KORIŠĆENJE AMATERSKE
FOTOGRAFIJE U MERNE
SVRHE
amaterska fotografija
amaterski video
metodologija merenja i obrade
specijalni sistemi
Četvrti seminar iz fotogrametrije: Fotografski i video snimci u sudskoj praksi
FOTOGRAFIJA KAO MATERIJALNI DOKAZ U SUDSKOJ PRAKSI
DRAGAN MIHAJLOVIĆ
1.
UVOD
Fotografija je postala nezamenljiv pratilac života savremenog čoveka. Milioni fotografskih
kamera registruju sve značajnije događaje koji se dešavaju u čovekovoj okolini. Fotografija je
postala nezamenljiva i u mnogim delatnostima ljudskog života gde se ne koristi samo u
dokumenatcione svrhe, već često i u sklopu nekog tehnološkog procesa. Korišćenje fotografije
u merne svrhe je primer gde se dokumentaciono svojstvo fotografije stavlja u drugi plan, dok je
u prvom planu njeno geometrijsko svojstvo. Naučna disciplina koja se bavi korišćenjem
fotografije u merne svrhe jeste fotogrametrija.
U standardnoj primeni fotogrametrije u upotrebi su tzv. merne fotogrametrijske kamere (Kraus
1986, s.12, Joksić 1983, s.48), tj. specijalne fotogrametrijske kamere čija konstrukcija
obezbeđuje postojanost geometrijskih elemanta (konstanta kamere, glavna tačka snimka,
upravnost optičke osovine na ravan snimka, izravnatost površine snimka itd.). Za takve kamere
konstruisani su i specijalni fotogrametrijski instrumenti optičko-mehaničke konstrukcije koji za
merenje snimaka koriste fenomen stereoskopskog posmatranja. Korišćenje ovih instrumenata
podrazumeva specijalnu dispoziciju kamere u odnosu na objekt snimanja, što znači da se mogu
koristiti samo snimci načinjeni mernim fotogrametrijskim kamerama prema unapred utvrđenom
planu. Zahvaljujući tome, konačan rezultat primene fotogrametrijske metode nije samo
bogatstvo prostornih informacija, već i zadovoljavajuća tačnost njihovog položaja.
Za razliku od fotogrametrijskog načina snimanja, u raznim okolnostima veliki broj vrlo značajnih
fotografija načini se običnim fotografskim kamerama, bez unapred utvrđenog plana. Mogućnost
korišćenja i takvih snimaka u merne svrhe može biti od neprocenjivog značaja. Interes za to
imaju pre svega sudski i policijski organi. Ovaj rad ima za cilj da ukaže na mogućnosti koje
fotogrametrijska metoda u tom smislu nudi, kao i da naznači neke probleme koji se mogu
pojaviti u korišćenju fotografskih snimaka kao materijalnih dokaza u praksi sudskih i policijskih
organa.
2.
ŠTA SU TO AMATERSKI SNIMCI
Fotografija je danas opšte prihvaćen pojam. Za bliže određenje vrste i namene fotografije danas
su uz ovaj pojam u upotrebi različiti atributi. U fotogrametriji je uobičajeno da se snimci načinjeni
specijalnim fotogrametrijskim kamerama nazivaju fotogrametrijskim snimcima. Svi drugi snimci
koji nisu načinjeni mernim kamerama u fotogrametrijskom načinu razmišljanja su amaterski
snimci ili nemerni snimci. Sledstveno tome, kamere kojima su amaterski ili nemerni snimci
načinjeni nazivaju se amaterskim kamerama ili nemernim kamerama.
Prema tome, pojam amaterski snimak ili nemerni snimak ne treba shvatiti pogrdno niti
Dragan Mihajlović: Fotografija kao materijalni dokaz u sudskoj praksi
1
Četvrti seminar iz fotogrametrije: Fotografski i video snimci u sudskoj praksi
omalovažavajuće. Ovaj pojam, dakle, ukazuje samo na to da ovi snimci nisu načinjeni (iz
fotogrametrijskog ugla posmatranja) profesionalnom opremom i da nisu načinjeni u merne
svrhe.
Amaterski snimci - fotografije, koje mogu biti na raspolaganju u postupku utvrđivanja
materijalnih činjenica u sudkoj praksi, nastaju na različite načine. Pre svega, veliki broj službi
policijskih organa opremeljene su različitim tipovima amaterskih kamera koje se, između
ostalog, koriste za snimanje na uviđajima saobraćajnih nezgoda, krvnih delikata, havarija itd.
Tako nastali snimci su od neprocenjive vrednosti jer su autentični, upotpunjuju vizuelnu
predstavu o događaju, i po pravilu nose mnogo više informacija o događaju nego što se to u
prvom momentu njihovog korišćenja može pretpostaviti. Ovi snimci obično formiraju
fotodokumntaciju koja prati određeni sudski predmet. Međutim, veliki broj fotografija nastane
spontano, od strane samih učesnika ili slučajno zatečenih svedoka. One se mogu pojaviti u
sudskom postupku i naknadno, kada jedna od zainteresovanih strana shvati da se na nekoj
fotografiji nalaze geometrijske informacije koje bi mogle da doprinesu rasvetljavanju spornog
događaja. Pored fotografija načinjenih u toku ili neposredno iza nekog događaja, na koje se
obično misli kada se govori o korišćenju fotografije u postupku veštačenja, u obzir mogu doći i
fotografije načinjene u periodu mnogo pre samog događaja. Ovim fotografijama se može
dokumetovati na primer:
-
stanje vozila pre udesa,
stanje objekta pre havarije,
raspored ključnih elemenata u prostoru u periodu pre događaja,
položaj spornog objekta pre njegovog uklanjanja itd.
