovnika. S
obzirom da su specijalne bolnice organizovane za leč enje bolesnika iz cele Republike
Srbije, kadar u ovim ustanovama nismo rač unali na stanovniš tvo Južnobanatskog
okruga.
KORIŠ Ć ENJE PRIMARNE ZDRAVSTVENE ZAŠ TITE
Obezbeđenost
Obezbeđ enost dece predš kolskog uzrasta doktorima medicine je najpovoljnija u
Domu zdravlja Plandiš te (577 dece na jednog doktora), a najnepovoljnija u Domu
zdravlja Vrš ac (1283 dece na 1 doktora medicine). Normativ za ovu oblast
zdravstvene zaš tite je 1 doktor medicine i 1 zdravstveni radnik sa višom
odnosno srednjom struč
nom spremom na 850 dece, š to znač i da obezbeđ enost
predš kolske dece specijalistima pedijatrije u primarnoj zdravstvenoj zaš titi, nije
zadovoljavajuća u Domu zdravlja Vrš ac.
Broj dece predškolskog uzrasta na jednog doktora medicine u oblasti zdravstvene zaštite dece predškolskog uzrasta u
2011. godini, po opštinama, na teritoriji Junobanatskog okruga
D.Z. Plandište
577
D.Z.Panč
evo
891
D.Z. Opovo
772
D.Z. Kovin
758
878
D.Z. Kovač
ica
D.Z.Vršac
1283
D.Z Bela Crkva
602
D.Z Alibunar
657
0
200
400
600
800
1000
1200
1400
Obezbeđ enost dece š kolskog uzrasta doktorima medicine je najpovoljnija u Domu
zdravlja Panč evo (1311 dece na jednog doktora), a najnepovoljnija u Domu zdravlja
Alibunar (2998 dece na jednog doktora). Normativ za ovu oblast zdravstvene zaš tite
je 1 doktor medicine i 1 zdravstveni radnik sa višom odnosno srednjom
struč
nom spremom na 1500 dece, š to znač i da obezbeđ enost dece š kolskog
uzrasta specijalistima pedijatrije u primarnoj zdravstvenoj zaš titi nije
zadovoljavajuća u Domu zdravlja Alibunar, Kovač ica i Kovin.
86
Broj dece školskog uzrasta na jednog doktora medicine u oblasti zdravstvene zaštite dece školskog uzrasta u 2011.
godini, po opštinama, na teritoriji Juž nobanatskog okruga
D.Z. Plandište
1533
D.Z.Panč
evo
1311
D.Z. Opovo
1501
D.Z. Kovin
2824
D.Z. Kovačica
1886
D .Z.Vršac
1376
D.Z Bela Crkva
1334
D.Z Alibunar
2998
0
500
1000
1500
2000
2 500
3000
3500
Obezbeđ enost žena doktorima medicine je najpovoljnija u Domu zdravlja Bela
Crkva (3751 žena na jednog doktora), a najnepovoljnija u Domu zdravlja Alibunar
(8679 žena na jednog doktora medicine). Normativ za ovu oblast zdravstvene
zaš tite je 1 doktor medicine i 1 zdravstveni radnik sa višom odnosno srednjom
struč
nom spremom na 6500 ž ena, š to znač i da obezbeđ enost žena specijalistima
ginekologije u primarnoj zdravstvenoj zaš titi nije zadovoljavajuća u Domu zdravlja
Alibunar, Kovin i Panč evo.
Broj ž ena na jedno g doktora m edicine u oblasti zdravstvene zaštite ž ena u 2011 . godini, po opštinama , na teritoriji
Juž nobanatskog okruga
D.Z. Plandište
4992
D.Z.Pančevo
7292
D.Z. Opovo
4390
D.Z. Kovin
7364
D.Z. Kovač
ica
5523
D.Z.V ršac
5264
D.Z Bela Crkva
3751
D.Z Alibunar
8 679
0
1 000
2000
3000
4000
5000
6000
7000
8 000
9000
10000
Obezbeđ enost odraslog stanovniš tva doktorima medicine je najpovoljnija u Domu
zdravlja Opovo (913 odraslih stanovnika na jednog doktora medicine), a
najnepovoljnija u Domu zdravlja Bela Crkva (2055 odraslih stanovnika na jednog
87
doktora). Normativ za ovu oblast zdravstvene zaš tite je 1 doktor medicine i 1
zdravstveni radnik sa višom odnosno srednjom struč
nom spremom na 1600
odraslih stanovnika, š to znač i da obezbeđ enost odraslog stanovniš tva doktorima
medicine u primarnoj zdravstvenoj zaš titi nije zadovoljavajuća u Domu zdravlja
Bela Crkva i Panč evo.
Broj od raslog st anovništ va na jed nog doktora medicine u oblasti opšt e med icine u 2011. godini, po opštinama, n a
teritoriji Juž nobanatskog okruga
D.Z. Plan dište
9 44
D .Z.Panč
evo
1730
D.Z. Opovo
913
D .Z. Kovin
1633
D.Z. Kovač
ica
1487
D.Z.Vršac
1493
D .Z Bela Crkva
205 5
D.Z Alibunar
970
0
500
1000
1500
2000
2500
Obezbeđ enost stanovniš tva doktorima stomatologije je najpovoljnija u Domu
zdravlja Opovo (2623 stanovnika na jednog doktora stomatologije), a
najnepovoljnija u Domu zdravlja Vrš ac i Kovač ica (4378 i 4390 stanovnika na
jednog doktora stomatologije). Normativ za ovu oblast zdravstvene zaš tite je 1
doktor stomatologije na 1500 dece i 1 doktor stomatologije na 10.000 odraslih
stanovnika. Obezbeđ enost stanovniš tva doktorima stomatologije nije
zadovoljavajuća u Domu zdravlja Kovin.
Broj stanovnika na jednog doktora stomatologije u oblasti sto matološke zdra vstvene zaštitu u 2011. godini, po
opštinama, na teritoriji J už nobanatskog okruga
D.Z. Plandište
3849
D .Z.Panč
evo
2716
D.Z. Opovo
2623
D .Z. Kovin
3965
D.Z. Kovač
ica
4390
D.Z.Vršac
4378
3652
D .Z Bela Crkva
D.Z Alibunar
2972
0
500
1000
1500
20 00
2500
3000
350 0
4000
4500
5000
88
Obezbeđ enost stanovniš tva patronažnim sestrama je najpovoljnija u Domu zdravlja
Alibunar (4160 stanovnika na jednu patronažnu sestru), a najnepovoljnija u Domu
zdravlja Panč evo (10.413 stanovnika na jednu patronažnu sestru). Normativ za ovu
oblast zdravstvene zaš tite je 1 patronaž na sestra na 5000 stanovnika, š to znač i da
je obezbeđ enost stanovniš tva patronažnim sestrama u primarnoj zdravstvenoj zaš titi
zadovoljavajuća. Dom zdravlja Panč evo u izveš tajnim obrascima ne prikazuje
patronažne sestre koje rade u zdravstvenim stanicama po naseljenim mestima već
samo one koje rade u gradu, tako da njihova obezbeđ enost nije realna.
Broj stanovnika na jednu patronaž nu sestru u oblasti polivalentne patronaž e u 2011. godini, po opštinama, na
teritoriji Južnobanatskog okruga
D.Z. Plandište
5774
D.Z.Panč
evo
10413
D.Z. Opovo
5247
D.Z. Kovin
5098
D.Z. Kovač
ica
5268
D.Z.Vršac
5253
D.Z Bela Crkva
4565
D.Z Alibunar
4160
0
2000
4000
6000
8000
10000
12000
Obezbeđ enost stanovniš tva diplomiranim farmaceutima je najpovoljnija u Apoteci
Panč evo (3288 stanovnika na jednog diplomiranog farmaceuta), a najnepovoljnija u
Domu zdravlja Opovo (10.493 stanovnika na jednog diplomiranog farmaceuta).
Normativ za ovu oblast zdravstvene zaš tite je 1 diplomirani farmaceut i 1
farmaceutski tehič
ar na 10.000 stanovnika, š to znač i da je obezbeđ enost
stanovniš tva diplomiranim farmaceutima u primarnoj zdravstvenoj zaš titi
zadovoljavajuća.
89
Broj stanovnika na jednog diplomiranog farmaceuta u primarnoj zdravst venoj zaštiti u 2011. godini, po opštinama,
na terit oriji Juž nobanatskog okruga
D.Z. Plandište
5774
Apoteka Pančevo
3288
D.Z. Opovo
10493
D.Z. Kovin
8921
D .Z. Kova č
ica
6586
Apoteka Vršac
5253
D.Z Bela Crkva
9129
D.Z A libunar
5201
0
2000
4000
60 00
8000
10000
12000
Obezbeđ enost radno aktivnog stanovniš tva doktorima medicine je najpovoljnija u
Domu zdravlja Kovin (1610 radnika na jednog doktora medicine), a najnepovoljnija
u Domu zdravlja Vrš ac (4141 radnik na jednog doktora medicine). Normativ za ovu
oblast zdravstvene zaš tite je 1 doktor medicine i 2 medicinska tehič
ara na 3000
zaposlenih radnika, š to znač i da obezbeđ enost radno aktivnog stanovniš tva
doktorima medicine u primarnoj zdravstvenoj zaš titi nije zadovoljavajuća u Domu
zdravlja Vrš ac gde jedan specijalista medicine rada obavlja dužnost direktora doma
zdravlja, Napominjemo da bi specifič nu zdravstvenu zaš titu radnika trebalo da
sprovode specijalisti medicine rada. U Službama medicine rada u Domu zdravlja
Panč evo, Domu zdravlja Vrš ac i Domu zdravlja Kovin rade specijalisti medicine
rada, dok u Domu zdravlja Alibunar i Domu zdravlja Bela Crkva rade lekari opš te
medicine kao izabrani lekari. Dom zdravlja Kovač ica i Dom zdravlja Opovo nemaju
službu medicine rada, a u Domu zdravlja Plandiš te usluge doktora medicine koji
radi u medicini rada kao izabrani lekar su pripojene zdravstvenoj zaš titi odraslog
stanovniš tva.
90
Broj zaposlenih na jednog doktora medicine u oblasti medicine rada u 2011.
godini, po opštinama, na teritoriji Juž nobanatskog okruga
D.Z.Panč
evo
2993
D.Z. Kovin
1610
D.Z.Vršac
4141
D.Z Bela Crkva
2341
D.Z Alibunar
2397
0
500
1000
1500
2000
2500
3000
3500
4000
4500
Obezbeđ enost odraslog stanovniš tva specijalistima interne medicine je
najpovoljnija u Domu zdravlja Kovač ica (13.171 stanovnik na jednog doktora
medicine specijalistu interne medicine), a najnepovoljnija u Domu zdravlja
Alibunar (20.802 stanovnika na jednog doktora medicine specijalistu interne
medicine). Normativ za ovu oblast zdravstvene zaš tite je 1 doktor medicine i 2
medicinska tehič
ara na 20.000 odraslih stanovnika, š to znač i da je obezbeđ enost
odraslog stanovniš tva specijalistima interne medicine u primarnoj zdravstvenoj
zaš titi zadovoljavajuća. Dom zdravlja Vrš ac i Dom zdravlja Panč evo nemaju ovu
specijalistič ku službu u svom sastavu.
91
Broj odraslog stanovništva na jednog doktora medicine u oblasti interne
medicine u 2011. godini, po opštinama, na teritoriji Juž nobanatskog
okruga
D.Z. Plandište
11548
D.Z. Kovin
17843
D.Z. Kovač
ica
13171
D.Z Bela Crkva
18258
D.Z Alibunar
20802
0
5000
10000
15000
20000
25000
Obezbeđ enost stanovniš tva biohemič arima u laboratoriji je najpovoljnija u Domu
zdravlja Bela Crkva (83.760 analiza na jednog biohemič ara), a najnepovoljnija u
Domu zdravlja Panč evo (280.634 analiza na jednog biohemič ara). Dom zdravlja
Opovo i Plandiš te nemaju biohemič are u laboratoriji, a Dom zdravlja Vrš ac nema ni
laboratoriju, većse laboratorijska dijagnostika obavlja u laboratoriji Opš te bolnice
Vrš ac. Normativ za ovu oblast zdravstvene zaš tite je 1 biohemič
ar i 6
laboratorijskih tehič
ara do 120.000 analiza, š to znač i da obezbeđ enost
stanovniš tva biohemič arima u primarnoj zdravstvenoj zaš titi nije zadovoljavajuća u
Domu zdravlja Panč evo.
Proseč
an broj urađenih analiza na jednog biohemi č
ara u laboratoriji u
2011. godini, po opštinama, na teritoriji Ju ž nobanatskog okruga
D.Z.Panč
evo
280634
D.Z. Kovin
177765
D.Z. Kovač
ica
95719
D.Z Bela Crkva
83760
D.Z Alibunar
116325
0
50000
100000
150000
200000
250000
300000
92
Obezbeđ enost stanovniš tva specijalistima radiologije je najpovoljnija u Domu
zdravlja Bela Crkva (9129 stanovnika na jednog specijalistu radiologije), a
najnepovoljnija u Domu zdravlja Panč evo (41.651 stanovnik na jednog radiologa).
Dom zdravlja Opovo i Plandiš te nemaju specijalistu radiologije, a Dom zdravlja
Vrš ac nema ni službu, već se radiološ ka dijagnostika obavlja u Opš toj bolnici
Vrš ac. Normativ za ovu oblast zdravstvene zaš tite je 1 specijalista radiologije i 2
radiološka tehič
ara na 50.000 stanovnika, š to znač i da je obezbeđ enost
specijalistima radiologije u domovima zdravlja, zadovoljavajuća.
Broj stanovnika na jednog radiologa u oblasti radiološke dijagnostike u
2011. godini, po opštinama, na teritoriji Juž nobanatskog okruga
D.Z.Panč
evo
41651
D.Z. Kovin
35685
D.Z. Kovač
ica
26342
D.Z Bela Crkva
9129
0
5000
10000 15000 20000 25000 30000 35000 40000 45000
Obezbeđ enost stanovniš tva specijalistima pneumoftiziologije je povoljnija u Domu
zdravlja Alibunar (20.802 stanovnika na jednog specijalistu pneumoftiziologije) od
Doma zdravlja Kovač ica (26.342 stanovnika na jednog pneumoftiziologa). Dom
zdravlja Bela Crkva, Vrš ac, Opovo, Panč evo i Plandiš te nemaju u delatnosti oblast
pneumoftiziologije, a pneumoftiziolog iz Doma zdravlja Kovin je otiš ao u penziju.
Normativ za ovu oblast zdravstvene zaš tite je 1 specijalista pneumoftiziologije i 2
medicinske sestre-tehič
ara na 40.000 stanovnika, š to znač i da je obezbeđ enost
stanovniš tva specijalistima pneumoftiziologije u primarnoj zdravstvenoj zaš titi
Južnobanatskog okruga, zadovoljavajuća.
93
Broj stanovnika na jednog doktora medicine u oblasti pneumoftiziološke
zaštite u 2011. godini, po opštinama, na teritoriji Juž nobanatskog okruga
D.Z. Kovač
ica
26342
D.Z Alibunar
20802
0
5000
10000
15000
20000
25000
30000
Optereć enost
Opterećenost doktora medicine u oblasti zdravstvene zaš tite dece predš kolskog
uzrasta je najveća u Domu zdravlja Kovač ica (9249 poseta na jednog doktora), a
najmanja u Domu zdravlja Plandiš te (4939 poseta na 1 doktora medicine). Normativ
za ovu oblast zdravstvene zaš tite je 6300 poseta na 1 doktora medicine, š to znač i
da je opterećenost doktora iznad predviđ enih standarda u Domu zdravlja Vrš ac,
Kovač ica, Kovin i Panč evo. Ova opterećenost nije realna jer su u izveš tajima
prikazane i posete dece koje su obavljene kod doktora medicine u Službi opš te
medicine.
Pr ose č
an b roj p oset a n a j ed nog dok tora me dicin e u oblasti z dr avstve ne
zašt it e p re dškolske d ec e u 2011. god in i, po opšt in ama, n a te rito riji
Juž nob anat skog okru ga
D.Z . Pland išt e
4939
D.Z.P ančevo
8835
D.Z . Op ovo
5687
D.Z. K ovin
7 244
D .Z. K ovačica
924 9
D.Z .Vr šac
7669
D.Z B e la Cr kva
5322
D.Z A lib un ar
5849
0
200 0
4000
6000
8000
10000
94
Opterećenost doktora medicine u oblasti zdravstvene zaš tite dece š kolskog uzrasta
je najveća u Domu zdravlja Alibunar (15.014 poseta na jednog doktora), a najmanja
u Domu zdravlja Vrš ac (4138 poseta na 1 doktora medicine). Normativ za ovu
oblast zdravstvene zaš tite je 6300 poseta na 1 doktora medicine, š to znač i da je
opterećenost doktora iznad predviđ enih standarda u Domu zdravlja Alibunar, Kovin
i Panč evo. Ova opterećenost nije realna jer su u izveš tajima prikazane i posete dece
koje su obavljene kod doktora medicine u Službi opš te medicine.
Prosečan broj poseta na jednog doktora medicine u oblasti zdravstvene
zaštite školske dece i om ladine u 2011. godini, po opštinama, na
teritoriji Juž nobanatskog okruga
624 4
D.Z. Plandište
7150
D.Z.Pančevo
4304
D.Z. Opovo
1169 7
D.Z. Kovin
6751
D.Z. Kovač
ica
4138
D.Z.V ršac
6549
D.Z Bela C rkva
15014
D.Z Alibunar
0
2000
4000
6000
8000
10000
12000 14 000 16000
Opterećenost doktora medicine u oblasti zdravstvene zaš tite odraslog stanovniš tva
je najveća u Domu zdravlja Kovač ica (7828 poseta na jednog doktora), a najmanja
u Domu zdravlja Vrš ac (4659 poseta na 1 doktora medicine). Normativ za ovu
oblast zdravstvene zaš tite je 7350 poseta na 1 doktora medicine, š to znač i da je
opterećenost doktora iznad predviđ enih standarda u Domu zdravlja Bela Crkva i
Kovač ica. Ova opterećenost nije realna jer u izveš tajima nisu prikazane posete dece
koje su obavljene kod doktora medicine u Službi opš te medicine.
95
Proseč
an b roj p oseta na je dn og dok tora med icine u ob lasti op šte
me dic in e u 2011. god ini, po opšt inama, n a t er it oriji Juž nob anat sk og
okr uga
D.Z. Pland ište
594 0
D.Z.Pančevo
7391
D.Z. Opovo
5435
D.Z. K ovin
6186
D.Z . K ovač
ica
7828
D.Z.V ršac
4659
D.Z B ela Cr kva
7777
D.Z Alib un ar
5633
0
1000
2000
3000
400 0
50 00
6000
7000
8000
9000
Opterećenost doktora medicine u oblasti zdravstvene zaš tite radno aktivnog
stanovniš tva je najveća u Domu zdravlja Bela Crkva (10.219 poseta na jednog
doktora), a najmanja u Domu zdravlja Panč evo (4807 poseta na 1 doktora
medicine). Radi se o kurativnim posetama doktoru medicine kao izabranom lekaru.
Normativ za ovu oblast zdravstvene zaš tite je 7350 poseta na 1 doktora medicine,
š to znač i da je opterećenost doktora iznad predviđ enih standarda u Domu zdravlja
Bela Crkva.
Pro se č
an b roj p oseta n a je dn og dok tora m ed icine u o blasti m e dic in e rad a
u 20 11. godin i, p o o pštin am a, na te ritor ij i Ju ž n oban atskog okr uga
D.Z. Pančevo
4807
D.Z. K ovin
7215
D.Z.V ršac
6180
D. Z B ela C rkva
10219
D.Z Alib un ar
4812
0
2000
4000
6000
8000
1000 0
1 2000
96
Opterećenost doktora medicine u oblasti zdravstvene zaš tite žena je najveća u
Domu zdravlja Kovin (7181 poseta na jednog specijalistu ginekologije), a najmanja
u Domu zdravlja Bela Crkva (2056 poseta na 1 doktora medicine). Normativ za ovu
oblast zdravstvene zaš tite je 6300 poseta na 1 doktora medicine, š to znač i da je
opterećenost doktora iznad predviđ enih standarda u Domu zdravlja Kovin.
Prose č
an b roj p ose ta na je dn og d okt ora med icine u ob lasti z dr avstven e
z aštite ž e na u 2011. god ini, po op št inama, n a t er it oriji Juž nob anat skog
ok ru ga
D.Z. Plan dište
3756
D.Z.Pančevo
4704
D.Z. O povo
3975
D.Z. K ovin
7181
D.Z . K ovač
ica
2581
D.Z.V ršac
2455
2056
D.Z B ela C rkva
6363
D.Z Alib un ar
0
1000
2 000
3000
4000
5000
60 00
7000
8000
Opterećenost doktora stomatologije prvim i ponovnim posetama u oblasti
stomatološ ke zdravstvene zaš tite je najveća u Domu zdravlja Bela Crkva (3768
poseta na jednog doktora stomatologije), a najmanja u Domu zdravlja Plandiš te
(1402 posete na 1 doktora stomatologije). Normativ za ovu oblast zdravstvene
zaš tite je 1640 do 3075 poseta na 1 doktora stomatologije, š to znač i da je
opterećenost doktora stomatologije u okviru i iznad predviđ enih standarda, izuzev
Doma zdravlja Plandiš te gde je opterećenost ispod propisanih normativa.
97
Pr osečan br oj p oset a j ed nog dok tor a me dicin e u oblasti st omatološke
z dr avstven e zašt it e u 2011. god in i, po opšt in ama, na te ritor iji
Juž n oban atsk og ok ru ga
D .Z. Pla nd išt e
1402
D.Z.Pan č
e vo
2168
D .Z. Op ovo
1711
D.Z . K ovin
3 730
D.Z. Kovačic a
2686
D .Z.Vr ša c
2760
D.Z B e la Crk va
376 8
D.Z Alibu na r
1690
0
500
1000
150 0
2000
2500
30 00
3500
4000
Opterećenost doktora medicine u oblasti internistič ke zdravstvene zaš tite je najveća
u Domu zdravlja Plandiš te (4515 poseta na jednog doktora), a najmanja u Domu
zdravlja Kovač ica (2663 poseta na 1 doktora medicine). Normativ za ovu oblast
zdravstvene zaš tite je 5250 poseta na 1 doktora medicine, š to znač i da je
opterećenost specijalista interne medicine u primarnoj zdravstvenoj zaš titi ispod
predviđ enih standarda.
P ro s eča n b ro j p o se ta na je dn o g d o kto r a m ed ici ne u
o b la s ti i nte rn e m ed ici ne u 2 0 1 1 . g o d i ni , po o p štin a m a ,
n a teri to riji J už no b a n a tsk o g o k ru g a
45 15
D . Z. P lan dište
342 6
D . Z. K o v in
D .Z . K o v a čica
2663
2 978
D . Z B ela C rkv a
28 23
D . Z A lib un a r
0
10 00
2000
3 000
4000
50 00
98
Opterećenost medicinskih sestara u polivalentnoj patronaži je najveća u Domu
zdravlja Panč evo (1582 posete na 1 patronažnu sestru), a najmanja u Domu zdravlja
Kovač ica (798 poseta na 1 patronažnu sestru). Normativ za ovu oblast zdravstvene
zaš tite je 1435 poseta na 1 patronaž nu sestru š to znač i da je opterećenost
patronažnih sestara iznad predviđ enih standarda u Domu zdravlja Panč evo i
Plandiš te. Dom zdravlja Panč evo ne prikazuje u izveš tajima patronažne sestre koje
rade u zdravstvenim stanicama po naseljenim mestima pa njihova prikazana
opterećenost nije realna.
Prose č
an b roj p ose ta po pat ron až n oj sestr i u ob last i pat ron až e u 2011.
g odini, p o op štinama, na ter itorij i Juž nob an atskog okr uga
D.Z . Pland išt e
15 69
D.Z.P ančevo
1 582
D.Z . Op ovo
1129
D.Z. K ovin
1341
D .Z. K ovačica
798
D.Z .Vr šac
1405
D.Z B e la Cr kva
1387
D.Z A lib un ar
900
0
200
400
600
800
1000
1200
1400
1600
1800
Opterećenost doktora medicine u oblasti radiološ ke dijagnostike je najveća u Domu
zdravlja Panč evo (6287 poseta na jednog doktora), a najmanja u Domu zdravlja Bela
Crkva (1686 poseta na 1 doktora medicine). Normativ za ovu oblast zdravstvene zaš tite
je 6000 klasič
nih usluga rendgen dijagnostike i 2940 UZ usluga na 1 doktora
medicine, š to znač i da je opterećenost doktora ispod predviđ enih standarda u Domu
zdravlja Bela Crkva i Kovač ica.
99
Proseč
an broj poseta po radiologu u oblasti radiološke zdravstvene zaštite u 2011. godini, po
opštinama, na teritoriji Južnobanatskog okruga
D.Z.Panč
evo
6287
D.Z. Kovin
5900
D.Z. Kovač
ica
4630
1686
D.Z Bela Crkva
0
1000
2000
3000
4000
5000
6000
7000
Opterećenost doktora medicine u oblasti pneumoftiziološ ke zdravstvene zaš tite je
veća u Domu zdravlja Kovač ica (1868 poseta na jednog doktora), od Doma zdravlja
Alibunar (1364 posete na 1 doktora medicine). Normativ za ovu oblast zdravstvene
zaš tite je 5250 poseta na 1 doktora medicine, š to znač i da je opterećenost
specijalista pneumoftiziologije u primarnoj zdravstvenoj zaš titi ispod predviđ enih
standarda.
Proseč
an broj poseta na jednog doktora medicine u oblasti pneumoftiziološke zaštite u 2011.
godini, po opštinama, na teritoriji Južnobanatskog okruga
D.Z. Kovač
ica
1868
D.Z Alibunar
1364
0
200
400
600
800
1000
1200
1400
1600
1800
2000
100
Korišć enje
Broj prvih i ponovnih poseta u oblasti zdravstvene zaš tite predš kolske dece je
najveći u Domu zdravlja Kovač ica i Panč evo (8 pregleda po detetu), a najmanji u
Domu zdravlja Vrš ac (5 pregleda po detetu).
Proseč
an broj prvih i ponovnih poseta doktoru medicine na jedno dete predškolskog uzrasta u 2011. godini, po
opštinama, na teritoriji Juž nobanatskog okruga
D.Z. Plandište
7
D.Z.Panč
evo
8
D.Z. Opovo
6
D.Z. Kovin
7
D.Z. Kovač
ica
8
D.Z.Vršac
5
D.Z Bela Crkva
7
D.Z Alibunar
8
0
1
2
3
4
5
6
7
8
9
Broj prvih i ponovnih poseta u oblasti zdravstvene zaš tite š kolske dece je najveći u
Domu zdravlja Alibunar i Domu zdravlja Panč evo (5 poseta po detetu), a najmanji u
Domu zdravlja Vrš ac (2 posete po detetu).
Proseč
an broj prvih i ponovnih poseta doktoru medicine na jedno dete školskog uzrasta u 2011.godini, po opštinama, na
teritoriji Juž nobanatskog okruga
D.Z. Plandište
4
D.Z.Panč
evo
5
D.Z. Opovo
2
D.Z. Kovin
4
D.Z. Kovač
ica
3
D.Z.Vršac
2
D.Z Bela Crkva
4
D.Z Alibunar
5
0
1
1
2
2
3
3
4
4
5
5
101
Broj prvih i ponovnih poseta u oblasti zdravstvene zaš tite žena je najveći u Domu
zdravlja Kovin (0,48 poseta po ženi starijoj od 15 godina), a najmanji u Domu
zdravlja Vrš ac (0,19 poseta po ženi starijoj od 15 godina).
Prosečan broj prvih i ponovnih poseta doktoru medicine na jednu osobu ž enskog pola od 15 godina i više u 2011. godini,po
opštinama, na teritoriji Juž nobanatski okrug
D.Z. Plandište
0,43
D.Z.Panč
evo
0,38
D.Z. Opovo
0,29
D.Z. Kovin
0,48
D.Z. Kovač
ica
0,26
D.Z.Vršac
0,19
D.Z Bela Crkva
0,29
D.Z Alibunar
0,30
0
0
0
0
0
1
1
Broj prvih i ponovnih poseta u oblasti zdravstvene zaš tite odraslog stanovniš tva je
najveći u Domu zdravlja Alibunar, Opovo i Plandiš te (6 poseta po jednom odraslom
stanovniku), a najmanji u Domu zdravlja Vrš ac (3 posete po odraslom stanovniku).
Proseč
an broj prvih i ponovnih poseta doktoru medicine u oblasti opšte medicine na jednog odraslog stanovnika u 2011.
g odini, po opštinama,
na teritoriji Južnobanatskog okruga
6
D.Z. Plandište
D.Z.Panč
evo
4
6
D.Z. Opovo
4
D.Z. Kovin
5
D.Z. Kovač
ica
D.Z.Vršac
3
4
D.Z Bela Crkva
6
D.Z Alibunar
0
1
2
3
4
5
6
7
102
Broj prvih i ponovnih poseta po jednom stanovniku u oblasti stomatološ ke
zdravstvene zaš tite je najveći u Domu zdravlja Bela Crkva i Kovin (1 poseta po
stanovniku), a najmanji u Domu zdravlja Plandiš te (0,4 posete po stanovniku).
Proseč
an broj poseta stomatologu na jednog stanovnika u 2011. godini,
po opštinama, na teritoriji Juž nobanatskog okruga
D.Z. Plandište
0,36
D.Z.Panč
evo
0,80
D.Z. Opovo
0,65
0,94
D.Z. Kovin
0,61
D.Z. Kovač
ica
0,53
D.Z.Vršac
1,03
D.Z Bela Crkva
0,57
D.Z Alibunar
0
0
0
1
1
1
1
Broj prvih i ponovnih poseta po jednom radno aktivnom stanovniku u oblasti
zdravstvene zaš tite radnika je najveći u Domu zdravlja Bela Crkva (5 poseta po
radniku), a najmanji u Domu zdravlja Alibunar (2 posete po radniku).
Proseč
an broj prvih i ponovnih poseta doktoru medicine na jednog
zaposlenog u oblasti medicine rada u 2011. godini, po opštinama, na
teritoriji Juž nobanatskog okruga
D.Z.Panč
evo
4
D.Z. Kovin
4
D.Z.Vršac
3
5
D.Z Bela Crkva
D.Z Alibunar
2
0
1
2
3
4
5
6
103
Broj analiza po jednom stanovniku u oblasti laboratorijske dijagnostike je najveći u
Domu zdravlja Panč evo (7 analiza po stanovniku), a najmanji u Domu zdravlja
Plandiš te (2 analize po stanovniku).
