Иван Тасић
Љиљана Радовановић Тошић
Милица Стојковић
90 година
Основне школе
„Десанка Максимовић“ Чокот
(1922-2012)
Ниш, 2012.
1
Издавач
Основна школа „Десанка Максимовић“ Чокот
Аутори
Иван Тасић
Љиљана Радовановић Тошић
Милица Стојковић
Коректура и лектура
Миле Пенков
Корице
Душанка Тасић
Припрема за штампу
„Свен” - Ниш
Штампа
„Свен” - Ниш
Тираж
500 примерака
2
3
Реч захвалности
Захваљујемо се свим драгим колегиницама и колегама, пензионерима и некадашњим ученицима школе,
који су нам пружили подршку у стварању ове монографије, дајући нам вредне податке и уступајући своје
личне фотографије и документе. Драгоцену помоћ у истраживању и припреми материјала имали смо у
колегиницама Биљани Миленковић, Слађани Марјановић и Драгани Леповић Стефановић, као и нашим
пензионерима Малини Џонић, Петру Станковићу и Јовану Николићу.
4
УВОДНА РЕЧ ДИРЕКТОРКЕ
Љиљана Радовановић Тошић
Када треба направити осврт на деведесетогодишњу историју једне образовне установе,
ви имате велику част, али уједно и велику
обавезу и одговорност да на адекватан начин
и у правој мери прикажете све оно вредно
што је обележило тај период. Радећи на том
задатку, наш ауторски тим уложио је много
напора да кроз једну брошуру прикаже колаж
свих оних активности и особености које су
одликовале генерације ученика и наставника.
Школа „Десанка Максимовић“ је током
минулог времена мењала називе, мењала
и објекте у којима је организован радни
процес, али оно што је одувек био знак
препознатљивости ове школе јесте квалитет
у раду. Од свог настанка 1922. године па до
данас, кроз школу је прошло више десетина
хиљада ђака, више стотина запослених, и та
уједињена армија људи је свакако оставила
велики траг и допринела описмењавању и
подизању просветног и културног нивоа читавог Моравског дела Нишке околине.
Жеља житеља ових крајева да њихова деца имају одговарајуће образовање, а да и они
сами стекну оно додатно образовање (које је
изостало због ратних времена, недоступности
школе) - одувек је била и наша, заједничка
водиља. И зато је ово једна од најстаријих
школа Нишавског округа. Први кораци, у
приватним кућама, са учитељима који су
радили у неподељеним одељењима, са великим бројем ђака - прерасли су временом у
чињеницу да се школа дограђује, проширује,
да расте и развија се до данашњег стања, када спада у ред отворених, модерних школа,
са статусом модел - школе. Много је рада
и активности уложено у развојни пут који
има овакве исходе, а тај развојни пут дело је
многих генерација радника ове школе. Свака
од тих генерација оставила је свој лични траг
кроз прегалаштво, иновативност и идеје, аманет да следеће наставе започето.
Са жељом да у сваком тренутку наставимо на најбољи начин, ми смо од 2001.
го-дине, међу првима, спроводили све реформске захтеве, увели много иновација,
увели модерну технологију, унапредили
материјално-техничке услове и методологију
рада, примерили их потребама сваког ученика. Задржали смо традицију да квалитет
у раду буде препознатљив. Схватајући образовање као један од најважнијих чинилаца у
развоју сваког ученика, уложили смо много
напора да оно у условима наше школе буде
свима доступно, једнако праведно за све и
функционално за читав живот. Путеви развоја и постизања ових принципа били су
бројни, а ми ћемо приказати репрезентативни
низ активности које су утицале на наш пут.
Желели смо да школа заиста буде место где
ђаци радо долазе и одакле нерадо одлазе, да
то буде кошница у којој се учи, радује, воли.
Желели смо да нам родитељи буду партнери а
локална заједница сарадник, и да заједнички
радимо на усвајању правих, делотворних
вредности код нових генерација. Да сви
запослени буду професионални тим посвећен
деци, али и сарадници и пријатељи. На наш
90. рођендан можемо с поносом да кажемо да
смо успели у томе.
Директорка:
Љиљана Радовановић Тошић
5
6
Период од 1922-1944.
7
8
ПЕРИОД ОД 1922-1944.
Пре Првог светског рата у Чокоту није
било школе. Одмах после рата потреба за писменошћу у новој држави све више је расла,
па су почеле да се отварају основне школе и
по селима, а школовање је постало обавезно
за сву децу.
Основна школа у Чокоту основана је
1922. године, под називом “Основна школа
Чокот Краљевине СХС”. Државне зграде за
смештај није било, па је школа почела да
ради у приватној згради Аксентија Лазића.
Први учитељи ове школе били су Љубица
Ђорђевић и Радован Поповић. До почетка
Другог светског рата у чокотској школи радили су и учитељи Радмила Веселиновић,
Живота Петковић, Драгиња Миленковић,
Спасоје Благојевић, Милорад Раденковић,
Љубица Милутиновић, Роксанда Алексић и
Блажо Бошковић.
На иницијативу учитеља Радована Поповића, 1923. године отпочело је зидање
нове школске зграде, са две учионице и два
учитељска стана. Тридесетих година про-
шлог века чокотској школи се прикључују
четоворогодишње основне школе из Новог
Села, Доњег Међурова и Лалинца.
По новом закону из 1929. године уводе се
тзв. „народне школе“, које су вршиле основно
образовање ђака у трајању од четири године.
Учитељи су, поред држања наставе, били и
просветитељи, организатори соколских чета, књижница (библиотека), ђачке штедње
и других ваншколских активности. Школа
у Чокоту је поседовала збирку учила и
библиотеку за наставнике и ученике, а за
потребе учитеља набављала књижевне часописе Мисао и Српски књижевни гласник.
У овом, међуратном периоду, управитељи
школе били су Драгиња Миленковић (19281929. и 1932-1934), Спасоје Благојевић (19291932), Милорад Раденковић (1932) и Блажо
Бошковић (1934-1945).
Одлуком банске управе школа 1937.
године мења назив и постаје “Државна народна школа у Чокоту”, а одељење у Доњем
Међурову одваја се као засебна школа са 130
ученика и добија име “Свети Сава”. У то време
изучавају се следећи наставни предмети:
Земљопис, Рачун са основима геометрије и
геометријског цртања, Познавање природе,
Практична привредна знања и умења, Хигијена, Домаћинство, Ручни рад мушки с
нарочитом применом народних мотива, Цртање, Лепо писање, Певање, Телесне вежбе
по соколском систему. У овом периоду школа
има 284 ученика, а учитељ Блажо Бошковић
био је уједно и управитељ школе.
У току Другог светског рата задржана
је стара организациона структура школских
срезова и све основне школе су радиле под
истим називима као и пре рата. Почетком
1942. и током 1943. године радило се по
привременом наставном плану и програму,
са редукованим фондом часова и великим
потешкоћама због ратних околности; тако је у
школу у Чокоту од уписаних 54 похађало само
16 ученика. 1943. године школа у Новом Селу
се са 68 ученика издвојила из чокотске, и то
као „Државна народна школа у Новом Селу“.
Већ првих дана по ослобођењу града,
октобра 1944, на Конференцији просветних
и културних радника Ниша одлучено је да
се укине немачки језик и пријемни испит и
забране уџбеници из времена окупације. У
то време у школи су предавали учитељи из
Ниша, Мирослава Вуковић и Бранко Мијић,
који су због бомбардовања избегли у Чокот и
Ново Село.
9
10
Период од 1945-1980.
11
12
ПЕРИОД ОД 1945-1980.
Већ од првих дана 1945. године школа
се прилагођава раду у новим друштвеним
околностима. Прослава Светог Саве 1945.
реализовала се на уобичајен начин: уз црквени
обред, сечење колача, извођење химне Хеј
Словени и светосавске химне Ускликнимо
с љубављу, беседе и концертног дела. У једном допису среског одбора за просвету од
22.5.1945. године налаже се школи у Чокоту да
се 24. мај обележи као државни празник - Дан
Ћирила и Методија, словенских апостола. Од
1945. године у школи се на пригодан начин,
приредбом, прославља и Дан Југословенске
народне армије, 22. децембар.
У послератним годинама улагани су
велики напори у борби против неписмености,
при чему су главни носиоци ових активности
у својим срединама били учитељи и наставници. У току 1946. и следећих година учитељи Блажо Бошковић и Роксанда Алексић
ангажовани су на аналфабетским течајевима
за одрасле мештане села Чокота.
У овом периоду школа је имала два
одељења од првог до четвртог разреда, са 84
ученика. У записнику о завршеном прегледу
рада „Државне народне школе у Чокоту”, на
дан 20.6.1946. године, школски инспектор
Радоје Бркић истиче, између осталих позитивних закључака, да у учионици постоје
разредне зидне новине.
Одлуком Народног одбора среза Ниш,
1953. године се основна школа у Чокоту
формира као осмогодишња, па се у њу први
пут уписују ученици петог разреда. Територијално, ова школа обухватала је све
ученике из Чокота и суседних села: Доњег
Међурова, Новог Села, Лалинца, Крушца
и Мрамора. А на седници Наставничког
већа у марту 1953. године донета је одлука
да „Осмогодишња школа у Чокоту” убудуће носи назив: „Осмогодишња школа
Бранко Радичевић”. Тадашњи учитељ и
управитељ школе Будимир Ђурђевић и
учитељица Душица Ђурђевић одржали су
више предавања и здравствених курсева,
организовали драмску и фолклорну секцију у
селу и припремили програм за три омладинске
Учитељица Роса Алексић са ученицима, 1953.
приредбе, а радили су и на отварању народне
књижнице.
1954. године Школски одбор је одлучио
да име школе промени у: „Основна школа
29. новембар у Чокоту”. Са повећањем броја
Наставници 1956/1957.
одељења у школској 1955/56, школски простор
био је премали, услови за рад скоро немогући,
те се радило и у приватним зградама Драгиње
Лазић и Мирка Стајића.
Школски одбор предложио је изградњу
нове школске зграде, што је новообразована
општина у Новом Селу прихватила 1956. године. Приступило се убирању самодоприноса
од мештана села Чокота, Доњег Међурова,
Новог Села и Лалинца, а радови су отпочели
већ августа месеца, уз добровољни рад
мештана села Чокота. У овим акцијама
истакли су се Радисав Лазаревић, председник
Школског одбора и Митар Мандић, учитељ у
Доњем Међурову. Свечаност поводом отва13
рања нове школе приређена је 21. октобра, а
од 1. новембра 1956. године отпочела је на-
Чокот, генерација 1959/1960.
става у новој школској згради, која је имала
три учионице и две канцеларије.
На основу закључака Савета за просвету Србије, у школској 1957/58. години
формирана је матична централна школа, са
седиштем у Чокоту. У састав нове школе ушле
су бивше основне школе у Доњем Међурову,
Бубњу, Горњем Међурову, Лалинцу, Мрамору,
Крушцу, Мраморском Потоку и Новом Селу.
Том приликом формирано је три одељења
петог, два шестог и по једно одељење седмог
и осмог разреда. Управитељ школе у то време
био је Миодраг Сибиновић, а имала је укупно
1078 ученика.
У оквиру пионирске организације, коју је
водила учитељица Нада Андрејевић, радиле
су Литерарна дружина и Дружина младих
историчара, а у школи су постојале и друге
секције. Литерарну дружину и Драмско14
рецитаторску секцију водио је наставник
српског језика Никола Михајленко, који је
истовремено био задужен за ђачку књижницу
(библиотеку).
Те 1958. године је формирана ђачка
задруга „Ново доба”, у коју се учланило 217
ученика - младих задругара. Водитељ ђачке
задруге био је учитељ Будимир Ђурђевић, а
за првог председника изабрана је ученица
Малина Живковић. У оквиру задруге постојале су Ратарска, Повртарска и Продајна
секција. Ратарска секција је те године засадила кукуруз на парцели коју је добила на
коришћење, а произведено семе поделила
касније мештанима села. Повртарска секција
засадила је јагоде, а Продајна секција продавала дечју штампу.
Током шездесетих година прошлог века
на месту директора школе били су: Велимир
Сибиновић, Вукадин Раденковић, Миодраг
Стаменковић и Петроније Тодоровић.
У овом периоду успех ученика знатно је
побољшан, захваљујући бољој организацији
васпитно-образовног процеса и увођењу нових облика наставног рада (допунске, додатне
и продужне наставе). За ученице старијих
разреда и мештане села у марту 1964. је
организован Курс кројења и шивења.
Мештани села Чокота својим добровољним радом подижу школску ограду јуна
1969. године, а ученици учествују у акцији
обнове фонда школске библиотеке, заменом
старих књига за нове. Осавремењавањем рада
Наставници 1961/1962.
Наставничка екскурзија, 1971, Атина
библиотеке помаже се и продаја часописа
Дечје новине, Кекец, Никад робом, Тик –
так, ОТО – новине, Весела свеска. У току ове
школске године организована је настава за
мештане села који су завршили само четири
разреда основне школе.
Седамдесетих година прошлог века васпитно-образовни рад у нашој школи постаје
све квалитетнији. Поред матичне школе
постоји и пет истурених одељења, ученици
из Лалинца прелазе у чокотску школу
почев од петог разреда, а све је већа брига о
даровитим ученицима. У школској 1974/75.
школа је имала 909 ученика, 41 наставника и
учитеља, а по одласку Петронија Тодоровића
место вршиоца дужности директора шко-
Директор Драгомир Симовић
ле преузима наставница француског језика
Надежда Тасић, коју потом замењује Драгомир Симовић.
У школи је постојало више ученичких
организација: ђачка задруга „Ново доба“
Наставници 1974/1975.
(водитељ Гроздан Велев), Подмладак Црвеног
крста (Малина Џонић), Горани (Петар Станковић), а у матичној школи у Чокоту и свим
истуреним одељењима организоване су
слободне ученичке активности. Ученици старијих разреда имали су могућност да постану
чланови једне од двадесетак школских
секција (Млади биолози, Млади марксисти,
Млади географи, Љубитељи руског језика,
Саобраћајна секција, Фото клуб, Моделарсколиковна секција, Пољопривредна секција,
спортске секције...). Културно-уметничке и
забавне активности ученика организоване
су кроз Музичку, Литерарну, Драмско-рецитаторску секцију, Фолклор, Хор и Клуб
љубитеља књига.
На Дан школе, 29.11.1974. потписан је
у просторијама школе у Чокоту уговор о
сарадњи са фабриком гумених производа,
Комбинатом „Вулкан“ из Ниша. Њиме је
било омогућено да се ученици седмог и
осмог разреда упознају са технолошким
процесом у фабрици и стекну нова знања о
хемијској обради материјала у „Вулкановој“
лабораторији, као и практичној производњи
гумених предмета. Фабрика се обавезала да
школи обезбеди материјалну подршку за
обављање васпитно-образовних активности,
а за ученике стручна предавања из физике и
хемије, односно формирање и развој предмета
Технологија гумарства. Организована је пракса за све ученике осмог разреда у трајању
од пет дана и формиран Клуб младих техничара „Енергомонт“. Ученици су радили
на озелењавању фабричког дворишта, а за
те потребе формиран је школски расадник
у Доњем Међурову, као и засади вишње у
Бубњу и тополе у Лалинцу и Чокоту.
Радна акција у Вулкану, 1975.
Ученици наше школе имали су од децембра 1974. године у листу „Вулканове
новине“ сталну рубрику (страницу), на којој
су биле представљене најважније школске
15
Драмска секција у Вулкану, 1975.
активности и рад секција, посебно Литерарне
и Драмско-рецитаторске. У току фебруара
1975. године у школи су организоване
две фото-изложбе, на основу сарадње са
фабриком „Вулкан“. То су биле фото-новине,
са фотографијама фабричких хала и машина
и фотографијама са потписивања уговора о
сарадњи са школом.
Наши ученици су са својим културним
Хор на Гумијади, 1975.
16
програмима учествовали на разним прославама у фабрици „Вулкан“, а најважније
