ГОДИНА XLII
•
APRIL 2013.
•
BROJ 2
GODINA XLII
Broj 2
APRIL 2013. GODINE
^ASOPIS ZA SOCIJALNU MEDICINU,
JAVNO ZDRAVQE, ZDRAVSTVENO
OSIGURAWE, EKONOMIKU
I MENAYMENT U ZDRAVSTVU
ZDRAVSTVENA
ZA[TITA
K
Ure|iva~ki odbor:
Predsednik:
Prof. dr Georgios Konstantinidis
Glavni i odgovorni urednik:
Prof. dr Hristo An|elski
Zamenik glavnog i odgovornog urednika:
Doc. dr Miroslav ^avlin
^lanovi:
Prof. dr Marija Jevti}
Dragan Mora~a dipl. pravnik
Prof. dr Aleksandar Vuksanovi}
Mr dr Dejan Stanojevi}
Prof. dr Sa{a @ivi}
Dr Rajko Kosanovi}
Prof. dr Slobodan Obradovi}
Prof. dr Aleksandar Pavlovi}
Sekretar:
Marijana Stojanovi}
VLASNIK I IZDAVA^: Komora zdravstvenih ustanova Srbije ‡ Beograd
Za izdava~a: Dragan Mora~a dipl. pravnik
Uredni{tvo i administracija: 11000 Beograd, Hajduk Veqkov venac 4-6.
Tel/faks: (+381 11) 3615 358, 3615 371; @iro-ra~un: 205-4707-32
Lektura/Korektura:
Bosiqka A. Deli}
Priprema za {tampu:
Дарко Јовановић, Beograd
Tira`:
500 primeraka
[tampa:
Printiva, Beograd
^asopis ”Zdravstvena za{tita“ evidentiran je pod brojem YU ISSN 0350-3208 u Bibliografiji Srbije, serijske
publikacije, i sa ovim brojem nalazi se u svetskoj bazi o serijskim publikacijama (ISSN baza) sa sedi{tem u Parizu.
^lanci iz ~asopisa objavqeni su u Bibliografiji Srbije, pod imenom ~lanci i prilozi u serijskim publikacijama,
Serija B.
Rezimei ~lanaka objavquju se u SCindeks-u (Srpski citatni indeks) pri Narodnoj biblioteci Srbije i u COBISS.SR-ID
3033858.
^asopis ”Zdravstvena za{tita“ evidentiran je u Ministarstvu nauke Republike Srbije kao nacionalni ~asopis.
^asopis ”Zdravstvena za{tita“ deponuje se u Digitalnom repozitorijumu Centra za nau~ne informacije Narodne
biblioteke Srbije, a ~lanci iz ~asopisa se mogu predstaviti u Srpskom citatnom indeksu u vidu punog teksta u re`imu
otvorenog pristupa.
ЗДРАВСТВЕНА ЗАШТИТА 2/2013
САДРЖАЈ
Стручни и научни радови
Јасмина Павловић Стојановић, Споменка Марков, Љиљана Лазић
1. ЗДРАВСТВЕНО СТАЊЕ ОДРАСЛОГ СТАНОВНИШТВА У ЈУЖНОБАНАТСКОМ
ОКРУГУ У ПЕРИОДУ ОД 1991. до 2010. ГОДИНЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1
Весна Томић
2. УСПЕШАН ЗДРАВСТВЕНИ МЕНАЏЕР . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8
Никола Богуновић, Момир Јањић, Христо Анђелски, Светлана Међедовић, Јасмина Савић
-Јоксимовић, Здравко Ждрале, Славко Станојевић
3. МОДЕРНА МЕДИЦИНСКА ЕТИКА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16
Слободан Суботић, Наташа Стојковић
4. ОРАЛНО ЗДРАВЉЕ И КВАЛИТЕТ ЖИВОТА – САВРЕМЕНА КОНЦЕПЦИЈА .. . . . . 23
Маријола Обрадовић, Катарина Васиљевић-Пантелић, Јасмина Радојловић
5. РИЗИЧНО ПОНАШАЊЕ, ПОВРЕДЕ И ТРОВАЊА СТАРИХ ЛИЦА . . . . . . . . . . . . . . 31
Бранислав Поповић, Предраг Јелача, Христо Анђелски, Зоран Дурлевић,
Предраг Ђорђевић, Андреја Мереник
6. СОЦИЈАЛНО-ЕКОНОМСКИ ПОЛОЖАЈ И ЗДРАВСТВЕНЕ ПОТРЕБЕ БОРАЦА И
ВОЈНИХ ИНВАЛИДА У БЕОГРАДУ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39
Иван Миков, Велибор Васовић, Момир Миков, Светлана Голочорбин-Кон,
Милорад Шпановић, Иван Туркаљ, Бранко Миличевић
7. УТИЦАЈ ПРОФЕСИОНАЛНЕ ИЗЛОЖЕНОСТИ ПЕСТИЦИДИМА И КОНЗУМИРАЊА
АЛКОХОЛНИХ ПИЋА НА ФУНКЦИЈЕ ЈЕТРЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47
Радован Зец, Нада Зец Петковић, Давор Пењашковић
8. ГАСТРОЕНТЕРОЛОШКЕ БОЛЕСТИ КАО СОЦИЈАЛНО-МЕДИЦИНСКИ ПРОБЛЕМ
НА ТЕРИТОРИЈИ СРЕМСКОГ ОКРУГА У ПЕРИОДУ 2007 – 2012. ГОДИНЕ . . . . . . . . . 56
Тања Јанковић, Јелена Звекић-Сворцан, Софија Субин-Теодосијевић,
Оливера Гојков-Жигић
9. ПОВЕЗАНОСТ СНИЖЕНЕ КОНЦЕНТРАЦИЈЕ СЕРУМСКОГ 25(ОH)D ВИТАМИНА У
НАСТАНКУ ОСТЕОПОРОТИЧНИХ ПРЕЛОМА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67
Радоје Јевтић, Драгана Јевтић, Јован Ничковић, Вања Ничковић
10. БУКА У ОКОЛИНИ ЗДРАВСТВЕНИХ УСТАНОВА – ПРИМЕР КЛИНИЧКОГ
ЦЕНТРА И ДОМА ЗДРАВЉА У НИШУ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 72
Кристина Тот Вереш, Јелена Звекић-Сворцан
11. ПРЕЛОМ РЕБАРА КАО КОМПЛИКАЦИЈА КАШЉА – ПРИКАЗ ДВА СЛУЧАЈА . . 79
СТРУЧНИ И НАУЧНИ РАДОВИ
Стручни и научни радови
ЗДРАВСТВЕНО СТАЊЕ ОДРАСЛОГ СТАНОВНИШТВА У
ЈУЖНОБАНАТСКОМ ОКРУГУ У ПЕРИОДУ ОД 1991. ДО 2010. ГОДИНЕ
Јасмина Павловић Стојановић1, Споменка Марков2, Љиљана Лазић3
STATE OF HEALTH OF ADULT POPULATION IN THE SOUTH BANAT
DISTRICT DURING THE PERIOD FROM THE YEAR 1991 TILL 2010
Jasmina Pavlović Stojanović, Spomenka Markov, Ljiljana Lazić
Сажетак
Заштита здравља подразумева чување
здравља од свих потенцијалних опасности
и представља бригу и одговорност сваког
друштва.
Како би се здравље становништва
могло очувати и унапредити, мора се што
тачније измерити. Оцена здравственог
стања заснива се на анализи показатеља
из рутинске здравствене статистике и до
недавно се базирала искључиво на подацима
о оболевању и умирању. Током последњих
деценија разматрају се и подаци о коришћењу
здравствене заштите, о учесталости
ризичног понашања и посто­јању фактора
ризика у животној средини.
Циљ анализе здравственог стања одра­
слог становништва Јужнобанатског округа
у периоду од 1991. до 2010. године био је да
се дефинишу приоритетни здрав­ствени
проблеми.
Ретроспективном анализом података
из рутинске здравствене и виталне ста­
тистике обухваћен је период од 1991. до 2010.
године. Анализирани су основни демо­графски
показатељи и показатељи морби­дитета за
Панчево, Јужнобанатски округ, Војводину и
Србију код одраслог становништва и водећи
узроци смртности. Обо­левање одраслог
становништва у Јужнобанатском округу од
1991. до 2010. године карактерише високо
учешће хро­ничних незаразних болести
(болести срца и крвних судова, хипертензија,
малигне неоплазме, шећерна болест).
Summary
Health protection means protection of
health against all potential dangers to the
health and present care and responsibility of
every society.
In order to protect and promote the health
of population, it should be measured as ac­
curately as possible. The appraisal of state
of health is based on analysis of indices out
of routine health statistics, and up to recent
days it has been exclusively based on the data
on getting sick and dying. During the last de­
cades, there have also been examined the data
on health protection utilization, risky behav­
iour frequency and existence of risk factors in
the environment.
The aim of analysis of the state of health
of adult population in the South Banat District
during the period from the year 1991 till 2010
was to define the preferential health problems.
Through a retrospective analysis of the data
out of routine health statistics and vital statis­
tics, it has been covered the period from the
year 1991 till 2010. The basic demographic in­
dicators and morbidity indices for adult popu­
lation were analysed for Pančevo, the South
Banat District, Vojvodina and Serbia, as well
as leading causes of death. Adult population
getting sick in the South Banat District from
the year 1991-2010 has been characterized
with high presence of chronic non contagious
diseases (heart and blood vessels diseases, hy­
pertension, malignant neoplasmas, diabetes).
During these twenty observed years, it
Др Јасмина Павловић Стојановић, специјалиста социјалне медицине, Завод за јавно здравље Панчево.
Др Споменка Марков, специјалиста социјалне медицине, Завод за јавно здравље Панчево.
3
Др Љиљана Лазић, специјалиста социјалне медицине, субспецијалиста здравственог васпитања, Завод за јавно здравље Панчево.
1
2
1
ЗДРАВСТВЕНА ЗАШТИТА 2/2013
У посма­траних двадесет година приметан
је пораст стопе оболевања одраслог
становништва од шећерне болести и
тумора. Водећи узроци смртности стано­
вништва Јужнобанатског округа у посма­
траном периоду су болести система
крвотока, којe бележе пад и тумори, чија
општа стопа бележи пораст.
Кључне речи: здравствено стање, ста­но­
вништво, одрасли, Јужнобанатски округ.
has been noticed a growth of adult population
getting sick of diabetes and tumours. Diseases
of circulatory system, which show decrease,
and tumours, whose general rate is on the in­
crease, are the leading causes of morbidity of
population in the South Banat District during
the observed period.
Key words: state of health, population,
adults, the South Banat District.
УВОД
Регистар одређених болести који укључује
и морталитет од истих представља најпоу­
зданији извор података за обољења која су
водећи здравствени проблем у заједници.(²)
Здравствено стање одраслог стано­вни­штва
важно је за ужу и ширу друштвену заје­дницу,
јер се ради о радно-активном ста­новништву,
од кога зависи општи социое­кономски развој
и брига о млађим и нај­старијим старосним
групама. Одрасли заправо улазе у период
живота у коме пре­тходно кумулисани фактори
почињу да утичу на здравље.
Епидемиолошка ситуација масовних
хроничних болести у блиској је вези са
продужењем трајања људског века и
повећањем удела старог становништва у
целокупној популацији. Масовна хронична
обољења имају заједничке факторе ризика:
пушење, неправилна исхрана, недовољна
физичка активност, стрес, хипертензија,
гојазност, хиперхолестеролемија, хипергли­
кемија, итд. Значај ових обољења, која су
и водећи узроци умирања, јесте и у томе
што битно умањују радну способност
обо­лелих, а представљају превентабилна
обољења. Уз одговарајуће превентивне
мере, раним откривањем и лечењем масо­
вних незаразних болести директно се може
утицати на смањење морбидитета и морта­
литета.
З
дравствено стање представља стање
здравља појединца или популације,
које се најчешће процењује на
бази општег морбидитета, морбидитета од
једне болести, оштећења здравља, антропо­
метријских мера и морталитета. Анали­
зирани подаци се компарирају са посто­је­
ћим стандардима.
За
савремени
концепт
процене
здравственог стања становништва каракте­
ристично је да се у процес процене укљу­
чују и психичка и социјална компо­нента
здравља, а не само његов физички аспект.
Начин на који се процењује здрав­ствено
стање искључиво зависи од тога како се
здравље дефинише. То у пракси предста­
вља проблем, зато што здравље има мулти­
диме­нзионалне карактеристике.(¹)
За оцену здравственог стања стано­
вништва користе се углавном индикатори
који се обезбеђују путем редовне
статистике. Подаци добијени на тај начин
нису потпуно поуздани, бар када се тиче
морбидитета и морталитета према узроку.
За мање територије погодан начин је
коришћење истраживања у становништву
путем анкете и скрининга. На тај начин
се може добити комплекснија слика о
стварном, а не само о „примећеном“ морби­
дитету, о нивоу ризичних фактора, о кори­
шћењу здравствене заштите и слично.
2
СТРУЧНИ И НАУЧНИ РАДОВИ
ЦИЉ
мокраћно-полног система. Пораст стопе
обо­левања присутан је само код болести
жле­зда са унутрашњим лучењем, исхране и
мета­болизма (графикон 2).
Циљ анализе здравственог стања одра­
слог становништва Јужнобанатског округа
у периоду од 1991. до 2010. године био је
да се дефинишу приоритетни здра­вствени
проблеми, како би се предузеле одго­варајуће
мере за побољшање здравља популације.
Графикон 2. Пет најчешћих група болести код
одраслог становништва у Јужнобанатском
округу у периоду од 1991. до 2010.
МЕТОД
800
754,3
700
637,9
600
Ретроспективном анализом података
из рутинске здравствене и виталне стати­
стике обухваћен је период од 1991. до
2010. године. Анализирани су основни
демографски показатељи, показатељи мо­
р­би­дитета за општину Панчево, Јужно­ба­
натски округ, Војводину и Србију код одра­
слог становништва, као и водећи узроци
смртности.
400
288,8
200
149,5
83,4
29,1
100
0
1992
800
700
700
400
300
600
200
100
400
0
300
1411
1335
1316
1366
1044
1000
1464
1290
1095
1077
1221
1205
637,9
2002
2004
2006
2008
2010
597,6
541,6
364,1
288,8
555
590
532
645
638
658
255,8
598
151,0
158,5
218,8
152,2
433
66,3
27,9
69,7
415
28,2
449
77,1
39,8
541
539
268,1
573
542
185,6
369,1
355,2
207,7
149,5
83,4
422
29,1
226,3
129,4
432
69,2
35,9
398
136,2
66,7
384
370
48,0
293,6271,5
254,1240,6
290,8
228,1
1992
82,2
38,9
152,5
74,4
50,5
142,9143,6
77,5 87,0
73,7 77,8
355
369
318
307
308
1994331 1996
1998
2000 3192002 328
2004 322
2006 291
2008
2010
299
298
������� ������� �� ������
285
294
������� ������� ��������
250
249
323
272
������� �������-�������� �������
������� ������ �� ���������� �������, ������� � �����������
������� ��������-������ �������
1994
1996
1998
2000
���������
2002
2004
2006
2008
������������� �����
2010
�������
800
�������
(��������
4).
754
700
645
658
�������� 4. ��������� ��������
638 ������������ �� �������� ������������ ������� ����� (Dg
600
598
J40-J44)
� ������������
������
� ������� ������� � ������� o� 1992. ��
555 �� � ��������������
590
573
542
539
541����������).
2010. (�����532
�� 1000
500
400
422
433
415
331
300
449
299
319
298
432
398
369
328
384
370
355
322
307291
285
249
318
308
294
250
323
272
200
100
4
0
1992
1994
1996
������
1998
���������
2000
2002
2004
2006
������������� �����
2008
2010
�������
Унутар групе болести система за дисање
издвојили смо због социомедицинског зна­
��������хроничну
4. ��������� �������� опструктивну
������������ �� �������� ������������
�������
����� (Dg
чаја
болест
плућа.
J40-J44) � ������������ �� � �������������� ������ � ������� ������� � ������� o� 1992. ��
2010. (����� �� 1000 ����������).
Показало се да је стопа оболевања одра­слог
становништва код ове болести у паду и на
територији округа и у општини Панчево
(графикон 4).
4
������ ����� ������� ������� �� ������ ��������� ��� ���� ����������������
������� �������� ������������ ������ �����. �������� �� �� �� ����� ���������
�������� ������������ ��� ��� ������� � ���� � �� ���������� ������ � � �������
������� (�������� 4).
1388
1154
400
200
0
1996 1998
2000
2002
2004 2006
2008
������������� �����
�������
142,9143,6
77,5 87,0
73,7 77,8
������,
��������������
������� ���
������������
�
����������������,
��������
������������ ������
������� �������
�����. ��������
�� ��������
�� �� �����
���������
�������
�� 1992.
�� 2010. (�����
�� 1000
����������).
��������
������������
��� ���
�������
� ���� � �� ���������� ������ � � �������
600
1994
2000
293,6271,5
254,1240,6
152,5
74,4
50,5
754
������
800
1992
1998
290,8
228,1
136,2
66,7
48,0
������� �� ������
������� ��������
�������-�������� �������
������ �� ���������� �������, ������� � �����������
��������-������ �������
554,7
1992
1834
1200
1996
�������
�������
�������
�������
�������
82,2
38,9
226,3
129,4
69,2
35,9
0
2000
1542
1433
77,1
39,8
355,2
207,7
100
������� ������� � ������� �� 1991. �� 2010.
1646
69,7
28,2
185,6
369,1
754,3
200
Графикон 1. Укупан морбидитет код одраслог
становништва у Јужнобанатском округу и
општини
Панчево у периоду од 1991. до 2010.
�������� 1. ������ ���������� ��� �������� ������������ � �������������� ������ �
1400
66,3
27,9
268,1
Графикон 3. Болести система за дисање (X
група болести по MKB 10) у ванболничкој ЗЗ у
Србији, Војводини, Јужнобанатском округу и
општини
Панчево
становништва
������� �������
�� ������ код
�� �� одраслог
����� �����, � �����
��������� ��� ����
�� � ������� ���� ����� ����������� ������� � ������, ���������,
�����
периоду
од �1992.
до 2010.
(стопа на 1000
��������������
������
������� (��������
3).
становника).
��������
3. �������
������ ��
(X ������
����� �������
�� MKB
10) �����������������
������������ �� �
������
������������
����������������
���������
��� ����
500
����������� ������� � �������������� ������ ����� ��������� ��������
������ (��� ����������, ��� ����������� � ���������), ��������� ������ �� �������
������������ � ������� ����� ��������� �� ��������� ���������� �������.
����� ����� ����������� ��� �������� ������������ �� � ���� �����
��������� �������� ������ � �������������� ������ � � ������� (�������� 1).
1600
158,5
1994
600
500
1719
151,0
218,8
152,2
Болести система за дисање су на првом
месту,
а стопа оболевања код ових болести је
�������� 3. ������� ������� �� ������ (X ����� ������� �� MKB 10) � ������������ �� �
���������, ��������������
������ � �������
������� ��� �������� периода
������������ �
����,
знатном
паду током
посматраног
������� �� 1992. �� 2010. (����� �� 1000 ����������).
у Србији, Војводини, Јужнобанатском
округу и Панчеву (графикон 3).
Демографске промене у Јужнобанатском
округу током последњих двадесет година
���
(пад наталитета, пад фертилитета и мигра­
��� ������� ������������ ����� �������� ������������ �������������� ������ �
������� ��неминовно
1991. �� 2010. ������
��� �� �� ��до
��������
�����������
�����������
ција),
доводе
старења
стано­
��������, ���� �� �� ��������� ������������ ���� �� ��������� ������� ����������.
вништва и пораста стопе оболевања од
�����
хроничних
незаразних болести.
��������������� �������� �������� �� �������� ����������� � �������
Општа
стопа
код
одраслог
����������
���������
�� ������морбидитета
�� 1991. �� 2010. ������.
�����������
�� �������
����������� ����������, ���������� ����������� �� ������� �������, �������������
становништва
је
у
паду
током
последњих
�����, ��������� � ������ ��� �������� ������������, ��� � ������ ������ ���������.
двадесет година у Јужнобанатском округу и
�������
Панчеву (графикон 1).
1663
255,8
������� ������� �� ������ �� �� ����� �����, � ����� ��������� ��� ����
������� �� � ������� ���� ����� ����������� ������� � ������, ���������,
�������������� ������ � ������� (�������� 3).
РЕЗУЛТАТИ
1818
541,6
364,1
300
800
1800
597,6
554,7
500
2010
��� ��������� ����� ������� � �������������� ������ �� ������� ������� ��
������, ������� ������� ��������, �������-�������� �������, ������� ������ ��
���������� �������, ������� � ����������� � �� ����� ����� �� ������� �������������� �������. ������ ����� ��������� �������� �� ���� ��� ������� ������ ��
���������� �������, ������� � ����������� (�������� 2).
Пет најчешћих група болести у Јужно­
банатском округу су болести система за
дисање, болести система крвотока, ко­
�������� 2. ��� ��������� ����� ������� ��� �������� ������������ � ��������������
������ � ������� �� 1991. �� 2010.
штано-мишићног
система, болести жлезда
са унутрашњим лучењем, исхране и мета­
болизма и на петом месту су болести
3
3
ЗДРАВСТВЕНА ЗАШТИТА 2/2013
Графикон 4. Оболевање одраслог
становништва од хроничне опструктивне
болести плућа (Dg J40-J44) у ванболничкој ЗЗ
у Јужнобанатском округу и општини Панчево
у периоду oд 1992. до 2010. (стопа на 1000
становника).
Графикон 6. Оболевање одраслог
становништва од есенцијалне артеријске
хипертензије (Dg I10) у ванболничкој ЗЗ у
Јужнобанатском округу и општини Панчево
у периоду oд 1992. до 2010. (стопа на 1000
становника).
40
250
35
35
35
28
25
24
22
20
21
193
171
28
25
24
23
21
22
21
150
146
172
160
159
149
152
123
18
16
15
16
130
122
114
100
16
14
11
10
195
200
163
170
143
139
50
5
0
1992
0
1992
1994
1996
1998
2000
2002
������������� �����
2004
2006
2008
25
250
20
200
271
24
267
22
215
289
276
239
21
265
256
22
246
21
208
178
15
150
35
35
28
310
28
258
268
219
199
22423
219
21
207208
174
172
25
244 24
231 239228
226
213
227
20918
16
283
268
254
234
16
266
1994
1996
1998
2000
2002
2004
2006
2008
1994
1996
1998
2000
2002
2004
2006
2008
�������������
�����
�������
������
���������
�������������
�����
�������
250
2010
2010
40
200
239
215
208
178
150
258
268
219
199
160
39
29
21
������
���������
224
219
244
231 239228
226
213
283
268
254
234
241
������������� �����
146
172
160
159
149
152
50
0
1996
1998
���������
2000
2002
2004
2006
2008
������������� �����
�������
130
122
114
�������
195
200
163
170
143
139
Графикон 7. Болести жлезда са унутрашњим 6
лучењем, исхране и метаболизма (IV група
����� �����
���������
��������
������������ ������� ���������
болести
по �MKB
10)
у ванболничкој
ЗЗ у ��������������� �������. ����� ��������� �� ��� ��� ����� ������� ������� �� ����������
����������� �����
�������� �����������
������. ������������� ���������
������и
���
Србији,
Војводини,
Јужнобанатском
округу
����� �� ����� ������� ����, ���� ����� ����� � � ������� ������� � �� ����� ������.
�������
�����
�
�����������
��������
�������
���������
������
��
општини Панчево код одраслог становништва
���������� �������, ������� � �����������. �������� �� ������ ����� ��������� ���
����� �������од
� � ������
� � �������
������� (��������
7). на 1000
у���периоду
1992.
до 2010.
(стопа
�������� 7. ������� ������ �� ���������� �������, ������� � ����������� (IV �����
становника).
������� �� MKB 10) � ������������ �� � ������, ���������, �������������� ������ � �������
0
1992
1994
1996
1998
2000
2002
������������� �����
1994
������
19
15
50
227
209
5
1992
63
50
50
44
193
100
266
100
48
45
42
219
215
200
123
207208
174
172
47
36
35
26
1992 1994 1996 1998 2000 2002 2004 2006 2008 2010
250
310
265
256
246
93
87
0
150
289
276
40
30
24
35
3028
28
26 2628
18
28
29
1920
20
364
267
67
55
51
171
271
2010
77
60
400
300
2008
101
80
�������� 6. ��������� �������� ������������ �� ����������� ���������� ������������ (Dg
������,
���������, ��������������
������ ������
� �������
��������������
��� ��������
������������
I10)
� ������������
�� � ��������������
� �������
� �������
o� 1992. ���
�������
�� 1992.
�� 2010.
(����� �� 1000 ����������).
2010.
(�����
�� 1000
����������).
350
2006
100
16
14
5
50
1992
1992
2004
�������
120
241
11
10
100
0
2002
Треће место у оболевању одраслог ста­
но­вништва припада болестима коштано
-мишићног
система.
Стопа
�������� 7. ������� ������
�� ����������
�������,оболевања
������� � �����������се
(IV код
�����
������� �� MKB 10) � ������������ �� � ������, ���������, �������������� ������ � �������
�������
��� ��������болести
������������ � �������
�� 1992. �� 2010.
�� 1000 ����������).
ове
групе
одржава
на(�����
приближним
вредностима током двадесет посматраних
година. Најучесталије дијагнозе унутар ове
групе су друга обољења леђа, чија стопа
опада и у општини Панчево и на нивоу
округа.
Четврто место у морбидитету одраслих
припада болестима жлезда са унутрашњим
�������������
��������� ������
��� ����� �� ������� ������,
���� �� ����� �
лучењем,
исхране
и метаболизма.
Приметан
������� ������� � ������� �� 1991. �� 2010. ������ � � �������������� ������ � �
�������
(��������
8).
је пораст стопе оболевања код ове групе
�������� 8. ��������� �������� ������������ �� ������� ������� (Dg E10-E14) �
болести
и у округу и у општини Панчево
������������ �� � �������������� ������ � ������� ������� � ������� o� 1992. �� 2010.
(����� �� 1000 ����������).
(графикон 7).
Графикон 5. Болести система крвотока (XI
група болести по MKB 10) у ванболничкој ЗЗ у
Србији, Војводини, Јужнобанатском округу и
општини
Панчево
код одраслог
становништва
�� ������
����� �������
���������
��������
������������
������ ������������
�������
������
���������
��� �����
�������
�� �����������
�����������������
�����
������
�����
��������
����од
���������,
�����
�����
�������
� ���������
������� �������,
� ��������������
���� 1000
���������
����
����������,
периоду
1992.
до
2010.
(стопа
на
���������������
(����������
5).����� ������ (�������� 6).
�����
становника).
�������� 5. ������� ������� �������� (XI ����� ������� �� MKB 10) � ������������ �� �
160
2000
����� ����� � ��������� �������� ������������ ������� ��������� ��������������� �������. ����� ��������� �� ��� ��� ����� ������� ������� �� ����������
����������� ����� �������� ����������� ������. ������������� ��������� ������ ���
����� �� ����� ������� ����, ���� ����� ����� � � ������� ������� � �� ����� ������.
������� ����� � ����������� �������� ������� ��������� ������ ��
���������� �������, ������� � �����������. �������� �� ������ ����� ��������� ���
��� ����� ������� � � ������ � � ������� ������� (�������� 7).
400
364
1998
������������� �����
На другом месту у оболевању одраслог
становништва налазе се болести кардиова­
скуларног система, чија стопа оболевања
варира током посматраних двадесет година
(графикон 5).
30
300
1996
�������
�������� 5. ������� ������� �������� (XI ����� ������� �� MKB 10) � ������������ �� �
������, ���������, �������������� ������ � ������� ������� ��� �������� ������������ �
�������
�� 1992. �� 2010. (����� �� 1000 ����������).
40
35
350
1994
2010
�� ������ ����� � ��������� �������� ������������ ������ �� �������
����������������� �������, ���� ����� ��������� ������ ����� ����������� ��������
������ (�������� 5).
0
219
215
200
30
2010
������ ��������� ������ ��� ����� ������� �� ����������� ����������
������������, ���� �� ����� � ������� � ������� �������, � ��� ���� ��������� ����
����� ��������� �� ����� ������ (�������� 6).
Водећа дијагноза унутар ове групе
�������� 6. ��������� �������� ������������ �� ����������� ���������� ������������ (Dg
I10) � ������������ �� � �������������� ������ � ������� ������� � ������� o� 1992. ��
болести
је����������).
есенцијална артеријска хиперте­
2010. (����� �� 1000
нзија, чија је стопа у порасту у општини
Панчево, и има више вредности него стопа
оболевања на нивоу округа (графикон 6).
2004
2006
2008
2010
�������
������� ��� �������� ������������ � ������� �� 1992. �� 2010. (����� �� 1000 ����������).
120
101
100
80
5
20
67
55
60
40
93
87
77
51
28
29
1920
35
3028
28
26 2628
18
40
30
24
39
29
21
47
36
35
26
48
45
42
63
50
50
44
19
15
0
1992 1994 1996 1998 2000 2002 2004 2006 2008 2010
������
���������
������������� �����
�������
������������� ��������� ������ ��� ����� �� ������� ������, ���� �� ����� �
������� ������� � ������� �� 1991. �� 2010. ������ � � �������������� ������ � �
������� (�������� 8).
�������� 8. ��������� �������� ������������ �� ������� ������� (Dg E10-E14) �
������������ �� � �������������� ������ � ������� ������� � ������� o� 1992. �� 2010.
(����� �� 1000 ����������).
6
4
СТРУЧНИ И НАУЧНИ РАДОВИ
Најучесталија дијагноза унутар ове
групе је шећерна болест, чија је стопа у зна­
тном порасту у периоду од 1991. до 2010.
године и у Јужнобанатском округу и у
Панчеву (графикон 8).
Графикон 10. Укупан морталитет у
Јужнобанатском округу и општини Панчево
у периоду од 1991. до 2010. (стопа на 1000
становника).
Графикон 8. Оболевање одраслог
становништва од шећерне болести (Dg E10E14) у ванболничкој ЗЗ у Јужнобанатском
округу и општини Панчево у периоду oд 1992.
до 2010. (стопа на 1000 становника).
16,0
14,0
38
37
30
25
22
21
20
14,2
13,1
14,2
14,2
12,5
12,6
11,4
2,0
18
28
24
21
28
2527
1996
1998
2000
2002
2004
2006
2008
2010
�������
11,39
12,00
10,0
1000
8,0
7,79
8,00
70
5,23
4,90
3,91
5,93
5,50
5,464,61
4,20
4,14
4,95
3,97
6,13
5,87
6,60
6,08 6,50
5,65
59
4,58
1998
1999
25
22
21
2000
2001
38
2002
2003
28
24
Južnobanats
k i ok rug
21
2004
2005
28
2006
2527
36
2007312008
10,57
1996
1998
2000
2002
2004
������������� �����
2006
2008
2010
5,23
4,90
3,91
5,93
5,50
5,464,61
4,20
4,14
4,95
3,97
5,87
5,65
6,60
6,08 6,50
0
1992
1996
1998
2000
2002
2004
2006
2008
2010
1991 19921994
1993 1994
1995 1996
1997 1998
1999 2000
2001 2002
2003 2004
2005 2006
2007 2008
2009 2010
������������� �����
����� ��
8
ДИСКУСИЈА
7
10,57
7,98
4,58
0,00
1998
1999
2000
2001
2002
2003
Južnobanats k i ok rug
2004
2005
2006
2007
2008
2009
12,6
���������
2,00
1997
14,2
12,5
������� ������� ��������
������
�������, ������� � ��������� �������� ������� �������
������� ������� �� ������
������� ������� �� ������
8,48
7,62
7,44
6,13
14,2
1991 1992 1993 1994 1995 1996 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010
11,12
10,88
7,79
8,00
13,1
11,4
600
��������
������
����������
� ��������������
������ � �������
� �������
��
�� 10.
�����
�����
� ���������
�������� ������������
������ ���������
�������
��������
10,00
14,2
0
1991.
�� �������.
2010. (�����
����������).
������
�������������
��������� тумори
������ ��� �����
�� ������
����� ��������
Графикон
9.�� 1000
Злоћудни
код
одраслог
������, ������ ����� ����, ����� �������� � ��� ����� ���������������� �������.
������ �� ����� � ���
������� ����� ������� � �����������
������,�� ��
становништва
у
Јужнобанатском
округу
����������� ���� ������� ���������������� �������. ����� ��������� �� ���� �������
��
�
�������
�����
���������
��������
������
�
����
��
�
�������
�� �����
општини
Панчево у периоду од 1997. до����2010.
������ (�������� 9).
(стопа
на 1000 одраслог становништва).
�������� 9. �������� ������ ��� �������� ������������ � �������������� ������ �
11,39
14,7
12,9
200
�������
12,00
14,6 14,8
12,8
13,1
400
2010
������� ������� � ������� �� 1997. �� 2010. (����� �� 1000 �������� ������������).
12,5
�������� ������� �������� ������������ �� ����� �������� � � ����� ��
������� ����������������� �������, �������� ������� ������������� �������, �����
1200
������� �������-�������� �������, ������� ������, ���������� �������� �������, �
1000�������� ������� ��������� �� ������� ��������� � �������.
���
������������ �� ����� ������� ������������ ������������� ��������� �
800
���������
������ ������ ���������� ������� ������� � ���������� ����� �������
600
������������.
0
1994
14,1
��������
11. ����� ����� ������ ����� � �������������� ������ �� 1991. �� 2010. ������
���������
(����� �� 100.000 ����������).
Pan�e
23 vo
18
13,9
12,6
������� ������� ��������
������
�������, ������� � ��������� �������� ������� �������
������� ������� �� ������
������� ������� �� ������
48
2009
11,5
13,8
Графикон
Умрли
према
узроку������
смрти
������ ������11.
���������
������������
��������������
������������
�� ������� ������� �������� � ������. ����� ��������� �������� ������ ������� ��
Јужнобанатском
округу
од
1991.
до
2010.
����� ����� ��������� ��� ����������������� �������, � �������� �� ����� �����
������� ������������ �� ������ (�������� 11).
године (стопа на 100.000 становника).
12
4,38
2010
800
0,0
56
47
37
0,00
1992
2008
2,0 200
7,98
2,00
40
10
2004
2006
����� ��
4,0 400
8,48
7,62
7,44
6,0
11,12
10,88
10,00
13,7
12,0
1200
На петом месту у оболевању одраслог
становништва налазе се болести мокраћно-полног система. Најучесталија дијагноза
�������� 9. ��������
��� ��������
������������
� ��������������
������ �
унутар
ове ������
групе
је акутна
упала
мокраћне
������� ������� � ������� �� 1997. �� 2010. (����� �� 1000 �������� ������������).
бешике, болест брзог тока, добре прогнозе
и без већег социомедицинског значаја.
Тумори не улазе у пет водећих група бо­
лести у морбидитету округа, али су анали­
зирани због великог социомедицинског зна­
чаја. Стопа оболевања од ових болести је у
порасту током последњих двадесет година
����� �����
�� �������� �него
�� ����� ������
� �� ����������
�������
������.
виша
је ���������
у Панчеву
на нивоу
округа
������ �� �� �� ����� ����� ��������� ����� ����������� �������
���������� ���� �� ����� ������ (�������� 10).
(графикон
9).
20
1998
2000
2002
������������� �����
16,0
1994
�� ����� ����� � ��������� �������� ������������ ������ �� ������� ��������
������ �������. ������������� ��������� ������ ��� ����� �� ������ ����� ��������
������, ������ ����� ����, ����� �������� � ��� ����� ���������������� �������.
������ �� ����� � ��� ������� ����� ������� � ����������� ������, ��� ��
����������� ���� ������� ���������������� �������. ����� ��������� �� ���� �������
�� � ������� ����� ��������� �������� ������ � ���� �� � ������� ���� �� �����
������ (�������� 9).
1997
1996
Водећи узроци смртности становништва
Јужнобанатског
округа годинама уназад
�������� 11. ����� ����� ������ ����� � �������������� ������ �� 1991. �� 2010. ������
(����� �� 100.000 ����������).
су
болести система крвотока и тумори.
Током последњих двадесет година смањена
је општа стопа смртности код кардиова­
скуларних болести, а повећана је општа
стопа умирања становништва од тумора
(графикон 11).
23
������������� �����
4,38
1994
������ ������ ��������� ������������ �������������� ������ �������� ������
�� ������� ������� �������� � ������. ����� ��������� �������� ������ ������� ��
����� ����� ��������� ��� ����������������� �������, � �������� �� ����� �����
������� ������������ �� ������ (�������� 11).
48
36
31
14,0
1992
4,00
14,7
12,9
4,0
0
6,00
14,6 14,8
12,8
13,1
6,0
12
10
30
12,5
56
47
40
4,00
14,1
13,9
12,6
8,0
1992
59
50
6,00
13,8
0,0
60
50
11,5
10,0
70
60
13,7
12,0
2010
Pan�e vo
����� ����� ��������� �� �������� � �� ����� ������ � �� ���������� �������
�������. ������ �� �� �� ����� ����� ��������� ����� ����������� �������
���������� ���� �� ����� ������ (�������� 10).
Општа стопа смртности је повећана и
��������
10. ������округа
���������� � ��������������
������ � ������� �������
� ������� ��
на
нивоу
и на територији
општине
1991. �� 2010. (����� �� 1000 ����������).
Панчево. Уочава се да је општа стопа смр­
тности током посматраног периода конста­
нтно виша на нивоу округа (графикон 10).
�������� ������� �������� ������������ �� ����� �������� � � ����� ��
������� ����������������� �������, �������� ������� ������������� �������, �����
������� �������-�������� �������, ������� ������, ���������� �������� �������, �
��� �������� ������� ��������� �� ������� ��������� � �������.
������������ �� ����� ������� ������������ ������������� ��������� �
��������� ������ ������ ���������� ������� ������� � ���������� ����� �������
������������.
Најчешће болести одраслог становни­
штва на нашем подручју и у свету су бо­
лести кардиоваскуларног система, хро­ни­
чне болести респираторног система, затим8
болести коштано-мишићног система, ше­
ћерна болест, поремећаји душевног здра­вља,
а као значајан проблем издвајају се малигне
неоплазме и повреде.
Хипертензија је према бројним попула­
ционим истраживањима независни и знача­
јани фактор ризика коронарног срчаног
обо­љења и најважнији узрок умирања ста­
но­вништва.
7
5
ЗДРАВСТВЕНА ЗАШТИТА 2/2013
Популациона истраживања у свету бележе
да је између 15 и 37% одраслог ста­но­вништва
погођено хипертензијом. Про­цењује се да је
7 милиона смрти, што чини 13% у укупном
морталитету у свету, узроковано високим
крвним притиском.(³) У истраживању здрав­
ственог стања стано­вништва Србије из 2006.
године, прева­ленција хипертензије износила
је 46,5%.(4) Стопа оболевања од хипертензије
на нивоу округа у нашем истраживању
кретала се од 146 до 219 на 1000 становника.
Шећерна болест широм света поприма
епидемијске размере. Дијабетес је један од
фактора ризика за развој болести цирку­
ла­торног система, а има низ хро­ничних
компликација које значајно смањују ква­
литет живота оболелих. Налази се међу
пет водећих узрока смрти у већини земаља
света, и претпоставља се да ће до 2025.
године од ове болести оболети преко 380
милиона људи.(5) У нашем раду стопа
оболевања од шећерне болести имала је
вредности од 21 до 56 на 1000 становника.
Малигне неоплазме су обољења са
високом стопом умирања. Сваке године
региструје се око десет милиона новоо­бо­
лелих, од чега око 60% у земљама у развоју.
(6, 7)
У Јужнобанатском округу стопа обо­
левања је у посматраном периоду расла са 4
на 11 на 1000 становника.
У свету стотине милиона људи болује
од хроничних респираторних обољења;
од тога је 300 милиона оболелих од астме
и 80 милиона оболелих од хроничне
ЛИТЕРАТУРА
1. Симић С, Живковић М, Докнић-Стефановић Д, Процена здравственог
стања становништва. Социјална
медицина; Савремена администрација
Београд, 2000; 76-97.
2. Јаковљевић Ђ, Грујић В, Методологија
проучавања здравственог стања
становништва. Социјална медицина;
6
опстру­ктивне болести плућа (ХОБП).(8)
Наши резултати не показују пораст стопе
обо­левања од ХОБП код одраслог ста­
но­вништва у Јужнобанатском округу и
Панчеву током последњих двадесет година.
Стопа оболевања од ХОБП на нивоу округа
варира, и износи од 16 до 28 на 1000 ста­
новника.
ЗАКЉУЧАК
Оболевање одраслог становништва у
Јужнобанатском округу оптерећено је зна­
чајним учешћем хроничних незаразних
болести. У посматраних двадесет година
приметан је пораст стопе оболевања код
шећерне болести и тумора.
Водећи узроци смртности становништва
су болести кардиоваскуларног система и
тумори. Уочава се смањење опште стопe
смртности код кардиоваскуларних болести
и раст опште стопе умирања становништва
од тумора.
Постоје ефикасне интервенције за пре­
венцију и контролу незаразних болести;
могуће је спречити или модификовати
факторе ризика, почетак или напредовање
болести, неспособност, као и прерано
умирање. Исход саме болести могуће је
побољшати њеним раним откривањем,
одгова­рајућом терапијом и ефикасном реха­
билитацијом, што би довело до побољшања
слике о здрављу становништва округа.
Медицински факултет Нови Сад, 2009;
73–75.
3. Здравствено стање становништва
и здравствена заштита у Федерацији
Босне и Херцеговине 2007. године, Завод
за јавно здравство Федерације Босне и
Херцеговине, Сарајево, септембар 2008.
године
4. Министарство здравља Републике
СТРУЧНИ И НАУЧНИ РАДОВИ
Србије. Стратегија за превенцију и
контролу хроничних незаразних болести
Републике Србије. Београд, 2007.
5. World Health Organization. Preventing
chronic diseases: a vital investment. WHO
global report. Geneva: WHO, 2005.
6. Јанковић С, Гледовић З, Марковић
Денић Љ, Малигни тумори. У:
„Радовановић З, уредник. Најчешће
болести и повреде: Епидемиологија,
етиологија и превенција.“ Медицински
факултет Универзитета у Београду, 2004;
133–173.
7. Влајинац Х, Шипетић–Грујичић С,
Јанковић С, Маринковић Ј, Коцев Н,
Марковић-Денић Љ, Бјеговић В. Burden
of cancer in Serbia. Croat Med J. 2006;
47:134–4.
8. Јанковић С, Тоић-Спирић В,
Респираторне болести. У: „Радовановић
З, уредник. Најчешће болести и
повреде: Епидемиологија, етиологија
и превенција.“ Медицински факултет
Универзитета у Београду, 2004; 231–259.
Контакт: Јасмина Павловић Стојановић, 062/8869-748, Завод за јавно здравље Панчево,
Пастерова бр. 2, e-mail: [email protected]
7
ЗДРАВСТВЕНА ЗАШТИТА 2/2013
Стручни и научни радови
УСПЕШАН ЗДРАВСТВЕНИ МЕНАЏЕР
Весна Томић1
SUCCESSFUL MEDICAL MANAGER
Vesna Tomić
Сажетак
За спровођење руковођења у здрав­
ственим установама кључну улогу имају
руководиоци. Они су посебно одговорни за
стварање ресурса и њихово коришћење.
Здравствени менаџер треба да има поред
професионалних знања и знања из области
планирања, организације, примењивања,
кон­тролисања, одлучивања о здравственој
служби.
Здравствени менаџер треба да води
рачуна о људима, ресурсима и циљевима.
Ефикасан здравствени менаџер треба
да је ефикасан за све нивое здравствене
заштите, за здравствену организацију, за
људе у заједници, за себе самог.
Kључне речи: Људски ресурси, ауто­
ритет, одговорност, самопроцена ефика­
сности, стилови руковођења.
Summary
For realization of health system manage­
ment key role have managers.
Manager of the health organization should
have professional knowledge, knowledge of
planning, organisation, application, control­
ling and making decision about health ser­
vices.
Health manager has to take care about peo­
ple, resources and aims of the health system.
Efficiency of health manager should be effi­
cient for all people in the health system, for all
health organizations, and for himself.
Key words: Health resources, authority, self
estimate, responsibility, successfully manager.
УВОД
Успешни менаџери свих нивоа који
знају да планирају, организују, контролишу,
кому­­ницирају своје активности и делатност
установе умногоме доприносе не само ефи­
касности здравствене организације него и
функционисању здравственог система и
квалитету здравствене заштите.
Циљ рада је да проблематизира и
размотри неке домене деловања успешног
менаџера у управљању људским ресурсима
у здравственом систему.
Рад је инспирисан чињеницом да поред
знања и вештина (техничких, конце­пту­
алних, интерперсоналних) постоји широко
З
дравствени систем, као сложен
подсистем друштва повезан је са
другим подсистемима: науком,
обра­зовањем, економијом. Да би успешно
функционисао, сви делови треба да су
функционално повезани, а у пракси се то
остварује успешним управљањем.
За реализацију су потребни предуслови:
1. Општи (политика, култура, економски
систем);
2. Специфични (индивидуални – успешни
менаџер).
1
Др мед. Весна Томић, социјални психолог, научни сарадник, Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић-Батут“, Београд.
8
СТРУЧНИ И НАУЧНИ РАДОВИ
поље данас неопходних вештина из домена
психологије интерперсоналних односа
недовољно упражњаваних у нашој сре­
дини, што директно утиче и на сатисфа­
кцију запослених здравствених радника и
на задовољство корисника здравственим
услу­гама.
УЛОГЕ И ПОСЛОВИ УСПЕШНОГ
МЕНАЏЕРА
Менаџери обављају основне функције
играјући различите улоге под којима се
подразумева одређени сет понашања.
Минзберг (Mintzberg, 1973) разврстава
менаџерске улоге у следеће категорије:
1. Интерперсоналне улоге,
2. Информационе улоге,
3. Улоге одлучивања.
Ад. 1.
а) Челна фигура – испољава се у
церемонијалним, свечаним функцијама;
б) Лидер – подстицање запослених,
селекција, обучавање, промовисање,
именовање;
в) Везиста – стална комуникација са
осталим члановима менаџерске мреже.
Ад. 2.
а) Монитор – претраживање, примање и
селекција информација;
б) Расејивач – дисперзија, преношење
информација;
в) Спикер – преношење информација у
јавности.
Ад. 3.
а) Организатор – организација нових
послова;
б) Водитељ у кризним ситуацијама –
ангажовање по потреби у времену кризе;
в) Распоређивач ресурса – планирање и
распоређивање кадрова и опреме;
г) Преговарач – усклађивање различитих
мишљења, решавање конфликата.
Када се анализирају послови менаџера,
постоје значајне разлике у процентима
распоређеног времена за одређене послове
прве и средње линије, али им је садржај
заједнички. Садржај послова подразумева
контролисање, решавање техничких про­
блема, планирање радних активности, ко­
му­никацију, подучавање сарадника.
Највећи део времена менаџер про­
води у комуникацији са надређенима и
подређенима, као и у планирању, органи­
зацији и вођењу послова.
Пословно управљање здравственим
системом директно утиче на квалитет здрав­
ствене заштите, задовољство корисника
квалитетом здравствених услуга, као и
на здравствено стање становништва. Све
наведено, у неадекватним социјално-еконо­
мским условима наше средине, транзицији
као трајном стању, губитку ауторитета
здравствене
професије,
поремећеном
квалитету интерперсоналних односа на
релацији здравствени радник – корисник,
услуге указују на редовно мултиплицирање
проблема у функционисању здравственим
системом.
Шта може да учини успешан здравствени
руководилац у сложеној социјално-еконо­
мској ситуацији? Сигурно може да се про­
фе­сионално (компетентно) и морално
(одго­ворно) бави својим послом, као и да
конти­нуирано унапређује комуникацију са
паци­јентом. Све то иако делује да је мало, у
пра­кси је јако много.
КАРАКТЕРИСТИКЕ УСПЕШНОГ
МЕНАЏЕРА
Коришћење дефиниције здравственог
менаџера описује га као здравственог стру­
чњака који обавља руководеће функције
и задатке, одговоран је за стварање ресу­
рса и њихово коришћење, све у циљу
остваривања постављених циљева здрав­
ствене организације.
Из наведене дефиниције може да се
закључи да је успешан менаџер онај ко:
9
ЗДРАВСТВЕНА ЗАШТИТА 2/2013
· обавља све функције и задатке,
· ствара ресурсе финансијске, кадровске,
и неопходна знања,
· рационално користи ресурсе,
· постиже постављене циљеве,
· успешно комуницира са људима.
У интересу је сваке организације и инсти­
туције, посебно здравствене, где раде људи са
људима и за људе, императив је код одабира
руководећег кадра њихово психолошко
тестирање
одговарајућим
батеријама
мерних инструмената у циљу побољшања
радне ефикасности свих запослених, као
и превенције лоших међуљудских односа,
психолошког малтретирања и неадекватне
радне мотивације.
Активности које су у опису посла здрав­
ствених менаџера су:
1. Планирање рада институције;
2. Организација радних активности и
задатака;
3. Реализација планираних активности;
4. Контрола реализације послова;
5. Координација рада запослених, ефи­
касна комуникација и решавање поте­
нцијалних и латентних конфликата;
6. Мотивисање запослених;
7. Стварање интелектуално подстицајне
радне средине и позитивне психолошке
климе;
8. Колаборација са другим органи­
зацијама;
9. Делегирање адекватних стручних
ауторитета;
10. Одлучивање на основу анализе ситуа­
ције.
Успешан менаџер потребан је свим
нивоима хијерархије од тимског управљања
до топ менаџера. Уколико на неким нивоима
нема успешних руководилаца, то ће у већој
или мањој мери да утиче на управљање
целим системом.
10
ПРОЦЕНА УСПЕШНОСТИ РАДА
МЕНАЏЕРА
Процена успешности рада менаџера
најчешће се врши према резултатима које
здра­вствена установа остварује као објекти­
вне показатеље, али нису мање важни и
су­бјективни показатељи ефикасности,
међу којима се истичу психолошка клима
организације, мотивација запослених за
ква­литет радне активности и сатисфакција
за­по­слених.
Један од проблема честих у пракси јесте
психолошко малтретирање запослених од
стране руководилаца. Прва превентивна
мера за решавање овог проблема је психо­
лошко тестирање менаџера ради провере
њиховог менталног статуса и вештина и
знања у управљању људским ресурсима.
Велики број руководилаца под паролом
обима посла запоставља рад са запо­
сле­нима у циљу подизања квалитета
интерперсоналних односа и унапређивања
квалитета рада. Обично се тога сете када
дође до проблемских, конфликтних ситуа­
ција које не умеју ефикасно да реше.
При процени рада менаџера обично се
полази од функција које он обавља:
· планирања,
· организације,
· контроле,
· комуникације.
Ове параметре пожељно је допунити
проценом: како менаџер решава проблеме,
како одлучује, да ли прати промене у окру­
жењу, да ли има увид у своје предности и
недостатке, како користи доступне ресурсе.
Оцену рада руководилаца треба да
обављају независна тела изван институције у
оном делу који мере објективне показатеље,
као и да пишу писмене извештаје о томе.
Интерна процена запослених о квали­
тету интерперсоналних односа, радној
мотивацији и начину комуникације руково­
дилаца обављају професионалци запослени
у институцији – психолози због коришћења
мерних инструмената и интерпретације
резултата.
СТРУЧНИ И НАУЧНИ РАДОВИ
САМОПРОЦЕНА УСПЕШНОСТИ
РАДА
Тренд у развијеним земљама јесте само­
процена менаџера. Узимајући у обзир
кључни недостатак ове методе, необје­кти­
вност особе, сматрамо да је оно далеко од
пожељне примене у нашој пракси. У вре­
мену минимизирања професионалне одго­
ворности, овај проблем наводимо само као
светски тренд.
Као такав може да нађе своје место као
допуна објективне процене независног
процењивача у форми одговора на питање:
„Како да будем бољи менаџер?!“
И поред свих досадашњих покушаја
про­цена и самопроцена идентификовања
успе­шног и неуспешног руководиоца то
није једноставан посао. Постоји велики
број метода, инструмената и покушаја у том
правцу. И на крају и кључно питање - кога
тај проблем интересује у нашим условима?!
Из резултата истраживања наводимо да
успешан менаџер треба да:
1. Учествује у свим активностима орга­
низације.
2. Издваја људе који добро раде и јавно
их похваљује.
3. Према потреби помаже људима у орга­
низацији, испољава хуманост.
4. Испољава поштовање и негује профе­
сионално достојанство.
5. Реално процењује ситуације и могу­
ћности које организација омогућује.
Ефикасност менаџера је важна за фун­
кцио­нисање менаџера, а ефективност је
кључ успеха организације.
Ефикасан је онај менаџер који у оквиру
свог стварног ауторитета и одговорности
чини ствари на прави начин.
Ефективан менаџер је онај који у оквиру
свог ауторитета и одговорности чини праве
ствари.
Ефективан менаџер зна да препозна личне
јаке и слабе стране и да прихвати да се основне
вештине могу побољшати.
САВЕТИ ЗА ЗДРАВСТВЕНЕ
МЕНАЏЕРЕ
1. Напишите који су ваши циљеви.
2. Хвалите своје сараднике јавно.
3. Иновирајте садржаје рада.
4. Усмерите обуку на специфичне ве­штине.
5. Гледајте на сараднике као на вредност.
6. Критикујте грешке, са објашњењем.
7. Дефинишите рокове за постављене
ци­љеве.
8. У комуникацији тражите сва мишљења,
не само истомишљенике.
9. Управљајте као да немате овлашћења.
10. Радите и комуницирајте тран­спа­
рентно.
11. Изграђујте тимски рад.
12. Обезбедите интегрисање индиви­
дуалних напора.
13. Посматрајте људе као појединце, не
као особље.
14. Цените самосталност и кохерентност
тимова.
15. Признајте грешку ако сте је учинили.
16. Управљајте сопственим примером.
17. Ојачајте кооперативну, а не компети­
тивну психолошку климу.
18. Истичите стално побољшавање.
19. Негујте заједничке вредности.
20. Шаљите повратне информације сара­
дницима.
21. Користите уједначено људске ресурсе.
22. Планирајте сопствени професионални
развој и развој својих сарадника.
СТИЛОВИ МЕНАЏЕРА У
КОНФЛИКТНИМ СИТУАЦИЈАМА
Конфликата увек има у радним органи­
зацијама и они не карактеришу лоше руко­
водиоце. Могу се дефинисати као вид
супро­тстављања две стране, а психолошку
основу им чини инкомпатибилност циљева
и/или вредности.
11
ЗДРАВСТВЕНА ЗАШТИТА 2/2013
Интерперсонални конфликти менаџера
се могу одредити као:
· неусаглашеност интереса око циљева,
политике или средстава за достизање
циљева у организацији;
· неусаглашеност облика понашања или
емотивна реаговања обојена стерео­
типом, страхом, бесом или одбацивањем
запослених.
С обзиром на то да су неизбежни на
радном месту, руководилац треба да је
обу­чен за њихово решавање и управљање
њима као један од важних задатака. Сагле­
дамо ли тај проблем са социјално-психо­
лошких позиција, намеће се неопходним
оспособљавање за њихово решавање као
један од приоритета да не би ескалирали
или остали латентни или резутирали хрони­
чним незадовољством запослених.
