Поглавље 26: Образовање и култура
Области образовања и обука, младих и културе првенствено су у надлежности земаља чланица Европске
уније. Уговор о функционисању Европске уније (УФЕУ) предвиђа да Унија треба да поспешује сарадњу
земаља чланица и да подржава и употпуњује њихов рад, уз пуно поштовање њихове одговорности за садржаје
који се изучавају, организацију образовања и стручног усавршавања, као и њихове националне и регионалне
културне разноликости.
У области образовања, обуке и младих, поред Директиве о образовању деце радника миграната и пресуда
Европског суда правде у случајевима који се односе на недискриминацију између држављана земаља чланица
Европске уније и других држављана Европске уније, правне тековине ЕУ чине углавном оквири сарадње. У
светлу Лисабонске стратегије, Oтвореног метода координације у домену политике образовања и
усавршавања, као и у домену политике према младима, установљене су, с циљем конвергенције националних
политика и постизања заједничких циљева, конкретни будући циљеви система образовања и усавршавања,
прихваћени 2001. године, као и Копенхашки процес за стручно усавршавање и Болоњски процес за
високошколско образовање дају смернице за унапређење и развој квалитета система образовања и обука. Ово
је као резултат дало радни програм „Образовање и обука 2010“, као и стратешки оквир „Образовање и обука
2020“, који у себи садржи све делатности у областима образовања и обука на европском нивоу. Такође,
установљени су и заједнички циљеви за политике према младима Европске уније, а нова Стратегија за младе
Европске уније, која се заснива на оснаженом отвореном методу координације, усвојена је за период 2010–
2018.1 Ова стратегија заснива се на потреби за енергичним приступом у више сектора. Поред тога, државе
чланице треба да имају правни, административни и буџетски оквир, као и одговарајућу надлежност за
спровођење како би гарантовале добро управљање, што подразумева и буџетско управљање целокупним
децентрализованим образовањем, обукама и програмима ЕУ за младе (тренутно су то Доживотно учење и
програми Млади у акцији).
Када је реч о политикама у уобалсти културе, државе чланице треба да подрже начела из Члана 167. Уговора
о функционисању Европске уније (УФЕУ) и, посебно, да осигурају да њихове међународне обавезе
омогућавају развој и примену политика и инструмената који за циљ имају очување и промовисање културне
разноликости. У складу са овим начелима, Конвенција Унеска о заштити и промовисању разноликости
културног изражавања, ратификована од стране Европског Савета, један је од најважнијих елемената правних
тековина ЕУ у области културе. Обавештењем Комисије о Европској агенди за културу у глобализованом
свету, прихваћеном 2007. године Резолуцијом и закључцима Европског Савета, уведени су нови методи
сарадње, који подразумевају структурирани дијалог са сектором културе, као и још више структуриран
систем сарадње између земаља чланица и институција ЕЗ (отворени метод координације), како би се спровеле
три групе заједничких циљева: културна разноликост и међукултурни дијалог; култура као катализатор
креативности; и култура као кључна компонента међународних односа. Европски Савет је пет приоритетних
области, осмишљених око три циља Агенде, одредио за први радни план за културу 2008 – 2010.
I. Образовање, обука и млади
Сарадња у области политика
Следећа питања односе се на све нивое образовања.
O д г о в о р и
1
РЕЗОЛУЦИЈА САВЕТА од 27. новембра 2009. заснована на саопштењу Комисије „Стратегија ЕУ за младе - улагање и јачање.
Обновљени отворени метод координације као одговор изазовима и шансама младих“, COM (2009) 200, 27.04.09
А. Образовни систем
1. Структура образовног система: Молимо, опишите структуру образовног система, укључујући и
стручно усавршавање и обуку (VET), као и образовање одраслих, пратећи Eurydice формат
(http://www.eurydice.org). Наведите детаље о различитим нивоима образовања, било да је реч о
обавезном и/или бесплатном образовању, као и механизме за прелаз између њих. Молимо,
опишите улогу приватног образовања и пружалаца услуга у стручном усавршавању и обуци (VET)
и улогу предузећа у обезбеђивању стручног усавршавања и обуке (VET).
Систем образовања и васпитања у Србији обухвата предшколско, основно, средње и
високо образовање. Његова основна структура, карактеристике и механизми преласка са
нивоа на ниво регулисани су Законом о основама система образовања и васпитања
(„Службени гласник РС“, број 72/09), Законом о предшколском васпитању и
образовању („Службени гласник РС“, број 18/10), Законом о основној школи
(„Службени гласник РС“, бр. 50/92, 53/93, 67/93, 48/94, 66/94, 22/02, 79/05,
101/05,72/09), Законом о средњој школи („Службени гласник РС“, бр. 50/92, 24/96,
53/93, 67/93, 48/94, 23/02, 25/02,101/05, 72/09) и Законом о високом образовању
(„Службени гласник РС“, бр. 76/05,100/07, 97/08, 44/10).
Предшколско васпитање и образовање
Предшколско васпитање и образовање део је јединственог система образовања и
у надлежности је Министарства просвете и локалне самоуправе. Овим нивоом
образовања су обухваћена деца узраста од шест месеци до поласка у основну школу.
Оснивачи предшколских установа( „дечијих вртића“) могу бити Република
Србија, аутономна покрајина и општина/град. Такође, ове установе могу да оснују
грађани и друге институције. Похађање предшколског образовања није обавезно. Рад
дечијих вртића финансира се делом из локалних прихода, а делом из родитељских
прихода.
Почев од школске 2006/07. године, у Србији је уведен обавезан припремни
предшколски програм, за сву децу узраста од 5,5 до 6,5 година. Његово трајање је 2009.
продужено са 6 на 9 месеци. Припремни предшколски програм је бесплатан, када га
реализује државни (јавни) дечији вртић. Локална самоуправа води евиденцију о деци
која су стасала за похађање припремног предшколског програма.
У Србији постоји 159 државних предшколских установа размештених у 2364
објеката и 57 приватних.У насељима где не постоји дечији вртић, припремни
предшколски програм се реализује при основним школама.У објектима основних школа
смештено је 189 вртића. Укупан проценат обухвата деце свих узраста је у сталном
порасту (према подацима Министарства просвете 2002. године 32%, а 2009. године
47,37%).
Школска година
2006/2007.
2007/2008.
2008/2009.
2009/2010.
Обухват
деце
Обухват
деце
припремним
предшколским
предшколским
васпитањем
програмом
173 203
64 048 (84,20%)
178 389
69 728 (88, 85%)
183 651
71 444 (91,80%)
190 266
69 378 (87, 82%)
Табела 1.Обухват деце предшколским васпитањем (сви узрасти) и обухват деце
припремним предшколским програмом2
Деца са сметњама у развоју укључена су у систем предшколског васпитања, и то
у редовним групама, као и у посебним (развојним) групама, а остваривање права на
образовање, омогућено је и деци на болничком лечењу.
2
Подаци републичког завода за статистику
159 218 3 099 862
53 256
Двојезичне
Број деце
15
Хрватски
3
Бугарски
Русински
42
15 158
Албански
Словачки
201
Број
група
Румунски
Мађарски
Српски
Припадници националних мањина остварују право на образовање на матерњем
језику, двојезично, као и на српском језику. Подаци указују да је у школској 2009/2010.
години, припремним предшколским програмом обухваћено 3456 деце ромске
националности. У 2009/2010. години, 5455 деце припадника националних мањина
похађало је програм припреме за школу на матерњем језику, или двојезично.
4
70
4
76
17
1 126
42
947
Табела 2. Број васпитних група на српском ,језицима мањина и број деце
са којима се изводи васпитно-образовни рад на овим језицима3
У оквиру прешколског програма остварују се редовни програми васпитнообразовног рада, а могу да се остварују и други специфични и специјализовани
програми, у складу са потребама и интересовањима деце, родитеља и према
могућностима дечијег вртића и локалне самоуправе. Осим тога, вртић може да преузме
програм рада из других земаља.
Основно образовање и васпитање
Основно образовање и васпитање је обавезно, траје осам година и остварује се у
два образовна циклуса.
Први циклус обухвата прва четири разреда. Наставу свих предмета у овом
циклусу изводи учитељ (class teacher), с тим што наставу неких предмета, нпр.
уметности и страних језика, може да реализује наставник (subject teacher) који ове
предмете предаје у другом циклусу.Други циклус обухвата разреде од петог до осмог, а
наставу сваког предмета реализује наставник (subject teacher).
У први разред основне школе уписује се свако дете које до почетка школске
године има најмање 6,5 а највише 7,5 година, уз потврду о похађаном припремном
предшколском програму. И млађе дете, старости од 6 до 6,5 година, може да се упише у
први разред, након провере спремности за полазак у школу. Поред тога, у школу може
да се упише и дете старије од 7,5 година, које због болести или других разлога није
уписано на прописаном узрасту, и то у први разред, али и у одговарајући разред, на
основу провере знања која се врши у школи.
Деца се уписују у школу по територијалном принципу. Постоји могућност да
родитељ изабере и другу школу, што је условљено капацитетима одабране школе.
Локална самоуправа води евиденцију о деци која су стасала за упис, као и о деци
која су уписана у школу.
Успех ученика основне школе оцењује се током школске године и на крају, када
ученици добијају завршне оцене. Ученици првог разреда се оцењују описним оценама и
не могу понављати разред. Ученици осталих разреда оцењују се описно и бројчано, а
3
Подаци Министарства просвете
закључна оцена је бројчана. Ученик другог и трећег разреда не може понављати разред,
уколико родитељ то не захтева, већ се преводи у наредни, на основу одлуке одељенског
већа, и за њега се настава
у наредном разреду организује по индивидуалном
образовном плану (ИОП).
Ученик од четвртог до седмог разреда полаже поправни испит уколико има до
две недовољне оцене и уколико не положи, понавља разред. Ако има више од две
недовољне оцене, понавља разред.
Ученик осмог разреда који не положи поправни испит или има више од две
негативне оцене, не понавља разред, већ завршава започето образовање полагањем
испита, у својству ванредног ученика.
Од ове школске године, после завршеног осмог разреда, сви ученици излазе на
завршни испит. До сада је то била обавеза само за ученике који су настављали
образовање у четворогодишњим средњим школама.
Ученику који је навршио 15 година престаје обавеза похађања школе, а школа
може да му омогући школовање до навршених 17, односно и после 19 година, када је
реч о ученицима са сметњама у развоју.
Систем образовања укључује и приватне основне школе и обезбеђена је
хоризонтална и вертикална пролазност на релацији приватна-државна школа.
Основно образовање је бесплатно у државним (јавним) школама, док у
приватним школама родитељи сносе трошкове школовања
Основно музичко и основно балетско образовање
Поред обавезних основних школа, у систем су укључене и основне музичке и
основне балетске школе, као и школе за музичке и школе за балетске таленте. Ове
школе нису обавезне, а њихово похађање је бесплатно, односно финансира се са
централног и локалног нивоа. Оснивач музичких и балетских школа могу да буду,
поред Републике Србије, аутономне покрајине и локалне самоуправе, и грађани, као и
друге институције.
Основно музичко образовање траје од две до шест, а балетско четири године и
остварују се у два образовна циклуса.
У први разред основне музичке, односно балетске школе, уписује се ученик који
је уписан у редовну основну школу и који положи пријемни испит. У први разред школе
за музичке таленте, односно школе за балетске таленте могу да се упишу деца са
најмање шест, односно старости од осам до десет година, за које се на пријемном
испиту утврди да имају одговарајући таленат.
Образовање у школама за музичке таленте траје 10 година, а у школама за
балетске таленте осам година.
Основно образовање ученика са сметњама у развоју
Ученици са сметњама у развоју остварују право на образовање у оквиру
редовних основних школа и школа за образовање ученика са сметњама у развоју.
Од ове школске године, сви ученици одговарајућег календарског узраста уписују
се у први разред редовне основне школе. За ученике са сметњама у развоју који се
налазе у редовним школама, школа пружа додатну подршку (нпр. може да изради
индивидуални образовни план). Ученицима може бити пружена и додатна здравствена и
социјална подршка. Потребу за овом врстом подршке утврђује интерресорна комисија
(видети одговор на питање 17. и 35).
Ове системске промене изазивају и промене у школама за образовање ученика
са сметњама у развоју (познате као «специјалне школе). До сада су ученици ових школа
стицали основно образовање по посебним или прилагођеним програмима образовања.
Комисија за израду смерница за даљи развој школа за образовање ученика са сметњама
у развоју (формирана на националном нивоу) утврдила је основне правце развоја ових
институција као мултифункционалних (образовање деце са свим врстама сметњи) у
којима би се за сваког ученика израђивао индивидуални образовни план.
Тренутно, у ове школе ученици се уписују, уз сагласност родитеља, на основу
препоруке лекара, базиране на процени потреба за пружањем додатне образовне,
здравствене или социјалне подршке ученику.
Постоји 47 специјалних основних школа.
Основно образовање одраслих
Основно образовање одраслих траје од три до пет година и организује се по
разредима, од првог до осмог разреда (по правилу, 2 разреда за 1 годину). У Србији има
свега 14 школа за образовање одраслих, што не одговара актуелним потребама. Оне су
територијално неравномерно распоређене. Редовне основне школе могу изводити и
програме основног образовања одраслих.
Ученику који је навршио 15 година живота престаје обавеза похађања школе
истеком те школске године. Школа може, по одлуци директора, да ученику који је
навршио 15 година живота, а није стекао основно образовање, омогући школовање до
навршених 17 година, ако то захтева ученик или његов родитељ.
Одраслима се издаје сведочанство о сваком завршеном разреду и сведочанство о
стеченом основном образовању и васпитању.
Постоји неколико пилот програма који имају за циљ функционално
прилагођавање садржаја, облика и организације рада потребама одраслих, као и
методичко оспособљавање наставника за рад са одраслима. Нови модел функционалног
основног образовања одраслих омогућава одраслима стицање основног образовања уз
завршавање програма обуке и полагање завршног испита. Обука се може започети пре
завршетка основног образовања, али се завршни испит може полагати тек након
положеног завршног испита за основно обрзовање.
Средње образовање и васпитање
Средње образовање није обавезно и обухвата популацију ученика узраста 15 до
19 година. Бесплатно је за оне кандидате који се први пут укључују у систем средњег
образовања. По завршетку обавезног основног образовања ученици се могу уписати у
различите школе и програме средњег образовања у трајању од три или четири године.
Услов за упис је остварени успех у 6, 7. и 8. разреду обавезног образовања и постигнути
резултати на квалификационом испиту за редовне гимназије и стручне школе у
четворогодишњем трајању, односно завршном испиту (почев од јуна 2011. године) или
пријемном испиту за специјализоване гимназије и уметничке школе. У средње школе
уписује се око 96% свршених ученика обавезног основног образовања. Проходност кроз
средње образовање, како хоризонтално, тако и вертикално је омогућена, али захтева
задовољавање додатних услова:
 Ученик који прелази у другу школу ради завршавања започетог школовања у
истом трајању, полаже допунске испите из предмета који нису били утврђени
наставним планом и програмом који је ученик започео да савлађује, у
роковима утврђеним решењем, сагласно општем акту школе.
 Ученик уписан у школу ради преквалификације, полаже испите из стручних
предмета које одреди наставничко веће школе.
 Ученик уписан у школу ради доквалификације полаже допунске испите из
предмета чији садржаји нису исти, из предмета који нису били утврђени
наставним планом и програмом и испите завршног разреда, о чему одлуку
доноси наставничко веће школе.
Средње образовање и васпитање реализује се као:
 опште средње образовање у трајању од четири године (гимназије)
 средње стручно и уметничко образовање у трајању од три или четири године
(стручне и уметничке школе)
Средње образовање обухвата и програме образовања талентованих ученика,
ученика са сметњама у развоју и образовања одраслих
Гимназије
Опште средње образовање стиче се у гимназијама. Постоје две врсте гимназија:
гимназија општег типа и специјализована гимназија. Гимназија општег типа може
организовати четири програмска усмерења: опште, друштвено-језичко, природноматематичко и информатичко. Специјализоване гимназије намењене су образовању
ученика талентованих у одређеним областима.Тако постоје: математичка гимназија,
филолошка гимназија, спортска и рачунарска гимназија. Такође, у гимназијама општег
типа организују се одељења ученика који показују даровитост у неким посебеним
областима: математичкa одељења, физичка одељења, језичка одељења, спортска
одељења. Неколико редовних гимназија има двојезична одељења, у којима се одређени
број предмета учи на страном језику: француском, италијанском или енглеском језику.
На крају четворогодишњег гимназијског школовања полаже се матурски испит а
од школске 2014/2015. полагаће се општа матура
Средње стручно и уметничко образовање
Средње стручно образовање стиче се у стручним школама које припремају
ученике за рад у 15 подручја рада (пољопривреда, шумарство, геологија, машинство,
електротехника,
графичарство,
текстилство,
грађевинарство,
саобраћај,
хидрометеорологија, трговина, економија, здравство, уметност, личне услуге).
У средњој стручној школи ученици стичу и развијају општа и стручна знања
као и способности за даље школовање, односно за рад. У овим школама трајање
образовања је различито: обука и стручно оспособљавање у трајању до једне године,
образовање за рад у трајању од две године, средње трогодишње и четворогодишње
образовање, специјалистичко и мајсторско образовање (након две године рада) у
трајању од једне до две године. Средње стручне школе такође реализују програме
преквалификација и доквалификација.
У четворогодишњим програмима заступљено је минимално 40% општих и 55%
стручних садржаја, односно 30% општих и 65% стручних садржаја у трогодишњим.
Практична настава се изводи у школским радионицама и код послодаваца. На крају
трогодишњих образовних програма се полаже завршни испит, а по завршетку
четворогодишњих образовних програма полаже се матурски испит. Од школске
2014/2015. године након четворогодишњег стручног образовања полагаће се стручна
матура. После савладаног програма специјалистичког, односно мајсторског образовања,
полаже се специјалистички, односно мајсторски испит, о чему се издаје јавна исправа.
Послодавци су у процесу реформе средњег стручног образовања учествовали у изради
нових наставних планова и програма и то у 56 огледних програма у 13 области рада.
Њихови представници су чланови комисија за полагање завршног испита односно
стручне матуре у огледним програмима. Дати наставни планови и програми су
модуларни и постављени су исходно.
У школској години 2010/2011 број ученика који похађају огледне профиле
порастао је на 17%, од укупног броја ученика у средњим стручним школама. У области
пољопривреда, производња и прерада хране 7 образовних профила је из огледа прешло
у систем, а у области електротехника и грађевинарство по један образовни профил.
Средње уметничко образовање траје четири године и реализује се у музичким,
балетским и уметничким школама ликовне области у подручју рада Култура, уметност
и јавно информисање. По завршетку средњег уметничког образовања полаже се
уметничка матура. Средње музичке школе образују за профиле: музички извођач
(вокално-инструментални, одсек за џез, одсек за рану музику, одсек за црквену музику),
музички сарадник (теоретски, одсек за етномузикологију) и дизајнер звука.
У средњим балетским школама стиче се образовање на следећим одсецима:
класични балет, савремена игра и народна игра.
Уметничке школе ликовне области образују профиле типа: ликовни техничар,
конзерватор, дизајнер и уметнички занати.
Средње образовање за ученике са сметњама у развоју
Средње образовање ученика са сметњама у развоју организовано је у три основна
облика: школе за ученике са сметњама у развоју, посебна одељења при редовним
школама, одељења редовних школа у којима се деца са сметњама и тешкоћама у развоју
школују заједно са осталом децом.
У школама за ученике са сметњама у развоју уместо досадашњих скраћених
програма, од ове године примењују се индивидуални образовни планови.
Средње школе могу да остварују посебан школски програм за образовање
одраслих, програм стручног оспособљавања као и обуке. Друге организације, односно
физичка лица могу да остварују посебне програме у областима образовања одраслих ако
испуњавају прописане стандарде за остваривање посебних програма и добију одобрење
Министарства. Закон о основама система образовања и васпитања је отворио могућност
да се образовање одраслих
повери и другим установама, организацијама и
појединцима који испуне прописане стандарде.
У систему средњег образовања, кроз Програм Европске Уније за Србију КАРДС Програм реформе средњег стручног образовања и ИПА 07 - Програм
модернизације система средњег стручног образовања, који је усмерен и на подршку
стручном образовању одраслих, основано је 5 регионалних Регионалних центара за
обуку (РТЦ) који функционишу као посебне орагнизационе јединице. Регионални
тренинг центри за одрасле су водеће регионалне институције за стручно образовање,
оспособљавање и обуку одраслих, преко којих се обавља 40 програма обука, које су
акредитоване од стране Министарства просвете, и које су препознатљиве и за
Националну службу за запошљавање.
Високо образовање
Делатност високог образовања у Републици Србији се обавља на универзитетима
и високим школама. Србија се прикључила Болоњском процесу 2003. године чиме је и
започео и постепени процес реформе који је добио своју законску потпору 2005. год
доношењем новог Закона о високом образовању. Њиме је званично уведен европски
систем преноса бодова, троциклични систем студија и додатак дипломи. Од 2007/8 сви
ново уписани студенти студирају по новим реформисаним студијским програмима на
свим високошколским установама.
Високошколски систем има два типа студија: академске студије које се реализују
на универзитетима и струковне, професионално оријентисане, студије које се одвијају
на високим школама струковних студија а могу се реализовати и на универзитетима.
На високошколским установама у Србији студира 235940 (2008/09) студената
од чега 63% студира на државним универзитетима, 16% на приватним универзитетима,
19% на државним високим школама струковних и академских студија, и преосталих 2%
студената студира на приватним високим школама.
Србија са Косовом и Метохијом тренутно има 13 акредитованих универзитета 8 универзитета су државни и укључују 83 факултета, а 5 су приватни универзитети са
укупно 26 факултета. Још 5 приватних универзитета се налазе у процесу акредитације.
Укупно је 70 акредитованих високих школа струковних студија, а постоје и
четири акредитоване школе струковних студија на којима се изводе академски
програми првог и другог нивоа.
Законом је предвиђено да поред набројаних установа постоје и академије
струковних студија, установе које би објединиле више високих школа струковних
студија. У систему високог образовања тренутно нема ових установа, мада постоје
назнаке да се о њиховом формирању размишља зарад остваривања боље
функционалности.
Троциклични систем академских студија обухвата: основне академске студије у
трајању 3-4 године, које носе од 180 до 240 ЕСПБ, мастер студије у трајању од 1-2
године са 60-120 ЕСПБ, и докторске академске студије са минимално три године
студија или 180 ЕСПБ. У области медицинских наука (студије медицине, стоматологије
и ветерине) су уведени интергрисани студијски програми који трају обавезно 6 година и
носе минимално 360 ЕСПБ и интегрисане студије фармације које имају 300 ЕСПБ.
Осим тога други циклус академских студија укључује и специјалистичке академске
студије које могу имати минимално трајање од једне године и носе 60 ЕСПБ, ако је
студент на предходним студијама остварио укупно 300 ЕСПБ.
Струковне студије имају два нивоа: први ниво студија су основне струковне
студије трају три године имају 180 ЕСПБ, специјалистичке струковне студије носе 60
ЕСПБ и трају једну годину.
Све установе високог образовања пре добијања дозволе за рад коју издаје
Министарство просвете морају бити акредитоване. Приватне високошколске установе
(чији оснивач није Република), који се налазе у систему образовања РС, су у истом
статусу као и установе високог образовања чији је оснивач Република.
На студије првог степена се уписују студенти који су завршили средње
образовање у четворогодишњем трајању. Не постоји разлика у захтевима за упис на
основне струковне и основне академске студије. На студије другог степена академске
мастер студије се уписују студенти који су завршили академске студије првог степена,
тако што се на мастер студије од 60ЕСПБ могу уписати студенти који су предходно
завршили основне академске студије које су имале минимално 240ЕСПБ, а на мастер
студије које носе 120ЕСПБ студенти који су завршили минимално студије првог нивоа
од 180ЕСПБ. Докторске академске студије могу уписати лица која су предходно
завршила основне и мастер студије и на њима остварили минимално 300ЕСПБ, као и
студенти који су завршили интегрисане студије у пољу медицинских наука.
Специјалистичке струковне студије могу уписати лица која су завршила студије
првог нивоа од 180ЕСПБ. Високошколске установе прописују услове у којима студенти
завршених струковних студија могу прећи на академске студије првог и другог нивоа.
Универзитети и високе школе расписују конкурс за упис студената који садржи
број студената за одговарајући студијски програм (утврђен Дозволом за рад), мерила за
утврђивање редоследа кандидата, поступак спровођење конкурса, висину школарине за
студенте који се не финансирају из буџета. Конкурс се објављује најкасније пет месеци
пре почетка академске године. Редослед кандидата за упис на студије првог степена се
утврђује на основу општег успеха постигнутог у средњошколском образовању и
резултата остварених на испиту за проверу знања, сколоности и способности.
На студије другог и трећег степена кандидати се уписују под условима које
прописују универзитети и високе школе.
Студенти који студирају на високошколским установама чије је оснивач
Република Србија у зависности од успеха у предходном школовању и резултата
остварених приликом провере способности вештина и знања показаних на пријемном
испитима се школују као буџетски финансирани студенти или као студенти који сами
финансирају своје студије. Рангирањем кандидата на основу успеха се формира листа
најуспешнијих кандидата чије се студије финансирају из буџета. Сваке академске
године на предлог Националног савета за високо образовање Влада усваја број буџетски
финансираних студената у високошколским установама чији је оснивач Република
Србија. Статус студената у смислу финансирања у наредним годинама студирања
одређује се на основу успешности у претходној години. Број студената који се
финансира из буџета у наредним годинама студија на сваком студијском програму може
се увећати за највише 20% у односу на број буџетски финансираних студената у
предходној години. Статус буџетски финансираног студента се остварију само на
једном студијском програму.
Студенти који студирају на приватним високошколским установама плаћају
школарину, коју утврђује високошколска установа.
Сви студенти који заврше студије првог и другог нивоа поред дипломе добијају
без плаћања обавезно и додатак дипломе на српском језику и на енглеском језику.
2. Статистика:
молимо,
наведите
податке
о
ђацима/студентима
и
наставницима/тренерима на различитим нивоима образовног система,
укључујући и стручно усавршавање и обуку (VET) и образовање одраслих.
Уколико је могуће, наведите процену развоја за наредних десет година.
Наведите статистичке податке о државним и, уколико је могуће, приватним
средствима намењеним образовању на државном нивоу (у % БДП-а и државног
буџета). Молимо наведите податке о ученицима који прекидају школовање на
школском и универзитетском нивоу (са анализама по полу, етничким групама
и географским областима).
РАСПОЛОЖИВИ ПОДАЦИ И ИНДИКАТОРИ РЗС
о предшколском васпитању и образовању за 2009. год.
Установе4 и васпитне групе
o ПУ према организационој структури (матичне установе и објекти -издвојена
одељења), број /МП/
Институционално предшколско васпитање и образовање остварује се у предшколским
установама чији је оснивач јединица локалне самоуправе (159 установа у 2364 објеката
– издвојених одељења и 12 места на територији Косова и Метохије), предшколским
установама чији је оснивач друго правно или физичко лице (57 приватних
предшколских установа) и основним школама које реализују припремни предшколски
програм (189 основних школа од којих је 18 са територије КиМ).
o ОШ које организују ППП (припремни предшколски програм) /МП/
У 2009/2010. години 189 основних школа организовало је припремни предшколски
програм за 6020 деце у оквиру 337 васпитних група четворочасовног програма и 315
комбинованих одељења. На територији КиМ, припремни предшколски програм
организовало је 18 ОШ, за 406 деце обухваћених у 29 група четворочасовног програма и
8 комбинованих одељења.
4
Приказују се матичне установе, уколико није друкчије назначено (тј. МУ-ИЈ= све извештајне јединице
тј. матичне установе-школе и издвојена одељења)
Установе
o ПУ према месту обављања васпитно-образовног рада
Место обављања васпитнообразовног рада
У згради јаслица-вртића
У основној школи
На другом месту
Укупно 5
Број ПУ
1432
887
45
2364
Структура
у%
61%
38%
2%
100%
Васпитне групе и деца у ПУ
o Васпитне групе и деца у ПУ према узрасту
Узраст деце
Јаслени узраст
(до 3 год.)
Узраст вртића (36 год)6
Од тога
мешовите групе
(3 до 6 год.)
Укупно
Број
група
Просечно
Структура
Структура деце по
Број деце
у%
у%
васпитној
групи
1641
19%
27667
15%
17
7103
81%
156399
85%
22
925
8744
11%
100%
14915
184066
8%
100%
...
21
Број
деце
Обухват
у%
o Обухват ПВО
Уписани у ПУ
Јаслени узраст (до 3
год.)
Узраст вртића (3-6
год)
Популациона група
184066
38,8%
27667
16,1%
деца узраста (0.5-6
год.)
деца узраста (0.5-6
год.)
156399
51,6%
деца узраста (3-6 год.)
Број
деце7
474922
171859
303063
5
Обухваћене су матичне установе и издвојена одељења
6
Интервал 3-6 година значи да су обухвачена деца узраста 3, 4, 5 и 6 година, до навршених 7 година)
7
Процењени број становника одговарајуће старости средином 2009. године (м.п. за прецизније
утврђивање обухвата може се узети број живорођене деце одговарајућег узраста, од 6 месеци до поласка у
школу)
o Деца предшколског узраста са посебним потребама (деца у болничким групама
ПУ, деца са сметњама у развоју у развојним групама ПУ и у васпитним групама
ППП, деца у школама за рад са децом са сметњама у развоју) /МП/
Деца са
сметњама у
развоју у
са децом са сметњама у развоју у вапитним
групама оквиру развојних група
инклузѕија
Васпитно-образовни рад са децом са сметњама у развоју и
са децом на болничком лечењу
Радна
2009/2010.
год.
са децом на болничком
лечењу
(болничке групе)
Број
група
УКУПНО
81
Број
деце
Број и
врста
извршилаца
Број
група
Број
деце
Број
васпитача
Број деце
86
73
345
126
964
1598
У радној 2008/2009. години, припремним предшколским програмом обухваћено је 145
деце у оквиру 22 васпитне групе у 16 основних школа за рад са децом са сметњама у
развоју.
o Попуњеност капацитета ПУ
Број
деце
Примљени преко
капацитета
Нису примљени због
попуњеног капацитета
%
контингента
8346
13791
Број
деце
Контингент
4,5%
уписани у ПУ
пријављени за упис у
7%
ПУ
184066
197857
o ПВО, упоредни преглед за 2005. и 2009. годину
Установе
2005
2009
Просечан
год. раст, у
%
Групе
1873
2364
7462
8744
укупно
167441
184066
6,6%
4,3%
2,5%
Деца у ПУ
до 3 год.
21531
27667
преко 3 год.
145910
156399
7,1%
1,8%
o Деца у ПУ према години рођења
2008
8742
2007
17631
2006
25405
2005
30435
Број деце
Структ. у %,
укупно=100
4.7
9.6
13.8
16.5
o Деца у ПУ према трајању и плаћању боравка
Модалитет боравка
Број деце
2004
39185
2003
61539
2002
1129
21.3
33.4
0.6
Структ. у %, укупно деца у
ПУ=100
Трајање боравка
До 5 часова
Преко 5 часова
Плаћање боравка
Не плаћају
Плаћају до 50%
Плаћају преко
50%
Плаћају пун
износ
42936
141130
23%
77%
36677
59344
20%
32%
22377
12%
65678
36%
o Деца у ПУ према власничкој структури установе, типу насеља којем установа
припада, коришћењу исхране и полу
Контингент
Број деце
Деца у државним ПУ
Деца у ПУ у градским насељима
Користе услуге исхране у ПУ
Деца према полу (мушки - женски )
182227
142036
166524
94494 - 89572
У %, укупно
деца у
ПУ=100
99%
77%
90%
51% - 49%
o Деца у ПУ према запослености родитеља
Радни статус родитеља
Оба родитеља запослена
Само један родитељ запослен
Од тога самохрани родитељ
Оба родитеља незапослена
Број деце
112946
53323
8464
11043
У %, укупно
деца у ПУ=100
61%
29%
5%
10%
o Похађање обавезног припремног предшколског програма
Територија
Број
живорођених
март 2003фебруар 2004
Број деце
која
похађају
ППП
У % од укупно
живорођених
одговарајућег
узраста
Република
Србија
79002
69378
87,8%
Централна
Србија
58724
49823
84.8%
Војводина
20278
19555
96.4%
Град Београд
16243
13883
85.5%
o Деца која похађају ППП према језику остваривања
(српски, мађарски, словачки, русински, румунски, албански, хрватски,
двојезично), број и % /МП/
15
9218 201 3099
42 862
3
15 256
4
17
70 1126
група
Број деце
Хрватски
Двојезичне
група
Број деце
Бугарски
Број деце
група
група
Број деце
Албански
Румунски
53
Број деце
група
Русински
Број деце
група
Број деце
група
Словачки
Мађарски
Број деце
група
Српски
Број деце
група
УКУ- 151
ПНО 58
76 947
4
Запослени
o Запослени у ПУ према занимању и полу и број деце на једног васпитача
Занимање, пол
Васпитачи и здравствени радници
Стручни сарадници
Административни и остали радници
Укупно запослени
Од тога жене
Број деце на једног васпитача-здравственог радника
Број запослених
14578
409
6844
21833
20817
12.6
%
67%
2%
100%
95%
РАСПОЛОЖИВИ ПОДАЦИ И ИНДИКАТОРИ РЗС8
о основном образовању и васпитању910
Установе и одељења
o ОШ према организационом принципу, крај шк. 2008/09 год.
Број школа
Самосталне-матичне школе
од тога четвороразредне
Издвојена-подручна одељења
од тога
Укупно ОШизвештајне јединице (ИЈ) 1112
1107
2
2424
четвороразредна
шесторазредна
Структура у %
31%
3531
8
69%
2064
3
100%
РЗС не располаже подацима за подручје Косова и Метохије, док МП обухвата образовање које се
реализује на овом подручју по програмима регулисаним прописима Републике Србије (подаци у загради)
9
Подаци се односе на крај школске 2008/09 или почетак школске 2009/10 године
10
Подаци се односе на редовно образовање, уколико није друкчије назначено
42
o Самосталне ОШ према организационој структури, крај шк. 2008/09 год.
Са издвојеним одељењима
Без издвојених одељења
Укупно школе
Број школа
634
473
1107
Структура у %
57%
43%
100%
o ОШ према саставу одељења (комбинована-некомбинована)13, крај шк. 2008/09
год.
Састав одељења
Број школа-ИЈ
Структура у %
Комбинована
1642
47%
Некомбинована
1400
40%
Комбинована и
некомбинована
489
14%
Укупно школе-ИЈ
3531
100%
o ОШ према величини и броју смена, крај шк. 2008/09 год.
Укупно
школе-ИЈ
Број школа-ИЈ
%,укупно=100
3531
100%
Од тога мале школе
са једним
до 20
одељењем
ученика
1049
1455
30%
41%
Према броју смена
1 смена
2 смене
2370
67%
1131
32%
3 смене
28
1%
o ОШ и одељења по броју наставних језика, почетак шк. 2009/10 год.
Наставни
језик
Један
Два
Три
Укупно
o
Школе
Број
школа-ИЈ
3395
115
2
3512
Структура
у%
97%
3%
< 0,5%
100%
Број
одељења
26627
2448
38
29113
Структура
у%
92%
8%
< 0,5%
100%
ОШ, одељења, ученици и наставници по наставном језику, крај шк. 2008/09 год.
Укупн Српск Албан Мађар Бугар Румун Русин Слова Хрват
о
и
-ски
-ски
-ски
-ски
-ски
-чки
-ски
3529
3409
55
108
26
27
3
15
7
11
Извештајне јединице (ИЈ) су све организације-објекти у статистичком систему које попуњавају и
достављају статистички извештај у одређеној области, без обзира на то да ли имају (самосталне-матичне
установе) или немају статус правног лица (издвојена-подручна одељења-објекти).
12
У одређеном броју табела РЗС за крај школске године број школа-ИЈ је мањи за 2 школе (3529 уместо
3531); у оба случаја задржани су оригинални подаци, јер је разлика занемарљива
13
Комбинована одељења су одељења са два, три или више разреда и јављају се по правилу у првом
образовном циклусу основног образовања, односно у разредној настави (прва четири разреда ОШ)
структ.у
%
Одељења
структ.у
%
Ученици
структ.у
%
Наставници
14
структ.у
100%
96.6
27886
1.6
395
3.1
970
94.0
596396 565943
100%
94.9
1.3
8337
3.3
16355
1.4
2.7
46485
688
1940
94.3
1.4
3.9
29666
100%
49300
100%
%
сумарно 2,2%
63
119
35
160
26
2674
292
293
52
сумарно 1,4%
675
1338
542
сумарно 0,9%
101
270
84
сумарно 1,6%
o Упоредни преглед основних показатеља редовног основног образовања,
крај шк. 2005/06 и 2008/09 год.
Школе-ИЈ
2005/06
2008/09
Разлика
2008-2005
Просечан
год. растсмањење,
%
Одељења
Ученика Ученика на
по
1
одељењу наставника
41561
21,0
15,4
42996
20,1
13,9
Наставници
ФТЕ
Ученици
3572
3529
30479
29666
639293
596396
-43
-813
-42897
1435
-0,9
-1,5
-0,4%
-0,9%
-2,2%
1,2%
-1,4%
-3,3%
o Упоредни преглед основног образовања ученика са посебним потребама,
основног образовања одраслих и основног музичког и балетског образовања,
крај шк. 2005/06 и 2008/09 год.
ШколеИЈ
14
2005/06
2008/09
Разлика
20092005
245
249
2005/06
2008/09
Разлика
20092005
19
17
4
-2
Одељења
Ученици
Наставници Завршили
ФТЕ
школу
ОШ за ученике са посебним потребама
1181
7707
1541
1148
7092
1654
-33
-615
113
ОШ за образовање одраслих
188
2653
190
214
2833
213
26
180
23
Ученика на
1
наставника
943
950
5
4,3
7
-0,7
496
420
14
13,3
-76
-0,7
Приказани број од 49300 наставника није стварни већ мултипликовани број наставника. Исказан у
еквиваленту пуног радног времена, тај број износи 42996 наставника. Више о томе видети у напомени бр.
11 уз табелу о наставном особљу.
2005/06
2008/09
Разлика
20092005
100
100
Основне музичке и балетске школе
...
20965
...
...
20484
...
0
...
-481
...
3291
3091
...
...
-200
…
Ученици
o Ученици ОШ, од тога поновци, по образовним циклусима, почетак шк. 2009/10
год.
I-IV разр. V-VIII разр.
283161
303986
48%
52%
1476
3509
30%
70%
546
11414
32%
68%
Ученици укупно
структ. у %
Од тога поновци
структ. у %
Девојчице поновци
структ. у %
I-VIII разр.
587147
100%
4985
100%
1687
100%
o Проценат поноваца у ОШ по образовним циклусима, укупно и по полу,
почетак шк. 2009/10 год.
Проценат поноваца
% поноваца,
ученици укупно=100 15
% девојчица поноваца,
поновци укупно=100
I-IV разр.
V-VIII разр. I-VIII разр.
0,5%
1,2%
0,8%
37%
33%
34%
o Пролазност, понављање и напуштање школе (drop-out)16 пре завршетка основног
образовања, почетак и крај шк. 2008/09 год.
Пролазност, %
Понављање, %
Напуштање, %
I-IV разр.
99,1%
0,5%
0,45
V-VIII разр.
97,9%
1,1%
1,05
I-VIII разр.
98,5%
0,8%
0,7%
o Ученици ОШ према врсти одељења, почетак шк. 2009/10 год.
Укупно
Одељења
15
16
17
29113
Некомбинована
одељења
26041
Комбинована
од нижих
разреда
307217
В. податке у претходној табели
Пролазност, понављање и напуштање школе израчунати су по методологији УНЕСКО (Unesco
Institute for Statistics, Education Indicators, Technical Guidelines); сумарно, ова три индикатора,
исказана у процентима, дају 100%.
Исправљен податак (додато 3 одељења)
Структ. у %
100%
89%
11%
Ученици
587147
556358
3078918
Структ. у %
100%
95%
5%
o Ученици ОШ према години рођења, почетак шк. 2009/10 год.
1994
2003 и
и
Укупн
касниј 2002 2001 2000 1999 1998 1997 1996 1995
раниј
о
е
е
Број
6999 7183 6953 6779 7035 7502 7603 7676
ученика
7017
3
1
2
4
3
7
4
4 2789 587134
Структур
11,9 12,2 11,8 11,5 12,0 12,8 13,0 13,1
ау%
1,2%
%
%
%
%
%
%
%
% 0,5% 100%
o Успех ученика ОШ по полу, крај шк. 2008/09 год.
Број
%, укупно=100
%, свега=100
Ученици укупно
Завршили разред
свега
ученице
596396 289866
100
100
100
48,6%
свега
ученице
589967
287744
98,9%
99,3%
100%
48,8%
Нису завршили
разред
свега
ученице
6429
2122
1,1%
0,7%
100%
33%
o Ученици ОШ који су завршили разред по начину завршавања разреда, крај шк.
2008/09 год.
Број
Структ. у %
Од тога
Завршили
на крају преведени са положили положили
разред
наставног недовољним поправни
разредни
укупно
периода
оценама
испит
испит
589967
576298
1641
11476
552
100%
97,7%
0,3%
1,9%
0,1%
o Учење страних језика у ОШ, крај шк. 2008/09 год.
Ученици
Италијански,
Руски
Енглески
Француски Немачки
укупно
шпански идр.
Број
596063
30613
503483
30357
28272
3522
Структ. у %
100%
5,1%
84,5%
5,1%
4,7%
0,6%
o Ученици ОШ који користе бесплатан превоз, почетак шк. 2009/10 год.
Од тога користе превоз
Ученици
укупно
до 5 км
5 и више км
свега
Број
587147
17982
22339
40321
%, укупно=100
100%
3%
4%
7%
18
Исправљен податак (додато 18 ученика)
Број наставника ФТЕ
Наставници
o Наставници према полу, попуњености норме, врсти радног односа и образовном
циклусу у коме држе наставу, у еквиваленту пуног радног времена (ФТЕ) 19,
почетак шк. 2009/10 год.
Према образовном
циклусу у коме држе
наставу
само нижи и само
пуна непун
неодређен одређен нижи виши виши
свега жене норм
а
о време
о време разред разред разред
а
норма
и
и
и
4299 3139
7
8 36212 6785
38288
4709 16898
3145 22954
%,
свега=10
0
100%
Наставници
73%
Према
попуњености норме
84%
16%
Према врсти радног
односа
89%
11%
39%
7%
53%
o Обухват основним образовањем, почетак шк. 2009/10 године
Ученици укупно
Од тога ученици
релевантног узраста20
Становништво
одговарајуће старости21
Обухват у %,
бруто стопа уписа22
Обухват у %,
нето стопа уписа23
I-IV разр.
283161
V-VIII разр.
303986
I-VIII разр.
587147
279150
298178
577328
292193
313253
605446
96,9%
97%
97%
95,5%
95,2%
95,4%
19
ВАЖНА НАПОМЕНА:
Наставници који раде с краћим радним временом (немају пуну норму) приказани су у еквиваленту пуног радног времена (FTE -Full
Time Equivalent), како би се бар приближно представило стварно радно оптерећење наставника у школама.
У недостатку доступних података Министарства просвете, метод који је у овом прегледу коришћен за обрачун FTE представља
веома грубу статистичка процену: FTE је добијен тако што је преполовљен укупан број наставника приказаних у статистичким
извештајима РЗС који немају пуну норму. Напомињемо, статистика РЗС не приказује стварни, већ мултипликовани број наставника
који раде с краћим радним временом , јер један наставник може радити нпр. у 3 школе са различитим фондом часова (20%, 30%,
50%) и тако попунити норму до 100%, а приказаће се три пута у статистичким извештајима три школе као наставник запослен с
краћим радним временом.
Једино је Министарство просвете, на основу података школских управа из извештаја ЦЕНУС, меродавно да дâ тачан број
наставника запослених у школама са непуном нормом (без обзира на степен попуњености норме) и, на основу процента норме који
је покривен, да обезбеди прецизан податак о ФТЕ за ову групу наставника. Исти принцип важи за све запослене у школама
(основним и средњим) и у ПУ. У противном, податак неће одсликати стварно стање појаве која се приказује (нпр. број ученика на
једног наставника).
20
За почетак шк. 2009/10 год. обухваћени су ученици рођени 1995-2002 (≈ 7-14 год.)
21
Процењени број становника старости 7-14 год. средином 2009. године.
22
Заступљеност у % ученика редовних ОШ без обзира на годину рођења у становништву одговарајуће
старости
23
Заступљеност у % ученика редовних ОШ релевантног узраста у становништву одговарајуће старости
o Пројекција броја ученика ОШ узраста 10-14 година
(2010-2019)
Година
2009
2010
2011
2012
2013
2014
2015
2016
2017
2018
2019
...
2022
Стварни број
ученика узраста
10-14 год.
36597226
(обухват=95,2%)
...
-
Процењени број
становника
средином
године25, старост
10-14 год.
384412
-
24
за наредних 10 година
Пројектовани
Пројектовани
број
број ученика
становника
узраста
старости
10-14 год.
10-14 год.
-
36644528
21
383527
...
36454421
-
27
360267
354561
34885629
352108
355361
358613
361866
36511822
361504
357889
34704622
24
Пројекције становништва ради РЗС за петогодишње периоде (2012, 2017, 2022 итд.), доступно на сајту
РЗС. Понуђено је 5 варијаната пројекција, од којих смо одабрали константну варијанту (потребно је
консултовати РЗС ради избора најпогодније варијанте и по потреби кориговати добијене вредности).
Пројекцијом нису обухваћени сви ученици ОШ (узраст 7-14 година), јер се пројекције становништва
односе на петогодишње групе становништва, а не на појединачна годишта (..., 5-9 год, 10-14 год, ... итд).
Сви подаци у табели, било да су стварни, процењени или пројектовани, односе се на старосну групу
становништва 10-14 година
25
Извор: РЗС, Демографска статистика, процене становништва средином године, доступно на сајту РЗС
26
Извор: РЗС, статистика образовања, ученици редовних ОШ према години рођења, почетак шк. 2009/10
год.
27
Све пројекције броја ученика за године које нису осенчене добијене су смањивањем или повећавањем
броја ученика у једнаким годишњим интервалима у односу на стварни број ученика у 2009. години и
пројектоване бројеве ученика у 2012, 2017. и 2022. години као реперним годинама..
28
29
Пројекција броја ученика за 2012,2017 и 2022. годину на основу одабране константне варијанте.
Пројекција броја ученика за 2012,2017 и 2022. годину на основу одабране константне варијанте
представља обухват од 95,2% од пројектованог броја становника за одговарајућу годину.
Основни показатељи у средњем образовању
(школе, одељења, ученици, наставници)
o Школе, одељења и ученици по полу, према типу школе и облику својине,
крај шк. 2008/2009. год.
Школе
Врста школе
свега
УКУПНО
Гимназије
државне
приватне
Стручне
државне
приватне
Уметничке
(музичке, балетске,
ликовне)
Мешовите
(стручне-гимназије)
Мешовите
(стручне-уметничке)
Верске
Одељења
у%
свега
Ученици
у%
свега
495 100% 11074 100% 283412
113 22,8% 2287 20,7% 62671
100
2221
61494
13
66
1177
303 61,2% 7768 70,1% 198156
283
7660
196640
20
108
1516
Од тога ученице
у %,
у%
свега
у % ученици
свега=100
100% 143093 100%
50,5%
22,1% 37328 26,1%
59,6%
36854
474
69,9% 93643 65,4%
47,3%
92927
716
38
7,7%
298
2,7%
4643
1,6%
2911
2,0%
62,7%
33
6,7%
594
5,4%
15020
5,3%
8288
5,8%
55,2%
3
5
0,6%
1,0%
97
30
0,9%
0,3%
2274
648
0,8%
0,2%
781
142
0,5%
0,%1
34,3%
21,9%
o Специјализоване гимназије и одељења (државне и приватне), почетак шк.
2009/10 год.
Укупно
Гимназије
Одељења
9
19
Математичка
2
5
Филолошка
Спортска
4
10
2
2
РачуУметФизичка
нарска
ничка
1
1
1
o Упоредни преглед основних показатеља средњег образовања,
почетак шк. 2005/06 и 2009/10 год.
Школе
2005/06
2009/10
Разлика
2009-2005
Просечан
год. растсмањење,
%
Одељења
Ученици
Наставници
ФТЕ
Ученика Ученика на
по
1
одељењу наставника
26,8%
13,6%
25,8%
12,0%
478
499
10959
11145
293711
287599
21598
23918
21
186
-6112
2320
-1
-1.6
1,1%
0,4%
-0,5%
2,7%
-0,9%
-2,9%
o Настава на језицима националних мањина у средњој школи, крај шк. 2008/09 год.
Укупно
Школе
Одељења
Ученици
Наставници
495
11074
283412
23918
свега
49
442
10039
1343
у %,
укуп.=100
9,9%
4,0%
3,5%
5,6%
Од тога на језицима мањина
албанмађар- румун- русин- слова- хрватски
ски
ски
ски
чки
ски
4
38
2
2
2
1
116
298
8
7
11
2
3277
6097
230
132
265
38
261
935
35
26
64
22
Ученици
o Непосредно настављање школовања (од основног ка средњем),
почетак шк. 2008/09 и 2009/10 год.
Школска година
Уписани први
пут у 1. разред
средње школе
Од тога завршили
8. разред ОШ
претходне
школске године
Наставили
школовање (од
основног ка
средњем), у %30
7897031
77010
97,5%
7940932
75935
95,6%
2008/09,
подаци РЗС
2009/10,
подаци МП
o Обухват средњим образовањем, почетак шк. 2009/10 год.
3-годишње
Ученици укупно
Од тога ученици
релевантног узраста33
Становништво
одговарајуће старости34
Обухват у %,
бруто стопа уписа35
Обухват у %,
нето стопа уписа36
Укупно средње
образовање
240496
286844
4-годишње
46348
...
...
281122
252475
339873
339873
18,4%
70,8%
84,4%
...
...
82,7%
30
Разлика у проценту ученика који настављају школовање (4,5% према подацима Министарства просвете
и 2,5% према подацима РЗС је последица различитог обухвата. Подаци РЗС представљају реални
проценат ученика који непосредно настављају школовање, док су подаци МП упоредо приказани као
могући корективни фактор и контрола обухвата.
31
Обухваћене све средње школе, и приватне и државне (39 школа), осим иностраних.
32
Обухваћене само државне школе
33
За почетак шк. 2009/10 год. обухваћени су ученици рођени 1995-2002 (≈ 7-14 год.)
34
Процењени број становника старости 7-14 год. средином 2009. године.
35
Заступљеност у % ученика редовних ОШ без обзира на годину рођења у становништву одговарајуће
старости
36
Заступљеност у % ученика редовних ОШ релевантног узраста у становништву одговарајуће старости
o Ученици по полу и поновци, по подручјима рада и трајању
образовања, поч. шк.2009/10 год
одручје рада
РЕПУБЛИКА
СРБИЈА
Гимназија
Пољопривреда,
производња и
прерада хране
Шмарство и обрада
дрвета
Геологја, рударство
и металургија
Машинство и
обрада метала
Електротехника
Хемија, неметали и
графичарство
Текстилство и
кожарство
Геодезија и
грађевинарство
Саобраћај
укупно
Ученици
свега
у %, укупно=100
учепоноученице
вци
нице
По трајању образовања
свега
у %, укупно=100
поно-вци
4 год.
3 год.
4 год.
3 год.
286844
68426
143222
40465
4034
358
49,9%
59,1%
2,8%
0,9%
240496
68426
46348
_
83,8%
100,0%
16,2%
18524
9529
522
51,4%
5,5%
13911
4613
75,1%
1,6%
3909
1484
119
38,0%
8,0%
3010
899
77,0%
0,3%
1021
392
17
38,4%
4,3%
837
184
82,0%
0,1%
30097
28422
5523
2132
704
729
18,4%
7,5%
12,7%
34,2%
19891
22233
10206
6189
66,1%
78,2%
3,6%
2,2%
10918
7255
183
66,4%
2,5%
10502
416
96,2%
0,1%
4784
4040
83
84,4%
2,1%
3638
1146
76,0%
0,4%
8251
13134
2073
3577
162
226
25,1%
27,2%
7,8%
6,3%
6751
9638
1500
3496
81,8%
73,4%
0,5%
1,2%
Трговина,
угоститељство и
туризам
Економија, право и
администрација
Хидрометеорологија
Култура, уметност
и јавно
информисање
Здравство и
социјална заштита
Остало (личне
услуге)
26877
15420
416
57,4%
2,7%
13836
13041
51,5%
4,5%
38077
25326
121
66,5%
0,5%
38077
_
100,0%
_
229
152
0
66,4%
0,0%
229
_
100,0%
_
5938
3716
78
62,6%
2,1%
5938
_
100,0%
_
23597
18299
155
77,5%
0,8%
23324
233
98,8%
0,1%
4640
3839
161
82,7%
4,2%
215
4425
4,6%
1,5%
o Пролазност, понављање и напуштање школе (drop-out)37 пре завршетка средњег
образовања, за шк. 2008/09 год.
Пролазност, %
Понављање, %
Напуштање, %
3-годишње
образовање
89,0%
3,1%
7,8%
4-годишње
образовање
96,7%
1,0%
2,3%
o Завршавање средње школе по трајању образовања, шк. 2008/09, у %
Завршили 3годишње
образовање
15448
Омладина
узраста 18
год.
87398
Завршили 4годишње
образовање
17,7%
54760
Омладина
узраста 19 Обухват у %
год.
87827
62,3%
Обухват у
%38
o Настава на језицима националних мањина у средњој школи, крај шк. 2008/09 год.
Од тога на језицима мањина
Укуп
у %,
свег
албанно
укуп.=1
а
ски
00
Школе
495
49
Одељења 11074 442
28341 1003
Ученици
2
9
Наставни
ци
23918 1343
37
38
мађарски
румунски
русински
словачки
хрватски
9,9%
4,0%
4
116
38
298
2
8
2
7
2
11
1
2
3,5%
3277
6097
230
132
265
38
5,6%
261
935
35
26
64
22
Видети напомену бр 17
Овај показатељ се у међународним изворима и базама података најчешће среће под називом: graduation
rate
o Ученице по подручјима рада и трајању образовања, почетак шк. 2009/10 год.
Ученице
укупно
Подручје рада
РЕПУБЛИКА СРБИЈА
Гимназија
Пољопривреда, производња и
прерада хране
Шмарство и обрада дрвета
Геологја, рударство и
металургија
Машинство и обрада метала
Електротехника
Хемија, неметали и
графичарство
Текстилство и кожарство
Геодезија и грађевинарство
Саобраћај
Трговина, угоститељство и
туризам
Економија, право и
администрација
Хидрометеорологија
Култура, уметност и јавно
информисање
Здравство и социјална
заштита
Остало (личне услуге)
По трајању
образовања
4 год,
3 год,
у %,
укупно=100
4 год,
3 год,
143222
40465
128442
40465
14780 89,7%
_ 100,0%
9529
1484
7440
1371
2089
113
78,1%
92,4%
21,9%
7,6%
392
5523
2132
367
5228
2012
25
295
120
93,6%
94,7%
94,4%
6,4%
5,3%
5,6%
7255
4040
2073
3577
7014
3072
2025
3205
241
968
48
372
96,7%
76,0%
97,7%
89,6%
3,3%
24,0%
2,3%
10,4%
15420
8718
6702
56,5%
43,5%
25326
152
25326
152
_ 100,0%
_ 100,0%
_
_
3716
3716
_ 100,0%
_
18299
3839
18107
206
174
3633
99,0%
5,4%
10,3%
_
1,0%
94,6%
o Ванредни ученици по полу и трајању образовања, крај шк. 2008/09 год.
Ученици
Број ученика
У %, свега=100%
У %, укупно
(редовни и ванредни) =100
свега
ученице
12407
4479
100%
36%
4,2%
3,0%
По трајању
образовања
3-год.
4-год.
4477
7930
36%
64%
8,5%
3,3%
Завршили
школу
3-год. 4-год.
1472
2378
38%
62%
8,7%
4,2%
o Учење страних језика у средњој школи, крај шк. 2008/09 год.
Укупно
Ученици
364678
Структура
у%
100%
Руски
Енглески
33537
249854
9,2%
68,5%
ФранНемачки
цуски
39811
36259
10,9%
9,9%
ИталиШпански Остали
јански
3128
1133
956
0,9%
0,3%
0,3%
o Пројекција броја ученика средњих школа узраста 15-19 година39 за наредних 10
година (2010-2019)
Година
2009
2010
2011
2012
2013
2014
2015
2016
2017
2018
2019
...
2022
Стварни број
ученика узраста
15-19год.
28443741
(обухват=77,7%)
...
-
Процењени број
становника
средином
године40, старост
15-19 год.
365846
-
Пројектовани
Пројектовани
број
број ученика
становника
узраста
старости
15-19 год.
15-19 год.
-
40669743
36526721
...
38622921
-
42
294959
305482
31600444
309566
303128
296689
290251
28381322
287070
290328
30010022
39
Пројекције становништва ради РЗС за петогодишње периоде (2012, 2017, 2022 итд.), доступно на сајту
РЗС. Понуђено је 5 варијаната пројекција, од којих смо одабрали константну варијанту Пројекцијом су
обухваћени ученици СШ узраста 15-19 година (то није укупан контингент ученика, има и млађих и
старијих), јер се пројекције становништва односе на петогодишње групе становништва, а не на
појединачна годишта. Сви подаци у табели, било да су стварни, процењени или пројектовани, односе се
на старосну групу становништва 15-19 година.
На основу приказаног табеларног прегледа може се израчунати просечно годишње смањење броја
ученика средњих школа за десетогодиште 2010-2019, које износи 0,1% (укупно 1,6%).
40
Извор: РЗС, Демографска статистика, процене становништва средином године, доступно на сајту РЗС
41
Извор: РЗС, статистика образовања, ученици редовних ОШ према години рођења, почетак шк. 2009/10
год.
42
Све пројекције броја ученика за године које нису осенчене добијене су смањивањем или повећавањем
броја ученика у једнаким годишњим интервалима у односу на стварни број ученика у 2009. години и
пројектоване бројеве ученика у 2012, 2017. и 2022. години као реперним годинама..
43
Пројекција броја ученика за 2012,2017 и 2022. годину на основу одабране константне
варијанте.
44
Пројекција броја ученика за 2012,2017 и 2022. годину на основу одабране константне
варијанте представља обухват од 95,2% од пројектованог броја становника за одговарајућу
годину.
o Попуњеност уписне квоте у средњим школама (први разред) , почетак шк.
2009/10 год.45
Број места
Попуњеност
квоте у %
СпецијалиРедовне
зоване
Уметничке
гимназије гимназије
школе
и одељења
17604
902
1793
93,9%
99,1%
Стручне
школе, 3годишње
образовање
20999
Стручне
школе, 4годишње
образовање
46067
71,3%
93,9%
93,0%
o Заступљеност кандидата ромске националности при упису у средњу школу,
почетак шк. 2005/06-2009/1046
Основне школе
Од тога ОШ које су
похађали ромски ученици
У%
Кандидати
Од тога Роми48
У%
2005/06 2006/07 2007/08 2008/09 2009/10
1181
1180
1185
1189
1192
99
8,4%
85979
196
0,23%
124
10,5%
85761
230
0,27%
231
19,5%
82334
502
0,61%
226
19,0%
82502
512
0,62%
177 47
14,8%
81040
419
0,52%
Наставници
o Наставници средњих школа по полу, попуњености норме и врсти радног односа,
у еквиваленту пуног радног времена (ФТЕ) 49, крај шк. 2008/09 год.
45
Извор: Министарство просвете, база података уписа у средње школе
За ромске кандидате извор података је Национални савет ромске националне мањине
47
За 21 кандидата није расположив податак о основној школи коју су завршили.
48
Сви кандидати су уписани, у првом или другом уписном кругу, од тога је 770 (41%) уписано
афирмативном акцијом (кумулатив 2005-2009)
46
49
ВАЖНА НАПОМЕНА:
Наставници који раде с краћим радним временом (немају пуну норму) приказани су у
еквиваленту пуног радног времена (FTE -Full Time Equivalent), како би се бар приближно представило
стварно радно оптерећење наставника у школама.
У недостатку доступних података Министарства просвете, метод који је у овом прегледу
коришћен за обрачун FTE представља веома грубу статистичка процену: FTE је добијен тако што је
преполовљен укупан број наставника приказаних у статистичким извештајима РЗС који немају пуну
норму. Напомињемо, статистика РЗС не приказује стварни, већ мултипликовани број наставника који
раде с краћим радним временом , јер један наставник може радити нпр. у 3 школе са различитим фондом
часова (20%, 30%, 50%) и тако попунити норму до 100%, а приказаће се три пута у статистичким
извештајима три школе као наставник запослен с краћим радним временом. Што се тиче наставника који
раде преко норме, њихов број , када се сведе на ФТЕ, креће се око 2%, па је због тако малог удела, а ради
могућности поређења са ранијим годинама, третиран као рад 100%.
Једино је Министарство просвете, на основу података школских управа из извештаја ЦЕНУС,
меродавно да дâ тачан број наставника запослених у школама са непуном нормом (без обзира на степен
попуњености норме) и преко норме, и, на основу процента норме који је покривен, да обезбеди прецизан
податак о ФТЕ за ову групу наставника. Исти принцип важи за све запослене у школама (основним и
средњим) и у ПУ. У противном, податак неће одсликати стварно стање појаве која се приказује (нпр. број
ученика на једног наставника).
Према попуњености норме
Наставници
свега
Број наставника ФТЕ
%, свега=100
Од тога наставници
СШПП50 ФТЕ
%, свега=100
жене
23918
100%
15160
63%
659
100%
399
61%
Према врсти
радног односа
неодре одређе
пуна
непуна
ђено
но
норма
норма
време време
19242
4676 21114
2804
80%
20%
88%
12%
521
79%
138
21%
566
86%
93
14%
o Наставници средњих школа према дужини радног стажа, почетак шк. 2008/09
год.
Укупно
Број наставника
Структура у %
2907451
100%
до 5 год,
припрасвега
вници
5612
1630
19,3%
5,6%
36 и
више
6-20
21-35
12814
44,1%
9584
33,0%
1064
3,7%
o Наставници средњих школа по годинама старости и полу, почетак шк. 2009/10
год.
Укупно
Број
наставника 2907452
Од тога жене 18563
% жена по
старосним
групама
63,8%
до 29 год,
30-49
50-59
60 и више
у %,
у %,
у %,
у %,
свега укупно свега
укупно свега
укупно свега
укупно
=100
=100
=100
=100
2778 9,6%
1909 10,3%
68,7%
-
16957
11500
58,3%
62,0%
7355
4367
25,3%
23,5%
1984
787
6,8%
4,2%
67,8%
-
59,4%
-
39,7%
-
o Наставници средњих школа по предметном усмерењу, почетак шк. 2009/10 год.
Предметно усмерење
Пол
Наставници гимназија и свега
општеобразовних
жене
Број наставника
17086
11653
10305
7225
50
ШУПП = школа
51
Није приказан стварни, већ мултипликовани број наставника
52
В. напомену уз претходну табелу
%, укупно=100
3391
2214
59%
63%
52%
57%
73%
75%
предмета
Наставници стручних
предмета
Наставници укупно
%,
свега=100
свега
жене
%,
свега=100
свега
жене
%,
свега=100
68%
11988
6910
70%
9496
5442
65%
1246
734
41%
37%
48%