P r o s eč
a n br o j u ra đ en i h a na l iza na je dn o g s t a no v n i ka u la b o ra to ri ji
u 2 0 1 1 . g o dini, p o o p ština m a , n a ter ito rij i J už no b a na ts ko g o kr ug a
D . Z. P la n dište
1 ,6 0
7 ,0 1
D . Z. P a nčev o
2 ,4 6
D . Z. O po v o
4,98
D . Z. K o v in
D .Z . K o v a čica
3,63
4,59
D . Z B el a C rkv a
5,59
D . Z A lib un a r
0
1
2
3
4
5
6
7
8
Broj poseta po jednom stanovniku u oblasti radiološ ke dijagnostike je najveći u
Domu zdravlja Panč evo (0,61 poseta po stanovniku), a najmanji u Domu zdravlja
Kovin (0,17 poseta po stanovniku). Dom zdravlja Alibunar, Opovo i Plandiš te
nemaju specijalistu radiologije (angažovan je radiolog iz druge ustanove po
ugovoru o delu, a Dom zdravlja Vrš ac nema radiološ ku dijagnostiku većse ona za
potrebe primarne zdravstvene zaš tite obavlja u Službi radiološ ke dijagnostike Opš te
bolnice.
P r o s eča n br o j po s et a r a di o l o g u n a je dn o g st a no v n i ka u o bl a s ti
ra d i o lo šk e di ja g n o s ti ke u 2 0 1 1 . g o di ni , p o o p šti na m a , na ter i to r ij i
J u ž n o ba n a ts ko g o kr ug a
D . Z. P a nčev o
0,61
D . Z. K o v i n
D .Z . K o v a či ca
0,17
0,18
D . Z Be l a C r kv a
0,18
0,00
0 ,1 0
0,20
0 ,3 0
0,40
0,50
0 ,6 0
0,70
104
Broj prvih i ponovnih poseta po jednom stanovniku u oblasti pneumoftiziološ ke
zdravstvene zaš tite je 0,1 poseta po stanovniku, izuzev u Domu zdravlja Alibunar
gde je 0,07.
P rose č
an b roj p rvih i p ono vn ih po se ta dok toru m e dic in e na je dn o g
stan ovnika u o b last i pn eu m o ft iz iolo šk e zaštit e u 2011. godin i, p o
op ština m a, na te ritor ij i Ju ž n oba n atskog o kr uga
0 , 10
D . Z. K o vačic a
0 ,07
D .Z A libu na r
0,00
0,02
0,04
0 ,06
0,0 8
0,10
0 , 12
Broj poseta po jednom stanovniku u oblasti polivalentne patronaže je najveći u
Domu zdravlja Bela Crkva (0,30 poseta po stanovniku), a najmanji u Domu zdravlja
Kovač ica (0,15 poseta po stanovniku).
Prosečan broj pose ta patron až ne se str e n a jednog stanovnik a u oblast i
p atr onaž e u 2011. godini, po opšt in ama, na te rito riji Ju ž n oba natskog
okruga
D.Z . Pland išt e
0,27
D.Z.Pančevo
0,15
D.Z. Opovo
0,22
D.Z. K ovin
0,26
D .Z . Kova č
ica
0,15
D.Z .Vr šac
0,27
D.Z Be la Cr kva
0,30
D.Z A libun ar
0,00
0,22
0,05
0,10
0,15
0,20
0,25
0,30
0,35
105
Udeo preventivnih poseta u odnosu na ukupne u oblasti zdravstvene zaš tite dece
predš kolskog uzrasta je najveći u Domu zdravlja Kovin (25%), a najmanji u Domu
zdravlja Alibunar (15%).
Udeo preventivnih poseta u odnosu na ukupne, u oblasti zdravstvene zaštite dece predškolskog uzrasta u 2011.
godini, po opštinama,
na teritoriji Juž nobanatskog okruga
D.Z. Plandište
18,1
D.Z.Pančevo
18,3
D.Z. Opovo
21,9
D.Z. Kovin
24,8
D.Z. Kovač
ica
23,0
D.Z.Vršac
23,2
D.Z Bela Crkva
17,9
D.Z Alibunar
14,7
0,0
5,0
10,0
15,0
20,0
25,0
30,0
Udeo preventivnih poseta u odnosu na ukupne u oblasti zdravstvene zaš tite dece
š kolskog uzrasta je najveći u Domu zdravlja Vrš ac (23%), a najmanji u Domu
zdravlja Alibunar (8%).
U deo preventivnih poseta u udnosu na ukupne, u oblasti zdravstvene za štite školske dece i omladine u 2011. godine,
po opštinama, nateritoriji Juž no banatskog okruga
D.Z. Plandište
8,8
D.Z.Panč
evo
14,2
D.Z. Opovo
18,4
D.Z. Kovin
13,8
D.Z. Kovač
ica
12,9
D.Z.Vršac
23,2
D.Z Bela C rkva
1 5,0
D.Z Alibunar
8,3
0,0
5,0
10,0
15,0
20,0
25,0
106
Udeo preventivnih poseta u odnosu na ukupne u oblasti zdravstvene zaš tite žena je
najveći u Domu zdravlja Opovo (72%), a najmanji u Domu zdravlja Plandiš te
(49%).
Udeo preventivnih poseta u odnosu na ukupne u oblasti zdravstvene zaštite ž ena u 2011. godini, po opštinama, na
teritoriji Juž nobanatskog okruga
D.Z. Plandište
48,8
D.Z.Panč
evo
54,3
D.Z. Opovo
72,0
D.Z. Kovin
57,2
D.Z. Kovač
ica
56,5
D.Z.Vršac
68,2
D.Z Bela Crkva
56,8
D.Z Alibunar
61,2
0,0
10,0
20,0
30,0
40,0
50,0
60,0
70,0
80,0
Udeo preventivnih poseta u odnosu na ukupne u oblasti stomatološ ke zdravstvene
zaš tite je najveći u Domu zdravlja Opovo (60%), a najmanji u Domu zdravlja
Kovač ica (9%).
Udeo preventivnih poseta u odnosu na ukupne u oblasti stomatološke zdravstvene zaštite u 2011. godini, po
opštinama, na teritoriji Juž nobanatskog okruga
D.Z. Plandište
18,8
D.Z.Panč
evo
14,4
D.Z. Opovo
59,8
D.Z. Kovin
10,6
D.Z. Kovač
ica
8,6
D.Z.Vršac
19,4
D.Z Bela Crkva
15,1
D.Z Alibunar
17,7
0
10
20
30
40
50
60
70
107
Broj sistematskih pregleda u oblasti zdravstvene zaš tite predš kolske dece je najveći
u Domu zdravlja Kovač ica (1 pregled po detetu), a najmanji u Domu zdravlja
Alibunar (0,6 pregleda po detetu).
Proseč
an broj sistematskih pregleda na jedno dete predškolskog uzrasta u 2011. godini, po opštinama, na teritoriji
Južnobanatskog okruga
D.Z. Plandište
1,00
D.Z.Panč
evo
0,94
D.Z. Opovo
0,86
0,88
D.Z. Kovin
1,13
D.Z. Kovač
ica
0,84
D.Z.Vršac
0,87
D.Z Bela Crkva
0,60
D.Z Alibunar
0
0
0
1
1
1
1
Broj sistematskih pregleda u oblasti zdravstvene zaš tite š kolske dece je najveći u
Domu zdravlja Vrš ac (0,45 pregleda po detetu), a najmanji u Domu zdravlja
Alibunar (0,27 pregleda po detetu).
Proseč
an broj sistematskih pregleda na jedno dete školskog uzrasta u 2011.godini, po opštinama, na teritoriji
Juž nobanatskog okruga
0,29
D.Z. Plandište
0,30
D.Z.Panč
evo
D.Z. Opovo
0,28
D.Z. Kovin
0,28
0,32
D.Z. Kovač
ica
D.Z.Vršac
0,45
0,38
D.Z Bela Crkva
0,27
D.Z Alibunar
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
1
108
Broj sistematskih pregleda u oblasti zdravstvene zaš tite žena je najveći u Domu
zdravlja Kovin (0,14 pregleda po ženi), a najmanji u Domu zdravlja Panč evo (0,05
pregleda po ženi).
Proseč
an broj sistematskih pregleda na jednu osobu ž enskog pola od 15 godina i više u 2011. godini,po opštinama,
na teritoriji Juž nobanatski okrug
0,12
D.Z. Plandište
0,05
D.Z.Panč
evo
0,10
D.Z. Opovo
0,14
D.Z. Kovin
0,10
D.Z. Kovač
ica
0,12
D.Z.Vršac
0,09
D.Z Bela Crkva
0,06
D.Z Alibunar
0
0
0
0
0
0
0
0
0
Broj sistematskih pregleda u oblasti zdravstvene zaš tite odraslog stanovniš tva je
najveći u Domu zdravlja Opovo (0,22 pregleda po stanovniku), a najmanji u Domu
zdravlja Kovin (0,02 pregleda po stanovniku).
Proseč
an broj sistematskih pregleda u oblasti opšte medicine na jednog odraslog stanovnika u 2011. godini, po
opštinama, na teritoriji Juž nobanatskog okruga
D.Z. Plandište
0,09
D.Z.Panč
evo
0,03
D.Z. Opovo
0,22
D.Z. Kovin
0,02
D.Z. Kovač
ica
0,08
D.Z.Vršac
0,08
D.Z Bela Crkva
0,09
D.Z Alibunar
0,04
0
0
0
0
0
0
109
Broj sistematskih pregleda u oblasti stomatološ ke zdravstvene zaš tite je najveći u
Domu zdravlja Bela Crkva i Kovin (1 pregled po detetu), a najmanji u Domu
zdravlja Plandiš te (0,4 pregleda po detetu).
Proseč
an broj sistema tskih pregleda stomatologu na jednog stanovnika u 2011. godini,
po opštinama, na teritoriji Juž nobanatskog okruga
D.Z. Plandište
0,36
D.Z.Pančevo
0 ,80
D.Z. Opovo
0,65
0,94
D.Z. Kovin
0,61
D.Z. Kovačica
0,53
D.Z.Vršac
1,03
D.Z Bela Crkva
0,57
D.Z Alibunar
0
0
0
1
1
1
1
Broj sistematskih pregleda u oblasti zdravstvene zaš tite radno aktivnog stanovniš tva
je najveći u Domu zdravlja Vrš ac (0,36 pregleda po radniku), a najmanji u Domu
zdravlja Panč evo (0,15 pregleda po radniku).
Proseč
an broj sistematskih pregleda u oblasti medicine rada na jednog zaposlenog stanovnika u 2011. godini, po
opštinama, na teritoriji Južnobanatskog okruga
D.Z.Panč
evo
0,15
D.Z. Kovin
0,26
D.Z.Vršac
0,36
0,16
D.Z Bela Crkva
D.Z Alibunar
0,00
0,25
0,05
0,10
0,15
0,20
0,25
0,30
0,35
0,40
110
Broj poseta u savetovališ tu za planiranje porodice po jednoj ženi generativnog doba
je najveći u Domu zdravlja Opovo (0,13 poseta po ženi generativnog doba), a
najmanji u Domu zdravlja Plandiš te (0,01 poseta po ženi generativnog doba).
Proseč
an broj poseta doktoru medicine u savetovalištu za planiranje porodice po 1 ž eni generativnog doba u 2011.
godini, po opštinama, na teritoriji Juž nobanatskog okruga
D.Z. Plandište 0,01
D.Z.Panč
evo
0,03
D.Z. Opovo
0,13
D.Z. Kovin
0,07
D.Z. Kovač
ica
0,02
D.Z.Vršac
0,02
D.Z Bela Crkva
0,02
D.Z Alibunar
0,07
0,00
0,02
0,04
0,06
0,08
0,10
0,12
0,14
Broj poseta u savetovališ tu za trudnice po jednoj trudnici je najveći u Domu
zdravlja Kovin (9 poseta po trudnici), a najmanji u Domu zdravlja Alibunar i Vrš ac
(4 posete po trudnici).
Proseč
an broj poseta u savetovalištu za trudnice po 1 trudnici u 2011. godini,
po opštinama, na teritoriji Juž nobanatskog okruga
D.Z. Plandište
6
D.Z.Panč
evo
7
D.Z. Opovo
8
D.Z. Kovin
9
D.Z. Kovač
ica
5
D.Z.Vršac
4
D.Z Bela Crkva
6
D.Z Alibunar
0,00
4
1,00
2,00
3,00
4,00
5,00
6,00
7,00
8,00
9,00
10,00
111
Broj poseta u savetovališ tu za odojč ad po jednom odojč etu je najveći u Domu
zdravlja Kovin i Kovač ica (7 poseta po odojč etu), a najmanji u Domu zdravlja
Opovo (1 poseta po odojč etu). U izveš taju Doma zdravlja Plandiš te nema prikazane
ni jedne posete u Savetovališ tu.
Proseč
an broj poseta u savetovalištu za odoj č
ad po j ednom odoj č
etu u 2011. godini, po opštinama, na teritoriji
Juž no banatski okrug
D.Z.P ančevo
1,9
D .Z. Opovo
0,9
D.Z. Kovin
6,6
D .Z. Kovačica
6,6
D .Z.Vr šac
2,1
D.Z Bela Crkva
4,1
D.Z Alib unar
4,5
0,0
1 ,0
2,0
3,0
4,0
5,0
6,0
7,0
Broj poseta u savetovališ tu za predš kolsku decu je najveći u Domu zdravlja Kovin
(1,27 poseta po detetu), a najmanji u Domu zdravlja Vrš ac (0,27 poseta po detetu).
Proseč
an broj poseta u savetovalištu za predškolsku decu po 1 detetu predškolskog uzrasta u 2011. godini, po
opštinama, na teritoriji Juž nobanatskog okruga
D.Z. Plandište
1,17
D.Z.Panč
evo
0,54
D.Z. Opovo
0,48
D.Z. Kovin
1,27
D.Z. Kovač
ica
D.Z.Vršac
1,07
0,27
D.Z Bela Crkva
0,75
D.Z Alibunar
0,00
0,78
0,20
0,40
0,60
0,80
1,00
1,20
1,40
112
KORIŠ Ć ENJE BOLNIČ KE ZDRAVSTVENE ZAŠ TITE
Ugovoren broj doktora medicine u Opš toj bolnici u Vrš cu je u skladu sa
predviđ enim normativima.
Razlika broja zaposlenih i standarda za doktore medicine u
Opštoj bolnici Vršac u 2011. godini
6
5
4
3
2
1
0
-1
-2
-3
-4
5
3
3
2
1
0
1
0
1
0
-1
-1
0
-1
-2
-2
-1
0
-1
0
-1
-1
-2
-3
Anestezija-reanimacija
Deč
ije, pedijatrija
Dijaliza i hemodijaliza
Ginekologija
Infektivno, zarazno
Laboratorija
Onkologija
Ortopedija sa traumatologijom
Pneumofiziologija, TBC plu}a
Produž ena nega i leč
enje
Služ ba ishrane
Uprava
Apoteka
Dermatovenerologija
Dnevna bolnica
Hirurgija
Interno
Oftalmologija
ORL
Patologija, patoanatomija i patohistologija
Prijemno
Rentgen
Transfuzija
Urologija
Posmatrajući ugovoren broj doktora medicine, a u odnosu na predviđ ene normative,
Opš toj bolnici u Panč evu nedostaje 8 doktora medicine specijalista.
Razlika broja zaposlenih i standarda za doktore medicine u Opštoj bolnici Panč
evo u
2011. godini
6
4
4
4
3
3
2
2
1
0
0
1
0
1
0
0
0
0
0
0
0
0
-2
-1
-1 -1
-1
-2
-2
-4
-6
-6
-8
-6
-7
Apoteka
Dermatovenerologija
Ginekološko-akušersko
Infektivno, zarazno
Interno
Neurologija
Opšta rehabilitacija
ORL
Patologija, patoanatomija i patohistologija
Prijemno
Psihijatrija
Služ ba ishrane
Transfuzija
Deč
ije internistič
ko
Dnevna bolnica
Hirurgija
Intenzivna nega
Laboratorija
Oftalmologija
Opšta služ ba
Ortopedija sa traumatologijom
Pneumofiziologija, TBC plu}a
Produž ena nega i leč
enje
Rentgen
Služ ba za socijalnu medicinu
Uprava
113
Posmatrajući ugovoren broj doktora medicine, a u odnosu na predviđ ene normative,
Specijalnoj bolnici za leč enje plućnih bolesti nedostaje 8 doktora medicine
specijalista, Specijalnoj bolnici za psihijatrijske bolesti u Vrš cu 30 doktora
medicine i Specijalnoj bolnici za psihijatrijske bolesti u Kovinu nedostaje takođ e 33
doktora medicine.
Razlika broja zaposlenih i standarda za doktore medicine u TBC
Bela Crkva, NPB Vršac i NPB Kovin u 2011. godini
-8
0
-33
Specijalna bolnica za
psihijatrijske bolesti
Kovin
-30
Specijalna bolnica za
psihijatrijske bolesti
Vršac
Specijalna bolnica za
pluć
ne bolesti Bela Crkva
-10
-5
-15
-20
-25
-30
-35
Najveća proseč na dužina leč enja je na Odeljenju rehabilitacije u Opš toj bolnici u
Vrš cu (17 dana), a najmanja na Odeljenju intenzivne nege u Opš toj bolnici Panč evo
(3 dana).
17
Proseč
na duž ina leč
enja u Opštoj bolnici Vršac i Opštoj bolnici Panč
evo, po odeljenjima,
u 2011. godini
15
18,00
14
16,00
12
14,00
10
10
12,00
Opšta bolnica
Vršac
8
8
9
8
9
10,00
Opšta bolnica
Panč
evo
7
7
7
6
6
6
6
6
8,00
5
5
6,00
3
4,00
2,00
0,00
In
te
rn
o
ja
ga
ija
i ja
ija
i ja
di
rg
ne
og
ac
og
pe
a
ol
ol
lit
o
i
iru
n
r
k
t
b
e
r
U
H
iv
O
in
ha
nz
G
te
Re
In
D
je
eč
O
o
čn
O
R
L
fe
In
kt
n
iv
N
o
r
eu
ija
sh
op
tr
i ja
eu
Pn
m
o
zi o
ft i
g
lo
i ja
114
Najveća zauzetost bolnič kih postelja u danima je na Odeljenju urologije u Opš toj
bolnici u Panč evu (282 dana), a najmanja na Odeljenju pedijatrije i Odeljenju
neuropsihijatrije iste bolnice (113 dana). Odeljenje neuropsihijatrije u Opš toj
bolnici Panč evo još uvek ne koristi sve postelje prema Uredbi o planu mreže.
280
267
203
197
199
185
200,00
164
139
202
250,00
184
228
210
230
262
278
282
239
257
247
300,00
244
256
Zauzetost bolnič
kih postelja u danima u Opštoj bolnici Vršac i opštoj bolnici Panč
evo,
po odeljenjima, u 2011. godini
Opšta bolnica
Vršac
113
150,00
Opšta bolnica
Panč
evo
100,00
50,00
0,00
o
rn
te
In
ga
ja
ja
ija
ija
ija
gi
gi
ne
ac
og
ed
lo
ur
ol
lit
na
op
ir
ro
bi
ek
iv
rt
U
H
a
n
z
i
O
n
eh
G
te
R
In
je
eč
D
o
čn
O
L
R
O
ja
ija
no
gi
tr
iv
lo
kt
ija
io
fe
sh
tiz
f
p
In
o
ro
m
eu
eu
N
Pn
Najveća proseč na dnevna zauzetost bolnič kih postelja je na Odeljenju urologije i
Odeljenju pneumoftiziologije u Opš toj bolnici u Panč evu (77%), a najmanja na
Odeljenju neuropsihijatrije u istoj bolnici (31%). Odeljenje neuropsihijatrije ne
koristi sve pripadajuće postelje zbog nedostatka prostora, pa dobijeni pokazatelj ne
odgovara stvarnoj zauzetosti.
57
56
54
51
Opšta bolnica Vr šac
45
50
60,00
54
55
63
63
72
73
76
77
65
70
67
68
71
80,00
70,00
77
Proseč
na dnevna zauzetost bolni č
kih postelja (%) u Op štoj bolnici Vr šac i Opštoj bolnici Pan č
evo,
po odeljenjima, u 2011. godini
Opšta bolnica
Panč
evo
38
50,00
31
40,00
30,00
20,00
10,00
0,00
t
In
no
er
ja
ja
ga
ij a
ij a
ija
ci
gi
ne
og
ed
og
ta
ur
ol
ol
op
ili
na
ir
r
k
t
v
b
e
r
i
U
H
a
in
O
nz
eh
G
te
R
In
D
je
eč
O
o
čn
O
L
R
ja
ij a
no
gi
tr
t iv
lo
ija
io
ek
h
f
z
i
s
t
p
In
of
ro
m
eu
eu
N
Pn
115
Najveća stopa hospitalizacije je na Odeljenju ginekologije i akuš erstva u Opš toj
bolnici u Panč evu (41 hospitalizovana na 1000 žena), a najmanja na Odeljenju
neuropsihijatrije Opš te bolnice Panč evo i Oftalmološ kom odeljenju Opš te bolnice
Vrš ac (2 hospitalizovanih na 1000 stanovnika).
41
Stopa hospitalizacije u Opštoj bolnici Vršac i Opštoj bolnici Panč
evo,
po odeljenjima, u 2011. godini
45,0
33
40,0
Opšta bolnica
Vršac
27
35,0
30,0
25,0
18
18
Opšta bolnica
Panč
evo
14
16
19
20,0
15,0
3
5
2
3
3
3
3
2
5,0
3
4
4
4
7
7
10,0
0,0
o
ja
ja
ga
ija
ija
ija
rn
gi
di
ne
ac
og
og
te
ur
a
pe
ol
lit
ol
o
i
n
In
ir
r
k
t
e
r
iv
U
H
ab
in
O
nz
eh
G
te
R
In
je
eč
D
ja
ija
no
gi
tr
tiv
lo
ija
io
ek
h
z
f
ti
ps
In
of
ro
m
eu
eu
N
n
P
o
čn
O
L
R
O
Najveći broj postelja po stanovniku ima Interno odeljenje Opš te bolnice Vrš ac (0,6
postelja po stanovniku), a najmanji Odeljenje intezivne nege Opš te bolnice Panč evo
(0,06 postelja po stanovniku).
Broj postelja na 1000 stanovnika u Op štoj bolnici Vršac i Opštoj bolnici Pan č
evo,
po odeljenjima, u 2011. godini
0,48
0,56
0,60
0,61
0,58
0,70
0,41
0,40
0,50
0,33
0,40
0,11
0,09
0,17
0,16
0,14
0,17
0,08
0,09
0,10
0,19
0,28
0,24
0,19
0,06
0,20
0,17
0,19
0,30
Opšta bolnica
Vršac
Opšta bolnica
Panč
evo
ja
io
i ja
lo
tr
t iv
Pn
eu
m
of
t iz
sh
eu
ro
p
N
gi
ij a
no
L
R
O
čn
o
eč
je
O
ek
In
f
in
G
D
ja
ek
o
lo
ta
c
ab
eh
R
O
rt
o
il i
pe
lo
gi
ij a
ja
gi
di
ja
ga
ro
U
na
ne
ja
ir
ur
gi
te
nz
iv
In
H
In
t
er
no
0,00
116
Najveći broj dana hospitalizacije ima Ginekološ ko odeljenje Opš te bolnice Panč evo
(186 dana na 1000 dece), a najmanji Odeljenje intezivne nege Opš te bolnice
Panč evo (13 dana na 1000 stanovnika).
186
Broj dana hospitalizacije u Op štoj bolnici Vršac i Opštoj bolnici Panč
evo,
po odeljenjima, u 2011. godini
200
160
Opšta bolnica Vršac
133
146
141
164
180
117
140
120
Opšta bolnica
Panč
evo
72
100
20
45
21
25
40
13
17
17
27
40
19
23
45
60
55
51
48
52
80
O
R
L
In
fe
k
N
tiv
eu
no
ro
ps
h
Pn
ija
eu
tr
ija
m
of
tiz
io
lo
gi
ja
O
čn
o
D
eč
je
In
te
rn
o
H
ir
u
rg
In
ija
te
nz
iv
na
ne
ga
U
ro
lo
gi
ja
O
rt
op
ed
R
ija
eh
ab
ili
ta
ci
ja
G
in
ek
ol
og
ija
0
Najveći broj postelja po doktoru ima Odeljenje rehabilitacije Opš te bolnice Vrš ac
(15 postelja po jednom doktoru), a najmanji Odeljenje intenzivne nege Opš te
bolnice Panč evo (1 postelja po jednom doktoru).
15
Broj postelja na 1 doktora medicine u Opštoj bolnici Vršac i Opštoj bolnici Panč
evo,
po odeljenjima, u 2011. godini
16
14
Opšta bolnica Vršac
Opšta bolnica Panč
evo
12
10
5
6
5
4
2
2
2
3
4
3
4
4
4
4
4
5
6
5
5
6
6
7
8
1
2
ja
tr
ija
of
tiz
io
lo
gi
ja
hi
Pn
eu
m
ro
ps
eu
N
L
R
O
fe
kt
iv
no
In
čn
o
O
eč
je
D
rt
op
ed
ija
eh
ab
ili
ta
ci
ja
G
in
ek
ol
og
ija
R
O
ga
ne
a
ro
lo
gi
ja
U
gi
ja
zi
vn
In
te
n
ir
ur
H
In
te
r
no
0
117
Najveći obrt bolnič kih postelja ima Odeljenje intenzivne nege Opš te bolnice
Panč evo (79 epizoda po postelji), a najmanji Odeljenje neuropsihijatrije Opš te
bolnice Panč evo i Odeljenje fizikalne medicine i rehabilitacije Opš te bolnice Vrš ac
(12 epizoda po postelji).
79
Obrt bolnič
kih postelja u Opštoj bolnici Vršac i Opštoj bolnici Panč
evo,
po odeljenjima, u 2011. godini
80
70
Opšta bolnica Vršac
Opšta bolnica Panč
evo
60
30
19
22
23
23
27
12
12
17
21
20
32
37
35
44
36
29
24
30
34
40
37
40
44
50
10
0
o
ja
ja
ja
ga
ija
ija
ci
rn
gi
di
ne
og
og
te
ita
ur
a
pe
ol
l
ol
i
o
n
In
ir
r
k
e
rt
iv
U
H
ab
in
O
nz
eh
G
te
R
In
je
eč
D
ija
ija
no
tr
iv
og
ol
kt
ija
i
e
h
z
f
ti
ps
In
of
ro
m
eu
eu
N
n
P
o
čn
O
L
R
O
Najveći broj ispisanih pacijenata po lekaru ima Odeljenje ginekologije i akuš erstva
Opš te bolnice Vrš ac (222 ispisana pacijenta po jednom lekaru), a najmanji broj
Oftalmološ ko odeljenje Opš te bolnice Vrš ac (42 ispisana pacijenta po lekaru).
Upoređ ujući ostvaren broj ispisanih pacijenata po lekaru specijalisti, sa
normativima, uoč ava se da je ispod predviđ enih standarda u obe opš te bolnice,
izuzev Odeljenja Ortopedije u Opš toj bolnici u Vrš cu i Odeljenja infektologije u
Opš toj bolnici Panč evo gde je broj ispisanih pacijenata po lekaru u okviru
standarda.
175
179
Opšta bolnica Vršac
Opšta bolnica Panč
evo
84
93
109
123
97
82
93
42
52
56
73
93
100
124
150
149
160
200
141
189
194
222
250
206
Broj ispisanih pacijenata po lekaru u Opštoj bolnici Vršac i Opštoj bolnici Panč
evo,
po odeljenjima, u 2011. godini
50
0
o
rn
te
In
rg
iru
H
ija
In
na
iv
nz
te
ga
ne
ja
ja
ija
ija
ci
gi
ed
og
ta
lo
ol
op
ili
ko
rt
Ur
ab
ne
i
O
h
e
G
R
e
čj
De
o
čn
O
L
R
O
ija
no
ija
iv
tr
og
ja
kt
ol
hi
fe
zi
ps
In
fti
o
o
r
m
eu
eu
N
Pn
118
Najveći broj ispisanih pacijenata po medicinskoj sestri ima Urološ ko odeljenje
Opš te bolnice Panč evo (86 ispisanih pacijenata po jednoj medicinskoj sestri), a
najmanji broj Odeljenje intenzivne nege Opš te bolnice Panč evo (15 ispisanih
pacijenata po medicinskoj sestri).
68
73
80
75
90
74
74
86
Broj ispisanih pacijenata po sestri u Opštoj bolnici Vršac i Opštoj bolnici Panč
evo,
po odeljenjima, u 2011. godini
70
Opšta bolnica Vršac
Opšta bolnica Panč
evo
46
50
60
36
36
15
21
23
23
28
30
28
30
31
39
35
35
40
41
50
20
10
In
fe
kt
iv
Ne
no
ur
op
sh
i
j
Pn
at
ri
eu
ja
m
of
tiz
io
lo
gi
ja
O
RL
čn
o
O
eč
je
D
ne
ga
Ur
ol
og
ija
O
rt
op
ed
ija
R
eh
ab
ili
ta
cij
a
G
in
ek
ol
og
ija
In
te
nz
iv
na
iru
rg
ija
H
In
te
rn
o
0
Najveći broj specijalistič kih pregleda po doktoru medicine specijalisti, u Opš toj bolnici
u Panč evu ima Dermatovenerološ ka ambulanta i Odeljenje otorinolaringologije (5351 i
4128 pregleda po specijalisti), a najmanje Odeljenje ginekologije i akuš erstva Opš te
bolnice u Vrš cu (252 pregleda po specijalisti). Upoređ ujući ostvaren broj pregleda sa
normativima, uoč ava se da su oni iznad predviđ enih standarda, sem na Odeljenju
hirurgije, Odeljenju ginekologije i akuš erstva i Odeljenju neuropsihijatrije Opš te
bolnice Panč evo, kao i na Odeljenju ginekologije i akuš erstva, Deč ijem odeljenju i
Odeljenju urologije Opš te bolnice Vrš ac gde su ispod predviđ enih standarda.
119
Proseč
an broj specijalisti č
kih pregleda po jednom specijalisti u
odnosu na predviđene normative u Opštoj bolnici Panč
evo i Opštoj
bolnici Vršac u 2011. godini
4141
Panč
evo
Vršac
1663
1631
Urologija
Ortopedija
ORL
Pedijatrija 603
1453
3082
4128
3104
3581
3488
Oftalmologija
Neurologija
1131
2995
2398
2460
1440
Interna
Hirurgija
Ginekologija i akušerstvo
Dermatologija
0
904
252
1000
1211
2000
Infektivne bolesti
3000
2355
4000
4013
5000
5351
6000
Najveći broj operacija po doktoru medicine specijalisti ima Odeljenje opš te
hirurgije u Vrš cu (228 operacija po specijalisti), a najmanje Odeljenje
otorinolaringologije u Vrš cu (35 operacija po specijalisti).
