На основу члан 35. Закона о планирању и изградњи („Сл. гласник РС“ бр. 72/09) и члана 32. Статута општине Параћин
(''Службени лист општине Параћин'', број 13/08) Скупштина општине Параћин, на седници одржаној дана 11.03.2010. године,
донела је:
ИЗМЕНЕ И ДОПУНЕ
ПЛАНА ДЕТАЉНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ
ЗА ДЕО ГРАДСКОГ ПОДРУЧЈА ,,АДАКАЛЕ,,
У ПАРАЋИНУ
Измене и допуне Плана детаљне регулације за део градског подручја ,,Адакале,, Параћину ( у даљем тексту: План детаљне
регулације ) састоји се из:
текстуалног дела: правила уређења и правила грађења,
графичког дела
документационог дела
I УВОД
1.
ПРАВНИ И ПЛАНСКИ ОСНОВ ЗА ИЗРАДУ ПЛАНА
Правни основ за израду плана
● Закон о планирању и изградњи (,,Службени гласник РС,,бр. 72/2009.
● Правилник о садржини, начину израде, начину вршења стручне контроле
урбанистичког плана, као и условима и начину стављања плана на јавни увид
(,,Службени гласник РС,,бр. 12/2004.)
● Одлука о изради Измена и допуна Плана детаљне регулације за део градског
подручја ,,Адакале,, у Параћину број 353-694/09-01-I од 23.09.2009. године .
Плански основ за израду плана
● Генерални план ,,ПАРАЋИН 2020,, (,,Општински службени гласник ,,бр.
24/2004.)
● План детаљне регулације за део градског подручја ,,Адакале,, (,, Службени лист
општине Параћин ,,бр. 8 /2008.)
2.
СМЕРНИЦЕ ИЗ ГЕНЕРАЛНОГ ПЛАНА
2.1. НАМЕНА ПОВРШИНА
По Генералном плану подручје плана намењено је:
● Јавним објектима од општег интереса – Градски спортски центар
- Градски парк
● Становању средње густине
● Радној зони IV
2.2. ИЗВОД ИЗ ПРАВИЛА ГРАЂЕЊА
а.) ЈАВНИ ОБЈЕКТИ ОД ОПШТЕГ ИНТЕРЕСА
ОБРАЗОВАЊЕ, ЗДРАВСТВО, ДЕЧЈА И СОЦИЈАЛНА ЗАШТИТА,
КУЛТУРА, УПРАВА, ПОСЕБНЕ НАМЕНЕ, КОМУНАЛНИ ОБЈЕКТИ,
ЗЕЛЕНИЛО, СПОРТ И РЕКРЕАЦИЈА
Општи услови:
Објекти јавних функција градиће се према нормативима и следећим условима:
- спратност и тип објеката зависи од његове функције, а мора бити
прилагођен условима локације, и не виши од П+3 у зависности од функције;
- двориште - комплекс мора бити уређен тако да буде у складу са функцијом
објекта и окружењем;
- реализација постојећих објеката (доградња, надградња) вршиће се на
основу планова детаљне регулације; планирани објекти од општег интереса,
захтевају даљу планску разраду (урбанистички пројекат, коме претходи израда
посебног програма).
- индекси заузетости и индекси изграђености произлазе из прописаних
нормативе за површине објеката и површине комплекса сваке намене
- поједине функције из ових делатности, смештене у објектима градитељског
наслеђа или амбијенталних целина, морају задовољити услове надлежних
институција;
- у оквиру зона становања, могу се градити (у приватном власништву) објекти:
образовања, дечје и социјалне заштите, здравства, културе, религије,
информисања, али само под условом да задовоље све нормативе и критеријуме за
одговарајућу делатност и услове непосредног окружења;
ДОМИНАНТНА НАМЕНА: јавни објекти и комплекси
МОГУЋЕ ПРАТЕЋЕ НАМЕНЕ: друге јавне површине и објекти и услужне
делатности.
У оквиру нове зоне комуналних делатности могу се наћи комерцијални садржаји (услуге и мешовито пословање ).
НАМЕНЕ ОБЈЕКАТА ЧИЈА ГРАДЊА ЈЕ ЗАБРАЊЕНА У ОВОЈ ЗОНИ: све
намене чија би делатност угрозила животну средину и основну намену. (Процена
ризика).
ГРАДСКИ СПОРТСКИ ЦЕНТАР
Постојећи садржаји су базен и фудбалско игралиште
Услови за даље уређење су:
- функционално повезати градски спортски центар и градски парк.
- интегрисати ток Црнице и центар отворити према реци
- нови садржаји за спорт и рекреацију морају бити усаглашени са
капацитетом локације.
ГРАДСКИ ПАРК – ЦЕНТАР
Налази се у централном делу насеља.
Услови за уређење градског парка:
- утврдити програм парка
- утврдити потребну документацију
- избор садног материјала засновати на високо декоративним аутохтоним
врстама и егзотама.
- пејзађно уређење ускладити са функционалном интеграцијом реке Црнице.
- повезати градски парк са градским спортским центром
3. ПОДЛОГЕ ЗА ИЗРАДУ ПЛАНА
План је рађен на катастарско топографској подлози овереној у аналогном и дигиталном облику Р=1:1000
4. ГРАНИЦЕ ПЛАНА
Подручје које захвата План детаљне регулације припада територији Општине Параћин, а обухвата катастарске парцеле КО
Параћин-град.
Граница Плана на северозападној страни почиње од преломне тачке Т-1 на кп.бр.5601/2, наставља правцем запад-исток преко
тачака Т-2, Т-3, Т-4, Т-5, Т-6, Т-7, Т-8, Т-9, Т-10, Т-11, Т-12, све на кп.бр.5601/2 (корито реке Црнице), па до преломне тачке Т13, која се налази на источној регулационој линији улице Немањине, на кп.бр.2281/39, наставља регулационом линијом улице
Немањине, правцем jug-север, до krajње северозападне међне тачке ул. Немањине, наставља северном међном линијом ул.
Немањине, наставља јужном регулационом линијом кп. бр. 5599/42 до крајње северне тачке кп. бр. 2285/2, наставља правцем
север-југ, даље наставља правцем север-југ источном међом кп. бр. 2198/4 и истим правцем источном међом кп. бр. 2198/35,
наставља северном међном линијом кп. бр. 2196/4 до крајње северозападне међне тачке, наставља источном међном линијом кп.
бр. 2196/3 до тачке Т-14 и Т-15, наставља источном и северном међном линијом кп. бр. 2196/3, даље наставља источном и
јужном међном линијом кп. бр. 2299/3, даље источном и јужном међном линијом кп. бр. 2203, до крајње североисточне међне
тачке ул. Живке Петровић, кп. бр. 5493, наставља северном регулационом линијом ул. Живке Петровић, наставља северном
међном линијом ул. Адакалске, кп. бр. 5492/1, наставља правцем север-југ западном регулационом линијом ул. Адакалске до
тачке Т-16, даље до тачака Т-17, Т-18 и Т-19 се поново враћа на почетну тачку Т-1.
Координате преломних тачака
Т-1
Т-2
Т-3
Т-4
Т-5
Т-6
Т-7
Т-8
Т-9
Т-10
Т-11
Т-12
Т-13
у
7 533 753, 75
7 533 781, 89
7 533 802, 70
7 533 819, 32
7 533 840, 11
7 533 882, 07
7 533 935, 90
7 533 044, 22
7 533 096, 55
7 533 167, 48
7 533 233, 20
7 533 277, 48
7 534 305, 49
х
4 857 447, 44
4 857 437, 47
4 857 432, 26
4 857 429, 32
4 857 426, 54
4 857 432, 34
4 857 445, 55
4 857 484, 70
4 857 504, 55
4 857 542, 54
4 857 582, 14
4 857 614, 54
4 857 631, 76
2
Т-14
Т-15
Т-16
Т-17
Т-18
Т-19
7 533 953, 22
7 533 947, 43
7 533 662, 81
7 533 657, 93
7 533 686, 78
7 533 713, 28
4 857 680, 09
4 857 693, 99
4 857 554, 84
4 857 533, 98
4 857 491, 05
4 857 470, 17
Површина подручја разраде износи oko 13,99 ха.
5.
КАРАКТЕРИСТИКЕ ТЕРЕНА
ПРИРОДНИ УСЛОВИ
Параћин лежи у пространој Параћинско-Јагодинској котлини. Већим делом своје територије развио се на терену нагнутом од
североистока ка југоистоку, чија је се надморска висина креће 122,5-130 м.
По геолошком саставу, највећи део Параћина налази се на наслагама мале збијености и смањене носивости, са плитким
подземним водама 2,00-3,00 м.
Неопходно је извршити испитивање стабилности терена и нивоа подземних вода, нарочито на простору планираном за изградњу
спортских објеката са носећом конструкцијом већих распона у близини реке Црнице.
Параћин се налази у зони умерено континенталне климе са специфичностима које се манифестују као елементи и
карактеристике субхумидне и маритимне климе.
Долина Велике Мораве је отворена ка северу па су карактеристична честа струјања хладних ваздушних маса из северног
квадранта које имају знатног утицај на климатске одлике овог подручја. Ваздушна струјања су углавном јужна, северна, и
југоисточна,а најјача и најпознатија је кошава- југоисточни ветар.
СТВОРЕНИ УСЛОВИ
Источном границом подручје разраде наслања се на улицу Немањину која у складу са Генералним Планом има ранг градске
магистрале.
Јужну границу разраде чини река Црница, што је изузетна повољност за планиране садржаје.
Подручје плана је део градског ткива великим делом неизграђено.
Изграђени део је под објектима за индивидуално становање, објектима ЈКП Параћин – градског зеленила и у већој мери
објектима за спорт и рекреацију са пратећим угоститељским објектима ( фудбалски терен, базени, ресторан фудбалског клуба
СФС Борац, ресторан базена Престиж ).
Део подручја разраде је са недефинисаним прилазима појединим парцелама. Велике парцеле на терену које су потенцијалне
локације за реализацију планираних намена по ГП, немају плански основ и дефинисане услове изградње и уређења.
РЕЖИМ КОРИШЋЕЊА ЗЕМЉИШТА
Јавно грађевинско земљиште
Јавно грађевинско земљиште у оквиру обухвата плана заузима површину од 3ха 47а 51м2, односно око 25% укупног
грађевинског земљишта.
Јавно грађевинско земљиште у подручју Плана детаљне регулације чини водопривредно земљиште које прати регулацију реке
Црнице и потока средином локације и делове површина регулације ободних улица Немањине, Живке Петровић, Адакалске и
пешачког пролаза поред базена и то:
- река Црница
- поток - jezero
- ул. Адакалска
- ул. Живке Петровић
- ул. Немањина
- пешачки пролаз поред базена
1 ха 92 a 90 м2
1 ха 03 а 06 м2
15 а 08 м2
11 а 10 м2
13 а 62 м
11 а 75 м2
УКУПНО: 3 хa 47 a 51 м2
Остало грађевинско земљиште
Остало грађевинско земљиште заузима површину од 10 ха 51 a 51 м2, односно око 75% укупног грађевинског земљишта.
ТАБЕЛА 1 - Преглед постојећег стања:
ПОСТОЈЕЋЕ СТАЊЕ
ОСТАЛО ГРАЂЕВИНСКО ЗЕМЉИШТЕ
ПОДРУЧЈЕ РЕКЕ ЦРНИЦЕ И ОБОДНИХ САОБРАЋАЈНИЦА ЈАВНО ГРАЂЕВИНСКО
ЗЕМЉИШТЕ
УКУПНО:
Карактер
ПОВРШИНА
10 ха51а51м2
%
75
3 ха 47а51м2
13 ха99а02м2
25
100
грађевинског земљишта
Земљиште у захвату плана је градско грађевинско земљише.
3
6.
ОЦЕНА ПОСТОЈЕЋЕГ СТАЊА
Део подручја разраде сасвим је неуређен, са недефинисаним прилазима појединим парцелама .
Део површине недовољно је искоришћен.
Узимајући у обзир постојећу изграђеност подручја и урбанистичке параметре дате планом вишег реда следи да је на овом
простору могућа значајнија изградња од планиране по важећем Плану детаљне регулације.
Вредност простора и његове специфичности омогућују формирање више просторних целина, са пажљиво одабраним
урбанистичким параметрима ( индекси заузетости и изграђености, намена површина и објеката, оптимална хоризонтална и
вертикална регулација простора ...).
Постојећи капацитети инфраструктуре реконструкцијом и новом изградњом могу да прате планирану изградњу.
Развојне могућности овог простора су у подизању нивоа изграђености, оплемењивању простора новим пратећим садржајима и
уређењу слободних површина, а тиме и подизању квалитета живота и рада у овом делу градског ткива.
