Republika e Kosovës
Republika Kosova-RepublicofKosovo
Qeveria –Vlada-Government
MINISTRIA E ZHVILLIMIT EKONOMIK
MINISTARSTVO EKONOMSKOG RAZVOJA
MINISTRY OF ECONOMIC DEVELOPMENT
Nacrt
ENERGETSKA STRATEGIJA
REPUBLIKEKOSOVO 2013 – 2022
Priština, 2013
Uvodna reč ministra
2
Skraćenice
KAEE
EU
KO
OIE
EC
EE
JIE
ENTSO/E
EU
JSEE
GWh
HE
EK
KEK
kg
kJ
KKDSE
km
KOSTT
NKRM
KfW
kVh
Ktoe
MF
MEI
MŽSPP
MRSZ
MTI
MWh
MER
TCG
ODS
OPS
OT
JPP
KAPEE
VK
SEZ
TAP
TE
UEZ
AU
KSP-KP
Kosovska agencija za energetsku efikasnost
Evropska unija
Kogeneracija
Obnovljivi izvori energije
Evropske direktive
Energetska efikasnost
Jugoistočna Evropa
Evropska mreža operatora prenosnih sistema električne energije
Evropska unija (European Union)
Javni snabdevač električnom energijom
Gigavat čas
Hidroelektrana
Evropska komisija
Kosovska energetska korporacija
Kilogram
Kilodžul
Kosovska kompanija za distribuciju i snabdevanje električnom energijom
Kilometar
Operator sistema, prenosa i tržišta električne energije na Kosovu
Nezavisna komisija za rudnike i minerale
Razvojna banka (KreditanstaltfürWiederaufbau )
Kilovat čas
Kilotona ekvivalentne nafte
Ministarstvo finansija
Ministarstvo za evropske integracije
Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja
Ministarstvo rada i socijalne zaštite
Ministarstvo trgovine i industrije
Megavat čas
Ministarstvo ekonomskog razvoja
Toplane za centralno grejanje
Operator distributivnog sistema
Operator prenosnog sistema
Operator tržišta
Javno - privatno partnerstvo
Kosovski akcioni plan za energetsku efikasnost
Vlada Kosova
Sekretarijat Energetske zajednice
Transjadranski gasovod (Trans Adriatik Pipline)
Termoelektrana
Ugovor o Energetskoj zajednici
Administrativno uputsvo
Kancelarija za strateško planiranje – Kancelarija premijera
3
Sadržaj
SADRŽAJ ....................................................................................................................................................................4
I.
IZVRŠNI REZIME ............................................................................................................................................6
II.
UVOD ..................................................................................................................................................................8
III. METODOLOGIJA.............................................................................................................................................9
IV. VIZIJA I MISIJA ENERGETSKOG SEKTORA .........................................................................................10
V.
ZAKONSKI I INSTITUCIONALNI OKVIR ................................................................................................11
V.1. INSTITUCIJE I PREDUZEĆA U ENERGETSKOM SEKTORU ......................................................................................11
V.1.1 Preduzeća u energetskom sektoru .............................................................................................................11
V.2. ZAKONSKI OKVIR .............................................................................................................................................11
VI. TRENUTNA SITUACIJA U ENERGETSKOM SEKTORU.......................................................................12
VI.1. PROIZVODNJA ELEKTRIČNE ENERGIJE .............................................................................................................12
VI.1.1 Lignit za proizvodnju električne energije .................................................................................................13
VI.2. PRENOS ELEKTRIČNE ENERGIJE .......................................................................................................................14
VI.3. DISTRIBUCIJA I SNABDEVANJE ELEKTRIČNOM ENERGIJOM ..............................................................................15
VI.4. CENTRALNO GREJANJE ....................................................................................................................................16
VI.5. PRIRODNI GAS .................................................................................................................................................17
VI.6 TEČNA GORIVA ................................................................................................................................................17
VI.7. OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE .........................................................................................................................18
VI.8. ENERGETSKA EFIKASNOST ..............................................................................................................................19
VI.9. ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE .............................................................................................................................19
VI.10. PROJEKAT ‘NOVO KOSOVO’..........................................................................................................................20
VI.11 RESTRUKTURIRANJE ENERGETSKOG SEKTORA ...............................................................................................20
VI.12 UGOVOR O ENERGETSKOJ ZAJEDNICI .............................................................................................................20
VI.13 REGIONALNA SARADNJA ................................................................................................................................21
VII. SWOT ANALIZA.............................................................................................................................................22
VIII. PREDVIĐANJE POTREBA ZA ENERGIJOM ZA PERIOD 2013-2022 ..................................................24
VIII.1. PREDVIĐANJE POTRAŽNJE ZA ELEKTRIČNOM ENERGIJOM .............................................................................24
VIII.1.1. Opcije snabdevanja električnom energijom .........................................................................................26
IX. POLITIKE, CILJEVI I MERE ZA RAZVOJ ENERGETSKOG SEKTORA...........................................30
STUB I. OBEZBEĐIVANJE POUZDANOG I KVALITETNOG SNABDEVANJA ENERGIJOM .................................................30
Cilj I.1. Sigurnost snabdevanja električnom energijom ......................................................................................30
Cilj I.2. Obezbeđivanje toplotne energije za grejanje.........................................................................................33
Cilj I.3. Razvoj infrastrukture prirodnog gasa....................................................................................................33
Cilj I.4. Stvaranje obaveznih rezervi naftnih derivata ........................................................................................34
Cilj I.5. Promovisanje obnovljivih izvora energije .............................................................................................34
Cilj I.6. Povećanje energetske efikasnosti...........................................................................................................35
Cilj I.7. Razmatranje i dopuna primarnog i sekundarnog zakonodavstva..........................................................35
STUB II. RESTRUKTURIRANJE ENERGETSKOG SEKTORA ...........................................................................................36
Cilj II.1. Poboljšanje konkurentske sposobnosti energetskog sektora kroz restrukturiranje sektora .................36
Cilj II.2. Uspostavljanje konkurentnog tržišta električne energije......................................................................36
Cilj II.3. Zajedničko tržište Kosovo-Albanija ....................................................................................................37
Cilj II.4. Tarifne reforme ....................................................................................................................................38
4
STUB III. BRIGA ZA ŽIVOTNU SREDINU I SOCIJALNA PITANJA ...................................................................................39
Cilj III.1. Sprovođenje ekoloških i socijalnih normi i standarda u vezi sa eksploatacijom energetskih resursa,
izgradnjom i funkcionisanjem energetske infrastrukture ....................................................................................39
Cilj III.2. Rešavanje socijalnih pitanja ..............................................................................................................39
Cilj III.3. Dekomisija TE ‘Kosovo A’................................................................................................................39
PROCES SPROVOĐENJA ENERGETSKE STRATEGIJE................................................................................41
5
I.
Izvršni rezime
Energetska strategija Republike Kosovo za period 2013-2022 orijentiše odgovarajuće politike za
razvoj ovog sektora. Ova strategija ima za cilj stvaranje uslova za snabdevanje energijom i
pružanje kvalitetnih usluga, koje su ekonomski povoljne za potrošače na Kosovu i identifikaciju
ključnih politika i mera koje će se preduzeti u svrhu unapređenja reformi u sektoru kako bi se
omogućilo privlačenje privatnih investicija, zaštita životne sredine i što potpunija i brža
integracija kosovskog energetskog sistema sa regionalnim i evropskim sistemima.
Glavni cilj ove strategije jeste da se osigura pouzdano i kvalitetno snabdevanje energijom po
pristupačnim cenama za potrošače, vodeći brigu o očuvanju životne sredine.
Sigurnost i kvalitet snabdevanja električnom energijom predstavlja poseban fokus u Strategiji,
uključujući i izgradnju novih kapaciteta za proizvodnju električne energije, rehabilitaciju TE
‘Kosovo B’, razvoj OIE i EE. Dakle, obezbeđujući uravnoteženo snabdevanje energijom iz
raspoloživih energetskih resursa.
Pored toga, u ovoj strategiji je obrađeno i snabdevanje toplotnom energijom za grejanje s
obzirom da grejanje ima značajan udeo u ukupnom energetskom bilansu. Postavljanje i
proširenje sistema za centralno grejanje rasteretilo bi opterećenje usled potrošnje električne
energije, koja se koristi za grejanje prostora u toku zimske sezone.
Povećanje raznovrsnosti primarnih izvora energije smatra se veoma važnom komponentom za
pouzdano i kvalitetno snabdevanje energijom. U tom smislu se priključenje na regionalni
gasovod smatra realnom mogućnošću za snabdevanje zemlje prirodnim gasom.
Napori da se ispune obaveze koje proističu iz Ugovora o Energetskoj zajednici predstavljaju
sledeću važnu dimenziju ove Strategije. U tom kontekstu, predviđaju se mere koje će se
preduzeti u predstojećem periodu za okončanje restrukturiranja i reforme energetskog sektora u
skladu sa direktivama EU i domaćim zakonodavstvom na snazi, tako da ovaj sektor privuče
privatne investicije i da uspe u tome da značajno doprinese brzom i održivom ekonomskom i
društvenom razvoju.
Povećanje energetske efikasnosti i korišćenje obnovljivih izvora energije smatraju se važnim
elementima ove Strategije. U ovaj dokument su uvrštene jasne politike i mere za ova dva važna
sektora.
Strategija ima za cilj dalju dopunu zakonske i regulatorne infrastrukture, koja će stvoriti povoljno
okruženje za privlačenje privatnih investicija u energetski sektor, i koja u isto vreme pomaže i u
promovisanju investicija u drugim sektorima. U ovoj strategiji su analizirane tri opcije za
obezbeđivanje snabdevanja električnom energijom.
Prva opcija
Ova opcija podrazumeva maksimalno korišćenje primarnog energetskog resursa – lignita. Prema
ovoj opciji, funkcionisaće svi postojeći kapaciteti za proizvodnju električne energije, a izgradiće
se i novi kapaciteti za proizvodnju električne energije na bazi lignita, koji će zadovoljiti ukupnu
domaću potražnju, a jedna količina električne energije će se izvoziti za potrebe regionalnog
tržišta. Pored kapaciteta na lignit, planiraju se i kapaciteti na OIE i preduzimanje mera EE.
6
Druga opcija
U okviru ove opcije planirano je da se snabdevanje električnom energijom obavlja iz TE
„Kosovo B“, TE „Novo Kosovo“, a da se TE „Kosovo A“ zatvori u rokovima koji su planirani u
skladu sa obavezama iz UEZ. Manjak električne energije, kao posledica sve veće potražnje,
pokrivaće se uglavnom uvozom, potencijalnim kapacitetima na OIE i preduzimanjem mera EE.
Treća opcija
U okviru ove opcije predviđa se da se snabdevanje električnom energijom obavlja iz TE ‘Kosovo
B’, TE ‘Kosovo A’ (do puštanja u rad TE ‘Novo Kosovo’), TE ‘Novo Kosovo’ i novih toplotnih
kapaciteta u skladu sa potražnjom, iz OIE i preduzimanjem mera EE. Komponenta ove opcije
biće i stvaranje zajedničkog tržišta električne energije Kosovo-Albanija.
Ova strategija se zasniva na tri osnovna stuba. Ovi stubovi predstavljaju okvir za izradu politika i
akcionih planova za razvoj energetskog sektora.
Prvi stub: Obezbeđivanje pouzdanog i kvalitetnog snadevanja energijom
Neprekidno, kvalitetno pružanje energije potrošačima po pristupačnim cenama predstavljaju
osnovna načela u okviru ovog stuba.
U cilju da se osigura kvalitativno i kvantitativno snabdevanje potrošača električnom energijom
moraju se izgraditi novi kapaciteti za proizvodnju električne energije. Pored toga, moraju se
realizovati i neophodna ulaganja u prenosnu i distributivnu mrežu, kao i u povećanje energetske
efikasnosti.
Drugi stub: Restrukturiranje energetskog sektora
Kosovo će nastaviti sa restrukturiranjem energetskog sektora u cilju da se osigura konkurencija
na energetskom tržištu, u skladu sa opštim principima otvorene konkurencije, nediskriminacije,
transparentnosti, jednakosti i poštovanja zaštite potrošača.
Treći stub: Briga o životnoj sredini i socijalna pitanja
U skladu sa UEZ, Kosovo je odlučno da sprovodi AcquisCommunautaire za životnu sredinu i
tretiranjesocijalnih pitanja u pogledu eksploatacije energetskih resursa, izgradnje i funkcionisanja
energetske infrastrukture.
Napred navedeni stubovi u sebi sadrže politike, ciljeve i mere koje će se preduzeti za razvoj
energetskog sektora.
7
II.
Uvod
Energetska strategija Republike Kosovo 2013-2022 je osnovni dokument koji utvrđuje
energetske politike i razvojne ciljeve ovog sektora u skladu sa međunarodnim standardima za
održivi razvoj, zaštitu životne sredine i socijalno blagostanje, uz povećanje dobiti od
eksploatacije domaćih energetskih resursa.
Preispitivanje Energetske strategije Republike Kosovo 2009-2018 je u skladu sa Zakonom o
energiji br. 03/L-184, i zasnovano je na određenom broju relevantnih dokumenata, studija i
analiza, uz posvećivanje posebne pažnje usaglašenosti ove strategije sa acquisEvropske unije,
kao ravnopravna članica Ugovora o Energetskoj zajednici.
Energetska strategija ima za cilj da se uspostave efikasni mehanizmi za sprovođenje zahteva ove
strategije, imajući uvek u vidu efikasno upravljanje postojećim energetskim resursima i zaštitu
životne sredine. Energetska strategija se fokusira na povećanje sigurnosti snabdevanja u skladu
sa evropskim standardima i diversifikaciju energetskih resursa. Ova Strategija ima za cilj da
podstakne racionalno korišćenje energije i povećanje efikasnosti korišćenja, korišćenje
obnovljivih izvora energije, uvođenje novih tehnologija, uz poštovanje primene međunarodnih
ekoloških standarda i brigu o zajednici.
Ova Strategija pokriva vremenski period od 10 godina. Politike, ciljevi i mere koji su
identifikovani u ovom dokumentu za svaki podsektor imaju za cilj da uspostave orijentacionu
osnovu za izradu Programa za sprovođenje energetske strategije za period 2013-2016.
Energetsku strategiju Republike Kosovo 2013-2022 će nakon usvajanja u Vladi i Skupštini
Republike Kosovo sprovoditi relevatni akteri u energetskom sektoru.
Za koordinaciju i nadgledanje sprovođenja Energetske strategije nadležno je Ministarstvo
ekonomskog razvoja.
8
III.
Metodologija
Na osnovu zakonskih zahteva koji proističu iz Zakona o energiji br. 03/L-184, tačnije iz člana 3.,
Ministarstvo ekonomskog razvoja je pokrenulo preispitivanje Energetske strategije Republike
Kosovo 2009-2018. U tu svrhu formirana je radna grupa sastavljena od članova iz MER-a, KSPKP, MF, MŽSPP, MTI, MEI, RUE, NKRM, KEK d.d., KOSTT d.d., Toplane Termokos,
Fakulteta za elektrotehnički inženjering, Fakulteta za mašinski inženjering. Tokom ovog perioda,
radna grupa je održavala radne sastanke na kojima je pripremila nacrt Energetske strategije
2013-2022. Nosilac svih aktivnosti, u vezi sa obradom komentara i predloga podnesenih od
strane članova radne grupe u procesu izrade strategije, kao i tehničke obrade materijala, bio je
Odsek za sektorske strategije pri MER-u.
U svrhu njene usklađenosti i sveobuhvatnosti, prilikom izrade Energetske strategije Republike
Kosovo 2013-2022, konsultovani su strateški dokumenti, koji su izrađeni od strane Vlade, MERa i ostalih relevantnih aktera u energetskom sektoru, dakle, Program Vlade Republike Kosovo
2011-2014, Izjava o srednjoročnim prioritetnim politikama 2014-2016, Godišnji izveštaj RUE –
2012, Strategija za rudarstvo Republike Kosovo za period 2012-2025, Godišnji energetski bilans
Republike Kosovo za 2012. godinu, Dugoročni energetski bilans Republike Kosovo 2013-2022,
Izveštaj studije o sigurnosti snabdevanja električnom energijom na Kosovu, Energetska strategija
Energetske zajednice.
U ovom dokumentu prikazana je trenutna situacija u energetskom sektoru, uključujući i zakonski
i institucionalni okvir, proizvodne energetske kapacitete i pripadajuću infrastrukturu. Pored toga,
predstavljeni su i SWOT analiza sektora i predviđanje potražnje za energijom, a analizirane su i
tri opcije snabdevanja električnom energijom.
Na osnovu analize trenutne situacije predstavljena su tri stuba, i za svaki stub su prikazani
strateški ciljevi, dok su za svaki cilj predviđene mere za njihovo ostvarivanje. U svrhu
ostvarivanja kratkoročnih ciljeva planirano je da se pripremi Program za sprovođenje energetske
strategije, koji će služiti kao mehanizam za praćenje sprovođenja energetske strategije.
Pored toga, na osnovu zakonskih zahteva koji proističu iz člana 3. Zakona o energiji, uz
obezbeđivanje čuvanja tajnosti relevantnih informacija, Ministarstvo je iznelo Nacrt strategije na
javnu raspravu u trajanju od 60 dana. Nakon razmatranja svih komentara, sugestija, predloga i
posle njihovog odgovarajućeg uključivanja, Ministarstvo podnosi nacrt Energetske strategije
Vladi Republike Kosovo na razmatranje i usvajanje, a nakon razmatranja i usvajanja od strane
Vlade Republike Kosovo podnosi se Skupštini Republike Kosovo na usvajanje.
9
Vizija i misija
Vizija
Održivi razvoj ekološki odgovornog energetskog sektora u cilju postizanja sigurnog, efikasnog i
kvalitetnog snabdevanja potrošača po ekonomski povoljnim cenama.
Misija
Stvaranje uslova za obezbeđivanje pouzdanog snabdevanja energijom kroz razvoj kapaciteta za
proizvodnju energije, razvoj energetske infrastrukture, efikasno korišćenje energije i
promovisanje korišćenja obnovljivih izvora energije, kao i zaštite životne sredine i zajednice od
energetskih aktivnosti kroz privlačenje investicija u energetski sektor.
10
IV.
Zakonski i institucionalni okvir
Izrada politika, organizacija, regulacija i upravljanje energetskim sektorom u Republici Kosovo
sprovode se kroz zakonsku infrastrukturu, koja je načelno u skladu sa acquisEvropske unije (EU)
o energetici. Institucije u sektoru obuhvataju vladine i regulatorne institucije i energetska
preduzeća.
IV.1. Institucije i preduzeća u energetskom sektoru
Glavne institucije u energetskom sektoru su sledeće:
 Ministarstvo ekonomskog razvoja (MER);
 Regulatorni ured za energiju (RUE);
 Nezavisna komisija za rudnike i minerale (NKRM).
I drugi vladini organi, kao što su Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja (MŽSPP),
Ministarstvo rada i socijalne zaštite (MRSZ), Ministarstvo trgovine i industrije (MTI),
Ministarstvo finansija (MF) i Kosovska komisija za konkurenciju, imaju važnu ulogu u
nagledanju socijalnih, ekonomskih i ekoloških odgovornosti energetskog sektora.
IV.1.1 Preduzeća u energetskom sektoru
Glavna preduzeća koja posluju u energetskom sektoru na Kosovu su sledeća:





Kosovska energetska korporacija (KEK d.d.);
Operator sistema, prenosa i tržišta električne energije na Kosovu (KOSTT sh.a.);
Kosovska kompanija za distribuciju i snabdevanje električnom energijom (KKDSE);
Gradske toplane (Termokos d.d., Priština, Toplana Đakovica d.d., Mitrovica i Zvečan);
Hidroelektrane (HE): Gazivode, Bistrica,Radavac, Dikance iIstok.
IV.2. Zakonski okvir
Dole navedeni zakoni predstavljaju glavni zakonski osnov za organizaciju i upravljanje
energetskim sektorom, i u skladu su sa evropskim direktivama i sa zahtevima Ugovora o
energetskoj zajednici (UEZ).
Zakon br. 03/L-184 o energiji;
Zakon br. 03/L-185 o energetskom regulatoru;
Zakon br.03/L-201 o električnoj energiji;
Zakon br. 04/L-016 o energetskoj efikasnosti;
Zakon br. 03-L-133 o prirodnom gasu;
Zakon br. 03/L-116 o centralnom grejanju;
Zakon br. 03/L-163 o rudnicima i mineralima.
11
V.
Trenutna situacija u energetskom sektoru
V.1. Proizvodnja električne energije
Električnu energiju u zemlji proizvodi pretežno Kosovska energetska korporacija (KEK d.d.),
koja se sastoji od dve termoelektrane (Kosovo A i Kosovo B), kao i rudnika uglja (sektor Novi
površinski kop Jugozapadni Sibovac i Sitnica), i u manjoj meri hirdoelektrane (Gazivode,
Bistrica, Radavac, Dikance i Istok). Instalirani kapaciteti termoelektrana iznose 1478
MW,međutim, zbog zastarelosti, njihov operativni kapacitet trenutno iznosi oko 915 MW. Bruto
proizvodnja električne energije u postojećim termoelektranama u 2012. godini iznosila je
5.383,981GWh. Instalirani kapaciteti u hidroelektranama iznose45.84 MW, a njihova
proizvodnja u toku 2012. godine iznosila je95,582GWh.
U tabeli 1. prikazani su instalirani kapaciteti po vrsti i godini puštanja u rad.
Tab.1. Instalirani kapaciteti za proizvodnju električne energije 3
Proizvodne
jedinice
A1
A2
A3
A4
A5
TE Kosovo A
B1
B2
TE Kosovo B
Ukupno TE
HE Gazivode
HE Bistrica
HE Dikance 1
HE Radavac
HE Istok
Ukupno HE
Energija iz vetra
Ukupno
Kapacitet jedinica (MW)
Instalirani
Neto
Min/max
Termoelektrane
65
Ne radi
125
Ne radi
200
182
100-130
200
182
100-130
210
187
135
800
551
339
310
180-260
339
310
180-260
678
620
1478
1171
Hidroelektrane
35
32
8.80
8.00
1.00
0.94
0.90
0.84
0.86
0.80
46.56
42.58
1.35
1,525.91
Puštanje u
rad
1962
1964
1970
1971
1975
1983
1984
1983
1957 (2006)
1957 (2010)
1934 (2010)
1948 (2011)
2010
1,213.58
1
Izvor: Godišnji energetski bilans Republike Kosovo za 2012. godinu,
Izvor: Godišnji energetski bilans Republike Kosovo za 2012. godinu,
3Izvor: Godišnji izveštaj 2012, RUE,
2
12
V.1.1 Lignit za proizvodnju električne energije
Ugalj (lignit) je najvažniji energetski resurs Kosova, koji snabdeva oko 97% ukupne proizvodnje
električne energijei ima najnižu cenu proizvodnje električne energije u zemlji 4.
Najvažniji baseni lignita na Kosovu su:
- Kosovski basen;
- Dukađinski basen; i
- Drenički basen.
U grafikonu 1 su predstavljeni baseni lignita u Republici Kosovo.
Graf.1. Baseni lignita na Kosovu
Procenjeni5 resursi lignita na celom Kosovu dati su u tabeli 2.
Tab.2. Rezerve lignita u Republici Kosovo6
REZERVE (t)
Baseni lignita
Bilansne7
Vanbilansne8
Geološke
Kosovski
10, 091, 000,000
8,772,000,000
1,319,000,000
Dukađinski
2, 244, 830,000
2,047,700,000
197,130,000
Drenički (s. Skenderaj) 106, 631,000
73,188,000
33,443,000
Ukupno
12,442,461,000
10,892,888,000
1,549,573,000
4
Vlada, stalno i sa više pažnje će ispratiti trendovi emisija trgovanje (Carbon Trading) kada je u pitanju proizvodnja
energije od konvencionalnih metoda,
5
Revidirajuća klauzula br. 152, Univerzitet u Prištini, 2008, u vezi sa“Studijom za vrednovanje istraživanja i
geoloških rezervi uglja na Kosovu“, Kosovski basen, Priština, 2007, str. 81, Institut INKOS,
6
Izvor: Strategija za rudarstvo Republike Kosovo za period 2012-2025,
7
Bilansne rezerve su one rezerve gde je kalorijska vrednost uglja veća od 5.450 kJ/kg,
8
Vanbilansne rezerve su one rezerve gde je kalorijska vrednost uglja manja od 5.450 kJ/kg,
13
Pored njenog korišćenja za proizvodnju električne energije,vlada podstiče da se ugalj koristi i za druge potrebe , kao što su:
gasifikacija , sušenje ,izvoz , itd.
V.2. Prenos električne energije
Prenosnim sistemom upravlja Operator prenosnog sistema i tržišta (KOSTT d.d.). Sistem za
prenos električne energije je povezan sa svim susednim zemljama na nivou 400 kV, osim sa
Albanijom, sa kojom je veza na nivou od 220 kV. Aktivnosti za početak izgradnje novog
dalekovoda naponskog nivoa 400 kV sa Albanijom se sprovode, a očekuje se da će izgradnja
ovog dalekovoda započeti u toku 2014. godine. Izgradnja interkonektivnog dalekovoda visokog
napona 400 kV Kosovo-Albanija doprineće povećanju prenosnih kapaciteta između ove dve
zemlje i zemalja u regionu, povećanju sigurnosti i pouzdanosti elektroenergetskih sistema
Kosova i Albanije, optimizaciji rada ova dva sistema.
Ukupna dužina prenosnih dalekovoda (400 kV, 220 kV i 110 kV) iznosi 1.187 km.
U toku poslednjih nekoliko godina realizovane su značajne investicije koje su dovele do
povećanja prenosnih kapaciteta, sigurnosti i pouzdanosti prenosnog sistema i smanjenja
gubitaka.
Dakle, očekuje se da će se gubici električne energije u prenosu u odnosu na ukupnu potrošnju
smanjiti sa 109,028 GWh ili1,88%,koliko su iznosili u 2012. godini, na nivo od 107,3 GWh ili
1,8%9 u 2017. godini.
U periodu 2013 – 2014 stvoriće se politički, ekonomski i tehnički uslovi za uključivanje
KOSTT-a u međunarodne (evropske) organizacije/mehanizme, počev od učlanjenja u ENTSO-e,
bilo kao samostalni sistem ili kao kontrolna zona sa Albanijom.
Graf. 2. Veza prenosnog sistema Kosova sa susednim zemljama
9
Izvor: Sedmo razmatranje tarifa električne energije (2013-2017),
14
V.3. Distribucija i snabdevanje električnom energijom
Distributivna mreža ima u vlasništvu 625 km mreže 35 kV. Dužina mreže 10(20) kV iznosi oko
959 km, mreže 10 kV oko 5915 km, mreže 6 kV oko50 km, dok dužina mreže 0,4 kV iznosi oko
11.905 km. Pored toga, u vlasništvu distributivne mreže nalazi se i 7708 trafostanica od nivoa
35/10kV do nivoa 6/0.4kV i 7840 podstanica od nivoa 35/10 kV do nivoa 6/0.4 kV.
U poslednjih nekoliko godina realizovane su veoma velike investicije u distributivnoj mreži, koje
su uticale na smanjenje gubitaka. Trend smanjenja gubitaka će se nastaviti i u predstojećem
periodu na osnovu planiranja investicija koje će se realizovati. Stoga se očekuje da će se gubici
električne enrgije u distribuciji u odnosu na ukupnu potrošnju smanjiti sa 1539.50 GWh ili
33,77%, koliki su bili u 2012. godini, na nivo od 778.27 GWh ili 16,9% 10 u 2017. godini.
Smanjenje tehničkih gubitaka će doći kao rezultat investicija koje će se realizovati u
distributivnoj mreži od strane KKDSE, a smanjiće se i komercijalni gubici i to pokazivanjem
većeg zalaganja od strane KKDSE i podrškom od strane Vlade.
U periodu 2013 – 2014 utvrdiće se energetska ograničenja (interkonekcije) i po tom osnovu
uspostaviće se potpuna kontrola nad potrošnjom električne energije na čitavoj teritoriji Kosova,
uz jasno definisanje distributivne mreže.
Fakturisanje i naplata
Fakturisanje i naplata električne energije su zabeležili porast, a to je postignuto zahvaljujući
zalaganju KEK d.d. i podršci koju je pružila Vlada Kosova, a koja će se nastaviti i u
predstojećem periodu. Nivo povećanja fakturisane i naplaćene energije može se videti u tabeli
koja sledi.
Tab.3. Fakturisana i naplaćena energija u periodu 2008-201211
Godina
2008
2009
2010
2011
2012
Zaduženje
MWh
4,035,076
4,428,053
4,559,037
4,682,250
4,768,383
Fakturisana
energija
MWh
2,093,372
2,532,626
2,679,713
2,890,172
3,018,863
Faturisanje
Naplata
(000) Evra
165,351
178,295
174,747
188,399
207,878
(000) Evra
118,845
142,110
151,805
168,952
184,541
Odnos
Naplata/Fakturisanje
%
71.87
79.70
86.87
89.68
88.77
U togu 2012. godine, potražnja za električnom energijom je pokrivena domaćom proizvodnjom,
razmenama i uvozom. Količina električne energije koja je uvezena u 2012. godini iznosila je
571,89712MWh.
U sklopu razdvajanja vertikalno integrisanog preduzeća, Vlada Republike Kosovo je odlukama
br. 04/36 i 03/38 naložila pravno razdvajanje KEK d.d., pri čemu je osnovan novi pravni
subjekat KKDSE d.d., a takođe izvršena je i privatizacija novog pravnog subjekta KKDSE d.d.
Konzorcijum Limak-Calik je proglašen za pobednika na tenderu za privatizaciju KKDSE. Kroz
ovu privatizaciju učinjen je korak u razvoju energetskog sektora u cilju redovnog snabdevanja
električnom energijom i smanjenja gubitaka.
10
Izvor: Sedmo razmatranje tarife za električnu energiju (2013-2017),
Izvor: Godišnji izveštaj 2010,2011 i 2012, RUE,
12 Izvor: Godišnji izveštaj 2012, RUE,
11
15
V.4. Centralno grejanje
Sistemi centralnog grejanja postoje samo u Prištini, Đakovici, Mitrovici i Zvečanu. Ovi sistemi
su toliki da zadovoljavaju samo 3% ukupne potražnje za grejanjem prostora.
Tab.4. Kapaciteti toplana za centralno grejanje na Kosovu 13
Instalirani
kapacitet
MWt
Operativni
kapacitet MWt
Dužina
distributivne
mreže u km
Br.
podstanica
GT Termokos
135.62
135.62
70
312
GT Đakovica
GT Mitrovica
GT Zvečan
38.6
16.9
1.6
20
23.5
4.5
0.8
275
20
Preduzeće
(Grad)
Toplana Termomit iz Mitrovice i Toplana u Zvečanu, zbog poznatih okolnosti ne odgovaraju na
zahteve za licenciranje/regulaciju i nadzor od strane RUE, tako da je onemogućeno pribavljanje
relevantnih ažuriranih podataka.
U toku perioda 2009-2012 realizovano je nekoliko investicija, kao što su rehabilitacija
proizvodne opreme, zamena stare termo-prenosne mreže, proširenje mreže za grejanje,
provećanje grejne površine. Upkos pozitivnim kretanjima, ove kompanije i dalje ne funkcionišu
kao samoodrživa i profitabilna preduzeća zbog nenaplaćivanja dugova od potrošača i velikih
gubitaka. Iz tog razloga, ove kompanije i dalje zavise od subvencija iz budžeta Kosova ili
odgovarajućih opština.
U cilju obezbeđivanja sigurnog snabdevanja Prištine toplotnom energijom, trenutno je u
realizaciji projekat kogeneracije TE „Kosovo B“ – Termokos d.d., koji finansiraju Evropska
unija, Nemačka vlada preko KfW-a, Vlada Luksemburga, Vlada Švedske, i Opština Priština.
Kroz ovaj projekat će se povećati sigurnost snabdevanja i efikasnost, a ujedno će se zameniti
korišćenje mazuta kao goriva za grejanje.
U cilju identifikacije mogućih opcija za termofikaciju i omogućavanja diversifikacije energetskih
resursa za grejanje, u 2012. godini je sprovedena studija za centralno grejanje u Peći, Prizrenu,
Gnjilanu i Uroševcu.
13
Izvor: Termokos d.d./Odsek za energetske bilanse, MER,
16
V.5. Prirodni gas
Na Kosovu trenutno nije prisutan prirodni gas, a ne postoji ni bilo kakva gasna infrastruktura,
osim zastarele i uništene mreže veštačkog gasa iz lignita, koja se proteže na trasi ukupne dužine
od 254 km. Ovaj podzemni gasovod je snabdevao Železaru u Skoplju, Feronikl, Lamkos i
Termokos gasom iz procesa gasifikacije lignita u bivšoj Elektroprivredi Kosova. Na osnovu
studije ESTAP I, postojeća linija ne može imati opravdane troškove renoviranja, i zbog toga se
preporučuje izgradnja novog cevovoda sa drugim operativnim parametrima. Ipak, pozitivna je
činjenica da Vlada ima pravo službenosti/vlasništva nad trasom Elez Han – Mitrovica i to se
može uzeti u obzir prilikom razmatranja korišćenja ove imovine. Takođe se mora imati u vidu da
je na trasi gasovoda bilo izgradnje koja će u budućnosti biti prepreka za realizaciju projekta koji
će u potpunosti pratiti postojeću liniju trase 14.
U toku 2007. godine sprovedena je studija “Regionalna studija gasifikacije – Izveštaj o tržištu na
Kosovu“ koju su finansirali SB (Svetska banka) i KfW (Nemačka razvojna banka). Ova studija
je sprovedena od strane ECA (EkonomicConsalting Associates) iz Engleske, 2007. godine.
Kosovo će pomno pratiti kretanja u vezi sa regionalnim projektima koji se odnose na prirodni
gas i angažovaće se da bude deo ovih projekata, kao što su projekti TAP i IAP. U ovom pravcu
će se sprovesti potrebne studije koje će pružiti preporuke za konkretne akcije.
V.6 Tečna goriva
Naftno tržište je regulisano Zakonom br. 03/L-138 o izmenama i dopunama Zakona br. 2004/5 o
trgovini naftom i naftnim derivatima, koji je usvojen 2005. godine. Zakon reguliše veleprodaju i
maloprodaju, transport, skladištenje, preradu i rezerve nafte i naftnih derivata za vanredne
situacije. Za administrativno regulisanje i trgovinu tečnim gorivima nadležan je MTI.
Velikoprodajnu i maloprodajnu cenu određuje tržište.
Zakon obavezuje sve prodavce na malo i skladišta nafte i naftnih derivata da u svakom trenutku
na zalihama imaju najmanje 5% svojih skladišnih kapaciteta za vanredne situacije. Kapacitet
licenciranih skladišta trenutno iznosi 80.000 m3, a prodajnih mesta na malo oko 40.000 m3.
Dakle, količina zaliha naftnih derivata za hitne potrebe trenutno iznosi oko 6.000 m3 ili 5.000
tona, što pokriva samo 3-4 dana neto prosečnog godišnjeg uvoza. Na Kosovu postoji i oko