Proseč
an broj operacija po lekaru u Opštoj bolnici Vršac i Opštoj
bolnici Panč
evo u 2011. godini
228
250
200
Panč
evo
173
Vršac
52
83
35
44
52
50
51
86
90
100
66
119
150
0
Ginekologija
Oftalmologija
Ortopedija sa
traumatologijom
120
Odnos lekara i medicinskih sestara je najveći na Odeljenju intenzivne nege Opš te
bolnice Panč evo (4,8 medicinskih sestara po jednom lekaru), a najmanji na
Odeljenju oftalmologije Opš te bolnice Vrš ac (1,8 medicinskih sestara po jednom
lekaru).
6,0
Odnos lekara i sestara u Opštoj bolnici Vršac i Opštoj bolnici Panč
evo,
po odeljenjima, u 2011. godini
3,5
2,6
2,2
2,7
2,0
1,8
2,0
Opšta bolnica Vršac
Opšta bolnica Panč
evo
3,1
2,7
2,3
2,7
2,0
2,4
2,3
2,6
3,0
3,0
2,8
3,3
4,0
3,7
3,6
5,0
3,8
4,8
6,0
1,0
0,0
In
te
rn
o
H
i ru
rg
i ja
In
te
iv
nz
na
ne
ga
Ur
og
ol
ij a
O
rt
op
ed
i ja
Re
b
ha
ili
ta
cij
a
G
e
in
ko
g
lo
i ja
De
e
čj
O
o
čn
O
RL
In
fe
kt
n
iv
Ne
o
ur
s
op
hi
ja
tr
Pn
i ja
eu
m
ti
of
zio
lo
ja
gi
121
SPECIJALNE BOLNICE
Najveću proseč nu dužinu leč enja ima Specijalna bolnica za psihijatrijske bolesti u
Vrš cu (118 dana), a najmanju Specijalna bolnica u Beloj Crkvi (67 dana).
Proseč
na duž ina leč
enja u Bolnici za TBC, SPB Vršac i SPB Kovin u
2011.godini
140
118,4
120
109,0
100
80
67,2
60
40
20
0
Bolnica za TBC Bela
Crkva
Neuropsihijatrijska
bolnica Vršac
Neuropsihijatrijska
bolnica Kovin
Najveću zauzetost bolnič kih postelja u danima ima Specijalna bolnica za
psihijatrijske bolesti u Vrš cu (310 dana), a najmanju Specijalna bolnica za plućne
bolesti u Beloj Crkvi (246 dana).
Zauzetost bolnič
kih postelja u danima u Bolnici za TBC Bela Crkva, SPB
Vršac i SPB Kovin u 2011. godini
350
310,3
300
250
257,9
246,1
200
150
100
50
0
Bolnica za TBC Bela
Crkva
Neuropsihijatrijska
bolnica Vršac
Neuropsihijatrijska
bolnica Kovin
122
Najveću dnevnu zauzetost bolnič kih postelja ima Specijalna bolnica za
psihijatrijske bolesti u Vrš cu (85% dnevno), a najmanju Specijalna bolnica za
plućne bolesti u Beloj Crkvi (67% dnevno).
Proseč
na dnevna zauzetost bolnič
kih postelja (%) u bolnici za TBC Bela
Crkva, SPB Vršac i SPB Kovin u 2011. godini
90
85,0
80
70
70,7
67,4
60
50
40
30
20
10
0
Bolnica za TBC Bela Crkva Neuropsihijatrijska bolnica Neuropsihijatrijska bolnica
Vršac
Kovin
Najviš e postelja na jednog doktora ima Specijalna bolnica u Kovinu (27 postelja po
jednom doktoru), a najmanje Specijalna bolnica u Beloj Crkvi (14 postelja po
jednom doktoru).
Broj postelja na 1 doktora medicine u bolnici za TBC Bela Crkva, SPB
Vršac, SPB Kovin u 2011. godini
30
27,0
25
23,1
20
15
14,3
10
5
0
Bolnica za TBC Bela Crkva Neuropsihijatrijska bolnica Neuropsihijatrijska bolnica
Vršac
Kovin
123
Najviš e postelja na jednu medicinsku sestru ima Specijalna bolnica u Kovinu (5
postelja po jednoj medicinskoj sestri), a najmanje Specijalna bolnica u Beloj Crkvi
(3 postelje po jednoj medicinskoj sestri.
Broj postelja na 1 sestru u bolnici za TBC Bela Crkva, SPB Vršac i SPB
Kovin u 2011. godini
6
5,2
5
4,3
4
3,1
3
2
1
0
Bolnica za TBC Bela Crkva
Neuropsihijatrijska bolnica
Vršac
Neuropsihijatrijska bolnica
Kovin
Najviš e leč enih pacijenata po jednom doktoru ima Specijalna bolnica u Kovinu (64
leč enih pacijenta po jednom doktoru), a najmanje Specijalna bolnica u Beloj Crkvi
(52 leč ena pacijenta po jednom doktoru).
Broj ispisanih pacijenata po lekaru u bolnici za TBC Bela Crkva, SPB
Vršac i SPB Kovin u 2011. godini
70
63,9
60,5
60
52,3
50
40
30
20
10
0
0
Bolnica za TBC Bela Crkva Neuropsihijatrijska bolnica Neuropsihijatrijska bolnica
Vršac
Kovin
124
Broj leč enih pacijenata po jednoj medicinskoj sestri je podjednak u svim
specijalnim bolnicama (11 do 12 leč enih pacijenata po medicinskoj sestri).
Broj ispisanih pacijenata po sestri u Bolnici za TBC Bela Crkva, SPB Vršac,
SPB Kovin u 2011. godini
14
12,4
12
11,4
11,4
10
8
6
4
2
0
Bolnica za TBC Bela Crkva Neuropsihijatrijska bolnica Neuropsihijatrijska bolnica
Vršac
Kovin
Najveći obrt bolnič kih postelja ima Specijalna bolnica u Beloj Crkvi (3,7 epizoda
leč enja po postelji), a najmanji Specijalna bolnica u Kovinu (2,4 epizode leč enja po
postelji).
Obrt bolnič
kih postelja u Bolnici za TBC Bela Crkva, SPB Vršac i SPB
Kovin u 2011. godini
4
3,7
3,5
3
2,6
2,5
2,4
2
1,5
1
0,5
0
Bolnica za TBC Bela Crkva Neuropsihijatrijska bolnica Neuropsihijatrijska bolnica
Vršac
Kovin
125
Najpovoljniji odnos lekara i medicinskih sestara ima Specijalna bolnica u Vrš cu
(5,3 medicinskih sestara po jednom lekaru), a najmanji Specijalna bolnica u Beloj
Crkvi (4,6 medicinskih sestara po jednom lekaru).
Odnos lekara i sestara u bolnici za TBC Bela Crkva, SPB Vršac i SPB Kovin
u 2011. godini
6
5,3
5
5,2
4,6
4
3
2
1
0
Bolnica za TBC Bela Crkva
Neuropsihijatrijska bolnica
Vršac
Neuropsihijatrijska bolnica
Kovin
ZAKLJUČ AK
Obezbeđenost
Analiza obezbeđ enosti stanovniš tva doktorima medicine u odnosu na zakonske
normative, pokazuje:
nedovoljnu obezbeđenost: u zdravstvenoj zaš titi dece predš kolskog uzrasta
u Domu zdravlja Vrš ac; u zdravstvenoj zaš titi dece š kolskog uzrasta u Domu
zdravlja Alibunar, Kovač ica i Kovin; u zdravstvenoj zaš titi žena u Domu zdravlja
Alibunar, Kovin i Panč evo; u zdravstvenoj zaš titi odraslog stanovniš tva u Domu
zdravlja Bela Crkva i Panč evo; u stomatološ koj zdravstvenoj zaš titi u Domu
zdravlja Kovin i u laboratorijskoj dijagnostici u Domu zdravlja Panč evo.
zadovoljavajuć u obezbeđenost u većini domova zdravlja u oblasti
polivalentne patronaže, farmaceutskoj zdravstvenoj zaš titi, specifič noj zdravstvenoj
zaš titi radnika, pneumoftiziološ koj, internistič koj zdravstvenoj zaš titi i u radiološ koj
dijagnostici.
Optereć enost
Analiza opterećenosti doktora medicine posetama pokazuje da je opterećenost:
126
optereć enost iznad predviđenih normativa: u oblasti zdravstvene zaš tite
predš kolsk dece u Domu zdravlja Vrš ac, Kovač ica, Kovin i Panč evo; u oblasti
zdravstvene zaš tite š kolske dece u Domu zdravlja Alibunar, Kovin i Panč evo; u
oblasti zdravstvene zaš tite radno aktivnog stanovniš tva u Domu zdravlja Bela
Crkva; u oblasti zdravstvene zaš tite odraslog stanovniš tva u Domu zdravlja Bela
Crkva i Kovač ica; u oblasti zdravstvene zaš tite žena u Domu zdravlja Kovin; u
oblasti stomatološ ke zdravstvene zaš tite u Domu zdravlja Bela Crkva i Kovin; u
oblasti polivalentne patronaže u Domu zdravlja Plandiš te i u oblasti laboratorijske
dijagnostike u Domu zdravlja Panč evo i Kovin.
optereć enost ispod predviđenih normativa: u oblasti zdravstvene zaš tite
predš kolske dece u Domu zdravlja Alibunar, Bela Crkva, Opovo i Plandiš te; u
oblasti zdravstvene zaš tite š kolske dece u Domu zdravlja Vrš ac i Opovo; u oblasti
zdravstvene zaš tite odraslog stanovniš tva u Domu zdravlja Alibunar, Vrš ac, Kovin,
Opovo i Plandiš te; u oblasti zdravstvene zaš tite radno aktivnog stanovniš tva u
Domu zdravlja Alibunar, Vrš ac i Panč evo; u oblasti zdravstvene zaš tite žena u
Domu zdravlja Bela Crkva, Vrš ac, Kovač ica, Opovo, Panč evo i Plandiš te; u oblasti
stomatološ ke zdravstvene zaš tite u Domu zdravlja Plandiš te; u oblasti internistič ke
zdravstvene zaš tite u svim domovima zdravlja; u oblasti polivalentne patronaže u
Domu zdravlja Alibunar, Bela Crkva, Vrš ac, Kovač ica, Kovin i Opovo; u oblasti
pneumoftiziološ ke zdravstvene zaš tite u svim domovima zdravlja; u oblasti
laboratorijske dijagnostike u Domu zdravlja Bela Crkva i Kovač ica; i u oblasti
radiološ ke dijagnostike u Domu zdravlja Bela Crkva, Kovač ica i Kovin.
optereć enost u skladu sa predviđenim normativima: u oblasti
zdravstvene zaš tite š kolske dece u Domu zdravlja Bela Crkva, Kovač ica i Plandiš te;
u oblasti zdravstvene zaš tite odraslog stanovniš tva u Domu zdravlja Panč evo; u
oblasti zdravstvene zaš tite radno aktivnog stanovniš tva u Domu zdravlja Kovin; u
oblasti zdravstvene zaš tite žena u Domu zdravlja Alibunar; u oblasti stomatološ ke
zdravstvene zaš tite u Domu zdravlja Alibunar, Vrš ac, Kovač ica, Opovo i Panč evo;
u oblasti radiološ ke dijagnostike u Domu zdravlja Panč evo i u oblasti laboratorijske
dijagnostike u Domu zdravlja Alibunar.
Korišć enje
Analiza koriš ćenja primarne zdravstvene zaš tite pokazuje da je:
- u oblasti zdravstvene zaštite predškolske dece, ukupan broj kurativnih
poseta od 5 do 8 po jednom detetu predš kolskog uzrasta. Broj poseta u savetovališ tu
za odojč ad od 1 do 7 poseta po jednom odojč etu. Broj poseta u savetovališ tu za
predš kolsku decu od 0,27 do 1,27 poseta po detetu, a broj sistematskih po detetu 0,6
do 1 pregleda. Udeo preventivnih poseta u odnosu na ukupne, kreće se od 15% do
25%;
127
- u oblasti zdravstvene zaštite školske dece, ukupan broj kurativnih poseta
od 2 do 5 po detetu š kolskog uzrasta. Broj sistematskih pregleda po detetu od 0,27
do 0,45 po detetu. Udeo preventivnih poseta u odnosu na ukupne, kreće se od 8%
do 23%;
- u oblasti zdravstvene zaštite ž ena, ukupan broj kurativnih poseta je od
0,19 do 0,48 po ženi starijoj od 15 godina. Broj poseta u Savetovališ tu za planiranje
porodice je od 0,01 do 0,13 poseta po ženi generativnog doba, a proseč an broj
poseta u Savetovališ tu za trudnice je od 4 do 9 po jednoj trudnici. Broj sistematskih
pregleda od 0,05 do 0,14 po ženi. Udeo preventivnih poseta u odnosu na ukupne,
kreće se od 49% do 72%;
- u oblasti zdravstvene zaštite odraslog stanovništva, ukupan broj
kurativnih poseta od 3 do 6 po jednom odraslom stanovniku. Broj sistematskih
pregleda po stanovniku od 0,02 do 0,22 pregleda;
- u oblasti stomatološke zdravstvene zaštite, ukupan broj kurativnih
poseta od 0,4 do 1 posete po stanovniku. Broj sistematskih pregleda po stanovniku
od 0,4 do 1 pregled. Udeo preventivnih poseta u odnosu na ukupne, kreće se od 9%
do 60%;
- u oblasti zdravstvene zaštite radnika, ukupan kurativnih broj poseta od 2
do 5 po radniku. Broj sistematskih pregleda po radniku od 0,16 do 0,36 pregleda;
- u oblasti laboratorijske dijagnostike, ukupan broj analiza od 2 do 7 po
stanovniku;
- u oblasti radiološke dijagnostike, ukupan broj poseta od 0,17 do 0,61 po
stanovniku;
- u oblasti pneumoftiziološke zdravstvene zaštite, ukupan broj poseta od
0,07 do 0,1 po stanovniku i
- u oblasti polivalentne patronaž e, ukupan broj poseta od 0,15 do 0,30 po
stanovniku.
128
Analiza korišć enja stacionarne zdravstvene zaštite u opštim bolnicama
Posmatrajuć i ugovoren broj radnika, a u odnosu na predviđ ene normative:
- Opš ta bolnica u Vrš cu ima adekvatan broj ugovorenih doktora medicine
specijalista u odnosu na normativ, a u Opš toj bolnici u Panč evu nedostaje 8 doktora
medicine specijalista;
- Specijalnoj bolnici za leč enje plućnih bolesti nedostaje 8 doktora medicine
specijalista, Specijalnoj bolnici za psihijatrijske bolesti u Vrš cu 30 doktora
medicine, a Specijalnoj bolnici za psihijatrijske bolesti u Kovinu takođ e 33 doktora
medicine specijalista.
Proseč
na duž ina leč
enja: u Opš toj bolnici u Vrš cu jeste 8,34 dana, a u Opš toj
bolnici Panč evo 6,53 dana.
Zauzetost bolnič
kih postelja u danima je: u Opš toj bolnici u Vrš cu je 208 dana, a
u Opš toj bolnici u Panč evu 213 dana.
Dnevna zauzetost bolnič
kih postelja je: u Opš toj bolnici u Vrš cu 57%, a u Opš toj
bolnici Panč evo 62%.
Stopa hospitalizacije je: u Opš toj bolnici u Vrš cu 71 hospitalizovanih na 1000
stanovnika, a u Opš toj bolnici Panč evo 92 hospitalizovanih na 1000 stanovnika.
Broj postelja po stanovniku je: 3 postelje na 1000 stanovnika u obe opš te bolnice.
Broj dana hospitalizacije je: u Opš toj bolnici u Vrš cu 593 dana na 1000
stanovnika, a u Opš toj bolnici u Panč evu 602 dana na 1000 stanovnika.
Broj postelja po doktoru je: u Opš toj bolnice u Vrš cu 5, a u Opš toj bolnici u
Panč evu 4 postelje po jednom doktoru.
Obrt bolnič
kih postelja je: u Opš toj bolnici u Vrš cu 25 epizoda po postelji, a u
Opš toj bolnici u Panč evu 33 epizode po postelji.
Broj ispisanih pacijenata po lekaru je: u Opš toj bolnici u Vrš cu 124 pacijenta po
jednom lekaru, a u Opš toj bolnici u Panč evu 127 ispisanih pacijenata po lekaru.
Broj ispisanih pacijenata po medicinskoj sestri je: u obe opš te bolnice jeste 42
pacijenta po jednoj medicinskoj sestri.
Najveć i broj operacija po doktoru medicine specijalisti ima Odeljenje opš te
hirurgije u Vrš cu (228 operacija po specijalisti), a najmanje Odeljenje
otorinolaringologije u istoj bolnici (35 operacija po specijalisti) na godiš njem nivou.
129
Odnos lekara i medicinskih sestara je: u obe opš te bolnice jeste 1:3, odnosno tri
sestre po jednom lekaru.
Letalitet bolnice je: u Opš toj bolnici u Vrš cu 2,37 umrlih pacijenta na 100 leč enih,
a u Opš toj bolnici u Panč evu 3,57 umrla pacijenta na 100 leč enih.
Analiza korišć enja stacionarne zdravstvene zaštite u specijalnim
bolnicama
Veliku proseč nu dužinu leč enja, zauzetost bolnič kih postelja većim delom
godine, nedostatak doktora medicine specijalista i mali obrt bolnič kih postelja imaju
sve specijalne bolnice na teritoriji Južnobanatskog okruga zbog specifič nosti
patologije kojom se bave. Najveću dnevnu i godiš nju zauzetost međ u specijalnim
bolnicama u Južnobanatskom okrugu , kao i proseč nu dužinu leč enja po pacijentu
ima specijalna neuropsihijatrijska bolnica u Vrš cu.
Proseč
na duž ina leč
enja: Proseč na dužina leč enja u Neuropsihijatrijskoj bolnici u
Vrš cu jeste 118 dana, u Neuropsihijatrijkoj u Kovinu jeste 109 dana u u Specijalnoj
plućnoj bolnici u Beloj Crkvi 67 dana.
Zauzetost bilnič
kih postelja: Zauzetost bolnič kih postelja na nivou godine iznosi u
Vrš cu 310 dana, u Kovinu 258 a u Specijalnoj TBC bolnici u Beloj Crkvi 246 dana.
Dnevna zauzetost: Dnevna zauzetost bolnič kih postelja u Vrš cu je 85, u Kovinu 71
a u Beloj Crkvi 67%.
Optereć enost po lekaru odnosno sestri: Opterećenost broja postelja po jednom
doktoru najveća je u Neuropsihijatrijskoj bolnici u Kovinu 27, u Vrš cu 23 a u Beloj
Crkvi najmanja svega 14. Opterećenost broja postelja po jednoj sestri takođ e je
najveća u Kovinu 5, u Vrš cu 4 a u Beloj Crkvi 3 postelje po sestri. Broj leč enih
pacijenata po jednom doktoru je takođ e najveći u Kovinu 64 na godiš njem nivou, u
Vrš cu 60 i u Beloj Crkvi 52. Broj leč enih pacijenata po jednoj sestri je gotovo isti u
sve tri bolnice i kreće se od 11,4 u Vrš cu i Beloj Crkvi do 12,4 u Kovinu.
Obrt bolnič
kih postelja: Kako je proseč na dužina leč enja pacijenata u Plućnoj
bolnici Bela Crkva najmanja, tako je i obrt tih postelja tamo najveći i iznosi 3,7 na
godiš njem nivou, u Vrš cu je 2,6 a u Kovinu 2,4.
Odnos lekara i sestara: Odnos lekara i sestara najveći je u Neuropsihijatrijskoj
bolnici u Vrš cu 5,3 sestre po jednom doktoru, u Kovinu je taj odnos 1:5,2, a u Beloj
Crkvi 1:4,6.
Bolnič
ki letalitet: Bolnič ki letalitet je najveći u Specijalnoj plućnoj bolnici u Beloj
Crkvi i iznosu 20,08 na 100 leč enih pacijenata, š to je i za oč ekivati imajući u vidu i
dijagnoze od kojih se leč e ovi pacijenti. Letalitet u Neuropsihijatrijskoj bolnici
130
Vrš ac iznosi 16,03 a u Kovinu 8,15 na 100 leč enih pacijenata na godiš njem nivou,
takođ e zbog vrste oboljenja č iji je odnos različ it u ove dve psihijatrijske bolnice.
Ako poredimo koriš ćenje u primarnoj zdravstvenoj zaš titi u 2011. godini sa
2010. godinom, uoč ava se da je: obezbeđ enost stanovniš tva doktorima medicine
bolja nego prethodne godine, a koriš ćenje kurativne zdravstvene zaš tite manje ili
isto, jedino je koriš ćenje zdravstvene zaš tite u oblasti radiološ ke dijagnostike i
polivalentne patronaže veće nego u 2010. godini. Što se tič e koriš ćenja preventivne
zdravstvene zaš tite ono je veće ili isto u 2011. godini, jedino je u oblasti
zdravstvene zaš tite dece predš kolskog uzrasta manje nego u prethodnoj godini.
Poređ enjem koriš ćenja stacionarne zdravstvene zaš tite u opš tim bolnicama,
može se uoč iti da je: obezbeđ enost doktorima medicine u opš tim bolnicama veća, a
svi pokazatelji koriš ćenja manji nego prethodne godine, izuzev obrta bolnič kih
postelja i broja ispisanih pacijenata po lekaru u Opš toj bolnici Panč evo koji su veći
nego prethodne godine.
Koriš ćenje stacionarne zdravstvene zaš tite u specijalnim bolnicama,
karakteriš e u 2011. godini u odnosu na 2010. godinu: obezbeđ enost doktorima
medicine manja nego prethodne godine, a pokazatelji koriš ćenja su ostali skoro isti
u odnosu na predhodnu godinu.
131
U Južnobanatskom okrugu tokom 2011. godine je 19 lekarskih, 34
stomatološ kih ordinacija i 28 apoteka dostavljalo izveš taje o svom radu Zavodu
za javno zdravlje Panč evo.
Struktura zdravstvenih radnika u privatnom sektoru na teritoriji
Juž nobanatskog okruga u 2011. godini
Doktori Stomatologije
Ukupno
Doktori medicine
Opš tina
1
Opš tina Alibunar
1
Opš tina Bela Crkva
2
2
Opš tina Vrš ac
15
6
Opš tina Kovačica
1
Opš tina Kovin
9
Opš tina Opovo
1
Opš tina Pančevo
76
18
Opš tina Plandiš te
1
1
106
31
Ukupno
Radnici sa viš om i srednjom
stručnom spremom
ZDRAVSTVENI RADNICI
4
5
1
4
3
2
1
28
30
38
37
U privatnoj praksi na teritoriji okruga tokom 2011. godine je radio 31
lekar, 38 stomatologa i 37 radnika sa viš om i srednjom struč nom spremom.
133
Broj puktova i broj poseta u privatnim lekarskim ordinacijama u
Juž nobanatskom okrugu tokom 2011. godine
BELA CRKVA
PLANDIŠ TE
PANČ EVO
OŠ TINA VRŠ AC
SLUŽBA
BROJ
PUNKTOVA
BROJ POSETA
INTERNA
NEUROPSIHIJATRIJA
FIZIKALNA
GINEKOLOGIJA
INTERNA
FIZIKALNA
2
1
1
2
1
1
1044
693
87
672
190
1025
GINEKOLOGIJA
OFTALMOLOGIJA
2
3
3451
1542
POLIKLINIKA
3
4130
GINEKOLOGIJA
1
185
NEUROPSIHIJATRIJA
1
391
1
19
110
13520
INTERNA
UKUPNO
Na svim punktovima privatne lekarske prakse (19 ordinacija) tokom
2011. godine je registrovano ukupno 13520 poseta.
134
U privatnim stomatološ kim ordinacijama (34 ordinacije) tokom 2011.
godine je registrovano ukupno 15457 poseta.
STOMATOLOŠ KA SLUŽBA
ALIBUNAR
VRŠ AC
KOVIN
KOVAČ ICA
OPOVO
PANČ EVO
UKUPNO
1
4
2
1
1
25
34
253
3869
418
227
277
11413
15457
Dvadeset osam apoteka je tokom 2011. godine dostavljalo izveš taj o svom radu
Zavodu za javno zdravlje Panč evo.
PRIVATNE APOTEKE
BROJ PUNKTOVA
OPŠ TINA
BELA CRKVA
1
VRŠ AC
9
KOVAČ ICA
2
KOVIN
4
OPOVO
1
PANČ EVO
9
PLANDIŠ TE
2
UKUPNO
28
135
Promocija zdravlja predstavlja bitan segment zaš tite i unapređ enja
zdravlja, kao i prevencije i ranog otkrivanja bolesti. Prema definiciji iz Otava
povelje, promocija zdravlja је osposobljavanje ljudi da povećaju kontrolu nad
sopstvenim zdravljem i da ga unaprede. Briga za zdravlje stanovniš tva obuhvata
multisektorski i multidisciplinarni pristup. Okvir za promociju zdravlja u zajednici
proizilazi takođ e iz Otava Povelje, koju su prihvatile gotovo sve zemlje sveta i
sprovodi se kroz pet celina: izgradnja zdrave javne politike, stvaranje okoline koja
pruža podrš ku, razvoj lič nih veš tina, jač anje akcija u zajednici, reforma
zdravstvene službe.
Formulisanje zdrave javne politike jedne zemlje, upućuje one koji kreiraju
politiku da budu svesni zdravstvenih posledica svojih odluka i da putem
kombinacije zakonskih, finansijskih i organizacionih mera stvore okruženje za
promociju zdravlja.
Republika Srbija je putem raznih zakonskih i podzakonskih akata, strategija
i programa prihvatila i sprovodi aktivnosti na promociji zdravlja. Kroz
multisektorsku saradnju na nacionalnom i na lokalnom nivou sprovode se razne
aktivnosti na oč uvanju i unapređ enju zdravlja i prevencije bolesti. Unapređ enje i
oč uvanje zdravlja stanovniš tva, razvoj zdravog okruženja, afirmacija zdravih
stilova života, smanjenje faktora rizika za nastanak vodećih masovnih nezaraznih
bolesti (puš enje, fizič ka aktivnost, neadekvatna ishrana, gojaznost, stres) su
imperativ za zdravlje stanovniš tva.
U okviru Nacionalnih programa od opš teg interesa sprovodi se Program
promocije zdravlja koji ima za cilj jač anje akcija u zajednici, razvoj lič nih veš tina
na zaš titi i unapređ enju zdravlja i preorijentaciju zdravstvene službe. Jač anje akcija
u zajednici ogleda se u osnaživanju zajednice nad sopstvenim zdravljem i
sudbinama, potpun i kontinuiran pristup informacijama o zdravlju i zdravim
stilovima života, kao i obezbeđ ivanje finasijske podrš ke za izgradnju zdravog
okruženja. Razvoj lič nih veš tina ima za cilj da edukuje pojedince da se brinu o
sopstvenom zdravlju i zdravlju svojih najbližih i najč eš će se odvija u š kolama,
zdravstvenim ustanovama, radnom mestu, u zajednici. Reorganizacija zdravstvene
službe u cilju promocije zdravlja ima zadatak da prepozna kulturne potrebe u
zajednici, da ostvari bolju komunikaciju sa zajednicom i pojedincima, da sprovodi
istraživanja i edukacije u zajednici. Promocija zdravlja se globalno gledano
sprovodi kroz zdravstveno-vaspitne aktivnosti, mere prevencije i ostale mere u
zajednici uz jednu sveobuhvatnu, kontinuiranu multisektorsku saradnju.
Takav program sprovodi se kontinuirano i na teritoriji Južnobanatskog
okruga č iju analizu za 2011. godinu ovde prikazujemo. Program se sastoji od
sedam celina, koje se odnose na: 1) prezentaciju programa promocije zdravlja
stanovniš tvu okruga, 2) pokretanju svih vidova partnerstva u zajednici sa lokalnom
samoupravom, š kolama, ustanovama socijalne zaš tite, kulture, medijima,
zdravstvenim ustanovama itd, 3) edukacijom edukatora za promociju zdravlja, 4)
promocijom zdravlja sa vulnerabilnim kategorijama, 5) sprovođ enje zdravstvenih
137
kampanja, 6) zdravstveno-vaspitni rad na prevenciji zaraznih bolesti i 7)
kontinuirani rad sa mas medijima.
Centar za promociju zdravlja Zavoda za javno zdravlje Panč evo jeste
koordinator svih ovih akcija na teritoriji celog Južnobanatskog okruga.
Uspeš no sarađ ujemo sa 8 domova zdravlja, dve opš te i tri specijalne
bolnice, 105 osnovnih, 17 srednjih š kola i 8 predš kolskih ustanova. U saradnji sa
lokalnim zajednicama, preventivnim službama domova zdravlja i zainteresovanim
š kolama u proteklom periodu obeležili smo sve kalendare zdravlja. Svoju aktivnost
upotpunjujemo i medijskim prezentacijama, preko sredstava javog informisanja,
ažuriranjem sajta zavoda, uređ ivanjem i š tampanjem Preventivnog informatora.
U 2011. godini uspeš no su sprovedene sve aktivnosti na promociji zdravlja iz
Nacionalnog Programa promocije zdravlja.
Zdravstveno-promotivne
aktivnosti
su
koordinisane
sa
svim
zdravstevstvenim ustanovama u okrugu i one su se sprovodile kroz individualne i
grupne oblike rada, kroz prikaze izložbi i organizacione sastanke posvećene rizikofaktorima za nastanak mnogih masovnih nezaraznih bolesti kao i prevenciju
zaraznih bolesti. Takođ e zdravstveno vaspitne aktivnosti su se sprovodile i kroz rad
patronažnih službi i službi kućnog leč enja. Obim rada prikazan je u tabeli.
Zdravstveno-vaspitne aktivnosti kroz pokretanje svih vidova partnerske
saradnje ostvarene su sa 50 institucija i realizovano je 97 akcija u zajednici kroz
takvu multisektorsku saradnju na zaš titi i unapređ enju zdravlja.
Prenoš enje znanja stavova i ponaš anja kroz edukaciju edukatora predstavlja
jako bitan segment u radu na promociji zdravlja, i u 2011. godini edukovano je 29
uč esnika koji će svoje znanje o zdravim stilovima života i prevenciji riziko-faktora
prenositi dalje kroz vrš njač ku edukaciju.
Akcenat je stavljen i na edukaciju vulnerabilnih kategorija, posebno
š kolske dece i omladine koja se sprovodi na teritoriji celog okruga. Zaposleni
centra za promociju zdravlja sprovodili su edukaciju u 24 osnovne i tri srednje
š kole kroz radionič arski rad na sledeće teme: pubertet, alkoholizam, narkomanija,
puš enje i sida, dok su zdravstvene ustanove primarne zdravstvene zaš tite sprovele
edukacije po raznim temama iz promocije zdravlja u 80 osnovnih i 16 srednjih
š kola.
U 2011. godini sprovedene su i brojne aktivnosti u oblasti Programa za
spreč avanje i suzbijanje zaraznih bolesti.