7. ЦИЉ И ЗНАЧАЈ ИЗРАДЕ ПЛАНА
Анализом постојећег стања и проценом могућности подручја дошло се до рационалнијег и функционално и обликовно
садржајнијег просторног решења од датог постојећим Планом детаљне регулације (,,Службени лист Општине Параћин,, бр. .
Основни циљеви Плана су:
● Уређење грађевинског земљишта кроз мере и инструменте према Закону о
планирању и изградњи.
● Издвајање земљишта за јавне и остале намене.
Дефинисање површина за јавне намене са елементима за
обележавање на катастарској подлози, регулационих линија улица и осталих
јавних површина.
Дефинисање јавног интереса кроз формирање основне саобраћајне и техничке
инфраструктуре која обезбеђује интегрисање у систем функционисања града у
целини, уз услове уређења и заштите животне средине и коришћења земљишта.
● Утврђивање правила и услове изградње, уређења и коришћења земљишта у
оквиру планираних намена које су дефинисане овим Планом.
● Опремање комплекса потребном комуналном инфраструктуром
● Стварање могућности фазне градње.
Израдом Плана стварају се услови за уређење простора у складу са урбанистичким параметрима, рационалу искоришћеност
простора и дефинисану изградњу.
II ПРАВИЛА УРЕЂЕЊА ПРОСТОРА
1.
ГРАЂЕВИНСКИ РЕОН
Простор обухваћен Планом детаљне регулације налази се у оквиру грађевинског реона насеља Параћин.
1.1. ПЛАНИРАНЕ ПОВРШИНЕ ЗА ЈАВНЕ НАМЕНЕ
На подручју Плана, планирано земљиште за јавне намене обухвата земљиште у појасу регулације реке Црнице и потока,
саобраћајница и саобраћајних површина, земљиште у функцији заштитног зеленила, градског парка и спортских објеката.
Планиране површине за јавне намене чине:
- градске саобраћајнице - ободне
0 ха 39 а 80 м2
- новопланиране саобраћајнице унутар комплекса,
паркинзи, пешачке стазе
1 ха 36 а 82 м2
- речно корито реке Црнице
1 ха 41 а 31 м2
- градски парк
2 ха 50а 92 м2
- спортско рекреативни центар
1 ха 72 а 83 м2
- ТС
0 ха 1 а 40 м2
УКУПНО:
7 ха 43 а 08 м2
Граница планираних површина за јавне намене приказане су на графичком прилогу бр. 7 "ПЛАН ПАРЦЕЛАЦИЈЕ ПОВРШИНЕ
ЈАВНИХ НАМЕНА" Р 1:1000.
Планиране површине за јавне намене обухватају катастарске парцеле и делове катастарских парцела чији попис је дат у прилогу
текста.
У случају неслагања важи графички прилог бр. 7 - ПЛАН ПАРЦЕЛАЦИЈЕ ПОВРШИНЕ ЈАВНИХ НАМЕНА.
1.2. ПЛАНИРАНО ОСТАЛО ГРАЂЕВИНСКО ЗЕМЉИШТЕ
- становање средње густине
3 ха 24 а 72 м2
4
- ексклузивно становање
- комерцијално услужни садржаји
1 ха 90 а 73 м2
1 ха 40 а 49 м2
УКУПНО: 6 ха 55 а 94 м2
ТАБЕЛА 2 - Преглед планираног стања:
ПЛАНИРАНО СТАЊЕ
ПЛАНИРАНЕ ПОВРШИНЕ ЗА ЈАВНЕ НАМЕНЕ
ОСТАЛО ГРАЂЕВИНСКО ЗЕМЉИШТЕ
ПОВРШИНА
7 ха43 а 08м2
6 ха 55 а94м2
УКУПНО:
2.
13 ха 99а 02м2
%
53
47
100
ПОДЕЛА НА ПРОСТОРНЕ ЦЕЛИНЕ
Целина 1 ВОДНО ЗЕМЉИШТЕ
Река Црница је у подручју разраде регулисана, са уређеним обалама.
Планским решењем задржано је шеталиште дуж реке, и планирано квалитетније непосредно повезивање и сажимање
окружења са реком.
Целина 2 ЗОНА ГРАДСКОГ ПАРКА И СПОРТСКО РЕКРЕАТИВНОГ ЦЕНТРА
ГРАДСКИ ПАРК
Део подручја разраде у најужем градском језгру планиран је за градски парк.
Обухвата .
- појас дуж реке Црнице који повезује планиране намене и интегрише их са
обалом реке целом дужином обухвата.
- површину у појасу регулације потока – јазза
Сходно рангу главне парковске површине у граду Планом су формирани услови
високих критеријума са квалитетним повезивањем са садржајима у окружењу.
СПОРТСКО-РЕКРЕАТИВНИ ЦЕНТАР
Чини га постојећи комплекс фудбалског игралишта са пратећим садржајима.
Планом се предвиђа могућност допуне ове целине садржајима везаним за спорт и
рекреацију и њихово повезивање са садржајима у окружењу.
ПРАТЕЋИ САДРЖАЈИ, УСЛУГЕ
Део ове целине намењен је спортско, комерцијално – услужним садржајима
примереним положају и окружењу.
Целина 3 ИНДИВИДУАЛНО СТАНОВАЊЕ У ГРАДСКОМ ЦЕНТРУ
СТАНОВАЊЕ СРЕДЊЕ ГГУСТИНЕ
Постојећа зона индивидуалног становања у којој се планира погушћавање кроз
доградњу и надградњу постојећих објеката и изградњу нових на неизграђеним
парцелама у складу са условима овог Плана.
ПРАТЕЋИ САДРЖАЈИ, УСЛУГЕ
Део ове целине намењен је спортско, комерцијално – услужним садржајима
примереним положају и окружењу.
Целина 4 ЕКСКЛУЗИВНО СТАНОВАЊЕ
СТАНОВАЊЕ СРЕДЊЕ ГУСТИНЕ
Ова целина намењена је становању високих критеријума у парку са пратећим
комерцијално услужним садржајима и пословним објектима.
СПОРТСКИ И КОМЕРЦИЈАЛНО УСЛУЖНИ ОБЈЕКТИ
Планирано је проширење постојећег комплекса базена и допуна новим садржајима у
складу са потребама, навикама и могућностима.
ТАБЕЛА 3 - Преглед површина по целинама
ЦЕЛИНА
НАМЕНА
ВОДНО ЗЕМЉИШТЕ
1
КЕЈСКА СТАЗА
ЗОНА ГРАДСКОГ ПАРКА И
2
СПОРТСКИХ ОБЈЕКАТА
ИНДИВИДУАЛНО СТАНОВАЊЕ У
3
ГРАДСКОМ ЦЕНТРУ
ПОВР[ИНА м2
14.131
%
10
43.514
31
34.422
25
5
4
ЕКСКЛУЗИВНО СТАНОВАЊЕ СА
СПОРТСКИМ И КОМ. УСЛУЖНИМ
САДРЖАЈИМА
САОБРАЋАЈНИЦЕ
УКУПНО:
30.173
22
17.662
12
13ха 99а02 м2
100
3. ЕТАПЕ ИЗГРАДЊЕ
Даје се могућност етапне градње уз основни услов да свака од етапа предстевља заокружену функционално-технолошку,
урбанистичко-архитектонску и амбијентално уређену просторну целину са изграђеном потребном техничком
инфраструктуром и саобраћајним површинама за нормалне услове коришћења.
4. УРБАНИСТИЧКИ УСЛОВИ ЗА УРЕЂЕЊЕ ЈАВНИХ ПОВРШИНА
4.1 ВОДНО ЗЕМЉИШТЕ - РЕКА ЦРНИЦА
Речно корито Црнице регулисано је у потесу подручја плана, и дуж обале изграђена је кејска стаза.
Планом се она усаглашава и чвршће везује за садржаје контакта.
Свака промена могућа је једино уз услове и сагласности ЈВП "Србијаводе".
4.2 ГРАДСКИ ПАРК
Планом је дефинисана површина градског парка који је лоциран у појасу реке Црнице, у централном делу подручја разраде и
централном подручју града Параћина.
При пројектовању и уређењу градски парк повезати и сјединити са обалом реке Црнице, спортским центром и садржајима
контакта.
Водене површине у оквиру градског парка
Односе се пре свега на подручје у појасу регулације постојећег потока – јазза.
У овом делу користећи поток у мери која је могућа, планирати водена огледала као декоративни елеменат уређења или повезана
мања или целовито језеро намењено спортовима на води – једрењу, веслању...
Уз језера планирати стазе за шетњу повезане мостовима са одмириштима у зеленилу.
Формирање језера извршити након истраживања могућности снабдевања водом.
Избор садног материјала засновати на високодекоративним аутохтоним врстама, а пејзажно уређење ускладити са планираним
воденим површинама и функционалном интеграцијом реке Црнице.
4.3 СПОРТСКО РЕКРЕАТИВНИ ЦЕНТАР
Уз постојећи фудбалско игралиште у овом делу планирана је изградња нових садржаја у функцији спорта и
рекреације у складу са капацитетom расположивe локацијe.
Даљим уређењем овe површинe водити рачуна да онa функционално буду повезане са градским парком да интегришу ток
Црнице и отвори се према реци.
4.4 САОБРАЋАЈНИЦЕ
Концепт саобраћајног решења за предметно подручје заснива се на повезивању улице Војводе Мишић, преко моста на реци
Црници, са подручјем разраде и постојећим саобраћајницама по ободу, што значајно побољшава саобраћајне токове у овом делу
града.
Задржан је ранг Немањине улице по Генералном плану, као градске магистрале. Њена регулациона ширина у функцији
коловоза и тротоара остаје непромењена, уз додатак површине за формирање јавног паркинга
Унутар блока формиране су нове саобраћајнице.
Саобраћајница I-I везује улицу Војводе Мишић преко моста на Црници са улицом Адакалском и улицом Живке Петровић.
Регулациона ширина ове саобраћајнице је променљива. Планирана је са коловозом ширине 6,00 односно 5,00м и тротоарима
променљиве ширине. У јужном делу ове саобраћајнице тротоар према комплексу базена прераста у мањи пешачки плато који
третирати као уређену површину интегрисану у садржај градског прка са наглашеном линијом тротоара.
Управно на њу, а везана за улицу Адакалску формирана је саобраћајница II-II регулационе ширине 9,00 м, са коловозом ширине
6,00м и обостраним тротоарима ширине 1,50 м.
Улице Живке Петровић и Стамбена Планом су повезане. Веза је планирана у продужетку улице Живке Петровић, регулационе
ширине 8,50 м са коловозом ширине 5,5 м и обостраним тротоарима ширине 1,50 м.
Управно на овај продужетак, а уз постојећи комплекс ,,Расадника,, формирана је слепа саобраћајница III - III регулационе
ширине 8,5 м са коловозом ширине 5,5 м и обостраним тротоарима ширине 1,50м.
Постојећа регулациона ширина улице Живке Петровић је непромењена.
Код улице Адакалске извршена је корекција регулације, па је она планирана са коловозом ширине 5,00м и тротоарима
променљиве ширине.
У продужетку ове улице формиран је пешачко колски прилаз непосредно уз кејску стазу ширине 3,00 м.
4.5 МОСТ
Мост за колски саобраћај
6
Мост за колски саобраћај планиран је уз постојећи пешачки мост. Повезује две обале реке - улицу Војводе Мишић са
саобраћајницом I - I.
Мост је предвиђен са коловозном траком ширине 6,00 м и тротоаром са западне стране ширине 1,50 м.
4.6 ВОДОСНАБДЕВАЊЕ
Општи услови
Инфраструктурна мрежа – примарна и секундарна - поставља се у појасу регулације
Трасе водовода и канализације
- не смеју угрозити постојеће или планиране објекте или планиране намене земљишта
- морају да омогуће рационално коришћење подземног простора и грађевинских површина
- да поштују прописе које се односе на друге инфраструктурне објекте
- да се при трасирању води рачуна о геолошким особинама тла и подземним водама.
Хоризонтално растојање између водоводних и канализационих цеви не сме бити мање од 2,50м.
Растојање водоводних цеви од осталих инсталација (гасовод, електро и телефонски каблови ) је 0,50 м мин.
Тежити да водоводне цеви буду изнад канализационих, а испод електричних каблова при укрштању.
Минимална дубина укопавања цеви водовода и канализације је 1,00 м од врха цеви до коте терена, са падовима према
техничким прописима у зависности од пречника цеви.