Na raspolaganju mogu biti originalni snimci - negativi, originalni dijapozitivi, fotografije - pozitivi
nastali kopiranjem i uvećavanjem negativa, uvećane ili umanjene fotokopije, novinske
fotografije, itd. Najčešći su snimci standardnog formata 24x36mm, mada se mogu pojaviti i
snimci većeg formata. Fotografski kvalitet raspoloživog materijala je takođe različit i predstavlja
objektivan problem pri njegovom korišćenju u merne svrhe. Sa fotogrametrijskog aspekta,
poželjno je da se za merenje koristi originalni fotomaterijal, što većeg formata i što boljeg
fotografskog kvaliteta.
3.
KORIŠĆENJE AMATERSKIH SNIMAKA U MERNE SVRHE
Pod korišćenjem amaterskih snimaka u merne svrhe podrazumeva se utvrđivanje prostornih
odnosa, metričkih podataka, geometrijskih informacija itd. na osnovu fotogrametrijskih merenja
izvršenih na raspoloživom fotomaterijalu, primenom postupaka analitičke fotogrametrije.
Korišćenje konvencionalnih fotogrametrijskih instrumenata za stereoskopsko merenje nije
moguće iz više razloga. Prvo, amaterski snimci nastaju snimanjem iz ruke, iz proizvoljnih
pozicija i položaja, tako da je stereoskopsko merenje nemoguće. Drugo, greške geometrijskog
preslikavanja (distorzija objektiva, neizravnatost fotomaterijala itd.), nepoznavanje tačne
konstante kamere, nepoznavanje tačnog položaja snimka u odnosu na optičku osovinu
objektiva itd, onemugućavaju optičko-mehaničku rekonstrukciju centralne projekcije na
fotogrametrijskom instrumentu. Prema tome, rekonstrukcija centralne projekcije amaterskih
snimaka moguća je, ali ne primenom konvencionalnih fotogrametrijskih postupaka, već samo
primenom postupaka analitičke fotogrametrije (Fraser 1982, Waldhäusl i Kager 1988). Ti
postupci podrazumevaju da se merenja obavljaju u ravni snimka, da se inspekcijom i merenjem
na mestu nastanka snimka prikupljaju dodatni podaci, da se obrada podataka obavlja na
računaru uz primenu odgovarajućeg softvera i da će izlazni podaci biti numeričke prirode.
Dragan Mihajlović: Fotografija kao materijalni dokaz u sudskoj praksi
2
Četvrti seminar iz fotogrametrije: Fotografski i video snimci u sudskoj praksi
4.
PROVERA VERODOSTOJNOSTI FOTOGRAFSKOG MATERIJALA
Kada se koristi materijal koji je načinjen po službenoj dužnosti od strane policijskih organa i koji
predstavlja deo fototehničke dokumentacije nekog sudskog predmeta, tada je provera
verodostojnosti snimaka izlišna. Međutim u svim drugim slučajevima, kada se u dokaznom
postupku na sudu pojavi neki drugi fotografski materijal, može se pojaviti potreba provere
verodostojnosti tog materijala.
Čak i onda kada je snimljena situacija očigledna, oštećena strana u dokaznom postupku može
postaviti pitanje verodostojnosti fotomaterijala. Egzaktan način provere verodostojnosti
fotomaterijala moguć je jedino primenom postupaka analitičke fotogrametrije za rekonstrukciju
perspektivnog snopa u prostoru. Šta se ovom rekonstrukcijom može proveriti? Pre svega,
proverava se geometrijska saglasnost perspektivnog snopa zrakaova sa geometrijskim
odnosima i veličinama utvrđenim na objektima u prostoru zahvaćenim snimkom (horizontalne ili
vertikalne ravni, rastojanje između tačaka, zakrivljenost površi itd.). Broj i vrsta takvih podataka
utvrđuje se prema potrebi. Osnovni princip je da se za svaki detalj koji se proverava obezbeđuje
podatak više, odnosno suvišno merenje ili prekobrojno merenje, kako se to u geodeziji
naziva. Kroz postupak numeričke obrade i analize podataka suvišna merenja obezbeđuju ocenu
nepoznatih paramateara (Mihajlović i dr. 1990), kroz koju se obavalja i provera njihove
međusobne saglasnosti. Suština takve obrade svodi se na to da se, s jedne strane, obezbedi
ocena nepoznatih parametara sa zadovoljavajućom tačnošću, a s druge strane, obezbedi
visoka pouzdanost dobijenih rezultata.
