Visoka Tehnička Škola
Strukovnih Studija u Nišu
Project TEMPUS 158781_2012
Occupational Safety and Health – degree
curricula and lifelong learning
Садржај
 Безбедност и здравље на раду
 Идентификација опасности при раду на базним станицама
мобилне телефоније
 Мере безбедности од нејонизујућег зрачења
 Мере безбедности при раду на антенским системима
базних станица
 Мере безбедности при постављању и коришћењу
електричних инсталација
Садржај
 Мере безбедности објекта од удара грома
 Радно место техничара за експлоатацију и одржавање
базних станица мобилне телефоније
 Мере безбедности и здравља на раду на експлоатацији о
одржавању базних станица
Безбедност и здравље на раду
Безбедност и здравље на раду јесте обезбеђивање таквих услова на
раду којима се, у највећој могућој мери, смањују повреде на раду,
професионална обољења и обољења у вези са радом и који претежно
стварају претпоставку за пуно физичко, психичко и социјално
благостање запослених;
(Закон о безбедности и здрављу на раду, “Сл. гласник РС”, бр. 101/2005, чл. 4,
ст. 4)
Ризик јесте вероватноћа настанка повреде, обољења или оштећења
здравља запосленог услед опасности.
(Закон о безбедности и здрављу на раду, “Сл. гласник РС”, бр. 101/2005, чл. 4,
ст. 13)
Безбедност и здравље на раду
Акт о процени ризика јесте акт који садржи опис процеса рада са
проценом ризика од повреда и/или оштећења здравља на радном
месту у радној околини и мере за отклањање или смањивање ризика у
циљу побољшања безбедности и здравља на раду.
(Закон о безбедности и здрављу на раду, “Сл. гласник РС”, бр. 101/2005, чл. 4,
ст. 14)
Правни основ за процену ризика
Прописи о безбедности
и здрављу на раду
Национални и међународни стандарди
Безбедност и здравље на раду
 Прописи о безбедности и здрављу на раду
• Закон о безбедности и здрављу на раду (Службени гласник РС, бр.
101/05, чл. 13 и 16)
• Правилник о начину и поступку процене ризика на радном месту и у
радној околини (Службени гласник РС, бр. 72/06)
• Закон о раду (Службени гласник РС, бр. 24/05, 61/05)
• Правилник о поступку прегледа и испитивања опреме за рад и
испитивања услова радне околине (Службени гласник РС, бр. 94/06)
• Правилник о мерама и нормативима заштите на раду на оруђима за
рад (Службени лист СФРЈ, бр. 18/91)
• Правилник о техничким нормативима за заштиту објеката од
атмосферског пражњења (Службени лист СРЈ, бр. 11/96)
• Правилник о техничким нормативима за електричне инсталације
ниског напона (Службени лист СФРЈ, бр. 53/88, 54/88 и Службени
лист СРЈ, бр. 28/95)
• Закон о заштити од пожара (Службени лист СФРЈ, бр. 37/88)
• Правилник о опреми и поступку за пружање прве помоћи и о
организовању службе спасавања у случају незгода на раду (Службени
лист СФРЈ, бр. 21/71)
Безбедност и здравље на раду
 Национални и међународни стандарди
• Директива савета ЕЕЗ 89/391 и појединачне директиве 89/654, 89/655,
89/656, 90/269, 90/270, 92/85, 98/24, 2000/39, 2000/54, 2002/44, 2003/10
• Резолуција савета о безбедности, хигијени и здрављу на раду од
21.12.1987. године
• Стратегија Заједнице за безбедност и здравље на раду
• Документација МОР-а, Европска социјална повеља из 1996. године
• Смернице за процену ризика ЕУ, Луксембург 1996. године
• ISO стандарди 9001, 14001, 18001 (ОHSAS)
• ЈУС стандарди
Безбедност и здравље на раду
Метода Кinny
- озбиљност последица које запослени трпи код појаве опасности
и штетности
- вероватноћу појаве опасности и штетности
- учесталост појављивања опасности и штетности
Ниво ризика R
R=PVU, P- последица
V- вероватноћа
U- учесталост
Безбедност и здравље на раду
Ранг
Опис критеријума
1
Болест, повреда која захева прву помоћ и никакав други третман
2
Медицински третман од стране лекара
3
Озбиљне-инвалидност, озбиљна повреда са хоспитализацијом
6
Веома озбиљне-појединачне несреће са смртним исходом
10
Катастрофалне-несреће са вишеструким смртним исходом
Ранг
Опис критеријума
0,1
Једва појмљиво
0,2
Практично невероватно
0,5
Постоји, али само мало вероватно
1
Мала вероватноћа, али могућа у ограниченим случајевима
3
Мало могуће
6
Сасвим могуће
10
Предвидиво очекивано
Ранг
Опис критеријума
1
Излаже се ретко (годишње)
2
Излаже се месечно
3
Излаже се недељно
6
Излаже се дневно
10
Излаже се трајно
Рангирање последица
Рангирање вероватноће
Рангирање учесталости
Безбедност и здравље на раду
Укпна оцена
Ниво ризика
Акција
0,1-20
Прихватљив
(незнатан)
I
Не захтева се никаква акција.