Минимално растојање ивице цеви од темеља објеката је 1,50 м. Минимално дозвољено растојање при паралелном вођењу је од
гасовода 1,00м, од електричних и ТТ каблова 0,50м.
На канализационој мрежи код сваког рачвања, промене правца у хоризонталном и вертикалном смислу, промене пречника цеви,
као и на правим деоницама, на растојању од око 50 м постављају се ревизиони силази.
Појас заштите око главних цевовода износи 2,50 м мин од спољне ивице цеви. У појасу зашите није дозвољена изградња
објеката, ни вршење радњи које могу загадити воду или угрозити стабилност цевовода.
Постављање цевовода испод зелених површина вршити на растојању 2,00 м од постојећег засада уз одобрење надлежних јавних
предузећа.
Не дозвољава се мешање отпадних фекалних и атмосферских вода.
Противпожарну заштиту омогућити противпожарним хидрантима минималног пречника 100 мм у прстенастом или гранастом
систему. Хидранте пречника 80 мм или 100 мм поставити на удаљености од 80 м мах. Удаљеност хидраната од објеката је мин
5,00м а мах 80 м.
Снабдевање водом
Водоводна мрежа изграђена је дуж ободних саобраћајница од азбест цементних цеви. Лоцирана је у коловозу на дубини 1,3-1,8
м осим у улици Немањиној где је лоцирана у тротоару.
Притисак у постојећој водоводној мрежи је променљив 1,5 до 2,5 бара.
Све радове на водоводној мрежи извести у складу са санитарно – техничким прописима, а према Условима Јавног предузећа за
водовод и канализацију Параћина број 1971-1/07 од 06.02.2008. год. и бр. 30/2010 од 13.01.2010.год.
Снабдевање водом је дозвољено искључиво за санитарне потребе.
Минимална дубина укопавања разводних водоводних линија је 1,20 м.
Водоводне линије и цевоводе затварати у прстен, што обезбеђује сигурнији и бољи начин водоснабдевања.
Техничке услове и начин прикључења појединих објеката одређује надлежна комунална организација.
Противпожарни хидранти
Дуж главних цевовода су планирани противпожарни хидранти Æ 80 м, на међусобном размаку од око 150 м. Препоручује се
уградња надземних противпожарних хидраната.
Фекална канализација
Фекална канализација изграђена је у ободним улицама од азбестноцементних цеви. У улици Немањиној на овом делу не
постоји фекална канализација.
Општинском одлуком дозвољено је испуштати у градску фекалну канализацију искључиво отпадне воде које по квалитету
задовољавају Правилник о материјама које се не смеју упуштати у канализацију ( ,,Сл. Лист СФРЈ,, бр.3/86 и ,,Сл. Гласник СРС,,
бр. 31/82.)
Трасе нове фекалне канализације водити дуж новопланираних саобраћајница.
Димензије нове фекалне канализације одредити на основу хидрауличког прорачуна, а усвојити као минимални пречник Æ 200
мм. Минимална дубина укопавања треба да је таква да прихвати отпадне воде из свих објеката који су предвиђени да се
прикључе на ову канализацију. За исправно функционисање фекалне канализације предвидети довољан број ревизионих окана
од бетона ф1000мм са прописном кинетом у дну и ливено - гвозденим поклопцима да могу да издрже саобраћајно оптерећење.
Технички услови и начин прикључења на фекалну канализацију одређује надлежна комунална организација, а у свему према
Условима Јавног предузећа за водовод и канализацију Параћина број 1971-1/07 од 06.02.2008. год. и бр. 30/2010 од
30.01.2010.год.
Атмосферска канализација
7
Прикупљање атмосферских вода са коловоза обезбедити одговарајућим сливницима са ливено-гвозденим решеткама, а главним
одводницима одвести воду у постојећу атмосферску канализацију. Контролне шахте се раде од бетона Æ 1000мм са ливено гвозденим шахтама зависно од саобраћајног оптерећења.
4.7 ЕЛЕКТРОЕНЕРГЕТИКА
Општа правила урбанистичке регулације за електроенергетске објекте
Каблови и ваздушни електроенергетски водови се трасирају тако:
- да не угрожавају постојеће или планиране објекте, као и планиране намене
коришћења земљишта,
- да се подземни простор и грађевинска површина рационално користе,
- да се поштују прописи који се односе на друге инфраструктуре,
- да се води рачуна о геолошким особинама тла, подземним и питким водама
Електроенергетску мрежу трасирати уколико је то могуће у зеленом појасу у оквиру регулативне саобраћајнице, или у
тротоарима.
Полагање каблова у коловозу се може дозволити само изузетно, уз документовано образложење и са посебним мерама
заштите, на дубини већој од 1,2m.
Уколико није могуће трасирати каблове у оквиру регулативе саобраћајнице, каблове водити границом катастарских парцела
уз сагласност корисника парцела.
Електроенергетска мрежа изводи се нисконапонским или високонапонским кабловима намењеним за слободно полагање у
ров на минималној дубини од 0,8m у свему према техничким прописима за полагање каблова у ров.
Електроенергетски каблови се полажу, по правилу, у појасу ширине 1m на растојању од 0,5m од регулационе односно
грађевинске линије. Ако се регулациона и грађевинска линија међусобно не подударају каблови се могу полагати и у појасу
између регулационе и грађевинске линије.
Код полагања каблова треба остварити следећи редослед посматран од гађевинске линије према оси улице:
кабловски водови 1кV за општу потрошњу,
кабловски водови 10 кV (или вишег кабловског нивоа)
кабловски вод за јавно осветљење изведено на металним стубовима.
Испод асфалтних површина, путева, пруга, речних корита и на другим местима где може доћи до механичких оштећења
каблова користе се заштитне ПВЦ цеви и кабловска канализација од бетона и специјална пластична црвена црева пречнка
Ø 50, Ø 70, Ø 110 итд.
Размак од горње површине ПВЦ цеви до коте коловоза треба да буде најмање 0,8m.
Минимално растојање каблова од темеља обекта је 0,5m, а од осе дрвореда 2m
Минимално растојање каблова од осталих елеменета инфраструктуре су:
кабл 10 кV- 10 кV, 30 cm код паралелног вођења, а 10 cm, код укрштања,
кабл 10 кV- 1 кV, 70 cm код паралелног вођења, а 30 cm код укрштања,
Енергетски кабл - ТТ кабл, 0,5m код паралелног вођења, 0,3m код укрштања, угао укрштања треба да буде што ближи
900, а најмање 450, уз посебну дозволу Предузећа за телекомуникације 300. Енергетски кабл се поставља испод ТТ
кабла,
Енергетски кабл - гасовод, паралелно вођење није дозвољено, а 0,8m код укрштања.
Трасу каблова обележити реперима.
Дуж трасе кабла на нерегулисаном терену на трасу поставити ознаке у нивоу терена које обележавају: кабл у рову, кривину,
односно промену правца трасе, кабловску спојницу, кабловску канализацију, укрштање каблова са водоводним и
канализационим цевима, ТТ кабловима, топловодом, гасоводом и сл. Ознаке радити од металних плочица са подацима о
типу, пресеку и напонском нивоу кабла, постављањем на прописаним растојањима.
Дуж трасе на неутралном терену трасу кабла обележити бетонским стубићима утиснутом муњом и напонским нивоом
кабла, на растојању од 23-30m.
Кабловске ознаке постављати у оси трасе изнад кабла, изнад спојнице, изнад тачке укрштања и изнад крајева кабловске
канализације.
Геодетско снимање трасе кабла врши се пре затрпавања рова у року од 24h по завршетку полагања кабла.
Трансформаторске станице 10/0,4 кV у мешовитим блоковима могу се градити у зеленим површинама или на слободно
простору у оквиру блока.
Надземни објекат за смештај ТС 10/0,4 кV може бити монтажни или зидани.
ТС 10/0,4 кV мора да има положај такав да не угрожава прегледност, безбедност и сигурност кретања свих учесника у
саобраћају.
Код пројектовања и изградње ТС 10/0,4 кV и електроенергетских објеката напонског нивоа 1 кV и 10 кV обавезно је
поштовање и примена свих важећих техничких прописа и нормативаиз ове области
Правила уређења
За напајање нових потрошача у зависности од броја и снаге прикључака, потребно је изградити 10 kV кабловски вод од ТС
110/10 kV "Параћин 3" до ТС 10/0,4 kV 630 kVA "Сткленик". Од ТС 10/0,4 kV "Стакленик" до ТС 10/0,4 kV, 2x630 kVA
"Адакалска" и од ТС 10/0,4 kV "Адакалска" до ТС 10/0,4 kV "Црница" као и резерна веза од ТС 10/0,4 kV "Стакленик" до ТС
10/0,4 kV "Чика Љубина".
Локације за ТС "Стакленик" и ТС "Адакалска" су дате у графичком прилогу.
8
Надземна НН мрежа изводи се у улицама на бетонским стубовима висине 9m са самоносивим каблоивским снопом X00/0-А
4x70+2x16mm2, 1 kV и са прикључцима за индивидуалне објекте, самоносивим кабловским снопом X00-А 4x16mm2, 1kV,
уколико се прикључци изводе подземно онда се употребљава кабл PP00-А 4x25mm2, 1 kV. Објекти колективне градње напајаће
се подземно директним изводима из ТС 10/0,4 kV, чијем конзуму припадају, кабловима типа PP00-А 4x150мм2, 1 kV.
Део у коме је стадион и комерционално услужни објекат су сада обезбеђени напајањем. Уколико би дошло до значајног
повећања потребе за ангажованом снагом тог спортско рекреативног и комерцијално услужног комплекса могуће је изградити
ТС 10/0,4 kV, 630 kVA "Стадион" на локацији паркинга у непосредној близини 10 kV кабловског напојног вода од ТС 110/10 kV
"Параћин 3" до ТС 10/0,4 kV, 630 kVA "Стакленик". Димензије плаца за ТС су 5x7m. Прикључак би се остварио расецањем
кабла и формирањем петље преко постројења ове ТС. Нисконапонски прикључци за овај комплекс би били искључиво
подземни.
Обезбедити осветљење целог шеталишта ка кеју и одговарајуће осветљење спортско рекреативног и коимерцијално услужног
комплекса савременим светиљкама са штедним сијалицама у духу енергетске ефикасности.
При пројектовању и изградњи у свему испоштовати Техничке услове ЕПС-ЈП ,,Електрсрбија,, Краљево, Електродистрибуција
Параћин број 7/1 од 02.02.2010. године.
4.8 ТЕЛЕКОМУНИКАЦИЈЕ
Општа правила урбанистичке регулације за изградњу фиксне
телекомуникационе мреже
Грађевински објекти за смештај телекомуникационе опреме у мешовитим блоковима могу се градити у оквиру објеката, у
зеленим површинама или на слободном простору у оквиру блока.
Грађевински објекти за смештај телекомуникационе опреме у блоковима индивидуалног становања могу се градити у оквиру
објеката, на грађевинској парцели или на јавној површини.
У оквиру блока објекти могу да се граде као приземни обекти или на стубу. Приземни објекат може бити монтажни или зидани.
Грађевински објекти за смештај телекомуникационе опреме у оквиру објекта могу се градити на основу Пријаве радова, а
објекти на грађевинској парцели и на јавној површини могу се градити на основу Одобрења за изградњу.
Грађевински објекти за смештај телекомуникационе опреме у зонама зелених јавних површина граде се као подземни или
изузетно као приземни објекти на основу Одобрења за изградњу.
Приземни грађевински објекти за смештај телекомуникационе опреме може бити ограђен ако је монтажни, а зидани објекти не
морају бити ограђени.
До грађевинског објекта за смештај телекомуникационе опреме потребно је обезбедити приступни пут минималне ширине 3м од
најближе јавне саобраћајнице.
Грађевински објекат за смештај телекомуникационе опреме мора да има положај такав да не угрожабва прегледност, безбедност
и сигурност кретања свих учесника у саобраћају.
Телекомуникациона канализација гради се где је већа концентрација телекомуникационих водова.
Телекомуникациони водови могу да се постављају и кроз заштитне цеви и канализацију других инфраструктурних система, ако
то одговарајући прописи дозвољавају, уз сагласност власника.
Подземни телекомуникациони каблови полажу се у ров 0,4м на дубини 0,8м до 1м према важећим техничким прописима
заполагање ТТ каблова са осталим инфраструктурним објектима потребно је остварити следеће минималне размаке:
са водоводном цеви код укрштања 0,5м, а код паралелног вођења 0,6м,
са канализационом цевикод укрштања 0,5м, а код паралелног вођења 0,5м
са електроенергетским каблом од 10 кV код укрштања 0,5м, а код паралелног вођења 1м
од регулационе линије 0,5м,
од упоришта електроенергетских водова до 10 кV 0,8м.