43%
27%
25%
58%
29074
18563
57%
19801
12667
59%
4636,5
2948
100%
100%
100%
100%
100%
100%
64%
64%
64%
-
-
-
Статистички подаци везани за високошколске установе, студенте и запослене на
високошколским установама
Сви статистички подаци који су садржани у табелама које следе односе се на
последњу завршену школску 2009/10. годину а један мали део на школску 2008/2009.
годину. Најновије податке доставићемо накнадно када они буду доступни.
Извор података су универзитети и високе школе као и Републички завод за
статистику.
1. ВИСОКОШКОЛСКЕ УСТАНОВЕ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ
Универзитети
Факултети (83 факултета и 6
департмана)
Високе школе академских студија
Академије високих школа струковних
студија
Високе школе струковних студија
СВЕГА:
ВИСОКОШКОЛСКЕ УСТАНОВЕ
ДРЖАВНЕ ПРИВАТНЕ
СВЕГА
7
10
17
89
49
138
3
0
4
0
7
0
47
146
23
86
70
232
1.1. БРОЈ СТУДЕНАТА ДАТО ПО УНИВЕРЗИТЕТИМА
НАЗИВ УНИВЕРЗИТЕТА
Универзитет у Београду
Универзитет уметности у Београду
Универзитет у Новом Саду
Универзитет у Крагујевцу
Универзитет у Нишу
Универзитет у Приштини са привременим
седиштем у Косовској Митровици
БРОЈ СТУДЕНАТА ПО
УНИВЕРЗИТЕТИМА
ДРЖАВНИ
ПРИВАТНИ
75.037
2.508
46.857
14.263
29.327
10.521
Државни универзитет у Новом Пазару
Мегатренд
Европски универзитет
Метрополитан
Сингидунум
Едуконс
Унион
Алфа
Универзитет у Новом Пазару
Академија лепих уметности
Привредна академија
СВЕГА:
3.175
181.688
216.647
13.671
884
731
10.291
858
2.164
2.936
2.334
504
586
34.959
1.2. БРОЈ СТУДЕНАТА НА ВИСОКИМ ШКОЛАМА
ВИСОКЕ ШКОЛЕ
СВЕГА:
БРОЈ СТУДЕНАТА ВИСОКИМ
ШКОЛАМА СТРУКОВНИХ
СТУДИЈА
ДРЖАВНЕ
ПРИВАТНЕ
45.285
5.007
50.292
1.3. БРОЈ СТУДЕНАТА СТРАНИХ ДРЖАВЉАНА
У Републици Србији школују се и студенти страни држављани.
У табели која следи приказан је број студената страних држављана и структура
према држави из које долазе:
ДРЖАВА ИЗ КОЈЕ
ДОЛАЗЕ
Црна Гора
Босна и Херцеговина
Македонија
Хрватска
Словенија
Остали
СВЕГА:
БРОЈ СТУДЕНАТА СТРАНИХ ДРЖАВЉАНА
НА УНИВЕРЗИТЕТИМА
ВИСОКЕ
ШКОЛЕ
СВЕГА
УНИВЕРЗИТЕТИ СТРУКОВНИХ
СТУДИЈА
3.179
511
3.690
4.920
790
5.710
97
40
137
372
74
446
29
2
31
249
14
263
8.846
1431
10.277
Број студената страних држављана на универзитетима, у укупном броју
студената страних држављана, заступљен је са 86.08 % а код високих школа струковних
студија са 13.92 %.
Број студената из бивших југословенских република, на универзитетима,
заступљен је са 97.19%.
Број студената из бивших југословенских република, на високим школама
струковних студија, заступљен је са 98.61%.
2. БРОЈ
СТУДЕНАТА
УПИСАНИХ
НА
ВИСОКОШКОЛСКИМ
УСТАНОВАМА НА СВИМ ВРСТАМА И НИВОИМА СТУДИЈА
У Републици Србији на свим високошколским установама (универзитетима,
факултетима и високим школама струковних студија) чији је оснивач Република
(државним) и чији оснивач није Република (приватним) укупно је уписано 266.939
студента на свим врстама и нивоима студија; од тога 226.973 студената на државним
(85.03 %) и 39.966 студента на приватним (14.97 %).
Од државних високошколских установа, на академским студијама
(универзитетима, факултетима) уписано је 181.688 студената ( 80.05 %) а на
струковним студијама 45.285 студента (19.95 %).
Од приватних високошколских установа, на академским студијама
(универзитетима, факултетима) уписано је 34.959 студената (87.47 %) а на струковним
студијама 5.007 студената (12.53 %).
2.1. ВИСОКОШКОЛСКЕ УСТАНОВЕ ЧИЈИ ЈЕ ОСНИВАЧ РЕПУБЛИКА
(ДРЖАВНЕ)
2.1.1. Универзитети
Универзитет у Београду је навећи и најстарији универзитет у Србији, има у свом
саставу 31 факултет и око 75.037 студената; Универзитет у Новом Саду има 14
факултета и 46.857 студената; Универзитет у Нишу има 15 факултета и 29.327
студената; Универзитет у Крагујевцу има 11 факултета и 14.263 студента; Универзитет
у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици има 10 факултета и
10.521 студената; Универзитет уметности у Београду има 4 факултета и 2.508 студената
и Државни универзитет у Новом Пазару је интегрисан и има 6 департмана са 3.175
студената.
Врста и ниво студија
Основне академске и интегрисане студије
Основне струковне студије (на универзитету)
Мастер академске студије
Специјалистичке струковне студије (на
универзитету)
Специјалистичке академске студије
Докторске студије
Стари програм
Свега
Број
уписаних
студената
145.139
1.481
7.097
817
% учешћа у укупном
броју студената
100% =181.688
79.88
0.82
3.91
0.45
2.230
3.693
21.231
181.688
1.23
2.03
11.69
100.00
У следећој табели је дат приказ уписаних студената по начину финансирања:
Врста и ниво студија
Основне академске и
интегрисане студије
Основне струковне
студије (на универз.)
Мастер академске студије
Специјалистичке
струковне студије
Специјалистичке
академске студије
Докторске студије
Стари програм
Свега
92.896
52.243
145.139
%
студената
на буџету
64.00
373
1.108
1.481
25.19
3.049
244
4.048
573
7.097
817
42.96
29.87
1.179
1051
2.230
52.87
813
13.911
112.465
2.880
7.320
69.223
3.693
21.231
181.688
22.01
65.52
61.90
Буџет
Самофинансирање
Свега
2.1.2. Високе школе струковних студија
Врста и ниво студија
Број студената
Основне струковне студије
Специјалистичке струковне студије
Свега
43.776
1.509
45.285
% учешћа у укупном
броју студената 100%
=45285
41.51
58.49
100.00
У следећој табели је дат приказ уписаних студената по начину финансирања:
Врста и ниво студија
Основне струковне студије
Специјалистичке струковне
студије
Свега
Буџет
Самофинансирање
18.800
0
24.976
1.509
18.800
26.485
2.2.ВИСОКОШКОЛСКЕ
УСТАНОВЕ
РЕПУБЛИКА (ПРИВАТНЕ)
ЧИЈИ
%
Свега
студената
на буџету
43.776
42.95
1.509
0.00
45.285
ОСНИВАЧ
41.51
НИЈЕ
2.2.1. Универзитети
Врста и ниво студија
Основне академске и интегрисане студије
Основне струковне студије (на универзитету)
Мастер академске студије
Специјалистичке струковне студије (на
универзитету)
Специјалистичке академске студије
29.708
3.084
1.676
0
% учешћа у укупном
броју студената
100% = 34.959
84.98
8.82
4.79
0.00
178
0.51
Број студената
Докторске студије
Свега
313
34.959
0.90
100.00
2.2.2. Високе школе струковних студија
Врста и ниво студија
% учешћа у
укупном броју
студената
100% = 5.007
100.00
0.00
100.00
Број студената
Основне струковне студије
Специјалистичке струковне студије
Свега
5.007
0
5.007
3. БРОЈ СТУДЕНАТА КОЈИ СУ ЗАВРШИЛИ СТУДИЈЕ
У Републици Србији на свим високошколским установама (универзитетима,
факултетима и високим школама струковних студија) чији је оснивач Република
(државним) и чији оснивач није Република (приватним) укупно је дипломирало 46.108
студената; од тога 31.656 студената на државним (68.66 %) и 14.452 студената на
приватним (31.34 %) високошколским установама.
Од државних високошколских установа, на академским студијама
(универзитетима, факултетима) дипломирало је 21.293 студента ( 67.26 %) а на
струковним студијама 10.363 студената (32.74 %).
Од приватних високошколских установа, на академским студијама
(универзитетима, факултетима) дипломирало је 10.387 студената (71.87 %) а на
струковним студијама 4065 студената (28.13 %).
3.1. ВИСОКОШКОЛСКЕ УСТАНОВЕ ЧИЈИ ЈЕ ОСНИВАЧ РЕПУБЛИКА
(ДРЖАВНЕ):
3.1.1.Универзитети
Дипломирани студенти на I и II нивоу
студија
Докторске студије
Свега
Број
студената
20.775
518
21.293
ТТ поље
ПМ поље
4.006
1.771
4.006
1.771
У колонама (ТТ и ПМ) су из укупног броја свршених студената издвојени они
који су завршили у оквиру студијских програма два поља, ТТ и ПМ.
ТТ поље: техничко-технолошко поље
ПМ поље: природно математичко поље
3.1.2. Високе школе струковних студија
Основне струковне студије
Специјалистичке струковне студије
Свега
Број студената
9.988
375
10.363
У следећој табели су из укупног броја свршених студената издвојени они који
су завршили у оквиру студијских програма два поља, ТТ и ПМ.
%
(100% = укупно
свршених у тој
категорији)
ТТ поље ПМ поље
43,70
3,61
3,71
0
47,42
3,61
Број студената
Основне струковне студије
Специјалистичке струковне студије
Свега
ТТ поље
ПМ поље
4365
361
371
0
4736
361
3.2. ВИСОКОШКОЛСКЕ УСТАНОВЕ ЧИЈИ ОСНИВАЧ НИЈЕ
РЕПУБЛИКА (ПРИВАТНЕ):
3.2.1. Универзитети - приватни
Број студената
9.279
499
514
1
8
86
10.387
Основне академске и интегрисане студије
Основне струковне студије
Мастер академске студије
Специјалистичке струковне студије
Специјалистичке академске студије
Докторске студије
Свега
У следећој табели су из укупног броја свршених студената издвојени они који
су завршили у оквиру студијских програма два поља, ТТ и ПМ.
Број студената
ТТ поље
Основне академске и интегрисане
студије
Основне струковне студије
Мастер академске студије
Специјалистичке струковне
студије
Специјалистичке академске
студије
Докторске студије
Свега
%
(100% = укупно
свршених у тој
категорији)
ТТ поље
ПМ
поље
5.56
0.92
516
ПМ
поље
85
35
11
1
0
43
0
7.01
2.14
0.00
8.37
0.00
0
0
0
0.00
18
581
3
131
20.93
5.59
3.49
1.26
ТТ поље: техничко-технолошко поље
ПМ поље: природно математичко поље
3.2.2. Високе школе струковних студија - приватне
Високе школе струковних студија
Број студената
Основне струковне студије
4.065
Дипломирали у
ПМ пољу
36
У следећој табели су из укупног броја свршених студената издвојени они који
су завршили у оквиру студијских програма два поља, ТТ и ПМ.
3.3. Просечно трајање студија на универзитетима:
Основне академске студије
Мастер академске студије
Специјалистичке академске
студије
Државни
универзитети
4-7.75 године
1.5-2 године
2 године
Приватни
универзитети
3-6 године
11 месеци – 2 године
1- 2 године
Тотално
3 – 7.75
11 месеци–2г.
1 – 2 године
На државним високим школама струковних студија основне струковне студије
трају 3 – 5.4 године а специјалистичке струковне студије трају 1 – 2 године.
3.4. Број студената који напуштају образовање без формално признатих
квалификација (питање бр. 8)
Државни универзитети
1357
Високе школе струковних
студија
704
1266
Приватни универзитети
4. ЗАПОСЛЕНИ У ВИСОКОШКОЛСКИМ УСТАНОВАМА
У Републици Србији на свим високошколским установама (универзитетима,
факултетима и високим школама струковних студија) чији је оснивач Република
(државним) и чији оснивач није Република (приватним) укупно је запослено 22.041
наставника и ненаставног особља; од тога 19.690 запослених на државним (89.33 %) и
2.351 запослених на приватним (10.67 %) високошколским установама.
Од државних високошколских установа, на академским студијама
(универзитетима, факултетима) запослено је 17.260
( 87.66 %) наставника и
ненаставног особља а на струковним студијама 2.430 (12.34 %).
Од приватних високошколских установа, на академским студијама
(универзитетима, факултетима) запослено је 2.045 (86.98 %) наставника и ненаставног
особља а на струковним студијама 306 (13.02 %).
4.1. ЗАПОСЛЕНИ У ВИСОКОШКОЛСКИМ УСТАНОВАМА ЧИЈИ ЈЕ
ОСНИВАЧ РЕПУБЛИКА (ДРЖАВНЕ):
Универзитети и факултети
Високе школе струковних
студија
Свега
Наставно особље
Ненаставно особље Свега
11440
5820
17260
1497
933
2430
12937
6753
19690
4.2. ЗАПОСЛЕНИ У ВИСОКОШКОЛСКИМ УСТАНОВАМА ЧИЈИ ЈЕ
ОСНИВАЧ НИЈЕ РЕПУБЛИКА (ПРИВАТНЕ):
Универзитети и факултети
Високе школе струковних
студија
Свега
Наставно особље
Ненаставно особље Свега
1.474
571
2.045
239
67
306
1.713
638
2.351
5. АКРЕДИТОВАНЕ ВИСОКОШКОЛСКЕ УСТАНОВЕ И СТУДИЈСКИ
ПРОГРАМИ
Ови подаци су повезани са питањем бр. 10
У Републици Србији Комисија за акредитацију и проверу квалитета извршила је
акредитацију високошколских установа и студијских програма према табели која следи:
Назив високошколске
установе
Државни универзитети
Приватни универзитети
Државне високе школе
Приватне високе школе
Свега:
Број акредитованих
високошколских установа
89
51
47
23
210
Број акредитованих
студијских програма
1100
251
354
150
1855
УЧЕНИЧКИ И СТУДЕНТСКИ СТАНДАРД
o Ученици и студенти, корисници стипендија и кредита, шк. 2009/10 год.53
Стипендије
Кредити
53
Корисници стипендија-кредита
ученици
студенти
укупно
свега
у%
свега
у%
19680
11276
57%
8404
43%
17862
398
2%
17464
98%
Подаци преузети од Министарства просвете
Месечни износ, РСД
ученички студентски
3.900
6.100
3.900
6.100
ОБРАЗОВАЊЕ ОДРАСЛИХ
o Полазници програма доквалификације, преквалификације и специјализације, крај
шк. 2008/09 год.54
Подручје рада
УКУПНО
Гимназија
Пољопривреда, производња и
прерада хране
Шумарство и обрада дрвета
Геологија, рударство и
металургија
Машинство и обрада метала
Електротехника
Хемија, неметали и графичарство
Текстилство и кожарство
Геодезија и грађевинарство
Саобраћај
Трговина, угоститељство и
туризам
Економија, право и
администрација
Култура, уметност и јавно
информисање55
Здравство и социјална заштита
Личне услуге
Непознато
Доквалификација Преквалификација Специјализација
свега
жене
свега
жене
свега
жене
4175
1601
2769
1084
1367
313
223
155
264
126
141
25
114
31
63
7
16
22
23
652
453
165
272
24
428
13
73
19
109
160
2
48
18
463
278
81
38
28
126
12
61
29
56
25
7
15
15
314
235
58
7
7
239
19
999
583
202
113
329
152
169
126
34
17
14
10
106
76
120
10
170
54
899
2
150
38
334
52
31
28
34
27
24
144
87
369
2
3
7
29
6
Структура у %, УКУПНО=100
УКУПНО
Гимназија
Пољопривреда, производња и
прерада хране
Шумарство и обрада дрвета
Геологија, рударство и
металургија
Машинство и обрада метала
Електротехника
Хемија, неметали и
графичарство
Текстилство и кожарство
Геодезија и грађевинарство
Саобраћај
100
100
100
8.1
100
14.3
100
100
6.3
3.0
8.8
1.6
4.1
1.1
5.8
0.6
1.2
1.6
0.6
0.6
15.6
10.9
0.8
4.6
1.2
0.7
16.7
10.0
1.1
5.6
2.7
1.1
23.0
17.2
4.0
6.5
0.6
10.3
6.8
10.0
0.1
3.0
2.9
1.4
1.0
4.6
5.2
2.3
0.6
1.4
4.2
0.5
0.5
17.5
54
Плавом бојом означени су исправљени подаци
55
Уврштена једна преквалификација верске школе
1.0
2.2
9.3
1.9
6.1
Трговина, угоститељство и
туризам
Економија, право и
администрација
Култура, уметност и јавно
информисање
Здравство и социјална заштита
Личне услуге
Непознато
23.9
36.4
7.3
10.4
24.1
48.6
4.0
7.9
1.2
1.6
1.0
3.2
6.6
4.7
7.5
0.3
6.1
2.0
32.5
0.2
13.8
3.5
30.8
3.8
2.3
2.0
10.9
8.6
7.7
3.4
2.1
8.8
Структура у %, СВЕГА=100
УКУПНО
Гимназија
Пољопривреда, производња и
прерада хране
Шумарство и обрада дрвета
Геологија, рударство и
металургија
Машинство и обрада метала
Електротехника
Хемија, неметали и
графичарство
Текстилство и кожарство
Геодезија и грађевинарство
Саобраћај
Трговина, угоститељство и
туризам
Економија, право и
администрација
Култура, уметност и јавно
информисање
Здравство и социјална заштита
Личне услуге
Непознато
100
38.3
100
100
39.1
69.5
100
22.9
100
100
53.4
19.8
100
100
55.3
22.6
100
100
12.5
0
100
100
100
56.5
11.2
4.2
100
100
100
66.7
13.2
10.4
100
100
100
0
1.0
3.0
100
100
100
100
66.1
58.8
8.3
11.2
100
100
100
100
69.1
65.8
25.0
11.9
100
100
100
100
50.0
85.7
0
7.9
100
58.4
100
55.9
100
46.2
100
74.6
100
50.0
100
71.4
73.6
87.4
32.5
100
100
100
100
22.2
88.2
70.4
37.2
100
100
100
65.4
87.1
85.7
100
100
100
o Завршили програм обуке, стручног оспособљавања, двогодишњег образовања за
рад или специјалистичког-мајсторског образовања , крај шк. 2008/09 год.
Обука
Подручје рада
Стручно
оспособљавање
свег жен свег жен
а
е
а
е
УКУПНО
Пољопривреда, производња и
прерада хране
419
157
16
11
273
29
Двогодиш
ње
образовањ
е за рад
свег
а
4
жен
е
Специјали
-стичкомајсторск
о
образовањ
е
свег жен
а
е
128
4 182
2
Шумарство и обрада дрвета
Геологија, рударство и металургија
Машинство и обрада метала
Електротехника
Хемија, неметали и графичарство
Текстилство и кожарство
Геодезија и грађевинарство
Саобраћај
Трговина, угоститељство и туризам
Економија, право и администрација
Здравство и социјална заштита
Личне услуге
6
67
145
4
12
73
10
40
15
50
13
39
4
48
3
2
36
13
36
20
21
4
2
1
1
139
6
19
9
4
13
Структура у %, УКУПНО=100
УКУПНО
100 100 100 100
Пољопривреда, производња и
прерада хране
3.8 7.0
Шумарство и обрада дрвета
1.4
24.5
Геологија, рударство и металургија
Машинство и обрада метала
34.6 2.5
7.3
Електротехника
7.7 6.9
Хемија, неметали и графичарство
2.9 2.5
Текстилство и кожарство
17.4 30.6
0.4 3.4
Геодезија и грађевинарство
2.4
Саобраћај
9.5 1.9 50.9 31.0
Трговина, угоститељство и туризам
3.6 1.3
2.2 13.8
Економија, право и администрација
11.9 22.9
7.0 44.8
Здравство и социјална заштита
3.1 8.3
Личне услуге
9.3 22.9
100
13
10
377
194
16
3
1
497
85
18
55
48
13
68
59
100
100
2
2
1
2
0.2
1.0
0.8
29.4 1.1
15.1 1.1
1.2 0.5
0.2 1.1
0.1
38.7 30.2
6.6 26.4
1.4 7.1
100
5.3 32.4
Структура у %, СВЕГА=100
УКУПНО
Пољопривреда, производња и
прерада хране
Шумарство и обрада дрвета
Геологија, рударство и металургија
Машинство и обрада метала
Електротехника
Хемија, неметали и графичарство
Текстилство и кожарство
Геодезија и грађевинарство
Саобраћај
Трговина, угоститељство и туризам
Економија, право и администрација
Здравство и социјална заштита
Личне услуге
o Становништво радног узраста
статусу56
56
100 37.5
100 10.6
100 68.8
100
0
100
0
100
100
0
9.5
100
2.8
100
100
0
0
100 14.2
100
100
100
100
100
100
100
100
100
100
100
0
0
0
0.5
1.0
6.3
66.7
0
11.1
56.5
72.2
100 33.3
100 65.8 100 100
100
0
100 7.5 100 6.5
100 13.3 100 66.7
100 72.0 100 68.4
100 100
100 92.3
100 86.8
(15-64 године) према активности и радном
Извор: РЗС, Анкета о радној снази 2009, статистички билтен бр. 517
Активни
Укуп
но
48993
84
свега
у %,
укупно=
100
29706
12
60,6%
Од тога
Назапослени
наставници
у %, свега
у %, свега
у %, свега
свега активни= свега запослени= свега активни=
100
100
100
24686
1513
5019
89
83,1%
98
6,1%
24
16,9%
Запослени
o Становништво радног узраста (15-64 год) по старосним групама
према највишем степену образовања57
Старо
Укуп
сна
но
група
15-19
20-24
25-29
30-34
15-64
20-29
25-34
25-64
57
4066
10
4484
25
4435
09
4250
83
4899
384
Без ОШ
или
Основно
Средње
непотпуна
образовање
образовање
ОШ
у %,
у %,
у %,
уку
свег
укупн
укупн
пно свега
свега
а
о
о
=10
=100
=100
0
236
5,8 3127
7029
13
%
01 76,9%
7 17,3%
741
1,7 4145
3798
8
%
9
9,2%
67 84,7%
937
2,1 4571
3141
6
%
0 10,3%
73 70,8%
121
2,9 5974
2715
20
%
9 14,1%
04 63,9%
293
6,0 1161
2739
762
%
697 23,7%
131 55,%
Више и високо
образовање
свега
19679
4.4%
74250
16,7%
81710
19,2%
704793
14,4%
Релевантне старосне групе за одређене степене образовања
8919
8716
6940
34
9
9,8%
40 77,8%
8685
92
155960
4483
8808
2567
873
57 19,6%
634 57,3% 773191
Извор: РЗС, Анкета о радној снази 2009, стаитички билтен бр. 517
у %,
укупно
=100
18,0%
17,2%
ОБРАЗОВНА ИНФРАСТРУКТУРА (школски простор и опрема) /РЗС/
o Школске зграде према броју школа које користе зграду и години изградње
Број зграда
Структура у
%
Број школа које користе зграду
три и
једна
две
укупно
више
школа
школе
школа
4612
4212
360
40
100%
91%
8%
Година изградње
до
1950
19512000
1628
35%
после
2000
2832
61%
152
3%
Дотрајале
Недовршене
1%
o Школске зграде према стању исправности
Укупно
Број зграда
Структура у %
Исправне
4612
100%
1629
35%
Потребне
оправке или
делимичне
замене
1893
41%
Потребна
реконстр.,
адаптација
или замена
821
18%
207
4%
62
1%
o Школске зграде с наставним просторијама према начину загревања
Укупно
Број зграда
Структура у %
4588
100%
Даљинско
централно
грејање
588
13%
Сопствено
Пећи на чврста
централно
и течна горива
грејање
и др.
1777
2223
39%
48%
o Школске зграде с наставним просторијама према инсталацијама
и снабдевању водом за пиће
Број зграда
%, укупно=100
Укупно
електричне
струје
4588
100%
3162
69%
Зграде с инсталацијама
водовода
канализације
прикљу
прикљу-чак на
чак на
свега јавни свега јавну
водоканализ.
вод
мрежу
4350
1405 2602
1096
95%
31% 57%
24%
Без
СнабдеСа нужинставање
ником у
лација
водом за
згради
или
пиће из
на
нису
јавног
испиприкљуводовода
рање
чене
2213
48%
o Школске зграде с учионицама опште намене према просечној површини
110
2%
2980
65%
учионичког простора на једног ученика
Број зграда
Структура у %
Укупно До 3 м2 Преко 3м2
4327
1838
2489
100%
42,5%
57,5%
o Школске зграде с просторијама које се користе за предшколско васпитање и
образовање
Зграде
у % од
свега
укуп. броја шк. зграда
732
16%
Просторије
Површина, м2
989
43785
o Школе према коришћењу зграда и наставних просторија
Укупно
Број школа
основне
од
тога
средње
4457
3832
525
Користе наставне просторије
у две и више
у једној смени
смена
свега
у%
свега
у%
2686
60%
1771
40%
2472
65%
1360
35%
198
38%
327
62%
Број зграда које користе
две и више
једну зграду
зграда
свега
у % свега у %
3985
89%
472
11%
3517
92%
315
8%
379
72%
146
28%
o Школе према намени школског простора
Укупно
Број школа
основне
од у %
тога средње
у%
4457
3832
100%
525
100%
Од тога
са специса простојалним
са библио- са салом за ријом за
наставним
текомфизичко
припрепросторијама медијатеком васпитање
мање
(кабинети)
оброка
1795
1864
1546
1592
1262
1377
1149
1519
33%
36%
30%
40%
488
462
393
72
93%
88%
75%
14%
o Школе које издају школски простор
Наставне ФискулОстале
Укупно
просторије турне сале просторије
Број школа
383
264
304
349
у%
100%
69%
79%
91%
од
основне
296
174
222
228
тога средње
84
81
82
118
Опремљеност ICT
o Опремљеност основних и средњих школа рачунарима, крај шк. 2008/09.
Рачунари
у процесу наставе
са приступом
за
интернету
админ
у %,
укупн и-страАДСЛ
у %,
свег укупн
о
тивне
,
свега у
а
о
послов
кабло
=100 свега настав
е
ви
ски и
=100
сл.
Основне
школе
Средње
школе
22847
21802
Наставници
који
користе
рачунар у
Број
настави
учени
у %,
ка на 1
наста
рачуна
р
свег
вници
а
укупн
о
=100
1440
5 33,5%
33
1797
1014
6 78,7%
6 56,4% 7688
1863
1251
3164
8 85,5%
5 67,1% 11002 9106 38,1%
4871
15
СКРАЋЕНИЦЕ:
РЗС – Републички завод за статистику
МП – Министарство просвете
МУ-ИЈ –матичне установе и издвојена одељења
ПУ – предшколске установе
ПВО – предшколско васпитање и образовање
ППП – припремни предшколски програм
ЗУОВ – Завод за унапређивање образовања и васпитања
ЗВКОВ – Завод за врдновање квалитета образовања и васпитања
ОШР – редовне основне школе
ФТЕ – Full Time Equivalent тј. еквивалент пуног радног времена
СШПП – Средње школе за ученике са посебним потребама
АРС-Анкета о радној снази
3. Стабилизација реформи: који су главни циљеви и динамика спровођења
најскоријих од текућих реформи образовног система и система обуке? Да ли би
систем требало да прође кроз још реформи?
Главни циљеви започетих реформи тичу се повећања квалитета и релевантности,
праведности, и ефикасности система образовања и васпитања.
Промене које су уведене ѕаконима усвојеним 2009 и 2010 односе се на постизање ових
циљева и имају своје законске оквире за довравање имплементације, поред тога, онe су
наведенe у програму НПИ и у годишњим програмима Министарства просвете.
Национални просветни савет израдио је Правце развоја образовања у Србији а
детаљнија свеобухватна Стратегија развоја образовања израђује се током 2011.
Наводимо рокове за главне започете и планиране реформе на основу свих тренутно
постојећих докумената, категорисане по областима реформе и по нивоима образовања.
1.Предуниверзитетско образовање по областима реформе:
а) Наставни кадар:
- нови систем иницијалног образовања наставника
подразумева образовање из
психолошких, педагошких и методичких дисциплина као и наставне праксе стечених
током студија или по завршетку, од минимум 36 (30+6 пракса) бодова у складу са
Европским системом преноса бодова (ЕСTS). Од школске 2012/2013. године (члан 179.
Закона о основама система образовања и васпитања), наставници који се запошљавају
као приправници у обавези су да имају минимум 36 ЕСTS. Овај пропис је од посебног
значаја за унапређење педагошких компетенција предметних наставника, наставника у
средњим школама и наставника у средњим стручним и техничким школама, чије
основно образовање се скоро искључиво заснива на уско стручном, теоријски
оријентисаном образовању на универзитетима. Нови програми и нова понуда је
започела на неким факултетима, на некима је у развоју, а један нови ТЕМПУС пројекат
(МАСТС) пружа подршку стварању новог курикулума. Очекује се даљи развој новог
програма и проширење понуде и након 2012.
- нови начин уређења приправништва (induction period) који подразумева озбиљан
менторски рад, и нови начин лиценцирања који обезбеђује транспарентност и примену
иновација у наставном раду, ступа на снагу од септембра 2011 (приправништво) и
септембра 2012 (лиценцирање)
- побољшање регулисања стручног усавршавања наставника, који подразумева
регулисање пеер леарнинга унутар школе, умрежавање школа, јаснију приоритиѕацију
потребних обука, повезивање обука са ллл-ом и обавезну евалуацију ефеката ступа на
снагу од 2011. Тренутно се довршава правилник за ову област, а као подршка стручном
усавршавању наставника отварају се нови Регионални центри за стручно усавршавање.
Тренутно 9 таквих центара ради у Србији, а у току 2012 очекује се отварање још 3
- напредовање у каријери се такође иновира истим правилником, и креће од 2011, у
оним оквирима који су финансијски одрживи у оквиру буџета за 2011, а очекује се пуна
примена од 2012.
Поред овог, значајно је и увођење педагошког асистента као новог профила који обавља
рад у школама – ово је осигурано Законом о основама система образовања и васпитања,
и примена је почела 2010. Очекује се ширење ове праксе и у току наредних неколико
година.
б) Курикулум:
- Важну курикуларну иновацију у основном и средњем образовању почев од септембра
2010 представља увођење индивидуалног образовног плана, , по којем се могу
образовати деца са сметњама у развоју и са инвалидитетом и талентована деца (видети
детаљније у одговору на питања 17 и 35). Ова иновација се прати и очекују се
евентуална даља профињења уколико се за то покаже потреба.
- Реформа у основном образовању и васпитању је до сада подразумевала иновирање
наставних планова и програма од 1 до 8 разреда,. Реформа на овом нивоу образовања
предстоји и планирано је да буде усмерена на поставку курикулума заснованог на
стандардима и компетенцијама (Стандарди за крај основног образовања су усвојени у
2009). Министарство просвете очекује подршку пројекта из ИПА 2011 Опште
образовање и јачање људског капитала за ову област.
- Реформа и увођење новина у опште средње образовање у складу са законом планирано
је за школску 2011/2012. Новине подразумевају промену наставног плана и програма.
Као и у основном образовању и овде се планира озбиљна курикуларна реформа након
израде стандарда за крај општег средњег образовања (што је подржано ИПА 2008
пројектом) и кроз пројекат Опште образовање и јачање људског капитала (ИПА 11).
- Курикуларна реформа у стручном образовању тече од 2003 године када су у систем
почели да се уводе нови образовни профили, наставни план преуређен у модуле а
наставни програм заснован на исходима. Реформски правац је оличен у Стратегији
средњег стручног образовања. У школској 2010/11 огледи у 9 профила су прерасли у
стални програм, након вредновања огледа (видети детаље у одговору на питање 28 у
истом поглављу). За сваку школску годину предвиђено је сукцесивно увођење
евалуираних огледних профила у редован систем образовања и обуке. Довршење целог
рол-оута предвиђено је за
2014/15, када се уводи и стручна матура. Поред тога,
школске 2011/12 уследиће извесно иновирање свих програма у стручном образовању.
- Министарство просвете подржава и употребу информационо-комуникационих
технологија у настави. На основу Протокола о сарадањи, који је Министарство просвете
потписало са Телекомом Србија, брзи АДСЛ интернет прикључак уведен је у око 80%
основних и средњих школа у Републици Србији. У преосталих 20% школа није било
могуће увести интернет због конфигурације терена. Број ученика по компјутеру је
шк.2008/2009. у основној школи био 1:37 а у средњој школи 1:15. Уводи се нова
електронска платформа за наставнике са базом наставичких припрема за часове и
додатним материјалима, која ће бити у слободној употреби за све настванике (у погледу
пуњења, коментарисања и коришћења за сопствене наставне потребе). Портал ће се
лансирати почетком 2011.
ц) Осигурање квалитета
- Израђен је и усвојен нови оквир за екстерно осигурање квалитета рада установа
образовања и васпитања, који ће се примењивати од школске 2011/12, након обуке
саветника и израде подзаконских аката, уз подршку Холандског инспектората.
- Школски надзор и инспекција већ од краја 2009 раде у складу са Законом о основама
система образовања и васпитања на праћењу превенције насиља и дискриминације, као
и на праћењу инклузије вулнерабилних група и деце са сметњама у развоју.
- Самоевалуацију школе врше 2003, а од 2009 је ова обавеза школа појачана и
спроводи се уз укључивање мишљења родитеља и ученика, као ослонац за израду
развојних планова школе у 3-5 годишњим циклусима.
- Завршни испит у основном образовању реализоваће се први пут у јуну 2011 године, по
програму који ће бити иновиран и у наредним годинама. Предвиђено је да се пуно
прилагођавање завршног испита са стандардима постигнућа за крај основног
образовања постигне до 2014.
- Завршни испит на крају трогодишњег средњег образовања, који засад постоји само у
огледним одељењима, реализоваће се први пут у свим стручним школама у јуну 2014, а
стручна матура након четворогодишњег средњег стручног образовања у јуну
2015.године.
- Србија ће и даље да учествује у међународним испитивањима ученичких постигнућа
ПИСА и ТИМСС
- Циклична национална испитивања постигнућа ученика се спроводе од 2004. Године.
д) Менаџмент
Школе су у обавези да формирају своје тимове за различите области развоја (нпр. За
превенцију насиља, за инклузију, итд.). Школе су у обавези да развијају Школске
развојне планове који се базирају на самоевалуацији која је обавезна. У наредном
периоду, паралелно са развојем новог система финансирања, извршиће се повезивање
ШРП и буџета локалних самоуправа. Новим законом повећана је улога Савета родитеља
у животу школе; ојачана је и улога Ученичког парламента кроз учешће у процесима
самовредновања и развојног планирања, као и кроз учешће у стручним органима. У
наредном периоду биће креирани програми који ће подржати имплементацију закона у
овом домену
Предстоји увођење обуке за директоре – програм ове обуке се разрађује и очекује се
потпуна примена током 2012.
е) Уџбеници
Нова политика издавања уџбеника и нови начин одoбравања уџбеника по
транспарентним критеријумима почео је да функционише од 2010. године, на основу
новог Закона о уџбеницима и другим наставним средствима (Службени гласник
07/2009). Закон, поред осталог, предвиђа лиценцу за издаваче, стандарде квалитета
уџбеника и одабир уџбеника међу понуђебим уџбеницима на нивоу школе. Новине у
издаваштву уџбеника, наставних средстава и учила уводиле су се сукцесивно од 2003.
године и испитиване су кроз оглед који је вреднован. Стандарде квалитета уџбеника и
упутство о њиховој примени утврдио је 2010. године Национални просветни савет.
Предстоји евентуална ревизија ових стандарда на основу евалуације ефеката уколико
се за то покаже потреба.
ф) Финансирање
Нови систем финансирања образовања и васпитања по капитационој формули по
ученику уз коефицијенте за различите врсте ученика и различите врсте установа је у
развоју. Планирано је да се он пилотира као оглед 2011/12, а у целокуни систем се
уводи до 2015.
Паралелно са овим, Министарство просвете ради на рационализацији одељења и школа
и отклањању вишкова наставника ради побољшања ефикасности система образовања и
васпитања. Стабилизација ове активности очекује се до школске 2012/13.
2. Важне реформе специфичне за поједине нивое предуниверзитетског образовања:
а) Предшколско васпитање и образовање
- Обавезно предшколско образовање у трајању од 9 месеци је уведено 2009, и спроводи
се.
- главни изазов на нивоу предшколског васпитања представља повећање обухвата деце
са нарочитим нагласком на вулнерабилне групе (проширење мреже, флексибилни
облици предшколског васпитања и образовања, алтернативни програми итд).
Министарство просвете у сарадњи са локалним самоуправама континуирано ради и
радиће на постизању циљева у овој области.
- реораганизација мреже предшколских установа по критеријумима који уважавају
демографске промене и потребу за повећаним укључењем деце очекује се до 2012.
године.
б) Основно образовање
- нова праведнија уписна политика, којом се редовне основне школе отварају и за децу
са сметњама у развоју и инвалидитетом уведена је од септембра 2010. Предстоји
праћење и евентуалне допуне уколико се покажу потребне.
- превенција насиља у основним школама постала је обавезна и све школе је спроводе.
Усвојен је Посебан протокол о заштити деце од насиља, злостављања и занемаривања и
током 2010 донети су сви потребни подзаконски акти. Очекује се додатно јачање
механизама по потреби.
- реораганизација мреже школа по критеријумима који уважавају демографске промене
и потребу за потпуним укључењем све деце очекује се до 2012 године.
ц) Средње образовање
- превенција насиља у средњим школама постала је обавезна али је још не спроводе
све школе. Очекује се да кроз додатне обуке средње школе стекну капацитет за
спровођење механизама предвиђених Посебним протоколом током 2011.
-НОК се припрема кроз пројекат Модернизација система стручног образовања и обуке
(ИПА 07).
д) Образовање одраслих
- Закон о образовању одраслих је у последњим фазама припреме. Очекује се његово
усвајање у првој половини 2011. године.
- Пет редовних средњих стручних школа из различитих подручја рада и различитих
округа поред своје основне делатности постале су регионални центри за образовање и
обуку одраслих (Зрењанин, Бор, Ниш, Крагујевац, Београд)
- Реализацијом ИПА пројекта Друга шанса, у школској 20010/11 год. планирано је
довршавање концепта основног образовања одраслих, израда наставних планова и
програма за основно образовање одраслих, израда критеријума за одабир школа које
могу да се баве основним образовањем одраслих као и обука наставника за рад са
одраслима. До краја 2011 очекује се успостављање система за функционално
образовање и оспособљавање младих који су рано напустили школовање, а до 2012 и
потпуно функционисање 80 центара при основним и средњим школама који ће пружати
ову врсту услуге.
Очекујемо да ће након израде дугорочне Стратегије развоја образовања бити
идентификоване додатне области реформи, за које ће акциони планови бити израђени
до краја 2011.
3. Високо образовање
Главни циљеви реформe високог образовања су унапређење квалтета, повећање
ефикасности студија, осавремењавање курикулума, усмеравање курикулума према
тржишту рада и хармонизација система са процесима у европском образовном
простору (EHEA). Промене које су уведене законом (2005) су омогућиле
имплементацију основних принципа Болоњског процеса.
Систем ЕСПБ бодова je формално примењен у целокупном систему високог
образовања. Имајући у виду да су познати први ефекти увођења овог система који је у
великој мери променио структуру студијских програма, постоји потреба за
усаглашавањем оних студијских програма на којима је уочено да оптерећење студената
није адекватно дефинисано. На одређеним високошколским институцијама постоје
проблеми, јер студенти не успевају да у току академске године остваре 60 ЕСПБ.
Изведена реформа курикулума и увођење ЕСПБ нису у довољној мери били праћени
одговарајућим тренинзима наставног особља. Припремљеност студената да прихвате
систем континуалног рада и провере знања кроз предиспитне обавезе нарочито у првим
годинама реформе није била довољна. Да би овај проблем био трајно на одговарајући
начин превазиђен непходно је да се приступи додатној реформи курикулума у којој би
се број бодова ускладио са оптерећењем студената и исходом учења, што ће се
хронолошки поклопити са другим циклусом акредитације, па ће и високошколске
установе на којима постоје проблеми бити додатно мотивисане да превазиђу ове
проблеме Истовремено је потребно афирмисати принципе „студента као центра учења“
(student centred learning). Конференција универзитета Србије и Студентска
конференција универзитета Србије која је формирана ове године су у фази припреме
заједничког акционог плана у овој области. На неким универзитетима се организују
семинари и радионице у оквиру којих се размењују искуства добре праксе, а подршка се
очекује и од текућих Темпус пројеката.. У области система праћења и унапређења
квалитета високошколских установа и студијских програма се очекује даљи напредак
кроз континуалну самоевалуацију и унапређење процеса спољашње провере квалитета у
коју ће бити укључени студенти у знатнијој мери. Комисија за акредитацију и проверу
квалитета је кандидат за чланство у ENQA. Припреме за пуноправно чланство су у току,
а очекује се да ће током овог процеса додатно унапредити стандарди за акредитацију.
Значајне промене ће се догодити и у домену финансирања високог образовања, јер
реформе које су у току нису пратиле одговарајуће промене у финансирању.
Национални савет за високо припрема стратегију развоја високог образовања с
посебним делом који ће бити посвећен мобилности студената и наставног особља.
4.
Управљање и финансирање: молимо опишите на који начин је уређено
управљање образовањем и обуком и њихово финансирање, укључујући и
детаље о степену финансијске и административне аутономије установа и
оучешћу заинтересованих страна. Молимо посебно опишите улогу социјалних
партнера у стручном усавршавању и обуци (VET).
У области образовања, управљање и финансирање уређено је Законом о основама
система образовања и васпитања, Законом о високом образовању и Законом о
ученичком и студентском стандарду.
4.1. Управљање
4.1.1. Предшколско, основно и средње образовање
Орган управљања је школски одбор у школи и управни одбор у предшколској
установи и именује се на локалном нивоу, на период од четири године. Орган
управљања има девет чланова које именује и разрешава скупштина јединице локалне
самоуправе. Састав органа управљања је трипартитни и чине га представници
запослених, родитеља и јединице локалне самоуправе.
У установи у којој се у већини одељења образовно-васпитни рад изводи на језику
националне мањине или је посебним законом утврђено да су од посебног значаја за
националну мањину, национални савет националне мањине је предлагач најмање једног
члана јединице локалне самоуправе у орган управљања.
Надлежност органа управљања установе је да: доноси статут, опште акте,
програм образовања и васпитања (предшколски, школски и васпитни) и планске акте
укључујући финансијски план и план стручног усавршавања запослених; разматра и
усваја извештаје о њиховом остваривању, о пословању, о вредновању и
самовредновању, о извођењу екскурзија и наставе у природи; расписује конкурс и бира
директора; разматра поштовање општих принципа, остваривање циљева образовања и
васпитања и стандарда постигнућа; разматра и предузима мере за побољшање услова
рада и остваривање образовно-васпитног рада; одлучује по жалби, односно приговору
на решење директора.
Седницама органа управљања, осим представника синдиката, присуствују и
учествују у раду и два ученика – представника ученичког парламента, без права
одлучивања. Међутим, проширени састав органа управљања средње школе чине и два
пунолетна ученика који равноправно учествују у доношењу свих важних аката и
одлука, осим оних који се односе на финансијско пословање, кадровска питања и
одлучивање по жалбама и приговорима ученика и запослених.
Саветодавни орган установе је савет родитеља, који има свака установа осим
школе за образовање одраслих. Састав овог органа чини по један представник родитеља
ученика сваког одељења, односно васпитне групе. У установи у којој стичу образовање
припадници националне мањине сразмерно су заступљени и њихови представници, а у
којој стичу образовање деца и ученици са сметњама у равоју - и представник родитеља
деце и ученика са сметњама у развоју.
Савет родитеља је предлагач скупштини јединице локалне самоуправе три
представника родитеља деце, односно ученика у орган управљања. Овај орган одлучује
о екскурзијама и разматра сва важна питања пре одлучивања у органу управаљања, а
посебно она која се односе на: предлог програма образовања и васпитања, изборне
предмете и уџбенике, планске акте, мере за осигурање безбедности деце и ученика, за
осигурање квалитета, унапређивање образовно-васпитног рада и услова за тај рад,
наменско коришћење средстава од донација, проширене делатности установе,
остварених радом ученичке задруге и прикупљених од родитеља.
Орган руковођења установе је директор. Директора бира орган управљања на
основу конкурса, по прибављеном мишљењу васпитно-образовног, наставничког,
односно наставничког и педагошког већа коме присуствују сви запослени и који се
изјашњавају тајно о свим кандидатима.
Обавеза органа управљања установе у којој се образовно-васпитни рад изводи и
на језику националне мањине, као и у установи у којој је утврђено да је од посебног
значаја за националну мањину, да пре избора прибави и мишљење одговарајућег
националног савета националне мањине.
На одлуку органа управљања о изабраном кандидату министар даје сагласност.
Неизабрани кандидати имају право на судску заштиту у управном спору.
За свој рад директор је одговоран органу управљања и министру. О правима,
обавезама и одговорностима директора одлучује орган управљања.
Директор је одговоран за законитост рада и за успешно обављање делатности
установе. Организјује остваривање програма образовања и свих активности установе;
стара се о осигурању квалитета, самовредновању, остваривању стандарда постигнућа и
унапређивању образовно-васпитног рада; организује и врши педагошко-инструктивни
увид и надзор, прати квалитет образовно-васпитног рада и педагошке праксе и
предузима мере за унапређивање и усавршавање рада запослених; одлучује о
коришћењу средстава утврђених финансијским планом и одговара за одобравање и
наменско коришћење тих средстава, у складу са законом; планира и прати стручно
усавршавање и спроводи поступак за стицање звања наставника, васпитача и стручног
сарадника; предузима мере у случајевима повреда забрана из овог закона и недоличног
понашања запосленог и његовог негативног утицаја на децу и ученике; стара се о
благовременом и тачном уносу и одржавању ажурности базе података о установи у
оквиру jединственог информационог система просвете; стара о благовременом
објављивању и обавештавању запослених, ученика и родитеља, односно старатеља,
стручних органа и органа управљања о свим питањима од интереса за рад установе и
ових органа и др.
Подршку унапређивању и развоју средњег стручног образовања и других облика
образовања пружа Савет за стручно образовање и образовање одраслих, који именује
Влада. Ово тело је од националног значаја и има задатак да пројектује, прати и
усаглашава развој стручног образовања и обуке, као и да прати и усаглашава интересе,
потребе и могућности свих социјалних партнера.
4.1.2. Високо образовање
Начин управљања високошколским установама је јединствено решен и исти је у
установама чији је оснивач Република Србија и приватним установама.
Високошколским установама упраљају савети високошколске установе и органи
пословођењења које бира савет. Број чланова савета високошколске установе је
минимално 17, од чега представници високошколске установе чине дветрећине, док су
представници студената и представници оснивача заступљени са једнаким бројем
чланова до пуног састава. Када је оснивач Република представнике оснивача именује
Влада из реда истакнутих личности из области науке, културе, просвете, уметности и
привреде. Управљање се пре свега односи на финансијско пословање и доношење
интерних правних аката високошколске установе.
Орган пословођења универзитета је ректор, факултета – декан, високе школе и
високе школе струковних студија – директор. Орган пословођења се бира из реда
наставника који са пуним радним временом ради у установи. Орган пословођења се
бира на три године са могућношћу једног поновног избора.
Избори за ректоре се врше у складу са сложеним демократским процедурама
заснованим на статутима универзитета. Кандидатe за ректоре, декане и директоре
високих школа предлаже стручни орган – сенат , а бира савет високошколске установе,
где поред наставника учествују и студенти и представници оснивача.
Ради координирања рада, утврђивања заједничке политике, и остваривања
заједничких интереса оснива се Конференција универзитета и Конференција академија
струковних студија. Ради остваривања заједничких интереса студената као партнера у
процесу високог образовања оснивају се Студентска конференција универзитета и
Студентска конференција академија струковних студија.
4.1.3. Ученички и студентски стандард
Установе ученичког и студентског стандарда, у којима се остварује право
ученика и студената на смештај, исхрану, васпитни рад, одмор и опоравак, односно
културне, уметничке, спортске и рекреативне активности и информисање, имају
управни одбор и директора. Управни одбор и директора именује оснивач.
У раду управног одбора, осим представника оснивача и запослених, учествују и
представници свих заинтересованих структура (представници родитеља, односно
старатеља ученика, универзитета и студената). Седницама управног одбора присуствује
и учествује у раду представник репрезентативног синдиката у установи, без права
одлучивања.
Директор се именује после спроведеног јавног конкурса, на предлог управног
одбора. Директор за свој рад одговара управном одбору и оснивачу. Посебно, у
установама чије је седиште на територији јединице локалне самоуправе у којој је језик
националне мањине у службеној употреби, приликом именовања и разрешења управног
одбор и директора, прибавља се и мишљење одговарајућег националног савета
националне мањине.
4.2. Финансирање
Финансијски систем образовања Републике Србије је различит у зависности од
нивоа образовања.
Образовање и васпитање финансира се из јавних прихода (буџета Републике,
буџета Аутономне Покрајине Војводине и буџета локалне самоуправе), средстава
оснивача, школарина у државним и приватним установама (средње и високо
образовање), накнада које плаћају родитељи (предшколско образовање), партиципација
ученика и студента за смештај и исхрану (ученички и студентски стандард), сопствених
и прихода из проширене делатности, донација од иностраних земаља, међународних
организација и невладиних организација, прихода од осталих нивоа власти, прихода од
продаје нефинасијске имовине, прихода од иностраних задужења, прихода од Радиодифузне агенције и прихода од Националног инвестиционог плана.
Аутономној Покрајини Војводини су законом поверени послови, те се средства
за исплату зарада запослених у установама преносе на рачун Аутономне Покрајине
Војводине са централног нивоа. Учешће локалне самоуправе у финансирању
образовања је неуједначено јер зависи од расположивих средстава.
4.2.1. Предшколско васпитање и образовање
Предшколско образовање финансира се по броју васпитних група. Цена
програма по групи утврђује се на основу просечне нето зараде у Републици Србији за
месец обрачуна, цена енергената комуналних услуга и превоза.
Из буџета Републике Србије обезбеђују се средства само за остваривање припремног
предшколског програма у години пред полазак деце у школу. Из буџета локалне
самоуправе, у складу са расположивим средствима, обезбеђују се средства за све остале
расходе.
4.2.2. Основно и средње образовање и васпитање
Из буџета Републике Србије, за основно и средње образовање, обезбеђују се
средства за плате запослених, социјалне доприносе и отпремнине, развојне програме и
пројекте установа, такмичења ученика на републичком и међународном нивоу, стручно
усавршавање запослених у школама, капиталне издатке у зграде и опрему школа,
допунско васпитање и образовање на српском језику за децу грађана Републике Србије
који бораве у иностранству, подршку реализацији процеса наставе на територији
Аутономне Покрајине Косово и Метохије (плате, превоз запослених и ученика, набавка
потрошног материјала) и образовање одраслих.
Из буџета Републике Србије, за основне школе, обезбеђују се средства за
бесплатне уџбенике за ученике првог и другог разреда основне школе, а за средње
школе обезбеђују се средства за рад уникатних школа и школа од посебног интереса за
Републику Србију, као и средства за рад са талентованим и даровитим ученицима.
Из буџета локалне самоуправе, за основно и средње образовање, обезбеђују се
средства за капиталне издатке (инвестиције), текуће поправке и одржавање школа,
стручно усавршавање запослених, јубиларне награде и помоћ запосленима, превоз
запослених, превоз ученика основних и средњих школа, заштиту и безбедност ученика
и други текући расходи.
Средства из буџета се обезбеђују и за накнаде члановима Националног
просветног савета (утврђује правце развоја и унапређења квалитета предшколског,
основног и средњег образовања), за рад Завода за унапређивање образовања и
васпитања и Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања, као и за
финансирање програма и манифестација од значаја за образовање и промовисање деце
и ученика.
У основном и средњем образовању, цена услуге школе (ЦЕНУС), односно
висина средстава потребних за остваривање наставног плана и програма и годишњег
плана рада школе утврђује се на основу броја радних сати, односно броја извршилаца,
величине школе, опремљености школе, броја одељења и ученика, броја и степена
стручности радника запослених у школи и материјалних трошкова.
Школа је у обавези да најкасније до 15. септембра достави надлежној школској
управи извод из годишњег плана рада школе са елементима потребним за утврђивање
цена услуга (ЦЕНУС).
Школска управа је у обавези да Сектору за финансије Министарства просвете
достави следеће податке: број извршилаца, број обрачунских радника, број ученика,
број одељења за сваку школу, квалификациону структуру запослених по нивоима
образовања у складу са уредбом о коефицијентима за обрачун и исплату плата
запослених у јавним службама, који представља основ за исплату плата запосленима у
основним и средњим школама.
Обрачун зарада запослених врши се на основу табела за све установе. Табела
садржи: име и презиме запосленог, основни коефицијент, елементе који увећавају
зараду запослених (разредно старешинство, комбинована одељења, фонд часова, часове
преко норме) и обрачун минулог рада.
Уколико се током школске године неки од елемената за утврђивање цене услуге
промени, школска управа је у обавези да у складу са новим подацима изврши корекцију
утврђених права и достави извештај Сектору за финансије Министарства просвете, а
Министарство просвете је обавезно да месечно доставља податке о броју запослених
Министарству финансија.
Законом о основама система образовања и васпитања, прописан је нови начин
финансирања делатности установа образовања по коме се средства за финансирање
делатности установа утврђују на основу економске цене за остваривање програма
образовања и васпитања, по детету и ученику.
Начин примене, ближе услове и мерила за утврђивање економске цене
образовања и васпитања по детету и ученику, Министарство просвете управо разрађује
кроз семинаре и едукацију запослених и других заинтересованих страна.
4.2.3. Високо образовање
За финансирање високог образовања обезбеђују се средства из буџета Републике
Србије. Ова средства се користе за плате запослених, материјалне трошкове, набавку
материјала, текуће одржавање и капиталне издатке у зграде и опрему.
Средства се расподељују на основу норматива и стандарда наставног и ненаставног
особља, трошкова пословања и материјалних трошкова. Финансирање се базира на
нормативним групама групама броја студената који су испунили услов да буду
финансирани из буџета, броју часова активне наставе-контакт часова и недељном
оптерећењу наставника и сарадника.
Аутономија универзитета и других високошколских установа, поред осталих
права, подразумева и право на располагање финансијским средствима у складу са
Законом.
Средства из буџета се обезбеђују и за накнаде чланова Националног савета за високо
образовање у циљу праћења развоја високог образовања на националном нивоу и
његову усклађеност са европским и међународним стандардима. Трошкови рада,
финансирају се из накнада за акредитације државних и приватних факултета и
студијских програма истих.
Високошколске установе свој рад финансирају и из других извора: школарина,
донација, поклона и завештања, средстава за финансирање научно-истраживачког,
уметничког и стручног рада, пројеката и уговора у вези са реализацијом наставе,
истраживања и консултантских услуга, накнада за комерцијалне и друге услуге и
оснивачких права из уговора са трећим лицима.
Високошколске установе у покрајини се финансирају из буџета АП Војводине.
4.2.4. Међународна сарадња, размена студената и лектора
На основу споразума, програма и протокола међународне сарадње, обезбеђују се
средства за међународну сарадњу, размену студената и лектора, као и средства за
изучавање српског језика у иностранству, изучавање страних језика у Републици
Србији, као и стипендија за српске студенте на усавршавању у иностранству.
4.2.5. Помоћне услуге образовања
На основу Закона о ученичком и студентском стандарду, у циљу доступности
образовања ученицима и студентима који у месту становања немају услове за
школовање, а чије се школовање финансира из буџета, обезбеђују се средства за
исхрану, смештај, одмор и опоравак.
Средства за остваривање ових права обезбеђују се учешћем Републике и
ученика, студента у цени услуге. Ценом су обухваћени материјални трошкови.
Установама ученичког и студентског стандарда чији је оснивач Република, из
буџета се обезбеђују и средства за бруто плате запослених, текуће одржавање и
капиталне издатке. Установе остварују и приходе од учешћа ученика, студената у цени
услуге, проширене делатности и пружања услуга трећим лицима.
У циљу унапређења студентског стваралаштва, из буџета Републике Србије су
обезбеђена средства за рад студенских културних центара чији је оснивач Република и
делова програма студентских организација и удружења.
Овим се остварују културно забавне, спортско рекреативне активности
студената, информисање као и издавачка делатност студената.
Индивидуална помоћ додељује се ученицима и студентима чије се школовање
финансира из буџета Републике Србије, а који остварују добре и изузетне резултате у
току школовања и на такмичењима.
4.2.6. Средства од ино задуживања
Средства од ино-задужења се користе из - зајма Светске банке, пројекат ДИЛС,
за подршку инклузивном образовању, успостављање Јединственог информационог
система у образовању - ЈИСП, подршку реформи финансирања образовног система,
финансирање учешћа у међународним тестирањима у образовању (PISA, TALIS,
TIMSS, PIRLS); и из зајма Европске инвестиционе банке за реконструкција и изградња
нових школа, израду методологије и критеријума за Стратешко планирање улагања за
образовну инфраструктуру; суфинансирање активности из ДИЛС у вези са ЈИСП и са
међуанродним тестирањима, као и подршку у изради стратегије и акционог плана за
реализацију свеобухватне сратегије образовања
4.2.7. Средства за суфинансирање пројеката из ИПА фондова
Средства за суфинансирање пројеката из фондова ИПА обезбеђују се за два
пројекта из фондова за 2008. годину и за један пројекат из фондова за 2009 годину. Ови
пројекти се реализују почев од 2010. године.
5.
Квалификације: молимо опишите оквире и структуре образовања и стручног
усавршавања, укључујући и системе за признавање неформалног и
ванинституционалног учења (радно искуство, обука на радном месту,
самостално учење итд.).
Нови образовни и стручни оквир квалификација је у процесу развоја:
1.
2.
Тренутно се ради (Републички завод за статистику, Министарство рада и
социјалне поолитике, Министарство економије и регионалног развоја,
Министарство просвете) на иновирању номенклатуре занимања.
Ослањајући се на Стратегију развоја стручног образовања, Стратегију развоја
образовања одраслих и Акционе планове за њихово спровођење, Законом о
основама система образовања и васпитања, одређено је да Савет за стручно
образовање и образовање одраслих између осталог, предлаже министру просвете
Национални оквир квалификација за ниво средњег стручног образовања,
3.
стручног усавршавања и за друге облике стручног образовања, а припрему НОКа обавља Центар за стручно образовање и образовање одраслих у оквиру Завода
за унапређивање образовање и васпитања. Септембра 2010. године Савет за
стручно образовање и образовање одраслих усвојио је одлуку којом се приступа
изради НОК-а за ниво средњег стручног образовања, стручног усавршавања и за
друге облике стручног образовања.
Текст националног оквира квалификација Србије за високо образовање (НОКС)
је усвојио Национални савет за високо образовање 23. априла 2010. године којим
су обухваћене квалификације у систему високог образовања Републике Србије, а
полазећи од Закона о високом образовању и подзаконских аката. НОКС
дефинише опште исходе учења, а студијским програмом се у оквиру система
високог образовања утврђују знања, вештине и компетенције, примерене
образовно-научном пољу и области којој програм припада. Након утврђивања
НОКС за Републику Србију, размотриће се потреба за изменом и допуном
прописа из области високог образовања и уколико буде потребно приступиће се
изради доношењу одговарајућих прописа .
До пуног усвајања новог оквира важи досадашње решење -квалификације и
занимања су организоване у јединствен систем под називом Национална номенклатура
занимања у којој су сврстани на један од осам нивоа у зависности од категорије
сложености послова.
Преглед нивоа квалификација у тренутно важећој номенклатури занимања :
У
Нивои квалификација
Висока – VIII ниво
Висока – VII ниво, са два поднивоа
Виша – VI степен ниво, са два поднивоа
Специјалистичка средња –V степен ниво
Средња – IV ниво
Нижа средња – III ниво
Полуквалификовани – II ниво
Неквалификовани – I ниво
хоризонталном смислу, занимања су сврстана у једно од 19 подручја рада као што
су:машинство и обрада метала, електротехника, геодезија и грађевина, здравство и
социјална заштита, саобраћај, текстилство и кожарство, пољопривреда, производња и
прерада хране и.т.д. а у оквиру свакога постоји више различитих група занимања.
Укупан број занимања садржаних у важећој номенклатури је 3272.
У категорију неквалификованих улазе:
 Они који нису завршили основно образовање
 Они који су завршили основно образовање, али нису прошли обуке у
стручном образовању
 Они који су завршили основно образовање, и прошли су основне обуке
стручном образовању
II ниво квалификација, стиче се завршавањем стручног оспособљавања или
двогодишњег стручног образовања.
Завршавањем трогодишњих образовних програма и полагањем завршног испита,
стиче се III ниво квалификација, односно завршавањем четворогодишњих образовних
програма и полагањем матуре, стиче се IV ниво квалификација, а завршавањем
специјалистичких програма у стручном образовању, стиче се VI ниво квалификација.
Проходност кроз средње образовање, како хоризонтално, тако и вертикално је
омогућена, али захтева задовољавање додатних услова.
VII и VIII ниво стиче се високим образовањем.
Нацрт НОКС усвојио је Национални савет за високо образовање после
обављених консултација са заинтересованим странама. Документ се заснива на
прописима Републике Србије, као и документима који се односе на европски образовни
простор, посебно Препоруке ѕа Европски оквир квалификација за учење током читавог
живота.
Најзначајнији чинилац овог оквира су три циклуса успостављена Болоњским
процесом. Раѕвијени су одговарајући дескриптори у складу са ова три циклуса.
Нацрт НОКС заснован је и на прописима Републике Србије о запошљавању и
научним истраживањима.
Стручни/
академски
/
научни
назив
стручни
Назив
студија
основне струковне студије
ВС-1
Степен
Предспрема
Најмање
ЕСПБ
Проходност
ка
Завршена
средња
школа
180
ВС-2
Табела 1.
Диплому стиче студент који задовољава дескрипторе
исхода учења:







Показао основно знање у области студирања које се
заснива на претходном образовању и које оспособљава
за коришћење стручне литературе;
у стању да примени знање и разумевање у професији;
има способност да прикупља и тумачи потребне
податке;
у стању да пренесе знања на друге;
у стању да о свом раду и резултатима рада обавештава
стручну и ширу јавност;
поседује способности да настави студије;
поседује способности за тимски рад.
Еквивалента
н циклус по
Болоњској
декларацији
1
60


стручни
специјалистичке струковне студије
ВС-2
ВС-1
ВА-1а
ВА-1б



Показано продубљено знање, разумевање и стручне
вештине у одабраним ужим областима специјализације,
које се заснива на знању и вештинама стеченим на
основним струковним или основним академским
студијама, као вид посебне припреме и одговарајуће је
за успешан рад у области специјализације;
у стању да примени продубљено знање, разумевање и
вештине за успешно решавање сложених проблема у
делимично новом или непознатом окружењу у ужим
областима студија;
стекао знања и вештине потребне за тимски рад при
решавању сложених проблема из струке;
има повећану способност да интегрише стечена знања
и вештине, да расуђује и даје на основу доступних
информација могуће закључке који истовремено
садрже промишљања о друштвеним и етичким
одговорностима повезаним са применом њиховог
знања и судова;
у стању да ефикасно прати и усваја новине у области
специјализације и да на јасан и недвосмислен начин
пренесе своје закључке, знање и поступак закључивања
стручној и широј јавности.
2
180
ВА-2а


академски
основне академске студије
ВА-1а
Завршена
средња
школа




Показао знање у области студирања које се заснива на
претходном образовању и које је на нивоу који
омогућава коришћење стручне литературе, али
истовремено обухвата аспекте који се ослањају на
кључна знања његовог поља студирања;
у стању да примени своје знање и разумевање на начин
који указује на професионални приступ послу или
звању и који има способности које се најчешће
исказују смишљањем и одбраном аргумената и
решавањем проблема унутар поља студирања;
има способност да прикупља и тумачи потребне
податке;
има способност размишљања о релевантним
друштвеним, научним или етичким питањима;
у стању да о свом раду и резултатима рада обавештава
стручну и ширу јавност;
развио способности које су неопходне за наставак
студија.
1
240
ВА-2а


академски
основне академске студије
ВА-1б
Завршена
средња
школа




Показао знање у области студирања које се заснива на
претходном образовању и које је на нивоу који
омогућава коришћење стручне литературе, али
истовремено обухвата аспекте који се ослањају на
кључна знања његовог поља студирања;
у стању да примени своје знање и разумевање на начин
који указује на професионални приступ послу или
звању и који има способности које се најчешће
исказују смишљањем и одбраном аргумената и
решавањем проблема унутар поља студирања;
има способност да прикупља и тумачи потребне
податке;
има способност размишљања о релевантним
друштвеним, научним или етичким питањима;
у стању да о свом раду и резултатима рада обавештава
стручну и ширу јавност;
развио способности које су неопходне за наставак
студија.
1
академски
дипломске академске студије
ВА-2а
ВА-1а
ВА-1б
60 после
ВА-1а
120
после
ВА-1б





Показао знање и разумевање у области студирања, које
допуњује знање стечено на основним академским
студијама и представља основу за развијање критичког
мишљења и примену знања;
у стању да примени знање у решавању проблема у
новом или непознатом окружењу у ширим или
мултидисциплинарним областима унутар образовнонаучног односно образовно-уметничког поља студија;
има способност да интегрише знање, решава сложене
проблеме и да расуђује на основу доступних
информација које садрже промишљања о друштвеним
и етичким одговорностима повезаним са применом
њиховог знања и судова;
у стању да на јасан и недвосмислен начин пренесе
знање и начин закључивања стручној и широј јавности;
поседују способност да настави студије на начин који
ће самостално изабрати.
2
60
(ВА-3)58


академски
ВА-2б
специјалистичке академске студије
ВА-2а


58
Проходност ка докторским студијама даје претходно завршени степен (ВА-2а).
Показао продубљено знање, разумевање и способности
у одабраним ужим научним и уметничким областима
специјализације, засновано на знању и вештинама
стеченим на дипломским академским студијама и
одговарајуће је за истраживање у датим ужим научним
и уметничким областима студија;
у стању да примени стечено продубљено знање,
разумевање и способности стечене током
специјалистичких студија за успешно решавање
сложених проблема у новом или непознатом
окружењу, у ужим научним и уметничким областима
студија;
има повећану способност да повеже стечена знања и
решавају сложене проблеме, да расуђује и да на основу
доступних информација доноси закључке који
истовремено садрже промишљања о друштвеним и
етичким одговорностима повезаним са применом
њиховог знања и судова;
у стању да ефикасно прати и усваја новине и резултате
истраживања у области специјализације и да на јасан и
недвосмислен начин пренесе своје закључке, знање и
поступак закључивања стручној и широј јавности.
2
ВА2а
180



научни
докторске студије
ВА-3





Показао систематско разумевање одређеног поља
студија;
савладао вештине и методе истраживања на том пољу;
показао способност конципирања, пројектовања и
примене;
показао способност прилагођавања процеса
истраживања уз неопходан степен академског
интегритета;
оригиналним истраживањем и радом постигао
остварење које проширује границе знања, које је
објављено и које је референца на националном и
међународном нивоу;
способан за критичку анализу, процену и синтезу
нових и сложених идеја;
може да пренесе стручна знања и идеје колегама,
широкој академској заједници и друштву у целини;
у стању да у академском и професионалном окружењу
промовише технолошки, друштвени или културни
напредак.
3
EQF Level
8
7
6
EHEA
Framework
(Bologna)
rd
3 cycle
2
nd
cycle
1st cycle
Српски национални оквир квалификација
Струковне
студије
Академске студије
Докторске
ВА-3
Основне 3г
ВА-1а
Основне 4г
ВА-1б
480
180
Специјалистичке
ВА-2б
Дипломске
ВА-2а
ЕСПБ
300
Интегрисане
ВА-2а
Медицина
ВА-2а
Специјалистичке
ВС-2
Основне
ВС-1
120-60
180-240
180-240
0
Слика 1.
Слика 2.
Систем за признавање неформалног или информалног учења још није
установљен. Закон о основама система образовања и васпитања даје надлежност
Савету за стручно образовање и образовање одраслих за утврђивање модела
признавања претодно стечених знања и вештина (чл. 7., тачка 7). Квалификације
стечене учењем ван званичних институција образовања, радним или животним
искуством вреднују се, превасходно, у организацијама са приватним
оснивачким улогом.
Постоји низ институција – провајдера учења и образовања одраслих,
које издају сертификате, али лимитираног значаја. Институција (раднички и
отворени универзитети, различите агенције и удружења) има право да изда
овакав серитификат и он, у зависности од статуса и реномеа институције, може
бити препознат и на тржишту образовних услуга као високо вредан. Провајдери
неформалног образовања нуде курсеве у сарадњи са страним организацијама и
институцијама, са сертификатима и лиценцама које имају међународни значај.
Ово је пре свега случај са стицањем компјутерских компетенција и са учењем
страних језика – областима у којима се најдаље одмакло са стандардизацијом
исхода. У фирмама и великим компанијама ови сертификати воде до интерних
квалификација.
Институције формалног система образовања, пре свега средње стручне
школе, проблем неразвијеног система валидајације неформалног образовања
премошћују преко пилот програма за различите обуке. Постоје дефинисане
процедуре за развој, реализацију и валидацију ових програма у школама – они
су препознати и сертификати су јавно важећи. Добар пример за успешно
организовање оваквих облика образовања су Регионално Центри за
континуирано образовање настали у оквиру „КАРДС - Програм реформе
средњег стручног образовања“- при чему је 5 центара развило око 50 програма
стручне обуке, који за резултат имају јавно признате сертификате.
Планира се да начин признавања неформалног и ванинституционалног
учења буде регулисан законом о образовању одраслих. Планирано је да се у овај
закон имплементирају примери добре праксе из земаља ЕУ.
6.
Молимо наведите податке о постојећим мерама за интегрисање
младих на тржиште рада или у систем високог образовања или стручног
усавршавања и обуке (VET), укључујући ту и образовно и стручно
усмеравање.
Активности које се односе на професионално усмеравање и укључивање
младих у свет рада реализује Национална служба за запошљавање (НСЗ), a
Министарство Омпладине и спорта се бави развијанњем каријерног вођења.
6.1. Национална служба за запошљавање пружа следеће услуге
незапосленим младим на евиденцији:
- саветовање за запошљавање и планирање каријере - вођење појединца кроз
професионални развој, превенција погрешног избора занимања, успешна
професионална адаптација и каријерни развој, као и повећање компетентности
тражилаца запослења на тржишту рада;
- Центри за информисање и професионално саветовање су организациони
делови Националне службе за запошљавање, у којима млади могу да добију
информације о избору занимања, свету рада и образовања, упознају се са
врстама занимањима и условима потребним за њихово обављање,
дефицитарним и суфицитарним занимањима, слободним радним местима,
образовним програмима и да након психолошког тестирања донесу одлуку о
даљем каријерном развоју у складу са интересовањима, способностима и сл.
Такође, у могућности су да користите рачунаре и интернет и штампане
материјале. За сада су ови Центри отворени у филијалама за запошљавање у
Београду и Нишу;
- сајмови професионалне оријентације - у сарадњи са средњим школама на
регионалном нивоу Национална служба за запошљавање учествује у
организацији сајмова професионалне оријентације за ученичку популацију у
циљу информисања о захтевима занимања и професије којима желе да се баве, о
условима за упис одговарајуће школе, као и о кретањима на тржишту рада и
превенцији погрешног избора професије код ове популације. Програм се
реализује према динамици утврђеној у сарадњи са школама на регионалном
нивоу, са циљем превенције погрешног избора занимања;
- у обуке за активно тражење посла и клубове се укључују лица за која се
утврди на основу процене запошљивости и интензивног индивидуалног
саветовања да немају довољно вештина за активно тражење посла (нпр:
представљање послодавцима, писање радних биографија и сл.). Активациони
тренинзи трају један дан; у клубовима за тражење посла програм се реализује у
трајању од 6 недеља односно двонедељне едукације и групног рада са
учесницима а у преостале четри полазници програма користе клуб за размену
искустава и претрагу слободних послова;
- програм приправника „Прва шанса” - стручно оспособљавање и
запошљавање младих до 30 година старости, без радног искуства у струци. Овај
програм запошљавања младих намењен је послодавцима из приватног сектора
којима се пружа прилика да ангажовањем приправника остваре право на
рефундацију зараде и трошкова доприноса за социјално осигурање.
Подстицање запошљавања младих у 2009. години реализовано је кроз
следеће активности НСЗ:
- у програме каријерног вођења и саветовања укључено је 242.085 младих до
30 година,
- процена запошљивости и индивидуални план запошљавања закључен је са
181.757 младих (38,53% од укупног броја лица која су закључила ИПЗ),
- на сајмовима запошљавања је учествовало 21.528 младих (41,16% од
укупног броја лица која су присуствовала сајмовима запошљавања),
- у клуб за тражење посла укључено је 1.918 младих (60,12% од укупног броја
лица која су прошла обуку у клубу),
- обуку за активно тражење посла (АТП 1) похађало је 21.481 младих (59,81%
од укупног броја лица која су прошла обуку),
- у тренинг самоефикасности (АТП 2) –укључено је 300 младих (15,18% од
укупног броја лица која су прошла обуку),
- 9.577 лица запослено је по програму „Прва шанса”, а по конкурсу за
подручје АП Војводине, којим није дефинисана старосна граница као услов за
ангажовање лица, 6.012 лица млађе од 30 година укључено је у програм
приправника (79,38 од 7.573 лица).
у обуке за тржиште рада и познатог послодавца укључено је 1.789 младих
(53,16% од укупног броја полазника обука),
- субвенцију за самозапошљавање остварило је 798 младих (34,59% од
укупног броја лица која су користила субвенцију из републичког буџета),
- 1.326 младих се запослило уз субвенцију послодавцу за отварање нових
радних места (40,05% од укупног броја лица која су се запослила уз субвенцију
из републичког буџета),
- у јавне радове укључено је 2.562 младих (29,88% од укупног броја лица која
су укључена у јавне радове из републичког буџета),
- 2.434 лица од 30 година старости са евиденције НСЗ запослило се код
послодаваца који су оставрили право на ослобађање од плаћања доприноса за
обавезно социјално осигурање у складу са прописима о доприносима за обавезно
социјално осигурање.
Преко Канцеларија за младе регрутовано је 1.500 младих волонтера
који су учествовали на Универзијади.
Националној служби за запошљавање у 2009. години формиран је Фонд
за запошљавање младих уз подршку пројекта „Подршка националним
напорима за промовисање запошљавања младих и управљање миграцијама”.
Поред средстава из републичког буџета Фонд се финансира из донације
Шпанског фонда за остваривање миленијумксих циљева развоја (пројекат
„Подршка националним напорима за промовисање запошљавања младих и
управљање миграцијама”) и из донација Владе Италије и средствима СОРОШ
фондације (Пројекат „Промоција запошљавања младих“).
Пројекат „Промоција запошљавања младих“ реализован је уз
техничку помоћ Међународне организације рада (МОР) и донацију Владе
Италије. У септембру 2009. године усвојен је Акциони план за спровођење
политике запошљавања младих за период 2009-2011. година. Израђене су
Смернице за спровођење програма усмерених на теже запошљиве категорије
младих. Ове смернице користе филијале НСЗ у Бору, Пожаревцу, Новом
Пазару, Суботици и Краљеву за спровођење програма за младе. Одржана је
национална конференција о младима.
Активне мере (програми) које су доступне у оквиру пројекта су:
 Обука у институцији - субвенција институцији и новчана помоћ полазнику
за обуке у трајању од најмање 3 до највише 6 месеци;
 Обука на радном месту - субвенција предузећу за извођење практичне
обуке и новчана помоћ полазнику за обуке у трајању од најмање 3 до највише 6
месеци, с тим да предузеће не мора да запосли лица ни пре нити након обуке,
осим ако тражи субвенцију за 10 и више лица (тада се очекује да најмање
половину лица задржи у радном односу);
 Обука код послодавца - субвенција послодавцу за извођење практичне обуке
у току рада за лица са евиденције која тај послодавац запосли, за период од 3
месеца са могућношћу продужења на још 3 месеца;
 Субвенција доприноса - субвенција за доприносе који се плаћају на терет
послодавца за лица са евиденције која тај послодавац запосли, за период од 1-3
месеца, изузетно 6 месеци;
 Пробни рад - одобравање субвенције послодавцу који организује пробни рад
за лица са евиденције за највише 30 дана.
Финанасијско учешће НСЗ обезбеђује се преко редовног програма НСЗ
Субвенција за самозапошљавање за 2010. годину.
Поред ових програма, у току имеплементације пројектних активности, од
другог донатора – Фонда за отворено друштво (Сорош), добијена је сагласност
да се одобравају и следећи програми:
 Самозапошљавање - за све циљне групе, у складу са Смерницама за
спровођење активних мера запошљавања МОР-а;
 Субвенције за запошљавање особа са инвалидитетом – посебан програм за
младе са инвалидитетом, подразумева доделу:
субвенција месечних зарада за запошљавање,
субвенција за адаптацију пословног простора и
субвенције за адаптацију радног места у зависности од врсте
инвалидитета.
Програми се могу комбиновати за иста лица према дозвољеним
комбинацијама – нпр. лице може похађати обуку у једном, а након тога се
запослити у другом предузећу које може добити ослобођење од доприноса за
њега.
Поред ових могућности, лицима која се укључе у неки од програма могу
се одобрити и додатна средства намењенена плаћању трошкова превоза и/или
чувања деце.
Од почетка пројектних активности, закључно са 30.11.2010. године,
укупно је обухваћено 423 лица по уговорима за програме обука, односно
запошљавања и самозапошљавања.
Пројекат „Подршка националним напорима за промовисање
запошљавања младих и управљање миграцијама” је заједнички пројекат
четири организације Уједињених нација (UNDP, UNICEF, ILO, IOM), који је
започео у мају 2009. године и трајаће до краја 2011. године. Успостављен је
механизам међуминистарске координације, и спроведена су два истраживања о
интегрисаном пружању услуга у области запошљавања и социјалног рада.
Крајем 2009. године започело је спровођење програма усмерених на теже
запошљиве категорије младих до 30 година, са завршеном или незавршеном
основном школом у Пчињском, Јужнобачком и Београдском округу.
6.2 Министарство омладине и спорта (МОС) је било носилац процеса
израде Стратегије каријерног вођења и саветовања у Републици Србији са
Акционим планом за период од 2009 до 2014. године (СКВиС), својене 4. марта
2010. године (Службени гласник РС 16/2010). У процесу израде координациону
групу чинили су представници Министарства просвете, Министарства
економије и регионалног развоја, Национална служба за запошљавање и
Привредна комора Србије. Стратегија дефинише механизме за успостављање
система КВиС у Републици Србији и да повезује претходна реформска
документа министарстава која су се бавила младима, запошљавањем и
формалним образовањем.
МОС је основао Центар за каријерно вођење и саветовање младих
талената при Фонду за младе таленте Министарства омладине и спорта.
Корисници услуга Центра су стипендисти Фонда за младе таленте и до сада је
од укупног броја 2575 стипендиста Фонда, услуге каријерног саветовања
користило 85 студената, телефонске консултације са каријерним саветником је
обавило 120 студената а у радионицама за професионални развој је учествовало
укупно 123 студената у три универзитетска центра. Услуге каријерног
информисања се редовно дистрибуирају за преко 1000 студената стипендиста
фонда. У оквиру сарадње са бизнис сектором у Србији, стипендиста фонда
обављају праксу код послодаваца.
6.3 У области високог образовања се у протеклих неколико година
знатна пажња посвећује лакшем уласку младих са стеченим високим
образовањем на тржиште рада. Готово сви реформисани студијски програми
струковних студија (90%) садрже стручну праксу која се обавља у различитим
институцијама и предузећима. Део академских студијских програма такође
садржи обавезну студентску праксу: највећи број студијских програма из
техничко-технолошких наука као и студијски програми из области образовања.
На једном броју приватних универзитета чији су студијски програми у области
друштвено-хуманистичких наука такође постоји обавезна пракса у предизећима
и институцијама (универзитети Мегатренд, Сингидунум, Привредна академија).
Организацију стручне праксе спроводе саме високошколске установе,
Центри за развој каријере формирани на универзитетима или студентске
организације (ИАСТ-техничке и природне науке, ЕЕСТЕЦ-економске науке,
ИАСС-пољопривредне науке).
Најразличитији облици студентске праксе се спроводе и за оне студенте
који у курикулумима студијских програма нису имали обавезну стручну праксу,
бројне међународне организације (DAD, WUS, ARHDI, ARHCHI05).
Институције државне управе и правосуђа, као и локалне самоуправе у сарадњи
са универзитетима и високим школама врло се интензивно укључују у ове
активности, а неке локалне самоуправе у сарадњи са канцеларијама за младе
организују и сајам пракси захваљујући коме је више хиљада младих људи у
могућности да стекне прво радно искуство.
Центри за каријерно вођење и саветовање се оснивају и на
високошколским установама. На нивоу високог образовања на четири државна
универзитета су основани центри за каријерно вођење, а таквих центара има и
на неким факултетима. Слична је ситуација и на приватнин универзитетима и
факултетима.
Кључна улога ових центара за развој каријере јесте: да помажу
студентима универзитета у развоју оних знања и вештина које ће им бити од
значаја при запошљавању; да помогну у стицању радног искуства током
студирања и сазнања о свету пословања, те да припреме студенте за успешни
прелазак на следећи ниво развоја каријере након дипломирања. Стога ови
центри:
Студентима омогућавају приступ најновијим информацијама о битним
занимањима, послодавцима и могућностима даљег образовања, као и
информацијама о актуелним слободним радним местима; помажу им, такође, да
конструктивно размишљају о датим могућностима.

Саветују и упућују студенте у процесе избора каријере, пружају им
подршку у састављању и примени реалистичних планова за развој каријере.

Организују радионице, кратке курсеве, разговоре и представљања
послодаваца, како би помогли студентима да боље разумеју свет пословања и да
савладају вештине неопходне за организовање и успешно вођење сопствене
каријере.

Сарађују са сличним центрима на факултетима у подстицању
професионалног развоја студената и њихових каријера.

Пружају низ услуга послодавцима који су заинтересовани за
запошљавање студената и дипломаца - објављују информације о слободним
радним местима и другим корисним могућностима за студенте; организују
презентације компанија и разговоре са послодавцима, као и сајмове послова.

Пружају информације о тржишту рада за дипломце свог универзитета,
као и о постдипломским студијама.

Дакле, улога ових центара за развој каријере није да посредују у
запошљавању, већ да пружају релевантне информације о могућностима
запослења, док је на студентима да те могућности остваре у директном контакту
са послодавцима.
7.
Молимо вас да наведете податке о прелазу из школе на посао и о улози
социјалних партнера и предузећа.
Прелазак од школе ка раду одвија се у Србији недовољно брзо и уз
неадекватну системску подршку младим људима. Не постоје развијени и
системски подржавани процеси и организационе структуре које подржавају
бржи прелазак од школе до радног места.
Током 2009. године, по први пут је спроведена aнкета о уласку младих
на тржиште рада, заједно са редовном Aнкетом o радној снази. Анкету је
спровео Републички завод за статистику уз подршку eurostat-a.59 Анкета је
показала да je око 40 % младих чекало на први посао више од две године, са
друге стране око 30 % младих успело је да посао пронађе у првих 6 месеци
након дипломирања. Ово наводи на потребу интензивније подршке
запошљавању младих управо у периоду непосредно по истеку првих 6 месеци
њиховог боравка на тржишту рада. Због слабих изгледа за запошљавањем млади
људи у Србији дуже задржавају у процесу образовања него њихови вршњаци у
ЕУ (већина младих људи у добу 20 – 24 године још увек били у процесу
образовања). Анкета је такође показала да трајање транзиције од школе до посла
се значајно смањује сразмерно порасту нивоа образовања, као што се види у
доњој табели.
Април
2009.
Просечна дужина чекања на први посао, у месецима, у односу на
степен образовања.
Узраст
Сви
нивои Основно
образовања
образовање
Средње
образовање
Високо
образовање
15-19
година
8.6
17.5
5.7
-----
20-24
година
28.5
42.4
28.0
5.3
25-29
година
47.5
72.2
57.1
10.1
Табела: просечна дужина транзиције до посла, у месецима, у односу на степен
образовања, у анкети из априла 2009. године.
59
Транзиција младих од школе до посла април-октобар 2009.MDG Ahievement fund, аутор Гордана Крстић.
Примери подршке лакшем уласку младих на тржиште рада
Поправљању уоченог стања, поред мера каријерног вођења и саветовања
описаних у питању 6.,служе и други програми, као на пример:
1. Министарство просвете сваке школске године додељује ученичке
кредите ученицима средњих школа у РС који се школују за образовни профил –
дефицитарно занимање које се утврђује према подацима Националне службе за
запошљавање.
Корисник ученичког кредита, који у року од шест месеци заснује радни
однос код послодавца, са којим је претходно закључио уговор о будућем
запослењу, и који је остао у радном односу најмање половину времена за који је
примао кредит, ослобађа се обавезе враћања кредита. За школску 2009/10.
годину одобрено је 398 ученичких кредита, а за 2010/11. школску годину
одобрено је 392 ученичка кредита за дефицитарна занимања.
2. Програми за стицање радног искуства у својству волонтера и
запошљавања у својству приправника. Током волонтирања млади без искуства
добијају новчану помоћ, а током приправништва се финансира приправничка
зарада са свим доприносима у трајању до 12 месеци. Прелаз се реализује у
највећем броју преко НСЗ у оквиру пројекта „Прва шанса“који се спроводи
почев од 2008. године.
3. Сваке године у процесу планирања уписа ученика у средње школе
министарство просвете организује и подржава локално и регионално
консултовање социјалних партнера у циљу адекватне понуде образовних
профила. У систему у коме не постоји прецизна евиденција и предвиђање
развоја ови процеси су често мањкави али се на њиховом спровођењу истрајава
са циљем стварања језгра будућег модела предвиђања потреба за знањима и
вештинама.
4. Праћењем примене огледних образовних профила, констатовано је да
послодавци радије запошљавају младе који су код њих обављали практични део
образовања тако да се у све већој мери за подршку бржем запошљавању користи
метод волонтирања, феријалне праксе и повременог рада код послодаваца који
примају ученике на праксу. Запажени су случајеви посредовања средњих школа
у организованом летњем раду младих у хотелима, ресторанима, туристичким
агенцијама, радионицама, пољопривредним добрима и сл. Ово се одвија
најчешће у оквиру локалног тржишта рада али све чешће и у иностранству на
бази сарадње наших школа са иностраним школама или пак у виду међусобне
сарадње градова.60
Улога социјалних партнера и предузећа
Водећу улогу у процесу преласка из школе у посао у Србији има
Национална служба за запошљавање - НСЗ. НСЗ спроводи бројне мере везане за
активно тражење посла односно на оснаживање људи да се на тржишту рада
понашају проактивно. Унапређење у овој области уследиће током 2011 године
60
Економска школа Параћин, боравак ученика на феријалном рду и пракси у летовалиштима у Грчкој
као резултат ступања на снагу Стратегије каријерног вођења и саветовања која је
усвојена 2010. године.
Предузећа у Србији понашају се веома активно у смислу потраге за
кадровима и то на више начина.
1.Развијени су нови начини оглашавања слободних радних места који
омогућавају брже и директније ступање у контакт са потенцијалним радницима.
Пример за то су два веома развијена интернет портала за запошљавање Инфостуд www.infostud.com и Лако до посла. www.lakodoposla.com.
2. Сајмови запошљавања су такође значајни као метод за брже
запошљавање и бржу транзицију од школе до посла. Неке од сајмова организује
НСЗ и то превасходно на нивоу општина што се показало најефикаснијим а неке
сајмове ове врсте организују и сама предузећа преко својих послодавачких
организација. Ове године одржан је и први виртуелни сајам запошљавања коме
је путем интернета било могуће приступити са било ког места а на коме су се
појавиле бројне компаније са понудом већег броја слободних радних места.
8.
Млади који напуштају образовање или обуку без формално признатих
квалификација: који је њихов број и проценат? Које су мере предузете,
као друга шансе, како би се обезбедили алтернативни начини за
стицање квалификација?
Република Србија се суочава са проблемом раног напуштања система
образовања, младих старости 15-18 година, што за последицу има да око 15,8 %
становништва ове групације није обухваћено средњим образовањем, тј. нема
формално признату квалификацију61.
Последњи расположиви подаци о процентима пролазности, понављања и
одустајања младих од школе, а са којима располаже Министарство просвете
односе се на школску 2008/09 годину.
Табела бр 1 Напуштање школе, средње образовање, почетак и крај шк. 2006/07,
2007/08, 2008/09 године, према трајању образовања
Напуштање школе, %
Четворогодишње
Трогодишње
Извор података РЗС
Обрачун индикатора МП
2006/07 2007/08 2008/09
2,6%
2,5%
2,3%
8,0%
8,2%
7,8%
Уочљив је тренд смањења осипања, као резултат мера предузетих у овој
области образовања. Осипање младих је знатно веће у трогодишњем него у
четворогодишњем образовању Да би се појава осипања ученика умањила,
нарочито у трогодишњем образовању, држава је новом засконском регулативом
предузела неколико системских мера:
 Бесплатно ванредно школовање особа старијих од 17 година, ради
стицања првих квалификација. Упис ових особа спроводи се уз јавну
61
TransMONEE database, 2010
кампању и позивање свих који су прекинули средње образовање у било
којем тренутку да га наставе у средњим школама у близини места
становања. Овај процес је у развоју и сваке године бележи се већи одзив и
већа попуњеност планираних места у школама. Министарство просвете у
овој области води флексибилну политику тако да се у случају потреба са
локалног нивоа проширују предвиђене квота за поједине школе и поједина
занимања.
 Повећање програмске образовне понуде и креирање програма,
различитог временског трајања у делу формалног система. Новом
законском регулативом дата је могућност средњим школама да остварују
поред школског програма општег, стручног и уметничког образовања и:
- Програм оспособљавања за рад у двогодишњем трајању, којем се
стиче квалификација за ниже стручно образовање
- Програм стручног оспособљавања у трајању до годину дана
- Програм обуке за потребе тржишта рада, у трајању до годину
дана, након којег млади, који заврше овај облик образовања, стичу
сертификат о обучености за одређене послове натржишту рада
- Програм специјалистичког и мајсторског образовања
Сва лица која су завршила само основну школу могу да се укључе и у
програме оспособљавања за занимања за која постоји потреба на тржишту
рада или на неки од акредитованих програма обуке које реализују Регионални
тренинг центри или друге средње стручне школе у сарадњи са другим
организацијама. Кандидати полажу испит стручне оспособљености, односно
обучености након чега стичу стручну квалификацу за одређено занимање,
односно посао. Ови програми се развијају
у непосредној сарадњи са
послодавцима, Националном службом за запошљавање и другим релевантним
партнерима. Послове развијања кратких програма обуке за потрбе тржишта
рада, израду стандарда, Министарство је поверило надлежној стручној
институцији, Заводу за унапређивање образовања и васпитања, а реализацију
средњим стручним школама и другим организацијама које испуне стандарде за
обављање овог посла. Кроз програме РТЦ до сада је прошло око 3000
полазника који су завршили најразличитије обуке путем којих су стицали
вештине потебне на тржишту радне снаге. Један већи број се и запослио након
ових обука.
 Прилагођавање програма индивидуалним потребама младих у
систему образовања. У циљу подизања нивоа ефикасности система
образовања и пружања једнаких шанси свим категоријама ученика
школама је, новим законским одредбама, дата могућност да остварују, у
зависности од потреба и:
- Индивидуални образовни план за ученике и одрасле са сметњама
у развоју
- Индивидуални програм језика националне мањине за ученике који
не познају језик на коме се изводи настава
- школски програм за образовање одраслих
 Подизање нивоа компетентности наставника у стручном образовању
Стручно усавршавање наставника у стручним школама се спровади уз
унапређену понуду стручног образовања наставника, чиме се значајно утиче на
подизање наставничких компетенција за примену савремених метода наставе и
учења као и оспособљавање наставника за индивидуализовани приступ
ученицима. Већи број програма стручног усавршавања је развијен кроз
различите пројекте, финансиране од стране ЕУ и других партнера. Обухват
наставника који раде са унапређеним компетенцијама чини 1/3 од укупног броја
наставника који који раде у стручном образовању.
- Унапређивање законске регулативе у делу уписне политике.
Нова законска регулатива је омогућила ученицима да у наредној
школској години положе поправне испите које нису положили у току редовног
школовања из предходне године, и да се на основу положених поправних
испита, у већ започетој школској години, упишу у наредни разред у својству
ванредног ученика. Ови ученици могу да се врате у редовно образовање наредне
школске године. Ранија законска решења нису омогућавала преношење испита
у наредну годину, што је имало за последицу одустајање ученика од образовања
или понављање разреда.
Србија се суочава и са проблемом пролазности, понављања и напуштања
система образовања и на основношколском нивоу
Табела 1 Пролазност, понавање и напуштање основне школе (drop-out) пре
завршетка основног образовања, почетак и крај шк. 2008/09 год.
Пролазност, %
Понављање, %
Напуштање, %
Извор података РЗС
Обрачун индикатора МП
I-IV разр.
99,1%
0,5%
0,45
V-VIII разр.
97,9%
1,1%
1,05
I-VIII разр.
98,5%
0,8%
0,7%
Напуштање основне школе је веће у вишим него у нижим разредима. Да
би се стекао систематски увид
о разлозима напуштања школе и о даљој
судбини ученика који напусте школу, Министарство просвете је финансирало
истраживање чији се резултати очекују почетком 2011. године. На основу овог
истраживања израдиће се додатне мере превенције осипања.
Новим законским решењима већ је уведено један број мера за
спречавање осипања ученика из редовног школовања (укључивање педагошких
асистената, подизање наставничких компетенција, увођење Индивидуалног
образовног плана, итд – видети одговор на питање 17 и 35). Један број мера је
усмерен на стварање системских услова за смањење броја младих који су из
било ког разлога некада напустила своје основношколско образоввање без
завршеног основног образовања и без стручних квалификација,. Издвајамо две
најзначајније мере:
- Изградња система образовања осраслих и развој различитих
прилагођених програма функционалног, флексибилног основног
образовања за одрасле.
Како је образовни дефицит најизраженији код ромске популације (61.9%
без завршене основне сколе, стопа незапослености преко 60%, заступљеност у
неквалификованим занимањима преко 90%62, учешће преко 50% у тоталном
броју корисника социјалне застите), изградњу система за образовање одраслих,
у који треба да се врате лица која су напустила своје образовање, Министарство
просвете је започело према потребама ове циљне групе као једне од
највулнерабилнијих категорија становништва. Кроз пројекат Функционално
основно образовање одраслих Рома развијена је специфицчна методологија
функционалног, флексибилног основног образовања за ромску популацију.
Одрасли Роми кроз овај програм завршавају основно образовање и истовремено
се обучавају за једно од дефицитарних занимања на тржишту рада. Регионални
тренинг центри (РТЦ), који су формирани кроз КАРДС програм, имају кључну
улогу у испитивању потребних вештина на тршишту рада, дизајнирању модула –
програма обуке и у имплементацији стучних обука.
Овај модел и пример добре праксе се користи и у креирању програма за
све остале циљне групе одраслих који су напустили основно образовање кроз
ИПА 08 пројекат „Друга шанса“ .
-
Оспособљавање мреже основних и средњих школа за рад са одраслима
Министарство просвете је једном броју основних и средњим школа у
протеклих неколико година дало одобрење за реализацију унапређених
програма намењених одраслима, пре свега програма Функционалног основног
образовања Рома и акредитованих (објављених) програма обука за тржиште
рада. У току је припрема широке мреже основних и средњих школа (80
основних и 75 средњих школа) за имплементацију програма ИПА 2008 „Друге
шансе“ за све одрасле који су напустили систем основног и средњег образовања.
Наставници ће добити специфичне пакете обуке за рад са одраслима и обуку за
имплементацију специфичних курикулума за потребе образовањеа одраслих.
Очекује се да се укључи 4000 полазника у завршавање основног образовања , а
2000 полазника је планирано да прође програм стручне обуке и тако се
припреми за послове на тржишту рада.
9.
Да ли бисте били заинтересовани да учествујете у структурама
утврђеним у оквиру Отвореног метода координације?
Изузетно смо заинтересовани за учешће у структурама успостављеним у
оквиру Отвореног метода координације (ОМК). С обзиром на добро искуство у
другим областима у којима учествујемо у ОМК (социјална заштита и социјално
укључивање), верујемо да је размена добре праксе и узајамно учење између
држава кроз учешће у ОМК у образовању добар механизам и одличан начин за
подизање капацитета за лакшу и бржу интеграцију европских стандарда у
образовање и преношење европске добре праксе. У том смислу је већ покретана
иницијатива за омогућавање учешћа Републике Србије у Отвореном методу
координације у образовању.
B. Управљање системима
10.
Статус образовних институција: Опишите процедуре за успостављање
образовних институција. Који орган надзире оснивање и
функционисање образовних институција? Да ли постоје различити
статуси образовних институција (нпр. приватно, државно, приватно
лице за контролу итд.)?
Установе за све нивое образовања могу бити државне (јавне) и приватне.
Образовне установе имају једнак статус, без обзира на облик својине, односно
на то ко је њихов оснивач.
Државне установе предшколског и основног образовања оснивају се у
складу са актом о мрежи63 установа који се доноси се на локалном нивоу, на
основу критеријума које је прописала Влада. Критеријуме за мрежу
предшколских установа и основних школа Влада је донела 2010.године а
локалне заједнице дужне су да донесу акт о мрежи у року од годину дана од
дана донетог прописа.
Државне установе средњег образовања оснивају се у складу са актом о
мрежи средњих школа који се доноси на централном нивоу, односно на нивоу
аутономне покрајине.
Приватне установе не подлежу акту о мрежи те не морају поштовати ове
критеријуме.
Установе предшколског, основног и средњег образовања имају исту
процедуру оснивања, било да је реч о државној установи, коју оснива Република
Србија, аутономна покрајина и локална самоуправа или о приватној установи,
коју оснивају грађани и друге институције. Установу може да оснује и страна
држава, страно правно или физичко лице, под условима предвиђеним
међународним уговором.
И државна и приватна установа која испуни услове за оснивање ( има
прописани простор, опрему, наставна средства, наставнике, васпитаче, стручне
сараднике , обезбеђене хигијенско-техничке услове и др.), може да обавља
делатност образовања. Поред наведених услова, оснивач приватне установе,
гаранцијом пословне банке, доказује да је обезбедио средства за годину дана
рада дечијег вртића, односно циклус основног образовања или за трајање
програма средњег образовања. Такође, оснивач приватне установе не може да
буде лице које је осуђено за прописана кривична дела, нити лице за које је
утврђено да је склоно дискриминаторном понашању.
Оснивање и рад образовних установа, како државних, тако и приватних,
прати Министарство просвете, надлежни органи покрајине, као надлежне
локалне власти Када просветни инспектор утврди испуњеност услова за
оснивање државне, односно приватне установе, Министарство просвете доноси
решење о верификацији, након чега се установа уписује у судски регистар.
Установа обавља делатност у свом седишту.Такође она може обављати
делатност и ван седишта, у другом објекту или месту, организовањем издвојеног
одељења, уз сагласност Министарства.
Процедура за оснивање установа високог образовања је другачија. Ове
установе оснивају се као самосталне високошколске установе или као
високошколске јединице у саставу самосталних високошколских установа.
Самосталне високошколске установе јесу: универзитет, висока школа,
академија струковних студија и висока школа струковних студија.
Високошколске јединице у саставу самосталних високошколских установа јесу:
факултет, академија уметности, департман, одељење и друго.
63
Акт о мрежи основних школа доноси се и уз сагласност Министарства просвете, односно
аутономне покрајине.
Самосталну високошколску установу може да оснује Република Србија, АП
Војводина, као и грађани и друге институције. Високошколску јединицу оснива
самостална високошколска установа, а изузетно, високошколску јединицу са
својством правног лица у саставу универзитета, оснива Република, односно АП
Војводина.
Високошколска установа може обављати делатност по добијању дозволе за
рад, коју издаје Министарство просвете.
Оснивач државне, односно приватне установе доставља Министарству
оснивачки акт и доказе о испуњености стандарда за почетну акредитацију.
Оснивач приватне установе, осим тога, доставља и банкарску гаранцију за
настављање студија у случају престанка рада установе или престанка извођења
одређеног студијског програма.
Комисија за акредитацију и проверу квалитета утврђује да ли су испуњени
стандарди, а посебно у погледу садржаја, квалитета, обима студијских програма,
броја и квалификација наставника, другог особља, простора и опреме. По
извештају Комисије, Министарство издаје дозволу за рад високошколске
установе, након чега се установа уписује у судски регистар.
Оснивање и рад свих установа високог образовања, прати Министарство
просвете, надлежни орган аутономне покрајине, као и Комисија за акредитацију
и проверу квалитета и Национални савет за високо образовање.
11.
Општи механизми за надзор и оцењивање образовног система: Да ли
већ постоје или да ли су у процесу спровођења механизми за надзор и
оцену образовних установа? Шта они испитују? Колико су независни од
министарстава Владе?
Механизми за праћење и оцену уграђени су у систем образовања и
васпитања, и за сада нису независни од Министарства. Надзор може бити
стручно–педагошки и
управни, односно инспекцијски, као и интерни
(унутрашњи) који врши сама установа и екстерни (спољни) који врше
овлашћени органи.
I. Предшколске установе, основне и средње школе

интерни (унутрашњи) надзор
Установа се стара о обезбеђивању и унапређивању услова за развој
образовања и васпитања, осигурања и унапређивања квалитета програма
образовања и васпитања, свих облика образовно-васпитног рада и услова у
којима се он остварује, самостално и у сарадњи са надлежним органом јединице
локалне самоуправе.
У самовредновању учествују стручни органи, савет родитеља, ученички
парламент, директор и орган управљања установе. Самовредновање се обавља
по следећим областима: Програм образовања и васпитања и годишњи програм
рада установе; Настава и учење; Постигнућа деце/ученика; Подршка
деци/ученицима; Етос; Ресурси и Руковођење, организација и обезбеђивање
квалитета установе (сваке године по појединим областима вредновања, а сваке
четврте или пете године – у целини). Извештај о самовредновању квалитета
рада установе подноси директор васпитно-образовном, наставничком, односно
педагошком већу, савету родитеља и органу управљања.
Директор, као одговорно лице за законитост рада и успешно обављање
делатноси установе, организује и врши педагошко-инструктивни увид и прати
квалитет образовно-васпитног рада и педагошке праксе и предузима мере за
унапређивање и усавршавање рада наставника, васпитача и стручног сарадника.

