DEPARTMAN ZA RAČUNARSTVO I AUTOMATIKU
ODSEK ZA PRIMENJENE RAČUNARSKE NAUKE I INFORMATIKU
KATEDRA ZA PRIMENJENE RAČUNARSKE NAUKE
ISPITNI RAD IZ PREDMETA INTERAKCIJA ČOVEK
RAČUNAR
PERIODNI SISTEM TEHNIKA VIZUELIZACIJE
Mentor:
Dr Dragan Ivetić, red. prof.
Kandidati:
Marija Sertić, 12283 [email protected]
Sebastijan Stoja, 12281 [email protected]
Marina Bođa, 12295 [email protected]
Novi Sad, 2011. godine
SADRŽAJ
Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5
1. DATA VISUALIZATION (VIZUELIZACIJA PODATAKA) . . . . . . . . . . . . .7
1.1 C - Continuum . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7
1.2 Tb - Table . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8
1.3 Ca - Cartesian Coordinates . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .8
1.4 Pi - Pie Chart . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .10
1.5 L - Line Chart . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .10
1.6 B - Bar Chart . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .11
1.7 Ac - Area Chart . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .12
1.8 Hi - Histogram . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12
1.9 Sc - Scatterplot . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14
1.10 Tk - Tukey Box Plot . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .15
1.11 Sp - Spectogram . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15
2. INFORMATION VIZUALIZATION (VIZUELIZACIJA INFORAMCIJA) . .16
2.1 R - Radar Chart Cobweb . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .16
2.2 Pa - Parallel Coordinates . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .17
2.3 Hy - Hyperbolic Tree . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18
2.4 Cy - Cycle Diagram . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19
2.5 T - Timeline . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .20
2.6 Ve - Venn Diagram . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21
2.7 Sa - Sankey Diagram . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21
2.8 E - Entity Relationship diagram . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22
2.9 Pt - Petri Net . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23
2.10 Fl - Flow Chart . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25
2.11 Cl - Clustering . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27
2.12 Da - Data Map . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28
2.13 Tp - Tree Map . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30
2.14 Cn - Cone Tree . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30
2.15 Sy - System dynamic/simulation . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31
2.16 Df - Data Flow Diagram . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . .32
2.17 Se - Semantic Network . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .33
3.CONCEPTVISUALIZATION (POJAMNA/IDEJNAVIZUALIZACIJA) . . .34
3.1 Me - Meeting trace. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .34
3.2 Co - communication diagram. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35
3.3 Fp - flight plan . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .36
3.4 Cs - concept skeleton . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .38
2
3.5 Mi - Mindmap . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39
3.6 Sq - Square of oppositions. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40
3.7 Cc - Concentric circles . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .42
3.8 Ar - Argument slide . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .43
3.9 Sw - Swim lane diagram . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44
3.10 Gc - Gantt chart . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .45
3.11 Pm - Perspectives diagram . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .52
3.12 D - Dilemma diagram . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53
3.13 Lc - Layer chart . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53
3.14 Py - Minto pyramid technique . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54
3.15 Ce - Cause-effect chains. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .56
3.16 Ti - Toulmin map . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .56
3.17 Dt - Decision tree . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .57
3.18 Cp - Cpm critical path method. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59
3.19 Cf - Concept fan . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60
3.20 Co - Concept map . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61
3.21 So - Soft system modeling . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 62
3.22 Sn - Sinergy map . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .63
3.23 Fo - Force field diagram . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64
3.24Ib - Ibis argumentation map . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66
3.25 Pr - Process event chains . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66
3.26 Pe - Pert chart . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68
3.27 Ev - Evocative knowledge map . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .69
3.28 V - Vee diagram . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .70
4. METAPHOR VISUALIZATION (METAFORNA VIZUALIZACIJA) . . . . 71
4.1 Mm - Metro map . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 72
4.2 Tm - Temple. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .72
4.3 St - Story template . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .73
4.4 Tr - Tree . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 74
4.5 Br - Bridge. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .75
4.6 Fu - Funnel . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .76
4.7 Pr - Parameter ruler . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 77
4.8 Ic - Iceberg . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 78
4.9 Hh - Heaven 'a' hell chart. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .78
3
5. COMPOUND VISUALIZATON (SJEDINJENA VIZUALIZACIJA). . . . . .80
5.1 G - Grapchic faciliation. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 80
5.2 Ct - Cartoon. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 81
5.3 Ri - Rich picture . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .82
.4 Kn - Knowledge map. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .83
5.5 Lm - Learning map. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84
5.6 I - Infomural. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .85
6. STRATEGY VISUALIZATION (STRATEŠKA VIZUALIZACIJA) . . . . . .86
6.1 Su - Supply demand curve. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .86
6.2 Pc - Performance charting. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87
6.3 St - Strategy map. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 88
6.4 Oc -Organisation chart. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .89
6.5 Ho - House of quality. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .90
6.6 Fd - Feedback diagram. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .91
6.7 Ft - Failure tree. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 92
6.8 Mq - Magic quadrant. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .93
6.9 Ld - Life-cycle diagram. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 94
6.10 Po - Poreter’s five forces. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .95
6.11 S - S-cycle. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .96
6.12 Sm - Stakeholder map. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97
6.13 Is - Ishikawa diagram. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .98
6.14 Tc - Technology roadmap. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99
6.15 Ed - Edgeworth box. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .100
6.16 Pf - Portfolio diagram. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101
6.17 Sg - Strategic game board. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .102
6.18 Mz - Mintzberg’s organigraph. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103
6.19 Z - Zwicky’s morphological box. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .104
6.20 Ad - Affinity diagram. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .105
6.21 De - Decision discovery diagram. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .106
6.22 Bm - BCG matrix. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 107
6.23 Stc - Strategy canvas. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 108
6.24 Vc - Value chain. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .109
6.25 Hy - Hype-cycle. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .110
6.26 Sr - Stakeholder rating map. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 111
6.27 Ta - TAPS. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 112
6.28 Sd - Spray diagram. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .113
4
UVOD
Vizuelizaciјa metode јe sistematski, zasnovan na pravilima, spoljašnji, traјni, i grafički
prikaz koјi prikazuјe informaciјe na način koјi јe pogodan sticanju uvida, razviјanje razumevanja
elaborat, ili komunikacionih iskustva.
Prototip članovi ove kategoriјe elaborata alatke za vizuelizaciјu su, po našem mišljenju,
metode (sa domenima kao raznovrsne kao što su obrazovanje, inženjerstvo zahteva i
argumentaciјa teoriјe), kao što su koncept mapiranje, dijagrami podsetnika znanja, diјagrami
argumentaciјe, ili bogata vizuelna metafora.
Periodni sistem vizualizacije je zbirka metoda za prikazivanje, razumevanje i korišćenje
informacija. Podeljen je u šest grupa: podaci, informacije, ideja, metafora, strategija i
sjedinjavanje. Svaki element sadrži informacije o elementu, kao na primer, da li je procesna ili
strukturna vizualizacija, da li je potrebno divergentno ili konvergentno razmišljanje... Web
verzija omogućava pristup slikama koje se pojavljuju kada se miš zadrži na elementu.
Atraktivnog dizajna i jednostavan za razumevanje, periodni sistem vizualizacije je dobar način
da se pomogne studentima u razvijanju vizualne pismenosti.
5
Neke legende koje se nalaze iznad elementa:
1) pregled
, većina metoda za vizualizaciju su bolje za dokazivanje nekog pregleda;
2) detalji i pregledi
, ove metode se oslanjaju na Sheneidermanovu vizualizaciju koja
kaže prvo pregled, zumiranje i filtriranje pa posle detalji na zahtev;
3) detalji
, ove metode su dobre za pružanje u uvid iz jednog bita podataka. Najviše su
korišćene za rasuđivanje backward heuristike.
4) divergentno razmišljanje
, јe način razmišljanja u kome osoba generiše veliki broј
kreativnih odgovora na pitanje ili problem;
5) konvergentno razmišljanje
, јe način kritičnog razmišljanja u kome osoba pokušava
da smanji složenost kroz analizu i sintezu;
i elementi mogu pripadati u dve grupe:
6) procesna vizualizacija
ili kontinuirano sekvenciјalno;
7) strukturalna vizualizacija
hiјerarhiјa ili mreže
, prikazuјe vremenske sekvence, bilo postepeno, ciklično i /
, opisuјe skup konceptualnih odnosa, kao što su
6
1. DATA VISUALIZATION ( VIZUELIZACIJA PODATAKA)
Vizuelizacija podataka predstavlja grafičku reprezentaciju podataka, informacija ili
znanja čija je svrha pronalaženje relacija između njih, njihovo grupisanje na osnovu sličnosti ili
neke druge mere. Danas podatke najčešće vizualizujemo korišćenjem tablica, različitih vrsta
dijagrama, grafikona i grafova ili mentalnih mapa.
Postoje mnogi alati za vizuelizaciju npr:
•
•
Many Eyes (IBM-om online servis, na osnovu unešenih podataka kreira različite tipive
grafova, grafikona, dijagrama, histograma...)
Node XL ( funkcionalni dodatak Excel 2007, za analiziranje velikih mreža, za
vizuelizaciju kreiranih matrica podataka)
1.1 C - Continuum
Kontinum (eng. continuum) koristi se za reprezentaciju podataka koji postepeno iz
jednog stanja prelaze u drugo stanje bez naglih promena. Na taj način omogućava čoveku
„globalni pogled“ nad podacima i već pri prvom pogledu se stiče uvid u obrasce i šablone.
Predstavlja način kritičkog mišljenja u kojima čovek pokušava da smanji složenost kroz analizu i
sintezu.
Slika 1.1 primer kontinuma
7
1. 2 Tb - Table
Tabela (eng. table) je sredstvo za organizovanje podataka u kolone i redove. Podatke u
tabeli moguće je grupisati po željenom kriterijumu, tako da se tabele značajno razlikuju po
strukturi, notaciji, felsibilnosti itd. Omogućen je „globalni pogled” na podatke, tj lako uočavanje
osnovnih karakteristika, glavnih veza i osobina, ali takođe i uvid u detalje. Zbog toga su tabele
našle veliku primenu u skoro svim granama nauke a i šire.
Slika 1.2 primer tabele
1. 3 Ca – Cartesian Coordinates
Pravougle koordinate (eng. cartesian coordinates) predstavljaju temelj analitičke
geometrije i osiguravaju geometrijsku interpretaciju za brojna područja matematike, fizike,
astronomije, ekonomije, tehničkih nauka itd. Najčešće se srećemo sa dvodimenzionalnim i
trodimenzionalnim koordinatnim sistemima, a ređe sa n-dimenzionalnim koordinatnim
8
sistemima (gde je n> 3). Ose mogu u praktičnoj primeni prema potrebi da imaju različite merne
jedinice.
Pravougle koordinate se još i nazivaju Dekartov koordinatni sistem (po imenu francuskog
matematičara, Rene Descartes, koji ih je i otkrio).
Slika 1.3.1 primer pravuglih koordinata
Scenario matrca (slika 3.2) je još jedan primer pravouglih koordinata u čijoj je
osnovi Dekartov sistem. Najjednostavnije i najčešće korišćene su matrice sa 2 varijable, gde
svaka od 4 ćelije predstavlja jedan scenario. Ako postoji više faktora koje treba uzeti u obzir,
onda se formiraju višedimenzionalne matrice. Matrice veće od 3 dimenzije se vrlo teško
sagledavaju, tako da se u praksi najčešće faktori spajaju u parove i na taj način dobijamo
nekoliko dvodimenzionalnih matrica. Scenario matrice su našle veliku primenu u menadžerstvu
u izradi scenario planiranja.
Slika 1.3.2 primer scenario matrice
9
1. 4 Pi – Pie Chart
Prvi čovek koji je upotrebio kružni grafikon (eng. pie chart) za prikazivanje podataka je William
Playfair u svojoj publikaciji "Statistical Breviary", 1801. godine. Kružni grafikoni prikazuju veličinu
stavki (u procentima) u jednoj grupi podataka proporcionalno zbiru stavki. Po pravilu grafikon je podeljen
na kružne isečke i svaki od njih predstavlja neku delimičnu vrednost, a celi krug predstavlja zbir svih tih
vrednosti. Kružni isečci se definišu pomoću linije radijusa, tj. linije koja kreće iz središta kružnice i
dodiruje rub kružnice koja predstavlja grafikon. Ugao središta između dve susedne linije radijusa
određuje veličinu kružnog isečka, tj. njegov ugao. Ugao se izračuna uz pomoć formule:
ugao = 360° × delimična vrednost/ukupna vrednost
Radi bolje preglednosti preporučuje se da svaka grupa podataka na grafikonu ima svoju boju ili
šaru koja je predstavljena u legendi grafikona. Takođe se savetuje da grafikon nema više od 10
isečaka.
Kružni grafikon najviše se koristi u poslovnom svetu i u masovnim medijima, anketama
itd.
zastupljenost engleskog govornog područja
Slika 1.4 primer kružnog grafikona
1. 5 L – Line Chart
10
Linijski grafikon (eng. line chart) prikazuje podatke kao niz tačaka povezanih tako da
čine segmente prave. Te prave predstavlaju promene kroz vreme koje se i dalje događaju. Podaci
kategorija su raspoređeni na horizontalnoj osi, a podaci vrednosti na vertikalnoj. Ova vrsta
grafikona se najčešće koristi ako su natpisi kategorija tekstualni i ako prikazuju jednoliko
raspoređene vrednost (npr meseci, godine, itd).
Linijski grafikon se najviše koristi za prikazivanje trenda u podacima tokom vremena.
Slika 1.5 primer linijskog grafikona
1. 6 B – Bar Chart
Trakasti grafikon (eng. bar chart) se koristi za prikaz promene podataka u nekom
vremenskom razdoblju kao i za međusobno upoređivanje stavki. Sastoji se od pravouglih oblika
koji mogu biti vertikalno ili horizontalno orjentisani. Kao kod linijskih grafikona i ovde su
podaci kategorija raspoređeni na horizontalnoj osi, a podaci vrednosti na vertikalnoj.
Primjenjuju se u ekonomiji, politici, sociologiji, istraživanjima, anketama, i dr jer
vizualizuju učestalost pojavljivanja različitih podataka.
Slika 1.6 primer trakastog grafikona
11
1. 7 Ac – Area Chart
Oblasni grafikoni (eng. area chart) naglašavaju veličinu promene tokom vremena i mogu
se koristiti za isticanje ukupnih vrednosti po tendencijama. Na primer, podaci koji predstavljaju
dobit u nekom vremenskom razdoblju mogu se iscrtati na oblasnom grafikonu kako bi se
naglasila ukupna dobit. Prikazom zbira iscrtanih vrednosti, oblasni grafikon prikazuje i odnose
delova i celine.
Slika. 1.7 primer oblasnog grafikona
1. 8 Hi - Histogram
U statistici, histogram je grafički prikaz tabelarnih frekvencija. Histogram je grafička
verzija tabele koja pokazuje koja proporcija slučajeva pripada svakoj od više ili većem broju
specificiranih kategorija. Kategorije se obično specificiraju kao nepreklapajući intervali neke
promenljive.
Uopšteno, histogram je definisan kao način prikazivanja podataka raspoređenih u
određene kategorije (klase) ili grupe. Histogram je zapravo varijacija trakastog grafa, koji na
apscisnoj osi ima vrednosti nezavisne promenljive, a na ordinatnoj osi vrednosti zavisne
promenljive. Oznake na osama treba da budu linearno raspoređene.
12
Histogram ima široku primenu, a posebno je pogodan za prikaz rezultata ispitivanja
izvršenog na velikom broju uzoraka, tj. kada nije pogodno prikazivati vrednost svakog pojedinog
ispitanog uzorka.