је било учешће на „Сусретима гумарских
радника Југославије – Гумијади“, 23. маја 1975.
године у хали Чаир. Наставница музичке
културе Јелена Николић компоновала је на
речи Драгомира Симовића свечану песму
(химну), која је изведена на свечаности
отварања. За исту прилику наставник физичке
културе Властимир Ђорђевић је припремио
а ученици школе су извели ритмичку игру
„Гумијада“. Следеће школске године сарадња
је проширена на контакте са фабриком “Сава“
из Крања, одласком наставника и ученика у
Словенију и повезивањем са основним школама у Словенији.
Ученици наше школе су те 1975. године
организовано летовали преко Црвеног крста Србије 15 дана у Каштел - Лукшићу, код
Сплита, заједно са својим наставницима
Драгољубом Џонићем, Малином Џонић, Љубисавом Вељковићем и Милком Ђуровић.
У школи је шездесетих и седамдесетих
година нарочито активна била Шаховска
секција. Чланови ове секције остваривали
су изузетне резултате на републичким и
државним такмичењима у Врњачкој Бањи,
Београду, Куманову, Пули, Сокобањи. Наставник физичке културе Драгољуб Џонић
добио је од Шаховског савеза Југославије
Златну плакету за унапређење шаховске
игре, а његов ученик Славољуб Марјановић
(касније велемајстор и члан репрезентације)
освојио је прво место у шаху на државном
првенству 1975.
Школске 1975/76. наставу је похађало 900
ученика, распоређених у 16 одељења старијих
и 17 одељења млађих разреда. Због недостатка
простора, Основна школа „Бубањски хероји“
прихватила је децу до железничке пруге у
Новом Селу, а Основна школа „29. новембар“
с друге стране. Најзначанији догађај у овом
периоду био је добијање награде Први мај
Већа савеза синдиката општине Ниш, за
изванредне резултате на пољу друштвено
- политичког рада, сарадње са Вулканом и
васпитно-образовног рада.
Шаховска секција, 1976.
Ове године женска екипа наше школе
освојила је прво место на општинском
такмичењу у рукомету. Наши ученици
присуствовали су Вечерима поезије током
екскурзије на Тјентишту и упознали се са
песником Густавом Крклецом, са којим су се
и фотографисали.
Наши ученици учествују на градским
смотрама хорова и младих техничара. Највећи успех на 12. смотри младих техничара
Југославије имао је наш ученик Вуке Недељ-
Сваке године је средином маја било
организовано преношење Штафете младости
до Београда, где би се уручила тадашњем
председнику Југославије Јосипу Брозу Титу.
У ношењу локалне Штафете младости 1976.
године, на маршрути дугој 4200 метара,
учествовала је и наша школа, са укупно 57
ученика, у екипама од по три члана. Све
ово пропраћено је школским рециталом, уз
пратњу хорова млађих и старијих разреда и
Фолклорне секције, да би штафета на улазу у
Ниш била предата школи „14. октобар“.
У септембру 1976. године нашу школу
посетио је истакнути педагог Никола Поткоњак, тадашњи председник Просветног
савета Србије, и присуствовао седници Наставничког већа ради разматрања Плаве
књиге - програма васпитања и образовања.
Пионири на приредби, 1976.
ковић, са освојеном златном медаљом.
Ученичка задруга редовно осваја златне,
сребрне и бронзане плакете, а млади орачи
на такмичењу у Крагујевцу освајају сребрну
медаљу за регион Ниш. Пољопривредна секција сваке године осваја златне медаље на
савезним такмичењима, а ученици старијих
разреда учествују у акцијама ископа водовода
у Новом Селу и Чокоту. Први пут започиње
се са организованим припремањем ученика
осмог разреда за средњу школу.
Награђивање ученика, 1976.
Наставници на екскурзији у Кумровцу, 1977.
Поводом обележавања 35. годишњице бекства
родољуба из логора Црвени Крст, у фебруару
1977. је организована је посета музеју, у коме
су изложени литерарни и ликовни радови и
постављене зидне новине са истом тематиком.
Те школске 1976/77. Ђачка задруга је
учествовала на републичком такмичењу и
освојила сребрну медаљу. Клуб младих техничара „Покрет – науку младима“ је на
општинском такмичењу младих проналазача
освојио четврто место, а стрељачка екипа
се пласирала на републичко такмичење. На
републичком такмичењу орача, са територије
нишког региона учествовала је само наша
школа. За наставнике је била организована
петодневна екскурзија до Загреба, и то преко
Таре, Вишеграда, Сарајева, Јајца, Дрвара, Бихаћа, Плитвица и Петрове Горе.
У школској 1977/78. дограђена је школа у
Чокоту и уведено централно грејање, а почела
17
је и изградња школе у Горњем Међурову.
Због тешких услова рада у школи, старији
разреди наставу су похађали у школи „Коле
Рашић“. Школа тада има 455 ученика у
старијим разредима. Са завршетком градње,
потписан је уговор о сарадњи са касарном
„Бубањски хероји“, за уређење школског
дворишта у Доњем и Горњем Међурову грађевинским машинама. Војници учествују
на манифестацијама школе, а ученици на
манифестацијама које организује касарна.
Исте године организована су такмичења
рецитатора и Читалачка значка, а на такмичењу Клуба младих техничара Горан Стојковић је освојио бронзану медаљу. Од дечије
штампе читају се: Техничке новине, Кекец,
Архимедес, Дечије новине. На брду Бубањ
је изведен програм „Час слободе на Бубњу“.
Осмог септембра 1977. године организована
је тродневна екскурзија возом до Кумровца,
у Хрватском загорју, за 500 ученика наше
школе.
Друго полугође почело је 6. фебруара 1978.
године у просторијама школе „Коле Рашић“,
због изградње школске зграде у Чокоту.
Усвојен је програм предмета Технологија
гумарства, са 38 часова, и реализацијом у
другом полугођу. Када се завршило са грађевинским радовима у школи, почиње се
са реализацијом програма предмета Поуке
из пољопривреде. Ове године, са доласком
аутобуса – забавишта „Полетарац“, видљиви
су зачеци предшколске припремне групе у
нашој школи.
Пријем првака, 1979, ВД дир. Добри Анђелковић
У школској 1979/80. организоване су
приредбе поводом Међународне године детета, прослава поводом Дана ослобођења
Ниша, као и посета гробу дотадашњег председника државе Јосипа Броза Тита и музеју
„25. мај“ у Београду. Од половине маја 1979.
године вршилац дужности директора школе
био је педагог Добри Анђелковић.
Дан младости, 1977.
18
Период од 1981-1999.
19
20
ПЕРИОД ОД 1981-1999.
Почев од школске 1980/81. организује се
извиђачки поход „Стазама слободе“, са идејом
да се ученици излетом у природи упознају
са крајем у коме живе, развијајући притом
своју патриотску свест. У овим акцијама
(извођеним све до 1990. године) посећивани
су разни крајеви нашег региона и значајни
споменици из периода Другог светског рата.
У школској 1981/82. години отворена
је у просторијама школе зубна амбуланта,
а сарадња са Домом здравља огледа се и у
Дан заштите животне средине, 1982.
организацији систематских прегледа ученика.
У школи активно раде Пиониорски одред и
Ђачка задруга, Извиђачи, Спортско друштво,
Културно-уметнички одбор, а наши ученици
учествују на републичком такмичењу у
уређењу школске средине, кроз садњу „Титове
шуме“ у Горњем и Доњем Међурову.
Организовано је обележавање четрдесетогодишњице устанка против окупатора
у Другом светском рату – акцијом „Дани
револуције“, са манифестацијама и такмичењима ученика (Читалачка
значка),
дочеком и испраћајем локалне Штафете
младости. Педагошки завод „Дринка Павловић“ из Ниша предложио је Заводу за
образовање и васпитање и Просветном
савету Србије да нашу школу прогласе
огледно-угледном школом. Те године Клуб
младих техничара освојио је друго место на
општинском такмичењу, а на нивоу општине
је организован крос под називом „Ништа нас
не сме изненадити“ и освојено 1. и 2. место.
Школске 1983/84. године извиђачки одред „Борислав Брцановић“ се укључује у
поход „Стазама слободе“, па млађи разреди
обилазе територију Ниша, а старији одлазе
у Бојник. У фабричком дворишту „Вулкана“
ученици окопавају вишње, а почиње сарадња
са фабриком „Нипласт“ (ученици склапају
играчке од пластике). Школа се придружује
обележавању Дана бораца на Бубњу, 7. јула.
У новембру 1983. директор школе постаје
Вукашин Панић. Следеће године школа има
1086 ученика. Настављена је сарадња са
касарном „Мија Станимировић“, присуством
представника школе на Дану артиљерије,
Директор Вукашин Панић
седмог октобра. У школи раде патронажна сестра и сестра за систематске прегледе.
Школска 1985/86. отпочела је сарадњом
са градском предшколском установом „Пчелица“, па је у путујућем аутобусу покренут
рад са децом предшколског узраста. Актив
наставника српског језика активно уређује
подлистак „Република“ за „Народне новине“
и страницу у листу „Вулканове новине“. Ове
године реализована је екскурзија за раднике
школе, путовање у Румунију, а наставници
крајем октобра 1985. године посећују Међународни сајам књига у Београду. Ученици
одлазе на једнодневни излет до Пирота и
Димитроврада. Остварена је посета фабрици
гумених производа „Тигар“ и том приликом
је на поклон добијен велики број лопти.
Истог дана ученици су посетили граничну
караулу код Димитровграда и разговарали са
21
Ученици наше школе на Сусретима села, 1984.
војницима - граничарима.
Још од друге половине седамдесетих
година прошлог века школа се укључује у
припрему културно-уметничких програма
за „Сусрете села“. 23. марта 1986. године у
спортској сали наше школе је организовано
такмичење „Сусрети села“ нишке општине,
на коме је екипа Чокота победила екипе села
Наставници на приредби, 1986.
22
Горње Трнаве и Хума. Ученици наше школе
су били и чланови екипе која је те године
освојила прву награду на Олимпијским
сеоским играма Србије. Ове школске године
уводе се часови пливања на базену Чаир,
као и предмет Информатика као изборни,
набављени су први рачунари и оформљен
кабинет за Информатику, о коме брине наставник Техничког васпитања Јован Николић.
Школске 1986/87. године изграђена је нова
школа у Новом Селу и формиран саобраћајни
полигон у школском дворишту у Чокоту.
Школу је похађало 1075 ученика. Са доласком
Љиљане Радовановић на место школског
психолога почиње се са остваривањем програма професионалне оријентације ученика,
при чему ученици осмог разреда обилазе
Електронску и Машинску индустрију, као и
друге колективе и организације у Нишу.
Школске 1987/88. година дошло је до
значајне међународне афирмације школе.
Остварена је посета јапанске просветне делегације школи у Доњем Међурову, у оквиру
припреме за велику реформу јапанског система школовања. Приликом ове посете
гости из Јапана су се упознали са начином
организовања целине наставног процеса у
нашој школи.
Као изборни предмет, у седмом разреду
уводи се Пољопривреда, а у осмом разреду
Рачунарство и Гумарство. Управа и педагошко-психолошка служба ангажују се на
програмима стручног усавршавања, школа
се претплаћује на часопис Иновације у
настави, а наставници и учитељи похађају републички семинар „Јануарски дани просветних радника“. Изведена је наставничка екскурзија до Тршића, ради
присуства на Вуковом сабору. У оквиру сарадње са фабрикама и предузећима, дошло је
до реализације програма друштвено корисног
Посета јапанске делегације, 1987.
рада у хладњачама у Александрову и Доњем
Међурову - сортирање јабуке и припремање
паприке, а настављена је и сарадња са „Нипластом“.
У години обележавања шест стотина
година Косовске битке, у школској 1988/89,
организована је посета ученика и наставника
основне школе „Краљ Милутин“ из Грачанице
нашој школи, приликом које је остварен
договор о братимљењу и сарадњи на припреми
прославе 600 година Боја на Косову. На свечаности на Газиместану наша делегација
радника учествује у прослави заједно са
школом из Грачанице. У оквиру „Народних
новина“, наша Новинарска секција посвећује
свој подлистак „Република“ јубилејима 600
година Косовске битке и 180 година Чегарске
битке.
Наставница српског језика Љиљана Милунов је 14.6.1990. године награђена Златном
значком Културно-просветне заједнице Србије за предан рад у развијању културних
делатности, организовању културних акција,
ширењу културе народа и народности које
живе у Социјалистичкој републици Србији.
Школска 1990/91. година је у знаку сталне
хуманитарне акције ученика наше школе, у
којој се прикупља новчана или материјална
помоћ за школу у Црној Трави, настрадалу
у поплавама, школу у Лесковцу, за лечење
болесних ученика, помоћ деци Косова...
Уводи се енглески језик као други страни
језик. У наредној, 1992/1993. години школа
има 1035 ученика. После неколико деценија
паузе, обнавља се обележавање Савиндана,
а домаћин је био наставник физичке културе Драгољуб Џонић. Паралелно са руским, од ове године у школи се изучава и
француски језик, а у складу са променама у
школском законодавству укидају се предмети
Домаћинство и Прва помоћ.
Школске 1997/98. директор школе је
Миодраг Тодоровић, а наставу похађа 984
ученика. У истуреном одељењу у Лалинцу
извршене су припреме за изградњу спортског
терена. Школа купује модерне рачунаре, а
у сарадњи са Дечјим културним центром
организована је обука наставника за рад на
јентације посетили фабрику коже “Ђука
Динић“ у Нишу.
Поводом четрдесетогодишњице постојања Шаховске секције у нашој школи, наставник физичке културе Драгољуб Џонић
организовао је по завршетку наставне године
свечаност и такмичење у шаху, са великим
бројем званица и учесника турнира, од тога
преко четрдесет мајстора и велемајстора.
У школској 1998/99. наставу похађа 951
ученик. Креће се са реализацијом програма:
„Буквар дечјих права“, „Језик жирафа“, „Чувари осмеха“ и „Учионица добре воље“. Наши
наставници одлазе на прославу Дана школе
ОШ “Краљ Милутин“ у Грачаници. Следеће,
1999. године, на место директора школе
уместо Миодрага Тодоровића долази Драгана
Стојиљковић.
Наставници на Косову и Метохији, 1997.
Наставници на прослави Дана школе, 1997.
рачунару. За ученике је организована акција
„Сви на снег“, а за наставнике путовање на
Власинско језеро. Приредба за Дан школе
реализована је у Дому војске Југославије, са
гостима из Грачанице, наставницима ОШ
“Краљ Милутин“. Ученици седмог разреда
су у склопу програма професионалне ори23
24
Период од 2000-2012.
25
26
ПЕРИОД ОД 2000-2012.
Праћење реформских
оријентација
Почетком новог века наша школа је
доживела велику трансформацију, како
у начину рада и организовања, тако и у
домену осавремењавања објеката, учила и
методологије рада. Сам почетак века обиловао
је бројним променама у читавом државном
и образовном систему. У школи је то период
са бројним променама на руководећем
месту директора. Нови век школа је почела
под руководством Драгане Стојиљковић,
професорке математике, која је ову функцију
обављала од 20.9.1999. до 6.3.2000. године,
када је функцију заменика у руковођењу
одлуком Школског одбора преузео Добривоје
Ђорђевић, учитељ. Након таласа промена и у
школи је дошло до смене, па је од 3.11.2000.
године до 3.4.2001. године функцију вршиоца
дужности директора обављала наставница
српског језика Олга Цветковић. Одлуком
Министарства просвете, 3.4.2001. године
на функцију директора долази садашња директорка Љиљана Радовановић Тошић.
На почетку овог периода, у времену од
1999-2000. године, председник Школског
одбора био је Милан Величковић, представник локалне самоуправе; 2001/2002. године ову функцију обављао је Небојша Рајковић,
