Impressum
Suizdavači:
PARAGRAF Co d.o.o.
11000 Beograd
Takovska 42
Tel: 011/3290-498
PARAGRAF LEX d.o.o.
21000 Novi Sad
Jovana Boškovića 5
Direktor:
Bratislav Milovanović
Glavni i odgovorni urednik:
Mara Cvetković
Redakcija:
Olivera Došlić
Marina Protić
Dušan Pavlović
Marko Jekić
Redakcioni odbor:
Nadica Pantović
Predrag Aleksić
Idrija Hadžibegović
Dragan Simić
Branka Đorđević
Sekretar redakcije:
Lidija Bogojević
Autor časopisa:
Ljiljana Pjevač Pejović
Tehnički urednik:
Ivan Fišer
Dizajn:
Olgica Fišer
Štampa:
Beograf, Nova Pazova
Copyright ©
Ljiljana Pjevač Pejović
Broj izašao iz štampe:
21.4.2012. godine
CIP - Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије, Београд
339.5
CARINSKI instruktor : časopis za carine,
devizno i spoljnotrgovinsko poslovanje,
propise i objašnjenja Uprave carina / glavni
i odgovorni urednik Mara Cvetković. - 2011,
br. 1/6 (okt.)- . - Beograd (Takovska 42)
: Paragraf Co ; Novi Sad : Paragraf lex,
2011- (Nova Pazova : Beograf). - 30 cm
Dvonedeljno
ISSN 2217-6934 = Carinski instruktor
COBISS.SR-ID 186690060
ISSN 2217-6934
Zainteresovani ste za
reklamiranje u časopisu
Carinski instruktor?
Više informacija na:
011/3292-067, 2750-024;
[email protected]
ili www.paragraf.rs
i
INFORMACIJE ZA PRETPLATNIKE
KALENDAR SAVETOVANJA U ORGANIZACIJI KOMPANIJE PARAGRAF U 2012. GODINI
DATUM I MESTO
REDAKCIJA ČASOPISA
TEMA
Svakog meseca
Redakcije svih časopisa
(u zavisnosti od
aktuelnosti tema)
Savetovanje na temu najaktuelnijih propisa
donetih ili izmenjenih u mesecu
PRAVNI INSTRUKTOR
“PRIMENA ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU”
- JEDNODNEVNO SAVETOVANJE
19. april - Novi Sad
23. april - Čačak
24. april - Niš
10. maj - Beograd
13-16. maj
Vrnjačka Banja
BUDŽETSKI
INSTRUKTOR,
PORESKORAČUNOVODSTVENI
INSTRUKTOR,
PRAVNI INSTRUKTOR I
CARINSKI INSTRUKTOR
“NOVINE I PRIMENA OPŠTIH I FINANSIJSKIH
PROPISA U JAVNOM I PRIVATNOM SEKTORU”
- VIŠEDNEVNO SAVETOVANJE
23-26.
septembar 2012.
Palić
BUDŽETSKI
INSTRUKTOR
“PRAKTIČNA PRIMENA OPŠTIH I FINANSIJSKIH
PROPISA KORISNIKA BUDŽETSKIH SREDSTAVA I
JAVNIH PREDUZEĆA” - VIŠEDNEVNO SAVETOVANJE
26-29.
septembar 2012.
Palić
PORESKORAČUNOVODSTVENI
INSTRUKTOR
“NOVINE I PRIMENA AKTUELNIH PORESKIH I
RAČUNOVODSTVENO-FINANSIJSKIH PROPISA
KOD PRIVREDNIH DRUŠTAVA”
- VIŠEDNEVNO SAVETOVANJE
decembar
2012. godine
Kompanija Paragraf
Godišnji kongres Kompanije Paragraf
PREDAVAČI
Urednici časopisa, saradnici-predavači, kao i eminentni stručnjaci iz datih oblasti
• MLADEN NIKOLIĆ, Sudija Privrednog apelacionog suda;
• JASMINA STAMENKOVIĆ, Sudija Privrednog apelacionog suda;
• IVANA PAVLOVIĆ, Sudija Privrednog apelacionog suda;
• prof. dr. NEBOJŠA ŠARKIĆ, Redovni profesor pravnog fakulteta “Union” –
prisustvuje samo na savetovanju u Beogradu.
• ZLATKO STEFANOVIĆ, Redovni profesor Pravnog fakulteta Union;
• DEJAN VIDOJEVIĆ, Pomoćnik direktora Poreske uprave;
• RADMILA BUKUMIRIĆ KATIĆ, Pomoćnik Ministra rada i socijalne politike;
• IVANA BUČKIĆ, Portfolio menadžer, direktor Biznis centra Beograd Vojvođanske
Banke AD;
• BILJANA ANTIĆ, Prosvetni inspektor grada Beograda;
• DEJAN DABETIĆ, Rukovodilac grupe za uporedno poresko pravo u Ministarstvu
finansija;
• OLICA PJEŠČIĆ, Grupa za poreze na potrošnju (PDV) Ministarstvo finansija;
• MILAN STEFANOVIĆ, Pravni savetnik za regulatorne reforme u privredi, USAID
Projekat za bolje uslove poslovanja;
• BRANKA ĐORĐEVIĆ, Rukovodilac grupe za platni sistem u Ministarstvu finansija;
• BRANISLAV CVETKOVIĆ, Zamenik predsednika Republičke komisije za zaštitu prava
u postupcima javnih nabavki;
• ZORAN KILIBARDA, Glavni i odgovorni urednik časopisa Budžetski instruktor;
• MILA PEJČIĆ JOVANOVIĆ, Pomoćnik glavnog i odgovornog urednika časopisa
Budžetski instruktor;
• OLIVERA DOŠLIĆ, Glavni i odgovorni urednik časopisa Poresko-računovodstveni
instruktor;
• MARINA PROTIĆ, Odgovorni urednik za računovodstvo i reviziju časopisa Poreskoračunovodstveni instruktor.
• ZORAN KILIBARDA, Glavni i odgovorni urednik za časopis Budžetski instruktor;
• MILA PEJČIĆ-JOVANOVIĆ, Pomoćnik glavnog i odgovornog urednika i
• saradnici-predavači iz relevantnih organa i organizacija RS i lokalnih vlasti.
• OLIVERA DOŠLIĆ, Glavni i odgovorni urednik za časopis Poresko-računovodstveni
instruktor;
• MARINA PROTIĆ, Odgovorni urednik za računovodstvo i reviziju privrednih i ostalih
subjekata i
• saradnici iz relevantnih državnih institucija i eksperti za specijalizovane oblasti u
odnosu na aktuelne teme.
Predstavnici zakonodavstva u saradnji sa redakcijama stručnih časopisa
Kompanije Paragraf
NAPOMENA: Savetovanja na temu "Primena Zakona o izvršenju i obezbeđenju" su besplatna. Molimo Vas da se, zbog ograničenog broja mesta,
što ranije prijavite za učešće putem sajta www.paragraf.rs ili na brojeve telefona: 011/2750-296, 3292-067, 2750-024.
POTREBNI SU VAM PROPISI?
SVI PROPISI NA JEDNOM MESTU ZA SAMO 6.000 DINARA - kompletno zakonodavstvo, preko 50.000 svih vrsta propisa,
nevažeći i važeći propisi, sve na jednom mestu za samo 6.000 dinara (+8%PDV).
AKTUELNI STATISTIČKI PODACI
Na adresi www.paragraf.rs možete pratiti aktuelne statističke podatke iz oblasti zarada, osnovica doprinosa, kamata, indeksa potrošačkih cena i ostalog.
KONTAKT SA REDAKCIJOM
Pitanja, sugestije i predloge možete dostaviti redakciji časopisa Carinski instruktor putem e-maila ili faxa u vremenu od
7:30 - 15:30h.
fax: 011/ 3290-498 • e-mail: [email protected]
Odgovore na pitanja iz ostalih oblasti, mogu dobiti samo pretplatnici na pravnu
bazu Paragraf Lex, slanjem pitanja na adresu: [email protected]
SVE DNEVNE PRAVNO-EKONOMSKE VESTI NA JEDNOM MESTU
Na www.paragraf.rs možete svakodnevno pratiti najnovije poslovne i pravno-ekonomske vesti, kao i druge informacije od
značaja za poslovanje. Umesto Vas, na jednom mestu, pratimo preko stotinu različitih veb sajtova, dnevne novine, vesti sa
Tanjuga i druge izvore. Izdvajamo najinteresantnije i najaktuelnije informacije i na taj način štedimo Vaše vreme.

Služba komercijale (za sva pitanja vezana za pretplatu, obnovu pretplate i sl.)
Beograd - 011/275-2171, 011/275-0296 • Novi sad - 021/457-421, 021/557-505 • Niš - 018/511-839, 018/528-808
Služba pretplate (za sve informacije u vezi sa plaćanjem pretplate)
011/2750-024, 011/2750-035
Carinski instruktor │ april 2012. │ Br. 18
│
1
REDOVNE RUBRIKE U ČASOPISU CARINSKI INSTRUKTOR
Redovne rubrike
u časopisu Carinski instruktor
II
Carinsko poslovanje
II-1
Carinski postupci
II-2
Svrstavanje robe u Carinsku tarifu
II-3
Poreklo robe
II-4
Granične inspekcijske kontrole
III
Carine, akcize, porez
IV
Upravni i prekršajni postupak u carinskom poslovanju
V
Spoljnotrgovinsko poslovanje
VI
Devizno poslovanje
VII
Računovodstveno evidentiranje spoljnotrgovinskih poslova
VIII
Strana ulaganja, donacije, krediti i zajmovi
IX
Međunarodni ugovori
IX-1
Međunarodni multilateralni ugovori
IX-2
Međunarodni bilateralni ugovori
X
Špeditersko poslovanje u praksi
XI
Objašnjenja Uprave carina
XII
INCOTERMS pravila
XIII
Ostalo
XIV
Kalendar obaveza po spoljnotrgovinskim i deviznim poslovima
XV
Kalendar poreskih i drugih obaveza
XVI
Aktuelni statistički podaci i informacije
2 │
Carinski instruktor │ april 2012. │ Br. 18
Sadržaj
Carinski instruktor 18 • april 2012.
CARINSKO POSLOVANJE
CARINSKI POSTUPCI
Obaveštenje o dokazanom ispravno
završenom tranzitnom postupku
ili plaćenom dugu............................................. 17
SPROVOĐENJE
TRANZITNOG POSTUPKA......................... 6
Obaveštenje o nastalom carinskom
dugu ili dugu koji može nastati........................ 18
Carinski status robe i vrste
tranzitnog postupka.......................................... 6
Isprave kojima se sprovodi
postupak tranzita...............................................7
Polaganje obezbeđenja u
postupku tranzita...............................................7
Postupak spoljnog tranzita ...............................7
Postupak unutrašnjeg tranzita.........................11
Postupak provere i dokazivanja
završetka postupka tranzita.............................11
▶ Prilozi - modeli akata
Obaveštenje o nezavršenom postupku
tranzita i poziv za dostavu podataka
o završetku tranzitnog postupka .................... 15
Poziv za dostavu podataka o
završetku tranzitnog postupka ....................... 15
Obaveštenje o nezavršenom postupku
tranzita i poziv za dostavu dokaza................... 16
Obaveštenje o nezavršenom
tranzitnom postupku........................................ 16
Carinski instruktor │ april 2012. │ Br. 18
▶ Pitanja i odgovori
Mogućnost kupovine i prodaje
neocarinjene robe u inostranstvu
na osnovu ugovora o cesiji............................... 19
▶ Prilog - model akta
Ugovor o cesiji.................................................. 19
Mogućnost poverioca da uskladištenu
robu, nad kojom ima uspostavljenu
zalogu po više ugovora o pruženoj
usluzi, stavi u slobodan promet.......................20
Popunjavanje rubrike 48 JCI
u postupku privremenog uvoza
sa delimičnim oslobođenjem od
plaćanja uvoznih dažbina................................. 21
Fotokopija saobraćajne dozvole
kao dokument za identifikaciju
upotrebljavanog motornog vozila
prilikom uvoza..................................................22
│
3
SADRŽAJ
Podnošenje dokumentacije prilikom
uvoza motornih vozila koja nikada
nisu bila registrovana ......................................22
Propisi koji se primenjuju pri uvozu
poljoprivrednih i prehrambenih
proizvoda u 2012. godini ..................................27
Obračun dažbina za privremeno
uvezenu robu, pri čemu se mesec
računa prema broju dana (30 dana)
a ne kao kalendarski mesec..............................23
Posebne dažbine pri uvozu iz
zemalja sa kojima su zaključeni
sporazumi o slobodnoj trgovini ......................27
Utvrđivanje carinske osnovice
(carinska vrednost) za privremeno
uvezenu robu za koju se vrši
obračun i naplata uvoznih dažbina..................23
Dokument kojim se dokazuje
neprekidan rad u inostranstvu
radi oslobođenja od plaćanja
carine na predmete domaćinstva....................24
SVRSTAVANJE ROBE U CARINSKU TARIFU
▶ Pitanje i odgovor
Svrstavanje sertifikata (kojima
se dokazuju neka svojstva robe
ili potvrđuju izvršene analize)
prilikom uvoza robe..........................................24
Prilog - Pregled iznosa posebnih
dažbina (prelevmana) za 2012. godinu ...........29
UPRAVNI I PREKRŠAJNI
POSTUPAK U CARINSKOM
POSLOVANJU
PREKRŠAJNA ODGOVORNOST
UČINIOCA PREKRŠAJA U POSTUPKU
PASIVNOG OPLEMENJIVANJA................57
Uslovi za odobravanje postupka
pasivnog oplemenjivanja ................................57
Provera ugroženosti osnovnih
interesa domaćih proizvođača ........................58
Prekršajna odgovornost ..................................58
GRANIČNE INSPEKCIJSKE KONTROLE
▶ Pitanje i odgovor
Obaveza prilaganja isprave o
usaglašenosti prilikom uvoznog
carinjenja robe koja se svrstava
u tarifni broj 8544 49 95 00..............................25
CARINE, AKCIZE, POREZ
PREGLED IZNOSA POSEBNIH
DAŽBINA (PRELEVMANA) PRI
UVOZU POLJOPRIVREDNIH
PROIZVODA U 2012. GODINI................... 26
Nivo uvozne zaštite za poljoprivredu .............26
4 │
DEVIZNO POSLOVANJE
KOMENTAR NOVE ODLUKE O
USLOVIMA POD KOJIMA I NAČINU
NA KOJI REZIDENTI MOGU DRŽATI
DEVIZE NA RAČUNU KOD BANKE
U INOSTRANSTVU "Sl. glasnik RS", br. 31/2012..................... 60
Depozitni poslovi u inostranstvu
koji se mogu obavljati bez odobrenja
Narodne banke Srbije...................................... 60
Depozitni poslovi u inostranstvu
koji se obavljaju na osnovu odobrenja
Narodne banke Srbije....................................... 61
Carinski instruktor │ april 2012. │ Br. 18
SADRŽAJ
OBAVEZA IZVEŠTAVANJA I
EVIDENTIRANJA PO OSNOVU
SPOLJNOTRGOVINSKOG
PROMETA USLUGA................................. 63
Usluge i spoljnotrgovinsko poslovanje...........63
Devizni aspekt usluga u
spoljnotrgovinskom prometu.........................65
▶ Pitanja i odgovori
Obaveza izveštavanja po osnovu
izvoza i uvoza usluga....................................... 66
Evidentiranje nenaplativih potraživanja
iz inostranstva kao kreditnih poslova..............67
Nemogućnost da inodobavljač prenese
svoje potraživanje na novog poverioca
- fizičko lice koje je strani državljanin ali
ima status rezidenta Republike Srbije............ 68
Kaznene mere u slučaju
neispunjenja obaveze evidentiranja
uvoza robe koji nije plaćen u roku
dužem od godinu dana.................................... 69
ŠPEDITERSKO
POSLOVANJE U PRAKSI
UVOZ ŠTAMPARSKOG MASTILA............ 70
OBJAŠNJENJA UPRAVE CARINA
Carinska kontrola drvenog materijala
za pakovanje (DMP) u postupku
privremenog uvoza.......................................... 71
Carine, akcize, porez................................72
Poreski tretman prometa usluga
prevoza povezanih sa uvozom dobara............72
Poreski tretman prometa usluga
čuvanja zaliha, organizovanja poslova
carinjenja, izrade mesečnih izveštaja
pravnom licu sa sedištem u inostranstvu .......73
Međunarodni ugovori.............................73
Obaveštenje o prihvatanju dokaza
o poreklu robe iz Kneževine Andore
i Republike San Marino....................................73
Obaveštenje o korišćenju pečata za
overu certifikata EUR.1 od strane
carinskih organa Republike Makedonije
shodno primeni Sporazuma CEFTA 2006........74
KALENDARI OBAVEZA
KALENDAR OBAVEZA PO
SPOLJNOTRGOVINSKIM
I DEVIZNIM POSLOVIMA:
April 2012. godine................................... 76
KALENDAR PORESKIH
I DRUGIH OBAVEZA:
April / Maj 2012. godine...........................81
Carinski postupak.................................... 71
Usmeno deklarisanje za privremeni uvoz
i izvoz ambalaže i paleta u vezi sa nekom
komercijalnom operacijom.............................. 71
Carinski instruktor │ april 2012. │ Br. 18
AKTUELNI STATISTIČKI
PODACI I INFORMACIJE............... 92
│
5
CARINSKO POSLOVANJE
CARINSKI POSTUPCI
SPROVOĐENJE TRANZITNOG POSTUPKA
Isprave i obezbeđenje u postupku tranzita,
postupak provere i dokazivanja završetka postupka
T
ranzitni postupak omogućava prevoz robe pod
carinskim nadzorom od jednog do drugog mesta
unutar carinskog područja Republike Srbije. Postupak tranzita propisan je:
- C arinskim zakonom („Sl. glasnik RS”, br. 18/2010 - dalje:
Zakon), čl. 79, 80, i 118. do 127,
-U
redbom o carinski dozvoljenom postupanju s robom
(„Sl. glasnik RS”, br. 93/2010 - dalje: Uredba), član 171. i
čl. 386. do 523. i
-P
ravilnikom o obliku, sadržini, načinu podnošenja i
popunjavanja deklaracije i drugih obrazaca u carinskom postupku („Sl. glasnik RS”, br. 29/2010, 84/2010,
100/2010, 56/2011, 66/2011 i 14/2012 - dalje: Pravilnik), čl.
4., 6. i 7.
Carinski status robe i vrste
tranzitnog postupka
Carinski status robe je status robe u carinskom postupku, kao domaće ili strane i definisan je odredbama
člana 5. stav 1. tač. 4), 5) i 6) Zakona.
Roba koja se unosi u carinsko područje Republike
Srbije smatra se stranom robom i podleže merama carinskog nadzora od trenutka njenog unosa. Ta roba podleže carinskoj kontroli i ostaje pod carinskim nadzorom
dok je potrebno radi utvrđivanja statusa ili dok se s njom
postupi na jedan od propisanih načina.
Domaća roba je roba koja je:
- u skladu sa uslovima iz člana 33. Zakona, u celosti dobijena ili proizvedena na carinskom području Republike
Srbije, koja ne sadrži robu uvezenu iz država ili s teritorija van carinskog područja Republike Srbije,
- uvezena iz država ili s teritorija van carinskog područja
Republike Srbije koja je stavljena u slobodan promet,
- dobijena ili proizvedena na carinskom području Republike Srbije bez obzira na to da li je dobijena ili proizvedena samo od robe koja je uvezena iz država ili s
teritorija van carinskog područja Republike Srbije koja
je stavljena u slobodan promet ili od ove robe i robe
6 │
koja je u celosti dobijena ili proizvedena na carinskom
području Republike Srbije.
Strana roba je sva roba koja nema status domaće robe, kao i roba koja je izgubila status domaće robe. Roba
gubi status domaće robe kad stvarno napusti carinsko
područje Republike Srbije, osim u slučajevima iz člana
126. Zakona, odnosno u slučaju tranzita domaće robe
bez sprovođenja carinskog postupka iz jednog mesta u
drugo u carinskom području Republike Srbije, sa prelaskom preko teritorije treće države, bez promene carinskog statusa.
Osetljivom robom se smatra roba za koju postoji visok rizik od prevare, a sve mere koje se odnose na tu
robu primenjuju se samo ako količina te robe pređe
propisanu minimalnu količinu.
Vrste tranzitnog postupka
Tranzitni postupak može biti spoljni i unutrašnji.
• S poljni tranzit omogućava kretanje robe od jednog do
drugog mesta unutar carinskog područja Republike
Srbije, i to:
- s trane robe, koja pri tome ne podleže plaćanju uvoznih i drugih dažbina ili merama trgovinske politike,
-d
omaće i strane robe, kada je to neophodno radi pravilne primene odredaba koje se odnose na povraćaj,
odnosno otpust carinskog duga.
Odredbama člana 390. Uredbe definisano je da se
u postupak spoljnog tranzita obavezno stavlja domaća
roba:
- z a koju je povraćaj ili otpust carinskog duga uslovljen
izvozom robe iz carinskog područja, unosom u carinsko skladište, slobodnu zonu ili slobodno skladište, ili
stavljanjem u drugi carinski postupak osim u postupak stavljanja u slobodan promet,
- k oja se izvozi iz carinskog područja u obliku dobijenih proizvoda a prethodno je u postupku aktivnog
oplemenjivanja u sistemu povraćaja bila stavljena u
slobodan promet, ako se podnese zahtev u skladu sa
Carinski instruktor │ april 2012. │ Br. 17
CARINSKO POSLOVANJE
članom 156. Zakona ili podnosilac ima nameru da uloži takav zahtev.
Postupak spoljnog tranzita primenjuje se i na kretanje robe stavljene u carinski postupak sa ekonomskim
dejstvom ne isključujući posebne odredbe koje se primenjuju na taj postupak.
•U
nutrašnji tranzit omogućava kretanje domaće robe
od jednog do drugog mesta unutar carinskog područja Republike Srbije, bez promene njenog carinskog
statusa pri prolazu kroz strano carinsko područje.
Odgovornost principala
Za sprovođenje i izvršenje carinskog postupka tranzita u skladu sa propisima odgovoran je nosilac postupka
spoljnog tranzita (principal), odnosno lice koje samo ili
preko ovlašćenog zastupnika zahteva i sprovodi postupak tranzita.
Principal je odgovoran za:
- predaju robe odredišnoj carinarnici u nepromenjenom
stanju, u propisanom roku i uz pridržavanje mera koje
je odredio carinski organ radi obezbeđenja istovetnosti
robe i
- pridržavanje odredaba koje se odnose na tranzitni
postupak.
Pored principala, prevoznik ili lice koje primi robu
znajući da je roba u postupku tranzita, takođe je odgovoran za predaju robe odredišnoj carinarnici u nepromenjenom stanju, u propisanom roku i uz pridržavanje
mera koje je odredio carinski organ radi obezbeđenja
istovetnosti robe.
Isprave kojima se sprovodi
postupak tranzita
Postupak tranzita započinje na otpremnoj carinskoj
ispostavi, prihvatanjem i evidentiranjem deklaracije za
postupak tranzita, a završava dopremanjem robe i tranzitne deklaracije odredišnoj carinskoj ispostavi.
Roba se u postupku tranzita prevozi uz upotrebu:
- J edinstvene carinske isprave (JCI), prema carinskim
propisima za postupak tranzita (spoljnog ili unutrašnjeg), ili
- T IR karneta, prema odredbama Konvencije TIR, ili
-A
TA karneta, koji se koristi kao tranzitni dokument, ili
- poštanskih isprava u okviru poštanskog saobraćaja, u
skladu sa aktima Svetskog poštanskog saveza kada robu prenosi imalac prava i obaveza prema tim aktima ili
je za njega prenosi neko drugo lice.
Strana roba koja se prevozi između dva mesta unutar carinskog područja Republike Srbije u poštanskom
saobraćaju (uključujući i pakete), na paketima i pratećim
ispravama mora biti označena nalepnicom, koja je data
u Prilogu 27. Uredbe.
Carinski instruktor │ april 2011. │ Br. 17
Postupak tranzita za robu koja se prevozi vazdušnim
putem obavezan je samo ako se utovara ili pretovara u
vazduhoplovnom pristaništu Republike Srbije.
Polaganje obezbeđenja
u postupku tranzita
Principal je dužan da položi obezbeđenje za plaćanje
carinskog duga ili drugih dažbina koje bi mogle nastati u
vezi sa robom.
Obezbeđenje koje polaže glavni obveznik važi na celom carinskom području Republike Srbije.
Obezbeđenje može biti:
-p
ojedinačno, za jedan tranzitni postupak, ili
-g
eneralno, za više tranzitnih postupaka, uz odobrenje
Uprave carina za korišćenje takvog obezbeđenja.
Obezbeđenje za plaćanje carinskog duga se ne polaže u slučaju:
-p
revoza vazdušnim saobraćajem;
-p
renosa cevovodom ili dalekovodom;
-p
revoza koji vrši domaća železnica.
Postupak spoljnog tranzita
Postupak na otpremnoj
carinskoj ispostavi
Postupak spoljnog tranzita započinje na otpremnoj
carinskoj ispostavi. Ukoliko tranzitni postupak započinje na graničnoj carinskoj ispostavi, pri čemu se u carinsko područje Republike Srbije unosi roba koja podleže
zdravstveno-sanitarnoj, veterinarskoj, fitopatološkoj
kontroli ili se roba smatra opasnom robom ili otpadom,
unos takve robe je dopušten samo preko graničnih prelaza koji su u skladu s posebnim propisima odobreni za
promet navedenih roba.
Prevozna sredstva i deklaracije
Jedna deklaracija za postupak tranzita uključuje samo robu koja je utovarena ili će biti utovarena na jedno
prevozno sredstvo u jednoj otpremnoj ispostavi do jedne odredišne ispostave.
Kao jedno prevozno sredstvo podrazumevaju se
sledeća prevozna sredstva koja prevoze robu, pod uslovom da se roba koja se prevozi otprema zajedno:
-d
rumsko prevozno sredstvo zajedno sa jednom ili više
prikolica ili poluprikolica,
- k ompozicija železničkih kola ili vagona,
-p
otisnice i tegljenice koji čine jednu kompoziciju i
- k ontejneri koji su bili utovareni na jedno prevozno
sredstvo.
Jedno prevozno sredstvo može se upotrebljavati za
utovar robe u nekoliko otpremnih carinarnica i za istovar
robe u nekoliko odredišnih carinarnica.
│
7
CARINSKO POSLOVANJE
U slučaju zbirnih pošiljki, odnosno kad je na jedno
prevozno sredstvo utovarena roba koja je namenjena
za različite destinacije (različite odredišne carinske ispostave) za tranzitni postupak koji započinje na graničnoj
carinskoj ispostavi može da se podnese:
- j edna tranzitna deklaracija do prvog odredišnog carinskog organa, koja obuhvata robu za sve destinacije, pri
čemu se razduženje čitavog tranzitnog dokumenta vrši
u prvoj odredišnoj ispostavi, a zatim se sačinjava novi
tranzitni dokument radi upućivanja na sledeću destinaciju i tako redom do poslednjeg odredišta, ili
- t ranzitna deklaracija za svaku destinaciju posebno (prva tranzitna deklaracija do prvog odredišnog organa,
druga tranzitna deklaracija do drugog odredišnog organa itd.).
Popunjavanje deklaracije
Za robu koja se prevozi u postupku tranzita podnosi
se deklaracija za postupak tranzita, koja se popunjava na
obrascu JCI prema odredbama čl. 6. i 7. Pravilnika.
Deklarant je dužan da, otpremnoj carinskoj ispostavi,
podnese robu i deklaraciju za tranzitni postupak na primercima 1, 4 i 5 JCI, koji su namenjeni:
- list sa brojem 1 - za otpremnu carinarnicu,
- list sa brojem 4 - za odredišnu carinarnicu,
- list sa brojem 5 - za potvrdu prijema robe.
Deklaracija za postupak tranzita može da se dopuni sa jednim ili više propisanih dopunskih obrazaca, koji su sastavni deo deklaracije. Umesto dopunskih obrazaca, kao opisni deo deklaracije za postupak tranzita, može se
koristiti propisani spisak pošiljki.
Rubrika 31:
-p
odaci o vrsti robe koja se prevozi u postupku tranzita upisuju se u drugi red rubrike 31 u kojem je potrebno upisati
tačan trgovački naziv robe;
- spisak pošiljki se koristi kada rubrika 31 nije dovoljna za opis robe koja se prevozi u tranzitnom postupku, pa je sve
podatke o vrsti robe (oznake, brojeve, broj i vrsta paketa, trgovački naziv robe i dr.) potrebno upisati na obrascu
„Spisak pošiljki”. Opis robe u popisu mora biti dovoljno detaljan kako bi se naknadno ista mogla razvrstati u odgovarajuću tarifnu oznaku, odnosno primeniti druge propise koji se odnose na konkretnu robu.
Ako se tranzitnoj deklaraciji prilaže spisak pošiljki u rubriku 31 JCI obavezno se upisuje tekst „Roba prema priloženom spisku pošiljki”.
Rubrika 33:
- kada se prevozi osetljiva roba, prema odredbama člana 407. Uredbe, u rubriku 33 se obavezno upisuje tarifna
oznaka robe, te se na svim primercima deklaracije za postupak tranzita popreko crvenom bojom u veličini najmanje 100 x 10 mm upisuje napomena „OSETLJIVA ROBA”;
-o
tpremna carinarnica je dužna, najaviti odredišnoj carinarnici pošiljku osetljive robe. Primerci deklaracije za postupak tranzita, koji sadrže pomenutu napomenu moraju biti vraćeni otpremnoj carinarnici najkasnije sledećeg
radnog dana od dana kada su pošiljka i deklaracija za postupak tranzita podnete odredišnoj carinarnici. Po dopremanju, odredišna carinarnica na propisani način obaveštava otpremnu carinarnicu o primljenoj pošiljci.
Deklarant je dužan da nadležnom carinskom organu, uz deklaraciju za postupak tranzita, priloži prevoznu ispravu.
Carinski organ može zahtevati podnošenje isprava u vezi s prethodnim carinskim postupkom (ukoliko tranzit sledi
nakon drugog carinski dozvoljenog postupanja ili upotrebe), dokaze o položenom obezbeđenju, kao i isprave propisane drugim propisima (razne dozvole i sl.).
Rubrika 50:
- glavni obveznik ili njegov zastupnik potpisuje tranzitnu deklaraciju u rubrici 50 JCI.
- u slučaju da se koristi generalno obezbeđenje tranzitna deklaracija u rubrici 50 mora da bude potpisana od strane
ovlašćenog lica koje je navedeno na zadnjoj strani Uverenja o generalnom obezbeđenju, odnosno oslobođenju od
polaganja obezbeđenja.
Provera podnete deklaracije
Pre prihvatanja deklaracije, otpremna ispostava je
dužna da proveri:
- da li su primerci 1, 4 i 5 JCI pravilno popunjeni,
- da li je uz deklaraciju priložen spisak pošiljki (ukoliko
postoji),
- da li su priložene prevozne i druge propisane isprave i
da li su iste usklađene s deklaracijom,
- ispravnost položenog obezbeđenja.
8 │
Radi provere ispravnosti položenog obezbeđenja otpremna ispostava može proveriti da li:
-p
odaci iz rubrike 52 JCI odgovaraju priloženim ispravama o obezbeđenju,
-p
oloženo obezbeđenje glasi na glavnog obveznika navedenog u rubrici 50 JCI,
-p
otpis u rubrici 50 JCI odgovara potpisu na zadnjoj strani Uverenja o generalnom obezbeđenju, odnosno oslobođenju od polaganja obezbeđenja,
Carinski instruktor │ april 2012. │ Br. 17
CARINSKO POSLOVANJE
- je visina položenog obezbeđenja dovoljna da pokrije
eventualni carinski dug.
U cilju provere visine položenog obezbeđenja otpremna ispostava proverava podatke o visini mogućeg duga koje je podnosilac deklaracije uneo u rubriku „B” JCI.
Otpremna ispostava je dužna da proveri predloženu
visinu mogućeg duga. Ukoliko se utvrdi da nije obračunata prema utvrđenim pravilima, otpremna ispostava
će o tome obavestiti podnosioca deklaracije i vratiti mu
deklaraciju radi ispravke.
Prihvatanje deklaracije i druge
formalnosti koje prethode puštanju
robe u postupak tranzita
Otpremna ispostava može prihvatiti deklaraciju za
postupak tranzita tek nakon što utvrdi da ona sadrži sve
propisane podatke, da su joj priložene sve propisane
isprave i da je predmetna roba dopremljena ispostavi.
U rubriku „A” JCI upisuje se broj pod kojim je evidentirana deklaracija, kao i datum prihvatanja (u obliku: šifra
ispostave/redni broj/ datum prihvatanja).
Nakon prihvatanja deklaracije otpremna ispostava,
na osnovu kriterijuma analize rizika ili nasumično, može
izvršiti proveru deklaracije i priloženih isprava, delimičan
ili detaljan pregled robe i prevoznog sredstva.
Osiguranje istovetnosti robe, određivanje
odredišne ispostave i roka predaje
robe, propisivanje plana puta
Na predlog podnosioca deklaracije otpremna ispostava određuje carinsku ispostavu kojoj se roba mora
dopremiti - odredišnu ispostavu. Podatak o odredišnoj
ispostavi se upisuje u rubriku 53 JCI za postupak tranzita.
Otpremna ispostava određuje i rok u kome se roba
mora predati odredišnoj ispostavi, koji treba da bude
primeren te pri njegovom određivanju treba voditi računa o udaljenosti odredišne carinske ispostave, praznicima i danima u kojima ispostave ne rade kao i o važećim
saobraćajnim ili drugim propisima i o pojedinostima koje
je dostavio glavni obveznik.
Rok za dopremanje robe odredišnoj carinarnici, koji
odredi otpremna carinska ispostava, obavezuje druge
carinarnice i one ga ne mogu menjati.
Rok predaje robe odredišnoj carinskoj ispostavi carinski službenik upisuje u četvrti red rubrike „D” deklaracije za tranzitni postupak.
Roba se ne može pustiti u postupak tranzita dok nije
osigurana njena istovetnost. Istovetnost robe se osigurava stavljanjem carinskih obeležja. Carinska obeležja
kojima se osigurava istovetnost robe su carinska plomba, otisci carinskog žiga ili carinskog pečata i nalepnica.
Ako se na carinsku robu ne mogu staviti carinska obeležja, u svrhu osiguranja istovetnosti robe može se koristiti i opis robe, overen od otpremne carinske ispostave.
Carinski instruktor │ april 2011. │ Br. 17
Otpremna carinska ispostava stavlja carinska obeležja na prevozno sredstvo ili u izuzetnim slučajevima na
svaki paket posebno, ukoliko ista nisu postojala ili su skinuta za potrebe carinskog pregleda. Prevozna sredstva
primerena za stavljanje carinskih obeležja su ona:
-n
a koje je moguće jednostavno i brzo postaviti carinska
obeležja,
- k oja su konstruisana tako da nije moguće dodavati ili
vaditi robu bez ostavljanja vidljivog traga na oznaci ili
oštećenja carinskih obeležja,
-u
kojima nema skrivenih prostora u kojima bi bilo moguće sakriti robu i
-u
kojima su prostori namenjeni za smeštaj robe lako dostupni za carinsku kontrolu.
Svako drumsko vozilo, prikolica, poluprikolica ili kontejner odobreni za prevoz robe pod carinskom plombom, u skladu s međunarodnim sporazumom, smatraju
se prikladnima za plombiranje.
Oznaka i broj stavljenih carinskih obeležja upisuje
se u drugi i treći red rubrike „D” deklaracije za tranzitni
postupak.
Ukoliko je istovetnost robe moguće osigurati na
osnovu opisa u deklaraciji za postupak tranzita ili u priloženim ispravama, uz poštovanje mera za utvrđivanje
istovetnosti, otpremna carinarnica neće stavljati carinska obeležja. Smatra se da opis robe omogućava utvrđivanje istovetnosti robe ako je dovoljno precizan da omogući lako utvrđivanje količine i vrste robe.
Kada otpremna ispostava, zbog primene drugih mera za osiguranje istovetnosti, odustane od plombiranja,
u rubriku „D. Kontrola polazne carinarnice” pored oznake „Stavljene plombe” obavezno se unosi napomena
„OSLOBOĐENO”.
Kao jedan vid pojednostavljenja postupka tranzita
carinski organ može da glavnom obvezniku odobri upotrebu posebnih vrsta plombi na prevoznim sredstvima
ili paketima, pod uslovom da te plombe ispunjavaju propisane uslove iz Priloga 31. Uredbe.
Glavni obveznik upisuje vrstu, identifikacionu oznaku
i broj stavljenih plombi, nasuprot mestu „stavljene plombe” u rubriku D „Kontrola polazne carinarnice” deklaracije za postupak tranzita. Glavni obveznik mora postaviti
plombe najkasnije do puštanja robe.
Roba u postupku tranzita se od otpremne do odredišne ispostave prevozi ekonomski opravdanim putem
(itinerer). Otpremna carinska ispostava može, kada to
smatra potrebnim ili po zahtevu glavnog obveznika,
odrediti poseban putni pravac. Prilikom određivanja
posebnog puta otpremna ispostava mora voditi računa
o ekonomičnosti prevoza, stanju na putevima (prohodnosti, kategoriji, važećim ograničenjima i dr), vremenskim uslovima, kao i o kategorizaciji graničnih prelaza.
Posebni putni pravac se upisuje u rubriku „D” carinske
deklaracije.
Prilikom prevoza roba koje se smatraju opasnim
stvarima, i čije je kretanje određeno posebnim propisima, u deklaraciju kojom se roba stavlja u tranzitni
│
9
CARINSKO POSLOVANJE
postupak takođe se upisuje put po kojem takav prevoz
mora biti obavljen.
Otpremna carinska ispostava može, na zahtev glavnog obveznika, promeniti posebni putni pravac kojeg je
odredila. U slučaju više sile prevoznik može promeniti
putni pravac i tada mora robu i deklaraciju za postupak
tranzita dopremiti najbližoj ispostavi koja će obavestiti
otpremnu ispostavu o promeni i upisati odgovarajuću
oznaku u deklaraciju za postupak tranzitna.
Carinski organ može da odobri izuzeće od obaveze
pridržavanja propisanog plana puta. Izuzeće se odobrava glavnim obveznicima koji mogu carinskom organu
osigurati da u svakom trenutku bude u stanju da utvrdi
lokaciju pošiljke.
Korisnici ovog izuzeća u rubriku 44 deklaracije za postupak tranzita unose oznaku „Odustajanje od propisanog plana puta”.
Puštanje robe u tranzitni postupak
Otpremna ispostava može pustiti pošiljku u tranzitni postupak tek nakon što je prihvaćena deklaracija,
sprovedene sve propisane mere i radnje i kompletirani
propisani primerci JCI.
Otpremna carinska ispostava overava sve primerke
JCI, zadržava list 1, a roba se pušta u postupak tranzita
sa primercima 4. i 5. JCI koje otpremna carinska ispostava predaje glavnom obvezniku ili njegovom zastupniku,
koji robu prate celim putem do odredišne ispostave i isti
se daju na uvid na svaki zahtev carinskih organa.
Prevoznik je dužan robu i preuzete primerke tranzitne deklaracije podneti odredišnoj carinskoj ispostavi
ili ovlašćenom primaocu (u slučaju pojednostavnjenog
postupka), u roku kojeg je odredila otpremna ispostava.
Formalnosti u toku puta
Ukoliko se u toku tranzitnog postupka pojavi potreba za pretovarom robe na drugo prevozno sredstvo,
usled nesreće ili nekog drugog razloga, roba se može
pretovariti na drugo prevozno sredstvo isključivo pod
nadzorom carinskog organa. U tom slučaju najbliža carinska ispostava stavlja nova carinska obeležja i upisuje u
deklaraciju odgovarajuće izmene. Nadležna carinska ispostava može dopustiti pretovar robe bez neposrednog
carinskog nadzora. Pri takvom pretovaru prevoznik mora u deklaraciji za postupak tranzita navesti odgovarajuće podatke i obavestiti carinsku ispostavu da pretovar
službeno potvrdi. Na isti način će se postupiti i u slučaju
nesreće zbog koje je potreban pretovar na drugo prevozno sredstvo.
Ukoliko u toku tranzitnog postupka dođe do nenamernog oštećenja carinskih obeležja, prevoznik je dužan
da o tome obavesti najbližu carinsku ispostavu koja će
sastaviti zapisnik o tome i staviti nova obeležja.
U slučaju neposredne opasnosti zbog koje je potrebno odmah istovariti deo tereta ili celokupan teret,
10 │
prevoznik može preduzeti radnje na sopstvenu odgovornost. Osim toga, u deklaraciju za postupak tranzita
mora upisati preduzete radnje i o tome odmah obavestiti najbližu carinsku ispostavu. Nadležna ispostava će
sastaviti zapisnik o tome i staviti nova obeležja.
U slučaju nesreće, oštećenja ili uništenja robe, prevoznik je dužan da o tome obavesti najbližu carinsku
ispostavu (bez obzira radi li se o graničnoj ili robnoj ispostavi) ili policijsku kancelariju. O utvrđenom činjeničnom stanju obavezno se sastavlja zapisnik. Zapisnik je
potrebno priložiti uz deklaraciju za postupak tranzita, a
ukoliko je pretovar robe izvršen uz prisustvo carinskog
službenika, uneće se odgovarajuće promene u rubriku
55. deklaracije.
Ukoliko je stanje robe ostalo isto kao i u deklaraciji za
postupak tranzita, tada roba može nastaviti put do odredišne carinske ispostave, a u prilogu deklaracije obavezno se prilaže zapisnik.
Kada stanje robe više ne odgovara podacima u deklaraciji za postupak tranzita (jer je došlo do uništenja
ili oštećenja robe), postupa se na sledeći način, i to u
slučaju:
- t ranzita strane robe - prevoznik sa zapisnikom nastavlja put do odredišne carinske ispostave na kojoj će se
utvrditi stvarno stanje i odgovarajuće postupiti,
- t ranzita domaće robe radi izvoza - prevoznik će odlučiti
da li će se vratiti u polaznu (otpremnu) carinsku ispostavu. Ukoliko se prevoznik ne vrati u otpremnu carinsku
ispostavu, dužan je da dopremi robu najbližoj robnoj
carinskoj ispostavi, koja će u dogovoru sa otpremnom
ispostavom odlučiti o poništavanju izvozne carinske
deklaracije i ispostavljanju nove izvozne deklaracije.
Postupak u odredišnoj carinarnici
Postupak tranzita se završava dopremanjem robe i
predajom primeraka 4 i 5 deklaracije za postupak tranzita odredišnoj carinskoj ispostavi, čime se smatra da
su obaveze nosioca ispunjene.
Odredišna ispostava proverava da li je predmetnom
deklaracijom određena kao odredišna, da li je poštovan
rok predaje pošiljke odredišnoj ispostavi, proverava carinska obeležja i prema potrebi proverava i samu pošiljku ili njen deo. Nakon toga evidentira prijem pošiljke.
Posle prijema robe, odredišna carinska ispostava
overava primerke JCI, zadržava list 4, a listom 5 potvrđuje prijem robe otpremnoj carinskoj ispostavi, ako
potvrdu prijema nije moguće izvršiti u informacionom
sistemu carinske službe.
Ukoliko je odredišna ispostava unutrašnja robna ispostava, za robu koja je u postupku tranzita podnose
se carinske deklaracije za stavljanje te robe u određeni
carinski postupak ili upotrebu.
Odredišna ispostava je dužna da, na zahtev lica koja podnosi primerke 4 i 5 deklaracije za postupak tranzita, u skladu sa odredbama člana 412. Uredbe, izda potvrdu prijema. Potvrda se može izdati na propisanom
Carinski instruktor │ april 2012. │ Br. 17
CARINSKO POSLOVANJE
obrascu ili na perforiranom odsečku koji se nalazi na
poleđini primerka 5 deklaracije za postupak tranzita.
Potvrdu prijema unapred ispunjava lice koje je podnelo robu i prateće isprave a ona služi kao informacija
da su roba i primerci tranzitne deklaracije podneti odredišnoj carinskoj ispostavi. Potvrda prijema se ne može
koristiti kao dokaz o završetku tranzitnog postupka u
smislu člana 415. stav 2. tačka 1) Uredbe te stoga ima
samo informativni karakter.
Na zahtev glavnog obveznika/lica koje je odredišnoj
ispostavi podnelo robu i prateće isprave, odredišna ispostava je dužna da overi dodatni primerak 5. JCI ili kopiju primerka 5. JCI za tranzit (označenu tekstom „Kopija” i istovetnu sa originalom), na način na koji se overava original primerka 5. deklaracije za tranzit i označava
ga tekstom „Alternativni dokaz”. Oznaka se može upisati rukom ili može biti unesena pečatom sa sadržajem
„Alternativni dokaz”. Propisani obrazac alternativnog
dokaza unapred je dužno da pripremi lice koje zahteva njegovu overu. Alternativni dokaz se može koristiti
kao dokaz o ispravnom završetku tranzitnog postupka
u smislu člana 415. stav 2. tačka 1) Uredbe.
Promena odredišne carinske ispostave
U skladu sa članom 411. stav 4. Uredbe, nadležna
carinska ispostava može na osnovu pisanog zahteva
glavnog obveznika, i uz saglasnost otpremne carinske
ispostave, promeniti odredišnu ispostavu. To znači da
glavni obveznik ima pravo da u toku postupka tranzita,
novoj odredišnoj carinskoj ispostavi, podnese zahtev
za promenu odredišne carinske ispostave. Nova odredišna carinska ispostava, ukoliko to smatra opravdanim, može po zahtevu pozitivno odlučiti, ukoliko dobije
saglasnost otpremne carinske ispostave. Nakon što da
pismenu suglasnost za promenu odredišne ispostave,
otpremna ispostava će izmeniti taj podatak na svom
primerku tranzitne deklaracije. O promeni, nadležna ispostava odmah obaveštava prethodno određenu odredišnu ispostavu.
Nova odredišna carinarnica u rubriku „I. - Kontrola
odredišne carinarnice” primerka 5 deklaracije za tranzitni postupak, pored drugih uobičajenih napomena
unosi oznaku: „Razlike: Carinski organ kojem je roba
predata (šifra i naziv)”.
Ako je roba odredišnoj carinskoj ispostavi predata
po isteku roka koji je odredila otpremna carinarnica, a
nepoštovanje tog roka proizlazi iz okolnosti za koje nije
odgovoran prevoznik ili glavni obveznik, smatraće se
da je roba podneta u roku.
Postupak unutrašnjeg tranzita
Postupak unutrašnjeg tranzita predstavlja prevoz
domaće robe od jednog do drugog mesta unutar caCarinski instruktor │ april 2011. │ Br. 17
rinskog područja Republike Srbije, preko stranog carinskog područja, uz očuvanje statusa domaće robe.
Postupak u otpremnoj/izlaznoj ispostavi
Prevoz domaće robe preko stranog carinskog područja obavlja se u okviru postupka unutrašnjeg tranzita. Postupak počinje na graničnoj ispostavi gde roba
napušta carinsko područje Republike Srbije pri čemu ta
ispostava ima ulogu otpremne ispostave. Otpremnoj
ispostavi, kod koje roba napušta carinsko područje
Republike Srbije i ulazi u strano carinsko područje,
podnosi se carinska deklaracija za unutrašnji tranzitni
postupak, u primercima 1, 4 i 5.
U rubriku 44 deklaracije unosi se zabeleška „Prevoz
domaće robe preko stranog carinskog područja”. Opis
robe u deklaraciji mora biti takav da nedvosmisleno
omogući utvrđivanje istovetnosti robe pri ponovnom
ulasku u Republiku Srbiju.
U rubriku „A” deklaracije upisuje se naziv i šifra carinske ispostave, broj i datum prihvatanja, što carinski
službenik overava svojim potpisom.
Prilikom istupa robe otpremna/izlazna carinska ispostava prema potrebi će pregledati robu i u rubriku
„D” deklaracije upisati da je činjenično stanje robe u
skladu sa podacima u deklaraciji za postupak tranzita.
Navedeno će carinski službenik overiti pečatom ispostave i svojim potpisom i faksimilom.
Za prevoz domaće robe preko stranog carinskog
područja nije potrebno položiti obezbeđenje.
Postupak na odredišnoj/ulaznoj ispostavi
Prilikom ponovnog ulaska robe u Republiku Srbiju odredišna/ulazna/granična ispostava pustiće robu u
slobodan promet na osnovu deklaracije za postupak
tranzita (dakle, ne izdaje se deklaracija za puštanje robe u slobodan promet).
Odredišnoj carinskoj ispostavi se podnose primerci
4 i 5 JCI.
Ulazna carinska ispostava overava primerke JCI, zadržava list 4, a listom 5 potvrđuje prijem robe otpremnoj carinskoj ispostavi, ako potvrdu prijema nije moguće izvršiti u informacionom sistemu carinske službe.
Za prevoz robe preko stranog carinskog područja
u železničkom saobraćaju, može se koristiti teretni list
CIM ili predajni list TR.
Postupak provere i dokazivanja
završetka postupka tranzita
Postupak provere radi dokazivanja završetka postupka tranzita propisan je odredbama čl. 413. do 415.
Uredbe.
│
11
CARINSKO POSLOVANJE
Postupak tranzita se smatra završenim, a obaveze
glavnog obveznika ispunjenim, kada se roba stavljena
u postupak tranzita i propisane isprave podnesu odredišnoj carinarnici.
Nadležna otpremna carinska ispostava će okončati
postupak kada je u mogućnosti da utvrdi, na osnovu
upoređivanja podataka raspoloživih u otpremnoj carinskoj ispostavi i podataka raspoloživih u odredišnoj carinskoj ispostavi, da je postupak ispravno završen.
Provera završetka postupka se vrši u slučaju kada
otpremna carinska ispostava ne primi dokaz o završetku postupka tranzita, kada ima saznanja da postupak
nije završen, ili ako sumnja, da postupak tranzita nije
završen ili nije bio završen pravilno. Ova provera se vrši u cilju utvrđivanja da li je tranzitni postupak ispravno
završen, odnosno otpremna carinska ispostava je dužna da:
•u
tvrdi da li je nastao carinski dug,
•u
tvrdi dužnika/dužnike i
•p
okrene postupak naplate duga.
o nezavršenom postupku tranzita i poziv za dostavu
podataka o završetku tranzitnog postupka.
