УНИВЕРЗИТЕТ У БАЊОЈ ЛУЦИ
ФАКУЛТЕТ ПОЛИТИЧКИХ НАУКА
UNIVERSITY OF BANJA LUKA, FACULTY OF POLITICAL SCIENCES
Булевар Војводе Петра Бојовића 1А, Бања Лука, Република Српска, БиХ
Тел/Факс: 051 323 630
E-mail: [email protected]
www.fpnbl.org
СТУДИЈСКИ ПРОГРАМИ: ПОЛИТИКОЛОГИЈЕ, НОВИНАРСТВА И
КОМУНИКОЛГИЈЕ, СОЦИЈАЛНОГ РАДА И СОЦИОЛОГИЈЕ
Назив предмета:
Семестар:
Статус предмета:
Фонд часова:
Број ECTS бодова:
Наставник:
Сарадник:
Услов за похађање:
Електронска пошта наставника и
сарадника:
Консултације:
Увод у политичке науке
Први
Обавезни
3 часа наставе и 1 часа вјежби
7 ECTS
Проф. др Ненад Кецмановић (политикологија и
новинарство и комуникологија); Проф. др Никола
Поплашен (социјални рад и социологија)
Владе Симовић, дипломирани политиколог (мастер)
политичке аналитике и менаџмента
уписан први семестар
[email protected]
Четвртком од 16:00 часова у кабинету 205 (Филозофски
факултет)
Опис предмета
Предмет Увод у политичке науке један је од темељних предмета на Факултету политичких
наука, Универзитета у Бањој Луци. Овај предмет током прве године студија слушају студенти
сва четири студијска програма (политикологије, новинарства и комуникологије, социјалног рада
и социологије). Увод у политичке науке обрађује како предмет и метод теорије политике, тако и
сам појам политике и основне политичке феномене попут државе, моћи, демократије, елита,
партија, идеологије, лидерства, глобализације и политичке културе. Увод у политичке науке има
за циљ да оспособи студента за даљи рад и савладавање осталих политиколошких предмета.
Исходи учења
По успјешном завршетку предмета Увод у политичке науке студент стиче и развија
способности неопходне за даљи наставак студија на Факултету политичких наука.
Уџбеници
1. Кецмановић, Ненад (2009) „Политика, држава и моћ: студије из политичке теорије“, Чигоја
штампа, Београд
2. Кецмановић, Ненад (2011) „Елементи владавине: студије из политичке теорије“, Чигоја
штампа, Београд
Извођење наставе
- Настава на предмету биће извођена кроз представљање тема предвиђених силабусом предмета
и разговором о питањима из домена наставне материје.
- Темељна предметна обавеза за све редовне студенте је похађање наставе, читање наставних
материјала и рад на предиспитним обавезама у току семестра.
- Да би стекао услов за овјеру уредног похађања предмета, студент(ица/киња) може да укупно
изостане највише три недјеље, односно 20% наставе из предмета. За студенте који касне на час
више од десет минута или који час напусте десет и више минута раније сматраће се да нису
присуствовали том часу.
- Мобилни телефони увијек морају да буду искључени у току извођења наставе на предмету.
Провјера знања
Провјера знања ће да се врши током семестра, у виду предиспитних обавеза, као и на крају
семестра, кроз усмено испитивање, у вријеме редовних испитних рокова.
Предиспитне обавезе
Предиспитне обавезе се састоје из: два (2) колоквијума (по 20 бодова), једног (1) семинарског
рада на задану тему (5 бодова) и уредног и активног похађања предмета (5 бодова). Кроз
предиспитне обавезе може да се освоји највише 50 бодова.
Активно похађање предмета
Да би стекао бодове за активно похађања предмета, студент(ица/киња) може укупно изостати
највише три недјеље, односно 20% наставе из предмета.
Колоквијум
Колоквијум је писмени тест који се изводи у току семестра. Наставник или сарадник ће на
почетку семестра да ближе објасни начин извођења и термине одржавања колоквијума. Сви
колоквијуми се одржавају у терминима вјежби, а редовна настава се не прекида због одржавања
колоквијума. Студенти су обавезни да приступе изради колоквијума. Уколико студенти из било
којег разлога не приступе колоквијуму сматраће се да га нису положили и добиће нула (0)
бодова, а у складу са Одлуком о праћењу и вредновању рада студената у школској 2012/2013.
години.
Семинарски рад
Ово је библиотечко-истраживачки рад на једну од тема из програма, по избору студента. Рад
треба да садржи увод, кратак преглед најважнијих теоријских приступа теми, објашњење и
образложење проблема (или резултате истраживања), те закључак или властито мишљење
засновано на аргументацији изнесеној у раду. Рад треба да има најмање пет (5) кориштених и
цитираних дјела (књиге, научни и стручни чланци, итд) која се наводе и на крају рада у
литератури. Могуће је кориштење и легитимних извора са интернета (електронске књиге,
научни и стручни чланци, итд). Дјела у раду и на крају рада треба наводити по упутама о
навођењу и документовању које ћете добити од наставника. Технички, рад треба да је штампан
са двоструким проредом и маргинама од 2,5 цм и не би требао да буде краћи од 8 нити дужи од
10 страна. Рад се мора предати наставнику или сараднику у термину наведеном у програму
предмета.