представник локалне самоуправе; од 20022006. године функцију председника Школског
одбора обављао је Живојин Ћирковић, представник родитеља; од 2006-2010. године председница Школског одбора била је Валентина
Вељковић Николић, професорка српског
језика, представник запослених; од 2010. године до данас ту функцију обавља Данијела
Стојановић, професорка хемије, представник
запослених.
Ово је период који се одликује иновативним и пројектним активностима, репрезентативним резултатима на такмичењима,
бројним активностима у ваннаставном домену, бројним посетама значајних посетилаца.
Уз све ове промене свакако треба нагласити промену имена. По жељи запослених,
ученика и родитеља, а уз сагласност локалне
заједнице, 11.2.2002. године школа мења назив и
уместо дотадашњег: „29. новембар“ добија име
знамените песникиње Десанке Максимовић.
Доношење првог развојног плана
Почетак реформи обележило је и
школско развојно планирање. Наша школа је
међу првих четрдесет у Србији учествовала
у овом процесу, а за реализацију развојних
активности и досезање постављене визије
добили смо и велики грант Светске банке,
у износу од 7.500 долара. Мото нашег првог
развојног плана, донетог јуна 2002. године, био
је: „Ко хоће да буде срећан, мора стално да се
мења“, и следећи овај мото ми смо кренули са
великим променама - мењали смо ентеријер,
али и начин организовања наставе, уводили
изборне предмете који су у потпуности пратили интересовања наших ученика. Почели
су велики процеси образовања наставног
особља, захваљујући средствима добијеног
гранта. Набавили смо првих 25 рачунара
за школу, а наставнике обучили за примену
истих. Спремно смо пратили процесе децентрализације образовања, припремајући доносиоце одлука у школи за адекватно праћење
овог процеса.
27
Учитељи првог разреда почели су са
применом нових парадигми у образовању
првака - игровни контекст наставног процеса,
тематско планирање са флексибилним временом реализације, примена и изучавање
изборних предмета, изучавање енглеског језика најпре као изборног, од трећег разреда - а
са изменом закона 2003. године као обавезног
већ од првог разреда.
Велики задатак за све нас био је уједначавање материјално - техничких услова у
свим нашим истуреним одељењима. Ово је био
један од наших највећих задатака и захтева.
Зграде матичне школе и издвојених одељења
биле су у прилично незавидном стању, неке
чак и руиниране. Ниједно одељење није имало
канализациони прикључак, сви објекти
сем матичне школе и издвојеног одељења у
Насељу „Девети мај“ били су без централног
грејања, телефонских линија, спортских терена... Све то тражило је од нас да кренемо...
радимо... градимо... унапређујемо. Због
бројних задатака и захтева уведене су нове
парадигме, које су постале основна водиља:
ученик у центру свих збивања; родитељи
партнери; наставно особље професионално,
компетентно и посвећено послу; максимално
коришћење свих ресурса и стално налажење
нових. Тежиште рада померено је на тимску
ефикасност наставног особља, како би била
постигнута ефективност рада. Да бисмо све
то достигли, било је важно да школа буде
отворена за промене, али и да обезбедимо
28
додатна новчана средства која би помогла у
остваривању ових циљева. Партнери су нам
били локална заједница и родитељи који су
својим средствима доприносили реализацији
многих наших акција.
Најзначајнији радови током овог периода односили су се на обезбеђивање канализационих прикључака, увођење система
централног грејања (у објектима школа у
Доњем и Горњем Међурову, Лалинцу, Крушцу), обнављање санитарних чворова, увођење нових санитарних чворова у школске објекте (Крушце, Мрамор, Бубањ),
репарацију котлова за централно грејање (у
Насељу „Девети мај“ и Чокоту), обнављању
и постављању адекватне расвете и подова у
свим објектима.
Године 2005. добили смо балон - салу у
матичној школи у Чокоту, а у току је и градња
балон - сале у Насељу „Девети мај“. Богатији
смо за травнати терен за мали фудбал у
Насељу „Девети мај“, за спортске терене у
Бубњу, Крушцу, Лалинцу. Сви терени су
осветљени.
Доградња објеката је круцијална одредница овог периода. За издвојено одељење у
Насељу „Девети мај“ постало је приоритетно
да се објекат прошири са још две учионице
и кабинетом за предмет Информатика и
рачунарство. Та тежња житеља, управе школе
и свих њених органа, на којој смо радили
више година - резултирала је доградњом две
учионице и кабинета (доградња је трајала
од 2008-2010. године), након чега је школа
верификована као осморазредна и настава
је почела да се изводи у свих осам разреда
у овом издвојеном одељењу. Друга велика
активност на овом пољу јесте доградња школе
у Мрамору, која после завршетка треба да
постане осморазредна, са по једним одељењем
у сваком разреду.
Последњих година смо уз помоћ Министарства просвете и науке уредили да свако
наше одељење има интернет – везу и кабловску
телевизију, да највеће школе, у Чокоту и
Насељу „Девети мај“, буду обезбеђене алармним системима и видео - надзором, како би
безбедност ученика и објеката била на још
вишем нивоу.
Паралелно са унапређењем материјално
- техничких услова у самим објектима,
осавремењавали смо намештај и учила.
Почетком овог века имали смо један телевизор и неколико касетофона. Данас школа
има три дигитална кабинета, рачунаре у
свакој учионици и свим канцеларијским
просторима, копир апарате, скенере, штампаче, интерактивну таблу, и много наставних
средстава. Школска библиотека је обогаћена
за преко 4.000 књига, тако да сада броји више
од 13.000 јединица књижне и некњижне грађе.
Ипак, најважнија промена која је
унапредила рад наше школе је тa да смо
образовање прилагодили потребама наших
ученика, њиховим образовним потребама,
и да је сада процес рада усмерен на стицање
функционалних знања на начин који је активан, кооперативан, уз партиципацију свих
интересних група - наставника, ученика и
родитеља.
Иновације у школи током
протекле деценије
Како смо већ на самом почетку планирања развоја, у свом првом развојном
плану написали: „Ко хоће да буде срећан,
мора стално да се мења“ - тај свој мото смо
уткали у наш свакодневни рад. Пошто
смо били уверени да једино сталним праћењем потреба наших ученика и сталним
променама и богатством активности можемо да допринесемо квалитетном и трајном
знању наших ученика и њиховом срећнијем
одрастању, свака следећа година рада носила је одређене новине. Трудили смо се да
задржимо све оно што је давало добре резултате, али и да уведемо иновације које би
допринеле развоју школе.
Издвојићемо оне које су најзначајније и
које су допринеле развоју образовног процеса.
Године 2001. уведена је пракса да најбоља
одељенска заједница (на такмичењу које траје током читаве године) иде на бесплатну наградну екскурзију. Од ове године започела је
и пракса извођења наставничких екскурзија
ван наше земље.
Са 2002. годином наступа период великих
промена у нашој школи. Најпре почиње
изучавање енглеског језика као изборног
од трећег разреда, на захтев родитеља и уз
наша уверења да ученици треба да знају више
језика, јер тиме отварају веће могућности за
свој развојни пут. Исте године смо почели
са организовањем предшколских група у
самој школи, адаптацијом простора у нашим
објектима. Тиме је престало долажење
путујућег аутобуса „Полетарац“, који је читаву
деценију пре тога био место учења наших
предшколаца. На предлог Савета родитеља
уведено је прикупљање ученичког динара,
који је коришћен као додатак хронично
недостајућим средствима за одржавање
објеката, учила, набавку нових књига. У јуну
ове године школа направила je свој први
Школски развојни план, за период од три
године. Ове године променили смо своје име,
и од 11. фебруара школа носи назив „Десанка
Максимовић“, уз сагласност свих актера
школског живота - наставника, ученика и родитеља.
Ове године смо снимили свој први филм
о школи, у коме смо направили ретроспективу
свих значајних дешавања до тог времена.
У 2003. години по први пут у историји
школе уведено је место помоћника директора. Од 1.3.2003. до данашњих дана на том
месту је Небојша Јовић, професор хемије. У
овој години смо направили и свој званични
сајт, који се током последње деценије ме29
Слике са семинара
30
њао у више наврата. Почело је издавање
часописа „Десанкина дружина“. У изради
часописа од оснивања па до данас учествују
наставници, ученици и сарадници, а он има
информативну, едукативну и промотивну
улогу. Часопис се издаје два пута годишње:
поводом обележавања Дана школе и Савиндана. Од ове године смо почели са реализацијом наставе за старије разреде у издвојеном одељењу у Насељу „Девети мај“
- током 2003. године овде су наставу похађали
ученици петог разреда који живе у Насељу
„Девети мај“. Ове године основана је при
школи НВО „Центар за подстицај сарадње
родитеља, ученика и наставника“, која је живела све до 2011. године. Организација је
бројала преко педесет чланова и чинили су
је наставници и родитељи, а њен циљ је био
унапређење услова за живот и рад ученика.
Ова организација направила је знатан број
пројеката који су унапредили рад школе.
Године 2004. започела је сарадња са фирмом „Шнајдер Електрик“, која је садржала више
међусобних посета, а крунисана је студијским
путовањем најбољих тридесет ученика из
школе и њихових наставника у Мађарску, при
чему су ученици обишли производне погоне
ове фирме и упознали се са начином рада и
изградњом каријере запослених, различитих
образовних профила. У овој години је први
пут оформљено двадесет секција, које су
успешно окупиле све ученике, поштујући њихова интересовања.
Од 2005. године у школи је уведена пракса
тестирања ученика из свих предмета, сем вештина, два пута годишње - на полугодишту
и крају године. Полустандардизоване тестове израђују стручни активи, уз унапред
дефинисану процедуру (која је такође стандардизована). На овај начин желели смо да
припремимо ученике да адекватно одговоре
на будуће изазове школовања, и још онда
започели самоевеалуцију, јер су сви резултати
анализирани и упоређивани и служили су као
план за даљи рад.
Ове године увели смо изборни спорт као
трећи час физичке културе. Те прве године
сви наши ученици су изабрали пливање
и одлазећи на пливање на базен „Чаир“
оспособили се као пливачи. Ове године
оформљен је ученички тим (пројекат „Public Achiеvment“), чији је задатак био писање
пројеката за потребе ученичких организација
и промовисање и практиковање омладинског
активизма.
У 2006. години међу запослене смо увели
и регруте који су цивилно служили свој војни
рок у нашој школи. Ова пракса је за нашу
школу била веома делотворна и умногоме
нам помогла у организацији рада, с обзиром
на нашу разуђеност и број запослених у
службама (које су због овакве конфигурације
претрпане послом). Почела је акција прикупљања средстава за Хуманитарни фонд,
именован је Савет фонда, и све те активности
су наша трајна одредница. Ово је година
са задатком да пронађемо најделотворније
моделе за укључивање родитеља у живот и
рад школе - имали смо бројне активности. Ове
године направили смо свој подсајт, са темом
„Инклузија у школама“, као и свој инклузивни
кутак, који је место где се налази сва наша
литература из ове области, али и место где
се понекад изводи додатни рад са ученицима
интензивне сарадње са донаторима (преко
наших пројеката) - започета је сарадња са
„Мариборском ливарном“ (која је пројектно
трајала до 2012. године), сарадња са „Фондом
за отворено друштво“ (преко пројеката за
сензибилизацију), и развој програма инклузивног образовања.
Од 2007. године почели смо са одржавањем Фестивала луткарства „Харлекино“, па се
од тада до данас крајем марта организује сусрет
Трибина о здравој храни
Фестивал луткарства
свих стваралаца ове школе у области луткарства. Започели смо са праксом продајних
изложби у школи, које су организовали представници Ученичког парламента заједно са
својим наставницима
Са 2008. годином школа је почела интензивнију реализацију својих пројеката у
области развоја инклузивног образовања,
који ће је 2010. довести до престижног статуса
модел - школе. У овој години на свим школским
објектима изграђене су рампе на улазима и
тако је сваки објекат заиста постао доступан
за све. Ово је и година великих хуманитарних
активности, када су прикупљана средства за
лечење наше ученице у Тибингену, у Немачкој.
У 2009. у школу почињу да долазе наставници – стажисти, са циљем стицања
знања и вештина у оспособљавању за самостално извођење наставе. Са овом праксом
ми трајемо до данашњих дана, и до сада је
у нашој школи обучено седморо младих
наставника и сарадника, из различитих
области. Ово је година када смо направили
велику промоцију наше образовне праксе на
свим нивоима, у нишком Регионалном центру за професионални развој запослених у
образовању. У овој години добили смо свој
први велики грант у оквиру DILLS - пројекта
и започели трку за статус модел - школе у развоју образовања. Практиковањем пројекта,
Представљање школе у Регионалном центру, 2009.
31
са тешкоћама. У овој години почели смо са
праксом организовања тематских трибина
једном месечно.
Година 2010. - кључна новина везана за
ову годину је та да је школа добила статус
модел - школе, након завршетка пилот програма DILLS - пројекта. Друга значајна
новина односи се на реализовање програма
професионалне оријентације за ученике осмог разреда. Први пут у овој години позвали
смо све средње школе да направе своју
презентацију пред ученицима и њиховим
родитељима, и у два дана направили својеврсни сајам образовања. Током ове године
верификовали смо школу и започели образовање свих ученика осмог разреда у издвојеном
одељењу у Насељу „Девети мај“.
Прошла, 2011. година обиловала је студијским посетама школи (било их је 18), као модел
– школи. Имали смо преко 150 посетилаца,
Представљање средњих школа
32
посећено је много часова и отклоњено много
недоумица везаних за организацију наставе,
сарадњу са родитељима, за прилагођавање
простора.
У текућој години централна новина јесте
планирање успеха који је жељен и достижан.
Желели смо да наши ученици схвате да све
треба да се планира, јер једино тако имамо
организован утицај на исходе. Реализовани су
посебни родитељски састанци са овом темом,
на којима је тимски планиран успех – заједно
родитељи, наставници и ученици. Оваква
састајања се дешавају једном месечно, како
бисмо успели да постигнемо запланирано.
Школа примерена потребама
ученика
У нашем је опредељењу да све активности које реализујемо помогну на најделотворнији начин правилном когнитивном,
емоционалном и социјалном развоју ученика.
Наши ђаци су из различитих средина,
углавном ђаци - путници, а школа својом
разуђеношћу покрива широк појас обода
града. У свом саставу имамо и градску
месну заједницу, и по томе смо свакако јединствени. Наша школа својим положајем
Етно-туристичка и Новинарска секција, 2009.
не спада у забачене, мале сеоске школе, али
није ни школа која је централна, где је све
на малој удаљености. Ми одувек мислимо да
близу није исто што и доступно, зато смо се
побринули да нашим ученицима заиста све