Zahtev mora sadržati sve dostupne podatke, a posebno moguće podatke u vezi s promenjenim primaocem robe. Zahtevu se obavezno prilaže kopija primerka isprave kojom je roba stavljena u postupak tranzita
(primerak 1. JCI, spisak pošiljki, prevozne i komercijalne
isprave, itd.).
Nakon prijema zahteva o potrazi odredišna ispostava postupa bez odlaganja, odnosno dužna je da najkasnije u roku od tri dana odgovori da li je predmetna
pošiljka predata odredišnoj carinskoj ispostavi.
Ukoliko u roku od osam dana od dana slanja zahteva otpremna carinska ispostava ne primi odgovor
odredišne carinske ispostave, otpremna carinska ispostava šalje drugi zahtev (urgenciju) na Obrascu - Poziv
za dostavu podataka o završetku tranzitnog postupka
na ruke upravnika odredišne carinarnice.
Postupak prikupljanja podataka,
nadležnost i ciljevi
Ukoliko je odgovor odredišne carinske ispostave
negativan, odnosno u obaveštenju je naznačeno da
postupak tranzita nije okončan, otpremna carinska
ispostava će obavestiti glavnog obveznika i zatražiti
od njega da u roku od 15 dana podnese dokaz da je
postupak pravilno završen. Obaveštenje se glavnom
obvezniku dostavlja na Obrascu - Obaveštenje o nezavršenom postupku tranzita i poziv za dostavu dokaza.
Glavni obveznik je dužan da dostavi tražene podatke potrebne za zaključenje postupka u propisanom
roku.
Cilj ovog postupka je da se glavni obveznik uključi u
prikupljanje dokaza potrebnih za okončanje postupka
tranzita.
Teret dokazivanja ispravnog završetka postupka
tranzita je na glavnom obvezniku.
Otpremna carinska ispostava je nadležna za pokretanje i praćenje postupka prikupljanja podataka.
Cilj postupka prikupljanja podataka je da se pribave dokazi o završetku postupka tranzita radi njegovog
okončanja.
Okončanje postupka se zasniva na upoređivanju
podataka o postupku tranzita, utvrđenih pri otpremi i
evidentiranih i potvrđenih na odredištu.
Ukoliko otpremna carinska ispostava u roku od
osam dana od dana prihvatanja tranzitne deklaracije
ne primi dokaz o završetku postupka tranzita, pokrenuće postupak prikupljanja podataka potrebnih za
okončanje postupka tranzita ili s namerom utvrđivanja da li je nastao carinski dug i ko je dužnik za nastali
carinski dug.
Otpremna carinska ispostava će, bez odlaganja pokrenuti postupak prikupljanja podataka ukoliko ima saznanja da postupak tranzita nije završen, ili ako sumnja
da nije završen.
Takođe, postupak prikupljanja podataka će započeti i u slučaju, ako se naknadno pokaže da je dokaz o
završetku tranzitnog postupka falsifikovan.
Prikupljanje podataka od
odredišne carinske ispostave
Radi pokretanja postupka prikupljanja podataka,
otpremna carinska ispostava će zahtevati od odredišne carinske ispostave obaveštenje da li je upućena
roba stigla u odredišnu carinarnicu. Zahtev se može
poslati elektronskim putem kroz informacioni sistem
carinske službe ili pismeno na Obrascu - Obaveštenje
12 │
Pokretanje postupka prikupljanja podataka
slanjem zahteva glavnom obvezniku
Dokazi koji se mogu prihvatiti kao potvrda
ispravnog završetka postupka tranzita
Otpremna carinska ispostava može prihvatiti kao
dokaz da se postupak tranzita završio ili da se smatra
završenim ispravu(carinska ili komercijalna isprava)
koja je potvrđena od strane odredišne carinske ispostave koja sadrži podatke za identifikaciju robe i iz koje
je vidljivo da je predmetna roba dopremljena odredišnoj ispostavi ili ovlašćenom primaocu. Komercijalnom
ispravom se smatra isprava sa obeležjem deklaracije u
pojednostavljenim postupcima.
U nedostatku navedenog dokaza o dopremanju
robe odredišnoj carinskoj ispostavi, otpremna carinska ispostava smatraće postupak završenim ako joj se
podnese isprava kojom je predmetna roba stavljena u
carinski postupak u drugoj državi.
Takav dokaz mogu biti samo carinske isprave kojima je predmetna roba stavljena u carinski dozvoljeno
Carinski instruktor │ april 2012. │ Br. 17
CARINSKO POSLOVANJE
postupanje ili upotrebu (npr. carinska deklaracija kojom se roba stavlja u carinski postupak), izdate u drugoj
državi i koje omogućuju otpremnoj carinskoj ispostavi
da utvrdi da se zaista odnose na predmetnu robu i da je
ta roba zaista napustila carinsko područje.
Takođe, kao dokaz može da posluži i bilo koja druga isprava, izdata u drugoj državi, kojom se dokazuje
da je predmetna roba stavljena u slobodan promet u
toj državi, overena pečatom carinske službe te zemlje,
pod uslovom da ista omogućava otpremnoj carinskoj
ispostavi da utvrdi da se zaista odnose na predmetnu robu, kao i da je ista roba zaista napustila carinsko
područje.
Ove dokaze mogu zameniti njihove kopije overene
od strane organa koji je izdao original ili od strane ovlašćenog upravnog organa dotične države ili od strane
ovlašćenog organa uprave Republike Srbije.
Na osnovu odgovora i informacija primljenih od
glavnog obveznika, otpremna carinarnica će utvrditi da
li je postupak tranzita završen i da li može biti okončan,
kao i koje dalje korake treba preduzeti.
Ako otpremna carinska ispostava podneti dokaz
oceni „zadovoljavajućim”, tj. ako dokaz potvrđuje da
se odnosi na predmetnu robu i da nema sumnje u njegovu verodostojnost i verodostojnost overe od nadležnih tela, zaključiće postupak tranzita.
Ako otpremna carinska ispostava sumnja u verodostojnost dostavljenog dokaza ili identitet robe na koju
se odnosi isti će proveriti. Provera se vrši tako što se
priloženi dokaz o završetku postupka šalje Upravi carina - Odeljenju za carinske istrage radi provere verodostojnosti priloženih isprava. U takvom slučaju priloženi
dokaz ne može biti prihvaćen dok carinski organ od kog
se zahtevala provera ne potvrdi da su predmetni podaci autentični i tačni. Ukoliko rezultat provere bude potvrda verodostojnosti dostavljenih isprava otpremna
carinska ispostava vrši razduženje tranzitne deklaracije kroz informacioni sistem, a ukoliko se utvrdi da
carinske isprave nisu verodostojne, otpremna carinska ispostava daje predlog za pokretanje prekršajnog
postupka i pokreće postupak naplate carinskog duga.
Kada se ustanovi da je postupak tranzita pravilno
završen, otpremna carinarnica o tome odmah obaveštava glavnog obveznika.
Pokretanje postupka naplate
Ukoliko se u sprovođenju postupka tranzita odredišnoj carinskoj ispostavi ne dopremi roba i ne podnesu isprave na osnovu kojih je ovaj postupak vođen
i o tome nije na propisan način obaveštena otpremna
carinska ispostava, postupak tranzita ostaje nezavršen. Ako ni u postupku dokazivanja završetka postupak tranzita glavni obveznik iz rubrike 50 JCI, kada se
tranzit odvijao na osnovu carinske deklaracije, odnosno garant, u postupku na osnovu karneta TIR i ATA,
Carinski instruktor │ april 2011. │ Br. 17
ne dokažu da je postupak ispravno završen, za robu u
postupku tranzita nastaje carinski dug.
Otpremna carinska ispostava bez odlaganja pokreće postupak za utvrđivanje carinskog duga i carinskog
dužnika i dostavlja predmet nadležnoj carinarnici gde
Odsek za carinsko-upravni postupak vodi dalji postupak u skladu sa carinskim propisima, ukoliko se tranzit
odvijao po JCI, a ako je postupak tranzita sprovođen
uz primenu karneta TIR ili ATA, postupak naplate carinskog duga se sprovodi po odredbama spomenutih konvencija. Otpremna carinska ispostava, takođe, podnosi
predlog za pokretanje prekršajnog postupka.
U skladu sa odredbama člana 484. stav 1. Uredbe,
Odsek za carinsko-upravni postupak obaveštava Upravu carina - Odeljenje za naplatu budžetskih prihoda, koje će, bez odlaganja, pismeno obavestiti davaoca obezbeđenja da postupak tranzita nije završen. Pismeno
obaveštenje mora biti uručeno davaocu obezbeđenja
najkasnije u roku od devet meseci od datuma koji je
bio određen za predaju robe odredišnoj carinskoj ispostavi. Obaveštenje mora sadržati ime glavnog obveznika, naziv otpremne ispostave, broj i datum deklaracije.
Obaveštenje se dostavlja na Obrascu - Obaveštenje o
nezavršenom tranzitnom postupku, a kopija ovog obaveštenja se dostavlja i glavnom obvezniku. Ovo obaveštenje se ne šalje u slučajevima za koje je propisano da
se ne polaže obezbeđenje, odnosno kad je glavni obveznik oslobođen od polaganja obezbeđenja.
Nastanak carinskog duga
U postupku tranzita dug može nastati nezakonitim izuzimanjem ispod carinskog nadzora robe koja
podleže plaćanju uvoznih dažbina (čl. 239. Zakona) ili
zbog neispunjenja neke od obaveza koje proizilaze iz
postupka tranzita, odnosno neispunjavanjem nekog
od uslova propisanog za stavljanje robe u postupak
tranzita (čl. 240. Zakona).
•N
ezakonitim izuzimanjem se smatraju svi slučajevi u
kojima carinski organ više nije u mogućnosti da osigura primenu carinskih propisa i drugih odredbi koje
se primenjuju na robu stavljenu u postupak tranzita.
Situacijom koja uzrokuje nezakonito izuzimanje robe
iz postupka tranzita smatra se nepodnošenje robe
odredišnoj carinskoj ispostavi ili ovlašćenom primaocu, uključujući situacije kada je:
- sva roba ili deo robe ukraden ili nestao u toku
prevoza;
- falsifikovan dokaz o predaji robe odredišnoj
ispostavi;
- prevoznik direktno predao robu primaocu koji nije
ovlašćeni primalac;
- druga roba zamenjena za svu ili samo za deo prijavljene robe.
Carinski dug nastaje u trenutku izuzimanja robe ispod carinskog nadzora.
│
13
CARINSKO POSLOVANJE
•N
eispunjavanje neke od obaveza - carinski dug nastaje u trenutku prestanka ispunjavanja obaveza, zbog
čega nastaje carinski dug ili u trenutku kad je roba
bila stavljena u postupak tranzita, ako se naknadno
utvrdi da nije bio ispunjen neki od propisanih uslova
za stavljanje u taj postupak (npr. roba stavljena u postupak tranzita bez važećeg obezbeđenja, ovlašćeni
pošiljalac je stavio robu u postupak tranzita pri čemu
nije plombirao robu ili nije odredio rok predaje odredišnoj ispostavi, upotreba pojednostavljenja postupka tranzita dobijena na osnovu netačnih podataka
dobijenih od korisnika odobrenja i sl.).
Izuzetno, carinski dug ne nastaje ako se utvrdi da
učinjeni propusti nisu bitno uticali na pravilno sprovođenje postupka tranzita.
Utvrđivanje dužnika
Carinski dužnik može biti bilo koje lice navedeno u
odredbama čl. 239. i 240. Zakona. Koje od tih lica je carinski dužnik (ili dužnici) utvrdiće se iz načina nastanka
duga.
U slučaju nezakonitog izuzimanja robe iz postupka
tranzita, dužnik je:
- lice koje je izuzelo robu ispod carinskog nadzora,
- lice koje je učestvovalo u izuzimanju robe ispod carinskog nadzora iako je prema okolnostima slučaja znalo
ili moralo znati da se radi o izuzimanju robe ispod carinskog nadzora,
- lice koje je takvu robu steklo ili primilo u posed ako je
u trenutku sticanja odnosno prijema znalo ili je prema
okolnostima slučaja moglo da zna da se radi o robi izuzetoj ispod carinskog nadzora i
- lice koje je bilo dužno da se pridržava obaveza koje proizilaze iz postupka tranzita u koji je roba bila
stavljena.
U slučaju kada je dug nastao neispunjavanjem neke
od obaveza nastalih upotrebom postupka ili neispunjavanjem uslova za stavljanje robe u postupak dužnik je
lice koje bi, uzimajući u obzir okolnosti konkretnog slučaja, moralo ispuniti propisane obaveze koje proizilaze
iz stavljanja robe u postupak tranzita, ili je moralo ispuniti uslove za stavljanje robe u taj postupak.
U dosadašnjoj praksi se za naplatu carinskog duga uglavnom teretio glavni obveznik, iako je npr. robu prevozio domaći prevoznik, ili je robu, bez prijave
odredišnoj carinskoj ispostavi, primilo lice sa sedištem
u Republici Srbiji. Zbog toga u postupku utvrđivanja
carinskog dužnika, koji se sprovodi u upravnom postupku, odnosno u postupku dokazivanja pravilnog
završetka postupka tranzita, zaista treba utvrditi koje
je lice carinski dužnik. Ukoliko se na taj način ne može
utvrditi ko je carinski dužnik, to će biti glavni obveznik,
odnosno garant, u zavisnosti od isprava na osnovu kojih je sprovođen postupak tranzita.
14 │
Kod utvrđivanja carinskog dužnika nije potrebno
čekati završetak prekršajnog postupka, koji može biti
dugotrajan.
Obračun carinskog duga
Na osnovu primljenog zahteva i dostavljenih isprava
nadležni Odsek za carinsko-upravni postupak carinarnice vrši obračun i naplatu nastalog duga.
Nastali dug će se obračunati na osnovu podataka o
robi iskazanih u ispravama za postupak tranzita i priloženih dokumenata.
Tarifna oznaka za robu, koja se kretala u postupku
tranzita koji nije ispravno završen, određuje se na osnovu podataka iskazanih u carinskoj deklaraciji za tranzit
(rubrika 31), Spisku pošiljki priloženom uz deklaraciju,
ili u drugim ispravama na osnovu kojih se odvija tranzit
(TIR karnet i ATA karnet).
Carinska vrednost robe za koju je nastao carinski
dug zbog nepravilnog sprovođenja postupka tranzita
odrediće se na osnovu pravila o utvrđivanju carinske
vrednosti robe, propisanih odredbama čl. 39. do 57.
Zakona.
Osim toga, u skladu sa odredbama člana 484. stav 2.
Uredbe, Uprava carina - Odeljenje za naplatu budžetskih prihoda je dužno odmah, a najkasnije u roku od
tri godine od dana prihvatanja deklaracije za postupak tranzita, da pismeno obavesti davaoca obezbeđenja da je nastao ili može nastati dug, odnosno da će
se od njega možda zahtevati plaćanje duga, za koji je
odgovoran u vezi s odobrenim postupkom tranzita.
Obaveštenje se dostavlja na Obrascu - Obaveštenje o
nastalom carinskom dugu ili dugu koji može nastati i
mora sadržati broj i datum deklaracije, naziv otpremne
carinske ispostave, naziv glavnog obveznika i tačan
iznos duga. Obaveštenje se dostavlja na adresu davaoca obezbeđenja odnosno na istu adresu na koju je
poslato prvo obaveštenje propisano članom 484. stav
1. Uredbe (da postupak tranzita nije završen). Kopija
obaveštenja dostavlja se glavnom obvezniku odnosno
dužniku.
U skladu sa odredbama člana 484. stav 3. Uredbe,
davalac obezbeđenja se oslobađa svih obaveza namirenja nastalog duga ako mu jedno od pomenutih obaveštenja nije dostavljeno u propisanom roku, o čemu
nadležne ispostave i odseci moraju voditi računa.
Ako je posle slanja davaocu obezbeđenja jednog
od pomenutih obaveštenja carinski dug plaćen od
strane dužnika Uprava carina - Odeljenje za naplatu budžetskih prihoda obavezno dostavlja davaocu
obezbeđenja obaveštenje da je carinski dug izmiren.
Obaveštenje se dostavlja na Obrascu - Obaveštenje o
dokazanom ispravno završenom tranzitnom postupku
ili plaćenom dugu nastalom u tranzitnom postupku.•
Carinski instruktor │ april 2012. │ Br. 17
CARINSKO POSLOVANJE
PRILOG 1
OBAVEŠTENJE O NEZAVRŠENOM POSTUPKU TRANZITA I POZIV ZA
DOSTAVU PODATAKA O ZAVRŠETKU TRANZITNOG POSTUPKA
CARINARNICA _______________
CI __________________________
Broj: ________________________
Datum: ______________________
Predmet: Obaveštenje o nezavršenom postupku tranzita i poziv za dostavu podataka o završetku tranzitnog postupka
U postupku tranzita započetom na otpremnoj carinskoj ispostavi _____________________ po deklaraciji broj:
_____/__/_____/__________ ispostava _____________________ je određena kao odredišna.
Molimo da u svojim evidencijama proverite da li je roba po navedenoj tranzitnoj deklaraciji predata vašoj ispostavi.
M.P.
Šef CI
________________________
ODGOVOR
______________________________________________________________________________________________
a) R
oba je predata ovoj ispostavi i evidentirana pod brojem _______________ dana __________
b) D
eo predmetne robe predat je ovoj ispostavi i evidentiran pod brojem _____ dana ____ u količini od ___ kg i __ koleta
c) Pošiljka nije predata ovoj ispostavi niti unesena u evidencije
d) Ostalo
Datum
M.P.
Šef CI
________________________
PRILOG 2
POZIV ZA DOSTAVU PODATAKA O ZAVRŠETKU TRANZITNOG POSTUPKA
CARINARNICA _______________
CI __________________________
Broj: ________________________
Datum: ______________________
CARINARNICA
n/r upravniku
_____________________
Predmet: Poziv za dostavu podataka o završetku tranzitnog postupka
POPUNJAVA CARINARNICA NADLEŽNA ZA OTPREMNU ISPOSTAVU:
U postupku tranzita započetom na otpremnoj ispostavi _______________ po deklaraciji broj: _______________ ispostava _______________ je određena kao odredišna ispostava.
Kako otpremna ispostava nije u propisanom roku primila odgovor od odredišne ispostave _______________, molimo
da se dostavi odgovor na predmetni upit.
U prilogu:
c Kopija urgencije
c Kopija tranzitne deklaracije
c Kopija računa
c Kopije drugih isprava (navesti)
Mesto i datum:
________________________
Carinski instruktor │ april 2011. │ Br. 17
M.P.
Šef CI
________________________
│
15
CARINSKO POSLOVANJE
POPUNJAVA CARINARNICA NADLEŽNA ZA ODREDIŠNU ISPOSTAVU:
c Dokaz da je postupak završen dostavljen je dana __________ a overene kopije dostavljaju se u prilogu (navesti)
_____________________
c Overeni dokazi pravilnog završetka tranzitnog postupka dostavljaju se u prilogu
c Predmetna pošiljka i prateće isprave nisu podnete ispostavi ________________
c Napomena _____________________
Mesto i datum:
________________________
M.P.
Upravnik
________________________
PRILOG 3
OBAVEŠTENJE O NEZAVRŠENOM POSTUPKU
TRANZITA I POZIV ZA DOSTAVU DOKAZA
CARINARNICA _______________
CI __________________________
Broj: ________________________
Datum: ______________________
Naziv i adresa glavnog obveznika:
Predmet: Obaveštenje o nezavršenom postupku tranzita i poziv za dostavu dokaza
Poštovani,
U skladu sa odredbama člana 413. Uredbe o carinski dozvoljenom postupanju sa robom („Sl. glasnik RS”, br. 93/2010),
ovim dopisom Vas obaveštavamo da za tranzitni postupak po deklaraciji broj: _______________ prihvaćenoj na otpremnoj carinskoj ispostavi _______________ nismo primili dokaze o završetku postupka.
Kako ste u predmetnom postupku tranzita navedeni kao glavni obveznik, pozivamo Vas da nam dostavite podatke i
isprave kojima možete potvrditi da je postupak završen, uz napomenu da dokazi koje dostavljate moraju biti u skladu
sa odredbama člana 415. Uredbe o carinski dozvoljenom postupanju sa robom.
Rok za dostavu podataka je 15 dana.
Ukoliko ne raspolažete dokazima o završetku postupka tranzita, pozivamo Vas da nam dostavite bilo kakve informacije
koje se tiču predmetnog postupka tranzita, a mogu biti korisne u postupku utvrđivanja carinskog duga i dužnika.
S poštovanjem,
M.P.
Šef CI
________________________
PRILOG 4
OBAVEŠTENJE O NEZAVRŠENOM TRANZITNOM POSTUPKU
REPUBLIKA SRBIJA
Uprava carina
Odeljenje za naplatu budžetskih prihoda
Broj: ________________________
Datum: ______________________
Ime i adresa davaoca obezbeđenja
16 │
Carinski instruktor │ april 2012. │ Br. 17
CARINSKO POSLOVANJE
Predmet: Obaveštenje o nezavršenom tranzitnom postupku
Poštovani,
U skladu sa odredbama člana 484. Uredbe o carinski dozvoljenom postupanju sa robom („Sl. glasnik RS”, br. 93/2010),
ovim dopisom Vas obaveštavamo da tranzitni postupak, u kojem ste navedeni kao davaoc obezbeđenja, nije završen.
Glavni obveznik u predmetnom tranzitnom postupku je:
__________________________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________________
Otpremna ispostava: _______________________________________
Broj i datum deklaracije: ____________________________________
Rok predaje robe odredišnoj ispostavi _________________________
S poštovanjem,
M.P.
NAČELNIK ODELJENJA
________________________
PRILOG 5
OBAVEŠTENJE O DOKAZANOM ISPRAVNO ZAVRŠENOM
TRANZITNOM POSTUPKU ILI PLAĆENOM DUGU
REPUBLIKA SRBIJA
Uprava carina
Odeljenje za naplatu budžetskih prihoda
Broj: ________________________
Datum: ______________________
Ime i adresa davaoca obezbeđenja
Predmet: Obaveštenje o dokazanom ispravno završenom tranzitnom postupku ili plaćenom dugu nastalom u tranzitnom postupku
Poštovani,
U skladu sa odredbama člana 484. stav 4. Uredbe o carinski dozvoljenom postupanju sa robom („Sl. glasnik RS”, br.
93/10), ovim dopisom Vas obaveštavamo da postupak tranzita o kojem smo Vas ranije obavestili da nije završen na
propisan način,
broj i datum deklaracije: _______________________________
a) glavni obveznik je dokazao završetak postupka tranzita na propisan način, ili1
b) glavni obveznik je platio nastali carinski dug.
S poštovanjem,
M.P.
NAČELNIK ODELJENJA
________________________
Dostaviti:
- davaocu obezbeđenja
- u predmet
______________
1
Nepotrebno precrtati
Carinski instruktor │ april 2011. │ Br. 17
│
17
CARINSKO POSLOVANJE
PRILOG 6
OBAVEŠTENJE O NASTALOM CARINSKOM DUGU
ILI DUGU KOJI MOŽE NASTATI
REPUBLIKA SRBIJA
Uprava carina
Odeljenje za naplatu budžetskih prihoda
Broj: ________________________
Datum: ______________________
Ime i adresa davaoca obezbeđenja
Predmet: Obaveštenje o nastalom carinskom dugu ili dugu koji može nastati
Poštovani,
U skladu sa odredbama člana 484. stav 2. Uredbe o carinski dozvoljenom postupanju s robom („Sl. glasnik RS”, br.
93/2010), ovim dopisom Vas obaveštavamo da tranzitni postupak u kojem ste navedeni kao davaoc obezbeđenja, nije
završen te je nastao, ili može nastati, carinski dug.
Glavni obveznik u predmetnom tranzitnom postupku je: ____________________________________________________
__________________________________
broj i datum deklaracije: _______________________________
Otpremnina ispostava: ________________________________
Iznos nastalog duga: __________________________________
Rešenje (odluka) broj/dana: ____________________________
Ukoliko dužnik ne plati utvrđeni dug u propisanom roku, uputićemo Vam zahtev za naplatu predmetnog duga sa položene garantne isprave.
S poštovanjem,
M.P.
NAČELNIK ODELJENJA
________________________
Dostaviti:
- glavnom obvezniku
- u predmet
18 │
Carinski instruktor │ april 2012. │ Br. 17
CARINSKO POSLOVANJE
▶ Pitanje i odgovor
Mogućnost kupovine i prodaje neocarinjene robe u inostranstvu
na osnovu ugovora o cesiji
◊ Pitanje:
• Na koji način (na osnovu kakvog ugovora) se može kupiti i prodati neocarinjena roba u inostranstvu - konkretno, roba je prodata domaćem privrednom društvu na paritetu DAF granica strane države (prevozilac koji
je primio robu za prevoz u železničkim vagonima je strano lice) koje želi da je proda drugom domaćem privrednom društvu neocarinjenu, budući da mu više nije potrebna roba i ne želi da obavlja uvozne carinske
formalnosti?
◊ Odgovor:
U konkretnoj situaciji nije potrebno smišljati neki poseban ugovor - efekat koji treba postići jeste da potraživanje za
isporučenu robu pređe na društvo koje želi da je kupi. Sa druge strane, ne treba to uraditi kao kupovinu i prodaju jer ako bi
roba bila kupljena, tj. ako bi prvo društvo postalo vlasnik, onda to znači da ono mora da uveze robu, pa da je prodaje dalje.
Da bi se postigao i jedan i drugi efekat, rešenje je ugovor o cesiji. Ugovorom o cesiji može se preneti bilo koje potraživanje, a ne samo potraživanje koje glasi na novac. U ovom slučaju bi cedent bilo domaće društvo koje je kupilo robu od
stranog pravnog lica, a cesionar domaće društvo koje želi da stekne tu robu (da je kupi od domaćeg društva). Predmet je
potraživanje na predaju robe po osnovu ugovora o kupoprodaji koji je zaključen između stranog lica i domaćeg lica. Cezus
je strano lice. U situaciji kada je isporuka ugovorena primenom klauzule DAF i kada je prevozilac koga je angažovalo domaće društvo koje je kupilo robu, već primio robu na prevoz, u stvari treba obavestiti i prevozioca da robu preda drugom
domaćem društvu koje želi da robu kupi. Praktično se pojavljuju dva ugovora o cesiji. U oba su domaća društva u ulogama
cedenta i cesionara, ali je u jednom ugovoru cezus prodavac, a u drugom je cezus prevozilac.
Pošto prevozilac nije i punomoćnik kupca, on samo prima robu na prevoz, još uvek nije došlo do prelaska prava svojine sa
prodavca na kupca, zbog čega se mora zaključiti ugovor o cesiji potraživanja na predaju robe, a radi sticanja prava svojine. Ovde je cezus prodavac koga treba obavestiti da je potraživanje na predaju robe cedirano na drugo domaće društvo. To ne menja odnos između kupca i prodavca, a domaće društvo koje je zaključilo ugovor o kupoprodaji ostaje dužnik stranog prodavca
(ako još uvek nije isplatilo robu). Isto važi i za odnos domaćeg društva i prevozioca. Prevozioca samo treba obavestiti da robu
preda drugom društvu (novom kupcu), a dužnik troškova prevoza ostaje i dalje prvo društvo koje je i ugovorilo prevoz (ako
troškovi prevoza nisu plaćeni). Osnov je drugi ugovor o cesiji kojim se cedira potraživanje na predaju robe po osnovu ugovora
o prevozu, a ne po osnovu ugovora o kupoprodaji. Ovim ugovorima (sa oba - samo jedan nije dovoljan) se drugo društvo legitimiše kao sticalac robe i uvoznik robe u Srbiju jer prvo društvo to nije, pošto nije došlo do prelaska prava svojine na njega.
Razume se, za ustupanje potraživanja cedent ima pravo da sa cesionarem ugovori naknadu. To odgovara ceni po kojoj
cedent želi da "proda" robu drugom društvu. Cedent ne odgovara cesionaru za ispunjenje obaveze, već samo na njeno
postojanje. On neće biti ni u položaju prodavca niti će sticaocu odgovarati po pravilima koja važe za odgovornost prodavca
jer on samo cedira potraživanje, a ne prodaje robu drugom domaćem društvu. •
prof. dr Zlatko Stefanović
PRILOG
UGOVOR O CESIJI
Zaključen dana ______________ godine u _____________ između:
1. ____________________ (firma - naziv i sedište), koju zastupa ________________ (dalje: Pravno lice "A")
i
2. ____________________ (firma - naziv i sedište), koju zastupa ________________ (dalje: Pravno lice "C")
Član 1
Pravno lice "A" ustupa svoje potraživanje od Pravnog lica "B" Pravnom licu "C" radi izvršenja duga u iznosu od 10.000,00
dinara.
Carinski instruktor │ april 2011. │ Br. 17
│
19
CARINSKO POSLOVANJE
Član 2
Ustupanjem potraživanja iz člana 1 ovog ugovora, Pravno lice "A" izmiruje svoj dug prema Pravnom licu "C" za kupljen
repromaterijal u iznosu od 10.000,00 dinara, po računu 150/02 od 24.12.2002. godine.
Član 3
Pravno lice "B" je u obavezi da uplati iznos od 10.000,00 dinara Pravnom licu "C" u roku od deset dana od dana prijema
ovog ugovora.
Član 4
Danom potpisivanja ovog ugovora Pravno lice "A" i Pravno lice "C" zasnivaju nov dužničko-poverilački odnos, a istovremeno se gasi obaveza Pravnog lica "B" prema Pravnom licu "A"
PRAVNO LICE "A"
__________________________
PRAVNO LICE "B"
Potvrđujem prijem ugovora
dana ____________________ .
PRAVNO LICE "C"
__________________________
▶ Pitanje i odgovor
Mogućnost poverioca da uskladištenu robu, nad kojom ima
uspostavljenu zalogu po više ugovora o pruženoj usluzi,
stavi u slobodan promet
◊ Pitanje:
• Da li poverilac (zalogoprimac) koji ima zakonsko založno pravo na uskladištenoj robi dužnika po više ugovora
u pruženim uslugama (ugovor o uskladištenju, ugovor o prevozu, ugovor o špediciji) istu može da stavi u slobodan promet ukoliko carinskom organu, kao pravni osnov, priloži pravnosnažnu odluku suda koja se odnosi
samo na jednu vrstu ugovora o pruženoj usluzi?
◊ Odgovor:
Prema odredbama Carinskog zakona ("Sl. glasnik RS", br. 18/2010) stavljanje zaloge odnosno uspostavljanje založnog
prava nad robom koja se nalazi pod carinskim nadzorom, odnosno u postupku carinskog skladištenja, nije zabranjeno.
Odredbom člana 653. Zakona o obligacionim odnosima ("Sl. list SFRJ", br. 29/78, 39/85, 45/89 - odluka USJ i 57/89, "Sl.
list SRJ", br. 31/93 i "Sl. list SCG", br. 1/2003 - Ustavna povelja - dalje: Zakon) uređen je ugovor o prevozu stvari, a članom
679. slučajevi kad prevozilac ima pravo zaloge. Navedenom odredbom je uređeno da radi obezbeđenja naplate naknade
za prevoz i nužnih troškova koje je učinio u vezi sa prevozom, prevozilac ima pravo zaloge na stvarima koje su mu predate
radi prevoza i u vezi sa prevozom, dok ih drži ili dok ima u rukama ispravu pomoću koje može raspolagati njima.
Odredbom člana 730. Zakona je propisano da se ugovorom o uskladištenju obavezuje skladištar da primi i čuva određenu robu i da preduzima potrebne ili ugovorene mere radi njenog očuvanja u određenom stanju, te da je preda na zahtev
ostavodavca ili drugog ovlašćenog lica, a ostavodavac se obavezuje da mu za to plati određenu naknadu. Saglasno članu
736. tog zakona za svoja potraživanja iz ugovora o uskladištenju i ostala pitanja potraživanja nastala u vezi sa čuvanjem
robe skladištar ima založno pravo na toj robi.
Odredbom člana 827. Zakona je propisan ugovor o otpremanju (špediciji), a članom 846. istog zakona založno pravo
otpremnika. Ovom odredbom se utvrđuje da radi obezbeđenja naplate svojih potraživanja nastalih u vezi sa ugovorom o
otpremanju, otpremnik ima pravo zaloge na stvarima predatim radi otpremanja i u vezi sa otpremanjem sve dok ih drži ili
dok ima u rukama ispravu pomoću koje može raspolagati njima.
Iz navedenih zakonskih odredbi proizlazi zaključak da poverilac može imati uspostavljeno založno pravo nad robom
kako po osnovu dugovanja na ime pruženih usluga skladištenja tako i po osnovu pruženih usluga za prevoz i špediciju.
Carinski postupak po opštim pravilima iz Carinskog zakona se okončava kada se za robu koja je bila stavljena u jedan
postupak odredi novi carinski dozvoljeni postupak ili upotreba. Carinskim zakonom nije propisano da lice koje je podnelo
20 │
Carinski instruktor │ april 2012. │ Br. 17
CARINSKO POSLOVANJE
prethodni dokument tj. dokument za jedan carinski postupak (npr. deklaraciju C7 za postupak carinskog skladištenja) mora da podnese i carinski dokument za novi postupak (npr. deklaraciju za stavljanje robe u slobodan promet).
Drugim rečima, sama činjenica da je drugo lice bilo nosilac odobrenja za postupak skladištenja nije od uticaja prilikom
deklarisanja robe za novi carinski postupak, u ovom slučaju, prilikom deklarisanja robe za slobodan promet.
Ovo tim pre što je prilikom deklarisanja robe za carinski postupak deklarant dužan da carinskom organu podnese dokaze
o postojanju pravnog osnova za sprovođenje carinskog postupka nad predmetnom robom odnosno dokaze o vlasništvu
nad robom ili dokaze o postojanju nekog sličnog prava raspolaganja nad robom. Takav dokaz bi mogao da predstavlja i
ugovor u privredi (ugovor o uskladištenju, ugovor o prevozu stvari, ugovor o špediciji) na osnovu kojeg bi poverilac stekao
pravo zaloge nad robom, odnosno na osnovu kojeg bi to lice - poverilac (zalogoprimac) moglo da legitimiše svoj zahtev pred
carinskim organima da se roba stavi u odgovarajući carinski postupak tj. da se roba stavi u slobodan promet, pri čemu bi
deklarant bio dužan da dokaže da je stekao pravo naplate potraživanja iz založene stvari, a ne samo da ima pravo zaloge na
toj stvari. Kao dokaz da je deklarant stekao pravo naplate potraživanja iz založene stvari može da posluži pravnosnažna odluka suda o naplati potraživanja iz založene stvari, kao i odluka o sudskom, odnosno sporazum o vansudskom poravnanju.
Ne postoje zakonske smetnje da lice koje ima uspostavljenu zalogu nad uskladištenom robom po bilo kojoj vrsti
ugovora o pruženoj usluzi istu stavi u slobodan promet ukoliko carinskom organu uz deklaraciju priloži pravni osnov tj.
dokumentaciju (ugovor, aneks ugovora, sudska odluka i sl.) neophodnu za sprovođenje zahtevanog carinskog postupka, odnosno ne postoje pravne smetnje da to lice uskladištenu robu stavi u slobodan promet ukoliko carinskom organu
podnese dokaz da je steklo pravo naplate potraživanja iz založene stvari, bez obzira na ugovornopravni odnos iz koga
je to potraživanje nastalo.
Odredbom člana 11. Pravilnika o obliku, sadržini, načinu podnošenja i popunjavanja deklaracije i drugih obrazaca u carinskom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 29/2010, 84/2010, 100/2010, 56/2011, 66/2011 i 14/2012) propisan je, između ostalog,
i način popunjavanja rubrika JCI za stavljanje robe u slobodan promet. Takođe, od odabira carinskog postupka za koji je
roba deklarisana zavisi i način popunjavanja rubrika JCI.
Saglasno odredbama Carinskog zakona, deklarant je dužan da deklaraciju podnese na propisan način, da u deklaraciji
navede sve podatke neophodne za primenu propisa kojim je uređen carinski postupak za koji se roba prijavljuje i da uz
deklaraciju priloži sve isprave potrebne radi primene propisanog carinskog postupka za koji se roba prijavljuje. Stoga se
usaglašenost odnosno pravilnost podataka navedenih u određenim rubrikama JCI utvrđuje na osnovu isprava koje se
prilažu uz deklaraciju (faktura, CMR, ugovori i aneksi ugovora ili na osnovu nekog drugog odgovarajućeg dokumenta koji
je priložen uz JCI).
Dalje postupanje sa tom robom odnosno prodaja te robe nakon sprovedenog carinjenja nije predmet regulisanja Carinskog zakona.
Na kraju se ukazuje da se činom carinjenja robe ne stiče nužno pravo svojine nad robom, budući da je pitanje vlasništva
nad robom posebno pitanje i odvojeno se posmatra od pitanja sprovođenja carinskog postupka nad robom. •
mr Dušan Purić
▶ Pitanje i odgovor
Popunjavanje rubrike 48 JCI u postupku privremenog uvoza
sa delimičnim oslobođenjem od plaćanja uvoznih dažbina
◊ Pitanje:
• Da li se u slučaju kada je odobren postupak privremenog uvoza sa delimičnim oslobođenjem od plaćanja uvoznih dažbina u rubriku 48 JCI upisuje identifikacija važeće garancije ili je moguće upisati šifru A (gotovinsko ili
ekvivalentno plaćanje kod organa carinske službe)?
◊ Odgovor:
Iznos uvoznih dažbina koje se plaćaju za robu u postupku privremenog uvoza sa delimičnim oslobođenjem od plaćanja
uvoznih dažbina određuje se za svaki mesec ili za deo meseca u kojem se roba nalazila u postupku privremenog uvoza u
visini od 3% od iznosa uvoznih dažbina koje bi trebalo platiti za robu kad bi ona bila stavljena u slobodan promet, na dan
prihvatanja deklaracije za stavljanje robe u postupak privremenog uvoza, pri čemu ukupan iznos uvoznih dažbina ne može
biti viši od iznosa koji bi bio plaćen ako bi se roba stavila u slobodan promet na dan kad je stavljena u postupak privremenog uvoza, s tim da u taj iznos ne ulaze kamate.
Carinski instruktor │ april 2011. │ Br. 17
│
21
CARINSKO POSLOVANJE
JCI za obračun dažbina se podnosi pre podnošenja JCI za ponovni izvoz, ili određivanja drugog carinski dozvoljenog postupanja, odnosno ne postoji obaveza mesečnog podnošenja deklaracije za obračun dažbina i mesečnog plaćanja, ali isto
tako nije ni isključena ova mogućnost, što zavisi od odluke lica koje je dužno da plati ovaj iznos.
Ukoliko će se dažbine plaćati svakog meseca, ovlašćeni carinski službenik u nadležnoj carinskoj ispostavi je dužan
da, po službenoj dužnosti, u informacionom sistemu carinske službe izvrši obračun dažbina, bez obaveznog podnošenja JCI od strane deklaranta. JCI se popunjava u skladu sa odredbama Pravilnika o obliku, sadržini, načinu podnošenja
i popunjavanja deklaracije i drugih obrazaca u carinskom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 29/2010, 84/2010, 100/2010,
56/2011, 66/2011 i 14/2012), s tim što se u rubriku 48 upisuje identifikacija važeće garancije za stavljanje robe u slobodan
promet.
•
▶ Pitanje i odgovor
Fotokopija saobraćajne dozvole kao dokument za identifikaciju
upotrebljavanog motornog vozila prilikom uvoza
◊ Pitanje:
• Da li se pri uvozu upotrebljavanog motornog vozila radi pravilne identifikacije može podneti fotokopija saobraćajne dozvole?
◊ Odgovor:
Prilikom uvoza upotrebljavanog motornog vozila u naše carinsko područje, pri sprovođenju odgovarajućeg carinskog postupka, uvoznik je dužan da podnese valjanu dokumentaciju na osnovu koje se na nesumnjiv način može izvršiti
pravilna identifikacija robe (motornog vozila). To podrazumeva podnošenje, pre svega, saobraćajne dozvole za konkretno vozilo (original ili fotokopija). Ukoliko uvoznik podnosi fotokopiju saobraćajne dozvole (npr. iz razloga što zemlja izvoza zadržava original) ista mora biti overena kod za to nadležnog organa u inostranstvu (sud, opština, notar...).
Overa dokumenata od strane agencija za prodaju ili registraciju vozila, kao i auto-moto društava ili klubova ne može se
prihvatiti kao valjana.
•
Aleksandra Tadić
▶ Pitanje i odgovor
Podnošenje dokumentacije prilikom uvoza motornih vozila
koja nikada nisu bila registrovana
◊ Pitanje:
• Šta se podnosi umesto saobraćajne dozvole za vozila koja se uvoze u našu zemlju, a koja nikad nisu bila registrovana?
◊ Odgovor:
Nije čest slučaj, ali se dešava da se radi uvoza u našu zemlju prijave motorna vozila koja nikad nisu bila registrovana. Tu je
npr. reč o vozilima koja su bila u službi vojnih organa, nekih stranih trupa ili su korišćena u krugovima aerodroma, fabrika i sl. U
takvim situacijama, kada uvoznik umesto saobraćajne dozvole podnese dokaz - potvrdu da je reč o vozilu koje iz nekog od navedenih razloga nije bilo registrovano, carinarnica će odobriti sprovođenje odgovarajućeg carinskog postupka za takvo vozilo
ukoliko je, na osnovu prateće dokumentacije za vozilo (tehnička dokumentacija), moguće na nesumnjiv način utvrditi njegovu
pravilnu identifikaciju. •
Aleksandra Tadić
22 │
Carinski instruktor │ april 2012. │ Br. 17
CARINSKO POSLOVANJE
▶ Pitanje i odgovor
Obračun dažbina za privremeno uvezenu robu, pri čemu se mesec
računa prema broju dana (30 dana) a ne kao kalendarski mesec
◊ Pitanje:
• U slučaju privremenog uvoza sa delimičnim oslobođenjem od plaćanja uvoznih dažbina da li se iznos uvoznih
dažbina koji se određuje svakog meseca odnosi na mesec kao kalendarski mesec ili na mesec kao broj dana?
◊ Odgovor:
Carinskim zakonom ("Sl. glasnik RS", br. 18/2010), članom 170. utvrđeno je da se iznos uvoznih dažbina koje se plaćaju za
robu u postupku privremenog uvoza sa delimičnim oslobođenjem od plaćanja uvoznih dažbina određuje za svaki mesec ili za
deo meseca u kojem se roba nalazila u postupku privremenog uvoza u visini od 3% od iznosa uvoznih dažbina koje bi trebalo
platiti za robu kad bi ona bila stavljena u slobodan promet, na dan prihvatanja deklaracije za stavljanje robe u postupak privremenog uvoza, pri čemu ukupan iznos uvoznih dažbina ne može biti viši od iznosa koji bi bio plaćen ako bi se roba stavila u
slobodan promet na dan kad je stavljena u postupak privremnog uvoza, s tim da u taj iznos ne ulaze kamate.
Prilikom obračuna dažbina za robu koja je bila privremeno uvezena na period kraći od mesec dana, dažbine je potrebno
obračunati za ceo mesec.
Shodno odredbi člana 90. Zakona o opštem upravnom postupku ("Sl. list SRJ", br. 33/97 i 31/2001 i "Sl. glasnik RS", br.
30/2010), pri ovom obračunu mesec se računa prema broju dana (30 dana) a ne kao kalendarski mesec.
•
▶ Pitanje i odgovor
Utvrđivanje carinske osnovice (carinska vrednost) za privremeno
uvezenu robu za koju se vrši obračun i naplata uvoznih dažbina
◊ Pitanje:
• Kako se utvrđuje carinska osnovica (carinska vrednost) za privremeno uvezenu robu za koju se vrši obračun i
naplata uvoznih dažbina?
◊ Odgovor:
Carinskim zakonom ("Sl. glasnik RS", br. 18/2010 - dalje: Zakon), članom 49. propisano je da se carinska vrednost privremeno uvezene robe utvrđuje u skladu sa odredbama čl. 40. do 45.
S obzirom na to da roba koja je predmet privremenog uvoza ostaje vlasništvo inostrane firme - isporučioca i da ustupanje
te robe na upotrebu, korišćenje ili drugo raspolaganje ne predstavlja prodaju čak i ako je ugovorom, kada je reč o privremenom uvozu robe u zakup, predviđena mogućnost kupovine, to se vrednost za privremeno uvezenu robu ne može utvrditi na
osnovu transakcijske vrednosti te robe (član 39. Zakona).
•M
etodi utvrđivanja carinske osnovice (carinske vrednosti) propisani su hijerarhijskim redosledom i tim redosledom se i
primenjuju. Poštujući propisani redosled metoda carinskog vrednovanja, carinska vrednost privremeno uvezene robe utvrđuje se na osnovu:
- transakcijske vrednosti istovetne robe prodate za izvoz u Republiku Srbiju i izvezene u isto ili približno isto vreme kao i
roba koja se vrednuje (član 40. Zakona);
- transakcijske vrednosti slične robe prodate za izvoz u Republiku Srbiju i izvezene u isto ili približno isto vreme kao i roba
koja se vrednuje (član 41. Zakona);
- cene po kojoj se identična ili slična uvezena roba prodaje u Republici Srbiji, umanjene za troškove i izdatke koji nastaju
u našoj zemlji posle uvoza, kao što su: uobičajena provizija koja je plaćena ili koja treba da se plati ili uobičajeno uvećanje
radi ostvarivanja dobiti i pokrića opštih troškova prodaje, uobičajeni troškovi prevoza i osiguranja robe i uvozne i druge
dažbine, koje se plaćaju u Republici Srbiji prilikom uvoza ili prodaje robe (tzv. metod jedinične cene, član 43. Zakona);
- obračunate vrednosti koja predstavlja zbir troškova nastalih u inostranstvu, kao što su: vrednost materijala upotrebljenog u proizvodnji i troškovi proizvodnje uvezene robe, iznos uobičajene dobiti i opštih troškova pri prodaji robe, kao i
troškovi prevoza, utovara, istovara, troškovi rukovanja u vezi sa prevozom robe i troškovi osiguranja (član 44. Zakona) i
- raspoloživih podataka o cenama identične ili slične robe, uz primenu prethodno navedenih metoda uz manja odstupanja,
a u nedostatku podataka za utvrđivanje carinske vrednosti uz fleksibilniju primenu prethodno propisanih metoda carinCarinski instruktor │ april 2011. │ Br. 17
│
23
CARINSKO POSLOVANJE
skog vrednovanja može se koristiti bilo koje razumno sredstvo, kao što su cenovnici, katalozi, ponude, oglasi, mišljenje
eksperata i sl. (član 45. Zakona).
• Utvrđivanje carinske vrednosti uvezene robe u zakup ili lizing - za robu koja se uvozi po osnovu zakupa ili lizing posla, kao
specifičnog vida privremenog uvoza, a za koju carinska vrednost ne može da se utvrdi na jedan od navedenih načina, ista se
utvrđuje u skladu sa stavom 2. člana 49. Zakona, i to:
- ako je ugovorom o zakupu ili lizingu predviđena mogućnost kupovine, na osnovu ponuđene cene za kupovinu robe, odnosno na osnovu ukupnog iznosa koji treba da se plati za robu da bi prešla u vlasništvo zakupoprimca, pod uslovom da je
ta cena u skladu sa odredbama Zakona koje se odnose na transakcijsku cenu, ili
- ako ugovorom o zakupu ili lizingu nije predviđena mogućnost kupovine, carinsku vrednost čini iznos zakupnine za ugovoreni period zakupa odnosno lizinga, po potrebi usklađenog sa odredbama čl. 46. (troškovi izdaci koji ulaze u carinsku
vrednost) i 47. Zakona (troškovi izdaci koji ulaze u carinsku vrednost). •
mr Dušan Purić
▶ Pitanje i odgovor
Dokument kojim se dokazuje neprekidan rad u inostranstvu
radi oslobođenja od plaćanja carine na predmete domaćinstva
◊ Pitanje:
• Na osnovu koje dokumentacije lice koje je radilo u inostranstvu ostvaruje oslobođenje od plaćanja carine na
predmete domaćinstva pri konačnom povratku?
◊ Odgovor:
Odredbom člana 5. stav 5. Uredbe o vrsti, količini i vrednosti robe na koju se ne plaćaju uvozne dažbine, rokovima, uslovima i postupku za ostvarivanje prava na oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina ("Sl. glasnik RS", br. 48/2010 i 74/2011) propisano je da, ako korisnik povlastice iz člana 216. stav 1. tačka 4) Carinskog zakona ("Sl. glasnik RS", br. 18/2010) ne raspolaže
potvrdom da je na neprekidnom radu u inostranstvu proveo neprekidno najmanje dve godine izdatu od diplomatskog ili konzularnog predstavništva naše zemlje u inostranstvu, vreme provedeno na radu u inostranstvu dokazuje na drugi odgovarajući
način (odgovarajućom ispravom strane službe za socijalno osiguranje ili stranog poslodavca i sl).
Imajući u vidu navedene propise, ukoliko u konkretnom slučaju, potvrda o mirovnom/penzionom stažu izdatom od strane
Federalnog zavoda za penzijsko osiguranje Federacije Bosne i Hercegovine koju povratnik poseduje, dokazuje neprekidnost u
radu provedenom u inostranstvu, može se prihvatiti kao dokaz propisan navedenom uredbom. •
Dragana Dubajić
SVRSTAVANJE ROBE U CARINSKU TARIFU
▶ Pitanje i odgovor
Svrstavanje sertifikata (kojima se dokazuju neka svojstva robe
ili potvrđuju izvršene analize) prilikom uvoza robe
◊ Pitanje:
• Kako se svrstavaju sertifikati koji su izdati za robu koja se uvozi - konkretno uvoze se laboratorijske posude a
na računu inodobavljača pored robe je posebno iskazana stavka sertifikati za predmetnu robu (količina, jedinična cena i vrednost)?
◊ Odgovor:
Sertifikati koji se prilikom carinjenja prilažu uz određenu robu i kojima se dokazuju neka svojstva robe ili potvrđuju
izvršene analize, sami za sebe ne predstavljaju robu u smislu Carinske tarife (Zakon o Carinskoj tarifi - "Sl. glasnik RS", br.
24 │
Carinski instruktor │ april 2012. │ Br. 17
CARINSKO POSLOVANJE
63/2005, 61/2007 i 5/2009). Vrednost sertifikata iskazana kao posebna stavka na fakturi dodaje se vrednosti predmetne
robe na koju se sertifikat odnosi.