50.000 m3drugih skladišnih kapaciteta koji se trenutno ne koriste i nisu licencirani.
Kosovo je uvoznik naftnih derivata. Postoje dve fabrike za proizvodnju teških ulja za grejanje
koje pokrivaju četvrtinu tržišta ovog proizvoda. Kao sirovinu ne koriste sirovu naftu, već neke
druge naftne proizvode.
U cilju transponovanja Direktive 2009/119/EC o obavezi održavanja zaliha nafte i/ili naftnih
derivata izrađen je novi Zakon o tržištu nafte i naftnih derivata.
U ukupnoj potrošnji energije na domaćem tržištu učestvuje i tečni naftni gas (TNG), kao
efikasan izvor energije koji nije štetan za okolinu, a koristi se u različitim sektorima. Postoji
relativno dobro tržište snabdevanja od strane privatnog sektora sa trendom rasta. Povećanje
korišćenja TNG-a doprinosi diversifikaciji energetskih izvora koji su na raspolaganju
14
Izvor: Izveštaj Ministarstva energetike i rudarstva, 2010 – Razjašnjenje trase postojećeg gasovoda na Kosovu,
17
potrošačima. Ovim bi se stvorili uslovi za značajno smanjenje količine električne energije koja se
koristi za grejanje, pripremanje hrane i u druge svrhe.
V.7. Obnovljivi izvori energije
Obnovljivi izvori energije (OIE) predstavljaju važan deo Energetske strategije. OIE su važan
resurs za snabdevanje energijom, koji doprinose pouzdanosti i raznovrsnosti energetskih
proizvoda, kontinuiranom ekonomskom rastu i unapređenju životne sredine. U svrhu
sprovođenja ove energetske politike za sektor OIE izgrađena je neophodna zakonska,
podzakonska i regulatorna infrastruktura. Pored toga, preduzete su i određene podsticajne mere,
kao što je utvrđivanje Feed-in tarifa za pojedine OIE; izrađena su pravila o sertifikatu o poreklu
za električnu energiju proizvedenu iz obnovljivih izvora, o podržavanju električne energije za
koju je izdat sertifikat o poreklu i procedurama za prijem u šemu podrške, itd. Uporedo sa tim,
Ministarstvo ekonomskog razvoja je usvojilo Administrativno uputstvo o ciljevima za OIE do
2020. godine. Ovi ciljevi su u skladu sa Odlukom Ministarskog saveta Energetske zajednice
2012/04/MC i sa AU o ciljevima za OIE namenjenim za sprovođenje Direktive 2009/28/EU. Ovi
ciljevi su deo Nacionalnog akcionog plana za obnovljive izvore energije 2011-2022, koji je
izrađen u skladu sa jedinstvenom metodologijom Energetske zajednice. U ovom planu su
predstavljene sve aktivnosti koje se moraju sprovesti i vremenski rok za njihovo sprovođenje,
vrste OIE, njihov udeo, troškovi i izvor finansiranja.
Što se tiče razvoja obnovljivih izvora energije na vodu, sprovedena je studija za identifikaciju
vodnih kapaciteta za male HE, u kojoj je identifikovano 77 lokacija sa kapacitetom od 128.197
MW. Takođe, uz finansijsku podršku SB ažurirana je postojeća studija izvodljivosti za izgradnju
Hidroelektrane Žur, ali neophodne su dodatne studije i informacije radi što efikasnije realizacije
ovog projekta, kao dobre mogućnosti za predstojeći period.
Energetski potencijal iz biomase (drvo) predstavlja značajan deo potrošnje energije na Kosovu.
Procenjuje se da se u energetske svrhe (drvo se koristi uglavnom za potrebe grejanja u
domaćinstvima, i sektoru usluga – školama, manjim trgovinskim radnjama) potroši oko 1.6
milion m3/godišnje ogrevnog drveta, što je ekvivalentno sa 244.45 ktoe/godišnje.
Za energiju vetra do sada nije sprovedena neka studija koja bi obuhvatila celu teritoriju
Republike Kosovo. Vlada Nemačke, preko KfW, je preuzela obavezu da izradi Atlas vetrova za
Kosovo i da u atlas uvrsti i komponentu solarne energije.
Solarna energija se može koristiti u značajnoj meri za grejanje sanitarne vode i proizvodnju
fotonaponske energije. Procenjuje se da sunčevo zračenje na Kosovu iznosi između 1500 dhe
1650 kWh/m2 godišnje.
U vezi sa geotermalnom energijom postoje određeni indikativni podaci o geotermalnim
potencijalima, međutim potrebno je da se sprovede detaljna studija za procenu ovog energetskog
potencijala.
U pogledu korišćenja otpada koji se može korisiti za proizvodnju energije potrebno je da se
izvrši procena mogućnosti za korišćenje takvog otpada.
18
V.8. Energetska efikasnost
Važan segment politike Republike Kosovo, koji je predstavljen u njenom programu, čine
promovisanje energetske efikasnosti (EE), sprovođenje mera EE u odgovarajućim sektorima u
skladu sa KAPEE 2010-2018 i kogeneracija (KO). Ova podsticajna i promotivna politika uticaće
na rast ekonomskog razvoja, uštedu energije, povećanje sigurnosti snabdevanja energijom i
zaštitu životne sredine.
U periodu 2009-2012 preduzeti su značajni programski, zakonski i institucionalni koraci za
promovisanje EE, izradu Kosovskog akcionog plana za energetsku efikasnost (KAPEE) za
period 2010-2018, izradu prvog srednjoročnog Kosovskog akcionog plana za energetsku
efikasnost (KAPEE) 2010-2012, izradu drugog srednjoročnog Nacionalnog akcionog plana za
energetsku efikasnost (KAPEE) 2013-2015. Uz pomoć KAEE, opštinski nivo će izraditi
opštinske planove za energetsku efikasnost.
Sproveden je i niz projekata u oblasti energetske efikasnosti koji se uglavnom odnose na
konkretne mere, kao što su: energetska revizija u javnim zgradama i sprovođenje mera revizije,
javna rasveta u različitim gradovima, postavljanje solarnih panela u Univerzitetskom kliničkom
centru, Studentskom domu i na vladinim objektima na centralnom nivou. Izveštaj o napretku za
prvi srednjoročni KAPEE 2010-2012 pokazuje da je postignut indikativni cilj uštede energije od
3%.
U KAPEE 2010-2018, odnosno u drugom srednjoročnom KAPEE 2013-2015, predstavljene su
sve potrebne aktivnosti koje se moraju sprovesti, vremenski rok za njihovo sprovođenje,
troškovi, izvori finansiranja i nadležna institucija. U svrhu postizanja ciljeva koji su predviđeni
ovim planom (ušteda energije od 9% ili 92ktoe) neprestano se sprovode konkretni projekti za
preduzimanje mera EE, kako u objektima centralnog nivoa, tako i u onima kojima upravlja
lokalni nivo.
Renoviranje zgrada i modernizacija sistema za grejanje i hlađenje predstavljaju najveći potencijal
za uštedu (energetska efikasnost) energije. Takođe, i racionalno korišćenje energije u opštinama
će u velikoj meri doprineti postizanju utvrđenih ciljeva (naročito u javnoj rasveti).
V.9. Zaštita životne sredine
Zaštita životne sredine je u zakonskom mandatu Ministarstva životne sredine i prostornog
planiranja (MŽSPP). Međutim, ova Strategija treba da se bavi životnom sredinom sa stanovišta
energetskog sektora. Energetski sektor je jedan od najvećih zagađivača životne sredine na
Kosovu, posebno u regionu Prištine. Emisija gasova iz termoelektrana sa velikom
koncentracijom acidnih materija, čestice prašine/pepeo i samozapaljivanje uglja prouzrokuju
veliko zagađenje vazduha. Evidentno je da energetski sektor na Kosovu ima najveći uticaj na
emisiju gasova sa efektom staklene bašte. Još jedan od zagađivača je i sektor domaćinstava koji
prouzrokuje zagađenje potrošnjom uglja ili drugih energenata koji se koriste za grejanje prostora.
U poslednjih nekoliko godina, preduzete su određene mere za poboljšanje stanja životne sredine
sprovođenjem energetskih aktivnosti. U sklopu ove aktivnosti su zamenjeni i nastavlja se sa
zamenom elektrostatičkih filtera u tri jedinice TE A; u završnoj fazi je realizacija hidrauličnog
transporta pepela iz TE „Kosovo A“ do rudnika Miraš, i nastavlja se prečišćavanje industrijskih
otpadnih voda, uklanjanjem fenola i fenolnih voda.
19
V.10. Projekat ‘Novo Kosovo’
Termoelektrana Novo Kosovo je jedan od glavnih projekata koji podržava sve stubove
Energetske strategije Republike Kosovo. Predviđeno je da ova termoelektrana ima 2 jedinice sa
oko 300 MW po jedinici i da će biti izgrađen sa najboljom tehnologijom na raspolaganju ( Best
Available Technologi , BAT ) na tržištu. Cilj ovog projekta je da se postigne sigurnost
snabdevanja u najboljoj formi za životnu sredinu i uz optimizaciju korišćenja raspoloživih
prirodnih resursa. Termoelektrana Novo Kosovo će biti izgrađena uz primenu Industrial
EmmissionsDirective, koja predstavlja najviši evropski standard za životnu sredinu. Primena
ovog standarda znači to da će ova termoelektrana proizvoditi električnu energiju uz emisije koje
su jednake sa nivom koji je prihvatljiv za nove termoelektrane u Evropi. Ujedno će se
izgradnjom ove termoelektrane omogućiti i zatvaranje Termoelektrane Kosovo A, koja je jedan
od glavnih zagađivača u Republici Kosovo.
Projektom razvoja TE Novo Kosovo će se upravljati uz poštovanje kosovskih zakona i najviših
standarda transparentnosti i podsticanja konkurencije. U istoriji ovog projekta, desilo se nekoliko
izmena u strukturi, kao rezultat zahteva investitora. Ove izmene u strukturi su bile rezultat cilja
da se obezbedi što veće učešće zainteresovanih investitora, na način da se kroz konkurenciju
osigura da će cene električne energije iz ovog projekta biti što pristupačnije za građane Kosova.
Vlada Kosova će se i dalje angažovati u tome da procedura odabira investitora i izvođača radova,
kao i struktura projekta imaju za cilj podsticanje konkurencije i pružanje što pristupačnijih cena
od ove termoelektrane.
V.11 Restrukturiranje energetskog sektora
U skladu sa odredbama o razdvajanju/restrukturiranju elektroenergetskog sistema Zakona o
električnoj energiji i uslovima Ugovora o Energetskoj zajednici, 2006. godine je osnovana
kompanija Operator prenosnog sistema i tržišta električne energije (KOSTT d.d).
U sklopu potpunog razdvajanja, Vlada Republike Kosovo je odlukama br. 04/36 i 03/38 naložila
pravno razdvajanje KEK d.d. i tom prilikom je osnovan novi pravni subjekat KKDSE d.d., a
takođe sprovedena je i privatizacija novog pravnog subjekta KKDSE d.d.
Kosovo treba da nastavi sa reformama u svom sektoru energetske industrije u cilju da obezbedi
konkurenciju na energetskom tržištu u skladu sa opštim principima otvorene konkurencije,
nediskriminacije, transparentnosti, jednakosti, poštovanja zaštite potrošača i održivog razvoja
društva.
V.12 Ugovor o Energetskoj zajednici
Kosovo je potpisnik Ugovora o osnivanju Energetske zajednice (UEZ) Jugoistočne Evrope, koji
je stupio na snagu 1. jula 2006. godine. U tom kontekstu, Vlada Kosova je suštinski opredeljena
za razvoj energetskog sektora u skladu sa zahtevima UEZ. Ovaj ugovor obavezuje sve ugovorne
strane da sprovode‘AcquisCommunautaire’ EU u skladu sa vremenskim rasporedom za
sprovođenje neophodnih reformi.
Ovde treba istaći da prenosni sistem na Kosovu predstavlja važan aktivni čvor za prenos
električne energije drugih elektroenergetskih sistema u regionu, kao i za trgovce električnom
20
energijom. U tom kontekstu, Vlada će se angažovati da preuzme određene funkcije od UEZ ili
EK u cilju razvoja tržišta električne energije.
V.13 Regionalna saradnja
Vlada smatra da je regionalna saradnja veoma važna za Kosovo. Za energetski sektor ova
saradnja ima poseban značaj, jer teži ne samo integraciji energetskih tržišta, već i povećanju
uzajamnog razumevanja i porastu razmene energije, što je veoma važno za povećanje sigurnosti
u snabdevanju energijom, u uslovima kada energetske infrastrukture u zemljama u regionu nisu
razvijene u dovoljnoj meri koja bi omogućila dovoljnu razmene energije bez problema.
Regionalna saradnja će takođe imati za cilj i razmenu iskustava, unifikaciju pristupa i praksi o
relevantnim pitanjima, kao i za rešavanje pitanja korišćenja voda u energetske svrhe. O ovome će
se što je pre moguće razgovarati sa Albanijom radi postizanja novog sporazuma o korišćenju
voda.
Vlada Republike Kosovo će se angažovati i za unapređenje odnosa saradnje u energetskom
sektoru i sa drugim državama u regionu.
21
VI.
SWOT analiza
Instrument koji se smatra veoma korisnim za identifikaciju spoljašnjih i unutrašnjih faktora koji
utiču na razvoj energetskih sektora, je SWOT analiza.
Tabela koja sledi prikazuje unutrašnje faktore (prednosti i slabosti) i spoljašnje faktore
(mogućnosti i rizici). SWOT analiza je pripremljena nakon analize materijala, studija i razmene
ideja sa ekspertima i predstavnicima relevantnim institucijama u vezi sa energetskim sektorom.
Prednosti:
 Dovoljne rezerve lignita za proizvodnju električne
i toplotne energije po konkurentnim cenama;
 Dovoljni interkonektivni prenosni kapaciteti koji
omogućavaju prekograničnu trgovinu;
 Industrijsko
iskustvo
za
proizvodnju
i
eksploataciju lignita na Kosovu;
 Dovoljno ljudskih resursa za zapošljavanje i
obuku stručnog osoblja koje može da odgovori na
zahteve u sektoru;
 Zakonski osnov u skladu sa standardima EU;
 Republika Kosovo je članica Ugovora o
osnivanju Energetske zajednice Jugoistočne
Evrope;
 Adekvatni
institucionalni
mehanizmi
za
funkcionisanje energetskog sektora, a posebno
nezavisna regulatorna tela i nezavisni operator
sistema prenosa i tržišta električne energije;
 Relativno povoljni potencijali OIE, koji
omogućavaju raznovrsnost energetskih resursa;.
 Razvoj zajedničkog tržišta električne energije
Kosovo-Albanija;