21-70
Мали (допустив)
II
Нема потребе за додатним активностима при управљању операцијом.
Може се размотрити економски исплативије решење или унапређење без додатних улагања.
Потребно је пратити ситуацију како би поседовали информације о спровођењу прописаних активности.
71-200
Умерен
III
Потребо је уложити напор како би се смањио ризик, али трошкови превенције
морају бити пажљиво рангирани и ограничени до извесног нивоа.
Потребно је дефинисати рок за спровођење унапређења.
Код оних догађаја код којих могу наступити и изузетно опасне последице
потребно је додатно проверити вероватноћу настанка таквог догађаја
како би се дефинисао потребан ниво активности на ублажавању ризика.
201-400
Висок (знатан)
IV
Не сме се започети са датом активношћу док ниво ризика не буде снижен.
Могу бити потребна знатна средства како би се ризик смањио.
Ако се ризик односи на започете активности потребно је предузети хитне акције на смањењу нивоа ризика.
преко 400
Екстремни
(недопустив)
Активност не сме бити започета ни настављена све док се ниво ризика не смањи.
Ако ни улагањем неограничених средстава није могуће смањити ниво ризика, активност мора бити забрањена.
Безбедност и здравље на раду
Превентивне мере јесу све мере које се предузимају или чије се
предузимање планира на свим нивоима рада код послодавца, ради
спречавања повређивања или оштећења здравља запослених.
(Закон о безбедности и здрављу на раду, “Сл. гласник РС”, бр. 101/2005,
чл. 4, ст. 5)
Превентивне мере се обезбеђују применом савремених техничких,
здравствених, образовних, социјалних, организационих и других мера
и средстава за отклањање ризика од повређивања и оштећења здравља
запослених, и/или њиховог свођења на најмању могућу меру.
Безбедност и здравље на раду
улагање у превентиву
продуктивност и
оптимални радни ефекат
Безбедност и здравље на раду
Систематски приступ:
 идентификација опасности и штетности на раду
 процена ризика на раду
 одређивање одговарајућег скупа мера и правила техничке,
здравствене, образовне, организационе и друге природе
Безбедност и здравље на раду
Унапређивање стања безбедности на раду као законска
обавеза сваког предузећа
(Закон о безбедности и здрављу на раду, “Сл. гласник РС”, бр. 101/2005,
чл. 9)
Поред утврђивања правила, стандарда и услова под којима се
рад може обављати и старања о њиховом спровођењу у
пракси, неопходно је и мењати, прилагођавати и
усаглашавати их са техничко-технолошким и друштвеноекономским развојем.
Идентификација опасности при раду на
базним станицама мобилне телефоније
 Експанзија у развоју мобилних комуникација
базна станица
антенски систем
контејнер
Идентификација опасности при раду на
базним станицама мобилне телефоније
• унутрашње локације
•
локације са стубовима
•
локације са инсталацијама
на објектима
Идентификација опасности при раду на
базним станицама мобилне телефоније
опасности
објективне
субјективне
опасности
опасности у индустријском опасности у природном
радном окружењу
радном окружењу
Идентификација опасности при раду на
базним станицама мобилне телефоније
1.





Опасности у индустријском радном окружењу су:
механичке опасности (рад са машинама и алатом који
имају оштре ивице и сечива, оштри делови фасаде или
конструкција и сл.)
електричне опасности
- атмосферска пражњења
- радови у условима ниског или високог напона
електромагнетна емисија
хемијске опасности
- индустријски гасови
- токсичне течности
- индуструјска прашина
термичке опасности (топлотни извори)
Идентификација опасности при раду на
базним станицама мобилне телефоније
2.