Карактеристике конфликата у здрав­стве­
ним организацијама су:
1. Недостатак привржености општим
вишим циљевима.
2. Неадекватна оптимизација много­стру­
ких циљева – може се остварити путем
координације, интеграције, поверења,
колаборације чланова унутар групе.
3. Двосмисленост основних циљева.
4. Обим посла – различита намерна лоша
и неадекватна подела посла.
5. Природа посла.
6. Недостатак толеранције.
7. Уговорни односи.
8. Прекомерна специјализација и много­
струки ауторитет.
9. Структура моћи.
Различита су гледања на конфликтне си­
туа­ције на радном месту, али без обзира на
то како успешно да се разреше, оне оста­
вљају трајан траг у структури и дина­мици
интерперсоналних односа, тра­јно утичу
на квалитет психолошке климе на послу
и смањују радну ефикасност, те стога у
сваком случају имају лош утицај на запо­
слене. Неки аутори их сматрају подсти­ца­
12
јним и развојним за посао, али боље их је
избегавати него сматрати корисним.
ПОНАШАЊА МЕНАЏЕРА У
КОНФЛИКТНИМ СИТУАЦИЈАМА
Каква су могућа понашања менаџера у
конфликтним ситуацијама размотрићемо у
наставку текста. Амерички психолог Dunett („Организација и индивидуална психо­
логија“) издваја следеће стилове понашања:
1. Избегавање конфликата
Менаџер који преферира овакав облик
понашања настоји да се склони пред конфли­
ктом или да га емотивно контролише. Овај
облик понашања често води у кумулирање
неразрешених конфликата са лошим после­
дицама на интерперсоналне односе и радну
ефикасност.
2. Изглађивање конфликата
Карактерише га минмизирање или поти­
ски­вање реалних извора конфликата у ра­
дној средини. Овакво понашање ослања се
на кооперацију и редукцију тензија.
3. Форсирање
Подразумева да менаџер користи методе
присиле и доминације, занемарујући инте­
ресе друге стране. Своје оштре посту­пке
пра­вда интересима фирме.
4. Компромис
Циљ је постизање сагласности страна у
сукобу у коме обе стране делимично оду­
стају од почетних захтева.
5. Сарадња
Понашање менаџера у коме доминира
сарадња са циљем да се задовоље све стране
у сукобу.
Начин који менаџер бира у циљу разре­
шавања конфликтне ситуације зависи од
структуре његове личности, искуства,
способности, услова у којима живи и ради.
Много је проблема, тешких ситуација и
одлука које менаџер мора да решава уколико
жели да обавља сложене послове, што
указује на бројне и по природи хетерогене
изворе стреса у његовом руковођењу.
СТРУЧНИ И НАУЧНИ РАДОВИ
ИНСТРУМЕНТИ ЕФЕКТИВНОСТИ
МЕНАЏЕРА
Да би се повећала ефективност менаџера
поред одређеног знања и интерперсоналних
вештина, потребно је оспособити их за
коришћење неких инструмената, као што
су: коришћење анализе, идентификација
проблема, анализа ограничења, методо­
ло­гија истраживања, процес доношења
одлука, решавање конфликата.
Сваки од наведених инструмената
захтева развој неких персоналних диспо­
зиција и психолошких варијабли личности,
као и увид у бављење квалитетом инте­
рперсоналних односа.
УСПЕШАН МЕНАЏЕР И
УПРАВЉАЊЕ ЉУДСКИМ
РЕСУРСИМА
Знати радити са људима једна је од
важних карактеристика руководиоца. Доса­
дашња истраживања су показала да та вари­
јабла чини пола успеха и обрнуто, па се зато
пуна пажња поклања образовању менаџера
у области развоја социјалних вештина, као
и социјалне и емоционалне интелигенције.
Развој ауторитета, селекција кадрова и
развој професионалне каријере су садржаји
о којима се доста говори и у свету инте­нзи­
вно ради.
Под ауторитетом се подразумева улога
која се даје једној особи да би организовала
посао са људима којима руководи и које
контролише.
Ауторитет подразумева и способност
људи да приме моћ проистеклу из њихових
способности и релевантних знања и звања.
У изградњи ауторитета особе, поред
положаја и улоге које су му привремено
дате, учествује целокупна његова личност
и понашање. Уколико особа нема ауторитет,
тешко да организациона јединица може да
буде ефикасна.
Ауторитет може да буде формалан и
неформалан.
Неформалан ауторитет се ствара на
основу искуства, понашања, знања, профе­
сионалног угледа и професионалне одго­
во­рности. Основа му је професионално
покриће и у складу са тим одговарајућа со­
ци­јална перцепција сарадника.
Формални ауторитет подразумева моћ
на основу закона и прописа да се пренесе
утицај. Основа му је положај који менаџер
заузима према социјалној хијерархији орга­
низације.
Пракса показује да непоштовања форма­
лног ауторитета од стране сарадника има,
посебно у случајевима када је менаџер
нижег степена професионалног звања и
знања од сарадника у њему.
Неки од предуслова за прихватање фо­
рма­лног ауторитета су да изабрани руко­
водилац буде:
· професионално компетентан и у струци
и у управљању људским ресурсима;
· са највишим степеном стручне спреме
и звања, као и јавним професионалним
референцама;
· са моралним кредибилитетом;
· одговарајући тип личности за рад са
људима.
Један од начина расподеле званичног
ауторитета јесте делегирање дуж органи­
зационе структуре. Може да буде са
вишег на ниже нивое менаџмента или са
менаџера на запослене. С обзиром на то да
подразумева и преношење одговорности,
добро је мотивационо средство и један од
начина за побољшање ефикасности.
Успешан менаџер креира и одржава
свеукупне услове у којима људи раде да би
испунили циљеве организације. Запослени
имају своје циљеве и потребе који су за
њих лично веома важни: да буду адекватно
награђени, да се осећају сигурним, безбе­
дне услове на раду. И шире – да кроз осе­
ћај опште животне сигурности могу да
задовоље своје социјалне потребе кроз
дружење и уважавање, да буду похваљени за
допринос који остварују, да напредују и да
13
ЗДРАВСТВЕНА ЗАШТИТА 2/2013
се њима поштено и компетентно руководи,
потреба да организација у којој ради има
перспективу и углед.
Обављајући своје функције, менаџер
помаже људима да задовоље и остваре
своје потенцијале, испоље способност и
креативност, допринесу напредовању орга­
низације и да буду професионално и персо­
нално задовољни и мотивисани за рад.
Учинак људи на раду остварује се у
функцији две групе фактора:
· Способности, вештине, знања и иску­
ства;
· Мотивацији да се фактори из наведене
групе испоље у добрим околностима на
послу.
Мотивација људи на раду биће ефикасна
ако они удружују свој потенцијал са ци­
љевима организације и притом остварују
личне и професионалне циљеве.
ПЛАНИРАЊЕ ПРОФЕСИОНАЛНОГ
РАЗВОЈА
Развој здравственог менаџмента захтева
израду плана за развој каријере за све
који имају способности за руковођење.
Сваки руководилац поред професионалних
знања, мора да зна да ради са људима и да
побољшава кадровску структуру орга­ни­
зације чиме ће побољшати њену ефи­ка­
сност.
Професионални развој кадрова захтева
планирање деловања на основу њиховог
знања, остварених вештина и мотивација за
усавршавање.
Сваки руководилац треба да буде „учи­
тељ“ - едукатор.
Успешан менаџер треба да зна:
· да изради план и програм усвршавања;
· организује едукацију;
· мотивише људе за усавршавање;
· да пренесе важне поруке;
· да одговорно анализира, закључује, ко­
ме­нтарише;
· да евалуира усавршавање.
14
Када се ради о личном усавршавању, ме­
на­џер треба да:
1. Саслуша ставове, мишљења, примедбе
колега.
2. Компарира своје знање и вештине са
другима.
3. Објективно оцени свој допринос ра­
звоју делатности установе.
4. Идентификује своје позитивне и
негативне стране рада.
Руководилац мора да зна, АЛИ И ДА
ПРИ­МЕЊУЈЕ, СТЕЧЕНА ЗНАЊА из
обла­сти управљања људским ресурсима, о
чему је здравственим кадровима потребно
допунско образовање.
ЗАКЉУЧАК
Руковођење здравственим системом
треба да избалансира потребе свих учесника
у здравственој заштити: чланова заједнице,
корисника здравствене заштите, даваоца
здравствених услуга, организације у којима
људи раде и средине у којој људи живе.
Ако је општи циљ здравственог система
здравље народа, онда је здравствени мена­
џмент „организован и развијен систем пра­
вила, функција и задатака које спроводе
одго­ворни појединци на различитим ниво­
има здравствене заштите“.
Немогућ је развој здравственог мена­
џмента без интердисциплинарног приступа
његовој теорији и пракси, посебно апли­
кације социјалних и индивидуалних психо­
лошких знања и вештина у медицинској
пракси. У центру образовања из бихевио­
ралне медицине јесте човек.
Одговорност и степен ауторитета здра­
вственог руководиоца зависе од тога како
руководи послом (резултатима које оства­
рује) и људима.
Што је шири ниво активности здравствене
службе, то су сложеније менаџерске обавезе
и проблеми које треба да реши.
Посебна пажња обраћа се на:
СТРУЧНИ И НАУЧНИ РАДОВИ
· знања која руководилац треба да има
(чињенице, принципе, стратегије);
· практичне вештине и способности у
социјалним интеракцијама (техничке,
интерперсоналне, хумане);
· како да унапреди своје ставове и пона­
шање (мотивација, комуникација, стрес).
ПОРУКА
СЗО наводи да су вештине доброг здра­
вственог менаџера:
1. Пружање одговарајућих здрав­стве­них
услуга свим људима.
ЛИТЕРАТУРА
1. Чизмић С, Бојановић Р и сарaдници,
Психологија и менаџмент, Филозофски
факултет, Институт за психологију,
Београд, 1995.
2. Одлучивање о технологији коју ће да
примени.
3. Комуникација ради унапређивања
здра­вог начина живота.
4. Вођење заједнице и уливање поверења
људима из ближег и даљег социјалног
окружења.
5. Руковођење, хармонично функциони­
сање са појединцима и организацијама
унутар и ван система здравствене заштите.
2. Мићовић П, Менаџмент здравственим
системом, ECPD, Београд, 2000.
3. Томић В, Особине личности менаџера,
Здравствена заштита, 2004; 3: 24–30.
Контакт: Др мед. Весна Томић, социјални психолог, научни сарадник, Институт за јавно
здравље Србије „Др Милан Јовановић-Батут“, Београд
15
ЗДРАВСТВЕНА ЗАШТИТА 2/2013
Стручни и научни радови
МОДЕРНА МЕДИЦИНСКА ЕТИКА
Никола Богуновић1, Момир Јањић2, Христо Анђелски3, Светлана Међедовић4,
Јасмина Савић-Јоксимовић5, Здравко Ждрале6, Славко Станојевић7
MODERN MEDICAL ETHICS
Nikola Bogunović, Momir Janjić, Hristo Anđelski, Svetlana Međedović,
Jasmina Savić-Joksimović, Zdravko Ždrale, Slavko Stanojević
Сажетак
Хипократова заклетва, миленијумско
упориште лекарске етике, имала је многе
интерпретације и искушења на свом путу
до савремене медицинске етике и етичких
кодекса. Хипократово учење се кроз исто­
рију мењало у складу с актуелним соци­
јалним, религијским и политичким вре­
дностима и захтевима.
Најважнији разлози за нови приступ у
новој медицинској етици леже у етичким
теоријама: утилитаризму (корисности и
благостању), деонтологији (дужностима и
понашању), моралним дужностима лекара
и свих здравствених радника и етици
врлина (постављених од Хипократа). При
свему овоме, треба имати на уму тео­
ри­јске и практичне вредности које су
најрелевантније за сваки појединачни слу­
чај.
Данас постоји много грађанских тео­рија
које имају потенцијала да израсту у биоетичке
теорије, као што су феминистички покрет у
биоетици, марксизам, либертинизам (учење о
слободи) и друге теолошке теорије. Међутим,
није­дна од њих није се наметнула са практи­
чног аспекта, способна да решава етичке
дилеме и проблеме које су изродиле модерна
медицина и технологија.
У сличном тренду развоја медицинске
етике, почетком новог миленијума, Хипо­
кратова заклетва бива допуњена Жене­вском
Summary
The Hippocratic Oath, millennium mainstay
of medical ethics, has had many interpretations
and challenges on its way to modern medical
ethics and codes of ethics. Hippocrates learn­
ing in history changed in accordance with cur­
rent social, religious and political values and
requirements.
The most important reasons for the new
approach in the new medical ethics lie in the
ethical theories: utilitarianism (and welfare
benefits), deontology (duty and behavior), the
moral duties of doctors and health workers,
and virtue ethics (set of Hippocrates). In all
this, we should bear in mind the theoretical
and practical values that are most relevant to
each individual case.
Today there are many theories of civil with
the potential to grow into bioethical theories,
such as the feminist movement in bioethics,
Marxism, libertarianism (the doctrine of free­
dom) and other theological theories. Howev­
er, none of them are imposed from a practical
point of view, able to deal with ethical dilem­
mas and problems that gave birth to modern
science and technology.
In a similar trend in the development
of medical ethics at the beginning of the new
millennium, the Hippocratic оath is augmented
with the Geneva Declaration, and in England,
the General Medical Board provides a clear and
Примаријус докторант мед. Никола Богуновић, Лекарска комора Србије, Београд.
Професор др мед. Момир Јањић, Српско лекарско друштво, Београд.
3
Доцент др мед. Христо Анђелски, Стоматолошки факултет, Панчево.
4
Др мед. Светлана Међедовић, Војномедицинска академија, Београд.
5
Мр мед. Јасмина Савић-Јоксимовић, Клинички центар Србије, Београд.
6
Мр мед. Здравко Ждрале, Институт за онкологију и радиологију Србије, Београд.
7
Примаријус др мед. Славко Станојевић, Српско лекарско друштво, Београд.
1
2
16
СТРУЧНИ И НАУЧНИ РАДОВИ
декларацијом, а у Енглеској, Генерални
медицински одбор даје јасан и модеран
водич Хипократове заклетве у смислу
докторових права и обавеза, као и етички
кодекс у виду водича добре медицинске
праксе (General Medical Council, 2006).
Про­фе­сионална медицинска етика најзад
је истиснула Хипократову етику. Оно што
охрабрује је снажан развој етичких кодекса
у модерној медицини и здравству у многим
земљама, укључујући и Србију.
Кључне речи: Модерна медицинска етика
stylish guide Hippocratic Oath in terms of
the doctor’s rights and obligations, as well as
the Code of Ethics as a guide for good medical practice (General Medical Council, 2006).
Professional medical ethics has finally overtaken the Hippocratic ethic. What is encouraging is the strong development of codes of
ethics in modern medicine and health care in
many countries, including Serbia.
Keywords: Modern medical ethics
„Медицина је данас квантитативно одредива наука о здрављу, а не индивидуална и
субјективна вештина, стечена праксом у лечењу болесних и повређених.“
Аутори
УВОД
Т
ри речи у наслову, одомаћене у
српском језику, страног су поре­
кла. Појмовно означавају (М. Ву­
ја­клија):
• модеран (француски) – савремени, у
духу новог времена;
• медицина (латински и грчки) – наука о
лечењу и неговању болесника, средства
за лечење, лек;
• етика (грчки) – обичај, наука о моралу
(заснована на хришћанским догмама).
Није случајно што многи називи у здра­
вству (медицина, хирургија, хигијена, фа­
рма­ција) потичу из Грчке и у корену речи
немају назив „логос“ (наука), јер су сматране
вештином. Највећи број специјалистичких
дисци­плина (епидемиологија, екологија,
неу­­ро­логија, инфектологија, урологија, ги­
не­­кологија, дерматологија, радиологија,
сто­ма­тологија, фармакологија, онко­логија,
ми­кро­биологија, физиологија, транс­фу­зио­
логија, офталмологија, оторино­лари­нго­
логија, анестезиологија, ендокри­нологија,
иму­но­логија, кардио­логија и др.) новијег су
датума. Све су настале из медицине и имају
појам „логија“, али на основама науке,
технике и технологије. Све ово је утицало
на промену схватања медицинске етике и
утврђивању нових етичких начела.
За вршење одређене делатности потребна
су стручна знања, прихваћене вештине и
целисходни поступци, који се одвијају по
извесним правилима и технолошким но­
рмама. Свака професионална делатност
има своје специфичне технолошке норме
и правила заснована на науци и нау­
чним поставкама, које омогућавају да
се неки производ или процес најбоље
изведу. Учесници свих ових делатности
подлежу извесним законским, друштвено
моралним и обичајним нормама. Степен
ове одговорности директно је сразмеран
степену утицаја појединаца на очување
биолошког интегритета или материјалних
вредности друштва у целини, појединаца
и појединих добара. Према свему овоме,
значи да су здравствени радници обавезни
да: савладају знање и техничка правила да
би што боље изводили своје послове, да
поседују опште моралне особине и посебне
особине и дужности које су карактеристичне
у овом послу, јер човек није артикал или
роба.
17
ЗДРАВСТВЕНА ЗАШТИТА 2/2013
ХИПОКРАТОВА ЗАКЛЕТВА
Здравствени радници подлежу нормама
професионалне етике које зависе од
деликатности саме професије и сталешке
организације. Творац етике здравствених
радника је Хипократ (IV век пре нове ере),
који је дао прву кодификацију етичких
начела. Да би се схватила досадашња и
нова етичка начела, даје се у оригиналу
Хипократова заклетва:
„Заклињем се Аполоном лекаром,
Асклепијем, Хигијеом и Панакејом, и свим
боговима и богињама, позивајући их за
сведоке, да ћу по својим силама и савести
држати ову заклетву и ове обавезе:
• да поштујем свога учитеља у овој
вештини као моје родитеље, да га учи­
ним учесником у издржавању живота и
да по потреби делим мој новац са њим,
да сматрам његове потомке једнаким
са мојом браћом, да их учим овој ве­
штини ако је потребно без награде или
уговора, да дајем поуке, усмену наставу
и друге облике учења мојим синовима,
синовима мога учитеља и ученицима
који су потписали уговор и заклели се на
послушност лекарском закону;
• употребљаваћу лечење да помогнем
болесном према мојој способности и
расуђивању, али никад га нећу упо­
требити да болесног повредим или му
нанесем зло;
• нећу давати отрова било коме, чак
иако ме позову да то учиним, нити ћу
предложити такав план. Исто тако, нећу
дати некој жени средство за изазивање
побачаја. Живећу чисто и савесно, чувати
свој живот и вршити своју вештину;
• ма у коју кућу улазио, радићу у корист
болесника, клонећи се сваког намерног
наношења зла и оштећења, особито заво­
ђења жена или мушкараца, робова или
слободних;
• све што у свом послу видим и чујем
(или чак изван праксе у друштвеном
општењу), уколико се не буде смело
18
јавно износити, нећу открити, него ћу
такве ствари сматрати светом тајном.
Будем ли одржао ову заклетву и не будем
ли је прекршио, нека ми буде срећан живот
и успешна вештина, нека стекнем славу
међу свим људима за сва времена, а ако
заклетву погазим и криво се закунем, нека
ме снађе супротно.“
Хипократово становиште лекарске етике
служило је лекарима и пацијентима скоро
2.500 година. Верује се да је заклетва била
написана од стране Хипократа, који се
сматра оцем западне медицине, односно
његових следбеника у четвртом веку пре
нове ере. Међутим, има доста мишљења
да је ова заклетва писана од стране пита­
горејаца (Owsei 2001). Аристотелово учење
је, међутим, највише допринело да ова
заклетва постане класична етика врлине,
док је хришћанство, сродно етици врлине,
оплеменило Хипократову заклетву многим
врлинама од којих су најважнији, свакако,
саосећајност и дужност према сиро­ма­
шнима и болеснима (П. Урошевић, 2009).
Ову заклетву први пут су полагали
лекари у Грчкој 460. године пре нове ере.
Од тада је прошло 24 века, па се може
сматрати да је толико стара и лекарска
етика, односно етика свих здравствених
радника. Међутим, неке прописе о лекарској
одговорности садржи и Хамурабијев закон
(Вавилон, 2100. година пре нове ере), као и
неки закони старе Индије и старог Египта.
Данас у свим земљама постоји кодекс
етике здравствених радника, а последњи
кодекс у нашој земљи донет је 1964. године,
а прихваћен је од стране Савеза лекарских
друштава, Савеза фармацеутских друштава,
Удружења зубоздравствених радника и
Удру­жења средњих медицинских радника.
Хипократова заклетва и многа начела
која је он дао одржала су се и до данас, али
су 1948. године прилагођена дана­шњим
условима и такозвана Женевска форму­
лација Хипократове заклетве гласи:
„У часу када ступам међу чланове лека­
рске професије, свечано обећавам да ћу
СТРУЧНИ И НАУЧНИ РАДОВИ
свој живот ставити у службу хуманости.
Према својим учитељима сачуваћу дужну
захвалност и поштовање. Своје звање ћу
вршити савесно и достојанствено. Најва­
жнија брига ће ми бити здравље мог боле­
сника. Поштоваћу тајну онога ко ми се по­
вери. Свим својим силама одржаваћу част и
племените традиције лекарског звања. Моје
колеге биће ми браћа.
У вршењу дужности према болеснику
на мене неће утицати никакви обзири
вере, националности, расе, политичке или
класне припадности. Апсолутно ћу пошто­
вати људски живот од самог зачетка. Ни
под претњом нећу допустити да се моја
медицинска знања користе супротно зако­
нима хуманости.
Ово обећавам свечано, слободно, пози­
вајући се на своју част.“
ХИПОКРАТОВА ЗАКЛЕТВА У
СРБИЈИ
Историја медицине на овим просторима
указује на снажан утицај грчке медицинске
културе и етике све до средине 20. века.
Клиничка пракса („вештина лечења“) до­
минира. У 20. веку осећа се снажан ути­
цај француске медицине и латинског је­
зика. Ова медицина је строго објективна
и патермалистичка (очинска брига) и
засно­вана је на технократским аспектима
болести: анамнеза, дијагноза, терапија.
Лекар, по правилу, не разговара са паци­
јентом и не говори истину. Све зависи од
његовог неприкосновеног става и одлуке,
укључујући и исход.
Другом половином 20. века доминира
историјска порука из Устава светске здра­
вствене организације да „здравље човека
није само одсуство болести и неспо­
собности, већ стање физичког, психичког и
социјалног благостања“ (А. Штампар, 1948).
Снажан печат овоме дале су и Декларација
и Препоруке СЗО (1978. године). Од тада се
мења и етички кодекс здравствених радника
у свету, па и у Србији.
Пропагандне етичке врлине у соција­
листичким земљама, укључујући и бившу
Југославију, замењене су „социјалистичким
догмама“, потискивањем хришћанских на­
чела.
У либералистичком друштву, где је
„новац постао Бог“, дошло је до „владавине
права“ и „правне државе“, што је опет одго­
варало елити, међу којима су и лекари, сто­
матолози и фармацеути.
У „посткомунистичком друштву“, како
се говори у Србији после „петог октобра“
у последњој деценији ХХ века, и даље је
задржан етички концепт патермализма у
здравству, јер „Хипократова заклетва је
идеална за комуникацију у једном смеру
због непостојања технократске целине у
суштинском смислу“ (Ћетковић, 2009).
Стандарди у доменима како профе­
сионалне етике, тако и етике праксе
јавног здравља, најочигледнији су пример
деловања технократије у креирању адеква­
тних
друштвено-социјалних
модела.
Међутим, стандардизација подразумева
пре­тходно дефинисане друштвено-еко­
номске односе у здравству, као и јасно
дефинисан статус доктора и свих осталих
укључених у здравствену индустрију. Не­
могуће је расправљати о правима паци­
јената, дужностима и обавезама лекара без
њихових јасно дефинисаних и реализованих
грађанских права. Очигледно је да се процес
промена у здравству одвија као рефлексија
процеса промена у друштву (Anderwood,
1986).
Основне вредности за које треба да се
залажу здравствени радници су: здравље
човека и народа, живот болесника, и фи­
зички и психички интегритет појединца и
појединих угрожених групација.
На основу извода из кодекса основних
дужности и етичних обавеза здравствених
радника могу се укратко изнети следеће:
• primum non nocere (не нашкодити);
• одговорност, савесност и пожртвовање
уз поштоватње живота, здравља и личног
достојанства болесника;
19
ЗДРАВСТВЕНА ЗАШТИТА 2/2013
• помоћ оболелом не сме зависити од
његове народности, расе, економског и
друштвеног положаја, политичке при­
падности, религиозних осећања, личних
симпатија или антипатија;
• пружање прве помоћи лицима у непо­
средној опасности без обзира на позив;
• у пракси медицинских вештина не сме
се повредити ничија личност ни лично
достојанство;
• недозвољено је из знатижеље испи­
тивати болесника о интимним детаљима;
• обавеза чувања тзв. лекарске тајне
односи се на све здравствене раднике
– ово је необично важно због потпуне
међусобне искрености и поверења;
• болеснику треба по правилу рећи вид
болести и прогнозу изузев код тежих –
неизлечивих болести;
• основни услов за спровођење исправног
лечења је добра дијагноза, те треба све
учинити да се до ње дође;
• лекар је слободан у избору начина и
средстава за лечење, али мора водити
рачуна о научним сазнањима и инди­
видуалним особинама болесника;
• за извођење дијагностичких и тера­
пеутских процедура треба обезбедити
сагласност болесника, изузев у случа­је­
вима виталних индикација;
• лекар не сме напустити болесника којег
је почео лечити;
• у интересу болесника лекар је дужан да
затражи конзилијарно мишљење другог
лекара, или да упути болесника у боље
опремљену установу;
• лечење и неговање болесника морају се
спровести савесно и марљиво.
Све ове норме, поступци и понашања
добро су познати свим здравственим радни­
цима и они су дужни да их се придржавају. За
кршење начела етике здравствених радника
постоје судови части, морална, грађанска,
друштвена и кривична одговорност.
20
ПЕРСПЕКТИВЕ НОВИХ ЕТИЧКИХ
КОДЕКСА
Интересантно је да се, упркос снажном
развоју људских права и слобода у
периоду деветнаестог и двадесетог века,
Хипократова заклетва одржала и у западној
цивилизацији све до заласка двадесетог
столећа. Томас Персивал је први лансирао
појам „медицинска етика“ 1804. године. Она
је, дакле, настала из потребе да се стандарди
професионалног понашања доктора доведу
у исту раван с актуелним грађанским
захте­вима и потребама друштва. Доктори
су најзад добили етички кодекс који се
односио на њихову професионалну праксу,
као парадигму Хипократовој етици. Већ
1847. Америчка медицинска асоцијација
је објавила први етички кодекс који се
прилично ослањао на Персивалов етички
кодекс. Међутим, још увек су оба кодекса
боловала од вишка патермализма.
Грађанско друштво је у потрази за реша­
вањем све сложенијих односа у погледу
људских и индивидуалних права који по­
стоје између доктора, пацијента, владе,
осигу­равајућих друштава и свих осталих
укљу­чених у здравствену делатност, изро­
дило нови етички кодекс, биоетику. Главни
промотери ове идеологије су били Joseph
Fletcher и Robert Weatch (Weatch, 1981), а
њени аутори Thomas Beauchamp и James
Childress 1971. године при Џорџтаун уни­
верзитету. Био је ово најуспешнији концепт
супротстављен Хипократовој етици, који
је изродио концепт аутономије, једнакости
људских вредности и респект за сваког
појединца.
Биоетика је најзад истиснула тради­
ционално Хипократово учење. Пате­рма­
лизам који је суверено доминирао у меди­
цини вековима, уступио је место ауто­но­
мији, односно пацијентовој жељи и праву
да има контролу у процесу одлучивања
о свом лечењу (Beauchamp and Childress,
1989).
СТРУЧНИ И НАУЧНИ РАДОВИ
Међутим, истини на вољу, на интерна­
ционалном плану, биоетичке теорије су у
домену нормативних принципа примењене
етике (биоетике) најлакше пронашле
заје­днички именитељ. С друге стране, у
културном и религијском смислу, питање
шта конституише наш морал је остао камен
спотицања и осетног неслагања. Наиме,
религијске заједнице имају своје аргументе
када се ради о биоетичкој теорији, па су
сходно томе развили своја правила и кодексе
како се односити и решавати етичке дилеме
и сукобе у складу са вером и традицијом.
Ово објашњава разлику у погледима на
нека фундаментална питања у биоетици
јеврејске,
муслиманске,
хришћанске,
будистичке, хинду религије и других вер­
ских заједница.
ЗАКЉУЧАК
Хипократова заклетва, миленијумско
упориште лекарске етике, имала је многе
интерпретације и искушења на свом путу
до савремене медицинске етике и етичких
кодекса. Хипократово учење се кроз исто­
рију мењало у складу с актуелним соци­
јалним, религијским и политичким вре­
дностима и захтевима.
Упркос свим ограничењима око Хи­
по­кра­товог завештања („Medicus curat, natura
sanat.“ – „Лекар се стара, природа лечи.“),
данас, после свих сазнања у струци и науци,
лако је закључити – „Medicus sanat, natura
causae donat.“ („Лекар лечи, а при­рода ствара
узроке.“)
Најважнији разлози за нови приступ у
новој медицинској етици леже у етичким
теоријама:
• утилитаризму (корисности и благо­
стању);
• деонтологији (дужностима и пона­
шању);
• моралним дужностима лекара и свих
здравствених радника и
• етици врлина (постављених од Хипо­
крата).
При свему овоме, треба имати на уму
теоријске и практичне вредности које су
најрелевантније за сваки појединачни
случај (Фујики и Мацер, 2000).
Данас постоји много грађанских теорија
које имају потенцијала да израсту у биоетичке
теорије, као што су феминистички покрет у
биоетици, марксизам, либертинизам (учење
о слободи) и друге теолошке теорије.
Међутим, ниједна од њих није се наметнула
са практичног аспекта, способна да решава
етичке дилеме и проблеме које су изродиле
модерна медицина и технологија.
У сличном тренду развоја медицинске
етике, почетком новог миленијума, Хипо­
кратова заклетва бива допуњена Женевском
декларацијом, а у Енглеској, Генерални
медицински одбор даје јасан и модеран
водич Хипократове заклетве у смислу
докторових права и обавеза, као и етички
кодекс у виду водича добре медицинске
праксе (General Medical Council, 2006).
Професионална медицинска етика је најзад
истиснула Хипократову етику.
Оно што охрабрује је снажан развој
етичких кодекса у модерној медицини и
здравству у многим земљама, укључујући
и Србију. У професионалном смислу
значајну улогу играју и болнички етички
комитети који имају задатак да реше текуће
проблеме и конфликте, а посебно у домену
клиничког испитивања. Слично, Светска
здра­вствена организација лансирала је Хе­
лси­ншку декларацију (2000), као сет ети­
чких принципа у циљу превазилажења
разлика на међународном нивоу, а у сврху
савремених медицинских истраживања.
Овај документ, иако правно необавезујући,
симболично се сматра најауторитативнијим
власништвом целог човечанства (Human
and Fluss, 2001).
21
ЗДРАВСТВЕНА ЗАШТИТА 2/2013
ЛИТЕРАТУРА
1. Богуновић Н. и остали, Извори
дуговечности, Хелета, Београд, 2012.
2. Цветковић В, Социологија, Службени
гласник, Београд, 2009.
3. Хезвуд A, Политичке идеологије,
Кројдан, 2007.
4. Јаковљевић Ђ, Здравље и економски
развој, Универзитет за мир УН, Београд,
1998.
5. Јањић М, Социјална медицина,
Медицински факултет, Крагујевац, 1998.
6. Катић Р, Српска средњевековна
медицина, Дечије новине, Горњи
Милановац, 1990.
7. Кито Х. Д. Ф, Грци, Матица српска,
Нови Сад, 1963.
8. Станојевић В, Историја медицине,
Београд, 1962.
9. Шепаровић З, Границе ризика –
етичко-правни поступци у медицини,
Загреб, 1985.
10. Рот Н, Психологија личности, Завод
за уџбенике, Београд, 1969.
11. Урошевић П, Од Хипократове етике
до модерне медицине, WALS, Мелбурн,
2009.
12. Вујаклија М, Лексикон страних речи,
Београд, 1975.
Контакт: Примаријус др Никола Богуновић, Лекарска комора Србије, Београд
22
СТРУЧНИ И НАУЧНИ РАДОВИ
Стручни и научни радови
ОРАЛНО ЗДРАВЉЕ И КВАЛИТЕТ ЖИВОТА – САВРЕМЕНА
КОНЦЕПЦИЈА
Слободан Суботић1, Наташа Стојковић2
ORAL HEALTH AND QUALITY OF LIFE – MODERN CONCEPT
Slobodan Subotić, Nataša Stojković
Сажетак
Summary
Главни циљ савремене стоматолошке
заштите представља побољшање оралног
здравља, а тиме и квалитета живота.
Савремена концепција „оралног здравља
везаног за квалитет живота“ (oral healthrelated quality of life –OHRQOL) развила се
тек у последњих десетак година. OHRQOL
је важан чинилац у процени утицаја
оралних болести у општој популацији и
евалуацији професионалних интервенција.
Процену квалитета живота која
зависи и од оралног здравља омогућавају
стандардизовани упитници. Поједини
упитници развијени су с циљем мерења
само поједине димензије OHRQOL, док
неки други упитници настоје обухватити
што више димензија.
Oral Health Impact Profile (OHIP) је
вишедимензиони упитник, структурисан
са
сврхом
мерења
пацијентовог
мишљења о дисфункцији, нелагодности
и неспособности проузрокованој стањем
стоматогнатог система. OHIP упитник
прикупља податке о свим димензијама које
утичу на самопроцену оралног здравља, а
не само на стање оралног здравља, што је
јако важно због процене врсте терапије.
Кључне речи: орално здравље, OHRQOL,
OHIP.
The main goal of modern dental care is improving oral health and therefore quality of
life. The modern concept of „oral health-related quality of life“ (OHRQOL) developed in the
last ten years. OHRQOL is an important factor
in assessing the impact of oral disease in the
general population and evaluation of professional intervention.
Assessment of quality of life that depends
on the oral health care is standardized questionnaires. Some questionnaires have been
developed in order to measure only certain
dimensions OHRQOL, while others are trying
questionnaires include as many dimensions.
Oral Health Impact Profile (OHIP) is a
multivariate questionnaire, structured with
the purpose of measuring patients’ opinions of
dysfunction, discomfort and disability caused
by the condition of the stomatognathic system. OHIP questionnaire collects data on all
dimensions that affect the self-assessment of
oral health, not just the state of oral health,
which is very important for the evaluation of
the treatment.
Keywords: oral health, OHRQOL, OHIP.
1
2
Слободан Суботић, Висока медицинска школа струковних студија „Милутин Миланковић“, Београд, Црнотравска 27.
Наташа Стојковић, Висока медицинска школа струковних студија „Милутин Миланковић“, Београд, Црнотравска 27.
23
ЗДРАВСТВЕНА ЗАШТИТА 2/2013
УВОД
П
обољшање оралног здравља, а
тиме и квалитета живота, главни
је циљ савремене стоматолошке
заштите. Савремена концепција „оралног
здравља повезаног са квалитетом живота“
(oral health-related quality of life, OHRQOL)
постала је важан чинилац за процену утицаја
оралних болести у општој популацији и
евалуацији професионалних интервенција
и тиме отвара нове могућности у клиничком
раду, истраживањима и едукацији. Процену
квалитета живота која зависи и од оралног
здравља омогућавају стандардизовани
упи­тници којима се прикупљају подаци
не само о стању оралног здравља, већ и о
дру­гим димензијама повезаним с оралним
здра­вљем, а које утичу на квалитет живота.
С обзиром на велику међународну при­
хваћеност и одлична мерна својства, OHIP
упитник преведен је и на српски језик те се
користи у истраживањима утицаја оралних
стања на квалитет живота појединаца, за
процену врсте терапије, као и за успешност
појединих терапија.
Орално здравље сматра се важним
делом пацијентовог општег здравља. Зато
је побољшање оралног здравља, а тиме и
ква­литет живота главни циљ савремене
сто­матолошке заштите. Због тога би сто­
ма­толози практичари, као и наставно осо­
бље требало да обрате пажњу не само на
оралне проблеме, већ да сагледају паци­
јента у целини, али и да процене какав ће
бити утицај терапије на пацијентово опште
здравље и квалитет живота.
Светска здравствена организација (СЗО)
направила је прекретницу у промоцији
ових вредности 1946. године, дефинишући
„здравље као стање комплетног физичког,
менталног и социјалног благостања, а не
само као одсуство болести и немоћи“(1). Са
становишта стоматологије ово би значило
да крајњи циљ стоматолошке заштите није
само уклањање каријеса, пародонтопатије
или неке друге оралне болести, већ би
требало обухватити пацијентово психичко
и социјално благостање.
24
Савремена концепција „оралног здравља
везаног за квалитет живота“ (oral healthrelated quality of life – OHRQOL) развила
се тек у последњих десетак година. Раније
се овом концепту није придавала значајнија
пажња. Оралне болести приписивале су
се личном неугодном искуству пацијента
без неких знатних последица на стање
општег здравља и добробит појединца. На
пример, Gerson је у својој студији о пе­
рце­пцији оралних болести изнео опште
мишљење да орални проблеми нису опра­
вдање за изостанак са посла, јер се ти
проблеми не доживљавају као део класичне
перцепције болести(2). Dunnell и Cartwright
подржавају такво размишљање истичући
да су главобоља, осип, опекотине и зубни
проблеми споредни проблеми, а не болест(3).
Знатни допринос данашњем схватању
OHRQOL дале су земље западне Европе
и САД тражећи оправдање за све веће
трошкове здравственог система којим би
тре­бало унапредити здравље популације,
а које се више није могло правдати само
статистичким подацима морталитета и
морби­дитета(4). Због тога су, осим потребе
за клиничким истраживањима болести,
расле и потребе за мерењима здравственог
стања становништва, што је пратио развој
стандардизованих упитника који су се могли
применити у истраживањима на великим
популацијама. Ова мерења требало би да
дају увид на утицај оралних стања на личну
и социјалну добробит појединца(5).
ДЕФИНИСАЊЕ OHRQOL (ORAL
HEALTH-RELATED QUALITY OF
LIFE)
Locker је 1997. године истакао важност
преласка с био-медицинског приступа бо­
лести, као средишта проблема на био-пси­
хо­социјални, с пацијентом у центру здра­
вственог система (6). Сматрао је да болест
и здравље не представљају две крајње тачке
једне димензије. На пример, појединац
може оценити своје здравље као одлично
иако има хипертензију (повишени крвни
СТРУЧНИ И НАУЧНИ РАДОВИ
притисак), што значи да болест не мора
утицати на перцепцију личног здравственог
стања. Такође, болест може бити само један
од узрочника личне процене здравља.
Полазећи од става да су болест и здравље
неза­висни, поставља се питање односа
између здравља и квалитета живота (Quality of Life – QOL). Према Locker-y, квалитет
живота је шири појам од здравља иако
укључује и сва мерења која се односе на
здравље. Locker је, ослањајући се на модел
Wilson-a и Cleary-ja, тврдио да је квалитет
живота одређен и карактеристикама
лично­сти и немедицинским функцијама(7).
Такође треба истаћи да су концепција
здравља и квалитет живота још увек недо­
речени појмови с обзиром на нејасност
и вишезначност дефиниција у постојећој
лите­ратури.
Док се не пронађе боља дефиниција,
ква­литет живота који зависи од оралног
здра­вља (OHRQOL) треба дефинисати као
личну оцену утицаја следећих узрочника на
паци­јентово добро стање:
1. функционални узроци (жвакање, гу­
тање, говор);
2. психички узроци (лична појава и само­
поштовање);
3. социјални узроци (социјална инте­ра­
кција, комуникација, дружење);
4. узроци везани за искуство бола и нела­
годе (акутни и хронични).(8)
Све четири групе фактора треба да
буду укључене и могу да се мере разли­
читим скалама у клиничкој пракси или
истраживањима. Укратко, квалитет живота у
зависности од оралног здравља (OHRQOL)
представљао би мултидимензионалну кон­
це­пцију која сумира личну перцепцију свих
фактора важних у животу сваког појединца(8).
Важно је напоменути да наведени фактори,
као и OHRQOL, зависе од саме особе,
ситуације и интеракције међу њима. Поре­
кло и културно окружење, искуства с ора­
лним болестима и здравственом негом,
стања депресије и среће, као и очекивања
заједно ће одредити пацијентов став у
одређеној ситуацији.
Важност OHRQOL
Важност OHRQOL у унапређењу ја­
вног здравства препознао је и US Department of Health and Human Services, који
иницијативом Healthy People 2010 про­
мовише унапређење квалитета живота
појединаца свих старосних група. OHRQOL
се дефинише као „лични осећај физичког и
менталног здравља и способности реакције
на факторе психичког и социјалног окру­
жења“(2). Заједно, физички индикатори
оралног морбидитета и пацијентова перце­
пција оралног стања описују стање оралног
здравља. OHRQOL је важан чинилац у
процени утицаја оралних болести у општој
популацији и евалуацији професионалних
интервенција(9-14).
Мерење OHRQOL
OHRQOL је могуће мерити кроз соци­
јалне показатеље, општу самопроцену поје­
динца (global self-rating) и путем станда­
рдизованих упитника.
Социјална мерења могу бити корисна
за потврду значаја јавног здравства. Нај­
једно­ставнији начин мерења OHRQOL
је кад пацијент сам рангира своје орално
здра­вље. Питање је једноставно, а нај­
чешћа формулација гласи: „Како бисте
про­ценили здравље својих зуба, слузокоже
и уста?“ Понуђени одговори су такође
једноставни и рангирају се на Ликертовој
скали (распон 5 бодова) од „одлично“ до
„незадовољавајуће“. Појединац рангира
своје орално здравље на основу димензија
квалитета живота за које сматра да су
најважнији и изражава га на поменутој
скали. Овај приступ процене квалитета
оралног здравља је једноставан, али не
пружа увид у остале димензије квалитета
живота. Квалитет живота повезан с оралним
здрављем на овај начин не може бити
детаљно процењен, али појединац може
скупити вишеструка искуства и одлучити
која су искуства за њега најважнија. Тако
нпр. појединац може орално здравље оце­
нити као одлично само зато јер не осећа
25
ЗДРАВСТВЕНА ЗАШТИТА 2/2013
орални бол иако му недостају неки зуби,
док ће неко други орално здравље сматрати
лошим јер му недостаје само један зуб.
Да би се добили прецизнији резултати,
често се уместо понуђених одговора који
представљају ниво процене, употребљава
визуално-нумеричка скала (VAS – visualanalog scale). Најчешће појединац мора
дати одговор на скали од 0 до 10, што може
представљати проблем због претварања
апс­тра­ктног става о властитом OHRQOL у
метричку скалу. OHRQOL се мери и помоћу
различитих стандардизованих упитника.
Упитници за мерење OHRQOL
Током 80-их и 90-их година прошлог
века неколико истраживача је поставило
методолошке темеље који су резултирали
развојем стандaрдизованих упитника за
мерење OHRQOL. Знатан допринос у мето­
дологији рада која се користила за развој
стандардизованих упитника за орално
здравље дао је Locker, који је поставио тео­
ри­јске оквире за мерење квалитета живота
везане за орално здравље(16).
Процена OHRQOL путем станда­рди­
зованих упитника обухвата више пода­
така него појединачно питање о стању
оралног здравља. Постављањем неколико
специфичних питања пружа се увид у више
26
димензија OHRQOL. Поједина питања
односе се на бол и неугодност, друга на
социјалне и психолошке последице, што
заједно обухвата све аспекте OHRQOL.
Поједини упитници развијени су с циљем
мерења само поједине димензије OHRQOL,
док неки други упитници настоје обухватити
што више димензија.
Табела 1. приказује 10 различитих
упи­тника који мере OHRQOL и који су
представљени на Првом међународном
конгресу за мерење оралног здравља 1997.
године (6). Упитници се међусобно разликују
с обзиром на различите димензије које
поједини упитник мери, према укупном
броју питања, формулацији питања и
типу понуђених одговора. Код свих наве­
дених упитника тестиране су њихове
психо­метријске карактеристике како би се
потврдила ефикасност мерења. Поједини
упи­тници су преведени на различите језике
и употребљавају се у различитим култу­
ролошким окружењима, а за сваки пре­
ведени упитник потребно је тестирати
његова психометријска својства у новом
културолошком окружењу. Велика предност
вишедимензионално структурираних упи­
тника је могућност анализе појединих
одго­вора, појединих подгрупа питања или
целине.
понуђених одговора. Код свих наведених упитника тестиране су њихове
психометријске карактеристике како би се потврдила ефикасност мерења. Поједини
упитници су преведени на различите језике и употребљавају се у различитим
културолошким окружењима, а за сваки преведени упитник потребно је тестирати
његова психометријска својства у новом културолошком окружењу. Велика
СТРУЧНИ
И НАУЧНИ
РАДОВИ
предност вишедимензионално структурираних упитника је
могућност
анализе
појединих одговора, појединих подгрупа питања или целине.
Табела
1. Стандардизовани
упитници
који се користе
за процену
живота
и у вези су
Табела
1. Стандардизовани
упитници
који се
користеквалитета
за процену
квалитета
са оралним
здрављем.
живота и у вези су са оралним здрављем.
Упитник
Димензије које се мере
Број
питања
Пример питања
Предложени
одговори
Sociodental Scale
жвакање, говор, смејање,
бол, изглед
14
Има ли више типова хране коју тешко жваћете?
Да/Не
RAND Dental
Health индекс
бол, забринутост,
конверзација
3
Колико бола су Вам изазвали зуби и десни?
4 категорије: уопште
не до знатно
General Oral
Health Assessment
индекс
жвакање, јело, социјални
контакт, изглед, бол,
забринутост, самосвест
12
Dental Impact
Рrofile
изглед, храна, говор,
поверење, срећа, социјални
живот, односи
25
Oral Health Impact
Profile
функционисање, бол,
физичка
неспособност, социјална
неспособност, хендикеп
Subjective Oral
жвакање, говор, симптоми,
Health Status
Indicator
јело, комуникација,
социјални односи
Oral Health Quality
орално здравље, исхрана,
of Life Inventory
властита процена оралног
здравља, свеукупни
квалитет живота
Dental Impact on
Daily Living
49
42
Колико често сте ограничили количину и врсту
хране коју
једете због проблема с Вашим зубима или
протезама?
Мислите ли да Ваши зуби или протезе имају добар
ефекат
3 категорије: добар
(позитиван), лош ефект (негативан) или немају
ефекат, лош ефекат,
никаквог ефекта на Ваш осећај удобности?
без ефекта
Јесте ли имали или имате потешкоће при жвакању
због
5 категорије: веома
проблема са зубима, устима, вилицама или
често до никад
протетским радом?
У протеклој години колико често су Вам
проблеми са зубима проузроковали проблеме са
спавањем?
56
Питање из 2 дела: А) Колико Вам је важно да
разумљиво говорите? Б) Колико сте срећни због
Ваше
способности да говорите разумљиво?
задовољство, изглед, бол,
свакодневне активности,
жвакање
36
Колико сте у целини задовољни Вашим зубима у
последња 3 месеца?
Oral HealthRealted Quality of
Life
свакодневне активности,
социјалне активности,
конверзација
3
Јесу ли проблеми с Вашим зубима или деснима
утицали на Вашу свакодневну активност, попут
посла или хобија?
Oral Impacts on
Daily Performances
храна, говор, орална
хигијена, спавање, изглед,
9
емоције
6 категорија: увек
до никад
различити, у
зависности
од типа питања
А - 4 категорије:
уопште ми није
важно
до јако ми је важно;
Б - 4 категорије:
несрећан до срећан
различити, зависно
од
типа питања
6 категорија: цело
време до никад
различити, у
зависности
Питање из 4 дела: А) Јесу ли Вам у последњих 6
месеци проблеми са зубима изазвали било коју
од типа питања
потешкоћу при жвакању и уживању у храни? Б) Је
ли
овај проблем био спорадичан или је трајао дуже
време? Ц) Колико често сте имали ове потешкоће
последњих 6 месеци? Д) На скали 1�5, који број
најбоље одражава утицај сметње која се јавља при
храњењу или конзумирању хране на Ваш
свакодневни живот?
упитник (Oral Health Impact
OHIP
Profile)
Oral Health Impact Profile (OHIP) је више­
димензиони упитник, оригинално саста­
вљен на енглеском језику у Аустралији(17).
Темељи се на Локеровом моделу оралног
здравља. Према овом моделу, болест води до
погоршања (impairment - анатомски губитак
или оштећење структуре), што може надаље
довести до функцијског ограничења4 (нпр.
губитак функције органа или система органа),
појаве бола и неугодности, психичке или
физичке при­роде. Надаље, погоршање може
довести до физичке, психичке или социјалне
оне­способљености (disability), при чему је
потпуна неспособност (handicap) коначни
резултат(17).
OHIP упитник је структурисан са сврхом
мерења пацијентовог мишљења о дисфункцији,
27
ЗДРАВСТВЕНА ЗАШТИТА 2/2013
нелагодности и неспо­со­бности проузрокованој
стањем стома­то­гнатог система(17). Упитник
садржи 49 питања подељених у 7 група (фу­
нкционална огра­ниченост, физички бол, пси­
хичка нела­го­дност, физичка, психичка, соција­
лна оне­спо­собљеност и потпуна неспо­собност
или хендикеп).
У епидемиолошким, клиничким и лонги­
тудиналним истраживањима како у свету,
тако и у Србији повећава се занимање
за процену квалитета живота везану за
здравље стоматогнатог система. То је, уз
досадашње праћење клиничких обележја
оралних болести, постало саставни део
свих истраживања. OHIP упитник је досад
преведен на више светских језика (кинески,
шведски, немачки, мађарски, арапски,
јапански, португалски, малајски, фински,
фра­нцуски, шпански, италијански, турски)
и успешно се користи у истраживањима у
свим земљама које користе наведене језике.
На тај начин резултате истраживања на
различитим популацијама могуће је међу­
собно упоредити и пратити ефикасност
спро­ведене терапије, у зависности од соци­
јалних, психичких и културолошких узро­
чника.
С обзиром на међународну прихваћеност
упитника, било је логично да се OHIPупитник
преведе и на српски језик. Психометријске
карактеристике (ваљаност, поузданост,
осетљивост на промену ситуације) испитане
су у нашем културолошком окружењу на
типичним популацијама и показале су се
задовољавајућима. Најбољи показатељ
осетљивости на промену ситуације (responsiveness) је разлика у збиру бодова OHIP
упитника пре и после терапије. Величина
утицаја (effect size) најбоља је метода за
интерпретацију разлике у бодовима, која
се израчунава према следећој формули:
OHIP бодови пре терапије – OHIP бодови
после терапије/стандардна девијација
OHIP бодова пре третмана. Према Cohen-y,
величина утицаја од 0,20 сматра се малом,
0,50 средњом, а изнад 0,80 великом(20, 21).
С обзиром на то да оригинална верзија
OHIP упитника садржи 49 питања, потре­
бно је одређено време за његово испу­
28
њавање(17). Због тога су развијене краће
верзије упитника, попут OHIP-14,(22) OHIPEDENT, намењен безубим пацијентима(23)
и OHIP упитника намењеног пацијентима
с темпоромандибуларним сметњама(24).
Такође су развијене и дуже верзије с дода­
тним питањима прилагођеним одре­ђеним
кул­ту­ролошким срединама (25, 26).
Већ се користе и неки други типови упи­
тника за мерење пацијентовог задо­во­љства
исходом стоматолошке тера­пије. Понуђени
одговори такође се налазе у распону 1–5,
тј. коришћена је Лике­ртова скала; ниже
вредности указују на неза­довољство паци­
јента, а више вре­дности на задовољније
пацијенте, што је слично систему бодовања
у школама и на факултетима(27-29). У неким
културолошким срединама Ликертова скала
је обрнута, односно мањи број указује на
задовољније пацијенте и обрнуто. Упркос
томе што OHIP лествица представља
обрнути поре­дак вредности (0 – одсуство
проблема, 4 – највећи могући проблем), до­
бијене вре­дности могуће је прерачунавати
без проблема из једне лествице у другу, јер
пре­дстављају исти распон вредности, само
обрнутим редоследом.
OHIP упитник прикупља податке о свим
димензијама које утичу на самопроцену
оралног здравља, а не само на стање
оралног здравља, што је јако важно због
процене врсте терапије. Тако ће нпр. стање
скраћеног зубног лука (недостатак свих или
неких молара) неки пацијенти проценити
одличним (стоматолог закључује да тера­
пија није потребна), док ће неки стање
скраћеног зубног лука проценити јако
лошим (већи број бодова OHIP упитника),
што ће стоматолог окарактерисати као
потребу за терапијом, било имплантатима,
мостом или делимичном протезом. Такође
се може проценити успешност поједине
врсте терапије (износ смањења бодова OHIP
теста) код различитих социоекономских
категорија пацијената.
СТРУЧНИ И НАУЧНИ РАДОВИ
ЗАКЉУЧАК
Орално здравље, квалитет живота и
јавно здравство су међусобно повезани.
Ако се као пример узме вађење једног зуба,
веза је очигледна, јер лоше орално здравље
нарушава квалитет живота, а трошкови
јавног здравства се повећавају. Њихова
веза није више сасвим јасна ако се постави
питање на другачији начин, односно како
најбоље усмерити новчана средства у сврху
унапређења оралног здравља, а тиме и
побољшања квалитета живота. Процену
квалитета живота повезану с оралним
здра­вљем омогућују стандардизовани упи­
тници прикупљањем података о свим диме­
нзијама које утичу на самопроцену оралног
здравља, а не само на његово стање. С
ЛИТЕРАТУРА
1. World Health Organization. Constitution
of the World Health Organization. Geneva:
World Health Organization, 1948.
2. Gerson LW. Expectations of „sick role“
exemptions for dental problems. Can Dent
assoc J 1972; 10: 370–2.
3. Dunnell K, Cartwright A. Medicine
takers, prescribers and hoarders. London:
Routledge and Kegan,1972.
4. Elinson J. Toward sociomedical health
indicators. Social Indicators Res 1974; 1:
59–71.
5. Cohen LK, Jago JD. Toward the
formulation of sociodental indicators. Int J
Health Serv 1976; 6: 681–7.
6. Slade GD, ed. Measuring Oral Health
and Quality of Life. Chapel Hill: University
of North Carolina-Dental Ecology, 1997.
7. Wilson IB, Cleary PD. Linking clinical
variables with health-related quality of life.
A conceptual model of patient outcomes.
JAMA 199; 2735: 59–65.
обзиром на велику међународну при­
хваћеност и одлична мерна својства, OHIP
упитник је нашао примену међу многим
истраживачима и практичарима.
Развојем метода квантитативног мерења
здравља и квалитета живота створени
су услови да се у пракси у потпуности
примени концепт медицине засноване на
доказима, односно да се квалитетом живота
мере исход предузетих здравствених мера
и стоматолошког лечења сваког поје­
динца. На тај начин квалитет живота је
постао најобјективније мерило ефеката
здравствених мера и медицинског лечења,
а здравствена политика добила поуздан
инструмент како за формулисање циљева
и мера, тако и за њихово праћење и оце­
њивање.