Код приближавања подземног телекомуникационог вода темељу електроенергетског стуба, хоризонтална сигурносна удаљеност
износи 0,8м, а не мање од 0,3м уколико је телекомуникациони вод механички заштићен.
Надземни телекомуникациони водови постављају се на стубове.
Стубови се постављају на јавним површинама или на грађевинским парцелама уз сагласност власника- корисника.
Постојећи ТТ капацитет задовољава тренутне потребе, како домаћинства тако и привредних субјеката са пружањем говорних
услуга са асортимана ТТ услуга. За потребе будућих капацитета треба планирати полагање новог предплатичног кабла, као и
полагање дистрибутивних каблова до планираних извода у мрежи, а у свему према условиме Телекома Србије број 2301 од
14.01.2008. године.
Оптички кабл
Оптички кабл положен је у кабловску канализацију у улици Немањиној.
На основу сагласности и услова Телеком-а Србије ИЈ Крагујевацброј 02-221 од 14.01.2008. године:
минимално растојање од оптичког кабла је 0,5 м. Уколико радови буду извођени у његовој близини изводити их
искључиво ручно. У овом случају није дозвољен машински ископрова у близини поменутог кабла.
Уколико се врши бетонирање површина изнад кабла , неопходно је исти заштити полагањем једне цеви о 110 мм преко
њега, а поред постојеће инсталације положити нову цев о 110 мм на дубиниод око 1м, а њихове крајевезатворити
заптивним чеповима са упозоравајућом траком изнад, на дубини од 0,4 м. Све прекрити песком, а затим положити
преко тога постељицу од бетона. Уколико се врши скидање горњег слоја земље поред пута за више од 40 цм изнад
положеног кабла , потребно је исти заштити, тако што ће се ископати нови ров у који ће се положити постојећи кабл
без прекида саобраћаја. Дубина новопројектованог рова је 1,2 м.
За све време извођења радова обавезно је присуство стручног лица ИЈ Крагујевац.
9
4.9 ГАСИФИКАЦИЈА
У овом подручју питање снабдевања топлотном енергијом није систематски решено, тако да индивидуални и
колективни стамбени и пословни објекти користе електричну енергију и огревно дрво.
Планирање у овој области се заснива на:
елиминисању коришћења природних ресурса као енергената, као што су електрична енергија и огревно дрво, као и
скупих и неекономичних енергената, као што је лож уље,
изналажењу могућности за прикључивање објеката на системе високог енергетског стандарда, као што су
топлификациони и гасификациони системи.
Развој енергетских система и стварање услова за економично и безбедно коришћење одговарајућих врста енергената
подразумева и изградњу и проширење система гасификације у граду. У последње време се овакав систем интензивно шири на
сва градска подручја и у овом тренутку је свакако извеснији него систем топлификације.
За потребе грејања, исхране и загревања санитарне воде, за подручје дефинисано овим планом, планирана је
одговарајућа дистрибутивна гасоводна мрежа. Тиме је створена могућност прикључења свих објеката са подручја плана
Прикључење стамбених објеката, као и објеката комерцијално услужних делатности, треба остварити на најпогоднијим
местима на дистрибутивној гасоводној мрежи, изградњом одговарајућих прикључних водова.
За све изграђене енергетске објекте потребна је одговарајућа пројектна документација, поткрепљена сагласностима и
техничким условима издатим од стране надлежних јавних предузећа, а све према важећим законима, одговарајућим прописима и
правилницима, као и техничким условима НИС Енергогас-а.
4.10 ЗЕЛЕНЕ ПОВРШИНЕ
Обзиром да су зелене површине у подручју Плана заправо највећим делом површине Градског парка њихово уређење и
повезивање међусобно и са окружењем третирати кроз уређење градског парка, при чему имати у виду њихов значај за град.
Саобраћајнице које имају тротоаре ширине најмање 2,00 м планирају се са дрворедима.
Избор врсте садног материјала прилагодити намени простора, условима локације и функцији зеленила.
5.
УРБАНИСТИЧКИ УСЛОВИ ЗА УРЕЂЕЊЕ ОСТАЛОГ
ГРАЂЕВИНСКОГ ЗЕМЉИШТА
5.1 СТАНОВАЊЕ Целина 3
Индивидуално становање у градском центру које подразумева:
-Породично становање са могућом доградњом и надградњом постојећих објеката и
изградњом нових у складу са условима Плана.
- Вишепородично становање
Поред стамбених објеката на парцелама се могу градити и помоћни објекти, гараже и сл. у складу са условима Плана. Такође је
могуће уз основну намену формирати и неку другу која не угрожава становање (нпр. трговине, угоститељство, мање
канцеларије..)
5.2 ЕКСКЛУЗИВНО СТАНОВАЊЕ Целина 4
Простор намењен становању високих критеријума је неизграђен и налази се уз планирани парк, што га чини ексклузивнијим и
атрактивнијим. Планиране парцеле у овом делу су веће и пружају могућност организовања парковског уређења око објеката са
великим зеленим површинама.
У овом делу планирају се објекти изузетне амбијенталне вредности.
Уз основну намену могуће је формирати и неку другу која не угрожава сановање (нпр. трговине, угоститељство, мање
канцеларије..)
Забрањена је намена привређивања, мешовитог пословања и мале привреде, као и сви други видови производње. Забрањена је
такође изграда помоћних објеката ван габарита основних објеката. Сви објекти у служби главног објекта – гараже, оставе и сл. –
могу се градити искључиво унутар објекта.
5.3.СПОРТСКО РЕКРЕАТИВНИ И КОМЕРЦИЈАЛНО УСЛУЖНИ САДРЖАЈИ
Планирани су као основна или пратећа намена основних функција у свим целинама.
То су углавном објекти услужних, угоститељских, пословних, трговинских делатности, односно објекти спорта и рекреације.
Већ постојећи комплекси овог типа задржавају се уз могућност проширења и доградње у смислу заокруживања већ започетих
целина у складу са условима Плана.
III ПРАВИЛА ГРАЂЕЊА
1.
ПРАВИЛА ГРАЂЕЊА НА ЗЕМЉИШТУ ПЛАНИРАНОМ ЗА ЈАВНЕ НАМЕНЕ
1.1 ВОДНО ЗЕМЉИШТЕ - РЕКА ЦРНИЦА
Приобаље реке Црнице регулисано је. Изграђена је кејска стаза целом дужином
речног корита у подручју Плана. Могуће је даље опремање урбаним мобилијаром и
објектима инфраструктуре.
1.2 ГРАДСКИ ПАРК
10
Савремени парк изражава друштвене потребе и естетска схватања времена у коме се
ствара. Планирани простор за уређење јединственог савременог парка обухвата
површину централног подручја Плана и појас дуж обале реке Црнице.
Композиција савременог парка има сврху да целокупан простор тако организује и распореди да сваки посетилац може да
нађе у њему оно што одговара његовим потребама и његовом расположењу.
Композицијом савременог парка треба да буду задовољени следећи захтеви:
1. Извршити распоред главних привлачних центара парка према природним условима
и одредити површину која ће бити намењена одмору и освежењу у тишини.
Привлачни центри у облику шеталишта, тераса, засенчених или осунчаних простора
око парковских објеката који привлаче концентрацију посетилаца, треба да добију
природно истакнуте, изгледне положаје, са пријатним ваздушним струјањима и са
лепим видицима.
2. Мрежом стаза обезбедити удобно повезивање привлачних центара парка, лаку
прегледност и оријентацију већ од улаза у парк. Стазе треба да воде
посетиоце кроз разноврсне привлачне делове , да му омогуће непрекидне,
кружне маршруте кроз парк.
3. Распоредом и груписањем растиња првенствено тежити стварању пријатног
микроклимата парка, ваздушних струјања, засенчених и осунчаних места за шетњу
и одмор, отварање лепих видика. Водити рачуна о међусобном складу растиња по
облику и врсти, о њиховом усклађивању са околином, конфигурацијом терена и
климом.
4. Користити воду и водене површине у различитим облицима и са различитим
функцијама и тиме обогатити садржину и просторну композицију парка.
5. Користити архитектонске објекте и скулптуру као елементе опште композиције
парка, подређујући их композиционо природним просторима парка.
6. Истаћи природне особености парка – маркантне тачке, водени ток реке и потока,
лепе видике на околину. Тежити да се композицијом парка створи утисак
природног предела.
7. Подлогу за развијање композиционе идеје заснивати на максималном искоришћавању природних услова решавањем
главних функционалних проблема,
стварањем разноврсног и привлачног простора за одмор и разоноду , логичног и
удобног размештаја привлачних центара парка, без спутавања унапред заузетим
ставом о формалној концепцији.
Планиране водене површине
У појасу регулације постојећег потока – јаза планирано је формирање водених огледала, односно језера као центра спорта и
разоноде.
Осим формирања водене површине као естетског елемента парка или града она у зависности од могућности снабдевања водом
може да сe као језеро користи за спортове на води – веслање, једрење....
Облик и величина водене површине – јединствене или скупа неколико везаних језера треба да проистекне из резултата
истраживања могуће количине воде.
Напајање водом решити текућом водом потока и бунарима .
При пројектовању и изградњи користити водопривредне услове издате од ЈВП ,,Србијаводе,, из Београда ВПЦ ,,Морава,,
Решењем бр. 91/3-8/10 од 03.02.2010. године.
На идејно архитектонско урбанистичко решење целовитог комплекса градског парка прибавити сагласност Комисије за планове
пре издавања локацијске дозволе.
1.3.СПОРТСКО РЕКРЕАТИВНИ ЦЕНТАР
Уз постојећи фудбалско игралиште у овом делу планирана је изградња нових садржаја у функцији спорта и рекреације у складу
са капацитетом расположиве локације.
Даљим уређењем ових површина водити рачуна да оне функционално буду повезане са градским парком да интегришу ток
Црнице и отворе се према реци.
1.4. САОБРАЋАЈНЕ ПОВРШИНЕ ИНФРАСТРУКТУРНИ ОБЈЕКТИ
Општа правила
Саобраћајне површине су дефинисане у потпуности и графички и нумерички. Саобраћајне површине одређене на овај начин
морају бити плански основ за израду пројеката парцелације и препарцелације осталог грађевинског земљишта.
Примарна и секундарна мрежа инфраструктуре (водовод, канализација,електро мрежа,
итд ) се постављају у појасу регулације јавних саобраћајница или у приступном путу ако је сукорисничка или приватна својина.
Подземни водови комуналне инфраструктуре, мреже телекомуникационих и радиодифузних система постављају се испод јавних
површина и испод осталих парцела уз предходно регулисање међусобних односа са власником ( корисником ) парцела.
Водови подземне инфраструктуре се морају трасирати тако да:
- не угрожавају постојеће или планиране објекте, као и планиране намене коришћења
земљишта,
11
- да се подземни простор и грађевинска површина рационално користе,
- да се поштују прописи који се односе на друге инфраструктуре,
- да се води рачуна о геолошким особинама тла, подземним водама....
1.4.1 ПРАВИЛА ГРАЂЕЊА САОБРАЋАЈНИХ ПОВРШИНА
У оквиру појаса регулације осим објеката који су саставни део саобраћајнице (саобраћајна сигнализација, инфраструктурни
објекти.......), могу се налазити и следећи садржаји: рекламни панои, зелене површине, дрвореди, објекти за заштиту од буке,
клупе за седење, нише за контејнере, контејнери и сл.
Положај наведених садржаја дефинише се у складу са прописима о заштити саобраћајног профила саобраћајнице.
У постојећим ободним саобраћајницама регулација улица је усвојена из постојећег стања уз минималне корекције или
проширења на појединим деоницама где је то захтевала безбедност пешака.
Нивелациона решења постојећих саобраћајних површина се задржавају.
Нивелација новопланираних саобраћајница унутар блока уклопљена је у ниво терена и нивелете постојећих саобраћајница на
везама.
Коловозне конструкције за постојеће ободне саобраћајнице – улицу Немањину, и улицу Живке Петровић остају непромењене.
Коловозну конструкцију новопланираних саобраћајница унутар блока димензионисати да
поднесу осовинска оптерећења од 3,5 тона по осовини.
Претпостављено саобраћајно оптерећење по рангу је:
- за постојеће ободне саобраћајнице ........................постојеће
- за новопланиране .....................................................средње тешко
За прилазне саобраћајнице и површине за стационарни саобраћај минимални слојеве су:
- доњи носећи слој од шљунковито песковитог материјала...............25 цм.
- механичку стабилизацију од дробљеног каменог материјала 0-32..10цм.
- асфалт бетон 0-16 ...............................................................................5 цм.