Опасности у природном радном окружењу су:
опасност од пада са висине
атмосферске
- влажност
- хладноћа
- врућина
- ветар
- прашина
- услови смањене видљивости (мрак, магла)
- бука
- вибрације
- УВ зрачење
Мере безбедности од нејонизујућег зрачења
 Извори нејонизујућих зрачења су уређаји, инсталације
или објекти који емитују или могу да емитују нејонизујуће
зрачење тј. електромагнетно зрачење које има енергију
фотона недовољну да изврши јонизацију атома (мању од
12.4 eV)
(Закон о заштити од нејонизујућег зрачења, “Службени гласник РС”,
бр. 36/09, чл. 2)
 Базне станице - извори нејонизујућег зрачења
Мере безбедности од нејонизујућег зрачења
Расподела електромагнетног поља око антене базне станице мобилне телефоније
GSM 900 МHz од 250 W постављене на висини од 15 метара
Мере безбедности од нејонизујућег зрачења
Повећана концентрација електромагнетне енергије
топлотни ефекат
стимулативни ефекат
Мере безбедности од нејонизујућег зрачења
 систематско испитивање нивоа нејонизујућих зрачења
ISO 17025
CEI IEC 61786
CEI IEC 61566
 прописивање граница излагања (специфични ниво
апсорбоване енергије) нејонизујућим зрачењима тј.
максималних дозвољених вредности интензитета поља
које су одређене стандардом или другим прописом
норма за техничко особље
норма за општу људску популацију
Мере безбедности од нејонизујућег зрачења
Норма за техничо особље и општу људску популацију
Мере безбедности од нејонизујућег зрачења
 Процедуре на пословима експлоатације и одржавање
антена базних станица мобилне телефоније:
1. тражити гашење одређених сектора у којима се радник
налази за време извођења радова
2. боравити и радити иза антене (не у смеру емитовања)
3. боравак радника у угроженим зонама свести на разумну
меру
Мере безбедности при раду на антенским
системима базних станица
Радом на висини, сматра се рад који
радник обавља користећи ослонце на
висини од 3 метра и више од чврсте
подлоге при чему радни простор није
заштићен од пада са висине.
(Правилник о заштити на раду приликом извођења
грађевинских радова, “Службени Гласник РС”,
бр.53/97, чл. 52)
Рад на антенским стубовима као
пример рада на висини
 Опште мере безбедности при раду на висини
 Мере безбедности када постоји опасност од
пада предмета на раднике
 Мере безбедности код монтажне градње
Мере безбедности при раду на антенским
системима базних станица

Опште мере безбедности при раду на висини
Радови на висини изводе се на основу документације о организацији
и технологији извођења са мерама заштите на раду, коју обезбеђује
извођач радова.
Рад на висини може се обављати само уз непосредан и стални надзор
стручног радника одређеног решењем директора предузећа или
приватног послодавца за послове вршења надзора над радом радника.
(Правилник о заштити на раду приликом извођења грађевинских
радова, “Службени Гласник РС”, бр.53/97, чл. 52)
Мере безбедности при раду на антенским
системима базних станица
Лекарско уверење
Обученост
Искуство
Мере безбедности при раду на антенским
системима базних станица
За време радова на висини радник се мора придржавати следећег:
-
-
-
на нови ослонац закорачује и ослања се тек пошто је проверио његову
сигурност
не оптерећује свој привремени ослонац додатним оптерећењем
(материјал, алат и сл.) ако није сигуран да ослонац може да издржи
додатно оптерећење
не користи истовремено са другим радником привремени ослонац
приручни алат и остали прибор неопходан за обављање рада да
оставља на дохват руку на местима са којих неће да падне или да га
веже
не сагиње се до положаја лабилне равнотеже тела или лабилне
равнотеже тела са предметом који држи у рукама или носи на себи
Мере безбедности при раду на антенским
системима базних станица
-
-
да је, уколико је то изводљиво, везан заштитним опасачем, по
могућности изнад своје главе, за место чију сигурност проверава пре
него што закорачи на нови ослонац; превезивање прихватног конопца
заштитног опасача са једног места на друго обавља се у положају у
коме је радник чврсто ослоњен на проверене и сигурне ослонце или,
уколико има други прихватни конопац, када је везан њиме за сигуран
ослонац
не искорачује изнад празног простора и не чини нагле покрете
ако није могуће извести радну операцију на начин или по редоследу
који је прописан пројектом или по договору са руководиоцем, радник
не наставља рад, већ заузевши сигуран положај чека и прима нова
упутства од одговорног лица по којима наставља даљи рад
Мере безбедности при раду на антенским
системима базних станица
 Мере безбедности када постоји опасност од пада
предмета на раднике
-
-
проверити да ли су сви прилази зони интервенције или монтаже
затворени за раднике и остала лица која не учествују у интервенцији,
преносу и монтажи и да ли у угроженој зони има присутних лица која