8. Inglehart MR, Bagramian RA, eds. Oral
Health-Related Quality of Life. Illinois:
Quintessence PublishingCo, 2002.
9. John MT, LeResche L, Koepsell TD,
Hujoel P, Miglioretti DL, Micheelis W. Oral
health-related quality of life in Germany.
Eur J Oral Sci 2003; 111: 483–91.
10. Heydecke G, Locker D, Awad MA,
Lund JP, FeineJS. Oral and general healthrelated quality of life with conventional and
implant dentures. Community Dent Oral
Epidemiol 2003; 31: 161–8.
11. Llewellyn CD, Warnakulasuriya S. The
impact of stomatological disease on oral
health-related quality of life. Eur J Oral Sci
2003; 111: 297–304.
12. McMillan AS, Pow EH, Leung WK,
Wong MC, Kwong DL. Oral healthrelated quality of life in southern Chinese
following radiotherapy for nasopharyngeal
carcinoma. J Oral Rehabil 2004; 31: 600-8.
13. Needleman I, McGrath C, Floyd P,
Biddle A. Impact of oral health on the
life quality of periodontal patients. J Clin
Periodontol 2004; 31: 454–7.
29
ЗДРАВСТВЕНА ЗАШТИТА 2/2013
14. John MT, Hujoel P, Miglioretti DL,
LeResche L, Koepsell TD, Micheelis W.
Dimensions of Oral health-related quality of
life. J Dent Res 2004; 83: 956-60.
15. Reisine ST. Dental Health and public
policy. The social impact of dental disease.
Am J Public Health 1985; 75: 27-30.
16. Locker D. Measuring oral health: A
conceptual framework. Community Dental
Health 1988; 5: 5–13.
17. Slade GD, Spencer AJ . Development
and evaluation of the Oral Health Impact
Profile. Community Dent Health 1994; 11:
3-11.
18. Allen PF, McMillan AS, Locker D. An
assessment of sensitivity to change of the
Oral Health Impact Profile in a clinical
trial. Community Dent Oral Epidemiol
2001; 29: 175–82.
19. Allison P, Locker D, Jokovic A, Slade G.
A crosscultural study of oral health values. J
Dent Res 1999; 78: 643–9.
20. Beaton DE, Bombardier C, Guillemin
F, Ferraz MB. Guidelines for the process
of cross-cultural adaptation of self-report
measures. Spine 2000; 25: 3186–91.
21. Cohen J. Statistical power analyses for
the behavioral sciences. 2nd ed. New York,
Hillsdale, NJ: Lawrence Erlbaum Associates
Inc, 1988; 179–213.
22. Slade GD. Derivation and validation
of a shortform oral health impact profile.
Community Dent Oral Epidemiol. 1997; 25:
284–90.
23. Allen F, Locker D. A modified short
version of the oral health impact profile for
assessing health-related quality of life in
edentulous adults. Int J Prosthodont 2002;
15: 446–50.
24. Segu M, Collesano V, Lobbia S, Rezzani
C. Crosscultural validation of a short
form of the Oral Health Impact Profile for
temporomandibular disorders. Community
Dent Oral Epidemiol 2005; 33: 125–30.
25. John MT, Patrick DL, Slade GD. The
German version of the Oral Health Impact
Profile–translation and psychometric
properties. Eur J Oral Sci 2002; 110: 425–33.
26. Szentpetery A, Szabo G, Marada G,
Szanto I, John MT. The Hungarian version
of the Oral Health Impact Profile. Eur J
Oral Sci 2006; 114: 197–203.
27. Celebic A, Knezovic-Zlataric D. A
comparison of patient’s satisfaction between
complete and partial removable denture
wearers. J Dent 2003; 31: 445–51.
28. Celebic A, Knezovic-Zlataric D, Papic
M, Carek V, Baucic I, Stipetic J. Factors
related to patient satisfaction with complete
denture therapy. J Gerontol A Biol Sci Med
Sci 2003; 58: M948–53.
Контакт: Слободан Суботић, Висока медицинска школа струковних студија
„Милутин Миланковић“, Београд, Црнотравска 27.
30
СТРУЧНИ И НАУЧНИ РАДОВИ
Стручни и научни радови
РИЗИЧНО ПОНАШАЊЕ, ПОВРЕДЕ И ТРОВАЊА СТАРИХ ЛИЦА
Маријола Обрадовић1, Катарина Васиљевић-Пантелић2, Јасмина Радојловић3
RISKY BEHAVIOR, INJURIES AND POISONING ELDERLY PEOPLE
Marijola Obradović, Katarina Vasiljević-Pantelić, Jasmina Radojlović
Сажетак
Здравствени ризици су особине, догађаји
или навике који повећавају вероватноћу
јављања болести, повреда или смрти код
људи. Фактори ризика су: личне кара­кте­
ристике појединца (демографске, здрав­
ствене, социоекономске укључујући и пона­
шање) и еколошке (физичке, биолошке и
социоекономске).
Основни циљ рада је сагледавање ризи­
чних понашања старих особа и повреда и
тровања. У оквиру основног циља сагле­
давање је извршено по терито­ри­јалним
дело­вима Србије, типу насеља, полу и узра­
сту, те образовном нивоу и имућном стању.
Реализујући основни циљ извршена је
ана­лиза података екстензивног анкетног
истра­живања које је у два наврата (2000.
и 2006. године) извршио Институт за јавно
здравље Србије.
Старе особе имају положен возачки испит
и возе разна превозна средства, најчешће
бицикл, аутомобил и трактор. При вожњи
у добром проценту не кори­сте заштитна
средства, затим не користе светла при
вожњи ноћу, не вежу појас, возе под ути­
цајем алкохола, пре­ко­рачују дозвољену
брзину и користе моби­лни телефон при во­
жњи. Због таквог ризичног понашања сао­
бра­ћајни удес сво­јом кривицом имало је 2.6%
старих особа; најчешћи узроци удеса били су
непо­штовање саобраћајних прописа, лоши
вре­ме­нски услови, брза вожња и умор, Поред
повреда, старе особе су имале и тровања,
Summary
Health risks are characteristics, events
or habits that increase the probability of illness, injury or death in humans. Risk factors
are personal characteristics of the individualс
(demographic, health, socio-economic, including behavior); environmental characteristics (physical, biological and socio-economic).
The main objective of this paper is to assess
the risk behaviors of the elderly and injury and
poisoning. In the basic objective insight was
made by territorial parts of Serbia, settlement
type, gender and age, and educational level
and prosperous state.
Realizing the main objective, an analysis
of extensive survey data was made, which has
twice been performed by the Institute of Public
Health of Serbia (2000. and 2006).
Elderly people have a driver’s license and
drive a variety of vehicles, mostly bicycle, car
and tractor. When driving in a good percentage do not use protective device, then do not
use lights when driving at night, do not wear
seat belts, driving under the influence of alcohol, exceeding the speed limit and use a cell
phone while driving. Because of this risky behavior by their fault car accident had 2.6% of
the elderly, the most common causes of accidents were non-compliance with traffic regulations, bad weather conditions, speeding and
fatigue. Besides injuries, the elderly had the
poisoning, which are mainly caused by food,
less chemicals and drugs. When injuries first
Мр мед. др Маријола Обрадовић, Завод за здравствену заштиту радника ,,Железнице Србије“ Београд.
Др Катарина Васиљевић-Пантелић, Дом здравља Уб.
3
Мр мед. Јасмина Радојловић, Висока медицинска школа струковних студија „Милутин Миланковић“, Београд, Црнотравска 27.
1
2
31
ЗДРАВСТВЕНА ЗАШТИТА 2/2013
која су углавном изазвана храном, ређе хеми­
калијама и лековима. При повређивању прва
помоћ није примењена код четвртине повре­
ђених. Исход повреда и тровања је излечење
(61.3%) и побољшање (32.8%), док је само
4.7% имало трајне последице.
Кључне речи: Ризично понашање, повреде,
тровање, стара лица
УВОД
З
дравствени ризици су особине,
догађаји или навике који повећавају
вероватноћу јављања болести,
повреда или смрти код људи. Ако је човек
изложен дуже времена деловању фактора
ризика, адаптивни механизам се замара
и исцрпљује и одбрамбена способност
организма опада, па се равнотежа човека
са околином ремети и јавља се болест.
Фактори ризика су:
· Личне карактеристике појединца – де­
мо­графске, здравствене, социое­ко­но­
мске, укључујући и понашање;
· Еколошке карактеристике – физичке,
биолошке и социоекономске(1, 2).
Између човека и његове околине
постоји сталан динамичан однос у облику
интеракције међусобних утицаја, па је
зато и главни циљ здравствене заштите да
се човек задржи у равнотежном положају,
а ако то није могуће, онда што раније
откри­вање обољења и ефикасно лечење и
рехабилитација (3, 4).
Социјална околина је својствена човеку и
њу чине заједнице људи са својом културом
која укључује знања, веровања, обичаје,
традицију, науку, уметност, понашање,
начин одевања, начин исхране, друштвеноекономске односе, урбанизацију, инду­
с­три­јализацију, разне делатности, поро­
дичне односе, односе у радној, школској и
спортској заједници, однос у месној заје­
дници, здравствену заштиту и здравствену
службу (5, 6).
32
aid is not applied in fourth injured. The out
come of injury and poisoning is cured (61.3%)
and improved (32.8%), while only 4.7% had a
lasting impact.
Keywords: Risky behavior, injuries, poisoning,
elderly people
Болести савременог човека – хроничне
масовне незаразне болести дегенеративног
карактера (кардиоваскуларне, повреде,
дијабет, опструктивна болест плућа и многе
друге), које настају као последица деловања
фактора ризика из околине и због негативно
формираног обрасца понашања који
исто тако настаје под утицајем социјалне
околине – породица, радна заједница(7, 8).
Здравље се састоји из биопсихосоција­
лних компоненти индивидуе и еколошко-социјалних компоненти околине и прои­
зилази из динамичне равнотеже човека и
његове околине. Значи, здравље је резу­
лтанта ендогених наследних чинилаца и
оних који се јављају у току развоја плода
пре рођења и егзогених, који окружују
човека читавог живота (9).
Фрактура представља делимични или
потпуни прекид континуитета кости. Због
поремећаја коштане структуре првог и
другог реда и присутне остеопорозе, веома
често долази до фрактуре код старих људи
и при најмањој трауми (10).
ЦИЉ И МЕТОД РАДА
Основни циљ рада је сагледавање
ризичних понашања старих особа и повреда
и тровања. У оквиру основног циља сагле­
давање је извршено по територијалним
деловима Србије, типу насеља, полу и узра­
сту, те образовном нивоу и имућном стању.
Реализујући основни циљ извршена је
анализа података екстензивног анкетног
истраживања које је у два наврата (2000. и
2006. године) извршио Институт за јавно
здравље Србије.
Ɉɫɧɨɜɧɢ ɰɢʂ ɪɚɞɚ ʁɟ ɫɚɝɥɟɞɚɜɚʃɟ ɪɢɡɢɱɧɢɯ ɩɨɧɚɲɚʃɚ ɫɬɚɪɢɯ ɨɫɨɛɚ ɢ
ɩɨɜɪɟɞɚ ɢ ɬɪɨɜɚʃɚ. ɍ ɨɤɜɢɪɭ ɨɫɧɨɜɧɨɝ ɰɢʂɚ ɫɚɝɥɟɞɚɜɚʃɟ ʁɟ ɢɡɜɪɲɟɧɨ ɩɨ
ɬɟɪɢɬɨɪɢʁɚɥɧɢɦ ɞɟɥɨɜɢɦɚ ɋɪɛɢʁɟ, ɬɢɩɭ ɧɚɫɟʂɚ, ɩɨɥɭ ɢ ɭɡɪɚɫɬɭ, ɬɟ ɨɛɪɚɡɨɜɧɨɦ
ɧɢɜɨɭ ɢ ɢɦɭʄɧɨɦ ɫɬɚʃɭ.
Ɋɟɚɥɢɡɭʁɭʄɢ ɨɫɧɨɜɧɢ ɰɢʂ ɢɡɜɪɲɟɧɚ ʁɟ ɚɧɚɥɢɡɚ СТРУЧНИ
ɩɨɞɚɬɚɤɚ Иɟɤɫɬɟɧɡɢɜɧɨɝ
НАУЧНИ РАДОВИ
ɚɧɤɟɬɧɨɝ ɢɫɬɪɚɠɢɜɚʃɚ ɤɨʁɟ ʁɟ ɭ ɞɜɚ ɧɚɜɪɚɬɚ (2000. ɢ 2006. ɝɨɞɢɧɟ) ɢɡɜɪɲɢɨ
ɂɧɫɬɢɬɭɬ ɡɚ ʁɚɜɧɨ ɡɞɪɚɜʂɟ ɋɪɛɢʁɟ.
РЕЗУЛТАТИ И ДИСКУСИЈА
Старе особе у добром броју случајева
возе неко превозно средство (табела 2).
Старе
особе у великом броју имају поло­
ɊȿɁɍɅɌȺɌɂɂȾɂɋɄɍɋɂȳȺ
Нај­чешће возе бицикл (45.9%), затим ауто­
жен возачки испит – у узрасту 65–69 година
мобил (29.1%) и трактор (15.1%), чак 7.8%
48.7%, а у старијим
узрастима нешто мање
ɋɬɚɪɟɨɫɨɛɟɭɜɟɥɢɤɨɦɛɪɨʁɭɢɦɚʁɭɩɨɥɨɠɟɧɜɨɡɚɱɤɢɢɫɩɢɬ–
ɭɭɡɪɚɫɬɭ
вози
мотор.
У
односу
на
65Ϥ1).
ɝɨɞɢɧɚɚɭɫɬɚɪɢʁɢɦɭɡɪɚɫɬɢɦɚɧɟɲɬɨɦɚʃɟɬɚɛɟɥɚ узраст старе особе
(табела
у већем броју возе бицикл, мотор и камион.
Табела 1. Имају положен возачки испит.
Ɍɚɛɟɥɚ 1. ɂɦɚʁɭ ɩɨɥɨɠɟɧ ɜɨɡɚɱɤɢ ɢɫɩɢɬ.
ɍɡɪɚɫɬ
65–69
70–74
75 ɢ +
ɍɤɭɩɧɨ
Ⱦɚ
256
171
99
526
Ȼɪɨʁ ɚɧɤɟɬɢɪɚɧɢɯ
ɇɟ
634
530
526
1690
ɋɜɟɝɚ
890
701
625
2216
Ⱦɚ
48.7
32.5
18.8
100.0
%
ɇɟ
37.5
31.4
31.1
100.0
ɋɜɟɝɚ
40.2
32.6
28.2
100.0
ɋɬɚɪɟ ɨɫɨɛɟ ɭ ɞɨɛɪɨɦ ɛɪɨʁɭ ɫɥɭɱɚʁɟɜɚ ɜɨɡɟ ɧɟɤɨ ɩɪɟɜɨɡɧɨ ɫɪɟɞɫɬɜɨ ɬɚɛɟɥɚ
ɇɚʁɱɟɲʄɟɜɨɡɟɛɢɰɢɤɥɡɚɬɢɦɚɭɬɨɦɨɛɢɥɢɬɪɚɤɬɨɪɱɚɤ
7.8%
ɜɨɡɢɦɨɬɨɪɍɨɞɧɨɫɭɧɚɭɡɪɚɫɬɫɬɚɪɟɨɫɨɛɟɭɜɟʄɟɦɛɪɨʁɭɜɨɡɟɛɢɰɢɤɥɦɨɬɨɪ
Табела
2. Возила
која возе старе особе.
ɢɤɚɦɢɨɧ
ȼɨɡɢɥɚ
Ȼɪɨʁ ɚɧɤɟɬɢɪɚɧɢɯ
%
Ɍɚɛɟɥɚ 2. ȼɨɡɢɥɚ ɤɨʁɚ ɜɨɡɟ ɫɬɚɪɟ ɨɫɨɛɟ.
65–74
75 ɢ +
ɋɜɟɝɚ
65-74
75 ɢ +
ɋɜɟɝɚ
ȼɨɡɢɥɚ
Ȼɪɨʁ
ɚɧɤɟɬɢɪɚɧɢɯ
%
Ȼɢɰɢɤɥ
341
83
424
44.2
54.2
45.9
65–74
7532
ɢ+
ɋɜɟɝɚ
65-74
75
ɢ+
ɋɜɟɝɚ
Ⱥɭɬɨɦɨɛɢɥ
237
269
30.7
20.9
29.1
Ȼɢɰɢɤɥ
341
83
424
44.2
54.2
45.9
Ɇɨɬɨɪ
59
13
72
7.7
805
7.8
Ⱥɭɬɨɦɨɛɢɥ
237
32
269
30.7
20.9
29.1
Ɍɪɚɤɬɨɪ
117
22
139
15.2
14.4
15.1
Ɇɨɬɨɪ
59
13
72
7.7
805
7.8
Ʉɚɦɢɨɧ
13
3
16
1.7
2.0
1.7
Ɍɪɚɤɬɨɪ
117
22
139
15.2
14.4
15.1
Ɋɨɥɟɪɢ
4
4
0.5
0.4
Ʉɚɦɢɨɧ
13
3
16
1.7
2.0
1.7
ɍɤɭɩɧɨ
771
153
924
100.0
100.0
100.0
Ɋɨɥɟɪɢ
4
4
0.5
0.4
ɍɤɭɩɧɨɄɨɪɢɲʄɟʃɟ
771ɡɚɲɬɢɬɧɢɯ
153
924
100.0
100.0
100.0
ɫɪɟɞɫɬɚɜɚ ɩɪɢ ɜɨɠʃɢ ɩɪɢɤɚɡɚɧɨ ʁɟ ɧɚ ɬɚɛɟɥɢ 3.
Ɍɚɛɟɥɚ 3. Ʉɨɪɢɲʄɟʃɟ ɡɚɲɬɢɬɧɢɯ ɫɪɟɞɫɬɚɜɚ ɩɪɢ ɜɨɠʃɢ.
Ʉɨɪɢɲʄɟʃɟ ɡɚɲɬɢɬɧɢɯ ɫɪɟɞɫɬɚɜɚ ɩɪɢ ɜɨɠʃɢ ɩɪɢɤɚɡɚɧɨ ʁɟ ɧɚ ɬɚɛɟɥɢ 3.
Табела
3. Коришћење
заштитних
средстава
при вожњи.
Ɍɚɛɟɥɚ
3. Ʉɨɪɢɲʄɟʃɟ
ɡɚɲɬɢɬɧɢɯ
ɫɪɟɞɫɬɚɜɚ
ɩɪɢɝɪɭɩɟ
ɜɨɠʃɢ.
ɉɪɟɜɨɡɧɨ
Ⱦɨɛɧɟ
(ɭ %)
ɫɪɟɞɫɬɜɨ
65–69
70–74
75 ɢ +
ɋɜɟɝɚ
ɉɪɟɜɨɡɧɨ
Ⱦɨɛɧɟ ɝɪɭɩɟ (ɭ %)
Ȼɢɰɢɤɥ
38.4
34.6
42.2
37.9
ɫɪɟɞɫɬɜɨ
65–69
70–74
75
ɢ
+
ɋɜɟɝɚ
Ɋɨɥɟɪɢ
0.3
0.6
1.0
0.5
Ȼɢɰɢɤɥ
38.4
34.6
42.2
37.9
Ɇɨɬɨɪ
4.8
5.6
4.9
5.1
Ɋɨɥɟɪɢ
0.3
0.6
1.0
0.5
Ⱥɭɬɨɦɨɛɢɥ
36.6
35.7
33.4
35.8
Ɇɨɬɨɪ
4.8
5.6
4.9
5.1
Ɍɪɚɤɬɨɪ
19.9
23.5
18.5
20.7
Ⱥɭɬɨɦɨɛɢɥ
36.6
35.7
33.4
35.8
ɍɄɍɉɇɈ
100.0
100.0
100.0
100.0
Ɍɪɚɤɬɨɪ
19.9
23.5
18.5
20.7
ɍɄɍɉɇɈ
100.0ɫɪɟɞɫɬɜɚ ɩɪɢ100.0
100.0– ɩɪɢ
ɂɡ ɬɚɛɟɥɟ 3. ɫɟ 100.0
ɜɢɞɢ ɞɚ ɫɟ ɡɚɲɬɢɬɧɚ
ɜɨɠʃɢ ɪɟɻɟ ɤɨɪɢɫɬɟ
ɜɨɠʃɢ ɛɢɰɢɤɥɚ 37,9%, ɦɨɬɨɪɚ 5.1%, ɚɭɬɨɦɨɛɢɥɚ 35.8% ɢ ɬɪɚɤɬɨɪɚ 20.7%.
ɂɡ ɬɚɛɟɥɟ 3. ɞɟɬɚʂɧɢʁɟ
ɫɟ ɜɢɞɢ ɞɚ ɭɫɟɬɚɛɟɥɢ
ɡɚɲɬɢɬɧɚ
ɫɪɟɞɫɬɜɚ
ɩɪɢ ɜɨɠʃɢ
ɪɟɻɟ ɤɨɪɢɫɬɟ
– ɩɪɢ
ɉɨɝɥɟɞɚʁɦɨ
ɱɟɬɢɪɢ
ɢ ɪɢɡɢɱɧɨ
ɩɨɧɚɲɚʃɟ
ɫɬɚɪɢɯ ɨɫɨɛɚ
ɜɨɠʃɢ
ɛɢɰɢɤɥɚ 37,9%, ɦɨɬɨɪɚ 5.1%, ɚɭɬɨɦɨɛɢɥɚ 35.8% ɢ ɬɪɚɤɬɨɪɚ 20.7%.
ɜɨɠʃɢ.
Изɩɪɢ
табеле
3. се види ɞɟɬɚʂɧɢʁɟ
да се заштитна
сре­ ɱɟɬɢɪɢ ɢ ɪɢɡɢɱɧɨ ɩɨɧɚɲɚʃɟ ɫɬɚɪɢɯ ɨɫɨɛɚ
ɉɨɝɥɟɞɚʁɦɨ
ɭ ɬɚɛɟɥɢ
дстваɩɪɢ
приɜɨɠʃɢ.
вожњи ређе користе – при вожњи
Погледајмо детаљније у табели четири
Ɍɚɛɟɥɚ
4.
Ɋɢɡɢɱɧɨ
ɩɨɧɚɲɚʃɟ
ɩɪɢ
ɜɨɠʃɢ.
бицикла 37,9%, мотора 5.1%, аутомобила
и ризично понашање старих особа при
35.8%
и трактора
20.7%.
Ɍɚɛɟɥɚ
4. Ɋɢɡɢɱɧɨ
ɩɨɧɚɲɚʃɟ ɩɪɢ ɜɨɠʃɢ.
вожњи.
33
ЗДРАВСТВЕНА ЗАШТИТА 2/2013
Београд
Војводина
Ц. Србија
Србија
ɉɨɤɚɡɚɬɟʂɢ
Тип насеља Градска
Остала
Пол
Мушко
Женско
Ȼɟɨɝɪɚɞ
Узраст
65-74
Ɍɟɪɢɬɨɪɢʁɚ ȼɨʁɜɨɞɢɧɚ
75 и +
ɐ. ɋɪɛɢʁɚ
Основно
ɋɪɛɢʁɚ
Образовање Средње
Ɍɢɩ ɧɚɫɟʂɚ Високо
Ƚɪɚɞɫɤɚ
Ɉɫɬɚɥɚ
Имућно
Најсиромаш.
ɉɨɥ
Ɇɭɲɤɨ
стање
Најимућ.
Територија
20.1
6.0
9.8
6.0
24.4
ɇɟ ɤɨɪɢɫɬɢ
ɇɟ ɤɨɪɢɫɬɢ
ɫɜɟɬɥɨ
57.2
10.2
28.6
7.1
16.2
ɤɚɰɢɝɭ ɩɪɢ
ɩɪɢ ɜɨɠʃɢ ɧɨʄɭ
24.1
7.4
13.3
6.0
14.0
ɜɨɠʃɢ
31.9
7.8
16.5
6.3
17.0
32.3
7.3
16.1
6.3
17.8
ɛɢɰɢɤɥɚ 8.5ɦɨɬɨɪɚ17.0
ɛɢɰɢɤɥɚ6.2ɬɪɚɤɬɨɪɚ
31.5
15.7
35.3
9.3
18.1
6.7
17.9
28.8
6.1
14.7
14.7
20.1
6.0
9.8
6.014.2
20.4
5.6
11.4
6.2
14.1
57.2
10.2
28.6
7.1
12.4
5.0
8.0
5.3
21.9
24.724.1 6.6 7.4 14.6 13.3 5.9 6.017.9
37.231.9 8.9 7.8 18.3 16.5 6.6 6.317.3
31.532.3 7.1 7.3 14.7 16.1 6.1 6.315.6
26.531.5 6.8 8.5 16.0 17.0 5.9 6.215.1
26.835.3 7.6 9.3 13.0 18.1 6.4 6.719.3
8.1
8.3
7.4
7.8
8.0
7.6
11.4
3.8
24.4
5.0
16.2
4.5
14.0
5.56
17.0
9.5
17.8
7.6
15.7
6.2
17.9
9.4
27.6
22.3
18.4
21.6
24.3
18.2
32.3
9.6
8.1
8.0
8.3
5.1
7.4
9.1
7.8
27.9
8.0
31.3
7.6
10.3
11.4
33.1
26.8
18.4
16.9
19.9
23.3
15.4
28.5
10.2
27.6
5.5
22.3
4.1
18.4
7.3
21.6
25.6
24.3
31.1
18.2
8.6
32.3
34.0
ȼɨɡɢ ɩɨɞ
ɚɥɤɨɯɨɥɨɦ
ɉɪɟɤɨɪɚɱɭʁɟ
ɛɪɡɢɧɭ
Ʉɨɪɢɫɬɢ
ɦɨɛɢɥɧɢ
бицикла мотора бицикла трактора
Вози под
алкохолом
Прекорачује
брзину
Користи
мобилни
Показатељи
Не користи светло
при вожњи ноћу
ɇɟ ɜɟɠɟ ɩɨʁɚɫ
Не користи
кацигу при
вожњи
Не веже појас
Табела 4. Ризично понашање при вожњи.
26.8
18.4
16.9
19.9
23.3
15.4
28.5
ɀɟɧɫɤɨ
28.8
6.1
14.7
14.7
14.2 3.8 9.6 10.2
из табеле 4. такође
веома ризично
ɍɡɪɚɫɬПодаци 65–74
20.4показују
5.6да се старе
11.4 особе 6.2
14.1 5.0 8.0 5.5
понашају у саобраћају
носи заштитну
при вожњи
а око
75 ɢ + – петина не12.4
5.0 кацигу8.0
5.3бицикла,
21.9
4.5 5.1 4.1
Подаци
табеле
4. такође
показују
да
Старе
особе вожњи
су имале
саобраћајни
удес
5% при из
вожњи
мотора,
затим
не
користе
увек
светло
при
ноћној
бицикла
и
Ɉɫɧɨɜɧɨ
24.7
6.6
14.6
5.9
17.9 5.56
9.1 7.3
се старе
особе
веома
ризично
понашају
својом укривицом
у 2.6% случајева,
нешто
трактора,
а више
од петине
не веже
појас у ауту,
алкохолисаном
Ɉɛɪɚɡɨɜɚʃɟ
ɋɪɟɞʃɟ
37.2
8.9 вози18.3
6.6 стању
17.3 5%
9.5 27.9 25.6
у саобраћају
не носи код
заштитну
више
у млађем
узрасту
(табела 5).
итд. Све –је петина
то израженије
становника
градских
насеља,
мушкараца,
ȼɢɫɨɤɨ
31.5
7.1
14.7
6.1
15.6 7.6 31.3 31.1
образованијих
и имућнијих
кацигу
при вожњи
бицикла, становника.
а око 5% при
што се из 5.9
табеле шест
дети,8.6
ɂɦɭʄɧɨ
ɇɚʁɫɢɪɨɦɚɲ.
26.5
6.8 Као16.0
15.1 може
6.2 ви­
10.3
вожњи мотора, затим не користе увек светло
узроци саобраћајних
непо­34.0
ɫɬɚʃɟ
ɇɚʁɢɦɭʄ.
26.8
7.6главни13.0
19.3удеса
9.4 су33.1
особе
су ималеи саобраћајни
кривицом у6.4
2.6% случајева,
при ноћнојСтаре
вожњи
бицикла
трактора, аудес својом
штовање
саобраћајних
прописа
(35.4%),
затим
више у млађем узрасту (табела 5).
вишенешто
од петине
не веже појас у ауту, вози
неповољна
временска
си­туација
(26.1%),
ɉɨɞɚɰɢ ɢɡ ɬɚɛɟɥɟ 4. ɬɚɤɨɻɟ ɩɨɤɚɡɭʁɭ
ɞɚ ɫɟ ɫɬɚɪɟ
ɨɫɨɛɟ ɜɟɨɦɚ
ɪɢɡɢɱɧɨ
у алкохолисаном
стању
5%
итд.
Све
је
умор,
брза
вожња
и
вожња
под
утицајем
Табела
5. Саобраћајни
удеси
сопственом
кривицом.
ɩɨɧɚɲɚʁɭ
ɭ ɫɚɨɛɪɚʄɚʁɭ
– ɩɟɬɢɧɚ
ɧɟ ɧɨɫɢ
ɡɚɲɬɢɬɧɭ ɤɚɰɢɝɭ ɩɪɢ ɜɨɠʃɢ ɛɢɰɢɤɥɚ, ɚ ɨɤɨалко­
то израженије
код
становника
градских
хола
и лекова.
5% ɩɪɢ ɜɨɠʃɢ ɦɨɬɨɪɚ, ɡɚɬɢɦ ɧɟ ɤɨɪɢɫɬɟ ɭɜɟɤ
ɫɜɟɬɥɨ
ɩɪɢ ɧɨʄɧɨʁ ɜɨɠʃɢ ɛɢɰɢɤɥɚ ɢ
насеља,
мушкараца,
образованијих
и
иму­
Имали
Број
анкетираних
%
ɬɪɚɤɬɨɪɚ, ɚ ɜɢɲɟ ɨɞ ɩɟɬɢɧɟ ɧɟ ɜɟɠɟ ɩɨʁɚɫ ɭ ɚɭɬɭ, ɜɨɡɢ ɭ ɚɥɤɨɯɨɥɢɫɚɧɨɦ
ɫɬɚʃɭ 5%
ћнијих
становника.
удес
65-69
70-74
75
и
+
свега
65-69
70-74
и+
свега
ɢɬɞ. ɋɜɟ ʁɟ ɬɨ ɢɡɪɚɠɟɧɢʁɟ ɤɨɞ ɫɬɚɧɨɜɧɢɤɚ ɝɪɚɞɫɤɢɯ 75
ɧɚɫɟʂɚ,
ɦɭɲɤɚɪɚɰɚ,
Да
27 ɢ ɢɦɭʄɧɢʁɢɯ
17
9
53
3.3
2.6
1.6
2.6
ɨɛɪɚɡɨɜɚɧɢʁɢɯ
ɫɬɚɧɨɜɧɢɤɚ.
Не
804
639
572
2015
96.7
97.4
98.4
97.4
Укупно ɋɬɚɪɟ
831 ɨɫɨɛɟ656
581
2068
100.0
100.0
100.0
100.0
ɫɭ ɢɦɚɥɟ ɫɚɨɛɪɚʄɚʁɧɢ ɭɞɟɫ ɫɜɨʁɨɦ ɤɪɢɜɢɰɨɦ ɭ ɫɥɭɱɚʁɟɜɚ
ɧɟɲɬɨɜɢɲɟɭɦɥɚɻɟɦɭɡɪɚɫɬɭɬɚɛɟɥɚ
Као што се из табеле шест може видети, главни узроци саобраћајних удеса
Табела
Саобраћајни удеси
сопственом
кривицом.
су 5.непоштовање
саобраћајних
прописа
(35.4%), затим неповољна временска
Ɍɚɛɟɥɚ
5.
ɋɚɨɛɪɚʄɚʁɧɢ
ɭɞɟɫɢ
ɫɨɩɫɬɜɟɧɨɦ
ситуација (26.1%), умор, брза вожња и вожњаɤɪɢɜɢɰɨɦ.
под утицајем алкохола и лекова.
ɂɦɚɥɢ
ɭɞɟɫ
Ⱦɚ
ɇɟ
ɍɤɭɩɧɨ
65–69
27
804
831
Ȼɪɨʁ ɚɧɤɟɬɢɪɚɧɢɯ
70-74
75 ɢ +
17
9
639
572
656
581
ɫɜɟɝɚ
53
2015
2068
65-69
3.3
96.7
100.0
70-74
2.6
97.4
100.0
%
75 ɢ +
1.6
98.4
100.0
ɫɜɟɝɚ
2.6
97.4
100.0
Ʉɚɨɲɬɨɫɟɢɡɬɚɛɟɥɟɲɟɫɬɦɨɠɟɜɢɞɟɬɢ, ɝɥɚɜɧɢɭɡɪɨɰɢɫɚɨɛɪɚʄɚʁɧɢɯɭɞɟɫɚ
ɫɭ ɧɟɩɨɲɬɨɜɚʃɟ ɫɚɨɛɪɚʄɚʁɧɢɯ ɩɪɨɩɢɫɚ ɡɚɬɢɦ ɧɟɩɨɜɨʂɧɚ ɜɪɟɦɟɧɫɤɚ
ɫɢɬɭɚɰɢʁɚɭɦɨɪɛɪɡɚɜɨɠʃɚɢɜɨɠʃɚɩɨɞɭɬɢɰɚʁɟɦɚɥɤɨɯɨɥɚɢɥɟɤɨɜɚ
34
СТРУЧНИ И НАУЧНИ РАДОВИ
Табела 6. Узроци саобраћајних удеса (%).
Ɍɚɛɟɥɚ 6. ɍɡɪɨɰɢ ɫɚɨɛɪɚʄɚʁɧɢɯ ɭɞɟɫɚ (%).
Ɍɚɛɟɥɚ
ɍɡɪɨɰɢ 6.
Ɍɚɛɟɥɚ
6. ɍɡɪɨɰɢ
ɍɡɪɨɰɢ ɫɚɨɛɪɚʄɚʁɧɢɯ
ɫɚɨɛɪɚʄɚʁɧɢɯ ɭɞɟɫɚ
ɭɞɟɫɚ (%).
(%). Ⱦɨɛɧɟ ɝɪɭɩɟ
ɍɡɪɨɰɢ
65–69
70–74Ⱦɨɛɧɟ
ɋɜɟɝɚ
ɍɡɪɨɰɢ
Ⱦɨɛɧɟ ɝɪɭɩɟ
ɝɪɭɩɟ75 ɢ +
65–69
70–74
75
ɢ
+
ɋɜɟɝɚ
Ȼɪɡɚ ɜɨɠʃɚ
18.6
18.2
12.5
12.3
65–69
70–74
75
ɢ+
ɋɜɟɝɚ
Ȼɪɡɚ
ɜɨɠʃɚ
18.6
18.2
12.5
12.3
ɇɟɩɨɲɬɨɜɚʃɟ
37.1
27.3
50.0
35.4
Ȼɪɡɚ ɜɨɠʃɚ
18.6
18.2
12.5
12.3
ɇɟɩɨɲɬɨɜɚʃɟ
37.1
27.3
50.0
35.4
ɩɪɨɩɢɫɚ
ɇɟɩɨɲɬɨɜɚʃɟ
37.1
27.3
50.0
35.4
ɩɪɨɩɢɫɚ
ȼɨɠʃɚ
ɩɨɞ
ɩɪɨɩɢɫɚ
ȼɨɠʃɚ
ɩɨɞ
ɭɬɢɰɚʁɟɦ
5.7
4.5
12.5
6.2
ȼɨɠʃɚ
ɩɨɞ
ɭɬɢɰɚʁɟɦ
5.7
4.5
12.5
6.2
ɚɥɤɨɯɨɥɚ
ɭɬɢɰɚʁɟɦ
5.7
4.5
12.5
6.2
ɚɥɤɨɯɨɥɚ
ɇɟɩɨɜɨʂɧɢ
ɚɥɤɨɯɨɥɚ
ɇɟɩɨɜɨʂɧɢ
ɜɪɟɦɟɧɫɤɢ
31.4
22.7
12.5
26.1
ɇɟɩɨɜɨʂɧɢ
ɜɪɟɦɟɧɫɤɢ
31.4
22.7
12.5
26.1
ɭɫɥɨɜɢ
ɜɪɟɦɟɧɫɤɢ
31.4
22.7
12.5
26.1
ɭɫɥɨɜɢ
ȼɨɠʃɚ
ɩɨɞ
ɭɫɥɨɜɢ
ȼɨɠʃɚ
ɩɨɞ
ɭɬɢɰɚʁɟɦ
2.9
9.1
4.6
ȼɨɠʃɚ
ɩɨɞ
ɭɬɢɰɚʁɟɦ
2.9
9.1
-4.6
ɥɟɤɨɜɚ
ɭɬɢɰɚʁɟɦ
2.9
9.1
4.6
ɥɟɤɨɜɚ
ɍɦɨɪ
14.3
18.2
12.5
15.4
ɥɟɤɨɜɚ
ɍɦɨɪ
14.3
18.2
12.5
15.4
ɍɄɍɉɇɈ
100.0
100.0
100.0
100.0
ɍɦɨɪ
14.3
18.2
12.5
15.4
ɍɄɍɉɇɈ
100.0
100.0
100.0
100.0
ɍɄɍɉɇɈ
100.0
100.0
100.0
100.0
ɉɪɟɦɚ ɩɨɞɚɰɢɦɚ ɢɡ ɬɚɛɟɥɟ , ɩɨɬɜɪɞɭ ʁɟ ɢɦɚɥɨ ɨɤɨ ɫɬɚɪɢɯ ɨɫɨɛɚ
Према
подацима
из табеле
7, потврду
узрасту,
највише
имале
су особе
ɉɪɟɦɚ
ɩɨɞɚɰɢɦɚ
ɢɡ
ɬɚɛɟɥɟ
,је ɩɨɬɜɪɞɭ
ɩɨɬɜɪɞɭ
ʁɟ ɢɦɚɥɨ
ɢɦɚɥɨ
ɨɤɨповреда
ɫɬɚɪɢɯ
ɨɫɨɛɚ
Ƚɥɟɞɚɧɨ
ɩɨ ɭɡɪɚɫɬɭ,
ɧɚʁɜɢɲɟ
ɩɨɜɪɟɞɚ
ɢɦɚɥɟ
ɫɭ
ɨɫɨɛɟ
65Ϥ
ɝɨɞɢɧɚ
ɚ ɨɫɨɛɚ
ɫɤɨɪɨ
ɉɪɟɦɚ
ɩɨɞɚɰɢɦɚ
ɢɡ
ɬɚɛɟɥɟ
,
ʁɟ
ɨɤɨ
ɫɬɚɪɢɯ
имало
око
10%
старих
особа.
Гледано
по
65–69
година,
а
скоро
подједнако
осталих
Ƚɥɟɞɚɧɨ
ɩɨɞʁɟɞɧɚɤɨɨɫɬɚɥɢɯɭɡɪɚɫɬɚ
Ƚɥɟɞɚɧɨ ɩɨ
ɩɨ ɭɡɪɚɫɬɭ,
ɭɡɪɚɫɬɭ, ɧɚʁɜɢɲɟ
ɧɚʁɜɢɲɟ ɩɨɜɪɟɞɚ
ɩɨɜɪɟɞɚ ɢɦɚɥɟ
ɢɦɚɥɟ ɫɭ
ɫɭ ɨɫɨɛɟ
ɨɫɨɛɟ 65Ϥ
65Ϥ ɝɨɞɢɧɚ
ɝɨɞɢɧɚ ɚ
ɚ ɫɤɨɪɨ
ɫɤɨɪɨ
узраста.
ɩɨɞʁɟɞɧɚɤɨɨɫɬɚɥɢɯɭɡɪɚɫɬɚ
ɩɨɞʁɟɞɧɚɤɨɨɫɬɚɥɢɯɭɡɪɚɫɬɚ
Ɍɚɛɟɥɚ
7. ɉɨɜɪɟɞɟ
ɭ ɡɚɞʃɨʁ
ɝɨɞɢɧɢ.
Табела
7. Повреде
у задњој
години.
Ɍɚɛɟɥɚ
7.
ɉɨɜɪɟɞɟ
ɭ
ɡɚɞʃɨʁ
Ɍɚɛɟɥɚ 7. ɉɨɜɪɟɞɟ ɭ ɡɚɞʃɨʁ ɝɨɞɢɧɢ.
ɝɨɞɢɧɢ.
Ⱦɨɛɧɟ
Ȼɪɨʁ ɚɧɤɟɬɢɪɚɧɢɯ
%
Ⱦɨɛɧɟ
Ȼɪɨʁ
ɚɧɤɟɬɢɪɚɧɢɯ
%
ɝɪɭɩɟ
Ⱦɚ
ɇɟ
ɋɜɟɝɚ
Ⱦɚ
ɇɟ
ɋɜɟɝɚ
Ⱦɨɛɧɟ
Ȼɪɨʁ ɚɧɤɟɬɢɪɚɧɢɯ
%
ɝɪɭɩɟ
Ⱦɚ
ɇɟ
ɋɜɟɝɚ
Ⱦɚ
ɇɟ
ɋɜɟɝɚ
ɝɪɭɩɟ
65–69
88
805
893
40.6
40.1
40.1
Ⱦɚ
ɇɟ
ɋɜɟɝɚ
Ⱦɚ
ɇɟ
ɋɜɟɝɚ
65–69
88
805
893
40.6
40.1
40.1
70–74
64
641
705
29.5
31.9
31.7
65–69
88
805
893
40.6
40.1
40.1
70–74
64
641
705
29.5
31.9
31.7
75
ɢ+
65
561
626
29.9
28.0
28.2
70–74
64
641
705
29.5
31.9
31.7
75 ɢ
ɢ+
+
65
561
626
29.9
28.0
28.2
ɍɄɍɉɇɈ
217
2007
2224
100.0
100.0
100.0
75
65
561
626
29.9
28.0
28.2
ɍɄɍɉɇɈ
217
2007
2224
100.0
100.0
100.0
ɍɄɍɉɇɈ
217
2007
2224
100.0
100.0
100.0
ɇɚʁɱɟɲʄɟɦɟɫɬɨɩɨɜɪɟɻɢɜɚʃɚʁɟɭɤɭʄɢɡɚɬɢɦɧɚɭɥɢɰɢɢɧɚ
Најчешће
место повређивања је у кући
– у пољопривреди (11.6%), док на
повреде у
ʃɢɜɢ –ɇɚʁɱɟɲʄɟɦɟɫɬɨɩɨɜɪɟɻɢɜɚʃɚʁɟɭɤɭʄɢɡɚɬɢɦɧɚɭɥɢɰɢɢɧɚ
ɭɩɨʂɨɩɪɢɜɪɟɞɢɞɨɤɧɚɩɨɜɪɟɞɟɭɫɚɨɛɪɚʄɚʁɭɨɬɩɚɞɚ
ɬɚɛɟɥɚ
ɇɚʁɱɟɲʄɟɦɟɫɬɨɩɨɜɪɟɻɢɜɚʃɚʁɟɭɤɭʄɢɡɚɬɢɦɧɚɭɥɢɰɢɢɧɚ
ʃɢɜɢ
–
ɭɩɨʂɨɩɪɢɜɪɟɞɢɞɨɤɧɚɩɨɜɪɟɞɟɭɫɚɨɛɪɚʄɚʁɭɨɬɩɚɞɚ
ɬɚɛɟɥɚ
(54.2%),
затим
на
улици
(20.8%)
и
на
њиви
саобраћају
отпада
3.2%
(табела
8).
8).
ʃɢɜɢ – ɭɩɨʂɨɩɪɢɜɪɟɞɢɞɨɤɧɚɩɨɜɪɟɞɟɭɫɚɨɛɪɚʄɚʁɭɨɬɩɚɞɚ ɬɚɛɟɥɚ
8).
8).
Ɍɚɛɟɥɚ
8. Ɇɟɫɬɨ
ɩɨɜɪɟɞɟ
(ɭ %).
Табела
8. Место
повреде
(у %).
Ɍɚɛɟɥɚ
Ɍɚɛɟɥɚ 8.
8. Ɇɟɫɬɨ
Ɇɟɫɬɨ ɩɨɜɪɟɞɟ
ɩɨɜɪɟɞɟ (ɭ
(ɭ %).
%).
Ɇɟɫɬɨ ɩɨɜɪɟɞɟ
65-69
70-74
75 ɢ +
ɋɜɟɝɚ
Ɇɟɫɬɨ
ɩɨɜɪɟɞɟ
65-69
70-74
75
ɢ
+
ɋɜɟɝɚ
ɍ ɤɭʄɢ
51.1
58.7
53.9
54.2
Ɇɟɫɬɨ
ɩɨɜɪɟɞɟ
65-69
70-74
75
ɢ+
ɋɜɟɝɚ
ɍ ɭɥɢɰɢ
ɤɭʄɢ
51.1
58.7
53.9
54.2
ɇɚ
18.2
23.8
21.5
20.8
ɍ
ɤɭʄɢ
51.1
58.7
53.9
54.2
ɇɚ
ɭɥɢɰɢ
18.2
23.8
21.5
20.8
ɍ ʃɢɜɢ
14.8
12.7
6.2
11.6
ɇɚ
ɭɥɢɰɢ
18.2
23.8
21.5
20.8
ɍ
14.8
12.7
6.2
11.6
ɍ ɫɚɨɛɪɚʄɚʁɭ
1.1
1.6
7.7
3.2
ɍ ʃɢɜɢ
ʃɢɜɢ
14.8
12.7
6.2
11.6
ɍ
ɫɚɨɛɪɚʄɚʁɭ
1.1
1.6
7.7
3.2
ɩɨɫɥɭ
3.4
1.5
1.9
ɍ ɇɚ
ɫɚɨɛɪɚʄɚʁɭ
1.1
1.6
7.7
3.2
ɇɚɞɪɭɝɨɦ
ɩɨɫɥɭ
3.4
1.5
1.9
ɇɚ
11.4
3.2
9.2
8.3
ɇɚ
ɩɨɫɥɭ
3.4
-1.5
1.9
ɇɚ
ɞɪɭɝɨɦ
11.4
3.2
9.2
8.3
ɇɚɦɟɫɬɭ
ɞɪɭɝɨɦ
11.4
3.2
9.2
8.3
ɦɟɫɬɭ
ɍɄɍɉɇɈ
100.0
100.0
100.0
100.0
ɦɟɫɬɭ
ɍɄɍɉɇɈ
100.0
100.0
100.0
100.0
ɍɄɍɉɇɈ
100.0
100.0
100.0
100.0
35
ЗДРАВСТВЕНА ЗАШТИТА 2/2013
ɍɩɪɨɬɟɤɥɨʁɝɨɞɢɧɢɫɬɚɪɟ ɨɫɨɛɟ ɫɭɭ ɫɥɭɱɚʁɟɜɚ ɢɦɚɥɟ ɬɪɨɜɚʃɚ ɧɟɲɬɨ
ɜɢɲɟɭɦɥɚɻɟɦɭɡɪɚɫɬɭɬɚɛɟɥɚ 9).
У протеклој години старе особе су у
Тровања су најчешће била изазвана
Ɍɚɛɟɥɚɍɩɪɨɬɟɤɥɨʁɝɨɞɢɧɢɫɬɚɪɟ
9. Ɍɪɨɜɚʃɚ ɭ ɡɚɞʃɨʁ ɝɨɞɢɧɢ.
ɨɫɨɛɟ
ɫɭɭ
ɬɪɨɜɚʃɚ
ɧɟɲɬɨ и
2.4% случајева имале тровања, нешто више
храномɫɥɭɱɚʁɟɜɚ
(68.7%),ɢɦɚɥɟ
затим
хемикалијама
ɜɢɲɟɭɦɥɚɻɟɦɭɡɪɚɫɬɭɬɚɛɟɥɚ
9).
у млађем узрасту (табела 9).
лековима (по 6.3%), и била су учесталија
Ɍɪɨɜɚʃɚ
Ȼɪɨʁ ɚɧɤɟɬɢɪɚɧɢɯ
%
код најстаријих узраста (табела 10).
Табела
9.
Тровања
у
задњој
години.
65-69 ɭ70–74
75 ɢ + ɫɜɟɝɚ
65–69
70–74
75 ɢ + ɫɜɟɝɚ
Ɍɚɛɟɥɚ 9. Ɍɪɨɜɚʃɚ
ɡɚɞʃɨʁ ɝɨɞɢɧɢ.
Ⱦɚ
24
19
10
53
2.7
2.7
1.6
2.4
Ɍɪɨɜɚʃɚ
Ȼɪɨʁ
ɚɧɤɟɬɢɪɚɧɢɯ
%
ɇɟ
867
685
618
2170
97.3
97.3
98.4
97.6
70–74
75628
ɢ + ɫɜɟɝɚ
ɢ + ɫɜɟɝɚ
ɍɤɭɩɧɨ 65-69
891
704
2223 65–69
100.0 70–74
100.0 75
100.0
100.0
Ⱦɚ
24
19
10
53
2.7
2.7
1.6
2.4
ɛɢɥɚ
ɡɚɬɢɦ ɯɟɦɢɤɚɥɢʁɚɦɚ
ɇɟ Ɍɪɨɜɚʃɚ
867 ɫɭ ɧɚʁɱɟɲʄɟ
685
618 ɢɡɚɡɜɚɧɚ
2170ɯɪɚɧɨɦ
97.3
97.3
98.4
97.6 ɢ
ɥɟɤɨɜɢɦɚɩɨɢɛɢɥɚɫɭɭɱɟɫɬɚɥɢʁɚɤɨɞɧɚʁɫɬɚɪɢʁɢɯɭɡɪɚɫɬɚɬɚɛɟɥɚ
ɍɤɭɩɧɨ
891
704
628
2223
100.0
100.0
100.0
100.0
Табела
10. Узроци
тровања
(%). (%).
Ɍɚɛɟɥɚ
10. ɍɡɪɨɰɢ
Ɍɪɨɜɚʃɚ
ɫɭɬɪɨɜɚʃɚ
ɧɚʁɱɟɲʄɟ
ɛɢɥɚ ɢɡɚɡɜɚɧɚ ɯɪɚɧɨɦ ɡɚɬɢɦ ɯɟɦɢɤɚɥɢʁɚɦɚ ɢ
ɥɟɤɨɜɢɦɚɩɨɢɛɢɥɚɫɭɭɱɟɫɬɚɥɢʁɚɤɨɞɧɚʁɫɬɚɪɢʁɢɯɭɡɪɚɫɬɚɬɚɛɟɥɚ
Ɍɪɨɜɚʃɚ
65–69
70–74
75 ɢ +
ɋɜɟɝɚ
ɢɡɚɡɜɚɧɚ
Ɍɚɛɟɥɚ
10. ɍɡɪɨɰɢ ɬɪɨɜɚʃɚ (%).
ɏɪɚɧɨɦ
68.4
65.0
77.8
68.7
ɏɟɦɢɤɚɥɢʁɚɦɚ
–
10.0
11.1
6.3
Ɍɪɨɜɚʃɚ
65–69
70–74
75
ɢ+
ɋɜɟɝɚ
ɢɡɚɡɜɚɧɚ
Ʌɟɤɨɜɢɦɚ
5.3
5.0
11.1
6.3
ɏɪɚɧɨɦ
68.4
65.0
77.8
68.7
Ⱦɪɭɝɨ
26.3
20.0
18.7
ɏɟɦɢɤɚɥɢʁɚɦɚ
–
10.0
11.1
6.3
ɍɤɭɩɧɨ
100.0
100.0
100.0
100.0
Ʌɟɤɨɜɢɦɚ
5.3
5.0
11.1
6.3
Ʉɚɞ
ɩɨɝɥɟɞɚɦɨ
ɞɟɬɚʂɧɢʁɟ
ɩɨɜɪɟɞɟ
ɩɨ
ɦɟɫɬɭ
ɩɨɜɪɟɻɢɜɚʃɚ
ɬɟɪɢɬɨɪɢʁɚɥɧɢɦ
Ⱦɪɭɝɨ
26.3
20.0
18.7
Кад погледамо детаљније повреде
новника. Највише повреда је било у кући
ɞɟɥɨɜɢɦɚɋɪɛɢʁɟɬɢɩɭɧɚɫɟʂɚɩɨɥɭɨɛɪɚɡɨɜɚʃɭɢɢɦɭʄɧɨɦɫɬɚʃɭ,
ɍɤɭɩɧɨ
100.0 вишеɡɚɩɚɠɚɫɟɞɚɫɭ
100.0
по месту
повређивања, 100.0
територијалним100.0(4.8%) и то знатно
у Војводини,
онда
ɩɨɜɪɟɞɟ
ɩɨɝɚɻɚɥɟ
ɫɬɚɪɢɯ
ɨɫɨɛɚ
ɡɧɚɬɧɨ
ɜɢɲɟ
ɭ
ȼɨʁɜɨɞɢɧɢ
ɦɭɲɤɚɪɚɰɚ
ɦɚʃɟ
деловима Србије, типу насеља, полу, обра­
код жена и сиромашнијих старих лица.
ɨɛɪɚɡɨɜɚɧɢɯ
ɢ ɧɚʁɫɢɪɨɦɚɲɧɢʁɢɯ
ɫɬɚɧɨɜɧɢɤɚ
ɇɚʁɜɢɲɟ
ɩɨɜɪɟɞɚ
ʁɟ
ɛɢɥɨуɭпољу
ɤɭʄɢ– на
Ʉɚɞ ɩɨɝɥɟɞɚɦɨ
ɩɨɜɪɟɞɟ
ɩɨ
ɩɨɜɪɟɻɢɜɚʃɚ
ɬɟɪɢɬɨɪɢʁɚɥɧɢɦ
зовању
и имућном
стању,ɞɟɬɚʂɧɢʁɟ
запажа се
да
Наɦɟɫɬɭ
другом
месту
су повреде
ɢɬɨɡɧɚɬɧɨɜɢɲɟɭȼɨʁɜɨɞɢɧɢɨɧɞɚɤɨɞɠɟɧɚɢɫɢɪɨɦɚɲɧɢʁɢɯɫɬɚɪɢɯɥɢɰɚ
ɞɟɥɨɜɢɦɚɋɪɛɢʁɟɬɢɩɭɧɚɫɟʂɚɩɨɥɭɨɛɪɚɡɨɜɚʃɭɢɢɦɭʄɧɨɦɫɬɚʃɭ,
ɡɚɩɚɠɚɫɟɞɚɫɭ
су повреде
погађале 8.3% старих особа,
њиви (2.4%), више мушкараца,
сеоског
ɇɚ
ɞɪɭɝɨɦ
ɦɟɫɬɭ
ɫɭ
ɩɨɜɪɟɞɟ
ɭ
ɩɨʂɭ
–
ɧɚ
ʃɢɜɢ
ɜɢɲɟ
ɦɭɲɤɚɪɚɰɚ
ɫɟɨɫɤɨɝ
ɩɨɜɪɟɞɟ
ɩɨɝɚɻɚɥɟ
ɫɬɚɪɢɯ
ɨɫɨɛɚ
ɡɧɚɬɧɨ
ɜɢɲɟ
ɭ
ȼɨʁɜɨɞɢɧɢ
ɦɭɲɤɚɪɚɰɚ
ɦɚʃɟ
знатно више у Војводини, мушкараца,
становништва, мање образованих
и сиро­
ɫɬɚɧɨɜɧɢɲɬɜɚɦɚʃɟɨɛɪɚɡɨɜɚɧɢɯɢɫɢɪɨɦɚɲɧɢʁɢɯɬɚɛɟɥɚ
ɇɚʁɜɢɲɟ
ɩɨɜɪɟɞɚ
мањеɨɛɪɚɡɨɜɚɧɢɯ
образованихɢи ɧɚʁɫɢɪɨɦɚɲɧɢʁɢɯ
најсиромашнијих ɫɬɚɧɨɜɧɢɤɚ
ста­
машнијих
(табела
11). ʁɟ ɛɢɥɨ ɭ ɤɭʄɢ
ɢɬɨɡɧɚɬɧɨɜɢɲɟɭȼɨʁɜɨɞɢɧɢɨɧɞɚɤɨɞɠɟɧɚɢɫɢɪɨɦɚɲɧɢʁɢɯɫɬɚɪɢɯɥɢɰɚ
Ɍɚɛɟɥɚ
11. Ɇɟɫɬɨ
ɩɨɜɪɟɞɟ
ɭ ɡɚɞʃɢɯ
12–ɦɟɫɟɰɢ.