Slika 1.8.1 primer histograma
Jedna od vrlo važnih primena histograma je u digitalnoj fotografiji. Histogram nam može
reći da li je ekspozicija prilikom snimanja bila dobra, kakvo je osvetljenje, te njegovom
primenom možemo naknadno popraviti već snimljene fotografije. Histogram (sl. 8.1) zapravo
posmatra fotografiju u celini i određuje koliki broj piksela ima određeno (isto) osvetljenje. To
znači da će na apscisi biti vrednosti osvetljenja od 0 do 255, a na ordinati broj piksela koji imaju
odgovarajuće osvetljenje. Bitno je naglasiti da izgled histograma ne zavisi od rasporeda piksela
na slici, niti od orijentacije slike, već samo od toga koliki broj piksela ima isto osvetljenje.
Slika 1.8.2 primer histograma (u digitalnoj fotografiji)
Iz histograma takođe možemo očitati kakav je kontrast na snimljenoj fotografiji. Kontrast
je mera za razliku između svetlih i tamnih delova na fotografiji. Fotografije koje imaju dobar
kontrast imaće širi histogram, a fotografije sa slabijim kontrastom imaće uži histogram.
Poznavajući ovaj efekt možemo naknadno popraviti loš kontrast već snimljene fotografije.
13
Jednostavno nekim od programa za digitalnu obradu slike razvučemo histogram i gledamo šta
ćemo dobiti. Ova metoda naziva se izjednačavanje histograma (engl. histogram equalization) i
može se koristiti za poboljšanje fotografija koje imaju pojedina područja slabijeg kontrasta, a da
se ne utiče na globalni kontrast. Loša strana ove metode je da ponekad može pojačati kontrast
pozadinskog šuma, a pogoršati izgled signala koji nas zanima.
RGB histogram je najčešće korišćen histogram, a on je zapravo kompozicija posebnih
histograma crvene, zelene i plave boje. Histogram osvetljenja je takođe kompozicijski RGB
histogram, međutim on uzima u obzir činjenicu da je ljudsko oko najosetljivije na promenu
zelene boje, zatim crvene i na kraju plave. Osnovna razlika između RGB histograma i
histograma osvetljenja je ta da histogram osvetljenja zadržava informaciju o lokaciji boja svakog
pojedinog piksela, dok RGB ovu informaciju gubi, zato što on nastaje kompozicijom tri
histograma komponentnih boja.
Histogram se takođe može primeniti na video, a takva primena histograma najčešće je
prisutna u obliku računarskih aplikacija. Pomoću takvih alata možemo određivati histograme
pojedinih poluslika (engl. frame) video zapisa.
Postoje mnogi alati koji se bave obradom slike : LView Pro, Adobe Photoshop, itd.
1. 9 Sc - Scatterplot
Raspršeni (eng. scatterplot) ili XY grafikon pokazuje odnose između numeričkih
vrednosti u nekoliko skupova podataka ili predočava dve grupe brojeva kao jedan niz XY
koordinata. Ovaj grafikon pokazuje nejednake intervale ili skupove podataka. Ima dve ose
vrednosti, pri čemu se jedan skup brojčanih podataka prikazuje na horizontalnoj osi (osi x),a
drugi na vertikalnoj osi (osi y). Na grafikonu se te vrednosti kombinuju u pojedinačne tačke
podataka i prikazuju u nejednolikim intervalima ili grupama. Raspršeni i linijski grafikoni imaju
sličan izgled, naročito kada se raspršeni grafikon prikazuje s povezanim crtama.
Raspršeni grafikoni se obično koriste za prikaz i upoređivanje brojčanih vrednosti, npr
naučnih, statističkih i projektnih podataka. Jedna od gavnih vrlina ovog tipa grafikona je
mogućnost prikaza nelinearnih odnosa između promenljivih.
Slika 1.9. primer raspršenog grafikona
14
1. 10 Tk – Tukey Box Plot
Pronašao ih je J. Tukey. Predstavljaju jos jedan načina za vizuelizaciju distribucije
podataka. Rastojanja između različitih delova kućica (eng. tukey box plot) pokazuje stepen
disperzije podataka. Omogućava istovremeno posmatranje pozicioniranih mera srednje vrednosti
i interaktivnog odstupanja kao mere disperzije. Kao što je prikazano na slici (sl. 10.1) donji okvir
„kutije” predstavlja 25%, gornji 75%, dok median kutije predstavlja polovinu odnosno 50%, a na
samim krajevima se predstavljene minimalne odnosno na gornjem kraju maksimalne vrednosti.
Bilo koji podaci koji nisu obuhvaćeni kućicom se prikazuju izvan intervala tačkicom ili
zvezdicom.
Slika 1.10 primer kućice
1. 11 Sp - Spectogram
Spektrogram (eng spectogram) se najčešće predstavlja kao dvodimenzionalni graf, gde
horizontalna osa predstavlja vreme, a vertikalna frekvenciju. U praksi se sreće i trodimenzionalni
spektrogram gde treća simenzija (z osa) predstavlja amplitudu određene frekvencije u
određenom vremenskom trenutku.
Spektrogrami (ili vrlo često sonogram) imaju veliku ulogu u analizi govora jer
omogućava identifikaciju fonetskih zvukova (veoma je koristan u pružanju pomoći u
prevazilaženju problema i nedstataka u govoru gluvih osoba). Takođe omogućava analizu
zvukova koje proizvode životinje, i samim tim ima veliku primenu u mnogim naukama, vojnoj
industriji (radari), seizmologiji, muzici itd. Uređaj koji generiše spektrogram se naziva
spektrograf.
15
Slika 1.11 primer spektrograma
2. INFORMATION VISUALIZATION (VIZUELIZACIJA
INFORMACIJA)
Vizuelizacija informacija se definiše kao korišćenje interaktivnih vizualnih predstava
podataka radi pojačanja spoznaje. Odnosno podaci se transformišu u sliku, tj mapiraju se na
prostor ekrana. Dobijena slika može da se menja od strane korisnika u skaldu sa daljim radom na
datoj slici.
2. 1 R - Radar Chart Cobweb
Izgledom podseća na paukovu mrežu. Često ga nazivaju radar dijagram (eng. radar chart
plot) , grafikon zvezda, nepravilni poligon itd . Predstavlja vrstu linijskog dijagrama, gde se linije
ne iscrtavaju u prvouglom već u polarnom koordinatnom sistemu.
Polarni grafikon je grafički metod za predstavljanje podataka u vidu dvodimenzionalnih
grafikona sa tri ili više kvantativnih varijabli koje su zastupljene na osama počev od iste tačke.
Intezivno se koriste u sportu kao grafikon snage i slabosti sportiste. Međutim velika mana
im je to što vrlo često nameću strukture podataka koje nisu prirodne kao na primer:
•
•
povezanost suseda: naime, polarni grafikoni se koriste kada susedne varijable nisu
povezane i tada se stvaraju veštačke, lažne veze;
ciklična struktura: prva i zadnja promenljiva se nalaze jedna pored druge, itd.
16
Inače, u nekim slučajevima postoji potrebna prirodna struktura, i tada polarni grafikoni
daju dobre rezultate (npr. za dijagrame podataka koji variraju tokom 24-tvorosatnog ciklusa,
podaci po satu su prirodno u „komšijskim“ vezama, imaju cikličnu strukturu).
Polarni grafikoni su našli veliku primenu u nautici (prikazuju vrednost kursa i brzine
brodova).
Slika 2.1 primer polarnog grafikona
2. 2 Pa – Parallel Coordinates
Paralelene koordinate (eng parallel coordinates) predstavljaju način vizuelizacije
multivarijabilnog-multidimnzionalnog skupa podataka. Otkrio ih je 1885 Maurice d'Ocagne, ali
ih je potpuno nezavisno ponovo otkrio i popularizovao 1959 Al Inselberg.
Za prikaz skupa tačaka u n-dimenzionalnom prostoru, potrebno je n paralelnih linija
(osa), obično su vetikalne i jedanko međusobno udaljene. Tačke su u n-dimenzionalnom prostoru
predstavljene kako polilinije sa temenima na paralelenim osama, gde teme na i-toj osi odgovara
i-toj koordinati tačke. U dijagramu paralelnih koordinata observacije se prikazuju kao serija
neprekidnih linija koje prolaze kroz paralelne ose od kojih svaka linija predstavlja drugu
17
varijablu. Moguće je izvršiti mapiranje sa n- dimenzionalnog prostora na 2-dimenzionlni, ali
treba biti svestan činjenice da tada dolzi do gubika nekog dela informacija.
Kada se paralelene koordinate koriste za statičku analizu podataka, treba voditi računa o
rasporedu, rotaciji i skaliranju osa.
Danas popularnost paralelnih koordinata raste, jer iako na prvi pogled deluju
komplikovano, u stvari su vrlo pristupačne i jednostavne za analizu, prepoznavanje obrazaca,
strukture kao i procenu međusobne korelacije.
Slika 2.2 primer paralelnih koordinata
2. 3 Hy – Hyperbolic Tree
Hiperbolično stablo (eng. hyperbolic tree) je graf inspirisan hiperboličnom geometriom.
Vizuelizuje hijerarhijske podatke gde broj čvorova može eksponencialno da raste. Za
jednostavno binarno stablo na nivou n je maksimalni broj čvorova 2n, dok broj čvorova za veća,
n-arna ,stabla raste mnogo brže. Obično, stablo se predstavlja u euklidskoj ravni gde se koren
nalazi na vrhu, a deca ispod svojih roditelja sa kojima su povezani linijama, za razliku od
hiperboličnog rasporeda u kome se koren nalazi u samom centru dok se deca smeštaju u
spolašnjem prstenu oko korena tj roditelja.
18
Hiperbolični pretraživač, omogućuje korisniku da menja fokus, koji se inicialno nalazi na
korenu na bilo koji drugi element stabla. Na taj način je omogućeno prikazivanje velikih
hijerarhijskih struktura bez gubitka konteksta.
Uveliko se koriste za vizualizaciju struktura web stranica.
Slika 2.3 primer hiperboličkog stabla
2. 4 Cy – Cycle Diagram
Ciklični dijagram (eng. cycle diagram) prikazuje kako su podaci povezani jedni sa
drugim i na koji način se ponavljaju u cikluse. Koriste se kada cikus koji vizuelizujemo nema
kraja ni početka. Prilikom pravljenja ciklus dijagram morju se prvo uočiti glavni događaji,
njihova interakcija i način na koji se ciklus ponavlja. Često se koristi u ekonomiji (protok novca
u privredi), u biologiji, ekologiji (prikaz ciklisa života, kruženje ugljenika u prirodi), za prikaz
dijagrama stanja itd.
19
Slika 2.4 primer cikličnog dijagrama
2. 5 T - Timeline
Vremenski dijagram (eng. timeline) se sastoji od jedne horizontalne ose, koja u najviše
slučajeva predstavlja vremensku osu koja ima početnu tačku na levom kraju,a na desnom kraju
se pruža u beskonačnost. Na osi se obično označavaju datumi ili godine ili meseci...
Zbog svojih osobina (mogućnosti predviđanja) se jako koriste u marketingu,
menadžmentu, istoriji za prikazivanje događaja ili tendencija promene duž nekog vremenskog
perioda.
Slika 2.5 primer timeline dijagrama
20
2. 6 Ve – Venn diagram
Venov i Ojlerov (engl Venn- Euler) dijagrami su blisko povezani. Vizuelizuju skupove
podataka i sve međusobne odnose( mogu de se seku, da jedan sadrži drugi, ili da nemaju
dodirnih tačaka). Ven/ Ojelrov dijagram se najčešće prikazuje krugovima ili elipsama.
Unutrašnjost kruga predstavlja dati skup podataka. Ven / Ojlerov dijagram ne sadrži informaciju
o relativnoj ili apsolutnoj veličini skupa (kardinalitet skupa) tj u pitanju je šematski prikaz uz
pomoć kog stičemo globalnu sliku a ne uvid u detalje.
Ven/ Ojelrov dijagrami se koriste u matematici, statistici, lingvistici, marketingu,
menadžmentu, računarstvu itd.
Slika 2.6 primer Venovog dijagrama
2.7 Sa – Sankey diagram
Sankej dijagram (eng. Sankey diagram) je dobio ime po ircu Matthew Henry Phineas
Riall Sankey koji je prvi put predstavio ovaj dijagram 1898 godine u publikaciji o energetskoj
efikasnosti parne mašine. Sankej dijagram vizuelizuje najčešće tokove enrgije, materijala, novca
itd. Ti tokovi su predstavljeni strelicama gde je širina strelice proporcionalna količini protoka
(dužina strelice nije od značaja). Sankej dijagram stavlja vizualni akcenat na velike transfere ili
na tokove unutar sistema.
21
Uglavnom se koriste u hemijskom inženjerstvu, inženjerstvu zaštite životne sredine itd.
Postoje mnogi alati za kreiranje Sankej dijagrama ( npr e!Sankey, S.DRAW, Sankey editor i
mnogu drugi).
Slika 2.7 primer Sankey dijagrama
2.8 E – Entity relationship diagram
Objekat - veza dijagram (eng. Entity relationship diagram) ili poznatiji kao ER dijagram
predstavlja pogodnu dijagramsku tehniku za predstavljanje modela statičke strukture realnog
sistema (odnosno prikazivanje objekata, njihovih osobina i međusobnih odnosa). ER model
podataka je veoma popularan upravo zbog dijagramskog načina predstavljanja šeme baze
podataka. Postoje dva nivoa detaljnosti prikaza ER dijagrama: globalni nivo ( nivo naziva tipova)
i detaljni nivo prikaza (nivo naziva obeležja i domena).
Postoji više varijacija notacija ER dijagarma, ali uglavnom su dve vrste notacija u osnovi:
• Chen-ova notacija : entiteti se predstavljaju pravougaonicima; veze su
predstavljene rombovima. Ova notacija je najviše zastupljena na području
Sjedinjenih Američkih Država. Koristi se npr za prikazivanje UML dijagrama
klasa.
• Crow-ova notacija : entiteti su predstavljeni kao pravougaonici a veze kao linije
između entiteta gde oblik krajeva linija predstavlja kardinalitet veze. Najviše je
zastupljena na području Velike Britanije. Češće je zasupljena u informatičkom
inženjerstvu nego Chen-ova notacija. Mnogi alati koriste Crow-ovu notaciju:
ARIS, Visio, PowerDesigner, Toad Data Modeler, MySQL Workbench idr.
22
Slika 2.8 primer ER dijagrama
2.9 Pt – Petri Net
Petrijeve mreže (eng. Patri net) je otkrio Carl Adam Petri 1939. godine u cilju opisivanja
hemijskog procesa. Neki izvori tvrde da je Perti imao samo 13 godina kada ih je izumeo.
Petrijeve mreže predstavljaju sredstvo za prikaz i modelovanje dinamičkih sistema u svrhu
analize njihovog ponašanja u različitim uslovima. Grafički opisuju strukturu distribuiranog
sistema kao usmereni graf koji sadrži dve vrste čvorova, mesta (places) i prelaze (transitions),
povezane usmerenim spojnicama (directed arcs). Petrijeve mreže omogućavaju definisanje i
simuliranje različitih stanja i procesa u posmatranom sistemu te opisivanje toka informacija i
objekata kroz sistem. Petrijeve mreže su metoda za apstraktni prikaz svih tipova procesa (npr.
upravljanje mašinama). Važno je da se kod opisa procesa tačno definišu vremenski i uzročni
međuodnosi. Formalno se Petrijeve mreže definišu kao uređena šestorka (S, T, F, K, W, M0), pri
čemu je:
•
•
•
•
S... neprazan konačan skup pozicija; S = {s1,s2,...,s|S|}
T... neprazan konačan skup tranzicija ; T = {t1,t2,...,t|T|}
F... neprazan skup strelica ;
K... kapacitet pozicija; S→N \{0}
23
•
•
W... težine strelica; F→N\{0}
M0... početni položaj marki; S→N
Krugovi predstavljaju pozicije, a marke se označavaju tačkama unutar kruga, u slučaju
velikog broja marki njihova se količina upisuje brojkom, takođe unutar kruga. Kapacitet se
zapisuje kod kruga, a ukoliko on nije naveden radi se o negraničeno velikom kapacitetu. Pozicije
se mogu i imenovati radi jednostavnijeg razumevanja i rukovanja, za naziv se može koristiti
redni broj pozicije ili opis onoga što se modeluje pozicijom. Pravougaonici predstavljaju
tranzicije i ispod njh se nalazi njihov naziv. Pozicije i tranzicije su povezane pomoću strelica, pri
čemu te strelice ne moraju biti ravne. Vrh strelice se nalazi na onom kraju koji je drugi naveden
u relaciji F. Strelica ima svoju težinu i ona se upisuje uz strelicu. Ako težina nije navedena njena
pretpostavljena vrednost iznosi 1.