морају да напусте угрожену зону
приликом преноса објекта који се монтира радници који учествују у
монтажи се морају удаљити на безбедно растојање
Мере безбедности при раду на антенским
системима базних станица
 Мере безбедности код монтажне градње
Монтажа не сме започети док се не испуни следећа процедура и следећи
услови:
-
треба обезбедити сигуран прилаз до места постављања елемента на
објекту
треба поставити ослонце и припремити алат и прибор за причвршћивање
радници који не учествују у монтажи се морају удаљити на безбедно
растојање
треба проверити да су статичке и механичке карактеристике прибора за
дизање и везе елемената у складу са пројектом монтаже
Мере безбедности при раду на антенским
системима базних станица
 Правилни избор опреме
 Употреба мердевина и употреба ужади
Мере безбедности при раду на антенским
системима базних станица
 Употреба мердевина
-
када је за извршење радног задатка потребно
мало времена и када употреба сигурније
опреме није оправдана
 праве (једноделне) мердевине
 двокрилне мердевине
 мердевине на извлачење
 комбиноване мердевине
Мере безбедности при раду на антенским
системима базних станица
Правила и упутсва при употреби
мердевина
- чврста подлога
- мердевине које се користе за приступ
морају бити довољно дугачке да надвисе
радну тачку, осим уколико нису
предузете друге мере које пружају
сигурно хватиште
- наклон мердевина је 70-75 степени према
хоризонтали
Наклон мердевина
Мере безбедности при раду на антенским
системима базних станица
- не користити никад горње четири пречке, нити стајати на последњој
-
степеници двокрилних мердевина или на последња два степеника
не пењати се на мердевине прескачући пречке
лице окренути према мердевинама
руке држати на пречкама, а не на сраницама
имати увек три тачке ослонца
мердевине користи само једна особа
радници морају носити адекватну обућу
радници могу носити само мањи алат за појасом или у торбици коју
носе преко рамена како се не би пореметила равнотежа радника
Мере безбедности при раду на антенским
системима базних станица
 Употреба ужета
употреба ужета
техника којом се обезбеђује
рад на висини
техника којом се обезбеђује подизање
монтажног елемента
Мере безбедности при раду на антенским
системима базних станица
Предности употребе ужета као технике којом се обезбеђује рад на
висини:
• постављање и растављање система је брзо и захтева мали број
особа у кратком времену чиме се и број ризичних сати за људе
своди на минимум
• због брзог постављања и растављања система потенцијално
заустављање процеса производње или радних процеса у
индустрији је минимално или сведено на разумну меру
• систем се може раставити на крају сваке смене смањујући
могућност вандализма и крађе
• нижа цена у односу на друге методе (на пример од постављања
скеле)
Мере безбедности при раду на антенским
системима базних станица
Фактори који утичу на безбедност при раду на индустријском
ужету
 одговарајућа опрема
 обука
 технике употребе ужета
 надзор
Мере безбедности при раду на антенским
системима базних станица

Опрема
• општа опрема
• линије, ужад и остала синтетичка опрема
• додатне осигуравајуће справе потребне за рад на индустријском ужету
Мере безбедности при раду на антенским
системима базних станица
• Општа опрема
радно одело
заштитни шлем
рукавице
заштитне ципеле
Мере безбедности при раду на антенским
системима базних станица
• Општа опрема
заштитне
наочаре
радни прслук
јакна против ветра
торбица за алат
Мере безбедности при раду на антенским
системима базних станица
• Линије, ужад и остала синтетичка
опрема
-
опрема за извлачење
-
сидрена линија
-
радно уже
-
помоћно уже
-
динамичко уже
-
ужад ниског истезања
Мере безбедности при раду на антенским
системима базних станица
• Линије, ужад и остала синтетичка
опрема
-
кернмантел ужад
-
заштита за ужад
-
гуртна
-
пупковина
-
апсорбер енергије
-
радни појас
Мере безбедности при раду на антенским
системима базних станица
• Додатне осигуравајуће справе потребне
за рад на индустријском ужету
-
пењалица
-
спушталица
-
помоћна справа-системи за спречавање пада
Мере безбедности при раду на антенским
системима базних станица
• Додатне осигуравајуће справе потребне
за рад на индустријском ужету
-
конектори
-
карабинери
-
брзи линкови
Мере безбедности при раду на антенским
системима базних станица
• Додатне осигуравајуће справе потребне
за рад на индустријском ужету
-
котураче
-
механички систем за извлачење-спасавање повређеног
-
радно седиште
Мере безбедности при раду на антенским
системима базних станица
 Обука за рад на индустријском ужету
Обука представља неизоставну карику у остваривању
безбедоносних услова на раду, тј. извршавању радних
задатака без незгода, повреда, губитака или дефеката.