екстерни надзор, вредновање квалитета рада установа
Спољашње вредновање обавља се:
· преко вредновања постигнућа ученика
· стручно-педагошким надзором Министарства просвете
1.
Осигурање квалитета рада установе – спољашње вредновање
Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања вреднује
постигнућа ученика на завршним испитима (од 2011.године), кроз национална
тестирања или по указаној потреби. За сада не постоје механизми по којима би
постигнућа ученика имала последице по рад установе.
2.
Стручно-педагошки надзор над радом предшколских установа,
основних и средњих школа
Министарство у оквиру школске управе обавља стручно-педагошки
надзор у установама, преко просветних саветника. Постоји 18 школских управа
Министарства (организационе јединице) у којима је ангажовано 110 просветних
саветника. Просветни саветник: вреднује квалитет рада установе на основу
утврђених стандарда (нови оквир вредновања квалитета са разрађеним
стандардима и индикаторима је усвојен од стране Националног просветног
савета у новембру 2010. године), прати остваривање развојног плана и програма
образовања и васпитања; пружа помоћ и подршку самовредновању установе;
прати поштовање општих принципа и остваривање циљева образовања и
васпитања; саветује и пружа стручну помоћ наставнику, васпитачу, стручном
сараднику и директору ради побољшања квалитета њиховог рада и рада
установе и остваривања стандарда постигнућа; саветује и пружа стручну помоћ
установи у обезбеђивању заштите деце, ученика и запослених од
дискриминације, насиља, злостављања и занемаривања у установи; остварује
непосредан увид у рад установе, наставника, васпитача, стручног сарадника и
директора; присуствује извођењу наставе, испита и других облика образовноваспитног рада; прати остваривање огледа; процењује испуњеност услова за
стицање звања; прати и процењује квалитет рада саветника – спољног
сарадника, предлаже установи, министру и надлежним органима предузимање
неопходних мера за отклањање неправилности и недостатака у обављању
образовно-васпитног и стручног рада и за њихово унапређивање.
Просветни саветник врши општи надзор најмање једанпут у четири
године, посебни и појединачни надзор по исказаној потреби.
О извршеном надзору сачињава се извештај који садржи оцену стања,
предлоге за предузимање неопходних мера за отклањање недостатака и
унапређивање образовно-васпитног рада. Просветни саветник прати поступање
по предложеним мерама, а ако установа не поступи по предложеним мерама,
просветни саветник одређује нови рок за поступање по предложеним мерама
директору и о томе обавештава орган управљања, просветну инспекцију и
министра.
3.
Инспекцијски надзор
Инспекцијским надзором испитује се спровођење прописа из области
образовања и васпитања, те ако се утврде неправилности у раду установе,
изричу се мере и контролише се њихово спровођење. Овај надзор се обавља над
свим установама које су у систему образовања и васпитања, без обзира на то ко
је оснивач.
Инспекцијски надзор над радом установе обављају:
a) општинска, односно градска управа, као поверен посао, са 157
просветних инспектора;
b) просветни инспектори Министарства, односно републички инспектори
са 16 републичких инспектора;
c) на територији Аутономне Покрајине Војводине органи аутономне
покрајине , као поверен посао.
Инспекцијски надзор регулисан је законом и то Законом о основама
система образовања и васпитања и Законом о државној управи.
·
·
·
·
У току је израда низа прописа којим ће се уредити:
поступци праћења остваривања програма образовања и васпитања,
других облика образовно-васпитног рада и услова рада, основе и мерила
за самовредновање и вредновање, садржину и начин објављивања
резултата самовредновања и вредновања квалитета рада установе;
испит за просветног саветника, програм и облици стручног усавршавања
и начин провере савладаности програма за просветног инспектора и
просветног саветника;
начин вршења стручно-педагошког надзора и обављања послова
саветника, мерила за вредновање квалитета рада установе, начин
вредновања рада просветног саветника и саветника;
инспекцијски надзор.
Високошколске установе
Систем обезбеђивања квалитета високошколских установа се базира на
самовредновању установа и студијских програма који се у њима изводе.
Циклична провера квалтета високошколских установа се врши кроз спољашњу
проверу квалитета сваких пет година, и процес акредитације који установама и
студијским програмима обезбеђује дозволу за рад, а на основу јавно
публикованих стандарда који су у складу са ESG. Одговорност за унапређење
квалитета је обавеза саме високошколске установе а за спровођење поступака
контроле квалитета и акредитације је у надлежности Националног савета за
високо образовање и Комисије за акредитацију и проверу квалитета.
Комисија за акредитацију и проверу квалитета (КАПК) има 15 чланова
које бира Национални Савет за високо образовање из реда истакнутих редовних
професора, научника, уметника на предлог конференција универзитета Србије.
Комисија за акредитацију и проверу квалитета предлаже НСВО
стандарде: за издавање дозволе за рад, за почетну акредитацију и акредитацију
студијских програма и високошколских установа, као и стандарде за спољашњу
проверу квалитета високошколских установа и стандарде за самовредновање.
Комисија спроводи поступак акредитације студијских програма и
високошколских установа, одлучује о захтеву за акредитацију и издаје уверење
о акредитацији, спроводи поступак спољашње провере квалитета, стара се о
хармонизацији стандарда и процедура у оквиру европског простора. За поступке
спровођења акредитације и спољашње провере квалитета Комисија на основу
јавног позива именује рецензенте. Најмање два рецензента из реда међународно
признатих домаћих и иностраних универзитетских наставника, научника или
уметника су део тима при акредитацији сваког студијског програма или
установе.
Управни, односно инспекцијски надзор над радом високошколских
установа врши Министарство, у складу са Законом о високом образовању, преко
инспектора, односно других овлашћених лица, а на територији Аутономне
Покрајине Војводине послови инспекцијског надзора високошколски установа
поверени су органима Аутономне Покрајине Војводине.
У вршењу инспекцијског надзора, инспектор је овлашћен да:
· поништи упис студената у прву годину студија преко утврђеног броја
студената;
· поништи упис студената који је обављен супротно одредбама закона;
· привремено забрани обављање делатности високог образовања, односно
извођење студијског програма правном лицу које ту делатност обавља
супротно одредбама закона, уверењу о акредитацији, односно дозволи за
рад и да
· предузима друге мере за које је законом или другим прописом овлашћен.
II. Установе ученичког и студентског стандарда
Надзор над радом установа ученичког и студентског стандарда врши
Министарство. Министарство врши надзор над законитошћу рада установа, као
и инспекцијски надзор, у складу са Законом о ученичком и студентском
стандарду («Сл. гласник РС», бр.18/10). У дому ученика, односно ученичком
центру, Министарство врши и стручно-педагошки надзор, преко просветних
саветника. Санитарно-хигијенски надзор и контролу квалитета исхране у
установама врши Завод за здравствену заштиту.
12. Средства за прикупљање и обраду статистичких података: опишите
средства за прикупљање података и врсту сакупљених података.
Опишите различите нивое на којима се такви подаци прикупљају и
обрађују. Да ли постоје статистички подаци о судбини оних који
напуштају школу, стручну обуку и усавршавање и о дипломцима
високошколских установа? Постоје ли статистике о конкретним
показатељима за побољшање образовања и система обуке (особе које
рано напуштају школу, број дипломираних студената и биланс по полу
у математици, природним наукама и технологији, број ученика који
заврше средњу школу, основне вештине, учешће у континуираном
образовању и стручном усавршавању).
Републички завод за статистику, са својим регионалним одељењима и
Градски завод за статистику и информатику, са седиштем у Београду, задужени
су за послове прикупљања, обраде, анализе, дисеминације и публиковања
статистичких података о образовном систему у Републици Србији.
Министарство просвете такође има своју базу података, за коју на
почетку сваке школске године прикупља податке, и то на два начина:
1. У оквиру Секретаријата, Група за информатичке и документационе
послове и статистику, бави се пројектовањем, одржавањем и
ажурирањем базе података о систему образовања, прикупљањем
података и израдом статистичких анализа из ове области, организацијом,
контролом рада, усаглашавањем и одржавањем информационог система
Министарства, координацијом информационог система између
Министарства, школских управа и установа, као и између Министарства
и других органа државне управе и развојем и координацијом електронске
документације.
2. Преко својих 18 регионалних одељења - Школских управа,
Министарство просвете прикупља детаљне податке о предшколским
установама, основним и средњим школама, који се односе на
организациону структуру, изворе финансирања и основну делатност ових
установа, као и на кориснике - ученике и запослене, по свим релевантним
обележјима.
На већини универзитета постоје информациони системи који садрже све
релевантне податке за све факултете из састава универзитета, као што су број
студената уписаних на све године студија и све студијске програме, дато по
начину финансирања (буџет, самофинансирање), број први пут уписаних, број
поноваца, број дипломираних, број магистара, специјалиста, доктора укупно и
по школским годинама. Такође се воде подаци о просторним капацитетима
факултета, техничкој опремљености и запосленима (наставно особље, стручно
особље и ненаставно особље).
На високим школама струковних студија нема систематског вођења података.
Податке прикупљају и обрађују и Завод за унапређивање образовања и
васпитања и Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања, који
систематски или периодично прикупљају статистичке податке у склопу своје
основне делатности, која укључује развојне, саветодавне, истраживачке и друге
стручне послове у
предшколском, основном и средњем образовању и
васпитању.
Републички завод за статистику, у области образовања, прикупља и
обрађује податке са свих нивоа, од предшколског, преко основног и средњег, до
високог образовања. У оквиру основног и средњег образовања, поред редовног,
обухваћени су и подаци о образовању ученика са посебним потребама,
образовању одраслих, као и о допунском основном музичком и балетском
образовању. За школску 2009/10. годину расположиви су подаци и о
полазницима програма преквалификације, доквалификације и специјализације.
Финансијски показатељи о образовању исказују се у склопу праћења прихода и
трошкова корисника буџетских средстава. Образовање је рашчлањено по
Класификацији делатности према типу и степену образовања и то: приходи - по
изворима, у оквиру којих се налазе буџетски издаци за образовање као ставка са
најобимнијим уделом, а трошкови - по намени, у оквиру којих издаци за плате и
друга лична примања запослених у образовању имају највеће учешће. Укупним
текућим трошковима образовања додају се и инвестициони (капитални)
трошкови, исказани као остварене инвестиције према изворима, типу и намени.
За израду свих наведених показатеља, Републички завод за статистику користи
као подршку податке статистике националних рачуна, као и податке
демографске статистике (попис, процене и пројекције становништва по полу,
старости и типу насеља), а по потреби и податке из завршних рачуна корисника
буџетских средстава Министарства финансија и база података Националне
службе за запошљавање. Од пре две године, базу података ДЕВИНФО за
Србију, коју је успоставио УНИЦЕФ, одржава и ажурира Републички завод за
статистику.
Најнижи расположиви ниво агрегираних података је ниво општина, а
изнад овог су ниво округа и покрајински, односно републички ниво. Подаци и
показатељи се публикују у саопштењима и билтенима за поједине области
статистике, и у статистичком годишњаку, који је свеобухватна статистичка
публикација. У периодичним публикацијама (књиге пописа), у области
уобразовања је последњи спроведен Попис школског простора основних и
средњих школа 2004. године, а, зависно од утврђеног петогодишњег програма,
планирају се пописи наставног особља. На основу спроведених пописа
презентују се резултати за дужи временски период, по правилу десетогодишњи.
Министарство просвете прикупља и обрађује податке путем јединственог
информационог система, који је још увек непотпун. Податке из своје
евиденције, у јединствени информациони систем просвете, основне и средње
школе уносе саме. Tренутно се овај информациони систем налази у статусу
ревизије и очекује се да ће исти бити свеобухватнији и да ће задовољити
потребе за информацијама најразличитијих корисника - како самог
Министарства и других државних органа, тако и локалне самоуправе и шире
заједнице.
Информациони систем високог образовања је такође у фази
пројектовања. Он ће пратити ресурсе и образовне процесе на високошколским
установама. У оквиру својих база ће садржати детаљне информације које прате
студента од тренутка конкурисања на изабрану високошколску установу, уписа,
па до дипломирања, специјализације и докторирања. Базе ће се ажурирати на
почетку и крају сваке школске године.
Нема довољно прецизних и поузданих података о судбини оних који
напусте школу, тј. нигде се систематски не прати dropout rate. Републички завод
за статистику поседује расположиве податке за обрачун процента ученика који
напуштају школовање (основно и средње), али их не обрађује, нити их
публикује. Разлози напуштања школе и касније судбине тих ученика нису
познати и не прате се систематски.
Евиденцију о онима који заврше стручне и високе школе води
Национална служба за запошљавање, која поседује потпуне податке само о
оним лицима који се пријаве у њену евиденцију. Евиденција Националне
службе за запошљавање садржи податке о врсти школе коју је лице завршило,
години завршетка школе и вештини/ама које лице поседује.
Евиденцију о онима који заврше средњу школу, а уписују прву годину
студија воде и факултети, чије базе података се разликују по сређености,
доступности у е- форми и обухватности.
Републички завод за статистику (на основу факултетских извештаја)
прикупља и обрађује статистичке податке о уписаним и дипломираним
студентима по полу и области студија, како у математици, природним наукама и
технологији, тако и у другим областима. Податке о дипломираним студентима
Републички завод за статистику публикује по универзитетима, подручјима
образовања, полу и начину финансирања.
Републички завод за статистику води евиденцију о броју оних који
заврше потпуно средње образовање.
Облици перманентног стручног образовања, по верификованим
програмима Министарства просвете, реализују се у 5 активних регионалних
тренинг центара (у Београду, Крагујевцу, Нишу, Бору и Зрењанину), који за
своје потребе воде евиденцију о броју полазника, нивоу обуке и онима који
заврше обуку.
Евиденције о разним врстама неформалног образовања запослених у
различитим компанијама, саме компаније воде за своје потребе.
Од осталих показатеља стања образовања у Србији наводимо следеће, који
су расположиви у бази података:
1. Републичког завода за статистику:
Редовно годишње статистичко праћење Републичког завода за
статистику обухвата установе, кориснике и запослене по различитим
обележјима (установе по врсти, власничкој структури, организационој
структури - матична школа/издвојено одељење, раду по сменама, наставном
језику, студијском програму, броју група-одељења). Деца, ученици и студенти
приказују се по полу, годинама старости, статусу (редовни-ванредни, поновци,
на буџету-самофинансирајући), плаћању боравка, трајању боравка, подручју
рада и образовном профилу, учењу страних језика, успеху ученика у току
школовања (који завршавају разред без поправног испита, од тога са одличним
успехом, завршавају са поправним испитом, не завршавају разред...),
завршавању школовања, степену, области и трајању студија. Код запослених је
у средишту интересовања наставно и сродно особље, које се прати према врсти
радног односа, трајању радног времена, годинама старости, а у школској
2009/2010. години, број обележја је проширен и на дужину стажа, старост и
степен стручности. Све наведене категорије (установе, корисници, запослени)
прате се на почетку и на крају школске године, а дипломирани студенти на
високошколским установама на крају календарске године.
Изведени статистички показатељи – индикатори, припремају се по
посебном захтеву домаћих или иностраних корисника, према утврђеним
стандардима. Најтраженији су показатељи: нето и бруто стопе уписа, проценат
завршавања, понављања и одустајања - осипања током школовања, полна
структура ученика и запослених, однос ученика и наставника, број ученика по
одељењу, распоред студената према области студија, учешће јавних трошкова
образовања у бруто домаћем производу и у укупним јавним издацима итд.
2. Министарства просвете:
У Министарству просвете се води систематизована годишња евиденција
о резултатима такмичења основних и средњих школа, о образовању, стручном
усавршавању и обукама одраслих, о лиценцирању особља у образовним
установама, о акредитацији високошколских установа, као и низ других, по
утврђеним или посебним захтевима прикупљених и систематизованих података,
који су у фокусу појединих пројеката за које је задужено Министарство.
Сектор за ученички и студентски стандард Министарства просвете
располаже комплетном документацијом о домовима за смештај ученика и
студената, ученичким и студентским кредитима и стипендијама и
инвестицијама за опремање школа и установа по нивоима образовања.
3. Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања и Завода за
унапређивање образовања и васпитања:
Ученичка постигнућа се прате преко резултата националних и
међународних тестирања, за која је одговоран Завод за вредновање квалитета
образовања и васпитања, а најдетаљнију базу података о стручном
усавршавању наставника поседује Завод за унапређивање образовања и
васпитања.
C. Инфраструктура
Молимо да пружите информације о:
13.
Критеријумима за успостављање инфраструктуре: Покривености
државне територије: Које променљиве се узимају у обзир када се
успоставља образовна инфраструктура (густина насељености,
географски критеријуми итд.)? Према којим критеријумима се
успоставља инфраструктура за образовање деце припадника
националних мањина?
Дечији вртићи, основне школе и средње школе оснивају се и просторно
распоређују у складу са утврђеним потребама деце и ученика за остваривањем
права на образовање и васпитање.
Акт о мрежи дечијих вртића доноси се на локалном нивоу, на основу
критеријума које је прописала Влада. Акт о мрежи основних школа доноси се,
такође, на локалном нивоу, на основу критеријума које је прописала Влада, али
уз сагласност Министарства просвете, односно аутономне покрајине. Акт о
мрежи средњих школа доноси се на централном нивоу, с тим што је аутономној
покрајини поверено да утврђује ову мрежу на територији покрајине. У локалној
самоуправи у којој је у службеној употреби и језик националне мањине, акт о
мрежи доноси се уз претходно прибављено мишљење одговарајућег
националног савета националне мањине.
С обзиром да предшколско образовање није било део јединственог
система образовања, у смислу централних прописа којима се уређује њихов
просторни распоред, мрежа је неравномерно постављена. Она је најразвијенија
у градовима, док је у мањим местима њена структура често лоша. Будући да
број деце у школама стално опада, за потребе реализовања предшколских
програма користе се и објекти основне школе .
Ове године, први пут, успостављени су критеријуми за просторни
распоред дечијих вртића, а односе се, између осталог, и на: повећање обухвата
деце предшколским образовањем (70% до 2015. године) и потпун обухват деце
одговарајућег узраста обавезним припремним предшколским програмом;
развојни план мреже на основу тренда природног прираштаја деце и
миграционих кретања у локалној самоуправи, за наредних пет година;
демографски критеријум (укупан број становника, број и узраст деце на
одређеном подручју); постојање најмање једне предшколске установе у свакој
јединици локалне самоуправе; културна обележја (уважавање специфичности
локалне традиције, национално мешовитих подручја и подручја насељених
националним мањинама); и географске карактеристике (специфичност и
величина терена, величина насеља, међусобна удаљеност и саобраћајна
повезаност насељених места, као и специфичност брдско-планинских и
приграничних подручја).
Мрежа основних школа је врло развијена и покрива oко 70% насељених
места, али је нерационална, с обзиром на велики пад наталитета и миграције
сеоског становништва у градове.
Постоји неколико организационих варијетета:
1. централне (матичне) осмогодишње школе, од 200 до 1 200 ученика ;
2. огранци централних школа (издвојена одељења за осам разреда или
четири разреда);
3. мале сеоске осмогодишње школе, до 100 ученика.
На основу података Републичког завода за статистику, укупан број
матичних основних школа је 1106, имају 2434 издвојена одељења ван седишта
матичне школе, од којих је 2080 четвороразредних издвојених одељења. Већина
ученика похађа матичне школе, око 86%, док су остали похађају друге
организационе варијетете. У централној Србији 9,4% ученика похађа
четворогодишње школе, мада ове школе чине 66,2% школских објеката (зграда).
У Војводини, мањи број ученика похађа такве школе. Свега 2,8% ученика је
четворгодишњим школама, које чине 26% школских објеката. Како се сеоска
популација константно смањивала протекле деценије, сеоске школе су постале
мање економичне. Највећи број издвојених одељења има мање од 11 ученика у
сва четири разреда. Тешко је и скупо организовати образовни процес и
обезбедити квалитетне стручњаке за издвојена одељења.
Превоз до школе користи 42281 ученика, а 28591 ученик путује до 6
километара, док 1345 ученика путује преко 15 километара до школе. Због
недостатка путне мреже или аутобуских линија 1361 ученик, који имају право
на бесплатан превоз, не користе га. Само 52 ученика је смештено у интернат
или приватан смештај.
Због свега тога, преиспитује се економска оправданост овако постављене
мреже основних школа. Прописани су нови критеријуми за просторни распоред
школа који уважавају основно право на једнако образовање све деце, а односе
се, између осталог, и на: потпуни обухват ученика одговарајућег узраста;
рационалност мреже; постојање најмање једне основне школе у свакој јединици
локалне самоуправе; статусни критеријум (основна школа оснива се као посебна
установа ако има најмање 400 ученика, а може и мање, ако на удаљености до два
километра не постоји друга школа); развојни план мреже на основу тренда
природног прираштаја деце и миграционих кретања у локалној самоуправи, за
период од четири и осам година; културна обележја (уважавање специфичности
локалне традиције, национално мешовитих подручја и подручја насељених
националним мањинама); и географске карактеристике (специфичност и
величина терена, величина насеља, међусобна удаљеност и саобраћајна
повезаност насељених места, као и специфичност брдско-планинских и
приграничних подручја).
Мрежу музичких и балетских школа чине 72 основне музичке школе са
48 издвојених одељења и 3 основне балетске школе са 7 издвојених одељења.
Оне се углавном налазе у великим градовима и нису добро територијално
распоређене.
Ученици са сметњама у развоју остварују право на образовање у оквиру
редовних основних школа, у редовним одељењима, специјалним одељењима и
специјалним школама. Инклузивним приступом, тенденција је гашења
специјалних одељења. Постоји 47 специјалних основних школа, које нису добро
територијално распоређене. Само у Београду је преко 20 ових школа.
Основно образовање одраслих остварује се у 14 школа за образовање
одраслих, које нису територијално равномерно распоређене. И редовна основна
школа може да реализује програм за основно образовање одраслих.
Мрежа средњих школа у Србији је постављена на основу захтева привреде
и локалне заједнице у периоду од 1980.год. до 1996.год., тако да постојећа
мрежа средњих школа у овом тренутку не одражава потребама привреде у
датом округу. Недостатак адекватних планова развоја у великој мери
онемогућава квалитетније планирање будућих потребних кадрова и самим тим
формирање одговарајуће мреже средњих школа.
СРЕДЊЕ ШКОЛЕ
Графикон СРЕДЊЕ ШКОЛЕ У РС СРБИЈИ
Значајан број градова различитих величина има гимназију, која пружа
опште образовање. У неколико мањих градова, мешовите школе пружају и
опште и стручно образовање. Стручне школе које су регионално распоређене,
углавном су медицинске школе или уметничке школе. Велика група стручних
школа нуди и четворогодишње и трогодишње профиле. У сваком већем граду
постоје углавном две или три врсте стручних школа. Најчешће заступљене,
изузев медицинских и уметничких школа, су: машинске, електротехничке,
пољопривредне и економско-трговинске школа. Tекстилне, хемијске и
грађевинске школе су релативно мање заступљене. У руралним крајевима,
мешовите школе нуде профиле из најразличитијих подручја рада. Значајно је да
само 9% општина, ван подручја Београда, Новог Сада и Ниша, нема средњу
школу. Заједно са оним општинама које немају средњу школу, укупно једна
четвртина нема гимназију и ученици које желе овај вид образовања морају да
путују.
Због таквог стања мреже средњих школа, Законом о основама система
образовања и васпитања 2009. год. постављени су нови критеријуми, и то :
 демографска пројекција популације ученика на одређеном подручју;
 специфичности подручја (брдско-планинско, пригранично, недовољно
развијено, национално мешовито подручје, дугогодишња просветна традиција);
 развојне специфичности подручја на основу утврђених и планираних
потреба за запошљавање, дугорочних развојних планова;
 доступност и једнаки услови за стицање образовања и васпитања;
 обезбеђеност комуникације
Критеријуми за изградњу инфраструктуре установа ученичког стандарда
(мрежа) јесу број школа, број ученика који се школује ван места боравка,
обезбеђеност саобраћајних комуникација и процена других специфичности
подручја, а у циљу обезбеђивања доступности и једнаких услова за стицање
образовања и васпитања ученика средњих школа.
Инфраструктура установа студентског стандарда (мрежа) прати
универзитетске центре, тако да су студентски центри распоређени по
универзитетским градовима у Србији: Београд, Ниш, Крагујевац, Нови Сад,
Чачак, Бор, Ужице, Суботица и Приштина са седиштем у Косовској Митровици.
Република Србија оснива високошколске установе водећи рачуна о
географском критеријуму, децентрализацији високог образовања, насељености
и обезбеђивању права на високо образовање на матерњем језику.
Највећи број универзитета и високих школа се
налази у већим
градовима-Београду, Новом Саду, Нишу и Крагујевцу. У протеклом периоду су
у низу мањих градова осниване високе школе струковних студија. У Новом
Пазару у коме живи већинско бошњачко становништво тренутно постоје два
универезитета, државни и приватни. Осим тога у Медвиђи којој припадају
општине Прешево и Бујановац у којима је већинско албанско становништво су
отворена одељења Економског факултета и Правног факултета Универзитета у
Нишу.
На Универзитету у Новом Саду, постоји Учитељски факултет на
мађарском језику, који образује наставнике за рад у основним школама за
школовање деце на том језику. На истом универзитету постоје основне и
мастер студије из мађарског језика, румунског језика, русинског језика и
словачког језика.
14.
Критеријуми за набавку опреме: Ко доноси одлуке када је реч о
куповини опреме за школе и универзитете и на основу којих процедура?
Да ли опрема укључује: приручнике, библиотеке, наставну опрему за
предаваче, рачунарску и мултимедијалну опрему? Наведите
информације за све врсте опреме и на свим образовним нивоима.
Приликом изградње нових школа, капиталних реконструкција и адаптација
школских објеката који се финансирају средствима Министарства просвете,
предвиђа се и финансирање комплетног опремања школа.
Иако је Законом о основама система образовања и васпитања предвиђено
да јединица локалне самоуправе обезбеђује финансирање капиталних издатака,
Министарство просвете у значајној мери учествује у опремању школа,
уважавајући стање на терену као и немогућност одређеног броја локалних
самоуправа да удовоље захтевима школа.
Установе на прописаним обрасцима да краја месеца августа текуће
године подносе захтеве Министарству просвете за одобрење финансијских
средстава за набавку одговарајуће опреме за наредну буџетску годину. По
доношењу Закона о буџету Републике Србије, за одговарајућу буџетску годину,
у року од 30 дана, министар просвете доноси Програм расподеле средстава, у
којем је прецизирана врста опреме која се набавља као и износ одобрених
средстава.
Образовне установе могу поднети завтев за набавку: опреме за
саобраћај,
канцеларијске,
рачунарске,
комуникационе,
медицинске,
лабараторијске, спортске, електронске и фотографске опреме, опреме за
заштиту животне стедине, опреме за образовање, науку, културу и друго. Под
опремом се подразумевају и приручници, библиотеке, наставна опрема за
предаваче. Министарство просвете прати нова техничко-технолошка достигнућа
и решења на пољу опреме, па је нпр. за рачунарске учионице предвиђено
умрежавање рачунара и приступ интернету, набавка мултиметијалних
учионица, аудио и видео опрема, као и набавка фоно лабараторија за школе за
децу са посебним потребама.
Образовне установе спроводе одговарајуће процедуре за набавку опреме
које морају бити у складу са Законом о јавним набавкама и подзаконским
актима, у којима су процедуре ближе прописане у зависности од процењене
вредности јавне набавке. По спроведеној процедури образовне установе су у
обавези да комплетну документацију доставе Министарству просвете, које тек
онда пребацује средстава у складу са потписаним уговором. Процедура за
набавку сваког типа опреме и за сваки ниво образовања је потпуно идентична.
Финансијска средстава расподељују се образовним установама у складу
са следећим критеријумима и мерилима (критеријуми за опремање су
идентични са критеријумина за инвестиционе радове):
* Степен општег утицаја и значај пројекта:
- оцене постојећег броја ученика – студената у односу на предметни
простор и пројекција кретања броја истих корисника у наредном периоду;
- побољшање материјалне основе рада васпитно – образовних установа и
то:



у недовољно развијеним општинама;
на подручјима, која немају основне хигијенско – техничке услове
рада;
зависно од степена завршености започетих радова, односно
процене могућности да новопланирани и започети радови буду
завршени до краја текуће године.
* Економска оправданост пројекта:
- исплативост пројекта (однос трошкова и ефеката, а код пројекта чије је
спровођење започето, исплативост настављања релизације пројекта);
- степен суфинансирања пројекта (средствима из буџетa аутономне
покрајине, града или општине, било cредствима из међународних извора и др.);
-одрживост пројекта (могућност настављања активности по окончању
финансирања средствима Mинистарства просвете).
* Спремност пројекта:
- степен разрађености пројекта (дефинисани циљеви, планиране
активности и квалитет документације),
-партнерство у спровођењу пројекта (јасно означен профил учесника,
дефинисани заједнички циљеви и одговорност учесника);
- степен ангажовања потребних ресурса за спровођење пројекта
(финансијских, људских, опремe и др.), њихова интегрисаност у кохерентан
систем и време потребно за њихову мобилизацију);
- степен ризика за извођење пројекта.
* Степен посебних утицаја пројекта:
- степен утицаја на повећање друштвене укључености (утицај на
смањење сиромаштва, на повећање друштвене укључености група са посебним
потребама, маргиналних група и смањење неједнакости);
- степен утицаја на родну равноправност;
У процесу акредитације високошколских установа и студијских
програма, предвиђен је стандард да високошколска установа обезбеђује
простор, као и потребну техничку опрему за савремено извођење наставе у
складу са потребама студијског програма. Стандард за библиотеку
високошколске установе је најмање 1000 библиотечких јединица из области из
које изводи наставни процес, а за информационе ресурсе најмање једна
рачунарска радионица са најмање 20 рачунара и са приступом интернету.
Поред тога, образовне установе се опремају и преко пројеката које се
реализују из фондова ЕУ. Тако су у периоду од 2003. до 2009. године, у оквиру
CARDS Програма реформе стручног образовања, 153 стручне школе добиле
3.500 рачунара са пратећом опремом (видео бим, паметна табла, фотокопир
апарати, скенери). Савремена стручна опрема је испоручена у 77 стручних
школа из седам подручја рада. У оквиру пројекта Модернизација стручног
образовања из ИПА фондова за 2007. годину 1.824 рачунара са пратећом
опремом се испоручује у 87 стручних школа. У току је опремање школа и
предшколских установа из пројекта Образовање за све (ИПА 2008), а ускоро
започиње опремање одабраних високошколских установа из пројекта Higher
Education Teaching Infrastructure Project (ИПА 2010), као и набавка асистивних
технологија из ДИЛС пројекта (финансирано из кредита Светске банке).
У прилогу је и преглед опреме и наместаја за основне и средње школе
набављене током 2009. године у оквиру пројекта "Побољшање стања школа"
који се финансира из средстава ЕИБ (Прилог 1).
РАСПОДЕЛА ИНВЕСТИЦИОНИХ СРЕДСТАВА МИНИСТАРСТВА
ПРОСВЕТЕ ЗА 2010. годину ЗА ОПРЕМУ
ОСНОВНО ОБРАЗОВАЊЕ
Машине и опрема
ЖАБАРИ
ОШ''Дуде Јовић''
АРАНЂЕЛОВ
АЦ
ОШ ''Свети Сава''
КРАЉЕВО
АЛЕКСАНДРО
ВАЦ
ОШ ''Јошаничка
Бања'',
Јошаничка Бања
ОШ "Иво Лола
рибар"
ЋИЋЕВАЦ
ОШ ''Војвода
Пријезда'', Сталаћ
БРУС
ОШ ''Бранко
Радичевић'',
Разбојна
ГАЏИН ХАН
АЛЕКСИНАЦ
ВЛАСОТИНЦ
Е
БАЧКИ
ПЕТРОВАЦ
ВЕЛИКА
ДРЕНОВА
ТУТИН
АЛЕКСАНДТО
ВАЦ
Опремање спортских
терена за наставу
физичког васпитања
Набавка школског
намештаја и рачунарске
опреме
Набавка школског
инвентара (клупа и
столица).
Набавка опреме за два
кабинета
Набавка рачунарске
опреме за потребе
матичне школе и потребе
ИО у Мрзеници
Набавка школског
намештаја и инвентара
(клупа, столица, катедри,
табли, паноа ....).
ОШ ''Витко и Света'' Опрема за учионице
ОШ ''Десанка
Набавка 2 рачунара и 1
Максимовић'', Катун фотокопир апарата
Набавка рачунарске
опреме
ОШ ''Синиша Јанић''
Опремање школе
школским намештајем
ОШ ''8. октобар''
Опремање школе
школским намештајем
ОШ ''Жарко
Зрењанин'', Маглић
Видео надзор и аларм
ОШ Велика Дренова Опрема за образовање
ОШ Рифат Бурџевић
Набавка котла
Тршо
ОШ Аца Алексић
Видео надзор
ИСПЛАЋ
ЕНО
356,124.00
2,769,022.0
0
832,643.00
500,000.00
325,831.00
315,000.00
470,466.00
157,798.00
295,747.00
1,371,160.0
0
1,486,210.0
0
104,666.00
299,877.00
748,710.00
238,950.00
БОЉЕВАЦ
ЗЛОТ
ДЕБРЦ
ОШ Ђорђе
СимеуновићПодгорац
ОШ "Петар
Радовановић"
ОШ Јован Цвијић
Опрема за образовање
Набавка видео бима
Увођење парног грејања у
Јаловику
УКУПНО
РАСПОДЕЉЕНО:
149,943.00
100,000.00
512,687.00
11,034,834.
00
СРЕДЊЕ ОБРАЗОВАЊЕ
ИСПЛАЋ
ЕНО
Машине и опрема
АРАНЂЕЛОВ
АЦ
Економскоугоститељска школа
“Слободан Минић“
Обнављање опреме
старог дела школе:
опремање кабинета и
учионица
ГОРЊИ
МИЛАНОВАЦ
Гимназија
"Таковски устанак"
Набавка опреме за
учионице и кабинете
ЧАЈЕТИНА
Угоститељскотуристичка школа
Набавка опреме за
ресторан и кухињу на
Златибору,школски
центар
АЛЕКСАНДРО
ВАЦ
Средња школа
''Свети Трифун''
БЕЛА
ПАЛАНКА
Средња школа
Никета
Ремезијански
Школски намештај
3,334,455.0
0
1,776,313.0
0
1,993,259.0
0
1,722,882.0
0
Набавка и уградња
опреме видеонадзора
274,640.00
Рачунарска и
информатичка опрема
148,363.00
УКУПНО
РАСПОДЕЉЕНО:
9,249,912.0
0
ВИШЕ И ВИСОКО ОБРАЗОВАЊЕ
Машине и опрема
Универзитет у
Крагујевцу
КРАГУЈЕВАЦ
ПРОКУПЉЕ
Природноматематички
факултет,
Крагујевац
Висока
пољопривреднопрехрамбена школа
струковних студија
ИСПЛАЋЕ
НО
Набавка административне
опреме и опреме за
образовање
751,687.00
Набавка хемикалија и
опреме за практичну
наставу са студентима
542,798.00
Набавка опреме за
образовањелабараторијске опреме и
потрошног материјала
776,997.00
Медицински
факултет
Набавка дигестора
400,000.00
Набавка реагенаса
Стоматолошки
факултет
БЕОГРАД
Пољопривредни
факултет, Земун
Православни
богословски
факултет
Шумарски факултет
Факултет
ветеринарске
медицине
340,000.00
Набавка
апарата
за
3,000,000.0
предклиничку
салу
0
(клиника за протетику)
Лабораторијска опрема
Рачунарска опрема
Набавка столова, столица
и графоскопа
300,000.00
179,955.00
350,986.00
Административна опрема
(намештај, рачунари....)
587,539.00
Набавка аналитичке ваге средства
резерве
од
остварених уштеда на 140,981.00
програмским позицијама.
УКУПНО
7,370,943.0
РАСПОДЕЉЕНО:
0
УЧЕНИЧКИ СТАНДАРД
Машине и опрема
ВЛАДИМИРЦ
И
Посавотамнавска
средња школа
ВЛАДИМИРЦ
И
Посавотамнавска
средња школа
КОСТОЛАЦ
Техничка школа са
домом ученика
''Никола Тесла''
КРАГУЈЕВАЦ
Опрема за кухињски део
намештај за ресторан
ИСПЛАЋ
ЕНО
9,892,317.0
0
2,660,000.0
0
Опремање кухиње
3,010,556.0
0
Дом ученика
средњих школа
Набавка кухињске опреме
1,000,000.0
0
ЈАГОДИНА
Дом ученика
средњих школа
Видео надзор
1,000,000.0
0
ЈАГОДИНА
Дом ученика
средњих школа
Набавка кухињске опреме
1,800,000.0
0
СВИЛАЈНАЦ
Пољопривредноветеринарска школа
са домом ученика
''Свилајнац''
ИВАЊИЦА
Дом ученика
средњих школа
Реконструкција
застарелог система видео
надзора (набавка нове
опреме и инсталација
исте)
Замена опреме у
учионицама
1,199,680.0
0
185,496.00
НИШ
БЕОГРАД
СУБОТИЦА
КОСТОЛАЦ
ПРОКУПЉЕ
ПРОКУПЉЕ
ПОЖЕГА
КРАЉЕВО
ПИРОТ
ПОЖАРЕВАЦ
Специјална школа
са домом ученика
''Бубањ''
Дом ученика
средњих школа
Београд
Дом ученика средње
ПТТ школе
Дом ученика средње
железничке школе
Дом ученика
средњих школа
Суботица
Техничка школа са
домом ученика
''Никола Тесла''
Дом ученика
средњих школа
Дом ученика
средњих школа
Дом ученика Љубо
Мићић
Дом ученика
средњих школа
Опремање за образовање
500,000.00
Опремање дома Петар
Драпшин намештајем
1,500,000.0
0
Опрема за кухињски блок
Видео надзор-камере
Опрема за кухињски блок
намештај за ученичке
собе
684,291.00
Кухињски блок
999,460.00
Кухињски блок
600,000.00
машина за судове -део
пара
1,000,000.0
0
Кухињски блок
Опрема за библиотеку и
учионице
УКУПНО
РАСПОДЕЉЕНО:
СТУДЕНТСКИ СТАНДАРД
Студентски
културни центар
Крагујевац
998,280.00
479,321.00
Машине и опрема
КРАГУЈЕВАЦ
600,000.00
Опремање кухиње-ситан
инвентар
Млекарска школа са
домом
Пољопривредна
школа
Студентски центар
Крагујевац
423,620.00
Набавка опреме за
кухињски блок и
ресторан
Опрема за образовањерачунари, штампач,
фотокопир, елементи
рампе за расвету са
тендом, опрема озвучења
и опрема расвете
584,690.00
720,000.00
29,837,711.
00
ИСПЛАЋ
ЕНО
2,000,000.0
0
295,040.00
БОР
Студентски центар
Бор
Набавка кухињске опреме
800,000.00
УЖИЦЕ
Студентски центар
Ужице
Набавка опреме за
кухињски блок и
ресторан
999,814.00
ЧАЧАК
Студентски центар
Опрема за ресторане у
600,000.00
НИШ
БЕОГРАД
НОВИ
БЕОГРАД
СУБОТИЦА
КОСОВСКА
МИТРОВИЦА
ЧАЧАК
Чачак
Чачку и Краљеву
Студентски центар
Ниш
Студентски
културни центар
Ниш
Студентски центар
Београд
Студентски
културни центар
Београд
Дом културе
''Студентски град''
Студентски центар
Суботица
Студентски центар
Косовска
Митровица
Студентски центар
Чачак
Набавка опреме за
кухињски блок
1,846,000.0
0
Опрема за образовање,
науку, културу и спорт
500,000.00
Опрема за кухињски блок
8,500,000.0
0
Опрема за видео надзор
2,688,743.0
0
Столице за читаоницу
библиотеке
Набавка кухињске опреме
1,999,708.0
0
Опрема за ресторан у
Новом Пазару
4,000,000.0
0
Набавка опреме за
кухињски блок
1,100,000.0
0
УКУПНО
РАСПОДЕЉЕНО:
15.
499,694.00
25,828,999.
00
Молимо наведите информације и статистичке податке о употреби
информационих технологија у образовању и обуци, укључујући ту и
број ученика по рачунару и могућности учења на даљину итд.
Према подацима из 2009. године укупан број рачунара који се користе у
основним школама је 22.720, од чега се 16.607 користи у настави и 6.113 у
администрацији. У средњим школама се користи 17.336 рачунара, од чега се
14.386 користи у настави, а 2.950 у администрацији. Рачунари који се користе у
настави не подразумевају само рачунаре који се користе у информатичким
кабинетима него и у другим учионицама. Поред тога, рачунари се користе у
администрацији, односно у библиотеци, педагошко психолошкој служби школе,
наставничкој канцеларији (зборници) за припрему наставе, електронски
дневник и др.
Подаци указују на то да је у основним школама у настави 35,99 ученика
по рачунару, а у администрацији 8,61 наставника по рачунару. Број ученику по
рачунару у настави у средњим школама је 17,93, а у администрацији је 8,91
наставника по рачунару.
Према резултатима истраживања из 2009. године64 новости у области
примене рачунара у образовању прати 52,22% испитаника, а 45,57% то не чини
(2,21% је било без одговора). Новитете највише прате наставници
64
Истраживање Удружење професора информатике Србије спорведено током маја 2009. године,
којим је било обухваћено 112 школа са територије Републике Србије.
информатичке и електро групе предмета, а најмање наставници биологије и
физичког образовања. Ово указује на потребу додатног едуковања просветних
радника у овој области. Рачунар се много више користи у припреми часа него у
самој настави.
У оквиру основног образовања обезбеђено је информатичко описмењавање
свих ученика кроз три предмета:
1. Од играчке до рачунара – изборни предмет у првом циклусу
2. Техничко и информатичко образовање – обавезни предмет у другом
циклусу
3. Информатика и рачунарство – изборни предмет у другом циклусу.
У оквиру средњег образовања настава информатике се спроводи једну
годину, у првом разреду.
Информацијама о начину употребе рачунара у настави осталих предмета
осим информатике Министарство просвете не располаже.
Од 2009. године брзи АДСЛ интернет прикључак је уведен у око 80%
основних и средњих школа у Републици Србији. У преосталих 20% школа није
било могуће увести интернет због конфигурације терена.
Коришћење информационих и комуникационих технологија у оквиру
техничке опремљености за извођење наставе на високошколским установама је
предвиђено и регулисано стандардима за акредитацију. Те стандарде су све
високошколске установе морале да задовоље.
Могућност учења на даљину је предвиђена Законом о високом
образовању. Национални савет за високо образовање донео је стандарде за
акредитацију студијских програма за учење на даљину. Уверење о акредитацији
има универзитет „Сингидунум“ као и Факултет организационих наука и
Економски факултет Универзитета у Београду. Број студената који студира на
овај начин, је још увек релативно низак.
Сви универзитети, Српска академија наука и уметности као и научноистраживачке установе које нису у саставу универзитета су повезани у
академску мрежу АМРЕС, која је на располагању свим наставницима,
истраживачима и студентима. Осим тога постоји и систем КОБСОН при
Народној библиотеци Републике Србије који омогућава увид у базе података и
научну литературу која покрива све области у којима се изводи настава и
обавља научно-истраживачка делатност. Коришћење информационих и
комуникационих технологија у оквиру техничке опремљености за извођење
наставе на високошколским установама је предвиђено и регулисано
стандардима за акредитацију.
16.
Обезбеђивање смештаја за студенте/особе на стручној обуци који не
живе код куће. Какви објекти за то постоје? Које услуге они обезбеђују?
Да ли је предвиђено да се те институције развијају? Ако јесте, на који
начин?
Ученички и студентски стандард се бави обезбеђивањем додатних услова
за доступније, ефикасније и квалитетније образовање и васпитање ученика и
студената и регулисан је Законом о ученичком и студентском стандарду.
У Републици Србији право на смештај и исхрану у установама имају
ученици средњих школа и студенти високошколских установа, држављани
Републике Србије чије се школовање финансира из буџета и којима место
школовања није стално место боравка. Поред смештаја и исхране, ученици,
односно студенти остварују право на одмор и опоравак, културне, уметничке,
спортске и рекреативне активности и информисање, а ученици и право на
васпитни рад.
За 27.502 слободних места у 69 установа, у школској 2010/2011. години
конкурисало је 36.227 ученика и студената, а примљено је 27.073, што
представља 98,44% попуњености капацитета. Студентски домови попуњени су
углавном са 100% капацитета, као и ученички домови, осим у рубним
подручјима јужне и источне Србије.
Установе ученичког стандарда јесу: дом ученика /ДУ/, ученичко
одмаралиште и ученички културни центар /УКЦ/.
Установе студентског стандарда јесу: студентски центар /СЦ/, студентско
одмаралиште и студентски културни центар /СКЦ/.
Преглед броја примљених ученика и студената у установе по школским
годинама који се финансирају из буџета РС
У ДУ - примљено ученика
У ДУ - примљено студената
У СЦ - примљено студената
2007/08.
9.554
453
16.037
2008/09.
9.574
530
16.091
2009/10.
9.805
485
16.370
20010/11.
9.895
431
16.747
Из приложених података види се кретање смештајних капацитета по
школским годинама, које је директно условљено проширењима,
реконструкцијама и надоградњама постојећих објеката и изградњом нових
објеката.
Поред приказаних капацитета за смештај студената чије се школовање
финансира из буџета Републике Србије, установе студентског стандарда
располажу и капацитетима за међународну размену студената, лектора и
професора (271 место) и капацитетима који се издају по економској цени (635
места).
У 2010. години започета је изградња новог објекта у оквиру СЦ Ниш, чији
се завршетак планира 2012. године (320 места).
За 2011. годину је планиран наставак радова на изградњи анекса ДУ
Пољопривредне школе у Свилајнцу, завршетак радова на новоизграђеним
објекатима за смештај ученика у Владимирцима и Кикинди и реконструкција и
надоградња студентског дома “Патрис” СЦ Београд.
Завршетак реконструкције и адаптације Студентског дома за студенте са
посебним потребама “Мика Митровић” СЦ Београд планиран је за 2012. годину.
Прилог 2. садржи преглед установа ученичког и студентског стандарда са
капацитетима, бројем ученика/студената који су конкурисали и оних који су
примљени у школској 2010/11. години, попуњеност капацитета у %, врсту
пружених услуга и број запослених. Подаци указују на потребу да се мрежа
домова оптимизује и капацитети повећају у многим местима.
17.
Да ли постоје посебне институције, на свим образовним нивоима, за
особе са хендикепом у редовном систему образовања и у установама за
стручно усавршавање и обуку (VET)?
Законом о основама система образовања и васпитања прописано је једнако
право и доступност образовања и васпитања без дискриминације и издвајања по
било ком основу, укључујући и право деце са тешкоћама и сметњама у развоју и
инвалидитетом на образовање.
У складу са применом законских прописа, омогућен је обухват све деце и
ученика са сметњама у развоју и инвалидитетом у образовни систем.
У циљу обезбеђивања праведности и доступности образовања, Закон је
прописао мере које установа предузима у циљу отклањања физичких и
комуникацијских баријера за оптималну укљученост. Члан 77. Закона предвиђа
да се за децу и ученике са сметњама у развоју и инвалидитетом изради
индивидуални образовни план (ИОП) који омогућава индивидуализован рад и
приступ сваком детету.
Правилник о ближим упутствима за утврђивање права на индивидуални
образовни план, његову примену и вредновање , који је донет на основу Закона о
основама система образовања и васпитања, прописује да деца имају право на
индивидуални образовни план, његову примену и вредновање у предшколској
установи, основној и средњој школи с циљем постизања оптималног
укључивања детета и ученика у редован образовно-васпитни рад и његово
напредовање и осамостаљивање у вршњачком колективу.
Правилник о додатној образовној, здравственој и социјалној подршци
детету и ученику прописује састав и рад локалне интерресорне комисије
(представник образовања, здравља и социјалне политике) у процени потреба за
додатном подршком детету и ученика која изискује додатна финансијска
средства. Процена се заснива на целовитом и индивидуализованом приступу,
заснованом на једнаким могућностима у сагледавању потреба детета и ученика,
са циљем да се пружањем одговарајуће подршке омогући друштвена
укљученост кроз приступ правима, услугама и ресурсима. Тако је предвиђена
додатна подршка у набавци и прилагођавању уџбеника и наставних средстава
(на пример, на Брајевом писму), асистивне технологије, ангажовању педагошког
асистента и/или личног пратиоца као и друге стручне особе за подршку,
васпитање и образовање у развојној групи или у школи за образовање ученика
са сметњама у развоју. Прописане су и индиректне подршке установи кроз
прилагођавање окружења, обавезно стручно усавршавање запослених, повећање
осетљивости вршњака и њихових родитеља за прихватање сваког детета,
саветодавни рад са родитељима детета коме је потребна додатна подршка,
обезбеђивање исхране, превоза и продуженог боравка детету у образовној
установи. У току је формирање базе података о члановима комисија, у
припреми је програм обуке, који ће бити подржан већ припремљеним пратећим
приручницима и водичима за комисије и родитеље, а биће успостављена и
мрежа подршке.
Законом о основама система образовања и васпитања је регулисано да се
посебни стандарди постигнућа могу прилагођавати сваком ученику са сметњама
у развоју и инвалидитетом, уз стално праћење његовог развоја, а завршни испит,
општа матура, стручна матура и завршни испит средњег стручног образовања,
специјалистички и мајсторски испит, организује се у складу са учениковим
моторичким и чулним могућностима, односно, условима које захтева одређена
врста инвалидитета.
Подршка деци и ученицима са сметњама у развоју и инвалидитетом
препозната је и у следећим законима:
 Закон о уџбеницима и другим наставним средствима, који регулише
обезбеђивање уџбеника за ученике са сметњама у развоју и право на
издавања уџбеника на Брајевом писму и у електронској форми за глуве у
наглуве ученике.
 Закон о предшколском васпитању и образовању који прописује упис
деце са сметњама у развоју у редовне групе у вртићу или у развојне
групе у које се уписују деца са изузетно тешким сметњама у развоју, као
и израду индивидуалног васпитно-образовног плана за децу којој је
потребна додатна подршка..
Имплементација законских решења се одвија уз континуирану подршку и
изграђивање ресурса кроз пројекат Пружање унапређених услуга на локалном
нивоу (DILS) који се реализује из зајма Светске банке. Организована је
национална обука на тему „Инклузивно образовање и индивидуални образовни
план“ за око 7500 запослених у установама, односно, за по најмање пет
запослених из сваке установе, укључујући и директора. У току је реализација
програма „Оснаживање установа за инклузивно образовање“ који је пилотиран,
а затим се шири на око 320 установа из свих општина у Србији. Грантовима за
установе се пружа подршка школским пројектима за унапређивање инклузивне
културе и праксе. Средства су усмерена на тренинге запослених, набавку
асистивне технологије, мале грађевинске адаптације, локалне акције за
подизање свести о значају социјалне инклузије, квалитетнију сарадњу са
родитељима. Припремљен је и дистрибуиран електронски материјал и
штампани приручници као подршка наставницима у раду са децом која имају
потребу за додатном подршком. Успостављена је и функционише мрежа
подршке инклузивном образовању коју чини 75 практичара и десет школа,
отворених за питања и проблеме, хоризонтално учење, посете других
запослених, демонстрацију образовно-васпитног рада, изграђивање унутрашње
мреже, развијање ресурса за учење, сарадњу са родитељима, изграђивање
капацитета за тимски рад и сл. Мрежи се осим запослених у образовању,
обраћају и родитељи деце са сметњама у развоју и инвалидитетом, референтне
организације цивилног друштва , заинтересована јавност и медији.
Дефинисано је да се за свако дете са сметњама и инвалидитетом, број
ученика у одељењу може смањити за 2-3 детета, а због спречавања сегрегације,
у једном одељењу је могуће уписати највише двоје такве деце, уколико за то
постоје услови.
У припреми је развијање финансирања установа по глави ученика при чему
ће у формули бити индикована потреба за додатном подршком деци и
ученицима уколико она постоји.
Чланом 81. Закона о високом образовању уређена је организација студија.
Чланом 90. став 11. Закона прописано је да студент са инвалидитетом има
право да полаже испит на начин прилагођен његовим могућностима, у складу са
општим актом високошколске установе.
На свим високошколским установама, чији је оснивач Република Србија,
омогућава се упис одређеног броја лица са хендикепом под посебним условима,
путем афирмативне акције. На универзитетима постоје центри за студенте са
хендикепом који им пружају различите услуге, као што је организовање
превоза, коришћење различитих софтерских пакета итд.
Студенти који су први пут уписали зимски семестар на терет буџета РС и
немају изгубљену годину током студија, без обзира на просечну оцену, преко
удружења студената са хендикепом, остварују право на студентску стипендију.
Стипендије покривају трошкове исхране и смештаја у студентском дому. Број
додељених стипендија:
Школска година
2007/2008.
2008/2009.
2009/2010.
Број корисника
134
127
119
Установе студентског стандарда су у значајној мери прилагођене
потребама студената са посебним потребама: У студентским домовима
извршене су одређене реконструкције, како би се особама са хендикепом
омогућио несметан приступ и кретање
Смештај и исхрана у установама студентског стандарда за студенте са
хендикепом
o У студентским домовима извршене су одређене реконструкције, како би се
особама са хендикепом омогућио несметан приступ и кретање:
o У Студентском центру Београд од постојећих 25 зграда, намењених за
смештај студената, у 14 зграда (44%) су прилази објектима адекватни за
приступ лица са посебним потребама. Код осталих објеката је у плану да
се сукцесивно, како се на којем буду изводили одговарајући радови,
прилази ураде у складу са прописаним условима за планирање и
пројектовање објеката у вези са несметаним кретањем деце, старих,
хендикепираних и инвалидних лица. Студентски дом “Мика Митровић”
има на располагању 162 места и отворен је за студенте са инвалидитетом.
Предвиђена је његова реконструкција и потпуна усклађеност са горе
наведеним Правилником до краја 2012. године.
o У Студентском центру Ниш собе су адаптиране и прилагођене особама са
инвалидитетом и уређени су прилази.
o У оквиру Студентског центра Крагујевац, изграђени су прилази ресторану
док објекте за смештај могу користити само особе са инвалидитетом које
не користе инвалидска помагала. Урађен је пројекат за изградњу новог
објекта, прилагођен особама са инвалидитетом чији који ће бити завршен
за 2 – 4 године.
o У оквиру Установе Студентског центра Нови Сад 9 студентских домова
(сви осим СД "Михајло Предић - Др Миша" у Зењанину) имају приступ
прилагођен особама са инвалидитетом. У оквиру СД "Слободан Бајић" има
4 једнокреветне собе прилагођене приступу колицима.
D. Наставници
18.
Молимо опишите захтеве у вези са обавезним квалификацијама
наставника и директора у школама на свим образовним нивоима.
Квалификације за наставнике подразумевају : иницијално образовање
наставника и стицање дозволе за рад / лиценцирање наставника
1.а Иницијално образовање наставника
Законом о основама система образовања и васпитања, члан 8. прописано
је да у установи образовно-васпитни рад обављају: наставник, васпитач и
стручни сарадник који морају имати одговарајуће високо образовање:
 На студијама другог степена (дипломске академске студије - мастер,
специјалистичке академске студије или специјалистичке струковне
студије) у складу са Законом о високом образовању, почев од
10.септембра 2005. године
 На основним студијама у трајању од најмање четири године, по пропису
који је уређивао високо образовање до 10. септембра 2005. године.
као и образовање из психолошких, педагошких и методичких дисциплина,
најмање 30 бодова и 6 бодова праксе у установи, усклађено са Европским
системом преноса бодова, које се стиче на високошколској установи у току
студија или после дипломирања. Наведено образовање, изузетно, не морају
имати лица са средњим образовањем – васпитач деце, наставник играчких
предмета и практичне наставе. Ова одредба важиће од школске
2012/2013.године, и односиће се на све који се запошљавајау од 1. септембра
2012.
До тада, одговарајуће квалификације за сваки ниво образовања
прописане су законима који дефинишу питања за тај ниво образовања :
 Васпитачи за рад са децом предшколског узраста стичу образовање на
Високим струковним школама за васпитаче
 Наставници који предају у првом циклусу обавезног основног
образовања и реализују разредну наставу школују се на Учитељским
факултетима
 Иницијално образовање предметних наставника за рад у предметној
настави (други и трећи четворогодишњи циклус) обавља се на
факултетима који припремају наставнике за рад у основним и средњим
школама (општеобразовни предмети). За ове наставнике који предају
релевантни су факултети: филолошки (српски, страни језици и језици
националних мањина), филозофски (историја, класични језици,
психологија, социологија, филозофија, логика, историја уметности),
фиолошки, физички, фемијски, фатематички, фузичка академија,
фиковна академија, факултет спорта и физичког васпитања, факултет за
техничко образовање и информатику (информатика се изучава и на
другим факултетима). По правилу ови факултети у свом програму имају
методику одређених предмета, педагогију и психологију, односно
педагошку психологију, као обавезни или изборни предмет.
 Наставници који предају стручне предмете у средње стручним школама
образују се на матичним факултетима за одређену научну област
(технички, медицински, економски, правни, итд), који не садрже у свом
програму педагошко - психолошке предмете, иако велики број студената
касније преузима улогу наставника. Наведена знања су услов за полагање
испита за стицање лиценце/дозволе за рад у образовању.
 Додатни услов за васпитаче и за наставнике
за рад са децом
припадницима националних мањина јесте да су стекли одговарајуће
образовање на језику на коме се остварује васпитно-образовни рад или да
су положили испит из тог језика са методиком на одговарајућој
високошколској установи. У случају наставника који обављају рад на
ромском језику Комисија министарства проверава познавање језика.
(члан 121. Закона о основама система образовања и васпитања)
Правилницима о стручној спреми наставника за рад у основној и
средњим школама утврђује се који су студијски програми одговарајући за
наставу одређеног предмета.
Чл. 63. и 64. Закона о високом образовању, су прописана
 Звања наставника (предавач, професор струковних студија, доцент,
ванредни професор и професор)
 Услови за избор у звање наставника високошколске установе
(одговарајући стручни, академски, односно научни назив, способност за
педагошки рад, одговарајући број научних, односно уметничких дела).
1.б Иницијално образовање директора
Директори морају да испуњавају услове прописане за обављање послова
васпитача, наставника и стручног сарадника установе, али и додатне услове обуку и положен испит за директора установе и најмање десет година рада у
предшколској установи на пословима васпитања и образовања после стеченог
одговарајућег образовања. Испит за директора установе може да полаже и лице
које није директор, ако испуњава услове за директора установе и има доказ о
похађаном прописаном програму обуке. Лице које положи испит за директора
стиче дозволу за рад директора (лиценца за директора).
Ова додатна решења која се односе на стицање лиценце за директоре
нису примењена у пракси до доношења правилника о условима полагања
испита и потребним компетенцијама директора., који је у припреми.
На високошколским установама послове руковођења обављају према
члану 54. Закона којим је уређено питање органа пословођења
високошколске установе:
 Орган пословођења (ректор универзитета, декан факултета, председник
академије струковних студија, директор високе школе и директор високе
школе струковних студија) који се бира из реда наставника
високошколске установе који су у радном односу са пуним радним
временом, а изабрани су на неодређено време, а ближи услови за избор
органа пословођења се уређују статутом високошколске установе.
 Орган пословођења не може бити лице које је правоснажном пресудом
осуђено на кривично дело против полне слободе, фалсификовања јавне
исправе коју издаје високошколска установа и примања мита у обављању
послова у високошколској установи, односно које је правоснажном
пресудом осуђено на казну затвора за друго кривично дело, као ни лице
које је прекршило кодекс професионалне етике.
 У високошколској установи чији је оснивач Република у којој се настава
у целини или делимично изводи на језику националне мањине,

национални савет одговарајуће националне мањине даје мишљење о
кандидатима предложеним за орган пословођења.
Орган пословођења се бира на три године са могућношћу једног
поновног избора.
2. Стицање дозволе за рад / лиценце наставника
Нови наставник се запошљава као приправник. Приправнички стаж траје
најдуже две године од дана заснивања радног односа – за то време приправник
савладава програм за увођење у посао. За време приправничког стажа установа
приправнику одређује ментора. Прва три месеца наставник, односно васпитачприправник ради под непосредним надзором наставника или васпитача који има
лиценцу и које му одређује ментор. Наставник – приправник за време прва три
месеца не оцењује ученике.
Испит за лиценцу се полаже на крају приправничког стажа, када
установа процени да је приправник спреман, и састоји се из писаног рада и
усменог дела. Писани рад обухвата: припрему часа за наставника, припрему
извођења активности за васпитача, односно припрему есеја за стручног
сарадника. Усмени део испита састоји се из провере: Знања, вештина и
способности за самостално извођење одговарајућег облика образовно-васпитног
рада и методике струке; оспособљености за решавање конкретних ситуација у
педагошкој пракси; познавања прописа из области образовања и васпитања.
На испиту за лиценцу врши се и претходна усмена провера знања
приправника који у току основних студија није положио педагогију и
психологију.
Министарство просвете издаје лиценцу лицу које обавља образовни и
васпитни рад и води регистар наставника, васпитача којима је лиценца издата..

Наставници у звању доцента, ванредног и редовног професора могу да
изводе наставу на свим нивоима студија.
На основу јавно расписаног конкурса за заснивање радног односа и
стицање звања наставника и Критеријума за избор наставника Националног
савета за високо образовање и критеријуме дефинисане општим актом
високошколске установе, универзитет врши избор у сва звања наставника, на
предлог факултета, односно друге високошкосле јединице. Висока школа
струковних студија врши избор у сва звања наставника, а висока школа
струковних студија врши избор у звања предавача и професора струковних
студија.
Избори за наставничка звања на високошколским установама обављају се
у складу са критеријумима дефинисаним у ЗВО од 2005. године. Измене и
допуне ЗВО донесене у јуну 2010. године су оснажиле критеријуме
Националног савета и учиниле да постану обавеза свим високошколском
установама.
На пример, за доцента на високошколским установама у области
техничко-технолошких наука кандидат, као потребан услов, мора да има
докторат наука из области за коју се бира, позитивну оцену наставног рада,
осим ако се бира по први пут у наставничко звање, најмање 1 рад са SCI листе и
најмање 2 рада нижег ранга. У истој области, за избор у звање ванредног
професора, каднидат треба да има докторат наука из области за коју се бира,
позитивну оцену наставног рада, руковођење бар 2 дипломска рада, објављен
уџбеник, монографију, практикум или збирку задатака за ужу научну област за
коју се бира, најмање 3 рада са SCI листе (од којих најмање 1 од последњег
избора) и најмање 5 радова нижег ранга, од којих најмање 2 од последњег
избора, као и оригинално стручно остварење или учешће у научним пројектима.
19.
Молимо опишите могућности за почетну и дугорочну обуку које су на
располагању наставницима.
Иницијално образовање наставника за рад у предшколским установама,
основним и средњим школама, наставници стичу на акредитованим државним
и приватним установама високог образовања, на одговарајућим факултетима
или уметничким академијама универзитета у Републици Србији, у трајању од
3+1, 3+2 или 4 године (Закон о основама система образовања и васпитања, члан
8.).
У Републици Србији постоје 7 универзитета чији је оснивач Република
Србија и 4 приватна акредитована универзитета. У процесу акредитације је 5
универзитета.
Иницијално образовање запослених у образовно-васпитним установама:
 Васпитачи, запослени који реализују васпитно-образовну делатност у
предшколским установама , школују се на струковним студијама
односно на Високим школама за васпитаче. У Србији има укупно 10
Високих школа за васпитаче, које на прву годину примају 1078
кандидата (на мађарском 20). Два учитељска факултета (у Београду и у
Јагодини) такође школују и будуће васпитаче 65 .
 Наставници, који предају у првом циклусу обавезног основног
образовања и реализују разредну наставу, школују се на учитељским
факултетима. У Србији има 5 учитељских факултета, који на прву годину
примају укупно 925 кандидата (на мађарском 35)66
 Наставници, који предају општеобразовне предмете у основном и
средњем образовању, школују се на факултетима за матичну научну
област, и то :
65
Извор: Конкурс за упис студената у прву годину основних и интегрисаних студија на
високошколским установама чији је оснивач Република Србија, за школску 2010/2011.годину ,
Просветни преглед, 2010
66
Извор: Конкурс за упис студената у прву годину основних и интегрисаних студија на
високошколским установама чији је оснивач Република Србија, за школску 2010/2011.годину ,
Просветни преглед, 2010
Факултет
1.
Број установа Број места
на којима се студирање
изводи настава
језик, 3
1853
језици
Филолошки (српски
страни
језици
и
националних мањина)
2. Филозофски
(историја,
класични језици, психологија,
социологија,
филозофија,
логика, историја уметности)
3. Биолошки
4. Физички
5. Хемијски
6. Математички
7. Музичка академија
8. Ликовна академија
9. Факултет спорта и физичког
васпитања
10. Факултет
за
техничко
образовање
11. Информатика(изучава се на
различитим факултетима)
5
2036
6
4
6
6
5
5
5
450
240
345
445
309
174
795
1
30
6
390
за
Извор: Конкурс за упис студената у прву годину основних и интегрисаних
студија на високошколским установама чији је оснивач Република Србија, за
школску 2010/2011.годину , Просветни преглед, 2010.