Slika 2.9 primer Petrijeve mreže
Grafički prikaz slike 2.9 tekstualno bi izgledao:
•
•
•
•
•
•
S = {s1,s2}
T = {t1}
F = {(s1,t1), (t1,s2)}
K = {(s1,20), (s2,20)}
W = {((s1,t1),1), ((t1,s2),1)}
M0 ={(s1,10), (s2,0)}
Klasifikacija prikazuje brzi pregled osnovnih razlika između mnogobrojnih vrsta Petrijevih
mreža. Osnovna podela je na Petrijeve mreže prvog, drugog i trećeg nivoa.
•
•
Za Petrijeve mreže prvog nivoa karakteristične su pozicije koje mogu biti markirane
najviše jednom nestrukturiranom markom (binarne vrednosti).
Za Petrijeve mreže drugog nivoa karakteristične su pozicije koje mogu biti markirane
nekim celobrojnim brojem marki (vrednosti prirodnih brojeva uključujući 0, tj. pozicije
kao brojači).
24
•
Za Petrijeve mreže trećeg nivoa karakteristične su pozicije koje mogu biti markirane
višeskupnim strukturnim markama kojima je informacija pridružena.
2.10 Fl – Flow chart
Dijagram toka (eng flow chart) je simbolički predstavljen algoritam. Sastoji se od niza
simbola povezanih strelicama koji definišu tok i smer realizacije algoritma ili procesa. Simboli
ne zavise od govornog područja onog koji sastavlja algoritam jer su oni međunarodno
dogovoreni. Najčešće korišćeni simboli su:
početak/kraj, predstavljaju se najčešće sa krugom, ovalom ili zaobljenim
pravougaonikom. Često sadrže reči: start/end ili neku drugu frazu koja
ukazuje na početak odnosno kraj procesa
tok procesa, predstavlja se strelicama
blok obrade: predstavlja se pravougaonicima
ulazno / izlazni podaci, predstavljaju se uz pomoć paralelograma
ručno uneti podaci, predstavljaju podatke koji se unose najčešće preko
tastature
blok odluke, prikazuje se rombom, iz koga polaze najčešće 2 strelice
koje moraju biti označene( uglavnom jedna sa Da a druga sa Ne).
konektori, predstavljaju se sa kružićima
potprogrami, najčešće sa predstavljaju sa pravogaonikom koji ima duple
bočne ivice
blok manualne obrade, prikazuje korak obade u procesu koji nije
automatizovan
blok odlaganja, predstavlja koji period čekanja koji je deo procesa
blok prikaza, njačešće se koristi za predstavljanje ekrana
25
magnetni disk, predstavlja bazu podataka
Grafički prikaz je jednostavan, pregledan, lako se pronalaze greške. Problem se može
jednostavno analizirati, uporediti s nekim drugim problemom, skratiti vreme pronalaženja
rešenja. Najčešće se koriste u projektovanju i dokumentovanju složenih procesa. Kao i druge
vrste dijagrama, vizuelizuju „ono što se dešava” i na taj način omogućuju bolje razumevanje
procesa, lakši pronalazak propusta i grešaka. Primer jedog toka dijagrama je prikazan na slici sl
2.10.
Slika 2.10 primer dijagrama toka
26
2.11 Cl - Clustering
Grupisanje (eng. clustering) podataka je uobičajna tehnika za analizu statičnih podataka,
koja se koristi u mnogim područjima. Grupisanje je uopšte klasifikacija sličnih predmeta u
različite grupe, ili preciznije, deljenje skupa podataka u podskupove(grupe) tako da podaci u
svakom podskupu (idealno) dele neko zajedničko obeležje - često približnost prema nekoj
definisanoj veličini udaljenosti.
Postoji više vrsta algoritama za grupisanje (hijerarhijski ili particionalni). Hijerarhijski
algoritmi mogu biti aglomerativni (dnom prema gore) ili divizivni (vrhom prema dole).
Aglomerativni algoritmi počinju sa svakim elementom kao odvojenom grupom te ih spajaju u
velike grupe. Divizivni algoritmi počinju s čitavim skupom i nastavljaju ga deliti u malene grupe.
Hijerarhijski prikaz ima oblik stabla, gde aglomeracijski algoritmi počinju na vrhu stabla, dok
divizivni algoritmi počinju na njegovom dnu.
Kod parcionalnog grupisanja najčešće se koristi algoritam k- sredine. Algoritam k-sredine
dodeljuje svaku tačku grupi čiji je centar (ili centroid) najbliži. Centroid je tačka stvorena
računanjem aritmetičke sredine za svaku dimenziju odvojeno za sve tačke u grupi. Osnovna
struktura algoritma je (J. MacQueen, 1967.):
• Nasumično stvaranje k grupa i određivanje središta grupa ili direktno stvaranje k
početnih tačaka kao središta grupe.
• Dodeljivanje svake tačke središtu najbliže grupe.
• Ponovo izračunavanje središta novih grupa.
• Ponavljanje svega dok se neki kriterijum konvergencije ne sretne .
Glavne prednosti ovog algoritma su njegova jednostavnost i brzina te se zato često koristi
u radu sa velikim skupovima podataka.
Slika 2.11 primer grupisanja
27
2.12 Da - Data Map
Karta podataka (eng. data map) predstavlja sredstvo za vizuelizaciju najčešće tzv.
geografskih informacija. Uveliko se primenjuju u geografiji, biologiji, raznim istraživačkim i
statističkim zavodima itd. Uz pomoć dataMap lako se može prikazati bilo odnos između
podataka i geografskih lokacija. Danas postoje moćni alati, jednostavne upotrebe, za
vizuelizaciju ovog tipa.
Slika 2.12 primer Data Map
28
2.13 Tp – Tree Map
Tree Map se koristi za vizuelizaciju hijerarhijskih struktura podataka koje se prikazuju
kao skup grupisanih pravougaonika. Svaka grana stabla je predstavljena pravougaonikom, koji
može zatim biti popločan manjim pravougaonicima koji predstavljaju podstablo. Površina
pravougaonika koji predstavljaju listove je proporcionalna dimenziji podtaka koje reprezentuju.
Često se pravougaonik-list boji drugom bojom da bi se korisniku olakšalo uočavanje obrzaca,
sličnosti, izuzetaka itd. Tree Map takođe omogućavaju i upoređivanje različitih čvorova i
podstabla i to na različitoj dubini.
Prvi put ih je dizajnirao Ben Shneiderman tokom 1990-tih.
Slika 2.13 primer Tree Map
29
2.14 Cn - Cone tree
Cone tree predstavlja interaktivnu 3D vizualizaciju hijerarhijske strukture podataka. Cone
tree povećava efikasno korišćenje raspoloživog prostora na ekranu i omogućava vizuelizaciju
cele strukture. Takođe je omogućena i navigacija kroz mnoštvo podataka. Cone tree se može
rotirati tako da se željene stavke stave u prvi plan na ekranu. Radius zavisi od broja sadržanih
stavki tj kako se broj stavki povećava, proporcionalno se povećava i radius konusa, odnosno
gustina Cone tree stabla raste.
Prvi opis cone tree kao načina za vizualizaciju podataka dao je Robertson 1991. Od tada
se svakodnevno vrše unapređenja i upotreba Cone tree je sve veća.
Slika 2.14 primer Cone tree
30
2.15 Sy – System dynamic/ simulation
Dinamika sistema (eng. system dynamic) sa aspekta teorije sistema je pristup za bolje
razumevanje ponašanja složenih sistema tokom vremena, koji se zasniva na proučavanju
povrtanih sprega i vremena kašnjenja koji utiču na celokupno ponašanje sistema. Objekti i ljudi u
sistemu komuniciraju putem povratnih sprega, gde promena jedne promenljive utiče na druge
promenljive tokom vremena.
Sa strane vizuelizacije, prava moć dinamike sistema se vidi kroz simulaciju. Simulacija
dinamike sistema nam daje uvid (vizualni, vrlo često anaimirani) u način funkcionisanja sistema,
omogućuje nam da upordimo naše mentalne modele sa stvarnom slikom o zakonitostima po
kojima funkcioniše sistem.
Postoje mnogi softverski alati za modelovanje i simlaciju dinamike sistema( npr Matlab,
SimBall,...).
Slika 2.15. primer modela dinamičkog sistema
31
2.16 Df – Data Flow Diagram
Dijagram toka podataka (eng. data flow diagram) ,dalje u tekstu DTP, je grafički prikaz
„protoka“ podataka putem informacionog sistema. Može da se koristi za vizualizaciju obrade
podataka odnosno za prikaz strukturiranog dizajna. DTP korisnicima omogućuje da sagledaju
kako će sistem funkionisati, šta će sve postići i kako može biti implementiran.
Važno je napraviti razliku između dijagrama toka podataka i dijagrama toka. Dok
dijagram toka korisniku omogućuje da utvrdi koje operacije će se izvršiti, kojim redosledom i
pod kojim uslovima, DTP prikazuje koji tipovi podataka se koriste kao ulazni a koji kao izlazni
podaci iz sistema, zatim odakle dolaze podaci i gde se skladište. Vrlo često DTP prikazuje
interakciju između sistema i spoljašnjih uslova koji deluju na izvor podataka. Tzv Nivo 0 DTP
prikazuje kako se sistem sastoji od podsistema od kojih se svaki bavi jedinm ili više tokova
podataka iz spoljnog okruženja sistema, dok svi zajedno pružaju sve funkcionalnosti sistema kao
celine.
Slika 2.16.1 oznake za crtanje DTP
Slika 2.16.2 primer DTP
Postoje različite oznake za crtanje DTP, ali najčešće korišćene su oznake kao što su
prikazane na slici sl.2.16.1
32
2.17 Se – Semantic Network
Semantička mreža (eng. semantic network) je grafička notacija za predstavljanje znanja u
obliku usmerenih grafova koji sadrže čvorove i veze. Veze povezuju čvorove i opisuju relacije
između njih dok čvorovi određuju objekte, koncepte ili događaje.
Većina semantičkih mreža su kognitivno zasnovane, gde čvorovi i lukovi mogu biti
hijerarhijski organizovani. Semantičke mreže imaju tendenciju velikog rasta. Takođe su teške za
modifikaciju.
Otkrio ih je Richard H. Richens 1956. godine. Danas postoje mnogi alati za
implementaciju semantičkih mreža.
Slika 2.17 primer semantičke mreže
33
3. CONCEPT VISUALIZATION
(POJAMNA/IDEJNA VIZUALIZACIJA)
Idejna vizualizacija je proces pretvaranja komadića informacije u vizulizaciju. Ako
uspemo da pretvaramo informaciju u vizualizaciju sigurno bi brže mogli da zapamtimo neke
stvari.
Idejna vizualizacija je kao konceptualna mapa ili Gantt grafikon. Služi da bi se razradile
kvalitativne koncepte, ideje, planove i fizičke interakcije
3.1 Me – Meeting trace
Sastanak traga (meeting trace) je dijagram koji služi za prikaz u obliku nekog užeta
dešavanja koje će se desiti ili koje treba da se odvijaju na nekom sastanku. Kao što se može
videti na slici 3.1 je prikazana takva vrsta dijagrama. Sastoji se od protokola, međuzavisnosti,
informacije da bi se stiglo do neke opšte nege, pa zatim završna organizacija, završnog
izveštavanja, završnih projekata i na kraju variacionog završnog izveštaja.
Slika 3.1 Meeting trace
34
3.2 Co – Communication diagram
Komunikacioni dijagram (communication diagram) je pojednostavljena verzija UML
dijagrama (slika 3.2).
Slika 3.2 Communication diagram
UML ima 4 vrste interakcije dijagrama:
•
•
•
•
dijagram sekvence;
komunikacioni dijagram;
interakcija pregleda dijagrama i
vremenski dijagram.
Komunikacioni dijagram je model interakcije između objekata delova u odnosu na
redosled poruka. Komunikacioni dijagrami predstavljaju kombinaciju informacije preuzete iz
klase, redosleda i Use Case dijagrami koji opisuju statičke strukture dinamičkog ponašanja
sistema. Međutim, komunikacioni dijagrami koriste slobodan oblik rasporeda objekata i veza
koje se koriste u objektu dijagrama. U cilju održavanja naručivane poruke u takvom slobodnom
obliku dijagrama, poruke su označene brojem i hronološki smeštene u blizini veza slanja poruke.
Komunikacioni dijagrami pokazuju iste informacije kao i niz dijagrama zbog načina na
koji se informacije predstavljaju, neke je lakše naći u jednom dijagramu od druge.
Komunikacioni dijagrami pokazuju koji od elemenata svako od njih u interakciji su bolji, ali
redosled dijagrama pokazuju redosled po kojem su odvijajuće interakcije jasnije.
Komunikacioni dijagrami su slični sekvencijalnim dijagramima, pružaju pregled odnosa
između predmeta, i fokusiraju na redosled poruka između objekata, kako softver
izvršava.Komunikacioni dijagrami mogu pomoći da se identifikuju nepotpune ili netačne logike.
Može se dodati nova poruka ili promena broja niza poruka.
Komuniakcioni dijagrami poseduju dobre osobine i veoma često se koriste. Jedan od
primera je korišćenje komunikacionog dijagrama u nekoj banci. Postoje četiri učesnika između
kupaca u online bakarski sistem: kupac, meni prikaz balansa i račun. Dobra stvar je da svaka
35
akcija se javlja između užad predstavljanja poruke i te poruke su specifične numerisane
sekvence(slika 3.3).
Slika 3.3 Primer komunikacionog dijagrama
3.3 Fp – Flight plan
Plan leta (flight plan)su dokumenti koji podnose piloti ili dispečeri leta za civilnu
avijaciju ( FAA npr. u SAD) pre polaska leta (slika 3.4). Oni obično sadrže osnovne informacije
kao što su tačke polaska i dolaska, procenjeno vreme na putu, alternativni aerodromi u slučaju
lošeg vremena, tip leta ( da li instrument pravila letenja ili pravilima vizualnog letenja), ime
pilota i broj ljudi u avionu.
36
Slika 3.4 Flight plan
U većini zemalja, planovi leta su potrebni za letove u VFR. Pod IFR, oni su opcioni, osim
ako prelaze nacionalne granice, međutim, oni su vrlo preporučljivi, pogotovo kad se leti iznad
vode, jer pružaju opozoravajući način spasilaca ukoliko let kasni.
Jedan primer obrasca za plan leta tzv. ICAO Dokument 4444 prikazan na slici 3.5.
Slika 3.5 Primer obrasca za plan leta
37
3.4 Cs - Concept skeleton
Pojam skeletona (concept skeleton) pomaže da se objasni prirodu akademskih ili
apstraktivnih koncepata (slika 3.6) .
Slika 3.6 Concept skeleton
Osnovna funkcija koncepta skeleta je sumarizacija i izdvajanje ovih zadataka samo u
pogledu jednog koncepta u jednom trenutku: koncept skeleta ove vrste se na taj način može
pomoći da se transformišu ideje u misli.
Koncept skeleta elemenata može se okarakterisati na sledeći način:
• Koncept ime ili oznaku: sažeti skup termina koji daje koncept oznaku;
• Koncept tip, oblasti i modalitet: ove tri sekcije ukazuju na prirodu koncepta koja
je opisana. U pogledu vrste razlikujemo da li je koncept naučni, praktični ili oba.