Primer: ako je u pitanju proizvod od stakla za laboratorijske svrhe, graduisan ili negraduisan, baždaren ili nebaždaren,
iz tarifnog broja 7017 Carinske tarife, za koji je u skladu sa Zakonom o Carinskoj tarifi propisana stopa carine u visini od 5%
(nezavisno od dalje podele na tarifne podbrojeve), i ako je vrednost određene količine ovih proizvoda 1.000 evra, a izdavanje sartifikata koji ih prate je vrednosti 100 evra, carinska osnovica će biti 1.100 evra i carina 55 evra.
Članom 39. Carinskog zakona ("Sl. glasnik RS", br. 18/2010) je propisano da je carinska vrednost uvezene robe transakcijska vrednost, odnosno stvarno plaćena cena ili cena koja treba da se plati za određenu robu koja se prodaje radi izvoza u
Republiku Srbiju. Stavom 3. istog člana propisano je da se pod stvarno plaćenom cenom ili cenom koju treba platiti podrazumevaju sva plaćanja koja je izvršio ili treba da izvrši kupac prodavcu ili u korist prodavca, kao uslov za prodaju uvezene
robe, prodavcu ili nekoj trećoj strani da bi se ispunila obaveza prodavca.
U slučaju kada se dokumenta pojavljuju odvojeno na carinjenju ona ne prate sudbinu robe za koju su vezana nego se
carine prema nosaču (papir, CD i sl). •
Nadica Pantović
GRANIČNE INSPEKCIJSKE KONTROLE
▶ Pitanje i odgovor
Obaveza prilaganja isprave o usaglašenosti prilikom uvoznog
carinjenja robe koja se svrstava u tarifni broj 8544 49 95 00
◊ Pitanje:
• Da li je potrebno pribaviti ispravu o usaglašenosti prilikom uvoza robe koja se svrstava u sledeće tarifne brojeve: 85 44 42 10; 85 44 42 90; 85 44 49 95; 85 36 90 10?
◊ Odgovor:
Prema Odluci o određivanju robe za čiji je uvoz, izvoz, odnosno tranzit propisano pribavljanje određenih isprava ("Sl.
glasnik RS", br. 58/2011) samo za robu koja se svrstava u tarifnu oznaku 8544 49 95 00 Carinske tarife, potrebno je pri uvozu, uz carinsku deklaraciju priložiti jednu od sledećih isprava o usaglašenosti:
- Potvrdu o usaglašenosti (izdatu od strane domaćeg tela za ocenjivanje usaglašenosti) ili
- Izvod iz evidencije o izdatoj potvrdi o usaglašenosti (izdat od strane domaćeg tela za ocenjivanje usaglašenosti) ili
- Rešenje o priznavanju važenja inostrane isprave o usaglašenosti (doneto od strane Ministarstva ekonomije i regionalnog
razvoja - dalje: Ministarstvo) ili
- Izvod o važenju inostrane isprave o usaglašenosti u Republici Srbiji iz Registra inostranih isprava i znakova usaglašenosti
koji važe u Republici Srbiji (izdat od strane Ministarstva).
Prilikom uvoznog carinjenja robe koja se svrstava u tarifne oznake 8536 90 10 00, 8544 42 10 00 i 8544 42 90 00 Carinske
tarife, nije potrebno prilaganje isprava o usaglašenosti, niti drugih vrsta uvoznih dozvola. •
Vesna Vračar
Carinski instruktor │ april 2011. │ Br. 17
│
25
CARINE, AKCIZE, POREZ
PREGLED IZNOSA POSEBNIH DAŽBINA
(PRELEVMANA) PRI UVOZU POLJOPRIVREDNIH
PROIZVODA U 2012. GODINI
C
arinska zaštita poljoprivrede je uređena propisima koji se donose na osnovu tri zakona, i to:
• Z akona o Carinskoj tarifi („Sl. glasnik RS”, br. 62/2005,
61/2007 i 5/2009 - dalje: Zakon), čiji je sastavni deo Carinska tarifa, kojim se propisuju ad valorem carinske
stope za sve robe, pa i za poljoprivredne proizvode,
ribe i riblje proizvode i prehrambene proizvode;
• C arinski zakon („Sl. glasnik RS”, br. 18/2010), na osnovu
kojeg se propisuju sezonske carine - za jedan broj proizvoda iz oblasti cveća, povrća i voća. To su ad valorem
sezonske stope u jedinstvenom iznosu od 20% i
• Z akon o posebnoj dažbini pri uvozu poljoprivrednih i
prehrambenih proizvoda („Sl. list SRJ”, br. 90/94 i „Sl.
list SCG”, br. 1/2003 - Ustavna povelja) na osnovu kojeg
se propisuju posebne dažbine (prelevmani, specifične
carine) na uvoz određenih poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda, u apsolutnom iznosu, u dinarima po
jedinici mere.
Carinske dažbine (carine, sezonske carine i posebne
dažbine) za poljoprivredu će biti konsolidovane i sadržane u jednom propisu po pristupanju Republike Srbije
Svetskoj trgovinskoj organizaciji.
Sva tri oblika uvozne zaštite primenjuju se po principu MFN (najpovlašćenije nacije), a na osnovu Zakona
koji je u skladu sa Harmonizovanim sistemom naziva i
šifarskih oznaka 2012 - „Harmonized commodity description and coding system, fifth edition (2012)”.
Vlada donosi godišnje uredbu, najkasnije u novembru
tekuće za narednu godinu, kojom usklađuje nomenklaturu Carinske tarife sa Kombinovanom nomenklaturom
Evropske unije (EU), koja se primenjuje na svrstavanje
proizvoda u Carinskoj tarifi na osam cifara.
Nivo uvozne zaštite za poljoprivredu
CARINSKE STOPE ad valorem za poljoprivredu kreću
se u rasponu od 1% do 30%. U okviru ovih stopa manje su
zaštićeni proizvodi koji predstavljaju sirovine, repromaterijale ili genetski potencijal za stočarstvo, repromaterijale
26 │
za prehrambenu industriju i slično, a više gotovi proizvodi poljoprivredne i prehrambene industrije.
Prema Zakonu i Uredbi o usklađivanju nomenklature Carinske tarife za 2012. godinu („Sl. glasnik RS”, br.
95/2011 i 11/2012), poljoprivreda (1-24 glave, bez riba i ribljih proizvoda) svrstana je u 2.141 tarifnu liniju, na deset
cifara. Prosečna ad valorem carina iznosi 17.32%.
SEZONSKE CARINE u iznosu od 20% važe za precizno
utvrđenu sezonu (određeni vremenski period u toku
godine) koja karakteriše prispeće roda tih proizvoda, a
imaju svrhu da obezbede stabilnost domaće proizvodnje
i tržišta tih proizvoda. Obuhvataju 52 tarifne linije na erga omnes osnovi, a za uvoz iz EU 10 tarifnih linija jer su
u prvoj godini primene Prelaznog sporazuma o trgovini i
trgovinskim pitanjima između Evropske zajednice, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane („Sl. glasnik
RS - Međunarodni ugovori”, br. 83/2008 - dalje: Prelazni
sporazum), u potpunosti eliminisane ove carine za 42 tarifne linije.
POSEBNE DAŽBINE (prelevmani) se utvrđuju u apsolutnom iznosu, u dinarima po jedinici mere, a nivo ovih
dažbina propisuje Vlada svojom odlukom. Značajnija
korekcija nivoa ovih dažbina urađena je 2003. godine
od kada nivo tih carina nije povećavan, a za uvoz iz EU
korigovan je na niže za pojedine grupe proizvoda počev
od 2005. godine. Za uvoz iz zemalja članica EU posebne
dažbine za pojedine tarifne linije se smanjuju u skladu sa
odredbama Prelaznog sporazuma.
Specifične carine obuhvataju sve osnovne vrste mesa i mesnih prerađevina, mleko, mlečne proizvode, jaja,
med, jedan broj tarifnih linija za povrće i voće i njihove
prerađevine, šećer, alkohol i alkoholna pića, duvan i cigarete i jednu tarifnu liniju za ribe (šaran živi).
Prema važećoj Carinskoj tarifi specifične carine obuhvataju 455 tarifnih linija, a za uvoz iz EU 393 tarifne linije,
na deset cifara.
Iznosi specifičnih carina su različiti po proizvodima
i kreću se u rasponu od 1,00 din/kg za jaja (najniža) do
80,00 din/kg za sve vrste sira (najviša). Za uvoz iz EU
iznosi ovih carine su niži. Snižavani su ili eliminisani od
Carinski instruktor │ april 2012. │ Br. 17
CARINE, AKCIZE, POREZ
2005. do 2009. godine. S prvom godinom primene Privremenog sporazuma, specifične carine su eliminisane za 54
tarifne linije a ostale su snižene na dogovoreni nivo, osim
za proizvode za koje nisu date poljoprivredne koncesije u
okviru Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.
Prosečna uvozna zaštita putem specifičnih carina,
preračunata preko uvoznih cena u relativni iznos, prosečnu carinsku zaštitu poljoprivrede povećava za oko 5%, a
za uvoz iz EU za 4% (pre početka liberalizacije po primeni
Privremenog sporazuma).
Propisi koji se primenjuju pri uvozu
poljoprivrednih i prehrambenih
proizvoda u 2012. godini
Osim Uredbe o usklađivanju nomenklature Carinske
tarife za 2012. godinu, koja pored MFN carina sadrži i preferencijalne carine za uvoz po svim zaključenim sporazumima o slobodnoj trgovini, primenjuju se:
- Odluka o sezonskim carinskim stopama na uvoz određenih poljoprivrednih proizvoda („Sl. glasnik RS”, br.
27/2010 i 97/2011), kojom su propisane sezonske carine i
-O
dluka o određivanju poljoprivrednih i prehrambenih
proizvoda za koje se plaća posebna dažbina pri uvozu
i iznosu posebne dažbine („Sl. glasnik RS”, br. 97/2011
i 15/2012 - dalje: Odluka), kojom su propisane posebne
dažbine (prelevmani).
Odlukama je predviđeno da se pri uvozu poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda poreklom iz zemalja
sa kojima Republika Srbija ima zaključene sporazume o
slobodnoj trgovini posebne dažbine i sezonske carine
naplaćuju u skladu sa odredbama i aneksima tih sporazuma. S obzirom da se sporazumi ne nalaze na jednom mestu, radi lakše i transparentne primene svim učesnicima
u spoljnotrgovinskom poslovanju i za statističke i druge
potrebe, pripremljen je i pregled iznosa posebnih dažbina u skladu sa važećim odredbama sporazuma o slobodnoj trgovini (Tabela u prilogu).
Posebne dažbine pri uvozu iz
zemalja sa kojima su zaključeni
sporazumi o slobodnoj trgovini
Odlukom, tačkom 5. propisano je da će se posebne
dažbine pri uvozu određenih poljoprivrednih proizvoda
poreklom iz zemalja sa kojima Republika Srbija ima zaključene sporazume o slobodnoj trgovini naplaćivati u
skladu sa odredbama tih sporazuma.
Odlukom je utvrđena posebna dažbina prema tarifnim oznakama i naimenovanju, u tabeli u kojoj:
•K
olona 3 sadrži iznose posebne dažbine za proizvode
poreklom iz EU, koji su usklađeni sa Prelaznim sporazumom. Iznos prelevmana zavisi od Aneksa ili Protokola
Carinski instruktor │ april 2011. │ Br. 17
u kome se proizvod nalazi i propisane dinamike liberalizacije za 2012. godinu;
•K
olona 4 sadrži iznose posebne dažbine koji se naplaćuju za proizvode poreklom iz zemalja van EU. Iznosi
posebnih dažbina u koloni 4 su viši prilikom uvoza poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda iz zemalja van
EU, nego za iste poreklom iz EU.
Ovo konkretno znači za 2012. godinu različitu primenu prelevmana za uvoz proizvoda sadržanih u Odluci kada su oni poreklom iz Turske, država EFTA i CEFTA, Ruske
Federacije, Belorusije ili Kazahstana, pri čemu je nivo prelevmana naveden u koloni 4 „bazni”. Radi pravilne primene sporazuma o slobodnoj trgovini prilikom utvrđivanja
iznosa posebnih dažbina prilikom uvoza poljoprivrednih
proizvoda ukazuje se na neke karakteristične primere.
Utvrđivanje posebne dažbine
pri uvozu iz zemalja CEFTA
Nivo prelevmana koji se naplaćuju za proizvode poreklom iz zemalja CEFTA određen je Dodatnim Protokolom
Sporazuma o izmeni i pristupanju Sporazumu o slobodnoj
trgovini u Centralnoj evropi („Sl. glasnik RS - Međunarodni ugovori”, br. 8/2011 - dalje: Dodatni protokol). Prelevmani se ne naplaćuju za proizvode poreklom iz CEFTA
zemalja, osim za proizvode iz Hrvatske. Za uvoz iz Hrvatske postoji nekoliko karakterističnih slučajeva.
•U
slučaju kada je Dodatnim protokolom (Anex 10.5) za
neki od proizvoda sadržanih u Odluci predviđena preferencijalna stopa 0%, ne naplaćuje se prelevman.
Primer:
svinje, žive, domaće vrste
tarifna oznaka 0103 91 10 00
preferencijalna stopa: 0%
prelevman: 12.75 din/kg
prelevman CEFTA - Hrvatska: 0 din/kg
•U
slučaju kada je Dodatnim protokolom (Anex 10.5) za
neki od proizvoda sadržanih u Odluci predviđena preferencijalna stopa niža od MFN stope (utvrđene Zakonom), ne naplaćuje se prelevman.
Primer:
potkožna svinjska masnoća, sveža
tarifna oznaka 0209 10 11 00
MFN stopa: 30%
preferencijalna stopa: 10%
prelevman: 15 din/kg
prelevman CEFTA - Hrvatska: 0 din/kg
•U
slučaju kada je Dodatnim protokolom (Anex 10.5)
za neki od proizvoda sadržanih u Odluci dogovorena
kvota, kada je van kvote predviđena preferencijalna
stopa niža od MFN stopa (utvrđena Zakonom), ne naplaćuje se prelevman u okviru i van kvote.
│
27
CARINE, AKCIZE, POREZ
Primer:
paradajz, svež
tarifna oznaka 0702 00 00 00
MFN stopa: 30%
preferencijalna stopa van kvote: 20%
preferencijalna stopa unutar kvote: 0%
kvota: 400 tona
prelevman u okviru kvote: 0 din/kg
prelevman van kvote: 12 din/kg
•U
slučaju kada je Dodatnim protokolom (Anex 10.5) za
neki od proizvoda sadržanih u Odluci dogovorena kvota, kada je van kvote predviđena MFN stope (shodno
Zakou), ne naplaćuje se prelevman u okviru kvote, a
naplaćuje se prelevman u punom iznosu iz Kolone 4.
Primer:
svež, nezreo sir sa sadržajem masnoće ne
preko 40%, po masi
tarifna oznaka 0406 10 20 00
MFN stopa: 30%
preferencijalan stopa van kvote: 30%
preferencijalan stopa unutar kvote: 0%
kvota: zajednička 500 tona
prelevman u okviru kvote: 0 din/kg
prelevman van kvote: 80 din/kg
Utvrđivanje posebne dažbine
pri uvozu iz Turske
Nivo prelevmana koji se naplaćuju za proizvode poreklom iz Turske određen je Sporazumom o slobodnoj
trgovini između Republike Srbije i Republike Turske („Sl.
glasnik RS - Međunarodni ugovori”, br. 105/2009). U skladu sa Aneksom 1 Protokola I, u okviru propisane kvote,
prelevmani se ne naplaćuju samo za proizvode iz:
• t arifnog broja 0702 (paradajz),
• t arifnog podbroja 0709 60 (ostalo povrće: paprike) i
• t arifnog broja 1517 (margarin).
Primer:
paradajz, svež ili rashlađen
tarifna oznaka 0702 00 00 00
kvota: 1500 tona
prelevman u okviru kvote: 0 din/kg
prelevman van kvote: 12 din/kg
Za sve ostale poljoprivredne i prehrambene proizvode
sadržane u Odluci, kada su poreklom iz Turske naplaćuje
se prelevman u punom iznosu.
Utvrđivanje posebne dažbine
pri uvozu iz zemalja EFTA
Nivo prelevmana koji se naplaćuju za proizvode poreklom iz zemalja EFTA određen je Sporazumom o slobodnoj trgovini između Republike Srbije i država EFTA („Sl.
glasnik RS - Međunarodni ugovori”, br. 6/2010). Iznos pre-
28 │
levmana zavisi od toga da li se konkretan proizvod nalazi
u nekom od „zajedničkih” aneksa i protokola ili se nalazi u
bilateralnim sporazumima.
Primer:
sir Emmentaler
tarifna oznaka: 0406 90 13 00
prelevman: 80 din/kg
prelevman EFTA - Švajcarska i Lihenštajn: 0
din/kg
prelevman EFTA - Norveška: 60 din/kg
prelevman EFTA - Island: 28,8 din/kg
Primer:
homogenizovani proizvodi
tarifna oznaka: 1602 10 00 00
prelevman: 40 din/kg
prelevman EFTA - Švajcarska i Lihenštajn: 28
din/kg (-10%)
prelevman EFTA - Norveška: 36 din/kg
prelevman EFTA - Island: 40 din/kg
Utvrđivanje posebne dažbine pri uvozu
iz Rusije, Belorusije i Kazahstana
Za sve poljoprivredne i prehrambene proizvode sadržane u Odluci poreklom iz Ruske Federacije prelevmani
se ne naplaćuju u skladu sa Sporazumom između Savezne
vlade Savezne Republike Jugoslavije i Vlade Ruske Federacije o slobodnoj trgovini između Savezne Republike Jugoslavije i Ruske Federacije („Sl. list SRJ - Međunarodni
ugovori”, br. 1/2001) i Protokolom o izuzecima iz režima
slobodne trgovine uz Sporazum između Savezne vlade
Savezne Republike Jugoslavije i Vlade Ruske Federacije o
slobodnoj trgovini između Savezne Republike Jugoslavije i
Vlade Ruske Federacije od 22. jula 2011. godine („Sl. glasnik
RS - Međunarodni ugovori”, br. 8/2011),
Za poljoprivredne i prehrambene proizvode sadržane
u Odluci poreklom iz zemalja Republike Belorusije i Republike Kazahstana prelevmani se ne naplaćuju. Izuzetno, za
proizvode koji se nalaze u Prilogu 2. Sporazuma o slobodnoj trgovini između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Kazahstan („Sl. glasnik RS - Međunarodni ugovori”, br.
11/2010), kao i za proizvode navedene u Prilogu A Tabela
3. Protokola između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Belorusije o izmeni i dopuni Sporazuma između Vlade
Republike Srbije i Vlade Republike Belorusije o slobodnoj
trgovini između Republike Srbije i Republike Belorusije od
31. marta 2009. godine („Sl. glasnik RS - Međunarodni ugovori”, br. 8/2011), prelevmani se naplaćuju u punom iznosu
(kolona 4. Odluke).
Primer:
beli šećer
tarifna oznaka: 1701 99 10 00
prelevman: 18 din/kg
prelevman: Ruska Federacija: 0 din/kg
prelevman: Republika Belorusija: 18 din/kg
prelevman: Republika Kazahstan: 18 din/kg
Carinski instruktor │ april 2012. │ Br. 17
CARINE, AKCIZE, POREZ
Prilog - Pregled iznosa posebnih dažbina (prelevmana) za 2012. godinu
Iznos u din/kg/lit/kom
0102 90 91 90
0103
0103 91
0103 91 10 00
1
Kazahstan
0102 90 91 10
Belorusija
0102 90 91
Rusija
0102 90
0.00
0.00
0.00
5.60
5.60
0.00
0.00
0.00
13.00
13.00
13.00
0.00
0.00
0.00
12.00
12.00
12.00
12.00
0.00
0.00
0.00
15.00
15.00
15.00
15.00
15.00
0.00
0.00
0.00
0.00
14.00
14.00
14.00
14.00
14.00
0.00
0.00
0.00
0.00
13.00
13.00
13.00
13.00
13.00
0.00
0.00
0.00
*1
0.00
12.00
12.00
12.00
12.00
12.00
0.00
0.00
0.00
0 /15.00
*1
0.00
15.00
15.00
15.00
15.00
15.00
0.00
0.00
0.00
0 /14.00
*1
0.00
14.00
14.00
14.00
14.00
14.00
0.00
0.00
0.00
0.00
13.00
13.00
13.00
13.00
13.00
0.00
0.00
0.00
0.00
12.00
12.00
12.00
12.00
12.00
0.00
0.00
0.00
0.00
12.75
12.75
12.75
12.75
12.75
0.00
0.00
0.00
kvota
0102 39 10 90
6.00
iznos
0102 29 91 00
0102 39
0102 39 10
0102 39 10 10
0.00
16
Island
0102 29 41 00
6.00
15
Norveška
0102 29 21 00
0.00
14
Lihtenštajn
0102 29
0102 29
0102 29 10 00
4
Švajcarska
0102
3
Turska
ostale CEFTA
2
Žive životinje, vrste
goveda:
- Ostalo:
- - ostalo:
- - - mase ne preko 80 kg
- - - mase preko 80 kg, ali
ne preko 160 kg:
- - - - za klanje
- - - mase preko 160 kg,
ali ne preko 300 kg:
- - - - za klanje
- - - mase preko 300 kg:
- - - - ostalo:
- - - - - za klanje
- - ostalo:
- - - domaće vrste:
- - - - mase ne preko 160
ex mase ne preko 80 kg
ex mase preko 80 kg, ali
ne preko 160 kg, za
klanje
- - - - ostale
ex mase preko 160 kg,
ali ne preko 300 kg, za
klanje
ex mase preko 300 kg,
ostalo
- Ostalo:
- - ostalo:
- - - domaće vrste:
- - - - mase ne preko 160
kg
ex mase ne preko 80 kg
ex mase preko 80 kg, ali
ne preko 160 kg, za
klanje
- - - - ostale
ex mase preko 160 kg,
ali ne preko 300 kg, za
klanje
ex mase preko 300 kg,
ostalo
Svinje, žive:
- Ostalo:
- - mase ne preko 50 kg:
- - - domaće vrste
EFTA
kvota
1
CEFTA
Hrvatska
iznos
Naimenovanje
Osim za uvoz
iz EU
Tarifna oznaka
Za uvoz iz EU
Odluka
5
6
7
8
9
10
11
12
13
0 / 6.00
*1
0.00
6.00
6.00
6.00
6.00
5.60
0 /5.60
*1
0.00
5.60
5.60
5.60
6.50
13.00
0.00
0.00
13.00
13.00
7.20
12.00
0 / 12.00
*1
0.00
12.00
6.00
15.00
0 / 15.00
*1
0.00
5.60
14.00
0 / 14.00
*1
6.50
13.00
0
7.20
12.00
0 /12.00
6.00
15.00
5.60
14.00
6.50
13.00
7.20
12.00
0 / 12.00
0.00
12.75
0.00
*1
U okviru zajedničke kvote od 500 t
Carinski instruktor │ april 2011. │ Br. 17
│
29
CARINE, AKCIZE, POREZ
0103 92 11 00
0103 92 19 00
0104
0104 10
0104 10 30 00
0104 10 80 00
0105
0105 94 00 00
0201
0201 10 00 00
0201 20
0201 20 20 00
0201 20 30 00
0201 20 50 00
0201 20 90 00
0201 30 00 00
30 │
- - - - koje su se najmanje
jedanput prasile, mase
160 kg i veće
- - - - ostale
Ovce i koze, žive:
- Ovce:
- - ostale:
- - - jagnjad (do jedne
godine starosti)
- - - ostale
Živina domaća, živa
(kokoške vrste Gallus
domesticus, patke,
guske, ćurke i biserke):
- Ostalo:
- - kokoške vrste Gallus
domesticus
Meso goveđe, sveže ili
rashlađeno:
- Trupovi i polutke:
ex teleći
ex juneći
ex ostali
- Ostali komadi sa
kostima:
- - kompenzirane četvrti:
ex teleće
ex juneće
ex ostale
- - prednje četvrti,
nerazdvojene ili
razdvojene:
ex teleće
ex juneće
ex ostale
- - zadnje četvrti,
nerazdvojene ili
razdvojene:
ex teleće
ex juneće
ex ostale
- - ostalo:
ex teleće
ex juneće
ex ostalo
- Bez kostiju:
ex teleće
ex juneće
ex ostalo
11
12
13
Kazahstan
10
Belorusija
kvota
9
Rusija
iznos
8
Island
7
Norveška
6
Turska
Lihtenštajn
5
Švajcarska
4
EFTA
ostale CEFTA
3
kvota
2
- - mase 50 kg ili veće:
- - - domaće vrste:
CEFTA
Hrvatska
iznos
1
0103 92
Naimenovanje
Osim za uvoz
iz EU
Tarifna oznaka
Za uvoz iz EU
Odluka
14
15
16
7.20
12.00
0.00
0.00
12.00
12.00
12.00
12.00
12.00
0.00
0.00
0.00
6.00
12.00
0.00
0.00
12.00
12.00
12.00
12.00
12.00
0.00
0.00
0.00
8.40
14.00
0.00
0.00
14.00
14.00
14.00
14.00
14.00
0.00
0.00
0.00
2.40
12.00
0.00
0.00
12.00
12.00
12.00
12.00
12.00
0.00
0.00
0.00
0.00
14.00
0.00
0.00
14.00
14.00
14.00
14.00
14.00
0.00
0.00
0.00
13.20 44.00
12.00 40.00
9.00 30.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
39.60
36.00
27.00
39.60 44.00 44.00 44.00
32.40 40.00 40.00 40.00
27.00 30.00 30.00 30.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
13.20 44.00
12.00 40.00
9.00 30.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
39.60
36.00
27.00
39.60 44.00 44.00 44.00
36.00 40.00 40.00 40.00
27.00 30.00 30.00 30.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
7.80 26.00
9.00 30.00
7.80 26.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
23.40
27.00
23.40
23.40 26.00 26.00 26.00
27.00 30.00 30.00 30.00
23.40 26.00 26.00 26.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
9.00 30.00
12.00 40.00
9.00 30.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
27.00
36.00
27.00
27.00 30.00 30.00 30.00
36.00 40.00 40.00 40.00
27.00 30.00 30.00 30.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
7.80 26.00
9.00 30.00
7.80 26.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
23.40
27.00
23.40
23.40 26.00 26.00 26.00
27.00 30.00 30.00 30.00
23.40 26.00 26.00 26.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
15.00 50.00
13.20 44.00
10.80 36.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
45.00
39.60
32.40
45.00 50.00 50.00 50.00
39.60 44.00 44.00 44.00
32.40 36.00 36.00 36.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
Carinski instruktor │ april 2012. │ Br. 17
CARINE, AKCIZE, POREZ
0202
0202 10 00 00
0202 20
0202 20 10 00
0202 20 30 00
0202 20 50 00
0202 20 90 00
0202 30
0202 30 10 00
0202 30 50 00
0202 30 90 00
9
10
11
12
13
Kazahstan
kvota
8
Belorusija
iznos
7
Rusija
Island
6
Norveška
5
Lihtenštajn
4
Turska
Švajcarska
3
EFTA
ostale CEFTA
2
Meso, goveđe,
smrznuto:
- Trupovi i polutke:
ex teleći
ex juneći
ex ostali
- Ostali komadi sa
kostima:
- - kompenzirane četvrti:
ex teleće
ex juneće
ex ostale
- - prednje četvrti,
nerazdvojene ili
razdvojene:
ex teleće
ex juneće
ex ostale
- - zadnje četvrti,
nerazdvojene ili
razdvojene:
ex teleće
ex juneće
ex ostale
- - ostalo:
ex teleće
ex juneće
ex ostalo
- Bez kostiju:
- - prednje četvrti, cele ili
sečene u najviše pet
komada, svaka
sastavljena u jedan blok;
kompenzirane četvrti u
dva bloka, jednom od
prednje četvrti, cele ili
isečene u najviše pet
delova, a drugom od
zadnje četvrti,
isključujući pečenice, u
jednom komadu:
ex teleće
ex juneće
ex ostale
- - delovi prednje četvrti,
sečene ("crop, chuck
and blade) i grudi:
ex teleći
ex juneći
ex ostali
- - ostalo:
ex teleće
kvota
1
CEFTA
Hrvatska
iznos
Naimenovanje
Osim za uvoz
iz EU
Tarifna oznaka
Za uvoz iz EU
Odluka
14
15
16
10.80 36.00
9.00 30.00
9.00 30.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
32.40
27.00
27.00
32.40 36.00 36.00 36.00
27.00 30.00 30.00 30.00
27.00 30.00 30.00 30.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
10.80 36.00
9.00 30.00
9.00 30.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
32.40
27.00
27.00
32.40 36.00 36.00 36.00
27.00 30.00 30.00 30.00
27.00 30.00 30.00 30.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
10.80 36.00
9.00 30.00
9.00 30.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
32.40
27.00
27.00
32.40 36.00 36.00 36.00
27.00 30.00 30.00 30.00
27.00 30.00 30.00 30.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
10.80 36.00
9.00 30.00
9.00 30.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
32.40
27.00
27.00
32.40 36.00 36.00 36.00
27.00 30.00 30.00 30.00
27.00 30.00 30.00 30.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
10.80 36.00
9.00 30.00
9.00 30.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
32.40
27.00
27.00
32.40 36.00 36.00 36.00
27.00 30.00 30.00 30.00
27.00 30.00 30.00 30.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
12.00 40.00
10.80 36.00
10.50 35.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
36.00
32.40
31.50
36.00 40.00 40.00 40.00
32.40 36.00 36.00 36.00
31.50 35.00 35.00 35.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
12.00 40.00
10.80 36.00
10.50 35.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
36.00
32.40
31.50
36.00 40.00 40.00 40.00
32.40 36.00 36.00 36.00
31.50 35.00 35.00 35.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
12.00 40.00
0.00
0.00
36.00
36.00 40.00 40.00 40.00
0.00
0.00
0.00
Carinski instruktor │ april 2011. │ Br. 17
│
31
CARINE, AKCIZE, POREZ
0203 12 90 00
0203 19
0203 19 11 00
0203 19 13 00
0203 19 15 00
0203 19 55 00
0203 19 59 00
0203 21
0203 21 10 00
0203 21 90 00
0203 22
0203 22 11 00
0203 22 19 00
0203 22 90 00
0203 29
0203 29 11 00
0203 29 13 00
0203 29 15 00
0203 29 55 00
32 │
14
0.00
0.00
15
0.00
0.00
16
0.00
0.00
37.80 42.00 42.00 42.00
28.80 32.00 32.00 32.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
39.60
39.60 44.00 44.00 44.00
0.00
0.00
0.00
0.00
32.40
32.40 36.00 36.00 36.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
28.80
28.80 32.00 32.00 32.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
31.50
31.50 35.00 35.00 35.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
31.50
31.50 35.00 35.00 35.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
22.50
22.50 25.00 25.00 25.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
36,00
36.00
36,00 40.00 40.00 40.00
36.00 40.00 40.00 40.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
27.00
27.00
27.00 30.00 30.00 30.00
27.00 30.00 30.00 30.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
32.40
32.40 36.00 36.00 36.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
27.00
27.00 30.00 30.00 30.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
22.50
22.50 25.00 25.00 25.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
20.00
20.00 20.00 20.00 20.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
20.00
20.00 20.00 20.00 20.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
20.00
20.00 20.00 20.00 20.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
22.50
22.50 25.00 25.00 25.00
0.00
0.00
0.00
37.80
28.80
0.00
0.00
0.00
iznos
0.00
0.00
Island
0.00
0.00
6
Norveška
9
10
11
12
32.40 36.00 36.00 36.00
22.50 25.00 25.00 25.00
kvota
8
32.40
22.50
iznos
7
0.00
0.00
5
0.00
0.00
kvota
Kazahstan
0203 12 19 00
Belorusija
0203 12 11 00
Rusija
0203 12
Turska
Lihtenštajn
0203 11
0203 11 10 00
0203 11 90 00
EFTA
Švajcarska
0203
2
3
4
ex juneće
10.80 36.00
ex ostalo
7.50 25.00
Meso svinjsko, sveže,
rashlađeno ili smrznuto:
- Sveže ili rashlađeno:
- - trupovi i polutke:
- - - od domaćih svinja
25.20 42.00
- - - ostalo
0.00 32.00
- - butovi, plećke i
komadi od njih, sa
kostima:
- - - od domaćih svinja:
- - - - butovi i komadi od
26.40 44.00
njih
- - - - plećke i komadi od
21.60 36.00
njih
- - - ostalo
19.20 32.00
- - ostalo:
- - - od domaćih svinja:
- - - - prednji delovi i
21.00 35.00
komadi od njih
- - - - bubrežnjak i komadi
21.00 35.00
od njega, sa kostima
- - - - potrbušine i komadi
15.00 25.00
od njih
- - - - ostalo:
- - - - - bez kostiju
24.00 40.00
- - - - - ostalo
24.00 40.00
- Smrznuto:
- - trupovi i polutke:
- - - od domaćih svinja
18.00 30.00
- - - ostali
0.00 30.00
- - butovi, plećke i
komadi od njih, sa
kostima:
- - - od domaćih svinja:
- - - - butovi i komadi od
21.60 36.00
njih
- - - - plećke i komadi od
18.00 30.00
njih
- - - ostali
0.00 25.00
- - ostalo:
- - - od domaćih svinja:
- - - - prednji delovi i
12.00 20.00
komadi od njih
- - - - bubrežnjak i komadi
12.00 20.00
od njega, sa kostima
- - - - potrbušine i komadi
12.00 20.00
od njih
- - - - ostalo:
- - - - - bez kostiju
15.00 25.00
CEFTA
Hrvatska
ostale CEFTA
1
Naimenovanje
Osim za uvoz
iz EU
Tarifna oznaka
Za uvoz iz EU
Odluka
13
Carinski instruktor │ april 2012. │ Br. 17
CARINE, AKCIZE, POREZ
0204 22 30 00
0204 22 50 00
0204 22 90 00
0204 23 00 00
0204 30 00 00
0204 41 00 00
0204 42
0204 42 10 00
0204 42 30 00
0204 42 50 00
0204 42 90 00
0204 43
0204 43 10 00
0204 43 90 00
0207
0207 11
0207 11 10 00
0207 11 30 00
2
16
0.00
0.00
18.00 36.00
0.00
0.00
0.00
25.00 20.00
0.00 25.00
0.00
0.00
0.00
20.00
20.00 20.00
0.00 20.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
20.00
20.00
20.00
20.00
20.00
20.00
20.00
20.00
0.00
0.00
0.00
0.00
20.00
20.00
20.00
20.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
30.00
30.00 20.00
15.00 30.00
0.00
0.00
0.00
12.00 20.00
0.00
0.00
20.00
20.00 20.00
10.00 20.00
0.00
0.00
0.00
12.00 20.00
0.00
0.00
20.00
20.00 20.00
10.00 20.00
0.00
0.00
0.00
12.00 20.00
12.00 20.00
12.00 20.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
20.00
20.00
20.00
20.00 20.00
20.00 20.00
20.00 20.00
10.00 20.00
10.00 20.00
10.00 20.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
12.00 20.00
12.00 20.00
0.00
0.00
0.00
0.00
20.00
20.00
20.00 20.00 10.00 20.00
20.00 20.00 20.00 20.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
11.25 45.00
0 /45.00
*2
0.00
45.00
45.00 45.00 45.00 45.00
0.00
0.00
0.00
11.25 45.00
0 /45.00
*2
0.00
45.00
45.00 45.00 45.00 45.00
0.00
0.00
0.00
0.00
36.00
36.00 36.00
15.00 25.00
0.00
0.00
25.00
12.00 20.00
0.00
0.00
12.00
12.00
12.00
12.00
20.00
20.00
20.00
20.00
0.00
0.00
0.00
0.00
18.00 30.00
20.00
20.00
20.00
20.00
iznos
0.00
21.60 36.00
Island
9
10
11
12
22.50 25.00 25.00 25.00
22.50 25.00 25.00 25.00
6
Norveška
8
22.50
22.50
5
0.00
0.00
kvota
Kazahstan
0204 22 10 00
Belorusija
0204 22
15
0.00
0.00
Lihtenštajn
0204 21 00 00
14
0.00
0.00
Švajcarska
0204 10 00 00
Turska
ostale CEFTA
0204
EFTA
7
0.00
0.00
3
4
15.00 25.00
0.00 25.00
kvota
2
- - - - - ostalo
- - - ostalo
Meso ovčje ili kozje,
sveže, rashlađeno ili
smrznuto:
- Trupovi i polutke
jagnjeći, sveži ili
rashlađeni
- Ostalo meso ovčje,
sveže ili rashlađeno:
- - trupovi i polutke
- - ostali komadi sa
kostima:
- - - skraćene prednje
četvrti
- - - slabine i/ili podplećke
- - - butovi
- - - ostalo
- - bez kostiju
- Trupovi i polutke
jagnjeći, smrznuti
- Ostalo meso ovčje,
smrznuto:
- - trupovi i polutke
- - ostali komadi sa
kostima:
- - - skraćene prednje
četvrti
- - - slabine i/ili podplećke
- - - butovi
- - - ostalo
- - bez kostiju:
- - - jagnjeće
- - - ostalo
Meso i jestivi otpaci od
živine iz tar, br, 0105,
sveži, rashlađeni ili
smrznuti:
- Od kokošaka vrste
Gallus domesticus:
- - neisečeni u komade,
sveži ili rashlađeni:
- - - očerupani, bez
iznutrica, ali sa glavom i
nogama, poznati kao
83% pilića
- - - očerupani i sa
izvađenim drobom, bez
glava i nogu, ali sa
vratovima, srcima,
džigericom i želucima,
poznati kao 70% pilića
iznos
1
0203 29 59 00
0203 29 90 00
Osim za uvoz
iz EU
Naimenovanje
Za uvoz iz EU
Tarifna oznaka
CEFTA
Hrvatska
Rusija
Odluka
13
U okviru zajedničke kvote od 600 t
Carinski instruktor │ april 2011. │ Br. 17
│
33
CARINE, AKCIZE, POREZ
0207 13 50 00
0207 13 60 00
0207 13 70 00
0207 13 91 00
0207 13 99 00
0207 14
0207 14 10 00
0207 14 20 00
0207 14 30 00
2
Kazahstan
0207 13 40 00
Belorusija
0207 13 30 00
0.00
31.00
31.00
31.00
31.00
31.00
0.00
0.00
0.00
0.00
31.00
31.00
31.00
31.00
31.00
0.00
0.00
0.00
34.00
34.00 30.00 34.00 34.00
0.00
0.00
0.00
*2
0.00
0.00
0.00
34.00
34.00 30.00 34.00 34.00
0.00
0.00
0.00
0 /34.00
*
2
0.00
34.00
34.00 30.00 34.00 34.00
0.00
0.00
0.00
8.50 34.00
0 /34.00
*2
0.00
34.00
34.00 30.00 34.00 34.00
0.00
0.00
0.00
8.50 34.00
0 /34.00
*2
0.00
34.00
34.00 30.00 34.00 34.00
0.00
0.00
0.00
8.50 34.00
0 /34.00
*2
0.00
34.00
34.00 30.00 34.00 34.00
0.00
0.00
0.00
8.50 34.00
0 /34.00
*2
34.00
34.00 30.00 34.00 34.00
0.00
0.00
0.00
8.50 34.00
8.50 34.00
0 /34.00
0 /34.00
*2
*2
0.00
0.00
0.00
0.00
34.00
34.00
34.00 30.00 34.00 34.00
34.00 30.00 34.00 34.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
12.50 50.00 0 / 50.00
*2
50.00
50.00 45.00 50.00 50.00
0.00
0.00
0.00
12.50 50.00 0 / 50.00
*2
0.00
0.00
0.00
50.00
50.00 45.00 50.00 50.00
0.00
0.00
0.00
12.50 50.00 0 / 50.00
*
0.00
50.00
50.00 45.00 50.00 50.00
0.00
0.00
0.00
kvota
0207 13 20 00
0.00
iznos
0207 13 10 00
0.00
Island
0207 13
45.00 45.00 45.00 45.00
Norveška
0207 12 90 00
16
Lihtenštajn
0207 12 10 00
15
4
Švajcarska
0207 12
14
3
ostale CEFTA
0207 11 90 00
Turska
kvota
2
- - - očerupani i sa
izvađenim drobom, bez
glava i nogu i bez
vratova, srca, džigerica i
želudaca, poznati kao
65% pilića, ili drukčije
isporučeni
- - neisečeno u komade,
smrznuto:
- - - očerupani i sa
izvađenim drobom, bez
glava i nogu, vratova,
srca, džigerica i
želudaca, poznati kao
70% pilića
- - - očerupani i sa
izvađenom drobom, bez
glava i nogu, vratova,
srca, džigerica i
želudaca, poznati kao
65% pilića, ili drukčije
isporučeni
- - isečeni komadi i
otpaci, sveži ili
rashlađeni:
- - - isečeni komadi:
- - - - bez kostiju
- - - - sa kostima:
- - - - - polovine ili četvrti
- - - - - krila, cela, sa ili bez
vrhova
- - - - - leđa, vratovi, leđa
sa neodvojenim
vratovima, trtice i vrhovi
krila
- - - - - grudi i isečeni
komadi od njih
- - - - - bataci i isečeni
komadi od njih
- - - - - ostalo
- - - otpaci:
- - - - džigerice
- - - - ostalo
- - isečeni komadi i
otpaci, smrznuti:
- - - isečeni komadi:
- - - - bez kostiju
- - - - sa kostima:
- - - - - polovine ili četvrti
- - - - - krila, cela, sa ili bez
vrhova
EFTA
iznos
1
Osim za uvoz
iz EU
Naimenovanje
Za uvoz iz EU
Tarifna oznaka
CEFTA
Hrvatska
Rusija
Odluka
5
6
7
8
9
10
11
12
13
11.25 45.00
0 /45.00
*2
0.00
45.00
7.75
31.00
0 / 31.00
*2
0.00
7.75
31.00
0 /31.00
*2
8.50 34.00
0 /34.00
*2
8.50 34.00
0 /34.00
8.50 34.00
2
U okviru zajedničke kvote od 600 t
34 │
Carinski instruktor │ april 2012. │ Br. 17
CARINE, AKCIZE, POREZ
0207 24
0207 24 10 00
0207 24 90 00
0207 25
0207 25 10 00
0207 25 90 00
0207 26
0207 26 10 00
0207 26 20 00
0207 26 30 00
0207 26 40 00
2
Rusija
Belorusija
Kazahstan
0.00
0.00
0.00
50.00
50.00 45.00 50.00 50.00
0.00
0.00
0.00
0.00
50.00
50.00 45.00 50.00 50.00
0.00
0.00
0.00
0.00
50.00
50.00 45.00 50.00 50.00
0.00
0.00
0.00
*2
*2
0.00
0.00
50.00
50.00
50.00 45.00 50.00 50.00
50.00 45.00 50.00 50.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
kvota
50.00 45.00 50.00 50.00
iznos
0207 14 91 00
0207 14 99 00
16
Island
0207 14 70 00
15
Norveška
0207 14 60 00
14
Lihtenštajn
0207 14 50 00
4
Švajcarska
0207 14 40 00
3
Turska
ostale CEFTA
2
- - - - - leđa, vratovi, leđa
sa neodvojenim
vratovima, trtice i vrhovi
krila
- - - - - grudi i isečeni
komadi od njih
- - - - - bataci i isečeni
komadi od njih
- - - - - ostalo
- - - otpaci:
- - - - džigerice
- - - - ostalo
- Od ćurki:
- - neisečeno u komade,
sveže ili rashlađeno:
- - - očerupane i sa
izvađenim drobom, bez
glava i nogu, ali sa
vratovima, srcima,
džigericama i želucima,
poznate kao 80% ćurke
- - - očerupane i sa
izvađenim drobom, bez
glava i nogu i bez
vratova, srca, džigerica i
želudaca, poznate kao
73% ćurke, ili drukčije
isporučene
- - neisečeno u komade,
smrznuto:
- - - očerupane i sa
izvađenim drobom, bez
glava i nogu, ali sa
vratovima, srcima,
džigericom i želucima,
poznate kao 80% ćurke
- - - očerupane i sa
izvađenim drobom, bez
glava i nogu, kao i bez
vratova, srca, džigerice i
želudaca, poznate kao
73% ćurke, ili drukčije
isporučene
- - isečeni komadi i
otpaci, sveži ili
rashlađeni:
- - - isečeni komadi:
- - - - bez kostiju
- - - - sa kostima:
- - - - - polutke ili četvrti
- - - - - krila, cela, sa ili bez
vrhova
- - - - - leđa, vratovi, leđa
zajedno sa vratovima,
trtice i vrhovi krila
EFTA
kvota
1
CEFTA
Hrvatska
iznos
Naimenovanje
Osim za uvoz
iz EU
Tarifna oznaka
Za uvoz iz EU
Odluka
5
6
7
8
9
10
11
12
13
12.50 50.00 0 / 50.00
*2
0.00
50.00
12.50 50.00 0 / 50.00
*2
0.00
12.50 50.00 0 / 50.00
*2
12.50 50.00 0 / 50.00
*
2
12.50 50.00 0 / 50.00
12.50 50.00 0 / 50.00
3.10
31.00
0 / 31.00
*2
0.00
31.00
31.00
31.00
31.00
31.00
0.00
0.00
0.00
3.10
31.00
0 /31.00
*2
0.00
31.00
31.00
31.00
31.00
31.00
0.00
0.00
0.00
3.10
31.00
0 /31.00
*2
0.00
31.00
31.00
31.00
31.00
31.00
0.00
0.00
0.00
6.20
31.00
0 /31.00
*2
0.00
31.00
31.00
31.00
31.00
31.00
0.00
0.00
0.00
3.10
31.00
0 /31.00
*2
31.00
31.00 28.00
31.00
31.00
0.00
0.00
0.00
3.10
31.00
0 /31.00
*2
0.00
0.00
0.00
31.00
31.00 28.00
31.00
31.00
0.00
0.00
0.00
3.10
31.00
0 /31.00
*
2
0.00
31.00
31.00 28.00
31.00
31.00
0.00
0.00
0.00
3.10
31.00
0 /31.00
*2
0.00
31.00
31.00 28.00
31.00
31.00
0.00
0.00
0.00
U okviru zajedničke kvote od 600 t
Carinski instruktor │ april 2011. │ Br. 17
│
35
CARINE, AKCIZE, POREZ
0207 27 20 00
0207 27 30 00
0207 27 40 00
0207 27 50 00
0207 27 60 00
0207 27 70 00
0207 27 80 00
0207 27 91 00
0207 27 99 00
0207 41
0207 41 20 00
0207 41 30 00
2
Kazahstan
0207 27 10 00
Belorusija
0207 27
0.00
0.00
0.00
31.00