Наставници у средњим школама који предају стручне предмете школују
се на матичним факултетима за одређену стручну област (различитим
техничким, медицинским, економским, правним итд. Факултетима). На
овим факлутетима није организован наставнички смер нити су понуђени
предмети за оспособљавање за наставничку професију.
Континуирана обука - стручно усавршавање наставника
У складу са Законом о основама система образовања и васпитања,
наставници су у обавези да се стално стручно усавршавају и да на сваких пет
година од момента запошљавања, савладају 100 сати обуке акредитованих
семинара. У случају да наставник не одговори овој обавези може да му се
суспендује дозвола за рад по члану 127. закона о основама система образовања
и васпитања.
Континуирана обука односно, стручно усавршавање наставника, у
надлежности је више институција: Министарства просвете РС, Завода за
унапређивање образовања и васпитања, Завода за вредновање квалитета
образовања и васпитања и Регионалних центара за стручно усавршавање.
Завод за унапређивање образовања и васпитања, у оквиру кога је Центар
за професионални развој запослених у образовању, обавља стручне послове који
се односе на:
 Припрему стандарда компетенција за професију наставника и васпитача и
њиховог професионалног развоја и компетенција директора
 Припрему програма увођења у посао приправника и програма за полагање
испита за дозволу за рад
 Одобравање програма сталног стручног усавршавања наставника, васпитача,
стручног сарадника и директора
 Припрему додатних материјала и приручника за наставнике и васпитаче
Акредитација програма стручног усавршавања је важан део система
професионалног развоја наставника, а учешће у акредитованим програмима је
један од критеријума за професионално напредовање. Постоје законом
прописане процедуре акредитације програма, и то:
 Завод за унапређивање образовања и васпитања (ЗУОВ) објављује
конкурс сваке календарске године за пријављивање програма стручног
усавршавања, . формира предметне и главну комисију која прегледа
пристигле пријаве и одобрава списак акредитованих програма.
Министарство просвете даје сагласност на састав комисија и коначну
листу одобрених обавезних семинара. Установе су самосталне у избору
обука на основу свог плана стручног усавршавања који је део Годишњег
плана рада. Средства за реализацију обука установе потражују од
локалне самоуправе.
 Министарство просвете, ради унапређивања приоритетних области
образовања,увођења новина и
подршке стручног усавршавања
наставника из сиромашних општина, доноси план средстава и
реализације других акредитованих програма којима ће тај план
реализовати.
 Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања задужено је за
праћење ефеката појединих програма стручног усавршавања.
Завод за унапређивање образовања и васпитања (ЗУОВ - Центар за
професионални развој наставника) прати реализацију акредитованих програма
стручног усавршавања и ажурира базу података која се односи на ову област.
Табела: Подаци о акредитованим програмима и полазницима стручног
усавршавања (Извор: Завод за унапређивање образовања и васпитања)
Број
Број
Број
Школска Број
пријављених одобрених реализованих реализованих
година програма
програма програма
семинара
Број учесника
2007/08
375
360
201
1501
49330
2008/09
724
571
361
2480
82210
2009/10
1092
840
397
1715
56720
2010/11
928
826
88
166
4473
Напомена: Подаци за 2010/11. годину односе се на текући период септембардецембар 2010. године
У четворогодишњем временском праћењу, подаци указују на пораст
броја реализованих програма и пријављених програма за акредитацију.
Регионални центри за стручно усавршавање налазе се на територији 9
локалних самоуправа (Кикинда, Кањижа, Крушевац, Ниш, Ужице, Чачак,
Лесковац, Шабац, Смедерево). Центри за стручно усавршавање реализују обуке
за полазнике са подручја тих региона. Поред наведеног, свим заинтересованим
наставницима, директорима и стручним сарадницима на располагању су и
Ресурсни центри у оквиру Центара за стручно усавршавање. Образовноваспитне установе могу и самостално да реализују стручно усавршавање
организовањем обука, округлих столова, трибина и стручних екскурзија.
Завод за унапређивање образовања и васпитања на свом сајту нуди и
електронске верзије приручника и водича за наставнике, васпитаче и стручне
сараднике, и то:
• Водич кроз процедуру одобравања програма сталног стручног
усавршавања
• Водич за увођење у посао наставника разредне наставе
• Водич за увођење у посао наставника предметне наставе основних и
средњих школа
• Водич за увођење у посао стручних сарадника у образовно-васпитним
установама
• Водич за увођење у посао васпитача
• Водич за увођење у посао васпитача у домовима ученика
• Водич за увођење у посао библиотекара школских библиотека
• Водич за оснивање регионалног центра за професионални развој
запослених у образовању
• Водич кроз стручно усавршавање и напредовање наставника, васпитача и
стручних сарадника
• Водич за наставнике васпитаче и стручне сараднике: ментор и
приправник
E. Наставни планови и програми
20.
Децентрализација одлучивања о плановима и програмима: Који
органи утврђују програме на свим образовним нивоима? Који степен
аутономије имају образовне установе у односу на одређивање фонда
часова за планове и програме и садржај тих часова?
Степен аутономије и доносиоци одлука у вези са наставним плановима и
програмима образовних институција разликују се у зависности од нивоа
образовања. Док је универзитет потпуно аутономан у доношењу и спровођењу
наставних планова и програма, остале институције немају тај степен
аутономије.
Основу за рад предшколских установа чини докумет Опште основе
предшколског програма, који се утврђује на националном нивоу, а доноси га
Национални просветни савет. Овај документ садржи обавезне елементе за све
узрасне групе деце и представља основу за израду предшколских програма на
нивоу дечијег вртића. Саставни део општих основа предшколског програма је
припремни предшколски програм, који је обавезан за сву децу у години пред
полазак у школу.
Поред ових програма дечији вртићи могу да оставрују и друге
специфичне и специјализоване програме, у складу са потребама и
интересовањима деце и родитеља, према могућностима дечијег вртића и
локалне самоуправе, нпр. програми неговања језика и културе националних
мањина, програми културних и рекреативних активности, програми за рад са
децом у породици и други.
Програми се реализују на српском језику, језику националне мањине или
двојезично, а могу да се реализују и на страном језику.
Управни одбор, кaо највиши орган управљања потвђује предложени
прешдколски програм дечијег вртића.
Окосницу школског програма чини обавезни наставни план и програм.
Овај документ утврђује се на националном нивоу, а доноси га Национални
просветни савет.
Он садржи наставни план (наставне предмете за све разреде и утврђени
број часова) и наставни програм који дефинише садржаје свих наставних
предмета (обавезних и изборних). Осим тога, наставни план и програм садржи и
попис циљева образовања, који треба да се остваре у току основног образовања.
Наставни план и програм једнак је за све школе и он се не може мењати на
школском или локалном нивоу.
Наставним планом предвиђена је верска настава, као један од изборних
предмета. Програм за овај предмет доносе споразумно министар просвете и
министар вера, на усаглашени предлог традиционалних цркава и верских
заједница67.
Програм завршног испита у основном образовању прописан је на
националном нивоу и доноси га министар. Такође, министар доноси програм
предмета матерњи језик и матерњи језик са елементима националне културе, на
предлог националних савета националних мањина и мишљења Националног
просветног савета.
Планови и програми средњег образовања доносе се на националном
нивоу и у надлежности су Националног просветног савета, Савета за стручно
образовање и образовање одраслих и министра.
Наставне планове и програме средњег општег и уметничког образовања и
васпитања, део наставног плана и програма општеобразовних предмета средњег
стручног образовања и образовања одраслих и основе васпитног програма, на
предлог министра, доноси Национални просветни савет.
Део наставног плана и програма средњег стручног образовања и
образовања одраслих, програме специјалистичког и мајсторског образовања и
програме других облика стручног образовања на предлог Савета за стручно
образовање и образовање одраслих, доноси министар.
Самостална високошколска установа на начин и по поступку утврђеном
њеним статутом доноси студијске програме са чијим извођењем може да
67
Српска православна црква, Исламска заједница, Католичка црква, Словачка евангеличка
црква а.в, Јеврејска заједница, Реформатскахришћанска црква и Евангеличка хришћанаска црква
а.в.
отпочне након спроведеног поступка акредитације. Поступак за акредитацију,
којом се утврђује испуњеност прописаних стандарда, врши се на захтев
Министарства просвете, оснивача, односно саме установе. Акредитацију
спроводи Комисија за акредитацију и проверу квалитета, посебно радно тело,
које образује Национални савет за високо образовање.
21.
Који је основни/обавезни део наставног плана и програма у
основношколском и средњошколском образовању?
Национални просветни савет, на централном нивоу, прописује обавезне
наставне предмете за све разреде основне школе, што чини уже језгро. Поред
листе (назива) предмета, прописан је недељни и годишњи број часова, за све
разреде. Такође, на централном нивоу, прописана је и листа обавезних изборних
предмета, као и изборних предмета, што можемо назвати ширим језгром. И ова
листа укључује недељни и годишњи број часова. Са ове листе, школе, односно
ученици дужни су да одаберу понуђене предмете.
Поред наставног плана Национални просветни савет, на централном
нивоу, доноси и наставни програм, којим су прописани обавезни и препоручени
садржаји свих наставних предмета.
Наставни план и програми за све предмете не могу се мењати и једнако
су обавезни за све ученике.
НАСТАВНИ ПЛАН ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА
ПРВИ ЦИКЛУС
Ре А.
ПРВИ
ДРУГИ
ТРЕЋИ
д. ОБАВЕЗНИ
РАЗРЕД
РАЗРЕД РАЗРЕД
бр НАСТАВНИ
ој ПРЕДМЕТИ
нед
нед
нед. год.
год.
год.
.
.
Српски језик
1.
5
180 5
180 5
180
______језик68
Српски
2.
2
72
2
72
3
108
језик69
3. Страни језик
2
72
2
72
2
72
4. Математика
5
180 5
180 5
180
5. Свет око нас
2
72
2
72
Природа
и
6.
2
72
друштво
Ликовна
7.
1
31
2
72
2
72
култура
Музичка
8.
1
36
1
36
1
36
култура
Физичко
9.
3
108 3
108 3
108
васпитање
10. Историја
11. Географија
12. Физика
13. Биологија
14. Хемија
Техничко
и
15. информатичк о образовање
ДРУГИ ЦИКЛУС
ЧЕТВРТ
И
РАЗРЕД
нед
год.
.
ПЕТИ
РАЗРЕД
ШЕСТИ
РАЗРЕД
СЕДМИ
РАЗРЕД
ОСМИ
РАЗРЕД
нед.
год.
нед.
год.
нед.
год.
нед.
год.
5
180
5
180
4
144
4
144
4
136
3
108
3
108
3
108
3
108
2
68
2
5
-
72
180
-
2
4
-
72
144
-
2
4
-
72
144
-
2
4
-
72
144
-
2
4
-
68
136
-
2
72
-
-
-
-
-
-
-
-
2
72
2
72
1
36
1
36
1
34
1
36
2
72
1
36
1
36
1
34
3
108
2
72
2
72
2
72
2
68
-
-
1
1
2
-
36
36
72
-
2
2
2
2
-
72
72
72
72
-
2
2
2
2
2
72
72
72
72
72
2
2
2
2
2
68
68
68
68
68
-
-
2
72
2
72
2
72
2
68
68
Назив језика националне мањине када се настава у школама реализује на том матерњем језику.
69
Реализује се у школама где се настава одржава на матерњем језику националне мањине.
УКУПНО: А
Б.
ОБАВЕЗНИ
ИЗБОРНИ
НАСТАВНИ
ПРЕДМЕТИ
Верска
настава
/
1.
Грађанско
васпитање70
2. Страни језик71
Физичко
васпитање –
3.
Изабрани
спорт72
УКУПНО: Б
Ре
д.
бр
ој
УКУПНО: А + Б
68472020756
792
22*
*
*
ПРВИ ЦИКЛУС
1921*
720828
*
2023*
720828
*
2326*
828936*
2427*
864972*
2629*
9361044
*
2628*
884952*
ДРУГИ ЦИКЛУС
ПРВИ
РАЗРЕД
ДРУГИ
РАЗРЕД
ТРЕЋИ
РАЗРЕД
ЧЕТВРТ
И
РАЗРЕД
ПЕТИ
РАЗРЕД
ШЕСТИ
РАЗРЕД
СЕДМИ
РАЗРЕД
ОСМИ
РАЗРЕД
1
36
1
36
1
36
1
36
1
36
1
36
1
36
1
34
-
-
-
-
-
-
-
-
2
72
2
72
2
72
2
68
-
-
-
-
-
-
-
-
1
36
1
36
1
36
1
34
1
36
1
36
1
36
1
36
4
144
4
4
144
4
2022*
720792
*
2123*
756828
*
2124*
756864
*
2124*
756864
*
2730*
9721080
*
2831*
144
1008
1116
*
3033*
1080301188
32*
*
136
1020
1088
*
В. ИЗБОРНИ ПРВИ ЦИКЛУС
НАСТАВНИ ПРВИ
ДРУГИ
ПРЕДМЕТИ РАЗРЕД
РАЗРЕД
Ре
д.
бр
2023*
ТРЕЋИ
РАЗРЕД
ЧЕТВРТ
И
ДРУГИ ЦИКЛУС
ПЕТИ
ШЕСТИ
РАЗРЕД
РАЗРЕД
СЕДМИ
РАЗРЕД
ОСМИ
РАЗРЕД
70
Ученик бира један од понуђених обавезних изборних предмета на почетку сваке школске године.
71
Ученик бира страни језик са листе страних језика коју нуди школа у складу са својим кадровским могућностима и изучава га до краја другог
циклуса.
72
Ученик бира спортску грану са листе коју нуди школа на почетку школске године.
* Број часова за ученике припаднике националних мањина.
ој
73
Народна
традиција
Рука у тесту –
2. Откривање
света
Чувари
3.
приоде
4. Лепо писање
Од играчке до
5.
рачунара
6. Шах
Матерњи
језик
са
7. елементима
националне
културе
Свакодневни
8. живот
у
прошлости
Цртање,
9. сликање
и
вајање
Хор
и
10.
оркестар
Информатика
11.
и рачунарство
1.
73
РАЗРЕД
1
36
1
36
1
36
1
36
-
-
-
-
-
-
-
-
1
36
1
36
1
36
1
36
-
-
-
-
-
-
-
-
1
36
1
36
1
36
1
36
1
36
1
36
-
-
-
-
1
36
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
1
36
1
36
1
36
1
36
-
-
-
-
-
-
-
-
1
36
1
36
1
36
1
36
1
36
1
36
1
36
1
34
2
72
2
72
2
72
2
72
2
72
2
72
2
72
2
68
-
-
-
-
-
-
-
-
1
36
1
36
1
36
1
34
-
-
-
-
-
-
-
-
1
36
1
36
1
36
1
34
-
-
-
-
-
-
-
-
1
36
1
36
1
36
1
34
-
-
-
-
-
-
-
-
1
36
1
36
1
36
1
34
Школа је дужна да, поред обавезних изборних наставних предмета са листе Б, понуди:
- у првом циклусу: још три изборна са листе В, за сваки разред, од којих ученик бира један предмет према својим склоностима, на почетку школске
године.
- у другом циклусу: још најмање четири изборна предмета са листе В, за сваки разред, од којих ученик бира један предмет, према својим
склоностима, на почетку школске године.
* Број часова за ученике припаднике националних мањина.
12. Домаћинство
-
УКУПНО: В
1-2*
УКУПНО: А+Б+В
2124*
720828
*
756864
*
2124*
2225*
756864
*
792900
*
2125*
2226*
756900
*
792936
*
2125*
2226*
756900
*
792936
*
-
-
-
-
1
36
1
34
1-2*
3672*
1-2*
3672*
1-2*
3672*
1-2*
3672*
2831*
1008
1116
*
2932*
1044
1152
*
3134*
1116311224
33*
*
1054
1122
*
22. Молимо опишите примену методе наставног плана и програма стручног
усавршавања (VET) и високог образовања.
Да ли су курсеви
модуларни? Какви договори постоје по питању преноса кредита?
У средњем стручном образовању ученици стичу општа и стручна знања
и способности за даље школовање, односно за рад. У средњим стручним
школама стиче се: обука и стручно оспособљавање у трајању до једне године,
образовање за рад у трајању од две године, средње трогодишње и
четворогодишње образовање, специјалистичко и мајсторско образовање (након
две године рада) у трајању од једне до две године. Средње стручне школе такође
реализују програме преквалификација и доквалификација.
Законом је дефинисан однос општег и стручног, односно минимум 40%
општих и 55% стручних садржаја у четворогодишњим, односно минимум 30%
општих и 65% стручних садржаја у трогодишњим програмима. Практична
настава се изводи у школским радионицама и код послодаваца.
На крају трогодишњих образовних програма се полаже завршни испит, а
на завршетку четворогодишњих образовних програма полаже се матура (стручна
или општа). После савладаног програма специјалистичког, односно мајсторског
образовања, одрасли полаже специјалистички, односно мајсторски испит, о
чему се издаје јавна исправа, у складу са законом.
У средњим стручним школама реализује се, у форми огледа, 56
модернизованих образовних профила, базирани на исходима, дизајнираних
модуларно. Од укупног броја ученика у средњем стручном образовању, које
обухвата 80% од укупног броја ученика у средњем образовању, 18% ученика је
укључено у нове модуларно постављене програме. У септембру 2010. год. је у
систем средњег стручног образовања преведено из огледа 9 образовних профила
и то 7 у области пољопривреда, производња и прерада хране и по један у
области електротехника, односно грађевинарство и геодезија.
Модули су дефинисани као интегрисани пакети учења општег, стручног
и практичног са циљем стицања захтеваних компетенција, вештина и знања.
Систем преноса бодова у стручном образовању још није решен.
Зконом о високом образовању и Стандардима за акредитацију студијских
програма су постављени захтеви које студијски програм треба да испуни да би
био акредитован.
Сваки студијски програм у високом образовању има дефинисане следеће
елементе:
– назив и циљеве студијског програма;
– врсту студија и исход учења;
– стручни, академски назив титуле која се стче након завршетка студијског
програма
– услове уписа на студијски програм;
– листу обавезних и изборних студијских подручја листу предмета са
садржајем
– начин извођења студија и потребно време за извођење појединих врста
студија
– бодовну вредност сваког предмета исказану у складу са европским
системом преноса бодова (ЕСПБ)
– бодовну вредност завршног рада на основним, специјалистичким и
мастер студијама, односно докторске дисертације, исказану ЕСПБ
–
предуслове за упис појединих предмета или групе предмета , одређеног
модула
– начин избора предмета из других студијских програма
– услове за прелазак са других студијских програма у оквиру истих или
сродних области студија.
Циљеви студијског програма укључују постизање компетенција и
академских вештина, као и методе њиховог стицања. Циљеви такође укључују
развој креативних способности и овладавање специфичним практичним
вештинама потребним за обављање професије. Студијским програмом се
дефинишу исходи знања и које опште и предметно специфичне компетенције
студенти стичу након завршетка студијског програма.
Структура студијског програма обухвата распоред предмета и модула по
семестрима, фонд часова активне наставе и ЕСПБ бодове. Опис сваког
појединачног предмета садржи назив, тип предмета, годину и семестар студија,
број бодова, име наставника, очекиване исходе знања, предуслове за похађање
предмета, садржај предмета, препоручену литературу, методе извођења наставе,
начин провере знања. Сваки појединачни предмет у програму има одређен број
бодова.
Студијски програми мастер, специјалистичких академских и докторских
студија садрже захтеве везане за самостални истраживачки рад студента током
студија, захтеве везане за израду самосталног пројекта мастер тезе и докторске
дисертације. Курикулумом докторских студија се се дефинишу захтеви везани
за припрему докторске дисертације, специфични за свако образовно-научно
поље и области унутар поља. Докторска дисертација је самостални
научно.истраживачки или уметнички рад. Остварени научни допринос се
оцењује према броју научних публикација. Успешност студента у савлађивању
одређеног предмета континуално се прати током наставе и изражава се поенима.
Студент стиче поене на предмету кроз рад активни рад током извођења
предмета, испуњавањем предиспитних обавеза(практичним и теоријским
вежбама, израдом семинарских и других радова, обављањем колковијума,
практичног рада,..), и полагањем испита. Максимални број поена које студент
стиче испуњењем предиспитних обавеза током наставе је 70 а минималан је 30.
Студијски програми у високом образовању имају модуларни систем.
Струдијски програми свих нивоа студија имају изборне модуле, који зависе од
обима, врсте и начина реализације студија. Студенти се за одговарајуће изборне
модуле опредељују према сколоностима на почетку академске године. Сви
студијски програми у различитом обиму сардже вежбе или практични рад
студената.
У студијским програмима је предвиђен начин преноса бодова, али на
нивоу целокупног система високог образовања није у потпуности остварена
мобилност студената. Систем ЕСПБ бодова у свим високошколским установама
у високом образовању је у примени свега неколко година. Очекује се да ће у
наредном периду пренос бодова са једне у другу високошколску установу бити
унапређен.
23. Настава званичних језика Европске уније: молимо опишите наставу
предвиђену на различитим нивоима образовног система. Наведите
доступне статистичке податке о броју младих особа или деце која уче
различите језике.
У Републици Србији се традиционално уче страни језици у свим
основним и средњим школама. 2003. године уведено је обавезно учење два
страна језика у свим основним школама (од 1. разреда први страни језик, а од 5.
разреда други страни језик). У средњим стручним школама обавезно је учење
једног, а у гимназијама два страна језика.
ОСНОВНА ШКОЛА
Страни језици (енглески, француски, немачки и руски) изучавају се у
основној школи у првом и другом циклусу. Као обавезан наставни предмет
изучавају се током целог основног образовања, са 2 часа недељно, а као обавезан
изборни предмет остварују се са 2 часа недељно од 5. до 8. разреда. Ученик има
могућност да бира који ће страни језик учити до краја другог циклуса основног
образовања, на основу листе страних језика, коју нуди школа. Уколико се ученик
одлучи да учи одређени страни језик не може га мењати у току школовања.
Поједине школе, у оквиру изборних предмета, нуде и трећи страни језик уколико
имају компетентног наставника.
Фонд часова страних језика
Први страни језик се учи од 1. разреда основне школе са 2 часа недељно.
На крају основног школовања ученици имају око 600 часова првог страног
језика.
Други страни језик се учи од 5. до 8. разреда са 2 часа недељно. На крају
основног школовања ученици имају око 300 часова другог страног језика.
СРЕДЊА ШКОЛА
У средњим стручним школама учи се један страни језик, са 2 часа
недељно.
У наставном плану гимназије-општег, природно-математичког или
друштвеног смера, први и други страни језик остварују се у првом разреду са 2
часа недељно и то:
 У гимназији општег типа први страни језик остварује се у другом разреду са
2 часа недељно, у трећем са 4 часа недељно и у четвртом са 3 часа недељно, док
се други страни језик остварује са 2 часа недељно од првог до четвртог разреда.
 У гимназији друштвено-језичког смера први страни језик остварује се у
другом разреду са 3 часа недељно, у трећем разреду са 5 часова недељно и у
четвртом разреду са 4 часа недељно. Други страни језик остварује се са 2 часа
недељно од од првог до четвртог разреда.
 У гимназији природно-математичког смера први и други страни језик
остварују се са по 2 часа недељно, од од првог до четвртог разреда.
 Наставним планом за талентоване ученике природно-математичког смера у
гимназији страни језик се остварује као обавезан наставни предмет и као
факултативни, са 2 часа недељно, од првог до четвртог разреда.
Фонд часова страних језика
Страни језик у средњој стручној школи се учи са по 2 часа недељно, а на
крају четворогодишњег образовања фонд часова износи око 300 часова страног
језика.
Страни језици у гимназијама се уче са по 2 часа недељно. Након
завршене матуре ученици су имали укупно око 600 часова страног језика.
Уколико ученик заврши гимназију он је током свог школовања имао 900
часова првог страног језика и око 600 часова другог страног језика укупно 1500
часова страних језика.
Уколико ученик заврши средњу школу, он је током свог школовања имао
600 часова првог страног језика и око 600 часова страног језика ( првог или
другог ) укупно 1200 часова страних језика.
Постоје две образовне установе које су решењем Министарства просвете
проглашене за школе од националног значаја у Републици Србији. То су:
„Филолошка гимназија“ у Београду и „Карловачка гимназија“ у Сремским
Карловцима.
У Филолошкој гимназији уче се следећи страни језици: италијански,
немачки, француски, руски, шпански, кинески, јапански, енглески и класични
језици. Наставним планом и програмом за обдарене ученике у Филолошкој
гимназији утврђано је да се први страни језик остварује са 5 часова недељно, а
други страни језик са 3 часа недељно од првог до четвртог разреда.
У Карловачкој гимназији уче се следећи страни језици: класични језици
(старогрчки и латински), енглески, кинески, немачки, италијански, шпански и
руски.
У Републици Србији се школе опредељују за учење следећих језика:
енглески, француски, руски, немачки, италијански, шпански, а у неким школама
се уче кинески и грчки језик.
У односу на расположиви наставни кадар (наставници се школују на
катедрама за стране језике на факултетима у Србији) школе бирају језике које ће
понудити својим ученицима.
Заинтересованост за поједине језике варира у зависности од неколико
чинилаца:
1. Културолошка традиција и пријатељске везе појединих општина или региона
са
одређеним државама, језик и културу (нпр: у Источној Србији се
традиционално бира немачки језик; будући да су многе породице раздвојене јер
део породице живи и ради у Немачкој, а старија генерација остаје са најмлађима
у свом крају);
2. Економски разлози (нпр: у Пироту активно ради француска фабрика
„Мишлен“ и као ефекат успешне сарадње Србије и Француске интересовање за
учење француског језика је порасло у овом региону);
3. Утицај медија (нпр: емитовање латино-америчких серија на многим
телевизијским каналима директно је утицало на повећано интересовање за учење
шпанског језика).
Затим, већа могућност запошљавања уколико се познаје одређени језик,
повећана понуда на тржишту рада разних неформалних обука за учење
функционалног страног језика.
Заступљеност страних језика у основним школама у Србији
У оквиру Министарства просвете постоје 18 школских управа чије се
седишта налазе у градовима: Београд, Нови Сад, Сомбор, Зрењанин, Зајечар,
Јагодина, Ниш, Чачак, Ваљево, Крушевац, Лесковац, Нови Пазар, Ужице,
Крагујевац, Пожаревац, Краљево, Косовска Митровица и Ранилуг. На основу
података које су прикупљени из школских управа дистрибуција страних језика је
следећа:
Енглески језик
Од 1. разреда -399 767 ученика
Од 5. разреда -180 440 ученика
Укупно 580 207 ученика
Немачки језик
Од 1. разреда - 18 994 ученика
Од 5. разреда - 67 997 ученика
Укупно 86 991 ученика
Француски језик
Од 1 разреда - 16186 ученика
Од 5. разреда - 63 248 ученика
Укупно 79 434 ученика
Руски језик
Од 1. разреда - 9270 ученика
Од 5.разреда - 51861 ученика
Укупно 61 131 ученика
Италијански језик
Од 1. разреда - 570 ученика
Од 5. разреда - 7307 ученика
Укупно 7 877 ученика
Шпански језик
Од 1. разреда - 33 ученика
Од 5. разреда - 3061 ученика
Укупно 3 094 ученика
Напомена: подаци из 2009. године.
Билингвална настава
Билингвална настава се реализује у основним и средњим школама према
наставним програмима Републике Србије. Остварује се 25-30% на страном
језику и 70-75% на српском језику. Наставни предмети који су заступљени у
билингвалној настави су из области природних наука (математика, биологија,
хемија, физика), уметности (ликовна култура и музичко васпитање) и спорта
(физичко васпитање).
Наративни предмети (историја, географија, социологија) уводе се у оглед
када ученици постигну одговарајући ниво познавања језика.
Први оглед у Србији уведен је у ОШ „Владислав Рибникар“ и Трећој
гимназији у Београду, школске 2004/2005.године. Формирана су два францускосрпска одељења у завршним разредима основне школе, а у првом разреду
гимназије два одељења - француско/српско и италијанско/српско.
Наставу су изводили предметни наставници који си имали иницијално
познавање тих језика, али су претходно били добро припремљени на
једногодишњим курсевима језика, који су бесплатно организовали Француски
културни центар, Британски савет и Италијански институт за културу у
Београду. Драгоцену подршку огледу представљало је и присуство страних
лектора, који су пратили експеримент и држали часове.
Завод за унапређивање образовања и васпитања и Завод за вредновање
образовања пратили су и евалуирали оглед.
На основу изузетно високих постигнућа ученика у огледу, нови Закон о
основама система образовања и васпитања уврстио је овај вид наставе у редовни
васпитно-образовни процес за све школе у Србији, које испуне критеријуме за
увођење билингвалне наставе.
Од 2004.године до данас уведена је двојезична настава у 9. школа.

1.
2.
3.
4.
5.
Београд
ОШ „Старина Новак“- енглеско/српски
ОШ „Олга Петров“- енглеско/ српски, руско/српски
ОШ“Михајло Петровић Алас“ - енглеско/српски
ОШ „Вук Караџић“- енглеско/ српски, руско/српски
ОШ „Милена Павловић Барили“ – италијанско/српски
 Ниш
1. ОШ „Цар Константин“ – француско/српски
 Горњи Милановац
1. ОШ „Момчило Настасијевић“- енглеско/српски
 Нови Сад
1. ОШ „Ђорђе Натошевић“- француско/српски
2. Гимназија „Јован Јовановић Змај“ - француско/српски
Предвиђа се увођење двојезичног програма наставе у једној гимназији у
Београду и две школе у Пироту.
Уџбеници
Закон о уџбеницима и другим наставним средствима донет је у септембру
2009.године и први пут је тржиште уџбеника отворено за све издаваче без обзира
за власничку структуру (државну или приватну). Сви издавачи који добију
лиценцу Министарства просвете могу тражити одобравање рукописа уџбеника
(у складу са лиценцом А, Б или Ц) по Закону.
Сходно Закону и уџбеници за стране језике, који се користе у школама,
могу бити одобрени, без обзира да ли их издаје домаћи или страни издавач.
Подзаконска акта су ближе уредила све услове, стандарде квалитета и процедуре
одобравања.
У високом образовању језици ЕУ изучавају се двојако:
 у оквиру студијских програма основних, мастер и докторских студија на
пет државних факултета (ни на једном приватном). Најзаступљенији
језици ЕУ су енглески, шпански, француски, немачки, италијански.
Изучавају се још и следећи званични језици ЕУ: словеначки, бугарски,
чешки, словачки, пољски, румунски, каталонски, португалски,
холандски, шведски, дански, грчки, мађарски. Фонд часова варира од 4
до 14 у зависности од језика и студијског програма.
 као обавезни предмети (тзв. језици струке) у различитом трајању
(најчешће 4 семестра, с фондом часова 1-4 недељно) у оквиру студијских
програма других дисциплина. Најзаступљенији је енглески.
У школској 2010/11. години у прву годину студија у Србији уписано је
око 450 студената англистике, 175 студената немачког, 175 студената
француског језика, 115 шпанског језика, 85 италијанског језика и између 20 и 40
студената на бугарски, мађарски, румунски, словачки, холандски, дански,
шведски, грчки, пољски, чешки.
Наставу страних језика изводе и центри за неформално образовање као и
културни институти попут Института Сервантес, Гете института и сл.
Нема позданих података о броју младих и/или деце која уче различите
језике. Зна се да се број мења из године у годину у зависности од потреба
локалних заједница, интересовања разних одбора и доступности кадра.
F. Прилагођавање променама
Молимо да наведете информације о:
24.
Утврђеним потребним/дефицитарним вештинама и одговорима
образовног система и система стручног усавршавања и обуке (VET).
Приступ идентификацији потребних вештина није системски постављен.
Тек се сад приступа изради механизама за системску идентификацију
потребних/недостајућих вештина кроз неколико пројеката које реализује
Национална служба за запошљавање. Пројекти се ослањају на истраживање у
неколико регија Србије да би се утврдили правци краткорочног кретања
потреба на нивоу послова, образовне структуре и звања (занимања,
квалификација). Републички завод за статистику је у оквиру Пројекта
„Запошљавање и миграције младих” (YЕМ) 2009. године спровео истраживање
о потребним занимањима и вештинама запослених у Републици Србији. Том
приликом је испитано 2.500 послодаваца.
У току је спровођење пројекта „Техничка помоћ за унапређење
капацитета Националне службе за запошљавање – Републике Србије” за
управљање подацима, прављење прогноза, мониторинг и евалуацију“ који
развија систем прогноза на тржишту рада у смислу идентификовања потребних
занимања и вештина. Један од кључних партнера у развијању овог система је и
Министарство просвете.
У недостатку овог приступа, а да се ипак одговори на потребе тржишта
рада, користе се различити механизми које реализују Министарство економије и
регионалног развоје преко Националне службе за запошљавање и Министарство
просвете.
а) Национална служба за запошљавање на основу исказаних потреба
филијала за запошљавање односно локалног тржишта рада, у циљу усклађивања
понуде и тражње на тржишту рада, спроводи програме додатног образовања и
обуке, који повећавају компетентност и квалификованост незапослених лица у
складу са потребама тржишта рада и послодавца. То су програми обука,
преквалификације, доквалификације, стручног оспособљавања за самосталан
рад у струци, радне праксе у складу са Законом о запошљавању и осигурању за
случај незапослености.
б) На основу Закона о основама система образовања и васпитања
именован је Савет за стручно образовање и образовање одраслих чији су
чланови и представници социјалних партнера и интересних група у стручном
образовању. Савет је, између осталих, овлашћен да прати, подстиче и усмерава
активности које повезују образовање и запошљавање, као и да повезује и
укључује потребе и интересе социјалних партнера са правцима развоја стручног
образовања и образовања одраслих.
ц) У оквиру реформе стручног образовања, у огледним профилима,
спроводи се дефинисање на тржишту потребних компетенција и повезивање тих
компетенција са курикулумима. Ту је понуђен и могући начин повезивања
потребе послодаваца и исхода учења, али овај процес још није системски
постављен. У оквиру огледних програма прво се, у сарадњи са социјалним
партнерима, дефинише стандард занимања на основу којег се потом дефинишу
исходи учења. Тренутно 18% ученика средњих стручних школа се образује по
оваквим наставним програмима.
У области високог образовања уоченису бројне вештине, потребне
дипломцима у успешном укључивању у посао, а које нису обухваћене
студијским програмима. Наводимо неке од њих:
 лидерске вештине,
 вештине доношења одлука,
 аналитичке вештине,
 организационе вештине,
 вештине рада под притиском,
 вештине рада у тиму,
 вештине послевне комуникације
 вештина преговарања.
Савладавање ових вештина студентима је организовано у бројним
радионицама, семинарима и другим облицима неформалног учења при
центрима за развој каријере и саветовање студената.
25.
Прилагођавању образовања и обуке захтевима друштва заснованог на
знању.
Да би образовање постало снажан развојни ресурс, неопходан је континуиран
рад на подизању образовног нивоа целокупне популације у Србији и повећању
релевантности система образовања за потребе тржишта рада. У односу на ЕУ
мерила, образовни ниво целокупне популације у Србији је низак, квалитет
образовања се поправља али још не задовољава, веома мали проценат одраслих
учествује у програмима доживотног учења а стопе раног напуштања школовања
нарочито код вулнерабилних група су високе.
У образовној структури радно активног становништва од 15 година и
више, више од половине чине особе са средњим образовањем (Анкета о радној
снази, април 2010.год). Око 30% особа узраста 18-24 године је рано прекинуло
школовање и нису на обуци.
Табела бр.1. Oбразовни ниво становништва радног узраста (15 - 64)
Без школе
Нижи
Средњи Високи
Укупно
4822936
42603 1380796 2711945 687592
Структура
100
0.88
28.63
56.23
14.26
(%)
Извор: Анкета о радној снази, април, 2010.
Без школе – особе без и једног разреда ОШ, Нижи – завршен неки од
разреда
ОШ или потпуна ОШ, Средњи – трогодишње и четворогодишње
средње
образовање, Високи – више, високо и после унивезитетско
образовање.
Последњи резултати ПИСА испитивања 2009 показали су велики
напредак у односу на резултате 2006, међутим, ученици из Србије још увек
заостају око једну године школовања
за просечним резулатима земаља
чланица ОЕЦД. У домену читалачке писмености смањен је проценат ученика
који нису достигли ниво функционалне писмености са 52% колико је било
2006.године на 33% у 2009. години, док су просечна постигнућа виша за око 40
поена у односу на 2006. годину. Оба ова побољшања спадају међу највећа
побољшања до сада које је нека земља забележила између два ПИСА тестирања.
У области научне и математичке писмености такође је остварен напредак од
по 7 поена на ПИСА скали. Образовни систем је праведнији него у 2006.
години јер је смањен утицај социо-економског статуса на образовна постигнућа
ученика.
Како изградња друштва знања захтева прилагођавање образовања и
обука на свим образовним нивоима, реформе у образовању врше се на свим
нивоима образовања (од предшколског до високог образовања). У 2009. и 2010.
години, Министарство просвете је усвојило скуп закона: Закон о основама
система образовања и васпитања, Закон о уџбеницима и наставним средствима,
Закон о предшколском и основном образовању и Закон о ученичком и
студентском стандарду и Измене и допуне Закона о високом образовању. У
току је израда Закона о образовању одраслих који треба да повеже формално и
неформално образовање и подржи концепт целоживотног учења.
Усвојени су Стандарди за крај обавезног образовања који треба да
допринесу унапређењу квалитета образовања кроз стално усклађивање
наставних програма, уџбеника и других наставних материјала са стандардима
образовних постигнућа. У току је иновирање програма основног образовање и
биће завршено школске 2010/2011. године, када ће ученици завршног разреда у
основној школи радити по новом Наставном плану и програму за осми разред
основног образовања и васпитања. Иновирање је започето још 2003/2004.
године и укључује поред измене садржаја и коришћење активних и
кооперативних метода наставе у најмање 25% радног времена.
Ради се на осавремењавању компетенција наставног кадра и новим
законима се траже веће компетенције, нарочито у области методике и
психологије.
Укључивање вулнерабилних група постала је приоритет (видети одговор
на питање 17 и 35).
У току је реформа средњег стручног образовања (видети одговор на
питање 3) . Нови профили у средњем стручном образовању показују добре
ефекте али засад не обухватају више од 20% средњошколаца. Главни ефекти
осавремењених наставних програма у средњем стручном образовању су: 1)
пораст процента ученика који завршавају стручно образовање; 2) мање
изостајње и веће просечне оцене, смањено осипање, позитиван став о
образовању и завршеним обукама, 3) задовољство послодаваца; 4) повећана је
запошљивост. Oснован је Савет за стручно усавршавање и образовање одраслих
који треба да подржи повезивање образовања и света рада, да ради на
националним оквиру квалификација и наставним плановима. Реформа се
реализује на основу Стратегије развоја стручног образовања (2006) и Акционог
плана (2009).
Образовне институције су добиле брзи интернет прикључак, и
континуирано се ради на опремљености школа компјутерима. Нови портал за
наставнике са прилагођеним наставним садржајима и идејама за часове
лансираће се почетком 2011.
У циљу бољег усклађиваања са светом рада спроводе се различита
истраживања чији је циљ предвиђање будућих потреба за занимањима, знањима
и вештинама, у току је реализација пројекта Националне службе за
запошљавање Методологија за анализу тржишта рада и прогнозирање
потреба тржишта рада у Републици Србији.
Настављено је прилагођавање високог образовања циљевима Болоњске
декларације На министарским конференцијама усклађеност са Болоњом је у
2005. године оцењена оценом 2.28, 2007. године са 4.0 а 2009. године са 3.8.
Усвојен је Национални оквир квалификација високог образовања (НОКС),
компатибилан са европским образовним простором (European Higher
EducationArea, EHEA) односно усклађен са кровним оквиром квалификација и
са европском оквиром квалификација за образовање током читавог живота
(European Qualification Network for Lifelong Learning, EQF).
Један од показатеља да Република Србија тежи друштву знања је и
пораст броја младих људи који студира. Из дијаграма на слици се види пораст
остварен у предходних неколко година, као и да упркос финансијским
тешкођама, број студената који се финансира из буџета Србија држи на истом
нивоу. У академској 2008/9, 68% младих људи који су завршили средњу школу
наставило студије на неком универзитету или високој школи.
Расте и број студената који се финансира из буџета на мастер студијама.
Ове године су уписани и први студенти докторских студија као буџетски
финансирани студенти. Стратегија Научнотехнолошког развоја Србије предвиђа
читав низ програма у којима су укључени млади истраживачи, формирају се
технолошки паркови, иновациони центри, центри за развој технологија на
универзитетима. Постоје специјални научно-истраживачки пројекти који
подстичу младе истраживаче да формирају посебне пројекте. Очекује се да ће на
пројекте Министарства за науку и технолошки развој у наредном
истраживачком циклусу 2011-2014, биту укључено око 1700 младих
истраживача који су завршили мастер студије и започели докторске студије.
Очекује се да прилагођавање образовног система са потребама друштва
заснованог на знању обезбеди и будућа свеобухватна стратегија развоја
образовања са чијом израдом ће се почети почетком 2011. године. Стратегија ће
обухватити све нивое образовања, укључујући и целоживотно учење и у фокусу
ће имати повећање квалитета, праведности, ефикасности и конкурентности
образовног система. Стратегија ће се заснивати на нацрту Праваца развоја
образовања Националног просветног савета и на већ усвојеним стратешким
документима Стратегија развоја средњег стручног образовања, Стратегија
развоја образовања одраслих.
26.
Промовисању осећаја за иницијативу и предузетништво као основних
способности младих људи на различитим нивоима образовања.
Промоција предузетништва је један од циљева образовања зацртаних
Законом о основама система образовања и васпитања, где је предвиђено да
систем образовања и васпитања мора да обезбеди све услове да деца, ученици и
одрасли покрећу и спремно прихватају промене, преузимају одговорност и
имају предузетнички приступ и јасну оријентацију ка остварењу циљева и
успеха. Овај циљ се реализује кроз наставне планове и програме у основном и
средњем образовању или кроз друге активности укључујући и пројекте који се
спроводе уз подршку донатора.
У овој области се за сада највише постигло у оквиру средњег стручног
образовања где је од школске 2002/03 године започела примена новиих
огледних профила у којима се предузетништво као кључна компетенција
развија кроз курикуларно, применом активних метода наставе, практичним
радом ученика и сарадњом са пословном заједницом. Кроз предмет
редузетништво у завршној години учења ученици откривају сопствене
склоности за бављење бизнисом, уче како се прави бизнис план за изабрану
идеју и како да је презентују, сусрећу се са предузетницима и информишу се са
којим институцијама на локалном и републичком нивоу је могућа сарадња.
Школске 2010/11. године предузетништво као предмет се реализује у 217
средњих стручних школа.
У основном образовању одраслих, у девет школа у којима се реализује
програм функционалног основног образовања одраслих, полазници стичу и
вештине активног тражења посла као и вештине и знања о започињању и
вођењу сопственог бизниса кроз предмет основи предузетнишзва и
запошљавања.
Иницијатива и предузетништво се код ученика промовише и кроз
различите активности током њиховог образовања. На основу Закона о основама
система образовања и васпитања ученици имају право да се организују у
ученичке парламенте у основној и средњој школи. Кроз овај вид организовања
они имају могућност активног учестовавања у свим видовима живота и рада
школе.
У основним и средњим школама већ више деценија ученици се
организују у ученичке задруге у којима се у тиму активно учи и ради, стичу
вештине потребне за рад, схватају економске вредности. Радом у задругама
обухваћено је 60 основних и 15 средњих школа. Школе се такмиче на
годишњим смотрама ученичких задруга.
Од 2002. године у гимназијама и средњим стручним школама
функционишу ученичка предузећа, која подржавају међународни пројекти Junior
Achievement in Serbia (JAS) и Business Innovation Programs (BIP), као и
виртуелна предузећа у економским школама, које од 2005. године подржава
Deutsche Gesellschaft für Technische Zusammenarbeit (GTZ).
Уз подршку Краљевине Норвешке реализован је пројекат за развој
предузетништва као кључне компетенције у гизназијама у оквиру којег су
унапређене професионалне компетенције управљачког кадра и наставника у 15
гимназија и 14 школских управа.
Неколико битних стратегија и програма на националном нивоу је
усвојено које подржавају предузетништво и иновативност. Основни стратешки
документ усвојен 2008. године је Стратегија развоја конкурентних и
иновативних малих и средњих предузећа 2008–2013. Стратегија истиче
неопходност редефинисања веза између малих и средњих предузећа и
образовних и научно-истраживачких система. Битан задатак је усклађивање
образовних услуга и научко-истраживачких установа потребама малих и
средњих предузежа. Велики број актера је већ показао посвећеност
предузетничком образовању путем својих политика и активности (нпр.
Национална служба за запошљавање, услуге у области средњег стручног
образовања и обуке, службе за младе, Привредна комора) са конкретним
напорима Министарства економије и регионалног развоја на стварању профила
целоживотног предузетничког учења у оквиру националне политичке дебате.
У циљу дефинисања одговорности и обезбеђивања координације између
одговорних институција Национални савет за мала и средња предузећа је
формиран, као владино тело састављено од представник министарстава,
Републичке агенције за мала и средња предузећа и пословне заједнице. Улога
Савета је дефинисање инструмената и механизама за имплементацију политика
које се односе на мала и средња предузећа, хармонизација са другим
стратешким документима и да представља форум за сарадњу различитих
министарстава.
Формулисање и имлементација Националне стратегије за предузетничко
образовање су у току. После три радионице је припремљен, нацрт Стратегије.
Све релеванте заинтересоване стране су укључене у процес формулисања
стратегије (3 министарства, 3 владине агенције, Конференција ректора, 2 уније
послодаваца, 2 НВО). Заинтересоване стране имају активну улогу у дефинисању
политика високог образовања које се односе на предузетничко образовање
(Министарство науке и технолошког развоја, Привредна комора, НВО,
Министарство омладине и спорта, Министарство економије и регионалног
развоја). Привредна комора Србије је покренула Форум малих и средњих
предузећа који је био укључен у све релевантне активности које се односе на
предузетништво.
Такмичење за најбољу технолошку иновацију у Србији, подржано од
стране Министарства науке и технолошког развоја, је пројекат започет 2005.
године и трајао је током 2010. године. Број пријевљених је био 1.354, од чега се
722 такмичило, број учесника је био 4.360, а 60 такмичара се истакло..
Неколико националних и регионалних пројеката у оквиру TEMPUS IV
доприноси структурном партнерству за целоживотно предузетничко образовање
у Србији (видети листу Tempus пројеката).
У недељи малих и средњих предузећа 2010. године (29. јун) Привредна
комора Србије и Савет за развој малих и средњих предузећа су организовали у
Београду Округли сто „Предузетништво и образовање (програм)“.
Конференције SYMORG се одржавају сваке две године на Факултету
организационих наука Универзитета у Београду, где је једна сесија посвећена
предузетништву. Међународна конференција „Развој целоживотних изазова за
образовни систем“ је одржана на Универзитету у Крагујевцу у Србији (27-28.
октобар 2010.)
Представништво UNESCO за предузетничко образовање (UCES) је
успостављено у Новом Саду. Сврха UCES је стимулисање образовања,
истраживања и размене академског особља и стварање платформе за размену
информација у свим најбитнијим активностима UNESCO.
Инкубатор пословних технологија Техничког факултета у Београду
L.L.C. је формиран као партнерство четири факултета Универзитета у Београду.
Национална мрежа универзитетских установа је развијена у циљу
пружања подршке размени информација о добрим праксама о предузетничком
образовању и универзитетско-предузетничкој сарадњи. Постоје три примера:
мрежа знања и трансфера технологије је развијена као исход Tempus пројекта
WBC-VMnet. Мрежа је прво успостављена као CeVIP – Виртуелна
произвођачка мрежа - VMnet као ефикасна веза индустрије и науке већ има
више од 848 чланова. Развој и ширење мреже су помогле организације које се
баве итсраживањем и развојем, мала и средња предузећа, Привредна комора,
ресорна министарства и све друге установе које су пронашле интерес у
заједничким активностима.
У оквиру Tempus пројекта за развој Оквира целоживотног учења у
Србији (DELFIS) је организован Округли сто у Суботици 27. августа 2010.
године где је једна од главних презентација била посвећена предузетничком
образовању на универзитету. Поред тога, као резултат DELFIS пројекта су
развијена три кратка курса у области предузетничког образовања која ће бити
организована на Универзитету у Крагујевцу, Универзитету у Нишу и Државном
универзитету у Новом Пазару. Учесници ће бити са факултета који се не баве
пословањем.
Други пример добре праксе у предузетничком образовању на
факултетима који се не баве пословањем је програм обуке развијен у оквиру
Tempus пројекта WBC-VMnet.
Пословни иновативни центар (BIC) је основан у Крагујевцу у априлу
2008. године и почео је са радом у јануару 2009 године. Универзитет у
Крагујевцу је 1. јуна 2010. године птписао Меморандум о сарадњи са циљем
дефинисања и развоја дугорочног партнерства у предузетничком образовању.
USAID Пројекат за развој конкурентности Србије је такође допринео.
USAID Пројекат за развој конкурентности Србије је такође допринео
промовисању формалног образовања у области предузетништва на факултетима
као један од кључних фактора за унапређење предузетнишва у Србији
стварањем базе професионалаца са потребним знањем и вештинама.
27.
Прилагођавању образовања и обуке индустријским и технолошким
променама.
Прилагођавање образовања и обука за индустријске и технолошке
промене одвија се на свим образовним нивоима.
1. На нивоу основног образовања прилагођавање је садржано у новим
oбразовним стандардима за крај обавезног образовања, усвојеним 2009. Године.
Стандарди одражавају промене у домену науке и технологије и тиме дају основу
за дефинисање адекватних наставних програма.
Стандарди су појачали значај мерења и експериментисања у предметима
природних наука попут биологије, физике и хемије. Пажња је посвећена и
области живота у екосистему у коме се акценат ставља на одрживи развој,
рециклажу и заштиту биодиверзитета. Посебно је истакнуто и питање
обновљивих извора енергије и енергетске ефикасности.
2. У средњем образовању прилагођавања наставних програма савременим
научним и технолошким променама и достигнућима врше се кроз:

Интеграцију наставних области у складу са њиховом интеграцијом у
свету науке и технологије. Пример мехатронике као интеграције машинства,
електротехнике и рачунара уведена у систем стручних школа пре четири године.

Стручно усавршавање наставника кроз бројне обуке коју спроводе
професори универзитета и које су базиране на информисању о научно
технолошким променама. То су акредитовани програми стручног усавршавања
из различитих области науке и технике попут машинства, електротехнике,
саобраћаја, информационих технологија и слично. Успостављена је и сарадња на
плану обуке наставника са стручњацима из предузећа у областима које су се
развиле у последњих десет година и за које наставници нису никада добили
адекватну обуку. Пример за то је обука наставника у области осигурања, која је
спроведена од стране стручњака из осигуравајућих агенција као вид друштвено
одговорног пословања

Опремање школа у складу са модерним техничким захтевима а у складу
са стандардима простора и опреме за сваки образовни профил, који су
универзални за читаву територију земље и чије достизање је услов за добијање
решења за спровођење образовања. Одговорност у овој области имају локалне
самоуправе. У последњих десет година велики број школа опремио се модерним
рачунарима и дидактичким училима и путем донација.

Партнерства са предузећима која школе склапају како би својим
наставницима и ученицима омогућиле приступ савременим технологијама. Тиме
се истовремено олакшава и убрзава транзиција младих од школе до посла.
3. Велики акценат се ставља на опремање основних и средњих школа
информационим
технологијама.
Министарство
телекомуникација
и
информатичког друштва спроводи велики пројекат дигитализације школа кроз
опремање рачунарских кабинета са 30 рачунара у свим основни и средњим
школама у Србији. Брзи АДСЛ интернет прикључак уведен је у око 80%
основних и средњих школа у Републици Србији. У преосталих 20% школа није
било могуће увести интернет због конфигурације терена. Уводи се нова
електронска платформа за наставнике са базом наставичких припрема за часове
и додатним материјалима (видети детаље у одговору на питање 3)
4. На нивоу високог образовања приметни су сви горе поменути видови
прилагођавања друштву знања и технолошким иновацијама. Међутим, пословни
инкубатори су један специфичан инструмент прилагођавања који је присутан
само на
факултетима.
Један од најуспешнијих примера је Пословно
технолошки инкубатор техничких факултета Универзитета у Београду
www.bitf.rs основан у партнерству са једном београдском општином.. са циљем
да се обезбеди подршка младим људима у раној фази развоја њихових бизнис
идеја и иновација. То се остварује кроз покривање дела трошкова за
изнајмљивања простора, технолошку инфраструктуру, административну помоћ
и пословно саветовање. Резултат рада инкубатора у прве две године постојања је
запошљавање више од 30 високообразованих стручњака, развој шест иновација
и пуна функционалност сервисног центра у самом Пословном инкубатору.
Слични инкубатори постоје и у другим универзитетским центрима (Нови Сад и
Ниш).
Осим тога, поједини факултети су основали Иновационе центре у складу
са Законом о иновационој делатности за који је надлежно Министарство науке и
технолошког развоја.
Технолошки напредак се остварује и кроз реализацију ТЕМПУС
пројеката. У току је реализација једног ИПА 10 пројекта чији је циљ подизање
квалитета наставе кроз побољшање опремљености лабораторија . факулета и
универзитета.
28.
Преносу иновација и добре праксе у обуци у редовни систем
образовања и пружање обуке.
Трансфер иновација и добре праксе у редовни систем образовања и обуке
је главни механизам развоја образовања у Србији. Правни оквир за системско
увођење добрих иновативних решења обезбеђен је ступањем на снагу Закона о
систему образовања и васпитања 2003 и 2009.
Иновације у систем образовања се уводе на основу две иницијалне
процедуре:
1. Иновације које не захтевају озбиљније регулативне измене уводе се у
изабрани број школа/одељења одлуком министра. Одлуку министар доноси на
основу захтева међународне или локалне организације и на основу мишљења
стручњака у заводима и Министарству просвете. Након евалуације ефеката
иновације, изабрани број школа/одељења може да се прошири, а иновација
може постати и део редовног система образовања и обуке. .
2. Иновације које захтевају регулативне измене уводе се путем огледа на
основу чл 101. Закона о основама система образовања и васпитања.
Иницијативу за увођење огледа и предлог огледа може да поднесе установа
(предшколска установа, школа, факултет...), савет, заводи или друго правно
лице. Одлуку о одобравању огледа доноси министар и прописује програм огледа
који се објављује као подзаконски акт. Након прописаног програма огледа
министар расписује конкурс за спровођење огледа, после чега бира и установе у
којима ће се оглед спроводити. Оглед може најдуже да траје пет година, он се
мониторише и у последњој години се врши његова евалуација. После
евалуације, министар доноси одлуку о његовом укидању или примени у
редовном систему образовања и обуке.
На основу поменутих процедура у редован систем образовања уведене
су неке новине 2003. (нпр. Развојно планирање и Самоевалуација школе), а од
2008 уведене су следеће новине:
Функционални модел инклузивног образовања - кроз измену уписне и
програмске политике (употреба индивидуализације или Индивидуалног
образовног плана код ове деце). Пилотирање је прво вршено у неколико школа
кроз пројекте Save the Children, Фонда за отворено друштво, Ромског
образовног фонда, потом кроз пројекат DILS (финансиран кредитом Светске
банке), а 2010.постао је део редовног система образовања и васпитања.
Педагошки асистенти као подршка деци из вулнерабилних група –
након пилотирања од стране Фонда за отворено друштво, покренут је шири
програм уз подршку ОЕБС-а, улога педагошког асситента је регулисана
Законом о основама система образовања и васпитања, а тренутно, увођење ове
иновације у редован систем образовања и васпитања подржава ИПА пројекат у
178 образовних и васпитних установа. .
У оквиру Програма реформе средњег стручног образовања, која се
спроводи од 2003. године и која се финансира средствима ЕУ (КРАДС и ИПА)
уведени су нови образовни профили у својству огледа у следећа подручја рада:
Пољопривреда, производња и прерада хране, Машинство и обрада метала,
Грађевинарство и геодезија, Електротехника, Шумарство и прерада дрвета,
Хемија, неметали и графичарство, Економија, право и администрација,
Здравство и социјална заштита и Саобраћај.