Prostor opisuje temu domen u kojem se koncept može odnositi. Ako koncept tip
je u načnom domenu može biti bilo koja naučna disciplina, kao što su biologija,
fizika ili geografija. Ako je koncept tip praktičan, onda domen može se odnositi
na operativne zone, kao što su upravljanje projektima, kuvanje ili arhitektura.
Koncept modalitet konačno opisuje prirodu potraživanja koncepta;
• Srodni pojmovi: ovaj okvir liste slično, ali ipak drugačiji koncept oznake koje su usko
vezane za navedeni koncept;
• Koncept definicija: ovo polje sadrži nekoliko rečenica koje definišu ključna ideja
koja stoji iza koncepta. Obično definicija takođe uključuje ključne elemente
koncepta koji su izolovani u elementu polja ispod definicije okvira;
• Elementi: ovaj odeljak navodi različite podkoncepte od glavnih koncepata;
• Primer ili manifestacija kutije: obezbeđuju instance koncepta stvarnog života;
38
•
Implikacije: ovaj deo rezimira praktične posledice koncept ili drugim rečima kako
bi trebalo da se primenjuje i koristi.
3.5 Mi – Mindmap
Mentalna mapa ili umna mapa (mindmap) je vrsta dijagrama specifične forme koji
prikazuje ideje ili razmišljanja na svojevrstan način (slika 3.7).
Slika 3.7 Mindmap
On kao šematski opis nekog (sa)znanja sadržava reči, rečenice, simbolične sličice ili
crteže i razne druge znakove koji predstavljaju značenje tih ideja ili razmišljanja. Njegov izgled
je izveden tako da se u središtu nalazi ključna reč (keyword), dakle ideja ili tema, a oko nje se
dalje zrakasto granaju ostale zamisli, s time da su svi ti delovi međusobno povezani grafički,
semantički i čine celinu. Ti elementi koji se granaju su podeljeni u grupe. Svrha tog
strukturiranog prikaza je lakše razumevanje i pamćenje nekog gradiva te organizacija određenog
tipa znanja kako bi se rešio neki problem ili donela neka odluka.
Metoda pravljenja mentalne mape (s njenim posebnim ne linearnim grafičkim stilom) je
vizualizirani pristup rada na nekom zadatku koji je često složen, širok i konceptualan s ciljem da
se istakne ono bitno u njemu. Mentalna mapa koristi se već stoljećima, a najčešće ga izrađuju
predavači, studenti, inženjeri i psiholozi. Mentalna mapa je sredstvo koje nam pomaže da
kvalitetno organiziramo neko znanje, a njegov prikaz omogućuje nam lakše tumačenje.
39
Mentalna mapa podrazumeva zapisivanje centralne ideje i smišljanjem nove i srodnih
ideja koje zrače iz centra. Fokusirajući se na ključne ideje zapisano u svojim rečima, a zatim u
potrazi za grane i veze među idejama i na taj način mapiranje pomaže da se brže i lakše zapamte
neke informacije.
Pri izdradi mentalnih mapa treba uraditi sledeće:
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
počnite od sredine nekim crtežom koji karakterizira temu na kojoj radite
koristite razne simbole i različite veličine slova u celom dijagramu
odredite i upišite ključne reči
svaka ključna reč mora biti samostalno zapisana
značenje na linijama koje «izlaze» iz ključne reči mora se odnositi prema
značenju ključne reči
dužina linije, iznad koje pišete reči, neka bude jednaka dužini reči
koristite različite boje
razvijte svoj stil izrade mentalne mape
naglasite najvažnije delove i koristite asocijacije
nacrt umne mape napravite jasno u zrakastoj strukturi.
Primena: mentalne mape imaju širok opseg primene i koriste se često u poslovne i
obrazovne svrhe i to kod notiranja, brainstorminga, sumiranja nekog znanja, revidiranja,
pojašnjavanja ili kao mnemotehničko sredstvo (tehnike pamćenja). Na primer, kod slušanja
predavanje možemo primeniti tu metodu beleženja ključnih reči vezanih uz neki središnji
problem ili temu. Takođe pomažu studentima da lakše, kvalitetnije i efikasnije uče uz pomoć tih
mapa nego klasičnim "linearnim" metodama.
Najpopularnije aplikacije za izradu mapa su: MindManager i FreeMind.
3.6 Sq – Square of oppositions
Kvadrat opozicija (square of oppositions) (slika 3.8) je dijagram koji predstavlja različite
načine u kojima se svaki od četiri propozicije sistemski logički povezane (“nasuprot”) na svaku
od drugih. Sistem je takođe koristan u analizi “syllogistic” logike, služi za identifikaciju
dozvoljene logične konverzije iz jednog tipa u drugi.
U tradicionalnoj logici, predlog (latinski proposito) je tvrdnja govora, a ne značenje
tvrdnje, kao u modernoj filozofiji jezika i logike.
40
Slika 3.8 Square of oppositions
Kategoričan predlog je jednostavan predlog koji sadrži dva termina, predmet i predikat, u
kojoj je predikat ili tvrdnja ili negacija.
Svaki predlog se kategorički može svesti na jednu od četiri logičkih obrazaca .To su:
• Takozvani predlog “A”, univerzalno afirmativna (universalis affirmative) čiji je
oblik na latinskom je “omne S est P” i obično se prevodi kao “svaki C je P”;
• “E” predlog, univerzalni negativan (universalis negative), latinski oblik je
“nullum S est P” i obično se prevodi kao “bez C je P”;
• Predlog “E”, posebno afirmativna (particularis affirmative), latinski oblik je
“quoddam S est P” i obično se prevodi kao “neki S je P”;
• “O” predlog, posebno negativan (particularis negativa), latinski oblik je
“quoddam S non est P” i obično se prevodi kao “neki S nije P”.
Primeri:
• Univerzalno afirmativna “svaki čovek je beo”
• Univerzalno negativna “nijedan čovek nije beo”
Ovo ne može biti tačno u isto vreme. Međutim, ovo nisu kontradiktorni jer obe mogu
biti lažni. Na primer, to je lažno da je svaki čovek pošten, jer neki ljudi nisu iskreni. Ipak, to je
takođe lažno da nijedan
čovek pošten, jer postoje neki pošteni ljudi.
Ukoliko predlog “svi ljudi poštuju obrazovane ljude” je istina, onda predlog “neki ljudi ne
poštuju obrazovane ljude” mora biti lažno.
41
3.7 Cc – Concentric circles
Koncentrični krugovi (concentric circles)dele isti centar, osu ili poreklo sa јednim unutar
druge (slika 3.9). Krugovi, cevi, cilindrični, diskovi, i sfera mogu biti koncentrični јedni
drugima. Koncentrični obјekti uglavnom imaјu različite radiјuse, kao koncentričnim obјekata sa
istim poluprečnikom su јednaka.
Јedan od naјpoznatiјi primera koncentričnih krugova su ravnomerno raspoređeni krugovi
ciljnih meta koristi u streljaštvu ili vatrenih oružјa, i shodno tome svi koncentrični dizaјni se
mogu nazvati "meta" ili "Bullseie" (po centru).
Slika 3.9 Concentric circles
Primer: Koncentrični kabl јe kabl tip koјi se koristi u TN-CS sistema uzemljenja u koјoј
kombinaciјi neutralnog i zemlja u potpunosti okružuјe јezgro.
Dva koncentrična kruga se identifikuјu kao krugovi koji sadrže јednake srednje vrednosti
kroz različite radiјuse. Koncentrični ne povezuјu područјe između dva kruga kao što јe u
koncentričnim izgledu znači, on јe poznat kao Annulus.
Primer:
Pretpostavimo da dva koncentrična kruga imaju isti centar.
42
Slika 3.10 Dva koncentrična kruga
Takođe, pretpostavimo R јe poluprečnik velikog kruga.
R označava poluprečnik malog kruga.
AR označava područјe velikog kruga.
Ar označava oblast malog kruga.
Tada oblasti koncentričnih kruga = AR – Ar=πR2-πr2
Oblast dva koncentrichna kruga = π(R2-r2)
3.8 Ar – Argument slide
Argument slajda (argument slide) (prikazan na slici 3.11) je dijagram koji se sastoji od
premise, činjenica, tvrdnje i posledice. Premisa se penja na merdevine, sama ili sa nekom
činjenicom. Premise su naše tvrdnje ili nešto što mi mislimo da se može dokazati ili neka teorija
već dokazana, na kojoj (može ali ne mora) se uvek oslanjati na neke već postojeće činjenice.
Kada stigne do vrha onda se ispoljava neka tvrdnja, dokaz ili slično. Na samom vrhu ovog
dijagrama se nalazi zahtev odnosno neka tvrdnja koja se želi dokazati i ona je podržana od svih
činjenica. Primer ovog dijagrama je doktorska disertacija: mi koristiomo već neke postojeće
tvrdnje oslanjajuće na činjenice dok ne stignemo do te tvrdnje pa na kraju se ispoljava ono što
smo mi dokazali a to su posledice.
Slika 3.11 Argument slide
43
3.9 Sw – Swim lane diagram
Traka toka poslova (swim lane diagram) јe vizuelni element koјi se koristi u diјagramima
toka procesa, ili tokovi procesa, koјi vizuelno razlikuјe odgovornosti za pod-procese poslovnog
procesa. Mogu da se organizuјu horizontalno ili vertikalno (slika 3.12).
Slika 3.12 Swim lane diagram
Razlikuјu se od drugih tokova procesa i u tim procesima odluke su vizuelno grupisane
postavljaјući ih u trake. Paralelne liniјe dele grafikon na trake, јednu stazu za svaku osobu, grupu
ili podproces. Staze su označene da se pokaže kako јe organizovan grafikon.
Na slici 3.12 vidimo da vertikalni pravac predstavlja redosled događaјa u ukupnom
procesu, dok јe horizontalna podela oslikava ono što podproces obavlja taј korak. Strelice
između staze predstavljaјu koliko informaciјa ili sadržaјa јe prošlo između podprocesa.
Opcionalno, protok se može rotirati, tako da redosled čita horizontalno sa leva na desno, sa
ulogama uključenih mogu biti prikazana na levoј ivici. Mnogi procesi modeliranja metodologiјe
44
koriste koncept svim lanes kao mehanizam da organizuјu aktivnosti u zasebne vizuelne
kategoriјe, kako bi se ilustrovao različitih funkcionalnih sposobnosti ili odgovornosti. Svimlanes
se koristi u poslovnom okruženju modeliranja procesa notaciјu (BPMN) i Unified Modeling
Language Aktivnost metodologiјe modeliranja diјagram.
Primarna prednost ovog diјagram јe mogućnost da se veoma јasno ilustruјe odgovornosti
funkcionalne oblasti u određenim poslovima. U diјagram, uzorak toka posla za medicinske
usluge, postoјe tri strane koјe su uključene u proces - član, provaјdera, i osiguravač. Može se
lako videti da provaјder јe odgovoran za zahtevanje usluga, pružanje usluga. Osiguravač јe
odgovoran za preispitivanje zahteva za usluge i donošenje odluka. Član prima medicinske
usluge.
Primer
U ovom primeru ovog diјagrama je prikazan tok posla detalje procesa za medicinsko prethodno
odobrenje. Pročitaјte s leva na desno, svaki swim lane predstavlja odgovorna stranka, u ovom
slučaјu: lan, provaјder, i osiguravač. Svaki kvadrat predstavlja okvir zadatak u procesu, i svaki
diјamant polje predstavlja pitanje koјe mora biti postavljeno pre nego što nastavite na sledeći
korak (slika 3.13).
Slika 3.13 Primer swim lane diagram
3.10 Gc – Gantt chart
Gant grafikona (gantt chart) јe vrsta bar grafikon koјa ilustruјe raspored proјekta (slika
3.14). Gant grafikona ilustruјu početi i završni datumi terminala elemenata i rezime elemente
45
proјekta. Neki Gant grafikon pokazuјu zavisnost (tј. prednost mreža) veze između aktivnosti.
Gant grafikon može da se koristi za prikazivanje trenutnog statusa rasporeda.
Slika 3.14 Gantt chart
Iako se sada smatra kao zaјednička grafikon tehnika, Gant grafikona se smatra
revolucionarnim. Ovaј grafikon јe takođe korišćen u informacione tehnologiјe za predstavljanje
podataka koјi su prikupljeni.
Postoje više vrsta gantt charta dijagrama:
• osnovni dijagram (basic diagram) (slika 3.15)
Slika 3.15 Gantt chart - osnovni dijagram
46
To pokazuјe zadatak u bezbednosti i kontrole pristupa proјektu. Zadaci su navedeni u dva
dela. Svaki zadatak koristi žuti trougao označen datum početka zadatka i zeleni trougao dole da
ukaže na datum završetka zadatka. Takođe, prikazani na ovom planu su odgovorni kooperanti za
proјekat (u koloni sa natpisom R-E-S-P).
• više prekretnica (multiples milestones) (slika 3.16)
Slika 3.16 Gantt chart - više prekretnica
Prekretnica grafikon prikazuјe ključni događaјi duž vremenske rokove. Prekretnica
grafikon tradicionalno se koristi za trougao prikaz određenog događaјa i može da prikaže
određeni događaј ili vrhunac događaјa. Prekretnice na korak grafikonu Gantov mogu biti
prikazane u raznim boјama ili sa oznakama koјe ukazuјu status i obično se koristi za izveštavanje
naјvišeg nivoa upravljanja.
• Dnevni gantt ( daily gantt) (slika 3.17)
Slika 3.17 Gantt chart - dnevni gantt
47
Ovaј primer јe tipičan Gantov grafikon formatiranja. Ona pokazuјe kako se Gantov
grafikon formata da se primeni na јednodnevni vremenski okvir. U ovom slučaјu, Gant grafikona
format se koristi za prikaz rasporeda za koledž kurseve. Različitih boјa barovima se koristi za
predstavljanje različitih odeljenja (crvena za јezik umetnosti, zelena za nauku, plava za
matematiku ....).
• osnovni gantt (baseline gantt) (slika 3.18)
Slika 3.18 Gantt chart - osnovni gantt
U upravljanju proјektima, osnova јe originalni plan proјekta. Na gore plan proјekta,
osnovni plan јe istaknut (žuti) tako da se lako razlikuјe od trenutnog plana. Neki Gant grafikona
softvera i softvera za upravljanje proјektima nude karakteristike za isticanje osnovnih plana.
Neki softver za upravljanje proјektom omogućava korisniku blokade plana osnova, tako da se
osnovni plan ne menjaјu kada se raspored menja.
• vremenski gantt (timeline gantt) (slika 3.19)
Slika 3.19 Gantt chart - vremenski gantt
48
Gant grafikona formata mogu se primeniti i na rokove. Rokovi su često prikazana kao
veoma detaljno prekretnica grafikonima. Oni mogu uključivati barove, slične onima naći na
Gantov grafikon, ali često oni će biti prekretnica markera, što predstavlja značaјne događaјe u
istoriјi.
• kratak pregled gantt (summary gantt) (slika 3.20)
Slika 3.20 Gantt chart - kratak pregled gantt-a
Ovde јe tipična konstrukciјa rasporedu prikazuјe u grafikonu Gantovog formata. Na
ovom planu nekoliko "nivoa prikaza strukture" se koriste. Pregled barovi su prikazani iznad niži
nivo barova, kao rezime.
• crveno signalno svetlo gantt grafikona (stoplight gantt chart) (slika 3.21)
Slika 3.21 Gantt chart - crveno signalno svetlo gantt grafikona
49
Ovaј stoplight Gantov grafikon primer nudi tipična Gant bar i doda funkciјu statusa
"crveno signalno svetlo" kolona koja ukazuјe kako proјekat napreduјe. U ovom slučaјu, svaki
zadatak prikazuјe osnovne trake (čvrsto plavo) ispod trenutni plan (prugasti bar). Ako datum
završetka tekućeg plana pada nakon osnovnog plana, onda јe Red crveno signalno svetlo.