31.00
0.00
0.00
0.00
31.00 28.00
31.00 28.00
31.00
31.00
31.00
31.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
31.00
31.00
31.00 28.00
31.00 28.00
31.00
31.00
31.00
31.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
50.00
50.00 45.00 50.00 50.00
0.00
0.00
0.00
*2
0.00
0.00
0.00
50.00
50.00 45.00 50.00 50.00
0.00
0.00
0.00
5.00 50.00 0 / 50.00
*2
0.00
50.00
50.00 45.00 50.00 50.00
0.00
0.00
0.00
5.00 50.00 0 / 50.00
*2
0.00
50.00
50.00 45.00 50.00 50.00
0.00
0.00
0.00
5.00 50.00 0 / 50.00
*2
0.00
50.00
50.00 45.00 50.00 50.00
0.00
0.00
0.00
6
3.10
31.00
0 /31.00
*
2
3.10
31.00
0 /31.00
3.10
3.10
31.00
31.00
3.10
3.10
31.00
31.00
0.00
31.00
*2
0.00
0 /31.00
0 /31.00
*
*2
0 /31.00
0 /31.00
*2
*2
5.00 50.00 0 / 50.00
*2
5.00 50.00 0 / 50.00
2
kvota
9
iznos
8
Island
7
Norveška
0207 26 91 00
0207 26 99 00
31.00
5
Lihtenštajn
0207 26 70 00
0207 26 80 00
16
4
Švajcarska
0207 26 60 00
Turska
15
3
ostale CEFTA
0207 26 50 00
EFTA
14
kvota
2
- - - - - grudi i isečeni
komadi od grudi
- - - - - noge i isečeni
komadi od nogu:
- - - - - - bataci i isečeni
komadi od bataka
- - - - - - ostalo
- - - - - ostalo
- - - otpaci:
- - - - džigerice
- - - - ostalo
- - isečeni komadi i
otpaci, smrznuti:
- - - isečeni komadi:
- - - - bez kostiju
- - - - sa kostima:
- - - - - polutke ili četvrti
- - - - - krila, cela, sa ili bez
vrhova
- - - - - leđa, vratovi, leđa
zajedno sa vratovima,
trtice i vrhovi krila
- - - - - grudi i isečeni
komadi od grudi
- - - - - noge i isečeni
komadi od nogu:
- - - - - - bataci i isečeni
komadi od bataka
- - - - - - ostalo
- - - - - ostalo
- - - otpaci:
- - - - džigerice
- - - - ostalo
- Od pataka:
- - neisečeno u komade,
sveže ili rashlađeno:
- - - očerupano, bez krvi,
sa izvađenim drobom,
ali sa priloženim
iznutricama, kao i sa
glavama i nogama,
poznato kao "85%
patke"
- - - očerupano i sa
izvađenim drobom, bez
glava i nogu, ali sa
vratovima, srcima,
džigericom i želucima,
poznato kao "70%
patke"
iznos
1
Osim za uvoz
iz EU
Naimenovanje
Za uvoz iz EU
Tarifna oznaka
CEFTA
Hrvatska
Rusija
Odluka
10
11
12
13
31.00 28.00
31.00
31.00
31.00 28.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
31.00
31.00
0.00
5.00 50.00 0 / 50.00
*2
0.00
50.00
50.00 45.00 50.00 50.00
0.00
0.00
0.00
5.00 50.00 0 / 50.00
5.00 50.00 0 / 50.00
2
*
*2
0.00
0.00
50.00
50.00
50.00 45.00 50.00 50.00
50.00 45.00 50.00 50.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
5.00 50.00 0 / 50.00
5.00 50.00 0 / 50.00
*2
*2
0.00
0.00
50.00
50.00
50.00 45.00 50.00 50.00
50.00 45.00 50.00 50.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
6.20
31.00
0 /31.00
*2
0.00
31.00
31.00
31.00
31.00
31.00
0.00
0.00
0.00
6.20
31.00
0 /31.00
*2
0.00
31.00
31.00
31.00
31.00
31.00
0.00
0.00
0.00
U okviru zajedničke kvote od 600 t
36 │
Carinski instruktor │ april 2012. │ Br. 17
CARINE, AKCIZE, POREZ
0207 41 80 00
0207 42
0207 42 30 00
0207 42 80 00
0207 44
0207 44 10 00
0207 44 21 00
0207 44 31 00
0207 44 41 00
0207 44 51 00
0207 44 61 00
0207 44 71 00
0207 44 81 00
0207 44 91 00
0207 44 99 00
0207 45
0207 45 10 00
0207 45 21 00
0207 45 31 00
2
11
12
13
Kazahstan
10
Belorusija
9
Rusija
kvota
8
iznos
7
Island
6
Norveška
5
Turska
Lihtenštajn
4
Švajcarska
3
ostale CEFTA
2
- - - očerupano i sa
izvađenim drobom, bez
glava i nogu, kao i bez
vratova, srca, džigerice i
želudaca, poznato kao
"63% patke, ili drukčije
isporučeno"
- - neisečeno u komade,
smrznuto:
- - - očerupano i sa
izvađenim drobom, bez
glava i nogu, ali sa
vratovima, srcima,
džigericom i želucima,
poznato kao "70%
patke"
- - - očerupano i sa
izvađenim drobom, bez
glava i nogu, kao i bez
vratova, srca, džigerice i
želudaca, poznato kao
"63% patke", ili drukčije
isporučeno
- - Ostalo, sveže ili
rashlađeno:
- - - isečeni komadi:
- - - - bez kostiju
- - - - sa kostima:
- - - - - polutke ili četvrti
- - - - - krila, cela, sa ili bez
vrhova
- - - - - leđa, vratovi, leđa
zajedno sa vratovima,
trtice i vrhovi krila
- - - - - grudi i isečeni
komadi od njih
- - - - - noge i isečeni
komadi od njih
- - - - - trupovi
("paletots")
- - - - - ostalo
- - - otpaci:
- - - - džigerice, izuzev
masnih džigerica
- - - - ostalo
- - ostalo, smrznuto:
- - - isečeni komadi:
- - - - bez kostiju
- - - - sa kostima:
- - - - - polutke ili četvrti
- - - - - krila cela, sa ili bez
vrhova
EFTA
kvota
1
CEFTA
Hrvatska
iznos
Naimenovanje
Osim za uvoz
iz EU
Tarifna oznaka
Za uvoz iz EU
Odluka
14
15
16
6.20
31.00
0 /31.00
*2
0.00
31.00
31.00
31.00
31.00
31.00
0.00
0.00
0.00
6.20
31.00
0 /31.00
*2
0.00
31.00
31.00
31.00
31.00
31.00
0.00
0.00
0.00
6.20
31.00
0 /31.00
*2
0.00
31.00
31.00
31.00
31.00
31.00
0.00
0.00
0.00
15.50
31.00
0 /31.00
*2
0.00
31.00
31.00 28.00
31.00
31.00
0.00
0.00
0.00
15.50
31.00
0 /31.00
*2
0.00
31.00
31.00 28.00
31.00
31.00
0.00
0.00
0.00
15.50
31.00
0 /31.00
*
2
0.00
31.00
31.00 28.00
31.00
31.00
0.00
0.00
0.00
15.50
31.00
0 /31.00
*2
0.00
31.00
31.00 28.00
31.00
31.00
0.00
0.00
0.00
15.50
31.00
0 /31.00
*2
0.00
31.00
31.00 28.00
31.00
31.00
0.00
0.00
0.00
15.50
31.00
0 /31.00
*2
0.00
31.00
31.00 28.00
31.00
31.00
0.00
0.00
0.00
15.50
31.00
0 /31.00
*2
0.00
31.00
31.00 28.00
31.00
31.00
0.00
0.00
0.00
15.50
31.00
0 /31.00
*
2
0.00
31.00
31.00 28.00
31.00
31.00
0.00
0.00
0.00
15.50
31.00
0 /31.00
*2
0.00
31.00
31.00 28.00
31.00
31.00
0.00
0.00
0.00
15.50
31.00
0 /31.00
*2
0.00
31.00
31.00 28.00
31.00
31.00
0.00
0.00
0.00
15.50
31.00
0 /31.00
*2
0.00
31.00
31.00 28.00
31.00
31.00
0.00
0.00
0.00
15.50
31.00
0 /31.00
*2
0.00
31.00
31.00 28.00
31.00
31.00
0.00
0.00
0.00
15.50
31.00
0 /31.00
*
0.00
31.00
31.00 28.00
31.00
31.00
0.00
0.00
0.00
2
U okviru zajedničke kvote od 600 t
Carinski instruktor │ april 2011. │ Br. 17
│
37
CARINE, AKCIZE, POREZ
0207 52
0207 52 10 00
0207 52 90 00
0207 54
0207 54 10 00
0207 54 21 00
0207 54 31 00
0207 54 41 00
2
Kazahstan
0207 51 90 00
Belorusija
0207 51 10 00
31.00
31.00
0.00
0.00
0.00
31.00 28.00
31.00
31.00
0.00
0.00
0.00
31.00
31.00 28.00
31.00
31.00
0.00
0.00
0.00
0.00
31.00
31.00 28.00
31.00
31.00
0.00
0.00
0.00
*2
*2
*2
0.00
0.00
0.00
31.00
31.00
31.00
31.00 28.00
31.00 28.00
31.00 28.00
31.00
31.00
31.00
31.00
31.00
31.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0 /31.00
*2
0.00
31.00
31.00
31.00
31.00
31.00
0.00
0.00
0.00
31.00
0 /31.00
*2
0.00
31.00
31.00
31.00
31.00
31.00
0.00
0.00
0.00
6.20
31.00
0 /31.00
*2
0.00
31.00
31.00
31.00
31.00
31.00
0.00
0.00
0.00
6.20
31.00
0 /31.00
*2
0.00
31.00
31.00
31.00
31.00
31.00
0.00
0.00
0.00
15.50
31.00
0 /31.00
*2
0.00
31.00
31.00 28.00
31.00
31.00
0.00
0.00
0.00
15.50
31.00
0 /31.00
*2
0.00
31.00
31.00 28.00
31.00
31.00
0.00
0.00
0.00
15.50
31.00
0 /31.00
*
2
0.00
31.00
31.00 28.00
31.00
31.00
0.00
0.00
0.00
15.50
31.00
0 /31.00
*2
0.00
31.00
31.00 28.00
31.00
31.00
0.00
0.00
0.00
15.50
8
9
0 /31.00
*2
0.00
31.00
31.00
0 /31.00
*2
0.00
15.50
31.00
0 /31.00
*2
15.50
31.00
0 /31.00
15.50
31.00
15.50
15.50
15.50
kvota
0207 51
0.00
7
iznos
0207 45 93 00
0207 45 95 00
0207 45 99 00
0.00
6
Island
0207 45 81 00
0.00
31.00
5
Norveška
0207 45 71 00
31.00
15.50
Lihtenštajn
0207 45 61 00
16
Švajcarska
0207 45 51 00
15
4
ostale CEFTA
0207 45 41 00
Turska
14
3
kvota
2
- - - - - leđa, vratovi, leđa
sa neodsečenim
vratovima, trtice i vrhovi
krila
- - - - - grudi i isečeni
komadi od njih
- - - - - noge i isečeni
komadi od njih
- - - - - trupovi
("paletots")
- - - - - ostalo
- - - otpaci:
- - - - džigerice:
- - - - - masne džigerice
- - - - - ostale
- - - - ostalo
- Od gusaka:
- - neisečeno u komade,
sveže ili rashlađeno:
- - - očerupano, bez krvi,
sa neizvađenim
iznutricama, sa glavama
i nogama, poznato kao
"82% guske"
- - - očerupano i sa
izvađenim drobom, bez
glava i nogu, sa ili bez
srca i želudaca, poznato
kao "75% guske", ili
drukčije isporučeno
- - neisečeno u komade,
smrznuto:
- - - očerupano, bez krvi,
sa neizvađenim drobom,
sa glavama i nogama,
poznato kao "82%
guske"
- - - očerupano i sa
izvađenim drobom, bez
glava i nogu, sa ili bez
srca i želudaca, poznato
kao "75% guske", ili
drukčije isporučeno
- - Ostalo, sveže ili
rashlađeno:
- - - isečeni komadi:
- - - - bez kostiju
- - - - sa kostima:
- - - - - polutke ili četvrti
- - - - - krila, cela, sa ili bez
vrhova
- - - - - leđa, vratovi, leđa
zajedno sa vratovima,
trtice i vrhovi krila
EFTA
iznos
1
Osim za uvoz
iz EU
Naimenovanje
Za uvoz iz EU
Tarifna oznaka
CEFTA
Hrvatska
Rusija
Odluka
10
11
12
13
31.00 28.00
31.00
31.00
31.00 28.00
0.00
31.00
*2
0.00
0 /31.00
*
2
31.00
31.00
31.00
0 /31.00
0 /31.00
0 /31.00
6.20
31.00
6.20
U okviru zajedničke kvote od 600 t
38 │
Carinski instruktor │ april 2012. │ Br. 17
CARINE, AKCIZE, POREZ
0207 55 41 00
0207 55 51 00
0207 55 61 00
0207 55 71 00
0207 55 81 00
0207 55 93 00
0207 55 95 00
0207 55 99 00
0207 60
0207 60 05 00
0207 60 10 00
0207 60 21 00
0207 60 31 00
0207 60 41 00
0207 60 51 00
0207 60 61 00
2
Kazahstan
0207 55 31 00
Belorusija
0207 55 21 00
31.00
31.00
0.00
0.00
0.00
31.00 28.00
31.00
31.00
0.00
0.00
0.00
31.00
31.00 28.00
31.00
31.00
0.00
0.00
0.00
0.00
31.00
31.00 28.00
31.00
31.00
0.00
0.00
0.00
*2
0.00
31.00
31.00 28.00
31.00
31.00
0.00
0.00
0.00
0 /31.00
*2
0.00
31.00
31.00 28.00
31.00
31.00
0.00
0.00
0.00
31.00
0 /31.00
*2
0.00
31.00
31.00 28.00
31.00
31.00
0.00
0.00
0.00
15.50
31.00
0 /31.00
*2
0.00
31.00
31.00 28.00
31.00
31.00
0.00
0.00
0.00
15.50
31.00
0 /31.00
*2
0.00
31.00
31.00 28.00
31.00
31.00
0.00
0.00
0.00
15.50
31.00
0 /31.00
*2
0.00
31.00
31.00 28.00
31.00
31.00
0.00
0.00
0.00
15.50
31.00
0 /31.00
*2
0.00
31.00
31.00 28.00
31.00
31.00
0.00
0.00
0.00
15.50
31.00
0 /31.00
*2
0.00
31.00
31.00 28.00
31.00
31.00
0.00
0.00
0.00
15.50
31.00
0 /31.00
*
2
0.00
31.00
31.00 28.00
31.00
31.00
0.00
0.00
0.00
15.50
15.50
15.50
31.00
31.00
31.00
0 /31.00
0 /31.00
0 /31.00
*2
*2
*2
0.00
0.00
0.00
31.00
31.00
31.00
31.00 28.00
31.00 28.00
31.00 28.00
31.00
31.00
31.00
31.00
31.00
31.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
6.20
31.00
0 /31.00
*2
0.00
31.00
31.00 28.00
31.00
31.00
0.00
0.00
0.00
15.50
31.00
0 /31.00
*2
0.00
31.00
31.00 28.00
31.00
31.00
0.00
0.00
0.00
15.50
31.00
0 /31.00
*2
0.00
31.00
31.00 28.00
31.00
31.00
0.00
0.00
0.00
15.50
31.00
0 /31.00
*
2
0.00
31.00
31.00 28.00
31.00
31.00
0.00
0.00
0.00
15.50
31.00
0 /31.00
*2
0.00
31.00
31.00 28.00
31.00
31.00
0.00
0.00
0.00
15.50
31.00
0 /31.00
*2
0.00
31.00
31.00 28.00
31.00
31.00
0.00
0.00
0.00
15.50
31.00
0 /31.00
*2
0.00
31.00
31.00 28.00
31.00
31.00
0.00
0.00
0.00
15.50
8
9
0 /31.00
*
0.00
31.00
31.00
0 /31.00
*2
0.00
15.50
31.00
0 /31.00
*2
15.50
31.00
0 /31.00
*
2
15.50
31.00
0 /31.00
15.50
31.00
15.50
kvota
0207 55 10 00
0.00
7
2
iznos
0207 54 99 00
0207 55
0.00
6
Island
0207 54 91 00
0.00
31.00
5
Norveška
0207 54 81 00
31.00
15.50
Lihtenštajn
0207 54 71 00
16
Švajcarska
0207 54 61 00
15
4
ostale CEFTA
0207 54 51 00
Turska
14
3
kvota
2
- - - - - grudi i isečeni
komadi od njih
- - - - - noge i isečeni
komadi od njih
- - - - - trupovi
("paletots")
- - - - - ostalo
- - - otpaci:
- - - - džigerice, izuzev
masnih džigerica
- - - - ostalo
- - ostalo, smrznuto:
- - - isečeni komadi:
- - - - bez kostiju
- - - - sa kostima:
- - - - - polutke ili četvrti
- - - - - krila cela, sa ili bez
vrhova
- - - - - leđa, vratovi, leđa
sa neodsečenim
vratovima, trtice i vrhovi
krila
- - - - - grudi i isečeni
komadi od njih
- - - - - noge i isečeni
komadi od njih
- - - - - trupovi
("paletots")
- - - - - ostalo
- - - otpaci:
- - - - džigerice:
- - - - - masne džigerice
- - - - - ostale
- - - - ostalo
- Od biserki:
- - neisečeno u komade,
sveže, rashlađeno ili
smrznuto
- - ostalo, sveže,
rashlađeno ili smrznuto:
- - - isečeni komadi:
- - - - bez kostiju
- - - - sa kostima:
- - - - - polutke ili četvrti
- - - - - krila, cela, sa ili bez
vrhova
- - - - - leđa, vratovi, leđa
zajedno sa vratovima,
trtice i vrhovi krila
- - - - - grudi i isečeni
komadi od njih
- - - - - noge i isečeni
komadi od njih
EFTA
iznos
1
Osim za uvoz
iz EU
Naimenovanje
Za uvoz iz EU
Tarifna oznaka
CEFTA
Hrvatska
Rusija
Odluka
10
11
12
13
31.00 28.00
31.00
31.00
31.00 28.00
0.00
31.00
0.00
*2
0 /31.00
31.00
15.50
U okviru zajedničke kvote od 600 t
Carinski instruktor │ april 2011. │ Br. 17
│
39
CARINE, AKCIZE, POREZ
0210 11 11 00
0210 11 19 00
0210 11 31 00
0210 11 39 00
0210 11 90 00
0210 12
0210 12 11 00
0210 12 19 00
0210 12 90 00
0210 19
0210 19 10 00
40 │
0.00
0.00
0.00
0.00
15.00
0.00
0.00
0.00
30.00
30.00 30.00 30.00 30.00
0.00
0.00
0.00
0.00
40.00
40.00 32.00 40.00 40.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
40.00
40.00 32.00 40.00 40.00
0.00
0.00
0.00
24.00 40.00
0.00
0.00
40.00
40.00 32.00 40.00 40.00
0.00
0.00
0.00
28.00 40.00
0.00
0.00
40.00
40.00 32.00 40.00 40.00
0.00
0.00
0.00
28.00 40.00
0.00
0.00
40.00
40.00 32.00 40.00 40.00
0.00
0.00
0.00
21.00 30.00
21.00 30.00
21.00 30.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
30.00
30.00
30.00
30.00 24.00 30.00 30.00
30.00 24.00 30.00 30.00
30.00 24.00 30.00 30.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
21.00 30.00
0.00
0.00
30.00
30.00 24.00 30.00 30.00
0.00
0.00
0.00
9.00
15.00
ostale CEFTA
Kazahstan
0210 11
Belorusija
0210
0.00
0.00
31.00
31.00
6
*2
*2
*2
*2
7
0.00
0.00
0.00
0.00
8
31.00
9
10
31.00 28.00
11
31.00
12
31.00
13
31.00
31.00
31.00 28.00
31.00 28.00
31.00
31.00
0.00
0.00
15.00
15.00
15.00
21.00 30.00
0.00
0.00
28.00 40.00
0.00
28.00 40.00
Norveška
kvota
0209 10 19 00
31.00
31.00
15.50
15.50
5
0 /31.00
0 /31.00
0 /31.00
0 /31.00
iznos
0209 10 11 00
16
0.00
4
31.00
Island
0209 10
15
0.00
3
15.50
Lihtenštajn
0209
Turska
Švajcarska
0207 60 91 00
0207 60 99 00
EFTA
14
0.00
kvota
2
- - - - - ostalo
- - - otpaci:
- - - - džigerice
- - - - ostalo
Svinjska masnoća bez
mesne krtine i živinsko
salo, neistopljeni niti
ekstrahovani na bilo koji
način, sveži, rashlađeni,
smrznuti, soljeni, u
salamuri, sušeni ili
dimljeni:
- Od svinja:
- - potkožna svinjska
masnoća:
- - - sveža, rashlađena,
smrznuta, soljena ili u
salamuri
- - - sušena ili dimljena
Meso i jestivi mesni i
drugi klanični proizvodi,
soljeni, u salamuri,
sušeni ili dimljeni; jestivo
brašno i prah od mesa ili
od drugih klaničnih
proizvoda:
- Meso svinjsko:
- - butovi, plećke i isečeni
komadi od njih, sa
kostima:
- - - od domaćih svinja:
- - - - soljeni ili u salamuri:
- - - - - butovi i isečeni
komadi od njih
- - - - - plećke i isečeni
komadi od njih
- - - - sušeni ili dimljeni:
- - - - - butovi i isečeni
komadi od njih
- - - - - plećke i isečeni
komadi od njih
- - - ostalo
- - potrbušine i isečeni
komadi od njih:
- - - od domaćih svinja:
- - - - soljeni ili u salamuri
- - - - sušeni ili dimljeni
- - - ostali
- - ostalo:
- - - od domaćih svinja:
- - - - soljeno ili u
salamuri:
- - - - - bekon polutke ili
spenser
iznos
1
0207 60 81 00
Osim za uvoz
iz EU
Naimenovanje
Za uvoz iz EU
Tarifna oznaka
CEFTA
Hrvatska
Rusija
Odluka
15.00
Carinski instruktor │ april 2012. │ Br. 17
CARINE, AKCIZE, POREZ
0210 19 20 00
0210 19 30 00
0210 19 40 00
0210 19 50 00
0210 19 60 00
0210 19 70 00
0210 19 81 00
0210 19 89 00
0210 19 90 00
0210 20
0210 20 10 00
0210 20 90 00
0210 91 00 00
0210 92
0210 92 10 00
0210 92 91 00
0210 92 92 00
0210 92 99 00
0210 93 00 00
0210 99
0210 99 10 00
0210 99 21 00
0210 99 29 00
0210 99 31 00
9
10
11
12
13
Kazahstan
kvota
8
Belorusija
iznos
7
Rusija
Island
6
Norveška
5
Lihtenštajn
4
Turska
Švajcarska
3
EFTA
ostale CEFTA
2
- - - - - tri četvrtine
polutke (three - quarter
sides) ili srednji delovi
(middles)
- - - - - prednji delovi i
isečeni komadi od njih
- - - - - bubrežnjak i
isečeni komadi od njih
- - - - - ostalo
- - - - sušeno ili dimljeno:
- - - - - prednji delovi i
isečeni komadi od njih
- - - - - bubrežnjak i
isečeni komadi od njih
- - - - - ostalo:
- - - - - - bez kostiju
- - - - - - ostalo
- - - ostalo
- Meso, goveđe:
- - sa kostima
- - bez kostiju
- - Ostalo, uključujući
jestivo brašno, prah od
mesa ili drugih klaničnih
proizvoda:
- - od primata
- - od kitova, delfina i
pliskavica (sisari reda
Cetacea); morskih krava
i dugonga (sisari reda
Sirenia); foka, morskih
lavova i morževa (sisari
podreda Pinnipedia):
- - od kitova, delfina i
pliskavica (sisari reda
Cetacea); morskih krava
i dugonga (sisari reda
Sirenia)
- - - ostalo:
- - - - meso
- - - - otpaci
- - - - jestivo brašno i prah
od mesa ili drugih
klaničnih proizvoda
- - od reptila (uključujući
zmije i kornjače)
- - ostalo:
- - - meso:
- - - - od konja, soljeno, u
salamuri ili sušeno
- - - - od ovaca i koza:
- - - - - sa kostima
- - - - - bez kostiju
- - - - od irvasa
kvota
1
CEFTA
Hrvatska
iznos
Naimenovanje
Osim za uvoz
iz EU
Tarifna oznaka
Za uvoz iz EU
Odluka
14
15
16
21.00 30.00
0.00
0.00
30.00
30.00 24.00 30.00 30.00
0.00
0.00
0.00
21.00 30.00
0.00
0.00
30.00
30.00 24.00 30.00 30.00
0.00
0.00
0.00
21.00 30.00
0.00
0.00
30.00
30.00 24.00 30.00 30.00
0.00
0.00
0.00
18.00 30.00
0.00
0.00
30.00
30.00 24.00 30.00 30.00
0.00
0.00
0.00
21.00 30.00
0.00
0.00
30.00
30.00 24.00 30.00 30.00
0.00
0.00
0.00
21.00 30.00
0.00
0.00
30.00
30.00 24.00 30.00 30.00
0.00
0.00
0.00
21.00 30.00
21.00 30.00
21.00 30.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
30.00
30.00
30.00
30.00 24.00 30.00 30.00
30.00 24.00 30.00 30.00
30.00 24.00 30.00 30.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
21.00 30.00
21.00 30.00
0.00
0.00
0.00
0.00
30.00
30.00
30.00 24.00 30.00 30.00
30.00 24.00 30.00 30.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00 20.00
0.00
0.00
20.00
20.00 24.00 20.00 20.00
0.00
0.00
0.00
0.00 20.00
0.00
0.00
20.00
20.00 20.00 20.00 20.00
0.00
0.00
0.00
0.00 20.00
0.00 20.00
0.00
0.00
0.00
0.00
20.00
20.00
20.00 20.00 20.00 20.00
20.00 20.00 20.00 20.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
10.00 20.00
0.00
0.00
20.00
20.00 20.00 20.00 20.00
0.00
0.00
0.00
0.00 20.00
0.00
0.00
20.00
20.00 20.00 20.00 20.00
0.00
0.00
0.00
0.00 20.00
0.00
0.00
20.00
20.00
16.00 20.00 20.00
0.00
0.00
0.00
0.00 20.00
0.00 20.00
0.00 20.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
20.00
20.00
20.00
20.00
20.00
20.00
16.00 0.00 20.00
16.00 0.00 20.00
16.00 20.00 20.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
Carinski instruktor │ april 2011. │ Br. 17
│
41
CARINE, AKCIZE, POREZ
0301
0301 93 00 00
0301 99
0301 99 18
0301 99 18 10
0401
0401 10
0401 10 90 00
0401 20
0401 20 19 00
0401 20 99 00
0401 40
0401 40 90 00
42 │
16.00 20.00 20.00
16.00 20.00 20.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
20.00
16.00 20.00 20.00
0.00
0.00
0.00
20.00
20.00
16.00 20.00 20.00
0.00
0.00
0.00
0.00
20.00
20.00
16.00 20.00 20.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
20.00
20.00
16.00 20.00 20.00
0.00
0.00
0.00
15.00 20.00
0.00 20.00
0.00
0.00
0.00
0.00
20.00
20.00
20.00
20.00
16.00 20.00 20.00
16.00 20.00 20.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
10.00 20.00
0.00
0.00
20.00
20.00
16.00 20.00 20.00
0.00
0.00
0.00
13.00 20.00
0.00
20.00
20.00 20.00 20.00 20.00
0.00
0.00
0.00
13.00 20.00
0.00
20.00
20.00 20.00 20.00 20.00
0.00
0.00
0.00
0.00
12.00
0.00
0.00
12.00
12.00
12.00
12.00
12.00
0.00
0.00
0.00
0.00
15.00
0.00
0.00
15.00
15.00
15.00
15.00
15.00
0.00
0.00
0.00
0.00
15.00
0.00
0.00
15.00
15.00
15.00
15.00
15.00
0.00
0.00
0.00
0.00
8.00
0.00
0.00
7.20
7.20
8.00
8.00
8.00
0.00
0.00
0.00
10
11
12
16.00 20.00 20.00
0.00
0.00
0.00
0.00
20.00
20.00
20.00
20.00
15.00 20.00
0.00
0.00
20.00
15.00 20.00
0.00
0.00
0.00 20.00
0.00
0.00 20.00
15.00 20.00
12.00 20.00
iznos
9
20.00
6
Island
8
20.00
5
0.00
kvota
Kazahstan
0210 99 90 00
Belorusija
0210 99 79 00
0210 99 85 00
16
0.00
Norveška
0210 99 71 00
15
0.00
Lihtenštajn
0210 99 59 00
14
0.00
Švajcarska
0210 99 51 00
Turska
ostale CEFTA
0210 99 41 00
0210 99 49 00
EFTA
7
0.00
3
4
0.00 20.00
kvota
2
- - - - ostalo
- - - klanični proizvodi:
- - - - od domaćih svinja:
- - - - - džigerice
- - - - - ostalo
- - - - od goveda:
- - - - - dijafragma,
mišićna i tetivna
- - - - - ostalo
- - - - ostalo:
- - - - - džigerice, živinske:
- - - - - - masne džigerice
od gusaka ili pataka,
soljene ili u salamuri
- - - - - - ostalo
- - - - - ostalo
ex od ovaca i koza
ex ostalo
- - - jestivo brašno i prah
od mesa ili drugih
klaničnih proizvoda
Ribe, žive:
- Ostale ribe, žive:
- - šaran (Cyprinus
carpio, Carassius
carassius, Ctenopharyngodon idellus,
Hypophthalmichthys
spp, Cirrhinus spp,
Mylopharyngodon
piceus)
- - ostale:
- - - slatkovodne ribe:
- - - - ostale:
- - - - - šaran, ostali
Mleko i pavlaka,
nekoncentrovani i bez
dodatog šećera ili drugih
materija za zaslađivanje:
- Sa sadržajem masnoće
ne preko 1% po masi:
- - ostalo
- Sa sadržajem masnoće
preko 1%, ali ne preko 6%
po masi:
- - ne preko 3%:
- - - ostalo
- - preko 3%:
- - - ostalo
- Sa sadržajem masnoće
preko 6%, ali ne preko
10% po masi po masi:
- - ostalo
iznos
1
0210 99 39 00
Osim za uvoz
iz EU
Naimenovanje
Za uvoz iz EU
Tarifna oznaka
CEFTA
Hrvatska
Rusija
Odluka
13
Carinski instruktor │ april 2012. │ Br. 17
CARINE, AKCIZE, POREZ
0402 21
0402 21 11 00
0402 21 18 00
0402 21 91 00
0402 21 99 00
Kazahstan
0402 10 99 00
Belorusija
0402 10 19 00
0.00
8.00
8.00
0.00
0.00
0.00
8.00
8.00
0.00
0.00
0.00
56.00
56.00 70.00 70.00 70.00
0.00
0.00
0.00
0.00
56.00
56.00 70.00 70.00 70.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
56.00
56.00 70.00 70.00 70.00
0.00
0.00
0.00
33.60 70.00
0.00
0.00
56.00
56.00 70.00 70.00 70.00
0.00
0.00
0.00
44.80 70.00
0.00
0.00
56.00
56.00 70.00 70.00 70.00
0.00
0.00
0.00
33.60 70.00
0.00
0.00
56.00
56.00 70.00 70.00 70.00
0.00
0.00
0.00
44.80 70.00
0.00
0.00
56.00
56.00 70.00 70.00 70.00
0.00
0.00
0.00
44.80 70.00
0.00
0.00
56.00
56.00 70.00 70.00 70.00
0.00
0.00
0.00
8.00
0.00
0.00
kvota
0402 10 11 00
0.00
0.00
iznos
0402 10
0.00
6
Island
0402
8.00
5
Norveška
0401 50 99 00
16
4
Lihtenštajn
0401 50 39 00
15
3
Švajcarska
0401 50 19 00
Turska
ostale CEFTA
0401 50
EFTA
14
kvota
2
- Sa sadržajem masnoće
preko 10%, po masi:
- - ne preko 21%:
- - - ostalo
- - preko 21%, ali ne preko
45%:
- - - ostalo
- - preko 45%:
- - - ostalo
Mleko i pavlaka,
koncentrovani ili sa
sadržajem dodatog
šećera ili drugih materija
za zaslađivanje:
- U prahu, granulama ili
drugim čvrstim oblicima,
sa sadržajem masnoće
ne preko 1,5% po masi:
- - bez dodatka šećera ili
drugih materija za
zaslađivanje:
- - - u ambalaži
neto-mase ne preko 2,5
kg
- - - ostalo
- - ostalo:
- - - ostalo
- U prahu, granulama ili
drugim čvrstim oblicima,
sa sadržajem masnoće
preko 1,5% po masi:
- - bez dodatog šećera ili
drugih materija za
zaslađivanje:
- - - sa sadržajem
masnoće ne preko 27%
po masi:
- - - - u ambalaži
neto-mase ne preko 2,5
kg
- - - - ostalo
ex sa sadržajem
masnoće ne preko 11%
po masi
ex sa sadržajem
masnoće preko 11%, ali
ne preko 27% po masi
- - - sa sadržajem
masnoće preko 27% po
masi:
- - - - u ambalaži
neto-mase ne preko 2,5
kg
- - - - ostalo
- Ostalo:
iznos
1
Osim za uvoz
iz EU
Naimenovanje
Za uvoz iz EU
Tarifna oznaka
CEFTA
Hrvatska
Rusija
Odluka
7
8
9
10
11
12
13
0.00
0.00
7.20
7.20
8.00
8.00
8.00
0.00
0.00
7.20
7.20
8.00
8.00
0.00
0.00
7.20
7.20
8.00
44.80 70.00
0.00
0.00
44.80 70.00
0.00
44.80 70.00
Carinski instruktor │ april 2011. │ Br. 17
│
43
CARINE, AKCIZE, POREZ
0402 91
0402 91 10 00
0402 91 30 00
0402 91 59 00
0402 91 99 00
0402 99
0402 99 39 00
0402 99 99 00
0403
0403 10
0403 10 11 00
0403 10 13 00
0403 10 19 00
0403 10 31 00
0403 10 33 00
44 │
11
12
13
Kazahstan
10
Belorusija
9
Rusija
kvota
8
iznos
7
Island
6
Norveška
5
Turska
Lihtenštajn
4
Švajcarska
3
EFTA
ostale CEFTA
2
- - bez dodatka šećera ili
drugih materija za
zaslađivanje:
- - - sa sadržajem
masnoće ne preko 8% po
masi
- - - sa sadržajem
masnoće preko 8%, ali ne
preko 10% po masi
- - - sa sadržajem
masnoće preko 10%, ali
ne preko 45% po masi:
- - - - ostalo
- - - sa sadržajem
masnoće preko 45% po
masi:
- - - - ostalo
- - ostalo:
- - - sa sadržajem
masnoće preko 9,5%, ali
ne preko 45% po masi:
- - - - ostalo
- - - sa sadržajem
masnoće preko 45% po
masi:
- - - - ostalo
Mlaćenica, kiselo mleko i
pavlaka, jogurt, kefir i
ostalo fermentisano ili
zakiseljeno mleko ili
pavlaka, koncentrovani
ili nekoncentrovani sa
sadržajem dodatog
šećera ili drugih materija
za zaslađivanje,
aromatizovani ili sa
dodatim voćem ili
kakaom:
- Jogurt:
- - nearomatizovan, bez
dodatka voća,
uključujući jezgrasto
voće ili kakaa:
- - - bez dodatka šećera ili
drugih materija za
zaslađivanje, sa
sadržajem masnoće po
masi:
- - - - ne preko 3%
- - - - preko 3%, ali ne
preko 6%
- - - - preko 6%
- - - ostali, sa sadržajem
masnoće po masi:
- - - - ne preko 3%
- - - - preko 3%, ali ne
preko 6%
kvota
1
CEFTA
Hrvatska
iznos
Naimenovanje
Osim za uvoz
iz EU
Tarifna oznaka
Za uvoz iz EU
Odluka
14
15
16
2.80
16.00
0.00
0.00
16.00
16.00
16.00
16.00
16.00
0.00
0.00
0.00
2.80
16.00
0.00
0.00
16.00
16.00
16.00
16.00
16.00
0.00
0.00
0.00
2.80
16.00
0.00
0.00
16.00
16.00
16.00
16.00
16.00
0.00
0.00
0.00
5.95
21.00
0.00
0.00
21.00
21.00
21.00
21.00
21.00
0.00
0.00
0.00
4.55
16.00
0.00
0.00
16.00
16.00
16.00
16.00
16.00
0.00
0.00
0.00
5.95
21.00
0.00
0.00
21.00
21.00
21.00
21.00
21.00
0.00
0.00
0.00
5.00
10.00
0.00
0.00
8.00
8.00
10.00
10.00
10.00
0.00
0.00
0.00
5.00
10.00
0.00
0.00
8.00
8.00
10.00
10.00
10.00
0.00
0.00
0.00
5.00
10.00
0.00
0.00
8.00
8.00
10.00
10.00
10.00
0.00
0.00
0.00
5.00
10.00
0.00
0.00
8.00
8.00
10.00
10.00
10.00
0.00
0.00
0.00
5.00
10.00
0.00
0.00
8.00
8.00
10.00
10.00
10.00
0.00
0.00
0.00
Carinski instruktor │ april 2012. │ Br. 17
CARINE, AKCIZE, POREZ
Kazahstan
10.00
0.00
0.00
0.00
5.00
10.00
0.00
0.00
0.00
5.00
5.00
10.00
0.00
0.00
0.00
5.00
5.00
5.00
10.00
0.00
0.00
0.00
5.00
5.00
5.00
5.00
10.00
0.00
0.00
0.00
0.00
5.00
5.00
5.00
5.00
10.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
56.00
56.00 70.00 70.00 70.00
0.00
0.00
0.00
21.00 70.00
0.00
0.00
56.00
56.00 70.00 70.00 70.00
0.00
0.00
0.00
21.00 70.00
0.00
0.00
56.00
56.00 70.00 70.00 70.00
0.00
0.00
0.00
21.00 70.00
21.00 70.00
0.00
0.00
0.00
0.00
56.00
56.00
56.00 70.00 70.00 70.00
56.00 70.00 70.00 70.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
12.50 50.00
0.00
0.00
40.00
40.00 50.00 50.00 50.00
0.00
0.00
0.00
12.50 50.00
0.00
0.00
40.00
40.00 50.00 50.00 50.00
0.00
0.00
0.00
15.00 50.00
0.00
0.00
40.00
40.00 50.00 50.00 50.00
0.00
0.00
0.00
15.00 50.00
0.00
0.00
40.00
40.00 50.00 50.00 50.00
0.00
0.00
0.00
15.00 50.00
0.00
0.00
40.00
40.00 50.00 50.00 50.00
0.00
0.00
0.00
kvota
8
8.00
9
8.00
10
10.00
11
10.00
12
10.00
13
0.00
0.00
5.00
5.00
5.00
5.00
10.00
0.00
0.00
5.00
5.00
5.00
3.00
10.00
0.00
0.00
5.00
5.00
3.00
10.00
0.00
0.00
5.00
3.00
10.00
0.00
0.00
3.00
10.00
0.00
21.00 70.00
3
5.00
4
10.00
5
0.00
3.00
10.00
3.00
Carinski instruktor │ april 2011. │ Br. 17
kvota
7
0.00
iznos
iznos
Lihtenštajn
16
0.00
Švajcarska
15
0.00
ostale CEFTA
14
0.00
Osim za uvoz
iz EU
Belorusija
Turska
Island
2
- - - - preko 6%
- - aromatizovan ili sa
dodatkom voća,
uključujući jezgrasto
voće, ili kakaa:
- - - u prahu, granulama ili
drugim čvrstim oblicima,
sa sadržajem mlečne
masnoće po masi:
0403 10 51 00 - - - - ne preko 1,5%
- - - - preko 1,5%, ali ne
0403 10 53 00
preko 27%
0403 10 59 00 - - - - preko 27%
- - - ostali, sa sadržajem
mlečne masnoće po
masi:
0403 10 91 00 - - - - ne preko 3%
- - - - preko 3%, ali ne
0403 10 93 00
preko 6%
0403 10 99 00 - - - - preko 6%
Maslac i ostale masnoće
0405
i ulja dobijena od mleka;
mlečni namazi:
0405 10
- Maslac:
- - sa sadržajem masnoće
po masi ne preko 85%:
- - - prirodni maslac:
- - - - u ambalaži
0405 10 11 00
neto-mase ne preko 1 kg
0405 10 19 00 - - - - ostali
- - - rekombinovani
0405 10 30 00
maslac
0405 10 50 00 - - - maslac od surutke
0405 10 90 00 - - ostalo
0405 20
- Mlečni namazi:
- - sa sadržajem masnoće
0405 20 10 00 od 39% i većim ali manjim
od 60% po masi
- - sa sadržajem masnoće
0405 20 30 00 od 60%, ali ne preko 75%
po masi
- - sa sadržajem masnoće
0405 20 90 00 većim od 75% ali manjim
od 80% po masi
0405 90
- Ostalo:
- - sa sadržajem masnoće
od 99,3% ili većim po
0405 90 10 00 masi i sa sadržajem vode
koji ne prelazi 0,5% po
masi
0405 90 90 00 - - ostalo
0406
Sir i urda:
- Svež (nezreo) sir,
0406 10
uključujući sir od surutke
i urda:
EFTA
Norveška
1
0403 10 39 00
Naimenovanje
Za uvoz iz EU
Tarifna oznaka
CEFTA
Hrvatska
Rusija
Odluka
6
│
45
CARINE, AKCIZE, POREZ
4
5
Kazahstan
14
15
16
8.00 80.00
0.00
0.00
0.00
80.00 60.00
8.00 80.00
0.00
0.00
0.00
80.00
80.00 60.00
16.00 80.00
0.00 80.00
0.00
0.00
0.00
80.00
80.00
80.00 60.00
80.00 60.00
16.00 80.00
16.00 80.00
0.00
0.00
0.00 80.00
0.00 80.00
*3
0.00
80.00
80.00 60.00
16.00 80.00
0.00
0.00 80.00
12.00 80.00 0 / 80.00
*3
0.00
80.00
80.00 60.00 28.80 80.00
0.00
0.00
0.00
32.00 80.00 0 / 80.00
32.00 80.00 0 / 80.00
32.00 80.00 0 / 80.00
*3
*3
*3
0.00
0.00
0.00 60.00 28.80 0.00
0.00
0.00
0.00 60.00 28.80 0.00
0.00 0 / 80.004 0 / 80.005 60.00 28.80 80.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
32.00 80.00 0 / 80.00
*3
0.00 0 / 80.00 4 0 / 80.005 60.00 28.80 80.00
0.00
0.00
0.00
32.00 80.00 0 / 80.00
*3
0.00 0 / 80.00 4 0 / 80.005 60.00 28.80 80.00
0.00
0.00
0.00
32.00
24.00
32.00
32.00
48.00
24.00
0.00
30.00
30.00
0 / 80.00
0 / 80.00
0 / 80.00
0 / 80.00
0 / 80.00
0 / 80.00
0 / 80.00
0 / 80.00
0 / 80.00
*3
*3
*3
*3
*3
*3
*3
*3
*3
0.00
80.00 80.00
0.00
80.00 80.00
0.00 0 / 80.00 4 0 / 80.005
0.00 0 / 80.00 4 0 / 80.005
0.00
80.00 80.00
0.00
80.00 80.00
0.00
80.00 80.00
0.00
80.00 80.00
0.00
80.00 80.00
80.00
80.00
80.00
80.00
80.00
80.00
80.00
80.00
80.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
20.00 80.00 0 / 80.00
*3
0.00
80.00 60.00 28.80 80.00
0.00
0.00
0.00
ostale CEFTA
Švajcarska
Lihtenštajn
Norveška
Island
iznos
kvota
4
kvota
3
iznos
Osim za uvoz
iz EU
Belorusija
Turska
6
7
8
9
10
11
12
13
32.00 80.00 0 / 80.00
*
3
0.00
80.00
80.00 60.00
32.00 80.00 0 / 80.00
*
3
0.00
80.00
24.00 80.00 0 / 80.00
*3
0.00
24.00 80.00 0 / 80.00
24.00 80.00 0 / 80.00
*3
*3
24.00 80.00 0 / 80.00
1
3
EFTA
5
Naimenovanje
2
- - sa sadržajem masnoće
0406 10 20 00
ne preko 40% po masi
0406 10 80 00 - - ostali
- Sir topljen, osim
0406 30
rendanog ili u prahu:
- - za čiju proizvodnju se
0406 30 10 00 upotrebljavaju određeni
sirevi kao dodatak,....
- - ostali:
- - - sa sadržajem
masnoće ne preko 36%
po masi i sa sadržajem
masnoće u suvoj materiji
po masi:
0406 30 31 00 - - - - ne preko 48%
0406 30 39 00 - - - - preko 48%
- - - sa sadržajem
0406 30 90 00 masnoće preko 36% po
masi
0406 90
- Sir ostali:
0406 90 01 00 - - za preradu
- - ostali:
0406 90 13 00 - - - Emmentaler
0406 90 15 00 - - - Gruyere, Sbrinz
0406 90 17 00 - - - Bergkase, Appenzell
- - - Fromage friburgeois,
0406 90 18 00 Vacherin Mont d'Or i
Tete de Moine
- - - Glarus sir sa
začinskim biljem (poznat
kao Schabziger)
0406 90 19 00 proizveden od obranog
mleka i pomešan sa
sitno mlevenim
začinskim biljem
0406 90 21 00 - - - Cheddar
0406 90 23 00 - - - Edam
0406 90 25 00 - - - Tilsit
0406 90 27 00 - - - Butterkäse
0406 90 29 00 - - - kačkavalj (Kashkaval)
0406 90 32 00 - - - Feta
0406 90 35 00 - - - Kefalo-tyri
0406 90 37 00 - - - Finlandia
0406 90 39 00 - - - Jarlsberg
- - - ostali
- - - - sir od ovčjeg mleka
ili mleka od bufala, u
0406 90 50 00 posudama sa
salamurom, ili u ovčjim
ili kozjim mešinama
- - - - ostali:
Za uvoz iz EU
Tarifna oznaka
CEFTA
Hrvatska
Rusija
Odluka
80.00
80.00
80.00
80.00
80.00
80.00
80.00
80.00
80.00
80.00
60.00
60.00
60.00
60.00
60.00
60.00
60.00
60.00
0.00
28.80
28.80
28.80
28.80
28.80
28.80
28.80
28.80
28.80
U okviru zajedničke kvote od 500 t
U okviru zajedničke kvote od 150 t
U okviru zajedničke kvote od 150 t
46 │
Carinski instruktor │ april 2012. │ Br. 17
CARINE, AKCIZE, POREZ
0406 90 78 00
0406 90 79 00
0406 90 81 00
0406 90 82 00
0406 90 84 00
0406 90 85 00
0406 90 86 00
0406 90 87 00
0406 90 88 00
0406 90 93 00
0406 90 99 00
0407
0407 11 00 00
0407 19
3
Kazahstan
0406 90 76 00
Belorusija
0406 90 75 00
80.00 60.00 28.80 80.00
0.00
0.00
0.00
80.00
80.00 60.00 28.80 80.00
0.00
0.00
0.00
0.00
80.00
80.00 60.00 28.80 80.00
0.00
0.00 80.00
*3
0.00
80.00
80.00 60.00 28.80 80.00
0.00
0.00
0.00
20.00 80.00 0 / 80.00
*3
0.00
80.00
80.00 60.00 28.80 80.00
0.00
0.00
0.00
20.00 80.00 0 / 80.00
*3
0.00
80.00
80.00 60.00 28.80 80.00
0.00
0.00
0.00
20.00 80.00 0 / 80.00
*3
0.00
80.00
80.00 60.00 28.80 80.00
0.00
0.00
0.00
20.00 80.00 0 / 80.00
*3
0.00
80.00
80.00 60.00 28.80 80.00
0.00
0.00
0.00
20.00 80.00 0 / 80.00
*3
0.00
80.00
80.00 60.00 28.80 80.00
0.00
0.00
0.00
20.00 80.00 0 / 80.00
20.00 80.00 0 / 80.00
*3
*3
0.00
0.00
80.00
0.00
80.00 60.00 28.80 80.00
0.00 60.00 28.80 0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00 80.00 0 / 80.00
*3
0.00
80.00
80.00 60.00 28.80 80.00
0.00
0.00
0.00
20.00 80.00 0 / 80.00
*3
0.00
80.00
80.00 60.00 28.80 80.00
0.00
0.00 80.00
20.00 80.00 0 / 80.00
*3
0.00
80.00
80.00 60.00 28.80 80.00
0.00
0.00 80.00
20.00 80.00 0 / 80.00
*3
0.00
80.00
80.00 60.00 28.80 80.00
0.00
0.00 80.00
20.00 80.00 0 / 80.00
20.00 80.00 0 / 80.00
*3
*3
0.00
0.00
80.00
80.00
80.00 60.00 28.80 80.00
80.00 60.00 28.80 80.00
0.00
0.00
0.00 80.00
0.00 80.00
0.00
1.00
0.00
0.00
Norveška
Island
iznos
kvota
0406 90 73 00
16
Lihtenštajn
0406 90 69 00
15
4
Švajcarska
0406 90 63 00
14
3
ostale CEFTA
0406 90 61 00
Turska
kvota
2
- - - - - sa sadržajem
masnoće ne preko 40%
po masi i sa sadržajem
vode u nemasnoj
materiji po masi:
- - - - - - ne preko 47%:
- - - - - - - Grana Padano,
Parmigiano Reggiano
- - - - - - - Fiore Sardo,
Pecorino
- - - - - - - ostali
- - - - - - preko 47%, ali ne
preko 72%:
- - - - - - - Provolone
- - - - - - - Asiago,
Caciocavallo, Montasio,
Ragusano
- - - - - - - Danbo, Fontal,
Fontina, Fynbo, Havarti,
Maribo, Samso
- - - - - - - Gouda
- - - - - - - Esrom, Italico,
Kernhem, Saint - Nectaire, Saint - Paulin,
Taleggio
- - - - - - - Cantal, Cheshire,
Wensleydale,
Lancashire, Double
Gloucester, Blarney,
Colby, Monterey
- - - - - - - Camembert
- - - - - - - Brie
- - - - - - - Kefalograviera,
Kasseri
- - - - - - - ostali sir, sa
sadržajem vode, po
masi, u nemasnoj
materiji:
- - - - - - - - preko 47%, ali
ne preko 52%
- - - - - - - - preko 52%, ali
ne preko 62%
- - - - - - - - preko 62%, ali
ne preko 72%
- - - - - - preko 72%
- - - - - ostali
Živinska i ptičja jaja, u
ljusci, sveža, konzervisana ili kuvana:
- Oplođena jaja za
inkubaciju:
- - od kokošaka vrste
Gallus domesticus
- - ostala:
EFTA
iznos
1
Osim za uvoz
iz EU
Naimenovanje
Za uvoz iz EU
Tarifna oznaka
CEFTA
Hrvatska
Rusija
Odluka
5
6
7
8
9
10
11
12
13
20.00 80.00 0 / 80.00
*3
0.00
80.00
20.00 80.00 0 / 80.00
*3
0.00
20.00 80.00 0 / 80.00
*
3
20.00 80.00 0 / 80.00
0.00
1.00
0.00
1.00
1.00
1.00
1.00
0.00
U okviru zajedničke kvote od 500 t
Carinski instruktor │ april 2011. │ Br. 17
│
47
CARINE, AKCIZE, POREZ
48 │
Kazahstan
15
16
1.00
0.00
0.00
0.00
1.50
1.50
0.00
0.00
0.00
1.50
1.50
1.50
0.00
0.00
0.00
1.50
0.00
1.50
15.00
1.50
15.00
1.50
15.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
5.00
5.00
5.00
5.00
5.00
0.00
0.00
0.00
0.00
5.00
5.00
5.00
5.00
5.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
5.00
5.00
5.00
5.00
5.00
0.00
0.00
0.00
12.00
0.00
0.00
12.00
12.00
12.00
12.00 0 / 12.00 1500 t
0.00
0.00
0.00
1.80
6.00
0.00
0.00
6.00
6.00
6.00
6.00
6.00
0.00
0.00
0.00
2.40
6.00
0.00
0.00
6.00
6.00
6.00
6.00
6.00
0.00
0.00
0.00
2.40
6.00
0.00
0.00
6.00
6.00
6.00
6.00
6.00
0.00
0.00
0.00
7.50
7.50
15.00
15.00
0.00
0.00
0.00
0.00
15.00
15.00
15.00
15.00
15.00
15.00
15.00
15.00
15.00
15.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
10.80
18.00
0.00
0.00
18.00
18.00
18.00
18.00
18.00
0.00
0.00
0.00
3.60
18.00
0.00
0.00
18.00
18.00
18.00
18.00
18.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.40
1.50
0.00
0.40
1.50
0.40
9.00
kvota
1.00
iznos
0.00
Island
6
Norveška
5
Lihtenštajn
4
Švajcarska
3
ostale CEFTA
kvota
Belorusija
Turska
14
iznos
2
- - - od živine, osim od
kokošaka vrste Gallus
domesticus:
0407 19 19 00 - - - - ostala
- Ostala sveža jaja:
- - od kokošaka vrste
0407 21 00 00
Gallus domesticus
0407 29
- - ostala:
- - - od živine, osim od
0407 29 10 00 kokošaka vrste Gallus
domesticus
0407 90
- Ostala:
0407 90 10 00 - - od živine
0409 00 00 00 Med prirodni
Krompir, svež ili
0701
rashlađen:
0701 90
- Ostali:
0701 90 10 00 - - za proizvodnju skroba
- - ostali:
- - - mladi krompir, od 1.