буде доступно.
Потрудили смо се да имамо велики број
ваннаставних активности, које одговарају
на најразличитија интересовања деце. Наше
секције заиста покривају све домене забавне,
спортске и сазнајне сфере и опредељивањем
за учешће у некој - ученици заиста не само да
учествују у раду већ и креирају садржај рада.
Мото наше школе је да се ученици самостално
опредељују за секције, да могу да буду чланови у флексибилном временском року сходно њиховим интересовањима. У школи
се након сондирања интересовања (које се
Пријем првака, 2009.
У посети Симфонијском оркестру у Нишу
Маскенбал, 2010.
Пријем првака, 2009.
спроводи током јуна), формирају секције
за које се ученици у септембру и званично
опредељују. Већ неколико година број секција
током године достиже цифру од двадесет, а
ове године их је двадесет и четири. Покривају
све домене интересовања наших ученика. Све
секције раде током читаве године, многе и у
време распуста, а резултати рада су бројне
истраживачке акције, новински текстови,
Дан школе, 2009.
приредбе, изложбе, спортска такмичења, еколошке акције у природи, шаховски турнири,
школа пецања...
Уверени да смо увек модели нашим ученицима, трудимо се да избором садржаја
уобличимо њихова културна интересовања.
Тако сваке године бар два пута посећујемо
педагошке концерте озбиљне музике и представе Народног позоришта. Сарађујемо са
33
Квиз знања 2006.
„Позориштем лутака у Нишу“ и луткарским
позориштем „Пепино“, са позориштем „Класика“. Стални и драги гости наше школе
су књижевни ствараоци, па је тако у више
наврата било уприличено гостовање познатих
дечијих стваралаца: Недељка Попадића, Добрице Ерића, Љубивоја Ршумовића, Власте
Ценића, Раше Попова. Посете уметничким и
музејским поставкама су наша стална образовна и културна активност.
У циљу унапређења знања наших ученика,
али и подстицања њиховог активизма, као и
укључивања родитеља у живот и рад школе
- једном месечно организујемо трибине са
тематиком која је актуелна, или пак представља
фокус интересовања наших ђака. Са праксом
организовања трибина започели смо од 2002.
године, када смо имали стална гостовања
познатих стручњака из света медицине и
онколошке превенције, и та пракса траје до
данашњих дана. Преко четрдесет различитих
тема је елаборирано на трибинама, а само у
34
току прошле године имали смо на њима више
од хиљаду сто посетилаца.
Поред трибина, школа има низ организованих приредби за своје ученике, њихове
родитеље и мештане. Сваког септембра радујемо се новој генерацији првака и припремамо заједнички пријем у матичној школи. У октобру обележавамо Дечју недељу, док
се у новембру такмичимо у постигнућима
из вештина и академских знања на нашем
школском квизу. Децембар је месец за новогодишњи маскенбал и караокe - парти за
старије ученике. У јануару славимо школску
Видовданску приредбу, а ове године смо први
пут обележили 9. мај - Дан Европе и победе
над фашизмом.
На крају сваке школске године организује
се наградни излет за наше најбоље ученике
- такмичаре, а са њима путују и разредне
старешине и предметни наставници.
Ученици и наставници на излету, Бели двор, 2007.
Током године увек имамо више спортских турнира на којима учествују сви заинте-
Савиндан, 2004.
славу, а сваки 14. фебруар је дан када различитим манифестацијама подсећамо како
нам је љубав важна. У марту обележавамо
Светски дан воде (22. март), а од 2002. године
сваког 16. маја славимо свој дан - Дан школе,
јер је на тај дан рођена песникиња Десанка
Максимовић, чије име носимо. У јуну имамо
Турнир у стоном тенису
Спортски сусрети, 2011.
ресовани - ученици, наставници и родитељи.
Овако богат живот испуњен бројним ваннаставним активностима пружа прилику сваком нашем ученику да нађе садржаје који су
му потпуно прилагођени, што доприноси квалитетно ангажованом слободном времену,
а то опет директно утиче на задовољство и
искључује све девијантне појаве и насиље.
Зато ми с поносом кажемо да смо школа
у којој нема насиља, у којој нема дроге и алкохола.
Школа у којој наставници
стално уче
У нашој школи уче сви – ученици, наставници и сарадници. Већ у првом развојном плану дефинисали смо стално
стручно усавршавање наставника као основну парадигму напретка. Ово смо задржали и у свим следећим плановима. Да би
нам наставници били компетентни, про-
Сви на снег, 2011.
Крос, 2007.
Семинар Родна равноправност
35
фесионални, и са корпусом актуелних знања
- стална су стручна усавршавања запослених.
Део стручног усавршавања односи се на
ужу струку, а највећи део на опште наставничке компетенције. У нашој школи уче
сви приправници, као и наставници пред
пензијом, јер заиста мислимо да је учење
целоживотни процес, који никада не престаје.
Учимо од других, а онда ми учимо друге своје ученике, али и колеге кроз ауторизоване
семинаре и публикације чији су аутори запослени у школи „Десанка Максимовић“.
Определили смо се да семинаре који директно утичу на квалитет образовног процеса
похађају сви, па тако с поносом можемо да
истакнемо да је у том процесу сталног учења
14 семинара похађало целокупно наставно
особље.
Ово су семинари које је током протеклих
12 година похађало сво наставно особље:
„Учионицу добре воље“, семинар о развоју ненасилне комуникације и конструктивном
решавању сукоба похађало је 2003. године
тридесет наших наставника, и још двадесет
осам 2009.
„Активно учење“, семинар о начину организације интерактивне, кооперативне наставе
и учења, 2003. године завршило је тридесет
полазника, и још двадесет шест 2009. године.
„Обука за рад на рачунару“ била је нужан
предуслов за успешну организацију наставе
након набавке рачунара и других средстава
36
модерне технологије, а организована је 2003.
године за четрдесет полазника.
„Родна равноправност“, семинар за сензитивизацију о значају улоге пола и рода,
2004. године за 25, а 2012. године за још 21
полазника.
„Буквар толеранције“, семинар о унапређењу комуникацијских вештина, организован
je 2005. године за тридесет полазника.
„Семинар о оцењивању“, с циљем упознавања свих релевантних елемената оцењивања,
задатака за подстицање виших нивоа постигнућа организован је за све наставнике (42) у
децембру 2006. године.
„Инклузивно образовање у вртићу и школи“, семинар о упознавању карактеристика
наставника 2009.
„Дефицит пажње код деце“, семинар о
разумевању свих тешкоћа ученика који имају
неки од ADHD симптома, организован је у
јуну 2008. године за 55 наставника и учитеља.
„Примена тестова знања у основној и
средњој школи“, организован је за 35 наставника у новембру 2008. године.
„Интердисциплинарно и тематско планирање“ - семинар за 30 учитеља је организован
у новембру 2008. године.
„Учење из фотеље“, семинар за унапређење вештина баратања компјутерском те-
Семинар Менсе
Семинар учитеља, 2008.
деце са тешкоћама у развоју и начинима
прилагођавања образовног процеса њиховим
образовним потребама, завршило је 35
учитеља и наставника 2008. године, и још 32
хнологијом - организован је 2009. године.
„Развој креативног и функционалног
размишљања и ефикасног учења“ - Менсин
семинар, намењен функционалном раном
развоју мишљења, организован је за 50 на-
ставника и учитеља 2010. године.
„Стратегије прилагођавања наставе“ семинар за 60 запослених, посвећен овладавању
техникама прилагођавања наставних метода
и начина рада са децом из маргинализованих
група и децом са тешкоћама (2010).
Сваке године наши учитељи су похађали
„Зимске сусрете учитеља“, а било је и много
обука везаних за развој и унапређење ускостручних способности из свих наставних
области.
Поред сталног припремања за квалитетно извођење наставе и олакшано учење,
обезбедили смо и много рачунара, мултипројектора, интерактивну таблу, пуно наставних
средстава, чиме очигледност у настави постаје
доминантна. Обиље наставних средстава и
материјала израђује се у школи, и у току самог наставног процеса, а у изради активно
учествују и ученици, као будући корисници.
Од Титових пионира до
Ученичког парламента
Са изложбе ученичких радова
Ученичке организације су одувек давале
значајан допринос животу и раду школе. Од
Титових пионира који су вредно испуњавали
постављене захтеве тог времена, до Ученичког
парламента који партиципира у доношењу
одлука и креира живот и рад у школи.
Развијајући демократизацију и активну
партиципацију свих учесника образовног
Са изложбе ученичких радова
Ученички парламент
процеса преко рада ученичких организација,
своје ученике учимо активизму - активном
доприносу у креирању одлука, али и преузимању одговорности за организовање
значајних акција из подручја њихових интересовања. Ученички парламент није куриозитет ове школе (с обзиром на то да је
законом уређена инстанца), али акције које
наш Ученички парламент спроводи свакако
јесу. Сваке године у време Дечје недеље
37
Парламент организује низ радионица у
којима учествују и наставници и управа
школе, с циљем изношења својих жеља за
организацију активности за ту годину, али и
предлозима промена које директно одређују
квалитет живота ученика.
Ученички парламент иницира низ манифестација током школске године, као што су
организовање дружења уочи Нове године,
прослава 14. фебруара (Дана заљубљених) и
више продајних изложби.
Парламент је иницирао и дружења са
децом из Дома за децу и омладину „Душко
Радовић“, која су се огледала у различитим
дечјим активностима - заједничка кићења јелке уочи Нове године, заједничка организација
модних ревија, присуство на приредбама и
свечаностима обе установе.
Поред Ученичког парламента, у школи
је оформљен и Ученички тим за писање
пројеката. Сматрамо да праксу пројектне
оријентације коју негују наставници треба
пренети и на ученике, и с тим уверењем још
2006. године оформљен је тим који је поред
писања пројеката имао и низ међународних
сусрета са вршњацима из суседних држава.
Запажени пројекат нашег ПА (Public
Achiеvment) - тима било је присуство међународном скупу младих на Поповој Шапки
(2006. године), где смо за презентацију свог
штанда освојили 2. место. Други значајан
сусрет догодио се 2008. године у Бугарској.
Један од пројеката на којима је радио
ученички тим јесте „Добри таласи“, који је
имао за циљ сакупљање новца за обнављање
разгласа у школи. Други значајан пројекат
био је размена искустава у раду Ученичких
Еколошка акција Очистимо Србију
ПА (Public Achiеvment) - тим
38
парламената Србије, Бугарске и Румуније, у
коме су деца електронском комуникацијом
преко Интернета размењивала своја искуства
из ове области.
Акције не престају, само се актуелизују
према задацима и потребама актуелног
тренутка. Сталне су хуманитарне акције, и
Вест из новина
еколошке акције у којима бринемо о свом
еколошком окружењу - од микро - средине
(као што су наша школска дворишта, које
сваке године бар два пута уређујемо), до
укључивања у велике акције каква је била
„Очистимо Србију“ .
Ученичке организације су значајан партнер у квалитетном организовању школског
живота.
Сви наши пројекти
Пројектну оријентацију смо дефинисали
као наш приоритет још 2002. године, када
смо ушли у развојно планирање међу првих
40 школа у Србији. Од тада па до данас у
школи је реализовано много пројеката (за
највећи број њих ми смо били аутори),
финансијску подршку смо добили од многих
донатора, али било је и оних пројеката где смо
партиципирали као корисници.
Сви наши пројекти за циљ су имали
унапређење квалитета живота ученика.
За неке од њих аплицирао је Школски тим
за писање пројекта - који је део Актива за
развојно планирање, за неке НВО „РУН“, а
неке смо добили по позиву, као школа чији
су капацитети препознати као валидни за
реализацију пројекта.
НВО „Рун“ је у сарадњи са школом и
иностраним донаторима сачинио пројекте
„Стоп насиљу, да живимо здраво“ (2003.
године) и „Дајмо деци Србије шансу за бу-
дућност“, који је реализован уз сарадњу са
компанијом „Шнајдер Електрик“ 2004. године.
Вредност овог пројекта била је 3.500 евра, а
обезбедио је посету најбољих ученика школе
производним погонима компаније „Шнајдер
Електрик“ и упознавање са процесом грађења
каријере. Ова организација омогућила је и
стварање ПА (Public achiеvment) - тима састављеног од ученика који имају лидерске
способности и негују активизам. Овај ученички тим имао је значајну међународну сарадњу са вршњацима из окружења.
Марибор, 2007.
активности са другим школама, као и веома
важну посету Марибору – 2007. године,
приликом обележавања Светског дана воде
22. марта. Такође смо стални учесници акције
„Очистимо Србију“ и „Зелене школе“, као и
реализатори пројекта „Буди ОК“ - током којих
Пројекат „За здраву питку воду“, 2007.
У области екологије најзначајнији пројекат био је „За здраву питку воду“, који смо
спроводили у сарадњи са „Мариборском
ливарном“ од 2006. до 2011. године. Током
петогодишње реализације постојао је велики
низ активности које су реализоване с циљем
унапређења свести о значају очувања питке
воде. Током пројекта имали смо и заједничке
Обележавање Дана воде, код “Калче”, 2008.
смо, чистећи простор или прикупљајући
електронски отпад, код наше деце развијали
свест о значају појединца у очувању околине.
39
Унапређујући развој мира, толеранције и
разумевања мултикултуралности, укључили
смо се у пројекат „Школе мира“ – 2004. године,
и добили то звање са заставом која нам је
Школа мира, 2006.
омогућила да уђемо у велику породицу школа
које промовишу мир као основну одредницу
постојања. Промовишући крилатицу „Мир
почиње од мене самога“, подржавали смо, али
и осмишљавали самосталне акције којима смо
сваке године од тада па до данас обележавали
21. септембар, Светски дан мира. Поред тога,
имали смо и бројне сусрете, развијали идеје
које усађују концепт разумевања и сарадње
као основни животни концепт.
У унапређењу стандарда наших ученика
највише нам је помогао пројекат „Млечна
ужина“, који смо реализовали током
2009/2010. године, у сарадњи са компанијом
„Имлек“, што нам је омогућило да сви наши
ученици млађих разреда два пута недељно
40
добијају неки од млечних производа ове компаније.
У области унапређења квалитета рада
школе били смо учесници пројекта „TIMMS“
(2007. и 2011. године), у узорку школа на којима
се мерило постигнуће ученика четвртог и
осмог разреда. Пројекат „Дигитална школа“
донео је два дигитална кабинета нашој школи
- одељењима у Насељу „Девети мај“ и Доњем
Међурову, чиме је доступност рачунара и
Интернета свим заинтересованим ученицима
постала потпуна. Кроз процес „Самовредновања“ направили смо објективна мерења и анализу нашег развоја у свих девет
најважнијих сегмената школског живота, а
кроз пројекат „Креативна школа“ наши наставници су исказали своје мисли и креативне
идеје у конципирању часова.
Електронски дневник
Унапређењу комуникације са родитељима
највише је допринео пројекат „Електронски
дневник“, који реализујемо од 2007. године.
Кроз овај пројекат, родитељима наших ученика информације о успеху и владању до-
ступне су у сваком тренутку, преко мобилне
телефоније или Интернета.
Пројекат „Лакши прелазак из основне у
средњу школу“ (у сарадњи са ГТЗ из Немачке)