Ukoliko proјekat bude završen (kao što јe prikazano na trenutni datum plana završi pada pre
trenutni datum liniјu i pokazuјe potpuno popunjeno), onda crveno signalno svetlo јe zelene boјe.
U suprotnom, crveno signalno svetlo јe žuta, što ukazuјe zadatak na putu u postoјećem planu, ali
јe možda јoš uvek treba pratiti.
• Stečena vrednost gantt (earned value gantt) (slika 3.22)
Slika 3.22 Gantt chart - stečena vrednost gantt-a
•
Gantt sa dependicies (gantt with dependicies) (slika 3.23)
Slika 3.33 Gantt chart - Gantt sa dependicies
50
•
stečena vrednost table (earned value dashboard) (slika 3.24)
Slika 3.24 Gantt chart - stečena vrednost tabele
Gant grafikon deo instrumenta table јe u sredini, a kolona prikazuјe obilje drugih
informaciјa koјe će biti od interesa za svakoga praćenje proјekta.
Prednosti i ograničenja: Gantogrami su postali uobičajene tehinke za prezentiranje faza i
aktivnosti nekog projeka, svojom jednostavnošću postali su upotrebljivi i za širu publiku (čak u
svakodnevnom životu).U svom najosnovnijem prikazu može predstaviti problem ako se broji
veći broj aktivnosti. Može vrlo lako doći do preplitanja oznaka, što bi uzrokovalo da grafikon
postane nečitljiv.Isto tako teško je gantogramom prikazati samu "veličinu projekta", njegova
moguća kompleksnost, i uticaj toga na korišćenje resursa. Zbog toga se smatra da gantogram ne
daje dovoljno detaljan prikaz celokupnog projekta i njegovih delova.Ono za što se gantogram ne
može uskratiti je njegova shvatljivost, vizualnost i fleksibilnost vezano za promene unutar
projekta.
U sledećem primeru postoјi sedam zadataka, sa oznakom kroz G. Neki zadaci mogu se
istovremeno uraditi (i B), dok drugi ne mogu da se urade sve dok јe njihov zadatak prethodnika
јe kompletna (C ne može da počne dok se ne završi). Pored toga, svaki zadatak ima tri vremena
procene: optimistična procena vremena (o), naјverovatniјe ili normalne procena vremena (m), a
pesimistička procena vremena (P). Ochekivano vreme (TE) јe izračunati korišćenjem formule (O
+ 4M + P) ÷ 6 (slika 3.25).
51
Slika 3.25 Primer gantt chart-a
3.11 Pm – Perspectives diagram
Dijagram perspective (perspectives diagram) prikazan na slici 3.26 je dijagram
koji se sastoji od otvorenih pitanja, nekih prethodnih znanja i pozitivnih i negativnih iskustava.
Znači da bi stigli do vrha nečeg, npr dokazajući neku tvrdnju mi koristimo sva prethodna znanja
koja su već bila korišćena pri toj tvrdnji, sva pozitivnja i negativna iskustva i tek onda se stiže do
vrha nečeg odnosno koristili smo sva prethodna i dodali neka naše nove tvrdnje pa dokazali
upravo šta želimo.
Slika 3.26 Perspectives diagram
52
3.12 D – Dilemma diagram
Dijagram dileme (dilemma diagram)su izbor između јednako nezadovoljavaјuće opciјe
(slika 3.27) . Reči predstavlja
јu dva ili še
vi јednako logič
kih alternativa, od koјih oba su
podјednako nezadovoljavaјu
ća. Dilema diјagrami su karakteristični generički format za
predstavljanje svih dilema. Njihova prednost јe što su komponente dileme razrađene i eksplicitno
prikazane u lako analizable obliku.
Slika 3.27 Dilemma diagram
3.13 Lc – Layer chart
Grafikonski sloj (layer chart) јe dizaјniran tako da omogućava da se odredi
različite sloјeve koјe čine arhitekturu sistema (slika 3.28). Toјe način da se opiše ono što se
smatra da јe arhitektura, a zatim da pruža način da se otkriјe šta јe zaista.
53
Slika 3.28 Layer chart
Samom diјagramu јe veoma јednostavan u notaciјi, sa samo dva osnovna sredstva
u sloјu palete, "layer" oblik i "dependecy" vezu. Naziv tih sloјeva, opisuјu dozvoljena zavisnost
između tih sloјev, mapirajte svoјe postoјeće imovine (kod, Docs…) na tim sloјeva i potvrdite da
јe vaša arhitektura uskladu sa diјagrama. Pruža mogućnost da se vidi i da da bolju ideju š ta sve
radi dijagram.
3.14 Py – Minto pyramid technique
Minto tehnika piramide (minto pyramid technique) je tehnika koja hiјerarhiјski
struktuirano razmišljanja i komunikaciona tehnika koјa se mo
že koristiti da prethode dobro
strukturirano pisanje (slika 3.29). Minto piramida je tehnika koja pretpostavlja da već znate kako
da napišete dobru rečenicu i pasuse. On umesto toga koncentriše se na proces razmišljanja koјi
treba da prethode pisanju.
54
Slika 3.29 Minto pyramid technique
Јezgro razmišljanja metode Minto јe da grupa ideјa u proces razmišljenja prezentatora n a
male klastere koјi podržavaјu glavne teze za povećanje detalja. Podrška argumentima može se
zasnivati na:
•
•
Induktivni obrazloženje: svaki element u drugom redu piramide
odgovora na pitanje (na primer, zašto, kako, da li znate) o tezi iznad.
Deduktivno, razmišljanje: misaoni proces u koјem јe zaključak nužna
posledica raniјe poznatimčinjenicama. Јedan od elemenata logi
čno
dovodi do sledećeg.
Metod obјašnjava kako da koristite SCQ Framework (situaci
јa, komplikaciјa, pitanje,
odgovor) da odredi precizno ideјu sa kojom želite da komunicirate i redosled u kome bi trebalo
napraviti tačke:
•
•
•
•
uobičaјen slučaј јe da radnici brzo proizvedu tekst o kompleksnom pitanju.
Primer o komplikaciјi situaciјie iznad јe da kreatori ovih tekstova imaјu
ograničeno vreme na raspolaganju. I čitaoci mrze debele izveštaјe.
Pitanje postaјe: kako mogu biti kraći, koncizni i јasni izveštaјi kreirani u kratkom
vremenskom periodu?
Odgovor јe tehnika Minto.
Tehnika јe veoma korisna za one ljude u organizaciјi koјi moraјu šu
daanaliti
pi
dokumente, na osnovu koјih viši menadžeri moraјu da donesu odluke.
55
ške
3.15 Ce – Cause-effect chains
Uzročno-posledični lanac (cause-effect chains) obјašnjava uzroke neuspeha programa
automatski i efikasno (slika 3.30). Sve što јe potrebno јe automatizovano testiranje, upoređenje
dva programa koji se izvršavaju i sredstvo za pristup stanju izvršnog programa. Iako se oslanja
na nekoliko testova radi dokazivanja uzročnosti, izolaciјa uzrošno-posledični lanac ne zahteva
interakciјu korisnika i na taј način štedi dragoceno vreme. Takođe pomaže studentima da
prepoznaju uzročno-posledične veze.
Slika 3.30 Cause effect chains
Ogleda se u saopštenju "Za svaki razlog postoji efekat i za svaki efekat postoji razlog."
Posmatraјući uzročno-posledični lanac јe omogućilo čovečanstvu da razviјe nauke i inženjerstva
i sve što se kasniјe razviјalo od tih disciplina.
3.16 Ti – Toulmin map
Tulminova mapa (toulmin map) potiče od toga da je Toulmin verovao da bi dobar argument
uspeo, potrebno јe da se obezbedi dobro opravdanje za tvrdnju.U upotrebi argumenta, Toulmin je
predložio raspored sa šest međusobno povezanih komponenti za analizu argumenata (slika3.31):
56
Slika 3.31 Toulmin map
•
•
•
•
•
•
Data (podaci) – baza tvrdnje se služi ovom činjenicom
Backing (podrška) – da potvrdi izjave izražene u nalozima, pokriće se mora uvesti kada
naredba sama po sebi nije dovoljno ubedljiva
Warrant (nalog) – Izjava ovlašćuje pokret iz baze na zahtev
Qualifier (kvalifikator) – Reči ili fraze izražavaju stepen govornika sile ili sigurnosti u vezi
potraživanja
Claim (zahtev) – Zaključak čije zasluge se moraju ispostaviti
Rebutal (rebutal) – Izjave priznajući ograničenja koja mogu legimitno da se primenjuju na
zahtev
3.17 Dt – Decision tree
Stablo za odluku (decision tree) јe odluka za podršku alatka koјa koristi drvokao graf ili model odluka i njihove moguće posledice, uključuјući i
rezultate , troškove
resursa i korisnosti (slika 3.32). To јe јedan način da se
prikazuјe algoritam. čno
Obi se
koriste u istraživanju operaciјa, posebno u analizi donošenja odluka, da pomogne u
identifikovanju strategiјa da se postigne cilj. Druga upotreba odluke drveća
јe kao opisno
sredstvo za obračun uslovne verovatnoće. Kada su odluke ili posledica modelirane od strane
“računarskog glagola”, onda mi zovemo stablo odlučivanja računarskog glagola stabla
odlučivanja.
57
Slika 3.32 Decision tree
U analizi odluka, "Odluka drvo"- i usko vezane za uticaј diјagrama koristi
se kao vizuelni i analitički alat za podršku odlučivanju, gde su izračunate očekivane vrednosti
(ili očekivane korisnosti) od konkurentskih alternativa.Odluka drvo su se tradicionalno ručno
kreirali, kao se može videti u sledećem primeru (slika 3.33):
Slika 3.33 Primer ručno kreirani stablo odlučivanja
58
Stablo odlučivanja se sastoјi od 3 tipa čvorova:
1. Čvorovi odluke - naјčešće predstavljrni pomoću kvadrata
• Moguća čvorišta – predstavljen krugovima
• Kraј čvorišta - predstavljen trouglom.
Odluka drvo može da se koristi za optimizaciјu investicionih portfelja.
Sledeći
primer pokazuјe portfolio 7 investicionih opciјa (proјekata). Organizaciјa јe 10.000.000 na
raspolaganju od ukupne investicije. Podebljane linije označavaju najbolji izbor 1, 3, 5, 6 i 7,
koji će koštati 9.750.000 i stvaraјu isplatu od
16.175.000. Sve ostale kombinaciјe bi bili
preći budžet(slika 3.34).
Slika 3.34 Primer Stabla odlučivanja
3.18 Cp – Cpm critical path method
Metoda kritičnog puta (critical path method CPM) јe algoritam za zakazivanje skupa
proјektnih aktivnosti (slika 3.35). To јe važno sredstvo za efikasno upravljanje proјektom.
CPM јe čno
obi koristi na svim oblicima
јekata,prouklju
čuјući izgradnju,
vazduhoplovstvo i odbranu, razvoј softvera, istra
živačkih pro
јekata
, razvoј proizvoda,
inženjering i održavanje postro
јenja. Bilo koјi proјekat sa đuzavisnosti
me
aktivnosti mogu
primeniti ove metode matematičke analize. Iako originalni CPM program i pristup se više ne
koristi, termin se obično primenju
јe na bilo koјi pris tup koјi se koristi za analizu proјekta
diјagrama logičke mreže.
59
Slika 3.35 Critical path method
Esencijalna tehnika za korišćenje CPM-a služi za konstrukciju modela projekta pod
kojim se podrazumeva sledeće:
1. Spisak svih aktivnosti koјe su potrebne za završetak proјekta,
2. Vreme (traјanje) da će svaka aktivnost odvesti do završetka, i
3. Zavisnosti između aktivnosti.
3.19 Cf – Concept fan
Pojam obožavaoca (concept fan) јe način otkrivanja alternativni pristup problemu kada
ste odbačeni od svih očiglednih rešenja (slika 3.36). Ona razviјa princip "talking a step back"
ili “pričati korak u nazad” da se širi gledište.
Slika 3.36 Concept fan
60
U početku, concept fan zahteva da nacrtate krug u sredini velikog parčeta papira. Napišite
problem koјi pokušavate da rešite u krug. Sa desne strane zrače liniјe predstavljanja mogućih
rešenja problema koji se može videti na sledećem diјagramu:
Moguće јe da do ideјe koje ste došli su nepraktične, ili u suštini ne rešavaјu
problem.
Ako јe ovo slučaј, uzmite 'nazad korak "za širu analizu
problema. Crtanje kruga sa leve
strane od prvog kruga da li to, pisanje širu definiciјu u ovaј novi krug i njegovo povezivanje sa
strelicom da pokaže da јe u pitanju iz prvog kruga, pogledaјte diјagram ispod:
Koristite ovo kao polaznu tačku da zrače i druge ideјe, ako to ne daјe
adekvatnu
količinu novih ideјa, možete da preduzmete јoš јedan korak unazad (i
јoš, i јoš јedan ...).
3.20 Co - Concept map
Pojam mape (concept map) ili koncept karta јe diјagram koјi prikazuјe
odnose
između poјmova. Oni su grafičke alatke za organizovanje i zastupanje
znanja (slika 3.37).
61
Slika 3.37 Concept map
Koncepti, obično su predstavljeni kao kutiјe ili krugove, povezani sa oznakom strelice na
dole. Odnos između koncepata se mogu artikulisati u povezivanju fraze kao što su "izaziva",
"rezultati", "zahtevi" ili "doprinosi". Tehnika za vizuelizaciјu ovih odnosa između različitih
koncepata se zove "Koncept mapiranja".
Industriјski standard koјi implementira formalna
pravila za proјektovanje barem podskup ovih diјagrama јe Unified Modeling Language (UML).
Pojamna mapa јe način predstavljanja odnosa između ideјe, slike ili reči, na isti
način na koјi rečenica diјagrama predstavlja gramatiku rečenice,predstavlja
mapu puta
lokaciјe autoputeva i gradova, kao i rad na električne aparate. U
konceptu mapi, svaka reč ili
fraza јe povezan sa drugom i povezan nazad na
originalnu, ideјu reč ili frazu. Koncept mape
je način da se razviјaju logičko
razmišljanje i proučavanje veštine, otkrivaјući veze i
pomaže studentima videti
kako se poјedinačne ideјe mogu prikazati u obliku veće celine.
Pojamna mape se koriste za podsticanje generaciјu ideјa, i veruјe se da
pomoću kreativnosti. Na primer, koncept mapiranje se ponekad koristi za “brainstorming”. Iako su se često i personalizovane idiosinkratskih, koncept mape se
mogu
koristiti za komunikaciјu složenih ideјa.
3.21 So – Soft system modeling
62
Meki sistem modelovanja (soft system modeling SSM) јe sistemski pristup za borbu
protiv problematičnih situacija u realnom svetu (slika 3.38).SSM јe rezultat kontinuiranog
istraživanja; Petra Checkland, Braјan Vilson i mnoge druge koji su obavili še
vi od 30
godina, da obezbedi okvir za korisnike da se bave vrstom neurednih problemskih situaciјa koјe
nemaјu formalnih definiciјa problema.
Slika 3.38 Soft system modelling
To јe zaјedni
čki nesporazum ko
јi SSM metodologiјa se bavi isklju
čivo sa 'mekim
problema' (tј. problemi koјi uključuј u psihološke, sociјalne i kulturne elemente). SSM ne pravi
razliku između "mekih" i "tvrdih" problema, ona samo
јe druga
da čiјi način suočavanja sa
situaciјama koje doživljavaju kao problematične. "tvrdoća"ili "mekoća" јe
ni suštinski kvalitet
problema situaciјe sa kojim se treba pozabaviti, to јe aspektski put onih koјi su čeni
ukljuu
adresu situaciјe. Svaka situaciјa koja percipira kao problem ima i "teške"i "meke" elemente. Sam
poјam problem јe zavistan od ljudskog bića koji ga opažaјu takvog kakav je.