Brojne promotivne aktivnosti su realizovane kroz obeležavanje kalendara
zdravlja. U 2011. godini sprovedene su 23 kampanje, sa preko 5000 uč esnika, na
kojima je podeljeno preko 10.000 primeraka promotivnog materijala. Ove
kampanje imaju za cilj da š irokoj populaciji skrenu pažnju na bitne zdravstvene
probleme, njihovu prevenciju i rano otkrivanje, a sve u cilju oč uvanja i unapređ enja
zdravlja.
Imajući u vidu zastupljenost medija u svakodnevnom životu građ ana,
posebna pažnja se posvećuje medijskoj promociji zdravlja. U zavisnosti od vrste
138
medija i njihovoj ciljnoj grupi stanovniš tva, prilagođ avaju se i zdravstvene poruke
koje se tako š alju. U 2011. godini bilo je 238 medijskih prezentacija, na TV, radiju
i š tampi, kao i 38 priloga na web stranici zavoda.
Potrebno je i dalje nastaviti sa multisektorskom saradnjom i aktivnostima
kojima istič emo znač ajnost brige za sopstveno zdravlje i zdravlje zajednice u celini,
izdvojimo prioritete i radimo na stvaranju okruženja za njihovu realizaciju.
Usvajanje zdravih stilova života međ u mladom populacijom predstavlja najbolji
put za nastanak i oč uvanje zdrave populacije, a za to je multisektorska saradnja
neophodna. Takođ e je jako bitna reorganizacija zdravstvene službe u cilju
stavljanja akcenta na zdravlje a ne na bolest, povećanje aktivnosti na promociji
zdravlja i prevenciji bolesti kao i obezbeđ ivanju materijalnih sredstava za to.
Aktivnosti na promociji zdravlja predstavljaju dugotrajan, kontinuirani posao č iji
se rezultati vide tek u budućnosti, a to treba da bude naš dugotrajni cilj kome
težimo.
139
Zdravstveno ekološki kalendar
Januar
21.-28. januar - Evropska nedelja prevencije raka grlića materice
31. januar – Nacionalni dan borbe protiv puš enja
Februar
4. februar - Svetski dan borbe protiv raka
Mart
22. mart – Svetski dan zaš tite voda
24. mart – Svetski dan borbe protiv tuberkoloze
I nedelja marta – Nedelja borbe protiv raka (Mart – mesec borbe protiv raka)
April
7. april – Svetski dan zdravlja
20. april- Međ unarodni dan zaš tite od buke
22. april – Svetski dan planete Zemlje
III nedelja aprila - Evropska nedelja imunizacije
Maj
3. maj – Svetski dan borbe protiv astme
10. maj – Dan ptica, Međ unarodni dan fizič kih aktivnosti
11. maj – Dan dobrovoljnih davalaca krvi
12. maj – Dan sestrinstva
15. maj – Međ unarodni dan porodice
31. maj – Svetski dan borbe protiv puš enja
IV nedelja maja – Nedelja zdravlja usta i zuba
Juni
5. jun – Svetski dan životne sredine
26. jun - Međ unarodni dan borbe protiv zloupotrebe i krijumč arenja droge
Juli
11.jul – Svetski dan populacije
Avgust
40 nedelja u godini - nedelja dojenja
Septembar
11. septembar - Svetski dan prve pomoći
15. septembar – Svetska akcija „ Oč istimo svet“
16. septembar – Svetski dan zaš tite ozonskog omotač a
24. septembar – Svetski dan srca
III nedelja septembra – Nedelja borbe protiv tuberkoloze i plućnih bolesti
Oktobar
oktobar - Nacionalni mesec pravilne ishrane
16. oktobar – Svetski dan hrane
Oktobar – mesec brige o starima
140
Novembar
Novembar – mesec borbe protiv bolesti
15. novembar - Međ unarodni dan borbe protiv opstruktivne bolesti pluća
Decembar
1. decembar – Svetski dan borbe protiv HIV/AIDSa
3. decembar – Medunarodni dan hendikepiranih osoba
141
Prikaz zdravstveno-vaspitnog rada svih zdravstvenih ustanova
na teritoriji Juž nobanatskog okruga u 2011. godini
Individualni oblici i metode rada
R.br
NAZIV SLUŽBE
.
Grupni oblici rada
Organizacioni sastanak
Izvrš enje za
Izvrš enje za
Plan 2011. period I-XII Izvrš enje % Plan 2011. period I-XII Izvrš enje %
2011
2011
Izvrš enje za period
I-XII 2011
Izvrš enje za
Izvrš enje u %
Plan 2011. period I-XII
Izvrš enje u %
2011
4
5
6
7
8
Broj
obuhvaćenih
lica
9
10
Broj
obuhvać
enih
lica
11
12
13
14
15
13412
9464
71
54
54
100
463
3592
497
3649
107
102
108
103
95
2230
7548
338
26
26
100
283
1670
31
155
11
9
1
1
100
9117
8182
90
54
54
100
858
6790
629
5407
73
80
113
110
97
1782
2080
117
34
34
100
124
685
141
995
114
145
6
6
100
5730
6429
112
48
48
100
247
2255
255
2695
103
119
21
20
95
61766
56076
91
105
97
92
1724
12141
1437
9635
83
79
63
60
95
8722
9942
114
36
65
181
710
6140
840
6515
118
106
0
0
8
24571
28990
118
92
84
91
1535
13415
1490
19529
97
146
62
62
100
9
14952
16603
111
725
690
95
2693
31356
2070
26158
77
83
241
239
99
0
0
10
10
100
22
220
210
210
954
96
0
0
142282
6050
145314
6502
1184
82
1162
74
98
90
8659
342
78264
2000
7600
421
74948
5044
88
123
96
252
615
44
601
65
1
1
Zdr.zaš tita
predš kolske dece
2 Razvojno savetovališ te
Zdravstvena zaš tita
3
školske dece
Savetovalište za
4
mlade
Zdravstvena zaš tita
5
žena
Zdravstvena zaš tita
6
odraslih
7
Centar za preventivne
zdravstvene usluge
Stomatološ ka služba
Polival.patronažna
služba
10 Socijalna medicina
UKUPNO
11 Od toga u zajednici
Broj
Broj
obuhvaćenih obuhvać
enih
lica
lica
2
3
Plan 2011.
Prikaz izložbe
%
102
107
Broj
sastanaka
Broj
sastanaka
%
Broj usluga
Broj usluga
% usluga
% lica
Broj
Broj
%
16
98
148
142
PRAĆ ENJE KVALITETA VAZDUHA U Ž IVOTNOJ SREDINI NA
PODRUČ JU JUŽ NOBANATSKOG OKRUGA
UVOD
Zdrava životna sredina podrazumeva međ usobnu uzajamnu ravnotežu i
sadejstvo svih njenih elemenata: zemljiš ta, vode, vazduha, biljnog i
životinjskog sveta.
Medicinski posmatrano vazduh je neophodan za disanje, zapravo
kiseonik iz vazduha neophodan je za odvijanje ćelijskog metabolizma, tj.
oksido-redukcionih procesa u ljuskom organizmu. Zato su potrebe č oveka za
vazduhom daleko veće nego za hranom i vodom.
Zagađ enje vazduha je znač ajno sa aspekta uticaja na ostale elemente
životne sredine i sa aspekta uticaja na zdravlje ljudi.
Mnogobrojna saznanja o š tetnom dejstvu aerozagađ enja na ljude
dobijena su posle masovnih katastrofa uzrokovanih aerozagađ enjem u nekim
velikim svetskim gradovima, kao i iz podataka zaš tite radnika na radu i
studija o humanoj i animalnoj populaciji.
Međ utim, prisutnost zagađ ujućih materija i u malim koncentracijama
uz prolongirano dejstvo može imati š tetni uticaj po zdravlje ljudi.
Emitovane zagađ ujuće materije u atmosferi mogu nagraditi nove š tetne
supstance u atmosferi, a svakako se u njoj mogu naći i zagađ enja preneta sa
većih udaljenosti.
Kakav će i koliki efekat na zdravlje imati zagađ enje iz vazduha zavisi
od mnogih č inilaca (od vrste i koncentracija š tetnih supstanci u vazduhu,
velič ine ventilacije, stanja respiratorne sluznice, ukupnog zdravstvenog stanja,
životne dobi...).
O aerozagađ enju se č eš će govori kao o č iniocu koji doprinosi nastanku
bolesti ili pogorš anju već postojeće bolesti (pre svega respiratornih i
kardiovaskularnih), nego kao o primarnom č iniocu za nastanak nekog
oboljenja.
Procena zdravstvenog rizika za ljude od izloženosti zagađ enom
vazduhu moguća je na osnovu dugoroč nog praćenja koncentracija zagađ ujućih
materija u vazduhu i praćenja zdravstvenog stanja stanovniš tva, pre svega onih
zdravstvenih ishoda za koje se zna da su povezani sa zagađ enjem iz vazduha.
Zavod za javno zdravlje Panč evo, kao ovlaš ćena i akreditovana ustanova
vrš i sistematsko praćenje kvaliteta vazduha u životnoj sredini u gradovima
Panč evu i Vrš cu.
ZAKONSKA OSNOVA
Tokom sistematskog praćenja kvaliteta vazduha u 2011. godini, struč ne
službe Zavoda za javno zdravlje Panč evo vrš ile su uzorkovanje, analizu
144
uzoraka vazduha i tumač enje dobijenih rezultata u skladu sa važećom
zakonskom regulativom:
• Zakon o zaš titi životne sredine, Sl.Glasnik RS br. 135/04,
• Zakon o zaš titi vazduha, Sl. Glasnik 367/2009,
• Uredba o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha (Sl.
Glasnik RS br.11/10 i br. 75/10).
• Program dodatnih praćenja kvaliteta vazduha za grad Panč evo i Vrš ac.
METODOLOGIJA
U formiranoj mreži stacionarnih mernih mesta vrš eno je sistematsko
praćenje koncentracija različ itih zagađ ujućih supstancija uz primenu
akreditovanih metoda za uzorkovanje i analizu vazduha. Na osnovu rezultata
analiza vrš ena je ocena kvaliteta ambijentalnog vazduha u odnosu na
propisane granič ne vrednosti imisije, kao i procena uticaja evidentiranih
koncentracija na zdravlje ljudi koriš ćenjem indeksa kvaliteta vazduha. U
skladu sa rezultatima predlagane su mere za poboljš anje stanja. O rezultatima
merenja i proceni uticaja zagađ ujućih supstanci na zdravlje redovno je
informisana javnost. Sistematski su praćene osnovne i specifič ne zagađ ujuće
materije.
Osnovne zagađujuć e materije
Ukupne talož ne materije (aerosediment)
Aerosediment predstavlja neorgansku i organsku praš inu u komunalnoj
sredini koja sa padavinama dospeva na zemlju. Č estice praš ine č esto služe kao
kondenzaciono jezgro za nastajanje magle. Delovanje praš ine na zdravlje
zavisi od njenog hemijskog sastava i od velič ine i oblika č estica.
Č estice praš ine veće od 10 mikrona zajedno sa padavinama sakupljaju se
metodom sedimentacije tokom mesec dana. Određ ivanjem parametara u
aerosedimentu stič e se osnovni uvid u kvalitet vazduha. Određ uju se: ukupna
količ ina padavina, njena pH vrednost i elektroprovodljivost, ukupna količ ina
sedimenta i u njoj sadržaj rastvorljivih i nerastvorljivih materija, sulfata,
hlorida, amonijaka, nitrata, kalcijuma. U aerosedimentu se određ uje i sadržaj
teš kih metala: olova, cinka, kadmijuma, žive, hroma i nikla.
Č ađ, sumpordioksid i azotdioksid u 24-satnim uzorcima ambijentalnog
vazduha
Uzorkovanje vazduha za analizu navedenih polutanata vrš i se vakuum
pumpama. Vazduh se pomoću pumpi uvodi u ispiralice sa apsorpcionim
rastvorima, a za č ađ do filter papira.
145
Određ ivanje č ađ i u ambijentalnom vazduhu vrš i se reflektometrijskom
metodom;
Određ ivanje masene koncentracije sumpor-dioksida u ambijentalnom
vazduhu vrš i se metodom sa tetrahlormerkuratom i pararosanilinom;
Spekrofotometrijsko određ ivanje azot-dioksida u ambijentalnom
vazduhu Griess-Saltzmannovom metodom.
Ukupne suspendovane č
estice (TSP) u 24-satnim uzorcima ambijentalnog
vazduha
Uzorkovanje TSP vrš i se gravimetrijskom metodom, pomoću
niskovolumnog samplera sa filterom preč nika 45 mm i digitalnim oč itavanjem
protoka i ostalih neophodnih parametara.
Vazduh se provodi kroz filter papir na kom se zadržavaju č estice velič ine do
30 μ m. Pre merenja TSP uzorak se uvodi u komoru za stabilizaciju, a merenje
se vrš i na analitič koj vagi.
Specifič
ne zagađujuć e materije
Amonijak u 24-satnim uzorcima ambijentalnog vazduha
Uzorkovanje vazduha za analizu amonijaka vrš i se vakuum pumpama.
Vazduh se pomoću pumpi uvodi u ispiralice sa apsorpcionim rastvorom za
ovaj polutant. Spektrofotometrijsko određ ivanje amonijaka u ambijentalnom
vazduhu vrš i se metodom “ indofenol plavo” .
Lako isparljivi ugljovodonici – benzen, toluen, ksilen (BTX) u 24-satnim
uzorcima ambijentalnog vazduha
Uzorkovanje ambijentalnog vazduha za analizu lako isparljivih
ugljovodonika vrš i se pumpama malog protoka pomoću kojih se vazduh uvodi
u teflonske kese. Uzorci vazduha analiziraju se metodom gasne
hromatografije na gasnom hromatografu koji u svom sastavu ima uređ aj za
termalnu desorpciju.
Teški metali (Pb, As, Cd, Zn, Hg, Ni, Cr) u 24-satnim uzorcima TSP i
aerosedimenta
Naknadna analiza uzoraka TSP-a i taložnih materija na teš ke metale (Pb,
Cd, Zn, Hg, Ni, Cr) rađ ena je striping voltametrijskom metodom.
146
Policiklič
ni aromatič
ni ugljovodonici (PAU) u 24-satnim uzorcima TSP
Za odredjivanje policiklič nih aromatič nih ugljovodonika u uzorcima
TSP koriš ćena je metoda gasne hromatografije sa MS detektorom.
REZULTATI MONITORINGA KVALITETA VAZDUHA
U 2011. godini Zavod za javno zdravlje Panč evo vrš io je monitoring
kvaliteta vazduha u gradu Panč evu na č etiri merna mesta i u gradu Vrš cu na
dva merna mesta. Merna mesta na kojima je vrš en monitoring pripadaju mreži
lokalnih urbanih stanica za praćenje imisije zagađ ujućih materija u
ambijentalnom vazduhu. Na svim mernim mestima nisu praćeni isti polutanti.
Najveći broj polutanata praćen je na mernim mestima Vatrogasni dom i
Zavod u gradu Panč evu.
Osnovne zagađujuć e materije
Ukupne talož ne materije (aerosediment)
Aerosediment je praćen na dva merna mesta u gradu Panč evu, u ukupno
23 meseč na uzorka. Tokom svih meseci 2011. godine nije bilo prekorač enja
meseč ne granič ne vrednosti imisije za ukupan aerosediment od 450
mg/m2/dan. Srednja godiš nja vrednost nije prekorač ila godiš nju GV od 200
mg/m2.
U taložnim materijama određ ivan je sadržaj istih toksič nih metala kao i
u 2010. godini. Koncentracije ispitivanih metala u ukupnim taložnim
materijama u 2011. godini teš ko je komentarisati obzirom da Uredbom o
uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha (Sl.glasnik RS br.11/10
i br.75/10) za metale u ukupnim taložnim materijama nisu definisane
granič ne, ni ciljne vrednosti.
Proseč ne godiš nje koncentracije kadmijuma, olova i cinka u
aerosedimentu su viš e 2010. godine, proseč ne godiš nje koncentracije nikla i
žive su neš to viš e 2011. godine a koncentracije hroma su iste tokom obe
posmatrane godine.
Količ ine aerosedimenta (mg/m2/dan) i sadržaj teš kih metala u aerosedimentu
(μ g/m3) na mernim mestima u gradu Panč evu, u periodu januar-decembar
2011.godine
147
Polutant
Broj
mernih
mesta
Broj
uzoraka
Meseč na/
godiš nja
granič na
vrednost (GV)
Srednja
godiš nja
koncent.
Min.
koncent.
Max.
koncent.
Ukupna
količ ina
aerosedimenta
2
23
450/200
118
51
367
Kadmijum
2
23
*
0,25
0,25
0,25
Olovo (Pb)
2
23
*
1,7
1,0
5,47
Živa (Hg)
2
4
*
1,0
0,25
1,96
Cink (Zn)
2
23
*
37,4
3,06
119,3
Nikal (Ni)
2
4
*
3,2
2,28
4,54
Hrom (Cr)
2
4
*
5,0
5,0
5,0
* Važećom Uredbom nisu definisane na godiš njem nivou granič ne, ni ciljne
vrednosti za metale
Č ađ, sumpordioksid i azotdioksid u 24-satnim uzorcima ambijentalnog
vazduha
Grad Panč
evo
Č ađ je merena na č etiri lokaliteta u Panč evu (po 361 dan na lokacijia
Zavod, a na lokacijama Nova Misa, Vatrogasni dom, Streliš te po 362 dana).
Od ukupno 1447 uzoraka koncentracije preko GV izmerene su u 198 uzoraka
(13,7%) š to je procentualno viš e nego u 2010. godini. Najveći broj
prekorač enja registrovan je na lokaciji Nova Misa i Streliš te (po 58) u
stambenoj zoni. Najveća, ista proseč na koncentracija bila je na lokaciji
Streliš te (83µg/m3). Na svim lokacijama tokom godine najč eš će su
registrovane koncentracije č ađ i od 25 µg/m3 do 33,0 µg/m3.
Koncentracije č ađ i, sumpordioksida i azotdioksida (μ g/m3) u ambijentalnom
vazduhu, na mernim mestima u Panč evu, u periodu januar-decembar
2011.godine
Polut
Broj
mernih
mesta
Broj
uzo
raka
Meseč na/
godiš nja
granič na
vrednost
(GV)
Srednja
koncent
.
Min
koncen
t.
Max
koncen
t.
C98
Broj
merenja
>GV
%
merenj
a
>GV
Č ađ
4
1447
50/50
28
1
264
135
198
13,7
SO2
2
723
125/50
11
8
68
30
0
0
NO2
2
728
85/40
25
1
76
59
0
0
ant
148
Distribucija proseč nih meseč nih koncentracija č ađ i na svim lokalitetima
u gradu Panč evu ukazuje na prisustvo većih koncentracija ovog polutanta u
zimskim mesecima, tj. u periodu grejanja.
Č AĐ u vazduhu ambijenta
Pančevo lok. Zavod 2011 god.
Sezonska distribucija srednjih mese čnih koncentracija (µg/m3)
80
70
60
50
40
30
20
10
0
JAN
FEB
MAR
APR
MAJ
JUN
JUL
AVG
SEP
OKT
NOV
DEC
Č AĐ u vazduhu ambijenta
Pančevo lok. Vatrogasni dom 2011 god.
Sezonska distribucija srednjih mesečnih koncentracija (µg/m3)
70
60
50
40
30
20
10
0
JAN
FEB
MAR
APR
MAJ
JUN
JUL
AVG
SEP
OKT
NOV
DEC
Č AĐ u vazduhu ambijenta
Pančevo lok. Streliš te 2011 god.
Sezonska distribucija srednjih mese čnih koncentracija (µg/m3)
60
50
40
30
20
10
0
JAN
FEB
MAR
APR
MAJ
JUN
JUL
AVG
SEP
OKT
NOV
DEC
149
Č AĐ u vazduhu ambijenta
Pančevo lok. Nova Misa 2011 god.
Sezonska distribucija srednjih mesečnih koncentracija (µg/m3)
90
80
70
60
50
40
30
20
10
0
JAN
FEB
MAR
APR
MAJ
JUN
JUL
AVG
SEP
OKT
NOV
DEC
Analizom indeksa kvaliteta vazduha za č ađ na svim mernim mestima
uoč ava se da je najveći broj dana sa rizič nim koncentracijam po zdravlje
registrovan na lokacijami N.Misa (58), Vatrogasni dom (52), a neš to manji na
lokaciji Zavod (45), i na lokaciji Streliš te (43).
Po strukturi, na svim mernim mestima najveći je broj dana sa
koncentracijama č ađ i koje ugrožavaju samo senzitivne populacione grupe, a
najveći broj takvih dana (35) bio je na lokaciji Vatrogasni dom.
Najveći broj dana sa koncentracijama č ađ i koje su nezdrave za
ukupnu populaciju je na mernom mestu Nova Misa (14), a najveći broj dana
sa koncentracijama č ađ i koje su vrlo nezdrave (7) registrovan je na mernom
mestu Nova Misa. Index kvaliteta vazduha označ en kao „ opasan” registrovan
je najviš e na mernim mestima Zavod i Nova Misa (9 dana).
Č AĐ Zavod
Januar-Decembar 2011
Zdravstveni indeks
Koncentracija Broj
μ g/m3
kvaliteta vazduha
dana
0-25 dobar
0-25
242
26-50 umeren
26-50
74
51-75 nezdrav za senzitivne grupe
51-75
22
76-100 nezdrav
76-100
11
101-150 vrlo nezdrav
101-150
4
151-250 opasan
151-250
9
362
Č AĐ
Vatrogasni dom
Januar-Decembar 2011
Zdravstveni indeks
Koncentracija Broj
μ g/m3
kvaliteta vazduha
dana
0-25 dobar
0-25
238
26-50 umeren
26-50
69
51-75 nezdrav za senzitivne grupe
51-75
35
76-100 nezdrav
76-100
10
101-150 vrlo nezdrav
101-150
6
151-250 opasan
151-250
4
362
150
Č AĐ Strelište
Januar - Decembar 2011
Zdravstveni indeks
Koncentracija Broj
μ g/m3
kvaliteta vazduha
dana
0-25 dobar
0-25
246
26-50 umeren
26-50
75
51-75 nezdrav za senzitivne grupe
51-75
21
76-100 nezdrav
76-100
12
101-150 vrlo nezdrav
101-150
4
151-250 opasan
151-250
4
362
Č AĐ Nova Misa
Januar - Decembar 2011
Zdravstveni indeks
Koncentracija Broj
μ g/m3
dana
kvaliteta vazduha
0-25 dobar
0-25
207
26-50 umeren
26-50
101
51-75 nezdrav za senzitivne grupe
51-75
24
76-100 nezdrav
76-100
14
101-150 vrlo nezdrav
101-150
7
151-250 opasan
151-250
9
362
Sumpordioksid je praćen na dva merna mesta u gradu Panč evu u
ukupno 729 uzoraka (364 uzorka na lokalitetu Zavod i 365 uzoraka na
lokalitetu Vatrogasni dom), bez prekorač enja GV za ovaj polutant. Proseč na
godiš nja koncentracija je niska – 11 μ g/m3 i u okviru je preporuč ene proseč ne
godiš nje koncentracije od 50 μ g/m3. Proseč ne godiš nje koncentracije niže su i
od kritič ne koncentracije za zaš titu vegetacije koja iznosi 20 µg/m3
Maksimalna registrovana koncentracija od 68 μ g/m3 registrovana je na lokaciji
Zavod.
Najč eš će merene dnevne koncentracije sumpordioksida tokom 2011.
godine na obe lokacije bile su koncentracije od 10 µg/m3.
Proseč ne godiš nje koncentracije sumpordioksida znatno su niže od
proseč ne godiš nje koncentracije koju određ uju propisi te dugi niz godina za
ovaj polutant nije bilo potrebno preduzimati sanacione mere, tj mere za
smanjivanje koncentracije ovog polutanta u vazduhu.
Azotdioksid je praćen na dva mesta u gradu Panč evu u ukupno 728
uzoraka (364 uzoraka i na lokaciji Zavod i Vatrogasni dom), bez
prekorač enja GV za ovaj polutant. Proseč na godiš nja koncentracija od 25
μ g/m3 niža je od granič ne vrednosti na godiš njem nivou (40µg/m3), i ispod je
kritič nog nivoa za zaš titu vegetacije (30µg/m3).
Maksimalna registrovana koncentracija od 76 μ g/m3 registrovana je na
lokaciji Vatrogasni dom.
151
Najč eš će merene koncentracije azotdioksida tokom 2011. godine na
lokaciji Zavod bile su koncentracije od 20, 25, 35 i 30 µg/m3, a na lokaciji
Vatrogasni dom koncentracije od 25,20, 15 i 30 µg/m3.
Sa aspekta važećih propisa prisustvo azotioksida u vazduhu na obe
lokacije u viš egodiš njem periodu nije zahtevalo sanaciju, tj. smanjenje
koncentracije ovog parametra u vazduhu.
Grad Vršac
Č ađ je merena na dva lokaliteta u Vrš cu u ukupno 703 uzorka (343
uzorka na lokaciji Carinski terminal i 360 uzoraka na lokaciji Opš tina. Od
ukupnog broja uzoraka koncentracije preko GV izmerene su u 76 uzoraka
(10,8%). Najveći broj tih prekorač enja registrovan je na lokaciji opš tina (59) u
centru grada. Proseč na koncentracija na lokaciji Opš tina (37µg/m3) je veća
od proseč ne koncentracije na lokaciji Carinski terminal (16µg/m3).
Najč eš će merene koncentracije na mernom mestu Carinski terminal bile
su 7,5 i 15 µ g/m3, a na mernom mestu Opš tina 30 i 37,5 µ g/m3.
Č ađ je znač ajno prisutna na lokaciji Opš tina i upravo razlika u
opterećenosti dva merna mesta govori za poreklo č estica č ađ i od saobraćaja i iz
ložiš ta.
Koncentracije č ađ i, sumpordioksida i azotdioksida (μ g/m3) u ambijentalnom
vazduhu, na mernim mestima u Vrš cu, u periodu januar-decembar
2011.godine
Broj
mer
nih
mest
a
Broj
uzor
aka
Meseč na
/
godiš nja
granič na
vrednost
(GV)
Srednja
koncent.
Min
konce
nt.
Max
koncen
t.
C98
Broj
meren
a
>GV
%
mere
nja
>GV
Č ađ
2
703
50/50
27
2
156
90
76
10,8
SO2
2
698
125/50
10
4
49
26
0
0
NO2
2
691
85/40
11
1
44
26
0
0
Poluta
nt
Distribucija proseč nih meseč nih koncentracija č ađ i na oba lokaliteta u
gradu Vrš cu ukazuje na prisustvo većih koncentracija ovog polutanta u
zimskim mesecima, tj. u periodu grejanja.
152
Č ađ u vazduhu ambijenta
Mermo mesto Carinski terminal, Vrš ac
3
Sezonska distribucija srednjih mesečnih koncentracija u µg/m
Godina 2011.
50
45
40
35
30
25
20
15
10
5
0
JAN
FEB
MAR
APR
MAJ
JUN
JUL
AVG
SEP
OKT
NOV
Č ađ u vazduhu ambijenta
Mermo mesto Opš tina, Vrš ac
3
Sezonska distribucija srednjih mesečnih koncentracija u µg/m
DEC
Godina 2011.
70
60
50
40
30
20
10
0
JAN
FEB
MAR
APR
MAJ
JUN
JUL
AVG
SEP
OKT
NOV
DEC
Struktura indeksa kvaliteta vazduha za č ađ na na mernom mestu
Opš tina pokazuje da je najveći broj dana sa koncentracijama č ađ i koje
ugrožavaju samo senzitivne populacione grupe (39). Broj dana sa
koncentracijama č ađ i koje su nezdrave za ukupnu populaciju na ovom
mernom mestu iznosio je 10 i 8 dana sa koncentracijama č ađ i koje su vrlo
nezdrave za ukupnu populaciju.
Na lokaciji Carinski terminal 11 dana u 2011. godini su koncentracije
č ađ i ugrožavale samo osetljivu populaciju. Broj dana sa koncentracijama č ađ i
koje su nezdrave za ukupnu populaciju na ovom mernom mestu iznosio je 3 i
3 dana sa koncentracijama č ađ i koje su vrlo nezdrave za ukupnu populaciju.
153
TSP Carinski terminal
Jan-11 do Dec-11
Zdravstveni indeks
kvaliteta vazduha
0-60 dobar
61-120 umeren
121-180 nezdrav za senzitivne grupe
181-240 nezdrav
241-360 vrlo nezdrav
361-600 opasan
TSP Opš tina
Koncentracija
µg/m
3
Broj
dana
0-60
61-120
121-180
181-240
241-360
361-600
3
27
15
7
7
0
59
Jan-11 do Dec-11
Zdravstveni indeks
kvaliteta vazduha
0-60 dobar
61-120 umeren
121-180 nezdrav za senzitivne grupe
181-240 nezdrav
241-360 vrlo nezdrav
361-600 opasan
Koncentracija
µg/m
3
0-60
61-120
121-180
181-240
241-360
361-600
Broj
dana
3
32
11
7
6
1
60
Sumpordioksid je praćen na dva merna mesta u gradu Vrš cu u ukupno
698 uzoraka (343 uzorka na lokalitetu Carinski terminal i 355 uzoraka na
lokalitetu Opš tina), bez prekorač enja GV za ovaj polutant. Maksimalna
registrovana koncentracija od 49 μ g/m3 registrovana je na lokaciji Opš tina.
Proseč na godiš nja koncentracija je niska – 10 μ g/m3 i u okviru je preporuč ene
proseč ne godiš nje koncentracije od 50 μ g/m3. Proseč ne godiš nje koncentracije
sumpordioksida na oba merna mesta u okviru su kritič nog godiš njeg nivoa
sumpordioksida za zaš titu vegetacije (20 µ g/m3).
Najč eš će merene dnevne koncentracije sumpordioksida tokom 2011.
godine na obe lokacije bile su koncentracije od 10 µg/m3.
Proseč ne godiš nje koncentracije sumpordioksida znatno su niže od
proseč ne godiš nje koncentracije koju određ uje Uredba, te za ovaj polutant nije
bilo potrebno preduzimati sanacione mere, tj. mere za smanjivanje
koncentracije ovog polutanta u vazduhu.
Azotdioksid je praćen na dva mesta u gradu Vrš cu u ukupno 691
uzorku (343 uzorka na lokalitetu Carinski terminal i 348 uzoraka na lokalitetu
Opš tina), bez prekorač enja GV za ovaj polutant. Maksimalna registrovana
koncentracija od 44 μ g/m3 registrovana je na lokaciji Opš tina. Proseč na
godiš nja koncentracija od 11 μ g/m3 niža je od proseč ne godiš nje koncentracije
od 40μ g/m3 koju propisuje Pravilnik. Proseč ne godiš nje koncentracije
154
azotdioksida na oba merna mesta u okviru su kritič nog godiš njeg nivoa
azotdioksida za zaš titu vegetacije (30 µ g/m3).