Обуку могу спроводити одговарајуће специјализоване
компаније са лиценцом за обављање послова безбедности
и здравља на раду издате од Министарства рада и
социјалне политике - Управе за безбедност и здравље на
раду.
Није неопходно претходно
искуство.
Спреман за рад на висини.
Психички и физички способан.
Минимална старост 18 година.
Минимум 6 – дана обуке за
приступ и интервенције у
индустријским
вертикалним срединама.
НИВО 1
РАДНИК У РАДОВИМА НА
ИНДУСТРИЈСКОМ
УЖЕТА
Минимум 12 месеци и 1.000 сати
разноликог радног искуства
нивоа 1.
Психички и физички способан.
Минимум 8 дана обуке
за приступ, опремање и
спашавање.
НИВО 2
ТЕХНИЧАР СПАСИЛАЦ У
ИНДУСТРИЈСКИМ
ВЕРТИКАЛНИМ
СРЕДИНАМА (ТИМ
ЛИДЕР)
Минимум 12 месеци и 1.000 сати
разноликог радног искуства
нивоа – 2.
Психички и физички способан.
Одговарајући курс / сертификат
прве помоћи.
Писмена препорука од техничара
ниво-а 3.
Способност извођења радова - интервенција у
вертикалним срединама под надзором контролора
техничара нивоа 2 или супервизора нивоа 3.
Одговоран за своју личну опрему за радове на висини.
Способност самосталног опремања и
организације радилишта, организацију
спашавања и евакуације, укључујући
извлачење.
Под надзором супервизора ниво-а 3.
Минимум 7 – дана обуке за
напредне технике
приступа, спашавања,
испитивања опреме и
законске регулативе.
НИВО 3
СУПЕРВИЗОР У
РАДОВИМА НА
ИНДУСТРИЈСКОМ
УЖЕТУ
Способност надгледања и контроле комплетног
радног пројекта / градилишта.
Опсежно знање у напредним спасилачким
техникама.
Упознат са законском регулативом радова на
висини.
Мере безбедности при раду на антенским
системима базних станица
- Техничари нивоа 1 су за обнову лиценце дужни да
похађају тзв. технички дан, односно проверу техничког
знања и безбедносних процедура или доставити
одговарајућу потврду од матичне организације да су
активно укључени у радове – интервенције у вертикалним
срединама (да нису имали паузу дужу од 6 месеци).
- Сви техничари 2. и 3. нивоа имају обавезу да обнове
лиценцу по истеку тренутне, а подразумева 2 дана
тренинга.
Мере безбедности при раду на антенским
системима базних станица
 Технике употребе ужета
- приступ ужетом
(радно и помоћно уже)
- вођење
- радно позиционирање
- радно ограничење
Мере безбедности при раду на антенским
системима базних станица
 Надзор при раду на индустријском ужету
Улогу надзорника могу преузети само техничари нивоа 2
или нивоа 3.
Број надзорника при извршавању радних задатака зависи
од конфигурације објекта, компликованости посла, броја
радника и њихових способности и вештина.
 Само уз комбинацију одговарајуће опреме, исправне
технике, редовне обуке и доброг надзора могу се
предупрети или смањити број незгода.
Мере безбедности при раду на антенским
системима базних станица

Спасавање и евакуација
1.
2.
самоспасавање
помоћ осталих радника
припадника исте или друге
радне групе
спасавање тј. евакуација од
стране професионалних
спасилачких служби које
имају потребно искуство,
референце и обуку за
радове на висини
3.
ефекат suspension trauma
Мере безбедности при раду на антенским
системима базних станица
Основни фактори који утичу на судбину угроженог/
повређеног радника:
• Утренираност тј. обученост спасилачке екипе
• Поседовање одоварајуће опреме
• Логистичка подршка коју има спасилачки тим
- основна радна и интервентна обука
- опрема која је неопходна за рад и интервенцију у
случају незгоде
- обезбеђивање пратећих сервиса и служби као што су
прва помоћ, комуникација, одговарајући транспорт и
сл.