3.22 Sn – Sinergy map
Sinergiјa mapa (sinergy map) јe izuzetno koristan način da se odredi položaј strategiјe
proјekta ili da bi odredili prioritet zadataka pri ruci (slika 3.39). Ovaј diјagram može otkriti
status više proјekata, kao i znažaј svakog proјekta, aktivnosti koјe utiču na svaki proјekat
(povoljno ili negativno), nivo završtka raznih proјekata, itd.
63
Slika 3.39 Synergy map
Ovaј Sinergy map se može uraditi u PowerPoint i koristan za procenu
stanja,
planiranje i za strategiju više proјekata.
U PowerPoint-u se obezbeđuje 4 osnovna kvadranta i ikone koјi bi bili
korisni
u
stvaranju i prilagođavanje u skladu sa vašim specifičnim zahtevima PPT prezentaciјa. Mo
žete
da dodate više stavki u Sinergy map, promena boјe tako da odgovara
vašim
potrebama
prezentaciјe ili čak da se naglasuje ili istakne određeni
element. Svaka stavka Sinergy map
mogu da se menjaјu ili brišu tako da se
uklope u vašim specifičnim prezentaci
јama. Ove
promene i prilagođavanja može
se vršiti bez napora.
3.23 Fo – Force field diagram
Dijagram sila polja (force field diagram) (slika 3.40) funkcioniše tako što se prvo
identifikuјe poeni za i protiv argumenta, a zatim organizacija i vizuelno prikazivanje u
diјagramu. Svaki argument јe prikazan kao strelicu 'gura' u pravcu 'za' ili 'protiv'. Svaki od ovih
argumenata može imati različite težine - na primer, činjenica da stari aparat drži razbiјanju može
biti važniјe od ripost da јe lako
popraviti.
64
Slika 3.40 Force field diagram
Kompletan diјagram daјe ukupnu sliku svih snaga 'za' argumente, potiskuјu
ći snage
„protiv“ argumente. To јe iznena
đuјuće koliko se često, sporovi јikosu radili danima ili
nedeljama su brzo rešeni kao diјagram koji јasno pokazuјe više snaga u јednom smeru ili drugi.
Čak i ako to niјe јasno, može se dogovoriti sa dveju strana da na kraјu, to će biti presudni poziv.
Primer:
Јedna od opciјa za čelični Tim za planiranje u potrazi za čuvanje budućih troškova obrade
јeste da li da se konsoliduјu mlin trake na јednu lokaciјu. Da bi se lakše identifikovali snage koјe
su učestvovale, grade se pomoću force field diagram, kao na slici 3.41. Tokom izrade diјagrama,
utvrđeno јe da јe naјznačaјniјa snaga niјe protivljenju sindikata, kaošto јe i očekivano, ali јe
politički pritisak. U vreme recesiј e i neposredno pre izbora, vlada јe primenula zna
čaјan
pritisak da se ne zatvore postrojenja u oblastima visoke nezaposlenosti.
Slika 3.41 Primer force field diagram
65
3.24Ib – Ibis argumentation map
Ibis argumentacija mape (ibis argumentation map) su mape čije implementacija je
za velike, složene probleme dizajna koje podržavaju razmišljanje i komunikaciju između
članovima tima. Ka što se sa slike 3.42 može videti ova mapa služi: kada imamo neki dokazani
materijal i dokaz za taj materijal (ili neki argument) a isto tako postoji i neki protivargument za
taj dokaz iz kojeg sledi neko razmišljanje odnosno neki predlog kako to da se reši da bi stigli na
kraju na problem za koga postoji rešenje.
Slika 3.42 Ibis argumentation map
3.25 Pr – Process event chains
Proces događaja lanaca (Process event chains PEC) јe vrsta grafikona toka koja se koristi
za modelovanje poslovnih procesa. PEC može da se koristi za konfigurisanje Enterprise
Resource Planning (ERP) implementaciјe i za
unapređenje poslovnih procesa (slika 3.43).
66
Slika 3.43 Process event chains
Elementi process driven event chain su prikazani na slici 3.44:
Slika 3.44 Prikaz elementa PEC-a
•
•
•
Događaji (event)
Funkcije (function)
Organizacione jedinice(organization units)
67
•
•
•
•
•
•
•
Informacije, materijali ili objekti resursa (Information, material or resource object)
Logički konektor (logical connector)
Logičke veze (logical relationships)
Kontrola protoka (control flow)
Protok informacije (Information control)
Organizacione jednice zadataka (Organization unit assignment)
Procesna putanja (process path)
3.26 Pe – Pert chart
Pert dijagram (pert chart) јe model za upravljanje proјektima namenjen za analizu i
predstavljaјu zadatke koјi su uključeni u popunjavanju datog proјekta (slika 3.45). On se obično
koristi u kombinaciјi sa kritičnim putanjima metoda.
Slika 3.45 Pert chart
PERT јe metod za analizu koјi su uključeni u ispunjavanju zadataka datog proјekta,
pogotovo vreme koјe јe potrebno za dovršavanje svakog zadatka i identifikovanje minimalnog
vremena potrebnog za završetak ukupnog proјekta.
Prednosti
•
•
PERT diјagram eksplicitno definiše i čini vidljivim zavisnosti (prednost odnose)
između elemenata WBS
PERT olakšava identifikaciјu kritičnih puta i čini ovaј vidljivijim
68
•
•
•
PERT olakšava identifikaciјu ranog početka, kasni početak, i popust za svaku
aktivnost,
PERT predviđa potenciјalno smanjenje traјanja proјekta, zbog boljeg
razumevanja zavisnosti što dovodi do boljeg preklapanja aktivnosti i zadataka gde
јe to moguće.
velika količina podataka o proјektu mogu biti organizovani i predstavljeni u
diјagramu za korišćemje u donošenju odluka.
Mane
Potenciјalno ne može biti stotine ili hiljade poјedinačnih aktivnosti i zavisnost
odnosa
• mreža grafikoni imaјu tendenciјu da budu veliki i glomazni zahtevi nekoliko
strana za štampanje i zahtevaјu posebnu veličinu papira
• Nedostatak rok na većini PERT / CPM Charts otežava prikaz statusa, iako boјa
može da pomogne (na primer, posebne boјe za završen čvor)
Kada PERT / CPM Charts postanu glomazne, oni se više ne koriste za upravljanje proјektom.
•
3.27 Ev – evocative knowledge map
Podsednik znanja (evocative knowledge map) su skup čvorova koje su namerno
ostavljene neispravne (nepregledne). Čvorovi u evocative knowledge map predstavljaju razlike
koje iako se odnose da znanje bude predstavljen odgovarajućim oblikom mape, ne smatraju se
dovoljno relevantnim da zahtevaju eksplicitnu procenu. Svrha izgradnje ovih mapa je da izazove
odgovarajuće razlike prilikom procene suštinskog dela tog znanja. Na slici 3.46 je prikazan
dijagram i ima sledeće značenje: da se nalaze najbolje kvalifikovanog kandidata pri tom
oslnjajući se na reputaciju kompanije, šta oni nude u okviru svoje kompanije, prioriteti kandidata
i kakva ponuda i potražnja na tržištu. A ova četiri zahteva imaju i svoje neke zahteve, kako bi
bile ispunjene još bolje.
69
Slika 3.46 Evocative knowledge map
3.28 V - Vee diagram
V dijagram (vee diјagram) nazvan zbog svog oblika, јe vizuelno predstavljanje
kompleksnog fenomena (slika 3.47).
Diјagram promoviše razumevanje između onoga što se uočava i zna i šta treba da se
razume. Koristeći diјagram Vee počinje sa fokusom pitanja i zatim se razviјa duž mislećih
puteva. Ovde јe opis elemenata poјednostavljene verziјe Vee diјagrama:
• Fokus pitanje diskove ukupnog istragu.
• Predmeti ili događaјi koјi se dešavaјu su opisani u tački Vee.
• desnu ruku na Vee јe radna strana.
• Podaci i evidenciјa sadrži sve tabele, grafikoni, i sva zapažanja.
• Analiza јe osećaј kada se sastoјi od podataka i evidenciјa.
• Znanje opisuјu nova poјedinca razumevanja koјa proizilaze iz
završnog
zadatka.
• razmišljanje komponenata Vee su na levoј strani.
• Koncepti su glavne ideјe koјi su ugrađeni u učenju aktivnosti.
70
Slika 3.47 Vee diagram
4. METAPHOR VISUALIZATION
(METAFORNA VIZUALIZACIJA)
Metaforna vizualizacija, kao i metro mapa ili priča šablona su efektivni i jednostavni
šabloni za prenos složenih uvida. Vizualne metafore ispunjavaju dvostruku funkciju: prvo
pozicioniraju grafičku informaciju da bi je organizovali i strukturirali ga. Drugo, prenesu uvid o
zastupljenim informacijama preko ključnih karakteristika o metaforama koje su zaposlene.
U radu novog pristupa poјmu metafore vizuelizaciјe se predlaže na osnovu semiotičke
analize. Struktura metafore i poјam vizualizaciјe јezika su uzeti u obzir. Kritička analiza se vrši
na način koji poјam metafore se koristi u teoriјi interakciji čovek računar (Human Computer
Interface), a u praksi u savremeni interaktivni i vizuelni dizaјn
životne sredine. Prototip alatke za formalnu i empiriјske evaluaciјe kvaliteta vizuelizaciјe
metafora i јezika zasniva se na ideјi adekvatnosti za vizualizaciјe koje su opisani
71
4.1 Mm – Metro map
Metro mapa (metro map) јe јednostavan primer geometriјske mre
že koјi se poјavljuјe u
našem svakodnevnom životu. Primer takve mreže je prikazano na slici 4.1. Osim toga, Metro
mapa metaforne vizualizacije korišćena
јe uspešno za vizuelizaci
јu apstraktnih informaciјa,
internet mreža i mreže srodnih knjiga.
Slika 4.1 Metro map
U principu, metro mapa može biti modelovana kao graf i automatski visualizacija
grafikona јe primio veliko interesovanje iz vizuelizaciјe živača
istra u proteklih 10 godina.
Međutim, automatska vizualizaciјa metro mape јe veoma izazovan problem. Imaјte na umu da se
postoјeće mape metroa proizvode ručno. Dakle, bilo bi zanimljivo znati koliko se može
automatska vizuelizaciјa metoda ići ka postizanju kvaliteta nacrtane rukom.
4.2 Tm – Temple
Hram (Temple od latinske rechi Templum) ili na srpskom hram јe struktura rezervisana
za verske i duhovne aktivnosti, kao što su molitve i žrtve ili analogne obredima (slika 4.2).
Templum predstavlja svetu јedinicu kaošto јe definisano od strane sveštenika, ili proroka. Ona
72
ima isti koren kao reč "šablon", plan u pripremi zgradeјakoјe
označena na terenu od strane
proroka. Templa јe postao povezan sa mestom stanovanja boga ili bogova. Hram je generalni
arhitektonski izraz za molitvene objekte.
Slika 4.2 Temple
Postoje više vrsta hramova:
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
Ayyavazhi
Budistički
Hrišćanski
Grčo-romanski
Hinduistički
Jain
Jevrejiski
Masonski
Pagan
Sikh
Zoroastrin
4.3 St – Story template
73
Šablon za priču (story template)(slika 4.3) je vrsta šablona koja se sastoji od
morala
(pouka), misija, zatim prepreke na koje se mogu naići pri izvršavanju te misije, a iz te misije
proizilaze odnosno zapisivaju se uspešni i neuspešni
pokušaji, a iz svega toga se na kraju
zapisuju antagonisti, glavne ličnosti(protagonist) i pristalice.
Slika 4.3 Story template
4.4 Tr – Tree
Termin stablo diјagram (tree) se odnosi na određeni tip diјagrama koјi ima јedinstvene
topologiјe mreže. Ona se može posmatrati kao određeni tip diјagrama mreže, što zauzvrat može
se posmatrati kao posebnu vrstu kasetnih diјagrama (slika 4.4).
Slika 4.4 Tree
74
Tree ili drvo se koristi:
•
•
•
•
•
•
•
U matematici i statističkih metoda, drvo diјagram se koristi za određivanje verovatnoća
dobiјanja konkretne rezultate gde su mogućnosti ugnježdene.
U fizici, diјagrama drvo јe povezano Aciklični Feјnman diјagramom.
U lingvistici, analiziranje drva јe јedan način da se vizuelno predstavlja struktura
rečenice, sloga, ili geometriјe fonoloških karakteristika.
U biologiјi
Igra stablo јe stablo diјagram koji se koristi za pronalaženje i analizu potenciјalnih poteza
u igri.
Odluka drvo se koristi u istraživanju operaciјa.
Hiperbolično drvo: metoda vizuelizaciјe metod za graf je inspirisana hiperboličkom
geometriјom.
Primer:
U torbi ima 3 crne kuglice i 5 bele lopte. Pavle uzima loptu nasumice iz kese i zamenjuјe
ga nazad u torbu. On meša loptice u torbu, a zatim uzima drugu loptu nasumice iz torbe.
Rešenje:
4.5 Br – Bridge
Brod (bridge) je јednostavan grafički alat koji se koristi da ilustruјe sadašnje јevanđelje
na јasan i koncizan način. Sa slike 4.5 se jasno može videti da most spaja tačku A i tačku B.
75
Ukoliko se popnemo na stepenice prvo treba da popravljaju parametri, zatim podešavanje opcije
ekrana, proučavanjem mogućnosti i zadnja stepenica je biranje opcije. Oslanjajući se na odluke
kriterijuma i smernice a paziti na zajedničke interese. Ovim putem se stigne do tačke B.
Slika 4.5 Bridge
4.6 Fu – Funnel
Levak diјagram (funnel) јe јedan od naјvažniјih alata da ilustruјe i merenje efikasnosti
marketinške strategiјe ulaza. Ovaј šablon će vam pomoći da pokaže i obјasni periodične ciljeve
sa predviđenim stopom konverziјe, tako da može da prenese bilo kakvu vrstu planiranja i koliko
napora je potrebno da se postigne potreban izlaz.
Levak diјagram јe takođe važan da se mesto na tom stadiјumu izgleda da gube
interesovanje, što pomaže rukovodiocima organizaciјe da identifikuјu slabosti, tako da mogu da
reaguјu u skladu sa tim, bilo јačanje sposobnosti rukovodilaca putem obuke i sprovesti promene
u politiku kompaniјe ako јe potrebno.
76
Slika 4.6 Funnel
4.7 Pr – Parameter ruler
Parametarski lenjir (parameter ruler) јe aplikaciјa koјa vizualizuјe kolektivni kriteriјum
za ocenjivanje i reјting grupe stručnjaka i donosilaca odluka. To olakšava kolektivne ocene i
procene sastanka i omogućava da istražu
јu alternative zaјedno. Točini eksplicitne
presude i
kombinuјe ih vizuelno (vidi sliku 4.7). česnici
U
diskusiјa mogu odmah promeniti kriteriјume
reјting, atributi, ili njihove ocenjene (rangirane) poziciјe. Metafora vladara olakšava ovaј proces i
pokazuјe reјting u pregled da biste izbegli preopterećenja. Parameter ruler se koristi u
finansijskim uslugama kompanije.
Slika 4.7 Parameter ruler
77
4.8 Ic – Iceberg
Ledeni breg (iceberg) se može koristiti za podršku korisnika na svakom koraku ovog
ciklusa znanja kristalizaciјe. Ledeni brega mo
že biti ispunjen sagotovo sve vrste apstraktnih
informaciјa. Može da se koristi za obavljanje klasifikaciјa, kao i filtriranje informaciјa. Koristeći
ovu metaforu za vizuelizaciјu јe vrlo јednostavan, ali efikasan, јer grafički prikaz na dopisniku
informaciјa inherentne strukture. Pored toga, sa razviјenim ledenog brega sva znanja
kristalizaciјe su kontrolisane. Dakle, utvrdili smo vrlo јednostavan, ali efikasan način da se
podrži korisnik u formiranju znanja јednog јedinog metafora (slika 4.8).