Прилазне саобраћајнице могу се радити са коловозном конструкцијом која има
завршни слој од префабрикованих фабричких коцки, бетонских плоча, камених коцки или плоча, постављених на слоју песка
или цементног малтера.
Оивичење саобраћајница се може радити од бетонских сивих или белих
ивичњака, 18/24; 20/24 и 18/24.
Оивичење коловоза саобраћајница на местима приступа у индивидуална
дворишта, ради се ивичњаком 18/24 постављених положено или ивичњаком 20/24.
Промену типа оивичења коловоза обавезно радити применом прелазног
ивичњака минималне дужине 0,40м.
Одводњавање саобраћајница врши се системом атмосферске канализације.
1.4.2 ПРАВИЛА ГРАЂЕЊА ЗА МОСТ
При пројектовању и изградњи моста поштовати све законе прописе и нормативе за изградњу објеката ове врсте.
Водопривредни услови дати су Решењем бр. 91/3 – 8/10 од 03.02.2010.
Републички хидрометеоролошки завод издао је услове за израду Плана који се односи и на изградњу хидротехничких објеката
на Црници број 92-III-74/2007 од 11.12.2007. године
1.4.3
ПРАВИЛА ГРАЂЕЊА ИНФРАСТРУКТУРНИХ OБЈЕКАТА
ВОДОВОД И КАНАЛИЗАЦИЈА
Инсталације водовода, канализације и кишне канализације трасирати у појасу регулације саобраћајница.
Хоризонтално растојање између водоводних и канализационих цеви и
зграда, дрвореда и других затечених објеката не сме бити мања од 2,5 м.
Растојање водоводних цеви од осталих инсталација (гасовод, топловод,
електро и телефонски каблови) при укрштању не сме бити мање од 0,5 м.
Тежити да водоводне цеви буду изнад канализационих, а испод електричних
каблова при укрштању. Полагање водовода или канализације у тротоару се може
дозволити само изузетно, уз документовано образложење и са посебним мерама
заштите.
Уколико није могућа траса у оквиру регулативе саобраћајнице, водовод или
канализацију водити границом катастарских парцела уз сагласност оба корисника
међних парцела.
Минимална дубина укопавања цеви водовода и канализације је 1,0 м. од врха
цеви до коте терена, а падови према техничким прописима у зависности од пречника
цеви.
Минимално растојање ближе ивице цеви до темеља објеката је 1,5 м.
Минимално дозвољено растојање при паралелном вођењу са другим инсталацијама
дато је у табели 1.
Минимално дозвољено растојање (м) при паралелном вођењу износи:
- међусобно водовод и канализација 0,4
12
- до гасовода 1,0
- до топловода 0,5
- до електричних каблова 0,5
- до телефонских каблова 0,5
Минимални пречник водоводне цеви на предметном подручју одређује ЈКП
Параћин», али треба тежити да у свим саобраћајницама буде мин Ø 100 мм (због
противпожарне заштите објеката). Водоводну мрежу градити у прстенастом
систему, где год је то могуће.
За кућне водоводне прикључке пречника већег од 50 мм, обавезни су одвојци
са затварачем.
Пролаз водоводних цеви кроз ревизионе шахте и друге објекте канализације
није дозвољен.
Минимални пречник уличне фекалне канализације је Ø 200 мм, а кућног
прикључка Ø 150 мм. Падови цевовода су према важећим прописима из ове области,
у складу са техничким прописима ЈКП Параћин.
Минимални пречник атмосферске уличне канализације је Ø 300 мм. а дубине и
падови према прописима из ове области.
Избор материјала за изградњу водоводне и канализационе мреже, као и
опреме извршити уз услове и сагласност ЈКП Параћин.
За одвођење атмосферских вода са површина улица, постављају се
сливници са таложницима. Минимално растојање је 50-100 м (за мале падове
саобраћајница), односно око 30 м (за саобраћајнице са великим нагибима).
На канализационој мрежи код сваког рачвања, промене правца у
хоризонталном и вертикалном смислу, промене пречника цеви, као и на правим
деоницама, на одстојању приближно 50 м постављају се ревизиони силази.
Појас заштите око главних цевовода износи најмање по 2,5м од спољне ивице
цеви. У појасу заштите није дозвољена изградња објеката, ни вршење радњи које
могу загадити воду или угрозити стабилност цевовода.
Положај санитарних уређаја (сливници, нужници....) не може бити испод коте
нивелете улица, ради заштите објеката од успора фекалне канализације из уличне
мреже. Изузетно, може се одобрити прикључење оваквих објеката на градску
мрежу фекалне канализације уз услове заштите прописане техничким условима
ЈКП Параћин. Ове уређаје уграђује корисник и саставни су део кућних инсталација,
а евентуалне штете на објекту сноси корисник.
Забрањена је изградња објеката и сађење засада над разводном мрежом
водовода или канализације. Власник непокретности која се налази испод, изнад
или поред комуналних објеката (водовод, топловод.....), не може обављати радове
који би ометали пружање комуналних услуга.
Постављање подземних инсталација (водовод, канализација, електро и ПТТ
мрежа...) испод зелених површина, вршити на растојању од мин. 2,0 м. од постојећег
засада уз одобрење надлежних јавних предузећа.
Водомер мора бити смештен у посебно изграђен шахт и испуњавати
прописане стандарде, техничке нормативе и норме квалитета, које одређује ЈКП
,,Параћин,,. Положајно водомерни шахт постављати мах. 2,0 м. од регулационе
линије.
Уколико у близини објеката не постоји улична атмосферска канализација,
прикупљене атмосферске воде са локације се могу упустити у затрављене површине у оквиру локације.
Забрањена је изградња понирућих бунара.
Противпожарна заштита се обезбеђује изградњом противпожарних
хидраната на водоводној мрежи. Цеви морају бити минималног пречника 100 мм. у
прстенастом систему, а изузетно ако то није могуће дозвољава се гранасти систем.
Хидранти пречника 80 мм или 100 мм се постављају на максималној удаљености од
80 м тако да се пожар на сваком објекту може гасити најмање са два хидранта.
Удаљеност хидраната од објекта је минимално 5 м а највише 80 м.
Уколико се хидрантска мрежа напаја водом из водоводне мреже чији је
притисак недовољан (мин. 2,5 бар), предвиђају се уређаји за повишење притиска.
Уређај се поставља у објекат који се штити од пожара или у посебно изграђен
објекат, у складу са прописима из ове области.
Забрањено је извођење физичке везе градске водоводне мреже са мрежама
другог изворишта: хидрофори, бунари, пумпе.....
ЕЛЕКТРОЕНЕРГЕТСКИ ОБЈЕКТИ
Код изградње нових електроенергетских објеката треба поштовати услове из техничке препоруке (т.п.бр.3) Избор и полагање
енергетских каблова у ЕД мрежи 1 кV,10 кV, 20 кV, 35 кV као и услове из ТП 14б основни технички услови за планирање
пројектовање и изградњу нисконапонских мрежа и припадајућих ТС 10(20)/0,4 кV стамбених насеља.
13
За објекте колективног становања мреже 0,4 кV предвиђа се као кабловско са прикључком из одговарајуће ТС преко РР00 0,4 кV
Услове за изградњу електроенергетских објеката и прикњучак објекта на е.д. мрежу дефинише надлежна Електродистрибуција
од које инвеститори морају прибавити потребне техничке услове електроенергетску сагласност као предуслов за добијање
грађевинске дозволе.
Саставни део Плана детаљне регулације је графички план на коме су приказани електроенергетски објекти за напајање нових
објеката.
ГАСИФИКАЦИЈА
Правила грађења у случају развоја гасификационог система такође се морају дефинисати одговарајућом пројектном
документацијом: главним грађевинским, главним машинским и главним електро пројектом.
Прикључење садашњих и будућих објеката планирати на изграђеној дистрибутивној мрежи. Како би се поменути објекти
прикључили на дистрибутивни гасовод потребно је изградити прикључне водове, минималног пречника ø 40 mm, од
полиетиленских цеви квалитета S-5 (SDR 11). Место прикључења прикључног вода мора се трајно обележити натписном
плочицом.
ДГ се поставља у регулационом појасу саобраћајнице, и то у зеленом (ивичном или средњем) појасу или у тротоару исте.
Уколико ови простори не постоје, или су физички попуњени другим инфраструктурним водовима или њиховим заштитним
зонама, ДГ се може поставити испод коловоза, уз обавезну примену посебних заштитних мера. ДГ се може поставити и ван
регулационог појаса саобраћајнице, и то у заштитном зеленилу дуж саобраћајнице, и изузетно кроз приватну парцелу, уколико
постоји сагласност њеног власника.
Растојање трасе ДГ-a до темеља објекта мора бити најмање 1 m, како би се избегло слегање делова објекта поред којег пролази
гасовод.
Подземне инсталације других инфраструктурних водова морају се укрштати на растојању од 20 cm, а ако се гасовод води
паралелно са њима, растојање мора бити 40 cm.
Дубина укопавања ДГ-a износи oд 0,6 дo 1 m, у зависности од услова терена. Изузетно, дубина укопавања ДГ-a може бити и 0,5
m, под условом да се предузму додатне мере заштите. Минимална дубина укопавања при укрштању ДГ-a сa путевима и улицама
износи 1 m.
Укрштање ДГ-a са саобраћајницама врши се полагањем гасовода у заштитну цев, односно канал. Укрштање се врши без
заштитне цеви, одн. канала, ако се претходном прорачунском провером утврди да је то могуће.
Цевоводи прикључног вода воде се право и најкраћим путем од дистрибутивног гасовода до зграде потрошача. Цевоводи се
воде тако да при нормалном коришћењу објекта (прелаз возила, земљани радови и сл.) не може доћи до њиховог оштећења, и да
траса гасовода остане трајно приступачна.
Прикључни гасовод изградити у складу са „Правилником о техничким нормативима за кућни гасни прикључак за радни
притисак до 4 бар” (Службени лист СРЈ, број 20/1992).
Унутрашњу гасну инсталацију пројектовати у свему према „Правилнику о техничким нормативима за унутрашње гасне
инсталације” (Службени лист СРЈ, број 20/1992 са изменама и допунама у броју 33/1992) и „Правилнику о техничким
нормативима за пројектовање, грађење, погон и одржавање гасних котларница” (Службени лист СФРЈ, број 10/1990 са изменама
и допунама у броју 52/1990).
2.
ПРАВИЛА ГРАЂЕЊА НА ОСТАЛОМ ГРАЂЕВИНСКОМ ЗЕМЉИШТУ
3.1. ОПШТА ПРАВИЛА ПАРЦЕЛАЦИЈЕ
У разради простора прихвата се граница постојећих парцела, осим у случају када парацела није условна за планирану изградњу
и када се промена граница парцеле врши у корист јавне површине или јавне намене.
Грађевинска парцела је утврђена регулационом линијом према јавној саобраћајници, границама грађевинске парцеле према
суседним парцелама и преломним тачкама које су дефинисане аналитичко-геодетским подацима.
Грађевинска парцела, по правилу има приближно облик правоугаоника или трапеза и бочним странама је постављена управно на
осовину јавне саобраћајнице.
Облик и величина грађевинске парцеле мора да омогућава изградњу објеката у складу са решењима из плана, правилима о
грађењу и техничким прописима.
Грађевинске парцеле се формирају уз поштовање имовинско-правних односа и постојећих међних линија.
Парцелација и препарцелација:
- на осталом грађевинском земљишту се може извршити на захтев власника
израдом пројекта парцелације на основу овог плана.
- планирана граница површина за јавне намене одређена је и приказана на
графичком приказу “бр.7. "План парцелације површине јавних намена".
Величина грађевинске парцеле
Величина грађевинских парцела у зависности од правила грађења у
појединим просторним целинама износи:
- за индивидуалне слободно стојеће објекте 3 а
- за двојне објекте мин. 4,00 а (2 пута по 2а)
- за објекте у непрекинутом низу 1,5а
- за вишепородичне објекте 6 а мин.
Мин површина парцеле је 1,5 а.
14
Ширина фронта
Најмања ширина фронта грађевинске парцеле у зависности од намене
простора:
- за индивидуалне слободно стојеће објекте 10м
- за двојне објекте мин. 16м (2пута 8м)
- за објекте у непрекинутом низу 5м (појединачно)
- за вишепородичне објекте мин. 20м а за објекте у прекинутом низу 15м
Излаз на јавну саобраћајницу
Грађевинска парцела мора имати излаз на јавну саобраћајницу односно
трајно обезбеђен приступ на јавну саобраћајницу.
Ако се грађевинска парцела не ослања директно на јавну саобраћајницу,
њена веза са јавном саобраћајницом се остварује преко приступног пута минималне
ширине 3,0 м.