U postupku rekonstrukcije perspektivnog snopa otklanja se istovremeno i sumnja da je snimak
retuširan ili podvrgavan drugim postupcima radi zloupotrebe. Naime, takve intervencije na
fotomaterijalu neminovno bi izazvale i geometrijske poremećaje koji bi se u toku obrade
podataka utvrdili. Osim toga, merenje fotomaterijala može se obavljati uz pomoć optičkog
sistema sa velikim uvećanjem, pa i samo merenje može biti pouzdana provera eventualnih
fizičkih intervencija.
U nekim slučajevima u dokaznom postupku važnu ulogu može da igra i sama kamera sa kojom
je snimanje izvršeno, pa provera verodostojnosti snimka može da bude proširena i na proveru
saglasnosti snimka i kamere.
Kao što se može primetiti, proces provere verodostojnosti fotomaterijala predstavlja
kompleksan, ali ne i nerešiv problem. Metodologija provere se u skoro svim elementima poklapa
sa metodologijom dobijanja geometrijskih informacija. Prema tome, oba ova problema rešavaju
se kroz postupak fotogrametrijske ekspertize koji će u ovom radu biti ukratko objašnjeno.
5.
PROCES FOTOGRAMETRIJSKE EKSPERTIZE
Fotogrametrijska ekspertiza sastavljena je iz nekoliko međusobno uslovljenih faza, prikazanih
na dijagramu 1. Polaznu osnovu predstavlja zadatak ekspertize koji pred fotogrametrijskog
stručnjaka može da postavi sud (naredba suda), drugi sudski veštak, ali isto tako i
osiguravajuća društva, ili privatna strana u sudskom sporu. Zahtevi mogu biti veoma različiti:
-
da se dopune detalji koji nedostaju u policijskoj skici sa uviđaja,
da se proveri ispravnost policijske skice sa uviđaja,
da se rekonstruiše kompletna situacija saobraćajne nezgode, itd.
Dragan Mihajlović: Fotografija kao materijalni dokaz u sudskoj praksi
3
Četvrti seminar iz fotogrametrije: Fotografski i video snimci u sudskoj praksi
┌───────────────────────────────────────┐
│ 1. Upoznavanje problema
│
│
(A)
│
└───────────────────┬───────────────────┘
┌───────────────────┴───────────────────┐
│ 2. Merenje i prikupljanje podataka
│
│
na terenu
(B)
│
└───────────────────┬───────────────────┘
┌───────────────────┴───────────────────┐
│ 3. Fotogrametrijsko merenje
│
│
(C)=(A)+(B)
│
└───────────────────┬───────────────────┘
┌───────────────────┴───────────────────┐
│ 4. Obrada podataka i analiza
│
│
(D)=(B)+(C)
│
└───────────────────┬───────────────────┘
┌───────────────────┴───────────────────┐
│ 5. Zaključak ekspertize
│
│
(E)=(A)+(D)
│
└───────────────────────────────────────┘
Dijagram 1. - Dijagram toka fotogrametrijske ekspertize
Iako su najbrojnije, sigurno da situacije saobraćajnih nezgoda nisu jedini primeri gde se
fotografski snimci mogu koristiti u dokaznom postupku. Tu svakako spadaju slučajevi iz oblasti
krvnih delikata, havarije aviona, železničke saobraćajne havarije, havarije građevinskih objekata
i industrijskih postrojenja usled požara ili eksplozije, itd. Ukratko, u obzir mogu da dođu svi
slučajevi iz delokruga rada službe unutrašnjih poslova i sudskih organa. U svim navedenim
slučajevima proces ekspertize bio bi vrlo sličan onom koji je predstavljen na dijagramu 1.
5.1
Faza upoznavanja problema
Po upoznavanju sa zadatkom fotogrametrijske ekspertize, fotogrametrijski stručnjak mora da
upozna svu raspoloživu dokumentaciju kao što su:
- sudski izveštaji,
- izjave očevidaca,
- skica događaja napravljena pri uvuiđaju,
- izveštaje oragana koji je obavio uviđaj,
- raspoloživi fotomaterijal.
Kada je fotografska dokumentacija u pitanju, treba očekivati da dokumentacija neće uvek biti
kompletna. Na primer, mogu nedostajati originalni negativi, podaci o tipu kamere i objektiva, pa
čak i o formatu snimaka. Pažljivom analizom raspoložive dokumentacije uočavaju se
kontradiktornosti ili nedostaci metričkih informacija i bliže utvrđuju zadaci narednih faza
ekspertize.
5.2
Faza merenja i prikupljanja podataka na terenu
Merenje i prikupljanje podataka na terenu može da počne pošto je prethodno utvrđen
raspoloživi fotografski materujal i za njega pripremljene uvećane kopije pogodne za identifikaciju
detalja i evidentiranje podataka. Počinje se sa izborom orijentacionih tačaka koje treba da
obezbede povezivanje svih merenja sa koordinatnim sistemom objekta. Istovremeno se biraju i
Dragan Mihajlović: Fotografija kao materijalni dokaz u sudskoj praksi
4
Četvrti seminar iz fotogrametrije: Fotografski i video snimci u sudskoj praksi
vezne tačke koje će poslužiti za međusobno povezivanje perspektivnih snopova svih snimaka u
jednu celinu.