ɇɚ
ɞɪɭɝɨɦ
ɦɟɫɬɭ ɫɭ
ɩɨɜɪɟɞɟ
ɭ ɩɨʂɭ
ɧɚ ʃɢɜɢ ɜɢɲɟ ɦɭɲɤɚɪɚɰɚ ɫɟɨɫɤɨɝ
Табела
11.
Место
повреде
у
задњих
12
месеци.
ɫɬɚɧɨɜɧɢɲɬɜɚɦɚʃɟɨɛɪɚɡɨɜɚɧɢɯɢɫɢɪɨɦɚɲɧɢʁɢɯɬɚɛɟɥɚ
Ɍɚɛɟɥɚ 11. Ɇɟɫɬɨ ɩɨɜɪɟɞɟ ɭ ɡɚɞʃɢɯПовређени
12 ɦɟɫɟɰɢ.
Показатељи
Број
%
Београд
Војводина
Ц. Србија
Србија
Тип насеља Градски
Остали
Пол
Мушко
Женско
Основно
Образовање Средње
Високо
Имућно
Најсиромашнији
стање
Најимућнији
Територија
36
237
383
578
1199
682
517
705
494
458
597
144
286
215
7.4
9.8
7.9
8.3
8.3
8.2
9.2
7.2
8.8
8.2
6.9
9.7
7.4
Место повреде
У
У
На
саобраћају кући послу/њиви
0.7
4.9
1.5
0.6
6.3
2.9
0.4
4.1
2.5
0.5
4.8
2.4
0.7
4.8
2.0
0.4
4.8
2.9
0.6
3.9
3.4
0.5
6.1
1.3
0.4
4.9
2.8
0.6
4.5
2.4
0.7
4.7
1.3
0.4
5.6
3.3
0.7
4.6
1.7
При повређивању прва помоћ није пружана код четвртине повређених,
знатно више код градских насеља, жена, најстаријих, најобразованијих и
најимућнијих старих лица. Прва помоћ је најчешће пружана у дому здравља и
болници. У дому здравља је пружана највише сеоском становништву, мушкарцима,
СТРУЧНИ И НАУЧНИ РАДОВИ
При повређивању прва помоћ није пру­
жана код четвртине повређених, знатно више
код градских насеља, жена, најстаријих,
најобразованијих и најимућнијих старих
лица. Прва помоћ је најчешће пружана у
дому здравља и болници. У дому здравља
је пружана највише сеоском становништву,
мушкарцима, млађим, мање образованим,
сиромашнијим становницима, а у болници
обрнуто. Иначе прву помоћ је у 70%
случајева пружала здравствена служба,
у 1.5% приватни лекар, у 2.1% народни
исцелитељ.
Табела 12. Место пружања прве помоћи код повреда (у %).
5.4
11.0
10.1
9.4
11.8
6.1
10.3
8.0
11.8
9.9
8.0
10.1
10.6
7.4
8.9
29.5
25.0
27.5
26.3
27.9
24.2
26.6
25.9
22.1
28.2
23.6
28.2
27.3
26.2
31.6
1.5
0.6
3.4
2.1
1.6
2.6
1.8
2.4
2.6
0.6
1.7
2.3
2.0
1.1
2.2
ɇɢʁɟ
ɇɢʁɟ ɩɪɭɠɟɧɚ
ɩɪɭɠɟɧɚ
ɩɪɜɚ
ɩɪɜɚ ɩɨɦɨʄ
ɩɨɦɨʄ
2.2
0.6
1.8
1.5
1.5
1.5
1.3
1.8
1.2
1.6
1.1
1.7
2.0
1.5
2.3
33.7
31.5
32.8
32.4
27.4
39.1
33.2
31.2
36.0
31.2
37.1
30.9
23.9
36.9
22.6
Ⱦɪɭɝɨ
Ⱦɪɭɝɨ
ɍ
ɍ ɞɨɦɭ
ɞɨɦɭ ɡɞɪɚɜʂɚ
ɡɞɪɚɜʂɚ
Ʉɨɞ
Ʉɨɞ ɢɫɰɟɥɢɬɟʂɚ
ɢɫɰɟɥɢɬɟʂɚ
70.8
68.1
72.2
69.6
68.6
70.9
71.5
66.9
71.0
70.9
69.8
70.9
63.8
72.0
65.5
Ʉɨɞ
Ʉɨɞ ɩɪɢɜɚɬɧɨɝ
ɩɪɢɜɚɬɧɨɝ
ɥɟɤɚɪɚ
ɥɟɤɚɪɚ
Ȼɟɨɝɪɚɞ
ȼɨʁɜɨɞɢɧɚ
Ɍɟɪɢɬɨɪɢʁɚ ɐ. ɋɪɛɢʁɚ
ɋɪɛɢʁɚ
Ɍɢɩ ɧɚɫɟʂɚ Ƚɪɚɞɫɤɢ
Ɉɫɬɚɥɢ
ɉɨɥ
Ɇɭɲɤɨ
ɀɟɧɫɤɨ
ɍɡɪɚɫɬ
65-74
75 ɢ+
Ɉɫɧɨɜɧɨ
Ɉɛɪɚɡɨɜɚʃɟ ɋɪɟɞʃɟ
ȼɢɫɨɤɨ
ɂɦɭʄɧɨ
ɇɚʁɫɢɪɨɦɚɲ.
ɫɬɚʃɟ
ɇɚʁɢɦɭʄ.
ɍ
ɍ ɛɨɥɧɢɰɢ
ɛɨɥɧɢɰɢ
ɉɪɭɠɢɥɚ
ɉɪɭɠɢɥɚ
ɡɞɪɚɜɫɬɜɟɧɚ
ɡɞɪɚɜɫɬɜɟɧɚ
ɭɫɬɚɧɨɜɚ
ɭɫɬɚɧɨɜɚ
ɉɨɤɚɡɚɬɟʂɢ
ɇɚ
ɇɚ ɥɢɰɭ
ɥɢɰɭ ɦɟɫɬɚ
ɦɟɫɬɚ
Ɇɟɫɬɨ ɩɪɭɠɚʃɚ
2.9
5.8
2.6
3.6
3.5
3.7
3.1
4.2
2.8
2.3
2.1
3.3
6.1
2.4
5.0
24.8
25.4
22.0
24.8
28.3
22.9
23.6
26.5
23.6
26.3
25.4
23.5
28.2
24.5
27.4
ɒɬɨисхода
ɫɟ ɬɢɱɟ
ɢɫɯɨɞɚ
ɩɨɜɪɟɞɚ ɢ ɬɪɨɜɚʃɚ
ɨɧɟ ɫɟ
ɭɝɥɚɜɧɨɦ ɡɚɜɪɲɚɜɚʁɭ
Што се тиче
повреда
и тровања,
4.7% трајном
неспособношћу
(табела 13).
ɢɡɥɟɱɟʃɟɦ
ɢ
ɩɨɛɨʂɲɚʃɟɦ
ɚ
ɫɚɦɨ
ɬɪɚʁɧɨɦ
ɧɟɫɩɨɫɨɛɧɨɲʄɭ
оне се углавном завршавају изле­чењем
У односу на узраст старих особа нема изра­
ɬɚɛɟɥɚɍɨɞɧɨɫɭɧɚɭɡɪɚɫɬɫɬɚɪɢɯɨɫɨɛɚɧɟɦɚɢɡɪɚɠɟɧɢɯɪɚɡɥɢɤɚ
(61.3%) и побољшањем (32.8%), а само
жених разлика.
Ɍɚɛɟɥɚ
13. ɂɫɯɨɞ
ɩɨɜɪɟɞɟ
ɢ ɬɪɨɜɚʃɚ
(ɭ %).
Табела
13. Исход
повреде
и тровања
(у %).
ɂɫɯɨɞ
ɂɡɥɟɱɟʃɟ
ɉɨɛɨʂɲɚʃɟ
Ɍɪɚʁɧɚ
ɧɟɫɩɨɫɨɛɧɨɫɬ
Ⱦɪɭɝɢ
ɍɄɍɉɇɈ
65–69
61.5
32.7
3.9
Ⱦɨɛɧɟ ɝɪɭɩɟ
70–74
75 ɢ +
61.7
60.6
33.4
32.4
3.7
7.0
ɋɜɟɝɚ
61.3
32.8
4.7
1.9
100.0
1.2
100.0
1.2
100.0
100.0
ɁȺɄȴɍɑȺɄ
ɋɬɚɪɟ ɨɫɨɛɟ ɭ 23.7% ɫɥɭɱɚʁɟɜɚ ɢɦɚʁɭ ɩɨɥɨɠɟɧ ɜɨɡɚɱɤɢ ɢɫɩɢɬ ɢ ɜɨɡɟ ɪɚɡɧɚ
ɩɪɟɜɨɡɧɚ ɫɪɟɞɫɬɜɚ, ɧɚʁɱɟɲʄɟ ɛɢɰɢɤɥ, ɚɭɬɨɦɨɛɢɥ ɢ ɬɪɚɤɬɨɪ. ɉɪɢ ɜɨɠʃɢ ɭ ɞɨɛɪɨɦ
37
ЗДРАВСТВЕНА ЗАШТИТА 2/2013
ЗАКЉУЧАК
Старе особе у 23.7% случајева имају поло­
жен возачки испит и возе разна превозна
средства, најчешће бицикл, аутомобил и
трактор. При вожњи у добром проценту
не користе заштитна средства – кацигу
при вожњи бицикла 37.9%, при вожњи
мотора 5.1%, затим не користе светла при
вожњи бицикла и трактора ноћу, не вежу
појас (17%), возе под утицајем алкохола,
прекорачују дозвољену брзину и користе
мобилни телефон при вожњи.
Због таквог ризичног понашања саобра­
ћајни удес својом кривицом имало је
2.6% старих особа, нешто више у млађем
узрасту. Најчешћи узроци удеса били
су непоштовање саобраћајних прописа
(35.4%), лоши временски услови, брза
вожња и умор. Повреде у претходној години
ЛИТЕРАТУРА
1. Тимотић Б. и сарадници, Социјална
медицина, Веларта, Београд, 2000.
2. Тимотић Б, Увод у медицину, Eлит
медикa, Београд, 2004.
3. Перуновић П. и сарадници, Економско-финансијске могућности коришћења
здравствене заштите становништва
Србије, Здравствена заштита, 2009; 38/2:
47–52.
4. Обрадовић М. и сарадници, Хигијенске
навике и здравље старих лица,
Геронтологија 2006; 1: 144–149.
5. Чомић Н. и сарадници, Здравствени
ризици у старости, Геронтологија, 2006;
1: 138–143.
6. Тимотић Б. и сарадници, Превенција
и очување здравља у старости. Зборник
уводних реферата VII националног
имало је око 10% старих особа, најчешће у
кући (54.2%), на улици (20.8%) и на њиви
(11.6%).
Поред повреда, 2.6% старих особа је
имало и тровања у претходној години, која
су углавном изазвана храном, ређе хеми­
калијама и лековима.
При повређивању прва помоћ није при­
мењена код четвртине повређених, а иначе
је око 70% случајева пружала здра­вствена
служба, и то најчешће у дому здравља
највише из сеоских насеља, мушка­рцима,
млађим, мање образованим и сиро­ма­шни­
јим, а у болницама је обрнуто. У оста­лим
уста­новама је врло ретко пружана хитна
помоћ при повредама.
Исход повреда и тровања је излечење
(61.3%) и побољшање (32.8%), док је само
4.7% имало трајне последице.
геронтолошког конгреса, Врњачка Бања,
9–12. мај 2006, Београд, 2006, 89–94.
7. Тимотић Б, Јањић М, Примарна
здравствена заштита, Eлит медикa,
Београд, 2002.
8. Радосављевић-Светозаревић Ј. и
сарадници, Остваривање здравствене
заштите старих лица, Геронтологија,
2006; 1: 130–133.
9. Тимотић Б. и сарадници, Кућно лечење
и здравствена нега старих лица, Новине
у унапређивању квалитета живота у
старости, Инструктивна геронтолошка
едиција, Геронтолошко друштво Србије,
Београд, 2004; 153–158.
10. Ерић-Јовановић Р. и сарадници,
Локализација најчешћих фрактура код
старих људи, Геронтологија, 2006; 1:
107–111.
Контакт: Мариола Обрадовић, Завод за заштиту радника железнице Србије
38
СТРУЧНИ И НАУЧНИ РАДОВИ
Стручни и научни радови
СОЦИЈАЛНО-ЕКОНОМСКИ ПОЛОЖАЈ И ЗДРАВСТВЕНЕ ПОТРЕБЕ
БОРАЦА И ВОЈНИХ ИНВАЛИДА У БЕОГРАДУ
Бранислав Поповић1, Предраг Јелача2, Христо Анђелски3, Зоран Дурлевић4, Предраг Ђорђевић5,
Андреја Мереник6
SOCIO-ECONOMIC STATUS AND HEALTH NEEDS OF VETERANS AND
MILITARY INVALIDS IN BELGRADE
Branislav Popović, Predrag Jelača, Hristo Anđelski, Zoran Durlević, Predrag Đorđević, Andreja Merenik
Сажетак
Циљ: Обрадити прикупљене податке о
здравственом стању и социјалним потре­
бама бораца НОР-а и војних инвалида, у
периоду 2008–2011. годинe, на подручју 17
општина Београда, анализирати добијене
податке и предложити одговарајуће мере.
Метод: Организовано је прикупљање,
обрада и интерпретација података предви­
ђених пројектима од стране чланова Канце­
ларије за борачко-инвалидску заштиту
Градског одбора СУБНОР-а и Комисије за
борачко-инвалидску заштиту Републичког
одбора СУБНОР-а, а финансијски је по­
држано од Министарства за рад и соци­
ја­лна питања и Канцеларије за избор
пројеката невладиних и друштвених орга­
низација при Градској управи – Секре­
таријат за социјалну заштиту града Бео­
града.
Резултати: Анкетирано је 4.523 уче­
сника НОР-а, укључујући 399 војних инва­
лида, од тога 3.316 мушкараца и 1.207
жена. Највећи број анкетираних (70,0%)
припада најстаријој старосној групацији
– 85 и више година. Од 3.559 анкетираних,
преко две трећине њих (41,5%) сопствено
здравље је оценило као задовољавајуће,
нешто више (44,1%) као лоше и 14,5%
као врло лоше. Из добијених одговора је
закључено да имају у просеку два до три
Summary
Objective: Process the collected data on
health and social needs of the Liberation War
Veterans and disabled veterans, in the period
2008 - 2011. year, in 17 municipalities of Bel­
grade, to analyze the obtained data and sug­
gest appropriate measures.
Method: The organized collection, process­
ing and interpretation of data provided for
projects by members of the Office of Veterans
protect the City Board of SUBNOR and Com­
mission for the Protection of War Veterans of
the Republic Board of SUBNOR, and finan­
cially supported by the Ministry of Labour and
Social Affairs and the Office for selection of
projects of non-governmental social organiza­
tions in the City Administration - Secretariat
for Social Welfare of the City of Belgrade.
Results: 4523 NOR participants were sur­
veyed, including 399 disabled veterans, of
which 3316 men and 1207 women. The largest
number of respondents (70.0%) belongs to the
oldest age group - 85 and over. Of 3559 re­
spondents, over two thirds (41.5%) own health
was assessed as satisfactory, slightly more
(44.1%) as bad and 14.5% as very poor. From
the responses received, it was concluded that
they have an average two to three diseases.
Of particular importance is information about
226 fixed, and 1284 (42.9%) limited mobile
soldiers. When asked about moving out of
Бранислав Поповић, Савез удружења бораца народноослободилачког рата Србије, Градски одбор СУБНОР, Београд.
Предраг Јелача, Савез удружења бораца народноослободилачког рата Србије, Градски одбор СУБНОР, Београд.
3
Христо Анђелски, Савез удружења бораца народноослободилачког рата Србије, Градски одбор СУБНОР, Београд.
4
Зоран Дурлевић, Савез удружења бораца народноослободилачког рата Србије, Градски одбор СУБНОР, Београд.
5
Предраг Ђорђевић, Савез удружења бораца народноослободилачког рата Србије, Градски одбор СУБНОР, Београд.
6
Андреја Мереник, Савез удружења бораца народноослободилачког рата Србије, Градски одбор СУБНОР, Београд.
1
2
39
ЗДРАВСТВЕНА ЗАШТИТА 2/2013
обољења. Посебан значај има податак о
226 непокретних, као и 1.284 (42.9%) огра­
ничено покретних бораца. На питање о
кретању ван куће, од 3.466 позитивних
одговора, 2.139 (61.8%) је без ограничења,
док их је 1.327 (38.2%) ограничено покретно.
Ограничене могућности одржавања личне
хигијене регистроване су код једне трећине
анкетираних. Према добијеним подацима
од 3.718 анкетираних, једна четвртина
(24,9%) живи сама, 37,3% у двочланом и
37,9% у домаћинству са три и више чланова.
Материјално стање анкетираних бораца,
према њиховим изјавама, оцењено је као
добро у 47,4% случајева, подношљиво (41,3)
и као лоше код 425 (11,3%). Сваки четврти
анкетирани истакао је потребу за услугама
помоћи у кући, а 16,6% анкетираних жели
смештај у дом.
Закључак: Покренути и перманентно
спро­водити мере и активности примере­
не нађеном стању и актуелним потребама
бораца, а све у циљу отклањања препрека
и побољшања и унапређења бриге о прежи­
велим борцима и члановима њихових поро­
дица.
Кључне речи: Борци, војни инвалиди,
здравствено стање, социјално-економски
положај.
УВОД
У
периоду 2008–2011. године на
подручју свих 17 општина Бео­
града извршено је при­купљање
података о здравственом стању и социјалним
потребама бораца НОР-а и војних инвалида.
Ова активност је иницирана од Републичког
одбора СУБНОР-а Србије, а реализована
је на основу посебних пројеката које је
финансијски подржало Министарство за
рад и социјална питања и Канцеларија за
избор пројеката невладиних и друштвених
организација при Градској управи – Секре­
таријата за социјалну заштиту града Бео­
града.
40
3466 positive responses, 2139 (61.8%) without
restriction, while the 1327 (38.2%) limited mo­
bility. Limited facilities for personal hygiene
were found in one third of respondents. Ac­
cording to the data from the 3718, one-quarter
of respondents (24.9%) lived alone, 37.3% in
households with two members and 37.9% in
households with three or more members. The
financial situation of the surveyed soldiers, ac­
cording to their statements, it was assessed as
good in 47.4% of cases, tolerable (41.3) and
as poor in 425 (11.3%). One in four respon­
dents said the need for home help services, and
16.6% of respondents want that placement in
the home.
Conclusion: To initiate and implement
permanent measures and activities appropriate
to the found facts and the current needs of
veterans, with the aim of removing obstacles
and improving the care of the surviving
veterans and their families.
Keywords: Veterans, disabled veterans, health
status, socio-economic status.
Организација спровођења активности
на прикупљању, обради и интерпретацији
података предвиђених наведеним проје­
ктима поверена је Канцеларији за бора­
чко-инвалидску заштиту Градског одбора
СУБНОР-а и Комисији за борачко-инва­
лидску заштиту Републичког одбора
СУБНОР-а. На основу наведеног, комисије
су током реализације пројеката, оствариле
непосредну сарадњу са Општинским
одборима борачких организација.
Овај извештај садржи сумарне резултате
реализације пројеката у току 2008, 2010.
и 2011. године по општинама које су тих
година биле обухваћене анкетирањем.
СТРУЧНИ И НАУЧНИ РАДОВИ
ЦИЉ
Основни циљ и задатак због кога је
ова активност планирана односио се на
сагледавање актуелног стања и упо­тпу­
њавања слике о здравственим и соци­ја­
лно-економским потребама бораца НОР-а,
како би се на основу тога могле пла­ни­
рати и спроводити одговарајуће мере и
мобилисати одговарајуће државне и дру­
штвене институције, организације и удру­
жења, и тако се повећао ниво бриге о овој
вулнерабилној, од туђе помоћи зависној
популацији бораца и војних инвалида.
области: општи подаци, здравствено стање
(укључујући податке о онеспособљености и
степену зависности од туђе неге и помоћи)
и социјалне прилике (породичне и стамбене
прилике, материјално стање и друго).
Попуњавање упитника обавили су чла­
нови општинских борачких организација
и њихови сарадници, а по договору са чла­
новима комисија за борачко-инвалидску
за­штиту Градског и Републичког одбора
СУБНОР-а.
РЕЗУЛТАТИ
1. Основни подаци о анкетираним бо­
рцима
У току 2008. године пројектом су обу­
У периоду 2008–2011. године, у свих 17
хваћене борачке организације у општинама:
општинама Београд анкетирано је 4.523
Гроцка, Звездара, Земун, Младеновац, Нови
учесника НОР-а, укључујући 399 војних
Београд и Чукарица.
инвалида, од тога 3.316 мушкараца и 1.207
жена. У току 2008. године анкетирање је
1. Основни
подаци оје
анкетираним
Године
2010. пројекат
реализованборцима
у
спроведено у општинама где су до тада
општинама: Вождовац, Обреновац, Пали­
У
периоду
2008–2011.
године,
у
свих
17 општинама
Београд анкетирано
остваривани
запажени
резултати је
у раду
лула, Раковица, Савски венац и Сурчин,
4.523 учесника НОР­а, укључујући 399 војних
инвалида,
од
тога
3.316
мушкараца
и
борачких
организација,
водећи
рачуна
о
а у 2011. години у општинама: Барајево,
1.207 жена. У току 2008. године анкетирање
је
спроведено
у
општинама
где
су
до
броју
чланова
СУБНОР-а.
Од
3.107
анке­
Врачар,тада
Лазаревац,
Сопот и Стари град.
остваривани запажени резултати у раду борачких организација, водећи рачуна о
тираних, преко 2.000 се односило на Нови
За прикупљање
коришћен
је
броју члановаподатака
СУБНОР­а.
Од 3.107 анкетираних,
преко 2.000 се односило на Нови
Београд
(табела 1).
Упи­тникБеоград
са питањима
груписаним
у
три
(табела 1).
МЕТОДОЛОГИЈА
Табела 1.Табела
Основни
подаци оподаци
анкетираним
борцимаборцима
2008, 2010
и 2011.
1. Основни
о анкетираним
2008,
2010 игодине.
2011. године.
Година
2008.
2010.
2011.
УКУПНО
Општина
Гроцка
Звездара
Земун
Младеновац
Нови Београд
Чукарица
Свега
Вождовац
Обреновац
Палилула
Раковица
Савски венац
Сурчин
Свега
Барајево
Врачар
Лазаревац
Сопот
Стари град
Свега
Свега
27
476
176
245
2048
135
3107
213
192
93
175
333
165
1171
59
55
71
45
15
245
4523
Број анкетираних
Мушкарци
Жене
Број
Број
27
361
111
190
1483
95
2267
146
177
57
135
213
103
831
59
42
63
45
9
218
3316
­
115
65
55
565
40
840
67
15
36
40
120
62
340
­
13
8
­
6
27
1207
­
24,2
34,9
22,5
27,6
29,7
27,0
31,5
7,9
38,7
22,9
27,7
37,6
29,0
­
23,7
11,3
­
40,0
11,1
26,7
%
С обзиром на то да упитници достављени на статистичку обраду нису
садржавали одговоре на сва питања, израчунавање појединих параметара вршено је
не на укупан број анкетираних, већ према броју позитивних одговора на та питања.
Тако је старосна структура израчуната на 3.844 позитивних одговора (табела
2).
41
ЗДРАВСТВЕНА ЗАШТИТА 2/2013
С обзиром на то да упитници достављени
на статистичку обраду нису садржавали
одго­воре на сва питања, израчунавање
по­је­диних параметара вршено је не на
укупан број анкетираних, већ према броју
позитивних одговора на та питања.
Тако је старосна структура израчуната на
3.844 позитивних одговора (табела 2).
2. ɋɬɚɪɨɫɧɚ
ɫɬɪɭɤɬɭɪɚ
ɚɧɤɟɬɢɪɚɧɢɯ
ТабелаɌɚɛɟɥɚ
2. Старосна
структура
анкетираних
бораца.ɛɨɪɚɰɚ.
Табела 2. Старосна структура анкетираних бораца. ɋɬɚɪɨɫɧɟ ɝɪɭɩɟ
Ȼɪɨʁ
Ƚɨɞɢɧɟ
80–84
ɂɫɩɨɞ 80
85 ɢ ɜɢɲɟ
Ɉɩɲɬɢɧɚ ɩɨɡɢɬɢɜɧɢɯ
ɩɨɫɦɚɬɪɚʃɚ
Старосне
групе
Број
ɨɞɝɨɜɨɪɚ
Ȼɪɨʁ
%
Ȼɪɨʁ
%
Ȼɪɨʁ
%
Године
Општина 27позитивних 2 Испод
84
‒
7,480
13 80 48,1
1285 и више
44,4
посматрања Ƚɪɨɰɤɚ
Број 6,4% 94
Број 50,0
% 82
Број 43,6
%
Ɂɜɟɡɞɚɪɚ
188одговора 12
2008.
2008.
2010.
2010.
2011.
2011.
Гроцка
Ɂɟɦɭɧ
Звездара
Ɇɥɚɞɟɧɨɜɚɰ
Земун
ɇɨɜɢ
Ȼɟɨɝɪɚɞ
Младеновац
ɑɭɤɚɪɢɰɚ
Нови Београд
ɋɜɟɝɚ
Чукарица
ȼɨɠɞɨɜɚɰ
Свега
Ɉɛɪɟɧɨɜɚɰ
Вождовац
ɉɚɥɢɥɭɥɚ
Обреновац
Ɋɚɤɨɜɢɰɚ
Палилула
ɋɚɜɫɤɢ
ɜɟɧɚɰ
Раковица
ɋɭɪɱɢɧ
Савски венац
ɋɜɟɝɚ
Сурчин
Ȼɚɪɚʁɟɜɨ
Свега
ȼɪɚɱɚɪ
Барајево
Ʌɚɡɚɪɟɜɚɰ
Врачар
ɋɨɩɨɬ
Лазаревац
ɋɬɚɪɢ ɝɪɚɞ
Сопот
ɋɜɟɝɚ
Стари град
ɍɄɍɉɇɈ
Свега
УКУПНО
27
140
188
242
140
1714
242
134
1714
2445
134
213
2445
192
213
90
192
167
90
329
167
165
329
1156
165
58
1156
54
58
71
54
45
71
15
45
243
15
3844
243
3844
52
12
70
5
20
70
10
20
119
910
119
12
39
412
3
47
4
115
47
190
-115
-190
2­
­
2
­
2
­
311
2
311
7,4
3,6
6,4
28,9
3,6
1,2
28,9
7,5
1,2
4,9
7,5
4,3
4,9
6,3
4,3
3,4
6,3
2,4
3,4
14,3
2,4
69,7
14,3
16,5
-69,7
-16,5
­
2,8
­
2,8
­
0,8
­
8,1
0,8
8,1
13
76
94
92
76
196
92
57
196
528
57
57
528
41
57
18
41
65
18
86
65
20
86
287
620
7287
6
10
7
10
3
­
26
3
841
26
841
48,1
54,3
50,0
38,0
54,3
11,4
38,0
42,5
11,4
21,6
42,5
26,8
21,6
21,4
26,8
20,0
21,4
39,0
20,0
26,2
39,0
12,2
26,2
24,9
12,2
10,3
24,9
13,0
10,3
14,1
13,0
14,1
20,0
­
10,7
20,0
21,9
10,7
21,9
12
59
82
80
59
1498
80
67
1498
1798
67
147
1798
139
147
69
139
98
69
196
98
30
196
679
30
52
679
47
52
59
47
45
59
12
45
215
12
2692
215
2692
44,4
42,1
43,6
33,1
42,1
87,4
33,1
50,0
87,4
73,5
50,0
69,1
73,5
72,4
69,1
76,7
72,4
58,7
76,7
59,6
58,7
18,2
59,6
58,8
18,2
89,7
58,8
87,0
89,7
83,1
87,0
100,0
83,1
80,0
100,0
88,5
80,0
70,0
88,5
70,0
ɇɚʁɜɟʄɢ ɛɪɨʁ ɚɧɤɟɬɢɪɚɧɢɯ (70,0%) ɩɪɢɩɚɞɚ ɧɚʁɫɬɚɪɢʁɨʁ ɫɬɚɪɨɫɧɨʁ ɝɪɭɩɚɰɢʁɢ –
Највећи
број
анкетираних
(70,0%)
при­ припада
С обзиром
на карактер истраживања,
85 ɢ ɜɢɲɟ
ɝɨɞɢɧɚ
(ɬɚɛɟɥɚ
1.
ɢ 2) (70,0%)
Највећи
број
анкетираних
најстаријој старосној групацији –
пада најстаријој
старосној
групацији
–
85
и
подаци
о
здравственом
анкетираних
Ɂɧɚɱɚʁɧɨ
ɭɱɟɲʄɟ
ɭ ɨɩɲɬɢɧɚɦɚ
85 и више
годинаɜɟʄɟ
(табела
1. и 2)ɢɫɩɢɬɚɧɢɤɚ ɦɥɚɻɢɯ ɨɞ 80 ɝɨɞɢɧɚ стању
Ɇɥɚɞɟɧɨɜɚɰ
ɢ 1.
ɋɭɪɱɢɧ
ɭɩɭʄɭʁɟ испитаника
ɧɚ ɡɚɤʂɭɱɚɤ
ɞɚ ɫɭодɚɧɤɟɬɢɪɚʃɟɦ
ɢ оцена
више година
(табела
и 2) учешће
представљени
као ɨɛɭɯɜɚʄɟɧɢ
субјективна
Значајно
веће
млађих
80 су
година
у општинама
ɫɪɨɞɧɢɰɢ
ɢ
ɩɨɬɨɦɰɢ
ɛɨɪɚɰɚ
ɇɈɊ-ɚ.
испи­
т
аника
који
су
дали
одговоре
Младеновац
Сурчин упућује
на закључак да су анкетирањем обухваћени ина по­
Значајно
веће и учешће
испитаника
и потомци
бораца НОР­а.
стављена питања. Од 3.559 анкетираних,
млађих2.сродници
од
80 година
у општинама
Ɂɞɪɚɜɫɬɜɟɧɨ
ɫɬɚʃɟ
ɢ ɮɢɡɢɱɤɟМладе­
ɫɩɨɫɨɛɧɨɫɬɢ
преко две трећине њих (41,5%) оценило
новац и2.Сурчин
упућује на закључак да су
Здравствено стање и физичке способности
је сопствено
као задовољавајуће,
ɨɛɡɢɪɨɦ ɧɚ
ɤɚɪɚɤɬɟɪ иɢɫɬɪɚɠɢɜɚʃɚ,
ɩɨɞɚɰɢ здравље
ɨ ɡɞɪɚɜɫɬɜɟɧɨɦ
ɫɬɚʃɭ
анкетирањемɋобухваћени
и сродници
по­
нешто
више
(44,1%)
као
лоше
и
14,5% као
ɩɪɟɞɫɬɚɜʂɟɧɢ
ɫɭ ɤɚɨ истраживања,
ɫɭɛʁɟɤɬɢɜɧɚ ɨɰɟɧɚ
ɤɨʁɢ ɫɭ стању
ɞɚɥɢ
томци ɚɧɤɟɬɢɪɚɧɢɯ
бораца СНОР-а.
обзиром
на карактер
подациɢɫɩɢɬɚɧɢɤɚ
о здравственом
ɨɞɝɨɜɨɪɟ
ɧɚ ɩɨɫɬɚɜʂɟɧɚ
ɩɢɬɚʃɚ.
Ɉɞ субјективна
3.559 врло
ɚɧɤɟɬɢɪɚɧɢɯ,
ɩɪɟɤɨ3).ɞɜɟ који
ɬɪɟʄɢɧɟ
ʃɢɯ
лоше
анкетираних
представљени
су спо­
као
оцена(табела
испитаника
су дали
2. Здравствено
стање
и физичке
со­
(41,5%)
ɨɰɟɧɢɥɨ
ʁɟ ɫɨɩɫɬɜɟɧɨ
ɡɞɪɚɜʂɟ
ɡɚɞɨɜɨʂɚɜɚʁɭʄɟ,
(44,1%) њих
ɤɚɨ
одговоре
на постављена
питања.
Од ɤɚɨ
3.559
анкетираних, ɧɟɲɬɨ
преко ɜɢɲɟ
две трећине
бностиɥɨɲɟ ɢ 14,5% ɤɚɨ ɜɪɥɨ ɥɨɲɟ (ɬɚɛɟɥɚ 3).
(41,5%) оценило је сопствено здравље као задовољавајуће, нешто више (44,1%) као
лоше и 14,5% као врло лоше (табела 3).
3. Ɂɞɪɚɜɫɬɜɟɧɨ
ɫɬɚʃɟ
ɚɧɤɟɬɢɪɚɧɢɯ.
ТабелаɌɚɛɟɥɚ
3. Здравствено
стање
анкетираних
Табела 3. Здравствено стање анкетираних.
Ƚɨɞɢɧɚ
ɋɭɛʁɟɤɬɢɜɧɚ ɨɰɟɧɚ ɡɞɪɚɜʂɚ
Ȼɪɨʁ
Ɂɚɞɨɜɨʂɚɜɚʁɭʄɟ
Ʌɨɲɟздравља ȼɟɨɦɚ ɥɨɲɟ
Година
Субјективна оцена
ɨɞɝɨɜɨɪɚ
Број
Задовољавајуће
Веома
Ȼɪɨʁ
%
ȻɪɨʁЛоше %
Ȼɪɨʁ лоше
%
2300
879
38.2
1061
46.1
360
15.7
2008.
одговора
Број
%
Број
%
Број
%
2010.
2008.
2011.
2010.
ɋȼȿȽȺ
2011.
СВЕГА
1047
2300
212
1047
3559
212
3559
488
879
109
488
1476
109
1476
46.6
38.2
51.4
46.6
41.5
51.4
41.5
434
1061
72
434
1567
72
1567
41.5
46.1
34.0
41.5
44.1
34.0
44.1
185
360
31
185
516
31
516
11.8
15.7
14.6
11.8
14.5
14.6
14.5
5
5
42
СТРУЧНИ И НАУЧНИ РАДОВИ
Испитаницима
Испитаницима са
са лошим
лошим и
и врло
врло лошим
лошим здравственим
здравственим стањем
стањем понуђена
понуђена је
је
могућност
да
разлоге
таквог
стања.
Из
добијених
одговора
закључено
је
да
Испитаницима
са лошим
и врло
димензија
здравственог
стања
могућност
да наведу
наведу
разлоге
таквог
стања.
ИзПосебна
добијених
одговора
закључено
је
да
Испитаницима
са лошим
и ло­
врло
лошим
здравственим
стањем
понуђена
је
имају
у
просеку
два
до
три
обољења.
имају
у просеку
два доразлоге
три
обољења.
шиммогућност
здравственим
стањем
понуђена
је мо­
популационе
групације
садржана
да наведу
таквог
стања.ове
Из добијених
одговора
закључено
је даје
димензија
ове
групације
садржана
Посебна
димензија
здравственог
стања
ове популационе
популационе
групације
садржана
гућност
наведу
стања. Из стања
у одговорима
на питања
о способности
имајудауПосебна
просекуразлоге
два до таквог
три здравственог
обољења.
је
на
оо способности
кретања
4.
је уу одговорима
одговорима
на питања
питања здравственог
способности
кретања
кући
и иван
ван
куће
(табела
4.4.и
и и5)
5)5)и
ии
Посебна
ове уупопулационе
групације
садржана
добијених
одговора димензија
закључено
је
да имају у стања
кретања
укући
кућии
ванкуће
куће(табела
(табела
способности
самосталног
одржавања
личне
хигијене
(табела
6).
способности
самосталног
личнекретања
хигијене
(табела
6). куће (табела
је у одговорима
на питањаодржавања
о способности
у кући
и ван
4. и личне
5) и
просеку
два до три
обољења.
способности
самосталног
одржавања
способности самосталног одржавања личне хигијене (табела 6).
Табела
Табела 4.
4. Способности
Способности кретања
кретања уу кући.
кући.
Табела
4.
Способности
кретања
у
кући.
Табела 4. Способности кретања у кући.
Година
Број
Ниво
Година
Број
Ниво покретљивости
покретљивости
одговора
Непокретан
Ограничено
Без
одговора
Година
Број
покретљивости
Непокретан Ниво Ограничено
Без
покретан
ограничења
одговора
покретан
ограничења
Непокретан
Ограничено
Без
Број
%
Број
%
Број
%
покретан%
ограничења
Број
%
Број
Број
%
1717
137
8.0
790
46.0
790
46.0
2008.
1717
137
8.0
790
46.0
790
46.0
2008.
Број
%
Број
%
Број
%
2010.
2010.
2008.
2011.
2011.
2010.
СВЕГА
СВЕГА
2011.
СВЕГА
1120
1120
1717
160
160
1120
2997
2997
160
2997
47
47
137
42
42
47
226
226
42
226
4.2
4.2
8.0
26.9
26.9
4.2
7.6
7.6
26.9
7.6
429
429
790
65
65
429
1284
1284
65
1284
38.3
38.3
46.0
40.7
40.7
38.3
42.9
42.9
40.7
42.9
644
644
790
53
53
644
1487
1487
53
1487
57.5
57.5
46.0
33.2
33.2
57.5
49.7
49.7
33.2
49.7
Посебан
Посебан значај
значај има
има податак
податак оо 226
226 непокретних,
непокретних, као
као и
и 1.284
1.284 (42.9%)
(42.9%)
ограничено
покретних
бораца.
питање о кретању
куће (табела
Посебан
значај
има
податак
непо­ о 226 На
ограничено
покретних
бораца.
Посебан
значај
имао 226
податак
непокретних,
као ван
и 1.284
(42.9%)5),
На
питање
о
кретању
ван
куће
(табела
5),
од
3.466
позитивних
одговора,
2.139
На питање
кретању
ван куће (табела
од 3.466
позитивних
одговора,
2.139
од5),
3.466
позитивних
одговора,
2.139 (61.8%)
кретних,
као
и покретних
1.284о(42.9%)
ограничено
ограничено
бораца.
(61.8%)
је
без
ограничења,
док
их
је
1.327
(38.2%)
ограничено
покретно.
(61.8%)На
је питање
без ограничења,
док
ихкуће
је 1.327
(38.2%)
ограничено
покретно.
је 5),
безод
ограничења,
док их одговора,
је 1.327 (38.2%)
покретних
бораца.
о кретању
ван
(табела
3.466 позитивних
2.139
(61.8%) је без ограничења, док их је 1.327 (38.2%)
ограничено
покретно.
огра­ничено
покретно.
Табела
5.
Способност
кретања
ван
куће.
Табела
5.
Способност
кретања
ван
куће.
Табела 5. Способност кретања ван куће.
Табела 5. Способност кретања ван куће.
Ниво
Ниво покретљивости
покретљивости
Година
Број
Без
ограничења
Ограничено
Година
Број
Ниво покретљивости
Без ограничења
Ограничено
одговора
покретан
одговора
Година
Број
покретан
Без ограничења
Ограничено
Број
%
Број
одговора
покретан%
Број
%
Број
%
2148
1417
66.0
731
34.0
2008.
2148
1417
66.0
731
34.0
2008.
Број
%
Број
%
2010.
2010.
2008.
2011.
2011.
2010.
СВЕГА
СВЕГА
2011.
СВЕГА
1089
1089
2148
229
229
1089
3466
3466
229
3466
578
578
1417
144
144
578
2139
2139
144
2139
53.0
53.0
66.0
62.9
62.9
53.0
61.8
61.8
62.9
61.8
511
511
731
85
85
511
1327
1327
85
1327
Табела
6. Способност
сопственог
одржавања
личне хигијене.
Табела
6.
сопственог
одржавања
личне
Табела
6. Способност
Способност
сопственог
одржавања
личне хигијене.
хигијене.
47.0
47.0
34.0
37.1
37.1
47.0
38.2
38.2
37.1
38.2
Табела 6. Способност сопственог одржавања личне хигијене.
Ниво
Ниво способности
способности
Година
Број
Потпуна
Ограничена
Година
Број
Ниво способности
Потпуна
Ограничена
одговора
Број
%
Број
%
одговора
Година
Број
Потпуна %
Ограничена
Број
Број
%
2159
1440
66.7
719
33.3
2008.
2159
1440
66.7
719
33.3
2008.
одговора
Број
%
Број
%
2010.
2010.
2008.
2011.
2011.
2010.
СВЕГА
СВЕГА
2011.
СВЕГА
1098
1098
2159
231
231
1098
3488
3488
231
3488
727
727
1440
157
157
727
2324
2324
157
2324
66.3
66.3
66.7
68.0
68.0
66.3
66.7
66.7
68.0
66.7
371
371
719
74
74
371
1164
1164
74
1164
33.7
33.7
33.3
32.1
32.1
33.7
33.4
33.4
32.1
33.4
Ограничене
хигијене
су
Ограничене могућности
могућности одржавања
одржавања личне
личне
хигијене регистроване
регистрованеприлике
су код
код једне
једне
3. Социјално-економске
трећине
анкетираних.
Ово
може
бити
условљено
и
стањем
менталног
здравља,
а не
трећине
анкетираних.
Ово
може
бити
условљено
и
стањем
менталног
здравља,
Ограничене
могућности
одржавања
личне
хигијене
регистроване
су
код
Породични статус посматран једне
јеа нена
Ограничене
могућности
одржавања
ли­
само
као
последица
физичке
онеспособљености.
као анкетираних.
последица
физичке
онеспособљености.
трећине
Овосуможе
стањемчланова
менталног
здравља, а који
не
основуи броја
домаћинства
чне само
хигијене
регистроване
код бити
једнеусловљено
само
као
последица
физичке
онеспособљености.
живе заједно. Према добијеним подацима од
трећине анкетираних. Ово може бити
3.718 анкетираних једна четвртина (24,9%)
условљено и стањем менталног здра­вља,
6
живи сама, 37,3% у двочланом и 37,9%6 у
а не само као последица физичке оне­спо­
6
до­маћинству са три и више чланова.
собљености.
43
3. Социјално-економске прилике
Породични статус посматран је на основу броја чланова домаћинства који
живе заједно. Према добијеним подацима од 3.718 анкетираних једна четвртина
(24,9%) живи сама, 37,3% у двочланом и 37,9% у домаћинству са три и више чланова.
Породични статус посматран је на основу броја чланова домаћинства који
живе заједно. Према добијеним подацима од 3.718 анкетираних једна четвртина
7. Породичне
и стамбене
прилике.
ТабелаТабела
7. Породичне
и стамбене
прилике.
(24,9%) живи сама, 37,3% у двочланом и 37,9% у домаћинству са три и више чланова.
3. Социјално-економске
прилике
ЗДРАВСТВЕНА
ЗАШТИТА 2/2013
Број
Број прилике.
чланова домаћинства
Табела 7. Породичне
и стамбене
Година одгоСам/-а
Два
Три и више
вора Број
%
Број
%
Број
%
Број
Број чланова домаћинства
Година
2008.
2010.
2011.
2008.
СВЕГА
2010.
2011.
одго2415
вора
1105
198
2415
3718
1105
198
Свакако
СВЕГА
3718
Сам/-а
Два
Три и више
38.1
%
38.4
563
23.3
933
38,6
919
Број
%
Број
%
Број
305
27.6
375
34.0
425
56
28.3
78
39.4
64
563
23.3
933
38,6
919
924
24.9
1386
37.3
1408
305
27.6
375
34.0
425
56
28.3
78
39.4
64
да посебну пажњу борачких организација
924
24.9
1386
37.3
1408
Стамбене
прилике
Решене
НереСтамбене
шене
прилике
2373
Решене
1065
32.4
38.1
37.9
38.4
32.4
захтевају
37.9
42
Нере40
шене
1
217
2373
42
3655
83
1065
40
217
1
самци, а врло
3655
83
Свакако
посебну
пажњу због
борачких
Материјално
стање
анкетираних
често и да
двочлана
домаћинства
поодмакле старости
и степена
зависности
од туђе бораца
неге и помоћи.
организација
захтевају
самци,
а
врло
често
8), захтевају
према самци,
њиховим
Свакако да посебну пажњу борачких (табела
организација
а врлоизјавама,
Иако
број борацазбог
који немају
решено стамбено
питање
није
велики
(83), ипак
и двочлана
домаћинства
поодмакле
оцењено
је
као
добро
у
47,4%
случајева,
често и двочлана домаћинства због поодмакле старости и степена зависности од туђе
је забрињавајући.
старости
и
степена
зависности
од
туђе
неге
подношљиво у 41,3% и као лоше код 425
неге и помоћи.
стање анкетираних бораца (табела 8), према њиховим изјавама,
и помоћи. Материјално
Иако број бораца који немају решено стамбено
питање
није велики (83), ипак
анкетираних
(11,3%).
оцењено је као добро у 47,4% случајева, подношљиво у 41,3% и као лоше код 425
је
забрињавајући.
Иако
број бораца
који немају решено
3.1. Потребе за услугама социјалне
анкетираних
(11,3%).
Материјално
стање
анкетираних
бораца
(табела
8), према њиховим изјавама,
стамбено питање није велики (83), ипак је
заштите
оцењено је као добро у 47,4% случајева, подношљиво у 41,3% и као лоше код 425
Табела 8. Материјално стање.
забрињавајући.
анкетираних (11,3%).
Број стање.
Субјективна оцена стања
Табела
8. Материјално
стање.
ТабелаГодина
8. Материјално
одговора
Добро
Подношљиво
Лоше
Број
%
Број
%
Број
%
Година
Број
Субјективна оцена стања
2427
1225
50.5
911
37.5
291
12.0
2008.
одговора
Подношљиво
Лоше 9.8
1129
471Добро 41.8
546
48.4
112
2010.
Број
%
Број
%
Број
%
222
96
43.3
104
46.9
22
9.8
2011.
2427
1225
50.5
2008.
СВЕГА
3778
1792
47.4
1129
471
41.8
2010.
222
96
43.3
2011.
3.1. Потребе за услугама социјалне заштите
СВЕГА
3778
1792
47.4
911
1561
546
104
1561
37.5
41.3
48.4
46.9
41.3
291
425
112
22
425
12.0
11.3
9.8
9.8
11.3
Ове потребе анализиране су на основу питања која се односе на помоћ у кући
3.1. Потребе за услугама социјалне заштите
и
смештај
дом за стара су
лица.
обзиром на
старост испитаника,
удео самачких
Ове потребе уанализиране
на С
основу
покретних,
не изненађује
податак да је
домаћинстава,
број
непокретних
и
ограничено
покретних,
не
изненађује
податак
да
је
питања којаОве
се потребе
односе анализиране
на помоћ усукући
и
1.145, која
односно
сваки
анкетирани
на основу
питања
се односе
на четврти
помоћ у кући
1.145, односно сваки четврти анкетирани истакао потребу за услугама помоћи у кући
и смештај
у стара
дом залица.
стара Слица.
С обзиром
на
старостпотребу
испитаника,
удео самачких
смештај
у дом за
обзиром
на
истакао
за услугама
помоћи у кући
(табела 9).
домаћинстава,
број
непокретних
и
ограничено
покретних,
не
изненађује
податак
да је
старост испитаника, удео самачких дома­
(табела 9).
1.145,
односно
сваки
четврти
анкетирани
истакао
потребу
за
услугама
помоћи
у
кући
ћинстава, број непокретних и огра­ничено
(табела 9).
7
Табела 9. Потребе за услугама у кући и смештај у дом за стара лица.
Табела 9. Потребе за услугама у кући и смештај у дом за стара лица.
Година
2008.
2010.
2011.
СВЕГА
Број
анкетираних
3107
1171
245
4523
Субјективна процена потреба за
Помоћ у кући
Смештај у дом
Број
%
Број
%
738
324
87
1145
23.8
25.5
35.5
25.4
468
215
67
750
7
15.1
16.9
27.3
16.6
Исти разлози вероватно стоје иза изјава 750 анкетираних да жели смештај у
Исти
разлози
стоје иза збрињавање
изјава
рих
и инвалидних
особа
попотипу
дом.
Иако вероватно
се институционално
старих
и инвалидних
особа
типудомског
750 анкетираних
да жели
смештај у као
дом.најповољније
смештаја
не препоручују
као најповољније
домског смештаја
не препоручују
решење,
за многе случајеве
је
неопходно.
Иако се институционално збрињавање ста­
решење, за многе случајеве је неопходно.
ЗАКЉУЧАК
44
Најважнији резултати овог истраживања, којим је обухваћено 4.523 учесника
НОР­а, становника 17 градских општина Београда, на основу којих је употпуњено
СТРУЧНИ И НАУЧНИ РАДОВИ
ЗАКЉУЧАК
Најважнији резултати овог истраживања,
којим је обухваћено 4.523 учесника НОР-а,
становника 17 градских општина Београда,
на основу којих је употпуњено сазнање о
здравственом стању, социјалним потребама,
породичним приликама и материјалном
стању су:
· борци НОР-а припадају најстаријој
групацији становника Београда; преко
90 одсто анкетираних је старије од 80, а
70% преко 85 година. Њихове здравстве­
не и социјалне потребе, мерене интензи­
тетом коришћења здравствених услуга,
потрошених лекова и степеном зависно­
сти од туђе неге и помоћи значајно су
веће од просечних потреба становника
Београда;
· око 60% анкетираних своје здравствено
стање оцењује као лоше и веома лоше,
оптерећено са два и више обољења;
· присутан је висок ниво физичке оне­
способљености у виду потпуне непо­
кретности (7,6%) и немогућности само­
сталног кретања у кући и ван куће без
туђе помоћи, односно ортопедских по­
магала; једна трећина анкетираних има
тешкоћа при одржавању личне хигијене;
· од 3.718 анкетираних који су одговорили
на питање о породичним приликама,
924 (24.9%) су самци, а 1.386 (37.3%)
живе у домовима, најчешће старачком
домаћинству;
· нерешено стамбено питање имало је
83 анкетираних, а лошег материјалног
статуса било је 425 анкетираних;
· једна четвртина анкетираних (1.145)
изразило је потребу за услугама помоћи
у кући и 750 (16.6%) за смештај у дом.
Ови захтеви су у корелацији са степеном
онеспособљености, лошим здравственим
стањем и усамљеношћу;
· многе здравствене услуге недовољно су
доступне, јер су ретке или неоствариве
кућне посете здравствених радника,
на здравствене услуге у здравственим
установама се дуго чека, још увек постоје
грађевинске баријере, лекови се морају
куповати.
Иако су многе констатације засноване на
подацима добијеним од организованог броја
бораца, број од преко 4.500 испитаника са
подручја свих 17 општина града Београда,
може се сматрати репрезентативним, те
се констатације могу односити на укупну
популацију бораца и војних инвалида.
Све што је до сада урађено неће опра­
вдати уложени труд и потрошена мате­
ријална средства ако се не покрену и пе­
рма­нентно спроводе мере и активности
при­мерене нађеном стању и актуелним по­
требама бораца, а све у циљу отклањања
пре­прека и побољшања и унапређења бриге
о преживелим борцима и члановима њи­хо­
вих породица.
ПРЕДЛОГ МЕРА
1. На локалном нивоу у оквиру борачких
организација:
a) остварити непосредан увид у инди­
видуално стање и потребе анкетираних
бораца на основу података из приложеног
списка;
b) у зависности од евидентираних
потреба, а у складу са сопственим могу­
ћностима и обавезама, организовати
пружање помоћи у набавци лекова, на­
мирница, штампе и других животних
потреба.
2. На локалном нивоу у сарадњи са
државним институцијама у области здра­
вствене заштите на примарном нивоу и у
области социјалне заштите треба доставити
спискове непокретних и ограничено
покретних бораца, бораца који живе сами
или у двочланом старачком домаћинству
и који имају потребу за услугама помоћи
у кући, за посете здравствених радника
(изабраног лекара, патронажне сестре).
45
ЗДРАВСТВЕНА ЗАШТИТА 2/2013
ЛИТЕРАТУРА
1. Континуирана активност
организација СУБНОР-а у 2012. години
на рехабилитацији и унапређењу
социјално-здравственог положаја бораца
и војних инвалида. Савез удружења
бораца Народноослободилачког рата
Србије, Београд, 2012.
2. Закон о здравственој заштити. Сл.
гласник РС 107/05.
3. Закон о здравственом осигурању. Сл.
гласник РС 107/05.
4. Закон о социјалној заштити. Сл.
гласник РС 24/11.
Контакт: Бранислав Поповић, градски одбор СУБНОР, Савски трг 9, Београд
46
СТРУЧНИ И НАУЧНИ РАДОВИ
Стручни и научни радови
УТИЦАЈ ПРОФЕСИОНАЛНЕ ИЗЛОЖЕНОСТИ ПЕСТИЦИДИМА И
КОНЗУМИРАЊА АЛКОХОЛНИХ ПИЋА НА ФУНКЦИЈЕ ЈЕТРЕ
Иван Миков1, Велибор Васовић2, Момир Миков3, Светлана Голочорбин-Кон4, Милорад Шпановић5,
Иван Туркаљ6, Бранко Миличевић7
EFFECTS OF OCCUPATIONAL EXPOSURE TO PESTICIDES AND
CONSUMPTION OF ALCOHOLIC BEVERAGES ON LIVER FUNCTIONS
Ivan Mikov, Velibor Vasović, Momir Mikov, Svetlana Goločorbin-Kon, Milorad Španović, Ivan Turkalj,
Branko Miličević
Сажетак
Бројни пестициди користе се у пољо­
привреди ради заштите усева. Они могу
имати токсичне ефекте на нервни систем,
јетру, бубреге и друге органе.
Циљ рада био је испитивање утицаја
професионалне експозиције пестицидима и
конзумирања алкохолних пића на функције
јетре пољопривредних радника.
Испитивање је обухватило узорак од 117
пољопривредних радника мушког пола који
обављају послове трактористе на радном
месту и при томе примењују пестициде
и контролну групу од 60 тракториста
који нису изложени пестицидима. Узети
су подаци о старости, употреби алкохола
и дужини експозиције пестицидима. У
обе групе радника су у серуму одређени
параметри функција јетре.