0701 90 50 00
januara do 30. juna
0701 90 90 00 - - - ostali
Paradajz, sveži ili
0702 00 00 00
rashlađeni
Crni luk, vlašac, beli luk,
0703
praziluk i ostali lukovi,
sveži ili rashlađeni:
0703 10
- Crni luk i vlašac:
- - crni luk:
0703 10 19 00 - - - ostali
Kupus, karfiol, keleraba,
kelj i slično kupusno
0704
jestivo povrće, sveži ili
rashlađeni:
0704 10 00 00 - Karfiol i brokoli
0704 90
- Ostalo:
0704 90 10 00 - - kupus, beli i crveni
Krastavci i kornišoni,
0707 00
sveži ili rashlađeni:
0707 00 05 00 - Krastavci
0707 00 90 00 - Kornišoni
Mahunasto povrće, u
0708
mahunama ili zrnu,
sveže ili rashlađeno:
0708 10 00 00 - Grašak (Pisum sativum)
- Pasulj i boranija (Vigna
0708 20 00 00
spp, Phaseolus spp,)
Ex boranija
Ostalo povrće, sveže ili
0709
rashlađeno:
- Paprike iz roda
0709 60
Capsicum ili iz roda
Pimenta:
Osim za uvoz
iz EU
1
Naimenovanje
EFTA
Za uvoz iz EU
Tarifna oznaka
CEFTA
Hrvatska
Rusija
Odluka
7
8
9
10
11
12
13
1.00
1.00
1.00
1.00
0.00
1.50
1.50
1.50
0.00
0.00
1.50
1.50
1.50
15.00
0.00
0.00
0.00
0.00
1.50
0.00
0.00
5.00
0.00
0.00
0.00
5.00
0.00
0.00
5.00
0.00
Carinski instruktor │ april 2012. │ Br. 17
CARINE, AKCIZE, POREZ
6
Island
iznos
kvota
Rusija
Belorusija
Kazahstan
8
15.00
9
15.00
10
15.00
11
15.00
12
15.00
13
*6
14
0.00
15
0.00
16
0.00
0.00
0.00
15.00
15.00
15.00
15.00
15.00
*6
0.00
0.00
0.00
15.00
0.00
0.00
15.00
15.00
15.00
15.00
15.00
*6
0.00
0.00
0.00
7.50
15.00
0.00
0.00
15.00
15.00
15.00
15.00
15.00
*6
0.00
0.00
0.00
10.80
18.00
0.00
0.00
10.80
10.80
18.00
18.00
18.00
0.00
0.00
0.00
10.80
7.20
18.00
18.00
0.00
0.00
0.00
0.00
10.80
10.80
10.80
10.80
18.00
15.00
18.00
15.00
18.00
18.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
10.80
13.50
18.00
18.00
0.00
0.00
0.00
0.00
10.80
10.80
10.80
10.80
18.00
18.00
18.00
18.00
18.00
18.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
9.00
10.80
15.00
18.00
0.00
0.00
0.00
0.00
9.00
10.80
9.00
10.80
15.00
18.00
15.00
18.00
15.00
18.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
9.00
15.00
0.00
0.00
15.00
15.00
15.00
15.00
15.00
0.00
0.00
0.00
11.25
15.00
0.00
0.00
15.00
15.00
15.00
15.00
15.00
0.00
0.00
0.00
2.00 20.00
9.00 18.00
9.00 18.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
18.00
18.00
18.00
18.00
18.00
18.00
18.00
18.00
18.00
18.00 20.00
18.00 18.00
18.00 18.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
3
7.50
4
15.00
5
0.00
7.50
15.00
7.50
kvota
7
0.00
iznos
Norveška
Turska
Lihtenštajn
2
- - slatka paprika
- - ostala:
- - - iz roda Capsicum, za
proizvodnju kapsicina ili
0709 60 91 00
boja na bazi kapsikum
oleo - smola
- - - za industrijsku
0709 60 95 00 proizvodnju eteričnih
ulja ili rezinoida
0709 60 99 00 - - - ostala
Povrće (nekuvano ili
0710
kuvano u vodi ili na
pari), smrznuto:
- Mahunasto povrće u
zrnu ili mahunama:
- - grašak (Pisum
0710 21 00 00
sativum)
- - pasulj i boranija (Vigna
0710 22 00 00
spp, Phaseolus spp,)
ex boranija
0710 40 00 00 - Kukuruz šećerac
0710 80
- Ostalo povrće:
- - paprika iz roda
Capsicum ili iz roda
Pimenta:
0710 80 51 00 - - - slatka paprika
0710 80 59 00 - - - ostala
0710 80 95 00 - - ostalo
ex šargarepa
0710 90 00 00 - Mešavine povrća
Povrće, privremeno
konzervisano (npr:
sumpor-dioksidom, u
slanoj vodi, sumporisanoj vodi ili drugim
0711
rastvorima za
konzervisanje), ali u
takvom stanju
nepodesno za
neposrednu ishranu:
0711 40 00 00 - Krastavci i kornišoni
- Ostalo povrće;
0711 90
mešavine povrća:
- - povrće:
- - - paprika iz roda
Capsicum ili iz roda
0711 90 10 00
Pimenta, osim slatke
paprike
0711 90 30 00 - - - kukuruz šećerac
0711 90 80 00 - - - ostalo
0711 90 90 00 - - mešavine povrća
0806
Grožđe, sveže ili suvo:
EFTA
Švajcarska
1
0709 60 10 00
Osim za uvoz
iz EU
Naimenovanje
Za uvoz iz EU
Tarifna oznaka
CEFTA
Hrvatska
ostale CEFTA
Odluka
6
U okviru zajedničke kvote od 200 t
Carinski instruktor │ april 2011. │ Br. 17
│
49
CARINE, AKCIZE, POREZ
0809 10 00 00
0809 21 00 00
0809 29 00 00
0809 40
0809 40 05 00
0809 40 90 00
0904
0904 21
0904 21 10 00
0904 21 90 00
0904 22 00 00
1517
50 │
Kazahstan
0809
Belorusija
0808 30 90 00
0808 40 00 00
0.00
0.00
4.00
4.00
4.00
4.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
10.00
10.00
10.00
0.00
0.00
0.00
6.70
10.00
10.00
10.00
0.00
0.00
0.00
6.70
6.70
10.00
10.00
10.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
6.70
5.00
6.70
5.00
10.00
5.00
10.00
5.00
10.00
5.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
5.00
5.00
5.00
5.00
5.00
0.00
0.00
0.00
5.00
0.00
0.00
5.00
5.00
5.00
5.00
5.00
0.00
0.00
0.00
1.50
5.00
0.00
0.00
5.00
5.00
5.00
5.00
5.00
0.00
0.00
0.00
4.00
0.00
10.00
10.00
0.00
0.00
0.00
0.00
10.00
10.00
10.00
10.00
10.00
10.00
10.00
10.00
10.00
10.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
4.20
6.00
0.00
0.00
6.00
6.00
6.00
6.00
6.00
0.00
0.00
0.00
5.60
7.00
8.00
10.00
0.00
0.00
0.00
0.00
8.00
10.00
8.00
10.00
8.00
10.00
8.00
10.00
8.00
10.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
5.00
5.00
1.20
1.20
kvota
0808 30 10 00
0.00
0.00
1.50
1.50
iznos
0808 10 80 00
0808 30
0.00
0.00
6
Island
0808 10 10 00
5.00
5.00
5
Norveška
0808 10
16
4
Lihtenštajn
0808
15
3
Švajcarska
0807 11 00 00
0807 19 00 00
Turska
ostale CEFTA
0807
EFTA
14
kvota
2
- Sveže:
- - stono grožđe
- - ostalo
Dinje, lubenice i papaje,
sveže:
- Dinje i lubenice:
- - lubenice
- - ostalo
Jabuke, kruške i dunje,
sveže:
- Jabuke:
- - jabuke za jabukovaču,
neupakovane (in bulk),
od 16. septembra do 15.
decembra
- - ostale
- Kruške:
- - kruške za kruškovaču,
neupakovane (in bulk),
od 1. avgusta do 31.
decembra
- - ostale
- Dunje
Kajsije, trešnje i višnje,
breskve (uključujući
nektarine), šljive i divlje
šljive, sveže:
- Kajsije
- Trešnje i višnje:
- - višnje (Prunus
cerasus)
- - ostalo
- Šljive i divlje šljive
- - šljive
- - divlje šljive
Biber roda Piper; suva,
drobljena ili mlevena
paprika roda Capsicum ili
roda Pimenta:
- Paprika roda Capsicum
ili roda Pimenta:
- - suva, nedrobljena niti
mlevena:
- - - slatka paprika
(Capsicum annum)
- - - ostala
- - drobljena ili mlevena
Margarin; mešavine ili
preparati od masti ili ulja
životinjskog ili biljnog
porekla ili od frakcija
različitih masti ili ulja iz
ove glave podobni za
jelo, osim jestivih masti
ili ulja i njihovih frakcija iz
tar, broja 1516:
iznos
1
0806 10
0806 10 10 00
0806 10 90 00
Osim za uvoz
iz EU
Naimenovanje
Za uvoz iz EU
Tarifna oznaka
CEFTA
Hrvatska
Rusija
Odluka
7
8
9
10
11
12
13
0.00
0.00
0.00
0.00
5.00
5.00
5.00
5.00
5.00
5.00
5.00
5.00
4.00
4.00
0.00
0.00
0.00
0.00
4.00
4.00
4.00
4.00
4.00
4.00
4.00
10.00
0.00
0.00
6.70
6.70
4.00
10.00
0.00
0.00
6.70
4.00
10.00
0.00
0.00
4.00
0.00
10.00
5.00
0.00
0.00
1.50
5.00
1.50
Carinski instruktor │ april 2012. │ Br. 17
CARINE, AKCIZE, POREZ
1601 00
1601 00 10 00
Švajcarska
Lihtenštajn
Norveška
Island
iznos
kvota
6
7
8
9
10
11
12
13
15.00 100
t
15.00
Kazahstan
1517 10 90 00
5
Belorusija
1517 10 10 00
4
Turska
Rusija
1517 10
3
EFTA
ostale CEFTA
2
- Margarin, isključujući
tečni margarin:
- - sa sadržajem mlečnih
masnoća preko 10% do
15% po masi
- - ostalo
Kobasice i slični
proizvodi od mesa,
drugih klaničnih
proizvoda za jelo ili krvi;
složeni prehrambeni
proizvodi na bazi tih
proizvoda:
- Od džigerice
- Ostalo:
kvota
1
CEFTA
Hrvatska
iznos
Naimenovanje
Osim za uvoz
iz EU
Tarifna oznaka
Za uvoz iz EU
Odluka
14
15
16
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
7.50
15.00
0.00
0.00
14.25
14.25
14.25
14.25
7.50
15.00
0.00
0.00
14.25
14.25
14.25
15.00
6.00 40.00
0.00
0.00
28.00
28.00 32.00 40.00 40.00
0.00
0.00
0.00
9.00 40.00
0.00
0.00
28.00
28.00 32.00 40.00 40.00
0.00
0.00
0.00
16.00 40.00
0.00
0.00
28.00
28.00 36.00 40.00 40.00
0.00
0.00
0.00
1601 00 91 00
- - kobasice, sušene ili za
mazanje, nekuvane
1602
Ostali pripremljeni ili
konzervisani proizvodi
od mesa, drugih
klaničnih proizvoda ili
krvi:
1602 10 00 00
- Homogenizovani
proizvodi
1602 20
- Od džigerice bilo koje
životinje:
1602 20 10 00
- - od guščije ili pačije
džigerice:
0.00 40.00
0.00
0.00
28.00
28.00 36.00 40.00 40.00
0.00
0.00
0.00
1602 20 90 00
- - ostalo
0.00 40.00
0.00
0.00
28.00
28.00 36.00 40.00 40.00
0.00
0.00
0.00
- Od svinja:
1602 41
- - butovi i odresci od
njih:
1602 41 10 00
- - - od domaćih svinja
16.00 40.00
0.00
0.00
28.00
28.00 36.00 40.00 40.00
0.00
0.00
0.00
1602 41 90 00
- - - ostali
16.00 40.00
0.00
0.00
28.00
28.00 36.00 40.00 40.00
0.00
0.00
0.00
1602 42
- - plećke i odresci od
njih:
1602 42 10 00
- - - od domaćih svinja
16.00 40.00
0.00
0.00
28.00
28.00 36.00 40.00 40.00
0.00
0.00
0.00
1602 42 90 00
- - - ostali
16.00 40.00
0.00
0.00
28.00
28.00 36.00 40.00 40.00
0.00
0.00
0.00
1602 49
- - ostalo, uključujući
mešavine:
16.00 40.00
0.00
0.00
28.00
28.00 36.00 40.00 40.00
0.00
0.00
0.00
- - - od domaćih svinja:
- - - - koji po masi sadrži
80% ili više mesa ili
drugih klaničnih
proizvoda, bilo koje
vrste, uključujući
masnoće bilo koje vrste
ili porekla:
1602 49 11 00
- - - - - leđa (bez vrata) i
odresci od njih,
uključujući mešavine
leđa ili šunki (butova)
Carinski instruktor │ april 2011. │ Br. 17
│
51
CARINE, AKCIZE, POREZ
1602 49 13 00
kvota
9
10
11
12
13
Kazahstan
iznos
8
Belorusija
Island
7
Rusija
Norveška
6
Lihtenštajn
5
Turska
Švajcarska
4
EFTA
ostale CEFTA
3
kvota
2
- - - - - vrat i komadi od
vrata, uključujući
mešavine vrata i plećki
CEFTA
Hrvatska
iznos
1
Naimenovanje
Osim za uvoz
iz EU
Tarifna oznaka
Za uvoz iz EU
Odluka
14
15
16
16.00 40.00
0.00
0.00
28.00
28.00 36.00 40.00 40.00
0.00
0.00
0.00
1602 49 15 00
- - - - - ostale mešavine
koje sadrže butove
(noge), plećke, leđa ili
vrat i odreske od njih
16.00 40.00
0.00
0.00
28.00
28.00 36.00 40.00 40.00
0.00
0.00
0.00
1602 49 19 00
- - - - - ostalo
16.00 40.00
0.00
0.00
28.00
28.00 36.00 40.00 40.00
0.00
0.00
0.00
1602 49 30 00
- - - - koji po masi sadrže
od 40%, ali ne preko 80%
mesa ili ostalih klaničnih
proizvoda bilo koje
vrste, uključujući
masnoće bilo koje vrste
ili porekla
16.00 40.00
0.00
0.00
28.00
28.00 36.00 40.00 40.00
0.00
0.00
0.00
1602 49 50 00
- - - - koji po masi sadrže
manje od 40% mesa ili
ostalih klaničnih
proizvoda bilo koje
vrste, uključujući
masnoće bilo koje vrste
ili porekla
16.00 40.00
0.00
0.00
28.00
28.00 36.00 40.00 40.00
0.00
0.00
0.00
1602 49 90 00
- - - ostalo
16.00 40.00
0.00
0.00
28.00
28.00 36.00 40.00 40.00
0.00
0.00
0.00
1602 50
- Od goveda:
1602 50 10 00
- - nekuvano; mešavine
kuvanog mesa ili ostalih
klaničnih proizvoda i
nekuvanog mesa ili
ostalih klaničnih
proizvoda
16.00 40.00
0.00
0.00
28.00
28.00 36.00 40.00 40.00
0.00
0.00
0.00
- - ostalo:
36.00
1602 50 31 00
- - - - konzervisana
govedina (corned beef)
u hermetički zatvorenom pakovanju
16.00 40.00
0.00
0.00
28.00
28.00 36.00 40.00 40.00
0.00
0.00
0.00
1602 50 95 00
- - - ostalo
16.00 40.00
0.00
0.00
28.00
28.00 36.00 40.00 40.00
0.00
0.00
0.00
1602 90
- Ostalo, uključujući
prerađevine od krvi od
bilo kojih životinja:
1602 90 10 00
- - prerađevine od krvi
od bilo kojih životinja
0.00 40.00
0.00
0.00
28.00
28.00 36.00 40.00 40.00
0.00
0.00
0.00
0.00 40.00
0.00
0.00
28.00
28.00 36.00 40.00 40.00
0.00
0.00
0.00
0.00 40.00
0.00
0.00
28.00
28.00 36.00 40.00 40.00
0.00
0.00
0.00
- - ostalo:
1602 90 31 00
- - - od divljači ili domaćih
zečeva
- - - ostalo:
1602 90 51 00
- - - - koje sadrži meso ili
ostale klanične
proizvode od domaćih
svinja
- - - - ostalo:
- - - - - koje sadrži meso ili
ostale klanične
proizvode od goveda:
52 │
Carinski instruktor │ april 2012. │ Br. 17
CARINE, AKCIZE, POREZ
1602 90 61 00
1602 90 69 00
1602 90 91 00
1602 90 95 00
1602 90 99 00
1701
1701 12
1701 12 10 00
1701 12 90 00
1701 13
1701 13 10 00
1701 13 90 00
1701 14
1701 14 10 00
1701 14 90 00
1701 99
1701 99 10 00
1702
1702 90
1702 90 95 00
7
9
10
11
12
13
Kazahstan
kvota
8
Belorusija
iznos
7
Rusija
Island
6
Norveška
5
Lihtenštajn
4
Turska
Švajcarska
3
EFTA
ostale CEFTA
2
- - - - - - nekuvano;
mešavine kuvanog mesa
ili ostalih klaničnih
proizvoda i nekuvanog
mesa ili ostalih klaničnih
proizvoda
- - - - - - ostalo
- - - - - ostalo:
- - - - - - od ovaca
- - - - - - od koza
- - - - - - ostalo
Šećer od šećerne trske ili
šećerne repe i hemijski
čista saharoza, u
čvrstom stanju:
- Sirovi šećer bez
dodatih sredstava za
aromatizaciju ili materija
za bojenje:
- - šećer od šećerne repe:
- - - za rafinisanje
- - - ostali
- - šećer od šećerne trske
naveden u Napomeni za
tarifni podbroj 2 uz ovu
Glavu:
- - - za rafinisanje
- - - ostali
- - ostali šećer od
šećerne trske:
- - - za rafinisanje
- - - ostali
- Ostalo:
- - ostalo:
- - - beli šećer
Ostali šećeri, uključujući
hemijski čistu laktozu,
maltozu, glikozu i
fruktozu u čvrstom
stanju; šećerni sirupi bez
dodatih sredstava za
aromatizaciju ili materija
za bojenje; veštački
med, pomešan ili
nepomešan sa prirodnim
medom; karamel:
- Ostalo, uključujući
invertni šećer i ostali
šećer i mešavine
šećernog sirupa koji u
suvom stanju sadrže 50%
fruktoze po masi:
- - ostalo
kvota
1
CEFTA
Hrvatska
iznos
Naimenovanje
Osim za uvoz
iz EU
Tarifna oznaka
Za uvoz iz EU
Odluka
14
15
16
0.00 40.00
0.00
0.00
28.00
28.00 36.00 40.00 40.00
0.00
0.00
0.00
0.00 40.00
0.00
0.00
28.00
28.00 36.00 40.00 40.00
0.00
0.00
0.00
0.00 40.00
0.00 40.00
0.00 40.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
28.00
28.00
28.00
28.00 36.00 40.00 40.00
28.00 36.00 40.00 40.00
28.00 36.00 40.00 40.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
12.00
12.00
16.00
16.00
0 / 16.00
0 / 16.00
*7
*7
0.00
0.00
16.00
16.00
16.00
16.00
16.00
16.00
16.00
16.00
16.00
16.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
12.00
12.00
16.00
16.00
0 / 16.00
0 / 16.00
*7
*7
0.00
0.00
16.00
16.00
16.00
16.00
16.00
16.00
16.00
16.00
16.00
16.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
12.00
12.00
16.00
16.00
0 / 16.00
0 / 16.00
*7
*7
0.00
0.00
16.00
16.00
16.00
16.00
16.00
16.00
16.00
16.00
16.00
16.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
12.00
18.00
0 / 18.00
*7
0.00
18.00
18.00
18.00
18.00
18.00
0.00
18.00 18.00
U okviru zajedničke kvote od 200 t
Carinski instruktor │ april 2011. │ Br. 17
│
53
CARINE, AKCIZE, POREZ
2207 20 00 00
2208
2208 30
2208 30 11 00
2208 30 19 00
2208 30 30 00
2208 30 41 00
2208 30 49 00
54 │
Rusija
Belorusija
Kazahstan
0.00
0.00
0.00
3.00
3.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
kvota
2207 10 00 00
5.00
iznos
2207
16
0.00
Island
2104 10 00 00
15
0.00
Norveška
2104
14
0.00
Lihtenštajn
2103 90
2103 90 90
2103 90 90 90
Turska
Švajcarska
2103
EFTA
ostale CEFTA
2
ex invertni šećer
Preparati za sosove i
pripremljeni sosovi;
mešani začini i mešana
začinska sredstva;
brašno i griz od slačice i
pripremljena slačica
(senf):
- Ostalo:
- - ostalo:
- - - ostalo
Supe i čorbe i preparati
za te proizvode;
homogenizovani složeni
prehrambeni proizvodi:
- Supe i čorbe i preparati
za te proizvode
ex, suvi
ex, ostali
Nedenaturisan
etil-alkohol alkoholne
jačine 80% vol, ili jači;
etil-alkohol i ostali
alkoholi, denaturisani,
bilo koje jačine:
- Etil-alkohol alkoholne
jačine 80% vol, ili jači,
nedenaturisani
- Etil-alkohol i ostali
alkoholi, bilo koje jačine,
denaturisani
Nedenaturisan
etil-alkohol alkoholne
jačine manje od 80% vol,;
rakije, likeri i ostala
alkoholna pića:
- Viski:
- - bourbon viski, u
sudovima:
- - - ne preko 2 l
- - - preko 2 l
- - škotski viski:
- - - viski od ječmenog
slada, nemešani (single
malt whisky)
- - - viski od ječmenog
slada, mešani (blended
malt whisky), u
sudovima:
- - - - ne preko 2 l
- - - - preko 2 l
- - - viski od ječma i
drugih žitarica,
nemešani (single grain
whisky) ili viski od ječma
i drugih žitarica, mešani
(blended grain whisky),
u sudovima:
7
0.00
8
15.00
9
15.00
10
15.00
11
15.00
12
15.00
13
0.00
0.00
5.00
5.00
5.00
5.00
3.00
3.00
0.00
0.00
0.00
0.00
3.00
3.00
3.00
3.00
3.00
3.00
3.00
3.00
15.00 30.00
0.00
0.00
27.00
27.00 30.00 30.00 30.00
0.00 30.00 30.00
15.00 30.00
0.00
0.00
27.00
27.00 30.00 30.00 30.00
0.00 30.00 30.00
6.00 30.00
6.00 30.00
0.00
0.00
0.00
0.00
30.00
30.00
30.00 30.00 30.00 30.00
30.00 30.00 30.00 30.00
0.00 30.00 30.00
0.00 30.00 30.00
6.00 30.00
0.00
0.00
30.00
30.00 30.00 30.00 30.00
0.00 30.00 30.00
0.00 30.00
6.00 30.00
0.00
0.00
0.00
0.00
30.00
30.00
30.00 30.00 30.00 30.00
30.00 30.00 30.00 30.00
0.00 30.00 30.00
0.00 30.00 30.00
3
0.00
4
15.00
5
0.00
0.00
5.00
0.00
0.30
kvota
1
CEFTA
Hrvatska
iznos
Naimenovanje
Osim za uvoz
iz EU
Tarifna oznaka
Za uvoz iz EU
Odluka
6
Carinski instruktor │ april 2012. │ Br. 17
2208 90 11 00
2208 90 19 00
2208 90 33 00
2208 90 38 00
2208 90 41 00
2208 90 45 00
2208 90 48 00
2208 90 54 00
2208 90 56 00
2208 90 69 00
2208 90 71 00
2208 90 75 00
2208 90 77 00
2208 90 78 00
Belorusija
0.00
0.00
30.00
30.00
30.00 30.00 30.00 30.00
30.00 30.00 30.00 30.00
0.00 30.00 30.00
0.00 30.00 30.00
6.00 30.00
6.00 30.00
0.00
0.00
0.00
0.00
30.00
30.00
30.00 30.00 30.00 30.00
30.00 30.00 30.00 30.00
0.00 30.00 30.00
0.00 30.00 30.00
0.00 30.00
0.00 30.00
0.00
0.00
0.00
0.00
30.00
30.00
30.00 30.00 30.00 30.00
30.00 30.00 30.00 30.00
0.00 30.00 30.00
0.00 30.00 30.00
12.00 30.00
12.00 30.00
0.00
0.00
0.00
0.00
30.00
30.00
30.00 30.00 30.00 30.00
30.00 30.00 30.00 30.00
0.00 30.00 30.00
0.00 30.00 30.00
0.00 30.00
0.00
0.00
30.00
30.00 30.00 30.00 30.00
0.00 30.00 30.00
0.00 30.00
12.00 30.00
0.00
0.00
0.00
0.00
30.00
30.00
30.00 30.00 30.00 30.00
30.00 30.00 30.00 30.00
0.00 30.00 30.00
0.00 30.00 30.00
0.00 30.00
0.00 30.00
0.00
0.00
0.00
0.00
30.00
30.00
30.00 30.00 30.00 30.00
30.00 30.00 30.00 30.00
0.00 30.00 30.00
0.00 30.00 30.00
6.00 30.00
0.00
0.00
30.00
30.00 30.00 30.00 30.00
0.00 30.00 30.00
9.00 30.00
0.00
0.00
30.00
30.00 30.00 30.00 30.00
0.00 30.00 30.00
6.00 30.00
6.00 30.00
0.00
0.00
0.00
0.00
30.00
30.00
30.00 30.00 30.00 30.00
30.00 30.00 30.00 30.00
0.00 30.00 30.00
0.00 30.00 30.00
6.00 30.00
0.00
0.00
30.00
30.00 30.00 30.00 30.00
0.00 30.00 30.00
Carinski instruktor │ april 2011. │ Br. 17
13
Rusija
0.00
0.00
0.00 30.00
6.00 30.00
kvota
9
10
11
12
30.00 30.00 30.00 30.00
30.00 30.00 30.00 30.00
6
iznos
8
30.00
30.00
5
0.00
0.00
Island
7
0.00
0.00
3
4
0.00 30.00
6.00 30.00
Norveška
Lihtenštajn
2208 30 82 00
2208 30 88 00
2208 90
Turska
Švajcarska
2208 30 71 00
2208 30 79 00
EFTA
ostale CEFTA
2
- - - - ne preko 2 l
- - - - preko 2 l
- - - ostali viski, mešani
(blended whisky), u
sudovima
- - - - ne preko 2 l
- - - - preko 2 l
- - ostali, u sudovima:
- - - ne preko 2 l
- - - preko 2 l
- Ostalo:
- - arak, u sudovima:
- - - ne preko 2 l
- - - preko 2 l
- - šljivovica, kruškovača,
trešnjevača ili višnjevača
(isključujući likere), u
sudovima:
- - - ne preko 2 l
- - - preko 2 l
- - ostale rakije i ostala
žestoka alkoholna pića,
u sudovima:
- - - ne preko 2 l:
- - - - ouzo
- - - - ostalo:
- - - - - rakije (isključujući
likere):
- - - - - - dobijene
destilacijom voća:
- - - - - - - kalvados
- - - - - - - ostalo
- - - - - - ostalo:
- - - - - - - tekila
- - - - - - - ostalo
- - - - - ostala žestoka
alkoholna pića
- - - preko 2 l:
- - - - rakije (isključujući
likere):
- - - - - dobijene
destilacijom voća
- - - - - tekila
- - - - - ostale
- - - - ostala žestoka
alkoholna pića
- - nedenaturisani
etil-alkohol sa
zapreminskom
alkoholnom jačinom
manjom od 80% vol, u
sudovima:
kvota
1
2208 30 61 00
2208 30 69 00
CEFTA
Hrvatska
iznos
Naimenovanje
Osim za uvoz
iz EU
Tarifna oznaka
Za uvoz iz EU
Odluka
Kazahstan
CARINE, AKCIZE, POREZ
14
15
16
0.00 30.00 30.00
0.00 30.00 30.00
│
55
2401
2401 10
2401 10 35 00
2401 10 85 00
8
13
Kazahstan
9
10
11
12
30.00 30.00 30.00 30.00
30.00 30.00 30.00 30.00
Rusija
8
30.00
30.00
kvota
7
0.00
0.00
iznos
6
Island
Lihtenštajn
5
0.00
0.00
Norveška
Švajcarska
Turska
14
15
16
0.00 30.00 30.00
0.00 30.00 30.00
15.00
15.00
0 / 15.00
*8
0.00
15.00
15.00
15.00
15.00
15.00
0.00
0.00
0.00
0.00
5.00
0 / 5.00
*8
0.00
5.00
5.00
5.00
5.00
5.00
0.00
0.00
0.00
ex: tipa Berlej
(uključujući Berlej
hibride), delimično
ižiljen
20.00 20.00 0 / 20.00
*8
0.00
20.00
20.00 20.00 20.00 20.00
0.00
0.00
0.00
ex: tipa Berlej
(uključujući Berlej
hibride), potpuno ižiljen
25.00 25.00
0 / 25.00
*8
0.00
25.00
25.00 25.00 25.00 25.00
0.00
0.00
0.00
ex: tipa Virdžinija
2401 20
- Duvan, delimično ili
potpuno ižiljen:
2401 20 35 00
- - svetli duvan sušen na
vazduhu
(light air - cured)
2401 20 85 00
3
4
9.00 30.00
9.00 30.00
EFTA
ostale CEFTA
2
- - - ne preko 2 l
- - - preko 2 l
Duvan, sirov ili
neprerađen: otpaci od
duvana:
- Duvan, neižiljen:
- - svetli duvan sušen na
vazduhu
(light air - cured)
ex: tipa Berlej
(uključujući Berlej
hibride)
- - duvan sušen u sušari
(flue - cured)
kvota
1
2208 90 91 00
2208 90 99 00
CEFTA
Hrvatska
iznos
Naimenovanje
Osim za uvoz
iz EU
Tarifna oznaka
Za uvoz iz EU
Odluka
Belorusija
CARINE, AKCIZE, POREZ
- - duvan sušen u sušari
(flue - cured)
ex: tipa Virdžinija,
delimično ižiljen
0.00
7.00
0 / 7.00
*8
0.00
7.00
7.00
7.00
7.00
7.00
0.00
0.00
0.00
ex: tipa Virdžinija,
potpuno ižiljen
0.00
10.00
0 / 10.00
*8
0.00
10.00
10.00
10.00
10.00
10.00
0.00
0.00
0.00
U okviru zajedničke kvote od 150 t
Nadica Pantović, Božidarka Banović
56 │
Carinski instruktor │ april 2012. │ Br. 17
UPRAVNI I PREKRŠAJNI POSTUPAK U CARINSKOM POSLOVANJU
PREKRŠAJNA ODGOVORNOST
UČINIOCA PREKRŠAJA U POSTUPKU
PASIVNOG OPLEMENJIVANJA
P
ostupak pasivnog oplemenjivanja, propisan je
odredbama čl. 172. do 188. Carinskog zakona („Sl.
glasnik RS”, br. 18/2010 - dalje: Zakon) kao jedan
od postupaka sa ekonomskim dejstvom. Postupak se
odobrava za domaću robu, koja se privremeno izvozi
iz carinskog područja Republike Srbije radi dorade,
odnosno oplemenjivanja, uz primenu odredaba člana
151. i čl. 181. do 186. Zakona, pri čemu se na privremeni
izvoz robe primenjuju izvozne carine, mere trgovinske
politike i druge formalnosti propisane za izvoz domaće
robe iz carinskog područja. Dobijeni proizvodi, nastali
u postupku pasivnog oplemenjivanja, mogu se staviti u
slobodan promet sa potpunim ili delimičnim oslobođenjem od plaćanja uvoznih dažbina.
Uslovi za odobravanje postupka
pasivnog oplemenjivanja
Roba se u ovaj postupak stavlja, na osnovu podnetog pisanog zahteva od strane lica koje organizuje posao oplemenjivanja, nadležnoj carinarnici. Ukoliko su
ispunjeni propisani uslovi carinarnica izdaje odobrenje.
U izuzetnim situacijama, ovo odobrenje se može dati i
licu koje ne organizuje proces oplemenjivanja, ukoliko
je u pitanju domaća roba u smislu pravila o nepreferencijalnom poreklu robe, kada se proces oplemenjivanja
sastoji od ugrađivanja te robe u stranu robu, koja se u
Republiku Srbiju uvozi kao strani proizvod, pod uslovom da pasivno oplemenjivanje doprinosi boljoj prodaji robe za izvoz i da uvoz dobijenog proizvoda ne ugrožava osnovne interese domaćih proizvođača te vrste
proizvoda ili proizvoda sličnih dobijenim proizvodima.
Carinski organ neće dozvoliti pasivno oplemenjivanje za domaću robu:
- čijim izvozom se stiče pravo na povraćaj ili otpust
carinskih dažbina;
Carinski instruktor │ april 2011. │ Br. 17
- koja je pre izvoza bila stavljena u slobodan promet s
potpunim oslobođenjem od plaćanja uvoznih dažbina zbog svoje upotrebe u posebne svrhe;
- čiji izvoz daje pravo na dodelu izvoznih naknada ili
za koju se zbog izvoza, osim naknada dodeljuju druge finansijske pogodnosti u okviru mera trgovinske
politike.
U okviru odobrenja, carinski organ određuje rok u
kome se dobijeni proizvod mora vratiti, odnosno ponovo uvesti u carinsko područje Republike Srbije. Navedeni rok se ukoliko postoje opravdani razlozi može
produžiti. Carinski organ utvrđuje i normativ odnosno
metod utvrđivanja norme za izvoz i uvoz robe u postupku pasivnog oplemenjivanja.
Zakonom, odredbama čl. 177. i 178. su propisani
uslovi za odobrenje potpunog ili delimičnog oslobođenja od plaćanja uvoznih dažbina, a postupak privremenog izvoza u svrhu popravke definisan čl. 179. i 180.
Zakona - popravka bez plaćanja, odnosno popravka uz
plaćanje.
Popravka privremeno izvezene
robe, bez plaćanja
Ako je postupak pasivnog oplemenjivanja odobren radi popravke privremeno izvezene robe, ta roba može biti stavljena u slobodan promet s potpunim
oslobođenjem od plaćanja uvoznih dažbina ako se
carinskom organu dokaže da je roba besplatno popravljena zbog ugovorene ili zakonom garantovane
obaveze ili zbog proizvodne mane. Ova odredba neće se primeniti u slučaju da je proizvodna mana bila
ustanovljena u vreme prvog stavljanja robe u slobodan
promet.
│
57
UPRAVNI I PREKRŠAJNI POSTUPAK U CARINSKOM POSLOVANJU
Popravka privremeno izvezene
robe, uz plaćanje
Odredbom člana 180. Zakona propisani su uslovi odobrenja privremenog izvoza odnosno pasivnog
oplemenjivanja radi popravke uz plaćanje popravke
kada se odobrava postupak pasivnog oplemenjivanja
radi popravke privremeno izvezene robe, u kom slučaju se roba može delimično osloboditi plaćanja uvoznih
dažbina pod uslovima propisanim članom 172. Zakona.
Postupak pasivnog oplemenjivanja
uz upotrebu standardne zamene
Odredbom člana 181. Zakona, propisan je poseban
institut pasivnog oplemenjivanja uz upotrebu standardne zamene. Ovaj institut, praktično znači da se u
postupku pasivnog oplemenjivanja, dobijeni proizvod
može zameniti za uvozni proizvod. Navedeni institut
carinski organ će dozvoliti kada nije moguće popraviti privremeno izvezeni proizvod i može odobriti u
hitnim situacijama da se izvrši uvoz proizvoda za zamenu i pre nego što se izvrši privremeni izvoz vodeći
računa o visini iznosa uvoznih dažbina za proizvod za
zamenu, pri čemu ovaj proizvod mora imati istu tarifnu oznaku, isti kvalitet i tehničke karakteristike kao
roba koja je privremeno izvezena.
Proizvodi za zamenu moraju imati istu tarifnu oznaku, isti kvaliteti iste tehničke karakteristike kao privremeno izvezena roba kada bi na njoj bila izvršena popravka. U slučaju da je privremeno izvezena roba bila
korišćena, proizvodi za zamenu moraju biti korišćeni
a ne novi proizvodi. Carinski organ može dozvoliti izuzetke ako se proizvodi za zamenu isporučuju besplatno na osnovu ugovorene obaveze ili zakonske garantne obaveze ili zbog proizvodnog nedostatka.
Provera ugroženosti osnovnih
interesa domaćih proizvođača
Uredbom o carinski dozvoljenom postupanju s robom („Sl. glasnik RS”, br. 93/2010 - dalje: Uredba),
odredbama čl. 358. do 365. propisani su dodatni uslovi za izdavanje odobrenja, koji se odnose na proveru
ugroženosti osnovnih interesa srpskih proizvođača, te
shodnu primenu odredbe člana 269. Uredbe. Preciziraju se način i metodi za utvrđivanje, da li su dobijeni
proizvodi od privremeno izvezene robe kroz proveru
informacionog dokumenta i knjigovodstvene evidencije, kao i slučaj kada se i ovim načinom ne može utvrditi
da je roba dobijena od privremeno izvezene robe.
Članom 360. Uredbe, propisano je da će se postupak pasivnog oplemenjivanja radi popravke robe,
odobriti ukoliko je privremeno izvezena roba po-
58 │
dobna za popravku, a popravka se ne može koristiti
u svrhu poboljšanja njenih tehničkih ili nekih drugih
upotrebnih karakteristika.
Deklaracija za privremeni izvoz se u smislu čana
362. Uredbe, popunjava u skladu sa odredbama koje
se odnose na izvoz, a kada je u pitanju prethodni uvoz,
uz deklaraciju o stavljanju robe u slobodan promet,
prilaže se prepis ili kopija odobrenja za postupak pasivnog oplemenjivanja, osim u određenim slučajevima
iz člana 264. stav 3. tačka 4) Uredbe uz primenu člana
172. stav 3. Uredbe - sistem standardne zamene.
Odredbama čl. 363. do 365. Uredbe propisan je način obračuna carinskog duga i oslobođenje od plaćanja
carinskih dažbina.
Prekršajna odgovornost
Carinski prekršaji prema prethodno
važećem Carinskom zakonu
U ranije važećem Carinskom zakonu („Sl. glasnik
RS”, br. 73/2003, 61/2005, 85/2005 - dr. zakon, 62/2006
- dr. zakon, 63/2006 - ispr. dr. zakona, 9/2010 - odluka
US i 18/2010 - dr. zakon), prekršaji su bili propisani tako
što su striktno vezani za određenu vrstu carinski dozvoljenog postupanja s robom:
• č lanom 356. bila je propisana kazna u rasponu od
30.000 dinara do 100.000 dinara za lice koje u deklaraciji za privremeni izvoz robe, stavljene u postupak
pasivnog oplemenjivanja prijavi kvalitet ili količinu
koja se razlikuje od kvaliteta ili količine koju utvrdi
carinski organ;
• č lanom 357. bila je propisana sankcija za lice koje u
deklaraciji za ponovni uvoz robe stavljene u postupak pasivnog oplemenjivanja prijavi kvalitet ili količinu koja se razlikuje od kvaliteta ili količine koju utvrdi carinski organ, i to:
- u slučaju da je utvrđena razlika u kvalitetu, novčanom kaznom od jednostrukog do desetostrukog
iznosa uvoznih dažbina koje treba platiti na robu za
koju se utvrdi razlika u kvalitetu i
- u slučaju da je utvrđena razlika u količini, novčanom
kaznom od dvostrukog do petostrukog iznosa uvoznih dažbina koje treba platiti na utvrđenu razliku ili
količinu robe koja nedostaje.
U stavu 2. navedenog člana propisana kazna za
odgovorno lice u pravnom licu je do 15.000 dinara.
Pored ovih prekršaja koji su bili svrstani u kategoriju
težih prekršaja, ovim zakonom je bio propisan prekršaj iz člana 381. stav 1. tačka 3) kojom je bila propisana
novčana kazna u rasponu od 12.000 dinara do 60.000
dinara, za lice koje u određenom roku ne vrati iz inostranstva robu za koju je bio odobren postupak pasivnog oplemenjivanja.
Carinski instruktor │ april 2012. │ Br. 17
UPRAVNI I PREKRŠAJNI POSTUPAK U CARINSKOM POSLOVANJU
Carinski prekršaji prema
važećem Carinskom zakonu
Prema Zakonu, prekršajne odredbe su opšteg karaktera, a prekršaj može biti izvršen u bilo kom odobrenom postupanju u zavisnosti od postupanja prekršioca u konkretnoj fazi dozvoljenog postupanja.
Izuzetno, određenim odredbama se striktno vezuju
konkretno dozvoljeno postupanje.
•Č
lanom 292. stav 1. tačka 4) Zakona propisana je
odgovornost za deklaranta koji u deklaraciji, ne
prikaže svu robu koja podleže carinskom postupku
(član 84. Zakona). Za navedeni prekršaj propisana je
kazna od jednostruke do četvorostruke vrednosti
robe, a u stavu 2. ukoliko prekršaj izvrši pravno lice
kazna za odgovorno lice u pravnom licu u iznosu od
5.000 dinara do 25.000 dinara. Pored novčane kazne
propisana je i zaštitna mera oduzimanja robe u smislu člana 298. Zakona.
•Č
lanom 293. stav 1. tačka 1) Zakona propisana je
odgovornost za lice koje iznošenjem netačnih i neistinitih podataka ili na bilo koji drugi način navede
carinski organ na pogrešan zaključak, stekne ili pokuša da stekne plaćanje dažbina u manjem iznosu,
preferencijalni tarifni tretman, oslobođenje od plaćanja carinskih dažbina ili bilo koju drugu olakšicu.
Za navedeni prekršaj propisana je kazna od jednostrukog do četvorostrukog iznosa carinskih dažbina
za robu koja je predmet prekršaja, a pored novčane
kazne propisana je i zaštitna mera oduzimanja robe
u smislu člana 298. Zakona.
Prilikom podnošenja zahteva za pokretanje prekršajnog postupka za izvršenje prekršaja iz člana 293.
Zakona, mesno nadležnom Prekršajnom sudu, neophodno je utvrditi koje su netačne i neistinite činjenice
iznete carinskom organu, a koje su ga navele na pogrešan zaključak da se u ovoj fazi dozvoljenog postupanja
prizna olakšica, povraćaj ili otpust od plaćanja uvoznih
dažbina. Primera radi, ako se radi o privremenom izvozu u svrhu opravke, a carinski organ utvrdi, da zapravo
i nije bila namera da se roba popravi već da se poboljšaju tehnički uslovi ili druge karakteristike robe, što je
u suprotnosti sa članom 360. Uredbe.
•Č
lanom 294. stav 1. Zakona propisana je odgovornost za lice:
- k oje ne unese u deklaraciju sve podatke o robi, koji su odlučujući za utvrđivanje tarifnog svrstavanja
prema nomenklaturi ili u deklaraciji unese tarifnu
oznaku koja je drugačije u odnosu na podatke o prirodi te robe, a pri čemu takvo činjenje prouzrokuje
ili može da prouzrokuje plaćanje uvoznih dažbina
ili drugih naknada u umanjenom iznosu ili podnese carinskom organu u okviru izvoznog postupka
izvoznu deklaraciju u kojoj su uneti podaci o većoj
Carinski instruktor │ april 2011. │ Br. 17
količini, većoj vrednosti ili drugačijem poreklu od
onoga što je utvrdio carinski organ (tačka 5);
- k oje podnese carinskom organu, bilo direktno ili
indirektno u okviru izvoznog postupka dokumenta
koja sadrže netačne podatke pri čemu takvim činjenjem dobija ili može dobiti odobrenje povlašćenog
postupka ili prava koja mu po zakonu ne pripadaju
(tačka 6);
- k oje ne poštuje obaveze koje proističu iz odobrenja carinskog postupka sa ekonomskim dejstvom
(tačka 10);
- k oje ne obavesti carinski organ o postupcima preduzetim nakon odobrenja carinskog postupka sa
ekonomskim dejstvom koji su od značaja za sadržaj i validnost takvog postupka (tačka 11);
- k oje u postupku pasivnog oplemenjivanja postupa
sa robom u suprotnosti sa ovim zakonom (tačka
13).
Za prekršaj iz člana 294. Zakona propisane su novčane kazne u rasponu od 10.000 dinara do 1.500.000
dinara, odnosno za odgovorno lice u pravnom licu u
rasponu od 5.000 dinara do 25.000 dinara. Kako za navedene prekršaje nije propisana zaštitna mera oduzimanja robe za vođenje prekršajnog postupka nadležna
je Komisija za prekršaje mesno nadležne carinarnice.
•Č
lanom 295. stav 1. tačka 5) propisana je odgovornost za lice koje ne podnese zahtev za neko od dozvoljenog carinskog postupanja ili korišćenja robe
ili propusti da obavi takve formalnosti u propisanom roku (čl. 73. i 74. Zakona).
Tačkom 13) navedenog člana propisana je odgovornost za lice koje ne izveze privremeno uvezenu ili unetu robu u za to propisanom roku ili propusti da u propisanom roku podnese zahtev za dobijanje odobrenja za
sprovođenje drugog carinski odobrenog postupanja ili
korišćenja robe (čl.167. i 181).
Za prekršaj iz člana 295. Zakona propisana je novčana kazna u rasponu od 5.000 dinara do 500.000 dinara,
odnosno za odgovorno lice u pravnom licu u rasponu
od 5.000 do 25.000 dinara. Kako ni za ovaj prekršaj nije
propisana zaštitna mera oduzimanja robe to je za vođenje postupka nadležna Komisija za prekršaje mesno
nadležne carinarnice.
Poredeći propisane kazne u prethodno važećem Carinskom zakonu sa propisanim kaznama u Zakonu,
u zavisnosti od vremena izvršenja prekršaja, za sve
prekršioce koji su izvršili prekršaj pre 3.5.2010. godine
povoljniji je prethodno važeći Carinski zakon. •
Mirjana Otašević Lušić
│
59
DEVIZNO POSLOVANJE
KOMENTAR NOVE ODLUKE O USLOVIMA
POD KOJIMA I NAČINU NA KOJI REZIDENTI
MOGU DRŽATI DEVIZE NA RAČUNU
KOD BANKE U INOSTRANSTVU
"Sl. glasnik RS", br. 31/2012
Depozitni poslovi rezidenata u inostranstvu
N
arodna banka Srbije (dalje: NBS) donela je novu
Odluku o uslovima pod kojima i načinu na koji rezidenti mogu držati devize na računu kod
banke u inostranstvu („Sl. glasnik RS”, br. 31/2012, stupa na snagu 20.4.2012. godine - dalje: Odluka).
Premda su ispravke unete u novu Odluku pretežno
pravno-tehničke prirode, s obzirom da se ovom odlukom stavlja van snage ranije važeća Odluka o uslovima
pod kojima i načinu na koji rezidenti mogu držati devize na računu kod banke u inostranstvu („Sl. glasnik
RS”, br. 16/2007, 36/2007, 118/2007, 44/2009, 64/2009
i 21/2010), u nastavku teksta se podseća na sve osnove
po kojima je rezidentima dozvoljeno držanje deviza na
računu kod banke u inostranstvu.
Depozitni poslovi u inostranstvu
koji se mogu obavljati bez
odobrenja Narodne banke Srbije
Tačkom 2. Odluke propisani su osnovi obavljanja
depozitnih poslova rezidenata u inostranstvu, za čije
obavljanje nije potrebno prethodno pribaviti odobrenje NBS, već se oni mogu obavljati po ispunjenosti propisanih uslova.
•D
iplomatska, konzularna i druga predstavništva
Republike Srbije u inostranstvu koja se finansiraju
iz budžeta Republike Srbije mogu držati devize na
računu kod banke u inostranstvu za potrebe finansiranja tog predstavništva, i to samo do iznosa koji je
naveden u rešenju ministarstva nadležnog za poslo-
60 │
ve inostranih poslova, odnosno drugog nadležnog
organa, za potrebe finansiranja.
•D
omaći državljani zaposleni u diplomatskim, konzularnim i drugim predstavništvima Republike Srbije u inostranstvu koja se finansiraju iz budžeta
Republike Srbije - shodno tački 2. podtačka 2) Odluke, mogućnost držanja deviza na računu kod banke
u inostranstvu imaju ova lica, ali do ukupnog iznosa zarada ostvarenih od momenta upućivanja u ta
predstavništva.
• L ica koja se upućuju na rad u misiju Republike Srbije u inostranstvu na osnovu odluke nadležnog
organa, kao i predstavnici državnog organa koji u
inostranstvu borave na osnovu odluke Vlade Republike Srbije mogu držati devize na računu kod banke
u inostranstvu. Ova lica, shodno tački 2. podtačka 3)
Odluke, na računu kod banke u inostranstvu mogu
držati devize do iznosa navedenog u odluci nadležnog organa o upućivanju na rad u inostranstvu, odnosno do iznosa navedenog u odluci Vlade Republike Srbije.
• L ica koja se na stručno usavršavanje u inostranstvo
upućuju na osnovu rešenja mogu držati devize na
računu kod banke u inostranstvu u visini troškova iz
tog rešenja.
• L ica kojima se mogu prenositi sredstva plaćanja po
osnovu izdržavanja porodice mogu držati devize do
iznosa utvrđenog propisom kojim se uređuju lični i
fizički prenosi sredstava plaćanja u inostranstvo i iz
inostranstva, odnosno do iznosa od 10.000 evra, do
kog devize na računu kod banke u inostranstvu mogu držati i lica koja se iseljavaju iz Republike Srbije.
Lica koja se iseljavaju iz Republike Srbije depozitne
Carinski instruktor │ april 2012. │ Br. 17
DEVIZNO POSLOVANJE
poslove u inostranstvu mogu obavljati uz dokaz o
iseljenju, shodno tački 2. podtački 5) Odluke.
• S trani državljani koji na osnovu dozvole za boravak,
odnosno radne vize borave u Republici Srbiji duže
od jedne godine mogu obavljati depozitne poslove
u inostranstvu, a koji se, shodno članu 2. Zakona o
deviznom poslovanju („Sl. glasnik RS”, br. 62/2006 i
31/2011), smatraju rezidentima u smislu ovog zakona.
•V
lasnici nepokretnosti u inostranstvu za prodaju
ove nepokretnosti mogu držati devize na računu
kod banke u inostranstvu, shodno tački 2. podtačka
7) Odluke, do iznosa vrednosti nepokretnosti koja je
navedena u ugovoru o kupoprodaji iste.