Izabrane orijentacione tačke treba sa zadovoljavajućom tačnošću odrediti u koordinatnom
sistemu objekta. To se uspešno može izvesti geodetskim metodama, ali se za jednostavnije
slučajeve mogu tražiti i jednostavnija rešenja. Međutim, kod složenih zadataka, gde se zahteva
veći broj orijentacionih tačaka, može se primeniti i fotogrametrijska metoda. Ona podrazumeva
ponovno snimanje prostora zahvaćenog prvobitnim snimanjem, ali se ovog puta umesto
amaterskih koriste merne kamere i primenjuju precizni fotogrametrijski postupci.
Izlazak na mesto nastanka fotografije treba da posluži i za evidentiranje geometrijskih uslova
koje objekti zahvaćeni snimanjem zadovoljavaju. Pri tome se mogu evidentirati i neki metrički
podaci koji se jednostavno mogu prikupiti na terenu, kao što su rastojanja karakterističnih
tačaka, visinske razlike, itd.
Čak i kada merenja na terenu nisu neophoda, inspekcija mesta nastanka fotografija je veoma
poželjna, jer može poslužiti za neku vrstu detektivskog opažanja. Uočavaju se sve fizičke
promene nastale na licu mesta od momenta snimanja pa do trenutka inspekcije, a isto tako
izdvajaju detalji za koje se nedvosmisleno može utvrditi da nisu pretrpeli nikakve fizičke
promene. Proveravaju se kontradikcije uočene u prethodnoj fazi i definišu sve karakteristične
tačke čije prostorno određivanje može da pomogne pri rasvetljavanju kontradikcija.
5.3.
Fotogrametrijsko merenje
Proces fotogrametrijskog merenja je proces kojim se obezbeđuju koordinate karakterističnih
tačaka u ravni snimka. Alternativne mogućnosti koje za to postoje biće detaljnije opisane u radu
Metodologija merenja fotografskih snimaka, obrade i analize podataka, koji će biti izložen
na ovom seminaru.
Samo merenje ipak nije samo rutinska stvar. U toku merenja operater koristi skice i drugi
raspoloživi materijal radi identifikacije tačaka i pravilnog označavanja. Kvalitet i kontrola merenja
mogu se poboljšati ako se sva merenja pojedinačnih tačaka jednog snimka izvrše u dva
nezavisna ciklusa. Najbolje je ako fotogrametrijska merenja izvodi lice koje je izvršilo inspekciju
mesta nastanka fotografija i koje je upoznato sa zadatkom ekspertize.
5.4.
Faza obrade podataka i analize
Faza obrade podataka i analize u velikoj meri zavisi od raspoloživog softvera. Do sada je u
svetu razvijeno nekoliko softverskih paketa koji mogu uspešno da rešavaju ove probleme. Ovi
programi su uglavnom nastali modifikacijom programa koji su već pre toga korišćeni za klasične
fotogrametrijske primene, ili je korišćenje amaterskih snimaka jedna od opcija koje podržavaju.
Uočavajući složenost problema koji softver za obradu i analizu podataka ima u postupku
ekspertize, nemačka firma ROLLEI je razvila poseban sistem ROLLEIMETRIC koji je u sebi
objedinio nekoliko važnih faza kao što su: priprema, merenje, obrada, analiza i prezentacija
rezultata. Tom sistemu je na ovom seminaru posvećena posebna tema: Fotogrametrijski
sistem ROLLEIMETRIC MR2. Generalna metodologija obrade fotogrametrijskih merenja je
detaljnije objašnjena u već pomenutom radu Metodologija merenja fotografskih snimaka,
obrade i analize podataka.
Dragan Mihajlović: Fotografija kao materijalni dokaz u sudskoj praksi
5
Četvrti seminar iz fotogrametrije: Fotografski i video snimci u sudskoj praksi
5.5
Zaključak ekspertize
Zaključak ekspertize treba da predstavlja eksplicitan odgovor na postavljene zahteve, uz
potvrdu o postignutoj tačnosti. Interpretacija dobijenih rezultata nije stvar fotogrametrijske
ekspertize, jer konačan sud o tome svakako donose odgovarajući veštaci - stručnjaci za
pojedine oblasti. U tehničkom smislu, elaborat ekspertize trebalo bi da bude sačinjen iz nekoliko
sledećih delova:
1.
2.
3.
4.
6.
Zadatak ekspertize u vidu pisanog dokumenta iz koga se može videti šta je od strane
sudskih organa postavljeno kao zadatak ekspertize;
Popis dokumenata koji su u toku ekspertize korišćeni i na osnovu kojih su donošeni
zaključci ekspertize;
Grafički i numerički prikaz rezultata ekspertize sa potvrdom o postignutoj tačnosti i
Mišljenje i zaključak ekspertize.