Пољопривреда, производња и прерада хране – 4 образовна профила у
трогодишњем трајању (руковалац-механичар пољопривредне технике; месар;
пекар; прерађивач млека); три образовна профила у четворогодишњем трајању
(пољопривредни техничар и ветеринарски техничар)

Економија, право и администрација –два четворогодишња образовна
профила: пословни администратор и финансијски администратор

Здравство и социјална заштита – два трогодишња профила (масер и
здравствени неговатељ) и 6 четворогодишњих профила
(фармацеутски
техничар; физиотерапеутски техничар; медицинска сестра; стоматолошка
сестра; козметички техничар и лабораторијски техничар)

Саобраћај – један четворогодишњи образовни профил: техничар за
безбедност саобраћаја,

Машинство и обрада метала – један трогодишњи образовни профил:
оператер машинске обраде,
Шумарство и обрада дрвета – један чртворогодишњи образовни профил:

надзорник парка,

Хемија, неметали и графичарство – 3 четворогодишња образовна профила:
техничар за козметичку технологију, техничар за графичку припрему и
техничар за обликовање графичких производа

Електротехника
један
четворогодишњи
образовни
профил:
електротехничар за електронику на возилима,; један трогодишњи образовни
профил: аутоелектричар,

Геодезија и грађевинарство – један четворогодишњи образовни профил:
геодетски техничар-геометар,; један трогодишњи образовни профил: монтер
суве градње,
Укупан број средњих стручних школа обухваћених огледима је 112.
Школске 2010/2011. године, девет пилотираних образовних профила, након
извршеног вредновања, уведен је у редован систем образовања и обуке и то у
следећим подручјима рада: Пољопривреда, производња и прерада хране (7
профила), Електротехника (један профил) и Геодезија и грађевинарство (један
профил).
Нова политика издавања уџбеника – реализована је као оглед од 20032008, а 2009. је кроз нови Закон о уџбеницима регулисана као редован начин
издавања уџбеника. Главна новина састоји се у једнаком третману свих
издавача уџбеника, и државних и приватних,утврђених стандарда квалитета
уџбеника и могућности избора школе међу понуђеним уџбеницима за исти
предмет у истом разреду.
Функционално основно образовање одраслих Рома – започет је 2005
као оглед са подршком Ромског образовног фонда, а даље ширење иновације за
све који су напустили основно образовање пре његовог довршења реализује се
преко ИПА пројекта од 2010. Програм омогућава младим одраслима
завршавање основног образовања и оспособљавања за одређена занимања, и
реализује се у сарадњи са Националном службом за запошљавање и њеним
филијалама по Србији. Избор занимања за која се кроз овај програм
оспособљавају млади одрасли врши се на основу потреба средине у којој се
налази школа која реализује овај програм.
Двојезична настава у 7. и 8. разреду основног образовања и васпитања
и у гимназијама – раелизује се као оглед, на нивоу пројекта и као део редовног
система Започета је као оглед 2004.године, а од 2009. године постоји законска
опција да се настава реализујебилингвално. Комбинације двојезичне наставе су:
српско-француска, српско-енглеска, српско-руска, српско-италијанска. Овај вид
наставе се одвија тако што се најмање 25% а највише 50% наставног процеса
остварује на страном језику. Начини реализације:
Партиципација ученика,
Ученички парламент - започет је као
необавезујућа могућност у средњим школама 2003., а од 2009 је и законом
регулисано да све средње школе формирају ученички парламент, као и основне
школе за ученике 7.и 8. разреда. Улоге и учешће ученичког парламента у раду
школа и у доношењу одлука у Школском одбору је такође законски регулисано.
Неколико огледа је још у току, и након њихове евалуације очекује се
њихово увођење у редован систем образовања и обуке. То су:
Математика за надарене ученике 7. и 8. разреда – значи да ученици
основне школе надарени за математику могу задња два разреда основне школе
(7. и 8.) да заврше у специјализованој математичкој гимназији. Они се образују
по прописаном наставном плану и програму за основну школу, али школа кроз
факултативни део школског програма нуди различите врсте математика чиме
код ученика развија математичко мишљење, логичко размишљање, математичке
компетенције. Реализује се у Београду, Новом Саду, Нишу и Крагујевцу.
У средњем општем образовању/гимназији уведени су следећи огледи:
Оглед у гимназијама за ученике са посебним способностима за физику, и
Информатички смер – оглед у 17 гимназија.
29.
Примена принципа доживотног учења на политику, системе и
структуре образовања и стручног усавршавања.
Примена принципа доживотног учења представља једну од централних
активности Министарства просвете последњих година.
Стратегијом развоја образовања одраслих и Акционим плановима за
њихово спровођење-усвојеним 2009.год., створени су битни предуслови за
примену принципа доживотног учења у структуре општег и стручног
образовања, а пре свега доступност система образовања и обуке свим
категоријама одраслог становништва кроз успостављање институционалног и
програмског плурализама у систему образовања.
Законом о основама система образовања и васпитања формиран је Савет
за стручно образовање и образовање одраслих који је, између осталог, задужен
да предложи министру просвете Национални оквир квалификација за ниво
средњег стручног образовања, стручног усавршавања и за друге облике
стручног образовања. Припрему НОК-а обавља Центар за стручно образовање
и образовање одраслих у оквиру Завода за унапређивање образовање и
васпитања. Септембра 2010. год. Савет за стручно образовање и образовање
одраслих усвојио је одлуку којом се приступа изради НОК-а за ниво средњег
стручног образовања, стручног усавршавања и за друге облике стручног
образовања чиме је започет процес примене принципа целоживотног учења у
систему стручног образовања. Израда Закона о образовању одраслих је у
завршној фази и очекује се његово усвајање у 2011. години.
Имајући у виду постојећу образовну и квалификациону структуру
становништва и огромну незапосленост, Министарство просвете и Влада
републике Србије су кроз законску регулативу створили услове да се у
редовним основним школама, школама за образовање одраслих и средњим
стручним школама, реализацију функционални програми основновног
образовања и обуке који одговарају на потребе за знањима и вештинама
неписмених и лица без потпуног основног образовања, лица без занимања и
квалификације, незапослених лица, технолошких
вишкова, сеоског
становништва, становништва етничких мањинских група, а посебно лица
ромске националне мањине. Ова чињеница је резултирала да се број основних
и средњих школа које реализују програме основног образовања за одрасле
значајно повећао у последњих неколико годиниа.
Министарство просвете
кроз пројекте који се финансирају из ИПА фондова проширује мрежу основних
и средњих школа за имплементацију програма намењених одраслој популацији.
У периоду од 2010 – 2013. год. 80 основних и 75 средњих стручних школа ће
бити оспособљено да реализује ове програме за више од 4000 полазника.
У области високог образовања допринос развоју система доживотног
учења остварен је реализацијом Темпус пројекта “ Развој система доживотног
учења у Србији“ 2009-2012. године. У току 2010. године .припремљени су
нацрти стратегија доживотног учења на универзитетима,
организоване су
конференције „Bologna process and Lifelong Learning“ и „Development of
Lifelong Learning: Challenges for The Education System“, и покренут је социјални
дијалог између представника привреде, локалних власти и образовних
институција
у Крагујевцу, Београду, Новом Саду, Нишу и Новом Пазару.
Извршено је истраживање о потребама послодаваца за различитим облицима
обука, на бази којих су дефинисани модули и курсеви. Основано је пет центара
за доживотно учење на универзитетима, припремљени планови и програми
обуке по систему кратких курсева и започета је реализација обука. У току је
процес умрежавања универзитетских центара на националном нивоу и њихово
интегрисање у регионалне и интернационалне мреже. Реализација поменутих
активности допринела је промовисању концепта доживотног учења и његовог
значаја за нову улогу универзитета у економији знања (www.delfis.kg.ac.rs ).
Публикован је већи број брошура и пропагандног материјала у циљу
популаризације концепта доживотног учења.
У области мера активне политике тржишта рада и политици
запошљавања примењени су принципи доживотног учења. Ово се превасходно
односи на организацију обука за потребе тржишта рада и по захтеву послодавца.
На годишњем нивоу Национална служба за запошљавање у складу са
Националним акционим планом запошљавања, а по претходно спроведеном
поступку јавних набавки организује око 80 различитих курсева за незапослене.
30.
Интеграција стручног усавршавања у редовни систем образовања и
везе између токова општег и стручног образовања.
Стручна обука је интегрисани део наставног плана и програма свих
стручних образовних профила у свим подручјима рада.
Обим практичне обуке – практичне наставе, професионалне праксе или
праксе, како се то често назива, варира од случаја до случаја, али се генерално
гледано повећавао у току процеса реформе у последњих десетак година. У овом
тренутку он је достигао оптималну меру која је заснована на стандарду
конкретне квалификације донетом на основу стандарда занимања. Тако код
занимања занатског карактера (пекар, месар, аутомеханичар, аутоелектричар,
фризер, кувар, конобар, итд) пракса заузима значајнији удео укупног времена
учења чак и до 30%, а заједно са наставом стручних предмета и близу 70%, док
је у занимањима код којих образовање траје четири године то износи нешто
мање али не мање од 40% стручних садржаја, у односу на 45% опште
образовних садржаја, што је дефинисано Законом као обавезујући однос општих
и стручних садржаја наставног плана и програма.
Реформом курикулума у стручном образовању уведен је модуларни
курикулум, заснован на прописаним стручним компетенцијама и исходима
учења.. Овим је спроведен још један облик интеграције практичне и теоријске
наставе и то на нивоу модула. Модули су дефинисани као интегрисани пакети
учења општег, стручног и практичног са циљем стицања захтеваних
компетенција, односно знања, вештина и професионалних ставова.
У складу са прописима, ученик који прелази у другу школу ради
завршавања започетог школовања у истом трајању (било да је реч о преласку из
стручне школе у гимназију или обрнуто), полаже допунске (диференцијалне)
испите из предмета који нису били утврђени наставним планом и програмом
који је ученик започео да савлађује, у складу са решењем које доноси директор а
на основу Статута школе. У овом решењу је наведена и обавеза ученика да
надокнади часове практичне наставе у складу са прописаним наставним планом
и програмом.У оваквим случајевима школа је дужна да обезбеди ученику
праксу или у школи или код неког послодавца.
G. Млади
31. Да ли постоје и које су националне стратегије које обухватају једно
или више следећих поља: запошљавање младих и предузетништво,
неформално образовање младих људи, креативност и културу,
партиципацију младих, здравље/благостање младих људи, социјалну
инклузију младих и омладинско волонтирање?
У Републици Србији постоје различите стратегије које обухватају нека
од наведених поља, међутим, Национална стратегија за младе је једина
национална стратегија која обухвата сва горе наведена питања.
Националну стратегију за младе (НСМ) („Службени гласник РС”, број
55/08) је усвојила Влада Републике Србије 9. 03.2008. године. Она представља
први корак ка системском решавању полажаја младих у Републици Србији. Уз
НСМ, Влада Републике Србије је усвојила и Акциони план за спровођење
Националне стратегије за младе АПНСМ („Службени гласник РС”, број 7/09),
22.01.2009. године. У изради НСМ је учествовало 15 министарстава, 47
организација цивилног друштва као партнера у процесу израде, бројна друга
удружења и чак 16000 младих људи, а одржано је 167 округлих столова, што
показује колико је био широк консулативни процес. Партнерство Савета Европе
и Европске комисије у омладинском пољу издало је приручник "Youth Policy
Manual – How to develop a national youth strategy" (септембар 2009.), који је у
великој мери базиран на искуствима и примерима добре праксе из Србије.
НСМ обухвата све поља наведена у питању, која се тичу положаја
младих и одређује 11 Општих стратешких циљева, као и 75 Специфичних
циљева који су препознати као посебно важни за укупан живот младих у
Републици Србији.
Oпшти циљеви су:
• подстицати младе да активно учествују у друштву;
• развијати сарадњу младих и обезбеђивати услове за учешће у
доношењу одлука кроз одржив институционални оквир, а на основу потреба
младих и у партнерству са младима;
• изграђивати систем информисања младих на свим нивоима и у свим
областима;
• обезбеђивати остваривање права на једнаке шансе свих младих у
друштву, а посебно младих који живе у тешким условима;
• подстицати и вредновати изузетна испољавања и постигнућа младих у
различитим областима;
• унапређивати могућности за квалитетно провођење слободног времена
младих;
• развијати отворени, делотворни, ефикасни и праведни систем
формалног и неформалног образовања који је доступан свим младима и који је у
складу са светским трендовима у образовању и контекстом образовања у
Републици Србији;
• подстицати и стимулисати све облике запошљавања, самозапошљавања
и предузетништва младих;
• унапређивати безбедност младих;
• чувати и унапређивати здравље младих, смањивати ризике и водеће
поремећаје здравља и развијати здравствену заштиту прилагођену младима;
• Оснаживати младе за иницијативе и активности које су у складу са
основним циљевима одрживог развоја и здраве животне средине.
АПНСМ утврђује конкретне активности, рокове, очекиване резултате,
индикаторе, носиоце активности и учеснике у њима, као и потребна
финансијска средства за реализацију истих, које ће се остваривати у периоду
2009-2014. године.У спровођењу АПНСМ учествује 17 министарстава, установе
и институције, Секретаријат за спорт и омладину Аутономне покрајине
Војводине, удружења, локалне самоуправе/локалне канцеларије за младе.
Министарство омладине и спорта (МОС) је почетком 2010. године је, у
сарадњи са партнерима који су радили на спровођењу НСМ, израдило Годишњи
извештај о напретку у спровођењу НСМ за 2009. годину. Влада Републике
Србије је овај извештај прихватила 22. јула 2010. године. Извештај показује да
је 700.000 младих било укључено у активности током 2009.
МОС је у партнерству са Министарством просвете (МП) и
Министарством за економију и регионални развој (МЕРР) почетком 2010.
године израдило предлог Стратегије каријерног вођења и саветовања у
Републици Србији (СКВС), који је Влада усвојила 4.03.2010. године („Службени
гласник РС”, број 16/10). Ова стратегија успоставља систем каријерног вођења и
саветовања у Републици Србији, а препоруке које садржи тај документ су
засноване на већ започетим активностима модернизације и усавршавања
стручног образовања и обуке, образовања одраслих и реформских процеса у
области запошљавања.
Поред НСМ, АПНСМ и СКВС, постоје још две секторске стратегије које
се односе на младе, и то:
- Стратегија развоја здравља младих у Републици Србији, донета
9.11.2006. године („Службени гласник РС”, број 104/06),
- Акциони план за спровођење политике запошљавања младих за период
2009-2011. године, донет 17.09.2009. године („Службени гласник РС”, број
78/09).
Поред наведених, постоје и друге стратегије које је донела Влада РС, а
које обухватају и младе, поред других старосних категорија. Пример за то су:
Стратегија развоја спорта у РС за период од 2009. до 2013. године, која је донета
2.12.2008.године („Службени гласник РС”, број 110/08); Стратегија за борбу
против дрога у РС за период од 2009. до 2013. године („Службени гласник РС”,
број 16/09) и Стратегија за смањење сиромаштва у Србији која је донета
16.10.2003.године.
а) Мере за развој квалитета неформалног образовања и препознавање
његових исхода (препознавање исхода неформалног учења,
препознавање компетенција)
Национална стратегија за младе (НСМ) за период од 2009. до 2014.
године, чији је предлагач Министарство омладине и спорта (МОС), а у чијој
изради и реализацији је учествовало 15 ресорних министарстава, јединице
локалне самоуправе и удружења грађана, има 11 општих стратешких циљева,
од којих се један односи на образовање младих: „Развијати отворени,
делотворни, ефикасни и праведни систем формалног и неформалног
образовања који је доступан свим младима и који је у складу са светским
трендовима у образовању и контекстом образовања у Републици Србији”.
Овај општи циљ развијен је кроз седам специфичних циљева и у целини
је посвећен развоју формалног и неформалног образовања за младе. Један од
тих специфичних циљева је (7.3) „Осигурање квалитета у формалном и
неформалном образовању младих кроз успостављање стандарда“ и низ
активности за његову реализацију”.
Такође се предвиђа успостављање сталне сарадње свих кључних
партнера у области неформалног образовања (МОС, Министарство просвете,
Министарство економије и регионалног развоја, Републички завод за
статистику, Национална служба за запошљавање, удружења грађана), као и
промовисање концепта неформалног учења и концепта доживотног учења.
МОС је у оквиру својих надлежности радио на подстицању и промоцији
неформалног образовања младих кроз финансирање и суфинансирање
омладинских пројеката, а неке од спроведених активности су:
МОС је путем конкурса (2007-2010) финансијски подржао преко 150
пројеката удружења грађана који за своју компоненту имају
неформално образовање младих. У овим активностима директно је
учествовало преко 8.000 младих, а индиректно око 12.000;
МОС је посебно подржавао пројекте који су путем вршњачке
едукације реализовали програме неформалног образовања (о здравим
стиловима живота, актовном учешћу младих, заштити животне
средине итд.);
сарадњом различитих партнера (МОС, удружења грађана,
међународне организације) спроведено је низ обука и тренинга
(неформално образовање) у Канцеларијама за младе широм Србије.
Кроз обуке о омладинском предузетништву/писању пројеката/развоју
пословних вештина/културној кохезији/рачунарима прошло је преко
4.000 младих;
континуирана подршка изградњи капацитета и оснаживање
координатора Канцеларије за младе путем неформалног образовања;
спроведено је истраживање (ЦЕСИД, 2009) „Будућност омладине у
Србији” које анализира потребе младих у домену информисања и
неформалне едукације.
Такође, МОС-а је наручио и финансирао истраживање „Неформално
образовање у Србији“ (Институт за социолошка истраживања Филозофског
факултета у Београду, септембар 2010), које анализира контекстуални оквир за
развој неформалног образовања у Србији (у поређењу са ЕУ), квалитет
постојећих програма неформалног образовања и задовољство корисника
неформалном едукацијом.
Истраживање које је рађено на узорку од 308 удружења показује да 6,5%
удружења као примарну област деловања има развој неформалног образовања.
Мада је мали број организација искључиво посвећен неформалном образовању,
велики број организација за младе у реализацији својих активности/делатности
користи неки од облика/метода неформалне едукације.
Иако у Републици Србији бројне институције и организације цивилног
друштва користе методе неформалног образовања у свом раду и примењују
концепт ЕУ – 8 кључних компетенци, још увек се институционално не
примењују инструменти за препознавање и вредновање неформалног
образовања и његових исхода (Europass, Youthpass).
У циљу развоја квалитета неформалног образовања и препознавања и
признавања његових исхода, МОС је подржао удружење „Хајде да...“ из
Београда (организацију која је контакт тачка за програм „Млади у акцији“) при
аплицирању за средства од Европске уније за пројекат "European Union’s
framework of Key competences for lifelong learning and better validation of nonformal learning in Serbia" (ИПА 1, средства за цивилно друштво).
У оквиру своје надлежности Министарство просвете је реализовало
одређене активности у области неформалног образовања. Стратегијом развоја
образовања одраслих и Акционим планом за спровођење Стратегије развоја
образовања одраслих у Републици Србији, за период 2009 – 2010. године,
обухваћена је област неформалног образовања и наведене су мере којима се
осигурава квалитет неформалног образовања и признавање његових резултата.
Највећи број конкретних мера и активности посвећено је развоју квалитета
неформалног образовања и признавању његових резултата, а то су:
- формирање стандарда за рад институција и организација у области
образовања одраслих и успостављање процедуре акредитације институција и
организација у области образовања одраслих;
- мониторинг и консолидација стандарда за рад институција и
организација у области образовања одраслих и процедуре акредитације
институција и организација у области образовања одраслих.
Министарство просвете, кроз огледне програме, пре свега оне који се
реализују у Регионалним тренинг центрима (у Бору, Крагујевцу, Београду,
Зрењанину и Нишу), кроз оглед Функционалног основног образовања Рома
(ФООР), а у плану је и кроз огледни програм „Друга шанса”, ради на:
- тестирању система акредитације неформалних стручних обука за
одрасле, које су пројектоване по задатом формату, (израда модуларних
програма обука);
- обуци 1000 наставника за рад у области неформалног образовања
одраслих (од испитивања потреба до завршне евалуације);
- отварању простора великом броју средњих стручних школа, школа за
основно образовање одраслих и редовним основним школама, да раде у
области неформалног образовања одраслих.
Министарство просвете је формирало Радну групу која је састављена од
експерата и социјалних партнера (Министарство економије и регионалног
развоја, Национална служба за запошљавање, приватни провајдери, Привредна
комора, експерти) за праћење програма и развијање система квалитета рада
Регионалних тренинг центара (РТЦ). Кроз неформалне обуке РТЦ-ова прошло
je 3.174 полазника, a кроз програм ФООР око 1000 полазника .
Нови Закон о образовању одраслих, који је у плану да се донесе
почетком 2011. године, регулисаће питање квалитета рада институција у
области неформаланог образовања одраслих, програма за одрасле, као и
проведуре акредитације институција и програма.
б) Колико су децентрализоване структуре за запошљавање младих на
локалном нивоу- нивоу најближем младима и који су планови за
будућност?
Институција задужена на националном нивоу за креирање, и праћење
политике запошљавања, укључујући и политике запошљавања младих је
Министарство економије и регионалног развоја - Сектор за запошљавање.
Активна политика запошљавања представља систем планова, програма и
мера усмерених ка повећању запослености и смањењу незапослености. Правни
основ за доношење активне политике запошљавања налази се у Закону о
запошљавању и осигурању за случај незапослености који је усвојен 13.05.2009.
године („Службени гласник РС”, број 36/09).
Основни инструмент за спровођење активне политике запошљавања је
Национални акциони план запошљавања, који се ради на годишњем нивоу.
Влада Републике Србије усвојила је Национални акциони план за 2011. годину
29.07.2010.године („Службени гласник РС“, број 55/2010), који за један од
приоритетних циљева поставља подстицање запошљавања младих.
Такође, Влада Републике Србије је усвојила 17.09. 2009. Акциони план за
спровођење политике запошљавања младих за период од 2009.- 2011. године
(„Службени гласник РС“, број 78/09), којим је предвиђена децентрализација
политике запошљавања посебно креирање активних мера и управљање
програмима тржишта рада.
Акциони план за запошљавање младих истиче пет стратешких циљева и
више кључних ефеката које треба постићи у циљу промовисања пуне
запослености младих и то:
1. Јачање управљања тржиштем рада;
2. Промовисање запошљавања унапређењем запошљивости младих;
3. Промовисање запошљавања младих развојем приватног сектора;
4. Унапређивање перспективе стварања прихватљивог посла за младе;
5. Промовисање укључивања теже запошљивих категорија младих на
тржиште рада утврђивањем адекватних мера активне политике
запошљавања.
У циљу повећања ефикасности активне политике запошљавања, а на
основу Закона о запошљавању и осигурању за случај незапослености покренуте
су активности које треба да допринесу децентрализацији политике
запошљавања. Закон предвиђа могућност суфинансирања локалних акционих
планова запошљавања, у којима могу одређени програми и мере да се усмере на
запошљавање младих у зависности од стања на локалном тржишту рада. У
2010. години суфинансирано је 10 локалних акционих планова запошљавања
средствима из републичког буџета
У приближавању програма запошљавања и обука младима на локалном
нивоу, кључну улогу има Национална служба за запошљавање (НЗС) у којој су,
ради обављања послова запошљавања, укључујући и запошљавање младих,
образоване Покрајинска служба, филијале и друге унутрашње јединице, чиме је
постигнута потпуна територијална покривеност. Млади у свим филијалам НСЗ
могу користите различите врсте услуга и програма подршке за запошљавање.
Попут програма „ Прва шанса „ који је намењен младима без искуства у циљу
лакше интеграције на тржиште рада а посебно младих који долазе из школских
клупа. Такође у свим филијалам млади укључујући и ученике и студенте могу
користити услуге професионалне оријентације и
добити савете у вези
планирања каријере
Програми активне политике запошљавања исти су за све филијале, осим
у случају када се ради о одређеним пројектима који обухватају само неке
филијале, као што је случај са заједничким пројектом MOR, UNDP i UNICEF
под називом „Јачање капацитета за инклузивни локални развој у Јужној Србији“
који се спроводи на територији Јужне Србије и циљна група су млади Роми,
Албанци, повратници у поступку реадмисије и избеглице и расељена лица и
дугорочно незапослена лица. Пројекат подразумева увођење система обука
базираних на компетенцијама, како би се побољшали лоши резултати
образовања и надокнадио недостатак квалификација.
Током 2009. године у оквиру пројекта „YEM“ (Youth employment and
migration), који спроводе четири организације-ILO, UNDP, UNICEF и IOM, и
пројекта „Промоција запошљавања младих“, који спроводи ILO, при
Националној служби за запошљавање основан је Фонд за запошљавање младих,
са циљем да се помогне оним младим људима којима је потребна посебна
подршка, као што су лица без квалификација или са ниским квалификацијама,
особе са инвалидитетом, Роми, повратници у поступку реадмисије и избеглице
и расељена лица. У оквиру ових пројеката млади се укључују у мере активне
политике запошљавања-обуке, субвенције и сл.
Важну улогу у унапређењу запошљавања укључујући и запошљавања
младих, имају и савети за запошљавање. Савети за запошљавање се оснивају за
територију Републике, покрајине и једне или више општина (локални савети за
запошљавање којих је основано више од 100). Савети за запошљавање састоје се
од представника оснивача, репрезентативних синдиката и удружења
послодаваца, Националне службе и агенција за запошљавање, удружења од
значаја за област запошљавања, односно која се баве заштитом интереса
незапослених (особа са инвалидитетом, националних мањина, жена, младих и
сл.) и стручњака за област запошљавања.
Локалне канцеларије за младе, којих има 115, а чији је оснивање
иницирало МОС, препознате су као значајни партнер НСЗ у реализацији
активних мера запошљавања намењених младима, посебно у делу информисања
и мотивисања младих за укључивање у мере активне политике запошљавања.
МОС је у сарадњи са МЕРР-ом, Националном агенцијом за регионални
развој и норвешком организацијом BIP (Busines Inovation Program), као донација
Краљевине
Норвешке
реализовало
пројекат
„Развој
омладинског
предузетништва у Србији“. Пројекат је имао за циљ повећање способности
младих за самозапошљавање и започињање сопственог бизниса кроз практичне
обуке (из области развоја и тестирања пословних планова, израде бизнис плана,
правног оквира и процедура за регистрацију сопственог предузећа, кроз обуке
за попуљавање пријаве за кредит за почетнике без хипотеке МЕРР-а (Фонда за
развој). У обукама је учествовало 746 младих из 14 градова, а њих 152 је
основало сопствено предузеће. Поред тога, реализована су 3 регионална и 1
национални сајам (Бизнис база) за промоцију новоформираних омладинских
предузећа.
Поред тога, трећу годину за редом, МОС у сарадњи са USAID и
локалним самоуправама у Србији реализује пројекат „Омладинско
предузетништво“. Током прве године у реализацију пројекта било је укључено
36 локалних самоуправа, током друге 29, док је сада у току реализација
активности у нове 33 локалне самоуправе. До сада, кроз овај пројекат обучено је
преко 1000 младих за започињање сопственог бизниса и подржана је израда
Локалних акционих планова за запошљавање и предузетништво у 12 локалних
самоуправа, од чега је 11 општина кренуло у реализацију. Одабрано је нових 11
локалних самоуправа за нови циклус израде Локалних акционих планова за
запошљавање и предузетништво и у току је процес потписивања меморандума
о сарадњи са оштинама.
На основу Споразума о сарадњи МОС са америчком компанијом
„Manpower” у циљу унапређења обуке, запошљавања, предузетништва и
могућности за младе у Републици Србији одабране су 2 града, Крушевац и
Зрењанин, у којима ће се овај пројекат спроводити у канцеларијама за младе као
пилот пројекат. Споразуми о сарадњи са општинама потписани су почетком
децембра 2010.
У наставку спровођења реформи НСЗ и децентрализације политике
запошљавања, рад на стварању и јачању локалних партнерства усмереног ка
подршци запошљавању младих, биће настављен и интензивиран у наредном
периоду.
ц) Мере које су предузете за подстицање развоја талената, креативних
способности и предузетништва младих и њиховог приступа култури:
НСМ наглашава да је потребно предузети мере подстицања, развијања,
препознавања и вредновања изузетних испољавања и постигнућа младих, што је
неопходно за њихов развој и напредак друштва.
Основни облици подршке у оквиру образовно-васпитног приступа
даровитим и талентованим младима, односе се на: убрзавање школовања,
продубљивање садржаја наставних програма, остваривање додатног рада и
издвајање у посебне школе. Постоје фондови и фондације на републичком
нивоу (Фонд за младе таленте Републике Србије и Републичка фондација за
развој научног и уметничког подмлатка), као и један број фондова на локалном
нивоу, који пружају одређену финансијску подршку подстицању и развијању
изузетних испољавања младих.
Фонд за младе таленте Републике Србије (Фонд) при МОС, образован је
одлуком Владе Републике Србије, која је донета 24.07.2008. године („Службени
гласник РС”, бр. 71/08 и 44/09). Фонд је основан у циљу подршке младим
талентима у Републици Србији, као резултат тежње Владе Републике Србије да
се омогуће најбољи услови за школовање, стручно усавршавање и награђивање
најбољих ученика средњих школа и студената. Такође, Фонд стипендира на
годишњем нивоу до 500 најбољих студената на завршној години студија првог
степена, као и на студијама другог и трећег степена на универзитетима земаља
чланица Европске уније (ЕУ) и Европске асоцијације за слободну трговину
(EFTA - European Free Trade Association) и на водећим светским
универзитетима, стипендира и до 1.000 најбољих студената завршне године
основних академских студија и завршне године дипломских академских студија
- мастер са високошколских установа чији је оснивач Република Србија и
обезбеђује награде ученицима средњих школа за постигнуте успехе на
признатим такмичењима у земљи и иностранству. Од почетка рада при МОС до
сада овај Фонд је наградио и стипендирао више од 5300 средњошколаца и
студената (у следећим областима: техничко-технолошким, природноматематичким и друштвено-хуманистичким наукама, као и у областима
медицине, уметности и спорта), а од тога, за студирање у земљама ЕУ
стипендирано је укупно 450 студенaта. На тај начин, Влада Републике Србије
даје изразито важан допринос јачању интеграција Републике Србије са ЕУ,
будући да је уговором предвиђено да стипендисти по завршетку студија раде у
Србији и на тај начин примене своја знања стечена у ЕУ.
У складу са Стратегијом каријерног вођења и саветовања у Републици
Србији, у оквиру МОС-а, започео је са радом Центар за каријерно вођење и
саветовање младих талената (Центар) на пројектној основи. Задатак Центра је
пружање подршке стипендистима Фонда за младе таленте у развијању каријере,
даљем академском, професионалном, али и личном напредовању и
промовисању успеха и резултата које остварују. Центар пружа услуге
каријерног саветовања и каријерног информисања, у складу с потребама и
жељама стипендиста и успоставља сарадњу са заинтересованим институцијама
и компанијама у погледу размене информација како би се за младе талентестипендисте омогућило организовање програма пракси. Такође, Центар помаже
стипендистима у њиховом даљем професионалном развоју кроз радионице које
обухватају различите теме, од писања ЦВ-ја, припреме за интервју, до
предузетништва и управљања каријером. Рад Центра је посебно важан за
стипендисте Фонда јер се они уговорно обавезују да, по завршетку школовања ,
у одређеном временском периоду раде у РС.
Основна идеја Фонда је да младима упути јасну поруку да је држава
одлучна да помогне и учествује у школовању ученика и студената, као и да
држава вреднује труд и залагање младих.
МОС такође посебну пажњу посвећује младим талентима у области
спорта.
Правилник о ближим условима и критеријумима за стипендирање
врхунских спортиста и за новчану помоћ врхунским спортистима, који је донет
23.05.2000. године („Службени гласник РС“, бр. 18/00 и 12/09), утврђује ближе
услове за спортско усавршавање и за новчану помоћ врхунским спортистима са
посебним заслугама. Стипендија за спортско усавршавање утврђује се за период
од годину дана и исплаћује месечно преко гранског савеза чији је врхунски
спортиста члан. Укупан број стипендиста у 2010. години је 304 из 40 гранских
спортских савеза Србије. Укупно је исплаћено 168.000.000,00 РСД.
МОС спроводи организацију спортских кампова за младе и перспективне
спортисте чиме се постиже унапређење рада са спортистима млађих категорија
и утиче на остваривање бољих резултата и освајање медаља.У 2009. и 2010.
години, кампови су организовани широм Републике Србије на око 70 локација
(нпр. Караташ, Бајина Башта, Крупањ, Нови Сад, Кањижа, Златибор, Сремска
Митровица, Обреновац Гоч, Аранђеловац и др.), за 118 спортских организација
и око 6.500 учесника. Реализовано је око 55800 пансион дана.
У циљу успостављања институционализованог партнерства за доживотно
предузетничко образовање у Републици Србији потписан је Меморандум о
разумевању у вези са израдом и имплементацијом политике доживотног
предузетничког образовања између МП и МЕРР у новембру 2010. године.
Децембра 2010. године потписан је Протокол о сарадњи којим је дефинисан
заједнички рад 11 партнера (Министарство просвете, Министарство економије и
регионалног развоја, МОС, Национална служба за запошљавање, Привредна
комора Србије, Конференција Универзитета Србије, Завод за унапређење
образовања и васпитања, Национална агенција за регионални развој, Унија
послодаваца Србије, Београдска отворена школа и Грађанске иницијативе) на
изради Стратегије и Акционог плана доживотног предузетничког образовања и
предузимања неопходних мера за њихову успешну имплементацију.
У циљу додатног развоја предузетничких вештина код младих МОС је
кроз редовне годишње конкурсе финансирао и пројекте удружења који су
усмерени ка оснаживању младих за улазак на тржиште рада и управљања својом
каријером,
повећање
компетенција
младих
за
запошљавање
и
самозапошљавање, пружање подршке запошљавању младих на темељу
друштвено одговорног пословања, оснивање омладинског предузетничког
центра, одржавање сајмова запошљавања, изградњу капацитета младих у
руралним областима за самозапошљавање и предзетништво у агробизнису,
стицање предузетничких вештина, израду бизнис плана и др.
МОС је финансирао 11 пројеката удружења чији је циљ проширење
културне понуде намењене младима. Пројекти се односе на анимирање младих
да учествују у програмима из области културе, промоцију и повећање
видљивости достигнућа младих у култури кроз организацију фестивала
стваралаштва и јавне догађаје, обогаћивања понуде културних програма за
младе, усавршавања младих у пољу различитих видиова уметности, и
информисање младих о архитектури, урбанизму, уметности и култури.
У оквиру своје надлежности Министарство културе је спровело више
активности у вези са овим питањем. Подстицај развоја талената углавном је
везан за младе таленте у области музичког и балетског стваралаштва, с обзиром
да њихово професионално образовање најраније и почиње. Према Закону о
култури, усвојен 31.08.2009, (,,Службени гласник РС” број 72/09), а у оквиру
годишњих конкурса Министарства културе за суфинансирање пројеката и
програма у култури, предвиђено је подстицање дечјег стваралаштва и
стваралаштва за децу и младе у култури, као и подршка младим талентима, и то
стимулисањем њиховог
балетским такмичењима.
учешћа на релевантним светским музичким и
У програму буџета РС за 2010. годину, превиђена су средства за стручно
усавршавање дефицитарних музичких кадрова. Програм је намењен подршци
квалитетног образовања за одређене дефицитарне групе инструмената: гудача
(виоле, контрабаси), лимених дувача (тубе, тромбони, хорне, трубе), дрвених
дувача (бас кларинет), али и класичне хармонике (за коју не постоји студијски
програм у земљи). Кад је посреди усавршавање вокалних солиста, стручно
усавршавање је нужно на свим пољима (бас, баритон, тенор, сопран,
мецосопран, алт), а нарочито уколико би се специјализовали у одређеној
области – „драмски” сопран, „хелден” тенор. У првој години програма, дакле, у
2010. години је подржано усавршавање једне виолисткиње, вокалног солисте –
тенора, композитора и извођача на класичној хармоници.
Као додатна помоћ младим талентима, у буџету за 2010. обезбеђена су
средства за набавку квалитетног инструментаријума кроз Фонд за музичке
инструменте. У оквиру Фонда, средства су добили перкусионисти Музичке
школе „Станковић”. Током претходних година, инструментаријум је обезбеђен
на различите начине – из текуће буџетске резерве, средствима из НИП-а, а
излазило се у сусрет и појединачним случајевима (за набавку флауте,
кларинета).
Стваралаштво младих уметника из других уметничких грана такође се
стимулише кроз годишње конкурсе Министарства културе за суфинансирање
пројеката, као и њихово учешће на међународним манифестацијама, стручно
уметничко усавршавање у иностранству и слично.
У плану за 2011. годину је пројекат увођења музичке библиотеке online
образовним институцијама у овом домену (средње музичке школе и факултети
музичке уметности).
Секретаријат за културу града Београда у сарадњи са „Југоконцертом”,
установом за музичко-сценску делатност, расписује на годишњем нивоу јавни
позив за младе музичке и балетске таленте. Приспеле захтеве разматра
Комисија за младе музичке и балетске таленте (обухвата младе до 25. године, а
до 28. када се ради о соло певачима и композиторима), која је формирана 15.
децембра 2009. године на седници Управног одбора ,,Југоконцерта”. Према
установљеним критеријумима, покривају се трошкови за учешће
најталентованијих младих уметника на престижним међународним
такмичењима и стручним усавршавањима.
У оквиру своје надлежности, Министарство просвете је предузело низ
активност у вези са овим питањем. Република Србија предузима низ системских
мера за подстицање развоја талената, и у области формалног и у области
неформалног образовања.
а) Ученици са изузетним способностима (талентовани и обдарени), без
обзира на сопствене материјалне услове имају приступ одговарајућим нивоима
образовања и установама, као и идентификацији, праћењу и стимулисању.
Омогућена су три начина посебног образовања талентованих ученика у оквиру
формалног система образовања, и то:
- наставни програми основног и средњег образовања и васпитања могу се
индивидуално прилагодити образовним потребама
ученика са изузетним
способностима који се налази у редовној настави. Установа припрема
Индивидуални образовни план за датог ученика, који се односи на посебан
начин рада са учеником, на посебне стандарде по којима ради, као и на додатне
садржаје које обрађује;
- за ученике од IV до VIII разреда основног образовања који показују
посебне способности, склоности и интересовања за поједине предмете школа
организује додатни рад, али уколико се ученик истиче знањем и способностима
из свих предмета може завршити основну школу у краћем временском периоду
(у року краћем од осам, али не краћем од шест година);
- у систему образовања ради задовољавања специфичних образовних
потреба деце са посебним способностима – талентоване и обдарене деце и
ученика спроводи се специјализованим образовањем у посебним одељењима
или посебним школама:
- предшколским припремним одељењима музичких и балетских
школа;
- основним музичким и балетским школама, средњим уметничким
школама;
- у Школи за музичке таленте у Ћуприји;
- математичкој гимназији;
- филолошким гимназијама и одељењима ових школа при другим
гимназијама;
- у гимназији за спортисте.
Кандидати који се уписују у ове школе полажу пријемни испит који
садржи
провеу знања стечена у претходном образовању и посебних
способности кандидата.
Неке од ових школа због својих специфичности и високог квалитета
образовања, представљају уникатне школе, и њихов рад се финансира из
Републичког буџета. То су:
 Школа за музичке таленте у Ћуприји, која образује музичке таленте
гудачког смера. Преко 70 ученика из разних крајева Србије добија у школи
основно и средње образовање израстајући у музичаре професионалце-солисте,
камерне музичаре, музичке педагоге. Школа је интернатског типа и похађају је
ученици узраста од 6 до 18 година.
 Математичка гимназија је прва специјализована школа у Србији,
она уписује ученике са посебним способностима за математику. Образовноваспитни рад се реализује у менторској групи од пет ученика из: математичке
групе предмета, физике, рачунарства и информатике, програмирања и
програмских језика.
 Филолошке гимназије (Филолошка гимназија у Београду и у
Сремским Карловцима, Филолошка гимназија у Суботици, Деже Костолањи настава на мађарском језику) У филолошким гимназијама, као и у њиховим
издвојеним одељењима, на смеровима живих језика, настава из српског језика и
живих језика остварује се у групама од 8 до 12 ученика. Рад у менторској групи
од пет ученика, за максимално 25% од укупног броја ученика школе, реализује
се из српског језика, живих, класичних језика и реторике.
Постоје и други облици рада, као што је организовано одељење за
ученике обдарене за физику са повећаним недељним фондом часова физике,
хемије и биологије при Гимназији ,,Светозар Марковић” у Нишу, где су
уведене у свакодевну праксу ефикасније методе рада са ученицима, тематски
приступ настави, односно учењу, самосталност у раду, коришћење извора
информација, заједнички рад средњошколских и универзитетских професора,
менторски рад, тимски рад, сарадња са истраживачком станицом Петница и
другим институцијама сличног профила.
б) Подршка кроз неформалене облике образовања ученика:
Министарствo просвете реализује Програм расподеле средстава за
талентоване ученике, ради идентификације, праћења и пружања континуиране
подршке даровитим и талентованим ученицима. Активности су усмерене на
развој аналитичког, креативног и критичког мишљења, стицање способности за
проналажење и коришћење квалитетних информација, као и на употребу метода
научног и истраживачког рада. Министарство просвете је у 2009. и 2010. години
определило финансијска средства у укупном износу од 20.400.000,00 динара
годишње. Средства су распоређена Истраживачкој станици „Петница” и
регионалним центрима за таленте.
Истраживачка станица „Петница” реализује програме за ученике
основних, школа, средњих школа, студенте и наставнике, укључује као
предаваче више стотина научних радника из више десетина научних
институција. Петница нуди програме из математичко’техничких, природних и
друштвених наука, у облику вишедневних семинара, летнјих и зимских школа,
на којима се обавља индивидуални, менторски истраживачки рад младих.
Петница је до сада организовала преко 2.500 разноврсних курсева на којима је
учествовало преко 40.000 учесника и око
6.000 предавача и стручних
сарадника.
Министарство просвете пружа финансијску подршку
за рад са
талентованом децом и регионалним центрима за таленте на основу њихових
извешатаја о раду и плановима рада. Регионални центи за таленте постоје у
Београду (2), Бору, Врању, Чачку, Ужицу, Панчеву, Пожареву, Лозници,
Новом Саду, Сремским Карловцима, Нишу, Крагујевцу. Програм рада са
талентованим и даровитим ученицима остварују путем менторског рада уз
истраживачки
приступ
из
одређених
научних
области
или
интердисциплинарно.
Менторском наставом обухваћено је 3.347 ученика.
Поред ученика основних и средњих школа, полазници Програма су и студенти
редовних и последипломских студија, просветни радници и стручњаци из
научних и образовних установа. Центри су обавили идентификацију 4.717
нових надарених и талентованих ученика из 471 основне и средње школе у
Србији.
Део питања који се односи на предузетништво младих обрађено је и у
одговору на питање 31 б).
Напомена: Министарству науке и технолошког разваја, послата је
9.12.2010. године молба за достављање информација и података из њихове
надлежности у циљу формулисања коначног одговора на ово питање. До дана
израде овог одговора није стигао прилог наведеног министарства.
д)
Предузете/планиране мере за охрабривање здравих стилова живота
младих и физичке активности са фокусом на превенцији и лечењу
гојазности, повреда, зависности, менталних проблема и полно
преносивих болести.
Стратешки оквир Републике Србије за изградњу здравих стилова живота
младих и охрабривање физичке активности
са фокусом на превенцији и
лечењу гојазности, повреда, зависности, менталних проблема и полно
преносивих болести:
Национална стратегија за младе (НСМ), усвојена 2008. године
Акциони план за спровођење НСМ, усвојен 2009. године
Стратегија развоја здравља младих у Републици Србији, усвојена
17.11.2006. године ( „Службени гласник РС”, број 104/06);
Стратегија за контролу и превенцију хроничних масовних незаразних
болести у Србији, усвојена 30.03.2009 године („Службени гласник
РС”, број 22/09);
Стратегија за борбу против дрога, усвојена 26.02. 2009. године, а
2.04.2009. године је усвојен Акциони план за спровођење Стратегију
за борбу против дрога за период 2009-2013. године;
Национални план акције за децу, усвојен 12.02.2004. године;
Уредба о националном програму превенције, лечења и контроле
кардиоваскуларних болести („Службени гласник РС”, број 11/10
Закључак о усвајању Националног плана акције за животну средину и
здравље деце у Републици Србији за период од 2009-2011 („Службени
гласник РС”, број 83/09);
Национални програм здравствене заштите жена, деце и омладине,
усвојен 24.04.2009. године („Службени гласник РС”, број 28/09);
Стратегија развоја спорта за период од 2009-2013 године, коју је
донела Влада РС 2.12.2008. године („Службени гласник РС,” број
110/08)
Осим Закона о спорту, који је донет 17.12.1996. године („Службени
гласник РС,” бр 52/96 и 101/05-др. закон), од непосредне важности за
решавање ових проблема су и следећи правни акти: Закон о
спречавању допинга у спорту, донет 21.11.2005. године („Службени
гласник РС,” број 101/05); Закон о ратификацији Европске конвенције
против допинговања у спорту, са Додатком, („Службени лист СФРЈ,”
број /491); Правилник о ближим условима за утврђивање критеријума
за утврђивање општег интереса у области спорта, који је донет
9,05.2006. године („Службени гласник РС,” број 39/06); Правилник о
надзору над стручним радом у области спорта, који је донет
23.05.2010. године („Службени гласник РС,” број 18/00); Правилник о
номенклатури спортских занимања и звања, који је донет 29.07.2010.
године („Службени гласник РС,” број 53/10) и Правилник о условима
за обављање спортских активности и делатности, који је донет
18.06.1999. године („Службени гласник РС,” број 30/99).
Такође, у Републици Србији се путем јавних кампања и организацијом
активности за младе обележавају датуми који су значајни за здрављекалендар здравља:
Светски дан здравља, 7. април
Светски дан без дуванског дима, 31. мај
Светски дан борбе против дрога, 26. јун
Свестски дан хране 16. октобар и октобар- месец правилне исхране
Светски дан срца- 26. септембар
Светски дан борбе против ХИВ/СИДЕ, 1. децембар.
МОС у сарадњи са националним институцијама, локалним
самоуправама/канцеларијама за младе, удружењима грађана и међународним
партнерима подржава развој и промоцију здравих стилова живота младих кроз
различите мере и активности- кроз израду и спровођење стратешких документа,
путем неформалног образовања и превентивних јавних кампања, кроз
промоцију рекреативног спорта, изградњу и адаптацију спортских терена и
објеката.
Изградња здравих стилова живота младих кроз неформално образовање,
промотивне активности и информисање:
- у периоду од 2008-2010. године из буџета МОС-а издвојено је око 24,2
милиона динара за 31 пројекат који су за циљ имали превенцију употребе дрога,
алкохола, полно преносивих болести, трудноће, информисање младих о
важности здравих стилова живота, здраве исхране, чувања и заштите здравља и
сл. Активности су се одвијале кроз: вршњачке едукације, тренинге, семинаре,
клубове здравља и саветовалишта за младе, кампове, различитите догађаје
(трибине, округли столови), интернет, десиминацију материјала и сл;
- такође, у периоду од јула 2009. до фебруара 2010. године спроведен је и
национални пројекат „Здрав стил- мој стил“, који је финансирао МОС, а који је
обухватио низ активности које за циљ имају да информишу што већи број
младих о концепту здравих стилова живота, као и да обуче један број младих из
целе Србије на теме здравих стилова живота: концепт здравља (шта значи бити
здрав, које све врсте здравља постоје, шта све утиче на здравље, који су
најчешћи ризици по здравље), здрава исхрана, злоупотреба психоактивних
супстанци, сексуално и репродуктивно здравље (укључујући вештине
одупирања притиску), полно преносиве инфекције, ХИВ/СИДА, промене које се
дешавају у пубертету (физичке и психолошке), ментално здравље младих и сл.
У оквиру пројекта састављен је и приручник о здравим стиловима, а у
активностима пројекта учествовало је преко 10.000 младих из 88 градова и
општина широм Србије и уз учешће локалних канцеларија за младе и локалних
удружења. У сваком од 88 градова/општина се одвијала нека акција, спортско
такмичење, квиз, промоција и слично које су сами млади креирали у циљу
промоције здравих стилова. У већим градовима одржани су концерти на којима
су свирали млади бендови, уз пратеће садржаје који промовишу здраве стилове.
- програм промоције рекреативног спорта и борба против гојазности,
спроведен је кроз сарадњу МОС-а са спортским удружењима, а циљ је био
увођење активнијег и здравијег стила живота у свакодневни живот грађана –
повећање заинтересованости деце и младих за бављење спортом и подизање
нивоа спортске културе.
Такође, у оквиру пројекта „Balkan youth and health” који је подржала
CIDA (Canadian International Development Agency), у сарадњи са Министарством
здравља, у Новом Саду, Новом Пазару и Новом Београду оснажена су
саветовалишта за младе при домовима здравља. У ова три града, односно
општине, обучено је 1.309 младих за превенцију болести зависности
(наркоманија, алкохолизам, пушење), заштиту репродуктивног здравља,
превенцију ХИВ-а, правилну исхрану и превенцију насиља. Активности су
реализоване донаторским средствима.
Уз подршку UNICEF-а у оквиру пројекта унапређења здравња младих у 6
градова едуковани су нови вршњачки едукатори у области унпређења
репордуктивног здравља и превенције болести зависности од којих 5 тимова
младих ромске националности, који су здравственом едукацијом обухватили
преко 700 својих вршњака. Моблизација и едукација више хиљада младих
настављена је и кроз активности Y-PEER мреже, тј. мреже вршњачких
едукатора и „Dance 4 life” пројекта који су се развијали уз подршку UNICEF-а.
Стварање инфраструктурних услова за бављење спортом и рекреацијом:
- МОС финансира изградњу, реконструкцију, адаптацију и санацију
спортских терена и објеката чиме пружа деци и омладини могућност бављења
спортским активностима, које значајно поспешују и промовишу здрав начин
живота;
- од оснивања МОС, маја 2007. године до данас, реализована је изградња,
реконструкција, адаптација или санација следећих спортских објеката: 55
фискултурних сала, 207 отворених спортских терена, 1 клизалиште, 6 базена, 11
тениских терена, 31 спортска хала, 10 балон хала, 3 спортска центра, 8 трибина
са свлачионицама и 52 мини пич терена;
- посебан пројекат МОС, који је завршен у току 2010. године у сарадњи
са Владом Краљевине Норвешке и Фудбалским савезом Србије, је изградња
Мини пич терена у 52 града и општина у Србији. То су отворени спортски
терени са вештачком травом, од еколошки исправног материјала, погодни за
коришћење у свим временским приликама. Основни циљ пројекта је
унапређење бриге о деци и омладини кроз стварање услова за учешће у
различитим спортским активностима у школама и спортским организацијама у
локалној заједници. Овим пројектом створени су услови деци и младима за
бављење спортом и у местима где не постоје јавна игралишта, као и услови за
социјалну инклузију младих, унапређење физичке кондиције и друге
рекреативне активности у циљу неговања здравих стилова и превенције
болести.
У оквиру својих надлежности Министарство здравља је, у области
здравља младих, реализовало више активности.
Министарство здравља Републике Србије, у сарадњи са Институтом за
јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, координира активности
мреже завода за јавно здравље у Србији (23 завода) у оквиру промотивно
превентивних програма и активности које су везане за унапређење здравља и
промоцију адекватног стила живота, правилне исхране и физичке активности.
Гојазност код младих у Србији
Правилником о медицинској рехабилитацији из 2008. одине, одређено је
да деца од 12-18 година одређеног степена гојазности имају право лечења
гојазности у Специјалној болници Чигота, а 2009.године уведен је нови
стандард СЗО раста и развоја деце у РС, урађен Водич за докторе медицине за
лечење гојазности деце. Планирано је за 2011.годину доношење Уредбе о
националном програму превенције и лечења гојазности деце и омладине.
Превенција повреда
Министарство здравља у сарадњи са другим министарствима
организовало је спровђење активности у вези са акцијом „Прва недеља
превенције повређивања у саобраћају” (1nd UN Global Road Safety Wееk). Током
ове акције подстицани су здрави стилови понашања код младих у смислу
ношења кацига током возње мотора, постовања ограничења брзине, штетност
алкохола и вожње. За сваку од наведених ставки покренуте су и
спроводе се кампање на територији целе Србије.
Влада Републике Србије је 2009 године усвојила План акције за животну
средину и здравље деце - CEHAP (Children s Environmental and Health Action
Plan). У оквиру тог акционог плана у циљу II, дате су смернице за
спровођење дугорочних циљева за превенцију повређивања деце. У смерницама
су дате опште активности, а тичу се усаглашавање закона у области животне
средине, саобраћаја, здравља, производње и промета опасних материја, као и
просторног планирања и грађевинарства.
Такође су дате и специфичне активности које ће се спроводити до 2019
године:
- кампање о унапређењу свести јавности о превенцији повређивања деце
- едукација едукатора о превеницији повређивања деце у домаћинству
- обезбеђивање саобраћајно-техничких услова у околини васпитнообразовних установа и установа социјалне заштите
- кампања за унапређење безбедности деце у саобраћају са посебним
освртом на децу са посебним потребама.
У Републици Србији реализује се програм „Школа без насиља”, који се
на иницијативу UNICEF спроводи од 2005. године у основним, а од 2009.
године и у средњим школама у Србији, у циљу превенције насиља у образовноваспитним установама. У пројекат су укључени Министарство просвете,
Министарство рада и социјалне политике, Министарство унутрашњеих послова,
Министарство здравља, МОС, Савет за права детета, Завод за унапређивање
образовања и васпитања и Покрајински секретаријат за образовање.
Министарство здравља Републике Србије је априла 2009. године, донело
Посебни протокол система здравствене заштите за заштиту деце од
злостављања и занемаривања. Посебни протокол је донет на основу Општег
протокола за заштиту деце од злостављања и занемаривања, који је усвојила
Влада Републике Србије, након ратификације Конвенције о правима детета,
децембра 1990. године. Посебним протоколом су јасно дефинисане улоге и
одговорности здравствених радника, као и механизми сарадње одговорних
институција за превенцију и заштиту деце од злостављања.Протоколом је
предвиђено формирање Стручних тимова за заштиту деце од злостављања и
занемаривања у свакој здравственој установи, као и Посебна радна група за
заштиту деце, која би пратила реализацију протокола, предлагала одговарајуће
мере и подносила годишњи извештај Министарству здравља.
Менталне болести
Министарство здравља Републике Србије је у оквиру Здравствене мреже
Југоисточне Европе, регионални координатор, финансираног од стране
белгијске владе. У оквиру тог пројекта, координишемо прикупљање
информација у вези са стањем и потребама за решавање проблема деце са
сметњама у развоју. Одвијају се и националне активности у оквиру Пројекта у
циљу анализе проблема ради наставка даљих активности и отварања нових
дневних центара. Усвојен је Правилник о подршци деци и ученицима са
сметњама у развоју 2010.године и урађен Приручник за здравствене раднике и
родитеље.
Постоје и пројекти који се финансирају из Буџета Министарства здравља
а односе се на унапређење стања у области бриге за ментално недовољно
развијене особе. То су пројекти који се односе на активности невладиних
организација који дају подршку породицама са децом са сметњама у развоју
(партнер Црвени крст Србије).
Такође у току је израда Националног програма за унапређење здравља
особа са инвалидитетом, израда приручника уз овај програм и формирање
регистра особа са инвалидитетом у циљу повећања доступности и унапређења
здравља особа са инвалидитетом
Болести зависности
Граница забране продаје и служења алкохолних пића 2005. године
подигнута је са 16 на 18 година. Забрана продаје малолетним лицима је
регулисана Законом о заштити потрошача. Забрана рекламирања алкохолних
пића у Србији ступила је на снагу 2005. године, укључујући и забрану
приказивања употребе или опонашања употребе алкохолних пића у рекламним
порукама. Забрана рекламирања се делимично односи на рекламирање пива и
вина, односно дозвољено је рекламирање ових производа у периоду од 18 сати
увече до 6 сати ујутру ако се не ради о емисијама које се директно обраћају деци
и младима. Истим законом забрањено је произвођачима алкохолних пића
(укључујући и произвођаче вина) да спонзоришу спортисте и спортска
такмичења, малолетна лица као и лица чију публику претежно чине малолетне
особе. Забрањено је и рекламирање пива и вина на отвореном простору у
близина институција намењених деци имладима на удаљености од 100 метара.
Закон о заштити становништва од изложености дуванском диму усвојен
је 5. 05. 2010. године („Службени гласник РС“, број 30/10), а ступио је на снагу
15. маја, након чега је остављен прелазни период за прилагођавање до
11.11.2010. године. У складу за Законом, донет је Правилник о облику и
садржају знака забране пушења и знака да је пушење дозвољено у одређеном
простору, начину истицања тих знакова, обрасцу извештаја о повреди забране
пушења, врсти потребних доказа о пушењу и начину на који се они прикупљају
и на који се утврђује присуство дима у простору у коме је пушење забрањено,
ако и о обрасцу за наплату новчане казне на лицу места („Службени гласник
РС“, број 73/10).
Злоупотреба дрога доводи до психичке и/или физичке зависности,
менталних поремећаја и поремећаја понашања узрокујући штетне последице за
појединца, али и друштво у целини.Министарство здравља, сваке године,
реализацијом буџета на основу програмског планирања, одређена средства
опредељује спровођењу Националног програма за превенцију злоупотребе дрога
и алкохолизма.
Циљ програма је едукација становништва и усвајање здравих стилова
живота нарочито посебно осетљивих групација (деца и млади), чиме се смањује
број нових корисника дрога као и оболевање и умирање услед злоупотребе ових
супстанци. Јачањем капацитета заједнице и капацитета здравствене заштите ће
се створити услови за ефикасније лечење и већу контролу болести зависности.
Програм се реализије кроз следеће активности:
 Спровођење кампање и едукативних активности на превецији
злоупотребе дрога и алкохола

Едукација здравствених радника и сарадника за превенцију, рано
откривање и лечење болести зависности у примарној здравственој
заштити

Едукација здравствених радника и сарадника у секундарној здравственој
заштити за рад у програму детоксикације

Едукација корисника дрога и чланова њихових породица за превенцију и
рано препознавање предозирања

Јачање капацитета мреже здравствених установа који су укључени у
превенцију, рано откривање и лечење болести зависности