Мере безбедности при постављању и
коришћењу електричних инсталација
 Базна станица – електротехнички објекат
 Електричне инсталације на базној станици (градилишту)
могу постављати, поправљати, одржавати и уклањати
само стручни радници упознати са опасностима које се
могу појавити при тим радовима и оспособљени за
примену мера заштите на раду којима се те опасности и
отклањају
(Правилник о заштити на раду приликом извођења грађевинских
радова, Службени Гласник РС”, бр.53/97, чл. 219)
Мере безбедности при постављању и
коришћењу електричних инсталација
 Опасности и штетности које се могу јавити при
коришћењу електричних инсталација и опреме:
1. опасности од директног додира делова који су стално под
напоном
2. опасности од директног додира проводљивих делова који не
припадају струјном колу
3. опасност од пожара или експлозије
4. статички електрицитет услед рада уређаја
5. опасност од утицаја берилијум оксида
6. нестанак напона у мрежи
7. недовољна осветљеност просторија
8. неопрезно руковање
9. механичка оштећења
10. утицај прашине, влаге и воде
Мере безбедности при постављању и
коришћењу електричних инсталација
• Заштита од директног додира делова који су стално под
напоном обезбеђује се:
• Правилним избором степена механичке заштите електроенегетске
опреме, инсталационог материјала каблова и проводника, правилно
одабраним и правилно постављеним осигурачима струјних кола, као и
аутоматских струјних прекидача.
• Постављањем изолационих газишта испред исправљачког
постројења.
• Заштита унутар инсталације се изводи тако што се, на локацији где ће
бити инсталиране базне радио станице, неизоловани делови
електричне инсталације, који могу доћи под напон, смештају у
прописане разводне ормане и прикључне кутије, тако да у нормалним
условима рада неће бити доступни.
• Заштита у оквиру уређаја базне радио станице решава се тако што се
сви делови мрежних исправљача, који долазе под напон, инсталирају
у затворена кућишта, која ће бити заштићена преко уземљења и у
нормалним условима рада ови делови неће бити доступни лицима
која рукују уређајима.
Мере безбедности при постављању и
коришћењу електричних инсталација
• Заштита од индукованог директног додира решава се на
следећи начин:
• У инсталацијама наизменичног напона до 1 кV, применом
система ТN-C/S уз реаговање заштитних уређаја који су
постављени на почетку вода и повезивањем нултих заштитних
сабирница ормана на заједнички уземљивач објекта.
Мере безбедности при постављању и
коришћењу електричних инсталација
• Заштита од опасности пожара или експлозије узрокованих
прегревањем водова, преоптерећења или хаварије
исправљачких уређаја и батерија обезбеђује се:
• Ограничавањем интензитета и трајања струје кратког споја
заштитним прекидачима.
• Предвиђају се каблови (проводници) који не горе нити
подржавају горење.
• Изједначавањем потенцијала у просторији базне станице.
• Уградњом херметичких акумулаторских батерија.
• Адекватним проветравањем и заштитом од ватре батеријског
простора (јер батерије могу произвести експлозине гасове).
Упозорење да рад базне станице није дозвољен у условима
експлозивне атмосфере мора бити истакнут на локацији базне
станице.
• Монтажом аутоматских јављача пожара.
• Употребом ручних апарата за гашење пожара.
Мере безбедности при постављању и
коришћењу електричних инсталација
• Заштита од штетног дејства статичког електрицитета
остварује се:
• Повезивањем на правилно изведено громобранско уземљење
објекта свих металних маса уређаја и опреме, а посебно
антена, антенских носача и антенских каблова који могу доћи
под утицај статичког електрицитета.
• Применом антистатик пода.
Мере безбедности при постављању и
коришћењу електричних инсталација
• Заштита од штетног утицаја берилијум оксида постиже се:
• Истицањем упутства о руковању и одлагању берилијум оксида
на локацији инсталације базне радио станице. Берилијум оксид
се користи у базним радио станицама у појачавачима RF снаге
и комбајнер филтрима у циљу повећања брзине, смањења
димензија као и повећања поузданости рада пратеће
електронике. Када је у чврстом стању (берилијум оксид
керамика) не узрокује штетне последице по здравље човека.
Инхалација ваздуха који садржи берилијум оксид може
изазвати озбиљна обољења плућа код преосетљивих особа.
Због тога је неопходно придржавати се упутства о руковању и
одлагању берилијум оксида на локацији базне радио станице.
Мере безбедности при постављању и
коришћењу електричних инсталација
• Берилијум оксид је херметички затворен унутар електронских
модула у контејнеру базне станице и да би се приступило
берилијум оксиду ови модули би морали бити физички
уништавани. Приликом квара, модули у целини се замењују од
стране обучених техничких лица и замењени модули се шаљу
произвођачу на поправку. На овај начин се обезбеђује да
поступање са берилијум оксидом буде у складу Правилником
о начину поступања са отпацима који имају својства опасних
материја.
Мере безбедности при постављању и
коришћењу електричних инсталација
• Заштита од опасности нестанка напона у мрежи решава се:
• Напајањем из AKU батерија потребног капацитета. По истеку
животног века AKU батерија, Инвеститор је дужан да
обезбеди одношење и складиштење AKU батерија на начин
дефинисан Правилником о начину поступања са отпацима који
имају својства опасних материја.