Slabosti:
Degradacija i nedostatak investicija u energetskom
sistemu u periodu 1990-1999, što je dovelo do pada
proizvodnje i do degradacije distributivnog sistema;
Zastareli postojeći proizvodni kapaciteti za
proizvodnju električne energije;
Visok nivo tehničkih i komercijalnih gubitaka u
distributivnom sistemu;
Nemogućnost pristupa upravljanju energetskim
sektorom na severu Kosova;
Ograničen pristup samofinansiranju investicija;
Stagnacija u tempu investicija za modernizaciju i
razvoj proizvodnih i distributivnih kapaciteta;
Neredovno snabdevanje električnom i toplotnom
energijom;
Nizak udeo OIE u proizvodnji električne energije;
Zavisnost od uvoza pojedinih vrsta primarnih
energetskih resursa (nafta, mazut, benzin), kao i
delimična zavisnost od uvoza električne energije;
Niska efikasnost u procesu proizvodnje i korišćenju
energije;
Zagađenje životne sredine iz rudnika lignita i
proizvodnjom energije;
Nedostatak državnih zaliha tečnih goriva;
Korišćenje električne energije za grejanje;
Nedovoljno posvećivanje pažnje od strane
institucija za edukaciju mlađeg naraštaja radi
razvoja profila koje zahteva sektor.
22