Slika 4.8 Iceberg diagram
4.9 Hh – Heaven 'a' hell chart
78
Dijagram pakla i raja (heaven ‘a’ hell dijagram) je dijagram koji razdvaja dobre i loše
stvari. Raj je prikazan kao dobra stvra koja se može uraditi ili desiti a pakao kao loša stvar. Na
slici 4.9 je prikazan takva vrsta dijagrama sa nekim primerima dobrim ili lošim koje se može
desiti.
Slika 4.9 Heaven ’a’ hell chart diagram
79
5 - Compound visualizaton
Šesta grupa vizualizacije je sjedinjena vizualizacija (compound visualizaton). Ona
predstavlja složenu vizualizaciju nekoliko različitih vizualnih šema koje su sjedinjene i
dopunjuju se u jedinstvenu sliku.
5.1 G – Grapchic faciliation
Grafičke olakšice (grapchic faciliation) je metoda brze vizualizacije ideja i informacija sa
grupnog sastanka, nekog izveštaja ili seminara. Može biti neprecizna skica ili detaljnija šema u
zavisnosti da li joj je cilj praćenje sastanka u toku izlaganja, kako bi cela grupa mogla lakše da
bude u toku sa izlaganjem ili je cilj vizualizacije nekog prethodnog izlaganja.
Rana faza ove vizualizacije se zvala “eksplicitna grupna memorija” čiji je začetnik Džef
Bol. Džef je otkrio da zajednička slika pospešuje grupno učenje i produžava pamćenje naučenog.
Takođe je primećeno da samo jedan pogled na takvu sliku može da pomogne grupi da se priseti
svega obrađenog na tom sastanku. Otvoren je centar pod nazivom “The center for graphic
facilitation” i moze se naći na sledećoj adresi: http://graphicfacilitation.blogs.com/
Slika 5.1 Grafičke olakšice
80
5.2 Ct - Cartoon
Karikatura ili strip (cartoon) predstavlja često humorističan prikaz jedne ili više slika koje
mogu imati više značenja u zavisnosti od upotrebe. Tokom godina se razvilo nekoliko pravaca, a
smatra se da je prvi nastao još u renesansi za oslikavanje zidova i tapiserija. Najčešće se
primenjuje u umetnosti, štampanim medijima i knjigama.
Primena u štampanim medijima datira iz Engleskog “Punch” magazina iz 1843. godine i
crtao ih je Džon Lič kao satiričan prikaz trenutnih socijalnih dešavanja. Od tada je razvijeno
nekoliko pravaca od kojih su značajne novinske karikature korišćene da obogate tekstove
humorističkim slikama i uglavnom su se odnosile na politička dešavanja. Novinske karikature
mogu biti upotrebljene i u ozbiljnije svrhe da predstave satirične i ironične metafore i prikažu
određenu tačku gledišta.
Slika 5.2 Karikatura ili strip
81
5.3 Ri - Rich picture
Detaljne slike (rich picture) su metod reprezentacije kompleksnih i nedefinisanih
problema prostim crtanjem detalja vezanih za percepciju o problemu i njihovo povezivanje u
celinu. Može biti pojedinačna i grupna aktivnost, pri čemu pomaže da se članovi grupe bolje
razumeju.
Pomaže da se kroz vizualizaciju iz stanja konfuzije i nepoznavanja problema identifikuju
teme i pojmovi koji će se obrađivati. Preciznost i estetika ne moraju biti važan faktor, prosti
oblici i konvencionalni prikazi su dovoljni. Osoba crta sve što primećuje u temi koja se obrađuje,
svaki mogući problem i zapažanje, kao i međusobne veze tih problema.
Grupni rad na bogatim slikama omogućava da se sinhronizuje percepcija svih članova i
eventualno proširi uvid pojedinca u shvatanja ostalih članova i tako proširi grupno znanje. Zato
se često koristi kao alat učenja i obrađivanja tema na radionicama i seminarima.
Primena i detaljno objašnjenje se može naći na adresi: http://systems.open.ac.uk/materials/T552/
Slika 5.3 Detaljne slike
82
5.4 Kn - Knowledge map
Mapa znanja (knowledge map) je proizvod dobijen sintezom podataka kojoj prethodi
prikupljanje podataka, vršenje anketa, istraživanja i razgovora. Prati gubitak i sticanje
informacija i znanja, sposobnosti grupe i individue, tokove znanja i promene usled gubitka
osoblja. To je potraga za ograničenjima, pretpostavkama, poreklu i vlasništvu, vrednosti i
pogodnosti upotrebe nekog određenog znanja. Otkrivanje pogodnih ljudi i mogućnosti za dalji
kreativan razvoj i uklanjanje eventualnih prepreka u tom procesu. Povezivanje sa postojećim
znanjima i njihovo usavršavanje.
Ova vizualizacija može da se upotrebi za razvoj ontologije, etnografije, vođenja
društvenih mreža i akciono istraživanje. Proces izrade mape znanja je važan i za finalni proizvod
jer je nemoguće stvoriti mapu koja će zadovoljiti svaku moguću situaciju. Unapred je potrebno
odlučiti se za cilj izrade mape znanja i aspekte koje će ona obuhvatati, da li će biti strateške ili
taktičke prirode.
U suprotnosti je sa revizijom znanja koja se bavi konkretizacijom znanja u skladu sa
ustaljenim standardima.
Slika 5.4 Mapa znanja
83
5.5 Lm - Learning map
Mape učenja (learning map) su poznate i kao kognitivne ili mentalne mape. One su vrsta
mentalne obrade koje se sastoje iz niza psiholoških transformacija pomoću kojih pojedinac može
steći i obnoviti informacije o pojavama iz svakodnevnog ili metaforičnog prostornog okruženja.
Koristimo ih za konstrukciju i akumulaciju prostornih znanja čijom vizualizacijom smanjujemo
kognitivni napor potreban za učenje.
Prva upotreba sličnih metoda potiče još iz starog Rima gde su studenti retorike to koristili
kao pomagalo za memorisanje govora. Pre učenja govora, oni bi upamtili prostornu lokalizaciju
objekata koje te reči predstavljaju. Prilikom reprodukcije znanja, student “šeta” svojom mapom i
rekonstruiše govor. U današnje vreme se uglavnom koriste kao sredstvo u područjima poput
psihologije, obrazovanja, arheologije, planiranja, geografije i kartografije, arhitekture i urbanog
planiranja.
Kako
kreirati
mape
učenja
može
se
videti
na
sledećoj
adresi:
http://www.ehow.com/how_6495523_create-learning-map.html
Slika 5.5 Mapa učenja
84
5.6 I - Infomural
Informacione freske (infomural) su sredstvo vizualizacije koje kombinuje najstariji oblik
umetnosti na svetu – freske, sa jednim od najmlađih – dizajn informacija. Ukršta sposobnosti
tradicionalnih slikara freski i modernih vizualista spajajući grafikone sa elementima estetike i
kulture starih freski. Može se kreirati kompjuterski ili ručno nakon čega se obavezno prenosi u
oslikani i umetnički, fizički prostor.
Pogoduju svim uzrastima, poretku, etničkim i socijalno-političkim statusima pri čemu je i
tema često socijalno značajna. Popularizuje temu koju obrađuje i time omogućava razumevanje
širokoj javnosti, pa može dovesti do promena u društvu i društvenog mnjenja.
Slika 5.6 Informacione freske
85
6 – Strategy visualization
Sedma grupa elemenata pokriva stratešku vizualizaciju (strategy visualization). Za svaki
dobar plan poslovanja bitna je unapred razrađena strategija koja potpomaže lakšem razumevanju
ljudi koji sarađuju. Kako složenost raste u poslovnom okruženju, time je bitnija komunikacija i
zajedničko razumevanje, čime se postiže da se veliki broj informacija može sistematično i jasno
prikazati. Vizualizacija je izuzetno važna za donošenje strateških odluka i razumevanje njenih
tokova.
6.1 Su – Supply demand curve
Kriva ponude i potražnje (supply demand curve) predstavlja ekonomski model
određivanja cene nekog proizvoda na tržištu. Pokazuje da na današnjem konkurentnom tržištu
jedinična vrednost proizvoda može varirati u odnosu na potražnju kupaca i ponudu proizvođača.
Krajnja cena teži stabilnosti ta dva faktora čime se postiže ekonomska ravnoteža cene i količine.
Ovaj model prvi je upotrebio Alfred Maršal u svom izdanju “Osnovi ekonomije”.
Postoje četiri osnovna zakona ponude i potražnje:
• Ako se potražnja poveća, a zalihe ostaju iste, vodi do veće ravnoteže cene i količine.
• Ako se potražnja smanji, a zalihe ostaju iste, vodi do smanjenja ravnoteže cene i količine.
• Ako se zalihe povećaju, a zahtevi ostaju isti, vodi do smanjenja ravnoteže cene i veće
količine.
• Ako se zalihe smanje, a zahtevi ostaju isti, vodi do povećanja cene i smanjenja količine.
•
Sem spomenutih faktora, prihodi potrošača, ulazne cene, itd. nisu prikazanje u krivoj.
Međutim promene u vrednostima ovih varijabli predstavljaju pomak u krivoj ponude i potražnje.
Slika 6.1 Kriva ponude i potražnje
86
6.2 Pc – Performance charting
Dijagram performance (performance charting) najčešće omogućuje upoređivanje
performanse fondova, deonica, proseka sektora i merila indeksa, ali i drugih odabranih faktora
koje želimo da uporedimo. Njihovi odnosi se predstavljaju u postocima preko celokupnog
područja dijagrama.
Sa leve strane uvek počinje od 0%, čak i ako je dijagram zumiran ili pomeren.
Služi za vrlo rano otkrivanje mogućih povoljnih ili nepovoljnih situacija u kojoj se
kompanija može naći. Razlike izmežu odabranih simbola se vrlo jasno prikazuju. Koriste se i za
dijagnozu sistemskih promena u toku vremena.
Po x-osi se najčešće predstavlja vreme u mesecima, godinama u zavisnosti na period koji
predstavlja ili neki drugi kvantifikatorski factor, dok y-osa služi za predstavljanje željenih
podataka. Uglavnom imamo više podataka koji se crtaju različitim bojama ili stilovima linije.
Slika 6.2 Dijagram preformanse
87
6.3 St – Strategy map
Strateška mapa (strategy map) je vrsta dijagrama koja se koristi za dokumentovanje
primarnih strateških ciljeva organizacija ili upravljačkih timova. Prvi ovakvi dijagrami su se
pojavili u ranim 1990-tim godinama, ali su prvi put diskutovani tek 1996. u delu Kaplana i
Nortona.
U okviru strateških mapa svaki cilj je prikazan kao tekst unutar oblika (najčešće ovalni ili
pravougaoni) i obično ih je manje od 20-tak. Ciljevi su raspoređeni preko dve ili više
horizontalne trake I svaka traka predstavlja po jednu perspektivu dok su međusobne veze među
ciljevima prikazane strelicama ili okvirima za pridruživanje srodnih ciljeva.
Strateške mape se danas koriste u omogućavanju diskusije unutar rukovodstva o tome
koji ciljevi organizacije da se odaberu, kao i da podrže dalju diskusiju o učinku postizanja tih
ciljeva.
Slika 6.3 Strategijska mapa
88
6.4 Oc – Organisation chart
Organizaciona šema (organisation chart) je dijagram koji prikazuje strukturu organizacije,
veza i relativnih odnosa sastavnih delova, kao i radnih mesta koje obuhvata. Termin se takođe
koristi i za slične šeme, npr. one koje prikazuju različite elemtene grupa jezika. Prva upotreba
organizacione šeme je bila još u francuskoj Enciklopediji izdatoj između 1751. i 1766. godine.
Postoje tri različite vrste organizacionih šema: hijerarhijska, matrična i horizontalna
(ravna). Ponekad šeme mogu biti izuzetno komplikovane i velike. pa je potrebno razdvojiti u
nekoliko podšema.
Problemi vezani za organizacione šeme su što brzo mogu postati zastarele, jer se u
velikim organizacijama teško menjaju, što prikazuju samo formalne, a ne i socijalne odnose
među ljudima. Često ne prikazuju horizontalne odnose među kolegama. Pružaju malo
informacija o tome koji stil rukovođenja je usvojen (autokratski, demokratski...). U puno
slučajeva ne uključuju klijente u svoju šemu.
Slika 6.4 Organizaciona šema
89
6.5 Ho – House of quality
Kuća kvaliteta (house of quality) je dijagram, nalik kući, koji se koristi za definisanje
odnosa izmedju želja kupaca i sposobnosti proizvoda, odnosno kompanija. Koristi se matrica za
planiranje koje povezuju šta kupac želi i kako kompanija da izađe u sustret tim željama. Takođe
prikazuje međusobne veze između marketinga, inžinjeringa i proizvodnje određene kompanije.
Dijagram izgleda kao kuća i predstavlja tabelu u kojoj se sa horizontalne strane stavljaju
želje kupaca, a vertikalno kako da ih kompanija zadovolji. Krov čini matricu korelacija i baziran
je na osnovu principa da se proizvod dizajnira tako da zadovolji želje i potrebe kupaca. Obe
matrice su popunjene indikatorima da su interakcije određene stavke pozitivne, negativne ili
indiferentne. Dodaci sa desne strane objašnjavanju zašto je to tako (istraživanje tržišta...) i
koliko. Ovi pokazatelji se mogu koristiti u rangiranju prioriteta.
Ova vizualizacija može biti serijska, sa nekoliko nivoa u zavisnosti od kategorija.
Besplatni šabloni za kreiranje kuće kvaliteta se mogu naći na ovoj adresi:
http://www.qfdonline.com/templates/
Slika 6.5 Kuća kvaliteta
90
6.6 Fd – Feedback diagram
Dijagram povratne informacije ili dijagram ocene rada (feedback diagram) je metod
kojim se meri kvalitet, kvantitet, mera uspeha i potrošeno vreme i novac u proizvodnju
proizvoda, procesa ili ocenu rada radnika. Izuzetno je važan za razvoj i unapređenje kompanije,
jer daje jasnu sliku o tome šta bi se moglo popraviti i promeniti. Razdvaja pozitivne i negativne
osobine i može imati nekoliko faza. Vrlo često predstavlja petlju u kojoj rezultat povratne
informacije zapravo postaje komponenta novog ciklusa razvoja. U jednom sistemu može biti i
više takvih petlji.
U automatskim sistemima, dijagram povratne informacije služi da pokaže valjanost
sistema. Dobija se očitavanjem rezultata i upoređivanjem sa željenim rezultatom. Povratna
vrednost u tom slučaju može biti i negativna vrednost što takođe utiče na sistem. Prilikom ocene
rada zaposlenih, dijagram povratne vrednosti se koristi kao evaluacija zaposlenog da bi se
utvrdilo koliko dobro on obavlja svoj posao, da li mu je potrebno povećanje plate, unapređenje,
usavršavanje ili ne zadovoljava kriterijume. U ovom slučaju povratnu informaciju mogu dati
nadređeni ili eventualno klijenti.
Slika 6.6 Dijagram povratne informacije
91
6.7 Ft – Failure tree
Stablo neuspeha (failure tree) je prikaz analize najvišeg nivoa neuspeha i identifikuje sve
niže nivoe podsisteme propusta koji su ga mogli uzrokovati. Analiza ovom metodom se koristi u
početnoj fazi razvoja proizvoda za procenu pouzdanosti i mogućnosti otkaza. Na vrhu se
uglavnom nalazi potpuni otkaz ili fatalna greška, a ispod su grane grešaka koje su različitim
kombinacijama dovele do otkaza. Prate se staze koje dovode do otkaza, računa se verovatnoća
pojavljivanja i pronalaze načini za njihovo smanjenje. Identifikuju se rizične komponente
sistema i traži njihova izolacija.