• Опасности и штетности од последица недовољне
осветљености отклaњају се:
• Решеном инсталацијом општег осветљења која обезбеђује
ниво осветљења у складу са стандардом JUS.U.C9.100,
односно, препорукама ЈКО.
Мере безбедности при постављању и
коришћењу електричних инсталација
• Заштита од неопрезног руковања постиже се:
• Прегледним означавањем свих елемената у разводним
уређајима.
• Избором елемената за одређену намену.
• Обучавањем и периодичном провером знања о предвиђеним
мерама заштите на раду при руковању у временским
размацима прописаним законом.
Мере безбедности при постављању и
коришћењу електричних инсталација
• Заштита од механичких оштећења остварује се:
• Правилним избором конструкција и материјала за
инсталационе елементе, каблове и опрему, као и применом
правилних начина полагања каблова и инсталационог
материјала и правилним лоцирањем разводних ормана.
Прикључивање електричних пријемника на електричну мрежу
увијањем крајева проводника или на други непрописан начин
је строго забрањено.
Електрична инсталација се поставља тако да не буде
механичких напрезања на спојевима проводника, осим ако
нису посебно израђени за ту сврху. Каблови за напајање
електричном енергијом се не могу постављати у пролазима, на
пешачким стазама, односно на местима где може доћи до
механичких оштећења.
Мере безбедности при постављању и
коришћењу електричних инсталација
• Заштита од опасности продора прашине, влаге и воде у
електричне инсталације обезбеђује се:
• Добрим заптивањем прозора и отвора просторије са уређајима.
• Правилно одабраном механичком заштитом.
Мере заштите објекта од удара грома
 Под заштитом објеката од
атмосферског пражњења
сматра се заштита људи и
имовине у објектима
(Правилник о техничким
нормативама за заштиту
објеката од атмосферског
пражњења, “Службени лист
СРЈ”, бр. 11/1996, чл. 3)
Громобранска инсталација
унутрашња
спољашња
Радно место техничара за експлоатацију и
одржавање базних станица мобилне телефоније
 Техничар за експлоатацију и одржавање система у
приступној мрежи
-
обавља послове везане за израду, одржавање и сервисирање
антенских система у бежичној приступној мрежи
на терену комуницира са пословним партнерима и корисницима
услуга
одговоран је за квалитет обављеног посла и исправност уређаја који
је монтирао или сервисирао
извештава о реализованим пословима
управља моторним возилом
обавља и друге послове у домену своје радне функције, а по налогу
надређеног.
Процена ризика
Опасности и штетности
Последица
Вероватнћа
Учесталот
Ниво
ризик
а
Опасности везане за карактеристике радног места
Опасне површине
2
6
6
72
Рад на висини
6
6
6
216
Физичка нестабилност радног места
3
6
6
108
Пад опреме за рад
2
6
3
36
Могућност клизања или спотицања
3
6
3
54
Ручно подизање и ношење терета
3
6
3
54
Опасност од коришћења електричне енергије
Опасност од директног и индиректног додира делова под напоном (каблови, разводне
кутије, ручни алат...)
6
3
6
108
Опасност од топлотног дејства
3
3
3
27
Опасност од електростатичког наелектрисања
2
3
3
18
Штетности које су последица процеса рада
Штетан утицај нејонизујућег зрачења
2
6
3
36
Штетни утицаји климатских фактора
3
6
6
108
Штетности које проистичу из психичких и психофизичких напора
Телесно напрезање или напори, тј. повишен интензитет рада
3
6
6
108
Нефизиолошки положај тела (дуготрајно пењање, стајање, силажење...)
3
6
6
108
Одговорност у примању и преношењу информација
2
6
6
72
Рад са странкама
1
6
6
36
Одговорност за извршење радних задатака
3
6
6
108
3
6
3
54
Штетности везане за организацију рада
Прековремени рад
Радно место техничара за експлоатацију и
одржавање базних станица мобилне телефоније
радно место са повећаним ризиком
 Највећи ризик је услед рада на висини
 Могуће последице по здравље и безбедност радника при раду на
висини и антенским стубовима су:
- повреде појединих делова тела (нагњечења, ране, убодне ране,
посекотине, уганућа, истегнућа тетива и преломи костију)
- вишеструки преломи са могућим фаталним исходом
- поремећај и болести коштано-мишићног система и везивног ткива
(обољења вратног и слабинског дела кичме)
- опекотине различитог степена, удар грома са могућим смртним
исходом
Мере безбедности и здравља на раду на
експлоатацији о одржавању базних станица
 Систем безбедности и здравља на раду представља скуп
мера и правила техничке, здравствене, педагошке,
психолошке, социјалне и друге природе у циљу
спровођења и унапређивања безбедности и здравља на
раду лица која учествују у радним процесима, као и лица
која се затекну у радној околини.