•O
bavljanje depozitnih poslova u inostranstvu omogućeno je i sledećim kategorijama lica (tačka 2. podtačka 8) Odluke):
- licima koja imaju državljanstvo Republike Srbije i
prebivalište u Republici Srbiji, a imaju i državljanstvo druge države;
- licima s prebivalištem u Republici Srbiji koja imaju
državljanstvo samo Republike Srbije i čiji boravak
u inostranstvu nije duži od godinu dana, a koja u
inostranstvu borave na osnovu radne vize, posebne kategorije viza, boravišne dozvole ili drugog
dokumenta kojim se dokazuje, odnosno omogućava ovaj boravak;
- licima koja su ostvarila inostranu penziju u zemljama s kojima nije zaključen međudržavni sporazum
i to radi uplate penzija.
Svim prethodno navedenim kategorijama lica
obavljanje depozitnih poslova u inostranstvu nije
uslovljeno prethodnim pribavljanjem odobrenja NBS.
Međutim, tačkom 2. stav 2. Odluke propisano je da je
rezident dužan da, posle prestanka razloga zbog kojih
mu je omogućeno da drži devize na računu kod banke
u inostranstvu, u roku od narednih 30 dana unese u
Republiku Srbiju preostala sredstva i ugasi taj račun.
Depozitni poslovi u inostranstvu
koji se obavljaju na osnovu
odobrenja Narodne banke Srbije
Odlukom, tačkom 3. propisani su slučajevi u kojima
je držanje deviza na računu kod banke u inostranstvu
dozvoljeno samo pod uslovom da je NBS odobrila ove
depozitne poslove.
Narodnoj banci Srbije potrebno je podneti pismeni zahtev za izdavanje odobrenja za držanje deviza na
računu kod banke u inostranstvu, koji sadrži: naziv
podnosioca zahteva, njegovo sedište, adresu i telefon,
predmet poslovanja - delatnost, matični broj, osnov za
držanje deviza u inostranstvu, iznos koji se odobrava
i rok za koji se traži ovo odobrenje, kao i naziv zemlje
i strane banke u toj zemlji kod koje će se otvoriti ovaj
Carinski instruktor │ april 2011. │ Br. 17
račun. Uz navedeni zahtev prilaže se dokumentacija
propisana ovom odlukom, pri čemu NBS, ako oceni da
je to potrebno, može tražiti i drugu dokumentaciju.
Tačkom 3. Odluke, uređeno je obavljanje depozitnih poslova na osnovu odobrenja NBS, odnosno obavljanje ovih poslova dozvoljeno je za:
• fi
nansiranje izvođenja investicionih radova u inostranstvu u iznosu primljenog avansa od stranog
investitora ili u iznosu primljenog stranog kredita
za finansiranje radova, ako je strani kreditor odobravanje kredita uslovio držanjem sredstava tog
kredita na računu kod strane banke, ili u iznosu
planiranih prosečnih mesečnih troškova u vezi sa
izvođenjem ovih radova, te snabdevanjem i održavanjem gradilišta u inostranstvu, uz obavezu prilaganja uz zahtev za izdavanje odobrenja i ugovora
sa investitorom, odnosno stranim kreditorom, kao i
predračuna planiranih mesečnih troškova;
•d
obit u lokalnoj valuti ostvarenu izvođenjem investicionih radova u inostranstvu, i to za iznos dobijen
konverzijom te valute u valutu kojom se trguje na
deviznom tržištu u Republici Srbiji, a radi unosa dobiti u Republiku Srbiju posle završetka investicionih
radova;
• i straživačke radove u inostranstvu, s tim što je uz
zahtev za izdavanje odobrenja potrebno priložiti kopiju ugovora o koncesiji za te radove;
•p
laćanje tekućih troškova obavljanja delatnosti
predstavništava ili ogranaka pravnih lica u inostranstvu, osim predstavništava iz tačke 2. Odluke, kao i
za plaćanje usluga u međunarodnom robnom i putničkom prometu, držanje deviza na računu kod banke u inostranstvu NBS može odobriti do visine planiranih mesečnih troškova i uz obavezu prilaganja
uz zahtev za izdavanje odobrenja specifikacije ovih
troškova, kao i dokumenta stranog organa kojim se
dokazuje da je pravno lice osnovalo predstavništvo
ili ogranak u inostranstvu;
•p
olaganje garantnog depozita radi učestvovanja
na licitaciji, tenderu, odnosno radi upućivanja ponude za preuzimanje akcija ako strani saugovarač
to uslovljava ili propis odnosne zemlje na to obavezuje, s tim što se uz zahtev za izdavanje odobrenja
prilaže kopija ugovora, izvod iz raspisane licitacije ili
tenderske dokumentacije, odnosno izvod iz propisa
odnosne zemlje;
• k orišćenje stranog finansijskog kredita koji je namenjen za plaćanja u inostranstvu, ako je korišćenje
takvog kredita uslovljeno držanjem sredstava kod
strane banke, uz obavezu da se uz zahtev za izdavanje odobrenja priloži kopija ugovora o kreditu i
prijava kreditnog zaduženja evidentiranog kod NBS;
•p
laćanje radi kupovine hartija od vrednosti u inostranstvu u skladu s članom 13. Zakona o deviznom
poslovanju, a na osnovu kopije ugovora zaključenog
│
61
DEVIZNO POSLOVANJE
sa ovlašćenim učesnikom na organizovanom tržištu
hartija od vrednosti u inostranstvu i izvoda propisa
odnosne zemlje na osnovu kog je držanje deviza
na računu kod banke u inostranstvu uslov za plaćanje tih hartija, koji se prilažu uz zahtev za izdavanje
odobrenja;
•d
eponovanje i ulaganje sredstava društava za osiguranje u inostranstvu - na osnovu prethodne saglasnosti NBS koja se izdaje na osnovu zakona kojim se
uređuje osiguranje;
•p
rikupljanje donacija i novčanih priloga iz inostranstva u naučne, kulturne i humanitarne svrhe do
iznosa iz ugovora o donaciji, odnosno do iznosa iz
druge dokumentacije, s tim što je uz zahtev za izdavanje odobrenja potrebno priložiti kopiju ugovora o
donaciji ili kopiju druge dokumentacije u kojima je
držanje deviza na računu kod banke u inostranstvu
navedeno kao uslov za dobijanje donacija, odnosno
priloga;
•n
aplate po sudskom rešenju u inostranstvu, ako
je tim rešenjem uslovljeno da se naplata vrši preko
računa kod strane banke, a na osnovu kopije sudskog rešenja koja se prilaže uz zahtev za izdavanje
odobrenja;
•p
laćanje troškova boravka u inostranstvu po osnovu lečenja u inostranstvu, na osnovu zahteva za izdavanje odobrenja uz koji je priložen uput izdat od
strane nadležne zdravstvene institucije u Republici
Srbiji.
NBS odbiće zahtev ako nisu ispunjeni uslovi propisani ovom odlukom.
62 │
Kad rezident ispuni uslove propisane ovom odlukom, NBS donosi rešenje kojim tom rezidentu odobrava držanje deviza na računu kod banke u inostranstvu. U suprotnom, NBS će odbiti zahtev za izdavanje
odobrenja za držanje deviza na računu u inostranstvu.
Rešenje o odobrenju za držanje deviza na računu
u inostranstvu izdaje se najduže za period od godinu
dana, ali se izuzetno, shodno tački 5. stav 3. Odluke,
može izdati i na duži rok:
- dok traje obaveza utvrđena ugovorima iz ove odluke
ili
- za investicione radove u inostranstvu - do roka do
kog investitor treba da primi te radove i to na osnovu
dokumenta kojim se dokazuje ovaj rok, a do iznosa
nenaplaćenog dela vrednosti radova.
Nakon dobijanja odobrenja NBS i otvaranja računa
kod banke u inostranstvu, rezident je dužan da NBS
dostavi podatke o broju deviznog računa u roku od
30 dana od dana otvaranja tog računa, kao i da NBS
izveštava o stanju sredstava na tom računu, u skladu s
propisom kojim se uređuje obaveza izveštavanja NBS
o poslovanju sa inostranstvom (Odluka o obavezi izveštavanja u poslovanju sa inostranstvom - „Sl. glasnik
RS”, br. 87/2009).
Tačkom 7. Odluke propisano je da rešenja o odobravanju držanja deviza na računu kod banke u inostranstvu, koja je NBS donela do dana stupanja na snagu ove odluke, ostaju na snazi do dana isteka rokova iz
tih rešenja.
•
Carinski instruktor │ april 2012. │ Br. 17
DEVIZNO POSLOVANJE
OBAVEZA IZVEŠTAVANJA I EVIDENTIRANJA
PO OSNOVU SPOLJNOTRGOVINSKOG
PROMETA USLUGA
Spoljnotrgovinski promet usluga uređen je:
- Zakonom o spoljnotrgovinskom poslovanju („Sl. glasnik
RS”, br. 36/2009, 36/2011 - dr. zakon i 88/2011 - dalje: Zakon) kojim je spoljnotrgovinski promet definisan kao
promet između domaćih i stranih lica koji se obavlja na
osnovu ugovora zaključenih u skladu sa domaćim propisima i međunarodnim ugovorima i
- Z akonom o deviznom poslovanju („Sl. glasnik RS”, br.
62/2006 i 31/2011).
Osim navedene domaće regulative, za spoljnotrgovinski promet usluga važan izvor prava je i Opšti sporazum o trgovini uslugama (GATS), koji je stupio na snagu
1.1.1995. godine i prvi uveo princip odvijanja međunarodne trgovine uslugama kroz četiri modela snabdevanja:
•M
odel 1 - prekogranično snabdevanje - u ovom slučaju i
pružalac usluge i korisnik ostaju na svojim teritorijama,
a usluga prelazi granicu. Snabdevanje uslugama se može odvijati, npr. putem telekomunikacija (internet, telefon, faks, televizija), odnosno prekograničnim slanjem
dokumentacije, diskova, traka, itd,
•M
odel 2 - potrošnja u inostranstvu - ovaj vid prometa
nastaje kada korisnik napušta svoju teritoriju da bi konzumirao uslugu na teritoriji pružaoca usluge (npr. medicinske usluge ili škole stranih jezika),
•M
odel 3 - komercijalno prisustvo - pružalac usluga, u
ovom slučaju, uspostavlja komercijalno (fizičko) prisustvo u drugoj zemlji kroz otvaranje filijala, predstavništva ili podružnica,
•M
odel 4 - prisustvo fizičkih lica - pružalac usluge, kroz
prisustvo fizičkih lica, pruža uslugu na teritoriji korisnika usluge (npr. usluge biznis treninga, koje se pružaju
korisniku usluge na njegovoj teritoriji - u njegovim poslovnim prostorijama, kroz prisustvo trenera, poslatih
od strane pružaoca usluge).
Carinski instruktor │ april 2011. │ Br. 17
Usluge i spoljnotrgovinsko poslovanje
Zakonom su, kao principi spoljnotrgovinskog poslovanja, utvrđeni tretman najpovlašćenije nacije i nacionalni tretman (čl. 6. i 7).
Tretman najpovlašćenije nacije u odnosu na usluge
podrazumeva tretman usluga i pružaoca usluga koji potiču iz jedne države ili carinske teritorije, koji nije nepovoljniji od tretmana sličnih usluga i pružaoca sličnih usluga iz bilo koje druge države ili carinske teritorije, čime je
izvršeno razdvajanje primene ovog principa od slučajeva
kada je predmet spoljnotrgovinskog prometa roba.
Nacionalni tretman u odnosu na usluge podrazumeva da sve mere koje utiču na usluge koje potiču iz druge
države ili carinske teritorije, kao i na pružaoce usluga iz
druge države ili carinske teritorije, ne mogu biti nepovoljnije od mera koje se primenjuju na slične domaće
usluge ili na domaće pružaoce usluga, kao i da usluge
koje potiču iz druge države ili carinske teritorije, kao i
pružaoci usluga iz druge države ili carinske teritorije,
uživaju nacionalni tretman na osnovu međunarodnog
sporazuma.
Spoljnotrgovinski promet usluga uređen je i članom
27. Zakona, kojim je propisano da se spoljnotrgovinski
promet usluga obavlja u skladu sa zakonom, međunarodnim sporazumima i preuzetim obavezama Republike Srbije. Pružanje usluga domaćeg lica u drugoj državi
ili carinskoj teritoriji, slobodno je. Strana lica na teritoriji
Republike Srbije pružaju usluge u skladu sa propisima koji
uređuju pružanje pojedinih vrsta usluga.
Utvrđivanje dana pružanja usluge
Članom 28. Zakona utvrđuje se šta se smatra danom
pružanja usluge u spoljnoj trgovini, što je od značaja i za
primenu odredbi Zakona o deviznom poslovanju, kao
i podzakonskih akata, donetih radi izvršavanja ovog
zakona.
Dan pružanja usluge u spoljnotrgovinskom prometu
određuje se ugovorom. Ministarstvo propisuje dan pru│
63
DEVIZNO POSLOVANJE
žanja usluge ako taj dan nije određen ili odrediv na osnovu ugovora.
Na osnovu člana 28. Zakona doneta je Naredba o
određivanju dana pružanja usluge u spoljnoj trgovini („Sl.
glasnik RS”, br. 109/2009 - dalje: Naredba).
Ukoliko dan pružanja usluge u spoljnoj trgovini nije
određen ili, makar, odrediv na osnovu spoljnotrgovinskog ugovora, tačkom 1. Naredbe propisano je da se danom pružanja usluge smatra za:
1) izvođenje investicionih radova u inostranstvu
- kod privremene situacije - dan overe računa, odnosno
privremene situacije o izvršenim investicionim radovima od strane stranog naručioca,
- kod okončane situacije - dan overe od strane naručioca posla, odnosno ovlašćenog organa zemlje u kojoj
su radovi izvedeni, ako po propisima te zemlje okončana situacija podleže overi;
2) ustupanje investicionih radova stranom licu u Republici Srbiji
- kod privremene situacije - dan overe računa, odnosno
privremene situacije o izvršenim investicionim radovima od strane domaćeg naručioca,
- kod okončane situacije - dan overe od strane domaćeg naručioca posla;
3) poslove međunarodnog transporta i prevoza
- kod transporta robe - dan isporuke robe primaocu, na
osnovu odgovarajuće isprave,
- kod međunarodnog prevoza putnika - dan kad je izvršen prevoz putnika, na osnovu putničke karte;
4) t urističke poslove sa inostranstvom - dan naznačen u
fakturi o pruženoj usluzi stranom naručiocu;
5) poslove kada se roba kupuje u inostranstvu, doprema
iz inostranstva i izvozi u inostranstvo - dan kad je roba
izvozno ocarinjena;
6) aktivno oplemenjivanje robe u Republici Srbiji (prerada, obrada i dorada) - dan kada je aktivno oplemenjena roba izvozno ocarinjena;
7) poslove ugovorne kontrole kvaliteta i kvantiteta robe
u međunarodnom prometu, usluga kontrole letenja i
vođenja stranih vazduhoplova na domaćim aerodromima i korišćenje uređaja za te usluge - dan izdavanja
fakture o izvršenoj usluzi;
8) zastupanje stranih lica - dan izdavanja izveštaja o odobravanju provizije stranog lica za izvršeni posao zastupanja (kredit note), odnosno dan podnošenja obračuna ostvarene provizije u proteklom periodu, ako je
ugovorom o zastupanju predviđeno da se provizija
obračunava zbirno za određeni ugovoreni period;
9) servisne usluge pružene stranim licima - dan podnošenja obračuna stranom licu o pruženoj servisnoj usluzi;
10) poslove međunarodne špedicije, međunarodne saobraćajno-agencijske poslove, lučke usluge, poslove
skladišta, poslove tegljenja, spasavanja i vađenja
brodova, aerodromske usluge, poslove međunarodnih sajmova i druge usluge u međunarodnom prometu - dan pružanja tih usluga, naveden u fakturi o
pruženoj usluzi;
64 │
11) prekogranični promet električne energije - datum
mesečne fakture o pruženoj usluzi;
12) usluge istraživanja i pružanja i korišćenja informacija
i znanja u privredi i nauci, usluge izvođenja naučnoistraživačkog projekta ili dela projekta, za obuku kadrova, obavljanje konsalting poslova, usluge atestiranja i druge usluge u spoljnotrgovinskom prometu dan pružanja tih usluga naveden u ugovoru, odnosno
odgovarajućoj ispravi o pruženoj usluzi.
Tačkom 3. Naredbe propisano je da su domaća lica,
koja pružaju usluge iz tačke 1. Naredbe, dužna da u fakturu, odnosno u odgovarajuću ispravu o pruženoj usluzi
unesu i datum završetka pružene usluge. Radi se o dispozitivnoj odredbi koja se u praksi retko poštuje, jer nije
propisana sankcija za slučaj njenog nepoštovanja, što je
u suprotnosti sa imperativnim karakterom ove odredbe.
Tačkom 2. Naredbe propisan je izuzetak u odnosu na
pravila o određivanju dana pružanja usluge u spoljnoj trgovini tako što je utvrđeno da za usluge u spoljnotrgovinskom prometu koje Javno preduzeće „Železnice Srbije”,
Javno preduzeće PTT saobraćaja „Srbija”, javni telekomunikacioni operater i preduzeća vazdušnog saobraćaja obračunavaju preko stranih uprava, kao dan pružanja
usluga smatra se dan predviđen u međunarodnim ugovorima i odgovarajućim aktima za sprovođenje tih ugovora.
Mogućnost naplate, odnosno plaćanja
u robi, odnosno uslugama
Kada su u pitanju ostali režimi i mere u spoljnoj trgovini, članom 37. Zakona propisano je da usluge mogu biti
predmet i poslova naplate, odnosno plaćanja u robi, odnosno uslugama, u praksi poznatih kao kompenzacioni
poslovi.
Domaće lice može robu koju izvozi, odnosno uvozi,
kao i usluge u spoljnotrgovinskom prometu naplatiti,
odnosno platiti u robi, odnosno uslugama, a naročito
ako se radi o nabavci opreme, repromaterijala i sirovina
namenjenih proizvodnji robe i pružanju usluga i ako se
radi o uslugama koje se pružaju u postupku aktivnog ili
pasivnog oplemenjivanja, u skladu sa carinskim propisima, a naplata ili plaćanje se vrši u robi koja je predmet
oplemenjivanja, odnosno u oplemenjenoj robi. Ovi poslovi bliže su uređeni Odlukom o bližim uslovima za plaćanje,
odnosno naplatu u robi, odnosno uslugama („Sl. glasnik
RS”, br. 109/2005).
Usluge mogu biti predmet i spoljnotrgovinskog posla izvoza i uvoza bez naplate, odnosno plaćanja, shodno
članu 38. Zakona kojim je propisano da izvoz, odnosno
uvoz robe i usluga može da se vrši bez naplate, odnosno
plaćanja radi ispunjenja obaveza iz ugovora i u drugim
slučajevima propisanim Odlukom o izvozu, odnosno uvozu robe i usluga bez naplate, odnosno plaćanja („Sl. glasnik RS”, br. 7/2010).
Carinski instruktor │ april 2012. │ Br. 17
DEVIZNO POSLOVANJE
Devizni aspekt usluga u
spoljnotrgovinskom prometu
Odlukom o evidentiranju kreditnih poslova sa inostranstvom („Sl. glasnik RS”, br. 85/2011 - dalje: Odluka)
se propisuju uslovi, način i obrasci za evidentiranje kreditnih poslova sa inostranstvom u devizama i kreditnih
poslova sa inostranstvom u dinarima, a Uredbom o bližim
uslovima i načinu vršenja kontrole deviznog poslovanja
rezidenata i nerezidenata („Sl. glasnik RS”, br. 112/2006,
39/2010 i 15/2012 - dalje: Uredba), članom 3. osnovi, rokovi
i način izveštavanja Deviznog inspektorata, u smislu vršenja posredne kontrole deviznog poslovanja.
Obaveza evidentiranja usluga
koje se tretiraju kao kreditni
posao sa inostranstvom
Zakonom o deviznom poslovanju, članom 4. propisano je da se izvoz i uvoz robe ili usluga koji nisu naplaćeni,
odnosno plaćeni u roku dužem od godinu dana od dana
izvršenog izvoza ili uvoza, kao i unapred naplaćena, odnosno plaćena roba ili usluga koja nije izvezena, odnosno
uvezena u roku dužem od godinu dana od dana izvršene
naplate, odnosno plaćanja smatraju kreditnim poslovima
sa inostranstvom, koji se moraju evidentirati na način i
u rokovima propisanim Odlukom. Naredbom je za određene vrste usluga propisano koji se dan ima smatrati danom kada je usluga pružena.
Navedeni kreditni poslovi se
evidentiraju zbirno, i to:
- izvoz robe ili usluga koji nije naplaćen ili unapred
plaćena roba ili usluga koja nije uvezena u roku dužem od godinu dana od dana izvoza ili avansnog
plaćanja (potraživanja po kreditnim poslovima iz
člana 4. ovog zakona) na obrascu izveštaj o potraživanju rezidenta po spoljnotrgovinskom prometu
koje nije izmireno u roku dužem od godinu dana
(Obrazac P-1);
- uvezena roba ili usluga koja nije plaćena ili unapred
naplaćena roba ili usluga koja nije izvezena u roku
dužem od godinu dana od dana uvoza ili primljene
naplate (obaveze po kreditnim poslovima iz člana 4.
ovog zakona) na obrascu izveštaj o obavezi rezidenta po spoljnotrgovinskom prometu koja nije izmirena u roku dužem od godinu dana (Obrazac O-1).
Navedeni obrasci za evidentiranje potraživanja, odnosno obaveza po kreditnim poslovima iz člana 4. Zakona o deviznom poslovanju dostavljaju se Narodnoj
banci Srbije (NBS) tromesečno, i to do 10. januara, 10.
aprila, 10. jula i 10. oktobra za prethodno tromesečje
u kalendarskoj godini, u elektronskom obliku, u eksel
formatu, na i-mejl adresu: [email protected]
Carinski instruktor │ april 2011. │ Br. 17
Za poslove izvoza i uvoza unapred plaćene robe ili
usluge sa ugovorenim rokom dužim od 180 dana koji su
evidentirani u skladu sa odredbama ranije važeće Odluke o uslovima i načinu evidentiranja kreditnih poslova sa
inostranstvom iz člana 4. stav 2. i člana 5. stav 3. Zakona o deviznom poslovanju („Sl. glasnik RS”, br. 11/2007
i 96/2009), a čija realizacija nije okončana do dana stupanja na snagu ove odluke, propisano je sledeće (tačka
18. Odluke):
- z a poslove po kojima do dana stupanja na snagu ove
odluke nije istekao ugovoreni rok naplate ili uvoza, rezidenti podnose NBS na evidentiranje izveštaje na obrascu Izveštaj o potraživanju rezidenta po prethodno evidentiranom poslu izvoza/uvoza unapred plaćene robe
ili usluge po kome nije istekao ugovoreni rok (Obrazac
P-2), koji se dostavlja tromesečno, i to do: 10. januara,
10. aprila, 10. jula i 10. oktobra za prethodno tromesečje
u kalendarskoj godini, u elektronskom obliku, u eksel
formatu, na i-mejl adresu: [email protected];
-p
oslovi po kojima je do dana stupanja na snagu ove
odluke istekao ugovoreni rok naplate ili uvoza, a nije
ugovoren novi rok, evidentiraju se na Obrascu P-1 ako je
od dana nastalog potraživanja proteklo više od godinu
dana;
-p
oslove po kojima je do dana stupanja na snagu ove odluke istekao ugovoreni rok naplate ili uvoza i ugovoren
novi rok duži od godinu dana od dana nastalog potraživanja ili je ugovorena kamata, rezident evidentira kao
kreditno odobrenje, u skladu sa ovom odlukom.
Obaveza izveštavanja po osnovu
izvoza i uvoza usluga
Uredbom, članom 3. propisano je da su rezidenti i
nerezidenti u obavezi da Deviznom inspektoratu dostave izveštaj o fakturisanim uslugama na Prilogu br. 1.
Izveštaj se dostavlja isključivo u elektronskoj formi, pristupanjem aplikaciji Elektronska dostava dokumenata,
koja se nalazi na vebsajtu Deviznog inspektorata (www.
devizni.gov.rs).
Od 10.3.2012. godine, kada je stupila na snagu Uredba o izmenama i dopunama Uredbe o bližim uslovima i
načinu vršenja kontrole deviznog poslovanja rezidenata
i nerezidenata („Sl. glasnik RS”, br. 15/2012), dostavljanje izveštaja o fakturisanim uslugama više nije moguće
u štampanoj formi, već se insistira na dostavljanju elektronskih izveštaja, što i obveznicima izveštavanja olakšava ovu obavezu i smanjuje troškove i vreme potrebno za
izvršavanje obaveze izveštavanja.
Rokovi za dostavljanje izveštaja
o fakturisanim uslugama
Izveštaj o fakturisanim uslugama dostavlja se u roku od 30 dana, s tim što se momenat od kog se računa
propisani rok razlikuje u zavisnosti od toga da li se radi
o poslovima izvoza ili poslovima uvoza usluga:
│
65
DEVIZNO POSLOVANJE
- poslovi izvoza usluga, rok od 30 dana za izveštavanje
Deviznog inspektorata računa se počev od dana fakturisanja po ovim poslovima;
- poslovi uvoza usluga, propisani rok od 30 dana računa
se počev od dana prijema fakture.
Za tačnost podataka koji se dostavljaju Deviznom inspektoratu, shodno članu 3. stav 4. Uredbe, odgovoran
je rezident koji ih dostavlja.
Evidentiranje uvoza i izvoza
usluga u knjizi kontrolnika
Članom 11. Uredbe predviđena je obaveza vođenja
evidencije o svim zaključenim spoljnotrgovinskim poslovima, kao i o realizaciji po tim poslovima. Obaveza vođenja evidencije odnosi se i na spoljnotrgovinske poslove
koji za svoj predmet imaju usluge.
Izvoz usluga se evidentira u knjizi kontrolnika izvoza
robe i usluga, dok se uvoz usluga evidentira u knjizi kontrolnika uvoza robe i usluga. Odgovor na pitanje da li će
se spoljnotrgovinski promet usluga evidentirati u knjizi
kontrolnika kao jedinstveni segment jednog spoljnotrgovinskog posla koji za svoj predmet ima i robu ili će biti
evidentiran kao poseban spoljnotrgovinski posao, zavisi
pre svega od odredbi spoljnotrgovinskog ugovora i uslova pod kojima su ugovorne strane ugovorile posao.
Ukoliko se spoljnotrgovinski promet usluga evidentira kao poseban spoljnotrgovinski posao, način evidentiranja propisan je članom 11. st. 5. do 7. Uredbe.
Svaki ugovor o zaključenom spoljnotrgovinskom
poslu evidentira se u knjizi kontrolnika hronološki, po
rastućem nizu kao broj kontrolnika kroz godinu, koji ne
sme imati više od 10 numeričkih mesta, pri čemu se broj
ugovora evidentira sa šest numeričkih mesta, a godina
se evidentira sa poslednja četiri numerička mesta.
Ugovor može biti evidentiran samo pod jednim brojem kroz godinu, odnosno dva ili više ugovora ne smeju
imati isti broj u knjizi kontrolnika u jednoj godini, obzirom da je broj iz knjige kontrolnika identifikacioni broj
zaključenog spoljnotrgovinskog posla, koji se koristi u
ispravama o realizaciji tog posla.
Članom 12. Uredbe propisani su podaci koji se unose
u knjigu kontrolnika, a koji mogu varirati u zavisnosti od
okolnosti konkretnog spoljnotrgovinskog posla.
•
Branka Đorđević
▶ Pitanje i odgovor
Obaveza izveštavanja po osnovu izvoza i uvoza usluga
◊ Pitanje:
• Koje su obaveze (u smislu izveštavanja) privrednog društva koje planira da izvozi usluge u oblasti građevinarstva i edukacije?
◊ Odgovor:
Članom 1. stav 2. Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju ("Sl. glasnik RS", br. 36/2009, 36/2011 - dr. zakon i 88/2011
- dalje: Zakon) propisano je da se pod spoljnotrgovinskim poslovanjem, u smislu ovog zakona, podrazumevaju spoljnotrgovinski promet robe i usluga i obavljanje privrednih delatnosti stranog lica u Republici Srbiji i domaćeg lica u drugoj državi
ili carinskoj teritoriji.
Spoljnotrgovinski promet robe i usluga, shodno članu 2. stav 1. Zakona, je promet između domaćih i stranih lica koji se
obavlja na osnovu ugovora zaključenih u skladu sa domaćim propisima i međunarodnim ugovorima.
Članom 27. Zakona propisano je da se spoljnotrgovinski promet usluga obavlja u skladu sa zakonom, međunarodnim
sporazumima i preuzetim obavezama Republike Srbije, da je pružanje usluga domaćeg lica u drugoj državi ili carinskoj teritoriji slobodno, kao i da strana lica na teritoriji Republike Srbije pružaju usluge u skladu sa propisima koji uređuju pružanje
pojedinih vrsta usluga.
Članom 28. Zakona propisano je da se dan pružanja usluge u spoljnotrgovinskom prometu određuje ugovorom. U slučaju da taj dan nije određen ili odrediv na osnovu ugovora, isti se određuje shodno odredbama Naredbe o određivanju dana
pružanja usluga u spoljnoj trgovini ("Sl. glasnik RS", br. 109/2009).
• Zakonom o deviznom poslovanju ("Sl. glasnik RS", br. 62/2006 i 31/2011), članom 4. propisano je da se izvoz i uvoz robe
ili usluga koji nisu naplaćeni, odnosno plaćeni u roku dužem od godinu dana od dana izvršenog izvoza ili uvoza, kao i
unapred naplaćena, odnosno plaćena roba ili usluga koja nije izvezena, odnosno uvezena u roku dužem od godinu dana
od dana izvršene naplate, odnosno plaćanja smatraju kreditnim poslovima sa inostranstvom.
Uslovi i način evidentiranja ovih kreditnih poslova je uređen Odlukom o evidentiranju kreditnih poslova sa inostranstvom ("Sl. glasnik RS", broj 85/2011 - dalje: Odluka).
66 │
Carinski instruktor │ april 2012. │ Br. 17
DEVIZNO POSLOVANJE
Propisani obrasci (P-1 i O-1) za evidentiranje potraživanja, odnosno obaveza po kreditnim poslovima iz člana 4. Zakona o deviznom poslovanju dostavljaju se Narodnoj banci Srbije tromesečno do 10. januara, 10. aprila, 10. jula i 10.
oktobra za prethodno tromesečje u kalendarskoj godini, u elektronskom obliku, u eksel formatu, na i-mejl adresu [email protected]
• Uredbom o bližim uslovima i načinu vršenja kontrole deviznog poslovanja rezidenata i nerezidenata ("Sl. glasnik
RS", br. 112/2006, 39/2010 i 15/2012 - dalje: Uredba) se propisuju bliži uslovi i način vršenja kontrole deviznog poslovanja
i izveštavanja od strane rezidenata i nerezidenata i vođenje evidencije o poslovanju propisani Zakonom o deviznom
poslovanju, kao i mere koje se preduzimaju prema rezidentima i nerezidentima u postupku vršenja kontrole.
Članom 3. Uredbe propisani su osnovi, način, rokovi i obrasci izveštavanja Deviznog inspektorata, u kontekstu vršenja posredne kontrole deviznog poslovanja rezidenata i nerezidenata.
Članom 3. stav 1. tačka 1) Uredbe propisano je da rezidenti i nerezidenti imaju obavezu izveštavanja Deviznog
inspektorata o poslovima izvoza, odnosno uvoza usluga, dostavljanjem izveštaja o fakturisanim uslugama (Prilog br.
1) u roku do 30 dana od dana fakturisanja kada je reč o poslovima izvoza usluga, odnosno kada se radi o poslovima
uvoza usluga, propisani rok od 30 dana računa se počev od dana prijema fakture. Izveštaj se dostavlja Deviznom inspektoratu u elektronskoj formi.
•
Branka Đorđević
▶ Pitanje i odgovor
Evidentiranje nenaplativih potraživanja iz inostranstva
kao kreditnih poslova
◊ Pitanje:
• Da li postoji obaveza evidentiranja nenaplativih potraživanja iz inostranstva (koja će se otpisati) kao kreditnih poslova sa inostranstvom?
◊ Odgovor:
Odlukom o evidentiranju kreditnih poslova sa inostranstvom ("Sl. glasnik RS", br. 85/2011 - dalje: Odluka), tačka 3.
podtačka 7) propisano je da se kao kreditni poslovi sa inostranstvom kod Narodne banke Srbije evidentiraju i kreditni
poslovi iz člana 4. Zakona o deviznom poslovanju ("Sl. glasnik RS", br. 62/2006 i 31/2011) pod uslovom da:
• pojedinačna vrednost posla prelazi 100.000 dinara, odnosno protivvrednost tog iznosa u drugoj valuti ili
• ukoliko pojedinačna vrednost posla ne prelazi 100.000 dinara, obaveza evidentiranja postoji ukoliko ukupna vrednosti ovih poslova rezidenta u izveštajnom, tromesečnom periodu prelazi 1.500.000 dinara, odnosno protivvrednost
tog iznosa u drugoj valuti.
Izuzetak od obaveze evidentiranja propisan je u sledećim slučajevima:
- kada se radi o kompenzacionim poslovima i to samo u roku utvrđenom rešenjem nadležnog organa o odobrenju za
obavljanje kompenzacionog posla, a po isteku roka iz rešenja ovi poslovi se evidentiraju u svemu kao kreditni poslovi
shodno odredbama Odluke i
- kada se radi o poslovima kupovine u inostranstvu "alata dobavljača" koji se koristi u inostranstvu prilikom uslužne
proizvodnje delova za proizvodni proces rezidenta.
Odredbama Zakona o deviznom poslovanju, kao ni odredbama Odluke nije predviđen izuzetak od obaveze evidentiranja kreditnih poslova sa inostranstvom u slučaju otpisa nenaplativih potraživanja iz inostranstva. Međutim, imajući u vidu da se radi o pitanju koje bi trebalo da bude obuhvaćeno pomenutim propisima, nadležni organi razmatraju
mogućnost izmene važećih propisa o deviznom poslovanju u smislu uređivanja ovakvih, ali i sličnih situacija. •
Branka Đorđević
Carinski instruktor │ april 2011. │ Br. 17
│
67
DEVIZNO POSLOVANJE
▶ Pitanje i odgovor
Nemogućnost da inodobavljač prenese svoje potraživanje na
novog poverioca - fizičko lice koje je strani državljanin ali ima
status rezidenta Republike Srbije
◊ Pitanje:
• Domaće privredno društvo je uvezlo (tokom 2009. i 2010. godine) opremu koja nije plaćena. Inodobavljač
(prodavac opreme) je sa fizičkim licem - stranim državljaninom, sada rezidentom naše zemlje, zaključio
ugovor o ustupanju potraživanja - cesiji i na taj ugovor je dužnik dao svoju saglasnost. Da li postoje zakonske smetnje za realizaciju navedenog ugovora, odnosno da li je izvodljiva ova transakcija ukoliko je fizičko
lice - novi poverilac rezident Republike Srbije?
◊ Odgovor:
S obzirom na to da je za davanje odgovora na ovo pitanje veoma značajan status fizičkog lica - novog poverioca,
ukazuje se ko se, sa stanovišta Zakona o deviznom poslovanju ("Sl. glasnik RS", br. 62/2006 i 31/2011 - dalje: Zakon),
smatra rezidentom.
Shodno članu 2. tačka (1) Zakona rezidentom se, između ostalog, smatra fizičko lice koje ima prebivalište u Republici, osim fizičkog lica koje ima boravak u inostranstvu duži od godinu dana. Dakle, bitna činjenica, sa stanovišta ovog
zakona, za utvrđivanje rezidentnog statusa jednog lica nije njegovo državljanstvo, već zemlja prebivališta, odnosno
boravišta toga lica, kao i dužina trajanja prebivališta, odnosno boravišta. Ukoliko fizičko lice - novi poverilac ima prebivalište u Republici, ali njegov boravak u inostranstvu traje duže od godinu dana, tada se to lice, sa stanovišta Zakona,
smatra nerezidentom. U suprotnom, lice će imati status rezidenta.
Prema tome, u zavisnosti od rezidentnog statusa fizičkog lica - novog poverioca zavisi i odgovor. Ukoliko to fizičko
lice ima status rezidenta, pravno lice - uvoznik ne može vršiti plaćanje u korist fizičkog lica, s obzirom da je članom
33. Zakona propisano da rezident može izvršiti naplatu, odnosno plaćanje i drugom nerezidentu, a ne nerezidentu
kome duguje, odnosno od koga potražuje, po tekućem ili kapitalnom poslu, pod uslovom da je taj posao dozvoljen
ovim zakonom.
Uredbom o bližim uslovima i načinu naplate, odnosno plaćanja i drugom nerezidentu po tekućem ili kapitalnom
poslu ("Sl. glasnik RS", br. 112/2006 - dalje: Uredba), članom 2. tačka 2) propisano je da rezident, učesnik u poslovima iz
ove uredbe, može biti rezident - dužnik koji duguje nerezidentu, a koji umesto da plati svom poveriocu - nerezidentu,
po osnovu ugovora vrši plaćanje trećem licu - nerezidentu.
S obzirom da treće lice, odnosno fizičko lice - novi poverilac ima, kako je navedeno u pitanju, status rezidenta, time
nisu ispunjeni propisani uslovi za izvršenje posla iz člana 33. Zakona.
U suprotnoj situaciji, odnosno situaciji kada bi fizičko lice - novi poverilac imalo status nerezidenta, rezident uvoznik bi mogao da izvrši plaćanje, na osnovu člana 33. Zakona kojim se dozvoljava rezidentima da vrše plaćanja i
drugom nerezidentu, a ne nerezidentu kome duguje.
Ovaj posao se, shodno članu 33. stav 3. Zakona, može vršiti samo na osnovu pisanog ugovora, zaključenog između
svih učesnika u poslu. Ugovor mora sadržati obavezne elemente, propisane članom 5. Uredbe.
O poslovima iz člana 33. Zakona rezidenti su dužni da izveste Devizni inspektorat na način propisan članom 3.
Uredbe o bližim uslovima i načinu vršenja kontrole deviznog poslovanja rezidenata i nerezidenata ("Sl. glasnik RS", br.
112/2006, 39/2010 i 15/2012).
Članom 4. Zakona propisano je da se, između ostalog, uvoz robe koji nije plaćen u roku dužem od godinu dana od
dana izvršenog uvoza, smatra kreditnim poslom sa inostranstvom, koji se mora evidentirati kod Narodne banke Srbije
na način i u rokovima propisanim Odlukom o evidentiranju kreditnih poslova sa inostranstvom ("Sl. glasnik RS", br.
85/2011). •
Branka Đorđević
68 │
Carinski instruktor │ april 2012. │ Br. 17
DEVIZNO POSLOVANJE
▶ Pitanje i odgovor
Kaznene mere u slučaju neispunjenja obaveze evidentiranja
uvoza robe koji nije plaćen u roku dužem od godinu dana
◊ Pitanje:
• Koje su sankcije u slučaju kada domaći uvoznik nije platio inodobavljaču isporučenu opremu u ugovorenom
roku, odnosno uvoz nije plaćen u roku do godinu dana, a posao nije evidentiran kao kreditni?
◊ Odgovor:
Zakonom o deviznom poslovanju ("Sl. glasnik RS", br. 62/2006 i 31/2011 - dalje: Zakon), članom 4. propisano je da se
izvoz i uvoz robe ili usluga koji nisu naplaćeni, odnosno plaćeni u roku dužem od godinu dana od dana izvršenog izvoza
ili uvoza, kao i unapred naplaćena, odnosno plaćena roba ili usluga koja nije izvezena, odnosno uvezena u roku dužem od
godinu dana od dana izvršene naplate, odnosno plaćanja smatraju kreditnim poslovima sa inostranstvom, kao i da Narodna banka Srbije (NBS), na predlog ministarstva nadležnog za poslove finansija, propisuje uslove i način evidentiranja ovih
kreditnih poslova, što je učinjeno donošenjem Odluke o evidentiranju kreditnih poslova sa inostranstvom ("Sl. glasnik RS",
br. 85/2011 - dalje: Odluka).
Tačkom 3. podtačka 7) Odluke propisano je da se kod NBS evidentiraju kreditni poslovi iz člana 4. Zakona čija pojedinačna vrednost prelazi 100.000 dinara, odnosno protivvrednost tog iznosa u drugoj valuti, kao i poslovi čija pojedinačna
vrednost ne prelazi navedeni iznos ako ukupna vrednost ovih poslova rezidenta u izveštajnom periodu prelazi 1.500.000
dinara, odnosno protivvrednost tog iznosa u drugoj valuti, osim:
- kompenzacionih poslova koji se obavljaju u roku iz rešenja nadležnog organa kojim su odobreni, a posle
isteka tog roka evidentiraju se pod uslovima iz ove odluke,
- poslova kupovine u inostranstvu "alata dobavljača" koji se neposredno isporučuje u drugu državu ili
carinsku teritoriju radi korišćenja prilikom uslužne proizvodnje u inostranstvu delova za proizvodni
proces rezidenta.
Kada je reč o uvozu robe koji nije plaćen u roku dužem od godinu dana od dana uvoza, a koji se, u
smislu člana 4. Zakona, smatra kreditnim poslom sa inostranstvom, tačkom 12. stav 1. alineja druga
Odluke propisano je da se ovi kreditni poslovi evidentiraju kod NBS zbirno, kao obaveze po kreditnim poslovima iz člana 4. Zakona, na obrascu - Izveštaj o obavezi rezidenta po spoljnotrgovinskom prometu koja nije izmirena u roku dužem od godinu dana (Obrazac
O-1). Obrazac O-1 dostavlja se tromesečno, i to do 10. januara, 10. aprila, 10. jula
i 10. oktobra za prethodno tromesečje u kalendarskoj godini, u elektronskom
obliku, u eksel formatu, na i-mejl adresu NBS: [email protected]
Kaznenom odredbom člana 59. stav 1. tačka 1) Zakona propisana je
novčana kazna (od 100.000 do 2.000.000 dinara) kojom će se rezident
- pravno lice kazniti za prekršaj u slučaju nepostupanja shodno propisu
NBS kojim se propisuju uslovi i način evidentiranja kreditnih poslova iz
člana 4. ovog zakona, odnosno u slučaju nepostupanja shodno odredbama Odluke, dok je stavom 2. ovog člana Zakona propisana novčana
kazna (od 5.000 do 150.000 dinara) i za odgovorno lice u pravnom licu.
•
Branka Đorđević
Carinski instruktor │ april 2011. │ Br. 17
│
69
ŠPEDITERSKO POSLOVANJE U PRAKSI
UVOZ ŠTAMPARSKOG MASTILA
Dokumenta i obrasci potrebni za uvoz
PRIMER IZ PRAKSE:
VRSTA I REŽIM SPOLJNOTRGOVINSKOG POSLA
VRSTA SPOLJNOTRGOVINSKOG POSLA Redovan uvoz
REŽIM UVOZA
NAZIV ROBE
HS
PARITET ISPORUKE
NAMENA UVOZA
VREDNOST ROBE -EUR
ZEMLJA IZVOZA
POREKLO ROBE
NAPOMENA
LB
Štamparsko mastilo
3215.190000
EXW
Repromaterijal
184,80
Nemačka
Roba po svojoj prirodi spada u opasne materije klase 9 (ostale opasne materije i
predmeti) što podrazumeva da robu mora da prati bezbednosni list tzv. Safety data
sheet koju obezbeđuje pošiljalac robe, kao i da samo prevozno sredstvo i vozač budu
registrovani odnosno opremljeni i obučeni za prevoz opasnih materija. U izvesnim
slučajevima, kada su u pitanju manje količine dovoljno je da robu prati Bezbednosni
list. Koje su to manje količine određenih roba koje predstavljaju opasne materije,
određuje se pomoću posebnih tablica za izračunavanje malih količina.
DOKUMENTA KOJA PRATE ROBU:
R.b. Naziv dokumenta
1. Račun za robu
2. CMR - međunarodni tovarni list
3. Bezbednosni list (Safety data sheet)
4.
DOKUMENTA PODNETA ZA CARINJENJE:
R.b. Naziv dokumenta
1. Carinska deklaracija (C4)
2. Ovlašćenje za zastupanje u carinskom postupku
3. Kontrolnik uvoza
4. Račun za robu
5. Izjava o nameni uvoza
6. Račun za prevoz
7.
CMR - međunarodni tovarni list
8.
Carinska deklaracija - prethodni postupak - SD
Napomena
Račun treba da ima posebno iskazan deo troškova
prevoza do granice sa Srbijom, a posebno deo troškova
prevoza od granice do prvog mesta u Srbiji naznačenog
na prevoznom ili nekom drugom dokumentu
(Ovaj dokument daje se kao primer postupanja pojedinih špediterskih kuća u primeni propisa,
s tim da Redakcija nije nadležna da procenjuje da li su navedeni primeri saglasni sa zakonom).
70 │
Carinski instruktor │ april 2012. │ Br. 18
OBJAŠNJENJA UPRAVE CARINA
OBJAŠNJENJA
UPRAVE CARINA
Carinski postupak
Usmeno deklarisanje za privremeni
uvoz i izvoz ambalaže i paleta u vezi
sa nekom komercijalnom operacijom
Uredba o carinski dozvoljenom
postupanju s robom
čl. 182 i 264
• Osim za ambalažu koja se uvozi puna, a namenjena
je ponovnom izvozu prazna ili puna, koja je označena trajnim i neizbrisivim oznakama lica sa sedištem
van carinskog područja, usmeno deklarisanje moguće je i za postupak privremenog uvoza ambalaže ako
je uvezena prazna, a namenjena je ponovnom izvozu
puna, kao i ambalaže koja nije označena i neizbrisivim
oznakama lica sa sedištem van carinskog područja, a
privremeno se uvozi u vezi s nekom komercijalnom
operacijom
"VEZA: akt Uprave carina 148-03-030-02-4/3/2011 od
15.3.2011. godine
Aktom Uprave carina 148-03-030-02-4/3/2011 od 15.3.2011.
godine sve carinarnice su obaveštene da se pri postupku privremenog uvoza usmeno može deklarisati ambalaža ako je
uvezena puna, a namenjena je ponovnom izvozu prazna ili
puna, koja je označena trajnim i neizbrisivim oznakama lica sa
sedištem van carinskog područja, a da usmeno deklarisanje nije moguće za postupak privremenog uvoza ambalaže ako je
uvezena prazna, a namenjena ponovnom izvozu puna, kao ni
ambalaže koja nije označena trajnim i neizbrisivim oznakama
lica sa sedištem van carinskog područja.
Odredbom člana 182. stav 1. tačka 6. Uredbe o carinski dozvoljenom postupanju s robom ("Sl. glasnik RS", br. 93/2010)
propisano je da se pri postupku privremenog uvoza usmeno
može deklarisati, pored roba navedenih u prethodnim tačkama ovog člana, i druga roba ako to odobri carinski organ.
Carinski instruktor │ april 2011. │ Br. 18
Odredbom člana 2. Priloga B.3. Konvencije o privremenom
uvozu ("Sl. glasnik RS - Međunarodni ugovori", br. 1/2010) propisano je da će se odobriti privremeni uvoz robe uvezene u vezi sa nekom komercijalnom operacijom i to, između ostalog,
ambalaže koja se uvozi sa sadržajem, da bi se ponovo izvezla
prazna ili sa sadržajem, ili se uvozi prazna, da bi se ponovo
izvezla sa sadržajem, kao i paleta, dok je odredbom člana 5. Priloga B.3. propisano da će se privremeni uvoz paleta i ambalaže
odobriti bez zahtevanog carinskog dokumenta i obezbeđenja.
Imajući u vidu pomenute odredbe Uredbe i Priloga B.3.
Konvencije o privremenom uvozu, obaveštavamo vas da će
se na način objašnjen u aktu Uprave carina br. 148-03-030-024/3/2011 od 15.3.2011. godine, postupati i sa paletama i ostalim vrstama ambalaže koja nije navedena u pomenutom aktu
(ambalažom ako je uvezena prazna, a namenjena ponovnom
izvozu puna, kao i sa ambalažom koja nije označena trajnim
i neizbrisivim oznakama lica sa sedištem van carinskog područja) a privremeno se uvozi u vezi s nekom komercijalnom
operacijom."
(Objašnjenje Uprave carina,
br. 148-03-030-02-4/4/2011 od 14.3.2012. godine)
Carinska kontrola drvenog
materijala za pakovanje (DMP) u
postupku privremenog uvoza
Zakon o zdravlju bilja
član 72
• Carinska kontrola u postupku privremenog uvoza
drvenog materijala za pakovanje, koji u carinsko područje ulazi pun, sprovodi se na način iznet u aktima
Uprave carina izdatim u 2010. i 2011. godini
"VEZA: Dopis Uprave carina br. 148-03-030-02-4/4/2011 od
14.3.2012. godine
Dopisom Uprave carina br. 148-03-030-02-4/4/2011 od
14.3.2012. godine, obavešteni ste, između ostalog, da se pri
carinskom postupku privremenog uvoza usmeno mogu deklarisati ambalaža i palete, ako se uvoze puni.
│
71
OBJAŠNJENJA UPRAVE CARINA
Imajući u vidu da ambalaža i palete mogu biti izrađeni i od
drveta, napominjemo da se u takvim slučajevima, pri carinskom postupku privremenog uvoza (kao i pri postupku puštanja u slobodan promet) drvenog materijala za pakovanje
(DMP), koji u carinsko područje ulazi pun, moraju poštovati
uputstva za kontrolu istog, koja su data sledećim dopisima
Uprave carina: 148-11-483-18-7/2/2010 od 24.5.2010. godine,
148-11-483-18-7/3/2010 od 2.6.2010. godine, 148-11-483-20-1/2011
od 16.3.2011. godine, 148-11-483-20-1/6/2011 od 31.3.2011. godine
i 148-11-483-21-4/3/2011 od 6.6.2011. godine."