Mogućnosti:
Sve veća potražnja za energijom na Kosovu i u
regionu, mogućnost za brzi razvoj energetskog
sektora;
Potpuno restrukturiranje i reforma energetskog
sektora u skladu sa Direktivama EU;
Liberalizacija tržišta na regionalnom nivou i
razvoj sektora privatnim kapitalom;
Mogućnost privlačenja strateških investitora;
Izgradnja novih proizvodnih kapaciteta na lignit;
Izgradnja toplana za centralno grejanje u većim
gradovima;
Smanjenje tehničkih gubitaka i povećanje
ulaganja u distribuciju električne energije;
Povećanje EE u proizvodnji energije i efikasno
korišćenje energije od strane krajnjih potrošača;
Razvoj obnovljivih izvora energije privatnim
kapitalom;
Pristup Kosova međunarodnim finansijskim
mehanizmima
za
povećanje
energetske
efikasnosti.







Rizici:
Nepredviđeno povećanje cena uvoznih tečnih
goriva i nepredviđeni prekid snabdevanja uvoznim
naftnim derivatima;
Moguće globalne finansijske krize sa negativnim
uticajem na strane investicije;
Nastavak opstrukcija od strane Srbije u
energetskom sektoru;
Povećanje cena električne energije i povećanje
potražnje za uvozom do izgradnje novih
proizvodnih kapaciteta;
Manjak raspoložive električne energije u regionu;
Nefunkcionisanje otvorenog i konkurentnog tržišta
električne energije u regionu;
Neostavarivanje strateških ciljeva u pravo vreme što
se posebno odnosi na dovoljne kapacitete za
snabdevanje električnom energijom.
23
VII. Predviđanje potreba za energijom za period 2013-2022
Ako se analizira potrošnja energije u pretodnim energetskim bilansima za sve sektore, vidi se da
je najveći potrošač energije na Kosovu do 2011. godine bio sektor domaćinstava, za kojim slede
sektor saobraćaja i industrije.
Očekuje se da će potražnja za energijom u finalnoj potrošnji u 2022. godini iznositi 1701.84
ktoe. Uticaj koji će imati mere za rehabilitaciju elektroenergetskog sistema i izgradnja
termoelektrane „Novo Kosovo“ imaće svoje efekte na potražnju za energijom u sektorima
industrije, usluga, poljoprivrede i saobraćaja, kao i na usporavanje rasta potražnje za električnom
energijom u sektoru domaćinstva.
Sektor koji će imati intenzivno povećanje potražnje za energijom biće sektor industrije. Pregled
potrošnje energije u svim sektorima, prikazan je u tabeli 5.
Tab.5. Pregled predviđanja potrošnje energije u ktoe za sve sektore15
2013
2014
2015
2016
2017
2018
2019
2020
2021
2022
Sektor industrije
356.20
376.20
389.37
398.19
398.87
399.93
410.89
420.75
431.71
442.37
Sektor domaćinstava
503.93
525.84
541.7
555.6
574.25
589.63
607.57
623.32
641.82
658.35
Sektor usluga
114.51
120.88
125.74
130.54
136.66
142.03
148.11
153.59
159.20
163.95
21.18
21.98
23.18
23.77
24.51
25.16
25.89
26.56
27.29
28.02
342.36
349.21
356.19
363.31
370.58
377.99
385.55
393.26
401.13
409.15
1338.19
1394.12
1436.18
1471.40
1504.87
1534.74
1578.01
1617.48
1661.16
1701.84
Sektor poljoprivrede
Sektor saobraćaja
Ukupno
VII.1. Predviđanje potražnje za električnom energijom
Za predviđanje potražnje za električnom energijom uzeti su u obzir korekcioni faktori za koje se
smatra da imaju značajan uticaj na tri različita scenarija rasta:
 Sprovođenje Kosovskog akcionog plana za energetsku efikasnost;
 Smanjenje komercijalnih gubitaka (smanjenje potrošnje usled efikasnijeg fakturisanja
i efikasnijih procedura merenja i kontrole);
 Uticaj predviđanja BDP na kretanje potrošnje;
 Predviđanje tehničkih gubitaka u prenosnoj i distributivnoj mreži.
U tabelama koje slede prikazani su bruto potražnja za električnom energijom i predviđanje
maksimalnog opterećenja do 2022. godine.
15
Izvor:Dugoročni energetski bilans Republike Kosovo 2013-2022,
24
Tab.6. Tri scenarija predviđanja bruto potražnje 16
BRUTO
POTRAŽNJA
KOSOVA [GWh]
2009
2010
2011
2012
2013
2014
2015
2016
2017
2018
2019
2020
2021
2022
Prosečan
rast
VIŠI SCENARIO
OSNOVNI
SCENARIO
5421
5594
5725
5856
6053
6205
6546
6815
7077
7253
7489
7668
7892
8096
3.20%
5421
5594
5725
5742
5821
5966
6176
6311
6552
6716
6934
7100
7307
7496
2.48%
NIŽI SCENARIO
5421
5594
5725
5720
5704
5757
5805
5932
6028
6179
6379
6532
6722
6897
1.71%
Tab.7. Tri scenarija predviđanja maksimalnog opterećenja
17
MAKSIMALNO
OPTEREĆENJE
KOSOVA [MW]
2009
2010
2011
2012
2013
2014
2015
2016
2017
2018
2019
2020
2021
2022
Prosečan
rast
VRŠNO
(OSNOVNI)
1072
1158
1150
1170
1220
1250
1283
1310
1340
1365
1390
1410
1452
1494
2.41%
VRŠNO (VIŠI)
1072
1158
1150
1182
1244
1275
1321
1349
1394
1420
1446
1466
1539
1584
2.96%
VRŠNO (NIŽI)
1072
1158
1150
1158
1208
1238
1257
1284
1300
1324
1334
1354
1365
1404
1.84%
16
17
Izvor: Dugoročni energetski bilans Republike Kosovo 2013-2022,
Izvor: Dugoročni energetski bilans Republike Kosovo 2013-2022.
25
VIIIOpcije snabdevanja električnom energijom
Za sigurno i pouzdano snabdevanje električnom energijom analizirano je i obrađeno nekoliko
opcija, imajući u vidu trenutnu ekonomsku i socijalnu situaciju, energetske potencijale koje ima
Kosovo, obaveze Kosova u odnosu na UEZ, regionalne trendove i studije koje su do sada
sprovedene. Analizirane su tri opcije, od kojih svaka sadrži sigurnost snabdevanja električnom
energijom.
Opcija I
Izgradnja kapaciteta za proizvodnju električne energije na bazi lignita, koja će zadovoljiti
domaće potrebe i za izvoz
Poznato je da Kosovo poseduje velike kapacitete rezervi lignita na tri lokacije. Eksploatacija
ovog resursa je i na osnovu sprovedenih studija laka i jeftina u odnosu na druge resurse. Takođe,
na osnovu informacija iz regiona, proizvodnja osnovne energije na Kosovu ima prednost u
odnosu na mogućnosti proizvodnje iz drugih resursa u regionu zbog niskih troškova. Postoji
dobro iskustvo u eksploataciji i korišćenju lignita za proizvodnju električne energije. Cena
proizvodnje električne energije je relativno povoljna i pristupačna za potrošače.
Izgradnjom ovakvih kapaciteta zadovoljile bi se domaće potreba i obezbedila bi se sigurnost
snabdevanja, kao uslov za podržavanje sveukupnog razvoja zemlje.
U okviru ove opcije smatra se da će se snabdevanje električnom energijom zasnivati pre svega na
kapacitetima za proizvodnju električne energije na bazi lignita, ne isključujući ni proizvodnju iz
OIE:




Rad tri bloka A3, A4 i A5 TE‘Kosovo A’. Ovi blokovi će se rehabilitovati i produžiće se
njihov radni vek;
Rad TE‘Kosovo B’ – u cilju normalnog rada ovih blokova obaviće se njihova
revitalizacija;
Izgradnja TE ‘Novo Kosovo’ drugih novih kapaciteta na bazi lignita – novi kapaciteti će
ispuniti domaće potrebe za električnom energijom, a određena količina električne
energije će se izvoziti na regionalno tržište. Ovi kapaciteti će ispuniti sve potrebe
sigurnosti snabdevanja električnom energijom;
Postojeće HE i drugi OIE. Njihov kapacitet će biti znatno manji u odnosu na kapacitete
na lignit.
Realizacija ove opcije nosi sa sobom i uticaje (pozitivne + i negativne -),koji su navedeni u
nastavku teksta:



-
Sigurnost snabdevanja električnom energijom;
Poboljšanje izvoznog bilansa;
Proizvodnja električne energije po pristupačnim cenama za domaće potrošače;
Neodrživa eksploatacija lignita;
Negativan uticaj na lokalnu životnu sredinu i šire;
Socijalni uticaj – raseljavanje stanovništva iz područja koja će se koristiti za
eksploataciju lignita i za izgradnju novih kapaciteta;
26
-
Razvoj nije u potpunosti u skladu sa obavezama Kosova u okviru UEZ-a;
Negativan uticaj na razvoj drugih sektora (poljoprivreda, sektor voda).
Zaštita životne sredine, socijalni uticaji i diverzifikacija energetskih resursa ograničavaju našu
zemlju da bude orijentisana na ovu opciju. Iz tog razloga ova opcija neće biti uzeta u obzir za
sprovođenje u okviru ove strategije.
Opcija II
Osiguranje snabdevanja energije domaćim kapacitetima i uvozom
Kosovo je strana ugovornica UEZ-a i po tom osnovu je preuzelo odgovornosti da se u potpunosti
pridržava zahteva UEZ-a, u pogledu razvoja energetskog sektora, a samim tim i za podsektor
električne energije.
Postojeći kapaciteti za proizvodnju električne energije su uglavnom zastareli, a posebno TE
‘Kosovo A’,koja ne ispunjava zahteve u pogledu zaštite životne sredine. Za revitalizaciju ove
termoelektrane u skladu sa ekološkim zahtevima potrebna su ogromna sredstva koja prevzilaze
mogućnosti Kosova, pa je na osnovu toga primorano da zatvori ovu TE. Kao posledica
zatvaranja ove termoelektrane stvara se manjak električne energije. Za pokrivanje ovog manjka
moraju se izgraditi novi kapaciteti, koji će predstavljati zamenu za ovu termoelektranu, tako da
će se u konkretnom slučaju izgraditi TE ‘Novo Kosovo’. Pored toga, izvršiće se odgovarajuća
revitalizacija u cilju normalnog rada TE ‘Kosovo B’ i tom prilikom će se produžiti njen radni
vek, a ispuniće se i ekološki zahtevu u pogledu njenog rada. Jedan deo električne energije će se i
dalje proizvoditi u postojećim HE, novim HE koje će se izgraditi i kapacitetima na druge OIE.
Nije planirano da će ovi kapaciteti ispuniti domaće potrebe za električnom energijom koje su u
porastu, tako da će se manjak ove količine električne energije pokrivati uvozom. Dakle, Kosovo
će morati da uvozi električnu energiju za potrebe pokrivanja potrošnje i radi obezbeđivanja
sekundarnih i tercijarnih rezervi za potrebe sigurnosti snabdevanja.
Količina električne energije koja se mora uvoziti biće još veća ukoliko TE ‘Kosovo A’ prestane
sa proizvodnjom pre nego što počne proizvodnja u TE‘Novo Kosovo’. Uvoz će biti znatno veći
ukoliko dođe do kašnjenja u izgradnji TE ‘Novo Kosovo’.
U regionu je prisutan manjak električne enrgije, a ukoliko se tome doda i porast regionalne
potražnje za električnom energijom, taj manjak energije će biti još veći. Ovo će uticati na
povećanje uvoznih cena (cena koja je prosečno dva puta viša od cene energije iz domaće
proizvodnje), a prouzrokovaće i nesigurnost snabdevanja električnom energijom što će imati
značajne posledice na ekonomski razvoj i socijalno blagostanje.
Prema ovoj opciji, snabdevanje električnom energijom će biti sledeće:





Rad TE ‘Kosovo A’, u skladu sa rokovima propisanim UEZ-u;
Rad TE‘Kosovo B’ – u cilju normalnog rada ovih blokova sprovešće se njihova
revitalizacija;
Izgradnja TE ‘Novo Kosovo’;
Rad postojećih HE, izgradnja novih malih hidroelektrana i drugih kapaciteta za
proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora (vetar, biomasa i solarna
energija);
Uvoz.
27
Realizacija ove opcije nosi sa sobom i određene uticaje (pozitivne + i negativne -), koji su
navedeni u nastavku teksta:
 Uvezena energija ne prouzrokuje dodatno zagađenje na Kosovu;
- Nestabilno snabdevanje, kao posledica nestabilnog regionalnog tržišta;
- Kosovo će se suočiti sa ozbiljnom nestabilnošću zbog visoke cene električne
energije na tržištu;
- Negativan uticaj na ekonomski razvoj;
- Velika količina uvoza zahteva osiguravanje prenosnih puteva i nesigurnost zbog
zagušenja u prenosu;
- U cilju održavanja sigurnosti snabdevanja na stranom tržištu se moraju kupovati
sve pomoćne usluge (sekundarne i tercijarne rezerve), što nije u skladu sa
funkcionisanjem sistema prema ENTSO-E;
Na osnovu sprovedene analize o realizaciji ove opcije, utvrđeno je da postizanje sigurnosti
snabdevanja električnom energijom nosi sa sobom nesigurnost i visoke troškove snabdeanja
električnom energijom.
Opcija III
Snabdevanje električnom energijom iz domaćih izvora
U okviru ove opcije planirano je da se sigurnost snabdevanja električnom energijom obezbediti
na osnovu postojećih kapaciteta i kapaciteta koji će se izgraditi na bazi potencijala domaćih
resursa, uvek imajući u vidu pokrivanje potražnje za električnom energijom. Prema ovoj opciji,
snabdevanje električnom energijom će se vršiti iz postojećih kapaciteta, TE Kosovo A, TE
Kosovo B, TE Novo Kosovo, a na osnovu potražnje za električnom energijom izgradiće se nove
termoelektrane, HE Žur, postojećih i novih hidroelektrana i kapaciteta na druge OIE, što znači da
će proizvodnja i potrošnja biti u ravnoteži.
U okviru ove opcije obrađena je i komponenta uspostavljanja zajedničkog tržišta električne
energije Kosovo – Albanija, što realizaciju ove opcije čini povoljnijom u ekonomskom i
ekološkom pogledu, a ujedno će povećati sigurnost snabdevanja električnom energijom.
Zajedničko tržište električne energije Kosovo – Albanija podrazumeva korišćenje prednosti obe
zemlje, na jednoj strani velike količine rezervi lignita i na drugoj strani velikog potencijala za
proizvodnju električne energije na vodu. Analiza i razmatranje ove opcije obavljeni su na osnovu
studije sprovedene od strane Vettenfall o sigurnosti snabdevanja električnom energijom na
Kosovu. Prema ovoj studiji predviđa se izgradnja novih kapaciteta za proizvodnju električne
energije na lignit i vodu.
U cilju da se osigura potrebna količina električne energije u obe zemlje moraju se obezbediti
dovoljni kapaciteti za snabdevanje električnom energijom iz domaćih prirodnih resursa. To znači
da se mora imati proizvodnja električne energije na lignit kao baza za snabdevanje, kao i
proizvodnja električne energije na vodu kao raspoloživo snabdevanje u periodu vršnog
opterećenja. Razvoj OIE na Kosovu i trgovanje sertifikatima CO2 mogu biti podržani postojećim
hidroelektranama u Albaniji. Troškovi proizvodnje energije niži su za Kosovo u slučaju
zajedničkog tržišta električne energije sa Albanijom.
Prema ovoj opciji, snabdevanje električnom energijom treba da se vrši:
28
a) Domaćim termičkimkapacitetima




Rad TE‘Kosovo A’, do puštanja u rad jedinica TE ‘Novo Kosovo’;
Rad TE‘Kosovo B’ – u cilju normalnog funkcionisanja ovih blokova obaviće se njihova
revitalizacija;
Izgradnja TE ‘Novo Kosovo’i drugih novih kapaciteta u narednim godinama, u zavisnosti
od potražnje za električnom energijom;
Rad postojećih HE, izgradnja HE Žur i novih malih hidroelektrana i drugih kapaciteta za
proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora (vetar, biomasa, solarna energija);
b) Obnovljivi izvori energije




Rad postojećih HE;
Izgradnja HE Žur;
Izgradnja novih malih hidrocentrala;
Izgradnja novih proizvodnih kapaciteta električne energije iz obnovljivih izvora (vetar,
biomasa, i solarni).
c) Putem zajedničkog tržišta električne energije Kosovo – Albanija.
Realizacija ove opcije nosi sa sobom i određene uticaje (pozitivne +), koji su navedeni u
nastavku teksta:







Sigurnost snabdevanja električnom energijom;
Smanjenje potrebe za izgradnju rezervnih energetskih kapaciteta;
Jeftinija cena snabdevanja;
Ravnoteža elektroenergetskog sistema;
Poštovanje ekoloških normi;
Razvoj tržišta električne energije;
Povećanje regionalne saradnje.
Na osnovu sprovedenih studija i analiza, smatra se da je ova opcija najbolja opcija za sigurnost
snabdevanja električnom energijom. Prema ovoj opciji, omogućava se optimalno i efikasno
korišćenje energije, bilansnih rezervi i prenosne mreže, stvaraju se bolji uslovi za snabdevanje
električnom energijom, niži troškovi snbdevanja, a takođe povećavaju se pouzdanost i efikasno
korišćenje operativnih rezervi. Ova opcija će biti uzeta kao osnovna opcija za ovu strategiju u
pogledu snabdevanja električnom energijom.
29
VIII.Politike, ciljevi i mere za razvoj energetskog sektora
Ubrzani i održivi ekonomski razvoj naše države će u velikoj meri zavisiti od sprovođenja
odgovarajućih politika i ekonomskih i strukturnih reformi, koje će osigurati racionalno
korišćenje prirodnih i ljudskih resursa na Kosovu. Vlada Kosova (VK) je utvrdila da je
energetski sektor jedan od važnih sektora za održiv ekonomski i društveni razvoj zemlje.
Za postizanje strateških ciljeva ,Vlada Kosova između ostalog će pokušati da ih smatra kao
podsticajne mere olakšanja u fiskalnoj politici u pogledu ulaganja u obnovljive izvore energije ,
ali i za generatore koji imaju za cilj da obezbede sigurno snabdevanje energije , zaštitu životne
sredine i postizanje ciljeva , imajući u obzir pristupačnost cena za krajnje potrošače.
Strateški ciljevi su predstavljeni za svaki stub i u sebi sadrže politike i mere koje će uspostaviti
jasan okvir za održivi razvoj sektora u korist ekonomskog razvoja i prijateljskog odnosa prema
životnoj sredini.
Politike, ciljevi i mere za razvoj energetskog sektora su utvrđene na osnovu:







Analize trenutne situacije u energetskom sektoru;
Analize SWOT;
Analize potražnje za energijom;
Izvora energije na raspolaganju;
Pravnog i institucionalnog okvir;
Programa Vlade Republike Kosovo; i
Posvećenos Kosova za razvoj energetskog sektora u skladu sa međunarodnim
standardima za zaštitu životne sredine.
Stub I. Obezbeđivanje pouzdanog i kvalitetnog snabdevanja energijom
CiljI.1. Sigurnost snabdevanja električnom energijom
Proizvodnja električne energije
Baza za pokrivanje potražnje za električnom energijom prema kriterijumima sigurnosti
snabdevanja biće lignit, koji predstavlja resurs koga ima u izobilju. Oslanjanje na domaće resurse
štti zemlju od udara visokih cena nafte i gasa. Konvencionalni kapaciteti za proizvodnju energije
biće praćeni razvojem kapaciteta za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora u
odnosu koji je u skladu sa raspoloživim potencijalima i zahtevima koji proizilaze iz direktiva EU
i zahtevima pristupačnosti.Što se tiče termoelektranama sa ugljem, vlada će se angažovati
maksimalno da te budu u skladu sa direktivama industrijske emisije ( IED ) EU. Pored toga
,vlada je posvećena da buduće TE da budu spremne za hvatanje i skladištenje ugljenika ( CCS
ready).
U pogledu sigurnosti snabdevanja električnom energijom obrađene su tri opcije. Kao najbolja
opcija, koja će ispuniti sve kriterijume koji se odnose na sigurnost snabdevanja i troškove
snabdevanja, izabrana je treća opcija, odnosno opcija snabdevanja električnom energijom preko
domaćih kapaciteta.
30
Izgradnja kapaciteta za proizvodnju električne energije realizovaće se uglavnom privatnim
investicijama, a u određenim slučajevima forma finansiranja će biti javno-privatno partnerstvo
(JPP).
Mere koje će se preduzeti
 Održavanje i normalno funkcionisanje postojećih proizvodnih kapaciteta




Proizvodnja električne energije u Termoelektrani ‘Kosovo A’, koja će funkcionisati u
skladu sa indikativnim ciljem do puštanja u rad jedinica TE‘Novo Kosovo’;
Proizvodnja električne energije u Termoelektrani ‘Kosovo B’ radom Blokova B1 i B2.
Predviđa se da se izvrši revitalizacija blokova TE‘Kosovo B’,koji je ispunjavati tehničke i
ekološke zahteve;
Proizvodnja električne energije u Hidroelektrani Gazivode;
Proizvodnja električne energije u distributivnim hidroelektranama (Bistrica, Dikance,
Radavac i Istok).
 Izgradnja novih proizvodnih kapaciteta