Ако се приступни пут користи за једну грађевинску парцелу, може се
формирати у оквиру те парцеле, а ако се користи за повезивање две или више
грађевинских парцела са јавном саобраћајницом, формира се као посебна парцела.
Трансформација парцела (парцелација и препарцелација )
Постојеће парцеле чији је фронт према саобраћајници мањи од 5 м, парцеле
неправилног облика, као и парцеле површине мање од 150 м2, нису парцеле на којим
је могућа изградња.
Промена граница постојеће парцеле и формирање нових се врши на основу
посебних правила за одређену намену и тип изградње, дефинисаних планом.
Новоформиране парцеле треба да имају геометријску форму што ближу
правоугаонику или другом облику који је прилагођен терену, планираној намени и
типу изградње.
Парцелација и препарцелација утврђује се пројектом на
захтев власника односно корисника грађевинске парцеле.
Парцелација
Подела постојеће парцеле на две или више мањих парцела се врши под
следећим условима:
- подела се врши у оквиру граница парцеле
- приступ на јавну површину новоформираних парцела може се обезбедити и
са сукорисничких површина
- поделом се не могу формирати парцеле које су субстандардне у погледу
величине и начина градње у односу на непосредно окружење односно планирани тип
изградње.
Препарцелација
Спајање две или више постојећих парцела ради формирања једне парцеле се
врши под следећим условима:
- спајање се врши у оквиру граница целих парцела, а граница новоформиране
парцеле обухвата све парцеле које се спајају;
- спајањем парцела важећа правила изградње за планирану намену и тип
блока се не могу мењати, а капацитет се одређује према новој површини. Због боље
организације и искоришћености простора он може бити већи од збира појединачних
капацитета спојених парцела;
- спајањем се формира парцела на којој тип изградње без обзира на величину
парцеле треба да буде у складу са непосредним окружењем, а у заштићеним
подручјима у складу са условима заштите.
- Препарцелацијом две или више постојећих парцела могу се формирати две
или више нових парцела по правилима за спајање парцела и поделу парцела
3.2. ПРАВИЛА ГРАЂЕЊА ЗА ОБЈЕКТЕ
Основна намена објеката
Основна намена објеката на осталом грађевинском земљишту у Плану је
СТАНОВАЊЕ СРЕДЊЕ ГУСТИНЕ
ЕКСКЛУЗИВНО СТАНОВАЊЕ
СПОРТСКО РЕКРЕАТИБНИ И КОМЕРЦИЈАЛНО УСЛУЖНИ ОБЈЕКТИ
15
Планом детаљне регулације одређују се правила за грађење објеката у подручјима
намењеним за:
3.2.1. СТАНОВАЊЕ СРЕДЊЕ ГУСТИНЕ Целина 3
Основна намена : Станавање густине 30-50 ст/ха
Породично и вишепородично становање
Могуће пратеће намене у објектима
Услужне делатности, објекти јавне намене, непроизводно пословање. Под услужним делатностима подразумевају се и
делатности: образовања, здравства, дечје и социјалне заштите, културе, информисања и сл. у приватном власништву.
Намене чија градња је забрањена : све намене за које се , на основу процене утицаја, установи да угрожавају животну средину
и претежну намену.
Положај објеката на грађевинској парцели
Грађевинске линије су одређене планом и приказане на графичком приказу
бр. 6 : "“План изградње".
Тип изградње
Стамбени објекти на грађевинској парцели могу да буду постављени на
следећи начин:
- као слободностојећи, када објекат не додирује ни једну линију грађевинске
парцеле,
- у прекинутом низу, када објекат додирује само једну бочну линију
грађевинске парцеле.
- у непрекинутом низу ( ивична градња) када објекат додирује обе бочне
линије грађевинске парцеле
- двојни објекти (у прекинутом низу)
Уколико се објекат поставља на грађевинској парцели тако да додирује међне линије суседних парцела или је удаљеност мања
од дате за слободностојеће објекте потребно је прибавити сагласност власника суседне парцеле односно објекта.
Величина грађевинске парцеле - мин
- за породичне слободно стојеће објекте 3 а
- за двојне објекте мин. 4,0 а
- за објекте у непрекинутом низу 1,5а
- за вишепородичне објекте 6 а мин.
Мин површина парцеле је 1,5 а.
Најмања ширина фронта
- за породичне слободно стојеће објекте 10м
- за двојне објекте мин. 16м (2 пута 8)
- за објекте у непрекинутом низу 5 м (појединачно)
- за вишепородичне објекте мин. 20м а за објекте у прекинутом низу 15м
Дозвољени индекси земљишта
Индекс изграђености 2,2
Индекс заузетости
50%
Спратност објеката
Спратност објеката мах П+4. У сврху архитектонског уобличавања, на угловима блокова могућа је изградња етаже изнад 4
спрата мах површине 100 м2 бруто у основи.
Висина објеката
Мах висина објеката је 15.50 м мерено од коте приземља објекта закључно са венцем објекта осим на деловима објекта где се
дозвољава изградња дела етаже изнад 4 спрата и ту је мах висина објекта 18.50м мерено од коте приземља објекта закључно са
венцем објекта.
Помоћни простор у оквиру основног објекта или засебан у оквиру парцеле уколико укупан збир њихових површина задовољава
дозвољене индексе изграђености и искоришћености дате Планом. Уколико су испод нивоа терена њихова површина не улази у
обрачун степена искоришћености односно изграђености парцеле.
Пословни простор могућ у стамбеним објектима или у засебном објекту у складу са условима Плана.
Архитектонско обликовање
Испади
Делови објеката са испадима већим од 1,20 м не могу прелазити грађевинску
16
линију.
Спољне степенице
Отворене спољне степенице које савладавају висину до 0,90 м могу се
поставити испред грађевинске линије, односно на делу ширег бочног дворишта,
односно задњег дворишта. Отворене спољне степенице које савладавају висину
већу од 0,90 м, постављају се на грађевинску линију, односно улазе у габарит
објекта.
Стрехе
Најмање растојање хоризонталне пројекције стрехе од линије суседне
грађевинске парцеле износи 0,90 м.
Решењем косих кровова суседних објеката који се додирују обезбедити да
се вода са крова једног објекта не слива на други објекат.
Код постојећих објеката који се реконструишу, а не може се обезбедити
услов из става 1 ове тачке, није дозвољено постављање стрехе.
Кров
Кровна конструкција стамбених објеката је двоводна или вишеводна, а
кровни покривач може бити цреп, тегола и сл.
Обрада фасаде
Спољна обрада стамбених објеката може бити малтерисана, од стакла,
фуговане опеке или дрвета.
Кота пода приземља у односу на ниво јавног пута
Због евидентно високог нивоа подземних вода и депресије терена у блоковима који гравитирају према обалоутврди, препорука
Комисије за планове Општине Параћин је да се кота прве надземне етаже одреди у односу на коту кејске стазе, односно нулте
тачке објеката у односу на пројективани ниво терена. ( 20. редовна седница Комисије за планове од 24.02.2010. године.)
Кота приземља не може бити нижа од коте нивелете јавног пута.
Кота приземља може бити највише до 1,20 м у односу на коту кејске стазе, односно нулте тачке објекта у односу на
пројектовани ниво терена.
За објекте на терену нижем од улице када је нулта кота објекта нижа од коте нивелете јавног пута , кота приземља може бити
највише до 1,20 м од коте нивелете јавног пута.
Кота приземља за објекте са нестамбеном наменом у приземљу , кота приземља може бити виша од коте тротоара за мах 0,20м.
Свака већа денивелација – до 1.20 – савладава се унутар објекта.
Ограда
Грађевинске парцеле се ограђују и то:
- парцела се ограђује зиданом оградом до висине од 0,90 м (рачунајући од
коте тротоара) или транспарентном оградом до висине од 1,40 м,
- за парцеле чија је кота нивелете виша од 0,90 м. Ограда се поставља на
подзид, а висина ограде се рачуна од подзида (највише1,40 м),
- Ако се поставља на регулациону линију стубови ограде и капије морају бити
на грађевинској парцели која се ограђује,
- зелене - живе ограде на делу суседних грађевинских парцела саде се у
осовини границе грађевинске парцеле, а зидане и транспарентне ограде постављају
се према катастарском операту и то тако да стубови ограде буду на земљишту
власника ограде,
- ограде парцела на углу не могу бити више од 0,90 м рачунајући од коте
тротоара, због заштите визуелне прегледности раскрснице,
- капије на уличној огради не могу се отварати изван регулационе линије,
- затечене ограде које одступају од наведених правила морају се порушити у
циљу заштите општег интереса (безбедност, естетски излед и сл.)
- Објекти вишепородичног становања у отвореном типу блока не могу се ограђивати, осим
ако се одвајају од породичног становања.
Унутрашње уређење грађевинске парцеле
На грађевинској парцели се може налазити више објеката пословних,помоћних и економских, њихов број није ограничен под
условом да су, у целини, испоштовани индекс заузетости односно индекс изграђености.
Уколико се у стамбеном објекту налазе и пословне просторије, двориште се мора организовати и уредити на начин који
омогућава коришћење тих просторија без ометања функције становања. Ако постоје просторне могућности, за потребе
коришћења пословних просторија може се организовати посебни део стамбеног дворишта са засебним приступом са
саобраћајнице.
Број стамбених објеката на грађевинској парцели
На једној грађевинској парцели није ограничен број стамбених објеката у границама
дозвољеног индекса заузетости и изграђености за одређену грађевинску парцелу.
Интервенције на постојећим објектима
Интервенције на постојећим објектима могуће су под следећим условима:
- Кад постојећи објекти прелазе дозвољенме параметре дате Планом задржавају постојеће
стање без могућности повећања капацитета.
17
- Код постојеће стање на парцели испуњава параметре дате Планом могуће су мање
интервенције без промене габарита објеката (адаптација, санација као и претварање)
За новоформирани простор потребно је обезбедити паркинг простор према условима
Плана.
- Кад постојеће стање на парцели испуњава услове за интервенције према параметрима
датих Планом, оне се врше према условима плана.
- Код замене постојећег објекта новим, примењују се прописани услови за изградњу нових
објеката.
Интрвенције на постојећим објектима су следеће:
- доградња нових етажа - до дозвољене максималне висине
- доградња објекта – до максималних урбанистичких параметара датих планом, уколико то
не нарушава стабилност објекта.
- доградња крова изнад равне терасе – ради санације равног крова
- без нарушавања венца
- са нагибом до 30 степени
- реконструкција крова са променом геометрије ради формирања новог корисног простора
- без повећања висине објекта и промене геометрије
крова уколико се прекорачују Планом дати
параметри
- са надзидком максималне висине 1,8 м мерено од
коте пода до прелома косине крова.
- изградњом баџа према условима плана
- реконструкција фасаде објекта у циљу побољшања термо и звучне изолације
- реконструкција фасаде у смислу затварања балкона и лођа
- код вишепородичних објеката на нивоу целог
објекта ( једнообразно)
- доградња вертикалних комуникација
- реконструкција
- функционална реорганизација, санација,
инсталације....
Паркирање
Власници породичних објеката обезбеђују паркирање на сопственој парцели, ван површине јавног пута – једно паркинг или
гаражно место на један стан.
Паркирање и гаражирање, возила код вишепородичних стамбених објеката обавезно је у оквиру грађевинске парцеле. Од
потребног броја паркинг места 50% планирати за гаражирање.
Паркирање за пословни део је такође у оквиру грађевинске парцеле у односу 1 паркинг на 70м2 нето површине, или по 1
паркинг место за сваку пословну јединицу мању од 70 м2.
Возила могу бити паркирана у гаражама које могу бити у објекту и на парцели
испод и изнад нивоа терена. Уколико су испод нивоа терена њихова површина не
улази у обрачун степена искоришћености односно заузетости парцеле.
Приступ до јавне саобраћајнице
Приступ парцели мора бити обезбеђен пролазом или пасажом минималне
ширине 2.5м и висине 3.0 м за путничка и комбинована возила.
За теретна возила уколико не постоји могућност другог прилаза парцели
противпожарног возила / објекат се налази даље ид 25 м од коловоза/ приступ
парцели мора бити обезбеђен пролазом и пасажом минимилне ширине 3.0 м и
минималне висине 4.5м.
Зеленило у оквиру грађевинских парцела
У блоковима колективног становања обезбедити међублоковско зеленило у виду мањих парковских површина са пратећим
садржајима за одмор, игру деце , спорт.
Код индивидуалног становања посебну пажњу посветити уређењу окућница према улици.
