Pretklasika. Jozef Hajdn
• Pretklasikom se naziva muzički stil na prelazu od baroka do klasicizma. Tu se
dogodio prelaz od baroknog muzičkog stila i formi u klasicističke. Nastaju sonatni
oblik i sonatni ciklus, koji su apsolutno najzastupljeniji od svih oblika dolazećeg
klasicizma.
Predstavnici pretklasike su Jan Vaclav Štamic,
Luiđi Bokerini,
i Bahovi sinovi Filip Emanuel Bah i Johan Kristijan Bah
• Jozef Hajdn, austrijanac, jedan od najvećih kompozitora u istoriji muzike,
tridesetak godina živeo je i radio kao dvorski muzičar na imanju porodice Esterhazi,
mađarskih knezova, pre nego što je prešao u Beč. Kod Esterhazijevih je napisao
većinu dela iz svojih najznačajnijih žanrova:
60 simfonija
40 kvarteta
11 opera
30 klavirskih sonata
• Hajdn se smatra ocem simfonije. Hajdn je napisao 104 simfonije (Betoven 9), i
kroz taj ogroman broj možemo slediti razvojni put simfonije od sporednog dela na
koncertnom programu – bila je kratka i svirala se kao uvodni ili završni deo koncerta
– do apsolutno centralnog događaja koncertne večeri.
Najpoznatije Hajdnove simfonije su Pariske (ima ih 6) i Londonske (12).
• Hajdn se takođe naziva i tvorcem gudačkog kvarteta. Napisao ih je više od 70.
Ovaj muzički oblik ima intimnu namenu: izvođenje u kućama, salonima. To utiče i na
njegov karakter, koji ga razlikuje od koncertnosti, otvorenosti i grandioznosti jedne
simfonije.
• Veoma značajan je i Hajdnov opus klavirskih sonata, u kojima je utemeljio način
pisanja ovog oblika, i otvorio put svojim naslednicima, velikanima Mocartu,
Betovenu, Šubertu, Bramsu i drugima.
Download

Pretklasika. Jozef Hajdn