У пољопривредних радника изложених пе­
стицидима активности ензима гама глу­
тамил транспептидазе, аланин и аспа­ртат
аминотрансферазе биле су више него код
контролне групе, али ове разлике нису биле
статистички значајне. У обе групе радника
употреба алкохола је статистички зна­чајно
повећала активност ензима гама глу­тамил
транспептидазе. Најважније мере за заштиту
Summary
Various pesticides are applied in agricul­
ture for crop protection. They could have toxic
effects on nervous system, liver, kidneys and
the other organs.
The aim of the study was to investigate ef­
fects of occupational exposure to pesticides
and consumption of alcoholic beverages on
liver functions in agricultural workers.
The study included sample of 117 male ag­
ricultural workers involved as tractor drivers
in pesticide application at the workplace and
the control group of 60 tractor drivers who do
not applied pesticides. We collected data con­
cerning age, use of alcohol and duration of ex­
posure to pesticides. Parameters of liver func­
tions in serum were determined in both groups
of workers.
In agricultural workers exposed to pesticides,
activities of enzymes gamma-glutamyl transpep­
tidase, alanine and aspartate aminotransferases
were higher comparing to the control group, but
these differences were not statistically significant.
Consumption of alcohol statistically significantly
increased activity of gamma-glutamyl transpep­
tidase in both groups of workers. The most im­
portant measures concerning health protection of
agricultural workers exposed to pesticides are
Проф. др мед. Иван Миков, Завод за здравствену заштиту радника Нови Сад, Медицински факултет Нови Сад, Универзитет у Новом Саду.
Проф. др мед. Велибор Васовић, Завод за фармакологију, токсикологију и клиничку фармакологију, Медицински факултет Нови Сад,
Универзитет у Новом Саду.
3
Проф. др мед. Момир Миков, Завод за фармакологију, токсикологију и клиничку фармакологију, Медицински факултет Нови Сад,
Универзитет у Новом Саду.
4
Др мед. Светлана Голочорбин-Кон, Завод за фармацију, Медицински факултет Нови Сад, Универзитет у Новом Саду.
5
Др Милорад Шпановић, Завод за здравствену заштиту радника Нови Сад, Медицински факултет Нови Сад, Универзитет у Новом Саду.
6
Др мед. Иван Туркаљ, Клинички центар Војводине, Нови Сад.
7
Мр мед. др Бранко Миличевић, Завод за здравствену заштиту радника Нови Сад.
1
2
47
ЗДРАВСТВЕНА ЗАШТИТА 2/2013
заштиту здравља пољопривредних ра­дника
изложених пестицидима су: кон­ти­нуирана
примена мера заштите на раду, промоција
здравља на радном месту и ре­довни здра­
встени прегледи у служби ме­ди­цине рада
ради раног откривања оште­ћења здравља
радника.
Кључне речи: пестицид, здравље, јетра,
токсичност.
continuous implementation of the safety mea­
sures at work, health promotion at workplace
and regular health surveillance in occupa­
tional health services for the purpose of early
detection of worker’s health disorders.
Key words: pesticide, health, liver, toxicity.
УВОД
чајева тровања пестицидима у односу на
стварно стање, чак и у пољопривредно
развијеним регионима са добро орга­
низованом здравственом службом.(8) За
разлику од акутних токсичних ефеката
који се лако уочавају, последице дуготрајне
експо­зиције ниским дозама пестицидима
често је тешко утврдити.(1)
П
естициди су једињења која се
користе за уништавање или су­
збијање штеточина, ради за­
штите усева и пољопривредних прои­звода.
Примењују се у пољопривреди, шума­рству
и комуналној хигијени.(1) Назив пестицид
потиче од латинских речи pestis (погубан,
штетан) и caedere (убити, уништити). Обу­
хватају велики број хемијских суп­ста­
нци које се разликују у механизму де­ло­
вања, начину уношења у организам, ме­
та­болизму, елиминацији из организма и
токсичности за човека.(2) Радници при раду
са пестицидима треба да користе лична
заштитна средства: радно одело, заштитну
маску са одговарајућим филтером, заштитне
рука­вице и обућу. Након завршетка рада нео­
пходно је прање целог тела да би се смањило
продирање пестицида преко коже.(3, 4)
Пестициди најчешће токсично делују
на нервни систем и паренхиматозне органе
(пре свега јетру и бубреге). Поред тога,
неки могу бити канцерогени. Радници су
често изложени различитим пести­ци­дима
или њиховим мешавинама, било исто­
вре­мено или са малим прекидима између
експо­зиција, због чега је некада веома те­
шко идентификовати специфичне ефекте
поје­диних пестицида.(5, 6)
У земљама у развоју пољопривреда
је један од сектора привреде са највећим
ризиком по здравље радника.(7) У нашој
земљи региструје се знатно мањи број слу­
48
ЦИЉ РАДА
Циљ рада је да се испита утицај про­
фесионалне изложености пестицидима и
конзумирања алкохолних пића на функције
јетре код пољопривредних радника.
МЕТОД РАДА
Наше испитивање обухватило је узорак
од 120 пољопривредних радника мушког
пола који обављају послове трактористе у
биљној производњи (радно место ратартракториста). Ово радно место је место са
повећаним ризиком. Запослени на овом
радном месту поред осталих послова и
задатака трактористе врше послове заштите
усева различитих пољопривредних култура
применом пестицида. Повремено су у току
године изложени већем броју различитих
пестицида, због чега постоји ризик од
тровања. Контролну групу чинио је 61 по­
љо­привредни радник мушког пола. Они су
обављали послове трактористе, при чему
нису били изложени пестицидима.
Приликом узимања анамнезе попуњен
је анкетни упитник са питањима која су се
односила на: старост, узимање алкохола
СТРУЧНИ И НАУЧНИ РАДОВИ
и дужину изложености пестицидима и
другим ризицима на радном месту. Подаци
о ранијим обољењима добијени су путем
анамнезе и на основу увида у картоне перио­
дичних медицинских прегледа извршених
претходних година, што је допринело већој
поузданости података. Радници код којих
су добијени подаци о дијагностикованом
алкохолизму искључени су из испитивања.
У серуму су одређивани параметри фу­
нкције јетре: активност ензима аланин ами­
нотрансферазе (АЛТ) (рефе­ре­нтна вре­дност
<30 u/l), аспартат амино­транс­феразе (АСТ)
(<30 u/l), гама глутамил тра­нс­пептидазе
(ГГТ) (<30 µKat/l), алкалне фосфа­тазе (<99
IJ/l), и холинестеразе (2180–9180 mmol/l),
концентрација билирубина: укупног (21
µmol/l), директног (5,1 µmol/l) и индиректног
(17,1 µmol/l), протеина (55–84 g/l) и глукозе
(3,5–6,1 mmol/l).
Код радника са патолошким налазом
ових параметара одређиван је површински
антиген вируса хепатитиса Б (ХБсАг) ради
искључења инфекције вируса хепатитиса
Б као могућег узрока поремећаја ових
параметара. Поред ХБсАг код радника са
фактором ризика за настанак хепатитиса Ц
(трансфузије крви и деривата крви и хиру­
ршке интервенције), одређена су антитела
против овог вируса (анти-ХЦВ). Радници
са позитивним налазом искључени су из
испитивања.
Два радника из узорка и један из контро­
лне групе код којих су добијени подаци о
дијагностикованом алкохолизму искључени
су из испитивања. Налаз ХБсАг у серуму
био је позитиван код једног радника из
узорка који је искључен из испитивања.
Сходно наведеном, из узорка су искључена
3 радника, а из контролне групе 1 радник,
те је коначан узорак обухватио 117 радника,
а контролна група 60 радника.
РЕЗУЛТАТИ
Просечна старост испитаних радника
била је 37,71±9,16 година, а контролне
групе 37,07±11,80. Експозициони радни
стаж пестицидима био је 11,98±8,00 година.
Просечна годишња експозиција разли­
читим пестицидима кретала се од 4 до
6 месеци, а дневна од 4 до 7 сати. Према
подацима добијеним од стране предузећа
пре спровођења испитивања од укупно
утрошене количине пестицида у току године
хербициди су чинили око 74%, инсектициди
15%, а фунгициди 11%. Радници су на
радном месту осим пестицидима, изложени
и буци, вибрацијама, издувним гасовима
мотора и неповољним климатским усло­
вима.
Подаци о параметрима функција јетре у
серуму испитаних радника према навици
конзумирања алкохолних пића приказани
су у табели 1.
49
ЗДРАВСТВЕНА ЗАШТИТА 2/2013
Табела 1. Параметри функције јетре у серуму испитаних радника према навици конзумирања
алкохолних пића.
Група радника и параметри
функције јетре
Узорак
Укупни билирубин
Директни билирубин
Индиректни билирубин
АСТ
АЛТ
ГГТ
Алкална фосфатаза
Холинестераза
Протеини
Глукоза
Контролна група
Укупни билирубин
Директни билирубин
Индиректни билирубин
АСТ
АЛТ
ГГТ
Алкална фосфатаза
Холинестераза
Протеини
Глукоза
50
N
X
SD
X
SD
X
SD
X
SD
X
SD
X
SD
X
SD
X
SD
X
SD
X
SD
N
X
SD
X
SD
X
SD
X
SD
X
SD
X
SD
X
SD
X
SD
X
SD
X
SD
Учесталост конзумирања алкохола
Никад
Повремено Сваки дан
Укупно
26
59
32
117
14,93
15,01
14,56
14,95
6,31
7,38
6,14
6,80
3,87
4,31
3,97
4,11
1,44
2,22
2,07
2,03
11,06
10,90
10,59
10,84
6,34
7,21
6,42
6,81
23,77
21,81
26,78
23,61
11,01
7,23
11,44
9,57
25,40
24,52
29,75
29,28
14,35
15,40
14,11
14,85
27,31
25,91
47,32
32,21
16,12
13,19
28,36
19,58
57,71
57,67
56,36
57,47
14,33
11,52
15,35
13,14
5159,20
4755,05
5093,44
4981,49
1219,59
964,83
1050,37
1063,40
74,08
72,89
74,59
73,62
3,56
4,26
3,74
4,00
5,92
5,31
5,43
5,49
2,07
1,14
1,91
1,61
16
34
10
60
11,47
14,32
11,35
12,97
2,89
8,17
3,94
6,31
3,55
3,50
2,77
3,62
1,35
2,57
1,24
2,34
7,92
10,82
8,57
9,35
3,60
6,01
4,81
5,25
21,75
22,29
23,80
22,40
5,75
5,14
9,26
5,90
25,87
23,83
22,80
24,20
10,18
8,41
16,54
10,15
21,12
25,81
39,00
26,79
6,64
20,49
30,90
20,63
58,25
58,47
61,80
59,00
8,08
17,84
22,57
16,10
4414,25
4952,46
5022,20
4820,33
937,10
1166,95
1267,46
1116,94
73,75
74,25
76,00
74,41
3,20
4,91
3,94
4,27
5,29
5,69
5,46
5,54
0,89
1,34
0,76
1,14
Концентрација укупног билирубина у радника узорка који никад не конзумирају
алкохолна пића значајно је виша у односу на контролну групу радника (p<0,05).
Концентрација укупног билирубина у радника узорка који повремено или сваки дан
СТРУЧНИ И НАУЧНИ РАДОВИ
Концентрација укупног билирубина у
радника узорка који никад не конзумирају
алкохолна пића значајно је виша у односу
на контролну групу радника (p<0,05). Ко­
нце­нтрација укупног билирубина у радника
узорка који повремено или сваки дан конзу­
мирају алокохолна пића виша је него код
радника контролне групе, али те разлике
нису статистички значајне.
Код радника узорка који алкохолна
пића конзумирају сваког дана активност
ензима ГГТ статистички високо значајна
виша је како у односу на раднике узорка
који никад не конзумирају алкохолна пића,
тако и у односу на оне који повремено
конзумирају алкохолна пића (p<0,01). Код
радника контролне групе који алкохолна
пића конзумирају сваког дана активност ГГТ
значајно је виша него код радника контролне
групе који никад не конзумирају алкохолна
пића (p<0,05). Активност ензима ГГТ код
радника узорка који никад или сваки дан
конзумирају алкохолна пића виша је у
односу на контролну групу, али ове разлике
нису статистички значајне.
Активност ензима АЛТ код радника
узорка који повремено или сваки дан конзу­
мирају алкохолна пића виша је у односу на
раднике контролне групе, али те разлике
нису статистички значајне. Активност
ензима АСТ код радника узорка који никад
или сваки дан конзумирају алкохолна пића
виша је у односу на раднике контролне
групе. Ове разлике нису статистички зна­
чајне.
Нема статистички значајне разлике у
вре­дностима осталих параметара функције
јетре када је у питању навика конзумирања
алкохолних пића како између радника узо­
рка и контролне групе радника, тако и уну­
тар сваке групе.
Подаци о броју испитаних радника
према навици конзумирања алкохолних
пића код којих су параметри функције јетре
у серуму изнад референтних вредности
при­казани су у табели 2. Активност ензима
холи­нестеразе испод је референтне границе
код једног радника узорка који повремено
конзумира алкохолна пића. Концентрације
протеина код свих радника су у референтним
границама, стога ови подаци нису дати
табеларно.
51
ЗДРАВСТВЕНА ЗАШТИТА 2/2013
Табела 2. Приказ броја испитаних радника према навици конзумирања алкохолних пића код којих
су параметри функције јетре у серуму изнад референтних вредности.
Група радника и параметри
функције јетре
Узорак
Укупни билирубин
Директни билирубин
Индиректни билирубин
АСТ
АЛТ
ГГТ
Глукоза
Контролна група
Укупни билирубин
Директни билирубин
Индиректни билирубин
АСТ
АЛТ
ГГТ
Глукоза
n
n
%
n
%
n
%
n
%
n
%
n
%
n
%
n
n
%
n
%
n
%
n
%
n
%
n
%
n
%
Учесталост конзумирања алкохола
Никад
Повремено Сваки дан
Укупно
26
59
32
117
4
9
3
16
15,38
15,25
9,37
13,68
6
13
7
26
23,08
22,03
21,87
22,22
4
9
3
16
15,38
15,25
3,37
13,68
2
5
7
14
7,69
8,47
21,87
11,97
7
11
8
26
26,92
18,64
25,00
22,22
2
5
13
20
7,69
8,47
40,62
17,09
5
8
4
17
19,23
13,56
12,50
14,53
16
34
10
60
2
2
2
6
12,50
5,88
20,00
10,00
4
4
8
25,00
11,76
13,33
2
2
2
6
12,50
5,88
20,000
10,00
4
2
2
8
25,50
5,88
20,00
13,33
6
6
2
14
37,50
17,65
20,00
23,33
4
4
40,00
6,67
2
6
8
12,50
17,65
13,33
Постоји статистички високо значајно
већа заступљеност активности ензима ГГТ
изнад референтних вредности код радника
узорка који алкохолна пића конзумирају
сваког дана како у односу на раднике узорка
који никад не конзумирају алкохолна пића,
тако и у односу на оне који алкохолна пића
конзумирају повремено (p<0,01).
Постоји статистички високо значајно
већа заступљеност активности ензима
ГГТ изнад референтних вредности у ра­
дника контролне групе који алкохолна
52
пића конзумирају сваког дана у односу на
раднике исте групе који алкохолна пића
конзу­мирају повремено (p<0,01). Постоји
6
ста­тистички значајно већа заступљеност
активности ГГТ изнад референтних вре­
дности код радника контролне групе који
повремено конзумирају алкохолна пића у
односу на раднике исте групе који никад не
конзумирају алкохолна пића (p<0,05).
Код осталих параметара функције јетре
такође нема статистички значајне ра­
злике у заступљености вредности изнад
СТРУЧНИ И НАУЧНИ РАДОВИ
референтних како између радника узорка
и контролне групе радника, тако и унутар
сваке од ових група.
ДИСКУСИЈА
У пољопривреди због примене пестицида
постоји повећан ризик од тровања који
зависи од различитих фактора, као што
су токсичност пестицида, начин примене,
дужина експозиције (дневна, годишња,
укупна), али и примене мера заштите на
раду.(9, 10)
За разлику од осталих клиничара,
лекар у медицини рада се углавном среће
са особама без симптома и физикалних
знакова обољења. Зато се у клиничким
усло­вима тестови функције јетре користе
у првом реду за потврду дијагнозе и при­
ликом диференцијалне дијагнозе, а у меди­
цини рада за рано откривање латентног
оштећења јетре које може бити повезано са
радним местом.
Биомаркери ефекта неке хемијске суп­
ста­нце указују на различита оштећења и
претклиничке промене које настају као
последица њеног продора у организам. Када
је у питању оштећење јетре, као биомаркери
ефекта најчешће се користе биохемијска
мерења активности ензима и то у случају
оштећења ћелија јетре: активности ензима
аланин аминотрансферазе (АЛТ), аспартат
аминотрансферазе (АСТ), гама глутамил
транспептидазе (ГГТ) и алкалне фосфатазе
у серуму.(11)
Активност ензима ГГТ врло је осетљив
индикатор оштећења јетре (87% до 95%),
али даје и лажно позитивне резултате (5% до
15%). Изузетно је осетљив када је у питању
уношење алкохола.(12) У прилог овоме
говоре и наши резултати који указују да је
у обе групе радника (и узорку и контролној
групи) код радника који свакодневно ко­
нзу­мирају алкохолна пића активност
овог ензима значајно виша у односу на
ра­днике који их не конзумирају сваког
дана. Сматра се да повишена активност
ензима ГГТ може бити рани биомаркер
оксидативног стреса у организму и да се
његова повишена активност може повезати
и са оксидативним стресом изазваним
експозицијом пестицидима.(13)
За разлику од нашег истраживања, Јоцић
Н. нашла је статистички значајно вишу
средњу вредност укупног билирубина и
АСТ, као и значајно већу заступљеност
патолошких вредности ових параметара код
тракториста експонираних пестицидима
у односу на контролну групу коју су
чинили радници ван пољопривреде –
електромонтери.(14) Могуће је да је већа
изло­женост органохлорним једињењима
која су се раније више употребљавала као
пестициди довела до поремећаја фун­
кције јетре. Вишегодишња изложеност
органохлорним пестицидима може довести
до поремећаја функције јетре, повишене
активности ензима АСТ, АЛТ и алкалне
фосфатазе у серуму.(1, 2)
Активност
ензима
холинестеразе
основни је биомаркер експозиције органо­
фосфорним и карбаматним пестицидима
који доводе до инхибиције његове акти­
вности. Ипак, познато је да овај биомаркер
некада не може да идентификује суб­кли­
ничке ефекте експозиције овим пести­ци­
дима.(15)
Конвенција број 184. Међународне орга­
низације рада обавезује државе чланице
да обезбеде адекватан систем инспекције
радних места у пољопривреди. Наводи се
да радници у пољопривреди имају право да
буду информисани и консултовани како у
вези са својом заштитом и здрављем, тако
и у вези са ризицима. Међутим, дужни су и
да поштују прописане мере које се односе
на безбедан рад и заштиту свога здравља и
да у вези са тим сарађују са послодавцем.(16)
ЗАКЉУЧАК
Да би се спречило штетно деловање
пе­стицида на здравље радника, код изло­
жених радника потребна је свеобухватна
и континуирана примена техничких, ли­
чних,
хигијенских,
законодавно­адми­
53
ЗДРАВСТВЕНА ЗАШТИТА 2/2013
нистративних и других мера заштите на
раду да би се смањила количина пе­сти­цида
коју радник унесе у организам, а меди­
цинских – ради раног откривања оштећења
здравља радника. Изузетно важну улогу
у спречавању тровања има здравствено­
васпитни рад који треба да обухвати поред
обуке за безбедан рад и исцрпно упознавање
радника са ризицима радног места и мерама
заштите.
Поред постојања националне политике
засноване на међународно усаглашеним
одредбама, при примени наведених мера
заштите потребан је тимски рад стручњака
разних профила (лица одговорних за
безбедност и здраље у предузећу, лекара
специјалиста медицине рада, пољо­при­
ЛИТЕРАТУРА
1. Astiz M, Arnal L, De Alaniz MJT,
Marra CA. Occupational exposure
characterization in professional sprayers:
Clinical utility of oxidative stress
biomarkers. Environ Toxicol Pharmacol
2011; 32: 249–258.
2. Singh S, Kumar V, Thakur S, Banerjee
BD, Chandna S, Rautela RS. et al. DNA
damage and cholinesteraze activity in
occupational workers exposed to pesticides.
Environ Toxicol Pharmacol 2011; 31: 278–
285.
3. Миков М. И, Миков И, Медицина рада.
Ортомедикс, Нови Сад, 2007.
4. Миков И, Васовић В, Мере заштите
здравља на раду при примени пестицида.
Здравствена заштита 2008; 37(6): 1-5.
5. Васовић В, Миков М, Ђаковић­
Швајцер К, Одабрана поглавља из
токсикологије. Нови Сад, Едиција
„Cавремена фармакотерапија“, 2003.
54
вредних стручњака, токсиколога, инспе­
ктора рада и тако даље) и активна сарадња
самих радника. Само на тај начин може
се успешно спровести заштита здравља
радника од токсичног деловања пестицида.
Захвалница
Истраживање је подржано од стране
По­кра­јинског секретаријата за науку и
технолошки развој Аутономне Покрајине
Војводине, бр. пројекта 114-451-2458/2011
6. Hernandez AF, Gomez MA, Perez
V, Garsia-Lario JV, Pena G, Gil F. et al.
Influence of exposure to pesticides on
serum components and enzyme activities
of cytotoxicity among intensive agriculture
farmers. Environ Res 2006; 102: 70–76.
7. Миков И, Главашки-Краљевић М,
Црепуља Ј, Повреде на радном месту и
интернационални стандарди заштите
здравља радника. Здравствена заштита
2009; 38(1): 41–45.
8. Главашки М, Миков И, Јоцић Н,
Лугумерски М, Повреде на раду у
пољопривреди у Аутономној покрајини
Војводини у периоду 1991–1997. године.
Трактори и погонске машине 1999; 4(2):
125–31.
9. Миков М, Практикум из медицине
рада. Ортомедикс, Нови Сад, 2006.
10. Mikov I. The welfare facilities of the
agricultural workers. Medicina danas 2010;
9(1–3): 76–78.
СТРУЧНИ И НАУЧНИ РАДОВИ
11. Yang X, Salminen WF, Schnackenberg
LK. Current and emerging biomarkers of
hepatotoxicity. Current Biomarker Findings
2012; 2: 43–55.
12. Khawaja S, Mahmood K, Munshi A,
Yousuf M, Tabassum F, Shaukat S. Risk
assessment of alcohol and obesity on liver
enzymes (transaminases, cholestatic).
Health 2012; 4(7): 436–441.
13. Lim JS, Yang JH, Chun BY, Kam
S, Jacobs DR, Lee DH. Is serum
glutamyltransferase inversely associated
with serum antioxidants as a marker of
oxidative stress ? Free Radic Biol Med
2004; 37: 1018–1023.
14. Јоцић Н, Ефекти дуготрајне
експозиције пестицидима на здравље
пољопривредних радника. Докторска
дисертација. Универзитет у Новом Саду,
Медицински факултет Нови Сад, 1993.
15. Lopez O, Hernandez AF, Rodrigo L,
Gil F, Pena G, Serrano JL. et al. Changes in
antioxidant enzymes in humans with long
term exposure to pesticides. Toxicol Lett
2007; 171: 146–153.
16. ILO. Convention No. 184: Safety and
health in agriculture. Geneva: International
Labour Office, 2001.
Контакт: Проф. др мед. Иван Миков, Завод за здравствену заштиту радника, Футошка 121,
21000 Нови Сад, тел. 063 713 5 223, e-mail: [email protected]
55
ЗДРАВСТВЕНА ЗАШТИТА 2/2013
Стручни и научни радови
ГАСТРОЕНТЕРОЛОШКЕ БОЛЕСТИ КАО СОЦИЈАЛНО-МЕДИЦИНСКИ ПРОБЛЕМ НА ТЕРИТОРИЈИ СРЕМСКОГ ОКРУГА
У ПЕРИОДУ 2007-2012. ГОДИНЕ
Радован Зец1, Нада Зец Петковић2, Давор Пењашковић3
GASTROENTEROLOGICAL DISEASES AS A SOCIAL AND MEDICAL
PROBLEM IN THE TERRITORY OF SREM REGION IN THE PERIOD
2007-2012.
Radovan Zec, Nada Zec Petković, Davor Penjašković
Сажетак
Двадесети век, као век напретка у
свим пољима људске делатности, оста­
вио је неизбрисив траг и у развоју гас­тро­
ентерологије. Док се у почетку гастрое­
нтерологија ослањала искључиво на анамнезу
и физикални преглед у откривању болести
пацијената, двадесети век доноси праву
техничко-технолошку револуцију у развоју
опреме која је усмерена на постављање
дијагнозе, али и лечења гастроентеролошких
пацијената.
Данас сваки гастроентеролог, након па­
жљиво узете анамнезе и физикалног пре­
гледа, има на располагању прави арсе­нал
дијагностичких метода, почев од лабо­
раторијске дијагностике, затим ултра­со­
нографских и ендоскопских дија­гно­сти­чких
метода.
У последњим деценијама је у употреби
и ендосонографија гастроинтестиналног
тракта која је од посебног значаја за
утврђивање дубине запаљенског и туморског
процеса („staging”), као и у откривању
промена у суседним структурама.
Summary
The twentieth century, as the century of
progress in all fields of human activity, has left
an indelible mark in the development of gas­
troenterology. While in the first gastroenterol­
ogy relied on history and physical examination
in detecting disease patients, twentieth century
would bring real technical revolution in the
development of equipment that is focused on
the diagnosis and treatment of gastroentero­
logical patients.
Nowadays, every gastroenterologist, after
carefully taken history and physical review,
at its disposal has a real arsenal of diagnostic
methods from laboratory diagnosis and endo­
scopic ultrasound, then diagnostic methods.
During the last decades, the use of endo­
sonography and gastrointestinal tract, which
is of particular importance in determining the
depth of tumor and inflammatory processes
(„staging“), as well as in the detection of
changes the neighboring structures.
Due to the development of endoscopic de­
vices today can take targeted biopsy patholog­
ic lesions, we again allow for accurate diagno­
sis and differential diagnosis. ERCP is of great
importance for diseases of biliopancreatic sys­
tem. Liver biopsy contributes largely hidden
differentiation of liver disease.
Др Радован Зец, Општа болница, Служба за интерну медицину, Сремска Митровица.
Др Нада Зец Петковић, Завод за јавно здравље, Сремска Митровица.
3
Др Давор Пењашковић, Општа болница, Служба за интерну медицину, Сремска Митровица.
1
2
56
СТРУЧНИ И НАУЧНИ РАДОВИ
Захваљујући развоју ендоскопских апа­
рата, данас можемо узети циљану биопсију
патолошке лезије, што нам опет омогућује
прецизну дијагнозу и диференцијалну дија­
гнозу. ERCP је од изузетног значаја за
обољења билиопанкреасног система. Био­
псија јетре доприноси у највећој мери
разликовању скривених обољења јетре.
Танко црево више није „тамни вилајет”,
јер су се развиле дијагностичке методе и за
његову визуализацију (ендоскопска капсула
и double balloon).
Са друге стране, број оболелих од бо­
лести дигестивног тракта је врло велики
и сваким даном све више расте, тако
да сада заузима треће место иза карди­
оваскуларних болести и болести респи­
раторног система.
Поједина обољења дигестивног тра­
кта, улцеративна, инфламаторна, а по­
себно неопластична, представљају по сво­
јој учесталости и последицама праве соци­
јално-медицинске проблеме од изузе­тног
значаја за ширу заједницу.
Расте број неопластичних обољења ди­
ге­стивног тракта.
У последњим деценијама смо сведоци
и све већег броја пацијената који имају
функционалне болести дигестивног тра­
кта које се опет доводе у вези са савременим
начином живота.
Кључне речи: гастроентеролошке бо­ле­
сти, Сремски округ.
Small intestine is no longer „darkness“ be­
cause they have developed diagnostic methods
for its visualization (endoscopic capsule and
double balloon).
On the other hand, the number of patients
suffering from diseases of the digestive tract
is very large and every day growing and now
ranks third after cardiovascular diseases and
respiratory diseases.
Certain diseases of the digestive tract as ul­
cerative, inflammatory and neoplastic particu­
lar, are by their frequency and consequences
real social medical problems of great impor­
tance for the wider community.
Nowadays, number of malignant diseases
of digestive tract is growing.
In recent decades we have witnessed the
increasing number of patients with functional
gastrointestinal diseases that can lead again
in connection with the modern way of life.
Key words: gastrointestinal diseases, Srem
District.
УВОД
За оцену здравственог стања стано­вни­
штва користе се негативни показатељи
здравља, од којих су доступни морталитет
(умирање) и морбидитет (оболевање), као и
показатељи недавних истраживања.
Морталитет, као негативна компонента
при­родног и укупног кретања стано­вни­
К
ао и претходних година, здра­
вствено стање становништва
Срема је карактерисано значајним
демо­графским променама, значајним при­
суством хроничних обољења, као и високом
преваленцом нездравих животних навика.
57
ЗДРАВСТВЕНА ЗАШТИТА 2/2013
штва, делује на смањивање укупног броја
становника. Стопа морталитета је одраз
деловања биолошких, економских и здра­
вствених фактора, па је општи мо­рта­литет,
а посебно морталитет доје­нчади, значајан
показатељ животног станда­рда. Такође,
кретање стопе морталитета, уз морбидитет,
служи за оцену ефикасности здравствене
заштите, као и здравствене и социјалне
политике земље.
Највећи социјално-медицински значај
имају болести кардиоваскуларног система
и малигнитети, јер доминирају нашом
националном патологијом и у структури
морталитета (умирања) и у структури
морбидитета (разболевања). Ради се о
болестима које су:
· дуготрајне и масовне;
· остављају резидуалну неспособност;
· последице које остављају су бројне
и захватају низ сфера друштва (здрав­
ствене, економске и социјалне);
· захтевају дуги период стручног надзора
и опсервације;
· већина терапијских мера су неугодне и
дуготрајне;
· већина болести из групе кардио­вас­
куларних и малигнитета неизлечиви су;
· на њихову појаву превасходно утичу
фактори понашања;
· превенција ових болести огледа се
првенствено у борби против фактора
ризика ових болести, а то су неправилна
исхрана, недовољна физичка активност,
пушење, алкохол, стрес.
РЕЗУЛТАТИ
Стопа морталитета одраз је деловања
био­лошких, економских и здравствених
фактора, па је општи морталитет, а посебно
морталитет дојенчади, значајан показатељ
животног стандарда.
Водећи узроци смрти одраслог стано­
вништва у Сремском округу у 2011. години
су:
· болести система крвотока (54,6%),
· тумори (19,9%),
· болести система за дисање (4,62%),
· болести жлезда са унутрашњим луче­
њем, исхране и метаболизма (3,80%),
· симптоми, знаци и патолошки клинички
и лабораторијски налази (3,52%),
· повреде, тровања и последице деловања
спољних фактора (3,52%).
Табела 1. Структура морталитета у Сремском округу у периоду 2007-2011. година.
ȺɇȺɅɂɁȺ ɆɈɊɌȺɅɂɌȿɌȺ ɍ
ɋɊȿɆɍ
2007.
2008.
2009.
2010.
2011.
ɍɡɪɨɰɢ ɭɦɢɪɚʃɚ (ɩɪɟɦɚ ɝɪɭɩɚɦɚ
ɛɨɥɟɫɬɢ)
ɛɪɨʁ
%
ɛɪɨʁ
%
ɛɪɨʁ
%
ɛɪɨʁ
%
ɛɪɨʁ
%
ɛɨɥɟɫɬɢ ɫɢɫɬɟɦɚ ɤɪɜɨɬɨɤɚ (ɂ)
3300
76,58
2647
64,25
2337
56.5%
2276
54.82%
2151
54,90%
ɬɭɦɨɪɢ (ɐ)
411
9,54
778
18,88
831
20.1%
837
20.16%
775
19,90%
ɫɢɦɩɬɨɦɢ, ɡɧɚɰɢ ɢ ɩɚɬɨɥɨɲɤɢ
ɤɥɢɧɢɱɤɢ ɢ ɥɚɛɨɪɚɬɨɪɢʁɫɤɢ ɧɚɥɚɡɢ
(Ɋ)
39
0,91
88
2,14
243
5.8%
242
5.83%
139
3,50%
ɛɨɥɟɫɬɢ ɫɢɫɬɟɦɚ ɡɚ ɞɢɫɚʃɟ (ȳ)
157
3,64
95
2,31
148
3.5%
153
3.68%
184
4,60%
ɛɨɥɟɫɬɢ ɫɢɫɬɟɦɚ ɡɚ ɜɚɪɟʃɟ (Ʉ)
ɩɨɜɪɟɞɟ, ɬɪɨɜɚʃɚ ɢ ɩɨɫɥɟɞɢɰɟ
ɞɟɥɨɜɚʃɚ ɫɩɨʂɧɢɯ ɮɚɤɬɨɪɚ (ɋ)
ɛɨɥɟɫɬɢ ɠɥɟɡɞɚ ɫɚ ɭɧɭɬɪɚɲʃɢɦ
ɥɭɱɟʃɟɦ (ȿ)
ɛɨɥɟɫɬɢ ɧɟɪɜɧɨɝ ɫɢɫɬɟɦɚ (Ƚ)
ɩɨɜɪɟɞɟ, ɬɪɨɜɚʃɚ ɢ ɩɨɫɥɟɞɢɰɟ
ɞɟɥɨɜɚʃɚ ɫɩɨʂɧɢɯ ɮɚɤɬɨɪɚ (Ɍ)
ɛɨɥɟɫɬɢ ɦɨɤɪɚʄɧɨ-ɩɨɥɧɨɝ ɫɢɫɬɟɦɚ
(ɇ)
ɞɪɭɝɢ ɫɩɨʂɚɲʃɢ ɭɡɪɨɰɢ
ɩɨɜɪɟɻɢɜɚʃɚ (X)
ɞɪɭɝɢ ɫɩɨʂɚɲʃɢ ɭɡɪɨɰɢ
ɩɨɜɪɟɻɢɜɚʃɚ (Y)
ɡɚɪɚɡɧɟ ɛɨɥɟɫɬɢ ɢ ɩɚɪɚɡɢɬɚɪɧɟ
ɛɨɥɟɫɬɢ (Ⱥ)
63
1,46
76
1,84
99
2.4%
102
2.46%
125
3,10%
90
2,09
60
1,46
49
1.19%
48
1.16%
59
1,40%
46
1,07
152
3,69
150
3.63%
168
4.05%
151
3,80%
28
0,65
49
1,19
51
1.23%
51
1.23%
65
1,60%
91
2,11
83
2,01
78
1.89%
90
2.17%
81
2%
34
0,79
38
0,92
41
0.99%
43
1.04%
46
1,10%
-
-
-
-
3
0.07%
1
0.02%
1
0,02%
-
-
1
0,02
0
0.00%
1
0.02%
2
0,05%
25
0,58
18
0,44
10
0.24%
8
0.19%
10
0,25%
Ƚɪɚɮɢɤɨɧ 1. ɋɬɪɭɤɬɭɪɚ ɦɨɪɬɚɥɢɬɟɬɚ ɭ ɋɪɟɦɫɤɨɦ ɨɤɪɭɝɭ ɡɚ 2011. ɝɨɞɢɧɭ.
58
СТРУЧНИ И НАУЧНИ РАДОВИ
Графикон 1. Структура морталитета у Сремском округу за 2011. годину.
У 2011. години највећи број становника
Сремског округа умро је од болести срчаног
мишића – кардиомиопатије са 15,1%, затим
од хипертензије 10%, инфаркта мозга 9,8%,
недовољне функције срца 4,7%, акутног
инфаркта срца 4,2% и карцинома плућа
4,1%.
Анализирајући морталитет од мали­
гних обољења, као другог по учесталости
узрочника умирања, закључује се да се
током 2011. године највише умирало од
злоћудних тумора плућа и душника, затим
дојке, задњег и дебелог црева, желуца и
кестењаче.
Табела 2. Најчешћа малигна обољења као узроци морталитета у 2011. години.
ɒɢɮɪɚ ɨɛɨʂɟʃɚ
ɒɢɮɪɚ ɨɛɨʂɟʃɚ
ɐ34 (ɩɥɭʄɚ ɢ ɞɭɲɧɢɤ)
ɛɪɨʁ
ɭɦɪɥɢɯ
165
ɛɪɨʁ
ɭɦɪɥɢɯ
ɩɪɨɰɟɧɚɬ
21%
ɩɪɨɰɟɧɚɬ
ɐ34 (ɩɥɭʄɚ ɢ ɞɭɲɧɢɤ) 60
ɐ50 (ɞɨʁɤɟ)
165
7,70%
ɐ50
(ɞɨʁɤɟ)
ɐ20 (ɡɚɞʃɟ
ɰɪɟɜɨ)
ɐ20
(ɡɚɞʃɟ ɰɪɟɜɨ)
ɐ18 (ɞɟɛɟɥɨ ɰɪɟɜɨ)
60
7,20% 7,70%
56
6,20% 7,20%
5,90% 6,20%
56
48
ɐ18 (ɞɟɛɟɥɨ ɰɪɟɜɨ)
46
ɐ16 (ɠɟɥɭɞɚɰ)
ɐ16 (ɠɟɥɭɞɚɰ)
44
ɐ61 (ɤɟɫɬɟʃɚɱɚ)
ɐ61 (ɤɟɫɬɟʃɚɱɚ)
38
ɐ22 (ʁɟɬɪɚ)
ɐ22 (ʁɟɬɪɚ)
34
ɐ25 (ɩɚɧɤɪɟɚɫ)
ɐ25 (ɩɚɧɤɪɟɚɫ)
26
ɐ71 (ɦɨɡɚɤ)
ɐ71 (ɦɨɡɚɤ)
267
ɨɫɬɚɥɢ
ɨɫɬɚɥɢ
784
ɭɤɭɩɧɨ
ɭɤɭɩɧɨ
48
46
44
38
34
26
267
784
5,60%
4,80%
4,30%
3,30%
34%
100%
21%
5,90%
5,60%
4,80%
4,30%
3,30%
34%
100%
Ƚɪɚɮɢɤɨɧ 2. ɇɚʁɱɟɲʄɚ ɦɚɥɢɝɧɚ ɨɛɨʂɟʃɚ ɭ 2011. ɝɨɞɢɧɢ
2. ɇɚʁɱɟɲʄɚ
ɨɛɨʂɟʃɚ
2011. ɝɨɞɢɧɢ
ГрафиконȽɪɚɮɢɤɨɧ
2. Најчешћа
малигнаɦɚɥɢɝɧɚ
обољења
у 2011.ɭгодини.
ɍ ɫɬɪɭɤɬɭɪɢ
ɦɨɪɬɚɥɢɬɟɬɚ
ɨɞ ɦɚɥɢɝɧɢɯ
ɨɛɨʂɟʃɚ,
ɨɫɨɛɟɨɫɨɛɟ
ɦɭɲɤɨɝ
ɩɨɥɚɩɨɥɚ
ɍ ɫɬɪɭɤɬɭɪɢ
ɦɨɪɬɚɥɢɬɟɬɚ
ɨɞ ɦɚɥɢɝɧɢɯ
ɨɛɨʂɟʃɚ,
ɦɭɲɤɨɝ
ɡɚɫɬɭɩʂɟɧɟ
ɫɭ ɫɚ 57%
ɀɟɧɫɤɢ
ɩɨɥ ʁɟɩɨɥ
ɡɚɫɬɭɩʂɟɧ
ɭ ɩɪɨɰɟɧɬɭ
ɨɞ 43%.
ɡɚɫɬɭɩʂɟɧɟ
ɫɭ ɫɚɭɱɟɫɬɚɥɨɫɬɢ.
57% ɭɱɟɫɬɚɥɨɫɬɢ.
ɀɟɧɫɤɢ
ʁɟ ɡɚɫɬɭɩʂɟɧ
ɭ ɩɪɨɰɟɧɬɭ
ɨɞ 43%.
Ƚɪɚɮɢɤɨɧ
3. Ɉɞɧɨɫ
ɨɞ ɦɚɥɢɝɧɢɯ
ɨɛɨʂɟʃɚ
ɭ 2011.
ɝɨɞɢɧɢ.
Ƚɪɚɮɢɤɨɧ
3. Ɉɞɧɨɫ
ɩɨɥɨɜɚɩɨɥɨɜɚ
ɭɦɪɥɢɯɭɦɪɥɢɯ
ɨɞ ɦɚɥɢɝɧɢɯ
ɨɛɨʂɟʃɚ
ɭ 2011.
ɝɨɞɢɧɢ.
59
ЗДРАВСТВЕНА ЗАШТИТА 2/2013
ɍ ɫɬɪɭɤɬɭɪɢ ɦɨɪɬɚɥɢɬɟɬɚ ɨɞ ɦɚɥɢɝɧɢɯ ɨɛɨʂɟʃɚ, ɨɫɨɛɟ ɦɭɲɤɨɝ ɩɨɥɚ
ɡɚɫɬɭɩʂɟɧɟ ɫɭ ɫɚ 57% ɭɱɟɫɬɚɥɨɫɬɢ. ɀɟɧɫɤɢ ɩɨɥ ʁɟ ɡɚɫɬɭɩʂɟɧ ɭ ɩɪɨɰɟɧɬɭ ɨɞ 43%.
У структури морталитета од малигних
су са 57% учесталости. Женски пол је
Ƚɪɚɮɢɤɨɧ
3. Ɉɞɧɨɫ
ɩɨɥɨɜɚ
ɨɞ ɦɚɥɢɝɧɢɯ
ɨɛɨʂɟʃɚ ɭу 2011.
обољења,
особе
мушког
полаɭɦɪɥɢɯ
заступљене
заступљен
43%. ɝɨɞɢɧɢ.
Графикон 3. Однос полова умрлих од малигних обољења у 2011. години.
Морбидитет, оболевање, спада у најва­
жније индикаторе здравственог стања.
Рути­нска здравствена статистика обезбеђује
инфо­рмације о раширености појединих
обо­љења, али само у делу становништва
који је користио здравствену заштиту. То је
тако­звани регистровани морбидитет, који
се може поделити на ванболнички и болни­
чки.
Морбидитет (оболевање) на подручју
Сремског округа регистрован је кроз
медицинску документацију и евиденцију
која се води у свим здравственим установама
на округу. Постоји и део становништва који
се и поред нарушеног здравља не јавља
лекару. Извештаји о утврђеним обољењима
и стањима у приватним ординацијама се
достављају, али не потпуно. Без обзира на
ове чињенице, регистровани морбидитет
пружа доста реалну слику здравственог
стања становништва. Без обзира на то што
сви болесни не користе здравствену заштиту,
као што ни сви који посећују здравствену
установу нису болесни, овако регистрован
морбидитет указује да посебно на сваког
становника Сремског округа долази скоро
два обољења. Раном дијагностиком могу се
избећи компликације болести и лош крајњи
исход.
Ванболнички морбидитет
Основне карактеристике ванболничког
мо­рбидитета биће приказане кроз реги­стро­
вана обољења у службама примарне здра­
вствене заштите, и то службе за здра­вствену
60
заштиту деце, школске деце и омла­дине,
службе опште медицине и службе медицине
рада из извештаја о раду наведених служби.
Велики значај имају показатељи еви­
дентираног морбидитета – разболевања.
У структури морбидитета становништва
ста­ријег од 19 година у Служби опште
меди­цине, где по правилу и највећи број
корисника здравствене заштите остварује
контакт са здравственом службом, водеће
прво место задржавају болести система за
дисање са 18,4% (19,2% у 2010) учешћа,
потом следе болести кардиоваскуларног
система са 15,3% (15,6% учешћа у 2010;
најчешће болести из ове групе су артеријска
хипертензија и исхемијска болест), и бо­
лести коштано-мишићног система са 10,5%
(10,4% учешћа у 2010). Упоредо је дат и
приказ најчешћих обољења у Служби ме­
дицине рада.
Што се тиче болести дигестивног
си­стема,
анализирајући
здравствено
стање током 2011. уочено је да су највише
заступљене болести једњака, желуца и
дванаестопалачног црева К20–К23 (запа­
љење једњака, гризлица једњака и друга
обољења), К28 (желудачно-цревна гри­
злица), К30–К31 (поремећено варење, бо­
лести желуца и дванаестопалачног црева).
Ɍɚɛɟɥɚ 3. ɇɚʁɱɟɲʄɟ ɛɨɥɟɫɬɢ ɢɡ ɝɪɭɩɟ ɛɨɥɟɫɬɢ ɫɢɫɬɟɦɚ ɡɚ ɜɚɪɟʃɟ ɭ 2011. ɝɨɞɢɧɢ.
СТРУЧНИ И НАУЧНИ РАДОВИ
Табела 3. Најчешће болести из групе болести система за варење у 2011.години.
Ȼɨɥɟɫɬɢ ɫɢɫɬɟɦɚ ɡɚ ɜɚɪɟʃɟ Ʉ00Ϥ Ʉ93
Ȼɨɥɟɫɬɢɫɢɫɬɟɦɚ
ɫɢɫɬɟɦɚɡɚ
ɡɚɜɚɪɟʃɟ
ɜɚɪɟʃɟ Ʉ00ԟɄ93
Ȼɨɥɟɫɬɢ
- ɫɜɟɝɚ
Ⱦɪɭɝɟ ɛɨɥɟɫɬɢ ʁɟɞʃɚɤɚ, ɠɟɥɭɰɚ ɢ ɞɜɚɧɚɟɫɬɨɩɚɥɚɱɧɨɝ ɰɪɟɜɚ Ʉ20ԟɄ23, Ʉ28, Ʉ30-Ʉ31
Ȼɨɥɟɫɬɢ ɫɢɫɬɟɦɚ ɡɚ ɜɚɪɟʃɟ - ɫɜɟɝɚ
Ƚɚɫɬɪɢɬɢɫ ɟɬ ɞɭɨɞɟɧɢɬɢɫ Ʉ29
Ⱦɪɭɝɟ ɛɨɥɟɫɬɢ ʁɟɞʃɚɤɚ, ɠɟɥɭɰɚ ɢ ɞɜɚɧɚɟɫɬɨɩɚɥɚɱɧɨɝ ɰɪɟɜɚ Ʉ20ԟɄ23, Ʉ28, Ʉ30ԟɄ31
Ⱦɪɭɝɟ ɛɨɥɟɫɬɢ ɰɪɟɜɚ
ɢ ɩɨɬɪɛɭɲɧɢɰɟ
Ʉ52-Ʉ55,
Ʉ58ԟɄ67
Ƚɚɫɬɪɢɬɢɫ
ɟɬ ɞɭɨɞɟɧɢɬɢɫ
Ʉ29
Ⱦɪɭɝɟ ɛɨɥɟɫɬɢ ɰɪɟɜɚ ɢɈɫɬɚɥɟ
ɩɨɬɪɛɭɲɧɢɰɟ Ʉ52ԟɄ55, Ʉ58ԟɄ67
ɍɄɍɉȺɇ ɆɈɊȻɂȾɂɌȿɌ
Ɉɫɬɚɥɟ
ɍɄɍɉȺɇ ɆɈɊȻɂȾɂɌȿɌ
ɈɉɒɌȺ ɆȿȾɂɐɂɇȺ
ɛɪɨʁ ɨɛɨɥɟɥɢɯ
ɩɪɨɰɟɧɚɬ (%)
ɈɉɒɌȺ ɆȿȾɂɐɂɇȺ
19010
ɛɪɨʁ ɨɛɨɥɟɥɢɯ
6572
19010
6,2
ɩɪɨɰɟɧɚɬ (%)
2,1
6,2
2931
6572
0,12,1
2574
2931
0,80,1
287776
2574
93,80,8
306786
287776
100
93,8
306786
100
Ƚɪɚɮɢɤɨɧ 4. ɋɬɪɭɤɬɭɪɚ ɦɚɥɢɝɧɢɯ ɨɛɨʂɟʃɚ ɭ 2011. ɝɨɞɢɧɢ.
Графикон
4. Структура
малигних
обољења
у 2011.
години.
Ƚɪɚɮɢɤɨɧ
4. ɋɬɪɭɤɬɭɪɚ
ɦɚɥɢɝɧɢɯ
ɨɛɨʂɟʃɚ
ɭ 2011.
ɝɨɞɢɧɢ.
Малигна обољења дигестивног тракта
телесној тежини. Тумор десне половине
представљају групу обољења која је широко
дебелог црева постепено расте, тако да
заступљена у популацији. Најучесталији су
се први симптоми могу јавити у одмаклој
Ɇɚɥɢɝɧɚ
ɨɛɨʂɟʃɚ
ɞɢɝɟɫɬɢɜɧɨɝ
ɬɪɚɤɬɚ
ɩɪɟɞɫɬɚɜʂɚʁɭ
ɝɪɭɩɭ
ɨɛɨʂɟʃɚ
ɤɨʁɚ ʁɟɤɨʁɚ
ɲɢɪɨɤɨ
Ɇɚɥɢɝɧɚ
ɨɛɨʂɟʃɚ
ɞɢɝɟɫɬɢɜɧɨɝ
ɬɪɚɤɬɚ
ɩɪɟɞɫɬɚɜʂɚʁɭ
ɝɪɭɩɭ
ɨɛɨʂɟʃɚ
карцином колона (дебелог црева) и ректума
фази
болести
са
болом,
губитком
наʁɟтежини
ɡɚɫɬɭɩʂɟɧɚ
ɭ
ɩɨɩɭɥɚɰɢʁɢ.
ɇɚʁɭɱɟɫɬɚɥɢʁɢ
ɫɭ
ɤɚɪɰɢɧɨɦ
ɤɨɥɨɧɚ
(ɞɟɛɟɥɨɝ
ɰɪɟɜɚ)
ɢ
ɪɟɤɬɭɦɚ
ɲɢɪɨɤɨ
ɡɚɫɬɭɩʂɟɧɚ
ɭ
ɩɨɩɭɥɚɰɢʁɢ.
ɇɚʁɭɱɟɫɬɚɥɢʁɢ
ɫɭ
ɤɚɪɰɢɧɨɦ
ɤɨɥɨɧɚ
(ɞɟɛɟɥɨɝ
(завршно
црево).
Зна се
да се малигне
и симптомима
малокрвности.
Прегледом
у
(ɡɚɜɪɲɧɨ
ɰɪɟɜɨ). Ɂɧɚ
ɫɟ ɞɚ ɫɟ ɦɚɥɢɝɧɟ
ɛɨɥɟɫɬɢ
ɱɟɲʄɟ
ɫɪɟʄɭ
ɭ ɩɨʁɟɞɢɧɢɦ
ɩɨɪɨɞɢɰɚɦɚ,
ɩɚɭɛɢ
ɰɪɟɜɚ)
ɢ
ɪɟɤɬɭɦɚ
(ɡɚɜɪɲɧɨ
ɰɪɟɜɨ).
Ɂɧɚ
ɫɟ
ɞɚ
ɫɟ
ɦɚɥɢɝɧɟ
ɛɨɥɟɫɬɢ
ɱɟɲʄɟ
ɫɪɟʄɭ
болести
чешће
срећу у ɭпојединим
поро­
тојɨɛɨʂɟʃɚ
фази већ
се може ʁɟɞɚɧɩɭɬ
наћи тумор
у десној
ɱɥɚɧɨɜɟ
ɬɢɯɩɨɪɨɞɢɰɚɦɚ,
ɩɨɪɨɞɢɰɚ
ɤɨʁɢɦɚ
ɢɦɚ
ɦɚɥɢɝɧɢɯ
ɝɨɞɢɲʃɟ
ɩɨʁɟɞɢɧɢɦ
ɩɚ ɛɢɜɟʄ
ɱɥɚɧɨɜɟ
ɬɢɯ ɩɨɪɨɞɢɰɚ
ɭ ɬɪɟɛɚɥɨ
ɤɨʁɢɦɚ ɛɚɪ
ɜɟʄ је
ɢɦɚ
ɦɚɥɢɝɧɢɯ
ди­цама,
па би чланове
тих породица
у ко­
половини
тумор
локализован
ɩɪɟɤɨɧɬɪɨɥɢɫɚɬɢ
ɭ ɫɦɢɫɥɭ
ɩɪɟɜɟɧɬɢɜɟ.
ɇɚɫɬɚɧɤɭ
ɦɚɥɢɝɧɢɯтрбуха.
ɨɛɨʂɟʃɚАко
ɞɨɩɪɢɧɨɫɟ
ɢ ɨɞɪɟɻɟɧ
ɨɛɨʂɟʃɚ ɬɪɟɛɚɥɨ ɛɚɪ ʁɟɞɚɧɩɭɬ ɝɨɞɢɲʃɟ ɩɪɟɤɨɧɬɪɨɥɢɫɚɬɢ ɭ ɫɦɢɫɥɭ ɩɪɟɜɟɧɬɢɜɟ.
ɢɫɯɪɚɧɟ,
ɤɚɨ ɢ ɧɚɱɢɧ
ɩɪɢɩɪɟɦɚʃɚ
ɯɪɚɧɟ. у левој половини дебелог црева, знатно су
јима ɧɚɱɢɧ
већ има
малигних
обољења
требало
ɇɚɫɬɚɧɤɭ
ɦɚɥɢɝɧɢɯ
ɨɛɨʂɟʃɚ
ɞɨɩɪɢɧɨɫɟ
ɢ ɨɞɪɟɻɟɧ
ɧɚɱɢɧ
ɢɫɯɪɚɧɟ, ɤɚɨ ɢ ɫɚɧɚɱɢɧ
Ʉɥɢɧɢɱɤɚ
ɫɥɢɤɚ преконтролисати
ɦɚɥɢɝɧɢɯ ɨɛɨʂɟʃɚ ɦɨɠɟ
ɛɢɬɢ присутни
ɞɭɝɨ
ɧɟɤɚɪɚɤɬɟɪɢɫɬɢɱɧɚ
ɧɟɤɢɦ
бар ɩɪɢɩɪɟɦɚʃɚ
једанпут
годишње
чешће
симптоми цревне
опстру­
ɯɪɚɧɟ. ɤɚɨ ɲɬɨ ɫɭ ɦɪɲɚɜʂɟʃɟ, ɝɭɛɢɬɚɤ ɚɩɟɬɢɬɚ, ɦɚɥɚɤɫɚɥɨɫɬ. ɍ ɪɚɧɨʁ ɮɚɡɢ,
ɨɩɲɬɢɦ
ɫɢɦɩɬɨɦɢɦɚ
у смислу превентиве.
Настанку
малигних
кције,ɛɢɬɢ
наизменична
појава затвораɫɚи дија­
Ʉɥɢɧɢɱɤɚ
ɦɚɥɢɝɧɢɯ
ɨɛɨʂɟʃɚ
ɦɨɠɟ
ɞɭɝɨ ɧɟɤɚɪɚɤɬɟɪɢɫɬɢɱɧɚ
ɞɨɤ ʁɟ ɬɭɦɨɪ
ɦɚʃɢ,ɫɥɢɤɚ
ɫɢɦɩɬɨɦɢ
ɫɭ ɧɟɡɧɚɬɧɢ.