Овај простор озеленити тако да има травнатих површина, разноврсних лишћа, четинара, украсног шибља и цветњака.
3.2.2. ЕКСКЛУЗИВНО СТАНОВАЊЕ Целина 4
Становање у парку високих критеријума
Основна намена : Станавање густине 30-50 ст/ха
Могуће пратеће намене у објектима
Услужне делатности, објекти јавне намене, непроизводно пословање. Под услужним делатностима подразумевају се и
делатности: образовања, здравства, дечје и социјалне заштите, културе, информисања и сл. у приватном власништву.
Намене чија градња је забрањена : све намене за које се , на основу процене утицаја, установи да угрожавају животну средину
и основну намену.
Забрањена је намена мешовитог пословања и мале привреде, као и сви видови производње.
Положај објеката на грађевинској парцели
Грађевинске линије су одређене планом и приказане на графичком приказу
18
бр. 6 : "“План изградње".
Објекте поставити лицем према парковским површинама.
Прилазе обезбедити искључиво из улице Нове 3-3 без могућности укључења саобраћаја са парковских површина .
Тип изградње
Стамбени објекти на грађевинској парцели могу да буду постављени на
следећи начин:
- као слободностојећи, када објекат не додирује ни једну линију грађевинске
парцеле,
- у прекинутом низу, када објекат додирује само једну бочну линију
грађевинске парцеле.
- у непрекинутом низу ( ивична градња) када објекат додирује обе бочне
линије грађевинске парцеле,
- двојни објекти (у прекинутом низу) могу се градити на грађевинским
парцелама чији су власници .
Уколико се објекат поставља на грађевинској парцели тако да додирује међне линије суседних парцела или је удаљеност мања
од дате за слободностојеће објекте потребно је прибавити сагласност власника суседне парцеле односно објекта.
Величина грађевинске парцеле за породично становање - мин
- за слободно стојеће објекте 5 а
- за двојне објекте мин. 7 а
- за објекте у непрекинутом низу 2.5а
Величина грађевинске парцеле за вишепородично становање - мин
- за слободно стојеће објекте 8 а
Најмања ширина фронта парцеле за породично становање
- за слободно стојеће објекте 14м
- за двојне објекте мин. 20м
- за објекте у непрекинутом низу 6м (појединачно)
Најмања ширина фронта парцеле за вишепородично становање
- за слободно стојеће објекте 22м
Дозвољени индекси земљишта
Индекс изграђености 1,6
Индекс заузетости
35%
Спратност објеката
Спратност објеката мах П+4.
Висина објеката
Мах висина објеката је 16.00 м од коте приземља објекта а чија је мах висина дефинисана највише 1.20м у односу на коту кејске
стазе, односно нулте тачке објекта у односу на пројектовани ниво терена.
Помоћни простор искључиво у оквиру основног објекта.
Пословни простор могућ је у стамбеним објектима или у засебном објекту у складу са условима плана.
Архитектонско обликовање
Испади
Делови објеката са испадима већим од 1,20 м не могу прелазити грађевинску
линију.
Спољне степенице
Отворене спољне степенице које савладавају висину до 0,90 м могу се
поставити испред грађевинске линије, односно на делу ширег бочног дворишта,
односно задњег дворишта. Отворене спољне степенице које савладавају висину
већу од 0,90 м, постављају се на грађевинску линију, односно улазе у габарит
објекта.
Стрехе
Најмање растојање хоризонталне пројекције стрехе од линије суседне
грађевинске парцеле износи 0,90 м.
Решењем косих кровова суседних објеката који се додирују обезбедити да
се вода са крова једног објекта не слива на други објекат.
Код постојећих објеката који се реконструишу, а не може се обезбедити
услов из става 1 ове тачке, није дозвољено постављање стрехе.
Кров
19
Кровна конструкција стамбених објеката је двоводна или вишеводна, а
кровни покривач може бити цреп, тегола и сл.
Обрада фасаде
Спољна обрада стамбених објеката може бити малтерисана, од стакла,
фуговане опеке или дрвета.
Кота пода приземља у односу на ниво јавног пута
Због евидентно високог нивоа подземних вода и депресије терена у блоковима који гравитирају према обалоутврди, препорука
Комисије за планове Општине Параћин је да се кота прве надземне етаже одреди у односу на коту кејске стазе, односно нулте
тачке објеката у односу на пројективани ниво терена. ( 20. редовна седница Комисије за планове од 24.02.2010. године.)
Кота приземља не може бити нижа од коте нивелете јавног пута.
Кота приземља може бити највише до 1,20 м од у односу на коту кејске стазе, односно нулте тачке објекта у односу на
пројектовани ниво терена.
Ограда
Грађевинске парцеле се не ограђују.
Унутрашње уређење грађевинске парцеле
На грађевинској парцели се може налазити више стамбених и стамбено пословних објеката под условом да су, у целини,
испоштовани индекс заузетости односно индекс изграђености. Простор између објеката уређује се као парк и интегрише у
уређене површине градског парка у контакту.
Број стамбених објеката на грађевинској парцели
На једној грађевинској парцели није ограничен број објеката у границама
дозвољеног индекса заузетости и изграђености за одређену грађевинску парцелу.
Паркирање
Власници породичних објеката обезбеђују паркирање на сопственој парцели, ван површине јавног пута – једно паркинг или
гаражно место на један стан.
Паркирање и гаражирање, возила код вишепородичних стамбених објеката обавезно је у оквиру грађевинске парцеле. Од
потребног броја паркинг места 50% планирати за гаражирање.
Паркирање за пословни део је такође у оквиру грађевинске парцеле у односу 1 паркинг на 70м2 нето површине, или по 1
паркинг место за сваку пословну јединицу мању од 70 м2.
Ако су возила паркирана у гаражама испод нивоа терена, површина гаража не улази у обрачун степена искоришћености
односно заузетости парцеле.
Приступ до јавне саобраћајнице
Приступ подручју обезбеђен је саобраћајницом Новом 3-3.
Према парковским површинама дозвољени су само пешачки прилази.
Зеленило у оквиру грађевинских парцела
Оплеменити уређење грађевинских парцела декоративним зеленилом у виду мањих парковских површина са пратећим
садржајима за одмор, игру деце , спорт и повезати их са уређеним површинама градског парка у контакту.
Остало:
За изградњу на овом подручју неопходна је сагласност Комисије за планове на идејно решење објеката и локације пре издавања
локацијске дозволе.
3.2.3.
СПОРТСКО РЕКРЕАТИВНИ И КОМЕРЦИЈАЛНО УСЛУЖНИ ОБЈЕКТИ
Целина 2, 3 и 4
Основна намена :
- комерцијалне делатности
- пословање, услужне делатности – трговина, угоститељство,
БАЗЕН
Постојећи садржај комплекса допунити, функционално повезати са градским парком
и отворити према реци.
СТАКЛЕНИК
Могућа је пренамена постојећег објекта у функционално прихватљиве садржаје које ће искористити атрактивност постојећег
стања, уз реконструкцију, доградњу, надградњу или замену према условима Плана.
Могуће пратеће намене : - угоститељство ( препоручује се у делу приземља)
Забрањена намена: за све делатности које би угрозиле животну средину и основну намену.
Дозвољени индекси земљишта
Индекс изграђености 1,6
Индекс заузетости
50%
Максимална висина објеката: 10,00 м до стрехе
Положај објеката на грађевинској парцели
20
Грађевинске линије су одређене планом и приказане на графичком приказу
бр. 6 : "“План изградње".
Спратност објеката:
П +2
Архитектонско обликовање
Испади
Делови објеката са испадима већим од 1,20 м не могу прелазити грађевинску
линију.
Спољне степенице
Отворене спољне степенице које савладавају висину до 0,90 м могу се
поставити испред грађевинске линије, односно на делу ширег бочног дворишта,
односно задњег дворишта. Отворене спољне степенице које савладавају висину
већу од 0,90 м, постављају се на грађевинску линију, односно улазе у габарит објекта.
Стрехе
Најмање растојање хоризонталне пројекције стрехе од линије суседне
грађевинске парцеле износи 0,90 м.
Решењем косих кровова суседних објеката који се додирују обезбедити да
се вода са крова једног објекта не слива на други објекат.
Кров
Кровна конструкција објеката је двоводна или вишеводна, а
кровни покривач може бити лим, цреп, тегола и сл.
Обрада фасаде
Спољна обрада може бити малтерисана, од стакла, фуговане опеке и сл.
Обликовање и материјали: савремени, примерени врсти објеката и усклађени са амбијентом.
Уређење грађевинске парцеле
Примерено намени са декоративним елементима.
Интервенције на постојећим објектима
Интервенције на постојећим објектима могуће су под следећим условима:
- Кад постојећи објекти прелазе дозвољенме параметре дате Планом задржавају постојеће
стање без могућности повећања капацитета.
- Код постојеће стање на парцели испуњава параметре дате Планом могуће су мање
интервенције без промене габарита објеката (адаптација, санација као и претварање)
За новоформирани простор потребно је обезбедити паркинг простор према условима
Плана.
- Кад постојеће стање на парцели испуњава услове за интервенције према параметрима
датих Планом, оне се врше према условима плана.
- Код замене постојећег објекта новим, примењују се прописани услови за изградњу нових
објеката.
Интрвенције на постојећим објектима су следеће:
- доградња нових етажа - до дозвољене максималне висине
- доградња објекта – до максималних урбанистичких параметара датих планом, уколико то
не нарушава стабилност објекта.
- доградња крова изнад равне терасе – ради санације равног крова
- без нарушавања венца
- са нагибом до 30 степени
- реконструкција крова са променом геометрије ради формирања новог корисног простора
- без повећања висине објекта и промене геометрије
крова уколико се прекорачују Планом дати
параметри
- са надзидком максималне висине 1,8 м мерено од
коте пода до прелома косине крова.
- изградњом баџа према условима плана
- реконструкција фасаде објекта у циљу побољшања термо и звучне изолације
- реконструкција фасаде у смислу затварања балкона и лођа
- код вишепородичних објеката на нивоу целог
објекта ( једнообразно)
- доградња вертикалних комуникација
- реконструкција
- функционална реорганизација, санација,
инсталације....
Паркирање
Паркирање обезбедити у оквиру парцеле.
Паркирање за пословни део је такође у оквиру грађевинске парцеле у односу 1 паркинг на 70м2 нето површине, или по 1
паркинг место за сваку пословну јединицу мању од 70 м2.
21
Возила могу бити паркирана у гаражама које могу бити у објекту и на парцели
испод и изнад нивоа терена. Уколико су испод нивоа терена њихова површина не
улази у обрачун степена искоришћености односно заузетости парцеле.
Приступ до јавне саобраћајнице
Приступ објектима – са постојећох и новопланираних саобраћајница .
Остало:
За обликовање, реконструкцију и пренамену постојећег комплекса базена као и објекта стакленика неопходно је прибављање
сагласности Комисије за планове на идејно архитектонско урбанистичко решење објекта и локација у поступку добијања
одобрења за градњу, а пре издавања локацијске дозволе..
IV БИЛАНС ПЛАНИРАНЕ НАМЕНЕ
Кроз табеларни преглед приказани су урбанистички показатељи за укупно подручје Плана детаљне регулације:
Грађевински реон
ГРАЂЕВИНСКО
ЗЕМЉИШТЕ ЗА
НАМЕНЕ
Плоанирана намена
ВОДЕНЕ ПОВРШИНЕ
САОБРАЋАЈНИЦЕ
ГРАДСКИ ПАРК
Површина (м2)
14.131
17.662
25.092
%
10
10
23
ЈАВНЕ
СПОРТ И РЕКРЕАЦИЈА
ТС
УКУПНО:
17.283
74.308
12
140
55
-
32.472
23
19.073
14
14.049
45
4
СТАНОВАЊЕ
ОСТАЛО ГРАЂЕВИНСКО
ЗЕМЉИШТЕ
ЕКСКЛУЗИВНО СТАНОВАЊЕ
СПОРТСКО РЕКРЕАТИВНИ И
КОМ. УСЛУЖНИ ОБЈЕКТИ
УКУПНО:
65.594
УКУПНА ПОВРШИНА ПОДРУЧЈА РАЗРАДЕ:
139.902
100 %
V УСЛОВИ И МЕРЕ ЗАШТИТЕ ОЧУВАЊА ЖИВОТНЕ
СРЕДИНЕ
1. ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ
На подручју Плана се не налазе заштићена природна добра.
У складу са Законом о заштити животне средине и других одредби везаних за заштиту, неопходно је, у процесу прибављања
техничке допкументације, испоштовати следеће прописане услове:
Пројектовање објеката извршити тако да се габаритима и изгледом уклопе у околни простор и намену, поштујући
одговарајући проценат изграђености парцела и уз обавезно планирање зелених површина.