PRIMERI IZ PRAKSE
Iako su fotografski snimci vrlo zastupljeni u sudskom veštačenju, oni se u našim uslovima još
uvek pretežno koriste kao prateća dokumentacija vizuelnog karaktera. Ako se imaju u vidu
svetska dotignuća u ovoj oblasti (o čemu će na ovom seminaru biti reči u radu Inostrana
iskustva u korišćenju nestandardnih fotogrametrijskih tehnika u sudskoj praksi), i logična
želja da se održi korak sa svetom bar u onim oblastima u kojima imamo sve preduslove, onda
se nameće logično pitanje: šta je u našim uslovima prepreka za veće korišćenje amaterskih
snimaka u merne svrhe. Tragajući za odgovorom na ovo pitanje, Katedra za fotogrametriju i
kartografiju Građevinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu počela se baviti problemima
korišćenja amaterskih snimaka u merne svrhe još 1987. godine. Za ilustraciju celovitih praktičnih
iskustava u ovoj oblasti biće korišćenja dva primera.
6.1.
Eksperiment GSUP-a i Instituta za geodeziju
Da bi proverili predloženu metodologiju i stekli uvid u njene prave mogućnosti, Odeljenje
kriminalističke tehnike GSUP-a Beograd i Institut za geodeziju Građevinskog fakulteta u
Beogradu su u leto 1987. godine izveli specijalno pripremljen eksperiment. Simulirana je
situacija saobraćajne nezgode na gradskoj raskrsnici (slika 1.). Situacija raskrsnice snimljena je
istovremeno na tri načina:
1.)
2.)
3.)
po metodologiji GSUP-a Beograd (kamera WILD C120, autograf WILD A40),
preciznom geodetskom metodom (elektrooptički daljinomer Carl Zeiss EOT 2000) i
amaterskim kamerama (Mamia 6x6cm, Yashica 6x6cm, Practica 24x36mm, Minolta
24x36mm i Mamia 24x36mm).
Cilj eksperimenta bio je da potvrdi mogućnost korišćenja amaterskih snimaka za snimanje
saobraćajnih nezgoda kao alternativnog postupka u slučajevima kada klasičan fotogrametrijski
postupak iz bilo kog razloga nije uspeo, ili nije u stanju da pruži sve potrebne informacije. U
internoj metodologiji rada GSUP-a Beograda snimanje amaterskom kamerom je već
predviđeno, ali se ti snimci za sada koriste samo u dokumentacione svrhe. Utvrđivanje postupka
kojim bi se i iz raspoloživih amaterskih snimaka mogle prikupljati prostorne informacije značio bi
stopostotnu garanciju uspeha svakog snimanja na terenu.
Dragan Mihajlović: Fotografija kao materijalni dokaz u sudskoj praksi
6
Četvrti seminar iz fotogrametrije: Fotografski i video snimci u sudskoj praksi
Slika 1. - Situacija simulirane saobraćajne nezgode
Eksperimentom je predviđeno snimanje šireg pojasa raskrsnice (slika 1.) veličine 50x50m, kako
bi se na većem prostoru i na više tačaka izvršilo upoređivanje rezultata različitih postupaka.
Pošlo se od pretpostavke da su rezultati precizne geodetske metode višeg ranga tačnosti nego
što su to rezultati dobijeni fotogrametrijskim postupcima. Zato je metodom precizne tahimetrije,
sa specijalno razvijene geodetske mreže snimljeno oko 100 detaljnih tačaka na raskrsnici. Iste
tačke, gde god je to bilo moguće, merene su i na amaterskim snimcima. Merenje je izvršeno u
monokomparatorskom režimu i uz automatsku registraciju podataka. Snimci su obrađivani po
serijama, gde su jednoj seriji pripali snimci načinjeni jednom kamerom sa istim fotomaterijalom.
Podaci dobijeni snimanjem amaterskim kamerama u okviru eksperimenta obrađeni su po
metodologiji koja će biti objašnjena u radu Metodologija merenja fotografskih snimaka,
obrade i analize podataka. Koordinate detaljnih tačaka iz pet nezavisnih serija, dobijenih
snimanjem različitim tipovima kamera, različitog formata i sa različitim fotomaterijalom,
upoređeni su sa rezultatima tahimetrijskog snimanja i prikazani u tabeli 1. Ova tabela takođe
sadrži i opšte podatke koji reprezentuju izvršena izravnanja, a koji su od značaja za donošenje
zaključaka. Zaključvi ovog eksperimenta su bili u svemu ohrabrujući, ali će ovde biti istaknuti
samo oni koji se odnose na postignutu tačnost:
1.
2.
3.
4.
Svi tipovi kamera, bez obzira na format i fotomaterijal, obezbeđuju tačnost u konkretnoj
situaciji eksperimenta po X,Y-koordinati 4-8 cm, a po Z-koordinati 1-3 cm.
Z-koordinata je tačnija u odnosu na X,Y-koordinata i do tri puta.
Bez obzira na teoretsku tačnost merenja slikovnih koordinata od 1µm, ostvarena
tačnost je mnogo niža (8-13µm). Reč je o neodstranjenim greškama geometrijskog
preslikavanja i delimično o greškama identifikacije tačaka.
Stvarni položaj glavne tačke snimka (prodor optičke osovine objektiva kroz ravan
snimka) dobijen izravnanjem razlikuje se od pretpostavljenog položaja (težište korisnog
prostora snimka) i do 1.5 mm, ali je ta razlika promenljiv od kamere do kamere.