Израда публикација и водича за унапређење квалитета рада у центрима
за лечење болести зависности
Носиоци програмских активности су следеће здравствене установе:
Клиника за болести зависности, Институт за психијатрију Клиничког центра
Војводине;
Специјална болница за болести зависности Београд ;
Институт за ментално здравље Београд ;
Психијатријска клиника, Клиничког центра Крагујевац ;
Клиника за заштиту менталног здравља, Клиничког центра Ниш ;
Институт за јавно здравље Србије .
Влада Републике Србије усвојила је Стратегију за борбу против дрога
26.02.2009. године, а 2.04.2009. године је усвојен Акциони план за спровођење
Стратегију за борбу против дрога за период 2009-2013.године. Стратегија је
усклађена са Стратегијом Европске Уније за подручје дрога и са другим
међународним документима који регулишу организовану борбу против дрога.
Министарство здравља Републике Србије у сарадњи са пројектом
ИНСАДА - Имплементација националне стратегије против злоупотребе дрога
који финансира Европска унија покренуло је пројекат“Твоје НЕ. Мења
све.“Кампања "Твоје НЕ мења све" је одлучан корак у борби са све учесталијим
схватањем дроге као вида забаве. Услед неинформисаности и несвесности,
млади олако кажу ДА. Сматрајући да то доноси прихватање од стране друштва,
забаву и решење личних проблема, они улазе у свет дроге који им своје лице
показује тек када за све буде прекасно.Турнеја холограмске 3Д пројекције и
пратећих материјала обухвата 8 градова Србије: Београд, Нови Сад, Крагујевац,
Суботицу, Ваљево, Ниш, Крушевац и Зајечар.
Закон о психоактивним контролисаним супстанцама, чији је предлагач
Министарство здравља, усвојила је Народна Скупштина 22.12.2010. („Службени
гласник РС”, број 99/10). Овим законом се уређују услови за производњу и
промет психоактивних контролисаних супстанци, услови и поступак за
издавање дозволе за производњу, промет, извоз, увоз и транзит психоактивних
контролисаних супстанци,услови за гајење, прераду и промет биљака од којих
се могу добити те супстанце. Наведеним законом је предвиђено да Влада РС на
предлог Министарства здравља оснује комисију за борбу против дрога
састављену од представника седам министарстава, Института за јавно здртавље
„Др Милан Јоввановић Батут“ и експерата из области примењене хемије,
биохемије, фармације, ветеринарске медицине, неуропсихијатрије.
Влада Републике Србије је на предлог Министарства здравља усвојила
Закључак за покретање поступка за приступање Републике Србије Групи за
злоупотребу наркотика и промета дроге Савета Европе (Помпиду Група), тако
да ће Република Србија од 1.1.2011. и званично постати чланица Помпиду
групе.
Такође, успостављена је сарадња са Европским центром за праћење
зависности (EUROPEAN MONITORING CENTRE FOR DRUGS AND DRUG
ADDICTION-EMCDDA), и именован је национални коресподент за сарадњу из
Министарства здравља
У циљу борбе против дуванског дима, Министарство здравља је уз
подршку Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“,
Републичке стручне комисије за превенцију пушења и Канцеларије за контролу
дувана спровело неколико националних кампања које су биле посвећене
заштити становништва од дуванског дима. Кампање су мултимедијалне
(обухватиле су промотивне материјале, ТВ спотове и џинглове, билборде и
многобројне активности на нивоу локалних заједница), а усмерене су на све
категорије становништва.
У циљу бољег планирања активности за превенцију злоупотребе
цигарета, алкохола и дрога међу младима, као и ради лакшег праћења ситуације
у овој области и поређења резултата са европским државама, Министарство
здравља је, у сарадњи са Институтом за јавно здравље Србије „Др Милан
Јовановић Батут“ и истраживачком агенцијом Стратешки Маркетинг, 2008.
године спровело истраживање међу младима узраста 16 година, по
методологији која се користи у Европском школском истраживању о употреби
алкохола и других дрога међу младима (ЕСПАД). Истраживање је обухватило
6553 ученика првог разреда који похађају средње школе и гимназије74.
Превенција полно преносивих болести
Институционално гледано, национална тела која су одговорна за
креирање националног одговора на Полно преносиве инфекције (ППИ) су:
Републичка стручна комисија за ХИВ/АИДС и Републичка стручна комисија за
заразне болести, која представљају Владина стручна тела. На државном нивоу
се међу општом популацијом младих обављају делимичне здравствено –
васпитне превентивне активности преко заједничке сарадње школа, служби за
заститту здравља деце и омладине при домовима здравља (нарочито преко
саветовалишта за младе), регионалних завода за јавно здравље, завода за
заштиту здравља студената и локалних НВО-а.
Како је наша земља са ниском регистрованом преваленцом ППИ И
ХИВ/АИДС-а, а истовремено са високим и скоро концетрованим епидемијама
74
Резултати истраживања показују да је велики проценат младих који су пробали прву цигарету
са 14 година и мање, а посебан проблем представља конзумирање алкохолних пића. Наиме,
89,1% ученика бар једном током живота попило је једно или више алкохолних пића, а 24,9%
школске деце редовније конзумира алкохолна пића. Чак 15,1% ученика првих разреда средњих
школа наводи да су током живота бар једном
употребљавали неку од психоактивних супстанци (искључујући дуван и алкохол) при чему су
најчешће коришћене психоактивна супстанца седативи (без лекарског рецепата) 7,6%, и
марихуана коју је најмање једанпут у животу пробало 6,7% ученика.
ХИВ/АИДС-а у популацијама под посебним ризиком (МСМ – 5.4% преваленце
ХИВ/АИДС, ИДУс – 4.2% превеленца ХИВ/АИДС-а), главни фокус превенције
ХИВ/АИДС-а и ППИ је међу посебно осетљивим групама. У овом тренутку се
највећи део тих активности спроводи средствима Глобалног Фонда за борбу
против ХИВ/АИДС-а, туберкулозе и маларије, који се спроводе преко
Министарства здравља, и мањим делом преко НВО Омладина ЈАЗАС-а, као
примарним примаоцима средстава, са преко 60 укључених подимплементатора
– око 30 НВО, 22 Завода за јавно здравље, 4 Клиничка центра за припадајућим
болничким установама, 12 затвора, 12 институција социјалне заштите за децу
без родитељског старања и децу која су смештена као привремена изречена
мера. У те активности се убрајају:
 интравенски корисници дрога – програми размене игала у Нишу,
Крагујевцу, Београду и Новом Саду и програм метадонске
супституционе терапије на преко 20 пунктова у Србији при домовима
здравља и психијатријским клиникама.
 комерцијалне сексуалне раднице – теренски рад мобилних јединица уз
поделу кондома и едукативног материјала и добровољно и поверљиво
саветовање и тестирање (ДПСТ), као и дроп-ин саветовалишни центри у
Нишу, Крагујевцу, Београду И Новом Саду.
 мушкарци који имају секс са мушкарцима - теренски рад мобилних
јединица уз поделу кондома и едукативног материјала и ДПСТ, као и
дроп-ин саветовалишни центри у Нишу, Шапцу, Београду и Новом Саду,
 ромска популација под посебним ризиком – теренски рад, вршњачко
саветовање и укључивање Рома медијатора, у 12 градова у Србији,
 затвореници – здравствено-едукативне радионице и ДПСТ у 12 затвора у
Србији.
 деца у институцијама социјалне заштите – здравствено васпитне
радионице кроз акредитовани програм животних вештина за здравље и
акредитовани програм заштите репродуктивног здравља,
 промоција ДПСТ преко 22 регионална завода за јавно здравље,
 антидискриминационе и здравствено промотивне јавне кампање на
националном и регионалном нивоу (у преко 20 градова Србије),
 редовна (на сваке две године) био–бихевиорална истраживања
(укључујући серолошка истраживања позитивности на ХИВ, хепатис Ц,
сифилис и хламидију) међу свим набројаним посебно осетљивим
групама, које спроводе Институт за јавно здравље Србије - Батут и
Министарство здравља,
ХИВ/сида
Према подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан
Јовановић – Батут” у Србији је од 1985. закључно са 31.12.2009. године
званично регистровано 2.440 ХИВ позитивних особа, од којих је 1.489 особа
оболело од сиде, (61% свих ХИВ позитивних особа), док је 970 особа умрло од
сиде (65% свих оболелих од сиде). Према доступним подацима 72 особе
инфицираних ХИВ-ом су умрле од болести и стања која нису специфична за
ХИВ/сиду, тако да су закључно са новембром 2009. године у Републици Србији
1.382 особе живеле са ХИВ-ом. Процењена преваленција ХИВ инфекције крајем
2009. године у популацији узраста 15–49 година је мања од 0,1%, односно
процене говоре да у Србији са ХИВ-ом живи највише 3. 000 особа.
Највише ХИВ позитивних особа у периоду 1985.–2009. година
регистровано је у узрасној групи 25–39 година (1.393 особе тј. 57%), а оболелих
и умрлих од сиде у узрасној групи 30–49 година (1025 оболелих тј. 69% и 662
умрлих тј. 68%). Међу децом узраста до 15 година ХИВ инфекција је ретка (69
случајева тј. 3%), као и међу младима узраста 15–24 године (311 случајева тј.
13%).
У претходних неколико година проблем полно преносивих болести је све
више тема медијских кампања, као и пратећег информативно-едукативног
материјала који се тиче борбе против ХИВ/ сиде. Кроз два пројекта
Министарства здравља за борбу против ХИВ-а који се финансирају средствима
Глобалног фонда за борбу против сиде, туберкулозе и маларије препозната је и
група младих која је под повећаним ризиком од ХИВ-а и полно преносивих
инфекција (првенствено деца у институцијама, млади Роми, млади међу
ињектирајућим корисницима дрога, мушкарци који имају сексуалне односе са
мушкарцима, особе које се баве сексуалним радом и особе које живе са ХИВом). У оквиру пројекта урађено је више брошура - о репродуктивном здрављу,
полно преносивим инфекцијама, добровољном и поверљивом саветовању и
тестирању на ХИВ и др. Израђена је и брошура за васпитаче и наставнике
„Васпитање кроз животне вештине“, кроз коју се млади едукују о здравим
стиловима живота. Такође ради се доста едукација на тему полно преносивих
инфекција и ХИВ-а у сарадњи са Домом за незбринуту децу у Звечанској. Кроз
пројекат се едукују и здравствени радници за приступ наклоњен младима, са
посебним акцентом на младе који су припадници групације мушкараца који
имају сексуалне односе са мушкарцима.
Поред овога, на пољу превенције ХИВ-а и репродуктивног здравља доста
је рађено и кроз пројекте превенције ХИВ-а, полно преносивих инфекција и
репродуктивног здравља. Само кроз подршку UNICEF, а преко мреже
вршњачких едукатора (Y-PEER) едуковано је око 250 вршњачких едукатора.
Важно је напоменути и активности у овој области које су спроводиле и још увек
спроводе бројне друге невладине организације као што су ЈАЗАС, Омладина
ЈАЗАС-а, Црвени Крст Србије и бројне друге.
Министарство просвете је у оквиру своје надлежности имало одређене
активности у вези са овим питањем. Здравствено васпитање је програм и део је
програма предшколског програма и наставних програма за основну школу. У
програму су дате теме које је потребно обрадити.
У средњим школама се реализујe као изборни или факултативни предмет
у неким огледним програмима. Теме су: хигијена, ментална хигијена, заштита
репродуктивног здравља, болести зависности и поремећаји исхране, промене у
пубертету и адолесценцији и заштита на раду.
Начин реализације: Установе планирају својим годишњим планом рада и
школским програмима начин и време реализације. Програм реализују
наставници у оквиру појединих наставних предмета, у сарадњи са локалним
здравственим установама или у оквиру пројеката, као што су Васпитање за
здравље кроз животне вештине (са UNICEF -ом) у средњим школама,
Креативни рад са децом на превенцији злоупотребе дрога (са Министарством
здравља), Безбедно детињство (са Министарством унутрашњих послова) у
основним школама.
е)
Мере које се спроводе /или су планиране за пуну партиципацију младих
у друштву, и за промовисање већег друштвеног укључивања младих у
оквиру социјалног и институционалног процеса демократизације.
МОС је од свог оснивања 2007 године, активно укључило младе у
различите активности. Преко 16 000 младих је учествовало у истраживањима,
округлим столовима и регионалним конференцијама и давало своје предлоге
током израде НСМ. Значај активног учешћа младих у укупном друштвеном
животу исказан је у визији НСМ. Партиципација младих је вредност и принцип
који је водио ток консултативног процеса и она је уграђена кроз израду
документа и у све циљеве НСМ, а посебно је артикулисана у прва два циља:
1. подстицати младе да активно учествују у друштву;
2. развијати сарадњу младих и обезбеђивати услове за учешће у
доношењу одлука кроз одржив институционални оквир, а на основу потреба
младих и у партнерству са младима.
На основу „Извештаја о спровођењу НСМ за 2009. годину“ који је
усвојила Влада Републике Србије 22.07.2010.године , 193 активности и
пројеката реализовано је у оквиру првог општег циља, што износи 18% од
укупног броја остварених активности.
Истовремено са процесом израде НСМ, МОС је развијало механизме за
њено спровођење, па је иницирало и суфинансирало отварање локалних
канцеларија за младе, као један од важних инструмената за имплементацију
стратегије на локалном нивоу, које омогућавају друштвено укључивање младих.
До формирања МОС 15. маја 2007. године, 5 локалних самоуправа је имало
канцеларију за младе. Уз подршку МОСа, до краја 2010 године, отворено је 115
локалних канцеларија за младе. Локалне канцеларије за младе подстичу
активизам младих кроз реализацију различитих програма који укључују младе,
као и кроз сарадњу и подршку локалним удружењима младих, удружењима за
младе и неформалним групама младих.
Још један модел за активно укључивање младих јесу локални Савети за
младе. До сада је формирано преко 70 локалних Савета за младе. Најмање
половину чланова Савета за младе чине млади узраста од 15 до 30 година, који
на овај начин добијају прилику за пуну партиципацију у друштву и за
промовисање већег друштвеног укључивања младих у својој средини. Млади
чланови локалних Савета за младе бирају се из редова удружења младих, ђачких
и студентских парламената, неформалних група младих и подмладака
политичких странака.
На основу НСМ и АПНСМ, а у складу са специфичностима локалне
заједнице, канцеларије координирају процес израде локалних акционих планова
за младе и активно укључују младе у њихову израду. Сви координатори
канцеларија прошли су обуку за израду локалних акционих планова а штампан
је и Приручник за израду локалних акционих планова, у склопу пројекта
,,Системска подршка институцијама које се баве младима“, који МОС реализује
са Немачком организацијом за техничку сарадњу-Deutsche Gesellschaft für
Technische Zusammenarbeit (GTZ). До сада је у Србији усвојено преко 70
локалних акционих плана, а у процесу израде и усвајања је још 20. Локалне
канцеларије за младе подстичу активизам младих кроз реализацију различитих
програма који укључују младе као и кроз сарадњу и подршку локалних
удружења младих, удружења које раде са младима и неформалних група
младих.
Веома битан сегмент за партиципацију младих и њихово друштвено
укључивање јесте деловање младих кроз рад омладинских удружења. МОС је од
свог оснивања 2007. до данас финансирао 257 омладинских удружења или
удружења за младе, који су реализовали 503 пројекта.
Млади имају своје представнике у Саветодавном телу министра МОС,
које је формирано у циљу координације процеса израде НСМ, као и праћења
спровођења НСМ.
У току је и формирање Кровне организације младих Србије (КОМС).
МОС је 2009. године финансирало консултативни процес који се у виду 7
округлих столова одржао у Београду, Ужицу, Зајечару, Крагујевцу, Нишу,
Новом Саду и Суботици као и медијску кампању која је пратила овај процес. У
2010. години МОС је финансијски поново подржало оснивање КОМС-а. У
оквиру пројекта биће организвана Конференција омладинских организација која
ће третирати теме: омладински активизам, потребе младих, сарадња
омладинских организација на питањима омладинске политике и умрежавање у
омладинском сектору, као и кампања промоције умрежавања младих на
националном и регионалном нивоу. Овим пројектом је предвиђено и одржавање
Оснивачке скупштине 2011 и конституисање КОМС.
У 2010. години МОС је покренуо процес израде закона о младима и у
оквиру тог процеса кампању „Млади су закон“. Будући да је основни принцип у
раду МОС партиципативност, млади су од почетка стварања закона били
укључени у цео процес. На овај начин, МОС је добило драгоцене повратне
информације са локалног нивоа упознавши истовремено младе и друге актере
омладинске политике са изазовима израде оваквог закона. Током фебруара и
марта 2010. године, на 45 састанака широм Србије, око 1500 представника
омладинске политике на локалном нивоу дало је своје предлоге у погледу тема
и питања која би закон требао да регулише. Кроз 29 округлих столова одржаних
у свим окрузима Србије током кампање „Млади су закон“ у септембру 2010.
године, прикупљено је 936 упитника са коментарима на радни текст закона, који
су узети у разматрање при писању Нацрта закона, који је сада у завршној фази.
Нацрт закона о младима је на јавној расправи од 25 новембра до 18 децембра
2010.године.
У оквиру своје надлежности и Министарство просвете се бави овим
питањем и то у погледу ученичких и студентских парламената.
Ученички парламент је, у складу са Законом о основама система
образовања и васпитања, загарантована формална институција која ученицима
омогућава демократски начин удруживања ради заступања интереса свих
ученика у школи, као и учешће ученика у доношењу одлука које се њих
непосредно тичу. Ученички парламент се обавезно организује у последња два
разреда основне школе и у средњој школи.
Ученички парламент чине по два представника сваког одељења у школи,
а у уметничкој школи по три представника сваког разреда, односно године.
Чланови парламента се бирају сваке школске године а изабрани чланови
парламента бирају председника. Ученички парламенти школа могу да се удруже
у заједницу ученичких парламената.
У основној школи представници ученичког парламента могу да
присуствују седницама школског одбора без права одлучивања, док у средњој
школи учествују у раду школског одбора и одлучују као пуноправни чланови по
свим питањима изузев финансиског извештавања и избора директора школе.
Поред овог, Ученички парламент у целини даје мишљење о правилима
понашања у школи, мерама безбедности ученика, годишњем плану рада, избору
уџбеника, слободним и ваннаставним активностима, учешћу на спортским и
другим такмичењима, разматра односе и сарадњу ученика и наставника.
Ученичи парламент даје мишљење о школском програму и другим питањима
која су значајна за њихово образовање, могу да предлажу чланове стручног
актива за развојно планирање и да својим учешћем активно учествују у процесу
планирања развоја и самовредновања школе.
Два представника ученичких парламената, које бира Унија
средљошколаца у Републици Србији, имају право да присуствују, али без права
да одлучују, седницама Националног просветног савета и седницама Савета за
стучно образовање и образовање одраслих.
Остваривањем права и заштитом интереса студената бави се Студентски
парламент као орган високошколске установе, у складу са Законом о високом
образовању. Мандат чланова Студентског парламента је годину дана, избор се
одржава сваке године у априлу, тајним и непосредним гласањем, а право да
бирају и буду бирани имају сви студенти уписани у тој школској години.
Студентски парламент бира и разрешава представнике студената у органима
високошколских установа.
Студенти имају своје представнике у савету и сенату, односно наставнонаучном/наставно-уметничком већу високошколске установе
и њиховим
телима и чине 20% чланова тих органа, односно тела. Студенти учествују у
расправама и доношењу одлука када се ради о питањима везаним за квалитет
наставе, студијске програме, ефикасност студирања и утврђивање броја
Европског система преноса бодова (ЕСПБ).
ф) Мере предузете/планиране за развој пружања потреба и усвајање
политика у циљу
превенције сиромаштва и социјалног
искључивања младих, посебно међу непривилегованим групама
младих.
Основни документи Владе РС који се односе на превенцију сиромаштва
и социјалне искључености младих, посебно осетљивих група су Стратегија за
смањење сиромаштва Републике Србије, којај је усвојена 22.07.2003. године,
НСМ и АПНСМ за период од 2009. до 2014. године.
Принципи НСМ су: поштовање људских права, равноправност,
одговорност, доступност, солидарност, сарадња, активно учешће младих,
интеркултурализам, доживотно учење и заснованост.
У оквиру НСМ општи циљ 4. се односи на „Обезбеђивање остваривања
права на једнаке шансе свих младих у друштву, а посебно младих који живе у
тешким условима“.
У НСМ млади су препознати као генерацијска (од 15 до 30 година
старости), али не и хомогена група. Препознат је значај уважавања разлика које
постоје у шансама за развој и живот различитих група младих. Као осетљиве
групе младих je препознато 10 категорија младих: групе младих угрожених
сиромаштвом, млади Роми, млади са инвалидитетом, млади који живе у
избеглиштву и расељењу, млади повратници у процесу реадмисије, осетљиве
групе младих с обзиром на пол, млади родитељи, млади са нерешеним
стамбеним статусом, млади без родитељског старања и млади улице. Као
посебно битно је наглашено да се у прегледу и анализи стања морају уважити
неједнаке шансе осетљивих група младих и могући ризици од социјалне
искључености и неједнакости ових група, посебно оних који живе у посебно
тешким условима или пак у удаљеним и забаченим крајевима. Као посебан
аспект неједнакости су наведене регионалне разлике које значајно утичу на
могућности за образовање и запошљавање младих, као и доступности
културних и спортских садржаја.
На основу Годишњег извештаја о напретку у спровођењу НСМ за 2009.
годину, који је Влада РС прихватила 22. јула 2010. године, у оквиру спровођења
АПНСМ, општег циља 4. реализовано је 68 активности/пројеката у оквиру овог
општег циља. У реализацији ових активности је учествовало 226.909 директних
учесника и преко 140.000 индиректних, а у процес су била укључена
министарства, јединице локалне самоуправе и удружења.
У склопу редовних годишњих евалуационих испитивања ефеката
подржаних пројеката за младе, МОС је у 2010. години спровео анализу
„Остварени резултати у области омладинске политике за осетљиве групе
младих у 2008. и 2009. години” на узорку од 52 подржана пројекта удружења
чије су циљне групе чиниле неке од осетљивих група младих. Анализа је
показала да се у просеку сваки четврти пројекат односио на осетљиве групе.
Према исказаним проблемима, пројекти су се односили на запошљавање
осетљивих група, превенцију интеретничких конфликата, управљање
конфликтима (медијацију), превенцију ризичних облика понашања,
еманципацију и укључивање осетљивих група младих, повећање активизма
младих у сеоским срединама, сензибилизацију младих из опште популације,
смањење предрасуда, смањење менталних поремећаја младих и др. Укупан број
корисника ових програма из осетљивих група у 2008 и 2009. години је 6629.
Најбројније циљне групе су били незапослени млади из осетљивих група, млади
Роми и младе особе са инвалидитетом.
Такође, МОС је у 2009. и 2010. години определио буџетска средстава за
прилагођавање спортских објеката за несметан приступ инвалидним лицима,
као и изградњу спортских објеката намењених инвалидним и лицима са
посебним потребама, чиме се омогућава њихово несметано бављење спортом.
Пример: Реализовано у 2009. и 2010. години - лифт за инвалиде у Дому
спортова у Кошутњаку, платформа за инвалиде у Спортски центар „Младост” у
Крагујевцу, мањеж за терапијско јахање за децу са посебним потребама на
Хиподрому-Београд, спортски терен за кошарку, одбојку и тенис за инвалиде на
Ади Циганлији, Београд, реконструкција спортских терена у Специјалној
болници за церебралну парализу и развојну неурологију у Београду,
реконструкција спортског објекта у Омладински спортски центар „Младост” из
Бечеја, ради прилагођавања особама са инвалидитетом, реконструкција
спортског објекта „Градски базен” у Свилајнцу, ради прилагођавања особама са
инвалидитетом.
У оквиру пројеката „Јачање структура које се баве партиципацијом и
оснаживањем младих” (који је наставак пројекта „Трансформација сукоба и
оснаживање младих” који је реализован у периоду 2008-2009), МОС и GTZ су
имплементирали акредитоване програме вршњачке медијације и ученичких
парламената у 105 школа и домова ученика и неколико омладинских клубова у
тридесетак места у Републици Србији. У оквиру истог пројекта, едуковани су
координатори канцеларија за младе у 40 општина, о моделима укључивања
осетљивих група у рад канцеларија за младе. Све канцеларије за младе које су
прошле обуку имају по 2 активности намењене јачању осетљивих група
планиране Локалним акционим плановима.
У оквиру програма „Подршка националним напорима за промовисање
запошљавања младих и управљање миграцијама“ финансираног од стране
Фонда Шпанске Владе за достизање Миленијумских циљева развоја и Владе
Републике Србије, који заједнички спроводе четири UN агенције (IOM, ILO,
UDNP, UNICEF) и Министарство економије и регионалног развоја, МОС,
Министарство за људска и мањинска права, Национална служба за
запошљавање, центри за социјални рад и Републички завод за статистику,
основан је Фонд за запошљавање младих, са циљем да повећа запосленост и
поправи запошљивост младих из маргинализованих група, путем запошљавања,
обука и субвенција за самозапошљавање. 6 канцеларија за младе укључених у
програм ће током 2011. године реализовати пројекте на ову тему у својим
локалним заједницама у чијим ће пројектним активностима учествовати млади
из маргинализованих група.
Такође, у оквиру пројекта „Оснаживање људског капитала у Србији кроз
активно учешће младих“, 2008-2011 године, који МОС спроводи у сарадњи са
Међународном организацијом за миграције (IOM) и 10 циљаних општина/10
Канцеларија за младе, донација Републике Италије, одржане су радионице за
глувонеме и младе са инвалидитетом у Крагујевцу и Суботици. Радионице у
Крагујевцу су подразумевале учење гестовног језика, док су у Суботици
одржане психосоцијалне радионице за глувонеме младе.
г)
Предузете/планиране мере у циљу олакшавања мобилности
волонтера, како из ЕУ, тако и из земаља кандидата, за дугорочне
активности (од 6 месеци до 12-18 месеци), у смислу дозволе боравка,
осигурања, итд.
Република Србија има закон који регулише волонтирање, за који је
надлежно Министарство рада и социјалне политике. то је Закон о волонтирању,
који је усвојила Народна скупштина 26.05.2010.године („Службени гласник
РС”, број 36/10). Значај Закона о волонтирању огледа се превасходно у томе да
се у правни систем уведе облик волонтирања, као пружање услуга за опште
добро или добро другог лица, добровољно и без накнаде, чиме се јасно врши
разликовање од радног ангажовања лица на основу уговора о раду и рада ван
радног односа. Закон о волонтирању прописује да волонтер може бити домаће
или страно физичко лице које има најмање 15 година живота. Према Закону о
волонтирању дугорочно волонтирање је волонтирање које траје дуже од 10
часова недељно, најмање три месеца без прекида. Уговор о дугорочном
волонтирању који се закључи са страним држављанином сматра се доказом о
оправданости привременог боравка, у складу са законом којим се уређује
кретање и боравак странаца. Организатор волонтирања је дужан да волонтера
осигура за случај повреде и професионалног обољења током волонтирања ако је
тако уговорено и када се ради о дугочном волонтирању.
Боравак волонтера из замаља ЕУ као и из земаља кандидата у Републици
Србији није регулисан једним свеобухватним законом, већ се прописи налазе у
више специјалних закона – Закон о странцима, усвојен 23.10 2008. године
(„Службени гласник РС”, број 97/08), којим се регулише питање уласка, боравка
и кретања странаца у Републици Србији; Закон о осигурању имовине и лица (
"Службени гласник РС" – бр. 55/2004 и 70/2004), као и Закон о пензијском и
инвалидском осигурању (''Службени гласник РС'', бр.34/03, 64/04, 84/04, 85/05,
101/05, 63/06, 5/09 и 107/09), којим је утврђено да су лица која обављају послове
по основу уговора о волонтерском раду осигурана у случају повреде на раду или
професионалне болести.
Република Србија још увек нема статус кандидата за пријем у ЕУ, тако
да не може да учествује у свим волонтерским програмима који се нуде
волонтерима из ЕУ и земаља кандидата за ЕУ. Република Србија учествује у
програмима који се спроводе кроз програм ЕК – Youth in action, као партнерска
земља и у складу са тим има могућност да шаље своје волонтере искључиво у
земље чланице ЕУ. Акција 2 из програма Youth in action односи се на Европски
волонтерски сервис, који даје младима могућност да као волонтери/волонтерке
живе и раде у страним земљама током највише 12 месеци. У периоду 2007-2009.
године, 76 волонтера из Србије учествовало је преко Европског волонтерског
сервиса у програму волонтирања. Ова акција отворена је за све младе узраста
18-30 година, а у изузетним случајевима и између 16-17 година, а без обзира на
њихово образовање и претходно искуство. Све организациje које желе да
пошаљу своје волонтере у иностранство или да приме волонтере у своју земљу
морају бити акредитоване. У Републици Србији акредитоване организације,
односно контакт тачке су удружења "Хајде да..." из Београда, БалканИДЕА из
Новог Сада и Едукативни центар из Крушевца. Чланица Европског
волонтерског сервиса, као мреже, је и организација Волонтерски сервис Србије,
при Младим истраживачима, која већ дуги низ година учествује у волонтерским
разменама широм Европе. Искуства ВСС (Волонтерског сервиса Србије) казују
да се волонтерске активности, размене волонтера одвијају између волонтерских
организација које су чланице одређене мреже, нпр. Европског волонтерског
сервиса по стандардима те мреже или на основу билатералне сарадње две
волонтерске организације из различитих земаља. Организације из Републике
Србије учествују у оквиру средњорочних и дугорочних волонтерских програма
размене волонтера у земљи и из земаља чланица ЕУ.
МОС је финансирао низ пројеката удружења који су усмерени ка
промоцији волонтерског рада младих и друштвеном вредновању рада
волонтерских удружења и њихових чланова који се баве волонтерским радом.
Од укупног броја волонтера на Универзијади – 8.500, око 4.000 волонтерамладих ангажовано је преко Канцеларија за младе.
Удружења из Србије које се баве мобилношћу волонтера у фази су
приступања европским волонтерским мрежама, и то ће бити још једна од мера
олакшавања мобилности волонтера, будући да ће, као чланице тих мрежа,
организације из наше земље прихватити стандардизоване програме размене
волонтера које прописују волонтерске мреже на европском нивоу.
х) Мере које су предузете/планиране за подршку и препознавање
омладинског рада.
У оквиру НСМ у оквиру општег циља који се односи на подстицање
младих да активно учествују у друштву налази се специфичан циљ - „Развијати
и унапређивати стандарде квалитета омладинског рада и механизме за његово
праћење и унапређивање“.
Омладински рад доприноси развоју личних компетенција, одређених
вештина, знања и ставова код младих људи, те утиче да млади постану активни
и одговорни чланови заједнице који својим ангажовањем доприносе даљем
развоју демократског, грађанског друштва. Такође, омладински рад обезбеђује
бољу видљивост младих у друштву, али и развој осетљивости младих на
проблеме у заједници.
У циљу промовисања систематске бриге о младима и залагања за
осигурање квалитета рада у програмима омладинског рада МОС је подржао
оснивање и рад Националне Асоцијације Практичара/ки Омладинског Рада
(НАПОР). Подршка активностима НАПОР-а огледа се и у финансијским
средствима у износу од око 4.000.000,00 РСД, која су до данас пројектно
додељена НАПОР-у.
НАПОР је основан у марту 2009. године и тренутно има 77 организација
чланица које спроводе омладински рад на територији Републике Србије.
Оснивањем НАПОР-а створено је тело на националном нивоу које ће се бавити
питањима професионализације и осигурања квалитета омладинског рада
НАПОР је настао кроз широк консултативни процес који је обухватио 7
регионалних столова и завршну конференцију уз учешће 110 удружења и
Канцеларије за младе које спроводе омладински рад на подручју Републике
Србије, као део пројекта финансираног од стране МОС и Форума Сид Балканс
Програма/Сиде. Током овог процеса креиране су и усвојене смернице које се
односе на осигурање квалитета програма омладинског рада, које обухватају: а)
дефиницију и типологију омладинског рада; б) основне принципе деловања и
вредности омладинског рада; в) препоруку за заштиту деце и младих у
омладинском раду и г) етички кодекс омладинских радника/ца.
Након створених предуслова, односно успостављања тела које ће се
бавити питањима омладинског рада и развијања основних докумената и смерница
у 2010. години, настављен је рад на креирању система који ће олакшати
организацијама примену усвојених стандарда. МОС је финансирао пројекат
НАПОР-а који је намењен подизању квалитета програма омладинског рада и
капацитета удружења- чланица НАПОР-а које их спроводе. У оквиру овог
пројекта креиран је документ „Стандарди за осигурање квалитета програма у
омладинском раду“ који обухвата осам стандарда намењених осигурању
квалитета, а кроз консултативни процес дефинисан је и предлог за креирање
механизама за праћење и процену осигурања квалитета омладинског рада.
У току је пројекат НАПОР-а „OРУК – Омладински Радници/це
Удружених Капацитета“, који финансира МОС, а намењен је подизању
квалитета програма и креирању механизама за професионализацију
омладинског рада, као и даљем подизању капацитета удружења-чланица
НАПОР-а. У оквиру пројекта планирано је: усвајање креираних стандарда
омладинског рада кроз консултативни процес од стране Скупштине НАПОР-а,
промоција стандарда и примера добре праксе омладинског рада који се односи
на омладински активизам и активно учешће младих у процесу доношења
одлука, као и упознавање представника домаћих и међународних донатора са
актуелним стандардима омладинског рада и осталим механизмима
професионализације омладинског рада. Пројектом је предвиђено учешће 90
удружења које се баве омладинским радом на територији Србије и чланице су
НАПОР-а, као и осталих удружења која желе да примене стандарде
омладинског рада у својој пракси као и учешће 197 запослених омладинских
радника/ца и 2446 омладинских волонтера.
Такође, МОС прати актуелне светске и европске токове који се тичу
омладинског рада, и с тим у вези издвајамо активно учешће делегације МОС на
Конференцији о историји омладинског рада, која је дала преглед досадашњег
развоја омладинског рада у Европи, и Првој европској конвенцији о
омладинском раду, која је дала смернице по питању даљег развоја омладинског
рада (одржане у Генту, Белгија, јул 2010).
32.
Која институција је задужена за свеобухватну координацију
омладинске политике у вашој земљи? Међусекторска сарадња
између различитих министарстава у области омладинске политике је
веома значајан аспект политике према младима ЕУ. Молимо вас
поткрепите информацијама, на који начин је међусекторска сарадња
обезбеђена.
МОС је државни орган који има директну надлежност за обављање
послова државне управе, који се односе на систем, развој и унапређење
омладинске политике и спровођење националне политике и НСМ.
Омладинска политика је област која захтева међусекторску сарадњу, те је
МОС при изради, а потом и спровођењу НСМ развио интензивну сарадњу са
другим министарствима, јединицама локалне самоуправе, удружењима и
различитим социјалним партнерима, који се баве питањима од значаја за младе.
У циљу координације рада на пољу омладинске политике, Влада је
формирала Радну групу за израду НСМ, 2.8.2007. године („Службени гласник
РС”, број 73/07) и коју су чинили представници 16 министарстава и
Републичког завода за статистику, са мандатом да координира активности у
припреми НСМ, као и израду Акционог плана за њену имплементацију.
Након доношења НСМ (9. маја 2008. године), усвојен је и Акциони план
за спровођење НСМ (22. јануара 2009. године), те је Влада Републике Србије на
иницијативу МОС оформила Радну групу за спровођење НСМ, 27.8.2009.
године („Службени гласник РС”, број 7/09) на период од 5 година, коју су
чинили представници истих органа као и претходна радна група, са задатком
предлагања мера ради усклађивања активности на спровођењу НСМ према
динамици утврђеној Акционим планом за њено спровођење, праћења
реализације НСМ, учешћа у евалуацији и припреми годишњих извештаја за
Владу о реализацији НСМ. Радна група ће учествовати и у промоцији и
популарисању тема омладинске политике и стандарда у раду са младима у
Републици Србији, у складу са НСМ.
Кроз координацију рада ове радне групе, проистекао је Годишњи
извештај о напретку у спровођењу НСМ, за 2009. годину, који је Влада
Републике Србије прихватила 22. јула 2010. године.
Овај модел сарадње биће употребљен и при спровођењу Стратегије
каријерног вођења и саветовања (СКВС), те је у процедури формирање Радне
групе Владе за спровођење СКВС. Током израде ове стратегије, на иницијативу
МОС био је формиран координациони тим од представника тог и других
ресорних министарстава - Министарства просвете и Министарства науке и
економског развоја, као и представника Националне службе за запошљавање и
Привредне коморе Србије, те представника експертско-ауторског тима
Београдске отворене школе.
Поред тога, свестан значаја међусекторске сарадње, МОС делегира
представнике за учешће у раду различитих државних тела чија је област
деловања повезана са питањима младих: Колегијум за европске интеграције,
Републичка комисија за борбу против ХИВ/АИДС, Савет за права детета, Савет
за спречавање насиља и недоличног понашања у спорту, Савет Владе за мала и
средња предузећа и предузетништво, а придружио се и Протоколу о сарадњи у
области предузетничког учења, на основу Меморандума о сарадњи између
Министарства економије и регионалног развоја и Министарства просвете, те
Пројекту „Школа без насиља”, који се на иницијативу UNICEF спроводи од
2005. године у основним школама, а од 2009. године и у средњим школама у
Републици Србији у циљу превенције насиља у образовно-васпитним
установама. У овај пројекат су укључени и Министарство просвете,
Министарство рада и социјалне политике, Министарство унутрашњих послова,
Министарство здравља, Савет за права детета, Завод за унапређивање
образовања и васпитања и Покрајински секретаријат за образовање.
Министар је формирао Саветодавно тело, кога чине представници
удружења, представници омладинских удружења, представници привредних
удружења, медија, локалних канцеларија за младе, као и представници
међународних донатора. Овај савет се састаје минимум 4 пута годишње, усваја
сва документа која се тичу омладинске политике и то пре него што та документа
пређу у процедуру усвајања на влади.
Истичемо и редовну координацију са Одбором за омладину и спорт
Народне скупштине, који је континуирано укључен у активности министарства,
у израде извештаја, праћење рада локалних канцеларија за младе, такође
учествује у изради нацрта и јавној расправи о Закону о младима, а посебно у
изради предлога годишњег буџета намењеног омладинској политици на
разеделу МОС.
33. Да ли сте заинетересовани за учешће у механизмима који су створени
у оквиру омладинског Отвореног метода координације?
Република Србија и њене релевантне институције за младе су веома
заинтересоване да учествују у механизмима утврђеним у оквиру омладинског
Отвореног метода координације, у циљу давања пуног дориноса дискусији о
омладинским питањима на европском нивоу и размени знања и искустава из
области омладинске политике са другим земљама, чланицама ЕУ. МОС сматра
овај механизам продуктивним и ефикасним алатом за креирање,
имплементацију и промоцију омладинске политике на свим нивоима, од
локалног до европског.
Приступ држављана ЕУ образовању
34. Образовање деце држављана ЕУ: молимо пружите информацију о
процењеном броју држављана ЕУ који раде у вашој земљи и који имају
децу која тамо бораве у узрасту када је по законима Србије обавезно
похађање наставе. Молимо наведите да ли постоје посебне одредбе о
образовању ове деце (као што су бесплатни курсеви српског језика) и из
којих држава она углавном долазе.
Законом о основама система образовања и васпитања (члан 6.) прописано
је да страни држављани и лица без држављанства имају право на образовање и
васпитање под истим условима и на начин прописан за држављане Републике
Србије. Закон је (члан 100.), такође, прописао да основна и средња школа, поред
тога што остварују школски програм, могу да остварују и индивудуални
програм српског језика, односно, језика националне мањине, за ученике коjи не
познају језик на коме се изводи настава .
Министарство просвете не располаже подацима о деци држављана ЕУ која
бораве у Србији, а узраста су када је по домаћем законодавству образовање
обавезно. Родитељи имају право да изаберу коју ће школу њихово дете
похађати: домаћу државну или приватну основну школу, страну школу или
школу затвореног типа при дипломатском представништву своје земље (ако
такве школе има). У државним основним школама у Србији школује се
релативно мали број деце страних држављана, али се о њима не води посебна
евиденција.
Дете и ученик држављанин неке од европских земаља, док борави у
Републици Србији, има право да похађа наставу матерњег језика и културе,
бесплатно под условом реципроцитета или на терет родитеља, у просторијама
установе коју одреди орган јединице локалне самоуправе (члан 100. Закона).
На универзитетима у Републици Србији у академској 2010/2011. години,
на основу потписаних билатералних програма сарадње, усавршава се 64
стипендистa из 11 земаља ЕУ. Сви стипендисти похађају бесплатне часове
српског као страног језика и на крају усавршавања добијају сертификат о
стеченом нивоу знања српског језика на основу Заједничког референтног
оквира за живе језике Савета Европе.
35. Једнак приступ: опишите мере које гарантују једнак приступ
образовању и обуци без обзира на пол, етничко порекло, религију или
инвалидитет.
Новим законима, а посебно Законом о основама система образовања и
васпитања обезбеђени су предуслови за једнак приступ, несегрегисано
укључивање деце у образовање и континуирано школовање.
Настава и васпитно-образовни рад за припаднике националних мањина
се остварује на матерњем језику, и то из свих наставних предмета (мађарском,
румунском, бугарском, словачком, русинском, хрватском и албанском језику, по
пракси наслеђеној и одржаној из бивше Југославије, а реафирмисаној у Закону о
основама система образовања и васпитања. Изузетно, он може да се одвија и
двојезично или на српском језику. Основна и средња школа може да остварује
образовни рад на језику националне мањине или двојезично ако се за упис у
први разред пријави најмање петнаест ученика. Уз сагласност министра односно
надлежног органа аутономне покрајине, ово право може се користити и за мање
од петнаест ученика. Уколико ученик, припадник националне мањине похађа
наставу на српском језику, има могућност избора предмета Матерњи језик са
елементима националне културе. Високошколска установа (на основу Закона о
високом образовању), може организовати и изводити студије, поједине делове
студија, организовати израду и одбрану докторске дисертације на језику
националне мањине и на страном језику, у складу са статутом. Такође,
образовно васпитни рад, студије и поједине делове студија могу се изводити и
на знаковном језику и помоћу средстава тог језика.
Од ове школске године олакшан је упис деце у школе - сва деца се
уписују у први разред основне школе, а процењивање деце се врши након уписа
у школу на матерњем језику детета и без доказа о пребивалишту родитеља и
потребне документације , чиме се отклањају препреке и олакшава упис деце из
социјално угрожених група (нарочито ромске деце). Уведен је
индивидуализиван приступ а по потреби се израђују индивидуални образовни
планови, које израђује наставни кадар установе у сарадњи са родитељима за
дете/ученика коме је потребна додатна подршка у образовању и васпитању.
Закон уводи педагошког асистента који пружа помоћ и додатну подршку деци и
ученицима у складу са индивидуалним потребама, као и наставницима,
васпитачима и стручним сарадницима у циљу унапређивања рада са децом и
ученицима којима је потребна додатна образовна подршка. Оснажују се
наставници за реализацију инклузивног образовања кроз националне обуке за
инклузивно образовање и хоризонтално учење. Траже се веће компетенције за
посао наставника у области методике, психологије и педагогије (36 по
Европском систему преноса бодова).
Дефинисано је да се за свако дете са сметњама и инвалидитетом, број
ученика у одељењу може смањити за 2-3 деце, а због спречавања сегрегације, у
једно одељење је могуће уписати највише двоје такве деце, уколико за то
постоје услови. Регулисано је да се посебни стандарди постигнућа могу
прилагођавати сваком ученику са сметњама у развоју и инвалидитетом, уз
стално праћење његовог развоја, а завршни испит, општа матура, стручна
матура и завршни испит средњег стручног образовања, специјалистички и
мајсторски испит, организује се у складу са учениковим моторичким и чулним
могућностима, односно условима које захтева одређена врста инвалидитета. У
припреми је развијање финансирања установа по глави ученика при чему ће у
формули бити индикована потреба за додатном подршком деци и ученицима
уколико она постоји.
На побољшање приступа треба да утичу и законска решења која се тичу
одговорности родитеља кроз укључивање породице у живот и рад школе; Савет
родитеља има јаснију улогу у животу школе, ојачана је улога Ученичког
парламента кроз учешће у процесима самовредновања и развојног планирања,
као и кроз учешће у стручним органима.
Закон уводи реалистичније процедуре у систему надзора и заштите
права детета и ученика, а посебно је додато овлашћење надзора над
дискриминацијом и безбедношћу деце/ученика.
За имплементацију Закона врши се оснаживање свих актера у
образовању. Организована је национална обука за „Инклузивно образовање и
индивидуални образовни план“ за око 7500 запослених из свих образовних
установа у Србији. У току је реализација програма „Оснаживање установа за
инклузивно образовање“ у оквиру ког се грантовима за установе пружа подршка
школским пројектима за унапређивање инклузивне културе и праксе. Средства
су усмерена на тренинге запослених, набавку асистивне технологије, мале
грађевинске адаптације, локалне акције за подизање свести о значају социјалне
инклузије, квалитетнију сарадњу са родитељима. Припремљен је и
дистрибуиран електронски материјал и штампани приручници као подршка
наставницима у раду са децом која имају потребу за додатном подршком.
Успостављена је и функционише мрежа подршке инклузивном образовању коју
чини 75 практичара и десет школа, отворених за питања и проблеме,
хоризонтално учење, посете других запослених, демонстрацију образовноваспитног рада, изграђивање унутрашње мреже, развијање ресурса за учење,
сарадњу са родитељима, изграђивање капацитета за тимски рад и сл. Мрежи се
осим запослених у образовању, обраћају и родитељи деце са сметњама у развоју
и инвалидитетом, референтне организације цивилног друштва, заинтересована
јавност и медији.
Још увек се ради на прилагођавању образовне инфраструктуре особама
са инвалидитетом и то се реализује углавном уз подршку донатора/пројеката.
Различите потребе деце из друштвено осетљивих група којој је услед
социјалне ускраћености, сметњи у развоју, инвалидитета, тешкоћа у учењу и
других разлога потребна додатна подршка у образовању, здравстви или
социјалној заштити процењују и прате локалне комисије које укључују
представнике ова три ресора. Процена се заснива на целовитом и
индивидуализованом приступу, заснованом на једнаким могућностима у
сагледавању потреба детета и ученика, са циљем да се пружањем одговарајуће
подршке омогући друштвена укљученост кроз приступ правима, услугама и
ресурсима. Тако је предвиђена додатна подршка у набавци и прилагођавању
уџбеника и наставних средстава (на пример, на Брајевом писму), асистивне
технологије, ангажовању педагошког асистента и/или личног пратиоца као и
друге стручне особе за подршку, васпитање и образовање у развојној групи или
у школи за образовање ученика са сметњама у развоју. Прописане су и
индиректне подршке установи кроз прилагођавање окружења, обавезно стручно
усавршавање запослених, повећање осетљивости вршњака и њихових родитеља
за прихватање сваког детета, саветодавни рад са родитељима детета коме је
потребна додатна подршка, обезбеђивање исхране, превоза и продуженог
боравка детету у образовној установи. У току је формирање базе података о
члановима комисија, у припреми је програм обуке, који ће бити подржан већ
припремљеним пратећим приручницима и водичима за комисије и родитеље, а
биће успостављена и мрежа подршке. Рад ових комисија регулисан је
Правилником о додатној образовној, здравственој и социјалној подршци детету
и ученику.
Побољшање приступа образоавању ромске деце врши се реализацијом
мера из Акционог плана за унапређење образовања Рома који је део целовите
националне стратегије за унапређење положаја Рома. Израђен је Приручник за
пружање подршке развоју антидискриминационе културе у образовноваспитним установама и врше се обуке кадра за његову примену у сарадњи са
међународним организацијама и НВО; утврђене су превентивне активности и
процедуре за решавање појава насиља по Посебном протоколу за заштиту
деце/ученика од насиља, злостављања и занемаривања које су школе у обавези
да примењују од 2009. године; израђен је програм за учење српског језика за
децу Рома-повратника из иностранства; припремају се грантови за укупно 40
сиромашних општина са великим бројем Рома за системску инклузију ромске
деце у образовање. Развијен је модел за накнадни упис деце у матичне књиге
рођених кроз пројекат УНИЦЕФ-а који је реализован у 19 општина, када је
идентификовано око 500 деце без докумената која су накнадно уписана у школе.
Обучено је и ангажовано 178 асистената у основним школама и предшколским
институцијама. Предвиђене су обуке директора школа и обданишта, додатна
квалификација педагошких асистената, запослених у установама и просветних
саветника, као и активности које треба да повећају разумевање код ромских
заједница за вредности школовања и учења (пројекат Образовање за све –
унапређење доступности и квалитета образовања деце из маргинализованих
група укупног буџета 1,8 милиона еура из ЕУ ИПА 08 фондова који је започео
са реализацијом почетком 2010. године).
Према Закону о уџбеницима и другим наставним средствима, забрањена
је дискриминација у садржају уџбеника по основу расне, националне, етничке,
језичке, верске или полне припадности, сметњи у развоју, инвалидитета,
физичких и психичких својстава, здравственог стања, узраста, социјалног и
културног порекла, имовног стања, односно политичког опредељења, као и по
другим основама. Закон утврђује право ученика са сметњама у развоју и
инвалидитетом на уџбеник у формату који одговара његовим образовним
потребама. Уџбеници се користе како на српском, тако и на језицима
националних мањина. Универзитетима и установама високог образовања дат је
законски основ да својим статутима уреде ову област.
Закон о предшколском васпитању и образовању супротно досадашњој
пракси, а у складу са компензаторском функцијом предшколског васпитања за
децу из депривираних средина, по први пут приоритет при упису даје деци из
осетљивих група. Закон отвара низ могућности који тек треба да заживе у
пракси (путујући вртић, алтернативни програми. Дата је могућност да се део
програма (или програм у целини) остварује и на страном језику а националним
мањине могу остваривати програм на свом матерњем језику, двојезично или на
српском језику, ако се за то определи најмање 50% родитеља, односно
старатеља деце.
Према Закону о студентском и ученичком стандарду спроводи се
афирмативна акција за упис ромских ученика у средње школе и факултете, и
додељују се стипендије и кредити ученицима и студентима. Студентима са
инвалидитетом Министарство просвете додељује студентске стипендије у
износу који покрива трошкове исхране и смештаја у студентском дому.
Просечно се годишње подржи око 120 студената са хендикепом. Покрајински
секретаријат за образовање стипендира 355 ромских средњошколаца уз
менторски систем подршке.
Тренутно се реализује неколико пројеката који имају за циљ повећање
доступности образовања деци/ученицима из осетљивих група. Од 2008. године
реализује се четворогодишњи пројекат Пружање унапређених услуга на
локалном нивоу (DILS)75 чији је циљ унапређење услуга из области здравства,
образовања и социјалне заштите на локалном нивоу. То подразумева бољи
квалитет, већу доступност, као и већу праведност и ефикасност у пружању ових
услуга. Пројекат подржава имплементацију нових законских решења у погледу
инклузија деце са сметњама у развоју, ромске деце, деце са села. Пројекат траје
до 2011. године, финансира се из кредита Светске банке, а спроводи у сарадњи
са Министарством здравља, Министарством рада и социјалне политике и
органима локалне самоуправе.
Кроз ЕУ ИПА пројекат „Унапређење предшколског вапитања и
образовања у Србији“ подржаће се приступ предпколском образовању у
најсиромашнијим областима у Србији.
Систем образовања отворен је за припаднике различитих религија. У
основној и средњој школи ученицима је омогућено да изучавају основе религије
кроз изборни предмет верска настава, и то: Православни катихизис, Исламска
веронаука – Илмудин, Католички вјеронаук, Евангелистичко лутерански
вјеронаук Словачке евангелистичке цркве а.в., Верско васпитање Реформатске
хришћанске цркве, Веронаука Евангелистичке хришћанске цркве и Веронаука –
Јудаизам.
36. Школарине и остали услови приступа високошколским установама
(државним и приватним): како су они уређени? Да ли се они различити
за грађане Србије и за странце?
На одобрене, односно акредитоване студијске програме које организује
високошколска установа могу се уписати кандидати са претходно стеченим
средњим образовањем, а право уписа на студијске програме из уметничких
75
Скраћени назив према акрониму назива пројекта на енглеском језику.
области имају и лица без стеченог средњег образовања, под условима
одређеним статутом високошколске установе.
Кандидат за упис на студије првог степена полаже пријемни испит или
испит за проверу склоности и способности (нпр. на високошколским установама
уметничког поља: Факултет музичке уметности, Факултет примењених
уметности, Факултет драмских уметности), у складу са статутом. Страни
држављани рангирају се као посебна група.
Лице се може уписати на студијске програме ако познаје језик на коме се
изводи настава. Услови, начин и поступак провере знања језика уређују се
општим актом високошколске установе.
Страни држављанин може се уписати на студијске програме под истим,
горе наведеним условима као и домаћи држављанин.
Кандидати који су стекли право уписа на студије првог степена уписују
се у статусу студента који се финансира из буџета или студента који се сам
финансира. Одлуку о броју студената за упис у прву годину студијског
програма који се финансира из буџета, за високошколске установе које је
основала Република (државне) доноси Влада.
Студенти који сами финансирају своје школовање плаћају школарину.
Школарином се утврђују трошкови студија за једну школску годину, односно за
стицање 60 ЕСПБ бодова. Школарина обухвата накнаде за редовне услуге које
високошколска установа пружа студенту у оквиру остваривања студијског
програма.
Мерила за утврђивање висине школарине утврђују се општим актом
високошколске установе, која је дужна да, пре расписивања конкурса за упис
нових студената, утврди висину школарине за наредну школску годину за све
студијске програме, по претходно прибављеном мишљењу Министарства
просвете.
Број студената који студирају на терет буџета и оних који се сами
финансирају не може бити већи од броја утврђеног у дозволи за рад.
Страни студенти плаћају школарину, осим ако се у оквиру међународне
размене школују на терет буџета. Висина школарине за стране држављане је
виша од висине школарине коју плаћају домаћи држављани.
Република Србија омогућује успешним и надареним ученицима слабијег
имовног стања бесплатно високошколско образовање.
Поред школарина из буџета Републике Србије, обезбеђују се путем
конкурса кредити и стипендије (висину утврђује министар просвете), и
стипендије Републичке фондације за развој научног и уметничког подмлатка
(преглед дат ниже у табели) намењене изузетно надареним студентима, односно
онима са натпросечним резултатима током студија (просечна оцена изнад 9 и
положен тест интелигенције, општег образовања и културе).
Министарство за науку и технолошки развој стипендира 487 студената
докторских тудија, 19 студената мастер студија. За академску 2010/11 годину је
расписан конкурс за стипендирање нових 200 студената докторских студија.
СТУДЕНТСКИ КРЕДИТИ И СТИПЕНДИЈЕ ЗА ШКОЛСКУ 2009/10.
ГОДИНУ
(подаци Министарства просвете)
ВРСТА ДАВАЊА
БРОЈ
КОРИСНИКА
КРЕДИТИ
17.600
ИСПЛАЋЕНО
ИЗ
БУЏЕТА
РС
1.096.885.384,00
СТИПЕНДИЈЕ
8.411
525.959.223,20
СТИПЕНДИЈЕ РЕПУБЛИЧКЕ ФОНДАЦИЈЕ 521
91.000.000,00
ЗА РАЗВОЈ НАУЧНОГ И УМЕТНИЧКОГ
ПОДМЛАТКА
Студенти на студијама првог степена
383
Студенти на мастер и докторским студијама
138
37. Kaква је ваша процена, на ком нивоу је интерес и учешће младих
људи, омладинских радника и омладинских организације у вашој
земљи, у могућностима које су им понуђене кроз програм Млади у
акцији и (његов програм) Прозор Западног Балкана?
Велико је интересовање младих и њихових удружења у Републици
Србији за учествовање у програмима Млади у акцији (МуА), што се види из
великог пораста броја апликација који долазе из Републике Србије на
централном нивоу (200 достављених пројеката за период 2007-2009. године) и
великог пораста броја одобрених пројеката (омладинска размена: од 66
пројеката у 2007. години на 103 пројекта у 2009. године, ЕВС: од 29 пројеката у
2007. на 58 пројеката у 2009. години; стопа успеха је 45%).
Ниво интересовања се може мерити запажањима у вези са нивоом
интересовања које млади људи, омладински радници и омладинска удружења у
земљи показују према учешћу у активностима програма МуА које су нам
тренутно доступне. Две контакт тачке у Србији (удружење грађана Група "Хајде
да..." из Београда и Едукативни центар Крушевац) су део мреже контакт тачака
у Југоисточној Европи, чија се улога састоји у асистирању SALTO SEE
ресорсном центру и Европској Комисији у јачању видљивости и приступу
програму МуА у партнерским земљама. Посебан пораст интереса за програм
МуА од стране свих заинтересованих група из Републике Србије примећен је
откад је формиран МОС, а својеврсну прекретницу представљало је и отварање
Прозора Западног Балкана, који је учинио приступ програму МуА лакшим за
младе људе из Србије.
МОС је покренуо иницијативу и уредбом регулисао конкурс са циљем
промовисања програма МуА међу младима у Србији, као и обуке младих за
писање пројеката у траженом формату. С тим у вези, у периоду 2008-2010.
година, МОС је финансијски подржао три пројекта контакт тачака у укупној
вредности од око 10 000 000,00 РСД, који се односе на подизање капацитета
младих и омладинских удружења за писање пројеката у оквиру програма МуА.
Захваљујући овим средствима у оквиру наведених пројеката, између осталог
реализовано је:
- први Национални тренинг мултипликатора за МуА у циљу обуке како
користити и промовисати програм МуА на локалном нивоу. За овај догађај, за
само 28 учесничких места, пријавило се више од 140 представника омладинских
организација и локалних омладинских канцеларија (500% више);
- направљена је прва веб презентација www.mladiuakciji.rs, на српском
језику, која се бави програмом МуА. За годину и по дана рада, сајт је посећен
више од 18.000 пута, посетиоци су прегледали више од 60.000 страна и скинули
више од 2.000 докумената (у питању су статистика пролазности пројеката,
Водич за програм, апликациони формулари за тренинге, брошуре, различити
водичи и др). Више од 850 организација, локалних самоуправа и појединаца из
Србије унело је своје контакт информације и придружило се мејлинг листи како
би тим путем примало најактуелније информације о програму МуА;
- поред информација објављених на интернету, у току 2009. године у оквиру
канцеларије удружења „Хајде да..“ креиран је Инфо центар чија је улога да
пружи подршку младима, омладинским удружењима, канцеларијама за младе и
институцијама које се баве младима. Инфо центар им омогућава приступ свим
важним подацима о ЕУ програмима за младе (публикације, брошуре,
апликационе форме, итд.), бесплатан приступ интернету ради проналажења
партнера у земљама ЕУ, помоћ у попуњавању апликација, бесплатно штампање
важних података, итд. Оваква врста подршке развија се од 2005. године, али је
значајно интензивирана од 2008. године, када је МОС кренуо да подржава рад
контакт тачке. У периоду 2008-2010. године, инфо центар је примио и
одговорио на преко 900 упита организација и институција из Србије и ЕУ.
Подаци о корисницима ових пројеката су следећи:




395 директних учесника (омладинска удружења, удружења које се баве
младима, локалне и регионалне канцеларије за младе);
28 тренираних мултипликатора;
11 012 индиректних учесника – информације прикупљене преко веб сајта
www.mladiuakciji.rs, за програм МуА;
6 500 индиректних учесника – учествовали у јавним догађајима,
конференцијама, турнирима, где је материјал о програму МуА био
дељен.
Број акредитација за Европски волонтерски сервис (ЕВС) расте. У
Србији је тренутно око 50 удружења грађана акредитовано или је у процесу
акредитације од стране SALTO SEE, док је неколико година раније тај број био
значајно мањи. Такође, у порасту је број удружења које траже помоћ од контакт
тачака у процесу аплицирања за акредитацију у ЕВС.
Омладинска удружења из Србије препознају све више и више програма
из програма МуА као оруђе за свакодневни рад. Удружења подвлаче интерес за
Програм као оруђе за подизање капацитета у омладинском послу и за стварање
партнерстава са организацијама из иностранства. Надаље, омладинска
удружења из Србије сматрају да су најважнији циљеви програма МуА
интеркултурално учење, интеркултурални, интеретнички и интеррелигиозни
дијалог и пораст мобилности младих људи, омогућавајући стицање важних
социо-образовних вештина. Очекује се пораст броја учесника у омладинској
размени, сада када визе више нису потребне за ЕУ, што ће сачувати новац за
учешће, време, енергију и омогућити појединим младим људима да први пут
путују у ЕУ.
Све националне структуре су веома свесне важности улоге младих у
процесу европских интеграција Републике Србије, и у том смислу – колико је
важно дати им могућност да путују, да се упознају са другим културама и са
својим вршњацима из читавог света, да размењују знања и др, што је повезано
са унапређењем размене младих, активизмом, неформалним образовањем и
мобилношћу. Тако да ће се, у циљу даље промоције програма МуА на
националном нивоу и давања доприноса питањима ојачавања младих и
мобилности, МОС и државне структуре задужене за младе, трудити да унапреде
постојеће фондове за Контакт тачке, тако да оне могу да информишу младе о
програмима и јачају капацитете омладинских удружења да аплицирају са својим
пројектима за фондове програма МуА.
Све горенаведене чињенице указују на стални пораст учешћа младих из
Србије у пројектима, у улози партнера, координатора, волонтера, и то
представља пут за даљи рад на промовисању и коришћењу програма МуА у
Републици Србији.
38. Да ли постоје национални програми за подршку организацијама
младих и њихових активности? Ако је тако, молимо Вас да наведете
податке о њиховој структури и менаџмент модалитетима.
МОС кроз редовне годишње конкурсе пружа подршку, финансира и
суфинансира пројекте омладинских удружења и удружења која се баве
младима,а у складу са Уредбом о утврђивању програма о расподели и
коришћењу средстава за програме и пројекте у области омладинске политике,
коју усваја Влада РС, а која се доноси сваке године у првом кварталу. МОС је од
свог оснивања, од половине 2007. године, до краја 2010. године, финансирао и
суфинансирао укупно 503 пројекта. Приоритет су имали пројекти који активно
укључују већи број младих, а нарочито младе који до сада нису били активно
укључени у друштво или у рад удружења и они који подстичу омладински
активизам у мање развијеним срединама.
МОС јавно објављује конкурсе, у дневним новинама и на свом веб сајту.
Смернице, апликациони формулар као и пратећа конкурсна документација се
објављују на сајту министарства. Смернице садрже информације о правилима
конкурса, критеријумима за подносице пријаве, критеријумима везаних за
садржај пројеката, за износ средстава пројекта, време имплементације и
трошкова који се могу укључити у буџет, као и начин бодовања пројеката. За
време трајања конкруса МОС обезбеђује консултације и саветодавну помоћ
удружењима путем мејла и телефоном. Процену свих пројеката спроводи
Комисија, која поред административне и техничко-финансијске евалуације
узима у обзир приоритете расписаног конкурса, равномерну регионалну
заступљеност и степен успешности у реализацији предвиђених пројектних
активности уколико су већ добијали средства од Министарства. Одлуку о
додели средстава доноси министар на основу предлога Комисије коју већински
чине представници који нису из редова МОС (најчешће су то представници
међународних организација). Након одабира, са удружењима се потписују
уговори, а МОС прати реализацију уговора са удружењима. У процесу
управљања пројектима упућују се захтеви за достављање извештаја и правдање
средстава, како у току активности, тако и по окончању, врши се контрола
реализације пројеката и трошења средстава у складу са потписаним уговорима,
али пружа и свака друга подршка кроз учешће у активностима на пројектима
удружења, обезбеђује техничка, саветодавна и друга подршка приликом
реализације пројеката (учешће на округлим столовима, промоцијама,
трибинама, конференцијама и сл.). У овај процес МОС укључује и Тим за
подршку, НВО изабрану на Конкурсу.
Конкурси обухватају сегменте као што су: спровођење НСМ,
међународна сарадња омладинских удружења, волонтеризам, подизање
капацитета омладинских удружења за писање пројеката и њихово активније
укључивање у програме Европске уније и европске интеграције, укључивање
омладинских удружења, као тимова за подршку у израду стратешких
докумената, закона, праћење пројеката, укључивање неформалних група
младих, подршка локалним канцеларијама за младе и сл.
Изузетно важан процес у спровођењу НСМ је и оснаживање младих и
њихово укључивање у споровођење омладинске политике. МОС сматра
цивилни сектор једним од најзначајнијих партнера у спровођењу циљева НСМ.
У циљу подизања капацитета омладинских удружења, МОС је кроз редовне
годишње конкурсе од 2008. године финансирао обуку из области припреме
(писања) пројеката и управљања пројектним циклусом за младе из 84
омладинска удружења.
У оквиру обуке за припрему (писање) пројеката заступљене су следеће
теме: упознавање са контекстом и законским окружењем, улогом младих у
друштву, НСМ, јавно заговарање, дефинисање потреба циљне групе, писање
пројеката по обрасцу МОС, развој предлога пројеката, припремање буџета,
управљање пројектним циклусом и финансијско администрирање пројеката. На
овим тренинзима учесници директно развијају буџете за своје предлоге
пројеката. Кроз обуке се пружа помоћ омладинским удружењима у развијању
одобрених пројектних идеја у квалитетне предлоге пројеката и подношењу
предлога пројеката МОС, као и приликом реализације пројеката, односно у свим
фазама пројектног циклуса. За она удружења која су заинтересована, организују
се и едукације на пољу стратешког планирања и организационог развоја.
Програм предвиђа да прођу обуку, након тога добијају мини грантове за
спровођење својих пројектних идеја уз обезбеђену подршку до краја
реализације од стране посебног тима за подршку.
Уредбом се такође дефинишу и средства која се путем конкурса
додељују локалним самоуправама за пројекте локалних канцеларија за младе.
До сада је финансирано и суфинансирано 154 пројекта уз сличне процедуре као
за омладинска удружења.
Програми ЕУ
39. Каква је ваша процена нивоа интересовања и учешћа универзитета,
научних радника и студената у земљи у могућностима које нуде
програми Tempus and Erasmus Mundus?
Темпус програм је наишао на велико интересовање у Србији. Овај
програм је у великој мери допринео реформи високог образовања у Србији. Сви
државни универзитети су учествовали у Темпус пројектима и постоје
индикације и о све већем интересовању приватних универзитета за овим
пројектима.
Темпус пројекти су допринели, између осталих, изради нових законских
решења у високом образовању, хармонизацији високог образовања у области
курикулума, побољшања наставних метода и стручног усавршавања
професорског кадра, јачању веза међу универзитетима и министарствима,
државним и праватним факултетима, повезивању факултета и послодаваца,
креирању првих заједничких програма са универзитетима из ЕУ.
Министарство просвете, у сарадњи са Темпус Канцеларијом у Београду
активно учествује у процесу консултације, одређивању националних приоритета
и у организацији Темпус информативних дана.
Реализација Темпус програма у Србији је отпочела 2000/2001. године
(то је била Трећа фаза Темпус програма). Четврта фаза Темпус програма
потврђује не само повећану заинтересованост, већ и апсорпциони капацитет
институција из Србије, пошто не укључује само све универзитете, већ и
одређени број високих школа које по први пут учествују у овом програму.
Значајан је и број до сада одобрених пројеката којима руководе
високошколске институције из Србије (20 пројеката од укупно 42 пројекта
одобрена за финансирање од 2008. године). У поређењу са осталим
партнерским земљама, Србија има највећи број одобрених пројеката у
Темпусу.
Erasmus Mundus програм је до сада користило преко 500 студената и
наставника и сарадника, што одсликава велику заинтересованост за учествовање
у овом програму. Када је, 2009. године, омогућено државама Западног Балкана
да учествују у успостављању заједничких мастер и докторских програма са
високошколским институцијама из Европске уније, универзитети из Србије су
искористили ову прилику. До сада су за финансирање изабрана два мастер и
један докторски програм са учешћем универзитета у Србији.
40. Које службе одговарајућих министарстава су задужене/планира се да
буду задужене за надзор различитих програма Заједнице? Каква је
структура њиховог кадра/какав је кадровски план? Да ли ова
министарства имају ревизорске службе?
Праћење различитих европских програма спада у делокруг Одељења за
европске интеграције и развојне програме и пројекте у области образовања
Министарства просвете. У Одељењу су запослена 12 службеника који су
распоређени у три унутрашње организационе јединице: за програмирање, за
спровођење и праћење програма и пројеката као и организациона јединица за
послове европских интеграција. Запослени у овом одељењу су укључени у све
активности и обуке на којима се припремају за децентрализовани систем
управљања фондовима.
Сектор за високо образовање прати мултилатерални програм међууниверзитетске размене професора и студената CEEPUS.
У Министарству просвете постоји и Одсек за интерну ревизију у оквиру
којег је предвиђена ревизија коришћења средстава Европске уније.
Надлежно министарство за програм Заједнице „Млади у акцији“ је
Министарство омладине и спорта. У оквиру овог министарства, Сектор за
омладину је надлежан за мониторинг програма/пројеката у вези са омладинским
питањима, тако да би овај сектор био главна спона са програмом „Млади у
акцији“.
41. Да ли сте упознати са било каквим неформалним партнерством између
образовних институција у вашој земљи и пројеката подржаних у оквиру
програма целоживотног учења? Да ли постоје било какви планови за
подршку таквим партнерствима?
Известан број образовних институција, не само високошкоклских
установа, већ и основних и средњих школа био је заинтересован и учествовао у
потпрограмима у оквиру Програма целоживотног учења. Министарство
просвете о томе нема посебну евиденцију, а установе немају обавезу да о томе
иѕвештавају Министарство.
Учешће појединих високошколских установа у Програму целоживотног
учења заснива се на непосредној сарадњи универзитета у Србији, односно
појединих факултета са европским универзитетима, успостављеној кроз
мултилатералне пројекте и мреже у оквиру Темпуса и Еразмус Мундуса, али и
кроз некадашње међудржавне програме просветно-културне и научне сарадње.
II Култура
Сарадња у области политика
42. Који су, уколико их има, системи подршке у следећим областима:
уметничком стваралаштву, иновативним пројектима у области културе,
унапређивању стручности уметника и културних радника и сарадња у
области културе са другим земљама?
Финансирање или суфинансирање програма и пројеката у области
културе, као и уметничких, односно стручних и научних истраживања у
појединим областима културне делатности, обезбеђује се у републичком буџету,
буџету аутономне покрајине и буџету јединица локалне самоуправе у складу са
Законом о култури (усвојен 31.08.2009, ''Службени гласник РС'', бр. 72/2009).
Програми културе и пројекти установа културе и других субјеката у култури
финансирају се и из прихода остварених обављањем делатности, од накнада за
услуге, продајом производа, уступањем ауторских и сродних права, од легата,
донација, спонзорства и на други начин, у складу са законом.
Овај систем финансијске подршке, који се ослања на републички,
покрајински и буџет јединица локалне сампуправе, као и на друге изворе,
обухвата и савремено стваралаштво, као и иновативне пројекте у области
културе, чији су носиоци институције културе, невладине организације и
уметничка удружења.
Систем финансирања, односно суфинансирања програма и пројеката у
области културе, као и уметничких, односно стручних и научних истраживања у
култури, остварује се на основу јавног конкурса, сходно Закону о култури.
Министарство културе, орган аутономне покрајине, односно орган јединице
локалне самоуправе најмање једном годишње расписује јавне конкурсе. О
избору пројеката по расписаном јавном конкурсу одлучују стручне комисије,
које образује орган који расписује конкурс. На основу конкурса Министарства
културе за финансирање и суфинансирање пројеката/програма који својим
квалитетом доприносе развоју и презентацији уметности и културе формирају
се конкурсне комисија за све области уметничког стваралаштва (Комисија за
позоришно и плесно стваралаштво, Комисија за музичко стваралаштво,
Комисија за визуелне уметности, мултимедије и ликовне колоније, Комисија за
књижевне манифестације и награде, Комисија за националне мањине и етничке
заједнице, Комисија за аматерско и народно стваралаштво, Комисија за научноистраживачки рад и едукацију, Комисија за кинематографију). Чланови ових
комисија су еминантни стручњаци и афирмисани уметници у одређеним
областима културе.
Унапређење стручности уметника и културних радника остварује се
путем семинара, радионица и предавања, које организује Министарство
културе и то, пре свега, у области менаџмента у култури, како у домену
савременог стваралаштва, тако и у заштити културног наслеђа (Програм
стручне праксе за запослене у институцијама културе и промоција добрих
пракси у култури). Поред тога,
Министарство културе у сарадњи са
Министарством културе и комуникација Француске већ неколико година
одржава семинаре о културном менаџменту у склопу програма Сусрети Малро,
намењене професионалцима у земљама које започињу реформу културних
политика. У циљу информисања институција и организација културе,
Министарство културе организује, понекад и у сарадњи са другим надлежним
министарствима, семинаре и радионице о програмима Европске уније, као и о
могућностима учешћа у комунитарним програмима.
У погледу ,,пореских повластица за културу и уметност” Законом о
порезу на доходак грађана (усвојен 11.04.2001, „Сл. гласник РС”, бр. 24/01,
80/02, 135/04, 62/06, 65/06 – исправка, 31/09, 44/09 и 18/10) нису прописане
посебне пореске олакшице за културу и уметност, уз напомену да су одредбама
чл. 21в, 21г и 21д Закона прописане пореске олакшице за запошљавање нових
лица и то: приправника, лица млађих од 30 година, лица старијих од 45 година и
лица са инвалидитетом, тако што се послодавац ослобађа обавезе плаћања
обустављеног пореза из зараде тих новозапослених лица, у трајању од 3 године за приправнике млађе од 30 година и лица са инвалидитетом и у трајању од 2
године - за лица млађа од 30 година и лица старија од 45 година. Наведене
олакшице не могу остваривати државни органи и организације, јавна предузећа,
јавне службе и други директни или индиректни буџетски корисници. Обвезнику
који врши улагања у области културе, издаци извршени по том основу признају
се као расход у пореском билансу у износу највише до 3,5% од укупног прихода
(члан 15. став 3. Закона o порезу на добит правних лица (17.04.2001, „Службени
гласник РС”, бр. 25/01...18/10).
Правилником о улагањима у области културе која се признају као расход
(20.02.2002, „Службени гласник РС”, бр. 9/02), а који доноси министар
надлежан за послове културе, по прибављеном мишљењу министра финансија
(члан 15. став 9. Закона о порезу на добит правних лица), ближе је уређено шта
се, у смислу Закона о порезу на добит правних лица, сматра улагањем у области
културе.
Одредбом члана 25. став 2. тачка 14) Закона о порезу на додату вредност
(23.07.2004, „Службени гласник РС”, бр. 84/04,...61/05 и 61/07) прописано је да
се ПДВ не плаћа и на промет услуга из области културе и са њима непосредно
повезаног промета добара и услуга, од стране лица чија делатност није усмерена
ка остваривању добити, а која су регистрована за ту делатност.
Према одредби члана 25. Правилника о начину и поступку остваривања
пореских ослобођења код ПДВ са правом и без права на одбитак претходног
пореза (15.11.2004, „Службени гласник РС”, бр. 124/04,...112/06 и 63/07),
пореско ослобођење из члана 25. (став 2. тачка 14) односи се на услуге из
области културе које пружају лица регистрована за обављање ове делатности у
складу са прописима који уређују област културе, као и са њима непосредно
повезани промет добара и услуга, од стране лица чија делатност није усмерена
ка остваривању добити, а којима се сматрају: позоришна и музичка делатност,
затим делатност музеја и галерија, делатност архива, као и заштите културних
добара и заштите историјских споменика, делатност библиотека и на крају
делатност ботаничких башти и зоолошких вртова.
Царинске олакшице за област културе предвиђене су Царинским законом
(26.03.2010, ,,Службени гласник РС'', бр. 18/2010). Сходно члану 216. (став 1,
тачка 9) поменутог Закона, ослобођени су од плаћања увозних дажбина
научници, књижевници и уметници на сопствена дела која уносе из
иностранства, а према чл. 217. (став 1, тачке 3, 4. и 5) музеји и уметничке
галерије - на збирке, делове збирки и појединачне предмете који су њима
намењени, као и архиви за архивски материјал, као и лица, осим физичких, која
се баве научном, образовном, културном, спортском, рекреативном,
хуманитарном, верском делатношћу, техничком културом, уметношћу,
делатностима заштите природе и културних добара и контролом квалитета
животне средине - на робу која се не производи у Републици Србији, а служи
непосредно за обављање тих делатности (осим алкохола и алкохолних пића,
дуванских производа и путничких моторних возила), као и лица, осим физичких
- на робу коју бесплатно приме из иностранства, између осталог и за културне
сврхе. Према чл. 218 (став 1, тачке 2. и 3) Царинског закона увозне дажбине не
плаћају се на рекламни материјал и узорке који се бесплатно примају из
иностранства, као ни на предмете страних излагача који учествују на
међународним сајмовима и продајним изложбама у земљи, које уносе и примају
из иностранства ради уобичајене расподеле или потрошње за време одржавања
сајмова, односно изложби.
Република Србија је 2004. године приступила Фонду Савета Европе за
подршку европских копродукција и сарадње у области филма (EURIMAGES).
Од званичног приступања, подршку jе добио велики броj филмова коjе су
реализовали редитељи из Србиjе и они у коjима су продуценти из Србиjе имали
већински део учешћа.
У оквиру сарадње са Саветом Европе, Република Србија од 2003. године
учествује у Регионалном програму за културно и природно наслеђе југоисточне
Европе (РПСЕЕ), који се спроводи уз подршку Европске комисије.
Република Србија међународну билатералну сарадњу у области културе
остварује путем међудржавних споразума и програма. Министарство културе је
потписало програме сарадње у области културе са Кином, Македонијом,
Словачком, Словенијом, Турском, Украјином и Египтом, док су међудржавни
програми на нивоу Владе РС закључени са Индијом и Кувајтом (само за област
културе), а са Израелом, Ираном и Руском Федерацијом су потписани програми
за више области, укључујући и културу. Република Србија је и потписница
Споразума у области културе са Црном Гором, као и са Републиком Италијом за
више области.
43. Који су, уколико постоје, програми подршке у подручју књижевног
стваралаштва и превођења?
Књижевно стваралаштво стимулише се примарно кроз Конкурс за
суфинансирање издавања првих издања капиталних дела на српском језику у
области културе и уметности. Овим конкурсом даје се подршка издавању
публикација из области домаће и преводне књижевности, уметности (историја и
теорија уметности, уметничке монографије, студије, истраживања, прегледи
свих уметничких дисциплина) и хуманистичких наука. Право учешћа на
конкурсу имају правна лица са територије Републике Србије која се баве
издавачком делатношћу. Издаваштво мора бити примарна, а не споредна или
повремена пословна активност подносиоца пројекта. Стручна комисија коју
образује Министарство културе, врши одабир пројеката приспелих на овај
конкурс. На основу одлуке стручне комисије министар доноси одлуку о
суфинансирању издавачких пројеката.
Веома важан вид стимулисања књижевног стваралаштва и издаваштва
представља Конкурс за редовни откуп књига за потребе јавних библиотека на
територији Републике Србије. Механизам реализације овог конкурса је сложен
јер се жели постићи попуна позајмних фондова библиотека према њиховим
потребама као и према захтевима библиотечких корисника. Издавачи који се
јављају на овај конкурс дужни су да доставе попуњене упитнике са назначеним
малопродајним ценама понуђених публикација. Те цене се, за потребе куповине
од стране Министарства, умањују за 35% (рабат) и на ту суму се, евентуално,
додаје 8% ПДВ ако је корисник средстава, односно продавац, ПДВ обвезник.
Стручна комисија коју формира Министарство врши преглед поднетих
публикација и прави тзв. шири списак књига који се подноси јавним
библиотекама на избор. Сходно категоризацији коју прописује Народна
библиотека Србије (НБС), јавне библиотеке стичу шраво куповине понуђених
публикација. Средства за куповину се не уплаћују библиотекама већ им се
доставља информација колико ће Министарство утрошити новца за њихове
потребе по оовм конкурсу и за ту суму наручују књиге са понуђеног списка а
према потребама попуне својих фондова. Када се, на основу извршеног избора
од стране библиотека, донесе Одлука о расподели средстава у којој је
назначено колико који издавач мора да пошаље публикација, НБС шаље
информацију издавачима у којој се конкретно наводи колико се публикација
шаље и на које адресе библиотека. Издавачи добијају Уговор од Министарства у
којем се назначује обавеза слања књига према списку који је начињен у НБС.
Као доказ о извршеној обавези издавач је дужан да пошаље пред/рачун са
конкретно назначеним публикацијама и количином које шаље као и поштанску
отпремницу, што су услови назначени у Уговору. Овим конкурсом врши се
стимулација издавачке делатности, а тиме и књижевног стваралаштва, било да
је реч о домаћој или преводној књижевности.
Књижевно стваралаштво стимулише се и кроз Конкурс за за
суфинансирање програма/пројеката који својим квалитетом доприносе развоју и
презентацији уметности и културе. У оквиру тог Конкурса издвајају се средства
за суфинансирање периодике
области културе и уметности као и за
суфинансирање доделе књижевних награда и одржавања књижевних
манифестација. На овај начин даје се подршка излажењу књижевних часописа
који, по оцени стручне комисије, представљају националну и преводну
књижевност. Такође, посебна пажња посвећује се суфинансирању књижевних
манифестација међународног карактера.
Министарство културе је, у жељи да се стабилизује још један инструмент
систематске подршке промоцији српске књижености и културе у свету,
установило конкурс за суфинансирање превода дела српских аутора у
иностранству. Поред тога, Министарство културе подржава пројекат Српска
проза у преводу, који подразумева континуирано, систематско и организовано
објављивање дела савремених српских писаца на стране језике, што се допуњава
са конкурсом Министарства културе за суфинансирање превођења дела наше
књижевности на стране језике.
44. Који су, уколико их има, системи подршке програмима из области
културног наслеђа?
Законом о култури и Законом о културним добрима (16.12.1994,
"Службени гласник РС", бр. 71/94) регулисан је и систем подршке програмима
из области културног наслеђа.
Закон о културним добрима у члану 9. предвића да се средства за
остваривање заштите и коришћења културних добара обезбеђују у буџету, у
складу са законом.
Законом о култури, у члану 6. дефинисан је и општи интерес у култури:
став 1. тачка 3) обухвата истраживање, заштиту и коришћење културних добара;
тачка 7).обезбеђивање услова за доступност културног наслеђа јавности, а
средства за остваривање општег интереса у култури, према ставу 2. овог члана,
обезбеђују се у буџету Републике Србије.
Чланом 10. став 1. Закона о култури прописано је да се средства за
финансирање или суфинансирање културних програма и пројеката, као и
уметничких, односно стручних и научних истраживања у појединим областима
културне делатности, међу којима спадају и истраживање, заштита и
коришћење културног наслеђа, обезбеђују се у буџету Републике Србије, буџету
аутономне покрајине и буџету јединице локалне самоуправе, у складу са
законом.
Између осталог, чланом 74. став 1. Закона о култури прописано је да се
програми у области културе, па према томе и програми заштите културног
наслеђа, оних установа чији су оснивачи Република Србија, аутономна
покрајина, односно јединица локалне самоуправе, финансирају или
суфинансирају из буџета оснивача и других извора предвиђених овим законом.
Висину средстава за финансирање, односно суфинансирање програма установа
из става 1. овог члана утврђује оснивач, на основу стратешког плана и
предложеног годишњег програма рада установе.
Министарство, орган аутономне покрајине, односно орган јединице
локалне самоуправе надлежан за послове културе утврђује који ће се програми у
области културе, односно делови програма установа из члана 74. став 1. овог
закона финансирати средствима буџета Републике Србије, аутономне покрајине,
односно јединице локалне самоуправе.
Члан 76. став 1. Закона о култури прописује да се финансирање или
суфинансирање културних програма и пројеката стручних и научних
истраживања у култури, врши на основу јавног конкурса. Најмање једном
годишње Министарство, орган аутономне покрајине, односно орган јединице
локалне самоуправе расписују јавне конкурсе ради прикупљања предлога за
финансирање или суфинансирање пројеката у култури, као и пројеката
уметничких, односно стручних и научних истраживања у култури. О избору
пројеката по расписаном јавном конкурсу одлучује, на основу става 2. овог
члана, комисија коју образује орган који расписује конкурс. У ставу 4. овог
члана прописано је да министарство, орган аутономне покрајине и орган
јединице локалне самоуправе могу закључивати уговоре о суфинансирању
пројекта у култури и без јавног конкурса, ако се ради о изузетно значајном
пројекту који није било могуће унапред планирати, с тим да се за те намене
може ангажовати највише до 25% на годишњем нивоу од укупне масе
одговарајућих буџетских средстава за текућу годину. У ставу 5. овог члана се
каже да министар ближе уређује начин, мерила и критеријуме за избор
пројеката у култури који се финансирају и суфинансирају из буџета Републике
Србије.
45. Који се законски режим примењује у одређивању цена књига? Постоје
ли утврђени прописи о ценама?
Цена књиге образује се према тржишним принципима и не постоје
посебни законски прописи којима се уређује област ових цена. Издавач има
потпуну слободу одређивања цена публикација које издаје. Најчешће се цена
образује простим збиром трошкова издавања (техничко уређење и штампа,
ауторски хонорари, преводилачки хонорари) и дела који сам издавач уграђује у
цену као свој профит. На ту цену надовезује се такозвани књижарски рабат који
износи између 30 и 40% од укупне цене књиге у књижари. На цену књиге
примењује се повлашћена пореска стопа ПДВ од 8%. Варијабилност износа
књижарског рабата условљава да један исти наслов може имати различиту цену
на различитим продајним местима. Може се догодити да издавачи и књижари
измирују своја међусобна потраживања разменом издатих наслова у висини
вредности дуга тако да један издавач или књижар може понудити наслов другог
издавача по мањој цени него што је у продаји код онога који је књигу издао, јер
му је у интересу да наслов што пре прода.
Несређени принципи пословања узроковани су недостатком
репрезентативног струковног удружења издавача и књижара које би уредило
односе међу својим члановима и са којим би Министасртво успоставило чврсту
сарадњу у заједничком интересу.. Ипак, иницијатива за формирање једног
таквог удружења спроведена је у дело и очекујемо да ће се омасовљењем
чланства и приступањем водећих српских издавача постићи потребни ниво
репрезентативности. Такође, уређењем начина пословања стекао би се
предуслов за веће интересовања за отварање нових књижара.
46. Који се правни режим примењује за продају и кретање културних
добара?
Културна добра могу бити у свим облицима својине.
Право прече куповине културног добра (члан 119. Закона о културним
добрима) има надлежна установа заштите. Остваривање права прече куповине
непокретног културног добра обавља се на начин и по поступку утврђеним
Законом којим се уређује промет непокретности.
Према члану 120. став 1. овог закона, установе заштите могу међусобно
да размењују културна добра ради образовања целине фoндова или збирки., а
према ставу 2. овог члана установе заштите могу размењивати, уз сагласност
централне установе заштите, покретна културна добра и са другим правним,
односно физичким лицима, ако културна добра која се размењују имају
приближно исту материјалну вредност.
Извоз културних добара и добара која уживају претходну заштиту,
односно добара за која се претпоставља да имају својства од посебног значаја за
културу, уметност и историју, врши се у складу са Законом о културном
добрима, Законом о утврђивању надлежности Аутономне покрајине Војводине
(30.11.2009, «Службени гласник РС», број 99/09) и прописима донетим на
основу тих закона.
Дозволе за трајни извоз или привремено изношење културних добара
издаје министарство надлежно за послове културе (члан 118. Закона о
културним добрима). Дозволе за извоз добара која уживају претходну заштиту,
на основу члана 80. став 2. овог закона, издаје Републички завод за заштиту
споменика културе (осим за публикације) и Народна библиотека Србије (за
публикације) на основу члана 83. став 3. Дозволе за извоз добара која уживају
претходну заштиту за подручје Аутономне покрајине Војводине издаје
Покрајински секретаријат за културу у складу са чланом 42. став 1. тачка 15)
Закона о утврђивању надлежности Аутономне покрајине Војводине.
Увоз културних добара је слободан.
Република Србија је страна потписница више међународних конвенција
(Унеско, СЕ) којима се, између осталог, регулише очување и заштита културног
наслеђа на територији Републике Србији. Конвенција за заштиту културних
добара у случају оружаних сукоба, Унеско 1954, коју је ратификовала Савезна
народна скупштина под бр. ПР бр. 33 од 29.12.1955, („Службени лист ФНРЈ”,
Додатак број 4/56) регулише заштиту културних добара у случају оружаних
сукоба; Конвенција о мерама за забрану и спречавање недозвољеног увоза,
извоза и преноса својине културних добара, Унеско 1970, ратификована
Уредбом Савезног извршног већа бр. РС 83 од 31.05.1972. (“Службени лист
СФРЈ” – Међународни уговори, број 50/73) регулише област спречавања
недозвољеног увоза, изноза и преноса својине културних добара; Конвенција о
заштити светске културне и природне баштине, Унеско 1972 (“Службени лист
СФРЈ”– Међународни уговори, број 4/91) регулише област заштите светске
културне баштине на територији Републике Србије; Конвенција о заштити
европског архитектонског блага, Савет Европе, Гранада, 1985, (ратификовала
СФРЈ законом објављеним у ''Службеном листу СФРЈ'', бр. 4/91) уређује област
заштите архитеконског наслеђа; Европска конвенција о заштити археолошког
наслеђа (ревидирана), Валета, 1992, потврђена је на седници Народне
скупштине, 29.маја 2009. („Службени гласник РС'' 42/09- Међународни
уговори) регулише област заштите елеменат археолошког наслеђа; Оквирна
конвенција Савета Европе о вредности културног наслеђа за друштво, 2005,
ратификована на седници Народне скупштине 5. маја 2010. (''Службени гласник
РС– Међународни уговори '', бр. 1/10), уређује систем заштите и управљања
културним наслеђем Републике Србије, док Конвенција о очувању
нематеријалног културног наслеђа, 2005, ратификована на седници Народне
скупштине 5. маја 2010. (''Службени гласник РС – Међународни уговори '', бр.
1/10) ), регулише систем очувања нематеријалног културног наслеђа на
територији Републике Србије.
47. Који се правни режим примењује у очувању културног наслеђа?
Законом о културним добрима уређује се систем заштите и коришћења
културних добара и утврђују услови за обављање делатности заштите
културних добара.
Тако, члан 7. прописује да се културно добро и добро које ужива
претходну заштиту не сме оштетити, уништити, нити се без сагласности, у
складу с одредбама овог закона, може мењати његов изглед, својство или
намена. Члан 8. прописује да се заштита и коришћење културних добара
остварују обављањем делатности заштите културних добара, управноправним
мерама и другим мерама прописаним овим законом, као и мерама које се утврде
на основу овог закона. Став 2. овог члана прописује да се заштита непокретних
културних добара и њихове заштићене околине, односно добара која уживају
претходну заштиту обезбеђује и на основу прописа о планирању и уређењу
простора, изградњи објеката и заштити животне средине.
Културна добра се утврђују у складу с одредбама IV главе (члан 47-58.)
овог закона:
Члан 47. прописује да Влада Републике Србије утврђује непокретна
културна добра, ако овим законом није друкчије одређено.Акт о утврђивању
непокретног културног добра садржи: назив и опис културног добра, границе
заштићене околине, као и мере заштите везане за чување, одржавање и
коришћење културног добра и његове заштићене околине (катастарске и
земљишно-књижне податке). Саставни део акта из става 2. овог члана чини и
списак покретних добара од посебног културног и историјског значаја која се
налази у непокретном културном добру. Акт из става 1. овог члана објављује се
у "Службеном гласнику Републике Србије".
Члан 48.прописује да је у поступку утврђивања непокретних културних
добара Републички завод за заштиту споменика културе дужан да образложи
разлоге који указују на то да су својства одређене непокретности од посебног
културног и историјског значаја и приложи мишљења сопственика
непокретности, односно доказ да је извршено јавно оглашавање ради давања тог
мишљења и да је протекао рок од 30 дана од јавног оглашавања, као и мишљења
заинтересованих органа и установа. Републички завод за заштиту споменика
културе дужан је да у поступку утврђивања непокретних културних добара
достави: назив, опис културног добра, границе заштићене околине (катастарске
и земљишно-књижне податке) мере заштите везане за чување, одржавање и
коришћење тог културног добра и његове околине. Уколико се непокретност
која се предлаже за културно добро налази изван насељених места, Републички
завод за заштиту споменика културе прилаже мишљење установе која врши
делатност заштите природе о посебним мерама заштите и границама заштићене
околине, у складу с прописом о заштити природе.
Члан 49. прописује да покретна културна добра утврђује музеј, архив,
кинотека и библиотека, чији је оснивач Република, аутономна покрајина, град
или општина, ако овим законом није друкчије одређено.
Члан 50. прописује да акт о утврђивању покретног културног добра
садржи: опис и време настанка културног добра, врсту, место где се налази,
мере заштите, име сопственика, као и правни основ према коме држи културно
добро. Акт из става 1. овог члана може се донети по скраћеном поступку, ако
постоји основана претпоставка да ствар може да се уништи, оштети или
нестане.
Члан 51. дефинише да су установе заштите дужне да врше ревизију
покретних културних добара најмање једанпут у десет година.
Члан 52. одређује да у поступку утврђивања покретних културних добара
примењују се одредбе Закона о општем управном поступку, ако овим законом
није друкчије одређено.По жалбама против решења донетих у управном
поступку покренутом ради утврђивања покретних културних добара, у другом
степену решава министарство надлежно за послове културе.
Члан 53. прописује да су уметничко-историјска дела, архивска грађа, филмска
грађа и стара и ретка књига, које чувају установе заштите, културна добра на
основу овог закона. Архивска и филмска грађа настала у раду државних органа
и организација, органа јединица територијалне аутономије и локалне
самоуправе, установа, предузећа, других правних лица и појединаца, коју они
чувају у складу с овим законом, културна су добра на основу овог закона.
Члан 54.прописује да мере заштите које се утврђују актом о утврђивању
културних добара обухватају:
1) ближе услове чувања, одржавања и коришћења културног добра;
2) техничко-заштитне мере ради обезбеђивања културног добра од оштећења,
уништења и крађе;
3) начин обезбеђивања коришћења и доступности културног добра јавности:
4) ограничења и забране у погледу располагања културним добром и његове
употребе, у складу са законом;
5) ограничења, односно забране извођења одређених грађевинских радова,
промене облика терена и коришћења земљишта у оквиру заштићене
околине културног добра, као и промене намена појединих културних
добара, и
6) уклањање грађевинског или другог објекта чије постојање угрожава
заштиту или коришћење културног добра.
У ставу 2. овог члана прописано је да се мере заштите утврђују и за
заштићену околину непокретног културног добра.
Члан 55. утврђује да уклањање грађевинског или другог објекта чије
коришћење, односно постојање угрожава заштиту или коришћење културног
добра обавља се у складу са законом којим се уређује експропријација.
Члан 56. прописује да Народна скупштина Републике Србије утврђује
културна добра од изузетног значаја. Влада Републике Србије утврђује
непокретна културна добра од великог значаја.Покретна културна добра од
великог значаја утврђују Народни музеј у Београду, Архив Србије, Народна
библиотека Србије и Југословенска кинотека.
Члан 57. прописује да установе заштите своје предлоге за утврђивање
културних добара од изузетног значаја достављају Републичком заводу за
заштиту споменика културе, Народном музеју у Београду, Архиву Србије,
Народној библиотеци Србије и Југословенској кинотеци. Уз предлог из става 1.
овог члана прилаже се мишљење сопственика, као и заинтересованих органа и
установа. Обједињене предлоге за утврђивање културних добара од изузетног
значаја установе заштите из става 1. овог члана достављају министарству
надлежном за послове културе, ради упућивања Влади Републике Србије.
Установа заштите своје предлоге за утврђивање непокретних културних добара
од великог значаја доставља Републичком заводу за заштиту споменика
културе. Обједињене предлоге за утврђивање непокретних културних добара од
великог значаја, Републички завод за заштиту споменика културе доставља
министарству надлежном за послове културе, ради упућивања Влади Републике
Србије. Уместо мишљења сопственика може се прибавити доказ да је извршено
јавно оглашавање ради давања тог мишљења и да је протекао рок од 30 дана од
јавног оглашавања.
Члан 58. каже да се акт о утврђивању културног добра од изузетног
значаја, односно акт о утврђивању непокретних културних добара од великог
значаја, објављује у "Службеном гласнику Републике Србије".
Члан 65. став 1. прописује да делатност заштите културних добара чине:
1) истраживање и евидентирање добара која уживају претходну заштиту;
2) предлагање и утврђивање културних добара;
3) вођење регистра и документације о културним добрима;
4) пружање стручне помоћи на чувању и одржавању културних добара
сопственицима и корисницима тих добара;
5) старање о коришћењу културних добара у сврхе одређене овим законом;
6) предлагање и праћење спровођења мера заштите културних добара;
7) прикупљање, сређивање, чување, одржавање и коришћење покретних
културних добара;
8) спровођење мера техничке и физичке заштите културних добара;
9) издавање публикација о културним добрима и о резултатима рада на
њиховој заштити;
10) излагање културних добара, организовање предавања и других пригодних
облика културно-образовне делатности и
11) други послови у области заштите културних добара утврђени овим
законом и на основу њега.
Члан 70. закона одређује да су установе заштите: завод за заштиту
споменика културе, музеј, архив, кинотека и библиотека која обавља заштиту
старе и ретке књиге. У ставу 3. овог члана прописано је да послове заштите
културних добара из члана 65. тач. 5), 7), 9) и 10) овог закона могу да обављају и
друга правна лица која испуњавају услове у складу с одредбама овог закона.
У члану 71. се каже да Министарство надлежно за послове културе
утврђује испуњеност услова за почетак рада и обављање делатности установа
заштите утврђених овим законом у погледу просторија, техничке опреме и
стручног кадра.
Према члану 99. Закона, мерама техничке заштите сматрају се радови на
конзервирању, рестаурирању, реконструкцији, ревитализацији и презентацији
културних добара.
Питања заштите културних добара од крађа и уништења уређена су, сем
Законом о културним добрим, као основним документом који регулише читав
систем заштите и коришћења културних добара и одређује услове и активности
заштите културних добара, и Кривичним закоником и Царинским законом.
48. Који се законски режим примењује за уступање права (ексклузивних
или осталих) како би се искористили аспекти културног наслеђа (на
пример дигитализација уметничких збирки)?
Права, обавезе и одговорности сопственика и правних лица која користе
и управљају културним добрима, односно добрима која уживају претходну
заштиту, уређена су Законом о културним добрима. Одредбе овог закона о
правима и обавезама сопственика културног добра односе се и на друга лица
која по било којем правном основу држе културно добро. Према том закону
сопственик је дужан да, између осталог, обезбеди доступност културног добра
јавности.
Сопственик не сме да користи културно добро у сврхе које нису у складу
с његовом природом, наменом и значајем или на начин који може довести до
оштећења културног добра, не сме да раскопава, руши, преправља, презиђује,
прерађује или врши било какве радове који могу нарушити својства културног
добра без утврђених услова и сагласности надлежног органа, и не сме да
распарчава збирке, колекције и фондове културних добара без утврђених услова
и сагласности надлежне установе заштите (прописано чланом 32. наведеног
закона).
Кад сопственик не извршава мере заштите, или их не извршава с пажњом
доброг домаћина, односно кад привремено или трајно напусти културно добро
тако да постоји опасност да оно буде оштећено или уништено, према члану 33.
наведеног закона, министарство надлежно за послове културе може одредити да
се културно добро преда физичком или правном лицу као стараоцу (одређују се
и права и обавезе стараоца) за спровођење мера заштите културног добра, уз
његову сагласност. Стараоцу за спровођење мера заштите културног добра, на
његов захтев, припада накнада за рад и трошкове спровођења утврђених мера
заштите на културном добру.
У случају продаје културног добра у приватној својини за чије су
одржавање,
поправку и друге мере техничке заштите уложена средства буџета сопственик
је, према члану 34. Закона, дужан надокнадити износ за који се, услед улагања
тих средстава, повећала вредност културног добра, а на непокретно културно
добро до извршења обавезе ставља се хипотека.
Према члану 35. овог закона, сопственик је дужан да уступи културно
добро ради излагања на изложбама организованим на основу уговора о
међународној културној сарадњи, односно другим значајним повременим
изложбама, ако законом није другачије одређено, односно културно добро
уступљено на основу наведеног, мора се вратити сопственику најкасније у року
од шест месеци од дана преузимања културног добра ради излагања, ако
друкчије није договорено, а кад сопственик културног добра одбије да преда
културно добро ради излагања, у складу с наведеним организатор изложбе
може у ванпарничном поступку остварити уступање културног добра у те сврхе,
и најзад, ако установа заштите одбије да уступи културно добро које чува у
поменуте сврхе о уступању ће одлучити министарство надлежно за послове
културе.
Законом о културним добрима ("Службени гласник РС", бр. 71/94) у
члану 65. дефинисано је да у делатност заштите културних добара спада
старање о коришћењу културних добара, њихово излагање, као и организовање
пригодних облика културно-образовне делатности у сврхе одређене Законом. У
делу Закона којим се дефинишу мере заштите које се утврђују актом о
утврђивању културних добара, у члану 54, каже се да оне између осталог
обухватају начин обезбеђивања коришћења и доступности добара јавности.
Чланови 77, 78, 79. и 86. Закона о културним добрима обавезују установе
које се старају о заштити културних добара да обезбеде коришћење културних
добара, између осталог, у културне и друге сврхе путем њиховог излагања или
на други начин.
Употреба назива, имена и лика културног добра регулисана је чланом 73.
Закона о културним добрима, којим је предвиђено да се назив, име и лик
културног добра могу користити у комерцијалне сврхе само по одобрењу
установе заштите у чији делокруг спада заштита тог културног добра. Као и да
Министарство надлежно за послове културе даје одобрење из става 1. овог
члана за културна добра од изузетног значаја.
49. Који системи постоје у погледу статистистичких података
односе на сектор културе?
који се
Систематским прикупљањем статистичких података за област културе
бави се Републички завод за статистику. Све податке обрађује и систематизује
Одсек за образовање и друге друштвене делатности према одређеним
делатностима. Подаци о установама и предузећима у области културе и
информисања и њиховој активности, прикупљају се редовним статистичким
извештајима, у годишњим и вишегодишњим интервалима. Годишњим
извештајима обухваћени су: биоскопи, позоришта, радио-станице, ТВ центри;
двогодишњим извештајем обухваћене су филхармоније и професионални
оркестри, а трогодишњим – библиотеке, музеји и уметничке галерије и архиви.
Статистички подаци о издавачкој делатности и штампи преузимају се од
Народне библиотеке Србије.
Члан 59. Закона о културним добрима прописује да се на основу акта о
утврђивању, културно добро уписује у регистар културних добара. Уз акт, на
основу кога је извршен упис у регистар културних добара, чува се и
документација о културном добру.
Члан 60. Закона о културним добрима прописује да Регистар културних
добара воде установе заштите по врстама културих добара, ако овим законом
није друкчије одређено, те да се на културна добра уписана у регистар
културних добара ставља ознака да су под посебном заштитом.
На основу чл. 61. Закона о културним добрима, за сваку врсту културних
добара воде се централни регистри. Централне регистре културних добара воде:
Републички завод за заштиту споменика културе, Народни музеј у Београду,
Архив Србије, Народна библиотека Србије и Југословенска кинотека. Установе
заштите дужне су да податке о културним добрима за које воде регистар
достављају установама заштите које воде централне регистре културних добара
у року од 30 дана од дана уписа културног добра у регистар
Члан 63. Закона о културним добрима одређије да се културно добро које
је уништено или нестало, односно које је изгубило својства од посебног
културног и историјског значаја, или је трајно изнето или извезено у
иностранство, брише из регистра културних добара, те да се акт о брисању
културног добра из регистра доноси се на начин и у поступку, као и акт о
утврђивању културног добра.
На основу члана 64. Закона о културним добрима, у јавној књизи о
евиденцији непокретности и правима на њима извршиће се забележба уписа,
односно брисање својства културног добра, на основу података из регистра
културних добара које доставља установа заштите која је извршила упис у
регистар културних добара и њихове заштићене околине.
50. Које сте мере предузели у погледу имплементације УНЕСКО-ве
Конвенције о заштити и унапређењу разноликости културних израза
(2005)?
Конвенција о заштити и унапређењу разноликости културних израза,
Унеско, 2005 (у даљем тексту Конвенција) потврђена је на седници Народне
скупштине, 29.маја 2009. („Службени гласник РС'' 42/09- Међународни
уговори).
Потврђивањем ове Конвенције у Парламенту, обезбедили су се услови за
примену првог међународног инструмента који регулише питања очувања и
развијања културне разноликости, чиме се битно утиче на остваривање
фундаменталних слобода и права грађана, која су регулисана Законом о култури
(чл. 3), Законом о јавном информисању (чл. 7, ал. 1 - „Службени гласник РС'',
бр. 43/2003, 61/2005, 71/2009) и Законом о радиодифузији (чл. 3, тачке 2, 3 4. и
5 - „Службени гласник РС'', бр. 42/2002, 97/2004, 76/2005, 79/2005, 62/2006,
85/2006, 86/2006, 41/2009).
Према Закону о култури утврђено је да се Република Србија стара о
остваривању општег интереса у култури и о спровођењу културне политике као
скупа циљева и мера подстицања културног развоја, који се заснива на начелима
утврђеним тим законом, а између осталих и на начелу уважавања културних и
демократских вредности европске и националне традиције и разноликости
културног израза (члан 3, тачка 4).
Министарство културе и пре потврђивања ове важне Конвенције у
Парламенту предузимало одређене активности. Тако је 2008. години, у сарадњи
са Министарством културе и комуникација Француске, организован семинар из
области културног менаџмента Семинари Малро, који је био посвећен теми Културна разноликост и интеркултурни дијалог, са посебним нагласком на
спровођење Конвенције.
Поред тога што је правни и политички оквир ове Конвенције дао
суштински подстицај доношењу новог Закона о култури, свој удео има и
приликом израде и других закона у области културе и културног наслеђа (Нацрт
закона о кинематографији, Нацрт закона о издаваштву, Нацрт Закона о
музејском наслеђу, итд.), чија је реформа у току. Конвенција такође пружа врло
битан подстицај дефинисању будуће Стратегије развоја културе Републике
Србије ( за период од 10 година), која је предвиђена Законом о култури, a чија је
израда у току.
Министарство културе је за Контакт тачку, која је предвиђена у члану
9. Конвенције и члану 28, одредило Завод за проучавање културног развитка,
који ће у сарадњи са релевантним институцијама и појединцима, и
Министарством културе пружати, сакупљати и размењивати информације које
се односе на заштиту и унапређивање разноликости културних израза.
Министарство културе је образовало Радну групу за очување културне
разноликости и интеркултурни дијалог, чији циљ је, између осталог, и обављање
послова унапређења и развоја културне разноликости и интеркултурног
дијалога.
Успостављањем Фонда за развој културне разноликости (члан 18.
Конвенције) отворене су могућности за коришћење средстава Фонда и у
Републици Србији. Национална комисија за Унеско и Министарство културе су
активно учествовали у процесу објављивања, ширења и администрирања
пројеката који су аплицирали за средства из Фонда.
51. Да ли сте усвојили циљеве Европске агенде за културу?
Циљеви Агенда за културу, заснованих на промоцији културне
разноликости и интеркултурног дијалога, промоцији културе као катализатора
за стваралаштво и промоцији културе у својству виталног елемента у
међународним односима, на одређен начин спроводе се кроз приоритете
Министарства културе постављених за период од 2008. до 2011. године.
Приоритети се, између осталог, заснивају на следећим постулатима: слобода
културног и уметничког стваралаштва, поштовање права на културу;
равноправност свих култура на територији Србије; очување културних
идентитета и културне разноликости; подршка развоју уметничког квалитета и
иновацијама у култури; успостављање модерног, ефикасног, рационалног и
креативног система управљања у култури; јавност деловања.
52. Да ли бисте били заинтересовани за учешће структура које су
успостављене на основу Отворене методе координације?
Узимајући у обзир чињеницу да је Отворен метод координације усмерен
на стратешко осигурање снажног, дуготрајног развоја, већи број радних места и
боље послове са већом социјалном кохезијом, изузетно смо заинтересовани за
учешће структура које су успостављање на основу овог механизма, имајући у
виду флексибилност приступа, јачање духа партнерства међу државама
чланицама и, пре свега, досадашњих резултата који су постигнути у другим
секторима (социјална политика и политика запошљавања).
Пошто је препознат значај овог међуминистарског оквира за размену
добрих пракси и мишљења у вези са културним политикама, који за крајњи циљ
имају међусобно учење и унапређења сарадње, спремни смо да применимо овај
механизам у свом раду.
Примену „benchmarking“ метода и упоређивање с методима успешне
праксе других земаља, Србија користи приликом реализације Регионалног
програма Савета Европе за културно и природно наслеђе југоисточне Европе,
посебно приликом учешћа у Љубљанском процесу, који, у складу с
Лисабонском и Гетеборшком стратегијом, треба да обезбеди јачу улогу културе
и управљања културним наслеђем у процесу социјалне инклузије и политика
одрживог локалног и регионалног развија.
53. Молимо Вас објасните предузете или планиране мере за промовисање
програма Културе и подстицање учешћа културних радника у земљи?
Званично приступање комунитарном програму Kултура 2007-2013. за
Републику Србију представља врло значајан моменат, јер је отворило бројне
могућности за учеснике у међународним партнерским пројектима у области
културе.
Већ у предприступном периоду, пре потписивања Меморандума о
разумевању, а у циљу што ефикасније припреме за укључивање у овај Програм,
Министарство културе је издало брошуру за потенцијалне кориснике с
основним информацијама о самом Програму, о улози имплементационог тела
тачка културног контакта (ccp – cultural contact point) и корисним саветима за
успешно попуњавање формулара према конкурсу за подношење предлога
пројеката, а организовало је и семинаре за културне оператере из свих области
културног стваралаштва: визуелних уметности, заштите културног наслеђа,
сценских уметности, књижевности и издаваштва.
Од када је Србија постала пуноправни учесник у програму Култура,
укупно 19 институција/организација из Србије учествовало је у европским
пројектима у својству коорганизатора, а 10 издавачких кућа је било успешно на
годишњим конкурсима које расписао Генерални директорат за образовање и
културу.
У циљу реализације свих даљих корака након закључивања
Меморандума о разумевању између Европске заједнице и Владе Републике
Србије за учешће Републике Србије у Програму Култура 2007-2013, формирано
је имплементационо тело на националном нивоу под називом тачка културног
контакта (Cultural Contact Point), које своје активности остварује у сарадњи са
Министарством културе. Како је и прописано, тачка културног контакта
промовише Програм, олакшава учешће корисника у самом Програму, одржава
редовне контакте са различитим институцијама и организацијама дајући
подршку сектору у области културе, обезбеђује информације потенцијалним
кандидатима у погледу финансијске подршке према условима културних
механизама Заједнице. Поред семинара и инфо дана, који се редовно одржавају
у градовима широм Србије (Београд, Пожаревац, Крагујевац, Кањижа, Ниш,
Панчево, Нови Сад) до сада су публиковани превод Водича програма Култура,
флајери о мобилности уметника и уметничких радова, флајери о активностима
тачке културног контакта, публикација о успешним пројектима
финансираним у оквиру Програма, чији су коорганизатори биле институције и
организације из Србије, као и различити промотивни материјали. Тачка
културног контакта је, у оквиру својих активности, иницирала и сарадњу са
националним контакт канцеларијама надлежним за комунитарне програме - ФП
7, Млади у акцији, Прогрес и Темпус, у циљу реципрочне размене искустава у
раду.
54. Да ли постоје планови за обезбеђивање додатних финансијских
средстава за успешне учеснике у пројектима?
Министарство културе је још 2008. године, одмах након званичног
приступања програму Култура 2007-201, установило кофинансирање за
успешне учеснике у пројектима у оквиру самог програма. Тако је у 2008. и
2009. години подржало укупно 10 пројеката, који су у својству коорганизатора
били одабрани према годишњим конкурсима које је расписивао Генерални
директорат ЕК за образовање и културу заједно са Извршном агенцијом за
образовање, аудиовизуелне делатности и културу. Средства се обезбеђују у
складу са буџетским могућностима, тако да је приликом одлучивања за
суфинансирање пројеката и током 2010. године основни критеријум био да они
својим квалитетом доприносе развоју и презентацији уметности и културе, као
и да се ослањају на приоритете и критеријуме Министарства, што ће и у
наредним годинама, до краја програмског циклуса, бити основни принципи за
обезбеђивање додатних средстава за успешне учеснике у пројектима.
III. Спорт
55. На основу Лисабонског споразума, који је ступио на снагу 1.12.2009.
године, ЕУ је
додала нову компетенцију за спорт (члан 165. TFEU).
Имајући ово у виду, додајте информације из спорта које се односе на младе,
укључујући организацију спортау Србији и улогу коју спорт има са
друштвеног (здравље, образовање и социјална инклузија) и економског
аспекта.
Физичка култура и спорт спадају у веома важне делове државне
политике. Чак је и у Уставу Републике Србије прописано да Република Србија
помаже развој здравствене и физичке културе; уређује и обезбеђује систем у
области спорта; да Аутономна покрајина, у складу са законом, уређује питања од
покрајинског значаја у области спорта, као и да се општина стара о задовољавању
потреба грађана у области спорта и физичке културе, у складу са законом.
У области спорта, тренутно су на снази три закона директно везана за
спорт: Закон о спорту („Службени гласник РС“, бр. 52/96 и 101/05-др. закон) од
17.12.1996. године, Закон о спречавању насиља и недоличног понашања на
спортским приредбама („Службени гласник РС“, бр. 67/03, 101/05, 90/07, 72/09
и 111/09) од 01.07.2003. године и Закон о спречавању допинга у спорту
(„Службени гласник РС“, број 101/05) од 21.11.2005. године. У току је израда
новог, модернијег Закона о спорту, који је недавно Влада Републике Србије
усвојила и проследила на разматрање и доношење Народној скупштини
Републике Србије. Како представљају извор велике друштвене опасности,
насиље на спортским приредбама и допинг у спорту захтевају тренутно
деловање, у складу са међународним конвенцијама које је ратификовала наша
земља.
Закон о министарствима Републике Србије („Службени гласник РС“, бр.
65/08, 36/09 и 73/10) од 05.07.2008. године наводи да МОС обавља послове
државне управе који се односе и на: систем, развој и унапређење спорта и
физичке културе у Републици Србији; спровођење националне политике у
области спорта и националне стратегије развоја спорта; управни и стручни надзор
у области спорта; реализацију и праћење спровођења акционих планова и
програма који доприносе развоју спорта у Републици Србији; учешће у изградњи,
опремању и одржавању спортских објеката и спортске инфраструктуре од
интереса за Републику Србију; развој и остваривање међународне сарадње у
области спорта; стварање услова за већу доступност спорта свим грађанима, као и
на друге послове одређене законом.
У Правилнику о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места у
МОС, наведено је да се у оквиру министарства, поред Сектора за омладину,
формирају још два сектора: Сектор за спорт и Сектор за управљање пројектима,
који се баве пословима од значаја за спорт.
Сектор за спорт обавља послове који се односе на: праћење и утврђивање
стања у области спорта; припрему стратегија развоја и других мера којима се
учествује у обликовању политике Владе у области спорта; иницирање и
предузимање мера из надлежости министарства у циљу унапређења стања у
области спорта; припрему и спровођење Националне стратегије развоја спорта;
припрема и реализација акционих планова за спровођење Националне
стратегије развоја спорта; остваривање права страних спортиста и спортских
организација и савеза у Републици Србији; међународну сарадњу у области
спорта; нормативне послове из делокруга сектора; управни и стручни надзор;
утврђивање услова за рад организација у области спорта; вођење регистра
спортских организација и других посебних евиденција у области спорта и друге
послове из делокруга сектора.
Сектор за управљање пројектима обавља послове који се односе на:
припрему, израду и реализацију пројеката у области изградње спортских
објеката и инфраструктуре од значаја за Републику; координацију са јединицама
локалне самоуправе, које су укључене у пројекте; сарадњу са другим државним
органима и институцијама; припрему програма и планова за реализацију
стратешких докумената за пројекте, израду извештаја, анализа и обавештења
који се односе на пројекте у области изградње спортских објеката и
инфраструктуре и друге послове из делокруга сектора.
МОС је надлежан за спорт, а посебно за надгледање стварања услова за
развој спорта и усмеравање државне политике о спорту. То чини на основу два
кључна документа везана за спорт: Закон и Стартегију развоја спорта 2009-2013.
Закон о спорту Републике Србије чланом 69. дефинише да је општи интерес:
-
обезбеђивање услова за развој врхунског спортског стваралаштва и
спортских такмичења школске омладине и студената;
изградања, опремање и одржавање спортских објеката од интереса за
Републику;
истраживачко-развојни и научно-истраживачки рад у спорту;
организација спортских такмичења и спортских манифестација од
интереса за Републику;
међународна спортска сарадња;
остваривање програма или делова програма других организација
(спортских центара, спортских кампова и др.) којима се доприноси
развоју спорта;
-
обезбеђивање врхунским спортистима-аматерима права из здравственог
осигурања;
стипендије врхунским спортистима за спортско усавршавање и новчана
помоћ врхунским спортистима са посебним заслугама;
национална признања и награде за посебан допринос развоју и
афирмацији спорта.
Укупан буџет за спорт за 2010. годину износио је 1.890.712.000,00 динара
и он се распоређује по горенаведеним критеријумима.
Стратегија развоја спорта дефинише три кључна приоритета: 1. спорт
деце и омладине, 2. обнова и развој спортске инфраструктуре (нарочито за децу
и омладину), 3. врхунски спорт, са нагласком на перспективне младе спортисте
(који поред редовних програма имају обезбеђене стипендије и кампове).
Заједно са кровном организацијом спортских удружења, Спортским
савезом Србије, локалне канцеларије за младе су имале програм охрабривања
волонтерског рада у спорту, који је обухватао заједничке радионице, спортска
такмичења младих, као и израду брошуре о волонтерском раду у спорту. Три
сектора министарства: сектор за омладину, за спорт и за управљање пројектима,
имали су велики заједнички пројекат намењен инклузији осетљивих група, као и
бесплатној рекреацији деце и омладине под називом „Мали терени – велика
радост“. У вредности од 1,5 милиона еура донирани су терени са вештачком
травом (тзв. mini- pitch) у укупно 52 општине у Србији. Надлежност над
организовањем активности на овим теренима имају локалне канцеларије за
младе и општински спортски савези. Изградња терена финансирана је од стране
МОС, UEFA и Владе краљевине Норвешке. Спортисти са инвалидитетом,
учесници паралимијских такмичења, изједначени су у висини државних награда
и националних признања са олимпијским спортистима (за разлику од праксе у
региону). Сектор за управљање пројектима МОС има наменски буџет за
прилагођавање спорске инфраструктуре особама са посебним потребама и
просечно 4-5 објеката буде прилагођено (лифтови за улазак у базене, рампе и
лифотви за приступ спортским објектима, специјализовани мањежи за
тераписко јахање коња и сл)
Спортске организације у Републици Србији, које се уписују у Регистар
који води МОС, а тренутно их има преко 18.000 уписаних, могу се поделити на
спортске клубове, спортске савезе и спортска друштва. Закон о спорту
прописује да су два физичка лица довољна за оснивање спортског клуба. Два
или више клубова из исте гране спорта могу основати спортски савез. Два или
више различитих спортских клубова могу основати спортско друштво.
Спортски клубови, углавном, су регистровани као удружења, али они се могу
основати и као привредно друштво. Ипак, мало је приватних клубова. Већина
стадиона, спортских хала, базена итд, налази се у државном власништву.
Такође, представници овог министарства су веома активни и у европским
и светским телима која се баве питањима спорта, посебно у Савету Европе, са
посебним освртом на борбу против негативних појава у спорту, као што су
допинг и насиље.
Министар МОС је члан Оснивачког одбора Светске антидопинг агенције
(WADA) испред Савета Европе, што је врло значајно, не само за нашу земљу,
већ и за целу Европу.
Република Србија је ратификовала конвенције Савета Европе, Европску
конвенцију о насиљу и недоличном понашању гледалаца на спортским
приредбама, посебно на фудбалским утакмицама, („Службени лист СФРЈ" Међународни уговори, број 9/90) и Европску конвенцију против допинговања у
спорту, („Службени лист СФРЈ" - Међународни уговори, број 4/91).
Представница МОС је у мају 2010. године, изабрана за прву жену
потпредседника Т-РВ комитета Савета Европе за спречавање насиља и
недоличног понашања на спортским приредбама.
Члан Т-ДО Мониторинг групе за праћење спречавања допинга у спорту
је директор Антидопинг агенције Србије, који је такође, изузетно активан у
борби против спречавања допинга.
Представник МОС је члан Управног одбора ЕПАС Савета Европе, тела
које окупља државе чланице Савета Европе, као и невладине организације и
ваневропске државе, а све у циљу промоције аутонимије и етике у спорту.
У сарадњи са Саветом Европе, ово министарство је организовало у
октобру 2009. године прву Европску конференцију о борби против расизма и
насиља кроз промоцију различитости у спорту, а Београд је био домаћин и 30.
Т-РВ састанку на коме је обележено 25 година од трагедије на стадиону Хејсел
у Белгији, као и 25 година од доношења Европске конвенције о спречавању
насиља и недоличног понашања на спортским приредбама, посебно на
фудбалским утакмицама.
Download

Поглавље 26: Образовање и култура Области образовања и