Izgradnja TE ‘Novo Kosovo’ i drugih novih kapaciteta u narednim godinama, u
zavisnosti od potražnje za električnom energijom – termoelektrane će ispunjavati sve
potrebne ekološke zahteve koji su propisani od strane Evropske unije i to korišćenjem
naprednih tehnologija koje su već potvrđene i u komercijalnoj upotrebi;
Izgradnja HE Žur i novih malih hidroelektrana;
Izgradnja novih kapaciteta za proizvodnju električne energije iz drugih obnovljivih izvora
(vetar, biomasa i solarna energija).
 Zajedničko tržište električne energije Kosovo – Albanija (predstavljeno u cilju II.3)
Razvoj prenosnog sistema
Glavni cilj strategije za prenosni sistem jeste uspostavljanje održive infrastrukture u svrhu
pokrivanja sve veće potražnje za snabdevanje domaćih potrošača i povećanja kosovskih
kapaciteta za razmenu električne energije na regionalnom tržištu.
U prenosnoj mreži su neophodni dalje unapređenje i nove investicije. Ciljane investicije će
poboljšati i održati sigurnost i pouzdanost prenosnog sistema, podržaće razvoj novih proizvodnih
kapaciteta i razvoj konkurentnog i nediskiminatorskog tržišta, olakšaće regionalnu razmenu
električne energije, a ujedno će pomoći i smanjenju tehničkih gubitaka.
Razvoj prenosnog sistema se mora nastaviti u cilju da se održi sigurnost i pouzdanost sistema u
skladu sa potrebnim standardima i predstavlja uslov za razvoj nediskriminatorskog tržišta u
zemlji i regionu.
Razvoj prenosnog sistema mora da ima za cilj da očuva sigurnost i pouzdanost sistema u skladu
sa zahtevima ENTSO/E i da osigura nediskriminatorsko tržište u zemlji i regionu.
31
Način finansiranja projekata za razvoj prenosnog sistema biće finansiranje iz sopstvenog budžeta
KOSTT-a, koncesioni zajmovi (sa niskom kamatom), doprinos proizvođača na osnovu
metodologije za priključenje i doprinos industrijske naknade na osnovu metodologije za
priključenje ili potencijalni donatori.
Mere koje će se preduzeti
 Kontinuirani razvoj mrežne infrastrukture i rada prenosnog sistema u skladu sa tehničkim
zahtevima koji proizilaze iz Mrežnog kodeksa i Priručnika ENTSO/E;
 Regionalna saradnja;
 Uspsotavljanje zajedničkog regulatornog prostora prenosnih sistema između Kosova i
Albanije;
 Postizanje sporazuma sa susednim zemljama u skladu sa kretanjima i zahtevima za
saradnju;
 Nastavak modernizacije sistema za podržavanje rada prenosnog sistema (relejna zaštita,
merenje, kontrola/komanda);
 Optimizacija procesa održavanja prenosnog sistema.
Razvoj distributivne mreže
U distributivnoj mreži su neohodni dalje unapređenje i nove investicije u cilju smanjenja
gubitaka, povećanja distributivnih kapaciteta, poboljšanja kvaliteta snabdevanja krajnjih
potrošača. Investicijama privatnih kompanija poboljšaće se sigurnost i pouzdanost distributivnog
sistema, pomoći će se u smanjenju tehničkih gubitaka i poboljšaće se kvalitet i pouzdanost
usluga i pouzdanost.
KKDSE treba da poveća broj mesta snabdevanja, kao i da ojača izlazne dalekovode u
podstanicama 110/35kV dhe 35/10kV zajedno sa interkonektivim dalekovodima. Pored toga,
mora se poboljšati i konfiguracija mreže snabdevača/distributivni dalekovodi i trafostanice.
KKDSE u saradnji sa KOSTT-om treba da postavi nove čvorove prenosa 110/10(20)kV, da
odredi prelazak sa trenutnog napona rada 35 i 10 kV na 20 kV, da razvije mrežu srednjeg i
niskog napona, kao i da primenjuje nove tehnologije u nadzoru i kontroli rada mreže, uključujući
i efikasnu kontrolu potrošnje električne energije od strane potrošača.
Mere koje će se preduzeti
 Sprovođenje neophodnih rehabilitacija, pojačanja i modernizacije mreže u cilju
otklanjanja uskih grla, smanjenja tehničkih gubitaka i poboljšanja sigurnosti i kvaliteta
snabdevanja krajnjih potrošača električnom energijom;
 Utvrđivanje daljih potreba za novim podstanicama i prelazak sa nivoa 10 i 35 kV na nivo
20 kV;
 Stvaranje uslova za priključenje proizvodnih energetskih kapaciteta na bazi obnovljivih
izvora na distributivni sistem;
 Kompanija KKDSE, na zahtev RUE, treba da pripremi 5-godišnji akcioni plan za
smanjenje tehničkih i komercijalnih gubitaka i za podizanje fakturisanja i naplate na
zadovoljavajući i prihvatljiv nivo.
32
Cilj I.2. Obezbeđivanje toplotne energije za grejanje
Tretiranje toplotne energije za grejanje je od posebnog značaja zbog njenog udela i uticaja koji
ima na energetski bilans zemlje, kao i zbog uticaja koji ima na nacionalni i opštinske budžete
zbog potrebe za subvencionisanjem električne energije i toplana za centralno grejanje.
Korišćenje električne energije za grejanje predstavlja veliki teret za snabdevanje električnom
energijom, pa se iz tog razloga stremi smanjenju korišćenja električne energije za grejanje
razvojem sistema centralnog grejanja i poboljšanjem učinka postojećih toplana.
Za sprovođenje mera za obezbeđivanje toplotne energije planiraju se privatne i javne investicije,
sufinansiranje i grantovi.
Mere koje će se preduzeti
 Smanjenje korišćenja električne energije za grejanje, podsticanjem razvoja sistema
centralnog grejanja;
 Promovisanje i razvoj kogeneracije toplotne i električne energije u svim postrojenjima u
kojima je to moguće, uključujući i industrijska postrojenja;
 Smanjenje komercijalnih gubitaka i povećanje finansijske stabilnosti postojećih
preduzeća za grejanje;
 Podsticanje korišćenja viška toplotne energije (neiskorišćene) iz industrijskog sektora;
 Stvaranje uslova za korišćenje alternativnih izvora energije i OIE za grejanje, što će
uticati pozitivno na zaštitu životne sredine i održivi razvoj sektora;
 Podsticanje korišćenja energetski efikasnih uređaja za grejanje, kao i povećanje toplotnog
učinka u zgradama.
Cilj I.3. Razvoj infrastrukture prirodnog gasa
Politika Vlade je da promoviše i podrži uključivanje Kosova u regionalne projekte za
snabdevanje gasom, kao što je projekat Gasnog prstena u Jugoistočnoj Evropi.
U tom pravcu, u zavisnosti od razvoja regionalnih gasnih projekata u Jugoistočnoj Evropi u
okviru UEZ, Vlada ostaje posvećena da u ovom periodu do definisanja regionalnih projekata,
uspostavi zakonsku i institucionalnu infrastrukturu za razvoj sektora gasa privatnim
investicijama.
Za sprovođenje dole navedenih mera nisu potrebne velike dodatne investicije u slučaju da se
započne sa razvojem gasne infrastrukture na Kosovu. Ove investicije će sprovoditi privatni
investitori.
Mere koje će se preduzeti
 Saradnja i aktivno učešće u regionalnim inicijativama za gasifikaciju;
 Promovisanje i podržavanje regionalnih projekata gasovoda – Gasni prsten Energetske
zajednice;
 Pomno praćenje „Projekata od zajedničkog interesa za Energetsku zajednicu“ („PECI“);
 Sprovođenje aktivnosti koje su neophodne za povezivanje Kosova na gasovodnu
mrežu TAP.
33
 Kompletiranje zakonskog i regulatornog okvira za sektor gasa u skladu sa
“Acquiscommunautaire” UEZ JIE;
 Izgradnja institucionalnog i zakonskog mehanizma za osnivanje operatora za prenos i
distribuciju gasa.
Cilj I.4. Stvaranje obaveznih rezervi naftnih derivata
Ova strategija ima za cilj stvaranje obaveznih rezervi derivata nafte, sa ciljem obezbeđivanja
dovoljnog, stabilnog snabdevanja derivatima, bez ekstremne fluktacije cena na domaćem tržištu.
Za ovo će se preduzeti mere za pripremu dugoročnog pristupa za stvaranje rezervi goriva u
skladu sa relevantnim direktivama EU. MER će takođe podržati MTI u sprovođenju mera za
stvaranje obaveznih rezervi naftnih derivata u skladu sa odgovarajućim direktivama EU.
U okviru ove aktivnosti uspostaviće se odgovarajući mehanizam u okviru Ministarstva trigovine
i industrije za kreiranje i upravljanje obaveznim rezervama naftnih derivata.
Mere koje treba preduzeti:


Priprema zakonodavstvo za obaveznih rezervi derivata nafte;
Priprema strategije za stvaranje i upravljanje obaveznim rezervama derivata nafte;

Priprema nacionalnoghitnog plana delovanja sa obaveznihrezervama naftnih derivata.
CiljI.5. Promovisanje obnovljivih izvora energije
U vezi sa promovisanjem obnovljivih izvora energije u predstojećem desetogodišnjem periodu,
cilj Strategije je da se izgradi i dopuni potrebna zakonska, regulatorna i programska
infrastruktura, koja će omogućiti ispunjenje obavezujućeg cilja za OIE koji iznosi 25% udela
energije iz OIE u bruto finalnoj potrošnji energije u 2020. godini. Pored toga, u sprovođenju
ovog cilja stremi se ispunjenju višeg dobrovoljnog cilja za OIE od 29,47% u 2020. godini, u
skladu sa AU o ciljevima za OIE. U svrhu postizanja ovog cilja, između ostalih mera, preduzeće
se i pojednostavljivanje procedura odobrenja za OIE, sprovodiće se kontinuirane promotivne
medijske kampanje, a uzeće se u obzir i priuštivostplaćanja zbog povećanja tarifa do kojeg će
doći kao posledica korišćenja OIE za proizvodnju električne energije. Za sprovođenje mera koje
se odnose na OIE planiraju se privatne investicije i grantovi.
Mere koje će se preduzeti
 Kompletiranje relevantnog zakonodavstva u cilju podsticanja investicija u OIE;
 Izrada i sprovođenje Kosovskog plana za OIE;
 Utvrđivanje ciljeva za OIE;
 Završetak utvrđivanja „feed-in“ tarifa ili drugih šema podrške za sve OIE, u skladu sa
utvrđenim ciljevima;
 Pojednostavljenje procedura odobrenja za izgradnju energetskih kapaciteta na OIE.
34
CiljI.6. Povećanje energetske efikasnosti
Povećanje energetske efikasnosti doprineće značajnim uštedama u ukupnoj potrošnji energije u
Republici Kosovo, a samim tim i sigurnosti snabdevanja energijom za građane Kosova.
U KAPEE 2010-2018, Kosovo se obavezalo na ispunjenje cilja uštede od 9% od ukupne
potrošnje energije, koji je utvrđen Direktivom EU. Dakle, Kosovo će sprovođenjem mera EE
ostvariti uštedu od 91.89 ktoe, odnosno 1068,68 GWh energije.Za povećanje EE sprovešće se
investicije od strane privatnog i javnog sektora i iz donacija.Da bi se to desilo na što večoj meri,
potrebne su daljne studije , koja će pokazati koje mere treba preduzeti, koje instrumente i
mehanizme treba da se koriste , uključujući analizu finansijskih implikacija , za postizanje
zadovoljavajućih rezultata u oblasti energetske efikasnosti.
Mere koje će se preduzeti
 Funkcionalizacija KAEE kompletiranjem odgovarajućeg osoblja u skladu sa internim
pravilnikom o organizaciji KAEE;
 Osnivanje opštinskih kancelarija za energetiku (OKE), koje će omogućiti izradu
opštinskih planova za mere EE;
 Promovisanje mera EE kroz kampanje za podizanje svesti;
 Uspostavljanje sistema monitoringa i provere sprovođenja mera u skaldu sa kosovksim
planovima za EE;
 Stvaranje transparentnih institucionalnih uslova za osnivanje Fonda za EE i privlačenje
domaćih i međunarodnih investicija.
 Revizija javnih zgrada i privatnih zgrada (neobavezne revizije), uz korišćenje zelenih
kredita/subvencija, obavezne revizije za industriju, kao i mere za povećanje efikasnosti u
sektoru javnog i privatnog prevoza.
 Preduzimanje mera EE u MSP, uslugama, domaćinstvima, industriji, saobraćaju i
poljoprivredi.
CiljI.7. Razmatranje i dopuna primarnog i sekundarnog zakonodavstva
Kosovo je opredeljeno i odlučno za dalje razvijanje primarnog i sekundarnog zakonodavstva za
energetiku i izmene i dopune zakonodavstva za energetiku u skladu sa Trećim zakonodavnim
paketom EU.
Mere koje će se preduzeti
 Usaglašavanje primarnog i sekundarnog zakonodavstva sa Trećim paketom direktiva za
energetiku.
35
Stub II. Restrukturiranje energetskog sektora
CiljII.1. Poboljšanje konkurentske sposobnosti energetskog sektora kroz restrukturiranje
sektora
Ugovor o Energetskoj zajednici i proces evropskih integracija predstavljaju važnu dimenziju
Energetske strategije. U cilju ispunjenja obaveza koje proizilaze iz Ugovora, potrebno je da se
preduzmu mere za završetak restrukturiranja i reforme energetskog sektora, što je u skladu i sa
nacionalnim zakonodavstvom na snazi. Ovim će se postići da ovaj sektor postane finansijski
stabilan i da privuče privatne investicije, doprinoseći ekonomskom i društvenom razvoju zemlje.
Mere koje će se preduzeti
 Podsticanje potpunog razdvajanja svih aktivnosti sektora električne energije, uključujući i
rudarstvo, proizvodnju, distribuciju i snabdevanje u skladu sa Trećim zakonodavnim
paketom. Pod ovim se podrazumeva osnivanje subjekata sa zasebnim ekonomskim i
finansijskim računima podeljenim po svojim aktivnostima distribucije, snabdevanja,
rudarstva i proizvodnje i uspostavljanje privrednih i trgovinskih odnosa među njima na
otvorenom i slobodnom tržištu.
CiljII.2. Uspostavljanje konkurentnog tržišta električne energije
Vlada se obavezala na sprovođenje svih obaveza iz Ugovora o Energetskoj zajednici (UEZ), u
kojem uspostavljanje slobodnog i konkurentnog energetskog tržišta predstavlja jednu od glavnih
obaveza. Na uspostavljanje energetskog tržišta obavezuju i kosovski zakoni, koji su u skladu sa
zahtevima UEZ. U skladu sa Zakonom za električnu energiju, svi potrošači se smatraju
privilegovanim potrošačima od 1 januara 2015.
Ako se uzmu u obzir manjak proizvodnih kapaciteta, tehničko stanje distributivne mreže i
teškoće u razmeni energije u dovoljnim količinama sa drugim zemljama, kao i visoke uvozne
cene, čini se da je razvoj konkurentnog domaćeg tržišta električne energije težak u kratkoročnom
periodu.
Međutim, s obzirom da su potencijali za proizvodnju električne energije u Albaniji uglavnom na
vodu sa rezervoarima koji imaju značajne kapacitete i da Kosovo ima velike resurse lignita za
proizvodnju u termoelektranama, a koji predstavljaju najpoželjniju raznovrsnost za optimalno
korišćenje ova dva energetska potencijala, cilj će biti uspostavljanje zajedničkog tržišta koje će
doneti koristi potrošačima u obe zemlje, omogućavajući energetsku efikasnost, niže cene
snabdevanja električnom energijom i veće socijalno blagostanje u obe zemlje.
Mere koje će se preduzeti
 Stvaranje zajedničkog tržišta električne energije sa Albanijom;
 Otvaranje tržišta električne energije za sve potrošače:
 Stvaranje uslova za ulazak novih snabdevača električnom energijom;
 Stvaranje i olakšavanje uslova za ulazak na tržište novih proizvođača, uključujući
i proizvođače iz OIE.
 Stvaranje uslova za saradnju na regionalnom tržištu;
36
Cilj II.3. Zajedničko tržište Kosovo-Albanija
Kosovo i Albanija se kao države odlikujumalim tržištima električne energije, jednoličnim
proizvodnim kapacitetima, nedovoljno razvijenom električnom industrijom (zastarela sredstva,
nedostatak investicija), nedostatkom proizvodnih kapaciteta koji bi pokrili potražnju za
potrošnjom električne energije, zavisnost od uvoza električne energije sa nelikvidnih i
netransparentnih regionalnih tržišta, kao i veliki netehnički gubici u distributivnoj mreži.
Obe države imaju manjak proizvodnih kapaciteta i nedovoljnu proizvodnju koja bi obezbedila
sigurno snabdevanje električnom energijom u toku godine. Iz tih razloga se u nekim vremenskim
periodima ravnoteža između proizvodnje i potrošnje električne energije održava isključivanjem
potrošača sa mreže. Proizvodne kapacitete na Kosovu čine nefleksibilni termogeneratori (98% su
termoelektrane na lignit) za koje nije preporučeno da prate varijabilno opterećenje električne
energije. Kosovu nedostaju rezervni kapaciteti za balansiranje, odnosno za sekundarnu i
tercijarnu regulaciju u elektroenergetskom sistemu. Potencijal obnovljivih izvora energije je
ograničen i ne poseduje razvijenu mrežu za uvoz prirodnog gasa. U Albaniji se više od 95%
električne energije proizvodi u hidroelektranama, zbog čega je sigurnost snabdevanja
električnom energijom usko povezana sa padavinama i sušama u različitim godišnjim dobima.
Kada je reč o tržištu električne energije, obe države zavise od uvoza električne energije.
Kompanije za snabdevanje električnom energijom imaju dugoročne ugovore o snabdevanju sa
proizvodnim kompanijama koje su u društvenoj svojini. Na veleprodajnom tržištu u obe zemlje
dominiraju državna preduzeća za proizvodnju električne energije sa slabom konkurencijom na
prekograničnom tržištu koja zavisi od raspoloživosti interkonektivnih kapaciteta i procesa
upravljanja zagušenjima.
Imajući u vidu da glavni cilj vlada ostaje sigurnost snabdevanja i s obzirom na napred navedene
odlike, uspostavljanje konkurentnog i funkcionalnog tržišta predstavlja izazov za obe države, a
ono bi pružilo podsticajne signale za ulaganje u izgradnju proizvodnih kapaciteta različitih vrsta,
ali i signale za ulaganje u prenosnu mrežu. Karakteristike tržišta na Kosovu i Albaniji sugerišu
da bi zajedničko tržište omogućilo optimalno i efikasno korišćenje proizvodnih resursa, bilanskih
rezervi i prenosnih mreža, da bi stvorilo bolje uslove za snabdevanje električnom energijom od
čega bi koristi imali potrošači u obe zemlje. Takođe, treba istaći da bi i sa kapacitetima u
trenutnoj situaciji, zajedničko tržište imalo niže troškove od dva zasebna tržišta.
Uspostavljanje zajedničkog funkcionalnog tržišta zahteva visok stepen usaglašenosti zakonskog,
regulatornog, trgovinskog i operativnog okvira Kosova i Albanije. Uspostavljanje zajedničkog
tržišta kao trgovinske zone u svim organizacionim vremenskim rokovima bilo bi u skladu sa
planiranim modelom (Target Model) EK, a što je i cilj Energetske zajednice. U daljem procesu
ujedinjenja tržišta u zajedničko regionalno tržište, zajedničko tržište Kosovo-Albanijabi se kao
trgovinska zona ujedinilo sa drugim trgovinskim zonama na regionalnom tržištu dan unapred
(Day-Ahead market) i na unutardnevnom regionalnom tržištu (Intraday Market). Prekogranični
kapaciteti zajedničke zone sa drugim zonama alociraće se u skladu sa Forward Network Code
koju razvija ENTSO-E.
Zajedničko tržište će smanjiti potražnju za instalacijom proizvodnih kapaciteta, pošto bi u
zajedničkom sistemu vršno opterećenje bilo manje od zbira vršnih opterećenja obe države
zasebno. Zajedničko tržište bi povećalo pouzdanost i efikasnije korišćenje operativnih rezervi.
37
Mere koje će se preduzeti
 Potpisivanje memoranduma o razumevanju između vlada Kosova i Albanije o uspostavljanju
zajedničkog tržišta ;
 Sprovođenje studije izvodljivosti za uspostavljanje zajedničkog tržišta;
 Određivanje forme organizacije i funkcionisanja:
o Bilateralnog tržišta
o Tržišta dan unapred (Day-AheadMarket) ili berzi električne energije (Power Exchange)
o Uravnoteženog tržišta i pratećih usluga.
 Potpisivanje međuvladinog sporazuma o uspostavljanju zajedničkog tržišta na osnovu
preporuka iz studije izvodljivosti;
 Osnivanje radne grupe od strane operatera prenosnog sistema i tržišta i regulatornih tela obe
države radi pripreme zakonskog i regulatornog okvira koji bi omogućio uspostavljanje
zajedničkog tržišta ili osnivanje privremenog entiteta do potpune uspostavljanja zajedničkog
tržišta pod mandatom obe vlade. Glavni zadaci grupe biće:
o Usaglašavanje zakonskog okvira u obe zemlje na način da se omogući uspostavljanje
zajedničkog tržišta
o Identifikacija opcija i predlaganje regulatorne strukture zajedničkog tržišta
o Predlog dizajna zajedničkog tržišta i tržišnih pravila.
 Priprema plana implementacije uspostavljanja zajedničkog tržišta;
 Usvajanje plana implementacije od strane vlada obeju država;
 Osnivanje operatora zajedničkog tržišta za rad tržišta električne energije.
Cilj II.4. Tarifne reforme
Tarifne reforme se trebaju sprovesti u pravcu stvaranja povoljnog okruženja za ulaganje u
energetski sektor. Dakle, mora se imati u vidu da podsticajne mere za privlačenje investitora u
energetskom sektoru ne stvore prepreke, već da to bude tarifna reforma koja stvara mogućnosti
za razvoj i brigu o potrošačima. U okviru ove aktivnosti moraju se preduzeti mere kako od strane
Vlade, tako i od strane RUE.
Mere koje treba preduzeti