Najč eš će merene koncentracije azotdioksida tokom 2011.godine na
lokaciji Opš tina bile su koncentracije od 15, 20 i 10 µg/m3, a na lokaciji
Carinski terminal koncentracije od 10, 5 i 15µg/m3.
Sa aspekta važećih propisa prisustvo azotioksida u vazduhu na obe
lokacije nije zahtevalo sanaciju, tj. smanjenje koncentracije ovog parametra u
vazduhu.
Ukupne suspendovane č
estice (TSP) u 24-satnim uzorcima ambijentalnog
vazduha
Grad Panč
evo
U gradu Panč evu Zavod za javno zdravlje Panč evo sistematski je
pratio koncentracije TSP u ambijentalnom vazduhu na jednom mernom mestu
– Streliš te svakog trećeg dana. Uzet je ukupno 121 uzorak, od kojih je 15
(12,4 %) prekorač ilo GV od 120µg/m3.
Najviš a izmerena koncentracija iznosila je 380µg/m3. Najč eš će su
merene koncentracije u vrednosti od 60µg/m3 i 90µg/m3.
Proseč na godiš nja koncenracija za TSP na ovoj lokaciji za 2011.
godinu ne prekorač uje normu predviđ enu Uredbom.
Teš ki metali (kadmijum, olovo, živa, cink, nikl, arsen i hrom)
analizirani su u svakom trećem uzorku TSP. Proseč ne godiš nje koncentracije
za normirane teš ke metale nisu prelazile granič ne ni ciljne vrednosti.
Koncentracije TSP i teš kih metala u TSP u ambijentalnom vazduhu, na
mernom mestu Streliš te u Panč evu, u periodu januar - decembar 2011.godine
Polutant
Broj
merni
h
mesta
Broj
uzoraka
Meseč na/
godiš nja
granič na
vrednost
(GV)
120/70
(µg/m3)
5* (ng/m3)
Srednja
godiš nj
a
koncent
.
83
Min.
koncnt
Max.
koncnt
.
Broj
merenj
a
>GV
%
merenj
a
>GV
TSP
1
121
23
380
15
12,4
Kadmiju
m (Cd)
Olovo
(Pb)
Živa (Hg)
1
40
0,0095
0,0010
0,0700
1
40
0,079
0,000
3,050
0
0
40
1/0,5
(µg/m3)
**
1
0,001
0,005
0,003
Cink (Zn)
1
40
**
0,0002
0,0002
0,0002
Nikal (Ni)
1
40
3,01
0,25
20,40
Hrom (Cr)
1
40
0,10
0,10
0,10
Arsen
(As)
1
40
20*
(ng/m3)
0,3
(ng/m3)
6*
(ng/m3)
3,05
1,00
37,80
155
GV i MDK za metale u TSP definisane na godiš njem nivou
* Ciljna vrednost za proseč nu godiš nju vrednost ukupnog sadržaja
suspendovanih č estica
** GV za cink i živu u TSP nije definisana važećom Uredbom
Grad Vršac
Ukupne suspendovane č estice sistematski su praćene u Vrš cu na dva
merna mesta, svakog š estog dana. Od ukupno 119 uzorka (59 uzorka na
lokaciji Carinski terminal i 60 uzoraka na lokaciji Opš tina) koncentracije su
bile veće od GV (120µg/m3) u 54 uzorka (45,4%). Broj dana sa prekorač enjem
GV bio je na mernom mestu Carinski terminal (29), a na mernom mestu
Opš tina (25).
Najč eš će merene koncentracije na mernom mestu Carinski terminal bile
su 90, 120 i 150 µ g/m3, a na mernom mestu Opš tina 120, 90 i 150 µ g/m3.
Maksimalna izmerena koncentracija TSP zabeležena je na mernom
mestu Opš tina i iznosila je 455 µ g/m3.
Proseč na godiš nja koncentracija TSP u ambijentalnom vazduhu u Vrš cu
od 139 µ g/m3 iznad je proseč ne godiš nje koncentracije koju propisuje
Pravilnik (70 µ g/m3).
U uzorcima ukupnih suspendovanih č estica uzetih u ambijentalnom
vazduhu na mernim mestima u Vrš cu nisu određ ivane koncentracije teš kih
metala.
Koncentracije TSP u ambijentalnom vazduhu na mernim mestima u Vrš cu, u
periodu januar - decembar 2011.
Polutant
TSP
Broj
mernih
mesta
Broj
uzoraka
2
119
Meseč n
a/
godiš nja
granič na
vrednost
(GV)
120/70
(µg/m3)
Srednja
godiš nja
koncent.
Min.
koncent
139
25
Max.
koncent.
455
Broj
merenja
> GV
%
merenj
a
>GV
54
45,4
Specifič
ne zagađujuć e materije
Grad Panč
evo
Amonijak
Amonijak je kao specifič ni polutant sistematski praćen u gradu
Panč evu na dva merna mesta u ukupno 711 uzorka (364 uzorka na mernom
mestu Zavod i 347 uzorka na mernom mestu Vatrogasni dom) bez
prekorač enja maksimalno dozvoljene dnevne koncentracije od 270 µg/m3.
Srednja godiš nja koncentracija iznosila je 14 µg/m3 i paradoksalno je duplo
156
bila veća od MDK normirane za godiš nji nivo, š to govori o neusklađ enosti
MDK, tj. zakonskih normi na dnevnom i godiš njem nivou.
Najč eš će su tokom 2011. godine na lokaciji Zavod merene
koncentracije od 7,5 , 15 i 22,5µg/m3, a na lokaciji Vatrogasni dom
koncentracije od 15, 7,5 i 22,5 µg/m3.
Koncentracije amonijaka (μ g/m3) u ambijentalnom vazduhu na mernim
mestima u Panč evu, u periodu januar-decembar 2011.godine
Polutant
Amonija
k
Broj
merni
h
mesta
2
Broj
uzorak
a
711
Meseč na
/
godiš nja
MDK
270/8
Srednja
koncent
.
Min.
koncent.
Max.
koncent.
C9
8
Broj
merenja
>MDK
14
3
94
44
0
%
merenj
a
>MDK
0
MDK: maksimalno dozvoljena koncentracija
Lako isparljivi ugljovodonici – benzen, toluen, ksilen (BTX) u 24-satnim
uzorcima ambijentalnog vazduha
Lako isparljivi ugljovodonici praćeni su u ukupno 730 uzoraka
ambijentalnog vazduha na dva merna mesta u Panč evu (365 uzoraka na oba
merna mesta ).
Benzen je izmeren u proseč noj godiš njoj koncentraciji od 6,0µg/m3
koja je ispod propisane granič ne vrednosti za godiš nji nivo. Maksimalna
koncentracija benzena od 40 µg/m3 izmerena je na mernom mestu Zavod .
Najč eš će merene koncentracije na oba merna mesta bile su one od 5 ,
2,5 i 7,5 µg/m3.
Toluen Proseč na godiš nja koncentracija ovog polutanta u
ambijentalnom vazduhu u Panč evu iznosila je 8 µg/m3. Maksimalna
koncentracija toluena od 76 µg/m3 izmerena je na mernom mestu Vatrogasni
dom.
Važeća Uredba ne definiš e GV za toluen.
Ksilen je u ambijentalnom vazduhu u Panč evu prisutan u proseč noj
godiš njoj koncentraciji od 4 µg/m3.
Maksimalna izmerena koncentracija zabeležena je na mernom mestu
Zavod i iznosila je 23 µg/m3.
Važeća Uredba ne definiš e GV za ksilen.
157
Koncentracije BTX (μ g/m3) u ambijentalnom vazduhu, na mernim mestima u
Panč evu, u periodu januar-decembar 2011.godine
Polutant
Broj
mernih
mesta
Broj
uzoraka
Godiš nja
granič na
vrednost
(GV)
Srednja
koncent.
Min.
koncent.
Max.
koncent.
C98
Benzen
2
730
5
6,0
1
40
22
Toluen
2
730
*
8,0
1
76
24
Ksilen
2
730
*
4,0
1
23
11
*GV za toluen i ksilen nije definisana Uredbom na dnevnom i godiš njem
nivou
ZAKLJUČ AK
Na osnovu rezultata monitoringa kvaliteta vazduha na područ ju
Južnobanatskog okruga može se zaključ iti:
• Da se monitoring kvaliteta ambijentalnog vazduha sprovodi u
samo dva grada u okrugu
• Da se monitoring sprovodi neujednač eno š to se tič e broja
polutanata i dinamike njihovog praćenja
• Da su zadovoljavajući rezultati u pogledu pojedinih osnovnih
zagađ ujućih supstancija – aerosedimenta, sumpordioksida i
azotdioksida
• Da su zadovoljavajući rezultati ispitivanja svih specifič nih
polutanata uključ ujući i teš ke metale u aerosedimentu i
ukupnim suspendovanim č esticama
• Da je nezadovoljavajući kvalitet ambijentalnog vazduha u
pogledu povećane koncentacije č ađ i i ukupnih suspendovanih
č estica
• Da u vezi sa nezadovoljavajućim kvalitetom vazduha postoji
određ eni zdravstveni rizik, pre svega za osetljive populacione
grupe, koji podrazumeva pogorš anje postojećih i doprinos
nastajanju š tetnih kardiovaskularnih i respiratornih
zdravstvenih ishoda.
158
PRAĆ ENJE REZULTATA MERENJA ALERGENOG POLENA NA
TERITORIJI GRADA PANČ EVA I OKOLINE
UVOD
Na neophodnost monitoringa polena suspendovanog u vazduhu ukazala je
Svetska zdravstvena organizacija (WHO) zvanič nim zaključ cima sastanka na
temu „ Phenology and Human Health: Alergic Disorders“ koji je održan u
Rimu 2003.god.
WHO potvrđ uje da je aeropolen bitan uzroč nik alergijskih reakcija tokom
poslednjih 50 godina a rezultati monitoringa aeropolena omogućavaju
prouč avanje, prevenciju, dijagnostikovanje, pa i leč enje polenskih alergija.
U Srbiji na osnovu Zakona o zaš titi životne sredine, č lan 3 tač ka 11, polen
je zbog, pre svega, negativnog i š tetnog uticaja na zdravlje ljudi, okarakterisan
kao polutant emitovan iz prirode. Nač in da se pomogne osobama alergič nim
na polen (koji je preporuč en od strane WHO) je organizovanje i sprovođ enje
kontinuiranog merenja koncentracije polena u vazduhu.
Polen biljaka je za č oveka jedan od najznač ajnijih alergena u vazduhu.
Polenova zrna kod viš e od 20% ljudske populacije (svaki peti č ovek)
izazivaju alergijske reakcije (bronhitis, konjuktivitis, dermatitis, polenska
kijavica), dok u sluč aju dugotrajnog i viš egodiš njeg izlaganja visokim
koncentracijama jedan deo ljudske populacije oboleva od hronič nog
bronhitisa i bronhijalne astme. Zagađ enost vazduha u urbanim, industrijskim
sredinama doprinosi pojač anom alergijskom dejstvu aeropolena. Svetska
zdravstvena organizacija je upozorila da će različ ite vrste alergijskih reakcija
kod ljudi biti bolest savremenog č oveč anstva u 21. veku.
Negativan uticaj na zdravlje ljudi, koji izaziva polen pojedinih biljnih
vrsta, svrstava ove č estice u "prirodne" zagađ ujuće materije u vazduhu.
Koncentracija polena biljaka u vazduhu zavisi od niza faktora koji vladaju u
prirodnim staniš tima i urbanim sredinama. Veoma je važno poznavanje
vremenske i prostorne distribucije, kao i vrste aeroalergenog polena, kako bi
se stanje pratilo i o njemu izveš tavalo, da bi se davale prognoze za naredni
period, kao i da bi se formirao kalendar polena. Ovi podaci su namenjeni:
prevenciji kod senzibilisanih osoba, kao pomoć u efikasnijem leč enju
pacijenata u zdravstvenim institucijama, poboljš anju rada komunalnih i
urbanistič kih službi na uniš tavanju trava i korova koje su uzroč nici alergijskih
bolesti, boljem sagledavanju potrebe uvođ enja zakonske regulative,
uključ ivanju i međ unarodnu saradnju, jer su problemi aeropolena ne samo
lokalnog, regionalnog nego i globalnog karaktera.
159
TRAVE
20%
AMBROZIJA
50%
BREZA
30%
Na osnovu dugogodiš njeg praćenja povezanosti aeropolena i njime
izazvanih alergijskih bolesti kod ljudi, koje je vrš eno u svetu, utvrđ eno je da
je polen ambrozije odgovoran za 50% svih alergija izazvanih aeropolenom i
da je ujedno polen ove korovske biljke najjač i alergen međ u polenom svih
vrsta koje se prate. U periodu cvetanja drveća najjač i alergen je polen breza,
koji je odgovoran za 30% svih alergijskih reakcija izazvanih aeropolenom.
Polen trava odgovoran je za 20% svih alergijskih reakcija izazvanih
aeropolenom.
MERNO MESTO I PERIOD UZORKOVANJA
Merenje koncentracije polena 24 alergene biljne vrste u vazduhu obavlja
se u okviru sistematskog praćenja koncentracije polena na teritoriji Grada
Panč eva, u okviru državne mreže za monitoring alergenog polena koji vrš i
Agencija za zaš titu životne sredine.
U određ ivanju mernog mesta za uzorkovanje polena u vazduhu Panč eva i
okoline uč estvovali su struč njaci Agencije za zaš titu životne sredine Srbije.
Uređ aj za uzorkovanje postavljen je na krovu bolnič ke zgrade, gde se
vrednosti koncentracije polena u vazduhu mere na visini 15 m iznad površ ine
tla.
Vremenski period kontinuiranog uzimanja uzoraka poč inje poč etkom
februara i traje do prvih novembarskih dana, mada u zavisnosti od vremenskih
uslova ovaj interval može da varira.
Poč etak i završ etak polinacije mogu iz godine u godinu znatno da
kolebaju, zavisno od meteorološ kih prilika. Vremenski period tokom koga se
kontinuirano uzimaju uzorci definisan je od strane Međ unarodnog udruženja
za aerobiologiju. Za klimatske uslove u kojima je naš a zemlja ovaj period
poč inje oko 1.februara (vreme poč etka cvetanja leske i jove) i traje sve do
160
prvih dana novembra (završ etak cvetanja pelina i ambrozije). Merenja polena
u vazduhu obuhvataju tri sezone cvetanja:
a) sezonu cvetanja drveća koja poč inje poč etkom februara cvetanjem leske
i jove i traje do poč etka maja;
b) sezonu cvetanja trava koja traje od maja do druge dekade jula, a osim
cvetanja trava karakteriš e je i cvetanje borova i lipa;
c) sezonu cvetanja korova koja traje od druge polovine jula do poč etka
novembra meseca i karakteriš e je cvetanje ambrozije.
METODOLOGIJA
Aeropolen se sakuplja kontinuiranom volumetrijskom metodom (Hirst,
1952). Za uzorkovanje se koristi LANCONI VPPS 2000 SAMPLER
(vlasniš tvo grada Panč eva, koji je i finansijer monitoringa aeropolena), a
uzorkovanje se vrš i kontinuirano u trajanju od sedam dana. Uređ aj obuhvata
uticaje u vazduhu, respektivno, najviš e 50 km u preč niku. Iz sedmodnevnog
uzorka standardnom metodologijom sač injavaju se dnevni uzorci i
mikroskopiraju u laboratoriji.
Vrš i se identifikacija polena 24 biljne vrste (leska, jova, tise i č empresi,
brest, topola, javor, vrba, jasen, breza, grab, platan, orah, hrast, bor, konoplja,
trave, lipa, bokvica, kiselica, koprive, š tirovim, pelin i ambrozija).
Nakon kvalitativnog i kvantitativnog pregleda aeropolena rezultati se
izražavaju kao koncentracija tj. broj polenovih zrna u kubnom metru vazduha
i porede sa granič nim vrednostima koncentracija. Granič na vrednost
koncentracije polena u vazduhu za sve alergene biljke, izuzev ambrozije, je 30
polenovih zrna /m3 vazduha, a za ambroziju 15 polenovih zrna /m3 vazduha.
Koncentracija polena određ uje se za jedan dan, a definiš e za: nedelju,
određ enu dekadu, mesec, sezonu i celu godinu, za svaku biljnu vrstu
pojedinač no, odnosno za sve biljke koje produkuju alergeni polen. Ovako
izražene koncentracije unose se u nedeljne i meseč ne izveš taje, a obrađ eni u
kvartalne i godiš nji aeropalinološ ki izveš taj.
Detekciju polena na područ ju Panč eva i okoline vrš e dva doktora
medicine, specijalisti higijene Zavoda za javno zdravlje Panč evo. Ovaj kadar
je obuč en za posao od strane evropski sertifikovanih struč njaka Agencije za
zaš tiitu životne sredine Srbije. Pored znanja iz aerobiologije osobe su u
potpunosti edukovane oko metodologije pripreme i bojenja preparata i
potpuno operativno osposobljene da kontroliš u sve segmente rada uređ aja za
uzorkovanje (kontrola protoka vazduha, zamena traka, prepoznavanje
nepravilnosti u radu uređ aja...). Takođ e, osobe su edukovane o nač inu
ažuriranja podataka i izveš tavanju za lokalnu samoupravu, kao naruč ioca
posla, ali i za osetljivi deo populacije (tipski, semaforski nač in prikazivanja
podataka).
161
Za period 2011. godine rad osoblja Zavoda obavljao se pod nadzorom
struč njaka Agencije za zaš tiitu životne sredine Srbije, koji su kao supervizori
vrš ili kontrolu svakog uzorka i svakog sač injenog izveš taja.
REZULTATI MERENJA
Zbog neš to hladnije zime, polinacija (koja poč inje cvetanjem drveća),
poč ela je neš to kasnije nego š to je to uobič ajeno, tako da su prva polenova
zrna na teritoriji Panč eva registrovana tek 17.02.2011. godine.
U prvom tromeseč nom periodu merenja, od 14.02.- 01.05.2011.godine,
dominirali su najpre poleni drveća, š to je i uobič ajeno za ovaj period godine,
da bi krajem perioda poč ela i polinacija trava i kopriva.
U drugom tromeseč ju, od 01.05.- 31.07. 2011. godine, nastavlja se
polinacija drveća započ eta u prethodnom tromeseč ju i poč inje intenzivnija
polinacija trava i kopriva. U ovom periodu poleni trava su najjač i alergeni.
Obzirom da izmeđ u korova i trava postoje brojne unakrsne reakcije u ovom
periodu bile su moguće pojave izuzetno jakih alergijskih simptoma.
U trećem tromeseč nom periodu od 01.08.- 31.10.2011.godine, koji je
poslednji period praćenja polinacije u toku godine, od alergena najjač e
dejstvo ispoljavaju poleni ambrozije i trava. Ambrozija, č iji je polen najjač i
alergen cvetala je tokom celog trećeg kvartala, ali su najviš e koncentracije
beležene u avgustu i septembru mesecu.
Analiza rezultata merenja aeropolena u 2011. godini prema biljnim
vrstama
Jova je poč ela da cveta 17.02.2011. i beležena je do 18.04.2011.
Polinacija jove trajala je 26 dana, dok koncentracija njenog polena u vazduhu
nije prelazila granič ne vrednosti. Najveća postignuta vrednost zabeležena je
15.03. i iznosila je 17 polenovih zrna/m3 vazduha.
Breza ispoljava najjač e dejstvo međ u polenima drveća. Prva polenova
zrna breze u vazduhu zabeležena su 17.02.2011. godine, a polinacija je
registrovana sve do 11. maja 2011.godine. Polinacija breze trajala je 45 dana
u prvom kvartalu i 11 dana u drugom kvartalu, ili ukupno 56 dana. U prvom
tromeseč ju bilo je 10 dana sa poviš enim koncentracijama, sa maksimumom
od 446 polenovih zrna/m3 vazduha dana 08.04.2011. Poč etkom drugog
kvartala 11 dana emitovane su koncentracije od jednog ili dva polenova zrna i
njena polinacija je završ ena.
Leska je poč ela da cveta 26.02.2011. i beležena je do 11.04.2011.
Polinacija leske trajala je 24 dana, a koncentracija njenog polena u vazduhu 3
dana je bila iznad granič nih vrednosti. Najveća postignuta vrednost
zabeležena je 13.03.2011. i iznosila je 89 polenovih zrna/m3 vazduha.
162
Tise i č empresi su poč eli da cvetaju 21.02.2011. i beleženi su do kraja
ovog tromeseč nog perioda, do 30.04.2011. Polinacija je nastavljena i u
drugom kvartalu u koncentracijama ispod granič ne vrednosti. Polinacija tisa i
č empresa trajala je 52 dana u prvom i 8 dana u drugom tromeseč ju ili ukupno
60 dana. Koncentracije ovog alergenog polena su 21 dan bile iznad granič nih
vrednosti. Najviš a koncentracija polena tisa i č empresa postignuta je
08.04.2011. i iznosila je č ak 609 polenovih zrna/m3 vazduha.
Brest je poč eo da cveta 16.03.2011. i njegov polen je beležen do
30.04.2011. Polinacija bresta trajala je 18 dana, a koncentracije ovog
alergenog polena nisu prelazile granič ne vrednosti. Najviš a koncentracija
polena bresta postignuta je 24.03.2011. i iznosila je 16 polenovih zrna/m3
vazduha.
Jasen je poč eo da cveta 16.03.2011. i njegov polen beležen je u vazduhu
do 29.04.2011. i samo dva dana u maju mesecu. Polinacija jasena trajala je
ukupno 42 dana, a samo je u jednom danu koncentracija bila iznad granič ne
vrednosti. To je bilo 30.03.2011. i iznosila je 51 polenovo zrno/m3 vazduha,
š to je ujedno i najviš a postignuta vrednost.
Topola je poč ela da cveta 19.03.2011. i beležena je do 28.04.2011.
Polinacija topole trajala je 31 dan, a koncentracije ovog alergenog polena su 5
dana bile iznad granič nih vrednosti. Najviš a koncentracija polena topole
postignuta je 26.03.2011. i iznosila je 167 polenovih zrna/m3 vazduha.
Vrba je poč ela da cveta 23.03.2011. i njena polenova zrna su beležena u
vazduhu 39 dana u prvom i 24 dana u drugom kvartalu, tokom maja meseca.
Od ukupno 63 dana koncentracije ovog alergenog polena su 17 dana bile
iznad granič ne vrednosti. Najviš a koncentracija polena vrbe postignuta je
08.04.2011. i iznosila je 327 polenovih zrna/m3 vazduha.
Grab je poč eo da cveta 26.03.2011. i njegov polen beležen je sve do
30.04.2011. i tokom 19 dana maja u drugom kvartalu. Polinacija graba trajala
je ukupno 44 dana, a koncentracije ovog alergenog polena nisu prelazile
granič ne vrednosi. Najviš a koncentracija polena graba postignuta je
24.04.2011. i iznosila je 27 polenovih zrna/m3 vazduha.
Javor je sa cvetanjem poč eo 30.03.2011. i emitovao je polen sve do kraja
prvog tromeseč ja, a polinacija je nastavljena i u drugom tromeseč ju u trajanju
od 19 dana. Polinacija javora, trajala je 30 dana u prvom i 19 dana u drugom
kvartalu, a koncentracije ovog alergenog polena su 12 dana prelazile granič ne
vrednosti. Najviš a koncentracija polena javora postignuta je 4.04.2011. i
iznosila je 213 polenovih zrna/m3 vazduha.
Hrast je poč eo da cveta 18.03.2011. i njegov polen je beležen u vazduhu
do kraja prvog tromeseč ja i 11 dana u maju tokom drugog tromeseč ja.
Polinacija hrasta trajala je 31 dan, a koncentracije ovog alergenog polena
samo su 4 dana bile iznad granič ne vrednosti. Najviš a koncentracija polena
hrasta postignuta je 12.04.2011. i iznosila je 135 polenovih zrna/m3 vazduha.
163
Platan je poč eo da cveta 07.04. i njegov polen u vazduhu beležen je 20
dana u aprilu i 17 dana u maju mesecu, a koncentracije ovog alergenog polena
12 dana su prelazile granič nu vrednost. Najviš a koncentracija polena platana
postignuta je 19.04. i iznosila je 412 polenovih zrna/m3 vazduha.
Orah je sa cvetanjem poč eo 12.04.2011. i emitovao je polen sve do kraja
prvog tromeseč ja i nastavio polinaciju u niskim koncentracijama tokom maja
u drugom tromeseč ja. Polinacija oraha trajala je 17 dana u prvom i 18 dana u
drugom kvartalu, a koncentracije ovog alergenog polena su 7 dana bile iznad
granič nih vrednosti. Najviš a koncentracija polena oraha postignuta je
25.04.2011. i iznosila je 61 polenovo zrno/m3 vazduha.
Borovi su poč eli da cvetaju 26.04.2011. i cvetali su tokom sve tri sezone.
Njihova polinacija je trajala svega 3 dana u prvom kvartalu, 49 dana u
drugom kvartalu i 15 dana u trećem kvartalu, u oktobru mesecu. Za vreme 67
dana polinacije koncentracije polena borova u vazduhu nisu prelazile granič nu
vrednost. Najviš a koncentracija polena borova postignuta je 09.05.2011. i
iznosila je 23 polenova zrna/m3 vazduha.
Dud je sa cvetanjem poč eo pred kraj prvog tromeseč ja, 18.04.2011. i
njegov polen je beležen u vazduhu do 30.04.2011. i na dalje u maju i junu u
drugom kvartalu. Polinacija duda trajala je 13 dana u prvom i 26 dana u
drugom kvartalu. Za to vreme koncentracije ovog alergenog polena su 8 dana
bile iznad granič ne vrednosti, sa najviš om postignutom koncentracijom od
211 polenovih zrna/m3 vazduha, registrovanom 30. aprila.
Lipa je započ ela emitovanje polena u prvom kvartalu kada je 7.04.2011.
i 30.04.2011., zabeleženo po jedno polenovo zrno. U drugom kvartalu lipa je
cvetala ukupno 44 dana, u trećem 2 dana, a sve registrovane koncentracije
polena bile su ispod granič ne vrednosti. Najviš a registrovana koncentracija
iznosila je 29 polenovih zrna/m3 vazduha, a registrovana je 14. juna.
Trave su poč ele da cvetaju 18.04.2011. i njihov polen u vazduhu beležen
je u sva tri tromeseč ja: u prvom 8 dana, u drugom 84 dana (granič na vrednost
koncentracije prekorač ena je tokom 10 dana) i 71 dan u trećem tromeseč ju.
Od ukupno 163 dana polinacije 10 dana su koncentracije bile iznad granič ne
vrednosti, a najviš a postignuta koncentracija bila je 26.05. i iznosila je 62
polenova zrna/m3 vazduha.
Kopriva se pojavljuje od 25.04.2011. i njena polinacija u prvom kvartalu
trajala 6 dana, od kojih su u 2 dana koncentracije bile iznad granič ne
vrednosti. U drugom kvartalu kopriva je gotovo svih dana bila u polinaciji sa
izuzetno visokim koncentracijama, jer je od ukupno 88 dana 56 dana bilo sa
koncentracijama iznad granič ne vrednosti. U trećem kvartalu polen koprive
beležen je u vazduhu 72 dana od kojih je 33 bilo sa koncentracijama iznad
granič ne vrednosti. Prema tome, tokom 2011. godine polen koprive beležen je
u 166 dana od kojih je u 91 danu koncentracija bila iznad granič ne vrednosti.
Najviš a koncentracija u junu zabeležena je 22.06 i iznosila je 163 polenova
zrna/m3 vazduha.
164
Polen kopriva nije jak alergen, ali daje unakrsne alergijske reakcije sa
travama. Poš to se u dobrom delu godine poklapa polinacija trava i kopriva,
alergič ne osobe su mogle da imaju brojne smetnje.
Bokvica je poč ela polinaciju 7. maja i emitovala polen 53 dana u prvom i
19 dana u drugom kvartalu u koncentracijama koje su bile ispod granič ne
vrednosti. U periodu polinacije bokvice najviš a koncentacija od 6 polenovih
zrna/m3 vazduha zabeležena je 11.07.2011. godine.
Kiselica je poč ela da emituje polen 10.05. i nastavila polinaciju u trajanju
od 39 dana u drugom i jedan dan u trećem kvartalu u veoma niskim
koncentracijama. Najviš a koncentacija iznosila je 11 polenovih zrna/m3
vazduha, a zabeležena je 07.06.2011.godine.
Konoplje su poč ele da cvetaju u drugom kvartalu, 23.05. i emitovale su
polen ukupno 26 dana u koncentracijama dosta nižim od granič ne vrednosti.
Konoplje su nastavile cvetanje u većem delu trećeg tromeseč ja, ukupno 55
dana, ali je samo u jednom danu koncentracija njenog polena u vazduhu bila
iznad granič ne vrednosti. To je bilo 10.08. kada je izmerena koncentracija od
42 polenova zrna/m3 vazduha.
Štir / Pepeljuge su bile u polinaciji 31 dan u drugom kvartalu i 59 dana
trećem kvartalu u koncentracijama ispod granič ne vrednosti. Najveća
zabeležena koncentracija dana 29.08. iznosila je 18 polenovih zrna/m3
vazduha.
Pelin je započ eo polinaciju 3. juna i ona je u drugom kvartalu trajala
ukupno 15 dana sa veoma niskim koncentracijama. Polen pelina beležen je i
tokom 66 dana trećeg tromeseč ja, ali je samo u toku dva dana koncentracija
bila iznad granič ne vrednosti. Najviš a dnevna koncentracija od 44 polenova
zrna/m3 vazduha zabeležena je 08.08. 2011. godine.
Ambrozija je prvu polinaciju pokazala 11.06., i beležena je u drugom
kvartalu samo 4 dana sa koncentracijom od jednog polenovog zrna. U trećem
kvartalu emitovanje polena ambrozije trajalo je 82 dana, a 29 koncentracija je
bilo iznad granič ne vrednosti. Najviš a izmerena koncentracija od 350
polenovih zrna/m3 vazduha postignuta je 28. avgusta.
165
Grafič
ki prikaz rezultata merenja aeropolena u 2011. godini
POLEN ALERGENIH BILJAKA U VAZDUHU
PRIKAZ UKUPNIH KONCENTRACIJA NA GODIŠ NJEM NIVOU
Pančevo, 2011.godine
8000
7000
6000
5000
4000
3000
2000
1000
pelin
ambrozija
koprive
š tirevi/pepeljuge
kiselice
konoplja
bokvice
lipe
trave
dud
bukva
četinari
orah
hrast
grab
platan
breza
vrbe
jasen
javor
brest
topola
jova
tise/čempresi
leska
0
U vazduhu u Panč evu, tokom 2011. godine najviš e je bilo polena koprive,
potom polena tisa i č empresa, zatim polena ambrozije, vrbe, graba, breze i
trava.