Dragan Mihajlović: Fotografija kao materijalni dokaz u sudskoj praksi
7
Četvrti seminar iz fotogrametrije: Fotografski i video snimci u sudskoj praksi
Slika 2. - Fotografski snimak načinjen u okviru eksperimenta
Krajem 1993. godine izvedena je dopuna ovog eksperimenta. Zadatak ove dopune je bio da se
ista raskrsnica snimi kamerom Rolleiflex 6006, obrada izvrši sistemom ROLLEIMETRIC MR2,
kao i da se prvobitni snimci takođe obrade ovim sistemom. Postavljeno je nekoliko ciljeva ovog
dopunskog eksperimenta, a to su:
1.
2.
3.
Da se proveri da li se komparatorska merenja (koja su po pravilu skupa) mogu zameniti
merenjima na digitajzeru (koja su po pravilu jeftina)?
U kojoj meri se u konkretnom slučaju povećava tačnost korišćenjem polumerne kamere
Rolleiflex 6006 u odnosu na amaterske snimke iz 1987. godine?
Da li postoji razlika u rezultatima obrade podataka iz 1987. godine sa obradom pomoću
sistema ROLLEIMETRIC MR2?
╔══════════╤════╤═══════╤════╤══════════╤═════════╗
║ Kamera
│
│
│ N │ c
[mm]│ MY [m] ║
║ Film
│Broj│ σ
│ U │ ξ
[mm]│ MX [m] ║
║ Format
│snim│ [mm] │N-U │ η
[mm]│ MZ [m] ║
╠══════════╪════╪═══════╪════╪══════════╪═════════╣
║ MAMIA
│
│
│204 │ 90.163 │ 0.064 ║
║ crno-beli│ 5 │ 0.013 │153 │ -0.409 │ 0.076 ║
║ 6x6cm
│
│
│ 51 │
0.139 │ 0.013 ║
╟──────────┼────┼───────┼────┼──────────┼─────────╢
║ YASHICA │
│
│237 │ 90.295 │ 0.043 ║
║ kolor
│ 6 │ 0.013 │162 │ -0.226 │ 0.064 ║
║ 6x6cm
│
│
│ 75 │
0.125 │ 0.013 ║
╟──────────┼────┼───────┼────┼──────────┼─────────╢
║ PRACTICA │
│
│202 │ 52.481 │ 0.047 ║
║ crno-beli│ 5 │ 0.012 │141 │ -0.151 │ 0.080 ║
║ 24x36mm │
│
│ 61 │
0.548 │ 0.024 ║
╟──────────┼────┼───────┼────┼──────────┼─────────╢
Dragan Mihajlović: Fotografija kao materijalni dokaz u sudskoj praksi
8
Četvrti seminar iz fotogrametrije: Fotografski i video snimci u sudskoj praksi
║ MINOLTA │
│
│212 │ 51.623 │ 0.046 ║
║ crno-beli│ 5 │ 0.014 │156 │ -1.451 │ 0.037 ║
║ 24x36mm │
│
│ 56 │
0.373 │ 0.013 ║
╟──────────┼────┼───────┼────┼──────────┼─────────╢
║ MAMIA
│
│
│131 │ 54.454 │ 0.032 ║
║ kolor
│ 3 │ 0.008 │117 │
0.012 │ 0.020 ║
║ 24x36mm │
│
│ 14 │ -0.012 │ 0.030 ║
╚══════════╧════╧═══════╧════╧══════════╧═════════╝
Tabela 1. - Rezultati izravnanja svih serija upoređeni
sa podacima tahimetrijskog snimanja
Pored niza korisnih zapažanja, dopunskim eksperimentom se došlo do sledećih odgovora:
1.
Gubitak tačnosti kao posledica digitajzerskih merenja je neznatan, što daje mnogo veću
slobodu u realizaciji budućih primena. Objašnjenje leži u tome da komparatorska
merenja, kao najpreciznija fotogrametrijska merenja, ne mogu doći do izražaja jer se
mere uglavnom tačke koje nisu precizno definisane.
2.
U dopunskom eksperimentu su dobijeni rezultati koji su po tačnosti skoro identični sa
rezultatima eksperimenta iz 1987. godine. Objašnjenje leži u tome da je povećana
tačnost ostvarena upotrebom polu-merne kamere neutralisana nešto nižom tačnošću
merenja slikovnih koordinata.
3.
Rezultati obrade podataka izvedeni sa dva nezavisna softverska sistema su identični,
što se i moglo očekivati, s obzirom da su primenjeni isti matematički modeli.
6.2.
Veštačenje saobraćajne nezgode po naredbi Opštinskog suda u Somboru
Naredbom Opštinskog suda u Somboru određeno je veštačenje saobraćajnog udesa koji se
dogodio 12. novembra 1990. godine u naseljenom mestu, putem raspoložive fotodokumetacije.