Напомена о плагијату
Радови који се пишу на предмету морају да буду ваши властити. У случају преписивања на
колоквијуму или, код писања семинарских радова, у случају преношења туђих дијелова текста
без документовања или адекватног обиљежавања пренешених дијелова, односно у случају
представљања цјелокупно туђег рада као свог, студент ће добити нула (0) бодова из
колоковијума или семинарског рада и биће упозорен за плагијат. Уколико у току похађања
предмета поново уради или преда плагијат, студент ће добити негативну коначну оцјену из
предмета.
Завршни испит
Завршни испит се обавља усмено и на њему се провјерава знање из цијелог градива. Завршни
испит носи највише 50 бодова.
Оцјена из предмета
- Коначна оцјена из предмета се изводи сабирањем успјеха постигнутог на свим елементима
провјере знања, односно сабирањем бодова из предиспитних обавеза (максимално 50) и бодова
из испита (максимално 50).
- За успјешно испуњење предметних обавеза, односно за стицање минималне пролазне оцјене
(6), студент мора укупно освојити најмање 51 бод из предиспитних и испитних обавеза на
предмету. Оцјена седам (7) одражава успјех од 61 до 70 бодова, оцјена осам (8) од 71 до 80
бодова, оцјена девет (9) од 81 до 90 бодова, а оцјена десет (10) од 91 до 100 бодова.
- Бодови из предиспитних обавеза вриједе на свим испитним терминима у текућој школској
години. Ако студент поново похађа предмет у наредној школској години, тада мора (поново) да
ради и писмене тестове.
Услови похађања предмета и полагања испита из предмета ближе су дефинисани у
Одлуци о праћењу и вредновању рада студената у школској 2012/2013. години Факултета
политичких наука.
Наставне теме и распоред извођења наставе у семестру
Седмица
Датум
Назив теме
Наставни циљ
Упознавање студената са појмом
политика и проблемима његовог
дефинисања.
Упознавање студената са античким
политичким искуством, питањима етике
и политике, полиса наспрам оикоса,
реторике и демагогије.
Упознавање студената са
средњовјековним политичким
искуством. Затим са нововјековним
политичким дометима и најзначајнијим
теоретичарима тог времена:
Макијавели, Хобс, Лок, Русо.
Разматрања о савременим изазовима
политике, о проблемима бирократије и
партитократије, политичког плурализма
и представљања.
Упознавање студената са неколико
најзначајнијих теорија о томе шта је то
политика као супституционално споран
појам.
Упознавање студената са мјестом
државе у политичкој теорији, њеним
одређењем и основним функцијама
I
Проблем дефинисања политике
II
Античко политичко искуство
III
Средњовјековно и нововјековно
политичко искуство
IV
Савремени изазови политике
V
Теорија и политика
VI
Политикологија и теорија државе
VII
Основне одреднице државе
(ПОЧИЊЕ СА ПРЕДАВАЊИМА
проф. др Никола Поплашен –
28.11.2012 пошто је 21.11.2012
нерадни дан)
Студенти се упознају са основним
елементима државе.
VIII
Ограничавање и критике државе
Упознавање студената са
конституционализацијом власти,
Напомене
IX
Облици државе
X
Моћ у политичкој теорији
XI
Мјерење и одмјеравање моћи
XII
Демократија и демократура
XIII
Идеологија и идеологије
XIV
Елите; лидерство
XV
Национални политички
менталитети; глобализација
питањем суверенитета и најзначајнијим
критикама државе (марксистичка,
феминистичка и анархистичка).
Упознавање студената са различитим
типологијама држава попут минималне
и тоталитарне, социјалне и развојне,
плуралистичке и центристичке,
националне и глобалне државе.
Разматрање основних дефиниција
моћи и врста моћи. Упознавање
студената са феноменом моћи од
атинског полиса до данас. Питањима
вриједновања и обуздавања моћи.
Упознавање студената са
промишљањима о феномену моћи:
Талкота Парсонса, Флојда Хантера,
Рајта Милса, Роберта Дала, Питера
Барака, Мортона Бараца, Стивена Лукса
и Мишела Фукоа.
Упознавање студената са феноменом
демократије, историјским успонима и
падовима, савременој популарности,
нивоима демократије и моделима
демократије.
Упознавање студената са појмом и
функцијама идеологије, као и са
ауторима који су оставили најзначајнији
допринос у њеном самјеравању.
Упознавање студената са феноменом
елита и најзначајнијим теоретичарима
елита. Разматрање о томе шта је то
лидерство.
Упознавање студената са одређењем
политичке културе, њеним
формативним факторима, елеменатима
и функцијама, питањима политичке
социјализације, ауторитарне и
демократске политичке културе. Затим
феноменом и проблемима глобализма
и нарушавања државних суверенитета.
Први
колоквијум
Други
колоквијум
Предаја
семинарског
рада
Download

Увод у политичке науке - Универзитет у Бањој Луци