Tokom godine najveći broj dana polinacije zabeležen je za koprive i
trave, daleko veći u odnosu na broj dana polinacije drugih alergenih biljaka.
Polen kopriva nije jak alergen, ali unakrsno sa polenom trava može biti
ozbiljan izazov za zdravlje ljudi. Po broju dana polinacije u 2011. godini slede
korovi: š tirevi, ambrozija, pelin i konoplja.
POLEN ALERGENIH BILJAKA U VAZDUHU
PRIKAZ BROJA DANAPOLINACIJE I
BROJA DANA SA KONCENTRACIJAMA VEĆ IM OD GRANIČ NE VREDNOSTI
Pančevo 2011.godina
180
160
140
br dana
120
br dana>gv
100
80
60
40
20
ambrozija
pelin
koprive
š tirevi/pepeljuge
konoplja
kiselice
bokvice
lipe
trave
dud
hrast
četinari
orah
platan
grab
jasen
breza
vrbe
javor
topola
brest
tise/čempresi
jova
leska
0
166
Najveći broj dana sa koncentracijama većim od granič ne vrednosti za
polen biljne vrste, zabeležen je za trave, ambroziju, tise i č emprese, a potom
vrbe. Polen ambrozije izuzetno je jak alergen zbog č ega su registrovane
ukupne koncentracije, kao i broj dana sa koncentracijama većim od granič ne
vrednosti zabrinjavajuće.
POLEN ALERGENIH BILJAKA U VAZDUHU
PRIKAZ VREDNOSTI MAKSIMALNIH IZMERENIH KONCENTRACIJA POLENA
Pančevo, 2011.godina
700
600
500
400
300
200
pelin
ambrozija
koprive
š tirevi/pepeljuge
kiselice
konoplja
bokvice
lipe
trave
dud
četinari
orah
hrast
grab
platan
breza
vrbe
jasen
javor
brest
topola
jova
leska
0
tise/čempresi
100
Najveću maksimalnu dnevnu vrednost koncentracije imali su tise i
č empresi, breza, platan ambrozija. Uz primedbu da granič na vrednost za polen
ambrozije u vazduhu ima duplo manju vrednost od polena drugih vrsta, sledi
da je prikazana maksimalna koncentracija polena ambrozije daleko opasnija
po zdravlje od maksimalne koncentracije tisa i č empresa, kao i ostalih vrsta.
ZAKLJUČ AK
U toku 2011. godine u Panč evu su praćene koncentracije polena 24
alergene biljne vrste u tri sezone: sezonu cvetanja drveća, sezonu cvetanja
trava i sezonu cvetanja korova.
Zbog neš to hladnije zime, polinacija je poč ela neš to kasnije nego š to je
to uobič ajeno, tako da su prva polenova zrna na teritoriji Panč eva registrovana
tek 17.02.2011. godine.
U prvom tromeseč nom periodu merenja, od 14.02.- 01.05.2011.godine,
dominirali su najpre poleni drveća, š to je i uobič ajeno za ovaj period godine,
da bi krajem perioda poč ela i polinacija trava i kopriva.
U drugom tromeseč ju, od 01.05.- 31.07. 2011.godine, nastavlja se
polinacija drveća započ eta u prethodnom tromeseč ju, i poč inje intenzivnija
polinacija trava i kopriva. U ovom periodu poleni trava su najjač i alergeni.
Obzirom da izmeđ u korova i trava postoje brojne unakrsne reakcije u ovom
periodu bile su moguće pojave izuzetno jakih alergijskih simptoma.
167
U trećem tromeseč nom periodu od 01.08.- 31.10.2011. godine, koji je
poslednji period praćenja polinacije u toku godine, od alergena najjač e
dejstvo ispoljavaju poleni ambrozije i trava. Ambrozija, č iji je polen najjač i
alergen cvetala je tokom celog trećeg kvartala, ali su najviš e koncentracije
beležene u avgustu i septembru mesecu.
U vazduhu u Panč evu, 2011. godine najviš e je bilo polena koprive,
potom polena tisa i č empresa, zatim polena ambrozije, vrbe, graba, breze i
trava.
Najveći broj dana polinacije zabeležen je za koprive i trave, ali i broj
dana sa polinacijom ambrozije i breze iako manji, znač ajan je, naroč ito kad se
uzme u obzir njihova jaka alergenost.
Najveći broj dana sa koncentracijama većim od granič ne vrednosti za
polen biljne vrste, zabeležen je za trave, ambroziju, tise i č emprese, a potom
vrbe.
Najveću maksimalnu dnevnu vrednost koncentracije imali su tise i
č empresi, breza, platan i ambrozija.
Zdravlje ljudi alergič nih na polen biljnih vrsta bilo je ugroženo
prisustvom polena u vazduhu znač ajan broj dana u godini. Naroč ita
ugroženost postojala je od aeropolena trava i ambrozije.
Monitoring polena vazduha u Panč evu neophodno je nastaviti u narednoj
godini.
Na osnovu rezultata merenja i meteorološ ke prognoze treba davati
kratkoroč ne prognoze za period koji sledi, š to će biti pomoću prevazilaženju
rizika za osetljivu populaciju .
PRAĆ ENJE BUKE U Ž IVOTNOJ SREDINI NA PODRUČ JU
JUŽ NOBANATSKOG OKRUGA
UVOD
Buka je neželjen zvuk koji viš estruko ugrožava ljudsko zdravlje. Buka
kojoj su ljudi svakodnevno izloženi, komunalna ili opš ta buka, kao i buka
zatvorenih boraviš nih prostora, jedan je od najvećih problema, posebno u
gradskim područ jima. Kao meš avina zvukova različ itih osobina buka može
biti trajna, isprekidana i udarna, promjenljivih nivoa, različ itog trajanja i
vremenske raspodele.
Buka je subjektivan osjećaj i nije je moguće meriti. Ona je određ ena
fizič kim osobinama zvuka i fiziološ kim svojstvima uva i ljudskog organizma.
Ono š to merimo je zvuk, odnosno njegova jač ina, tj.energija koja se prenosi
zvuč nim talasima od izvora do ljudskog uva.
Buka u životnoj sredini uglavnom je posledica ljudskih aktivnosti, ali
buku može stvarati i priroda (udar groma, vodopadi, jaki vetrovi, životinje… ).
168
Glavni izvori buke u komunalnoj sredini su saobraćaj, industrija, građ evinski i
javni radovi, rekreacija, sport, zabava…
Kao posledica izloženosti velikoj buci mogu da se jave efekti na č ulo
sluha (auditivni) i efekti na ostale organe i tkiva (neauditivni).
Uvo nije podjednako osetljivo za sve frekvencije, najosjetljivije je u
područ ju od 350 - 3500 Hz, pri intenzitetu od 20- 80 dB, koje odgovara
govornom područ ju. Granica socijalnog kontakta je 40dB.
Ozbiljnost oš tećenja sluha zavisi od intenziteta i trajanja delovanja
buke. Jaka, isprekidana ili udarna buka izaziva č eš će privremeno pomeranje
praga č ujnosti, a ređ e trajni gubitak sluha.
Na gubitak sluha utič e starost, neke bolesti, lekovi, izloženost
hemijskim materijama i vibracijama. Prvi znak oš tećenja sluha su smetnje
registrovanja visokih tonova, otežano sporazumevanje govorom, otežano
praćenje radio i televizijskog programa, a zatim poremećaj koncentracije,
odmora i sna. Ljudsko uvo ne može dugo da podnosi preveliku buku. Iako
simptomi č esto spontano nestaju, deo č ulnih ćelija unutraš njeg uva može biti
nepovratno uniš ten. Regeneracija ćelija moguća je unutar 48 sati nakon
prekida izloženosti jakoj buci. Kod trajne izloženosti intenzivnoj buci dolazi
do delimič nog ili potpunog gubitka sluha. Iznenadna oš tećenja jakom bukom
su hitna stanja koja zahtevaju bolnič ko leč enje.
Neauditivni zdravstveni efekti izraz su fiziološ ke reakcije na stres.
Buka indirektno utič e na endokrini sistem i simpatič ki deo autonomnog
nervnog sistema i potstič e izluč ivanje stresogenih hormona. Većina efekata
buke (smetnje kardiovaskularnog, digestivnog i imunološ kog sistema,
smanjenje pažnje i pamćenja, suženje vidnog polja) kratkotrajna je i prolazna.
Ali, zdravstvene smetnje mogu preći i u hronič ne. Kod dece se zapažaju
poremećaji koncentracije i pamćenja. Posebno se naglaš ava važnost uklanjanja
buke pri intelektualnom radu. Za dobar san bilo bi poželjno da buka ne prelazi
30 decibela, a pojedinač ni zvuč ni nadražaji 45 decibela.
Razlike u individualnoj osetljivosti na buku su velike. Na doživljaj
buke deluje stav prema buci, nedostatak nadzora nad bukom, prenos neprijatne
informacije, ambijentalna buka.
U poslednjim decenijama doš lo je, naroč ito u gradskim sredinama do
povećanja broja puteva, brzine vozila, novih industrijskih postrojenja i razvoja
buč nih rekreativnih aktivnosti i turizma, nedovoljno usklađ enih s prostornim
planiranjem, tehnološ kim napretkom i postojećim propisima. Saobraćaj je
međ u najvažnijim izvorima buke, a č ak 80% zagađ enja bukom u gradovima
uzrokuju automobili. Zbog toga je "zagađ enje bukom" postalo izrazit
javnozdravstveni i ekološ ki problem.
Sistematsko merenje buke u životnoj sredini uslov je za bolje
upoznavanje š tetnih efekata prekomerne buke i sprovođ enje nadzora i
smanjenja nivoa buke u svakodnevnom životu i radu.
169
Na lokalnom, gradskom nivou, važno je utvrditi i pratiti nivoe buke,
predvideti udeo buke pri prostornom planiranju, planiranju zelenih površ ina i
saobraćajnica, pri uvođ enju svake nove delatnosti i sprovodjenju mera za
smanjenje nivoa buke. Rezultati sistematskog merenja nivoa buke treba da
posluže urbanistima pri prostornom uređ enju i rekonstrukciji postojećih
naselja i područ ja, arhitektama pri projektovanju objekata u neposrednoj
blizini mernih mesta i medicinskim struč njacima pri oceni zdravstvenih
smetnji od buke.
ZAKONSKA OSNOVA
Merenje i ocenjivanje nivoa buke od saobraćaja u životnoj sredini u Vrš cu
u svemu je vrš eno prema:
- Standardu SRPS ISO 1996-1 Akustika-opis, merenje i ocenjivanje buke u
životnoj sredini. Deo 1: osnovne velič ine i postupci ocenjivanja;
- Standardu SRPS ISO 1996-2 Akustika - opis, merenje i ocenjivanje buke u
životnoj srdini. Deo 2: određ ivanje nivoa buke u životnoj sredini;
- Uredbi o indikatorima buke, granič nim vrednostima, metodama za
ocenjivanje indikatora buke, uznemiravanja i š tetnih efekata buke u životnoj
sredini (SL.Glasnik RS 75/2010).
METODOLOGIJA
Prilikom merenja koriš ćen je prenosivi portabl sistem za monitoring buke
Bruel&Kjaer tip 3655/B koji se sastoji od:
Ø Fonometra B&K, tip 2250, serijski broj 2423956
Ø Mikrofona B&K, tip. 4952, serijski broj 49522751541
Ø Akustič kog kalibratora B&K, tip 4231, serijski broj 2422615.
Kalibracija fonometra vrš ena je pre poč etka i na kraju završ ene serije
merenja.Sva merenja vrš ena su sa odabranom dinamič kom karakteristikom
FAST. Parametri merenja odabrani su u meniju i zadati pre poč etka svakog
merenja.
Na odabranim mernim mestima merenja su vrš ena kontinualno, 24č asovno. Mereni su glavni indikatori buke: Ldey -dnevni (od 06-18h), Levening več ernji (od 18-22h) i Lnight - noćni nivoi buke (od 22-06h) i Lden - celodnevni
nivo buke ( 00-24h); pomoćni indikatori: LAE, LAFmax, LAFmin i i
procentni nivoi LN,T.
Na svakom mernom mestu merena je gustina saobraćaja brojanjem
prolaska lakih i teš kih vozila.
170
Meteorološ ki podaci dobijani su pri svakom merenju od zvanič ne
automatske meteorološ ke stanice.
Zbog nepovoljnog uticaja na tač nost merenja, nije se vrš ilo merenje pri
izrazitom nevremenu (kada je bilo padavina), brzini vetra iznad 10 m/s i pri
temperaturama vazduha ispod
-10ºC.
Korekcija indikatora buke za određ ene vremenske periode vrš ena je za
položaj mikrofona na refleksionoj površ ini i vrstu izvora, jer ostale korekcije
uređ aj vrš i automatski.
Statistič ka obrada rezultata merenja i prorač un merne nesigurnosti
obavljeni su u programu “ EXCEL” 2003 i “ SPSS” .
REZULTATI MERENJA BUKE U Ž IVOTNOJ SREDINI
U 2011. godini Zavod za javno zdravlje Panč evo vrš io je monitoring
buke u životnoj sredini u gradu Vrš cu u većformiranoj mreži mernih mesta.
Zbog kasnog ugovaranja posla merenje je vrš eno u jesenjoj i zimskoj sezoni,
za razliku od prethodnih godina kada je merenje vrš eno u prolećnoj i zimskoj
sezoni.
Monitoring u gradu Panč evu nije ugovoren sa gradskom upravom.
Grad Vršac – mrež a mernih mesta
Sistematsko merenje buke u životnoj sredini u Vrš cu vrš eno je na š est
mernih mesta, po akustič kim zonama iz GUP-a, u dve sezone, tj, dva puta
godiš nje.
Merna mesta za sistematsko merenje buke u Vrš cu u 2011. godini
Zona (SRPS U.J6.205)
Zona gradskog centra
Zona stanovanja
Zona stanovanja
Bolnič ka zona
Zona odmora i rekreacije
Zona stanovanja uz industriju
Merno mesto
Ispred zgrade Opš tine
Trg Andrije Lukića 6
Miloš a Obilića 26
Podvrš anska 84
Gerontološ ki centar
2.oktobra 48
171
Podaci po akustič
kim zonama
Uporedna analiza rezultata merenja
Statistič kom obradom rezultata merenja odabranih indikatora buke, na
mernim mestima za sistematsko merenje buke u Vrš cu, u zimskoj sezoni
2011.godine izražene su proseč ne vrednosti indikatora buke, proseč na
prekorač enja granič nih vrednosti indikatora buke za pojedine periode merenja
i prikazani uporedo sa vrednostima iz merenja u jesenjoj sezoni u tabeli 1 i 2.
Proseč na vrednost indikatora buke na mernim mestima u Vrš cu, u jesenjoj i
zimskoj sezoni 2011. godine izražena u dB(A)
Indikatori buke
Lday
Levening Lnight
Lden
Proseč ne vrednosti indikatora u
59±5
57±5
52±6
60±5
dB(A) - jesen
Proseč ne vrednosti indikatora u
58±3
56±3
51±3
60±3
dB(A) - zima
Proseč na prekorač enja vrednosti indikatora buke za dan, več e i noćna mernim
mestima
u Vrš cu u jesenjoj i zimskoj sezoni 2011. godine izražena u
dB(A)
Indikatori buke
Lday
Levening
Lnight
Proseč na prekorač enja granič ne
vrednosti indikatora buke u dB(A)
5±4
4±4
7±6
- jesen
Proseč na prekorač enja granič ne
vrednosti indikatora buke u dB(A)
4±3
2±2
7±4
- zima
Takođ e, statistič kom obradom rezultata brojanja saobraćaja na mernim
mestima za sistematsko merenje buke u Vrš cu, u jesenjoj sezoni 2011. godine
izražene je broj proseč nih prolazaka lakih i teš kih vozila, kao i ukupnog broja
vozila na č as i prikazani u tabeli uporedo sa brojem vozila u jesenjoj sezoni.
Proseč an broj prolazaka vozila na č as na mernim mestima u Vrš cu, u
različ itim mernim periodima jesenje sezone 2011.godine
Vozila
Period
Laka
Teš ka
Ukupno
(laka+teš ka)
Dan
jesen
4838±944
252±250
4890±834
(06-18h)
Dan
zima
5132±1911
176±142
5308±1883
172
(06-18h)
Več e
jesen
1457±499
50±51
1508±477
(18-22h)
Več e
zima
938±148
17±19
955±156
(18-22h)
Noć
jesen
1176±664
36±41
1212±656
(22-06h)
Noć
zima
1298±229
36±38
1333±255
(22-06h)
7262±1572
338±335
7600±1397
Celodnevni
jesen
(00-24h)
Celodnevni
zima
7368±1883
228±182
7596±1838
(00-24h)
Na tabeli prikazani su indikatori buke sa najvećim i najnižim izmerenim
vrednostima kao i merna mesta na kojima su zabeleženi u jesenjoj i zimskoj
sezoni 2011.godine.
Uporedni prikaz najvaž nijih indikatora buke, na mernim mestima u
Vršcu u jesenjoj i zimskoj sezoni 2011. godine
Indikator buke
Lday max
JESENJA SEZONA 2011.
dBA
67
Merno mesto
2.oktobar 95
ZIMSKA SEZONA 2011.
dBA
62
Merno mesto
M.Obilića 26
Levening max
66
2.oktobar 95
60
M.Obilića 26
Lnight max
62
2.oktobar 95
55
M.Obilića 26
Lden max
70
2.oktobar 95
64
M.Obilića 26
Lday min
54
Gerontološ ki centar
53
Gerontološ ki centar
Levening min
52
Podvrš anska 84
52
Podvrš anska 84
Lnight min
45
Podvrš anska 84
47
Podvrš anska 84
Lden min
55
Podvrš anska 84
56
Podvrš anska 84, Gerontološ ki
LAEmax
115
M.Obilića 26, 2.oktobar 95
116
M.Obilića 26
LAFmax
94
Opš tina, M.Obilića 26
99
Opš tina
LAFmin
25
Podvrš anska 84
22
M.Obilića 26
> GVLday
12
2.oktobar 95
7
M.Obilića 26
> GVLevening
11
2.oktobar 95
5
M.Obilića 26
> GVLnight
17
2.oktobar 95
10
M.Obilića 26
Na osnovu proseč ne vrednosti celodnevnog indikatora buke Lden od 60
dB(A) u zimskom periodu, koja se uvrsti u obrazac za rač unanje
uznemiravanja stanovniš tva bukom tokom dana, izrač unato je da u Vrš cu
procenat stanovništva ugrož enog bukom od drumskog saobrać aja tokom
dana iznosi %A = 12,80%, a procenat veoma ugrož enog stanovništva
%HA = 8,97%.
173
Uključ ivanjem proseč ne vrednosti izmerenih indikatora buke za noć u
zimskom periodu od 51 dB(A) u obrazac za rač unanje uznemiravanja
stanovniš tva tj. ometanja sna bukom tokom noć i izrač
unato je da je u
Vršcu procenat ugrož enog stanovništva %A = 13,88%, a visoko
ugrož enog %HA = 5,90%.
Obzirom da je vrednost celodnevnog indikatora Ldan za 2011. godinu
takođ e 60 dB(A), a indikatora buke za noć takođ e 51 dB(A) prethodno
izražena ugroženost stanovniš tva dnevnom i noćnom bukom ista je i na
godiš njem nivou.
Uporednom grafič kom analizom merodavnih nivoa buke za dan na
mernim mestima u Vrš cu u jesenjoj i zimskoj sezoni 2011. godine uoč ava se
da su nivoi indikatora dnevne buke na mernim mestima Trg A. Lukića 6 i 2.
oktobar 48 veći u jesenjoj nego u zimskoj sezoni, dok su na mernom mestu u
M.Obilića 26 identič ni u obe sezone.
Uporedni prikaz vrednosti indikatora buke za več e na mernim mestima u zoni
stanovanja u Vrš cu, u jesenjoj i zimskoj sezoni 2011. godine, dat je na
grafikonu. Uoč ava se da su vrednosti indikatora u jesenjoj sezoni veći na
mernim mestima Trg A. Lukića 6 I 2. oktobar 48, a niži na mernom mestu
M.Obilića 26.
Vrednosti indikatora noćne buke na mernim mestima u zoni stanovanja u
Vrš cu u jesenjoj i zimskoj sezoni 2011.godine uporedo su prikazani na
grafikonu. Uoč ava se da su vrednosti indikatora noćne buke identič ni u obe
sezone na mernom mestu Trg A. Lukića 6, viš i u zimskoj nego jesenjoj sezoni
na mernom mestu u M. Obilića 26, a niži u zimskoj nego u jesenjoj sezoni na
mernom mestu 2. oktobar 48.
Opšti podaci
Proseč ne vrednosti merodavnih nivoa buke u 2011. godini za dan
iznose 59±4, za več e iznose 57± 4 a za noćiznose 52 ± 5 dB na nivou su
merodavnih nivoa.
Proseč ne vrednosti merodavnih nivoa buke na mernim mestima u Vrš cu za I
kvartal 2009, I kvartal 2010, i I kvartal 2011.god. (X ± SD)
AKUSTIČ KI
PARAMETAR
Leq dBA (dan)
Leq dBA (več e)
Leq dBA (noć)
I KVARTAL
2009.god
67 ± 2
I KVARTAL
2010.god
65 ± 2
57 ± 8
62 ± 5
I KVARTAL
2011.god
59 ± 5
57±5
52 ± 5
Proseč ne vrednosti merodavnih nivoa buke za dan na odabranim
mernim mestima za sistematsko merenje komunalne buke u Vrš cu u III
174
kvartalu 2011. godine iznose 58 ± 3 dB, š to je za 8 dB niže u odnosu na isti
period 2010. godine.
Proseč ne vrednosti merodavnih nivoa buke za več e na odabranim
mernim mestima za sistematsko merenje komunalne buke u Vrš cu u III
kvartalu 2011. godine iznose 56 ± 3 dB.
Proseč ne vrednosti merodavnih nivoa buke za noć na odabranim
mernim mestima za sistematsko merenje komunalne buke u Vrš cu u III
kvartalu 2011. godine iznose 51 ± 3 dB, š to je za 8 dB niže u odnosu na isti
period 2010. godine.
Proseč ne vrednosti merodavnih nivoa buke na mernim mestima u Vrš cu
za III kvartal 2009, III kvartal 2010, i III kvartal 2011.god. (X ± SD)
AKUSTIČ KI
PARAMETAR
Leq dBA (dan)
Leq dBA (več e)
Leq dBA (noć)
III KVARTAL
2009.god.
67 ± 3
51± 3
61 ± 6
III KVARTAL
2010.god
66 ± 3
59 ± 7
III KVARTAL
2011.god
58± 3
56± 3
51± 3
Na mernom mestu Opš tina, u zoni gradskog centra izmereni nivoi buke
za dan i več e NE PRELAZE granič ne vrednosti indikatoira buke za dan i več e
za ovu zonu.
Na mernom mestu Trg A. Lukića u zoni stanovanja u Vrš cu več ernji
nivo buke ne prelazi granič nu vrednost indikatora za dan i več e za ovu zonu.
Na svim ostalim mernim mestima u gradu Vrš cu, dnevni i več ernji
nivoi buke PRELAZE granič ne vrednosti indikatora buke za dan i več e za
pripadajuće zone.
Na mernom mestu Opš tina, u zoni gradskog centra izmereni nivo buke
za noćNE PRELAZI granič nu vrednost indikatora buke za noćza ovu zonu.
Na svim ostalim mernim mestima u Vrš cu izmereni nivoi buke za noć
PRELAZE granič ne vrednosti indikatora za noćza pripadajuće zone.
Uzimajući proseč no prekorač enje DNB za dan i noćkao kriterijum za
poređ enje rezultata uoč ava se da su prekorač enja DNB za dan u I kvartalu
2010.god. iznosila 10 dB, a za noć17 dB.
Prekorač enja DNB za dan najniže je u istom periodu u poslednje tri
godine, dok je prekorač enje DNB za noću ovom kvartalu najviš e u poslednje
tri godine.
U I kvartalu 2009. do 2011. godine proseč na prekorač enja dnevnih
nivoa buke iznosila su 10-12 dB, dok su proseč na prekorač enja noćnih DNB
iznosila 13-17 dB.
Uporedni prikaz proseč nih prekorač enja DNB za dan i noću Vrš cu za I kvartal
2009, I kvartal 2010, i I kvartal 2011.god. (X ± SD)
175
AKUSTIČ KI
PARAMETAR
> DNB Leq dBA (dan)
> DNB Leq dBA (več e)
> DNB Leq dBA (noc)
I KVARTAL
2009.god.
I KVARTAL
2010.god.
12 ± 5
10 ± 5
13 ± 8
17 ± 6
I KVARTAL
2011.god.
5±4
4±4
7±6
Proseč no prekorač enje DNB za dan u III kvartalu 2011. god. iznosilo
je 4 dB, proseč no prekorač enje DNB za noć od 7 dB niže je za 9 dB od
prekorač enja u istom periodu 2009. i 2010.godine.
U III kvartalu 2009. do 2010. godine proseč na prekorač enja dnevnih
nivoa buke iznosila su 11-12 dB, dok su proseč na prekorač enja noćnih DNB
iznosila 14 -16 dB.
Uporedni prikaz proseč nih prekorač enja DNB za dan i noću Vrš cu za III
kvartal 2009, III kvartal 2010, i III kvartal 2011.god. (X ± SD)
AKUSTIČ KI
PARAMETAR
> DNB Leq dBA (dan)
> DNB Leq dBA (več e)
> DNB Leq dBA (noc)
III KVARTAL
2009.god.
III KVARTAL
2010.god.
12 ± 5
11 ± 5
16 ± 7
14 ± 7
III KVARTAL
2011.god.
4±3
2±2
7±4
ZAKLJUČ AK
Na osnovu rezultata sistematskog merenja buke u životnoj sredini na
područ ju Južnobanatskog okruga u 2011. godini može se zaključ iti:
• Da se merenje buke u životnoj sredini u 2011. godini
sprovodilo u samo jednom gradu u okrugu - Vrš cu
• Da su dnevna i noćna akustič ka opterećenja u gradu Vrš cu
velika
• Da su noćni nivoi buke izuzetno visoki i č esto premaš uju DNB
za dan
• Da se po proseč nim dnevnim i noćnim nivoima buke Vrš ac
svrstava u “ sivu akustič ku zonu” prema kriterijumima OECD
(55-65 dB)
• Da se zbog ovakvih nivoa buke u životnoj sredini u Vrš cu
mogu oč ekivati uč estalije psihološ ke smetnje i ometanje
spavanja kod izloženog stanovniš tva
176
UNAPREĐ ENJE ISHRANE, BEZBEDNOST HRANE, ZDRAVSTVENA
ISPRAVNOST PREDMETA OPŠ TE UPOTREBE I BRISEVA U
JUŽ NOBANATSKOM OKRUGU TOKOM 2011. GODINE
Hrana je izvor energije i esencijalnih hranljivih sastojaka potrebnih za
nadoknadu energetske potroš nje, izgradnju i funkcionisanje ćelija, tkiva i
organskih sistema. Primena principa pravilne ishrane kao i dostupnost
dovoljne količ ine zdravstveno bezbedne hrane predstavljaju osnovno ljudsko
pravo, preduslov je unapređ enja i oč uvanja zdravlja stanovniš tva.
U periodu I-XII 2011. godine, na prvi pregled u savetovališ te za ishranu
javilo se 75 pacijenata dok je kontrolnih pregleda bilo 70. Najveći broj
pacijenata bio je gojazan ali su se javljali i pacijenti sa problemima
hipertenzije, poviš enim vrednostima lipida i š ećera u krvi.
Mikrobiološ ka i fizič ko – hemijska kontaminacija hrane predstavljaju
rizik za nastanak bolesti prenosivih hranom. Do kontaminacije može doći u
proizvodnji, prevozu i prometu, a i sami krajnji korisnici mogu neadekvatnim
rukovanjem dovesti do kontaminacije hrane.
Zavod za javno zdravlje Panč evo je u saradnji sa republič kim
sanitarnim inspektorima nastavio sa kontrolom dijetetskih suplemenata i soli
za ishranu ljudi, aditiva i aroma kao i vode za piće u originalnoj ambalaži
(stona voda, mineralna voda i izvorska voda). Vrš ena je kontrola i ostale hrane
na zahtev korisnika ili u skladu sa većugovorenim obavezama (mikrobiološ ka
i fizič ko – hemijska ispravnost).
Tokom 2011. godine uzorkovani su i analizirani uzorci predmeta opš te
upotrebe domaćeg porekla i iz uvoza.
Uslovi higijene procesa proizvodnje i transporta hrane kontrolisani su
uzimanjem uzoraka briseva na č istoću površ ina, predmeta i ruku osoba koje
dolaze u dodir sa hranom.
CILJ
Cilj sprovođ enja nadzora nad bezbednoš ću hrane i zdravstvenom
ispravnoš ću predmeta opš te upotrebe tokom 2011. godine bio je da se prikupe
podaci koji omogućavaju da se utvrde uzroci njihove neispravnosti, izvrš i
procena rizika za zdravlje stanovniš tva i preporuč e mere za poboljš anje svih
onih postupaka u lancu proizvodnje, transporta i prometa namirnica koji
predstavljaju rizik za mikrobiološ ku i fizič ko – hemijsku kontaminaciju.
Kontrola briseva (površ ina, predmeta i ruku osoba koje dolaze u dodir sa
hranom) na č istoću u procesu proizvodnje i prometa namirnica vrš ena je
takođ e sa ciljem procene rizika po zdravlje ljudi i blagovremenog
preduzimanja mera u skladu sa principima HACCP sistema.
177
ZAKONSKA OSNOVA I METODOLOGIJA
Kontrola bezbednosti hrane i zdravstvene ispravnosti predmeta opš te
upotrebe kao i briseva na č istoću vrš ena je na osnovu važeće zakonske
regulative i to:
♦ Pravilnici o kvalitetu
♦ Uputstvo o nač inu uzimanja uzoraka namirnica i predmeta opš te upotrebe
za vrš enje analiza i superanaliza (Sl. list SFRJ br. 55/78).
♦ Zakon o zdravstvenoj ispravnosti namirnica i predmeta opš te upotrebe
(″Sl. list SRJ″,
br. 53/91),
♦ Zakon o bezbednosti hrane (″Sl. glasnik RS″, br. 41/09),
♦ Program zdravstvene zaš tite stanovniš tva od zaraznih bolesti od 2002.
godine do 2010. godine (″Sl. glasnik RS″, br.29/02),
♦ Zakon o zaš titi stanovniš tva od zaraznih bolesti (″Sl. glasnik RS″ ,br.