Мере безбедности и здравља на раду на
експлоатацији о одржавању базних станица
 Мере безбедности и здравља на раду:
- контрола и одржавање у исправном стању опреме за рад
- теоретско и практично оспособљавање
- примена упутстава и процедура за безбедан рад
- обавезна провера и правилна употреба средстава и опреме за
личну заштиту на раду (табела 1)
- примена мера безбедног рада непосредно пре, за време и после
атмосферских утицаја
- правилно обезбеђивање места рада, обавезно присуство
најмање 2 запослена радника при обављању радова на висини
- употреба адекватног алата и опреме
- забрана кретања особа испод и унутар радног поља антенског
стуба
- забрана коришћења приручних средстава за повећање висине
- забрана добацивања и бацања предмета са земље на висину и
обратно.
Назив средстава личне заштите
Комада
Рок употребе
клизач-блокатор за типске антенске стубове
1
по потреби
шок апсорбер (за клизач) са карабинерима
1
по потреби
заштитни шлем
1
8 год.
индустријски појас са потпуном телесном упрегом
1
по потреби
индустријски шок апсорбер са две пукотине и припадајућим карабинерима
1
по потреби
обухватно уже са аутоблокатором и ауто карабин куком
1
по потреби
гуртне
2
по потреби
карабинери
3
по потреби
заштитни комбинизон са улошком
1
5 год.
заштитни комбинизон
1
2 год.
заштитно одело (од кише)
пар
5 год.
заштитне плитке ципеле
пар
3 год.
заштитне дубоке ципеле
пар
3 год.
заштитна капа
1
2 год.
поткапа за заштитни шлем
1
5 год.
наочаре за заштиту од прашине, удара и УВ зрачења
1
3 год.
заштитне танке кожне рукавице
пар
2 пара/1 год.
заштитне дебеле кожне рукавице
пар
2 пара/1 год.
а) Заједничка средства и опрема
б) Средства и опрема личне заштите
Мере безбедности и здравља на раду на
експлоатацији о одржавању базних станица
 Медицинске мере
-
Претходни прегледи
Периодични прегледи
Здравствене способности:
• оштрина вида без корекције треба да буде најмање 0.8 на оба
ока или ако је на једном оку 1.0, на другом оку може бити 0.6;
нормална ширина видног поља, просторна перцепција,
нормалан мотилитет и фузија у границама нормале
• добро стање чула слуха и чула равнотеже
• добра концентрација, брзо и адекватно реаговање у свим
ситуацијама, позитивне карактеристике личности
• одсуство тежих болести срца и крвних судова, респираторног,
дигестивног и ендокриног система, одсуство тежих
психолошких, психијатријских и неуролошких стања и
обољења и болести локомоторног апарата.
Мере безбедности и здравља на раду на
експлоатацији о одржавању базних станица
 Здравствена заштита радника треба да се обавља у
континуитету:
• циљани и контролни преглед (закључак Медицине
рада) уз индивидуалну оцену радне способности
• континуално праћење психофизичких способности
запослених
• здравствено-просветни рад
• посебни програми обуке за повећање психофизичке
издржљивости и толеранције на стрес (кроз
различите програме рекреације, тренинге и др.).
Мере безбедности и здравља на раду на
експлоатацији о одржавању базних станица
 Обавезе запослених:
-
-
-
пре почетка радног задатка проучити предмет извршења на основу
документације и ако је потребно уз помоћ вође групе
од потребног алата и опреме носити само оно што захтева радни
задатак у циљу избегавања непотребног оптерећење; алат и опрему
носити у за то утврђене специфичне торбице, а алке, каишеве и
слично смештене на боковима тела или транспортоване на начин
којим се обезбеђује најмањи контакт са структуром или фасадом
употреба алкохола и опијата је строго забрањена; употребљавати само
воду (флаширану) и освежавајуће напитке
на радном задатку може бити запослен само радник у добром психофизичком здравственом стању
провера исправности одеће, обуће, заштитног шлема, опреме за рад
(алата и опреме за ношење алата), система за спречавање падова,
позиционирања, конектора, карабинера, појасева, ужади, анкера и
друге опреме потребне за безбедно извршење радног задатка
за сву опрему коју користи запослени мора да проучи све њене
карактеристике и начине употребе.
Крај
Хвала на пажњи!!!
Download

Опште одредбе закона о БЗНР-у и Мере безбедности при раду