Veštačenje je povereno Laboratoriji za fotogrametriju Instituta za geodeziju Građevinskog
fakulteta. Neposredan zadatak veštačenja sastojao se u tome da se na bazi podataka
sadržanih u spisima, te na bazi raspoložive fototehničke dokumentacije utvrdi sledeće:
-
"da li tragovi uočljivi na kolovozu pogotovo na fotografijama 5 i 6 fototehničke
dokumentacije, pripadaju putničkom vozilu kojim je upravljao optuženi.
na bazi dobijenih podataka potrebno je utvrditi pravac i smer kretanja, te brzinu kretanja
vozila kojim je upravljao optuženi,
na bazi priložene fototehničke dokumentacije utvrditi sve činjenice koje su od značaja za
vremensko prostornu analizu saobraćajne nezgode."
Postupajući po naredbi, Institut za geodeziju je za potrebe ovog veštačenja formirao stručni tim
u kome su pored fotogrametrijskih stručnjaka Instituta, zbog prirode posla, angažovani i
stručnjaci van Instituta - sobraćajno-tehničke i kriminalističko-tehničke struke. S obzirom na
temu ovog seminara ovde će biti istaknuti detalji veštačenja koji se odnose na merni aspekt
fototehničke dokumetacije.
Dragan Mihajlović: Fotografija kao materijalni dokaz u sudskoj praksi
9
Četvrti seminar iz fotogrametrije: Fotografski i video snimci u sudskoj praksi
Slika 3. - Kopija fotografije na kojoj se vidi "sporni trag" u zoni sredine kolovoza i šire mesto
saobraćajne nezgode
Slika 4. - Kopija fotografije na kojoj se vidi "trag rovanja zemlje" i bliže mesto saobraćajne
nezgode
Dragan Mihajlović: Fotografija kao materijalni dokaz u sudskoj praksi
10
Četvrti seminar iz fotogrametrije: Fotografski i video snimci u sudskoj praksi
Putničko vozilo Volkswagen (VW) nađeno je najvećim delom na desnoj bankini i kosini nasipa,
prednjim delom zaokrenut udesno (položaj C na slici 5). Uviđajem na licu mesta neposredno iza
VW nađeni su tragovi točkova, u daljem tekstu "nesporni tragovi" (6-7 i 8-9 na slici 5.).
Prostiranje nespornih tragova određeno je takođe i fotogrametrijskim putem i na osnovu tog
određivanja tragovi su ucrtani na situacioni plan mesta saobraćajne nezgode (slika 5.).
Analizom fotodokumentacije (snimci 9, 10 i 11) na desnoj bankini, desno od vozila, uočljiv je
trag rovanja zemlje usled zanošenja vozila. Ovaj trag nije fiksiran na uviđaju, ali je veštačenjem
nađeno da je ovaj trag od interesa za prostornu analizu saobraćajne nezgode, pa je
fotogrametrijski određen. Pomenuti trag se završava ispod zadnjeg desnog točka VW i po obliku
i širini odgovara tragu bočnog zanošenja zadnjeg desnog točka.
Iz raspoložive fotodokumentacije uočava se trag u zoni sredine kolovoza u vidu zacrnjenja, sa
vrlo izraženom levom ivicom, u daljem tekstu "sporni trag", koji se ne spominje u izveštaju
organa sa lica mesta.
Prostiranje spornog traga određeno je korišćenjem raspoložive fotodokumentacije, naknadnim
fotogrametrijskim snimanjem terena i merenjem na licu mesta. Izvršena su opsežna
fotogrametrijska merenja i analize. Položaj snimaka iz fotodokumentacije utvrđen na osnovu
fotogrametrijske rekonstrukcije prikazan je na slici 6. Rezultati fotogrametrijskog određivanja
prikazani su na situacionom planu saobraćajne nezgode (slika 5.).
Pored spornog traga, određeni su i prikazani na sitoacionom planu (slika 5.) i svi drugi relevantni
detalji kao što su: nesporni tragovi, tragovi rovanja, zatečeni položaj vozila, položaj bandere,
saobraćajnog znaka itd. Ovako opsežna fotogrametrijska određivanja bila su neophodna da bi
se obezbedile potrebna tačnost i da bi se sporni trag pouzdano povezao sa drugim detaljima
važnim za prostornu i vremensku analizu saobraćajne nezgode.
Na osnovu fotogrametrijskog izravnanja izvedenog za potrebe ovog veštačenja utvrđeni su
egzaktni pokazatelji tačnosti određivanja tačaka. U jednom kombinovanom izravnanju
učestvovala su merenja uzeta na terenu i fotogrametrijska merenja sledećih snimaka iz
fotodokumentacija: 1,2,3,5,6,7,8,9 i 10. Na slikama 3. i 4. date su kopije dva karakteristična
snimaka koji mogu da upotpune predstavu o događaju. Utvrđena tačnost određivanja za sporni
trag iznosi: 2-3 cm upravno na osu kolovoza i 5-10 cm podužno po osi kolovoza.
Dva traga koja su fiksirana na osnovu fotogrametrijskog određivanja korišćenjem raspoloživih
amaterskih snimaka (sporni trag i trag zanošenja), zajedno sa nespornim tragovima, omogućili
su detaljnu rekonstrukciju kretanja putničkog vozila neposredno pre saobraćajne nezgode
(pozicije NN1,NN2,A,B, i C na slici 5.). Na spornom tragu nisu otkrivene individualne
karakteristike, na osnovu kojih bi se isključila mogućnost da ovaj trag potiče od drugog vozila.