- Делатности у пословним просторима не смеју буком, мирисима, складиштењем отровних и радиоактивних материјала да
угрозе животну средину.
Извршити валоризацију постојећих зелених површина и обезбедити их.
При озелењавању користити врсте дрвећа које задовољавају критеријуме као што су брз раст, веће фитонцидно и
бактерицидно дејство, естетске вредности, аутохтоне врсте, а дуж саобраћајница отпорне на аерозагађења. Избегавати алергене
и инвазивне врсте.
- Ограде око објеката треба осим функционалних да задовоље и естетске услове.
- Предвидети каблирање инфраструктуре.
Сав вишак материјала , отпад и сл.настао током изградње депоновати са локације под условима и на место које одреди
надлежна комунална служба.
- Сакупљање комуналног и другог отпада предвидети у одговарајуће посуде и њихову даљу евакуацију на градску депонију.
- Обезбедити одговарајући ниво противпожарне заштите сагласно прописима.
- Извршити санацију, ревитализацију и уређење деградираних и девастираних површина.
- Уколико се у току извођења радова наиђе на природно добро које је геолошко – палеонтолошког или минералошко –
петрографског порекла, а могло би да има својство природног споменика, извођач радова је дужан да о томе обавести Завод за
заштиту природе Србије и да предузме све мере како се природно добро не би оштетило до доласка овлашћеног лица.
22
Обавезна је израда пројекта санације и уређења терена по завршетку грађевинских радова, као и пројекат организације
градилишта којим треба омогућити максималну заштиту и рационално коришћење терена током извођења радова.
У складу са Законом о стратешкој процени утицаја на животну средину ("Сл.Гласник Републике Србије" бр.135/04) надлежни
општински орган донео је Решење да за План детаљне регулације за део градског подручја ,,Адакале,, у Параћину није потребна
израда Стратешке процене утицаја на животну средину број 04-501-23/08 од 04.03.2008. године.
Испоштовати Уредбу о утврђивању Листе пројеката за које је обавезна процена утицаја и Листе пројеката за које се може
захтевати процена утицаја на животну средину ("Службени гласник РС" бр. 84/05 ).
При пројектовању и изградњи објеката и уређењу простора придржавати се у свему Услова заштите животне средине број 033101/2 од 26.12.2007. године издатих од Завода за заштиту природе Србије из Београда.
2. МЕРЕ ЗАШТИТЕ ОД ЕЛЕМЕНТАРНИХ НЕПОГОДА И РАТНИХ
РАЗАРАЊА
ЗАШТИТА ОД ЕЛЕМЕНТАРНИХ НЕПОГОДА
Заштита од елементарних непогода регулисана је Законом о заштити од елементарних и других већих непогода (Сл. гл. СРС бр.
20/77).
ЗАШТИТА ОД ПОЖАРА
Заштита од пожара регулисана је Законом о заштити од пожара (Сл. гл. РС бр. 37/88) и Правилником о противпожарној заштити
из 1995. године. Превентивне мере заштите подразумевају мере у циљу спречавања настанка пожара, а мере за сузбијање пожара
примењују се у случајевима када пожар настане.
1. Превентивне мере су:
· спровођење законских прописа којима је обезбеђено учешће службе противпожарне
заштите у изради урбанистичке и пројектне документације, кроз давање услова и
сагласности.
· Израда одговарајуће документације-плана заштите од пожара.
2. Мере за сузбијање пожара подразумевају брзу и квалитетну интервенцију а то се
постиже функционисањем ватрогасне службе.
Ватрогасна станица планирана је у оквиру комуналне зоне “Текија” , поред обилазнице
што јој омогућава добру саобраћајну везу са осталим деловима насеља.
При пројектовању и изградњи у свему се придржавати Услова које је издао МУП Републике Србије, Сектор за заштиту и
спасавање, Одсек у Јагодини под бројем
217-651/07 03.12.2007.
ЗАШТИТА ОД ЗЕМЉОТРЕСА
Подручје ГП-а Параћин налази се у зони 8° МЦС скале.
У циљу заштите од земљотреса, у грађевинарству се данас примењују 4
Правилника о сеизмичним дејствима на конструкције:
1. Правилник о привременим техничким прописима за грађење у сеизмичким подручјима (Сл. лист СФРЈ 39/87) - не важи за
објекте високоградње.
2. Правилник о техничким нормативима за изградњу објеката високоградње у сеизмичким подручјима (Сл. лист СФРЈ бр. 31/81;
49/82, 29/83; 52/90)
3. Правилник о техничким нормативима за санацију, ојачање и реконструкцију објеката високоградње оштећених земљотресом
и за реконструкцију и ревитализацију објеката високоградње (Сл. лист СФРЈ 52/85).
4. Правилник о техничким нормативима за пројектовање и прорачун инжињерских објеката у сеизмичким подручјима (1986.) .
За израду Плана Републички сеизмолошки завод издао је сеизмичке услове број 021-907-1/07 од 13.12.2007. године.
ЗАШТИТА ОД КЛИЗИШТА
На подручју ГП-а Параћин не постоји ни једно активно клизиште.
У погледу носивости, цео терен на коме лежи Параћин може се поделити на три зоне:
- терени старе алувијалне терасе од гробља до стакларе, северно од реке Црнице, могу се
третирати као добро носиви са оријентационом носивошћу од 2- 2,5кг/цм2. У овом реону
ниво подземне воде је нижи од 4м.
- терени нешто умањене носивости, од 1,75-2,0кг/цм2 и виших подземних вода (око 3м)
заступљене су у централном делу насеља;
- највећи део Параћина налази се на теренима смањене носивости од 1,25-1,50кг/цм2, са
високим подземним водама од 2-3м.
Подручје ГП-а Параћин не располаже адекватном геолошком информационом подлогом неопходном за адекватно стручно
планирање и уређење простора и заштиту и унапређење животне средине.
ЗАШТИТА ОД ОПАСНОСТИ У РАТУ
Приликом издавања одобрења за градњу планирати заштиту становништва и материјалних добара која су дефинисана важећим
техничким прописима и нормативима за склоништа (,,Службени војни лист,, бр. 13/98), као и Одлуком општинског штаба
23
цивилне заштите о утврђивању степена угрожености насељених места општине Параћин са рејонском угрожености и одређеном
врстом и обимом заштите у тим реонима (бр. 82-88/3-92/17/11, од 23.06.1992. год.).
Планом су испоштовани и прописани услови заштите :
планираном изградњом и размештајем објеката обезбеђена је оптимална проходност у условима рушења и пожара, са
довољном ширином саобраћајница која обезбеђује од домета рушења и пожара.
саобраћајница унутар комплекса обезбеђује неометан саобраћај уз могућност лаке и брзе промене правца саобраћајног тока.
поуздано функционисање инфраструктурне мреже у ванредним приликама обезбеђено је њиховим вођењем подземно.
прстенасто повезивање ПТТ система и високонапонске мреже из најмање два правца ради могућности функционисања у
случају разарања једног од праваца.
За збрињавање и заштиту становништва битно је утврдити:
локације и капацитете подрумских и других просторија, рововских склоништа, природних и вештачких објеката који могу
пружити сигурну заштиту становништва од ратних разарања,
локације извора, чесми и бунара са питком водом за које треба сачинити план одржавања и чувања од загађења
3. САКУПЉАЊЕ И ОДНОШЕЊЕ ЧВРСТОГ ОТПАДА
Обавезно је организовање сакупљања смећа и одвожења на градску депонију.
Положај контејнера и канти са отпадом и уређење за то планираног простора дефинисати пројектима уређења.
Постојеће депонија не задовољава прописане услове према Правилнику о критеријумима за одређивање локације и уређење
депонија отпадних материја ,, Службени гласник РС,, бр 54/92 ).
До реализације нове локације која ће бити у складу са принципимаж одрживог газдовања оптадом на регионалном нивоу а у
складу са оквирима Националне стратегије управљања отпадом, комунални отпад депоновати на постојећу локацију уз обавезну
санацију и рекултивација тог простора.
4. ЗАШТИТА ПРИРОДНИХ КУЛТУРНИХ ДОБАРА
На подручју плана нема грађевинског фонда са споменичким вредностима – споменика културе као ни евидентираних , односно
валоризованих објеката градитељског наслеђа.
Ако се у току радова наиђе на археолошка налазишта или археолошке предмете, извођач радова је обавезан да о томе обавести
надлежни Завод за заштиту споменика културе и предузме мере да се налаз не уништи и не оштети, а да се сачува на месту и у
положају у коме је откривен ( Закон о културним добрима ,,Сл.гласник РС,, бр. 71/49).
Обзиром да се граница захвата Плана једним делом граничи са археолошким локалитетом ,,Глождак – Циглана,, неопходно је
предвидети праћење свих земљаних радова на предметној локацији од стране стручњака Завода за заштиту споменика културе
из Крагујевца .
5. УСЛОВИ ЗАШТИТА ОСОБА СА ИНВАЛИДИТЕТОМ
Применити одредбе Правилника о условима за планирање и пројектовање објеката у вези са несметаним кретањем деце, старих,
хендикепираних и инвалидних лица ( ,,Сл.гласник РС бр 18/97) при спровођењу Плана, односно пројектовању и изградњи
јавних саобраћајних и пешачких површина, прилаза до објеката и пројектовање објеката, као и других уређаја у њима којима се
обезбеђује несметано кретање деце, старих, хендикепираних и инвалидних лица
VI СРЕДЊОРОЧНИ ПРОГРАМ УРЕЋИВАЊА ЈАВНОГ
ГРАЂЕВИНСКОГ ЗЕМЉИШТА И ИЗВОРИ
ФИНАНСИРАЊА РАДОВА НА УРЕЂЕЊУ ЗЕМЉИШТА
1. ПОТРЕБНА СРЕДСТВА ЗА СРЕДЊОРОЧНИ ПРОГРАМ УРЕЂИВАЊА
ИНФРАСТРУКТУРА
Саобраћајна инфраструктура
Реконструкција и проширење постојећих саобраћајница и
изградња нових
Изградња моста
УКУПНО:
Водопривредна инфраструктура
Водоводна мрежа
14.000.000,00
Фекална канализација
14.000.000,00
Кишна канализација
12.000.000,00
УКУПНО:
28.000.000,00
Електроенергетска инфраструктура
УКУПНО:
8.000.000,00
Телекомуникациона инфраструктура
УКУПНО:
18.000.000,00
Гасификација
УКУПНО:
Градски парк
60.000.000,00
Спортско рекреативни центар
70.000.000,00
УКУПНО:
УКУПНО:
48.000.000,00
120.000.000,00
168.000.000,00
40.000.000,00
28.000.000,00
` 8.000.000,00
18.000.000,00
130.000.000,00
392.000.000,00
24
2. ИЗВОРИ ФИНАНСИРАЊА РАДОВА НА УРЕЂИВАЊУ ЗЕМЉИШТА
Средства за реализацију средњорочног програма уређивања јавног
грађевинског земљишта обезбеђују се од средстава добијених од закупнине за
грађевинско земљиште, накнаде за уређење грађевинског земљишта, накнаде за
коришћење грађевинског земљишта и других извора у складу са Законом.
VII СМЕРНИЦЕ ЗА СПРОВОЂЕЊЕ ПЛАНА
Локацијску дозволу издаје надлежни општински орган у складу са одредбама овог плана.
Одобрење за градњу издаје надлежни општински орган у складу са одредбама овог плана.
Одређене су такође локације за које је неопходна разрада идејним архитектонско урбанистичким reшењем на који је потребно
прибавити сагласност Комисије за планове.
VIII ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ
Достављање, архивирање, умножавање и уступање Измена и допуна Плана детаљне
регулације за градског подручја ,,Адакале,, у Параћину, врши се у складу са Правилником о начину увида у донети
урбанистички план, оверавања, потписивања, достављања, архивирања, умножавања и уступања урбанистичког плана уз
накнаду ("Службени гласник РС", бр. 75/2003).
Измене и допуне Плана детаљне регулације за део градског подручја ,,Адакале,, у Параћину, урађен је у три (3) истоветна
примерка у аналогном и четири (4) примерка у дигиталном облику.
Измене и допуне Плана детаљне регулације за део градског подручја ,,Адакале,, у Параћину, ступају на снагу осмог дана од дана
објављивања у "Службеном листу Општине Параћин".
СКУПШТИНА ОПШТИНЕ ПАРАЋИН
Број: 353-181/10-01-II од 11.03.2010. године
Председник Скупштине,
Драган Митић
25
Download

Izmene i dopune Plana i dopune Plana detaljne regulacije za deo