125/04)
♦ Vodič za primenu mikrobiološ kih kriterijuma za hranu (Republika Srbija
Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, š umarstva i vodoprivrede RS:Prvo
izdanje, Beograd, jun 2011)
♦ Vodič za razvoj i primenu preduslovnih programa i principa HACCP u
proizvodnji hrane (Republika Srbija Ministarstvo poljoprivrede,
trgovine, š umarstva i vodoprivrede, Uprava za veterinu Beograd, 2009)
Rezultati laboratorijskih analiza sa miš ljenjem lekara specijaliste higijene
i predlogom mera dostavljani su nadležnom inspektoratu za sanitarni nazor i
vlasnicima analiziranih uzoraka, a godiš nji izveš taji o kontroli dostavljani su
Institutu za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", Institutu za
javno zdravlje Vojvodine i Ministarstvu zdravlja Republike Srbije.
REZULTATI
Na teritoriji Južnobanatskog okruga u periodu I-XII 2011. godine na
bezbednost je uzorkovano i analizirano 679 uzoraka hrane. Na mikrobiološ ku
ispravnost analizirana su 593 uzorka, od č ega je 13 (2.19%) uzoraka bilo
neispravno. Na osnovu ovih analiza data su miš ljenja o bezbednosti hrane sa
predlozima mera koje treba preduzeti.
Na fizič ko – hemijsku ispravnost analizirana su 153 uzorka hrane od kojih
su 2 uzorka (1,30%) bila neispravna. Za sve uzorke su osnovu analiza data
miš ljenja o bezbednosti ispitivane hrane sa predlozima mera koje treba
preduzeti.
U okviru ovog broja, izvrš eno je ukupno 282 ispitivanja namirnica iz
predš kolskih i š kolskih ustanova, od č ega je 4 (1.4%) bilo zdravstveno
neispravno. Obim posla je isti kao i proš le godine. U okviru ovog broja,
izvrš eno je ukupno 282 ispitivanja namirnica iz predš kolskih i š kolskih
178
ustanovana mikrobiološ ku ispravnost, od č ega su 4 (1,4%) bile zdravstveno
neispravne.
Ministarstvo zdravlja i Institut za javno zdravlje Srbije ″Dr Milan
Jovanović– Batut″ su izradili Plan posebne kontrole i monitoringa hrane za
2011. godinu koja je u nadležnosti Ministarstva zdravlja u skladu sa č lanom
12. tač ka 5. Zakona o bezbednosti hrane (Sl. glasnik RS broj 41/09) prema
kome je u 2011. godinu na teritoriji Južnobanatskog okruga, sanitarna
inspekcija (kao državni organ) u kontroli hrane, uzorkovala 60 uzoraka
(dijetetskih suplemenata, deč je hrane, soli za ishranu ljudi, aditiva i aroma kao
i vode za piće u originalnoj ambalaži) na mikrobiološ ku ispravnost i 62
uzorka hrane na fizič ko – hemijsku ispravnost.
Tokom 2011. godine uzorkovano je i ispitano 482 uzoraka predmeta
opš te upotrebe. Od ukupnog broja mikrobiološ ki je ispitano 241 uzoraka od
č ega su 2 (0,83%) uzorka neispravna.
Fizič ko – hemijski je analiziran 241 uzorak od kojih je 37 (15,35%)
bilo neispravno.
Ispitano je 1443 uzoraka briseva na č istoću, od č ega su 138 (9,56%)
bila neispravna. Od navedenog broja 649 briseva uzorkovano je iz kuhinja
predš kolskih objekata, osnovnih i srednjih š kola kao i iz internata, od č ega je
26 (3.7%) bilo neispravno.
ZAKLJUČ AK
Zbog sve prisutnijeg problema gojaznosti i pratećih komorbiditeta, kao
i sve većeg broja mladih sa zdravstvenim problemima kojima je pravilna
ishrana osnovna ili prva terapijska mogućnost potrebno je troš kove pregleda i
propisivanja nutritivne terapije obezbediti iz RFZO.
Broj analiziranih uzoraka hrane, predmeta opš te upotrebe i briseva ne
omogućava validnu procenu rizika po zdravlje stanovniš tva Južnobanatskog
okruga. Podaci kojima raspolažemo o higijenskim uslovima u proizvodnju i
prometu ukazuju da je potrebno i dalje raditi na edukaciji stanovniš tva na
znač aju održavanje lič ne higijene kao i higijene radnih prostorija, površ ina i
predmeta koji dolaze u dodir sa hranom.
U cilju validne procene zdravstvenog rizika Zavod za javno zdravlje bi
trebao da dobija izveš taje od svih subjekata (laboratorija) koji kontroliš u
bezbednost hrane, zdravstvenu ispravnost predmeta opš te upotrebe i briseva na
teritoriji Južnobanatskog okruga
HIGIJENSKA ISPRAVNOST VODE ZA PIĆ E U JUŽ NOBANTSKOM
OKRUGU TOKOM 2011. GODINE
Prema Svetskoj Zdravstvenoj Organizaciji osnovni uslov za oč uvanje
zdravlja stanovniš tva je obezbeđ ivanje dovoljne količ ine zdravstveno
179
bezbedne vode za piće i jedan je od osnovnih pokazatelja zdravstvenog stanja
stanovniš tva.
Vodosnadbevanje stanovniš tva u Južnobantskom okrugu vrš i se putem
podzemnih voda iz dobljih vodonosnih slojeva (30-100 metara). Oko 90%
stanovniš tva priključ eno je na centralni vodovod. U okrugu postoji tri
postrojenja za preradu vode: u Panč evu, Kovinu i Opovu.
CILJ
Kvalitet usluge vodosnadbevanja ne procenjuje se samo kroz
obezbeđ ivanje dovoljne količ ine vode potroš ač ima za piće za sve uobič ajene
potrebe u domaćinstvu, veći kroz spreč avanje distribucije š tetnih materija i
mikroorganizama. Nač in kontrole kvaliteta usluge vodosnadbevanja je
kontinuirani monitoring, a cilj kontrole higijenske ispravnosti vode za piće je
oč uvanje i zaš tita zdravlja ljudi.
ZAKONSKA OSNOVA I METODOLOGIJA
Kontorla zdravstvene ispravnosti vode za piće vrš ena je na osnovu
važeće zakonske osnove u Republici Srbiji:
§ Pravilnik o nač inu uzimanja uzoraka i metodama za laboratorijsku analizu
vode za piće (Sl. list SFRJ br. 33/87);
§ Pravilnik o higijenskoj ispravnosti vode za piće (Sl. list SRJ br. 42/98, sa
dopunom);
§ Zakon o zaš titi stanovniš tva od zaraznih bolesti (Sl. glasnik RS br.
125/04);
§ Zakon o vodama (Sl. glasnik RS br. 30/10);
§ Odluka o strategiji vodosnadbevanja i zaš tite vode u AP Vojvodini (Sl.
list APV 1/10).
Rezultati laboratorijskih analiza sa miš ljenjem lekara specijaliste
higijene dostavljani su nadležnom inspektoratu za sanitarni nazor i vlasniku
vodnog objekta, a godiš nji izveš taji o kontroli dostavljani Institutu za javno
zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", Institutu za javno zdravlje
Vojvodine i Ministarstvu zdravlja Republike Srbije.
REZULTATI
Pod redovnom kontrolom Zavoda za javno zdravlje Panč evo su 52 javna
vodovoda: opš tina Alibunar 11 vodovoda, opš tina Bela Crkva 2 vodovoda,
opš tina Kovač ica 7 vodovoda, opš tina Kovin 9 vodovoda, opš tina Opovo 2
vodovoda, opš tina Panč evo 6 vodovoda, opš tina Plandiš te 12 vodovoda i
opš tina Vrš ac 3 vodovoda. Pored javnih vodovoda pod higijenskom kontrolom
180
su i objekti za proizvodnju i distribuciju hrane, kao i lokalni vodovodi radnih
organizacija (ukupno 25).
Mikrobiološ ki je analizirano 5690 uzoraka vode za piće iz distributivne
mreže vodovoda za javno snadbevanje stanovniš tva. Mikrobiološ ki neispravno
je bilo 1106 (19,4%) uzoraka: zbog povećanog broja aerobno-mezofilnih
bakterija (AMB) 794 (71,7%), a zbog fekalno-koliformnih bakterija (FK) 312
(28,3%).
Fizič ko– hemijski je analizirano 2809 uzorka vode za piće iz distributivne
mreže centralnih vodovoda za javno snadbevanje stanovniš tva, a 1662 (59,2%)
je bilo neispravno zbog poviš enog sadržaja gvožđ a, amonijaka, mangana i
promenjenih fizič kih osobina.
Rezultati ispitivanja higijenske ispravnosti preč iš ćene hlorisane vode za piće iz
komunalnih vodovoda sa teritorije Južnobantskog okruga tokom 2011. godine
NASELJE
MIKROBIOLOŠKI PREGLED
neispravni
broj
uzorci
uzrok
uzetih
bro
uzoraka
neispravnosti
j
%
FIZIČ KO-HEMIJSKI PREGLED
neispravnih
broj uzetih
uzoraka
broj
%
uzrok neispravnosti
PANČ EV
O*
1544
57
3,7
AMB i FK
443
13
2,9
Fe, NH 3 i fizič ke osobine
KOVIN
175
7
4,0
AMB i FK
70
2
2,9
Mn, Fe i fizič ke osobine
OPOVO**
48
9
18,7
AMB i FK
48
7
14,6
Mn, Fe, NH 3 i fizič ke osobine
*Vodovod
Panč eva je regionalni vodovod iz kog se snadbevaju vodom za piće
sledeća naseljena mesta: Panč evo, Banatski Brestovac, Ivanovo, Omoljica i
Starč evo.
**Vodovod Opova je regionalni vodovod iz kog se snadbevaju vodom za piće
sledeća naseljena mesta: Opovo, Baranda i Sakule.
Rezultati ispitivanja higijenske ispravnosti nepreč iš ćene hlorisane vode za piće
iz komunalnih vodovoda sa teritorije Južnobantskog okruga tokom 2011.
godine
NASELJE
MIKROBIOLOŠKI PREGLED
broj
neispravni
uzetih
uzorci
uzrok
uzorak br
a
neispravnosti
oj
%
FIZIČ KO-HEMIJSKI PREGLED
broj
uzetih
uzoraka
neispravnih
broj
%
uzrok neispravnosti
ALIBUNAR
121
10
8,3
AMB i FK
26
26
100
Mn
BANATSKI
KARLOVAC
172
23
13,4
AMB i FK
28
28
100
Mn
181
DEVOJAČ KI
BUNAR
38
7
18,4
AMB i FK
2
2
100
Mn
DOBRICA
82
28
34,2
AMB i FK
16
8
50,0
Mn, Fe, NH 3 i NO2
ILANDŽ A
36
4
11,1
AMB i FK
36
36
100
Mn, Fe, NO2 i fizič ke
osobine
JANOŠIK
74
7
9,5
AMB i FK
14
14
100
Mn, Fe i fizič ke
osobine
LOKVE
36
6
16,7
AMB i FK
12
12
100
Mn, Fe i fizič ke
osobine
NIKOLINCI
60
3
5,0
AMB i FK
14
14
100
Mn, Fe i fizič ke
osobine
NOVI KOZJAK
63
12
18,8
AMB i FK
16
16
100
Mn, Fe, NO2, KMnO4
i fizič ke osobine
SELEUŠ
78
28
35,9
AMB i FK
18
18
100
Mn, Fe i fizič ke
osobine
VLADIMIROVAC
78
37
47,4
AMB i FK
18
11
61,1
NH3, Mn, NO2
i fizič ke osobine
BELA CRKVA#
252
64
25,4
AMB i FK
252
79
31,4
NO2, NH3, Mn, Fe
i fizič ke osobine
KALUĐ EROVO
24
17
70,8
AMB i FK
24
0
0
/
Mn, Fe, NO2
i fizič ke osobine
KOVAČ ICA
48
10
20,8
AMB i FK
36
36
100
CREPAJA
146
58
39,7
AMB i FK
26
26
100
DEBELJAČ A
36
14
38,9
AMB i FK
36
36
100
IDVOR
38
29
76,3
AMB i FK
14
14
100
PADINA
36
6
16,7
AMB i FK
36
36
100
Mn, Fe, NO2
i fizič ke osobine
Mn, Fe, NH3, fizič ke
osobine NO2 i
el.provodljivost
Mn, Fe, NH3, fizič ke
osobine KMnO4 i
el.provodljivost
SAMOŠ
36
6
16,7
AMB i FK
36
36
100
Fe, Mn, NO 2
Mn, Fe, NH3, fizič ke
osobine NO2 i
el.provodljivost
UZDIN I
PUTNIKOVO
36
8
22,2
AMB i FK
36
36
100
Mn, Fe, NH3
i fizič ke osobine
DELIBLATO
48
12
25,0
AMB
12
11
100
Mn, Fe i fizič ke
osobine
DUBOVAC
48
25
52,1
AMB i FK
12
12
100
NH3, Mn, Fe
i fizič ke osobine
GAJ
48
2
4,2
AMB
12
12
100
Mn, Fe i fizič ke
osobine
MALO BAVANIŠTE
22
16
72,7
AMB
11
11
100
Mn i NH 3
MRAMORAK
48
0
0
/
12
12
100
Mn, Fe i fizič ke
osobine
PLOČ ICA
48
24
50,0
AMB i FK
12
9
75,0
Mn, Fe, KMnO4
i fizič ke osobine
SKORENOVAC
49
25
51,0
AMB i FK
12
12
100
Mn, Fe, NO2
i fizič ke osobine
182
Mn, Fe i fizič ke
osobine
ŠUMARAK
24
3
12,5
AMB i FK
12
12
100
SEFKERIN
36
8
22,2
AMB i FK
36
35
97,2
BANATSKO NOVO
SELO
144
25
17,4
AMB i FK
144
139
96,5
Fe, NH3,Mn
i fizič ke osobine
Mn, Fe, NO2, NO3,
NH3, KMnO4 i
fizič ke osobine
DOLOVO
36
3
8,3
AMB i FK
36
36
100
Mn, Fe, NO2
i fizič ke osobine
GLOGONJ
72
26
36,1
AMB i FK
36
32
88,9
Fe, NO2 i fizič ke
osobine
JABUKA
72
19
26,4
AMB i FK
72
72
100
Fe, NO2, NH3
i fizič ke osobine
KAČ AREVO
72
9
12,5
AMB
72
72
100
Mn, Fe, NH3
i fizič ke osobine
BANATSKI
SOKOLAC
36
3
8,3
AMB i FK
36
32
88,9
Fe, Mn, NH3
i fizič ke osobine
BARICE
24
14
58,3
AMB i FK
24
11
87,5
Mn, Fe, NO2, KMnO4
i fizič ke osobine
DUŽ INE
24
3
12,5
AMB
24
24
100
Mn, Fe, NH3
i fizič ke osobine
HAJDUČ ICA
24
6
25,0
AMB i FK
24
22
91,7
Mn, Fe, NH3,
i fizič ke osobine
JERMENOVCI
24
6
25,0
AMB
24
24
100
Mn, NO2, Fe
i fizič ke osobine
MARGITA
24
6
25,0
AMB i FK
36
36
100
Mn, Fe, NH3, KMnO4
i fizič ke osobine
MARKOVIĆ EVO
24
12
50,0
AMB i FK
24
22
91,7
Mn, Fe, NH3
i fizič ke osobine
MILETIĆ EVO
36
7
19,4
AMB
36
36
100
Mn, Fe, NH3
i fizič ke osobine
PLANDIŠTE
69
14
20,3
AMB i FK
69
68
100,
0
Mn, Fe, NH3
i fizič ke osobine
STARI LEC
36
14
98,9
AMB i FK
36
31
86,1
Mn, Fe i fizič ke
osobine
VELIKA GREDA
24
5
20,8
AMB i FK
24
24
100
Mn, NH3, KMnO4
i fizič ke osobine
KUPINIK I VELIKI
GAJ
24
4
16,7
AMB
24
24
100
Mn, Fe, NH3, KMnO4
i fizič ke osobine
KUŠTILJ
35
9
25,7
AMB i FK
35
8
22,8
NO 2
MESIĆ
26
7
26,9
AMB i FK
2
1
50
pH
100
Mn, Fe i fizič ke
osobine
ULJMA
36
0
0
/
36
36
# Vodovod Bele Crkve je regionalni vodovod iz kog se snadbevaju vodom za
piće sledeća naseljena mesta: Bela Crkva, Banatska Palanka, Banatska
Subotica, Crvena Crkva, Č eš ko Selo, Dobrič evo, Dupljaja, Grebenac,
Jasenovo, Kajtasovo, Kruš č ica, Kusić, Stara Palanka, Straža i Vrač arev Gaj.
183
ZAKLJUČ AK
Voda za piće koja se distribuira u vodovodima naseljenih mesta u
Južnobantakom okrugu, a koja se ne preč iš ćava, većsamo hloriš e, crpi se iz
buš enih bunara i ima rastvorene mineralne sastojke koji su karakteristič ni za
ovaj region. Zbog ovakvog fizič ko-hemijskog sastava samo se procesom
preč iš ćavanja može omogućiti zdravstveno bezbedna voda za piće. Kvalitet
vodosnabevanja se može poboljš ati izgradnjom regionalnih fabrika vode koje
bi snadbevale stanovniš tvo viš e naseljenih mesta preč iš ćenom vodom za piće,
a ovo se može postići aktivnim uključ ivanjem nadležnih institucija, organa
lokalne samouprave i š ire zajednice.
KVALITET POVRŠ INSKE VODE JAVNIH KUPALIŠ TA REKA I
JEZERA U JUŽ NOBANTSKOM OKRUGU TOKOM 2011. GODINE
Potreba za rekreacijom, kao jednim od nač ina održavanja psihfizič kog
zdravlja i radne sposobnosti, je bitna potreba savremenog č oveka, tako da se
velika pažnja posvećuje kvalitetu površ inskih voda, odnosno zaš titi zdravlja
ljudi. Da bi se opasnost po zdravlje korisnika svela na š to manju meru
potrebno je kontrolisati potencijalne uzroke, ne samo u vodama za rekreaciju,
veći na š irokom prostoru zona za rekreaciju.
CILJ
Prouč avanje kvaliteta površ inske vode namenjene za rekreaciju
građ ana ima osnovni cilj zaš titu zdravlja ljudi. Redovno praćenje kvaliteta
površ inske vode doprinosi prepoznavanju rizika i lakš oj proceni zagađ enja.
ZAKONSKA OSNOVA I METODOLOGIJA
Kontorla kvaliteta površ inske vode javnih kupališ ta vrš ena je na
osnovu važeće zakonske osnove u Republici Srbiji:
§ Uredba o klasifikaciji voda međ urepublič kih vodotoka, međ udržavnih
voda i voda obalnog mora Jugoslavije (Sl. list SFRJ br. 6/78);
§ Pravilnik o opasnim materijama u vodama (Sl. glasnik SRS 31/82);
§ Zakon o zaš titi stanovniš tva od zaraznih bolesti (Sl. glasnik RS br.
125/04).
§ Zakon o vodama (Sl. glasnik RS br. 30/10)
§ Odluka o strategiji vodosnadbevanja i zaš tite vode u AP Vojvodini (Sl.
list APV 1/10).
Rezultati laboratorijskih analiza sa miš ljenjem lekara specijaliste
higijene dostavljani su nadležnom inspektoratu za sanitarni nazor i zaš titu
životne sredine i prostornog planiranja, a godiš nji izveš taji o kontroli
184
dostavljani Institutu za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut",
Institutu za javno zdravlje Vojvodine i Ministarstvu zdravlja Republike Srbije.
REZULTATI
Zavoda za javno zdravlje Panč evo u toku sezone kupanja 2011. godine
kontrolisao je kvalitet površ inske vode na kupališ tima u Južnom Banatu.
Analizirane su vode na rekama: Dunav (kupališ te Bela Stena), Tamiš
(kupališ ta Panč evo, Glogonj i Jabuka) i Ponjavica (kupališ ta Omoljica,
Ivanovo i Bantski Brestovac) i jezerima Belocrkvanska jezera (Glavno i
Vrač evgajsko), jezero u Kač arevu i jezero Šljunkara kod Kovina.
Mikrobiološ ki je analizirano 65 uzoraka površ inske vode i vode iz javnih
reč nih kupališ ta. Van II klase je bilo 29 (44,6%) uzoraka zbog utvrđ enog
najverovatnijeg broja koliformnih bakterija u litru vode preko 20.000.
Fizič ko– hemijski je analizirano 65 uzoraka površ inske vode i vode iz
javnih reč nih kupališ ta. Van II klase je bilo 57 (87,7%) uzoraka zbog fizič kih
osobina vode (boja, mutnoća, miris), povećanih koncentracija gvožđ a,
amonijaka i nitrita, suspendovanih materija, suvog ostatka, sadržaja
vodonikovih jona, koncentracije rastvorenog kiseonika i hemijske potroš nje
kiseonika, kao i vidljivih otpadnih materija. Svi uzorci analizarani su na
prisustvo cijanida i teš kih metala (olovo, živa, nikl, kadmijum, cink), a
vrednosti rezultata analiza su u skladu sa zakonskom regulativom.
Rezultati ispitivanja kvaliteta površ inske
Južnobanatskom okrugu tokom 2011. godine
vode
MIKROBIOLOŠKI PREGLED
odstupanje
od I i II
broj
klase voda
uzetih
uzrok
uzoraka broj
odstupanja
%
javnih
kupališ ta
u
FIZIČ KO-HEMIJSKI PREGLED
broj odstupanje
uzet
od I i II
ih
klase voda
uzrok
uzor
odstupanja
aka broj
%
opš tina
naziv kupališ ta
Bela
Crkva
BELOCRKVANSKA
JEZERA
8
0
0
/
8
4
50,0
NH 3
Kovin
ŠLJUNKARA
3
3
0
/
3
0
0
Panč evo
DUNAV
12
12
100
MPN>20.000
12
12
100
Panč evo
TAMIŠ
18
9
50,0
MPN>20.000
18
18
100
/
kiseonik
odmah, %
zasićenja
kiseonika,
boja, miris,
NH3, Fe
kiseonik
odmah, %
zasićenja
kiseonika,
boja, miris,
NH3, Fe
suspendovan
e materije,
vidljive
185
Panč evo
PONJAVICA
18
10
55,6
MPN>20.000
18
18
100
Panč evo
JEZERO
KAČ AREVO
6
0
0
/
6
1
16,7
otpadne
materije
kiseonik
odmah, pH,
% zasićenja
kiseonika,
boja, miris,
NH3, Fe,
suvi ostatak,
suspendovan
e materije
kiseonik
odmah,
NH3, boja
ZAKLJUČ AK
Prema preporukama Svetske Zdravstvene Organizacije, a u cilju
spreč avanja i smanjenja rizika po zdravlje ljudi preporuč uje se stalno praćenje
kvaliteta površ inske vode na kupališ tima zbog promenjljivosti uslova sredine.
Okvirna Direktiva EU o vodama (Water Framework Directive 2000/60/EC)
propisuje sveobuhvatnu zaš titu svih voda, uz primenu nač ela upravljanja
vodenim resursima, podizanje dobrog statusa voda prema definisanim
kriterijumima i hidrološ kim, hemijskim i biološ kim standardima u periodu od
15 godina. Neophodno je uključ ivanje javnosti u cilju informisanja,
konsultovanja i aktivnog uč estvovanja u upravljanju vodama.
KONTROLA KVALITETA OTPADNIH VODA
Otpadne vode su danas jedan od znač ajnih zagađ ivač a životne sredine.
Poslednjih godina se posebno ulažu napori u regulisanje ove oblasti, ali i dalje
veliki broj industrijskih objekata ne preč iš ćava svoje otpadne vode. Veći broj
objekata koji ima preč iš ćivač e ne održava ih na propisan nač in. Od gradova na
teritoriji Južnog Banata jedino Vrš ac ima fabriku za preč iš ćavanje komunalnih
otpadnih voda.
U toku 2011. godine Zavod za javno zdravlje Panč evu je realizovao i
projekat „ Uticaj voda kanalizacionog sistema grada Panč eva na recipijente“ uz
finansijsku podrš ku Fonda za zaš titu životne sredine Republike Srbije i
Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam, graditeljstvo i zaš titu životne sredine
Autonomne Pokrajine Vojvodine.
CILJ
Ispitivanje kvaliteta otpadne vode iz industrije i komunalne otpadne
vode ima za cilj zaš titu životne sredine i zdravlja ljudi. Redovno praćenje
kvaliteta otpadne vode doprinosi pravovremenom uoč avanju i definisanju
rizika i proceni zagađ enja.
186
ZAKONSKA OSNOVA I METODOLOGIJA
1. Pravilnik o nač inu i minimalnom broju ispitivanja kvaliteta otpadnih
voda (Sl. glasnik SRS 47/83 i 13/84)
2. Uredba o granič nim vrednostima emisije zagađ ujućih materija u vode i
rokovima za njihovo dostizanje (Sl. glasnik RS 67/2011)
3. Pravilnik o sanitarno-tenič kim uslovima za ispuš tanje otpadnih voda u
javnu kanalizaciju Sl. list opš tine Panč evo 11/96, 11/98 i Odluka o
odvodjenju i preč iš ćavanju otpadnih i atmosferskih voda Sl. list opš tine
Panč evo 26/2011
4. Odluka o preč iš ćavanju i odvođ enju otpadnih voda Službeni list opš tine
Bela Crkva 4/1998
5. Odluka o preč iš ćavanju i odvođ enju otpadnih voda Službeni list Kovin
17/98
6. Odluka o odvođ enju i preč iš ćavanju otpadnih voda SO Vrš ac od
22.12.2005. godine
Podaci o kontroli otpadnih voda dostavljeni su Institutu za javno
zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", Institutu za javno zdravlje
Vojvodine i Ministarstvu zdravlja Republike Srbije. Rezultati studije o uticaju
voda kanalizacionog sistema na recipijente u Panč evu su dostavljeni.
REZULTATI
U periodu I-XII 2011. godine u laboratiji Zavoda za javno zdravlje
Panč evo ispitano je ukupno 132 uzorka otpadnih voda. Urađ eno je 107
mikrobiološ kih analiza uzoraka i 99 fizič ko-hemijskih analiza. Od ukupnog
broja ispitanih uzoraka 52 (39.4%) je bilo neispravno. Najč eš ći uzrok
zagađ enja su bili sledeći parametri: BPK5, HPK, suspendovane materije,
taložne materije, ukupan azot i fosfor.
Studija „ Uticaja voda kanalizacionog sistema grada Panč eva na
recipijente“ je izvedena na 26 lokacija sa 50 ispitanih uzoraka u gradu
Panč evu u okviru letnje i jesenje sezone. Rezultati su pokazali da vode kiš ne
kanalizacije, kanalizacije upotrebljenih voda i recipijenata istih pokazuju
fekalno zagađ enje. Ovo zagađ enje ne opterećuje mnogo Dunav jer on ima
veliku moć samopreč iš ćavanja, ali utič e na recipijente manjih kapaciteta –
Tamiš i Nadel. Sistem otvorenih kanala na Misi je tokom trajanja projekta
prestao da bude prijemnik upotrebljenih voda jer je tada veliki broj
domaćinstava priključ en na kanalizacioni sistem. U gornjem delu grada ovaj
problem i dalje perzistira jer je i pored izgrađ ene kanalizacione mreže veliki
187
broj domaćinstava i dalje nepriključ en na kanalizacionu mrežu i neovlaš ćeno
ispuš ta vode iz domaćinstva na neadekvatan nač in.
ZAKLJUČ AK
Studija je pokazala neophodnost hitne izgradnje nedostajuće
kanalizacione mreže, kao i izgradnju postrojenja za preč iš ćavanje otpadnih
voda.
Ostali rezultati pokazuju da je neophodna stalna inspekcijska kontrola
svih industrijskih objekata, ako i edukacija stanovniš tva o znač aju priljuč enja
individualnih domaćinstava na kanalizacionu mrežu i opasnostima od
ugrožavanja životne sredine otpadnim vodama.
HIGIJENSKO-SANITARNO STANJE U Š KOLAMA I
PREDŠ KOLSKIM USTANOVAMA
Škole su vaspitno obrazovne ustanove, ali i deo životno-radne sredine od
izuzetnog znač aja za psihič ki, fizič ki i socijalni razvoj dece. U smislu
razvijanja i unapređ enja fizič kog zdravlja od posebnog znač aja je periodič ni
nadzor nad svim predš kolskim i š kolskim objektima (š kolska zgrada, dvoriš te,
fiskulturna sala) i prostorijama (uč ionice, kabineti, holovi, hodnici, sanitarne
prostorije, kuhinje itd.). Za potrebe Ministarstva zdravlja vrš i se kontrola
higijenskih uslova u objektima osnovnih š kola, a prema ugovorima se realizuju
programi javno-zdravstvene kontrole predš kolskih i š kolskih objekata koji
obuhvataju u celini ili pojedinač no: kontrolu higijenskog stanja objekta,
kontrolu mikrobiološ kog stanja radnih površ ina, posuđ a i ruku osoblja
zaposlenog u š kolskim kuhinjama, ispitivanje zdravstvene ispravnosti
namirnica u š kolskoj kuhinji, kontrolu energetske vrednosti obroka, kontrolu
vode za piće, poslove dezinsekcije i deratizacije objekata i zdravstvene
preglede osoblja zaposlenog u š kolskim kuhinjama i vaspitač a u zabaviš tu.
CILJ
Cilj javno zdravstvene kontrole predš koskih i š kolskih ustanova je
unapređ enje i podrš ka razvoju mreže zdravih okruženja i zdravlja dece
primenom efikasnih mera radi smanjenja negativnog uticaja neadekvatne
š kolske sredine na zdravstveno stanje uč enika.
METOD RADA
Kontrola higijenskog stanja predš kolskih i š kolskih objekata vrš ena je
prema upitniku i metodološ kom uputstvu Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr
Milan Jovanović Batut". Kontrolisano je snabdevanje vodom, uklanjanje
otpadnih materija, higijenski uslovi u š kolskom dvoriš tu, uč ionicama,
fiskulturnim dvoranama, š kolskoj kuhinji, nač in grejanja prostorija i data je
188
opš ta higijenska ocena za ceo objekat. Opš ta higijenska ocena je data
dvostepeno: zadovoljava i ne zadovoljava.
Kontrola higijenskog stanja predš kolskih i š kolskih objekata vrš ena je u
skladu sa sledećom zakonskom regulativom: Zakon o zaš titi stanovniš tva od
zaraznih bolesti (Sl. glasnik RS br. 125/2004), Zakon o zdravstvenoj zaš titi
(Sl. glasnik RS br. 107/2005), Zakon o javnom zdravlju (Sl. glasnik RS br.
72/2009), Strategija javnog zdravlja Republike Srbije (Sl. glasnik RS br.