(Objašnjenje Uprave carina,
br. 148-11-483-20-6/2012 od 3.4.2012. godine)
Carine, akcize, porez
Poreski tretman prometa usluga
prevoza povezanih sa uvozom dobara
Zakon o porezu na dodatu vrednost
čl. 5 i 19
• Obveznik PDV koji vrši promet usluga prevoza koje
su povezane sa uvozom dobara, nema obavezu da za
promet predmetnih usluga obračuna i plati PDV, pod
uslovom da je vrednost tih usluga sadržana u osnovici
za obračunavanje PDV pri uvozu dobara. S tim u vezi, u
osnovicu za obračunavanje PDV kod uvoza dobara uračunavaju se troškovi prevoza nastali do prvog odredišta u Republici, a prvim odredištem u Republici smatra
se mesto koje je naznačeno u otpremnici ili drugom
prevoznom dokumentu, a ako nije naznačeno, mesto
prvog pretovara u Republici
"Odredbama člana 3. Zakona o porezu na dodatu vrednost
("Sl. glasnik RS", br. 84/2004, 86/2004 - ispr., 61/2005 i 61/2007
- dalje: Zakon) propisano je, da su predmet oporezivanja PDV
isporuka dobara i pružanje usluga koje poreski obveznik izvrši
u Republici uz naknadu, u okviru obavljanja delatnosti, kao i
uvoz dobara u Republiku.
Saglasno odredbi člana 5. stav 1. Zakona, promet usluga, u
smislu ovog zakona, su svi poslovi i radnje u okviru obavljanja
delatnosti koji nisu promet dobara iz člana 4. ovog zakona.
U skladu sa odredbom člana 7. Zakona, uvoz je svaki unos
dobara u carinsko područje Republike.
Prema odredbi člana 19. stav 1. Zakona, osnovica kod uvoza dobara je vrednost uvezenog dobra utvrđena po carinskim
propisima.
Saglasno odredbi stava 2. istog člana Zakona, u osnovicu iz
stava 1. ovog člana uračunava se i:
1) a kciza, carina i druge uvozne dažbine, kao i ostali javni prihodi, osim PDV;
72 │
2) svi sporedni troškovi koji su nastali do prvog odredišta u
Republici.
Prvim odredištem, u smislu stava 2. tačka 2) ovog člana,
smatra se mesto koje je naznačeno u otpremnici ili drugom
prevoznom dokumentu, a ako nije naznačeno, mesto prvog
pretovara u Republici (član 19. stav 3. Zakona).
Odredbom člana 24. stav 1. tačka 1) Zakona propisano je
poresko oslobođenje sa pravom na odbitak prethodnog poreza za prevozne i ostale usluge, koje su povezane sa uvozom
dobara, ako je vrednost tih usluga sadržana u osnovici iz člana
19. stav 2. ovog zakona.
Prema odredbi člana 2. Pravilnika o načinu i postupku
ostvarivanja poreskih oslobođenja kod PDV sa pravom i bez
prava na odbitak prethodnog poreza ("Sl. glasnik RS", br.
124/2004, 140/2004, 27/2005, 54/2005, 68/2005, 58/2006,
112/2006, 63/2007, 99/2010, 4/2011, 24/2011 i 79/2011 - dalje: Pravilnik), poresko oslobođenje iz člana 24. stav 1. tačka 1) Zakona
za prevozne i ostale usluge, koje su povezane sa uvozom dobara, obveznik može da ostvari ako ima dokaz da je vrednost
tih usluga (dalje: sporedni troškovi) sadržana u osnovici za
obračun PDV pri uvozu dobara.
Dokaz iz stava 1. ovog člana je dokument o vrsti usluge i
iznosu sporednih troškova (račun ili drugi dokument koji služi
kao račun, izdat u skladu sa Zakonom), kao i prevozni dokument za izvršene usluge prevoza (stav 2. istog člana Pravilnika).
U skladu sa navedenim zakonskim i podzakonskim odredbama, obveznik PDV koji vrši promet usluga prevoza koje su
povezane sa uvozom dobara, odnosno usluge prevoza od
odredišta u inostranstvu do prvog odredišta u Republici, nema obavezu da za promet predmetnih usluga obračuna i plati
PDV, pod uslovom da je vrednost tih usluga sadržana u osnovici za obračunavanje PDV pri uvozu dobara, odnosno ako poseduje dokument o vrsti usluge i iznosu sporednih troškova
(račun ili drugi dokument koji služi kao račun, izdat u skladu
sa Zakonom) i prevozni dokument. S tim u vezi, u osnovicu za
obračunavanje PDV kod uvoza dobara uračunavaju se troškovi prevoza nastali do prvog odredišta u Republici, a prvim
odredištem u Republici smatra se mesto koje je naznačeno u
otpremnici ili drugom prevoznom dokumentu, a ako nije naznačeno, mesto prvog pretovara u Republici. Prema tome, ako
je u predmetnom slučaju u otpremnici ili drugom prevoznom
dokumentu naznačen Zrenjanin kao mesto prvog odredišta
dobara u Republici, na promet usluge prevoza dobara od luke Konstanca (Rumunija) do Zrenjanina, ne obračunava se i
ne plaća PDV. Ako u otpremnici ili drugom prevoznom dokumentu nije naznačeno mesto prvog odredišta u Republici, na
promet usluge prevoza dobara iz inostranstva do mesta prvog
pretovara u Republici, odnosno od luke Konstanca (Rumunija)
do luke Pančevo, PDV se ne obračunava i ne plaća, dok se na
promet usluge prevoza dobara od mesta prvog pretovara u
Republici do konačnog odredišta, odnosno od luke Pančevo
do Zrenjanina, PDV obračunava i plaća u skladu sa Zakonom."
(Mišljenje Ministarstva finansija,
br. 413-00-43/2012-04 od 7.3.2012. godine)
Carinski instruktor │ april 2012. │ Br. 18
OBJAŠNJENJA UPRAVE CARINA
Poreski tretman prometa usluga
čuvanja zaliha, organizovanja
poslova carinjenja, izrade
mesečnih izveštaja pravnom licu
sa sedištem u inostranstvu
Zakon o porezu na dodatu vrednost
član 5
• Kada obveznik PDV vrši pravnom licu sa sedištem u
inostranstvu promet usluga čuvanja zaliha, organizovanja poslova carinjenja, izradu mesečnih izveštaja o
ulasku i izlasku robe na lager, praćenja propisa itd,
PDV se obračunava i plaća po opštoj poreskoj stopi
od 18% na osnovicu koju čini naknada za promet predmetnih usluga, bez PDV
"Odredbama člana 3. Zakona o porezu na dodatu vrednost ("Sl. glasnik RS", br. 84/2004, 86/2004 - ispr., 61/2005
i 61/2007 - dalje: Zakon) propisano je, da su predmet oporezivanja PDV isporuka dobara i pružanje usluga koje poreski
obveznik izvrši u Republici uz naknadu, u okviru obavljanja
delatnosti, kao i uvoz dobara u Republiku.
Saglasno odredbi člana 5. stav 1. Zakona, promet usluga, u
smislu ovog zakona, su svi poslovi i radnje u okviru obavljanja
delatnosti koji nisu promet dobara iz člana 4. ovog zakona.
Saglasno odredbama člana 12. st. 1. i 2. Zakona, mesto
prometa usluga je mesto u kojem pružalac usluga obavlja
svoju delatnost, a ako se promet usluga vrši preko poslovne
jedinice, mestom prometa usluga smatra se mesto poslovne
jedinice.
Prema odredbi člana 17. stav 1. Zakona, poreska osnovica
(dalje: osnovica) kod prometa dobara i usluga jeste iznos naknade (u novcu, stvarima ili uslugama) koju obveznik prima
ili treba da primi za isporučena dobra i pružene usluge, uključujući subvencije koje su neposredno povezane sa cenom tih
dobara ili usluga, u koju nije uključen PDV, ako ovim zakonom
nije drukčije propisano.
Saglasno odredbi člana 23. stav 1. Zakona, opšta stopa
PDV za oporezivi promet dobara i usluga ili uvoz dobara iznosi 18%.
U skladu sa navedenim zakonskim odredbama, u slučaju
kada obveznik PDV vrši pravnom licu sa sedištem u inostranstvu promet usluga čuvanja zaliha, organizovanja poslova
carinjenja, izradu mesečnih izveštaja o ulasku i izlasku robe
na lager, praćenja propisa itd, PDV se obračunava po opštoj
poreskoj stopi od 18% na osnovicu koju čini naknada za promet predmetnih usluga, bez PDV. Obračunati PDV plaća se u
skladu sa Zakonom."
(Mišljenje Ministarstva finansija,
br. 413-00-194/2012-04 od 20.3.2012. godine)
Carinski instruktor │ april 2011. │ Br. 18
Međunarodni ugovori
Obaveštenje o prihvatanju dokaza
o poreklu robe iz Kneževine
Andore i Republike San Marino
Zakon o potvrđivanju Prelaznog
sporazuma o trgovini i trgovinskim
pitanjima između Evropske
zajednice, sa jedne strane, i
Republike Srbije, sa druge strane
član 32 Protokola 3
• Na robu koja se prilikom uvoza deklariše sa poreklom iz Kneževine Andore i Republike San Marino ne
može se primeniti preferencijalni tretman, jer nisu
na propisani način dostavljeni odgovarajući podaci o
pečatima nadležnim carinarnicama
"1. Na osnovu Zajedničke deklaracije koja se odnosi na
Kneževinu Andoru i Republiku San Marino, roba poreklom iz
navedenih država tretiraće se kao da je poreklom iz Zajednice, ukoliko se za svrhe utvrđivanja porekla robe primenjuje
Protokol 3 Prelaznog sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima između Evropske zajednice, sa jedne strane i Republike Srbije, sa druge strane ("Sl. glasnik RS - Međunarodni
ugovori", br. 83/2008);
2. Da je shodno članu 32. PROTOKOLA 3 - Metodi administrativne saradnje, Prelaznog sporazuma o trgovini i
trgovinskim pitanjima između Evropske zajednice, sa jedne
strane i Republike Srbije sa druge strane, propisano da će
carinski organi država članica Zajednice i Srbije dostaviti
jedna drugoj, preko Komisije Evropske unije, uzorke otisaka pečata koji se koriste u njihovim carinarnicama za izdavanje uverenja o kretanju robe EUR.1 zajedno sa adresama
carinskih organa zaduženih za proveru tih uverenja i izjava
na fakturi;
Imajući u vidu da Upravi carini nisu dostavljene informacije za Kneževinu Andoru i Republiku San Marino na način
kako je navedeno u tački 2. ovog dopisa, na robu koja se prilikom uvoza deklariše sa poreklom iz navedenih zemalja nije
moguće primeniti preferencijalni tretman."
(Objašnjenje Uprave carina,
br. 148-07-483-01-76/2012 od 8.3.2012. godine)
│
73
OBJAŠNJENJA UPRAVE CARINA
Obaveštenje o korišćenju pečata za overu certifikata EUR.1 od strane carinskih
organa Republike Makedonije shodno primeni Sporazuma CEFTA 2006
Zakon o potvrđivanju Sporazuma o izmeni i pristupanju Sporazumu
o slobodnoj trgovini u centralnoj Evropi - CEFTA 2006
čl. 17 i 32 Aneksa 4
• Radi primene Sporazuma CEFTA 2006 dostavljena je kopija otiska pečata za overu certifikata EUR.1 koji ovlašćene organizacione jedinice Uprave carina Republike Makedonije koriste počev od 15.2.2012. godine
"Shodno primeni člana 32. ANEKS-a 4 Sporazuma o izmeni i pristupanju Sporazumu o slobodnoj trgovini u centralnoj
Evropi (CEFTA 2006), Uprava carine Republike Makedonije je svojim aktom br. 15-07447/12-0009 dostavila primer spesimena
pečata sa ažuriranim spiskom organizacionih jedinica ovlašćenih za overu certifikata o poreklu robe EUR.1 koji su u primeni
od 15.2.2012.
U skladu sa navedenim, spisak organizacionih jedinica i primer otiska pečata porekla carinskih organa Republike Makedonije, koji prilažemo uz ovaj dopis, neophodno je dostaviti svim ispostavama vaše carinarnice na kojima se vrši robno
carinjenje."
(Objašnjenje Uprave carina,
br. 148-07-483-01-70/2/2012 od 12.3.2012. godine)
Prilog:
Kopija otiska pečata sa spiskom organizacionih jedinica Republike Makedonije ovlašćenih za overu EUR.1;
15.02.2012
Customs Administration of the Republic of Macedonia
13 Lazar Ličenoski,
1000 Skopje,
Republic of Macedonia
Tel.:+389 2 3 116-188 (Switchboard)
Fax: + 389 2 3 237-832
MACEDONIA
MK
www.customs.gov.mk
Impression of stamp
Description of stamp
- round shape
- 40 mm diameter with Cyrillic text in concentric circles
- 1 -st concentric circle: „РЕПУБЛИКА МАКЕДОНИЈА * МИНИСТЕРСТВО ЗА ФИНАНСИИ” means „Republic of Macedonia *
Ministry of Finance”
- 2 -nd concentric circle: „царинска управа” * „ЦАРИНАРНИЦА .......” means „Customs Administration * Customs House (name
will vary)”
- 3-rd and/or 4-th concentric circle: „Carinska ispostava ..........” or „CI .........” means „Customs Office (name will vary)” *
„Number of the stamp (number will vary) EUR-1”)*
- State Coat of Arms is printed in the middle
- Colour of the stamp is blue
74 │
Carinski instruktor │ april 2012. │ Br. 18
OBJAŠNJENJA UPRAVE CARINA
*) List of Customs Houses and Customs Offices
CARINARNICA SKOPJE*)
Carinska ispostava Aerodrom Skopje
Carinska ispostava Tetovo
Carinska ispostava Pošta Skopje
CI Blace - Otsek za stokovo carinenje
Carinska ispostava Slobodna zona Skopje
Carinska ispostava Skopje 1
Carinska ispostava Skopje 2
Carinska ispostava Skopje 3
Carinska ispostava Skopje 4
No.
1/8.2
1/15
1/9
1/12
Without number
1/4
1/6
1/5
1/7
CARINARNICA GEVGELIJA
Carinska ispostava Strumica
Carinska ispostava Kavadarci
CI Bogorodica - Otsek za stokovo carinenje
CI Novo selo - Otsek za stokovo carinenje
CI Bogorodica - Otsek za stokovo carinenje
4/7
4/9
4/5.1
4/8.2
4/5.2
CARINARNICA ŠTIP
Carinska ispostava Štip
Carinska ispostava Veles
Carinska ispostava Delčevo
CARINARNICA KUMANOVO
Carinska ispostava Kumanovo
Carinska ispostava Tabanovce - Avtopat - Otsek za stokovo carinenje
Carinska ispostava Deve Bair
3/4
3/5
3/6.2
2/4
2/2
2/8.2
CARINARNICA BITOLA
Carinska ispostava Bitola
Carinska ispostava Struga
Carinska ispostava Ohrid
Carinska ispostava Aerodrom Ohrid
Carinska ispostava Prilep
CI Medžitlija - Otsek za stokovo carinenje
Carinski instruktor │ april 2011. │ Br. 18
5/4
5/9
5/10
5/11
5/7
Without number
│
75
KALENDARI OBAVEZA
KALENDAR OBAVEZA PO
SPOLJNOTRGOVINSKIM I DEVIZNIM POSLOVIMA
April 2012. godine
April2012.
P
U
S
Č
P
S
N
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23/30 24
25 26 24 28 29
ZAKONSKI ROK ZA
DOSTAVLJANJE
IZVEŠTAJA - OBRASCA
OSNOV
Za svaku dekadu - u roku od pet
dana od isteka dekade
Poslovi s finansijskim
derivatima
Odluka o obavljanju
poslova s finansijskim
derivatima ("Sl. glasnik
RS", br. 85/2011)
Do 10. u mesecu
za prethodni mesec
Ulaganje u dužničke
hartije od vrednosti
Uputstvo za sprovođenje
Odluke o obavezi
izveštavanja u poslovanju
sa inostranstvom ("Sl.
glasnik RS", br. 87/2009)
Mesečni izveštaj o kratkoročnim oročenim
bankarskim depozitima u devizama s rokom
otplate do godinu dana - Obrazac DE, u
elektronskom obliku
Do 15. u mesecu
za prethodni mesec
Kratkoročni oročeni
bankarski depoziti u
devizama, koje banka
uzima od strane banke
(zaduženje) ili odobrava
stranoj banci
(odobrenje)
Tačka 8. Odluke o
evidentiranju kreditnih
poslova sa inostranstvom
("Sl. glasnik RS", br.
85/2011)
Krediti u dinarima koje banke odobravaju
nerezidentima evidentiraju se zbirno - na
obrascu: izveštaj o kreditima u dinarima koje
banka odobrava nerezidentima (Obrazac
KOD), koji se dostavlja u elektronskom
obliku, u eksel formatu, na i-mejl adresu:
[email protected]
Do 10. aprila za prethodno
tromesečje
OPIS OBAVEZE
D
E
K
A
D
A
M
E
S
E
Č
N
I
T
R
O
M
E
S
E
Č
N
I
Banke su dužne da po poslovima s
finansijskim derivatima dostavljaju NBS
sledeće izveštaje:
- izveštaj o zaključenim finansijskim
derivatima između banke i druge banke/
rezidenata/nerezidenata - na Obrascu FINDER
1 (Prilog 1);
- izveštaj o deviznim plaćanjima/naplatama
preko banke po osnovu trgovine finansijskim
derivatima između rezidenata i nerezidenata
- na Obrascu FINDER 2 (Prilog 2)
- izveštaj o ugovorenim poslovima između
banke i druge banke/rezidenata/nerezidenata
koji sadrže derivatnu klauzulu - na Obrascu
FINDER 3 (Prilog 3)
Mesečni izveštaj o ulaganju u dužničke hartije
od vrednosti - izdavaoci rezidenti i
nerezidenti dostavljaju elektronski NBS na
imejl adresu: [email protected] Obrazac HOV1)
76 │
PROPIS
Krediti u dinarima koje Tačka 7. Odluke o
banke odobravaju
evidentiranju kreditnih
nerezidentima
poslova sa inostranstvom
Carinski instruktor │ april 2012. │ Br. 18
KALENDARI OBAVEZA
OPIS OBAVEZE
T
R
O
M
E
S
E
Č
N
I
P
O
V
R
E
M
E
N
I
ZAKONSKI ROK ZA
DOSTAVLJANJE
IZVEŠTAJA - OBRASCA
Obaveze i potraživanja rezidenata po
poslovima finansijskog lizinga između
rezidenata i nerezidenata evidentiraju se
zbirno - na sledećim obrascima: izveštaj o
stanju obaveza prema inostranstvu po
poslovima finansijskog lizinga između
Do 10. aprila za prethodno
rezidenta i nerezidenta (Obrazac FL-1) i
tromesečje
izveštaj o stanju potraživanja iz inostranstva
po poslovima finansijskog lizinga između
rezidenta i nerezidenta (Obrazac FL-2), koji
se dostavljaju u elektronskom obliku, u eksel
formatu, na i-mejl adresu: evidentiranje@
nbs.rs.
Izvoz robe ili usluga koji nije naplaćen ili
unapred plaćena roba ili usluga koja nije
uvezena u roku dužem od godinu dana od
dana izvoza ili avansnog plaćanja
(potraživanja po kreditnim poslovima iz
člana 4. Zakona) na obrascu: izveštaj o
Do 10. aprila za prethodno
potraživanju rezidenta po
tromesečje
spoljnotrgovinskom prometu koje nije
izmireno u roku dužem od godinu dana
(Obrazac P-1), u elektronskom obliku, u
eksel formatu, na i-mejl adresu:
[email protected]
Uvezena roba ili usluga koja nije plaćena ili
unapred naplaćena roba ili usluga koja nije
izvezena u roku dužem od godinu dana od
dana uvoza ili primljene naplate (obaveze po
kreditnim poslovima iz člana 4. Zakona) na
Do 10. aprila za prethodno
obrascu: izveštaj o obavezi rezidenta po
tromesečje
spoljnotrgovinskom prometu koja nije
izmirena u roku dužem od godinu dana
(Obrazac O-1), u elektronskom obliku, u
eksel formatu, na i-mejl adresu:
[email protected]
Prijava rezidenta NBS o zaključenom
kreditnom poslu zaduženja u inostranstvu Deset dana od dana zaključenja/
Obrazac KZ-2; izmena, odnosno storno ili
izmena/raskida ugovora o
gašenje prijave kreditnog zaduženja kreditnom poslu, odnosno od
Obrazac KZ-5; plan korišćenja po kreditnom
dana korišćenja/otplate kredita/
zaduženju (Obrazac KZ-3A), koji se dostavlja
zajma, i to preko banke preko
uz prijavu kreditnog zaduženja; specifikacija
koje se kredit koristi, odnosno
uz prijavu kreditnog zaduženja (Obrazac
banke garanta ako je kredit
KZ-7), koja se dostavlja uz prijavu kreditnog
zaključen uz garanciju banke, u
zaduženja ako u kreditnom poslu učestvuje
papirnom i elektronskom obliku,
više korisnika kredita, više nerezidenata osim Obrasca KZ-3B, koji se
kreditora ili se sredstva koriste za više
dostavlja isključivo u
namena; realizacija korišćenja, plan i
elektronskom obliku
realizacija otplate po kreditnom zaduženju
(Obrazac KZ-3B)
Deset dana od dana zaključenja/
Prijava rezidenta NBS kreditnog odobrenja
izmena/raskida ugovora o
(Obrazac KO-2; izmena, odnosno storno ili
kreditnom poslu, odnosno od
gašenje prijave kreditnog odobrenja
dana korišćenja/naplate kredita/
(Obrazac KO-5); plan korišćenja po
zajma, i to preko banke preko
kreditnom odobrenju (Obrazac KO-3A);
koje se kredit koristi, u papirnom
realizacija korišćenja, plan i realizacija
i elektronskom obliku, osim
naplate po kreditnom odobrenju (Obrazac
Obrasca KO-3B, koji se dostavlja
KO-3B).
isključivo u elektronskom obliku
Carinski instruktor │ april 2012. │ Br. 18
OSNOV
PROPIS
Poslovi finansijskog
lizinga između
rezidenata i
nerezidenata
Tačka 11. Odluke o
evidentiranju kreditnih
poslova sa inostranstvom
Izvoz robe ili usluga
koji nije naplaćen ili
unapred plaćena roba
Tačka 12. Odluke o
ili usluga koja nije
evidentiranju kreditnih
uvezena u roku dužem
poslova sa inostranstvom
od godinu dana od
dana izvoza ili
avansnog plaćanja
Uvezena roba ili usluga
koja nije plaćena ili
unapred naplaćena
Tačka 12. Odluke o
roba ili usluga koja nije
evidentiranju kreditnih
izvezena u roku dužem
poslova sa inostranstvom
od godinu dana od
dana uvoza ili primljene
naplate
Zaključenje posla
Tačka 5. stav 2. Odluke o
kreditnog zaduženja u evidentiranju kreditnih
inostranstvu
poslova sa inostranstvom
Zaključenje posla
Tačka 6. stav 2. Odluke o
kreditnog odobrenja u evidentiranju kreditnih
inostranstvu
poslova sa inostranstvom
│
77
KALENDARI OBAVEZA
OPIS OBAVEZE
Rezident - pravno lice podnosi NBS prijavu o
jemstvu po kreditnom poslu između dva
nerezidenta u inostranstvu - Obrazac G-1
Promene po kreditnom poslu sa
inostranstvom u devizama nastale na osnovu
rešenja o prebijanju, rezident evidentira kod
Narodne banke Srbije, i to:
- za komercijalne, robne, finansijske i
subordinirane kredite ili zajmove koje je u
skladu sa Zakonom uzeo od nerezidenta ili
odobrio nerezidentu;
- za kreditne poslove iz člana 4. Zakona.
Rezident i nerezident su u obavezi da, po
poslovima izvoza i uvoza usluga, MF Deviznom inspektoratu dostavljaju izveštaj o
fakturisanim uslugama (Prilog br. 1)
P
O
V
R
E
M
E
N
I
Rezident i nerezident su u obavezi da, po
osnovu prebijanja dugovanja i potraživanja,
MF - Deviznom inspektoratu dostavljaju
izveštaj o izvršenom prebijanju dugovanja i
potraživanja po osnovu realizovanog
spoljnotrgovinskog prometa robe i usluga
(Prilog br. 2)
Po poslovima kupovine ili prodaje, odnosno
plaćanja ili naplaćivanja potraživanja i
dugovanja iz člana 7. Zakona, MF - Deviznom
inspektoratu se dostavlja: ugovor, izmene,
odnosno dopune ugovora koji sadrži broj i
godinu iz knjige kontrolnika iz realizovanog
spoljnotrgovinskog posla, dokaze o raskidu
ugovora, rezident - poverilac koji prenosi
potraživanje, rezident - dužnik koji preuzima
dugovanje, rezident uputilac - asignant, u
elektronskoj formi.
Rezident i nerezident po osnovu direktnog
ulaganja u inostranstvu dostavljaju MF Deviznom inspektoratu godišnji obračun o
utvrđivanju dobiti overen od nadležnog
organa u inostranstvu
78 │
ZAKONSKI ROK ZA
DOSTAVLJANJE
IZVEŠTAJA - OBRASCA
Deset dana od dana donošenja
odluke organa upravljanja
rezidenta - pravnog lica o davanju
jemstva u korist nerezidenta kreditora po kreditnom poslu
između dva nerezidenta u
inostranstvu
OSNOV
PROPIS
Davanje jemstva po
kreditnom poslu
između dva
nerezidenta
Tačka 9. stav 2. Odluke o
evidentiranju kreditnih
poslova sa inostranstvom
Kreditni poslovi sa
inostranstvom u
devizama nastali na
osnovu rešenja o
prebijanju
Član 7. Uredbe o uslovima
i načinu prebijanja
dugovanja i potraživanja
po osnovu kreditnih
poslova sa inostranstvom
u devizama ("Sl. glasnik
RS", br. 99/2011)
Poslovi izvoza i uvoza
usluga
Član 53. stav 2. Zakona o
deviznom poslovanju ("Sl.
glasnik RS", br. 62/2006 i
31/2011) i
član 3. stav 1. tačka 1)
Uredbe o bližim uslovima i
načinu vršenja kontrole
deviznog poslovanja
rezidenata i nerezidenata
("Sl. glasnik RS", br.
112/2006, 39/2010 i 15/2012)
30 dana od dana izvršenog
prebijanja, u štampanoj formi
Prebijanje dugovanja i
potraživanja
Član 6. stav 1. Zakona o
deviznom poslovanju ("Sl.
glasnik RS", br. 62/2006 i
31/2011) i
član 3. stav 1. tačka 2)
Uredbe o bližim uslovima i
načinu vršenja kontrole
deviznog poslovanja
rezidenata i nerezidenata
("Sl. glasnik RS", br.
112/2006, 39/2010 i 15/2012)
30 dana od dana zaključenja
ugovora, odnosno od dana
nastale promene, odnosno od
dana raskida ugovora, u
elektronskoj formi
Član 7. Zakona o deviznom
poslovanju ("Sl. glasnik
Poslovi kupovine ili
RS", br. 62/2006 i 31/2011) i
prodaje, odnosno
član 3. stav 1. tačka 3)
plaćanja ili naplaćivanja
Uredbe o bližim uslovima i
potraživanja i
načinu vršenja kontrole
dugovanja nastala po
deviznog poslovanja
spoljnotrgovinskim
rezidenata i nerezidenata
poslovima rezidenata
("Sl. glasnik RS", br.
112/2006, 39/2010 i 15/2012)
Deset dana od dana donošenja
rešenja o prebijanju, odnosno
deset dana od dana isteka
tromesečja u kome je doneto
rešenje o prebijanju
30 dana od dana fakturisanja po
poslovima izvoza usluga,
odnosno dana prijema fakture po
poslovima uvoza usluga, u
elektronskoj formi
30 dana od dana overe obračuna
od nadležnog organa u zemlji u
kojoj je izvršeno direktno
ulaganje, u elektronskoj formi
Dobit ostvarena
obavljanjem privredne
delatnosti u
inostranstvu
Član 3. stav 1. tačka 4)
Uredbe o bližim uslovima i
načinu vršenja kontrole
deviznog poslovanja
rezidenata i nerezidenata
("Sl. glasnik RS", br.
112/2006, 39/2010 i 15/2012)
Carinski instruktor │ april 2012. │ Br. 18
KALENDARI OBAVEZA
OPIS OBAVEZE
Rezident i nerezident po osnovu prodaje
plaćene robe koja se nalazi u inostranstvu i
neposredno isporučuje u inostranstvo
dostavljaju MF - Deviznom inspektoratu
izveštaj o finansijskom efektu po prodaji
robe u inostranstvu, koji predstavlja razliku
između fakturisanog iznosa po poslu
prodaje i fakturisanog iznosa po poslu
kupovine (Prilog br. 3)
Rezident i nerezident po poslovima
naplaćivanja, odnosno plaćanja drugom
nerezidentu, a ne nerezidentu kome se
duguje, odnosno od koga se potražuje, po
tekućim ili kapitalnim poslovima iz člana 33.
stav 1. Zakona dostavljaju MF - Deviznom
inspektoratu ugovor, izmene, odnosno
dopune ugovora koji sadrži broj i godinu iz
knjige kontrolnika iz realizovanog posla
P
O
V
R
E
M
E
N
I
Rezident i nerezident po kreditnim
poslovima u kojima rezident - dužnik po
dinarskom kreditu koji uzima od
međunarodne finansijske organizacije i
razvojne banke ili finansijske institucije čiji
su osnivači strane države vrši plaćanje i
drugoj međunarodnoj finansijskoj
organizaciji i razvojnoj banci ili finansijskoj
instituciji čiji su osnivači strane države, a ne
onoj kojoj duguje po tom poslu, dostavlja
MF - Deviznom inspektoratu ugovor,
izmene, odnosno dopune ugovora, kao i
dokumentaciju kojom dokazuje da su
promene po kreditnim poslovima sa
inostranstvom iz ove tačke evidentirane
kod Narodne banke Srbije
Rezident i nerezident po kompenzacionim
poslovima dostavljaju MF - Deviznom
inspektoratu obračun o izvršenju
kompenzacionog posla (Prilog br. 4)
Rezident i nerezident imaju obavezu
vođenja evidencije o svom deviznom
poslovanju, odnosno obavezu vođenja
Knjige kontrolnika
ZAKONSKI ROK ZA
DOSTAVLJANJE
IZVEŠTAJA - OBRASCA
OSNOV
PROPIS
30 dana od dana fakturisanja
navedene robe kupcu, u
štampanoj formi
Prodaja plaćene robe
koja se nalazi u
inostranstvu i
neposredno
isporučuje u
inostranstvo
Član 3. stav 1. tačka 5)
Uredbe o bližim uslovima
i načinu vršenja kontrole
deviznog poslovanja
rezidenata i nerezidenata
("Sl. glasnik RS", br.
112/2006, 39/2010 i
15/2012)
Poslovi naplaćivanja,
odnosno plaćanja
drugom nerezidentu,
a ne nerezidentu
kome se duguje,
odnosno od koga se
potražuje
Član 33. stav 1. Zakona o
deviznom poslovanju ("Sl.
glasnik RS", br. 62/2006 i
31/2011) i
član 3. stav 1. tačka 6)
Uredbe o bližim uslovima i
načinu vršenja kontrole
deviznog poslovanja
rezidenata i nerezidenata
("Sl. glasnik RS", br.
112/2006, 39/2010 i 15/2012)
Kreditni poslovi
Član 33. stav 2. Zakona o
deviznom poslovanju
("Sl. glasnik RS", br.
62/2006 i 31/2011) i član 3.
stav 1. tačka 7) Uredbe o
bližim uslovima i načinu
vršenja kontrole
deviznog poslovanja
rezidenata i nerezidenata
("Sl. glasnik RS", br.
112/2006, 39/2010 i
15/2012)
Kompenzacioni posao
Tačka 5. Odluke o bližim
uslovima za plaćanje,
odnosno naplatu u robi,
odnosno uslugama ("Sl.
glasnik RS", broj 109/05) i
član 3. stav 1. tačka 8)
Uredbe o bližim uslovima
i načinu vršenja kontrole
deviznog poslovanja
rezidenata i nerezidenata
("Sl. glasnik RS", br.
112/2006, 39/2010 i
15/2012)
Vođenje evidencije u
Knjizi kontrolnika
Član 53. stav 1. Zakona o
deviznom poslovanju i
član 11. stav 7. Uredbe o
bližim uslovima i načinu
vršenja kontrole
deviznog poslovanja
rezidenata i nerezidenata
30 dana od dana zaključenja
ugovora, odnosno od dana
nastale promene, u elektronskoj
formi
30 dana od dana nastale
promene, u štampanoj formi
Rok iz rešenja o odobrenom
kompenzacionom poslu, u
elektronskoj formi.
Tri dana od dana nastale
promene, odnosno prijema
dokumenta koji potvrđuje
nastalu promenu
Carinski instruktor │ april 2012. │ Br. 18
│
79
KALENDARI OBAVEZA
OPIS OBAVEZE
P
O
V
R
E
M
E
N
I
1)
ZAKONSKI ROK ZA
DOSTAVLJANJE
IZVEŠTAJA - OBRASCA
OSNOV
Rezident, koji drži devize na računu kod
banke u inostranstvu, dužan je da, u roku od
30 dana, po prestanku razloga zbog kojih mu
je omogućeno da drži devize na računu kod
banke u inostranstvu, unese u Republiku
Srbiju preostala sredstva i ugasi taj račun
30 dana po prestanku propisanih
razloga za držanje deviza na
računu kod banke u inostranstvu
Rezident, kome je NBS odobrila držanje
deviza na računu kod banke u inostranstvu,
dužan je da NBS dostavi podatke o broju
deviznog računa kod banke u inostranstvu
30 dana od dana otvaranja
deviznog računa kod banke u
inostranstvu
Rezident, kome je odobren kompenzacioni
posao, dužan je da Ministarstvu finansija
dostavi obračun o izvršenju tog posla i
dokumentaciju na osnovu koje je obračun
sastavljen
Rezident, koji je odustao od odobrenog
kompenzacionog posla, dužan je da
Ministarstvu za ekonomske odnose sa
inostranstvom podnese zahtev o ukidanju
rešenja o odobrenom kompenzacionom
poslu
30 dana od dana završetka
kompenzacionog posla
15 dana od dana odustajanja od
kompenzacionog posla
PROPIS
Član 27. Zakona o
deviznom poslovanju i
tačka 2. stav 2. Odluke o
uslovima pod kojima i
Depozitni poslovi
načinu na koji rezidenti
rezidenata u
mogu držati devize na
inostranstvu
računu kod banke u
inostranstvu ("Sl. glasnik
RS", br. 16/2007, 36/2007,
118/2007, 44/2009, 64/2009
i 21/2010)
Član 27. Zakona o
deviznom poslovanju i
tačka 6. stav 1. Odluke o
Depozitni poslovi
uslovima pod kojima i
rezidenata u
načinu na koji rezidenti
inostranstvu
mogu držati devize na
računu kod banke u
inostranstvu
Tačka 5. Odluke o bližim
uslovima za plaćanje,
Kompenzacioni poslovi odnosno naplatu u robi,
odnosno uslugama ("Sl.
glasnik RS", br. 109/2005)
Tačka 7. Odluke o bližim
uslovima za plaćanje,
Kompenzacioni poslovi
odnosno naplatu u robi,
odnosno uslugama
Izveštaj se sačinjava u SAD dolarima prema zvaničnom srednjem kursu SAD dolara poslednjeg dana izveštajnog perioda.
Napomena:
• Prelaznim i završnim odredbama Odluke o evidentiranju kreditnih poslova sa inostranstvom („Sl. glasnik RS”, br. 85/2011,
stupila na snagu 24.11.2011. godine) je utvrđeno da se odredbe ove odluke primenjuju na kreditne poslove sa inostranstvom
koji su evidentirani u skladu sa odredbama Odluke o načinu, rokovima i obrascima za evidentiranje kreditnih poslova sa inostranstvom („Službeni glasnik RS”, br. 9/2007, 24/2008, 120/2008, 40/2009 i 88/2009) a čija realizacija nije okončana do dana
stupanja na snagu ove odluke.
Odredbe ove odluke primenjuju se i na poslove izvoza i uvoza unapred plaćene robe ili usluge sa ugovorenim rokom dužim od 180
dana koji su evidentirani u skladu sa odredbama Odluke o uslovima i načinu evidentiranja kreditnih poslova sa inostranstvom iz
člana 4. stav 2. i člana 5. stav 3. Zakona o deviznom poslovanju („Službeni glasnik RS”, br. 11/2007 i 96/2009) a čija realizacija nije
okončana do dana stupanja na snagu ove odluke.
Po navedenim poslovima po kojima do dana stupanja na snagu ove odluke nije istekao ugovoreni rok naplate ili uvoza, rezidenti
podnose Narodnoj banci Srbije na evidentiranje izveštaje - na sledećem obrascu: izveštaj o potraživanju rezidenta po prethodno
evidentiranom poslu izvoza/uvoza unapred plaćene robe ili usluge po kome nije istekao ugovoreni rok (Obrazac P-2), koji se
dostavlja tromesečno, i to do: 10. januara, 10. aprila, 10. jula i 10. oktobra za prethodno tromesečje u kalendarskoj godini, u elektronskom obliku, u eksel formatu, na i-mejl adresu: [email protected]
Poslovi po kojima je do dana stupanja na snagu ove odluke istekao ugovoreni rok naplate ili uvoza a nije ugovoren novi rok - evidentiraju se na Obrascu P-1 ako je od dana nastalog potraživanja proteklo više od godinu dana.
Poslove po kojima je do dana stupanja na snagu ove odluke istekao ugovoreni rok naplate ili uvoza i ugovoren novi rok duži od
godinu dana od dana nastalog potraživanja ili je ugovorena kamata - rezident evidentira kao kreditno odobrenje, u skladu sa
ovom odlukom.
80 │
Carinski instruktor │ april 2012. │ Br. 18
KALENDARI OBAVEZA
KALENDAR PORESKIH I DRUGIH OBAVEZA
April / Maj 2012. godine
April2012.
P
U
S
Č
P
S
N
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23/30 24
25 26 24 28 29
P
E
R
I
O
D
OPIS OBAVEZE
G
O
D
I
Š
NJ
I
Pravna lica koja
sastavljaju
konsolidovane
finansijske izveštaje
(matična pravna lica)
dužna su da
konsolidovane
finansijske izveštaje za
izveštajnu godinu
dostave Agenciji
najkasnije do 30.
aprila naredne godine.
T
R
O
M
E
S
E
Č
N
I
OBRAČUNSKI
PERIOD
ZAKONSKI ROK ZA (PLAĆANJE
ILI DOSTAVLJANJE PORESKE
PRIJAVE) IZVRŠENJE OBAVEZE
April
Godišnji porez na
imovinu po rešenju
organa jedinice
lokalne samouprave
2011.
April - jun
2012.
30.4.2012.
Carinski instruktor │ april 2012. │ Br. 18
Maj2012.
P
U
S
Č
P
S
N
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10 11
12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31
STOPA
OSNOV
PROPIS
Godišnje poslovanje
pravnih lica koja
sastavljaju
konsolidovane
finansijske izveštaje
Član 30. stav 3. Zakona o
računovodstvu i reviziji ("Sl.
glasnik RS", br. 46/2006,
111/2009 i 99/2011 - dr. zakon)
Na poresku
osnovicu
od 0,40%
do 3%
Pravo svojine, pravo
stanovanja, pravo
zakupa stana ili
stambene zgrade u
skladu sa zakonom
kojim je uređeno
stanovanje, za period
duži od jedne godine
ili na neodređeno
vreme, pravo zakupa
građevinskog
zemljišta u javnoj
svojini, odnosno
poljoprivrednog
zemljišta u državnoj
svojini, pravo
korišćenja
građevinskog
zemljišta u javnoj
svojini površine
preko 10 ari.
Član 39. Zakona o porezima
na imovinu ("Sl. glasnik RS",
br. 26/2001, "Sl. list SRJ", br.
42/2002 - odluka SUS i "Sl.
glasnik RS", br. 80/2002,
80/2002 - dr. zakon, 135/2004,
61/2007, 5/2009, 101/2010,
24/2011 i 78/2011)
Maj
15.5.2012.
│
81
KALENDARI OBAVEZA
P
E
R
I
O
D
T
R
O
M
E
S
E
Č
N
I
OPIS OBAVEZE
OBRAČUNSKI
PERIOD
ZAKONSKI ROK ZA (PLAĆANJE
ILI DOSTAVLJANJE PORESKE
PRIJAVE) IZVRŠENJE OBAVEZE
April
STOPA
OSNOV
PROPIS
Maj
Januar - mart
2012.
podaci sa
stanjem na
dan 31.3.2012.
objavljivanje
tokom
kvartala april
- jun
Ispunjavanje
poreskih obaveza
poreskih obveznika
Član 7. stav 7. Zakona o
poreskom postupku i
poreskoj administraciji ("Sl.
glasnik RS", br. 80/2002,
84/2002 - ispr., 23/2003 - ispr.,
70/2003, 55/2004, 61/2005,
85/2005 - dr. zakon, 62/2006
- dr. zakon, 63/2006 - ispr. dr.
zakona, 61/2007, 20/2009,
72/2009 - dr. zakon, 53/2010,
101/2011 i 2/2012 - ispr.)
Naručilac je dužan da
u kalendarskoj godini
Upravi za javne
nabavke dostavlja
tromesečni izveštaj o
zaključenim
ugovorima o javnim
nabavkama i
postupcima javnih
nabavki
Januar - mart
2012.
10.4.2012.
Tromesečni period u
kome su zaključivani
ugovori o javnim
nabavkama
Član 94. stav 4. Zakona o
javnim nabavkama ("Sl.
glasnik RS", br. 116/2008)
Obaveza proizvođača
i obrađivača duvana
da Ministarstvu
poljoprivrede,
vodoprivrede i
šumarstva dostave
izveštaj o proizvodnji,
obradi i prometu
duvana, obrađenog
duvana i duvanskih
proizvoda za
prethodno
tromesečje
Januar - mart
2012.
Poslovanje
proizvođača i
obrađivača duvana
Član 7. stav 3. Zakona o
duvanu ("Sl. glasnik RS", br.
101/2005, 90/2007, 95/2010,
36/2011 i 6/2012 - usklađeni
izn.)
Dostavljanje
podataka o
oštećenim odnosno
neiskorišćenim
akciznim markicama
Član 16. Uredbe o izgledu
kontrolne akcizne markice,
vrsti podataka na markici i
načinu i postupku
odobravanja i izdavanja
markica, vođenja evidencija o
odobrenim i izdatim
markicama i obeležavanja
cigareta i alkoholnih pića ("Sl.
glasnik RS", br. 137/2004,
11/2005, 29/2005, 56/2005,
75/2005, 88/2005, 108/2006 i
83/2011)
Vraćanje oštećenih
odnosno
neiskorišćenih
akciznih markica
Član 14. Uredbe o izgledu
kontrolne akcizne markice,
vrsti podataka na markici i
načinu i postupku
odobravanja i izdavanja
markica, vođenja evidencija o
odobrenim i izdatim
markicama i obeležavanja
cigareta i alkoholnih pića ("Sl.
glasnik RS", br. 137/2004,
11/2005, 29/2005, 56/2005,
75/2005, 88/2005, 108/2006 i
83/2011)
Poreska uprava je
dužna da, kvartalno
sa presekom stanja
na poslednji dan u
poslednjem mesecu
kvartala, na svojoj
internet strani objavi
obaveštenje o iznosu
poreskog duga svih
poreskih obveznika
Obaveza proizvođača
cigareta, odnosno
alkoholnih pića da
Ministarstvu finansija
dostavi podatke o
izdatim, iskorišćenim
oštećenim i
neiskorišćenim
akciznim markicama u
prethodnom
tromesečju
Obaveza proizvođača,
odnosno uvoznika da
Ministarstvu finansija
vrati oštećene
odnosno
neiskorišćene akcizne
markice u
prethodnom
tromesečju, sa
vidljivom oznakom
serije i serijskim
brojem markice, kao i
da vrati markice za
cigarete, odnosno
alkoholna pića sa
slovnom oznakom EC
i EA
82 │
Januar - mart
2012.
Januar - mart
2012.
10.4.2012.
15.4.2012.
15.4.2012.
Carinski instruktor │ april 2012. │ Br. 18
KALENDARI OBAVEZA
P
E
R
I
O
D
OPIS OBAVEZE
ZAKONSKI ROK ZA (PLAĆANJE
ILI DOSTAVLJANJE PORESKE
PRIJAVE) IZVRŠENJE OBAVEZE
April
Obveznik akcize proizvođač koji pored
dizel goriva proizvodi
ulje za loženje dužan
je da Ministarstvu
finansija dostavi
podatke o
proizvedenim
odnosno prodatim
količinama dizel
goriva i ulja za
loženje, sa
specifikacijom kupaca
na veliko za
prethodno
tromesečje
T
R
O
M
E
S
E
Č
N
I
OBRAČUNSKI
PERIOD
Obveznik akcize proizvođač - fizičko
lice - dužan je da
Ministarstvu finansija
dostavi podatke o
prodatim alkoholnim
pićima fizičkim licima
i specifikaciju kupaca
pravnih lica i
preduzetnika za
prethodno
tromesečje
Obveznik akcize
dostavlja nadležnoj
organizacionoj
jedinici Poreske
uprave kumulativni
obračun akcize za
prethodni kvartalni
period
Obveznik je dužan da
plati naknadu za
proizvode koji posle
upotrebe postaju
posebni tokovi
otpada Fondu za
zaštitu životne
sredine
Podnošenje zahteva
za refakciju poreza na
dodatu vrednost od
strane tradicionalnih
crkava i verskih
zajednica
Januar - mart
2012.
Januar - mart
2012.
Januar - mart
2012.
Januar - mart
2012.
Januar - mart
2012.
15.4.2012.
15.4.2012.
20.4.2012.
OSNOV
PROPIS
Dostavljanje
podataka o
proizvedenim,
odnosno prodatim
količinama dizel
goriva i ulja za
loženje
Član 13. stav 4. Pravilnika o
načinu obračunavanja i
plaćanja akcize, vrsti, sadržini
i načinu vođenja evidencija,
dostavljanja podataka i
sastavljanja obračuna akcize
("Sl. glasnik RS", br. 3/2005,
54/2005, 36/2007, 63/2007 i
53/2009)
Dostavljanje
podataka o
prodatim
alkoholnim pićima
Član 12. stav 4. Pravilnika o
načinu obračunavanja i
plaćanja akcize, vrsti, sadržini
i načinu vođenja evidencija,
dostavljanja podataka i
sastavljanja obračuna akcize
("Sl. glasnik RS", br. 3/2005,
54/2005, 36/2007, 63/2007 i
53/2009)
Obračun ukupnog
iznosa akcize za
tromesečni period
Član 24. stav 1. Zakona o
akcizama ("Sl. glasnik RS",
br. 22/2001, 73/2001, 80/2002,
43/2003, 72/2003, 43/2004,
55/2004, 135/2004, 46/2005,
101/2005 - dr. zakon, 61/2007,
5/2009, 31/2009, 101/2010,
43/2011, 101/2011 i 6/2012 usklađeni din. izn.)
Tromesečni period
poslovanja
Član 12. stav 7. Uredbe o
proizvodima koji posle
upotrebe postaju posebni
tokovi otpada, obrascu
dnevne evidencije o količini i
vrsti proizvedenih i uvezenih
proizvoda i godišnjeg
izveštaja, načinu i rokovima
dostavljanja godišnjeg
izveštaja, obveznicima
plaćanja naknade,
kriterijumima za obračun,
visinu i način obračunavanja i
plaćanja naknade ("Sl.
glasnik RS", br. 54/2010,
86/2011 i 15/2012)
Tromesečni period u
kome su dobra i
usluge nabavljene u
Republici ili izvršen
uvoz dobara u
Republiku Srbiju
Član 6. Pravilnika o postupku
ostvarivanja prava na
povraćaj PDV i o načinu i
postupku refakcije i
refundacije PDV ("Sl. glasnik
RS", br. 107/2004, 65/2005 i
63/2007)
Maj
15.5.2012.
30.5.2011
(60 dana od
isteka
kalendarskog
tromesečja)
Carinski instruktor │ april 2012. │ Br. 18
STOPA
│
83
KALENDARI OBAVEZA
P
E
R
I
O
D
T
R
O
M
E
S
E
Č
N
I
M
E
S
E
Č
N
I
OPIS OBAVEZE
OBRAČUNSKI
PERIOD
ZAKONSKI ROK ZA (PLAĆANJE
ILI DOSTAVLJANJE PORESKE
PRIJAVE) IZVRŠENJE OBAVEZE
April
Zahtev za refakciju
diplomatskog i
konzularnog
predstavništva,
odnosno
međunarodne
organizacije za
refakciju PDV u
prethodnom
tromesečju Obrazac
REF5
Januar - mart
2012.
Zbirna poreska prijava
za poreze po odbitku
- Obrasci PP OD, PP
OD-1 i PP OPJ-1 do PP
OPJ-82)
1.3-31.3.2012.
1.4-30.4.2012.
Periodična deklaracija
za dopremljenu ili
otpremljenu robu
preko granice
1.3-31.3.2012.
1.4-30.4.2012.
30.4.2012.
5.4.2012.
5.4.2012.
STOPA
OSNOV
Refakcija PDV
diplomatskim i
konzularnim
predstavništvima i
međunarodnim
organizacijama
Član 6b st. 1-4. Pravilnika o
postupku ostvarivanja prava
na povraćaj PDV i o načinu I
postupku refakcije i
refundacije PDV ("Sl. glasnik
RS", br. 107/2004, 65/2005 i
63/2007)
Isplaćeni prihodi na
koje se plaća porez
po odbitku
Član 41. stav 3. Zakona o
poreskom postupku i
poreskoj administraciji ("Sl.
glasnik RS", br. 80/2002,
84/2002 - ispr., 23/2003 - ispr.,
70/2003, 55/2004, 61/2005,
85/2005 - dr. zakon, 62/2006
- dr. zakon, 63/2006 - ispr. dr.
zakona, 61/2007, 20/2009,
72/2009 - dr. zakon, 53/2010,
101/2011 i 2/2012 - ispr.)
Član 7. Pravilnika o
Otpremljena ili
periodičnom deklarisanju
dopremljena roba u
robe ("Sl. glasnik RS", br.
prethodnom mesecu
111/2004)
Maj
5.5.2012.
5.5.2012.