помогао је адекватном опредељивању ученика осмог разреда у избору будућег позива, у
реалном окружењу и сагласности са њиховим
способностима, интересовањима, и са расположивим потребама за запошљавање.
Пројекти по којима је школа најпрепознатљивија су они који се тичу стварања услова
за досезање праведности и доступности
образовања сваком ученику - пројекти у
области инклузивног образовања. Таквих
пројеката било је пет у периоду од 2006. до
данас. Први пројекат је био „Образовање од
праксе ка политици“ (у сарадњи са Савезом
учитељских друштава и „Фондом за отворено
друштво“), затим следе два наша пројекта
које смо реализовали уз финансијску подршку „Фонда за отворено друштво“ - „Школа
за све“ (2008. године) и „Школа за све 2“
(2009), уз помоћ којих смо свим нашим наставницима обезбедили обуку за израду
Индивидуалног образовног плана, саградили
рампе на улазним вратима свих наших
објеката (и тиме школу учинили истински доступном за све), набавили учила и наставна
средства која су олакшала учење свој деци са
тешкоћама, организовали обуку за родитеље
ове деце (укључујући издавање једног водича
за родитеље), као и набавку рачунара, копир
машина и др. Пројекат „Индекс инклузије“
реализовали смо у сарадњи са Заводом за
унапређење образовања и васпитања, а
циљ је био да један инострани документ
и инструмент који је водич у раду школа
прилагодимо образовној средини и условима
у нашој држави.
Сви ови пројекти створили су услове
да будемо препознати као школа која има
компетенције и капацитет да буде пилот школа у DILLS пројекту „Унапређење услуга
на локалном нивоу“. Овај велики државни
пројекат који се реализује у образовним,
здравственим и установама социјалне заштите
за циљ има унапређење услуга из домена сваке
од ових група. У области образовања било је
више задатака, а задатак наше школе био је
унапређење сарадње и укључивање родитеља
деце са тешкоћама и из маргинализованих
група у живот и рад школе.
Реализација овог пројекта и резултати
које је он донео - допринели су да школа добије
статус модел - школе у развоју и реализацији
инклузивног образовања.
Пројекти су нам донели много нових
пријатељстава, значајне могућности за унапређење знања и компетенција за рад и значајна материјална средства којим смо унапредили услове за образовање, живот и рад
ученика.
Сарадња са локалном
заједницом
Школа је увек најистакнутији и најзначајнији сегмент живота сваке локалне заједнице, јер се у њој образују и васпитавају
нове генерације, за чију добробит су сви
заинтересовани и сви одговорни. У складу са
овим уверењем градили смо и своје сарадничке
односе са представницима локалне заједнице.
Наша школа са девет одвојених објеката је
веома специфична, а њена разуђеност захтева
укључивање великог броја људи у сагледавање
правих потреба и налажење мера како би се
услови за учење унапредили. Уз представнике
локалне заједнице, значајан партнер били су
и родитељи ученика, који су у великој мери
иницирали многе наше акције.
Још на почетку деценије установили
смо као приоритет уједначавање услова за
учење у свим одељењима. Свесни великих
разлика које постоје међу местима у којима
егзистирају наше школе, прионули смо на
велике послове. Помоћ смо имали готово од
свих савета грађана. У наведеним акцијама
41
ови савети су партиципирали делом својих
средстава, поред средстава које је за наведене
радове опредељивала Управа за образовање
града Ниша, по утврђеним приоритетима.
У Мрамору смо још 2002. године у сарадњи
и средствима Савета грађана осавременили
тада једину учионицу у којој се изводила
настава - постављањем неонских светиљки,
изградњом санитарног чвора у објекту саме
школе, преграђивањем ходничког простора
како бисмо добили и наставничку зборницу.
Са Саветом грађана села Крушце извели
смо заједничку акцију увођења неонског
осветљења у школску зграду, а и адаптација
санитарног чвора је била потпомогнута
средствима овог савета грађана.
У Лалинцу смо 2006. године уз помоћ
Савета грађана увели централно грејање и
адаптирали читаву школску зграду (спуштањем плафона, увођењем адекватног
осветљења, заменом подова).
У Бубњу смо заједно са мештанима
успели да асфалтирамо и уредимо школско
двориште, и тако добили адекватан простор
за спортске активности наших ученика.
Савет грађана Доњег Међурова је 2003.
године први иницирао увођење централног
грејања, па је у том објекту грејање уведено
искључиво средствима грађана Доњег Међурова и средствима које је уложила школа
од својих ванредних прихода, без партиципирања града.
42
Родитељи су нам партнери
Вест о акцији у Бубњу, 2006.
У Горњем Међурову смо 2006. године
заједно са Саветом грађана (који је уложио
200.000 динара својих средстава) извели
акцију увођења централног грејања. Остатак
потребних средстава је опредељено из града.
Са Саветом грађана из Мраморског Потока имали смо заједничку акцију довођења
воде из градског водовода. Савет грађана је
омогућио бесплатан прикључак за школу.
Савети грађана из Чокота и Насеља „Девети мај“ су нам драгоцени партнери око
очувања школских објеката и дворишта, која
су под сталним ударом вандала и хулигана.
Ови Савети су такође активно учествовали
у увођењу канализационог система у нашим
школама.
Један од најважнијих постулата у развоју
и функционисању школе јесте партнерски
однос са родитељима. Партнерски однос
нам доноси квалитетнији рад и разумевање.
Још давне 2002. године у циљу унапређења
овог односа, у школи је основана невладина
организација „Центар за подстицај сарадње
родитеља, ученика и наставника - РУН“, која
је поред своје основне мисије да ствара боље
услове за остваривање наставног процеса
имала и циљ да унапреди сарадњу између наставника и родитеља. Центар је имао бројне
пројекте који су иницирали заједничку сарадњу и бројна окупљања, иницирао је и заједничке родитељске састанке, а плод овог рада је то да је партнерски однос запослених у
школи и родитеља постао доминантан. Како
се у школи развијао тимски рад и родитељи
постајали активни чланови свих школских
тимова, то је и непосредан допринос свих активности био видљивији, а информисаност
родитеља о школским активностима много
боља. Као посебан куриозитет наше школе
споменули би праксу традиционалног организовања Светосавског бала за родитеље и
наставнике, коју смо имали од 2002. године до
2010. године, када су нажалост ова окупљања
престала, у највећој мери због неповољне
економске ситуације.
Савет родитеља је преузео своју праву
улогу - предлагача, аналитичара и партнера.
Рад овог органа био је конструктиван,
иницијативан и кооперативан са свим осталим телима и органима школе, као и са руководством школе. Од школске 2002/2003.
године до 2005/2006. године председник Савета родитеља био је Новица Ранђеловић,
школске
2006/2007.
Драган
Мирчић,
2007/2008. године Живојин Ћирковић,
2008/2009. и 2009/2010. Дејан Рајковић, а од
2010. до данас Жика Петров.
Облици сарадње (и размене) родитеља
и наставника у ОШ „Десанка Максимовић“
Чокот су различити:
• Брошуре, едукативни и
информативни материјал
На почетку школске године свим
родитељима се дели Информатор о програму
рада школе, који садржи основне податке о
школи и запосленима (лична карта школе),
важне датуме и догађаје које школа обележава
и прославља, основне податке о пројектима
школе и пројектима у којима је школа, визију
и мисију школе, као и најважније циљеве
школе.
• Кутија за предлоге, коментаре,
питања
Родитељима (и ученицима) је свакодневно
доступна кутија у коју могу да убаце своју
цедуљу са неким питањем, предлогом или сугестијом.
• Извештај о оценама и напредовању
ученика
Наши родитељи могу да добију благовремено извештај о оценама и напредовању
ученика, захваљујући томе што у школи постоји и активно ради Е - дневник (Електронски
дневник). Наставници редовно уносе оцене
и запажања о раду ученика у Електронски
дневник, а родитељи имају приступне шифре које им омогућавају да путем мобилне телефоније, фиксне телефоније или Интернета
остваре увид у тренутни успех свог детета.
• Посете родитеља школи
Родитељи у сваком тренутку могу да
буду присутни у школи, на часовима, у време
термина отворених врата, који има сваки
наставник, на секцији, трибини, приредби,
спортском сусрету или турниру. Све су ово
активности које организујемо заједнички.
• Наставници у посети родитељима
својих ученика
Један број наставника наше школе практикује да посети домове/породице својих
ученика и тако дође до квалитетнијих сазнања о условима у којима деца живе, културним
обрасцима и навикама које владају у поро-
дици, о здравственом стању и сл. Ово је
посебно важно због израде детаљног и објективног педагошког профила ученика.
• Родитељ као наставников асистент
У последње време управа наше школе и
наставници успешно укључују родитеље као
подршку у припреми и реализацији појединих
школских активности (као техничку подршку у изради дидактичког материјала, у организацији школских изложби и прослава,
у организацији рада на професионалној
оријентацији), и као пратиоце на излетима и
екскурзијама.
Оваква оријентација је препозната
као ресурс школе, тако да је наш главни
пројектни задатак у реализацији DILLS - пројекта био развој и унапређење сарадње са
родитељима деце из маргинализованих група
и са тешкоћама у развоју.
Да бисмо обезбедили истинско укључивање родитеља деце из маргинализованих
група, реализовали смо бројне активности са
групом ових родитеља. Најпре смо направили
сензибилизацију кроз едукативне радионице
намењене овој популацији, а затим повезали
ту групу родитеља са родитељима деце типичног развоја, организујући заједничке
активности. Родитељи деце са тешкоћама
у развоју укључени су и у Савет родитеља и
Школски одбор, као доносиоци одлука.
Наводимо неке од активности које су нам
помогле на овом путу партнерства:
43
• Заједничко организовање приредби
(Дан школе, Савиндан, Дан заљубљених,
Светски дан воде, Европски дан језика,
Пријем првака, Дечја недеља)
• Подршка родитеља у извођењу једнодневних излета и екскурзија
• Организовање заједничких спортских
турнира и турнира у шаху
• Организовање заједничког излета за
родитеље и наставнике
• Укључивање родитеља у рад секција,
трибина
• Укључивање родитеља у промоцију
школе и њене инклузивне праксе
Оно што су пројектне активности започеле, стална пракса је довела до одрживости
и сталне активности, тако да је однос са родитељима уистину партнерски.
44
Неговање хуманости
У ОШ „Десанка Максимовић“ одувек су се
неговале хуманост и солидарност, а у историји
наше школе бројне су активности које су
подстицале ова опредељења и укључивале
све ученике и наставнике у јединствени тим
помагача у невољи.
Наш Ученички парламент је имао
бројне активности са циљем прикупљања
помоћи за децу из Дома за децу и омладину
„Душко Радовић“. За значајне празнике било је организованих продајних изложби дечјих радова, колачијаде, продаје честитки,
прикупљања новца за одећу, прибор, слаткише. Штићеници овог дома и њихови васпитачи били су наши драги гости, али и
суорганизатори заједничких прослава Нове
године, маскенбала, модних ревија, караокепартија.
У школи од 2006. године постоји Хуманитарни фонд, чија средства се користе за
помоћ у лечењу и другим невољама наших
ученика као и за учешће у хуманитарним
акцијама других школа. Средства фонда
прикупљају се партиципирањем свих заинтересованих, а као припомоћ у сакупљању
ових средстава постоје хуманитарне кутије, које су постављене у холовима свих
наших објеката. Прикупљеним средствима
располаже Савет фонда.
Нажалост, много је корисника овог фонда
до сада, како међу нашим ђацима тако и међу
ђацима других школа.
Ипак, једна наша хуманитарна акција је
најрепрезентативнија, а била је организована
2008. године за помоћ у компликованој
операцији ока наше ученице Александре
Арсић. Хуманитарну акцију организовали
смо у сарадњи са удружењима нишких
уметника, који су донирали своје слике (чијом
смо продајом сакупили значајна средства).
Аукција слика организована је у просторијама
Регионалног центра за професионални развој
запослених у Нишу. Нашој акцији су се
прикључила и нишка јавна предузећа, бројне
школе, факултети, појединци. Сакупили смо
импозантну цифру од 960.000 динара, и то
су била средства која су обезбедила боравак
наше ученице у Тибингену и успешно извођење оперативног захвата.
Неговање хуманости није исказано
само кроз прикупљање средстава за наш
Хуманитарни фонд, већ је то наша стална
активност. У време обележавања Дечје недеље један дан увек буде намењен акцији
„Друг другу“, у којој деца поклањају оно што
мисле да је потребно њиховим друговима
који немају потребне услове за учење и развој.
Сталним практиковањем ових активности,
постали смо школа која је подржавајућа за све
ученике. Нажалост, знатан је број ученика
који потичу из материјално и социјално депривисаних средина, које нису подстицајне за
њихов развој. Схватили смо на време значај
образовне институције и запослених у њој
у решавању ових препрека. За такве своје
ученике обезбеђујемо бесплатне уџбенике
и одећу, учествујемо у лечењу, обезбеђујемо
бесплатан боравак на екскурзијама и рекреативној настави. Истинско уверење свих
нас да школа заиста мора бити доступна
сваком детету ми показујемо кроз сталне
свакодневне активности, желећи да ово буде
и уверење свих људи из образовања.
Како и у чему се такмичимо
Током свих година постојања, такмичења
су била веома значајна активност у нашој
школи. Некада су се ученици такмичили
у раду Ученичке задруге, актуелна су била
такмичења младих орача, такмичења за
најбоље читаче (Читалачка значка). Сада су
актуелна такмичења у области академских и
спортских постигнућа, уметничких талената.
Садржаји такмичења се мењају, али сваке
године имамо плејаду нових младих такмичара, мотивисаних за показивање својих
знања и талената. Наше уверење је да сваки
ученик треба да има шансу и да свако носи
неки таленат, па су наставна активност и
додатни рад организовани тако да свако може
да искаже своје таленте и такмичи се у ономе
у чему је најбољи.
Зато је за нас најважнији ниво - ниво
школских такмичења, јер доприноси развоју
самопоуздања и афирмацији сваког ученика.
Школска такмичења су бројна и масовна.
Статистичке анализе показују да више од
половине укупног броја наших ученика
учествује на неком од школских такмичења.
Други важан мото у реализацији ових
активности: „Важно је учествовати“ - даје
прилику свакоме да се охрабри и покаже оно
што уме, а да није императив победити и бити
најбољи. Ова релаксирана позиција, уз веома
ангажован и посвећен рад наставног особља,
даје добре резултате и на вишим нивоима
такмичења.
Неколико година уназад школа је организатор општинског такмичења „Шта знаш
о саобраћају“, на коме такође постижемо значајне резултате.
„Шта знаш о саобраћају“, 2010.
Приказаћемо шему на којој ћемо побројати наша учешћа на окружним и републичким
такмичењима од 2000. године до данас, наше
најбоље такмичаре и њихове наставнике.
(На следећим страницама)
45
46
2011/2012.
2010/2011.
2009/2010.
2008/2009.
2007/2008.
2006/2007.
2005/2006.
2004/2005.
2003/2004.
2002/2003.
2001/2002.
2000-2001.