Međutim, na osnovu detaljne analize spornog traga nađeno je da vozilo koje bi ostavilo ovakav
trag nije imalo tehničkih mogućnosti da se zadrži na kolovozu.
Dragan Mihajlović: Fotografija kao materijalni dokaz u sudskoj praksi
11
Četvrti seminar iz fotogrametrije: Fotografski i video snimci u sudskoj praksi
Slika 5. - Situacioni plan saobraćajne nezgode
Dragan Mihajlović: Fotografija kao materijalni dokaz u sudskoj praksi
Četvrti seminar iz fotogrametrije: Fotografski i video snimci u sudskoj praksi
Slika 6. - Rekonstruisan položaj kamera za snimke iz fotodokumentacije
7. ZAKLJUČAK
Nema dileme da li se fotografski snimci mogu koristiti kao materijalni dokaz u sudskom
veštačenju. Doslednom primenom predložene metodologije fotogrametrijske ekspertize,
moguće je utvrditi verodostojnost raspoloživog fotomaterijala. Postupak ekspertize ne ostavlja
prostor nikakvoj improvizaciji niti subjektivnoj proceni. Reč je o egzaktnom analitičkom postupku
koji ima punu stručnu i naučnu verifikaciju u svetu, što potvrđuju i naša praktična iskustva.
Izvedeni eksperimenti i analize koje su sprovedene ukazuje da za snimanje saobraćajnih
nezgoda čak i obični fotografski snimci obezbeđuju zadovoljavajuću tačnost. Postignuta tačnost
ne predstavlja gornju granicu mogućnosti fotografskih snimaka, jer znatne rezerve tačnosti leže
u povećanju broja snimaka, korišćenju kalibrisanih ili polumernih portabilnih kamera, itd, dakle u
metodologiji rada koja bi se mogla za tu vrstu fotogrametrijske primene ustanoviti.
Rezultati primene analitičke fotogrametrije su egzaktni i izraženi su kroz brojne vrednosti
koordinata merenih tačaka i kroz pokazatelje o postignutoj tačnosti. Kao takva, metoda se može
koristiti u svim oblastima sudske i policijske prakse.
Dragan Mihajlović: Fotografija kao materijalni dokaz u sudskoj praksi
Četvrti seminar iz fotogrametrije: Fotografski i video snimci u sudskoj praksi
LITERATURA
Fraser, C.S. 1982: On the Use of Nonmetric Cammeras in Analitycal Close-Range
Photogrammetry. The Canadian Survveyer, Vol. 36 No. 3., 1982, pp. 259-279.
Joksić, D. 1983: Fotogrametrija I, IRO "Naučna Knjiga", Beograd 1983.
Kager, H., Kraus, K. 1976: Gemeinsame Ausgleichung photogrammetrischer,
geodätischer und fiktiver beobachtungen, Presented Paper, Commission V, ISP
Congress, Helsinki 1976.
Kraus, K. 1986: Fotogrametrija, knjiga 1 - osnove i standardni postupci, IRO "Naucna
Knjiga", Beograd 1986.
Mihajlović, D. 1990: Praktikum iz analitičke fotogrametrije, IRO "Naučna Knjiga",
Beograd, predat za stampanje 1990.
Waldhäusl, P., Kager, H. 1988: Restitution of trafic Accident Scenes from Non-metric
Photographs, presented paper, Commission V, ISPRS Congress, Kjoto 1988.
Wong, K.W. 1975: Mathematical Formulation and Digital Analysis in Close-Range
Photogrammetry. Photogrammetric Engineering and Remote Sensing, Vol.41, No.11,
November 1975, pp. 1355-1373.
PROVERA ZNANJA:
□
□
□
□
Šta se u fotogrametriji podrazumeva pod “amaterskim snimcima“?
Nabrojete vrste fotografskih materijala koji se mogu koristiti za
fotogrametrijsko merenje?
Nabrojte faze fotogrametrijske ekspertize?
Opišite fazu “terenska provera“ kod fotogrametrijske ekspertize amaterskih
snimaka?
□
Opišite fazu “merenje i prikupljanje podataka na terenu“ kod
fotogrametrijske ekspertize amaterskih snimaka?
□
Opišite fazu “fotogrametrijsko merenje“ kod fotogrametrijske ekspertize
amaterskih snimaka?
□
Opišite fazu “obrada podataka i analiza“ kod fotogrametrijske ekspertize
amaterskih snimaka?
□
Opišite fazu “zaključak ekspertize“ kod fotogrametrijske ekspertize
amaterskih snimaka?
□
Kako se utvrđuje verodostojnost fotografskog materijala kod fotogrametrijske
ekspertize?
□
Kojim argumentima bi ste uveravali sumnjičavog klijenta da se
fotogrametrijskom metodom može postići zadovoljavajuća tačnost merenja
amaterskih snimaka?
Dragan Mihajlović: Fotografija kao materijalni dokaz u sudskoj praksi
Download

Amaterska fotografija u fotogrametriji