Razmatranje poreskih politika za električnu i toplotnu energiju;
Podsticanje fakturisanja toplotne energije na osnovu potrošnje;
Razmatranje blok tarifa električne energije;
Utvrđivanje maksimalno dozvoljenih prihoda imalaca licenci za višegodišnji period.
38
Stub III. Briga za životnu sredinu i socijalna pitanja
Cilj III.1. Sprovođenje ekoloških i socijalnih normi i standarda u vezi sa eksploatacijom
energetskih resursa, izgradnjom i funkcionisanjem energetske infrastrukture
Kosovo se zalaže za dalji razvoj zakonskog i regulatornog okvira za zaštitu životne sredine i
socijalnu zaštitu, u skladu sa aquis o životnoj sredini i evropskim normama i standardima.
Sprovođenje ovog zakonskog i regulatornog okvira predstavlja jedan od najvećih izazova za
budućnost.
Mere koje će se preduzeti
 Kompletiranje i usklađivanje zakonodavstva sa aqcuis EU;
 Razvoj aktivnosti za sprovođenje Direktive o velikim postrojenjima za sagorevanje
(Large Combustions Plant Directive);
 Unapređenje ekološke komponente u TE Kosovo A i B i na okolnim lokacijama.
Cilj III.2. Rešavanje socijalnih pitanja
Socijalna pitanja se moraju tretirati sa posebnom pažnjom prilikom reformi, koje se će se
sprovoditi u energetskom sektoru. Posebna pažnja će se posvetiti zaposlenima u energetskim
preduzećima koja su pogođena procesom privatizacije i dekomisije. Vlada će nastaviti da
podržava potrošače u lošoj materijalnoj situaciji subvencijamaza određenu količinu električne
energije, uzimajući u obzir tarife koje odžavaju troškove i troškove energije iz OIE.
Kosovo će socijalnu zaštitu potrošača podići na najviši mogući nivo, u skladu sa stabilnim i
konkurentnim tržištem energetskih usluga, a kada se za to ukaže potreba sprovodiće zaštitne
mere kojima se ograničava uticaj socijalnih i ekonomskih promena na određene delove društva, u
skladu sa obavezama iz Ugovora o energetskoj zajednici.
Mere koje će se preduzeti
 Procena / rešavanje društvenih posledica koje proizilaze iz reforme energetskog
sektora, a posebno iz procesa privatizacije preduzeća u energetskom sektoru;
 Priprema plana/programa za podršku potrošačima sa posebnim potrebama u
energetskom sektoru;
 Nastavak subvencionisanja potrošača u lošoj materijalnoj situaciji za električnu
energiju;
 Rešavanje socijalnih pitanja radnika, prilikom dekomisije i demontaže TE ‘Kosovo
A’ i drugih objekata na toj lokaciji;
 Tretiranje socijalnih pitanja pogođene poslove energetike.
39
Cilj III.3. Dekomisija TE ‘Kosovo A’
Vlada Kosova je zalaže da stavi van pogona TE ‘Kosovo A’, zbog zastarelosti i zagađenja
životne sredine, ali i zbog činjenice da je Kosovo strana u UEK i morada poštuje Direktivu
2001/80/EC o ograničenju emisija u vazduh određenih zagađivača iz velikih postrojenja sa
sagorevanjem. Za ovu aktivnost, Vlada Republike Kosovo je odlukom br. 22/109 osnovala tri
radne grupe za sprovođenje aktivnosti u vezi sa procesom dekomisije TE Kosovo A i drugih
objekata koji se nalaze na toj lokaciji.
Planirano je da se aktivnost za dekomisiju TE A sprovede u dve faze:
Prva faza – obuhvata pripremne aktivnosti neophodne za zatvaranje aktivnih blokova TE A (A3,
A4 i A5). Tokom ovog perioda će se izvršiti pripreme u pravnom i organizacionom aspektu,
završetku studija, izradi detaljnih planova, kao i mogu započeti procesi demontiranja azotika,
gasifikacije, toplane i drugih objekata koji ne ometaju normalan rad aktivnih jedinica. Ova
aktivnost će se odvijati u skladu sa Odlukom Vlade br. 04/156.
Druga faza – obuhvata sve aktivnosti koje treba preduzeti nakon zatvaranja svih blokova. Ovo je
faza sprovođenja demontiranja TE A, koja pocinje nakon zatvaranja aktivnih blokova TE A.
Vreme zatvaranja TE Kosovo A je tesno povezano sa stavljanjem u pogon TE Novo Kosovo,
kako se ne bi stvorio manjak proizvodnje električne energije iz domaćih kapaciteta. Takođe,
treba naglasiti da će demontaža TC ‘Kosovo A’ započeti nakon zatvaranja TE Kosovo A.
Mere koje će se preduzeti
 Dopuna zakonske i regulatorne infrastrukture - dopuna zakonodavstva u oblasti životne
sredine i demontažom velikih industrijskih objekata;
 Realizacija potrebnih studija u vezi sa rasklapanjem i demontiranjam TE Kosovo A i drugih
objekata na ovoj lokaciji;
 Tretiranje ekoloških pitanja u vezi sa odlaganjem otpadnog materijala, nepotrebne opreme,
demontiranih mašina, kao i tretiranje kontaminiranog zemljišta;
 Tretiranje ekonomskih i finansijskih pitanja.
40
Proces sprovođenja Energetske strategije
Za sprovođenje Strategije pripremiće se Program za sprovođenje energetske strategije (PSES) za
period 2013–2016. Program za sprovođenje energetske strategije predstavlja neophodan
mehanizam kako bi MER bio u mogućnostida precizira politike, da raspodeli dužnosti, da
preduzme određene akcije i da prati napredak sprovođenja Energetske strategije.
U Programu za sprovođenje će se grupisati aktivnosti u sklopu svakog stuba/cilja, predstaviće se
rok za realizaciju, institucija koja je odgovorna za sprovođenje i podržavanje aktivnosti, troškovi
sprovođenja aktivnosti i ukupni troškovi koji su planirani za određeni period, kao i izvor
finansiranja. Praćenje realizacije programa obavljaće MER kroz pripremu redovnog godišnjeg
izveštaja.
41
Download

Javna rasprava o Strategiji za energetiku Republike Kosova 2013