, 
, ,
, 
(    
)
, „  
 “
„ “

„    “,
, ,

, ,
, ,

, , ,
, ,

, ,
, ,

,  
 ,

, , ,
 
, ,
,  ,
, „   
“,  
 
, ,
, ,
  
, , 
„  “, ,
, , 
 
, 
,  
, ,
,  
, ,
, , 
, , ,
  

, ,  , , 
, ,
, 
, ,
 (   
 )
/
, ,


, 
  

 , ,
, 



47
2005/2006.
2004/2005.
2003/2004.
2002/2003.
2001/2002.

 , 

 
 
  - 
 ,
 ,
 ,
 ,
 
 
 
 
 
 
 ,
 ,
 ,
 
 
 
 
 ,
 
 , 
,
 ,
 
 
 ,
 
 ,
 ,
 ,
 ,
 , 
 ,

 , 
, 
,  ,
 , 

 
 , 
, 
, 
, 
,  
 , 

 
 
     :
        .
48
2011-2012.
2010/2011.
2009/2010.
2008/2009.
2007/2008.
2006/2007.
 
 
 ,
 
 
 
 , 
 , 
, 
,  
 , 
, 
, 
,  ,
 
  ,
 , 
,  
  ,  ,
 , 
, 
,  
  ,
 ,
 ,
 , 
,  ,
 
 ,
 ,
 , 
, 
, 

 , 
,  ,
 , 
, 
,  ,
 , 

 , 
,  ,
 , 

 , 
,  ,
 , 
,  ,
 
 , 
,  ,
 , 
,  ,
 , 

 
 ,
 
 
 