ɉɪɨɝɪɟɫɢɜɧɚ
ɞɢɫɮɚɝɢʁɚ
(ɨɬɟɠɚɧɨ ɝɭɬɚʃɟ ɯɪɚɧɟ),
обо­љɧɟɤɢɦ
ења
доприносе
и
одређен
начин
реје
(учестале
течне
столице)
и изба­
цивање
ɫɢɦɩɬɨɦɢɦɚ
ɤɚɨ ɲɬɨ
ɫɭ ɚɦɪɲɚɜʂɟʃɟ,
ɝɭɛɢɬɚɤ
ɦɚɥɚɤɫɚɥɨɫɬ.
ɤɨʁɚ ɫɟɨɩɲɬɢɦ
ʁɚɜʂɚ ɧɚʁɩɪɟ
ɩɪɢ ɭɡɢɦɚʃɭ
ɱɜɪɫɬɟ,
ɤɚɫɧɢʁɟ ɢ ɬɟɱɧɟ
ɯɪɚɧɟ,ɚɩɟɬɢɬɚ,
ɤɚɪɚɤɬɟɪɢɫɬɢɱɚɧ
ʁɟ ɡɧɚɤ
исхране,
као ɮɚɡɢ,
и начин
хране.
преко
столице.
Акоɩɪɢɬɢɫɤɚ
се
карци­
ном на­
ɍɡɚɪɚɧɨʁ
ɞɨɤприпремања
ʁɟ
ɬɭɦɨɪ ɦɚʃɢ,
ɫɢɦɩɬɨɦɢ
ɫɭ
ɧɟɡɧɚɬɧɢ.
ɉɪɨɝɪɟɫɢɜɧɚ
ɞɢɫɮɚɝɢʁɚ
ɦɚɥɢɝɧɢ
ɩɪɨɰɟɫ
ɭ ʁɟɞʃɚɤɭ.
Ɉɫɟʄɚʁ
ɩɭɧɨʄɟ ɭкрви
ɩɪɟɞɟɥɭ
ɠɟɥɭɰɚ
ɢ ɨɫɟʄɚʁ
ɦɨɝɭ
лази
у
ректуму,
најчешће
су
присутни
(ɨɬɟɠɚɧɨ
ɝɭɬɚʃɟ
ɯɪɚɧɟ),
ɤɨʁɚ
ɫɟ ʁɚɜʂɚ
ɧɚʁɩɪɟ ɩɪɢ
ɭɡɢɦɚʃɭ
ɱɜɪɫɬɟ,ɨɛɨʂɟʃɟ
ɚ ɤɚɫɧɢʁɟ
ɢ ɬɟɱɧɟ
ɦɟɫɟɰɢɦɚслика
ɩɪɟɬɯɨɞɢɬɢ
ɩɨʁɚɜɢ
ɤɚɪɚɤɬɟɪɢɫɬɢɱɧɢɯ
ɫɢɦɩɬɨɦɚ
ɡɚ ɦɚɥɢɝɧɨ
ɠɚɥɭɰɚ,
ɤɚɨ ла­
Клиничка
малигних
обољења
може
жни
позиви
на дефекацију
иɩɭɧɨʄɟ
крваво
ɲɬɨ
ɨɞɜɪɚɬɧɨɫɬ ɩɪɟɦɚʁɟɦɟɫɭ,
ɡɚɫɢʄɟɧɨɫɬ
ɩɨɫɥɟ
ɨɛɪɨɤɚ,
ɬɭɩ ɛɨɥ
ɢ ɧɚɝɥɢ
ɡɧɚɤ
ɡɚ
ɦɚɥɢɝɧɢ
ɩɪɨɰɟɫ
ɭɦɚɥɨɝ
ʁɟɞʃɚɤɭ.
Ɉɫɟʄɚʁ
ɭслу­заве
битиɯɪɚɧɟ,
дугоɫɭɤɚɪɚɤɬɟɪɢɫɬɢɱɚɧ
некарактеристична
саɛɪɡɚ
неким
ɝɭɛɢɬɚɤ
ɧɚ
ɬɟɥɟɫɧɨʁ
ɬɟɠɢɧɢ.
Ɍɭɦɨɪ
ɞɟɫɧɟ
ɩɨɥɨɜɢɧɟ
ɞɟɛɟɥɨɝ
ɰɪɟɜɚ
ɩɨɫɬɟɩɟɧɨ
ɪɚɫɬɟ,
ɬɚɤɨ
ɞɚу ану­
ɩɪɟɞɟɥɭ
ɠɟɥɭɰɚ
ɢ
ɨɫɟʄɚʁ
ɩɪɢɬɢɫɤɚ
ɦɨɝɭ
ɦɟɫɟɰɢɦɚ
ɩɪɟɬɯɨɞɢɬɢ
ɩɨʁɚɜɢ
столице.
Ако
је
тумор
локализован
општим симптомима као што су мрша­
ɫɟ ɩɪɜɢ ɫɢɦɩɬɨɦɢ ɦɨɝɭ
ʁɚɜɢɬɢɡɚ
ɭ ɨɞɦɚɤɥɨʁ
ɮɚɡɢ
ɛɨɥɟɫɬɢ
ɫɚ
ɛɨɥɨɦ,
ɝɭɛɢɬɤɨɦ
ɧɚ
ɬɟɠɢɧɢ
ɢ вка.
ɤɚɪɚɤɬɟɪɢɫɬɢɱɧɢɯ
ɫɢɦɩɬɨɦɚ
ɦɚɥɢɝɧɨ
ɨɛɨʂɟʃɟ
ɠɚɥɭɰɚ,
ɤɚɨ
ɲɬɨ
ɫɭ
ɨɞɜɪɚɬɧɨɫɬ
сном каналу, столица је сужена као оло­
вљење, губитак апетита, малаксалост. У
ɩɨɫɥɟ ɦɚɥɨɝ
ɨɛɪɨɤɚ,
ɬɭɩ ɛɨɥ ɢ ɧɚɝɥɢ
ɝɭɛɢɬɚɤ
ɧɚ имају
ранојɩɪɟɦɚ
фази, ɦɟɫɭ,
док је ɛɪɡɚ
туморɡɚɫɢʄɟɧɨɫɬ
мањи, симптоми
су
Дијагностички
највећи
значај
ɬɟɥɟɫɧɨʁ ɬɟɠɢɧɢ. Ɍɭɦɨɪ ɞɟɫɧɟ ɩɨɥɨɜɢɧɟ ɞɟɛɟɥɨɝ ɰɪɟɜɚ ɩɨɫɬɟɩɟɧɨ ɪɚɫɬɟ, ɬɚɤɨ ɞɚ ɫɟ
незнатни. Прогресивна дисфагија (отежано
ендоскопске методе прегледа (гастроскопија,
ɩɪɜɢ ɫɢɦɩɬɨɦɢ ɦɨɝɭ ʁɚɜɢɬɢ ɭ ɨɞɦɚɤɥɨʁ ɮɚɡɢ ɛɨɥɟɫɬɢ ɫɚ ɛɨɥɨɦ, ɝɭɛɢɬɤɨɦ ɧɚ ɬɟɠɢɧɢ
гутање хране), која се јавља најпре при
колоноскопија, ректоскопија) са циљаном
ɢ ɫɢɦɩɬɨɦɢɦɚ ɦɚɥɨɤɪɜɧɨɫɬɢ. ɉɪɟɝɥɟɞɨɦ ɭ ɬɨʁ ɮɚɡɢ ɜɟʄ ɫɟ ɦɨɠɟ ɧɚʄɢ ɬɭɦɨɪ ɭ
узимању
чврсте,
а
касније
и
течне
хране,
биопсијом
хистолошким
прегледом
ɞɟɫɧɨʁ ɩɨɥɨɜɢɧɢ ɬɪɛɭɯɚ. Ⱥɤɨ ʁɟ ɬɭɦɨɪ ɥɨɤɚɥɢɡɨɜɚɧ
ɭ ɥɟɜɨʁи ɩɨɥɨɜɢɧɢ
ɞɟɛɟɥɨɝ
ɰɪɟɜɚ, узо­
карактеристичан
је знак
за малигни
процес ɰɪɟɜɧɟ
рка ɨɩɫɬɪɭɤɰɢʁɟ,
које по прегледу
и предлогу
гастрое­
ɡɧɚɬɧɨ ɫɭ ɱɟɲʄɟ
ɩɪɢɫɭɬɧɢ
ɫɢɦɩɬɨɦɢ
ɧɚɢɡɦɟɧɢɱɧɚ
ɩɨʁɚɜɚ
у једњаку.
Осећај
пуноће
у
пределу
желуца
и
нтеролога
можете
обавити.
ɡɚɬɜɨɪɚ ɢ ɞɢʁɚɪɟʁɟ (ɭɱɟɫɬɚɥɟ ɬɟɱɧɟ ɫɬɨɥɢɰɟ) ɢ ɢɡɛɚɰɢɜɚʃɟ ɤɪɜɢ ɩɪɟɤɨ ɫɬɨɥɢɰɟ. Ⱥɤɨ
осећај
месецима
претходити
ɫɟ притиска
ɤɚɪɰɢɧɨɦмогу
ɧɚɥɚɡɢ
ɭ ɪɟɤɬɭɦɭ,
ɧɚʁɱɟɲʄɟ ɫɭ ɩɪɢɫɭɬɧɢ ɥɚɠɧɢ ɩɨɡɢɜɢ ɧɚ ɞɟɮɟɤɚɰɢʁɭ
појави карактеристичних симптома за мали­
гно обољење жалуца, као што су одвра­
тност према месу, брза засићеност после
малог оброка, туп бол и нагли губитак на
61
ɢ ɤɪɜɚɜɨ ɫɥɭɡɚɜɟ ɫɬɨɥɢɰɟ. Ⱥɤɨ ʁɟ ɬɭɦɨɪ ɥɨɤɚɥɢɡɨɜɚɧ ɭ ɚɧɭɫɧɨɦ ɤɚɧɚɥɭ, ɫɬɨɥɢɰɚ ʁɟ
ɫɭɠɟɧɚ ɤɚɨ ɨɥɨɜɤɚ.
Ⱦɢʁɚɝɧɨɫɬɢɱɤɢ ɧɚʁɜɟʄɢ ɡɧɚɱɚʁ ɢɦɚʁɭ ɟɧɞɨɫɤɨɩɫɤɟ ɦɟɬɨɞɟ ɩɪɟɝɥɟɞɚ
(ɝɚɫɬɪɨɫɤɨɩɢʁɚ, ɤɨɥɨɧɨɫɤɨɩɢʁɚ, ɪɟɤɬɨɫɤɨɩɢʁɚ) ɫɚ ɰɢʂɚɧɨɦ ɛɢɨɩɫɢʁɨɦ ɢ
ЗДРАВСТВЕНА ЗАШТИТА 2/2013
ɯɢɫɬɨɥɨɲɤɢɦ ɩɪɟɝɥɟɞɨɦ ɭɡɨɪɤɚ ɤɨʁɟ ɩɨ ɩɪɟɝɥɟɞɭ ɢ ɩɪɟɞɥɨɝɭ ɝɚɫɬɪɨɟɧɬɟɪɨɥɨɝɚ
ɦɨɠɟɬɟ ɨɛɚɜɢɬɢ.
ТабелаɌɚɛɟɥɚ
4. Регистровани
морбидитет
од малигнитета
у општојɭ медицини
у Срему уɭпериоду
4. Ɋɟɝɢɫɬɪɨɜɚɧɢ
ɦɨɪɛɢɞɢɬɟɬ
ɨɞ ɦɚɥɢɝɧɢɬɟɬɚ
ɨɩɲɬɨʁ ɦɟɞɢɰɢɧɢ
ɋɪɟɦɭ
2007–2011.
године
изражен
у
процентима.
ɭ ɩɟɪɢɨɞɭ 2007–2011. ɝɨɞɢɧɟ ɢɡɪɚɠɟɧ ɭ ɩɪɨɰɟɧɬɢɦɚ.
Ʉɚɪɰɢɧɨɦɢ
(ɆɄȻ-10)
ɇɚɡɢɜ
2007.
2008.
2009.
2010.
2011.
ɐ00-ɐ14
Ɂɥɨʄɭɞɧɢ ɬɭɦɨɪɢ ɭɫɧɟ, ɭɫɬɚ ɢ ɠɞɪɟɥɚ
0,02
0,03
0,02
0,02
0,01
ɐ15
Ɂɥɨʄɭɞɧɢ ɬɭɦɨɪɢ ʁɟɞʃɚɤɚ
0,003
0,002
0,005
0,007
0,007
ɐ16
Ɂɥɨʄɭɞɧɢ ɬɭɦɨɪɢ ɠɟɥɭɰɚ
0,01
0,01
0,01
0,01
0,01
ɐ18
Ɂɥɨʄɭɞɧɢ ɬɭɦɨɪ ɞɟɛɟɥɨɝ ɰɪɟɜɚ
0,03
0,05
0,04
0,04
0,04
ɐ19-ɐ21
Ɂɥɨʄɭɞɧɢ ɬɭɦɨɪ ɪɟɤɬɨɫɢɝɦɨɢɞɧɨɝ ɫɩɨʁɚ
ɞɟɛɟɥɨɝ ɰɪɟɜɚ, ɡɚɞʃɟɝ ɰɪɟɜɚ ɢ ɱɦɚɪɚ ɢ
ɱɦɚɪɧɨɝ ɤɚɧɚɥɚ
0,02
0,04
0,03
0,04
0,04
ɐ22
Ɂɥɨʄɭɞɧɢ ɬɭɦɨɪ ʁɟɬɪɟ ɢ ɭ ɠɭɱɧɢɦ
ɤɚɧɚɥɢɦɚ
0,01
0,01
0,01
0,01
0,009
ɐ25
Ɂɥɨʄɭɞɧɢ ɬɭɦɨɪ ɝɭɲɬɟɪɚɱɟ
0,005
0,007
0,006
0,01
0,004
ɐ17, ɐ13-ɐ24, ɐ26
Ɂɥɨʄɭɞɧɢ ɬɭɦɨɪ ɬɚɧɤɨɝ ɰɪɟɜɚ, ɠɭɱɧɟ
ɤɟɫɟ, ɞɪɭɝɢɯ ɞɟɥɨɜɚ ɠɭɱɧɢɯ ɤɚɧɚɥɚ ɢ
ɨɪɝɚɧɚ ɡɚ ɜɚɪɟʃɟ ɧɟɨɞɪɟɻɟɧɟ
ɥɨɤɚɥɢɡɚɰɢʁɟ
0,005
0,007
0,008
0,004
0,01
ɍɄɍɉɇɈ ɌɍɆɈɊɂ
1
1,06
1,2
1,29
1,4
ɍɄɍɉɇɈ ɆɈɊȻɂȾɂɌȿɌ ɈɉɒɌȿ
100
100
100
100
100
Удео малигних обољења у укупном
и повећање регистрованог морбидитета од
ɦɚɥɢɝɧɢɯ
ɭɤɭɩɧɨɦ
ɦɨɪɛɢɞɢɬɟɬɭ
ɝɨɞɢɧɟ ɛɢɨ
ʁɟ 1%, ɚ
мо­рби­дитетуɍɞɟɨ
2007.
годинеɨɛɨʂɟʃɚ
био је ɭ1%,
а
ма­лигнитета 2007.
дигестивног
тракта.
2011. ɝɨɞɢɧɟ ʁɟ 1, 4%. Ɍɚɤɨɻɟ ɫɟ ɩɪɢɦɟʄɭʁɟ ɢ ɩɨɜɟʄɚʃɟ ɪɟɝɢɫɬɪɨɜɚɧɨɝ ɦɨɪɛɢɞɢɬɟɬɚ
2011. године је 1, 4%. Такође се примећује
ɨɞ ɦɚɥɢɝɧɢɬɟɬɚ ɞɢɝɟɫɬɢɜɧɨɝ ɬɪɚɤɬɚ.
ТабелаɌɚɛɟɥɚ
5. Проценат
дигестивних
обољења уɨɛɨʂɟʃɚ
структуриɭ морбидитета
опште медицине
у Срему
5. ɉɪɨɰɟɧɚɬ
ɞɢɝɟɫɬɢɜɧɢɯ
ɫɬɪɭɤɬɭɪɢ ɦɨɪɛɢɞɢɬɟɬɚ
ɨɩɲɬɟ
2007–2011.
године.
ɦɟɞɢɰɢɧɟ ɭ ɋɪɟɦɭ 2007 – 2011. ɝɨɞɢɧɟ.
ɆɄȻ-10
2007.
2008.
2009.
2010.
2011.
ȽɊɍɉȺ Ʉ00Ϥ Ʉ93
5,5
5,6
6,3
5,8
6,2
ɍɄɍɉȺɇ ɆɈɊȻɂȾɂɌȿɌ
100
100
100
100
100
ɍɞɟɨ ɞɢɝɟɫɬɢɜɧɢɯ ɨɛɨʂɟʃɚ ɭ ɭɤɭɩɧɨɦ ɦɨɪɛɢɞɢɬɟɬɭ ɭ ɩɨɫɦɚɬɪɚɧɨɦ ɩɟɪɢɨɞɭ
Удео
дигестивних
обољења
у укупном
је ɝɨɞɢɧɢ.
од 5,5 % у 2007. години на 6,2% у
ɩɨɜɟʄɚɧ
ʁɟ ɨɞ 5,5 %
ɭ 2007. ɝɨɞɢɧɢ
ɧɚ 6,2% ɭћан
2011.
мо­рбидитету у посматраном периоду по­ве­
2011. години.
Ɍɚɛɟɥɚ 6. ɋɬɪɭɤɬɭɪɚ ɞɢɝɟɫɬɢɜɧɢɯ ɨɛɨʂɟʃɚ ɭ ɫɬɪɭɤɬɭɪɢ ɦɨɪɛɢɞɢɬɟɬɚ ɨɩɲɬɟ
ɦɟɞɢɰɢɧɟ ɭ ɋɪɟɦɭ Ϥ
ɝɨɞɢɧɟ.
62
СТРУЧНИ И НАУЧНИ РАДОВИ
Табела 6. Структура дигестивних обољења у структури морбидитета опште медицине у Срему
2007-2011. године.
Ⱦɢʁɚɝɧɨɡɟ
(ɆɄȻ-10)
Ⱦɢʁɚɝɧɨɡɟ
Ⱦɢʁɚɝɧɨɡɟ
(ɆɄȻ-10)
(ɆɄȻ-10)
Ʉ25-Ʉ27
Ʉ25-Ʉ27
Ʉ25-Ʉ27
Ʉ29
Ʉ29
Ʉ29
Ʉ20-Ʉ23, Ʉ28, Ʉ30ԟɄ31
Ʉ20-Ʉ23, Ʉ28, Ʉ30ԟɄ31
Ʉ20-Ʉ23, Ʉ28, Ʉ30ԟɄ31
Ʉ50-Ʉ51
Ʉ50-Ʉ51
Ʉ50-Ʉ51
Ʉ57
Ʉ57
Ʉ57
Ʉ70
Ʉ70
Ʉ70
Ʉ71-Ʉ77
Ʉ71-Ʉ77
Ʉ71-Ʉ77
Ʉ80-Ʉ81
Ʉ80-Ʉ81
Ʉ80-Ʉ81
Ʉ85-Ʉ86
Ʉ85-Ʉ86
Ʉ85-Ʉ86
Ʉ82-Ʉ83, Ʉ87ԟ93
Ʉ82-Ʉ83, Ʉ87ԟ93
Ʉ82-Ʉ83, Ʉ87ԟ93
ɇɚɡɢɜ
ɇɚɡɢɜ
ɇɚɡɢɜ
Ƚɪɢɡɥɢɰɚ ɠɟɥɭɰɚ, ɞɜɚɧɚɟɫɬɨɩɚɥɚɱɧɨɝ ɰɪɟɜɚ ɢ ɧɟɨɡɧɚɱɟɧɟ
ɥɨɤɚɥɢɡɚɰɢʁɟ ɰɪɟɜɚ ɢ ɧɟɨɡɧɚɱɟɧɟ
Ƚɪɢɡɥɢɰɚ ɠɟɥɭɰɚ, ɞɜɚɧɚɟɫɬɨɩɚɥɚɱɧɨɝ
Ƚɪɢɡɥɢɰɚ ɠɟɥɭɰɚ, ɞɜɚɧɚɟɫɬɨɩɚɥɚɱɧɨɝ
ɥɨɤɚɥɢɡɚɰɢʁɟ ɰɪɟɜɚ ɢ ɧɟɨɡɧɚɱɟɧɟ
Ɂɚɩɚʂɟʃɟ ɠɟɥɭɰɚ
ɢ ɞɜɚɧɚɟɫɬɨɩɚɥɚɱɧɨɝ ɰɪɟɜɚ
ɥɨɤɚɥɢɡɚɰɢʁɟ
Ɂɚɩɚʂɟʃɟɠɟɥɭɞɚɱɧɨ-ʁɟɞʃɚɱɤɨ
ɠɟɥɭɰɚ ɢ ɞɜɚɧɚɟɫɬɨɩɚɥɚɱɧɨɝ
ɰɪɟɜɚ
Ɂɚɩɚʂɟʃɟ ʁɟɞʃɚɤɚ,
ɩɨɜɪɚʄɚʃɟ,
ɞɪɭɝɟ ɛɨɥɟɫɬɢ
Ɂɚɩɚʂɟʃɟ ɠɟɥɭɰɚ ɢ ɞɜɚɧɚɟɫɬɨɩɚɥɚɱɧɨɝ
ɰɪɟɜɚ
ʁɟɞʃɚɤɚ, ɛɨɥɟɫɬɢ
ɭ ɞɪɭɝɢɦ ɛɨɥɟɫɬɢɦɚ,
ɠɟɥɭɞɚɱɧɨ
ɰɪɟɜɧɚ
Ɂɚɩɚʂɟʃɟ
ʁɟɞʃɚɤɚ,ʁɟɞʃɚɤɚ
ɠɟɥɭɞɚɱɧɨ-ʁɟɞʃɚɱɤɨ
ɩɨɜɪɚʄɚʃɟ,
ɞɪɭɝɟ ɛɨɥɟɫɬɢ
Ɂɚɩɚʂɟʃɟ
ʁɟɞʃɚɤɚ,
ɠɟɥɭɞɚɱɧɨ-ʁɟɞʃɚɱɤɨ
ɩɨɜɪɚʄɚʃɟ,
ɞɪɭɝɟ
ɛɨɥɟɫɬɢ
ɝɪɢɡɥɢɰɚ,
ɩɨɪɟɦɟʄɚʁɢ
ɜɚɪɟʃɚ,
ɞɪɭɝɟ
ɛɨɥɟɫɬɢ ɠɟɥɭɰɚ
ɢ ɛɨɥɟɫɬɢ
ʁɟɞʃɚɤɚ,
ɛɨɥɟɫɬɢ
ʁɟɞʃɚɤɚ
ɭ ɞɪɭɝɢɦ
ɛɨɥɟɫɬɢɦɚ,
ɠɟɥɭɞɚɱɧɨ
ɰɪɟɜɧɚ
ʁɟɞʃɚɤɚ,
ɛɨɥɟɫɬɢ
ʁɟɞʃɚɤɚ
ɭ ɞɪɭɝɢɦ
ɛɨɥɟɫɬɢɦɚ,
ɠɟɥɭɞɚɱɧɨ
ɰɪɟɜɧɚ
ɞɜɚɧɚɟɫɬɨɩɚɥɚɱɧɨɝ
ɰɪɟɜɚ ɠɟɥɭɰɚ
ɝɪɢɡɥɢɰɚ,
ɩɨɪɟɦɟʄɚʁɢ
ɜɚɪɟʃɚ,
ɞɪɭɝɟ
ɛɨɥɟɫɬɢ
ɢ ɛɨɥɟɫɬɢ
ɝɪɢɡɥɢɰɚ, ɩɨɪɟɦɟʄɚʁɢ
ɜɚɪɟʃɚ, ɞɪɭɝɟ ɛɨɥɟɫɬɢ
ɠɟɥɭɰɚ ɢ ɛɨɥɟɫɬɢ
ɞɜɚɧɚɟɫɬɨɩɚɥɚɱɧɨɝ
ɰɪɟɜɚ
ɐɪɨɯɧɨɜɚ ɛɨɥɟɫɬ,
ɡɚɩɚʂɟʃɟ ɞɟɛɟɥɨɝɰɪɟɜɚ
ɰɪɟɜɚ ɫɚ ɝɪɢɡɥɢɰɚɦɚ
ɞɜɚɧɚɟɫɬɨɩɚɥɚɱɧɨɝ
ɐɪɨɯɧɨɜɚ ɛɨɥɟɫɬ, ɡɚɩɚʂɟʃɟ ɞɟɛɟɥɨɝ ɰɪɟɜɚ ɫɚ ɝɪɢɡɥɢɰɚɦɚ
ɐɪɨɯɧɨɜɚ
ɛɨɥɟɫɬ, ɡɚɩɚʂɟʃɟ
ɞɟɛɟɥɨɝ
ɰɪɟɜɚ ɫɚ ɰɪɟɜɚ
ɝɪɢɡɥɢɰɚɦɚ
Ⱦɢɜɟɪɬɢɤɭɥɨɡɚ
– ɜɪɟʄɚɫɬɚ
ɩɪɨɲɢɪɟʃɚ
2007.
2007.
2007.
9,33
9,33
9,33
11,43
11,43
11,43
16,90
16,90
16,90
0,59
0,59
0,59
0,10
2008.
2008.
2008.
6,70
6,70
6,70
12,90
12,90
12,90
20,18
20,18
20,18
0,79
0,79
0,79
0,09
2009.
2009.
2009.
7,12
7,12
7,12
15,15
15,15
15,15
17,04
17,04
17,04
0,69
0,69
0,69
0,15
2010.
2010.
2010.
7,00
7,00
7,00
9,27
9,27
9,27
22,27
22,27
22,27
0,95
0,95
0,95
0,17
2011.
2011.
2011.
5,71
5,71
5,71
10,52
10,52
10,52
23,59
23,59
23,59
0,72
0,72
0,72
0,25
Ⱦɢɜɟɪɬɢɤɭɥɨɡɚ – ɜɪɟʄɚɫɬɚ ɩɪɨɲɢɪɟʃɚ ɰɪɟɜɚ
Ⱦɢɜɟɪɬɢɤɭɥɨɡɚ
– ɜɪɟʄɚɫɬɚ
ɩɪɨɲɢɪɟʃɚ
Ȼɨɥɟɫɬ ʁɟɬɪɟ
ɭɡɪɨɤɨɜɚɧɚ
ɚɥɤɨɯɨɥɨɦɰɪɟɜɚ
Ȼɨɥɟɫɬ ʁɟɬɪɟ
ɭɡɪɨɤɨɜɚɧɚ
ɚɥɤɨɯɨɥɨɦ
Ȼɨɥɟɫɬ ʁɟɬɪɟ ɭɡɪɨɤɨɜɚɧɚ
ɬɨɤɫɢɧɢɦɚ,
ɧɟɞɨɜɨʂɧɚ
ɮɭɧɤɰɢʁɚ ʁɟɬɪɟ,
Ȼɨɥɟɫɬ ʁɟɬɪɟ ɭɡɪɨɤɨɜɚɧɚ ɚɥɤɨɯɨɥɨɦ
ɯɪɨɧɢɱɧɨ
ɡɚɩɚʂɟʃɟ ʁɟɬɪɟ,
ɮɢɛɪɨɡɚ
ɢ ɰɢɪɨɡɚ ɮɭɧɤɰɢʁɚ
ʁɟɬɪɟ, ɞɪɭɝɟ
Ȼɨɥɟɫɬ
ʁɟɬɪɟ ɭɡɪɨɤɨɜɚɧɚ
ɬɨɤɫɢɧɢɦɚ,
ɧɟɞɨɜɨʂɧɚ
ʁɟɬɪɟ,
Ȼɨɥɟɫɬ
ʁɟɬɪɟ ɛɨɥɟɫɬɢ
ɭɡɪɨɤɨɜɚɧɚ
ɬɨɤɫɢɧɢɦɚ,
ɧɟɞɨɜɨʂɧɚ
ɮɭɧɤɰɢʁɚ
ʁɟɬɪɟ,
ɡɚɩɚʂɟɧɫɤɟ
ʁɟɬɪɟ,
ɞɪɭɝɟ
ɛɨɥɟɫɬɢ
ʁɟɬɪɟ, ɛɨɥɟɫɬɢ
ʁɟɬɪɟ
ɭ
ɯɪɨɧɢɱɧɨ
ɡɚɩɚʂɟʃɟ
ʁɟɬɪɟ,
ɮɢɛɪɨɡɚ
ɢ ɰɢɪɨɡɚ
ʁɟɬɪɟ, ɞɪɭɝɟ
ɯɪɨɧɢɱɧɨ
ɡɚɩɚʂɟʃɟ
ʁɟɬɪɟ,
ɮɢɛɪɨɡɚ
ɢ
ɰɢɪɨɡɚ
ʁɟɬɪɟ,
ɞɪɭɝɟ
ɞɪɭɝɢɦ
ɛɨɥɟɫɬɢɦɚ
ɡɚɩɚʂɟɧɫɤɟ ɛɨɥɟɫɬɢ ʁɟɬɪɟ, ɞɪɭɝɟ ɛɨɥɟɫɬɢ ʁɟɬɪɟ, ɛɨɥɟɫɬɢ ʁɟɬɪɟ ɭ
ɡɚɩɚʂɟɧɫɤɟ ɛɨɥɟɫɬɢ ʁɟɬɪɟ,
ɞɪɭɝɟ
ɛɨɥɟɫɬɢ ʁɟɬɪɟ, ɛɨɥɟɫɬɢ ʁɟɬɪɟ ɭ
ɞɪɭɝɢɦ
ɛɨɥɟɫɬɢɦɚ
Ʉɚɦɟɧ ɭ ɠɭɱɧɨʁ
ɤɟɫɢ,ɛɨɥɟɫɬɢɦɚ
ɡɚɩɚʂɟʃɟ ɠɭɱɧɟ ɤɟɫɟ
ɞɪɭɝɢɦ
Ʉɚɦɟɧ ɭ ɠɭɱɧɨʁ ɤɟɫɢ, ɡɚɩɚʂɟʃɟ ɠɭɱɧɟ ɤɟɫɟ
Ʉɚɦɟɧ
ɭ ɠɭɱɧɨʁ
ɤɟɫɢ, ɡɚɩɚʂɟʃɟ
ɠɭɱɧɟ ɝɭɲɬɟɪɚɱɟ
ɤɟɫɟ
Ⱥɤɭɬɧɨ
ɡɚɩɚʂɟʃɟ
ɝɭɲɬɟɪɚɱɟ,
ɞɪɭɝɟ ɛɨɥɟɫɬɢ
0,10
0,10
0,55
0,55
0,55
0,86
0,86
0,86
7,00
7,00
7,00
0,37
0,09
0,09
0,58
0,58
0,58
0,90
0,90
0,90
5,51
5,51
5,51
0,45
0,15
0,15
1,10
1,10
1,10
0,92
0,92
0,92
5,18
5,18
5,18
0,40
0,17
0,17
0,56
0,56
0,56
1,12
1,12
1,12
5,13
5,13
5,13
0,74
0,25
0,25
0,41
0,41
0,41
1,08
1,08
1,08
5,40
5,40
5,40
0,56
ɝɭɲɬɟɪɚɱɟ,
ɞɪɭɝɟ ɛɨɥɟɫɬɢ
ȾɪɭɝɟȺɤɭɬɧɨ
ɛɨɥɟɫɬɢɡɚɩɚʂɟʃɟ
ɠɭɱɧɟ ɤɟɫɟ,
ɞɪɭɝɟ ɛɨɥɟɫɬɢ
ɠɭɱɧɢɯ ɝɭɲɬɟɪɚɱɟ
ɤɚɧɚɥɚ, ɛɨɥɟɫɬɢ
Ⱥɤɭɬɧɨ
ɡɚɩɚʂɟʃɟ
ɝɭɲɬɟɪɚɱɟ,
ɞɪɭɝɟ ɛɨɥɟɫɬɢ
ɝɭɲɬɟɪɚɱɟ
ɠɭɱɧɟ
ɤɟɫɟ, ɠɭɱɧɢɯ
ɩɭɬɟɜɚ
ɢ ɝɭɲɬɟɪɚɱɟ
ɭ ɞɪɭɝɢɦ
ɛɨɥɟɫɬɢɦɚ,
Ⱦɪɭɝɟ
ɛɨɥɟɫɬɢ
ɠɭɱɧɟ ɤɟɫɟ,
ɞɪɭɝɟ
ɛɨɥɟɫɬɢ ɠɭɱɧɢɯ
ɤɚɧɚɥɚ,
ɛɨɥɟɫɬɢ
Ⱦɪɭɝɟ
ɛɨɥɟɫɬɢ
ɠɭɱɧɟ
ɤɟɫɟ,
ɞɪɭɝɟ
ɛɨɥɟɫɬɢ
ɠɭɱɧɢɯ
ɤɚɧɚɥɚ,
ɛɨɥɟɫɬɢ
ɞɪɭɝɟ
ɛɨɥɟɫɬɢ
ɫɢɫɬɟɦɚ
ɡɚ
ɜɚɪɟʃɟ
ɠɭɱɧɟ ɤɟɫɟ, ɠɭɱɧɢɯ ɩɭɬɟɜɚ ɢ ɝɭɲɬɟɪɚɱɟ ɭ ɞɪɭɝɢɦ ɛɨɥɟɫɬɢɦɚ,
ɠɭɱɧɟ ɤɟɫɟ, ɠɭɱɧɢɯ
ɩɭɬɟɜɚ ɢɫɢɫɬɟɦɚ
ɝɭɲɬɟɪɚɱɟ
ɭ ɞɪɭɝɢɦ ɛɨɥɟɫɬɢɦɚ,
ɞɪɭɝɟ
ɛɨɥɟɫɬɢ
ɡɚ
ɜɚɪɟʃɟ
Ɉɫɬɚɥɟ Ʉ ɞɢʁɚɝɧɨɡɟ
ɞɪɭɝɟ ɛɨɥɟɫɬɢ ɫɢɫɬɟɦɚ ɡɚ ɜɚɪɟʃɟ
Ɉɫɬɚɥɟ Ʉ ɞɢʁɚɝɧɨɡɟ
Ɉɫɬɚɥɟ
Ʉ ɞɢʁɚɝɧɨɡɟ
ɍɤɭɩɧɨ
Ʉ ɝɪɭɩɚ
ɍɤɭɩɧɨ Ʉ ɝɪɭɩɚ
ɍɤɭɩɧɨ Ʉ ɝɪɭɩɚ
0,37
0,37
2,87
2,87
2,87
50,00
50,00
50,00
100
100
100
0,45
0,45
1,91
1,91
1,91
50,00
50,00
50,00
100
100
100
0,40
0,40
2,24
2,24
2,24
50,00
50,00
50,00
100
100
100
0,74
0,74
2,79
2,79
2,79
50,00
50,00
50,00
100
100
100
0,56
0,56
1,76
1,76
1,76
50,00
50,00
50,00
100
100
100
Ɍɚɛɟɥɚ 7. ɉɨɫɟɬɟ ɤɨɞ ɥɟɤɚɪɚ ɭ ɫɩɟɰɢʁɚɥɢɫɬɢɱɤɨʁ ɨɪɞɢɧɚɰɢʁɢ ɭ ɋɪɟɦɭ ɭ ɩɟɪɢɨɞɭ
Ɍɚɛɟɥɚ
7.
ɤɨɞ
ɭɭ ɫɩɟɰɢʁɚɥɢɫɬɢɱɤɨʁ
ɨɪɞɢɧɚɰɢʁɢ ɭɭ ɋɪɟɦɭ
ɭɭ ɩɟɪɢɨɞɭ
Ɍɚɛɟɥɚ
7. ɉɨɫɟɬɟ
ɉɨɫɟɬɟ
ɤɨɞ уɥɟɤɚɪɚ
ɥɟɤɚɪɚ
ɫɩɟɰɢʁɚɥɢɫɬɢɱɤɨʁ
ɋɪɟɦɭ2007–2011.
ɩɟɪɢɨɞɭгодине.
2007–2011.
ɝɨɞɢɧɟ.
Табела
7. Посете
код лекара
специјалистичкој
ординацијиɨɪɞɢɧɚɰɢʁɢ
у Срему у периоду
2007–2011.
ɝɨɞɢɧɟ.
2007–2011. ɝɨɞɢɧɟ.
Ƚɨɞɢɧɟ
Ƚɨɞɢɧɟ
Ƚɨɞɢɧɟ
2007.
2007.
2007.
2008.
2008.
2008.
2009.
2009.
2009.
2010.
2010.
2010.
2011.
2011.
2011.
Ʉɨɞ ɥɟɤɚɪɚ
Ʉɨɞ
ɥɟɤɚɪɚ
(ɭɤɭɩɧɨ)
Ʉɨɞ
ɥɟɤɚɪɚ
(ɭɤɭɩɧɨ)
(ɭɤɭɩɧɨ)
389787
389787
389787
380456
380456
380456
388520
388520
388520
409052
409052
409052
414246
414246
414246
ɛɪɨʁ
ɛɪɨʁ
ɛɪɨʁ
242460
242460
242460
244675
244675
244675
245860
245860
245860
269205
269205
269205
280436
280436
280436
ɉɨɫɟɬɟ
ɉɨɫɟɬɟ
Ɉɞɉɨɫɟɬɟ
ɬɨɝɚ ɩɪɜɟ
Ɉɞ ɬɨɝɚ ɩɪɜɟ
Ɉɞ ɬɨɝɚ ɩɪɜɟ
%
%
%
62,20
62,20
62,20
64,31
64,31
64,31
63,28
63,28
63,28
65,81
65,81
65,81
67,70
67,70
67,70
Ʉɨɞ ɨɫɬɚɥɢɯ ɦɟɞɢɰɢɧɫɤɢɯ
Ʉɨɞ ɨɫɬɚɥɢɯ
ɦɟɞɢɰɢɧɫɤɢɯ
ɪɚɞɧɢɤɚ
Ʉɨɞ ɨɫɬɚɥɢɯ
ɦɟɞɢɰɢɧɫɤɢɯ
ɪɚɞɧɢɤɚ
ɪɚɞɧɢɤɚ
514528
514528
514528
580552
580552
580552
610063
610063
610063
644762
644762
644762
549674
549674
549674
Ɍɚɛɟɥɚ 8. ɉɨɫɟɬɟ ɤɨɞ ɥɟɤɚɪɚ ɭ ɝɚɫɬɪɨɟɧɬɟɪɨɥɨɲɤɨʁ ɨɪɞɢɧɚɰɢʁɢ ɭ ɋɪɟɦɭ ɭ ɩɟɪɢɨɞɭ
Ɍɚɛɟɥɚ
8.
ɤɨɞ
ɭɭ ɝɚɫɬɪɨɟɧɬɟɪɨɥɨɲɤɨʁ
ɭɭ ɋɪɟɦɭ
ɭɭ ɩɟɪɢɨɞɭ
Табела
8. Посете
код лекара
гастроентеролошкој
ординацијиɨɪɞɢɧɚɰɢʁɢ
у Срему у периоду
2007–2011.
године.
Ɍɚɛɟɥɚ
8. ɉɨɫɟɬɟ
ɉɨɫɟɬɟ
ɤɨɞуɥɟɤɚɪɚ
ɥɟɤɚɪɚ
ɝɚɫɬɪɨɟɧɬɟɪɨɥɨɲɤɨʁ
ɨɪɞɢɧɚɰɢʁɢ
ɋɪɟɦɭ
ɩɟɪɢɨɞɭ
2007–2011.
ɝɨɞɢɧɟ
2007–2011.
ɝɨɞɢɧɟ
2007–2011. ɝɨɞɢɧɟ
Ƚɨɞɢɧɟ
Ƚɨɞɢɧɟ
Ƚɨɞɢɧɟ
2007.
2007.
2007.
2008.
2008.
2008.
2009.
2009.
2009.
2010.
2010.
2010.
2011.
2011.
2011.
Ʉɨɞ ɥɟɤɚɪɚ
Ʉɨɞ
ɥɟɤɚɪɚ
(ɭɤɭɩɧɨ)
Ʉɨɞ
ɥɟɤɚɪɚ
(ɭɤɭɩɧɨ)
(ɭɤɭɩɧɨ)
7185
7185
7185
7009
7009
7009
7735
7735
7735
8014
8014
8014
9044
9044
9044
ɛɪɨʁ
ɛɪɨʁ
ɛɪɨʁ
5442
5442
5442
3067
3067
3067
2000
2000
2000
1883
1883
1883
1734
1734
1734
ДИСКУСИЈА
ȾɂɋɄɍɋɂȳȺ
У ȾɂɋɄɍɋɂȳȺ
раду је приказана структура морби­ди­тета
ȾɂɋɄɍɋɂȳȺ
и морталитета Сремског округа у последњих
пет година. Из података се уочава пораст броја
ɉɨɫɟɬɟ
ɉɨɫɟɬɟ
Ɉɞɉɨɫɟɬɟ
ɬɨɝɚ ɩɪɜɟ
Ɉɞ ɬɨɝɚ ɩɪɜɟ
Ɉɞ ɬɨɝɚ ɩɪɜɟ
%
%
%
75,74
75,74
75,74
43,76
43,76
43,76
25,86
25,86
25,86
23,50
23,50
23,50
19,17
19,17
19,17
Ʉɨɞ ɨɫɬɚɥɢɯ ɦɟɞɢɰɢɧɫɤɢɯ
Ʉɨɞ ɨɫɬɚɥɢɯ
ɦɟɞɢɰɢɧɫɤɢɯ
ɪɚɞɧɢɤɚ
Ʉɨɞ ɨɫɬɚɥɢɯ
ɦɟɞɢɰɢɧɫɤɢɯ
ɪɚɞɧɢɤɚ
ɪɚɞɧɢɤɚ
7185
7185
7185
7009
7009
7009
7735
7735
7735
8406
8406
8406
9044
9044
9044
оболелих од гастрои­нте­стиналних болести и
малигних болести диге­стивног тракта.
Евидентан је пораст броја оболелих у
гру­пама које су означене шифрама К20–
К23, К28, К30–К31 (обољења која су уско
63
ЗДРАВСТВЕНА ЗАШТИТА 2/2013
повезана са хиперацидитетом желуца,
начином живота и штетним навикама).
Ова група обољења је иначе и у порасту у
западном свету. Доводи се у везу са штетним
навикама у исхрани (брза храна, нередовни
оброци, зачињена храна) и модерним начи­
ном живота (ужурбан урбани стил живота,
хроничне стресне ситуације). Сматра се
да је инциденца ових обољења још и већа,
јер се сви пацијенти не јављају лекару
већ узимају медикаменте који се налазе у
слободној продаји у апотекама (антациди,
антагонисти Х2 рецептора, инхибитори
протонске пумпе).(4, 5, 6)
Приметан је и мањи број оболелих од
улкуса желуца и дванаестопалачног црева
у последњих 5 година. Један од разлога
је засигурно и тачно разграничење према
диспепсији и ГЕРБ-у која је последица већег
броја ендоскопија желуца које су урађене у
ендоскопском кабинету гастроентеролошке
амбуланте.
Ендоскопске методе су прилично егза­
ктније за постављање дијагноза и јаснију
диференцијацију према сличним обо­ље­
њима.
Засигурно је и један од разлога и спро­
вођење дијагностичко-терапијског алго­
ритма за диспепсију који је израдила радна
група Министарства здравља Репу­блике
Србије 2004. године, у којем се јасно наводи
поступак за пацијенте са симптомима дис­
пепсије. У првом плану се мисли на тести­
рање оболелих на H. pylori инфекцију и
њихово адекватно лечење. На тај начин се
добар део оболелих од улкусних болести
излечи у склопу оваквог дијагностичкотерапијског прилаза, тј. овакви пацијенти
и не долазе на ендоскопски преглед желуца
уколико се симптоми и знаци болести
повуку (уколико се симптоми и знаци бо­
лести не повуку, обавезна је ендоскопија
желуца).
Светска кретања показују знатан пад
учесталости дуоденалног улкуса, а у
мањој мери и желудачног улкуса у после­
дњих тридесетак година. Пада и број
64
хоспитализација за дуоденални улкус, а
расте број хоспитализација за желудачни
улкус. Један од разлога за повећан број
хоспитализација за желудачни улкус је
свакако повезан са употребом нестероидних
антиинфламаторних лекова (NSAIL). Про­
мене у поменутим кретањима с једне стране
су одраз утицаја фактора животне средине,
затим степен захваћености становништва
са инфекцијом H. pylori, затим пушење и
остале штетне навике и на крају употреба
NSAIL препарата.(1, 2, 3)
Број оболелих од малигнитета диге­
стивног тракта је у сталном порасту. У ста­
новништву Сремског округа је на трећем
месту иза рака дојке и рака плућа и бронха.
У структури малигнитета дигестивног
тракта је приметан пораст оболелих од
малигнитета дебелог црева (колон) и
завршног дела дебелог црева (ректум).
Највећа учесталост рака дебелог
црева је у индустријски развијеним земљма
Северне Америке, Аустралије и Н. Зеленда.
Средња учесталост је у индустријски
развијеним земљама Европе, а најмања уче­
ста­лост је у Азији, изузев Јапана, Јужној
Америци, те у Африци јужно од Сахаре.(1, 2)
Истраживања су показала узрочну по­
везаност настанка рака дебелог црева са
начином живота и врстом исхране која
садржи много укупних и засићених масти,
те повећану енергијску вредност хране.
Тако је уочено да се учесталост рака дебелог
црева повећава са повећаном конзумацијом
животињских масноћа. У земљама са ви­
соком стопом инциденције заступљеност
масти у укупном дневном калоријском
уносу износи 40-45%, а у земљама са ни­
ском стопом тај износ није већи од 10 до
15%.(1, 2)
Учесталост рака дебелог црева корелира
са уносом црвеног меса у исхрани, док то
није случај са белим месом и рибом, а што
се тумачи различитим односом засићених и
незасићених масноћа. Већи садржај масти у
исхрани узрокује повећање удела анаероба
у цревној микрофлори, што проузрокује
СТРУЧНИ И НАУЧНИ РАДОВИ
конверзију нормалних жучних киселина у
секундарне и терцијарне и на крају у лито­
холну, која има карциногено деловање.
Карциногено деловање има и стварање сло­
бодних радикала током метаболизма масти.
Протективну важну улогу у настанку
рака дебелог црева имају влакнасте мате­
рије у исхрани. Оне нису сварљиве,
повећавају волумен столице, убрзавају пра­
жњење црева и скраћују контактно време
потенцијалних карциногена цревног садр­
жаја са цревном слузницом.(1, 2)
Чини се да недостатак калцијума у ис­
храни погодује настанку рака дебелог црева.
Сматра се да калцијум има заштитну улогу
смањујући пролиферативну активност
цревне слузнице. Поред калцијума одређену
заштитну улогу имају и витамини А, Ц, Е и
селен. Ризик од оболевања смањују аспирин
и NSAIL препарати.
Истраживања упућују да исхрана богата
рафинираним шећерима повећава ризик за
рак дебелог црева, док га смањује употреба
скроба. Као ризични чинилац спомиње се и
смањена физичка активност. (1, 2)
О наследним чиниоцима који утичу на
карциногенезу има доста истраживања и
са­знања, али би то превазилазило оквире
овог рада.
ЗАКЉУЧЦИ
1. Демографске промене становништва
огледају се у сталном опадању стопе
ЛИТЕРАТУРА
1. Теодоровић Ј, Јереб,
Гастроентерологија, Excelsior, Београд,
1997.
2. Глишић Љ, Перишић, Давчев П, Хаџић
Н, Сатлер Ј, Гастроентерологија, Научна
књига, Београд, 1990.
наталитета (стопа рађања) и сталном
лаганом порасту стопе морталитета
(стопа умирања). Стога, природни прира­
штај бележи тренд опадања.
2. Процењени пораст учешћа особа
старих 65 и више година у укупном ста­
новништву утиче на здравствену слику
становништва.
3. Становништво најчешће умире од обо­
љења циркулаторног система, бо­лести
система крвотока. Други по рангу су
неоплазме (тумори), па су тако скоро три
четвртине свих узрока смрти из ове две
групе малигнитети дигестивног тракта.
4. Ранг водећих обољења регистрованих
у примарној здравственој заштити је
сличан као и ранијих година, а кара­
ктерише га значајно учешће хроничних
обољења, што је директна последица
високе преваленце фактора ризика који
узрокују настанак хроничних обољења
(пушење, гојазност, неправилна исхрана,
физичка неактивност). Због тога су
програми превенције фактора ризика
неопходно потребни.
5. Расте број оболелих чији је узрок
болести повезан са повећаним желу­
дачним ацидитетом, затим савременим
стилом живота и штетним навикама.
Свакако да велики допринос овоме је и
савременија дијагностика ових обољења.
6. Број оболелих од малигнитета диге­
стивног тракта је у сталном порасту.
3. Угљешић М, Клинички аспекти
поремећаја гастроинтестиналног
мотилитета, Завод за уџбенике и
наставна средства, Београд, 1998.
4. Lack GR III, Talley NJ, Fett SL, еt
alt. Prevalence and clinical spectrum of
gastroesophageal spectrum, a population
based study in Olmsted County Minnesota,
65
ЗДРАВСТВЕНА ЗАШТИТА 2/2013
Gastroenterology 1997; 112: 1448–56.
5. Lacke GR III, Talley NJ, Felt SL, et alt.
Risks factors associated with symptoms of
gastrooesophageal reflux. Am J.Med. 1999;
106: 642–9.
6. Spechler SJ. Epidemiology and natural
history of gastro-oesophageal reflux
disease. Digestion 1992; 51: 24–9.
7. Arthur C.Guyton, Medicinska fiziologija,
Medicinska knjiga Beograd-Zagreb, 1986.
8. Славољуб Јовановић, Нева Лотрић,
Дескриптивна и топографска анатомија
човека, Медицинска књига БеоградЗагреб, 1983.
9. Mc Coll. When saliva meets
acid:chemical warfare at oesophagogastris
junction. GUT 2005; 54: 1–3.
10. Fass and Tougas. Functional heartburn:
the stimulus, the pain and the brain; GUT
2002; 51: 885–892.
Контакт: Др Радован Зец, спец. интерне медицине, субспец. гастроентерологије, Општа
болница, Сремска Митровица 22000, ул. Стари шор 65, 022 610 222, 064 165 6224,
e-mail: [email protected]
66
СТРУЧНИ И НАУЧНИ РАДОВИ
Стручни и научни радови
ПОВЕЗАНОСТ СНИЖЕНЕ КОНЦЕНТРАЦИЈЕ СЕРУМСКОГ 25(ОH)D
ВИТАМИНА У НАСТАНКУ ОСТЕОПОРОТИЧНИХ ПРЕЛОМА
Тања Јанковић1, Јелена Звекић-Сворцан2, Софија Субин-Теодосијевић3, Оливера Гојков-Жигић4
RELATIONSHIP BETWEEN THE LEVEL OF SERUM 25(OH)D IN
OSTEOPOROTIC FRACTURES
Tanja Janković, Jelena Zvekić-Svorcan, Sofija Subin-Teodosijević, Olivera Gojkov-Žigić
Сажетак
Увод: Недостатак витамина Д повезан
је са настанком остеопорозе и остео­по­ро­
тичних прелома. Снижена вре­дност серу­
мског 25(ОН)D сматра се вре­дност испод
30 ng/ml (75 nmol/l).
Циљ рада: Сврха рада је утврдити пове­
заност концентрације серумског 25(ОН)D
у настaнку остеопоротичних прелома.
Материјал и методе: Анализом је обу­
хваћено 229 болесника оболелих од остео­
порозе. Заступљеност жена била је 90,8%
(208/229) и 9,2% мушкараца (21/229), про­
сечне старосне доби од 65 година. Боле­
сницима је мерена концентрација серу­
мског 25(ОН)D ECLIA методом. Код
болесника са сниженом вредности серу­
мског 25(ОН)D анализирани су резу­лтати
остеодензитометрије,
одре­ђивана
је
уче­ста­лост прелома на основу анамне­
стичких по­датака и RTG налаза, користећи
„БОНЛИНК“ базу података, која служи за
унос и анализу података болесника са осте­
о­порозом.
Резултати: Средња измерена вредност
серумског 25(ОH)D била је 30,91 ng/ml. Код
86 болесника измерена вредност серумског
ви­таминa Д била је изнад 30 g/ml, док код
142 босленика вредност је била мања од 30
ng/ml. Заступљеност прелома код болесника
са сниженом вредности витамина Д је била
Summary
Introduction: Vitamin D deficiency is as­
sociated with the development of osteoporosis
and osteoporotic fractures. Reduced serum
25(OH)D is considered a value below 30ng/
ml (75nmol/l).
Purpose: The purpose of this paper is to
determine the correlation between concentra­
tion of serum 25(OH)D in the development of
osteoporotic fractures.
Material and methods: The analysis in­
cluded 229 patients with osteoporosis. It in­
cluded 90.8% women (208/229) and 9.2%
men (21/229), median age 65. Concentrations
of serum 25(OH)D were measured by ECLIA
method. For patients with decreased values
of serum 25(OH)D results were analysed by
osteodensitometry. The frequency of fractures
on the basis of anamnestic data and X-ray was
determined using BONLINK database, which
is used for data entry and data analysis of pa­
tients with osteporosis.
Results: Mean measured total serum
25(OH)D was 30.91ng/ml. 86 patients had
concentration of serum vitamin D above 30ng/
ml, while with 142 the value was less than
30ng/ml. Presence of fractures in patients
with reduced values of vitamin D was 59%
(84/142), while 41% (58/142) were negative.
37.5% (30/84) had two fractures, 25% (21/84)
three, while 10.7% (9/84) had more than three
1
Прим. др Тања Јанковић, специјалиста физикалне медицине и рехабилитације, субспецијалиста реуматолог, Специјална болница за
реуматске болести, Нови Сад.
2
Мр мед. др Јелена Звекић-Сворцан, специјалиста физикалне медицине и рехабилитације, Специјална болница за реуматске болести, Нови Сад.
3
Др Софија Субин-Теодосијевић, специјалиста интерне медицине, Општа болница „Др Ђорђе Јовановић“, Зрењанин.
4
Мр мед. др Оливера Гојков-Жигић, специјалиста физикалне медицине и рехабилитације, приватна Специјалистичка ординација за
физикалну медицину и рехабилитацију „Medihome“, Бачка Паланка.
67
ЗДРАВСТВЕНА ЗАШТИТА 2/2013
59% (84/142), док 41% (58/142) их није
имало. Два прелома имало је 37,5% (30/84),
3 прелома 25% (21/84), а више од три пре­
лома имало је 10,7% (9/84) болесника. Ве­
рте­бралне преломе имало је 42,3% испи­
таника, док су невертебрални преломи
били учесталији и забележени су код 57,7%
бо­лесника. Најчешћа локализација прелома
била је у пределу подлактице, што је забе­
ле­жено код 38 болесника (26,8%).
Закључак: Добијени резултати указују
на значај одређивања концентрације серу­
мског 25(ОH)D, као и на тесну пове­заност
снижених вредности серумског 25(ОH)D за
настанак остеопоротичних пре­лома.