22/2009), Strategija za prevenciju i kontrolu hronič nih nezaraznih bolesti i
Akcioni plan za sprovođ enje strategije za period 2000-2015 godine (Sl.
glasnik RS br. 22/2009), Plan Akcije za životnu sredinu i zdravlje dece u
Republici Srbiji za period od 2009-2019. godine (Sl. glasnik RS br. 83/2009),
Pravilnik o bližim uslovima za poč etak rada i bavljenje delatnostima ustanova
za decu (Sl. glasnik RS br. 50/94), Pravilnik o normativima š kolskog prostora,
opreme i nastavnih sredstava za osnovnu š kolu (Sl. glasnik SRS– Prosvetni
glasnik br. 4/90), Pravilnika o obaveznim zdravstvenim pregledima određ enih
kategorija zaposlenih, drugih lica i kliconoš a (Sl. glasnik RS br. 20/06) i druga
bliža zakonska akta u skladu sa gore navedenim poslovima javnozdravstvenog
nadzora.
REZULTATI
U 2011. godini izvrš eno je 46 higijensko sanitarnih nadzora predš kolskih
objekata i 58 nadzora osnovnih š kola. Svi objekti su u dobrom ili
zadovoljavajućem stanju, osim radionice jedne srednje š kole.
Izvrš eno je ukupno 649 analiza briseva na č istoću u predš kolskim i š kolskim
kuhinjama, gde je bilo 26 (3.7%) neispravnih uzoraka, 282 bakteriološ kih analiza
namirnica, od č ega 4 (1,4%) nije bilo ispravno i 25 analiza energetske vrednosti
obroka.
Ukupno, u okviru ispitivanja vode za piće u objektima koji su obuhvaćeni i
ugovorima i monitoringom, od 1154 analiza 171 (14,8%) ne odgovara
mikrobiološ ki i od 702 izvrš ene fizič ko-hemijske analize 257 (36,7%) ne
odgovara. Ukupna neispravnost vode za piće od 1150 analiza iznosi 354 (30,7%).
ZAKLJUČ AK
Higijena u predš kolskim i š kolskim ustanovama je na zadovoljavajućem
nivou, kao i kontrola higijene i namirnica u š kolskim kuhinjama. U
predš kolskim ustanovama u kojima se kontroliš e energetska vrednost obroka,
ovi rezultati su zadovoljavajući, ali ne postoji interesovanje za energetsku
kontrolu obroka u ostalim predš kolskim ustanovama, kao ni u š kolama usled
nedostatka finansija. Voda za piće nije zadovoljavajućeg kvaliteta, š to je odraz
situacije kvaliteta vode za piće u celom regionu, s obzirom da su svi
predš kolski i š kolski objekti priključ eni na centralni ili lokalni sistem
vodosnabdevanja.
Prioritetni objekat za sanaciju je radionica Maš inske š kole Panč evo.
189
EPIDEMIOLOŠ KA SITUACIJA ZARAZNIH BOLESTI
U JUŽ NOBANATSKOM OKRUGU U 2011. GODINI
Centar za prevenciju i kontrolu bolesti, prikuplja, obrađ uje, analizira i
sač injava izveš taj o kretanju zaraznih bolesti u Južnobanatskom okrugu sa
295.731 stanovnika, a na osnovu podataka koje dostavljaju zdravstvene
ustanove: 8 Domova zdravlja, 3 specijalne bolnice i 2 opš te bolnice.
Na osnovu prikupljenih obrađ enih i analiziranih podataka o
registrovanim sluč ajevima zaraznih bolesti, istraživanja otkrivenih epidemija i
epidemiološ kog ispitivanja znač ajnih oboljenja, vrš i se analiza epidemiološ ke
situacije i preduzimaju se odgovarajuće protivepidemijske mere.
Na osnovu važećih zakonskih propisa zdravstvena služba u
Južnobanatskom okrugu je tokom 2011. godine prijavila 948 oboljenja od
zaraznih i parazitarnih bolesti na pojedinač nim prijavama, dok je 12.975
oboljenja prijavljeno na 2109 zbirnih prijava, bez gripa.
Ukupna incidencija u 2011. godini je iznosila 4434.97, š to je u
poredjenju sa prethodnom godinom za 10% viš a vrednost ( In za 2010. godinu
iznosi 3967.99), i 3% niža u odnosu na In za posmatrani petogodiš nji period
(4590.86). Do povećanja incidencije doš lo je usled ukupnog povećanja broja
prijavljenih oboljenja od zaraznih bolesti na zbirnim prijavama, i to u grupi
respiratornih bolesti – Pharyngitis streptococcica i Tonsillitis streptococcica.
Broj obolelih od zaraznih bolesti, incidencija na 100.000 stanovnika, broj
umrlih i mortalitet na 100.000 stanovnika, na teritoriji Juž nobanatskog
okruga u periodu 2007-2011. godine
Godina
2007
2008
2009
2010
2011
Broj obolelih
15077
15255
15349
12458
13923
Inc /100000
4802.5
4859.3
4889.2
3967.99
4434.97
Broj umrlih
8
6
6
4
6
Mt/100000
2.55
1.91
1.91
1.27
1.91
Incidencija zaraznih bolesti razlikuje se po opš tinama, i u intervalu je
od 16212.72 u opš tini Opovo (najviš a incidencija na Južnobanatskom okrugu),
do 823.26 u opš tini Alibunar (najniža incidencija), kao i tokom 2010. godine.
Ove razlike u incidenciji su posledica različ ite epidemiološ ke situacije
pojedinih zaraznih bolesti, ali uz druge pokazatelje ukazuju i na razlike u
kvalitetu prijavljivanja i dijagnostikovanja zaraznih bolesti.
Na neujednač en kvalitet praćenja zaraznih bolesti ukazuje i velika
razlika u incidenciji zaraznih bolesti u pojedinim opš tinama. Do pada
incidencije u odnosu na 2010. godinu doš lo je u sledećim opš tinama :
191
Alibunar, Bela Crkva i Kovač ica, a do porasta u opš tinama : Vrš ac, Kovin,
Opovo, Panč evo i Plandiš te.
Distribucija broja obolelih i incidencije zaraznih i parazitarnih bolesti po
opštinama u Juž nobanatskom okrugu u 2011. i 2010. godini
Alibunar
Bela Crkva
Vršac
Kovač
ica
Kovin
Opovo
Panč
evo
Plandište
Broj
obolelih
2011.
189
1630
1548
1315
2208
1786
4797
450
Inc na
100000
2011.
823.26
8003.01
2847.04
4244.87
5999.67
16212.72
3772.20
3363.93
Broj
obolelih
2010.
225
2780
1543
1412
1531
1718
2963
286
Inc na
100000
2010.
980.11
13649.49
2837.98
506272
4160.07
15595.50
2330.11
2137.97
Ukupna
13923
4434.97
12458
3967.99
Opština
I pored znač ajne incidencije, mortalitet zaraznih bolesti, posmatrano u
celini je nizak. Razlog tome jeste uspeš na dijagnostika, terapija i uspeš na
vakcinacija kojom su eliminisana brojna teš ka oboljenja sa smrtnim ishodom.
Mortalitet za Južnobanatski okrug u 2011. godini iznosi 1.91.
Prijavljeno je 6 sluč ajeva oboljenja koja su imala smrtni ishod i to: 1
Septicaemia alia (1-Panč evo); 1 pod Dg: TBC (1-Alibunar); 2 Enterocolitis
bacterialis (1-Vrš ac, 1-Panč evo); 1 Meningitis bacterialis (1-Kovin) i 1 AIDS
(1-Bela Crkva ), š to je za 2 viš e nego tokom 2010. godine (Mt-1.27), i isti je u
odnosu na petogodiš nji prosek (Mt-1.91).
Distribucija broja umrlih i mortaliteta zaraznih i parazitarnih bolesti po
opštinama u Juž nobanatskom okrugu u 2011. i 2010. godini
Opština
Alibunar
Bela Crkva
Vršac
Kovač
ica
Kovin
Opovo
Panč
evo
Plandište
Ukupna
Broj
umrlih
2011.
1
1
1
0
1
0
2
0
6
Mt na
100000
2011.
4.35
4.90
1.83
0
2.71
0
1.57
0
1.91
Broj
umrlih
2010.
0
1
0
1
0
1
1
0
4
Mt na
100000
2010.
0
4.91
0
3.59
0
9.08
0.79
0
1.27
192
Prema ukupnom broju prijavljenih sluč ajeva zaraznih bolesti u
2011.god., grupa respiratornih zaraznih bolesti č ini 92.50% od svih zaraznih
bolesti i na prvom je mestu, kao i u 2010. godini. Od kada su uvedene zbirne
prijave Pharyngitis streptococcica sa 6116 prijavljenih obolelih i Tonsillitis
streptococcica sa 3281 prijava (ukupno 9397 prijava), č ine 67.49% uč eš ća svih
prijava zaraznih bolesti, i ako posmatramo petogodiš nji prosek i 2010. godinu
iste je distribucije.
Na drugom mestu je grupa crevnih zaraznih bolesti
(zastupljena sa 5.04%), grupa parazitarnih zaraznih bolesti sa 1.89% je na
trećem mestu, a na č etvrtom mestu su hepatitisi (0.29%), pa grupa ostalih
zaraznih bolesti (0.14%).
Udeo pojedinih grupa bolesti prema strukturi obolevanja od zaraznih
bolesti u Juž nobanatskom okrugu tokom 2011. i 2010. godine
Re
d.b
r.
Grupa zaraznih bolesti
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
Respiratorne zarazne bolesti
Crevne zarazne bolesti
Parazitarne zarazne bolesti
Hepatitisi
Ostale zarazne bolesti
Vektorske zarazne bolesti
Zoonoze
Polno prenosive zarazne bolesti
UKUPNO
Broj
obolelih
2011. god.
Procenat
%
12879
702
264
40
19
7
5
7
13923
92.50
5.04
1.89
0.29
0.14
0.05
0.03
0.05
100
Broj
obolelih
2010.
god.
11327
848
221
22
16
11
9
4
12458
Procenat
%
90.92
6.81
1.77
0.17
0.13
0.09
0.07
0.03
100
* bez influence i kliconoštva
U strukturi deset najč eš ćih zaraznih bolesti u 2011. godini, vodeće
mesto zauzima streptokokni faringitis, sa incidencijom koja je 4% veća nego
tokom 2010. godine.(1948.16:1873.94). Tokom 2011. godine doš lo je do
dvostrukog broja prijavljenih oboljenja od TBC, koja ove godine zauzima 9
mesto po redosledu uč estalosti, dok je tokom 2010. godine to bila
Salmonellosis.
193
Redosled uč
estalosti pojedinih zaraznih i parazitarnih bolesti i Incidencija
u Juž nobanatskom okrugu tokom 2011. i 2010. godine
Red
.br.
Oboljenje
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
Pharyngitis streptococcica
Tonsillitis streptococcica
Varicella
Pneumonia bacterialis
Diarrhoea et gast. ca. inf.
Scabies
Pneumonia viralis
Scarlatina
TBC
Enterocolitis non spec.
Salmonellosis
Broj
obolelih
2011.
6116
3281
2303
646
547
264
225
124
101
48
44
Incidencija/
100000
Broj obolelih
2010.
Incidencija/
100000
1948.16
1045.11
733.59
205.77
174.24
84.09
71.67
39.50
32.17
15.29
14.02
5883
2678
1644
769
575
221
135
110
50
71
75
1873.94
853.04
523.67
244.95
183.16
70.40
43.00
35.04
15.93
22.62
23.89
Tokom 2011. godine u Južnobanatskom okrugu prijavljeno je 29
nosilaš tva zaraznih bolesti, š to je 7% viš e nego u 2010. godini (27).
Kod sledećih oboljenja u 2011. godini doš lo je do povećanja
nosilaš tva: kod Lambliassis-a za 30%, Salmonellosis i HCV nosilaš tva 100%,
a do smanjenja je doš lo kod HIV-a za 40%, dok je broj HbsAg-nosilaca ostao
isti kao i tokom 2010. godine.
Procentualne uč
estalosti nosilaštva zaraznih bolesti u Juž nobanatskom
okrugu u 2011. i 2010. godini
Oboljenje
Re
d.b
r.
1.
HBsAg-nosioci
2.
Lambliassis
3.
HIV
4.
Salmonellosis
5.
HCV-nosioci
UKUPNO
Broj nosilaca
2011
Procenat
Broj nosilaca
2010
Procenat
5
10
6
5
3
29
17.24
34.49
20.69
17.24
10.34
100%
5
7
15
0
0
27
18.51
25.92
55.55
0
0
100
EPIDEMIJE ZARAZNIH BOLESTI
Tokom 2011. godine ZZJZ Panč evo je prijavio 4 i odjavio 5 epidemija
na teritoriji Južnobanatskog okruga, od toga 3 sa alimentarnim putem
prenoš enja, i 1 sa vazduš no kapljič nim putem prenoš enja (2 Diarrhoea et
gastroenteritis, 1 epidemija Salmonelosis i 1 epidemija Gripa). Sve epidemije
su odjavljene, kao i IH epidemija Skabijesa u SBPB Vrš ac iz 2010. godine, š to
je za 54% epidemija manje nego 2010. godine, kada je prijavljeno i odjavljeno
ukupno 6 epidemija.
194
Epidemije zaraznih bolesti u Juž nobanatskom okrugu u periodu od 2007.
do 2011. godine
Broj Intra
Godina
Br
Broj
Broj
hospitalnih
obolelih umrlih
epidemija
epidemija
bez gripa
15
71
2007
2
0
8
26
2008
0
0
13
79
2009
0
0
6
83
2010
1
0
4
15
2011
0
0
Epidemije zaraznih bolesti u Juž nobanatskom okrugu, prema putu
širenja infektivnog agensa u periodu od 2007. do 2011. godine
Vrsta epidemije
Alimentarne
Vazdušno
kapljič
ne
Kontaktne
2007
Broj
11+1IH
epidemija
Broj
47+8
obolelih
Broj
2+1IH
epidemija
Broj
3+15/
obolelih 8016*
Broj
epidemija
2
Broj
obolelih
25
2008
7
2009
9
2010
4
2011
3
32
60
15
15
1
4
2
1
3/
7193*
19/
7634*
7/
8976*
0/
7249*
0
0
1
0
0
0
0
61
*INFLUENCA
195
IMUNOPROFILAKSA ZARAZNIH BOLESTI
U pogledu oboljenja protiv kojih se sprovodi sistematska imunizacija
epidemiološ ka situacija je povoljna zahvaljujući visokom obuhvatu
vakcinacije na teritoriji Južnobanatskog okruga unazad deset godina koji je
iznad 95% kod svih vakcina. Ovako održavanje visokog obuhvata vakcinacije
u obaveznoj imunizaciji lica određ enog uzrasta, bez populacionih
i
teritorijalnih razlika, je zahvaljujući kontinuiranoj reviziji 23770 vakcinalnih
kartona u svakom vakcinalnom punktu teritorije Južnobanatskog okruga od
strane Centra za prevenciju i kontrolu bolesti, kao i odlič noj saradnji timova
koji sprovode imunizaciju na terenu.
Difterija je eliminisana, zadnji sluč aj oboljenja
od Tetanusa
novorodjenč adi zabeležen je 1974. godine i nije registrovan nijedan sluč aj
Tetanusa.
Poznato je da je Južnobanatski okrug tetanogeno područ je, a zbog
razvijenosti poljoprivrede dolazi do velikog broja povreda. U toku 2011.
godine je bilo 10657 povreda, za 13 povređ enih manje nego 2010. godine
(10644); od toga je 8079 osoba primilo humani imunoglobulin, dato je 21825
doza vakcine protiv tetanusa i 5137 lica je revakcinisano.
Veliki kaš alj je sveden na pojedinač na javljanja zahvaljujući uspeš noj
vakcinaciji. U zadnjih pet godina nije prijavljen ni jedan sluč aj obolelog od
velikog kaš lja.
Zahvaljujući visokom obuhvatu dece, vakcinacijom protiv deč je
paralize od 1962. godine nije registrovan nijedan sluč aj ovog oboljenja. Od
aprila 1998. godine vrš i se aktivni nadzor nad akutnim flakcidnim paralizama
(AFP) i Poliomijelitisom. Za razliku od 2010. godine, kada smo imali jednu
prijavljenu sumnju sluč aj AFP koja je odbač ena, u 2011. godini nismo imali ni
jednu sumnju na AFP.
Od 1995. godine u Južnobanatskom okrugu ne registruje se nijedan
prijavljen sluč aj obolenja od morbilla. U 2011. godini nismo imali prijava
sumnji na morbille, dok je u 2010. godini bila prijavljena jedna sumnja na
morbille koja je odbač ena.
U 2011. godini nema prijava Rubeole kao ni u 2010. godini.
Ove godine imamo 3 prijavljena oboleljenja od Parotitisa koja
pripadaju opš tini Vrš ac, š to je dvostruko viš e nego na petogodiš njem proseku,
kao i u odnosu na 2010. godinu kada je bila jedna prijava. Jedan prijavljeni
oboleli od parotitisa je pripadao dobnoj grupi od 15-19 godina, a dvoje je
pripadalo dobnoj grupi od 20-29 godine; dvoje su bili vakcinisani protiv
parotitisa, kod jednog je bio nepoznat status vakcinacije. Razlog ovom
povećanju jeste nepovoljna epidemiološ ka situacija Parotitisa u okruženju Bosna i Hercegovina
U 2011. godini prijavljeno je 14% viš e prijava bolesti od akutnog
virusnog hepatitisa B (7) u odnosu na 2010. godinu (6). Hronič nog Hepatitisa
196
B je za 50% viš e prijavljenih (10) nego tokom 2010. godine (5). Kao ni u toku
2010.godine, u 2011. godini nije prijavljen ni jedan smrtni ishod pod Dg:
Hepatitisa B. Od 17 obolelih, 16 su nevakcinisani, a kod 1 obolelog je
nepoznat vakcinalni status.
U zadnjem mesecu trudnoće testirano je 1216 trudnica na HbsAg, i od
toga je pet testova bilo HBsAg pozitivno.
U 2011. godini na teritoriji Južnobanatskog okruga po ekspoziciji za
ceo okrug, 543 osoba je kompletno vakcinisano protiv virusnog hepatitisa B.
Obuhvat obavezne vakcinacije lica određ enog uzrasta na teritoriji
Južnobanatskog okruga u 2011. godini je iznad 97.93% kod svih vakcina. Ako
posmatramo razlog neimunizovanja (418 obveznika nije imunizovano), 205
obveznika nije vakcinisano zbog nemedicinskih razloga (49%), i to su oni koji
se nisu odazvali vakcinaciji. Zbog medicinskih razloga 213 obveznika nije
vakcinisano, a kod 95% razlog su akutno febrilno stanje i akutna bolest.
Posmatrajući obuhvat obavezne vakcinacije lica određ enog uzrasta na
teritoriji Južnobanatskog okruga izgleda ovako:
Di-Te-Per primovakcinacija iznosi 99.43%; Di-Te-Per revakcinacija u
2. godini 97.94%; Di-Te revakcinacija u 7. godini 99.12%; Di-Te pro adultis
iznosi 99.12%.
Polio-primovakcinacija obuhvat je 99.43%; I Polio revakcinacija u 2.
godini 97.94%; II Polio revakcinacija u 7. godini 99.23%; III Polio
revakcinacija u 14. godini 99.06%.
Ako posmatramo pravovremenost vakcinacijom OPV dece rođ ene
2009. godine i koja su vakcinisana unutar prvih š est meseci , ona za opš tinu
Panč evo iznosi 89.15% a u opš tini Kovač ica 60.66%.
Obuhvat primovakcinacije MMR-vakcinom je 98.77%, kod MMRrevakcinacija u 7. godini obuhvat je 99.19%, MMR-revakcinacija u 12.
godini obuhvat je 100%.
Ako posmatramo pravovremenost vakcinacijom MMR dece rođ ene
2009. godine, koja su vakcinisana sa navrš enih 12-15 meseci, ona za opš tinu
Panč evo iznosi 87.76% a u opš tini Kovač ica 96.72%.
Od 2005. godine je poč ela vakcinacija protiv VHB, kao obavezna
vakcinacija po kalendaru imunizacije. U 2011. godini obuhvat je u prvoj
godini bio 98.56%, a u 12. godini obuhvat sa tri doze iznosi 98.00%;
U 2011. imali smo dve prijave obolenja izazvanih Haemophilusom
infl. tip B, a obuhvat je 99.20%.
Ove godine prijavljeno je 101 lice obolelo od TBC, sa In -32.17 š to je
iznad petogodiš njeg proseka posmatranje (In – 28.80), i jedan umrlih sa Mt 0.32 š to ja dvostruko niži u odnosu na petogodiš nji prosek Mt – 0.76.
Obuhvat BCG vakcinacijom je ove godine bio 99.96%.
Tokom 2011. godine obradili smo 10 prijava neželjenih reakcija posle
imunizacije, i sve su bile privremene kontraindikacije.
197
Područ je Južnobanatskog okruga, kao i teritorija Vojvodine karakteriš e
se endemič nom epizootijom besnila kod divljih životinja, uglavnom lisica, a
izuzetno i kod domaćih (mač ka, pasa).
U 2011. kao ni 2010. godine na teritoriji Južnobanatskog okruga nije
bilo dokazanog besnila kod životinja, za razliku od 2009. godine kada je
dokazano besnilo kod 8 životinja: kod 3 mač ke (1 mač ka u opš tini Panč evo, 2
mač ke u opš tini Alibunar); 3 psa (3-opš tina Alibunar) i 2 lisice (1-opš tina
Kovin i 1- opš tina Alibunar). Zadnjih decenija na ovom područ ju nije
zabeležen nijedan sluč aj oboljenja kod ljudi.
Epidemiološ ka služba Zavoda za Javno zdravlja Panč evo, Infektivno
odeljenje OB Panč evo i Infektivno odeljenje OB Vrš ac, vrš e antirabič nu
imunizaciju. U antirabič noj ambulanti OB Panč evo pregledano je u 2011.
godini 372 pacijenata ujedenih od životinje sumnjive na besnilo, a antirabič nu
zaš titu primilo je: 47 pacijenata samo HRIG, a 36 HRIG+vakcinu. U
antirabič noj ambulanti OB Vrš ac pregledano je u 2011. godini 211 pacijenata
ujedenih od životinje sumnjive na besnilo, a antirabič nu zaš titu primilo je 23
pacijenta. U antirabič noj ambulanti ZZJZ Panč evo pregledano je u 2011.
godini 328 pacijenata ujedenih od životinje sumnjive na besnilo, a antirabič nu
zaš titu je primilo 75 pacijenata. U antirabič nim ambulantama Južnobanatskog
okruga pregledano je 911 pacijenta, od toga je kod 137 pacijenata je
indikovana antirabič na zaš tita, i dato je 429 doza vakcina.
U periodu od 01.01.2011.-31.12.2011. god. u Antirabič noj stanici OB
Panč evo- Infektivno odeljenje dato je 100581 IJ HRIG-a, a u OB Vrš acInfektivno odelenje, dato je 33026 IJ HRIG-a, š to je ukupno za Južnobanatski
okrug dato 133607 IJ HRIG-a.
Antirabič ne stanice imaju veoma dobru saradnju sa veterinarskom
inspekcijskom službom svih naseljenih mesta u cilju opservacije životinja
sumnjivih na besnilo.
BOLNIČ KE INFEKCIJE
Kontinuirano smo u 2011. godini pratili faktore rizika za nastanak i
š irenje bolnič kih infekcija, a uč eš će u radu struč nih tela i komisija bolnica,
obavljamo po pozivu i kontinuiranom komunikacijom telefonom sa
ustanovama koje imaju komisiju za IH infekcije (SBPB Kovin; SBPB Vrš ac;
Dom LOMR „ Srce u Jabuci“ Jabuka i Dom za duš evno obolela lica „ 1.
Oktobar“ Stari Lec).
Tokom 2011. godine bilo je 7 poziva za rad u komisiji za IH, i to: tri
održane komisije za IH u SBPB Bela Crkva 28.01.2011.; 25.05.2011. god. i
16.12.2011. godine, kao i u Dom za duš evno obolela lica „ 1. Oktobar“ Stari
198
Lec 14.03.2011. i 06.12.2011. U SBPB Kovin održan je sastanak
08.12.2011.godine.
Dato je 6 predloga za suzbijanje i spreč avanje BI.
Utvrđ enih faktora rizika za nastanak bolnič kih infekcija u 2011. godine bilo je
313.
Odrađ ena je evaluacija Studije prevalencije rađ ene 2010. godine za OB
Vrš ac i dostavljeni su izveš taji Institutu za javno zdravlje „ Dr Milan Jovanović
Batut“ i IZJZ Novi Sad.
U 2011. god. u Opš toj bolnici Panč evo, praćene su Intrahospitalne
infekcije kod 14 odeljenja - studijom incidencije ; ukupno je obuhvaćeno
23522 pacijenata, š to je neznatno manje nego u 2010. godini (24087).
Registrovano je 269 pacijenta sa bolnič kim infekcijama, š to je za 12%
niže nego tokom 2010. godine (307); praćeno je 314 bolnič kih infekcija, š to je
za 16% manje nego u 2010. godini (373). Procenat uč eš ća pacijenata sa BI je
bio manji u 2011. godini (1.14), za razliku od 2010. godine kada je on iznosio
1.27.
Tokom 2010. godine je izolovano 514 izolata sa 54.08% rezistentnih, a
45.92% je pokazalo senzitivnost. U 2011. godini ukupno je izolovano 421
izolata,od kojih je 46.6% rezistentnih, a 52.0% je senzitivno. Za Candidu se ne
radi antibiogram, kao ni za Clostridijum dificile.
U 2011. godini su vodeće infekcije mokraćnog sistema (39.50%), za
razliku od 2010. godine kada su bile vodeće infekcije operativnog mesta
(31.10%), koje su u 2011. godini na drugom mestu (29.60%); na trećem mestu
su infekcije kože i mekih tkiva (26.80%), zatim slede infekcije sistema za
disanje (3.80%) i infekcije sistema za varenje (0.30%), kao i u 2010. godini,
dok ove godine izostaju infekcije oka, uha i nosa, infekcije krvi, infekcije
koš tano-zglobnog sistema i infekcije polnog sistema.
Kroz kontinuirano praćenje incidencije IH infekcija, analizu faktora
rizika i praćenja rezistencije uzroč nika, kao i smanjenje dužine hospitalizacije
pacijenata, zadržaće se trend smanjenja porasta broja pacijenata sa IH
infekcijama i u narednoj godini.
Edukacija opš te populacije i posebno izloženih populacionih grupa o
nač inima nastajanja, održavanja i š irenja zaraznih bolesti i merama kojima se
one mogu uspeš no kontrolisati kao i mobilzacija zajednice i partnerstvo za
zdravlje, kao i medijska prezentacija javnozdravstvenih poruka i edukacija
stanovniš tva o znač aju faktora rizika za nastanak određ enih, epidemiološ ki
znač ajnih zaraznih bolesti je odrađ ena u sledećem obimu:
U Zavodu za javno zdravlje Panč evo, u savetovališ tu za HIV i
krvnoprenosive bolesti- DPST tokom 2011. godine proš lo je 136 osoba, od
toga je testirano na HIV - 130 osoba i to: akcidenti u zdravstvu - 24, akcidenti
van zdravstva -16, rizič no seksualno ponaš anje - 45, I.V. korisnik droge - 9,
I.N. korisnik droge 3; živi sa osobom HIV+ - 1 , živi sa osobom HbsAg+ - 1,
3 - zdravstveni radnik, drugo - 8 i sertifikati - 21; dok je testirano na HbsAg 199
81 osoba i to akcidenti u zdravstvu - 21, akcidenti van zdravstva - 13, rizič no
seksualno ponaš anje - 25, I.V. korisnik droge - 7, I.N. korisnik droga -3 živi sa
osobom HIV+ - 1 i osoba koja je bila u kontaktu sa HbsAg+ - 2, ostalo - 7 i
2- zdravstveni radnik.
Tokom 2011. god u ZZJZ Panč evo prijavljeno je 6 HIV+ osoba (Bela
Crkva-2, Vrš ac-2, Kovin-1, Panč evo-1); 2 obolele od AIDS-a (Kovin-1, Bela
Crkva-1) i 1 osoba je umrla od AIDS-a (Bela Crkva).
Evidentiranih prijava na HIV infekciju ima 71, dok je broj osoba
evidentiranih u registrima obolelih 34, a 23 lica je umrlo od AIDS-a.
200
ZAKLJUČ AK
Demografske promene u Južnobanatskom okrugu posledica su pada
nataliteta i fertiliteta i migracije, uglavnom mladog stanovniš tva. Ove
demografske karakteristike doprinose intenzivnom starenju stanovniš tva, a
povećanje udela starog stanovniš tva ima za posledicu porast stope opš teg
mortaliteta.
Zdravstveno stanje odraslog stanovniš tva Južnobanatskog okruga
karakteriš e
oboljevanje od kardiovaskularnih bolesti i visoka stopa
oboljevanja od poviš enog krvnog pritiska nepoznatog uzroka. Znač ajno
mesto u morbiditetu odraslih zauzimaju bolesti miš ićno-koš tanog sistema i
bolesti žlezda sa unutraš njem luč enjem, ishrane i metabolizma, sa visokom
stopom oboljevanja od š ećerne bolesti.
Najznač ajniji zdravstveni problem kod predš kolske i š kolske dece su
respiratorne bolesti.
Zdravlje žena u okrugu najviš e ugrožavaju oboljenja vezana za pol i
reproduktivnu funkciju. Unapređ enje zdravlja žena je moguće preko
smanjenja stope prekida neželjenih trudnoća i ranog otkrivanja malignih
bolesti.
Upotreba duvana, alkohola i psihotropnih supstanci su ozbiljan javnozdravstveni problem. Loš e navike u ishrani, udružene sa rizič nim ponaš anjem
i nedovoljnom fizič kom aktivnoš ću stanovnika, doprinose porastu broja
gojaznih i osoba sa prekomernom telesnom težinom.
Zagađ ena voda, vazduh i zemljiš te su riziko faktori okoline koji
naruš avaju zdravlje stanovniš tva. Postojeća oprema i kadar nisu dovoljni za
kompletno praćenje riziko faktora okoline u Južnobanatskom okrugu.
201
PREPORUKE
- Intenzivirati programe ranog otkrivanja masovnih hronič nih nezaraznih
bolesti (kardiovaskularnih bolesti, š ećerne bolesti i malignih neoplazmi);
- Multisektorskom saradnjom smanjiti stopu traumatizma kod svih kategorija
stanovniš tva;
- Zdravstveno-vaspitnim aktivnostima uticati na smanjenje stope prekida
neželjenih trudnoća i stope oboljevanja od polno prenosivih bolesti u ženskoj
populaciji;
- Obezbediti stalni nadzor i kontrolu nad zaraznim bolestima, a poboljš anjem
životnog standarda i uslova života uticati na smanjenje njihovog prisustva u
populaciji;
- Promocijom zdravlja i zdravih stilova života poboljš ati zdravstveno stanje
svih kategorija stanovniš tva
- Kontinuirano smanjivati prisustvo riziko-faktora životne sredine u vodi,
vazduhu i zemljiš tu.
202
Download

Bilten 2011 - Nacionalni dan borbe protiv raka dojke 20. mart