 ,
 
Априла 2003. године школу је посетио
песник за децу Добрица Ерић. Имали смо
лепа дружења у матичној школи и школи у
Насељу „Девети мај“, а час који је одржао наш
знаменити песник био је незабораван за све
који су му присуствовали.
Значајни посетиоци школе
„Десанка Максимовић“
У реализацији овако великог броја активности увек смо имали значајну подршку
људи који разумеју и поштују образовни
систем. У нашу школу долазили су песници,
уметници, научници, државници. Увек смо
се радовали драгим гостима и сваки сусрет
користили као прилику за развој нових идеја
за унапређење рада школе.
Ево неких најзначајнијих посета:
Двадесет осмог марта 2002. године нашу школу посетила је јапанска делегација
сачињена од пет професора и двадесет петоро
деце. То је друга посета из ове далеке државе,
јер смо прву имали 1987. године. Приликом
посете разменили смо знања, развили пријатељства, деца су имала једну радионицу са
оригамијем. Заједнички смо певали, дружили
се, и показали нашим ученицима да ништа
није тако далеко, ако желиш да га упознаш,
Посета јапанских ученика и наставника, 2002.
без обзира на географски положај.
Новембра 2002. године школу је посетио
Љубивоје Ршумовић, презентујући свој „Буквар дечијих права“. На књижевном сусрету
коме је присуствовало много деце уживали
смо у тумачењу права на један диван песнички
начин. И мислимо да је тадашња генерација
првака заувек запамтила своја права.
Посета песника Љубивоја Ршумовића
Посета песника Добрице Ерића
Сусрети са значајним песницима наставили су се гостовањем Недељка Попадића.
Он је децембра 2003. први пут дошао у нашу
школу, али до данашњих дана било је још
неколико посета овог песничког витеза нашег
доба. Последња се догодила крајем априла
текуће године.
Градоначелник Ниша Горан Ћирић посетио је децембра 2003. године школу у Мрамору,
49
и већ приликом те посете направљена је визија ове школе као осморазредне.
Након изградње балон - сале у Чокоту,
министар финансија Млађан Динкић је 21.
марта 2006. године у склопу посете нашој
школи пустио балон - салу у рад, а потом се
дружио са децом и запосленима, одговарајући
на многа њихова питања.
Исте године (9. новембра), у оквиру посете малим сеоским школама, наше одељење у
Мраморском Потоку посетио је представник
Канцеларије председника Републике Драган
Ђилас. Том приликом он је донео бројна
наставна средства, учила и поклоне за децу.
Није крио своје одушевљење изгледом и
уређеношћу школе, а један од најдражих
комплимента који смо од њега добили том
приликом је да је то „најлепша уређена мала
школа“ коју је дотад видео.
Посета коју сви памтимо јесте посета
најпознатијих српских песника за децу и
младе, 7.12.2007. године, када су нас посетили сви „Витезови“ песници - Недељко
Попадић, Добрица Ерић, Тоде Николетић,
Власта Ценић, Душко Трифуновић, праћени
сјајним Мињом Суботом, Рашом Поповим
и Јовом Радовановићем, а у балон - сали
смо направили велико и лепо дружење са
тадашњим ученицима школе.
У јуну 2008. године били смо почаствовани посетом ауторског тима програма
Посета Драгана Ђиласа, 2006.
Посета Хети ван Гурп, 2008.
Посета минстра Динкића, 2006.
50
„Школе мира“, на челу са Хети Ван Гурп.
Гости из Канаде су посетили нашу школу
као представника одличне и разноврсне реализације активности које промовише овај
програм.
Посета Елени Скикос
Поносни смо и на посету представника
Савета Европе за образовање - Елени Скикос,
која је реализована 24.3.2010. године. Она
је пратила одржавање једног часа редовне
наставе и једне ваннанставне активности, с
циљем упознавања са компетенцијама наставног особља за примену модерног процеса
учења, као и за примену прилагођених
начина учења потребама сваког ученика.
Поносни смо што смо са још три школе из
Србије представљали образовни систем наше
државе.
Исте године, пред Ускрс (29. марта), имали смо значајну посету компаније „IDEA“,
Поред представника компаније, били су
присутни и представници градских управа,
кабинета Градоначелника и Школске управе.
Срећан почетак школске године и
отварање нових, дограђених просторија у
школи у Насељу „Девети мај“ пожелео нам
је 1.9.2010. године наш градоначелник Милош Симоновић. Ученици и запослени су
се интересовали за градњу нове сале, са могућношћу набављања нових учила. Након дру-
Посета компанији „IDEA“, 29. март 2010.
а школу је посетила као презента примене
инклузивног образовног модела.
Посета немачке делегације, 2011.
праћену донаторском акцијом. Генерални
директор компаније уручио нам је донацију
од 15 рачунара са пратећом опремом. Том
приликом наши ученици су показали своје
таленте у области певања, глуме, рецитовања.
Градоначелник Милош Симоновић у нашој школи
Градоначелник Милош Симоновић у нашој школи
жења са првацима, Градоначелник је обишао
све разреде школе и задржао се у разговору са
наставним особљем.
Истичемо и посету државне немачке
делегације, реализовану 27.10.2011. године, с
циљем упознавања степена развоја и примене
инклузивног образовања у редовним школама. Делегација је била гост града Ниша,
51
Наши најзначајнији донатори
У издавању овакве монографије свакако
је потребно сетити се оних који су нам
помогли и директно охрабрили наше идеје
и иновације и чији је допринос био посебно
значајан. Набројаћемо наше најзначајније
донаторе у протеклих 12 година:
СВЕТСКА БАНКА И МИНИСТАРСТВО
ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ су били наши значајни
донатори у два наврата: 2002. године у реализацији нашег пројекта развојног планирања
(донација од 7.500 долара), и 2010. године, када
смо преко DILLS - пројекта добили 10.000 евра.
Захваљујући овим донацијама, унапређени су
просторни услови, опрема и материјал за рад,
као и наставничке компетенције запослених.
Последња донација Министарства просвете
и науке (у сарадњи са Европском унијом)
односи се на унапређење рада модел - школа
и износи 3.200 евра, а састоји се од модерне
рачунарске и техничке опреме (интерактивна
табла, рачунар, копир машина).
ФОНД ЗА ОТВОРЕНО ДРУШТВО је два
пута финансирао пројекте у области развоја
52
инклузивног образовања. Пројекат „Школа
за све“ подржан је са 371.000 динара, док је
пројекат „Школа за све 2“ подржан сумом
од 321.000 динара. Ове донације директно
су утицале на унапређење услова за рад и
олакшање процеса стицања знања за ученике
са тешкоћама и из маргинализованих група,
као и унапређење наставничких компетенција
у овој области.
КОМПАНИЈА „IDEA“ је донирала 15
рачунара са мониторима и другом пратећом
опремом, поводом Ускрса 2010. године.
Ова донација допринела је квалитетнијем
извођењу наставе, јер смо заменили
све нефункционалне рачунаре у нашим
учионицама.
ученика и наставника производним погонима
ове фирме у Мађарској. Циљ посете био
је унапређење знања о грађењу каријере и
стицање увида у то како се ради у модерним
компанијама.
Сарадња са Шнајдер Електриком, 2004.
Сарадња са Шнајдер Електриком, 2004.
КОМПАНИЈА „ШНАЈДЕР ЕЛЕКТРИК“
донирала је 3.500 евра НВО „Рун“ и школи
ради организовања студијске посете за 30
МАРИБОРСКА ЛИВАРНА је у шест
наврата донирала школи комплете својих
славина „Армал“, што је обезбедило да
ученици у свим објектима наше школе пију
здраву, филтрирану воду.
НАРОДНА КАНЦЕЛАРИЈА ПРЕДСЕДНИКА РЕПУБЛИКЕ донирала је наставна
средства и опрему за издвојено одељење
у Мраморском Потоку, које нам је уручио
Драган Ђилас приликом посете овом одељењу
новембра 2006. године.
Оно што с поносом истичемо јесте да је
међу донаторима и значајан број појединаца,
родитеља који својим поклонима школи
помажу стварање квалитетнијих услова за
рад школе.
Наша путовања и дружења
У школи у којој се тако вредно ради
организован је и богат културно-спортски и
рекреативни живот за запослене. Захваљујући постојању наше балон – сале, сваког
понедељка увече сви заинтересовани запослени (заједно са заинтересованим родитељима),
долазе на дружење и рекреацију. Учествујемо
и на организованим спортским сусретима на
нивоу града.
Организујемо и заједничке прославе и
дружења, али наш највећи успех јесте континуирано организовање наставничких екскурзија ван земље у последњој деценији.
Волимо да путујемо, и у последњој деценији путовали смо по читавој Европи:
- 2001. године организована је посета Мађарској
- 2002. године обишли смо манастир Свети Василије Острошки и Боку которску
- 2003. године обишли смо Рилски манастир у Бугарској и бугарско приморје
Будимпешта, 2001.
Бугарска, Рилски манастир, 2003.
Атина, 2004.
53
Микена, Пелопонез - Грчка, 2004.
- 2004. године обишли смо Грчку - Атину,
Пелопонез, Метеоре
- 2005. године обишли смо Праг
- 2006. године путовали смо у Истанбул
- 2007. године путовали смо у Беч
- 2008. године обишли смо Румунију, део
Закарпатја, са свим дворцима Влада Дракуле
- 2009. године обишли смо Италију Венецију, Фиренцу, Сан Марино, Верону
- 2011. године обишли смо Азурну обалу
и Барселону
- 2012. године обилазили смо Немачку дворце Баварске
Румунија, 2008.
Италија, Сан Марино, 2009.
Праг, 2005.
Беч, 2007.
Истанбул, 2006.
54
Након сваког путовања долазили смо богатији, ведрији и орнији за рад. Чим завршимо
једно путовање, почнемо са плановима за
следеће, јер наша дружења, утисци и сазнања
на тим путовањима су толико лепи и богати
да нам заиста обезбеђују енергију за рад током читаве године.
Ница, 2011.
Баварска, 2012.
Наша је пракса да сваке године организујемо одлазак наставног особља на сајам
књига у Београду, што је прилика за упознавање са новом понудом издавача, али и
обнављање библиотечког фонда.
Синдикална организација школе је организовала неколико краћих путовања по земљи, која су наишла на добар одазив чланова.
Модел - школа у развоју
инклузивног образовања
Како смо постали модел - школа
У дефинисању приоритетних области
које треба унапредити у нашем образовном
систему, Министарство просвете је 2009. године дефинисало као своје приоритете развој
квалитета и доступност образовног система
свим корисницима. То је подразумевало школу
као отворен систем, прилагодљив образовним
потребама сваког ученика, систем који укључује све ученике календарски стасале за
школу, као и начине учења и наставу која је
примерена когнитивним, емоционалним и
социјалним могућностима сваког од њих.
Нарочита прилагођавања предвиђена су за
ученике са тешкоћама у развоју и ученицима
који потичу из социјално депривисаних средина.
У анализи капацитета школа које могу
да одговоре овим условима, наша школа је
препозната као школа која заиста може да
одговори тим захтевима. Тако је изабрана
да буде међу девет школа у Србији у којима
ће почети практиковање инклузивног образовног модела на систематски начин - дакле
тако што ће сви учитељи и наставници свој
начин рада прилагођавати образовним потребама ученика, обезбеђивати учење сваком
ученику према његовим могућностима, и
израђивати Индивидуални образовни план за
ученике којима је потребна додатна подршка.
Овом статусу претходили су бројни пројекти, активности које смо практиковали у
области стручног усавршавања запослених,
прилагођавања простора потребама ученика,
набавке асистивне технологије и адекватних
учила, стварања партнерских односа са родитељима и неговања отворености, сарадње и
толеранције. Рад на овом пољу у нашој школи
траје од 2006. године, најпре кроз појединачне
активности, а потом кроз самосталне пројекте
2008. и 2009. године чиме су сви запослени
у настави оспособљени за испуњавање постављених захтева за развој инклузивног
образовног модела.
Организација рада у модел - школи
Квалитетно образовање за све - инклузија
подразумева посвећеност наставног особља
свом послу, иновативност и отвореност за
прихватање новина које унапређују рад,
55
стално истраживање и трагање за најбољим
решењима. То значи да се све унапред планира, припрема, тимски ради и договара,
и да свако преузима одговорност за посао
који обавља. Свакако, то укључује и добро
познавање когнитивних, емоционалних и
социјалних карактеристика сваког ученика,
могућност управљања разредом и процесом
учења.
Модел - школа за развој инклузивног
образовања мора да има добар етос, у коме доминирају толеранција, разумевање
и уважавање свих актера. Комуникација у
оваквој установи је отворена, јасна. У сагледавању карактеристика сваког ученика
највећи фокус је усмерен ка његовим могућностима. Начин организовања простора је такав да свака просторија буде доступна, угодна и удобна за рад, да отвара
комуникацијске могућности и интерактивни
начин рада доминанатан у наставном процесу. У њему се користи много различитих
начина рада уз примену обиља наставних
средстава и асистивне технологије. Ради
олакшавања процеса учења, сваки ученик
који има било какву тешкоћу у учењу поседује
свој педагошки профил, на основу којег се
одређује најпогоднији степен прилагођавања
наставе.
56
Значајне донације које смо добили као
модел - школа
Успешну мисију модел - школе - допринос
квалитету образовања, ширењу идеје и учењу других у овој области презентовали смо на
међународном научном скупу „Добре праксе
у образовању и партнерства“ који је одржан
1. и 2. марта 2012. године у Београду. Након
тога уследила је вредна донација у вредности
од 3.200 евра од Министарства просвете и
науке и Европске уније, која се састоји од
интерактивне табле, фотокопир апарата и
лаптопа, како би се добра пракса развоја
олакшано наставила.
користе у наставном процесу, разговор о
начину организације рада.
Током 2011. и у 2012. години било је 25
посета нашој школи, са преко 150 посетилаца.
Међу посетиоцима је било директора, наставника, учитеља, васпитача, стручних сарадника, али и заинтересованих родитеља.
Ово су наше фотографије са тих лепих
сусрета:
Студијске посете
Након стицања оваквог статуса, једна
од наших обавеза била је да своја знања и
искуства поделимо са свим заинтересованим
школама. Тако су током 2011. и 2012. године
започеле студијске посете нашој школи. Током
посета (које се сматрају својеврсним обликом
хоризонталног учења), својим посетиоцима
смо понудили низ садржаја: присуство часовима разредне и предметне наставе, разговоре са Стручним тимом за инклузивно
образовање - о развоју овог модела у нашој
школи, увиде у начине прилагођавања наставе
индивидуалним капацитетима ученика, преглед наставних материјала и учила која се
Посете школа
Школе које су нас до сада посетиле:
(табела на следећој страници)
57
5.5.2011.
10.5.2011.
24.5.2011.
27.5.2011.
6.6.2011.
7.6.2011.
23.9.2011.
28.9.2011.
17.10.2011.
26.10.2011.
28.10.2011.
10.11.2011.
14.11.2011.
24.11.2011.
„“-  
„ “ - 
„ “ - 
„  - “ - 
„ “ - 
„ “ - 
„ “ - 
„ “ - 
„ “ - 
„“ - 
„ “ - 
„ “ - 
„ “ - 
„  - “ - 
8.12.2011.
23.12.2011.
18.1.2012.
24.1.2012.
31.1.2012.
23.2.2012.
5.3.2012.
15.3.2012.
23.3.2012.
„ - “ - 
„ “ - 
„  “ - 
„  “ - 
„  “ - 
„  - “ - 
„  - “ - 
„ “ - 
„“ - 
6.12.2011.
14.4.2011.
„ “- 
„  - “ - 
(2. )
 
  
Наш даљи развојни пут
Овако значајни резултати на свим
пољима, са много прегалаштва, рада и
ентузијазма обавезују на даљи развој.
Знамо да увек може боље и више, а
наш циљ јесте стално унапређивање
образовног процеса, стварање бољих
услова, стварање нових могућности.
Зато смо спремни за нове изазове,
јер знамо да је наше само оно што
поделимо и дамо другима.
58
ШКОЛСКА ГОДИНА
БРОЈ УЧЕНИКА
БРОЈ ЗАПОСЛЕНИХ
УЧЕНИК ГЕНЕРАЦИЈЕ
2011/2012.
2010/2011.
2009/2010.
2008/2009.
2007/2008.
2006/2007.
2005/2006.
2004/2005.
2003/2004.
2002/2003.
2001/2002.
2000/2001.
930
938
945
993
1014
1033
1050
1058
1048
1043
1028
1065
105
107
104
107
103
102
99
97
94
92
91
90
АНКИЦА ЛАЗАРЕВИЋ
АНЂЕЛИНА ДЕНИЋ
НИКОЛА СТОЈАНОВИЋ
ТИЈАНА СТАНКОВИЋ
МАРИНА СТЕВАНОВИЋ
НАТАША МЛАДЕНОВИЋ
ОЛГИЦА ЈОВИЋ
ГОРДАНА РИСТИЋ
МИЛАН САВИЋЕВИЋ
МИЛЕНА ТОДОРОВИЋ
НИКОЛА НИКОЛИЋ
Никола Николић,
2000-2001.
Марина Стевановић,
2006-2007.
Милена Тодоровић,
2001-2002.
Милан Савићевић,
2002-2003.
Тијана Станковић,
2007-2008.
Гордана Ристић,
2003-2004.
Никола Стојановић,
2008-2009.
Олгица Јовић,
2004-2005.
Анђелина Денић,
2009-2010.
Наташа Младеновић,
2005-2006.
Анкица Лазаревић,
2010-2011.
59
60
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15..
16.
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16
17
18.