Uplata naknade za
dozvolu, odnosno za
odobrenje za
priređivanje igara na
sreću i naknade za
priređivanje klasičnih i
posebnih igara na
sreću**
Evidencija o zbiru
dnevnog prometa po
automatima
- OBRAZAC ZDP**
1.3-31.3.2012.
1.4-30.4.2012.
5.4.2012.
5.5.2012.
Mesečni obračun
ostvarenog prometa
za svako uplatnoisplatno mesto
kladionice - OBRAZAC
MOP**
84 │
1.3-31.3.2012.
1.4-30.4.2012.
5.4.2012.
5.5.2012.
Procenat od
vrednosti primljenih
uplata
Čl. 35, 36, 54. i 55. Zakona o
igrama na sreću ("Sl. glasnik
RS", br. 84/2004, 85/2005 - dr.
zakon i 95/2010)
Ostvareni promet
Član 3. Pravilnika o načinu
vođenja obaveznih evidencija
o ostvarenom prometu po
automatu ("Sl. glasnik RS",
br. 129/2004 i 16/2011)
Stanje brojčanika
Član 4. Pravilnika o načinu
vođenja obaveznih evidencija
o ostvarenom prometu po
automatu ("Sl. glasnik RS",
br. 129/2004 i 16/2011)
Ostvareni promet
Član 3. Pravilnika o načinu
vođenja obaveznih evidencija
o ostvarenom prometu u
kladionicama ("Sl. glasnik
RS", br. 129/2004)
Ukupna naknada za
priređivanje igara na
sreću
Član 7. Pravilnika o sadržini
evidencija o osnovicama za
obračunavanje i plaćanje
naknade za priređivanje
posebnih igara na sreću u
igračnicama i napojnicama i o
sadržini mesečnog obračuna
naknade za priređivanje tih
igara ("Sl. glasnik RS", br.
35/2006)
Evidencija o stanju
mehaničkih i
elektronskih
brojčanika automata
- OBRAZAC SB**
Zbirni mesečni
obračun naknade za
priređivanje posebnih
igara na sreću u
igračnicama
- OBRAZAC ZMON Priređivači igara na
sreću u igračnicama
(dostavlja se Poreskoj
upravi i Upravi za igre
na sreću)**
PROPIS
Carinski instruktor │ april 2012. │ Br. 18
KALENDARI OBAVEZA
P
E
R
I
O
D
M
E
S
E
Č
N
I
OPIS OBAVEZE
OBRAČUNSKI
PERIOD
ZAKONSKI ROK ZA (PLAĆANJE
ILI DOSTAVLJANJE PORESKE
PRIJAVE) IZVRŠENJE OBAVEZE
April
STOPA
OSNOV
PROPIS
Maj
Obaveza Državne
lutrije Srbije da na
odgovarajući uplatni
račun javnih prihoda
uplati naknadu za
priređivanje klasičnih
igara na sreću
1.3-31.3.2012.
1.4-30.4.2012.
5.4.2012.
5.5.2012.
Obaveza priređivača
da na odgovarajući
uplatni račun javnih
prihoda uplati
naknadu za
priređivanje svake
posebne igre na sreću
u igračnicama
1.3-31.3.2012.
1.4-30.4.2012.
5.4.2012.
5.5.2012.
1.3-31.3.2012.
1.4-30.4.2012.
5.4.2012.
5.5.2012.
1.3-31.3.2012.
1.4-30.4.2012.
5.4.2012.
5.5.2012.
25 evra u dinarskoj
Član 80. Zakona o igrama na
Priređivanje igara na
protivvrednosti po
sreću ("Sl. glasnik RS", br.
sreću na automatima
automatu
88/2011)
5% (ne manje od 35
evra) na osnovicu
Član 81. st. 1-2. Zakona o
Priređivanje igara na
koju čini razlika
igrama na sreću ("Sl. glasnik
sreću na automatima
ukupno ostvarenih
RS", br. 88/2011)
uplata i isplata
Obaveza priređivača
da Poreskoj upravi i
Upravi za igre na sreću
dostavi mesečni
obračun naknade za
priređivanje za svaku
vrstu igara, odnosno
stola za igre na sreću
posebno, zajedno sa
dokazom o uplati
naknade za
priređivanje.
Obaveza priređivača
da na odgovarajući
uplatni račun javnih
prihoda uplati
naknadu za dobijeno
odobrenje za
priređivanje posebnih
igara na sreću na
automatima
Obaveza priređivača
da na odgovarajući
uplatni račun javnih
prihoda uplati
naknadu za
priređivanje posebnih
igara na sreću na
automatima
Obaveza priređivača
da na odgovarajući
uplatni račun javnih
prihoda uplati
naknadu za dobijeno
odobrenje za
priređivanje posebnih
igara
na sreću - klađenje
Obaveza priređivača
da na odgovarajući
uplatni račun javnih
prihoda uplati
naknadu za
priređivanje igara na
sreću - klađenje
1.3-31.3.2012.
1.4-30.4.2012.
5.4.2012.
5.5.2012.
1.3-31.3.2012.
1.4-30.4.2012.
5.4.2012.
5.5.2012.
1.3-31.3.2012.
1.4-30.4.2012.
5.4.2012.
Carinski instruktor │ april 2012. │ Br. 18
5.5.2012.
60% na osnovicu
koja čini razliku
između ukupne Priređivanje klasičnih
vrednosti
igara na sreću
primljenih uplata i
ukupnog iznosa
fonda dobitaka
3% na vrednost
primljenih uplata
- kod igara koje
učesnici igraju
jedni protiv drugih Priređivanje posebnih
(poker), odnosno
igara na sreću u
25% na razliku
igračnicama
između vrednosti
primljenih uplata i
isplaćenih
dobitaka kod
ostalih igara
3% na vrednost
primljenih uplata
- kod igara koje
učesnici igraju
jedni protiv drugih
Priređivanje posebnih
(poker), odnosno
igara na sreću u
25% na razliku
igračnicama
između vrednosti
primljenih uplata i
isplaćenih
dobitaka kod
ostalih igara
100 evra u
dinarskoj
protivvrednosti
- po kladionici
Član 35. st. 1-3. Zakona o
igrama na sreću ("Sl. glasnik
RS", br. 88/2011)
Član 59. Zakona o igrama na
sreću ("Sl. glasnik RS", br.
88/2011)
Član 60. Zakona o igrama na
sreću ("Sl. glasnik RS", br.
88/2011)
Priređivanje posebnih Član 95. Zakona o igrama na
igara
sreću ("Sl. glasnik RS", br.
na sreću - klađenje 88/2011)
15% (ne manje od
500 evra) na
osnovicu koju čini Priređivanje posebnih Član 96. Zakona o igrama na
razlika ukupno
igara
sreću ("Sl. glasnik RS", br.
ostvarenih uplata i na sreću - klađenje 88/2011)
isplata - po
kladionici
│
85
KALENDARI OBAVEZA
P
E
R
I
O
D
OPIS OBAVEZE
ZAKONSKI ROK ZA (PLAĆANJE
ILI DOSTAVLJANJE PORESKE
PRIJAVE) IZVRŠENJE OBAVEZE
April
Obaveza priređivača
da na odgovarajući
uplatni račun javnih
prihoda uplati
naknadu za dobijeno
odobrenje za
priređivanje svih
vrsta igara na sreću
preko sredstava
elektronske
komunikacije
Obaveza priređivača
da na odgovarajući
uplatni račun javnih
prihoda uplati
naknadu za
priređivanje svih
vrsta igara na sreću
preko sredstava
elektronske
komunikacije
M
E
S
E
Č
N
I
OBRAČUNSKI
PERIOD
Obaveštenje o
zaključenim
ugovorima o
izvođenju estradnih
programa zabavne i
narodne muzike i
drugih zabavnih
programa
- OBRAZAC OZU
Obaveza poslodavca
da prilikom isplate
zarada Poreskoj
upravi dostavi
izveštaj o izvršenju
obaveze
zapošljavanja osoba
sa invaliditetom u
skladu sa zakonom
- Obrazac IOSI
86 │
1.3-31.3.2012.
1.4-30.4.2012..
1.3-31.3.2012.
1.4-30.4.2012.
1.3-31.3.2012.
1.4-30.4.2012.
1.3-31.3.2012.
1.4-30.4.2012.
5.4.2012.
5.4.2012.
5.4.2012.
5.4.2012.
STOPA
OSNOV
PROPIS
5.5.2012.
2.500 evra u
dinarskoj
protivvrednosti
Priređivanje svih
vrsta igara na sreću
preko sredstava
elektronske
komunikacije
Član 106. Zakona o igrama
na sreću ("Sl. glasnik RS",
br. 88/2011)
5.5.2012.
15% (ne manje od
7.500 evra) na
osnovicu koju
čini razlika
ukupno
ostvarenih
uplata i isplata
kod klađenja,
odnosno 5% (ne
manje od 7.500
evra) na
osnovicu koju
čini razlika
ukupno
ostvarenih
uplata i isplata
kod ostalih igara
Priređivanje svih
vrsta igara na sreću
preko sredstava
elektronske
komunikacije
Član 107. Zakona o igrama
na sreću ("Sl. glasnik RS",
br. 88/2011)
Zaključeni ugovori
- estrada -
Član 108a Zakona o porezu
na dohodak građana ("Sl.
glasnik RS", br. 24/2001,
80/2002, 80/2002 - dr.
zakon, 135/2004, 62/2006,
65/2006 - ispr., 31/2009,
44/2009, 18/2010, 50/2011,
91/2011 - odluka US i 7/2012
- usklađeni din. izn.) i
Pravilnik o sadržini prijave
za upis u Registar isplatilaca
prihoda po osnovu
estradnih programa
zabavne i narodne muzike i
drugih zabavnih programa i
sadržini obaveštenja o
zaključenim ugovorima o
izvođenju tih programa ("Sl.
glasnik RS", br. 139/2004)
Obaveza
zapošljavanja
osoba sa
invaliditetom
Član 24. Zakona o
profesionalnoj rehabilitaciji i
zapošljavanju osoba sa
invaliditetom ("Sl. glasnik
RS", br. 36/2009) u vezi sa
članom 12. Pravilnika o
načinu praćenja izvršavanja
obaveze zapošljavanja
osoba sa invaliditetom i
načinu dokazivanja
izvršavanja te obaveze ("Sl.
glasnik RS", br. 33/2010 i
48/2010 - ispr.)
Maj
5.5.2012.
5.5.2012.
Carinski instruktor │ april 2012. │ Br. 18
KALENDARI OBAVEZA
P
E
R
I
O
D
OPIS OBAVEZE
ZAKONSKI ROK ZA (PLAĆANJE
ILI DOSTAVLJANJE PORESKE
PRIJAVE) IZVRŠENJE OBAVEZE
April
Porez na dohodak na
ostale prihode
(ugovori o autorskom
pravu, o zakupu
nepokretnosti,
opreme i druge
pokretne imovine,
ugovori o delu, o
privremenim i
povremenim
poslovima i drugi
prihodi - OBRAZAC PP
OPJ 2 do PP OPJ 8)
Podnošenje zahteva
Upravi za trezor za
refakciju plaćene
akcize na dizel gorivo
za pogon traktora
M
E
S
E
Č
N
I
OBRAČUNSKI
PERIOD
Mesečni izveštaj o
poslovanju otvorenog
odnosno zatvorenog
investicionog fonda na
propisanom obrascu
OIF, ZIF za prethodni
mesec
i
Mesečni izveštaj o
poslovanju društva za
upravljanje za
prethodni mesec, na
propisanom obrascu
Porez na dodatu
vrednost - pravna lica i
preduzetnici sa
prometom većim od
20.000.000,00 dinara
za prethodnih 12
meseci i oni koji su se
opredelili da
obračunavaju i plaćaju
PDV mesečno, kao i
oni koji otpočnu sa
obavljanjem delatnosti
u tekućoj godini
1.3-31.3.2012.
1.4-30.4.2012.
1.3-31.3.2012.
1.4-30.4.2012.
1.3-31.3.2012.
1.4-30.4.2012.
1.3-31.3.2012.
1.4-30.4.2012.
5.4.2012.
najranije
10.4.2012.
10.4.2012.
10.4.2012.
STOPA
OSNOV
PROPIS
Maj
Stopa poreza na
ostale prihode
iznosi 20% stopa
poreza na prihode
od osiguranja lica
iznosi 10%
Čl. 85. i 86. Zakona o porezu
na dohodak građana ("Sl.
glasnik RS", br. 24/2001,
80/2002 - dr. zakon,
Bruto iznos naknade 80/2002,
135/2004,
62/2006, 65/2006
od ostalih prihoda - ispr., 31/2009,
44/2009,
18/2010, 50/2011, 91/2011 odluka US i 7/2012 - usklađeni
din. izn.)
Član 7. Pravilnika o uslovima
za ostvarivanje prava na
refakciju plaćene akcize na
dizel gorivo, načinu i postupku
Refakcija plaćene ostvarivanja refakcije,
akcize na dizel gorivo uslovima za dobijanje
poljoprivrednog
ovlašćenja za distribuciju dizel
gazdinstva
goriva, normativima
potrebnih količina za pogon
traktora ("Sl. glasnik RS", br.
3/2005, 5/2005, 63/2007,
23/2008 i 20/2012)
10.5.2012.
Član 72. Pravilnika o uslovima
za obavljanje delatnosti
Izveštaj o poslovanju društva za upravljanje
investicionih fondova investicionim fondovima ("Sl.
glasnik RS", br. 15/2009,
76/2009 i 41/2011)
10.5.2012.
18%
8%
5.5.2012.
najranije
10.5.2012.
Promet dobara i
usluga u
kalendarskom
mesecu
Član 48. st. 1, 3. i 5. i član 49.
Zakona o porezu na dodatu
vrednost ("Sl. glasnik RS", br.
84/2004, 86/2004 - ispr.,
61/2005 i 61/2007)
Podnošenje obrasca
PID PDV-1 uz poresku
prijavu PPPDV za
januar - poreski
obveznici koji
pretežno vrše promet
dobara u inostranstvo
1.3-31.3.2012.
1.4-30.4.2012.
10.4.2012.
10.5.2012.
Promet dobara u
inostranstvo
Član 4. stav 2. Uredbe o
kriterijumima na osnovu kojih
se utvrđuje šta se, u smislu
Zakona o porezu na dodatu
vrednost, smatra pretežnim
prometom dobara u
inostranstvo ("Sl. glasnik RS",
br. 124/2004 i 27/2005)
Mesečni izveštaj o
ulaganju u dužničke
hartije od vrednosti izdavaoci rezidenti i
nerezidenti - OBRAZAC
HOV4)
1.3-31.3.2012.
1.4-30.4.2012.
10.4.2012.
10.5.2012.
Visina ulaganja
Uputstvo za sprovođenje
Odluke o obavezi izveštavanja
u poslovanju sa inostranstvom
("Sl. glasnik RS", br. 87/2009)
Carinski instruktor │ april 2012. │ Br. 18
│
87
KALENDARI OBAVEZA
P
E
R
I
O
D
OPIS OBAVEZE
ZAKONSKI ROK ZA (PLAĆANJE
ILI DOSTAVLJANJE PORESKE
PRIJAVE) IZVRŠENJE OBAVEZE
April
Mesečni obračun
poreza na premije
neživotnog osiguranja
- OBRAZAC MOPPNO
Izveštaj o izvršenim
rashodima za plate u
mesecu - OBRAZAC
PL - podnose lokalne
vlasti (direktni i
indirektni korisnici
sredstava budžeta)
M
E
S
E
Č
N
I
OBRAČUNSKI
PERIOD
Naknada za korišćenje
građevinskog
zemljišta
1.3-31.3.2012.
1.4-30.4.2012.
1.3-31.3.2012.
1.4-30.4.2012.
1.3-31.3.2012.
1.4-30.4.2012.
10.4.2012.
10.4.2012.
10.4.2012.
STOPA
OSNOV
PROPIS
Zaključeni ugovori o
neživotnom
osiguranju
Član 7. Zakona o osiguranju
("Sl. glasnik RS", br. 55/2004,
70/2004 - ispr., 61/2005,
61/2005 - dr. zakon, 85/2005
- dr. zakon, 101/2007, 63/2009
- odluka US, 107/2009 i
99/2011), čl. 3, 4. i 5. Zakona o
porezu na premije neživotnih
osiguranja ("Sl. glasnik RS",
br. 135/2004) i Pravilnika o
načinu obračunavanja poreza
na premije neživotnih
osiguranja i o sadržini i načinu
vođenja evidencije koja
obezbeđuje vršenje kontrole
obračuna i plaćanja poreza na
premije neživotnih osiguranja
("Sl. glasnik RS", br.
140/2004)
Isplaćene zarade
zaposlenima u
mesecu
Čl. 2. do 6. Pravilnika o načinu
i sadržaju izveštavanja o
planiranim i izvršenim
rashodima za plate u
budžetima jedinica lokalne
samouprave ("Sl. glasnik RS",
br. 8/2010)
Godišnja naknada za
korišćenje
građevinskog
zemljišta
Član 20. Odluke o naknadi za
korišćenje građevinskog
zemljišta ("Sl. list grada
Beograda", br. 37/2004,
7/2005, 19/2007, 40/2007,
53/2008, 60/2009, 45/2010,
2/2011 - ispr., 54/2011 i 8/2012)
Maj
10.5.2012.
10.5.2012.
10.5.2012.
5%
Radiodifuzna
organizacija dostavlja
PI podatke o
prihodima odnosno
troškovima, sa
razdvojenim
osnovama sticanja,
kao i popis
emitovanih
interpretacija iz
repertoara PI
1.3-31.3.2012.
1.4-30.4.2012.
15.4.2012.
15.5.2012.
Emitovane
interpretacije iz
repertoara PI
Tarifa za upotrebu
interpretacija iz repertoara PI
snimljenih na komercijalne
nosače zvuka (fonograme),
odnosno zvuka i slike
(videograme) ("Sl. glasnik
RS", br. 6/2008, 119/2008 i
98/2011 - dr. tarifa)
Obaveza brokerskodilerskog društva da
Komisiji za hartije od
vrednosti dostavi
izveštaj o svome
poslovanju
1.3-31.3.2012.
1.4-30.4.2012.
15.4.2012.
15.5.2012.
Poslovanje
brokersko-dilerskog
društva za tekući
mesec
Član 201. stav 1. tačka 2)
Zakona o tržištu kapitala ("Sl.
glasnik RS", br. 31/2011)
Uvoz cigareta,
odnosno alkoholnih
pića
Član 17. Uredbe o izgledu
kontrolne akcizne markice,
vrsti podataka na markici i
načinu i postupku
odobravanja i izdavanja
markica, vođenja evidencija o
odobrenim i izdatim
markicama i obeležavanja
cigareta i alkoholnih pića ("Sl.
glasnik RS", br. 137/2004,
11/2005, 29/2005, 56/2005,
75/2005, 88/2005, 108/2006 i
83/2011)
Dostavljanje
evidencija o izdatim,
iskorišćenim,
oštećenim i
neiskorišćenim
markicama za
cigarete, odnosno
alkoholna pića
88 │
1.3-31.3.2012.
1.4-30.4.2012.
15.4.2012.
15.5.2012.
Carinski instruktor │ april 2012. │ Br. 18
KALENDARI OBAVEZA
P
E
R
I
O
D
OPIS OBAVEZE
OBRAČUNSKI
PERIOD
ZAKONSKI ROK ZA (PLAĆANJE
ILI DOSTAVLJANJE PORESKE
PRIJAVE) IZVRŠENJE OBAVEZE
April
STOPA
OSNOV
PROPIS
Član 67. Zakona o porezu na
dobit pravnih lica ("Sl. glasnik
RS", br. 25/2001, 80/2002,
80/2002 - dr. zakon, 43/2003,
84/2004, 18/2010 i 101/2011)
10%
Na osnovu poreske
prijave za prethodnu
godinu, odnosno
prethodni poreski
period ili na osnovu
mesečne akontacije
iz poslednjeg meseca
prethodnog
poreskog perioda
Maj
Porez na dobit pravnih
lica
1.3-31.3.2012.
1.4-30.4.2012.
15.4.2012.
Doprinosi za socijalno
osiguranje preduzetnici i lica koja
su osnivači privrednih
društava, ako nisu
obavezno osigurana
po osnovu zaposlenja
u drugom preduzeću,
drugom pravnom licu,
državnom organu ili
organu jedinice
lokalne samouprave
1.3-31.3.2012.
1.4-30.4.2012.
15.4.2012.
Obaveza proizvođača
fiskalnih kasa da
deponuje sredstva na
rok od dve godine u
visini od 5% od
maloprodajne cene
svake fiskalizovane
fiskalne kase
1.3-31.3.2012.
1.4-30.4.2012.
15.5.2012.
Porez na dohodak
građana od
samostalne delatnosti
M
E
S
E
Č
N
I
Komunalna taksa za
isticanje firme i
naknada za uređivanje
građevinskog
zemljišta3)
1.3-31.3.2012. 1.4-30.4.2012.
Korisnik, odnosno
sopstvenik šuma plaća
naknadu za korišćenje
šuma i šumskog
zemljišta
1.3-31.3.2012.
1.4-30.4.2012.
Pravno lice, obveznik
plaća naknadu za
zaštitu, korišćenje i
unapređivanje
opštekorisnih funkcija
šuma
1.3-31.3.2012.
1.4-30.4.2012.
15.4.2012.
15.4.2012.
15.4.2012.
15.4.2012.
Carinski instruktor │ april 2012. │ Br. 18
15.5.2012.
35,80%
Član 118. Zakona o porezu na
dohodak građana ("Sl. glasnik
RS", br. 24/2001, 80/2002,
Na osnovu rešenja 80/2002 - dr. zakon, 135/2004,
Poreske uprave
62/2006, 65/2006 - ispr.,
31/2009, 44/2009, 18/2010,
50/2011, 91/2011 - odluka US i
7/2012 - usklađeni din. izn.)
Čl. 10. i 11. Zakona o
penzijskom i invalidskom
osiguranju ("Sl. glasnik RS",
br. 34/2003, 64/2004 - odluka
USRS, 84/2004 - dr. zakon,
Na osnovu rešenja 85/2005, 101/2005 - dr. zakon,
Poreske uprave i
63/2006 - odluka USRS,
rasta prosečne
5/2009, 107/2009 i 101/2010),
mesečne bruto
član 17. Zakona o
zarade iz prethodnog zdravstvenom osiguranju ("Sl.
kvartala
glasnik RS", br. 107/2005,
109/2005 - ispr. i 57/2011), član
4. Zakona o zapošljavanju i
osiguranju za slučaj
nezaposlenosti ("Sl. glasnik
RS", br. 36/2009 i 88/2010)
Sredstva
Član 24. st. 2. i 3. Zakona o
obezbeđenja za
fiskalnim kasama ("Sl. glasnik
proizvođače fiskalnih
RS", br. 135/2004)
kasa
Na osnovu rešenja
Poreske uprave ili
odluke
Zakon o planiranju i izgradnji
("Sl. glasnik RS", br. 72/2009,
81/2009 - ispr., 64/2010 odluka US i 24/2011) i Odluka o
lokalnim i komunalnim
taksama
15.5.2012.
Na poresku
osnovicu
primenjuje se
stopa od 3%
odnosno 5%
Godišnji ukupan
prihod korisnika
šuma ostvaren
gazdovanjem
šumama, odnosno
tržišna vrednost
izrađenih drvnih
sortimenata na
mestu seče
Član 85. Zakona o šumama
("Sl. glasnik RS", br. 30/2010)
15.5.2012.
Na poresku
osnovicu
primenjuje se
stopa od 0,025%
Ukupan godišnji
prihod pravnog lica
Član 86. Zakona o šumama
("Sl. glasnik RS", br. 30/2010)
15.5.2012.
15.5.2012.
│
89
KALENDARI OBAVEZA
P
E
R
I
O
D
OPIS OBAVEZE
Podnošenje zahteva
Upravi za trezor za
refakciju plaćene
akcize na ostale
derivate nafte
P
E
T
N
A
E
S
T
O
D
N
E
V
N
I
ZAKONSKI ROK ZA (PLAĆANJE
ILI DOSTAVLJANJE PORESKE
PRIJAVE) IZVRŠENJE OBAVEZE
April
Obaveza proizvođača
fiskalnih kasa da
Poreskoj upravi Centrala dostavi
kumulativne podatke
o broju fiskalizovanih
fiskalnih kasa po tipu i
modelu, njihovim
maloprodajnim
cenama i iznosu
deponovanih
sredstava
M
E
S
E
Č
N
I
OBRAČUNSKI
PERIOD
Krajnji rok za isplatu
zarada za prethodni
mesec, odnosno
obračun i uplata
doprinosa za
obavezno socijalno
osiguranje iz i na
najnižu osnovicu ako
poslodavac nema
sredstva za isplatu
zarada
Organizacija koja
sprovodi postupak
prinudne naplate u
obavezi je da svim
sudovima nadležnim
za sprovođenje
stečajnog postupka
dostavi obaveštenje (i
da ga objavi u
dnevnom listu i na
svojoj internet strani)
o pravnim licima sa
njihove teritorije koja
su obustavila sva
plaćanja u
neprekidnom trajanju
od dve godine
Boravišna taksa
90 │
1.3-31.3.2012.
1.4-30.4.2012.
1.3-31.3.2012.
1.4-30.4.2012.
18.4.2012.
20.4.2012.
STOPA
OSNOV
PROPIS
Maj
18.5.2012.
20.5.2012.
Sredstva
Član 24. stav 5. Zakona o
obezbeđenja za
fiskalnim kasama ("Sl. glasnik
proizvođače fiskalnih
RS", br. 135/2004)
kasa
Član 4. Pravilnika o bližim
uslovima, načinu i postupku
za ostvarivanje prava na
refakciju plaćene akcize na
ostale derivate nafte iz člana
9. stav 1. tačka 3) Zakona o
akcizama koji se koriste za
industrijske svrhe ("Sl. glasnik
RS", br. 51/2005)
Refakcija plaćene
akcize na ostale
derivate nafte
1.3-31.3.2012.
1.4-30.4.2012.
30.4.2012.
30.5.2012.
Član 51. Zakona o doprinosima
za obavezno socijalno
osiguranje ("Sl. glasnik RS",
Isplaćena zarada ili
br. 84/2004, 61/2005, 62/2006,
obračunati doprinosi
5/2009, 52/2011, 101/2011 i
za obavezno
7/2012 - usklađeni din. izn.) u
socijalno osiguranje
vezi sa članom 110. Zakona o
radu ("Sl. glasnik RS", br.
24/2005, 61/2005 i 54/2009)
1.3-31.3.2012.
1.4-30.4.2012.
30.4.2012.
31.5.2012.
Član 208. u vezi sa članom 150.
Obustava plaćanja od Zakona o stečaju ("Sl. glasnik
strane pravnih lica RS", br. 104/2009 i 99/2011
- dr. zakon) *
16.3-31.3.2012.
1.4-15.4.2012.
16.4-30.4.2012.
1.5-15.5.2012.
5.4.2012.
20.4.2012.
5.5.2012.
20.5.2012.
Boravišna taksa za
svaki dan boravka u
ugostiteljskom
objektu
Čl. 103. i 108. Zakona o
turizmu ("Sl. glasnik RS", br.
36/2009, 88/2010 i 99/2011 - dr.
zakon)
Carinski instruktor │ april 2012. │ Br. 18
KALENDARI OBAVEZA
P
E
R
I
O
D
OPIS OBAVEZE
OBRAČUNSKI
PERIOD
ZAKONSKI ROK ZA (PLAĆANJE
ILI DOSTAVLJANJE PORESKE
PRIJAVE) IZVRŠENJE OBAVEZE
April
P
E
T
N
A
E
S
T
O
D
N
E
V
N
I
Akciza1)
S
V
A
K
O
D
N
E
V
N
I
Obaveštavanje
Poreske uprave o
pravnim i fizičkim
licima koja obavljaju
delatnost o svim
isplatama gotovog
novca u skladu sa
članom 35. stav 1.
Zakona o platnom
prometu i članom 48.
stav 1. tačka 8. Zakona
o bankama
16.3-31.3.2012.
1.4-15.4.2012.
16.4-30.4.2012.
1.5-15.5.2012.
1.3-31.3.2012.
1.4-30.4.2012.
15.4.2012.
30.4.2012.
STOPA
OSNOV
PROPIS
Stavljanje
u promet
ili uvoz
Čl. 9. do 14. Zakona o
akcizama ("Sl. glasnik RS", br.
"Sl. glasnik RS", br. 22/2001,
73/2001, 80/2002, 43/2003,
72/2003, 43/2004, 55/2004,
135/2004, 46/2005, 101/2005
- dr. zakon, 61/2007, 5/2009,
31/2009, 101/2010, 43/2011,
101/2011 i 6/2012 - usklađeni
din. izn.), Usklađene dinarske
iznose akciza iz člana 9. stav
1. tač. 5) i 6), čl. 12, 12a i 40g
Zakona o akcizama, godišnjim
indeksom potrošačkih cena u
2011. godini, odnosno iz člana
9. stav 1. tač. 1) i 3) Zakona o
akcizama, indeksom
potrošačkih cena za period
od 1. jula 2011. godine do 31.
decembra 2011. godine ("Sl.
glasnik RS", br. 6/2012 i 8/2012
- ispr.)
Sve gotovinske
isplate
Član 4. Pravilnika o uslovima i
načinu plaćanja u gotovom
novcu u dinarima za pravna
lica i za fizička lica koja
obavljaju delatnost ("Sl.
glasnik RS", br. 77/2011)
Maj
15.5.2012.
31.5.2012.
Svakodnevno
30% ili
od 17,45
do 265,17 din.
Usklađeni iznosi akciza primenjuju se od 28.1.2012. godine.
Rok za podnošenje zbirnih poreskih prijava za porez po odbitku - obrasci PP OD i PP OPJ, kao i na zarade, za velike poreske obveznike je dan
isplate, a najkasnije dva dana od dana isplate.
3)
Pravna lica i preduzetnici plaćaju za prethodni mesec - do 15.
4)
Izveštaj se sačinjava u SAD dolarima prema zvaničnom srednjem kursu SAD dolara poslednjeg dana izveštajnog perioda.
1)
2)
* o
d 23. januara 2010. godine kao dana početka primene Zakona o stečaju („Sl. glasnik RS”, br. 104/2009) do 31. decembra 2010. godine,
odredbe čl. 150-154. tog zakona primenjivaće se na pravna lica koja su obustavila sva plaćanja u neprekidnom trajanju od tri godine, a od 1.
januara 2010. godine do 31. decembra 2011. godine primenjivaće se na pravna lica koja su obustavila sva plaćanja u neprekidnom trajanju
od dve godine.
** Shodno članu 134. stav 1. Zakona o igrama na sreću („Sl. glasnik RS”, br. 88/2011), priređivači igara na sreću koji na dan stupanja na snagu tog
zakona poseduju važeće rešenje o davanju dozvole, odnosno odobrenja za priređivanje igara na sreću dato u skladu sa Zakonom o igrama na
sreću („Sl. glasnik RS”, br. 84/2004, 85/2005 - dr. Zakon i 95/2010), nastavljaju sa priređivanjem u skladu sa odredbama tog zakona, do isteka
važenja dozvole, odnosno odobrenja, kao i shodno članu 136. Zakona o igrama na sreću („Sl. glasnik RS”, br. 88/2011) kojim je propisano da
će se propisi doneti na osnovu Zakona o igrama na sreću („Sl. glasnik RS”, br. 84/2004, 85/2005 - dr. Zakon i 95/2010), primenjivati do početka
primene propisa donetih na osnovu novog zakona, ako nisu u suprotnosti sa odredbama novog zakona.
Napomena:
Rokovi se u slučaju da padaju u nedelju ili u dane državnih praznika, kao i u druge dane kada organ pred kojim treba preduzeti radnje
ne radi, pomeraju na prvi naredni radni dan, u skladu sa odredbama člana 91. Zakona o opštem upravnom postupku („Sl. list SRJ”, br.
33/97 i 31/2001 i „Sl. glasnik RS”, br. 30/2010).
Carinski instruktor │ april 2012. │ Br. 18
│
91
AKTUELNI STATISTIČKI PODACI I INFORMACIJE
AKTUELNI STATISTIČKI PODACI
I INFORMACIJE
Ažurirano dana 21.4.2012. godine
1. KURSNA LISTA ZA OBRAČUN CARINSKIH DAŽBINA
Šifra
978
36
124
191
203
208
348
392
414
578
752
756
826
840
977
985
40
56
246
250
280
300
372
380
442
620
724
92 │
Zemlja
EMU
Australija
Kanada
Hrvatska
Češka Republika
Danska
Mađarska
Japan
Kuvajt
Norveška
Švedska
Švajcarska
Velika Britanija
SAD
Bosna i Hercegovina
Poljska
Austrija
Belgija
Finska
Francuska
Nemačka
Grčka
Irska
Italija
Luksemburg
Portugalija
Španija
Oznaka
EUR
AUD
CAD
HRK
CZK
DKK
HUF
JPY
KWD
NOK
SEK
CHF
GBP
USD
BAM
PLN
ATS
BEF
FIM
FRF
DEM
GRD
IEP
ITL
LUF
PTE
ESP
Paritet
1
1
1
1
1
1
100
100
1
1
1
1
1
1
1
1
1
100
1
1
1
100
1
100
100
100
100
2.4-.8.4.2012.
111,3643
86,7053
83,5065
14,8207
4,5007
14,9709
37,6256
101,5634
299,7693
14,5660
12,5611
92,3419
133,2109
83,3129
56,9397
26,7728
8,0932
276,0649
18,7301
16,9774
56,9397
32,6821
141,4035
5,7515
276,0649
55,5483
66,9313
Kurs - 2012. godina
9.4-15.4.2012.
111,7057
88,1307
86,0201
14,9693
4,5400
15,0092
37,7678
103,8447
306,3788
14,7765
12,6500
92,9255
135,5487
85,4476
57,1142
26,8485
8,1180
276,9112
18,7876
17,0294
57,1142
32,7823
141,8370
5,7691
276,9112
55,7186
67,1365
16.4-22.4.2012.
111,5678
88,1332
84,7072
14,9119
4,4842
14,9961
37,3799
104,8372
304,9134
14,6340
12,5207
92,7336
135,2009
84,8682
57,0437
26,6335
8,1079
276,5694
18,7644
17,0084
57,0437
32,7418
141,6619
5,7620
276,5694
55,6498
67,0536
Carinski instruktor │ april 2012. │ Br. 18
AKTUELNI STATISTIČKI PODACI I INFORMACIJE
2. PROSEČNA MESEČNA ZARADA PO ZAPOSLENOM U REPUBLICI SRBIJI ZA 2011. GODINU
Mesec
Zarada
54.948
47.382
49.394
49.633
54.532
49.064
54.616
54.164
53.285
53.838
52.944
53.239
61.116
Decembar 2010.
Januar 2011.
Februar 2011.
Mart 2011.
April 2011.
Maj 2011.
Jun 2011.
Jul 2011.
Avgust 2011.
Septembar 2011.
Oktobar 2011.
Novembar 2011.
Decembar 2011.
Decembar 2011.
Decembar 2010.
Januar-Decembar 2011.
Januar-Decembar 2010.
Ukupno Republika
Zarada bez poreza i doprinosa
39.580
34.009
35.358
35.777
39.298
35.362
39.322
39.127
38.389
38.763
38.167
38.363
43.887
"Sl. glasnik RS"
4/2011
13/2011
21/2011
28/2011
36/2011
47/2011
55/2011
63/2011
71/2011
80/2011
89/2011
99/2011
6/2012
111,2
110,9
-
111,1
111,2
-
Napomena:
Od 1. januara 2011. godine Republički zavod za statistiku više ne objavljuje podatke o zaradi u privredi Republike Srbije. Dok se ne promene odgovarajući propisi koji određena
primanja vezuju za ovaj podatak (npr. posebni kolektivni ugovori), primenjuje se poslednji objavljen podatak, za decembar 2010. godine, koji iznosi 51.165,00 dinara.
2a PROSEČNA MESEČNA ZARADA PO ZAPOSLENOM U REPUBLICI SRBIJI ZA 2012. GODINU
• Aktuelni podatak - februar mesec •
Mesec
Januar 2012.
Februar 2012.
Februar 2012. / Decembar 2011.
Februar 2012. /Januar 2012.
Februar 2012. / Februar 2011.
Januar-Februar 2012. / Januar-Februar 2011.
Zarada
50.829
55.505
90,8
109,2
112,4
109,8
Ukupno Republika
Zarada bez poreza i doprinosa
36.639
40.003
91,1
109,2
112,6
110,1
"Sl. glasnik RS"
14/2012
23/2012
-
3. MINIMALNA ZARADA* ZA 2012. GODINU
* Odlukom o visini minimalne zarade za period januar 2012. godine - februar 2013. godine koja je objavljena 23.3.2012. godine u "Sl. glasniku RS" broj 22/2012 utvrđen je iznos
neto minimalne zarade po radnom času za period januar 2012. - februar 2013. godine.
Mesec
Januar
Februar
Mart
April
Maj
Jun
Jul
Avgust
Septembar
Oktobar
Novembar
Decembar
Broj časova rada
176
168
176
168
184
168
176
184
160
184
176
168
Carinski instruktor │ april 2012. │ Br. 18
Po času - neto
102,00
102,00
102,00
115,00
115,00
115,00
115,00
115,00
115,00
115,00
115,00
115,00
Minimalna neto zarada za mesec
17.952,00
17.136,00
17.952,00
19.320,00
21.160,00
19.320,00
20.240,00
21.160,00
18.400,00
21.160,00
20.240,00
19.320,00
│
93
AKTUELNI STATISTIČKI PODACI I INFORMACIJE
4. NAJNIŽA OSNOVICA ZA PLAĆANJE DOPRINOSA ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANJE*
- zaposleni i poslodavci, za period od 1.2.2012. do 30.4.2012. iznosi 19.498 dinara
* Najnižu mesečnu osnovicu doprinosa čini iznos od 35% prosečne mesečne zarade u Republici Srbiji isplaćene u prethodnom kvartalu za koji su objavljeni podaci Republičkog zavoda
za statistiku, u skladu sa odredbom člana 37. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje ("Sl. glasnik RS", br. 84/2004, 61/2005, 62/2006, 5/2009, 52/2011 i 101/2011).
5. NAJVIŠA OSNOVICA ZA PLAĆANJE DOPRINOSA ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANJE*
- zaposleni i poslodavci, za period od 1.4.2012. do 30.4.2012. iznosi 277.525 dinara
* Najvišu mesečnu osnovicu doprinosa čini petostruki iznos prosečne mesečne zarade isplaćene po zaposlenom u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku
Republičkog zavoda za statistiku, a primenjuje se od prvog u narednom mesecu po objavljivanju podatka o prosečnoj mesečnoj zaradi, u skladu sa odredbom člana 42. Zakona
o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje ("Sl. glasnik RS", br. 84/2004, 61/2005, 62/2006, 5/2009, 52/2011 i 101/2011).
6. FORMULE ZA PRERAČUN NA BRUTO U ZAVISNOSTI OD VISINE NETO ZARADE
Bruto iznos zarade, odnosno minimalne zarade utvrđuje se po sledećim formulama, i to:
AKO JE NETO MESEČNI IZNOS ZARADE, KOJI SE ISPLAĆUJE ZAPOSLENOM:
• manji od neto najniže osnovice za plaćanje doprinosa, po formuli
Neto zarada - 938,64 + (najniža osnovica x 17,9%)
Bruto zarada =
0,88
• veći od neto najniže osnovice, a manji od neto najviše osnovice za plaćanje doprinosa, po formuli
Neto zarada - 938,64
Bruto zarada =
0,701
• veća od neto najviše osnovice za plaćanje doprinosa, po formuli
Neto zarada - 938,64 + (Najviša osnovica x 17,9%)
Bruto zarada =
0,88
AKO JE NETO MESEČNI IZNOS MINIMALNE ZARADE KOJI SE ISPLAĆUJE ZAPOSLENOM:
• manji od neto najniže osnovice za plaćanje doprinosa, po forumuli
(časovi rada x MZ po času) - 938,64 + (najniža osnovica x 17,9%)
Bruto MZ =
0,88
• veći od neto najniže osnovice, a manji od neto najviše osnovice za plaćanje doprinosa, po formuli
(časovi rada x MZ po času) - 938,64
Bruto MZ =
0,701
7. OSNOVICE OSIGURANJA NA KOJE SE OBRAČUNAVA DOPRINOS PIO ZA LICA
UKLJUČENA U OBAVEZNO OSIGURANJE za period od 1.2. do 30.4.2012. godine
• "Sl. glasnik RS", br. 8/2012 •
R. br.
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
94 │
%
35%
40%
54%
65%
80%
87%
115%
127%
155%
200%
300%
400%
500%
Iznos
19.498
22.283
30.082
36.210
44.566
48.466
64.064
70.749
86.347
111.416
167.124
222.832
278.540
Carinski instruktor │ april 2012. │ Br. 18
AKTUELNI STATISTIČKI PODACI I INFORMACIJE
8. PREGLED USKLAĐENIH NEOPOREZIVIH IZNOSA POJEDINIH PRIMANJA
PREMA ZAKONU O POREZU NA DOHODAK GRAĐANA
za period od 1.2.2012. do 31.1.2013. godine - "Sl. glasnik RS", br. 7/2012
R.
br.
I
1.
II
1.
2.
3.
III
1.
2.
3.
4.
5.
6.
IV
1.
V
1.
OPIS
Neoporezivi iznos koji se izuzima iz zarade zaposlenog
Neoporezivi iznos iz zarade (čl. 15a stav 2. i 101a st. 1, 3, 4. i 5. Zakona)
Neoporezivi iznosi iz člana 9. stav 1. Zakona
Pomoć u slučaju smrti zaposlenog, člana njegove porodice ili penzionisanog radnika - tačka 9)
Stipendije i krediti učenika i studenata - tačka 12)
Naknada za ishranu - hranarina koju sportistima amaterima isplaćuju amaterski sportski klubovi, u skladu sa zakonom
kojim se uređuje sport - tačka 13)
Neoporezivi iznosi iz člana 18. stav 1. Zakona
Naknada troškova prevoza u javnom saobraćaju - tačka 1)
Dnevnica za službeno putovanje u zemlji - tačka 2)
Naknada troškova prevoza na službenom putovanju sopstvenim vozilom - tačka 4)
Solidarna pomoć za slučaj bolesti, zdravstvene rehabilitacije ili invalidnosti zaposlenog ili člana njegove porodice - tačka 5)
Poklon deci zaposlenih, starosti do 15 godina, povodom Nove godine i Božića - tačka 6)
Jubilarna nagrada zaposlenima, u skladu sa zakonom koji uređuje rad - tačka 7)
Neoporezivi iznos iz člana 21a Zakona i člana 13. st. 3. i 4. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje
Premija dobrovoljnog dodatnog penzijskog i invalidskog osiguranja i penzijski doprinos u dobrovoljni penzijski fond
(usklađeni iznos se isključuje iz osnovice za porez i iz osnovice za doprinose)
Neoporezivi iznos iz člana 83. stav 5. Zakona
Pojedinačno ostvaren dobitak od igara na sreću
Neoporezivi
iznosi
7.822
54.206
9.293
7.744
3.098
1.859
5.421
30.975
7.744
15.487
4.647
23.232
9. MESEČNE STOPE ZATEZNE KAMATE U 2011. GODINI
Mesec
Januar
Februar
Mart
April
Maj (zaključno sa 16.5.2011.)
Maj (17.5. - 31.5.2011.)
Jun
Jul
Avgust
Septembar
Oktobar
Novembar
Decembar
Zatezna kamata
1,2035%
1,2035%
1,2035%
1,2035%
1,2035%
0,9020%
0,5000%*
0,5000%*
0,5000%*
0,7010%
0,9020%
1,4045%
0,5000%*
* P rema članu 3. stav 3. Zakona o visini stope zatezne kamate ("Sl. list SRJ", br. 9/2001, "Sl. list SCG", br. 1/2003 - Ustavna povelja i "Sl. glasnik RS", br. 31/2011), u
mesecu za koji je stopa rasta potrošačkih cena jednaka nuli ili je negativna, mesečna stopa zatezne kamate jednaka je fiksnoj stopi od 0,5% mesečno.
9a MESEČNE STOPE ZATEZNE KAMATE U 2012. GODINI
Mesec
Januar
Februar
Mart
April
Zatezna kamata
0,6005%
1,3040%
1,6055%
1,6055% *
* Podatak se primenjuje do objavljivanja podatka o indeksu potrošačkih cena za april 2012. godine.
Carinski instruktor │ april 2012. │ Br. 18
│
95
AKTUELNI STATISTIČKI PODACI I INFORMACIJE
10. INDEKS POTROŠAČKIH CENA ZA 2011. GODINU
Opis
Januar 2011.
Februar 2011.
Mart 2011.
April 2011.
Maj 2011.
Index
101,4
101,5
102,6
101,1
100,4
Jun 2011.
99,7
Jul 2011.
99,5
Opis
Avgust 2011.
Septembar 2011.
Oktobar 2011.
Novembar 2011.
Decembar 2011.
Decembar 2011.
Decembar 2010.
Januar-Decembar 2011.
Januar-Decembar 2010.
Index
100,0
100,2
100,4
100,9
99,3
107,0
111,0
10a INDEKS POTROŠAČKIH CENA ZA 2012. GODINU
Republika Srbija ukupno*
Januar 2012.
Februar 2012.
Mart 2012.
Mesečna inflacija
Godišnja inflacija
Inflacija u 2012. godini
(Promena cena u tekućem (Promena cena u tekućem (Promena cena u tekućem
mesecu u odnosu na
mesecu u odnosu na isti
mesecu u odnosu na
prethodni mesec)
mesec prethodne godine) decembar 2011. godine)
100,1
105,6
100,1
100,8
104,9
100,9
101,1
103,2
102,0
"Sl. glasnik RS"
13/2012
19/2012
31/2012
* Republički zavod za statistiku od 1999. godine ne raspolaže pojedinim podacima za AP Kosovo i Metohija, tako da oni nisu sadržani u obuhvatu podataka za Republiku
Srbiju (ukupno).
Napomena:
Indeksi potrošačkih cena se definišu kao mera prosečne promene maloprodajnih cena robe i usluga koje se koriste za ličnu potrošnju.
Cene ovih proizvoda i usluga u martu 2012. godine, u odnosu na februar 2012. godine, u proseku su povećane za 1,1%. Potrošačke cene u martu 2012. godine, u odnosu
na isti mesec 2011. godine, povećane su za 3,2%, dok su u odnosu na decembar 2011. godine povećane za 2,0%.
Posmatrano po glavnim grupama proizvoda i usluga klasifikovanih prema nameni potrošnje u martu 2012. godine, u odnosu na prethodni mesec, najveći rast cena zabeležen
je u grupama Transport (3,7%), Hrana i bezalkoholna pića (1,4%), Stan, voda, električna energija, gas i druga goriva i Nameštaj, pokućstvo i tekuće održavanje stana (za po
0,8%), Zdravstvo i Restorani i hoteli (za po 0,4%). Pad cena zabeležen je u grupama Rekreacija i kultura (-1,5%), Komunikacije (-0,3%) i Odeća i obuća (-0,2%).
Cene ostalih proizvoda i usluga nisu se bitnije menjale.
11. ESKONTNA STOPA, REFERENTNA KAMATNA STOPA I STOPA KAMATE
ZA NEBLAGOVREMENA PLAĆANJA JAVNIH PRIHODA
Izvršni odbor Narodne banke Srbje je na sednici od 12.4.2012. godine odlučio na zadrži referentu kamatu stopu na istom nivou od 9,5%.
S obzirom da je visina referentne kamate ostala nepromenjena, visina eskontne stope i kamate za neblagovremeno plaćanje javnih prihoda ostaju na istom
nivou. U narednoj tabeli dat je pregled kretanja navedenih kamata od početka 2012. godine.
Kretanje kamata u 2012. godini
Referentna kamatna
stopa
Kamata za neblagovremeno plaćene javne prihode
- na godišnjem nivou -
Eskontna stopa NBS
- na godišnjem nivou -
8.12.2011. - 18.1.2012.
9,75%
19,75%
9,75%
od 19.01.2012
9,50%
19,50%
9,50%
Period važenja
Napomena:
1) Eskontna stopa se utvrđuje u visini 100% referentne kamatne stope NBS;
2) Od 1.1.2011. godine kamata za neplaćene i neblagovremeno plaćene javne prihode jednaka je godišnjoj referentnoj stopi centralne emisione banke uvećanoj za
deset (10) procentnih poena (shodno članu 75. stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji).
Naredna sednica Izvršnog odbora NBS održaće se 10.5.2012. godine.
96 │
Carinski instruktor │ april 2012. │ Br. 18
U narednom broju časopisa CARINSKI INSTRUKTOR
•P
OSLOVANJE KONSIGNACIONIH SKLADIŠTA - CARINSKI I
DEVIZNI ASPEKT
• PREKRŠAJNA ODGOVORNOST U POSTUPKU TRANZITA
Pretplatom na časopis CARINSKI INSTRUKTOR stičete pravo na:
• 2 4 BROJA ČASOPISA kod godišnje, odnosno 6 brojeva časopisa kod kvartalne pretplate, koji se objavljuju 2 puta mesečno osim u julu, avgustu,
decembru i januaru kada, sredinom meseca, u zavisnosti od aktuelnosti
tema, izlaze kao dvobroji
•P
OSTAVLJANJE PITANJA pismenim putem iz oblasti koje su tema časopisa
•P
OPUSTE NA PRETPLATU na ostala izdanja i stručne skupove kompanije
Paragraf
•P
OVOLJNE USLOVE PLAĆANJA - mogućnost godišnje i kvartalne pretplate, kao i mogućnost plaćanja godišnje pretplate u 4 rate
•B
ESPLATNO REKLAMIRANJE - jedna besplatna reklama u nekom od izdanja kompanije Paragraf
Referentna lista pretplatnika na časopis CARINSKI INSTRUKTOR
• Hemofarm AD
• Slobodna zona AD
• Centar za reciklažu
• Victoria Group DOO
• Phoenix Pharma
• Novo Nordisk Pharma
• Tarkett DOO
• TNT
• JP PTT Saobraćaja Srbije
• Beohemija
• RATEL
• Centroproizvod ad
• DE International
• Potisje AD
• Via ocel
• Foodland
• Res trade DOO
• Intereuropa
• Star&SS trade d.oo
• Pet centar
• Frigomex
www.paragraf.rs
Download

Paragraf Carinski instruktor • br. 18 • april 2012.