Кључне речи: витамин Д, остеопороза,
фрактуре.
breaks. Vertebral fractures had 42.3%, while
nonvertebral fractures were more frequent and
were recorded in 57.7% of patients. The most
common location of fracture was in the area of
the forearm, recorded in 38 patients (26.8%).
Conclusion: These results indicate the
importance of measuring the concentration of
serum 25(OH)D as well as close connection
to lower serum 25(OH)D in the occurrence of
osteoporotic fractures.
Key words: vitamin D, osteoporosis, fractures.
УВОД
бубрега и др. Недостатак витамина Д повезан
је са поремећајем метаболизма калцијума,
остео­бласном активности, осификацијом
матрикса, коштаног ремодулирања и сни­
жењем коштане минералне густине(3). Ово
има за последицу настанак остеопорозе и
повећaња ризика од фрактура(4, 5). Више од
1,5 милиона вертебралних и невертебралних
фрактура јавља се на бази остеопорозе од
које у свету болује више од 200 милиона
људи(6). Велике епидемиолошке студије
су показале да остеопороза, као најчешћа
метаболитичка болест костију, водећи је
здраствени и економски проблем у свету,
како због масовности, тако и због својих
последица које је прате, пре свега прелома,
повећаног коморбидитета, морталитета, као
и огромних индивидуалних и социјалних
трошкова који их прате(7, 8).
В
итамин Д има бројне функције у
организму. Једнa од најзначајних
улога огледа се у повећању
ресо­рпције калцијума из танког црева и
бубрега, поспешењу минерализације ко­
стију, регулацији коштане густине, као
и у побољшању неуро-мишићне фун­
кције. Концентрација витамина Д се нај­
боље може измерити одређивањем ко­
нце­­нтрације 25-хидрокси витамина Д
(25(ОH)D) у серуму, чија је минимална
вредност која обезбеђује нормално функци­
онисање коштаног система 30 ng/ml (75
nom/l)(1). Међународне студије које су обу­
хватале жене са постменопаузалном остео­
порозом (N=2.589) показале су да велики
број ових жена има у серуму мање вре­
дности концентрације 25(ОH)D од 30 ng/
ml. У Европи ова заступљеност је 57,7%,
Аустралији 60,%, Азији 71,4%, Бли­ском
истоку 81,8%, Латинској Америци 53,4%(2).
Најчешћи фактори који доводе до хипо­
витаминозе витамина Д су: поремећај
исхране, стил живота (излагање сунцу
мање од 15 мин. дневно), старост и окултна
мала­псорција, поремећај функције јетре и
68
ЦИЉ РАДА
Утврдити повезаност нивоа конце­
нтрације серумског 25(ОH)D у настанку
прелома код особа са остеопо­розом.
СТРУЧНИ И НАУЧНИ РАДОВИ
МАТЕРИЈАЛ И МЕТОДЕ
Графикон 2. Број болесника у односу на ниво
серумског 25(ОН)D.
Анализом је обухваћено 229 болесника
са остеопорозом лечених у Специјалној
болници за реуматске болести у Новом
Саду. Испитивање је спроведено у периоду
од годину дана. Свим болесницима је
рађен DEXA преглед. Мерена је минерална
коштана густина (BMD) на лумбалној кичми
и врату бутне кости, изражена у процентима
и стандардним девијацијама (SD), тј.
Ɂɚɫɬɭɩʂɟɧɨɫɬ ɩɪɟɥɨɦɚ ɤɨɞ ɛɨɥɟɫɧɢɤɚ ɫɚ ɫɧɢɠɟɧɨɦ ɜɪɟɞɧɨɫɬɢ ɜɢɬɚɦɢɧɚ D ʁɟ
Т-скором. Код свих болесника добијена
ɛɢɥɚ, ɞɨɤɢɯɧɢʁɟɢɦɚɥɨ ɝɪɚɮɢɤɨɧ3).
Заступљеност прелома код болесника са
вредност Т-скора, мерена на овим местима,
Ƚɪɚɮɢɤɨɧ3. Ɂɚɫɬɭɩʂɟɧɨɫɬɩɪɟɥɨɦɚɤɨɞɛɨɥɟɫɧɢɤɚɫɚɫɧɢɠɟɧɨɦɜɪɟɞɧɨɫɬɢɫɟɪɭɦɫɤɨɝ
сниженом
вредности витамина Д је била
ɈɇD.
била је једнака или мања од -2,5 SD, што је
59%
(84/142),
док 41% (58/142) их није
говорило у прилог постојању остеопорозе,
имало (графикон 3).
као и мерење концентрације серумског
Ɂɚɫɬɭɩʂɟɧɨɫɬ
ɩɪɟɥɨɦɚ ɤɨɞ ɛɨɥɟɫɧɢɤɚ ɫɚ
ɫɧɢɠɟɧɨɦ ɜɪɟɞɧɨɫɬɢ
Графикон
3. Заступљеност
прелома
код ɜɢɬɚɦɢɧɚ D ʁɟ
25(ОH)D ECLIA методом. Код болесника
ɛɢɥɚ, ɞɨɤɢɯɧɢʁɟɢɦɚɥɨ ɝɪɚɮɢɤɨɧ3).
болесника са сниженом вредности серумског
са сниженом вредношћу серумског 25(ОH)
Ƚɪɚɮɢɤɨɧ3. Ɂɚɫɬɭɩʂɟɧɨɫɬɩɪɟɥɨɦɚɤɨɞɛɨɥɟɫɧɢɤɚɫɚɫɧɢɠɟɧɨɦɜɪɟɞɧɨɫɬɢɫɟɪɭɦɫɤɨɝ
25(ОН)D.
D (вредности мање од 30 ng/ml, односно
ɈɇD.
75nmol/l),
одређивана је учесталост прелома
ɐɂȴɊȺȾȺ
на основу
анамнестичких
података
RTGɭ ɧɚɫɬɚɧɤɭ
ɍɬɜɪɞɢɬɢ ɩɨɜɟɡɚɧɨɫɬ
ɧɢɜɨɚ ɤɨɧɰɟɧɬɪɚɰɢʁɟ
ɫɟɪɭɦɫɤɨɝ и
Ɉ+'
ɩɪɟɥɨɦɚɤɨɞɨɫɨɛɚɫɚɨɫɬɟɨɩɨɪɨɡɨɦ
налаза. За анализу података коришћена је
Ʉɚɨɲɬɨɫɟɢɡɬɚɛɟɥɟ 1. ɜɢɞɢ, ɩɪɟɥɨɦɚɢɦɚɥɨʁɟɩɪɟɥɨɦɚ
(21/84), ɚɜɢɲɟɨɞɬɪɢ Ϥ 10,7% (ɛɨɥɟɫɧɢɤɚɄɨɞɛɨɥɟɫɧɢɤɚɫɚɢɜɢɲɟɩɪɟɥɨɦɚ
„БОНЛИНК“
база података, која служи
ɜɪɟɞɧɨɫɬɢɫɟɪɭɦɫɤɨɝɈɇ)D ɛɢɥɚʁɟɦɚʃɚɨɞ ng/ml.
ɆȺɌȿɊɂȳȺɅɂɆȿɌɈȾȿ
за унос
и анализу података болесника са
Ɍɚɛɟɥɚ 1. ɍɱɟɫɬɚɥɨɫɬɩɪɟɥɨɦɚɤɨɞɛɨɥɟɫɧɢɤɚɫɚɫɧɢɠɟɧɢɦɜɪɟɞɧɨɫɬɢɦɚɜɢɬɚɦɢɧɚD.
Ⱥɧɚɥɢɡɨɦʁɟɨɛɭɯɜɚʄɟɧɨ ɛɨɥɟɫɧɢɤɚɫɚɨɫɬɟɨɩɨɪɨɡɨɦ ɥɟɱɟɧɢɯɭɋɩɟɰɢʁɚɥɧɨʁ
ɛɨɥɧɢɰɢɡɚɪɟɭɦɚɬɫɤɟɛɨɥɟɫɬɢɭɇɨɜɨɦɋɚɞɭɂɫɩɢɬɢɜɚʃɟʁɟɫɩɪɨɜɟɞɟɧɨɭɩɟɪɢɨɞɭɨɞ
остеопорозом.
У
статистичкој
анализи
Ȼɪɨʁɛɨɥɟɫɧɢɤɚ
ɝɨɞɢɧɭɞɚɧɚɋɜɢɦɛɨɥɟɫɧɢɰɢɦɚʁɟɪɚɻɟɧDEXA ɩɪɟɝɥɟɞɆɟɪɟɧɚʁɟɦɢɧɟɪɚɥɧɚɤɨɲɬɚɧɚ Ȼɪɨʁɩɪɟɥɨɦɚ
ɝɭɫɬɢɧɚ (BMD) ɧɚсу
ɥɭɦɛɚɥɧɨʁ
ɤɢɱɦɢ ɢ ɜɪɚɬɭ ɛɭɬɧɟ
ɤɨɫɬɢ, ɢɡɪɚɠɟɧɚ ɭ ɩɪɨɰɟɧɬɢɦɚ ɢ
коришћене
дескриптивне
методе.
37,5% (30/84)
2
ɫɬɚɧɞɚɪɞɧɢɦɞɟɜɢʁɚɰɢʁɚɦɚSD), ɬʁ. Ɍ-ɫɤɨɪɨɦɄɨɞɫɜɢɯ ɛɨɥɟɫɧɢɤɚɞɨɛɢʁɟɧɚ ɜɪɟɞɧɨɫɬ Ɍɫɤɨɪɚɦɟɪɟɧɚɧɚɨɜɢɦɦɟɫɬɢɦɚ, ɛɢɥɚʁɟʁɟɞɧɚɤɚɢɥɢɦɚʃɚɨɞ-2,5 SD, ɲɬɨʁɟɝɨɜɨɪɢɥɨɭ
3
25% (21/84)
Ʉɚɨɲɬɨɫɟɢɡɬɚɛɟɥɟ
1. ɜɢɞɢ, ɩɪɟɥɨɦɚɢɦɚɥɨʁɟɩɪɟɥɨɦɚ
ɩɪɢɥɨɝɩɨɫɬɨʁɚʃɭɨɫɬɟɨɩɨɪɨɡɟɤɚɨɢɦɟɪɟʃɟɤɨɧɰɟɧɬɪɚɰɢʁɟɫɟɪɭɦɫɤɨɝɈ+' ECLIA
(21/84), ɚɜɢɲɟɨɞɬɪɢ Ϥ 10,7% (ɛɨɥɟɫɧɢɤɚɄɨɞɛɨɥɟɫɧɢɤɚɫɚɢɜɢɲɟɩɪɟɥɨɦɚ
ɦɟɬɨɞɨɦɄɨɞɛɨɥɟɫɧɢɤɚɫɚɫɧɢɠɟɧɨɦɜɪɟɞɧɨɲʄɭɫɟɪɭɦɫɤɨɝɈ+' (ɜɪɟɞɧɨɫɬɢɦɚʃɟ
>3
10,7% (9/84)
ɜɪɟɞɧɨɫɬɢɫɟɪɭɦɫɤɨɝɈɇ)D ɛɢɥɚʁɟɦɚʃɚɨɞ ng/ml.
ɨɞ ng/ml, ɨɞɧɨɫɧɨ 75nmol/l ɨɞɪɟɻɢɜɚɧɚ ʁɟ ɭɱɟɫɬɚɥɨɫɬ ɩɪɟɥɨɦɚ ɧɚ ɨɫɧɨɜɭ
ɚɧɚɦɧɟɫɬɢɱɤɢɯɩɨɞɚɬɚɤɚɢRTG ɧɚɥɚɡɚɁɚɚɧɚɥɢɡɭɩɨɞɚɬɚɤɚ ɤɨɪɢɲʄɟɧɚʁɟ„ȻɈɇɅɂɇɄ“
1. ɍɱɟɫɬɚɥɨɫɬɩɪɟɥɨɦɚɤɨɞɛɨɥɟɫɧɢɤɚɫɚɫɧɢɠɟɧɢɦɜɪɟɞɧɨɫɬɢɦɚɜɢɬɚɦɢɧɚD.
ɛɚɡɚ ɩɨɞɚɬɚɤɚ ɤɨʁɚ ɫɥɭɠɢ ɡɚ ɭɧɨɫ ɢ ɚɧɚɥɢɡɭ ɩɨɞɚɬɚɤɚ ɛɨɥɟɫɧɢɤɚ ɫɚ ɨɫɬɟɨɩɨɪɨɡɨɦ Ɍɚɛɟɥɚ
ɍ
ɫɬɚɬɢɫɬɢɱɤɨʁɚɧɚɥɢɡɢɤɨɪɢɲʄɟɧɟɫɭɞɟɫɤɪɢɩɬɢɜɧɟɦɟɬɨɞɟ
Ȼɪɨʁɩɪɟɥɨɦɚ
Ȼɪɨʁɛɨɥɟɫɧɢɤɚ
РЕЗУЛТАТИ
Као што се из табеле 1. види, 2 прелома
имало је 37,5% (30/84), 3 прелома 25%,
Од 229 испитивањем обухваћених боле­
(21/84), а више од три – 10,7% (9/84) боле­
сника, заступљеност жена је била 90,8%
сника. Код болесника са 2 и више прелома
(208/229) и 9,2% мушкараца (21/229), (гра­
37,5% (30/84) била је мања
2
ɊȿɁɍɅɌȺɌɂ
вредности
серумског 25(ОН)D
фикон 1), средње животнe доби 65 година.
3
25% (21/84)
Ɉɞɢɫɩɢɬɢɜɚʃɟɦɨɛɭɯɜɚʄɟɧɢɯ ɛɨɥɟɫɧɢɤɚɡɚɫɬɭɩʂɟɧɨɫɬɠɟɧɚʁɟɛɢɥɚ
од 20 ng/ml.
4
ɢɦɭɲɤɚɪɚɰɚɝɪɚɮɢɤɨɧ
ɫɪɟɞʃɟɠɢɜɨɬɧHɞɨɛɢɝɨɞɢɧɚ
Графикон
1. Полна структура болесника
са
>3
10,7% (9/84)
Табела 1. Учесталост прелома код болесника
остеопорозом.
Ƚɪɚɮɢɤɨɧ 1ɉɨɥɧɚɫɬɪɭɤɬɭɪɚɛɨɥɟɫɧɢɤɚɫɚɨɫɬɟɨɩɨɪɨɡɨɦ.
са сниженим вредностима витамина Д.
ɋɪɟɞʃɚ ɢɡɦɟɪɟɧɚ ɜɪɟɞɧɨɫɬ ɫɟɪɭɦɫɤɨɝ Ɉ+' ɛɢɥɚ ʁɟ ng/ml Ʉɨɞ ɛɨɥɟɫɧɢɤɚɢɡɦɟɪɟɧɚɜɪɟɞɧɨɫɬɫɟɪɭɦɫɤɨɝɜɢɬɚɦɢɧDD ɛɢɥɚʁɟɢɡɧɚɞ g/mlɞɨɤɤɨɞ
ɛɨɥɟcɧɢɤɚɜɪɟɞɧɨɫɬɛɢɥɚʁɟɦɚʃɚɨɞng/ml (ɝɪɚɮɢɤɨɧ2).
Средња измерена вредност серумског
25(ОH)D била је 30,91 ng/ml. Код 86 бо­
Ƚɪɚɮɢɤɨɧ 2. ȻɪɨʁɛɨɥɟɫɧɢɤɚɭɨɞɧɨɫɭɧɚɧɢɜɨɫɟɪɭɦɫɤɨɝɈɇD.
лесника измерена вредност серумског
витаминa D била је изнад 30 g/ml, док код
142 болеcника вредност била је мања од 30
ng/ml (графикон 2).
Број прелома
Број болесника
2
37,5% (30/84)
3
25% (21/84)
>3
10,7% (9/84)
4
Што се тиче заступљености вертебралних
и невертебралних фрактура (графикон 4),
била је у корист невертебралних, чија је
учесталост
била 57,7% у односу на верте­
3
69
ЗДРАВСТВЕНА ЗАШТИТА 2/2013
бралне 42,3%. Најчешћа локализација фра­
је снижене вредности 25(ОH)D у серуму,
ктура била је у пределу подлактице, што је
тј. био је испод 30 ng/ml(10). Истраживање
спроведено у 18 земаља широм света
имало
38 болесника (26,8%).
ɒɬɨɫɟɬɢɱɟɡɚɫɬɭɩʂɟɧɨɫɬɢɜɟɪɬɟɛɪɚɥɧɢɯɢɧɟɜɟɪɬɟɛɪɚɥɧɢɯɮɪɚɤɬɭɪɚɝɪɚɮɢɤɨɧ
4), ɛɢɥɚ ʁɟ ɭ ɤɨɪɢɫɬ ɧɟɜɟɪɬɟɛɪɚɥɧɢɯ, ɱɢʁɚ ʁɟ ɭɱɟɫɬɚɥɨɫɬ ɛɢɥɚ ɭ ɨɞɧɨɫɭ ɧɚ
ɜɟɪɬɟɛɪɚɥɧɟɇɚʁɱɟɲʄɚɥɨɤɚɥɢɡɚɰɢʁɚɮɪɚɤɬɭɪɚ ɛɢɥɚʁɟɭɩɪɟɞɟɥɭɩɨɞɥɚɤɬɢɰɟ, ɲɬɨ открило је недовољност витамина. Код 64%
Графикон
4. Заступљеност вертебралних и
ʁɟɢɦɚɥɨɛɨɥɟɫɧɢɤɚ26,8%).
испи­таних жена које се лече од остеопорозе,
невертебралних
фрактура.
Ƚɪɚɮɢɤɨɧ4. Ɂɚɫɬɭɩʂɟɧɨɫɬɜɟɪɬɟɛɪɚɥɧɢɯɢɧɟɜɟɪɬɟɛɪɚɥɧɢɯɮɪɚɤɬɭɪɚ
про­сечна вредност 25(ОH)D била је 26,8
ng/ml(11). Прелиминарни резултати пилот
сту­дија 4 центра у Србији показали су
недо­вољност витамина Д код 95% жена
са постменопаузалном остеопорозом(12, 13).
Мета анализа 5 RCT, којима је обухваћена
уче­сталост прелома кука у 9.294 испи­
таника, и у 7 рандомизираних студија са
9.820 испитаника на учесталост других
ȾɂɋɄɍɋɂȳȺ
неве­ртебралних прелома показала је да
Ɉɫɬɟɨɩɨɪɨɡɚ ʁɟ ɩɨɪɟɦɟʄɚʁ ɤɨɫɬɢʁɭ ɤɨʁɢ ɫɟ ɨɞɥɢɤɭʁɟ ɦɚɥɨɦ ɤɨɲɬɚɧɨɦ ɦɚɫɨɦ ɢ сни­жена концентрација витамина 25(ОH)
ДИСКУСИЈА
ɦɢɤɪɨɚɪɯɢɬɟɤɬɨɧɫɤɢɦ ɩɪɨɦɟɧɚɦɚ ɤɨʁɟ ɜɨɞɟ ɩɨɜɟʄɚɧɨɦ ɪɢɡɢɤɭ ɨɞ ɩɪɟɥɨɦɚ Ȼɪɨʁɧɢ ɫɭ
ɮɚɤɬɨɪɢ ɤɨʁɢ ɧɚ ɬɨ ɭɬɢɱɭ ɚ ɩɪɢɫɭɫɬɜɨ ɜɟʄɟɝ ɛɪɨʁɚ ɮɚɤɬɨɪɚ ɪɢɡɢɤɚ ɩɨɜɟʄɚɜɚ ɲɚɧɫɭ ɡɚ D у серуму игра значјну улогу у њиховом
ʃɟɧɨ
ɧɚɫɬɚʁɚʃɟ ɋ ɨɛɡɢɪɨɦ ɧɚје
ɡɧɚɱɚʁɧɭ
ɭɥɨɝɭ ɜɢɬɚɦɢɧɚ D ɭ костију,
ɦɟɬɚɛɨɥɢɡɦɭ ɤɨɫɬɢʁɭ,
Остеопороза
поремећај
ɧɟɞɨɜɨʂɧɚ ɤɨɧɰɟɧɬɪɚɰɢʁɚ ɩɨɜɟʄɚɜɚ ɪɢɡɢɤ ɡɚ ɧɚɫɬɚɧɚɤ ɨɫɬɟɨɩɨɪɨɡɟ ɢ ɨɫɬɟɨɩɨɪɨɬɢɱɧɢɯ на­стајању, тј. да је концентрација 25(ОH)
ɩɪɟɥɨɦɚ
ɝɨɞɢɧɟ ɧɟɞɨɜɨʂɧɨ
ɜɢɬɚɦɢɧɚ
D ɞɟɮɢɰɢʁɟɧɰɢʁɚмасом
ɞɟɮɢɧɢɲɟ ɫɟ ɤɚɨ
који
сеɈɞ .
одликује
малом
коштаном
ɧɢɜɨɫɟɪɭɦɫɤɨɝ Ɉ+' ɦɚʃɢ ɨɞ ng/ml (75 nmol/l)ɚɬɟɠɚɤɧɟɞɨɫɬɚɬɚɤɜɢɬɚɦɢɧɚD D у серуму веома важна за антифракторну
ɢɧɫɭɮɢɰɢʁɟɧɰɢʁɚ
ɤɚɨ
ɧɢɜɨ
ɫɟɪɭɦɫɤɨɝ
ɈɇD
ɦɚʃɢ
ɨɞ
ng/ml
nmol/l). Ɂɚ
и микроархитектонским променама (25
које
ɧɨɪɦɚɥɧɟ ɜɪɟɞɧɨɫɬɢ ɫɟɪɭɦɫɤɨɝ ɈɇD ɫɦɚɬɪɚ ɫɟ ɜɪɟɞɧɨɫɬ ɩɪɟɤɨ ng/ml (75 ефи­касност витамина Д. Утврђено је да
ɇɚɲɟ ɢɫɬɪɚɠɢɜɚʃɟ
ʁɟ ɩɨɤɚɡɚɥɨ
ɨɞ ɢɫɩɢɬɢɜɚɧɢɯ
ɛɨɥɟɫɧɢɤɚ ɫɚ
nmol/l) повећаном
воде
ризику
одɞɚпрелома.
Бројни
концентрација 25(ОH)D у
ɨɫɬɟɨɩɨɪɨɡɨɦ, ɛɨɥɟɫɧɢɤɚ Mɟ ɢɦɚɥɨ ɜɪɟɞɧɨɫɬ Ɉ+' ɦɚʃɭ ɨɞ ng/ml. Ɍɚɤɨ ʁɟɭ опти­мална
ɫɬɭɞɢʁɢ, ɤɨʁɚ
ʁɟ ɨɛɭɯɜɚɬɚɥɚ
ɠɟɧɚ ɭ ɩɨɫɬɦɟɧɨɩɚɭɡɚɥɧɨʁ
ɨɫɬɟɨɩɨɪɨɡɢ
суOFELY
фактори
који
на тоутичу,
а присуство
ɩɪɨɫɟɱɧɟɫɬɚɪɨɫɬɢɝɨɞɢɧɟ, ɛɨɥɟɫɧɢɰɚ ɢɦɚɥɨ ʁɟ ɫɧɢɠɟɧɟɜɪɟɞɧɨɫɬɢɈ+' ɭ серуму за превенцију фрактуре износи 75ɫɟɪɭɦɭ, ɬʁ.
ɛɢɨʁɟɢɫɩɨɞ
ng/ml ɂɫɬɪɚɠɢɜɚʃɟɫɩɪɨɜɟɞɟɧɨɭɡɟɦɚʂɚɲɢɪɨɦɫɜɟɬɚ
већег
броја
фактора
ризика повећава шансу
(14)
. Резултати добијени нашим
ɨɬɤɪɢɥɨ ʁɟ ɧɟɞɨɜɨʂɧɨɫɬ ɜɢɬɚɦɢɧɚ. Ʉɨɞ ɢɫɩɢɬɚɧɢɯ ɠɟɧɚ ɤɨʁɟ ɫɟ ɥɟɱɟ ɨɞ 100 nmol/l
заɨɫɬɟɨɩɨɪɨɡɟ
њено ɩɪɨɫɟɱɧɚ
настајање.
С обзиром
наng/ml
значајну
ɉɪɟɥɢɦɢɧɚɪɧɢ
ɜɪɟɞɧɨɫɬ Ɉ+'
ɛɢɥɚ ʁɟ 26,8
ɪɟɡɭɥɬɚɬɢ ɩɢɥɨɬ ɫɬɭɞɢʁɚ ɰɟɧɬɪɚ ɭ ɋɪɛɢʁɢ ɩɨɤɚɡɚɥɢ ɫɭ ɧɟɞɨɜɨʂɧɨɫɬ ɜɢɬɚɦɢɧɚ D ɤɨɞ истра­живањем су показали високи степен
улогу
Д ɨɫɬɟɨɩɨɪɨɡɨɦ
у метаболизму
костију,
. Ɇɟɬɚ ɚɧɚɥɢɡɚ
5 RCT, ɤɨʁɢɦɚ ʁɟ
ɠɟɧɚвитамина
ɫɚ ɩɨɫɬɦɟɧɨɩɚɭɡɚɥɧɨɦ
повезаности између снижене вредности
ɨɛɭɯɜɚʄɟɧɚ ɭɱɟɫɬɚɥɨɫɬɩɪɟɥɨɦɚɤɭɤɚɭ 9.ɢɫɩɢɬɚɧɢɤɚɢɭɪɚɧɞɨɦɢɡɢɪɚɧɢɯɫɬɭɞɢʁɚ
недо­
вољна
концентрација
повећава
ризик
ɫɚ .
ɢɫɩɢɬɚɧɢɤɚ
ɧɚ ɭɱɟɫɬɚɥɨɫɬ ɞɪɭɝɢɯ ɧɟɜɟɪɬɟɛɪɚɥɧɢɯ
ɩɪɟɥɨɦɚ
ɩɨɤɚɡɚɥɚ ʁɟ ɞɚ
25(ОH)D у серуму и појаве прелома на малу
ɤɨɧɰɟɧɬɪɚɰɢʁɚ ɜɢɬɚɦɢɧɚ Ɉ+' ɭ ɫɟɪɭɦɭ ɢɝɪɚ ɡɧɚɱʁɧɭ ɭɥɨɝɭ ɭ ʃɢɯɨɜɨɦ
заɫɧɢɠɟɧɚ
настанак
ɧɚɫɬɚʁɚʃɭ
ɬʁ ɞɚ ʁɟостеопорозе
ɤɨɧɰɟɧɬɪɚɰɢʁɚ Ɉ+'иɭостеопоротичних
ɫɟɪɭɦɭ ɜɟɨɦɚ ɜɚɠɧɚ ɡɚ ɚɧɬɢɮɪɚɤɬɨɪɧɭ
трауму. Са снижавањем вредности 25(ОH)
ɟɮɢɤɚɫɧɨɫɬɜɢɬɚɦɢɧɚDɍɬɜɪɻɟɧɨʁɟɞɚɨɩɬɢɦɚɥɧɚɤɨɧɰɟɧɬɪɚɰɢʁɚɈH)D ɭɫɟɪɭɦɭɡɚ
пре­
лома.ɮɪɚɤɬɭɪɟ
Од 2005.
године
ви­ ɧɚɲɢɦ D учесталост прелома се повећавала, тако
. Ɋɟɡɭɥɬɚɬɢ ɞɨɛɢʁɟɧɢ
ɩɪɟɜɟɧɰɢʁɭ
ɢɡɧɨɫɢ Ϥ
100 nmol/lнедовољно
ɢɫɬɪɚɠɢɜɚʃɟɦ ɫɭ ɩɨɤɚɡɚɥɢ ɜɢɫɨɤɢ ɫɬɟɩɟɧ ɩɨɜɟɡɚɧɨɫɬɢ ɢɡɦɟɻɭ ɫɧɢɠɟɧɟ ɜɪɟɞɧɨɫɬɢ
тамина
Д (дефицијенција) дефинише се као
да је 2 и више прелома забележено код бо­
ниво серумског 25(ОH)D мањи од 30 ng/ml 5 ле­сника са вредности 25(ОH)D у серуму
(75 nmol/l), а тежак недостатак вита­мина
мањом од 20 ng/ml.
Д (инсуфицијенција) као ниво серумског
25(ОН)D мањи од 10 ng/ml (25 nmol/l). За
ЗАКЉУЧАК
нормалне вредности серумског 25(ОН)D
сматра се вредност преко 30 ng/ml (75 nmol/l)
Добијени резултати указују на значај
(9)
. Наше истраживање је показало да од 229
одређивања
концентрације
серумског
испитиваних болесника са остеопорозом,
25(ОH)D, као и на тесну повезаност сни­
142 болесника jе имало вредност 25(ОH)
жених вредности 25(ОH)D у серуму у
D мању од 30 ng/ml. Тако је у OFELY
настанку и учесталости прелома. Стога је
сту­дији, која је обухватала 669 жена у
неопходно његово редовно праћeње и коре­
постме­нопаузалној остеопорози просечне
кција кроз адекватан унос у спречавању
старости 62,2 године, 73% болесница имало
будућих прелома.
(9)
(10)
(11)
(12, 13)
(14)
70
СТРУЧНИ И НАУЧНИ РАДОВИ
ЛИТЕРАТУРА
1. Chapuy MC, Presiosi P, Maamer, et al.
Prevalence of vitamin D insufficiency in an
adult normal population. Osteoporos Int
1997; 7: 439–43.
2. A.Mithal-DA, Wahl-J-P. et al. Global
vitamin D status and determinants on
hypovitaminosis D. Osteoporos Int 2009;
20: 1807–1820.
3. Perez-Lopez FR. Vitamin D and its
implications for musculosceletal health in
women: An update. Maturitas 2007; 58:
117–137.
4. Звекић-Сворцан Ј, Миков А, Миков И,
Субин-Тeодосијевић С, Фактори ризика,
локализацијa и учесталост фрактура
код пацијената са смањеном коштаном
густином. Здравствена заштита 2011;
40(6): 64–68.
5. Јанковић Т, Звекић-Сворцан Ј,
Лазаревић М, Ердељан Б, Стојковић С.
Учесталост и локaлизација прелома у
однoсу на животно доба болесника –
резултат „БОНЛИНК“ програма. Acta
Rheumatologica Belgradensia 2011; 41(1):
124.
6. Nampei A, Hashimoto J. Bone fracture
and the healing mechanisms. Metabolic
bone disease and skeletal healing. Clin
Calcium 2009; 19(5): 648–52.
7. National Osteoporosis Foundation.
America’s bone health: The state of
osteoporosis and loew bone mass in
our nation. Washington, DC: National
Osteoporosis Foundation, 2002.
8. Compston JE, Papapoulos SE, Blanchard
F, On behalf of a Working party from
European Union Member States. Reopor on
osteoporosis in the European Community,
current status and recommendations for the
future. Osteoporos Int 1998; 8: 531–4.
9. Dawson-Hughes B, Heaney RP, Holick
MF, Lips P, Meunier PJ, Vieth R. Estimates
of optimal vitamin D status. Osteoporos Int
2005; 16(7): 713–6.
10. Sornay-Rendu E, Munoz F, Garnero P,
Duboeuf F, Delmas PD. Identification of
osteopenic women at high risk of facture:
the OFELY study. J Bone Miner Res 2005;
20(10): 1813–9.
11. Bruyere O, Malaise O, Neuprez A,
Reginster JY, WHO Collaborating Center
for Public Health. High prevalence of
inadequate serum vitamin D levels in
osteoporotic European postmenopausal
women. In: Abstract of IOF World Congress
on Osteoporosis. 2006.o.S33.P142SA.
12. Анђелковић З, Значај
одређивања статуса витамина Д
у постменопаузалној остеопорози.
Balneoclimatologia 2009; 33(4): 3–9.
13. Миленковић С, Димић A,
Станковић A, Алексић И, Петровић
Д, Статус витамина Д код жена са
постменопаузалном остеопорозом. Acta
Medica Medianae 2010; vol 49(4): 16–18.
14. Bischoff-Ferrari HA, et al. Fracture
prevention with vitamin D supplementation:
a meta-analysis of randomized controlled
trials. JAMA 2005; 293: 2257–64.
Контакт: Прим. др Тања Јанковић, лекар специјалиста физикалне медицине и
рехабилитације, субспецијалиста реуматолог, Специјална болница за реуматске болести,
Футошка 68, Нови Сад, e-mail: [email protected]
71
ЗДРАВСТВЕНА ЗАШТИТА 2/2013
Стручни и научни радови
БУКА У ОКОЛИНИ ЗДРАВСТВЕНИХ УСТАНОВА – ПРИМЕР
КЛИНИЧКОГ ЦЕНТРА И ДОМА ЗДРАВЉА У НИШУ
Радоје Јевтић1, Драгана Јевтић2, Јован Ничковић3, Вања Ничковић4
NOISE AROUND HEALTH INSTITUTIONS – EXAMPLE CLINICAL
CENTER AND HEALTH CENTER IN NIS
Radoje Jevtić, Dragana Jevtić, Jovan Ničković, Vanja Ničković
Сажетак
Једна од најчешћих последица свеукупног
интензивног технолошког напретка је
бука. Многобројне анализе, мерења и
истраживања показују да бука представља
један од главних чинилаца који штетно
утиче на становништво свих узраста у
целом свету. Тај утицај на здравље човека
може бити вишеструк, као директно
штетно дејство на здравље човека и
као посредно штетно дејство на дневне
активности, квалитет живота и радни
учинак. Посебан проблем представља бука
у околини здравствених установа. У раду
су приказани резултати четворомесечног
мерења буке у околини и унутар К. Ц. Ниш
и Дома здравља Ниш, као и упоређивање са
одговарајућим стандардима.
Кључне речи: бука, мерење буке, здра­
вље, стандард.
Summary
One of the most common consequences of
intense technological progress overall is the
noise. Numerous analyzes and studies show
that noise is one of the major factors having a
harmful affect to the people of all ages around
the world. The impact on human health may
be multiple, as a direct harmful effect on hu­
man health and an indirect harmful effect on
daily activities, quality of life and productiv­
ity. A particular problem is the noise around
health facilities. This paper presents the re­
sults of a four-month measurement noise in
the environment and inside the C. C. Nis and
Health Center Nis, as well as comparison with
appropriate standards.
Keywords: noise, noise measurement,
health, standard.
Радоје Јевтић, магистар техничких наука, Е.Т.Ш. „Никола Тесла“, Ниш.
Драгана Јевтић, професор разредне наставе, О.Ш. „ Ћеле Кула“, Ниш.
3
Јован Ничковић, дипломирани инжењер електронике, Е.Т.Ш. „Никола Тесла“, Ниш.
4
Вања Ничковић, доктор медицине, Универзитет у Приштини са седиштем у Косовској Митровици
1
2
72
СТРУЧНИ И НАУЧНИ РАДОВИ
УВОД
Ј
една од многих штетних последица
са којима се суочава савремени
свет због интензивног технолошког
напретка је и бука. У последње време кому­
нална бука представља један од водећих
еколошких проблема у Европи и свету.
Сваки пети становник Европске заједнице
живи у тзв. „црним акустичким зонама“,
где је ниво буке изнад вредности од 65dB
(А), што се сматра јаким акустичким стре­
сом. Резултати истраживања у Београду,
Новом Саду, Суботици, Нишу и Крагујевцу
указују да саобраћајна бука у центру,
ширем градском подручју и индустријској
зони ових градова угрожава здравље ста­
но­вништва. Најгоре од свега је што се
ситуација, глобално гледано, стално пого­
ршава.
На основу порекла буке, могуће је
дефинисати буку природних извора и буку
која потиче од свега онога што је човек
створио. Природни извори (водопад, речни
ток, киша, град, земљотрес, грмљавина, јак
ветар и слично) могу да проузрокују веома
снажну и непријатну буку. У последње
време, ова врста буке се мање проучава,
јер се сматра да је њен утицај по људско
здравље много мањи у односу на буку која
потиче од људског стваралачког деловања.
Када су у питању урбане средине, ту
се бука може поделити на буку у радној
средини и буку у животној средини (тзв.
комунална бука). Бука у радној средини
подразумева све оно што настаје као про­
дукт радних машина, апарата, средстава,
уређаја и слично, док комунална бука може
обухватати штетне звуке који потичу од
саобраћаја, спортских, културних, музи­
чких и других манифестација, апарата
у домаћинству и слично. Штетан утицај
буке на здравље људи најчешће се огледа
у поремећају слушног апарата (физички
аспект), мада може имати утицаја и на друге
делове људског организма.
Поремећај и смањење слуха који настаје
под дејством прекомерне и дуготрајне
буке је сензонеуралног типа. Јавља се
прво на подручју високих фреквенција
и због тога људи који бораве у бучном
окружењу прво почињу слабије да чују
високофреквентне звуке. Оваква промена
високих фреквенција најпре почиње
неприметно, тако да особа која је изложена
буци релативно касно примети да слабије
чује, а тада су промене већ узнапредовале
и постале иреверзибилне. Код губитка
високих фреквенција (4 kHz) долази и до
дисторзије звука, што доводи до тога да се
говор тешко разуме и када је довољно чујан.
Фактори који утичу на овакву промену
слуха могу бити индивидуални и физички.
У индивидуалне факторе спадају животно
доба, ранија обољења слушног апарата и
животно доба. У физичке факторе спадају
интензитет, спектар, ритам и трајање буке.
Свакако, најважнија карактеристика буке
је њен интензитет (јачина). Када потиче од
једног извора произвољног интензитета и
удаљености, може се мерити и са више или
мање успеха ублажити. Ако су узрочници
буке више извора (саобраћајна бука), оте­
жано је мерење интензитета, локација
извора и спектрални садржај. Најбоља
акустичка средина за човека је нормалан
разговор од 40 до 50 децибела (dB). Тотална
тишина није тако корисна пошто чак и особа
која нема тако добар слух у таквој ситуацији
чује кретање крви кроз крвне судове и
куцање властитог срца. Све што је гласније
од нормалног разговора представља за
људски организам оптерећење. Као и код
скале звучног притиска, тако је у пракси
по­годно да се и скала интензитета звука
замени са одговарајућом логаритамском ве­
ли­чином. Тако је дефинисана величина која
се назива ниво интензитета звука, који је по
дефиницији:
L=10 log J/J0,
(1)
где J представља интензитет звука који се
мери, а J0 референтни интензитет звука
чија вредност износи 10-12 W/m2. Људско
уво осећа промене звучног притиска у
73
ЗДРАВСТВЕНА ЗАШТИТА 2/2013
границама од 2x10² до 2x10-5, па се у тим
границама мењају и границе интензитета
звука. Како интензитет звука расте, тако
се повећава и интензитет притиска, тј.
сила којом притисак делује на пријемник,
односно бубну опну. Праг чујности или
најмањи интензитет звука које уво може
да чује је око 10¹² W/м², тј. од 0 до 80dB,
почетак оштећења слуха од 80 до 140dB, а
праг бола 10 W/m², тј.140dB.
станице, раскрснице и прометне улице, ни­
ско­градња, метална индустрија и слично)
(1-7)
.
МЕРЕЊЕ И МЕРНА
ИНСТРУМЕНТАЦИЈА
Мерење буке реализовано је око Кли­
ничког центра у Нишу и Дома здравља у
Нишу, у периоду од 01.03.2012. до 30.06.2012.
године. Мерења су континуирано вршена
Табела 1. Приказ неких извора буке и њихових
у периоду од 0700h до 1600h на сваких сат
јачина у dB
времена, при чему је при сваком мерењу
узимано 20 узорака, где је мерни интервал
ɂɁȼɈɊ ȻɍɄȿ
ɇɂȼɈ ȻɍɄȿ (dB)
био 0,5s, да би се после тога рачунала
ɦɨɬɨɪ ɦɥɚɡɧɨɝ ɚɜɢɨɧɚ
140
средња вредност. Мерне тачке и у случају
ɛɭɤɚ ɭ ɞɢɫɤɨɬɟɰɢ, ɩɭɰɚʃ ɝɪɨɦɚ
120
Клиничког центра и Дома здравља намерно
ɪɨɤ ɤɨɧɰɟɪɬ, ɝɚɫɧɢ ɤɨɦɩɪɟɫɨɪ
110–120
су изабране на одговарајућим местима, зато
ɩɨɞɡɟɦɧɚ ɠɟɥɟɡɧɢɰɚ
90
што је ту фреквенција саобраћаја велика и
ɢɧɞɭɫɬɪɢʁɚ (ɬɟɲɤɚ, ɥɚɤɚ)
80–90
ɝɪɚɞɫɤɢ ɫɚɨɛɪɚʄɚʁ
80
зато што не постоје одговарајуће природне
ɚɩɚɪɚɬɢ ɭ ɞɨɦɚʄɢɧɫɬɜɭ
60–70
и вештачке препреке (дрвеће, зид, жива
ɬɢɯɚ ɤɚɧɰɟɥɚɪɢʁɚ
50
ограда и слично) које би умањивале укупну
ɬɢɯɢ ɪɚɡɝɨɜɨɪ
40–50
буку. Мерна места су била удаљена 1–2m
ɲɚɩɚɬ
30
од самих објеката. У случају Клиничког
ɧɨɪɦɚɥɧɨ ɞɢɫɚʃɟ
10
центра, мерне тачке су биле испред зграде
ɧɚʁɬɢɲɢ ɡɜɭɤ ɤɨʁɢ ɫɟ ɦɨɠɟ ɱɭɬɢ
0
Кардиохирургије и главне клиничке зграде,
ɇɟɤɢ
ɨɞ
ɡɞɪɚɜɫɬɜɟɧɢɯ
ɩɪɨɛɥɟɦɚ
ɤɨʁɢ
ɫɟ
ɦɨɝɭ
ʁɚɜɢɬɢ
ɭɫɥɟɞ ɲɬɟɬɧɨɝ
ɞɟʁɫɬɜɚБулевар
ɛɭɤɟ ɧɚ ɞɪɭɝɟ
гледано
са улица
Зорана Ђинђића
Неки од здравствених проблема који се
ɞɟɥɨɜɟ ʂɭɞɫɤɨɝ ɬɟɥɚ ɦɨɝɭ ɛɢɬɢ ɬɚɯɢɤɚɪɞɢʁɚ, ɯɢɩɟɪɬɟɧɡɢʁɚ, ɩɚɞ ɢɦɭɧɢɬɟɬɚ, ɚɧɤɫɢɨɡɧɨɫɬ,
и Зетске.
У случају
Дома
здравља, мерне
могу
јавити
услед штетног
буке ɩɪɨɛɥɟɦɢ
ɧɟɫɚɧɢɰɚ,
ɪɚɡɞɪɚɠʂɢɜɨɫɬ,
ɩɨɜɟʄɚɧɨ дејства
ɢ ɱɟɫɬɨ ɡɚɦɚɪɚʃɟ,
ɫɚ ɜɚɪɟʃɟɦ
ɢ ɦɧɨɝɢ
ɞɪɭɝɢ.
тачке
су
биле
на
углу
улица
Војводе Танко­
наɌɚɤɨɻɟ,
друге
делове
људског
могу
бити
ɡɚʁɟɞɧɨ
ɫɚ ɛɭɤɨɦ
ɤɨʁɚ ɫɟ тела
ʁɚɜʂɚ ɤɚɨ
ɲɬɟɬɧɢ
ɮɚɤɬɨɪ, ɭ ɢɧɞɭɫɬɪɢʁɫɤɨʁ ɬɟɯɧɨɥɨɝɢʁɢ ʁɚɜʂɚʁɭ
ɫɟ
ɢ
ɜɢɛɪɚɰɢʁɟ.
ȼɢɛɪɚɰɢʁɟ
ɡɚʁɟɞɧɨ
ɫɚ
ɛɭɤɨɦ
ɭɡɪɨɤɭʁɭ
ɲɬɟɬɧɨ
ɞɟʁɫɬɜɨ
ɧɚ
ɰɟɧɬɪɚɥɧɢ
ɧɟɪɜɧɢ
сића и Војводе Мишића и у улици Војводе
тахи­­кардија, хипертензија, пад имунитета,
ɫɢɫɬɟɦ, ɤɚɪɞɢɨɜɚɫɤɭɥɚɪɧɢ ɫɢɫɬɟɦ, ɞɢɝɟɫɬɢɜɧɢ ɬɪɚɤɬ, ɟɧɞɨɤɪɢɧɢ ɫɢɫɬɟɦ ɢ ɞɪɭɝɟ ɫɢɫɬɟɦɟ ɭ
Мишића (слике 1, 2, 3 и 4).
анксиозност,
несаница, раздражљивост,
ʂɭɞɫɤɨɦ ɨɪɝɚɧɢɡɦɭ. ȼɟɥɢɤɢ ɩɪɨɛɥɟɦ ɤɨɞ ɲɬɟɬɧɨɝ ɞɟɥɨɜɚʃɚ ɛɭɤɟ ɧɚ ʂɭɞɫɤɢ ɨɪɝɚɧɢɡɚɦ ʁɟ ɭ ɬɨɦɟ
пове­
ано
и често
замарање,
проблеми
са ɛɭɤɟ Мерења
ɲɬɨ ћɫɟ
ɱɨɜɟɤ
ɥɚɤɨ ɧɚɜɢɤɧɟ
ɧɚ ɩɪɟɤɨɦɟɪɧɭ
ɤɨɥɢɱɢɧɭ
ɢ ɜɟɨɦɚ ɱɟɫɬɨ,
ɞɭɠɢ ɜɪɟɦɟɧɫɤɢ
су вршена
инструментима за
ɩɟɪɢɨɞ,
ɭɨɩɲɬɟ
ɧɢʁɟ
ɫɜɟɫɬɚɧ
ɞɟʁɫɬɜɚ
ɤɨʁɟ
ɬɪɩɢ.
Ɉɜɨ
ɢɡɪɚɠɟɧɨ
ʂɭɞɢ8852,
ɤɨʁɢ ɠɢɜɟ
ɢ
ва­рењем и многи други. Такође, заједноʁɟ ɧɚɪɨɱɢɬɨ
мерење
буке ɤɨɞ
INSST
DT 805,
PRO 318 и
ɪɚɞɟ
ɩɨɞ
ɫɬɚɥɧɢɦ
ɲɬɟɬɧɢɦ
ɞɟʁɫɬɜɨɦ
ɛɭɤɟ
(ɛɥɢɡɢɧɚ
ɚɟɪɨɞɪɨɦɚ,
ɚɭɬɨɛɭɫɤɟ
ɢ
ɠɟɥɟɡɧɢɱɤɟ
ɫɬɚɧɢɰɟ,
са буком која се јавља као штетни фактор,
(1�7)што прецизнијег и реалнијег
PCE ɢ222.
Ради
.
ɪɚɫɤɪɫɧɢɰɟ ɢ ɩɪɨɦɟɬɧɟ ɭɥɢɰɟ, ɧɢɫɤɨɝɪɚɞʃɚ, ɦɟɬɚɥɧɚ ɢɧɞɭɫɬɪɢʁɚ
ɫɥɢɱɧɨ)
у индустријској технологији јављају се
мерења, инструменти су били фиксирани
и вибрације. Вибрације заједно са буком
и увек окренути ка најјачем извору буке.
ɆȿɊȿȵȿ ɂ
ɆȿɊɇȺ ɂɇɋɌɊɍɆȿɇɌȺɐɂȳȺ
узрокују
штетно
дејство на централни
Многа мерења понављана су више пута
нервниɆɟɪɟʃɟ
систем,
кардиоваскуларни
систем,
инструментима.
пе­
ɛɭɤɟ ɪɟɚɥɢɡɨɜɚɧɨ ʁɟ ɨɤɨ Ʉɥɢɧɢɱɤɨɝ ɰɟɧɬɪɚразличитим
ɭ ɇɢɲɭ ɢ Ⱦɨɦɚ
ɡɞɪɚɜʂɚ ɭ ɇɢɲɭ, Временски
ɭ
00h
диге­
стивни
тракт, ɞɨ
ендокрини
систем
и ɫɭриод
ɩɟɪɢɨɞɭ
ɨɞ 01.03.2012.
30.06.2012. ɝɨɞɢɧɟ.
Ɇɟɪɟʃɚ
ɤɨɧɬɢɧɭɢɪɚɧɨ
ɜɪɲɟɧɚ
ɭ ɩɟɪɢɨɞɭ
ɨɞ због велике
до 1600h
је одабран
од
07
1600h ɧɚ уɫɜɚɤɢɯ
ɫɚɬ ɜɪɟɦɟɧɚ,
ɩɪɢ ɱɟɦɭ
ʁɟ ɩɪɢ ɫɜɚɤɨɦ
ɦɟɪɟʃɭ ɭɡɢɦɚɧɨ
20 ɭɡɨɪɚɤɚ,иɝɞɟ
ʁɟ
0700h ɞɨ
друге
системе
људском
организму.
Велики
фреквенције
саобраћаја
других
љу­дских
Ɇɟɪɧɟ
ɬɚɱɤɟ
ɢ
ɭ
ɫɥɭɱɚʁɭ
ɦɟɪɧɢ
ɢɧɬɟɪɜɚɥ
ɛɢɨ
0,5s,
ɞɚ
ɛɢ
ɫɟ
ɩɨɫɥɟ
ɬɨɝɚ
ɪɚɱɭɧɚɥɚ
ɫɪɟɞʃɚ
ɜɪɟɞɧɨɫɬ.
про­блем код штетног деловања буке на
активности.
Ʉɥɢɧɢɱɤɨɝ ɰɟɧɬɪɚ ɢ Ⱦɨɦɚ ɡɞɪɚɜʂɚ ɧɚɦɟɪɧɨ ɫɭ ɢɡɚɛɪɚɧɟ ɧɚ ɨɞɝɨɜɚɪɚʁɭʄɢɦ ɦɟɫɬɢɦɚ, ɡɚɬɨ ɲɬɨ ʁɟ
људски
организам
је у ɜɟɥɢɤɚ
томе ɢшто
човек
ɬɭ ɮɪɟɤɜɟɧɰɢʁɚ
ɫɚɨɛɪɚʄɚʁɚ
ɡɚɬɨсе
ɲɬɨ
ɧɟ ɩɨɫɬɨʁɟ ɨɞɝɨɜɚɪɚʁɭʄɟ ɩɪɢɪɨɞɧɟ ɢ ɜɟɲɬɚɱɤɟ
лако
навикне
наɡɢɞ,
прекомерну
букеɛɢ ɭɦɚʃɢɜɚɥɟ ɭɤɭɩɧɭ ɛɭɤɭ. Ɇɟɪɧɚ ɦɟɫɬɚ ɫɭ
ɩɪɟɩɪɟɤɟ
(ɞɪɜɟʄɟ,
ɠɢɜɚ ɨɝɪɚɞɚколичину
ɢ ɫɥɢɱɧɨ) ɤɨʁɟ
ɭɞɚʂɟɧɚ
1�2m дужи
ɨɞ ɫɚɦɢɯвременски
ɨɛʁɟɤɚɬɚ. ɍ ɫɥɭɱɚʁɭ
Ʉɥɢɧɢɱɤɨɝ ɰɟɧɬɪɚ, ɦɟɪɧɟ ɬɚɱɤɟ ɫɭ ɛɢɥɟ ɢɫɩɪɟɞ
иɛɢɥɚ
веома
често,
период,
ɡɝɪɚɞɟ Ʉɚɪɞɢɨɯɢɪɭɪɝɢʁɟ ɢ ɝɥɚɜɧɟ ɤɥɢɧɢɱɤɟ ɡɝɪɚɞɟ, ɝɥɟɞɚɧɨ ɫɚ ɭɥɢɰɚ Ȼɭɥɟɜɚɪ Ɂɨɪɚɧɚ ȭɢɧɻɢʄɚ ɢ
уопште
није свестан дејства које трпи. Ово
Ɂɟɬɫɤɟ. ɍ ɫɥɭɱɚʁɭ Ⱦɨɦɚ ɡɞɪɚɜʂɚ, ɦɟɪɧɟ ɬɚɱɤɟ ɫɭ ɛɢɥɟ ɧɚ ɭɝɥɭ ɭɥɢɰɚ ȼɨʁɜɨɞɟ Ɍɚɧɤɨɫɢʄɚ ɢ
јеȼɨʁɜɨɞɟ
нарочито
изражено
људи
који(ɫɥɢɤɟ
живе1, 2, 3 ɢ 4).
Ɇɢɲɢʄɚ
ɢ ɭ ɭɥɢɰɢ код
ȼɨʁɜɨɞɟ
Ɇɢɲɢʄɚ
Ɇɟɪɟʃɚ
ɫɭ
ɜɪɲɟɧɚ
ɢɧɫɬɪɭɦɟɧɬɢɦɚ
ɡɚ
ɦɟɪɟʃɟ
и раде под сталним штетним дејством буке ɛɭɤɟ INSST 8852, DT 805, PRO 318 ɢ PCE
222. Ɋɚɞɢаеродрома,
ɲɬɨ ɩɪɟɰɢɡɧɢʁɟɝ
ɢ ɪɟɚɥɧɢʁɟɝ
ɦɟɪɟʃɚ, ɢɧɫɬɪɭɦɟɧɬɢ ɫɭ ɛɢɥɢ ɮɢɤɫɢɪɚɧɢ ɢ ɭɜɟɤ
(близина
аутобуске
и железничке
ɨɤɪɟɧɭɬɢ ɤɚ ɧɚʁʁɚɱɟɦ ɢɡɜɨɪɭ ɛɭɤɟ. Ɇɧɨɝɚ ɦɟɪɟʃɚ ɩɨɧɚɜʂɚɧɚ ɫɭ ɜɢɲɟ ɩɭɬɚ ɪɚɡɥɢɱɢɬɢɦ
ɢɧɫɬɪɭɦɟɧɬɢɦɚ. ȼɪɟɦɟɧɫɤɢ ɩɟɪɢɨɞ ɨɞ 0700h ɞɨ 1600h ʁɟ ɨɞɚɛɪɚɧ ɡɛɨɝ ɜɟɥɢɤɟ ɮɪɟɤɜɟɧɰɢʁɟ
ɫɚɨɛɪɚʄɚʁɚ ɢ ɞɪɭɝɢɯ ʂɭɞɫɤɢɯ ɚɤɬɢɜɧɨɫɬɢ.
ɋɥɢɤɚ 1. Ⱦɟɨ ɩɥɚɧɚ ɝɪɚɞɚ ɧɚ ɤɨɦɟ ɫɟ ɧɚɥɚɡɢ Ʉɥɢɧɢɱɤɢ ɰɟɧɬɚɪ ɫɚ ɭɰɪɬɚɧɢɦ ɦɟɪɧɢɦ ɦɟɫɬɢɦɚ.
74
СТРУЧНИ И НАУЧНИ РАДОВИ
Слика 1. Део плана града на коме се налази
Клинички центар са уцртаним мерним
местима.
Слика 4. Део Клиничког центра испред зграде
Кардиохирургије.
Слика
ɋɥɢɤɚ5.5.Мерни
Ɇɟɪɧɢинструменти
ɢɧɫɬɪɭɦɟɧɬɢкоришћени
ɤɨɪɢɲʄɟɧɢ уɭ ɦɟɪɟʃɢɦɚ: IN
ɋɥɢɤɚ
2. Ⱦɟɨ
ɩɥɚɧɚ
ɝɪɚɞɚ
ɧɚ ɤɨɦɟ
ɫɟ ɧɚɥɚɡɢ Ⱦɨɦ ɡɞɪɚɜʂɚ ɫɚ ɭɰɪɬɚɧɢɦ ɦɟɪɧɢɦ ɦɟɫɬɢɦɚ.