1
2
3
4
5
6
 
. 

./.
./
 
 .  .
./.

1954
1954
1954
1955
1955
1955
1956
1956
1956
1956
1956
1956
1956
1957
1957
1957
1922
1923
1926
1928
1928
1932
1932
1934
1949
1949
1952
1952
1953
1952
1955
1956
1956
1956
1928
1929
1932
1933
1934
1949
 ( )   1928.  1957. 
   1922.  2012. 
1929
1932
1933
1934
1945
1957
61
1
2
3
4.
5.
6.
7.
8.
9..
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
18.
19.
20.
21.
22.
23.
24.
25.
..
17.
18.
19.
20.
21.
22.
23.
24.
25.
26
27.
28.
29
30..
31
32.
33.
34.
35.
36.

. .




. .


. .






. 







. 

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

 




. 
  
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 


01.09.1950.
04.10.1955.
01.09.1956.
01.09.1957.
01.09.1957.
01.04.1957.
01.09.1957.
01.09.1957.
01.09.1957.
01.09.1958.
01.09.1958.
01.09.1959.
01.09.1959.
01.09.1959.
01.10.1960.
01.09.1960.
01.12.1960.
01.09.1960.
01.10.1960.
15.09.1960.
01.09.1960.
01.09.1960.
01.09.1960.
01.09.1960.
01.09.1961.
1957
1957
1957
1957
1957
1957
1957
1957
1957
1957
1957
1957
1957
1957
1957
1957
1957
1957
1957
1957
31.12.1966.
04.10.1973.
05.09.1964.
31.08.1968.
31.08.1968.
11.12.1981.
01.10.1964.
05.09.1964.
31.12.1968.
31.08.1981.
05.09.1964.
31.10.1974.
31.03.1973.
30.09.1963.
31.08.1975.
31.08.1997.
09.09.1976.
19.08.1963.
05.09.1973.
04.10.1972.
31.08.1980.
31.08.1982.
01.10.1965.
31.08.2000.
31.08.1963.
 


. 

 


. 
 
 

 
 
 
 
 
 

 
 
 
 
 

.

 
62



. .


. 





. .



. 


.






. .



. - .
. .


. 
. 




. 
. 

. 
. 
. 
. ./.
. .


. 


 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26.
27.
28.
29.
30.
31.
32.
33.
34.
35
36.
37
38.
39.
40.
41.
42.
43.
44
45.
46.
47.
48.
49.
50.
51.
52.
53.
54.
55.
56.
57.
58.
59.
60.
61.
62.
63.
64.
65
66.
67.
68.
69.
70.
71.
72.
73.
74.
75.
76.
77.
78.
01.09.1969.
01.09.1969.
01.09.1969.
13.10.1969.
13.10.1969.
01.09.1970.
01.09.1970.
05.10.1970.
05.10.1970.
07.10.1970.
01.09.1961.
01.09.1961.
01.05.1961.
01.09.1961.
01.10.1962.
01.09.1962.
23.09.1962.
20.09.1962.
01.09.1962.
14.09.1962.
01.09.1963.
01.09.1963.
01.09.1963.
14.09.1963.
01.09.1963.
01.02.1964.
16.06.1964.
01.09.1964.
01.09.1964.
01.09.1964.
01.09.1964.
01.09.1964.
11.09.1964.
11.09.1964.
01.11.1964.
02.12.1964.
01.02.1965.
01.19.1965.
27.09.1965.
15.10.1965.
13.04.1965.
04.02.1966.
12.10.1966.
20.10.1966.
21.10.1966.
27.10.1966.
20.02.1969.
24.02.1969.
21.01.1969.
01.09.1961.
01.09.1961.
01.09.1961.
01.07.1961.
15.04.1997.
31.08.1979.
31.12.1982.
31.08.2001.
31.08.1980.
31.08.1971.
1995.
31.08.1983.
10.01.1974.
31.08.1964.
15.11.1972.
30.06.1972.
31.01.1966.
31.08.1964.
31.07.1967.
31.08.1964.
01.04.1991.
31.08.1970.
31.12.1968.
31.08.1966.
30.09.1967.
15.10.1995.
31.08.1970.
30.11.1964.
31.05.1987.
31.03.1995.
31.08.1972.
15.10.1966.
31.12.1965.
10.02.1980.
31.08.1965.
15.09.1997.
15.12.1967.
30.08.1978.
31.08.1971.
1992.
31.08.1997.
31.08.1984.
11.10.1978.
31.01.1993.
11.05.1978.
31.08.1979.
31.08.1988.
31.08.1980.
31.12.2002.
31.08.1963.
15.11.1968.
31.08.1965.
28.02.1974.
 

 
 
 
 
 
 
. 


 
 
 
 
 



 
. 

 
. 


 
 
 



 



 

 
 

 
 
 
 
 


 
 

 
 
63
79
80.
81.
82.
83.
84.
85.
86
87
88
89
90
91
92.
93.
94
95
96
97
98
99
110
101
102
103
104
105
106
107
108
109
110
111
112
113
114
115
116
117
118
119
120
121
122
123
124
125
126
127
128
129
130
131
132
133
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 


. .

. ./.
. 
.  .
.
.  .























. 
. 
. 




. 
. . .

.  .

 

 - 


. 

. 


 . .
04.11.1970.
16.11.1970.
08.12.1970.
28.09.1970.
25.09.1970.
11.12.1970.
01.09.1971.
25.09.1972.
01.10.1972.
16.10.1972.
06.11.1972.
13.12.1972.
15.11.1972.
01.04.1973.
01.03.1973.
10.09.1973.
10.11.1973.
22.10.1973.
22.10.1973.
18.03.1974.
01.09.1974.
01.12.1974.
08.02.1975.
01.01.1975.
01.01.1975.
01.09.1975.
25.09.1975.
01.09.1975.
15.11.1975.
15.11.1975.
24.02.1976.
01.03.1976.
01.03.1976.
22.03.1977.
01.01.1977.
13.02.1978.
21.09.1976.
21.09.1976.
22.09.1976.
01.10.1977.
19.09.1977.
21.02.1978.
26.09.1978.
18.09.1978.
11.05.1978.
01.11.1978.
01.01.1979.
16.11.1978.
14.02.1979.
12.12.1979.
01.10.1979.
19.02.1980.
07.09.1979.
01.09.1980.
01.09.1980.
 
 
31.09.1980.
31.01.1981.
31.08.1980.
04.11.2010.
31.12.2011.
31.10.1998.
1991.
2006.
11.01.1980.
08.11.1982.







 


 
 
 
 
 


 
 
 
 
 
 
 

 
 




 - 
 
 
 










30.09.1977.
08.09.1996.
31.08.2007.
30.09.1991.
31.08.1980.
31.08.1986.
04.01.2005.
31.08.1980.
29.06.1976.
10.02.1974.
31.08.1979.
31.08.1980.
31.08.1973.
30.11.1980.
28.02.1976.
31.13.1994.
28.02.1974.
31.08.1986.
31.08.1977.
31.08.1980.
31.08.1982.
31.08.1979.
31.01.1978.
07.10.1980.
12.10.1975.
31.01.1981.
31.08.1992.
31.12. 2010.
31.08.2010.
31.08.1971.
15.09.1978.
31.08.1974.
64
134
135
136
137
138
139
140
141
142
143
144
145
146
147
148
149
150
151
152
153
154
155
156
157
158
159
160
161
162
163
164
165
166
167
168
169
170
171
172
173
174
175
176
177
178
179
180
181
182
183
184
185
186
187
188
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 . 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 













. 
  .
 .

. . .
. ./.

. . 

. 
. .
. .
 








. 
. 


. 

  .





. 
.  .
.  .

. . .


. 

01.09.1980.
01.09.1980.
01.09.1980.
01.09.1980.
01.09.1980.
11.09.1980.
15.09.1980.
15.09.1980.
29.09.1980.
01.02.1981.
16.02.1981.
16.02.1981.
15.09.1981.
26.04.1982.
01.02.1983.
14.11.1983.
11.10.1983.
01.09.1984.
05.09.1983.
01.09.1984.
14.05.1984.
01.03.1983.
07.09.1983.
20.10.1983.
01.09.1985.
01.09.1985.
08.09.1986.
29.09.1986.
23.02.1987.
01.09.1987.
01.09.1987.
25.12.1989.
15.09.1989.
16.09.1989.
24.10.1989.
08.01.1980.
06.09.1990.
06.09.1990.
11.12.1990.
18.04.1991.
01.09.1991.
01.09.1991.
01.09.1991.
01.09.1991.
01.09.1991.
01.09.1991.
01.09.1991.
09.09.1991.
13.02.1992.
08.09.1992.
18.09.1992.
16.11.1992.
01.01.1993.
01.01.1993.
01.01.1993.
31.08.2008.
31.08.2009.
31.12.2009.
28.02.2000.
20.11.2006.
04.01.2005.
2003.
28.02.1994.
31.08.1986.
04.10.2011.
31.08.2008.
31.08.1982.
31.08.1985.
31.08.1987.
04.01.2005.
 
 













 









 

 





 
65
189
190
191
192
193
194
195
196
197
198
199
200
201
202
203
204
205
206
207
208
209
210
211
212
213
214
215
216
217
218
219
220
221
222
223
224
225
226
227
228
229
230
231
232
233
234
234
236
237
238
239
240
241
242
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

. 



.  .



. 
. 
. .
. .
. 

. 
. .

. . .
. .


. . .
 
. .
. 
 - 

. . .
. .
. 
. 
. 
.  .

 . .

. .
. .
.  .
. . .
.  .
.  .




 
. . .

.  .
.  .
 

21.01.1993.
01.02.1993.
09.03.1993.
01.09.1993.
01.09.1993.
01.09.1993.
01.10.1993.
01.01.1994.
01.03.1994.
06.09.1994.
1.09.1994.
04.11.1994.
24.01.1995.
15.03.1995.
01.04.1995.
01.05.1995.
01.09.1995.
09.10.1995.
01.09.1996.
01.09.1996.
09.09.1996.
01.11.1996
01.09.1997.
01.09.1997.
03.11.1997.
09.11.1998.
01.11.1998.
01.02.1999.
01.02.1999.
06.09.1999.
08.09.1999.
15.09.1999.
19.10.1999.
01.02.2000.
01.03.2000.
30.08.2001.
01.09.2001.
01.07.2001.
21.11.2001.
01.05.2002.
22.10.2002.
07.10.2002.
20.11.2002.
07.10.2002.
06.11.2002
04.12.2002
04.12.2002
01.09.2003
23.10.2003
18.10.2003
03.04.2003
18.10.2003
19.10.2004
14.12.2004


08.11.1998.
31.08.2007.
 
 
20.01.2004.
31.08.2010

 
31.12.2006.
 

 

31.08.2007.
02.08.2001.
66


. . .
. . .

. .


. .

. 
. . .
. .
. .

. .
. 

. . .

. .


. .
. 
. 
.  .
. . .

. . .
. . .


. .
. 
. 
. 


. .
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
  
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
243
244
245
246
247
248
249
250
251
252
253
254
255
256
257
258
259
260
261
262
263
264
265
266
267
268
269
270
271
272
273
274
275
276
277
278
279
280
281
282
01.11.2007.
01.09.2007.
02.10.2007.
14.02.2007.
10.10.2007.
21.08.2008.
01.09.2008.
01.09-2008.
01.09.2008
01.11.2008.
10.11.2008.
17.11.2008.
01.09.2009.
26.01.2010.
01.09.2010.
01.09.2010.
01.09.2010.
01.09.2010.
01.09.2011.
01.01.2012.
07.03.2005
07.04.2005.
01.09.2005.
05.10.2005.
01.09.2005.
23.01.2006.
02.06.2006.
02.06.2006.
01.09.2006.
02.11.2006..
21.11.2006.
01.09.2006.
01.01.2007.
14.02.2007.
06.08.2007.
01.09.2007.
01.09.2007.
01.09.2007.
1.9.2007.
01.09.2007.
25.01.2010.
06.04.2009.
31.12.2008.
01.11.2007.
31.08.2006.
 

..

 
Извори
1. Необјављена архивска грађа ОШ „Десанка Максимовић“ Чокот
2. Десанкина дружина, школски лист ОШ „Десанка Максимовић“ Чокот, 1-17
3. Летопис школе ОШ „Десанка Максимовић“ Чокот
Литература
1. Татјана Велимировић, Основна школа „Ратко Вукићевић“ 1958-2008, Ниш, 2008.
2. Радоје Б. Планић, Административно-биротехничка школа у Нишу 1978/79-1998/99, Ниш, 2000.
67
68
Садржај
Уводна реч директора ................................................................................... 5
Период од 1922-1944..................................................................................... 9
Период од 1945-1980...................................................................................... 13
Период од 1981-1999...................................................................................... 21
Период од 2000-2012...................................................................................... 27
Ученици генерације од 2000-2011................................................................. 59
Радници школе од 1922-2012........................................................................ 60
69
Download

монографија-90 година ош,,десанка