Слика
2. Део
плана
града
на коме
се налази
мерењима: INSST 8852, DT 805, PRO 318 и
Дом
здравља
са уцртаним
мерним
местима.
ɋɥɢɤɚ
2. Ⱦɟɨ
ɩɥɚɧɚ ɝɪɚɞɚ
ɧɚ ɤɨɦɟ
ɫɟ ɧɚɥɚɡɢ Ⱦɨɦ ɡɞɪɚɜʂɚ ɫɚ ɭɰɪɬɚɧɢɦ ɦɟɪɧɢɦ ɦɟɫɬɢɦɚ.
PCE
222.5. Ɇɟɪɧɢ ɢɧɫɬɪɭɦɟɧɬɢ ɤɨɪɢɲʄɟɧɢ ɭ ɦɟɪɟʃɢɦɚ: IN
ɋɥɢɤɚ
5. Ɇɟɪɧɢ
ɢɧɫɬɪɭɦɟɧɬɢ
ɋɥɢɤɚ 2. Ⱦɟɨ ɩɥɚɧɚ ɝɪɚɞɚ ɧɚ ɤɨɦɟ ɫɟ ɧɚɥɚɡɢ Ⱦɨɦɋɥɢɤɚ
ɡɞɪɚɜʂɚ
ɫɚ ɭɰɪɬɚɧɢɦ
ɦɟɪɧɢɦ ɤɨɪɢɲʄɟɧɢ
ɦɟɫɬɢɦɚ. ɭ ɦɟɪɟʃɢɦɚ: INS
ɊȿɁɍɅɌȺɌɂ ɆȿɊȿȵȺ
РЕЗУЛТАТИ
МЕРЕЊА
ɋɥɢɤɚ
6. Ɋɟɡɭɥɬɚɬɢ
ɦɟɪɟʃɚ ɛɭɤɟ ɡɚ ɦɟɫɟɰ ɦɚɪɬ 2012. ɝɨ
ɊȿɁɍɅɌȺɌɂ
ɆȿɊȿȵȺ
ɊȿɁɍɅɌȺɌɂ
ɆȿɊȿȵȺ
Слика
6. Резултати
мерења буке за месец
76
ɋɥɢɤɚ
6.
Ɋɟɡɭɥɬɚɬɢ
ɦɟɪɟʃɚцентар.
ɛɭɤɟ ɡɚ ɦɟɫɟɰ ɦɚɪɬ 2012. ɝɨ
ɋɥɢɤɚ 3. Ⱦɟɨ Ʉɥɢɧɢɱɤɨɝ ɰɟɧɬɪɚ ɢɫɩɪɟɞ ɝɥɚɜɧɟ ɡɝɪɚɞɟ.
март74 2012. године за Клинички
jaþina buke (dB)
jaþina buke (dB) 6. Ɋɟɡɭɥɬɚɬɢ ɦɟɪɟʃɚ ɛɭɤɟ ɡɚ ɦɟɫɟɰ ɦɚɪɬ 2012. ɝɨɞ
ɋɥɢɤɚ
72
ɋɥɢɤɚ 3. Ⱦɟɨ Ʉɥɢɧɢɱɤɨɝ ɰɟɧɬɪɚ ɢɫɩɪɟɞ ɝɥɚɜɧɟ ɡɝɪɚɞɟ.
Слика 3. Део Клиничког центра испред главне
jaþina buke76
(dB)
70
74
зграде.
76 68
ɋɥɢɤɚ 3. Ⱦɟɨ Ʉɥɢɧɢɱɤɨɝ ɰɟɧɬɪɚ ɢɫɩɪɟɞ ɝɥɚɜɧɟ ɡɝɪɚɞɟ.
72
74 66
70
72 64
68
70 62
66
68 60
64
66 58
62
64 56
60
62
58
60
56
58
zgrada Kardiohirurgije
zgrada Kc
zgrada Kardiohirurgije
zgrada Kc
zgrada Kardiohirurgije
7:00
8:00
9:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
7:00
8:00
9:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
vreme
zgrada
Kc
vreme
vreme
7:00 7.
8:00 Ɋɟɡɭɥɬɚɬɢ
9:00 10:00 11:00 12:00 ɦɟɪɟʃɚ
13:00 14:00 15:00 ɛɭɤɟ
16:00
ɋɥɢɤɚ
ɡɚ
ɦɟɫɟɰ ɚɩɪɢɥ 2012. ɝɨ
56
ɋɥɢɤɚ 7. Ɋɟɡɭɥɬɚɬɢ ɦɟɪɟʃɚ ɛɭɤɟ ɡɚ ɦɟɫɟɰ ɚɩɪɢɥ 2012. ɝɨ
ɋɥɢɤɚ 4. Ⱦɟɨ Ʉɥɢɧɢɱɤɨɝ ɰɟɧɬɪɚ ɢɫɩɪɟɞ ɡɝɪɚɞɟ Ʉɚɪɞɢɨɯɢɪɭɪɝɢʁɟ.
ɋɥɢɤɚ 7. Ɋɟɡɭɥɬɚɬɢ ɦɟɪɟʃɚ ɛɭɤɟ ɡɚ ɦɟɫɟɰ ɚɩɪɢɥ 2012. ɝɨɞ
ɋɥɢɤɚ 4. Ⱦɟɨ Ʉɥɢɧɢɱɤɨɝ ɰɟɧɬɪɚ ɢɫɩɪɟɞ ɡɝɪɚɞɟ Ʉɚɪɞɢɨɯɢɪɭɪɝɢʁɟ.
ɋɥɢɤɚ 4. Ⱦɟɨ Ʉɥɢɧɢɱɤɨɝ ɰɟɧɬɪɚ ɢɫɩɪɟɞ ɡɝɪɚɞɟ Ʉɚɪɞɢɨɯɢɪɭɪɝɢʁɟ.
75
ЗДРАВСТВЕНА ЗАШТИТА 2/2013
Слика 7. Резултати мерења буке за месец
април 2012. године за Клинички центар.
Слика 10. Резултати мерења буке за месец
март 2012. године за Дом здравља.
jaþina buke (dB)
jaþina buke (dB)
jaþina buke (dB)
jaþina buke (dB)
76
74 (dB)
jaþina buke
72 (dB)
jaþina buke
76
74
72
76
72
70
74
70
68
72
68
66
70
66
64
68
64
62
66
62
60
64
60
58
62
7:00
58
60 7:00
58
7:00
72
70
72
70
68
70
68
66
zgrada Kardiohirurgije
zgrada Kardiohirurgije
Kc
zgrada
zgrada Kc
zgrada Kardiohirurgije
zgrada Kc
8:00
9:00
10:00 11:00 12:00 13:00 14:00 15:00 16:00
8:00
9:00
10:00 11:00 12:00 13:00 14:00 15:00 16:00
8:00
9:00
10:00 11:00 12:00 13:00 14:00 15:00 16:00
vreme
vreme
vreme
zgrada Kardiohirurgije
68
66
64
zgrada Kardiohirurgije
Kc
zgrada
64
66
62
zgrada Kc
zgrada Kardiohirurgije
64
62
60
zgrada Kc
62
60
58
60
58
58
7:00
8:00
9:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
7:00
8:00
9:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
7:00
8:00
9:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
vreme
vreme
vreme
ɋɥɢɤɚ
11.Резултати
Ɋɟɡɭɥɬɚɬɢ
ɦɟɪɟʃɚ
ɛɭɤɟ
ɡɚ ɦɟɫɟɰ ɚɩɪɢɥ 2012
ɋɥɢɤɚ8.8.Резултати
Ɋɟɡɭɥɬɚɬɢ мерења
ɦɟɪɟʃɚ буке
ɛɭɤɟ за
ɡɚ месец
ɦɟɫɟɰ ɦɚʁ 2012.
ɝɨɞɢɧɟ
ɡɚ Ʉɥɢɧɢɱɤɢ
ɰɟɧɬɚɪ.
Слика
Слика
11.
мерења
буке
за месец
ɋɥɢɤɚ
11.
Ɋɟɡɭɥɬɚɬɢ
ɦɟɪɟʃɚ
ɛɭɤɟ
ɡɚ
ɦɟɫɟɰ ɚɩɪɢɥ 2012
ɋɥɢɤɚ
8.
Ɋɟɡɭɥɬɚɬɢ
ɦɟɪɟʃɚ
ɛɭɤɟ
ɡɚ
ɦɟɫɟɰ
ɦɚʁ
2012.
ɝɨɞɢɧɟ
ɡɚ
Ʉɥɢɧɢɱɤɢ
ɰɟɧɬɚɪ.
мај 2012. године за Клинички центар.
април 2012. године за Дом здравља.
ɋɥɢɤɚ
11.
Ɋɟɡɭɥɬɚɬɢ
ɦɟɪɟʃɚ
ɛɭɤɟ
ɡɚ
ɦɟɫɟɰ ɚɩɪɢɥ 2012
jaþina bukeɝɨɞɢɧɟ
(dB)
jaþina buke (dB) 8. Ɋɟɡɭɥɬɚɬɢ ɦɟɪɟʃɚ ɛɭɤɟ ɡɚ ɦɟɫɟɰ ɦɚʁ 2012.
ɋɥɢɤɚ
ɡɚ Ʉɥɢɧɢɱɤɢ ɰɟɧɬɚɪ.
jaþina buke (dB)
jaþina buke (dB)
jaþina buke76
74 (dB)
jaþina buke (dB)
76
74
72
76
72
70
74
70
68
72
68
66
70
66
64
68
64
62
66
62
60
64
60
58
62
58
56
60 7:00
56
58 7:00
56
7:00
64
63.5
64
zgrada Kardiohirurgije
zgrada Kardiohirurgije
Kc
zgrada Kc
zgrada Kardiohirurgije
zgrada Kc
8:00
9:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
8:00
9:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
8:00
9:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
vreme
vreme
vreme
63
63.5
64
62.5
63
63.5
62
62.5
63
61.5
62
62.5
61
61.5
62
60.5
61
61.5
60
60.5
61
59.5
60
60.5 7:00
59.5
60 7:00
59.5
7:00
ugao ulica V. Tankosiüa i
V. Mišiüa
ugao ulica V. Tankosiüa i
V. Mišiüa
ugao
ulicaMišiüa
V. Tankosiüa i
ulica V.
V. Mišiüa
ulica V. Mišiüa
ulica V. Mišiüa
8:00
9:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
8:00
9:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
8:00
9:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
vreme
vreme
vreme
ɋɥɢɤɚ 9. Ɋɟɡɭɥɬɚɬɢ ɦɟɪɟʃɚ ɛɭɤɟ ɡɚ ɦɟɫɟɰ ʁɭɧ 2012. ɝɨɞɢɧɟ
Ʉɥɢɧɢɱɤɢ
ɰɟɧɬɚɪ.
ɋɥɢɤɚɡɚ12.
Ɋɟɡɭɥɬɚɬɢ
ɦɟɪɟʃɚ ɛɭɤɟ ɡɚ ɦɟɫɟɰ ɦɚʁ 2012. ɝɨ
ɋɥɢɤɚ9.9.Резултати
Ɋɟɡɭɥɬɚɬɢ мерења
ɦɟɪɟʃɚ буке
ɛɭɤɟ за
ɡɚ месец
ɦɟɫɟɰ јун
ʁɭɧ 2012. ɝɨɞɢɧɟ
Ʉɥɢɧɢɱɤɢ
ɰɟɧɬɚɪ.
Слика
Слика
12.
Резултати
мерења
буке
за месец
мај ɦɚʁ 2012. ɝɨ
ɋɥɢɤɚɡɚ
12.
Ɋɟɡɭɥɬɚɬɢ
ɦɟɪɟʃɚ
ɛɭɤɟ
ɡɚ ɦɟɫɟɰ
2012.
године
за
Клинички
центар.
2012.
године
за
Дом
здравља.
jaþina buke (dB) 9. Ɋɟɡɭɥɬɚɬɢ ɦɟɪɟʃɚ ɛɭɤɟ ɡɚ ɦɟɫɟɰ ʁɭɧ 2012. ɝɨɞɢɧɟ
ɋɥɢɤɚ
Ɋɟɡɭɥɬɚɬɢ
ɦɟɪɟʃɚ ɛɭɤɟ ɡɚ ɦɟɫɟɰ ɦɚʁ 2012. ɝɨ
jaþina buke (dB)ɡɚ12.
ɋɥɢɤɚ
Ʉɥɢɧɢɱɤɢ
ɰɟɧɬɚɪ.
jaþina buke (dB)
jaþina buke (dB)
jaþina buke
66 (dB)
jaþina buke (dB)
66
65
58
ugao ulica V. Tankosiüa i
V. Mišiüa
ugao ulica V. Tankosiüa i
V. Mišiüa
ugao
ulicaMišiüa
V. Tankosiüa i
ulica V.
V. Mišiüa
ulica V. Mišiüa
67
65
64
66
64
63
65
63
62
64
62
61
63
61
60
62
60
59
61
59
58
60
7:00
58
59 7:00
7:00
ugao ulica V. Tankosiüa i
V. Mišiüa
ugao ulica V. Tankosiüa i
V. Mišiüa
ulica V.
Mišiüa
ugao
ulica
V. Tankosiüa i
V. Mišiüa
ulica
V. Mišiüa
ulica V. Mišiüa
8:00
9:00
10:00 11:00 12:00 13:00 14:00 15:00 16:00
8:00
9:00
10:00 11:00 12:00 13:00 14:00 15:00 16:00
8:00
9:00
10:00 11:00 12:00 13:00 14:00 15:00 16:00
vreme
vreme
vreme
66
67
65
66
67
64
65
66
63
64
65
62
63
64
61
62
63
60
61
62
59
60
61
58
59
60 7:00
58
59 7:00
58
7:00
ulica V. Mišiüa
8:00
9:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
8:00
9:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
8:00
9:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
vreme
vreme
vreme
ɋɥɢɤɚ 10. Ɋɟɡɭɥɬɚɬɢ ɦɟɪɟʃɚ ɛɭɤɟ ɡɚ ɦɟɫɟɰ ɦɚɪɬɋɥɢɤɚ
2012. 13.
ɝɨɞɢɧɟ
ɡɚ Ⱦɨɦ ɡɞɪɚɜʂɚ.
Ɋɟɡɭɥɬɚɬɢ
ɦɟɪɟʃɚ ɛɭɤɟ ɡɚ ɦɟɫɟɰ ʁɭɧ 2012. ɝɨ
ɋɥɢɤɚ 10. Ɋɟɡɭɥɬɚɬɢ ɦɟɪɟʃɚ ɛɭɤɟ ɡɚ ɦɟɫɟɰ ɦɚɪɬɋɥɢɤɚ
2012. 13.
ɝɨɞɢɧɟ
ɡɚ Ⱦɨɦ ɡɞɪɚɜʂɚ.
Ɋɟɡɭɥɬɚɬɢ
ɦɟɪɟʃɚ ɛɭɤɟ ɡɚ ɦɟɫɟɰ ʁɭɧ 2012. ɝɨ
ɋɥɢɤɚ 10. Ɋɟɡɭɥɬɚɬɢ ɦɟɪɟʃɚ ɛɭɤɟ ɡɚ ɦɟɫɟɰ ɦɚɪɬɋɥɢɤɚ
2012. 13.
ɝɨɞɢɧɟ
Ɋɟɡɭɥɬɚɬɢ
ɡɚ Ⱦɨɦ ɡɞɪɚɜʂɚ.
ɦɟɪɟʃɚ ɛɭɤɟ ɡɚ ɦɟɫɟɰ ʁɭɧ 2012. ɝɨ
76
СТРУЧНИ И НАУЧНИ РАДОВИ
Слика 13. Резултати мерења буке за месец јун
2012. године за Дом здравља.
је и то да нису сви делови Клиничког центра
и Дома здравља изложени прекомерној
буци јер су увучени у унутрашњост, имају
jaþina buke (dB)
добру природну и вештачку заштиту и нису
директно изложени саобраћајној буци.
Улице које су везане за наведена мерна
65
ugao ulica V. Tankosiüa i
64
места су веома прометне скоро током
V. Mišiüa
63
целог дана, иако се највећи интензитет
62
ulica V. Mišiüa
буке може измерити баш у периоду када су
61
60
вршена мерења (од 0700h до 1600h), па мало
59
и чуди да са те стране не постоји никаква
58
при­родна заштита (у виду дрвореда или
57
vreme
7:00 8:00 9:00 10:00 11:00 12:00 13:00 14:00 15:00 16:00
живе ограде) или вештачка заштита (зид).
Слична ситуација је и код друге мерне
тачке Клиничког центра. Код Дома здравља
постоји неко дрвеће, али је оно прилично
разређено, тако да његова функција у том
ДИСКУСИЈА
РЕЗУЛТАТА
ȾɂɋɄɍɋɂȳȺ ɊȿɁɍɅɌȺɌȺ
смислу није потпуно остварена. Добри
Резултати четворомесечних мерења
примери
локација
где јеɰɟɧɬɪɚ
бука знатно
испод
ɊɟɡɭɥɬɚɬɢКлиничког
ɱɟɬɜɨɪɨɦɟɫɟɱɧɢɯ
ɭ ɨɤɨɥɢɧɢ
Ʉɥɢɧɢɱɤɨɝ
ɭ ɇɢɲɭ
ɢ Ⱦɨɦɚ
буке у околини
центра уɦɟɪɟʃɚ
Нишу ɛɭɤɟдозвољених
су Специјална
пси­
ɡɞɪɚɜʂɚ ɭ ɇɢɲɭ ɩɨɤɚɡɚɥɢ ɫɭ ɞɚ ɫɟ ɜɪɟɞɧɨɫɬɢ ɤɨʁɟ ɫɭ вредности
ɞɨɛɢʁɟɧɟ ɦɟɪɟʃɢɦɚ
ɭ ɩɨʁɟɞɢɧɢɦ
и Дома здравља у Нишу показали су да се
хи­јɜɪɟɞɧɨɫɬɢ
атријска болница
у Горњој ɫɬɚɧɞɚɪɞɢɦɚ
Топоници, ɢ
ɜɪɟɦɟɧɫɤɢɦ ɬɪɟɧɭɰɢɦɚ ɧɚɥɚɡɟ ɢɡɧɚɞ ɞɨɡɜɨʂɟɧɢɯ
ɤɨʁɟ ɫɭ ɩɪɨɩɢɫɚɧɟ
вредности које су добијене мерењима у
Клиника
за плућне
болести
у Кнез селу,
ɩɪɚɜɢɥɧɢɰɢɦɚ ɜɟɡɚɧɢɦ ɡɚ ɦɚɤɫɢɦɚɥɧɨ ɞɨɡɜɨʂɟɧɭ
ʁɚɱɢɧɭ ɛɭɤɟ
ɭ ɨɤɨɥɢɧɢ
ɡɞɪɚɜɫɬɜɟɧɢɯ
ɭɫɬɚɧɨɜɚ
појединим временским тренуцима налазе
лечилишта
у
Нишкој
бањи,
итд.
Ови
објекти
ɤɨʁɚ ɫɟ ɤɪɟʄɟ ɨɞ 50dB ɡɚ ɞɧɟɜɧɟ ɭɫɥɨɜɟ, ɨɞɧɨɫɧɨ 40dB ɡɚ ɧɨʄɧɟ ɭɫɥɨɜɟ. ɋ ɨɛɡɢɪɨɦ ɧɚ ɬɨ ɞɚ ɫɭ
изнад
дозвољених
вредности
су ɞɢɪɟɤɬɧɨ
ɦɟɪɧɚ ɦɟɫɬɚ
ɢ ɭ ʁɟɞɧɨɦ
ɢ ɭ ɞɪɭɝɨɦкоје
ɫɥɭɱɚʁɭ
ɢɡɥɨɠɟɧɚ ɫɚɨɛɪɚʄɚʁɧɨʁ
ɛɭɰɢ,
ɨɜɚɤɜɢ
су збогɛɢɥɚ
специфичности
своје намене
и гра­
прописане
и правилницима
ɪɟɡɭɥɬɚɬɢ ɫɭстандардима
ɢ ɛɢɥɢ ɨɱɟɤɢɜɚɧɢ.
Ʉɚɨ ɞɨɞɚɬɧɚ ɨɬɟɠɚɜɚʁɭʄɚ
ɨɤɨɥɧɨɫɬ
ʁɟ ɱɢʃɟɧɢɰɚ
ɞɚдалеко
ʁɟ ɛɥɢɡɭодɨɜɢɯ
ђени на тим
локацијама
које су
везаним
максимално
дозвољену
ɨɛʁɟɤɚɬɚ,за
ɢɡɧɚɞ,
ɚɥɬɟɪɧɚɬɢɜɧɢ
ɫɥɟɬɧɢ јачину
ɩɪɚɜɚɰ ɤɨʁɢградског
ɚɜɢɨɧɢ ɡɚɭɡɢɦɚʁɭ
ɩɪɢɥɢɤɨɦ
ɫɥɟɬɚʃɚ ɧɚ ɧɢɲɤɢ
језгра, што
је благотворно
по
буке
у околини
здравствених ɂɧɬɟɪɟɫɚɧɬɧɨ
установа која ʁɟ ɢ ɬɨ
ɚɟɪɨɞɪɨɦ
„ɐɚɪ Ʉɨɧɫɬɚɧɬɢɧ“.
ɞɚ ɧɢɫɭ ɫɜɢ
ɄɥɢɧɢɱɤɨɝПошто
ɰɟɧɬɪɚ они
ɢ Ⱦɨɦɚ
пацијенте
из ɞɟɥɨɜɢ
више разлога.
се
креће од
50dB за ɩɪɟɤɨɦɟɪɧɨʁ
дневне услове,
односно
ɡɞɪɚɜʂɚ
ɢɡɥɨɠɟɧɢ
ɛɭɰɢ
ʁɟɪ ɫɭ ɭɜɭɱɟɧɢ
ɭ ɭɧɭɬɪɚɲʃɨɫɬ,
ɢɦɚʁɭ језгру
ɞɨɛɪɭ не
ɩɪɢɪɨɞɧɭ
објекти
који су у градском
могу ɢ
40dB
за
ноћне
услове.
С
обзиром
на
то
да
су
ɜɟɲɬɚɱɤɭ ɡɚɲɬɢɬɭ ɢ ɧɢɫɭ ɞɢɪɟɤɬɧɨ ɢɡɥɨɠɟɧɢбити
ɫɚɨɛɪɚʄɚʁɧɨʁ
ɛɭɰɢ.
ɍɥɢɰɟ локација,
ɤɨʁɟ ɫɭ ɜɟɡɚɧɟ
измештени
са својих
онда ɡɚ
мерна
места
и у ɦɟɫɬɚ
једномɫɭи ɜɟɨɦɚ
у другом
случајуɫɤɨɪɨсеɬɨɤɨɦ
ɧɚɜɟɞɟɧɚ
ɦɟɪɧɚ
ɩɪɨɦɟɬɧɟ
ɰɟɥɨɝ
ɞɚɧɚ,
ɢɚɤɨ
ɫɟ
ɧɚʁɜɟʄɢ
ɢɧɬɟɧɡɢɬɟɬ
могу предузети
неке друге
мере везане
00h
директно
изложена
буци,
ɞɨ 16њих,
), ɩɚкао
ɦɚɥɨ
ɢ ɱɭɞɢ
ɛɭɤɟ ɦɨɠɟбила
ɢɡɦɟɪɢɬɢ
ɛɚɲсаобраћајној
ɭ ɩɟɪɢɨɞɭ ɤɚɞɚ
ɫɭ ɜɪɲɟɧɚ
ɦɟɪɟʃɚ (ɨɞбуке
0700h око
за смањење
што
су ɞɚ
овакви
резултати
су
и
били
очекивани.
Као
ɫɚ ɬɟ ɫɬɪɚɧɟ ɧɟ ɩɨɫɬɨʁɢ ɧɢɤɚɤɜɚ ɩɪɢɪɨɞɧɚ ɡɚɲɬɢɬɚ
(ɭ ɜɢɞɭ
ɞɪɜɨɪɟɞɚброја
ɢɥɢ стабала,
ɠɢɜɟ ɨɝɪɚɞɟ)
засађивање
довољног
угра­ ɢɥɢ
додатна
околност
је чиње­ ʁɟ ɢ дња
ɡɚɲɬɢɬɚ (ɡɢɞ).
ɋɥɢɱɧɚ ɫɢɬɭɚɰɢʁɚ
ɤɨɞ додатне
ɞɪɭɝɟ ɦɟɪɧɟ
ɬɚɱɤɟ
Ʉɥɢɧɢɱɤɨɝ
ɰɟɧɬɪɚ.
ɜɟɲɬɚɱɤɚотежавајућа
грађевинске изолације у видуɄɨɞ
Ⱦɨɦɚ да
ɡɞɪɚɜʂɚ
ɩɨɫɬɨʁɢ
ɧɟɤɨобјеката,
ɞɪɜɟʄɟ, ɚɥɢ
ʁɟ ɨɧɨ ɩɪɢɥɢɱɧɨ ɪɚɡɪɟɻɟɧɨ, ɬɚɤɨ ɞɚ ʃɟɝɨɜɚ ɮɭɧɤɰɢʁɚ ɭ
ница
је близу
ових
изнад,
стиропора и изолационих материјала, еве­
ɬɨɦ рнативни
ɫɦɢɫɥɭ ɧɢʁɟ
ɩɨɬɩɭɧɨ
Ⱦɨɛɪɢ ɩɪɢɦɟɪɢ ɥɨɤɚɰɢʁɚ ɝɞɟ ʁɟ ɛɭɤɚ ɡɧɚɬɧɨ ɢɫɩɨɞ
алте­
слетни
правацɨɫɬɜɚɪɟɧɚ.
који авиони
нтуална промена објекта са неким другим
ɞɨɡɜɨʂɟɧɢɯприликом
ɜɪɟɞɧɨɫɬɢслетања
ɫɭ ɋɩɟɰɢʁɚɥɧɚ
ɩɫɢɯɢʁɚɬɪɢʁɫɤɚ ɛɨɥɧɢɰɚ ɭ Ƚɨɪʃɨʁ Ɍɨɩɨɧɢɰɢ, Ʉɥɢɧɢɤɚ ɡɚ
заузимају
на нишки
објектом унутар Клиничког центра, преу­
ɩɥɭʄɧɟ ɛɨɥɟɫɬɢ
ɭ Ʉɧɟɡ ɫɟɥɭ, ɥɟɱɢɥɢɲɬɚ
ɭ ɇɢɲɤɨʁ ɛɚʃɢ, ɢɬɞ. Ɉɜɢ ɨɛʁɟɤɬɢ ɫɭ ɡɛɨɝ ɫɩɟɰɢɮɢɱɧɨɫɬɢ
аеродром
„Цар Константин“.
Интересантно
смеравање
у близини
и сли­
ɫɜɨʁɟ ɧɚɦɟɧɟ ɢ ɝɪɚɻɟɧɢ ɧɚ ɬɢɦ ɥɨɤɚɰɢʁɚɦɚ ɤɨʁɟ ɫɭ
ɞɚɥɟɤɨ
ɨɞсаобраћајница
ɝɪɚɞɫɤɨɝ ʁɟɡɝɪɚ,
ɲɬɨ ʁɟ ɛɥɚɝɨɬɜɨɪɧɨ
(8-14)
.
чно ɤɨʁɢ
ɩɨ ɩɚɰɢʁɟɧɬɟ ɢɡ ɜɢɲɟ ɪɚɡɥɨɝɚ. ɉɨɲɬɨ ɨɧɢ ɨɛʁɟɤɬɢ
ɫɭ ɭ ɝɪɚɞɫɤɨɦ ʁɟɡɝɪɭ ɧɟ ɦɨɝɭ ɛɢɬɢ
ɢɡɦɟɲɬɟɧɢ ɫɚ ɫɜɨʁɢɯ ɥɨɤɚɰɢʁɚ, ɨɧɞɚ ɫɟ ɦɨɝɭ ɩɪɟɞɭɡɟɬɢ ɧɟɤɟ ɞɪɭɝɟ ɦɟɪɟ ɜɟɡɚɧɟ ɡɚ ɫɦɚʃɟʃɟ ɛɭɤɟ
ɨɤɨ ʃɢɯ, ɤɚɨ ɲɬɨ ɫɭ ɡɚɫɚɻɢɜɚʃɟ ɞɨɜɨʂɧɨɝ ɛɪɨʁɚ ɫɬɚɛɚɥɚ, ɭɝɪɚɞʃɚ ɞɨɞɚɬɧɟ ɝɪɚɻɟɜɢɧɫɤɟ ɢɡɨɥɚɰɢʁɟ
ɭ ɜɢɞɭ ɫɬɢɪɨɩɨɪɚ ɢ ɢɡɨɥɚɰɢɨɧɢɯ ɦɚɬɟɪɢʁɚɥɚ, ɟɜɟɧɬɭɚɥɧɚ ɩɪɨɦɟɧɚ ɨɛʁɟɤɬɚ ɫɚ ɧɟɤɢɦ ɞɪɭɝɢɦ
ɨɛʁɟɤɬɨɦ ɭɧɭɬɚɪ Ʉɥɢɧɢɱɤɨɝ ɰɟɧɬɪɚ, ɩɪɟɭɫɦɟɪɚɜɚʃɟ ɫɚɨɛɪɚʄɚʁɧɢɰɚ ɭ ɛɥɢɡɢɧɢ ɢ ɫɥɢɱɧɨ(8�14).
ɅɂɌȿɊȺɌɍɊȺ
1. ɋɬɨɲɢʄ ȴ, ɇɢɤɨɥɢʄ Ɇ, Ɂɞɪɚɜɫɬɜɟɧɢ ɚɫɩɟɤɬ ɦɟɪɟʃɚ ɤɨɦɭɧɚɥɧɟ ɛɭɤɟ, Ƚɪɚɻɟɜɢɧɫɤɨɚɪɯɢɬɟɤɬɨɧɫɤɢ ɮɚɤɭɥɬɟɬ ɭ ɇɢɲɭ, 2009.
77
ЗДРАВСТВЕНА ЗАШТИТА 2/2013
ЛИТЕРАТУРА
1. Стошић Љ, Николић М, Здравствени
аспект мерења комуналне буке,
Грађевинско-архитектонски факултет у
Нишу, 2009.
2. Јаковљевић Б, Белојевић Г,
Саобраћајна бука и ментално здравље.
Медицински факултет Универзитетa у
Београду, 1998.
3. http://www.vts-zr.edu/rs
4. http://www.bolnica-gm.org
5. http://www.ef.uns.ac.rs
6. http://www.vtszr.edu.rs/legacy/images/
stories/Predmeti/ekologija/ekologija_buka_
kao_zagadjivac_zivotne_sredine_28032011.
pdf
7. http://www.slusni-aparati.com/hronicnaakusticna-trauma.htm
8. Muzet A. Environmental noise, sleep and
health, Sleep Med Rev 2007; 1: 135–142.
9. Basner M. and Samel A. Nocturnal
aircraft noise effects, Noise Health, 2004;
No. 6: 83–93.
10. Franssen EA, Van Wiechen CM,
Nagelkerke NJ, Lebret E. Aircraft noise
around a large international airport and its
impact on general health and medication
use, Occup Environ Med. 2004; No 61:
405–13.
11. Мониторинг стања нивоа буке на
територији града Ниша, годишњи
извештај, Факултет заштите на раду,
Ниш, 2007.
12. Јевтић Б. Р, Јевтић Д. Д, Ничковић
Т. Ј, Ничковић С. В, Бука у околини
школских установа – пример
Електротехничке школе „Никола Тесла“
у Нишу, Здравствена заштита, Београд,
2011; Вол 4: 43–49.
13. http://www.scribd.com/doc/26933714/
14. ПРАВИЛНИК О ДОЗВОЉЕНОМ
НИВОУ БУКЕ У ЖИВОТНОЈ
СРЕДИНИ, Сл. гласник РС, бр. 54/92.
Контакт: Радоје Јевтић, Е. Т. Ш. „Никола Тесла“, Александра Медведева 18, 18000 Ниш,
Србија, Тел:+381 63 759 019 3, e-mail: [email protected]
78
СТРУЧНИ И НАУЧНИ РАДОВИ
Стручни и научни радови
ПРЕЛОМ РЕБАРА КАО КОМПЛИКАЦИЈА КАШЉА – ПРИКАЗ ДВА
СЛУЧАЈА
Кристина Тот Вереш1, Јелена Звекић-Сворцан2
RIB FRACTURE AS A COMPLICATION OF COUGH – TWO CASE
STUDIES
Kristina Tot Vereš, Jelena Zvekić-Svorcan
Сажетак
Увод: Прелом ребара услед кашља је
специфична и ређе виђена стрес фрактура
ребара. Она се јавља као последица екстре­
мних промена интраплеуралног притиска
приликом контракције инспира­торних и
експираторних мишића.
Циљ рада: Приказ два случаја болесница
са обостраним преломом више ребара као
последица кашља.
Приказ случајева: Прва пацијенткиња,
стара 19 година, јавља се на преглед због
болова обострано у пределу ребарних
лукова, а који су се јавили услед кашља. На
радиографији грудног коша у ПА пројекцији
обострано су се евидентирале фрактуре
латералних делова ребара десно осмог
и десетог, док лево деветог и десетог.
Боле­сница је упућена на даље испитивање
секундарних узрока остеопорозе. Током
хоспи­тализације остеодензитометријом
кичменог стуба и кука верификовано је
присуство остеопеније. Друга пације­
нткиња, стара 50 година, двадесет
година се лечи од астме и због лоше кон­
троле болести често на системској ко­
рти­костероидној терапији уз клини­чки
раз­вијен Кушингов синдром. На радио­
гра­фији грудног коша у ПА пројекцији
уочена је фрактура задњег окрајка седмог
и осмог ребра десно. Пацијенткиња
остеодензитометрију, на коју је упућена,
није урадила, нити је узимала препоручену
терапију за остеопорозу. Сличне симптоме
1
2
Summary
Introduction: The rib fracture due to cough
is a specific and seldom seen stress fracture of
ribs. It occurs because of extreme changes of
intrapleural pressure during contraction of in­
spiration and expiration muscles in the course
of coughing.
Aim: Description of two case studies of
patients with the both-side fracture of several
ribs because of cough.
Case study: The first patient, 19-year-old
female, complained of the pain in both sides
of arch rib area, which occured due to cough.
At the chest radiograph in PA projection, bothside fractures of lateral rib parts were evident,
eighth and tenth rib on the right, and the ninth
and tenth on the left. Patient was referred to
further examination of secondary causes of
osteoporosis. During hospitalization, by os­
teodensitometry of spine and hip, presence of
osteopenia was verified. The second patient,
50-year-old female, have been treated for
asthma for twenty years, and due to poor ill­
ness control often uses corticosteroid therapy
with clinically developed Cushing syndrome.
By the chest radiograph in PA projection, a
fracture at posterior end of seventh and eighth
rib on the right was noted. Patient has not
done osteodensitometry as referred to, nor
took proposed osteoporosis therapy. Similar
symptoms were present several times, so at the
latest chest radiographs calluses on both sides
were noted.
Др Кристина Тот Вереш, дипл. доктор медицине – мастер, специјалиста пнеумофтизиолог, Дом здравља, Нови Бечеј.
Мр мед. др Јелена Звекић-Сворцан, лекар специјалиста физикалне медицине и рехабилитације, Специјална болница за реуматске болести, Нови Сад.
79
ЗДРАВСТВЕНА ЗАШТИТА 2/2013
имала је у више наврата, тако да су се
на последњим снимцима грудног коша
евидентирали обострано калуси.
Закључак: Код кашља, акутног или хро­
ничног, у случају појаве болова у пределу
ребарних лукова треба помислити на
прелом као могућу, а често превиђену и не­
ди­јагностиковану компликацију.
Кључне речи: прелом ребара, кашаљ.
ute or chronic one, if pains are present in arch
rib area, a fracture must be considered as a
possible, and often neglected and undiagnosed
complication.
Key words: rib fracture, cough.
УВОД
вирусних инфекција горњег респираторног
тракта и спонтано пролази. Кашаљ који траје
дуже од три недеље спада у сиву зону, неки
га класификују у субакутни кашаљ који је
најчешће пост-инфективног порекла, али га
је у суштини тешко етиолошки дефинисати
пошто сваки хронични кашаљ почиње као
акутни(5). Хронични кашаљ траје дуже од
осам недеља. Узроци хроничног кашља
могу бити интра- и екстрапулмонални.
Од интрапулмоналних могу бити сливање
секрета, ХОБП (хронична опструктивна
болест плућа), астма, карцином бронха,
интерстицијалне болести плућа, застојна
срчана инсуфицијенција, саркоидоза, а
од екстрапулмоналних – ГEРБ (гастрое­
зофагеално рефлуксна болест), употреба
лекова AЦE инхибитора. Ипак најчешћи
узрок хроничног кашља јесте пушење.
К
ашаљ се дефинише као експло­
зивни експиријум који се одиграва
после дубљег инспиријума, а
настаје као резултат читавог низа рефле­
ксних неурогених механизама и активности
дисајних органа, структура грудног коша
и дијафрагме. Јачина притиска и енергија
која се генерише током кашља омогућује
ефикасно чишћење дисајних путева, али такође може довести до различитих физичких
и психосоцијалних компликација. Компликације могу настати на кардиоваскуларном,
гастроинтестиналном,
генитоуринарном
и мускулоскелетном систему, као и на нервном систему и очима. Прелом ребара
услед кашља је специфична и ређе виђена
стрес фрактура ребара. Она се јавља као
последица екстремних промена интраплеуралног притиска приликом контракције инспираторних и експираторних мишића током кашља. Када се контракција пренесе на
ребро, проузрокује стрес. Када стрес прекорачи лимит еластичности ребара, он подлеже нееластичној деформацији. Понављана траума, као у случају пароксизмалног
кашља, може проузроковати нееластичну
деформацију средње трећине ребара, место
на којем су ребра највулнерабилнија. Фрактура изазвана кашљем најчешће се деси од
петог до десетог ребра(1-4).
Класификација кашља базира се на ду­
жини симптома кашља. Кашаљ који траје до
три недеље је акутни, најчешће последица
80
ЦИЉ РАДА
Циљ рада је да се прикажу два случаја
болесника са обостраним преломом више
ребара као последица кашља.
ПРИКАЗ СЛУЧАЈА
Први је случај претходно здраве паци­
јенткиње старе 19 година, која се јавља
на преглед изабраном лекару због болова
обострано у пределу ребарних лукова, а који
су се јавили услед кашља који је присутан
од пре 3 недеље, након прехладе. Кашаљ се
смирио, међутим болови перзистирају, те
је упућена на радиографију грудног коша.
На радиографији грудног коша у постеро-
СТРУЧНИ И НАУЧНИ РАДОВИ
антериорној пројекцији обострано се еви­
дентирају фрактуре латералних делова ре­
бара десно осмог и десетог, а лево деветог
и десетог. Због оваквих компликација ка­
шља поставља се сумња на остеопорозу и
болесница се упућује на даље испитивање
секундарних узрока остеопорозе.
Током хоспитализације рађене су осно­
вне лабораторијске претраге које нису одс­
ту­пале од референтних вредности.
EKG: нормограм, синусни ритам, фре­
квe­нцa око 100/мин, без знакова лезије и
исхе­мије у миру.
Евалуирана је функција надбубрежне
жлезде, тироидна функција, гонадотропна
функција и сви налази били су у границама
референтних вредности. У узорку урина
нису нађени Bence-Jonson-ovi протеини,
а у столици није било остатака несварене
хране. Антиглијадинска антитела су
била у границама нормалних вредности,
чиме је искључена целијачна болест, као
евентуални узрок смањeне минералне ко­
штане густине. Остеодензитометријом лум­
ба­лног дела кичме и кука верификовано је
присуство остеопеније.
Табела 1. Остеодензитометријски налаз
кичменог стуба.
Регион
BMD (g/cm2)
T-score
L1
0.931
-1.7
L2
1.045
-1.3
L3
1.097
-0.8
L4
1.047
-1.2
L1-L4
1.035
-1.1
Табела 2. Остеодензитометријски налаз кука.
Регион
BMD (g/cm2)
T-score
Neck
0.940
-0.3
Total
0.914
-0.7
Други је случај болеснице старе 50 година,
која се 20 година лечи од астме, а због лоше
контроле болести често је на системској
ко­рти­костероидној терапији уз клинички
развијен Кушингов синдром. Јавља се на
преглед због нагло насталог бола у пределу
десног хемиторакса услед напада кашља.
На радиографији грудног коша у постероантериорној пројекцији уочена је фрактура
задњег окрајка седмог и осмог ребра десно.
Болесница упућена код ендокринолога, који
индикује остеодензитометрију лумбалног
дела кичме и кукова, због претпоставке
јатрогене остеопорозе. Пацијенткиња тра­
жени преглед није урадила, нити узима
препоручену терапију за остеопорозу. Сли­
чне симптоме имала је у више наврата и то
обострано, тако да се на садашњим сни­
мцима грудног коша евидентирају обо­
страно калуси, десно на задњем окрајку
седмог и осмог ребра на два места, као и
деветог ребра, док лево постоји калус на
задњем окрајку седмог ребра.
ДИСКУСИЈА И ЗАКЉУЧАК
Студија на серији од 12 пацијената, опи­
сује да услед високог интраторакалног
притиска при кашљу, дијафрагма преузима
улогу експираторне мускулатуре. Она се
припаја на доњих шест ребара и њи­хових
хрскавица. Остала експираторна муску­
латура, абдоминални мишићи (m. obliquus
ext. et int.) припајају се од четвртог до
десетог ребра на средњој аксиларној линији.
Инспираторни мишићи (m. serratus anterior)
припајају се на истој линији. Супротно
деј­ство ових мишића може резултирати
фрактуру ребара услед кашља. У овом слу­
чају фрактура се дешава на латералном
луку седмог и осмог ребра(6).
Деветогодишње испитивање које је спро­
ведено код 54 пацијента на клиници Majo,
такође потврђује да се најчешће прелом
дешава на латералном делу од петог до
деветог ребра(7, 8). Средња трећина ребара
је место највеће припајајуће силе током
кашља. Кашљем изазван прелом ребара
чешће се јавља код жена, то потврђују
81
ЗДРАВСТВЕНА ЗАШТИТА 2/2013
многе студије. Већина пацијената код
којих је рађена остеодензитометрија су
били у опсегу остеопеније и остеопорозе.
Међутим, ова врстa трауме може да се
јави и код особа са нормалном густи­ном
костију. Jamard и сарадници изве­штавају
о случају осамнаестогодишње паци­је­
нткиње са нормалним вредностима остео­
де­нзи­тометрије која је имала прелом седам
ребара услед двомесечног кашља(9).
За евалуацију фрактуре ребара могу се
користити разне имиџинг методе. Стандa­
рдном радиографијом и преко 60% фра­
ктура могу остати неоткривене(10). То
потвр­ђује и студија спроведена на клиници
Majo. Фрактуре са дислокацијом и већ
створеним калусом лако се могу открити на
радиографији, за разлику од фрактуре без
дислокације или фрактуре где је одсечен
само кортекс (аналог фрактуре типа зелена
грана код деце), које се теже детектују
радиографијом(11). Радиоизотопско испити­
вање или компјутеризована томографија су
много сензитивније методе за откривање
пре­лома ребара (10, 12).
Идентификација аферентних нервних
вла­кана која су одговорна за рефлекс кашља
тема је многих дискусија. Испитивања на
експерименталним животињама и људима
су показала да многи механички и хеми­
јски стимулуси могу изазвати кашаљ, што
указује да су многобројна аферентна вла­
кна (механичка и хемијска) одговорна за
ре­флекс кашља(13-21).
RARs (rapidly adapting receptors) дуго су
сматрани примарним за одбрамбени кашаљ
респираторног система, пошто контракција
глатке мускулатуре, акумулација секрета,
механичка иритација, чак и апликација
капсаицина и брадикинина могу изазвати
рефлекс кашља(14, 22, 23). Многи доводе у
пи­тање примарну улогу ових рецептора,
пошто неки стимулуси који снажно акти­
вирају RARs (тромбоксан, LTC) не доводе
уопште или доводе само до слабог кашља.
Докази подржавају улогу хеморецептора у
рефлексу кашља(17, 24, 25). На пример, дражи
које активирају хемосензоре, као што су
капсаицин, брадикинин и лимунска кисе­
82
лина, јесу међу најпотентнијим тусигеним
агенсима код свесних животиња и људи(13, 16,
21, 26, 27)
. Ови агенси међутим не изазивају кашаљ код анестезираних животиња, штавише код анестезираних животиња капсаицин
доказано инхибира дисање, а самим тим и
кашаљ изазван механичким надражајима(13).
Ова супротна опажања претпостављају постојање кортикалног надзора ових хемосензорних стимулуса.
Код заморчета се описује и улога екстра­
пулмоналних механорецептора у рефлексу
кашља. Ову претпоставку потпомаже и
идеална локација ових рецептора за одбра­
ну великих дисајних путева, као и одсу­
ство ових рецептора код животиња који не
кашљу. У сваком случају, ова сензитивна
влакна су једина која када се једном акти­
вирају, иницирају кашаљ и код свесних и
код несвесних животиња(13). Иако се у физиологији рецептори најчешће описују као
сензитивна нервна влакна, израз рецептор
се једнако може користити и за фармаколошке ентитете као што су G-протеин, јонски канали. Руководећи се тиме, није изненађујуће да се TRPV1 – рецептор за капсаицин, по некима сматра рецептором за
кашаљ, пошто је капсаицин један од најпотентнијих стимуланса за кашаљ. Оваквим
приступом, сваки протеин који је одговоран
за трансдукцију механичког и хемијског
надражаја у електрични импулс на сензорним нервним завршецима (који изазивају
кашаљ), у ствари су фармаколошки и механички рецептори. Може се поставити питање шта је са врстама које немају рефлекс
кашља, а имају бројне TRPV1 – позитивне
и капсаицин сензитивне аферентне нерве у
дисајним путевима(28, 29, 30).
Централно, кашаљ је регулисан на нивоу
можданог стабла у nucleus tractus solitarius
(nTS). Периферно, и неурални и ненеурални
елементи дисајних путева регулишу раздра­
жљивост терминалних аферентних вла­
кана која регулишу кашаљ. Вишеструки
нивои интеграције и спровођења рефлекса
кашља чине овај одбрамбени респираторни
одговор веома пријемчивим за болести и
терапеутске интервенције(31).
СТРУЧНИ И НАУЧНИ РАДОВИ
Код кашља, акутног или хроничног, у
случају појаве болова у пределу реба­рних
лукова, треба помислити на пре­лом као
ЛИТЕРАТУРА:
1. George L, Rehman SU, Khan FA.
Diaphragmatic rupture: A complication of
violent cough. Chest 2000; 117: 1200–1.
2. Leung HY, Stirling AJ. Stress fracture
of the first rib without associated injuries.
Injury 1991; 22: 483–4.
3. Mikawa Y, Kobori M. Stress fracture of
the first rib in a weightlifter. Arch Orthop
Trauma Surg 1991; 110: 121–2.
4. Sternfeld M, Hay E, Eliraz A. Postnasal
drip causing multiple cough fractures. Ann
Emerg Med 1992; 21: 587.
5. Curley FJ, Irwin RS, Pratter MR, et al.
Cough and the common cold. Am Rev
Respir Dis 1988; 138: 305–11.
6. Kiliç D, Alper Findikciğlou A, Ahmet
Hatipoğlu A. Spontaneous Rib Fracture
Caused by Coughing. Report of Two Cases.
Türkiye Klinikleri J Med Sci 2007; 27(3):
468–470.
7. Hanak V, Thomas E. Hartman, Jay H.
Ryu. Cough–Induced Rib Fractures. Mayo
Clinic Proceedings. 2005; 80(7): 879–882.
8. Karlson KA. Rib stress fractures in
elite rowers: a case series and proposed
mechanism. Am J Sports Med. 1998; 26:
516–519.
9. Jamard b, Constantin A, Cantagrel
A, Mazieres B, Laroche M. Multiple rib
fractures caused by coughing in a young
women without bone loss [letter]. Rev Rhum
Eng Ed. 1999; 66: 237–238.
10. Connolly LP, Connolly SA. Rib stress
fractures. Clin Nucl Med. 2004; 29: 614–
616.
могућу, а често превиђену и неди­јагно­
стиковану компликацију.
11. De Maeseneer MD, Mey J, Debaere C,
et al. Rib fractures induced by coughing:
an unusual cause of acute chest pain. Am J
Emerg Med. 2000; 18: 194–197.
12. De Maeseneer M, De Mey J, Lenchik L,
Everaert H, Osteaux M. Helical CT of rib
lesions: a pattern-based approach. AJR Am
J Roentgenol. 2004; 182: 173–179.
13. Canning BJ, Mazzone SB, Meeker
SN, Mori N, Reynolds SM, Undem BJ.
Identification of the tracheal and laryngeal
afferent neurones mediating cough in
anaesthetised guinea-pigs. J Physiol 2004;
557: 543–58.
14. Widdicombe JG. Afferent receptors
in the airways and cough. Respir Physiol
1998, 114: 5–15.
15. Bolser DC, DeGennaro FC, O’Reilly S,
McLeod RL, Hey JA. Central antitussive
activity of the NK1 and NK2 tachykinin
receptor antagonists, CP-99, 994 and SR
48968, in the guinea–pig and cat. Br J
Pharmacol 1997; 121: 165–170.
16. Nishino T, Tagaito Y, Isono S. Cough
and other reflexes on irritation of airway
mucosa in man. Pulm Pharmacol 1996; 9:
285–292.
17. Fujimura M, Sakamoto S, Kamio
Y, Matsuda T. Effects of methacholine
induced bronchoconstriction and procaterol
induced bronchodilation on cough receptor
sensitivity to inhaled capsaicin and tartaric
acid. Thorax 1992; 47: 441–445.
18. Chapman RW, House A, Skeans S,
Lamca J, Egan RW, Celly C, Hey JA. A
simple non-invasive method to measure the
cough reflex in dogs. J Pharmacol Toxicol
Methods 2001; 46: 21–6.
83
ЗДРАВСТВЕНА ЗАШТИТА 2/2013
19. Nishino T, Hiraga K, Yokokawa N.
Laryngeal and respiratory responses to
tracheal irritation at different depths
of enflurane anesthesia in humans.
Anesthesiology 1990; 73: 46–51.
20. Fontana GA, Lavorini F, Pistolesi M.
Water aerosols and cough. Pulm Pharmacol
Ther 2002; 15: 205–211.
21. Mazzone SB, Mori N, Canning BJ.
Bradykinin-induced cough in conscious
guinea pigs. Am J Respir Crit Care Med
2002; 165: A773.
22. Mazzone SB, Canning BJ, Widdicombe
J. Sensory pathways for the cough reflex. In
Cough: Causes, mechanisms and therapy.
Edited by: Chung F, Widdicombe J,
Boushey H. UK: Blackwell, 2003; 161–172.
23. Widdicombe J. Airway receptors. Respir
Physiol 2001; 125: 3–15.
24. Widdicombe J. Functional morphology
and physiology of pulmonary rapidly
adapting receptors (RARs). Anat Rec 2003;
270A: 2–10.
25. Shinagawa K, Kojima M, Ichikawa
K, Hiratochi M, Aoyagi S, Akahane M.
Participation of thromboxane A(2) in the
cough response in guinea-pigs: antitussive
effect of ozagrel. Br J Pharmacol 2000; 131:
266–270.
26. Karlsson JA. The role of capsaicinsensitive C-fibre afferent nerves in the cough
reflex. Pulm Pharmacol 1996; 9: 315–321.
27. Tatar M, Sant’ Ambrogio G,
Sant’ Ambrogio FB. Laryngeal and
tracheobronchial cough in anesthetized
dogs. J Appl Physiol 1994; 76: 2672–2679.
28. Kollarik M, Dinh QT, Fischer A, Undem
BJ. Capsaicin-sensitive and -insensitive
vagal bronchopulmonary C-fibres in the
mouse. J Physiol 2003; 551: 869–79.
29. Uno T, Koike S, Bamba H, Hirota R,
Hisa Y. Capsaicin receptor expression in
rat laryngeal innervation. Ann Otol Rhinol
Laryngol 2004; 113: 356–8.
30. Canning BJ, Mazzone SB. Afferent
pathways regulating the cough reflex. In
Acute and Chronic Cough (Lung Biology
in Health and Disease Series). Edited by:
Redington AE, Morice AH. UK: Marcel
Dekker; 2004 in press.
31. Brendan J Canning. Encoding of the
cough reflex. Pulm Pharmacol Ther. 2007;
20(4): 396–401.
Контакт: Др Кристина Тот Вереш, дипл. доктор медицине – мастер, специјалиста
пнеумофтизиолог, Дом здравља Нови Бечеј, Трг Ослобођења бр. 2, Нови Бечеј
e-mail: [email protected]
84
СТРУЧНИ И НАУЧНИ РАДОВИ
Упутство ауторима
У часопису „Здравствена заштита“ објављују
се оригинални научни радови, претходна
саопштења, прегледи и стручни радови, из
социјалне медицине, јавног здравља, здравственог осигурања, економике и менаџмента у здравству. Уз рад треба доставити изјаву свих аутора да
рад није објављиван. Сви приспели радови упућују се на рецензију. Радови се не хоноришу. Рад
слати на имејл: [email protected]
Општа правила
Рукопис доставити ћирилицом, у фонту
Times New Roman, величине 12. Литературни
подаци означавају се арапским бројевима у
заградама, редоследом којим се појављују у
тексту. На посебној страници рада навести пуна
имена и презимена аутора, године рођења,
њихове стручне титуле и називе установа и
места у којима раде. Имена аутора повезати са
називима установа индексираним арапским
бројевима. Такође откуцати име и презиме аутора за контакт, његову адресу, број телефона и
интернет адресу. Текст писати кратко и јасно на
српском језику. Скраћенице користити изузетно
и то само за веома дугачке називе хемијских
супстанција, али и за називе који су познати као
скраћенице (нпр. сида, РИА итд).
Обим рукописа
Обим рукописа (не рачунајући кратак садржај
и списак литературе) за прегледни рад може
износити највише шеснаест страна, за
оригиналан рад десет страна, за стручни рад осам
страна, претходно саопштење четири стране, за
извештај и приказ књиге две стране.
Кратак садржај
Уз оригинални научни рад, саопштење,
прегледни и стручни рад дати и кратак садржај до
200 речи на српском и енглеском језику (Сажетак
и Summary). У њему се наводе битне чињенице,
односно кратак приказ проблема, циљеви и метод
рада, главни резултати и основни закључци рада,
и 3–4 кључне речи на српском и енглеском.
Табеле
Табеле, графиконе, слике, цртеже, фотографије и друго дати у тексту и означити их
арапским бројевима по редоследу навођења у
тексту. Наслови се куцају изнад и они треба да
прикажу садржај табеле и другог. Коришћење
скраћеница у насловима обавезно објаснити у
легенди табеле и другог.
Списак литературе
Списак литературе дати с арапским бројевима
према редоследу навођења у тексту. Број
референци у списку не треба да прелази 20, осим
за прегледни рад. Стил навођења референци је по
угледу на „Index Medicus“.
77
85
Download

Health Care 2/13 - Комора здравствених установа Србије