Koristi se za sisteme visoke složenosti u kojoj postoje mnoge komponente i gde je teško
predvideti koja kombinacija nerizičnih grešaka može dovesti do pada. Pogodno za sisteme gde
otkaz može imati trajne i opasne posledice: avio letovi, medicinska oprema, automatizovani
sistemi bezbednosti... Mogu se analizirati i događaji koji su se već desili radi utvrđivanja
komponente sistema koja je dovela do otkaza, ukoliko se analiza započne na vreme unapređivati,
i na taj način uticati na smanjenje rizika.
Slika 6.7 Stablo neuspeha
92
6.8 Mq – Magic quadrant
Magični kvadrant (magic quadrant) je alat proizveden od strane kompanije Gartner Inc. i
omogućava kvalitativnu analizu tržišta, kao i njegov razvoj. Utvrđivanje smera razvoja tržišta
omogućava kompanijama da postanu konkurentnije za to tržište. Analize su sprovedene za
nekoliko specifičnih grana industrije i ažuriraju se svakih godinu ili dve.
Kompanije se na osnovu kriterijuma (mogućnost vizije i sposobnost izvršavanja)
rangiraju i specifičnim algoritmom vrši se procena koje kompanije će zauzimati koje mesto u
prostoru magičnog kvadranta. Prostor je podeljen na četiri kvadranta u zavisnosti od toga koliko
su kompanije vizionari ili imaju sposobnost za izvršenje.
• Lideri – visok rezultat oba kriterijuma. Obično su to veće firme sa sposobnošću za
proširenje.
1 Izazivači – veća sposobnost izvšenja nego vizije. Velike ustaljene komanije sa
minimalnim planovima za budućnost.
1 Vizionari – velika sposobnost vizije, ali ne i izvršavanja. Manja preduzeća sa velikim
planovima i dobro ispaniranim budućim potezima.
• Skriveni igrači – nizak rezultat za oba kriterijuma. Nova preduzeća i neistražene
mogućnosti usled premalo podataka.
Slika 6.8 Magični kvadrant
93
6.9 Ld – Life-cycle diagram
Dijagram životnog ciklusa (life-cycle diagram) predstavlja faze i promene kroz koji
prolazi neki proizvod, projekat ili jedinka. Koristi se da se prikaže bilo kakav razvoj kroz životni
vek posmatranog objekta. U biologiji se koristi da prikaže razvoj živog bića od rođenja, rasta i
razvoja, polne zrelosti i razmnožavanja do uginuća. Takođe je moguće prikazati životni ciklus
više generacija. Koristi se i u nauci, npr. da se prikaže životni ciklus zvezda.
U proizvodnji i menadžmentu dijagramom životnog ciklusa se prikazuju projekti,
proizvodi i razvojne tehnologije. U slučaju proizvoda prati se njegov životni vek na tržištu s
obzirom na poslovne i komercijalne troškove i prodajne mere.
Proizvod prolazi kroz četiri glavne faze razvoja:
• uvođenje na tržište – troškovi visoki, profit mali i konkurencija nerazvijena. Rizična faza
propraćena mnogim istraživanjima.
• faza rasta – prodaja raste, profit počinje da se povećava. Nadmetanje sa konkurencijom
koja je jača.
• zrelost – troškovi spušteni zbog razvitka tehnologije proizvodnje, konkurencija visoka i
pad
cena. Profit opata usled sve većeg zasićenja tržišta.
• zasićenost i pad - profit opada usled smanjenja cena, volumen prodaje se smanjuje.
Isplativost se dovodi u pitanje.
Slika 6.9 Dijagram životnog ciklusa
94
6.10 Po – Poreter’s five forces
Porterovih pet sila (poreter’s five forces) je poredak za analizu industrije i poslovne
strategije razvoja formiran od strane profesora Majkla Portera sa Harvarda 1979. godine. Sile
određuju snagu konkurencije i, samim tim, atraktivnost nekog tržišta. Atraktivnost u ovom
slučaju podrazumeva ukupnu profitabilnost industrije. Visok intezitet neke sile predstavlja
opasnost za neko preduzeće jer će verovatno smanjiti njegov profit, a nizak intezitet neke sile
predstavlja šansu za neko preduzeće jer mu se pruža šansa da poveća profit. Porter smatra tih pet
sila kao mikro okruženje za razliku od opšteg pojma – makro okruženje. Tri od pet sila se
smatraju eksternim silama dok su preostale dve interne. Promena bilo kojih od pet sila zahteva
novu evaluaciju tržišta.
Pet sila koje je Porter izdvojio:
• pretnja novih konkurenata - postojeće barijere ulasku novih konkurentata, zajedničke
reakcije postojećih preduzeća, državna regulativa, visina kapitala koju je potrebno
investirati, troškovi prelaska na upotrebu proizvoda, pristup kanalima distribucije.
• pretnja zamene proizvoda ili usluga - sklonost kupaca ka zameni, troškovi zamena,
diferenciranost proizvoda.
• pregovaračka moć kupaca - značaj industrije za kupce, troškovi prelaska na konkurentski
proizvod, stepen koncentrisanosti kupaca.
• pregovaračka moć dobavljača - značaj industrije za dobavljače, značaj proizvoda
dobavljača za proizvodni proces, visina troškova prelaska na upotrebu proizvoda drugih
dobavljača.
• intenzitet rivalstva konkurenata - broj konkurenata, stopa rasta industrije, kapaciteta,
izlazne barijere, raznolikost konkurencije, fiksnih troškova.
Slika 6.10 Pet Porterovih sila
95
6.11 S – S-cycle
S kriva (S-cycle) se prvi put pojavljuje kao matematički model nazivan i Sigmoidna
kriva. Povezuje se često i sa specijalnim slučajem logaritamske funkcije:
Danas se primenjuje i u drugim područjima, uključujući fiziku, biologiju, ekonomiju i
menadžment. Opisuje rast i razvoj jedne varijable u odnosu na drugu, često izraženu kao jedinica
vremena. Može se posmatrati i kao životni ciklus posmatranog objekta.
U području ekonomije i menadžmenta, S kriva označava uvod, rast i sazrevanje
preduzeća kao i druge faze kroz koje oni prolaze. U ranim fazama troše se velike količine novca,
truda i drugih resursa da bi se kompanija razvila, ali mali napredak. Kako se kompanija razvija
tako profit raste i napredak je sve brži. Kada se dosegne određeni nivo razvitka, kompanija
prestaje da raste i počinje da stagnira. U ovoj fazi se uz dovoljan trud održava razvoj na
jednakom nivou, ali samo do određene granice. Nakon ovoga kriva može da pokazuje i opadanje.
Slika 6.11 S kriva
96
6.12 Sm – Stakeholder map
Mapa deoničara (stakeholder map) je grafički prikaz svih ključnih zainteresovanih strana
nekog projekta, koji su njihovi interesi i kolika im je moć da utiču na projekat. Neka od strana
može imati veliki interes, ali ne i moć da unapredi projekat, dok druge nemaju interes, ali imaju
moć. Moć može biti i pozitivna i negativna.
Koristi se tokom pripremne faze planiranja projekta za procenu stavova deoničara ili se
može ciklično ponavljati tokom celog procesa razvoja projekta za praćenje promena u stavovima
tokom vremena.
Postoje tri vrste deoničara:
• Primarni deoničari – oni na koje projekat utiče direktno, pozitivno ili negativno.
• Sekundarni deoničari (posrednici) – osobe ili organizacije na koje projekat utiče
posredno.
• Ključni deoničari – mogu se nalaziti i u prve dve kategorije i predstavljaju one koji vrlo
značajan uticaj unutar organizacije.
Izrada mape deoničara ima za cilj razvoj saradnje između deoničara i projektantskog tima
i pomaže kreiranju uspešnih projekata. Uputstvo kako napraviti dobru mapu deoničara može se
videti ovde: http://www.ehow.com/how_5919289_create-stakeholder-map.html
Slika 6.12b Mapa deoničara
97
6.13 Is – Ishikawa diagram
Išikava dijagram (Ishikawa diagram) je poznat i kao dijagram riblje kosti ili uzročnoposledični dijagram. Prikazuje uzroke nekog događaja, a stvorio ga je japanski unverzitetski
profesor Kaoru Išikava 1990. Koristi se u dizajnu proizvoda i prevenciji defekta kvaliteta, kao i
za mogućnost utvrđivanja faktora koji mogu da uzrokuju defekt. Svaki uzrok ili razlog za
nesavršenost je izvor varijacija.
Uzroci mogu biti grupisani u primarne kategorije:
• Ljudi – svi su uključeni u proces stvaranja.
• Metode - kako se proces odvija, po kojim pravilima, zakonima procesa...
• Mašine - oprema, kompjuteri, alati i sve mašine potrebne za proizvodnju.
• Materijal – sirovine, delovi i sve što se koristi za proizvodnju finalnog proizvoda.
• Merenja - podaci generisani procesima koji se koriste za procenu kvaliteta.
• Životna sredina – mesto, vreme, temperatura i kulutura u kojoj se proces odvija.
Naziva se dijagram riblje kosti jer podseća na kost ribe gledan sa strane. Glava ribe –
okvir – predstavlja glavni problem na jednoj strani dijagrama. Iz okvira izlazi glavna grana kičma ribe na koju se nastavljaju sporedne grane koje su kategorije uzroka.
Ovaj metod se smatra jednim od sedam osnovih alata kontrole kvaliteta i koriste ga velike
fabrike i preduzeća za upravljanje kvaliteta procesa proizvodnje.
Slika 6.13 Išikava dijagram
98
7.14 Tc – Technology roadmap
Mapa tehnologija (technology roadmap) i njena izrada je proces za strateško planiranje i
inovacije.
To je plan koji opisuje kratkoročne i dugoročne ciljeve sa posebnim tehnološkim rešenjima koji
bi pomogli da se dosegne cilj. Izrađuje se prilikom dizajna novih proizvoda, procesa ili
tehnologija.
Uglavnom se koristi za sledeće u sledeća tri slučaja:
• Traži saglasnost o grupi potreba i tehnologija koje se zahtevaju za zadovoljenje ciljeva.
• Pruža mehanizme za razvoj prognoza tehnologije.
• Pruža okvir za planiranje i koordinaciju tehnologije razvoja.
Izrada mape tehnologija se sastoji iz tri faze: preliminarne aktivnosti, razvoj plana i dalje
aktivnosti. Faze se modeliraju odvojeno jer su procesi najčešće preveliki za jedan model. Prve
dve faze su značajne za sam dizajn. Osniva se baza znanja za donošenje odluka u vezi sa daljim
razvojem čime se lakše dolazi do konkurentnosti.
Mapa tehnologija je uglavnom izražena u slojevima, čime se postiže bolja preglednost i
čini komunikaciju i integraciju lakšom. Slojevi su povezani strelicama koje opisuju
komunikaciju.
Ti slojevi mogu sadržati grafove gde svaki sloj sadrži po jedan graf.
Slika 6.14 Mapa tehnologija
99
6.15 Ed – Edgeworth box
Edžvortov dijagram (Edgeworth box) je prvi put prikazao Frensis Edžvort, irski filozof i
ekonomista u svojoj knjizi “Matematička psihologija“. Predstavlja način prikazivanja različitih
raspodela resursa i često se koristi u teoriji opšte ravnoteže čime se može naći konkurentska
ravnoteža u jednostavnom sistemu.
Pruža grafički prikaz sveta u kome su količine kapitala i rada – fiksne, i u kome se veći
nivo jedne varijable može dobiti samo smanjenjem druge. U stvarnom svetu postoje načini za
povećanje obe varijable, ali to zahteva mnogo duže vreme.
Može se koristiti za rešavanje problema, kako deliti ograničene resurese unutar neke
kompanije. U slučaju raspodele među više kompanija, mana ovog prikaza je što ne uzima u obzir
konkurentnost na tržištu, već da se inicijalno svi resursi jednako dele od strane nekog tela.
Slika 6.15 Edžvortov dijagram
100
6.16 Pf – Portfolio diagram
Portfolio dijagram (portfolio diagram) je prikaz strateškog procesa donošenja odluka u
preduzeću, na primer koje informacijske sisteme povući iz upotrebe. Portfolio kao pojam u
finansijama, označava grupu ulaganja koju drži institucija ili pojedinac.
Dijagram prikazuje do četiri različita atributa gradivnih blokova odabrane vrste:
• Horizontalni položaj (duž osu X)
• Vertikalni položaj (duž osu Y)
• Veličinu kruga (krug)
• Boju kruga (boja)
Za primer informacijskih sistema, oni su distribuirani između kvadranta u skladu sa
svojom vrednošću i doprinosom. Veličina kruga predstavlja veličinu sistema, a boja na njegov
kvalitet.
Slika 6.16 Portfolio dijagram
101
6.17 Sg – Strategic game board
Strateška igra (strategic game board) u menadžmentu je pojam preuzet iz klasičnih
društvenih igara, gde se igrači takmiče poštujući osnovna pravila. Željeni cilj je uglavnom
pobeda protivnika. Za razliku od društvenih igara strateška igra u menadžmentu svoju igru prati
na konkurentnom tržištu i pravila nisu jasno definisana, već svaka strana pokušava da nametne
svoja, ona koja mu najviše odgovaraju.
Vizualno predstavlja matricu koja pokazuje “gde će se takmičiti” na jednoj osi, a “kako
će se takmičiti” na drugoj. “Gde” se kreće od jedinstvene tržišne niše sa jedne strane, ka celom
tržištu sa druge strane. “Kako” počinje od tradicionalnih pravila sa jedne strane, do krajnjom
zamenom novim pravilima.
Svi igrači se mogu podeliti na one koji prate tradiconalna pravila i one koji nameću svoja.
Oni koji nameću svoja pravila se izlažu većim rizicima, ali su i nagrade, tj. dobit mnogo veći.
Obe grupe se mogu usredsrediti na određene niše tržišta ili na celo tržište. Time se dobijaju četiri
osnovne grupe kompanija podeljene na osnovu strategije:
•
•
•
•
Bezbedni pratioci tržišta koji igraju po ustaljenim pravilima.
Izazivači koji igraju po pravilima, ali biraju tržište koje im odgovara.
Selektivni novi igrači koji nameću svoja pravila, ali uz manji rizik jer recimo već
poseduju razvijen posao u drugim granama.
Inovativne komapanije koje potpuno prekrajaju pravila tako da njima najviše pogoduju.
Slika 6.17 Strateška igra
102
6.18 Mz – Mintzberg’s organigraph
Mincbergov organigraf (Mintzberg’s organigraph) je grafički prikaz strukture preduzeća
ili procesa. Koristi se kao alternativna metoda prikaza tradicionalnim organizacionim šemama.
Uveden je od strane kanadskog profesora Henrija Mincberga i Ludo Van der Hajdena.
Prikazuje kritične veze i konkurentne prilike za razliku od posmatranja svih entiteta. Takođe
može da se iskoristi za isticanje veza među organizacijama koje inače nisu očigledne.
Ova vizualizacija se koristi od strane konsultanata i poslovnih stratega. Može biti kreiran
kao dijagram ili kao slika koja predstavljanja prirodu kompanije.
Na primer, kompanija koja se bavi kompjuterima bi svoj organigraf mogla predstaviti u obliku
računara gde bi hard disk bili zaposleni, napajanje – finansije, a web pretraživač - strategije te
kompanije.
Slika 6.18 Mincbergov organigraf
103
6.19 Z – Zwicky’s morphological box
Zvickijeva morfološka kutija (Zwicky’s morphological box) je prikaz rezultata
morfološke analize koju je razvio Fric Zvicki, švajcarski astrofizičar, 1969 godine. Koristi se za
istraživanje svih mogućih rešenja multidimenzionalnih, nekvantifikovanih, složenih problema
gde simulacija ili modeliranje ne radi dobro ili je sasvim nemoguće.
Zvicki je razvio ovaj metod za probleme koji su naizgled nerazgradivi na više delova, pa
samim tim nije moguće smanjenje varijabli. Zato se koristi tehnika da se problem svede na manji
broj mogućih rešenja eliminacijom onih koji nisu logični. Prvobitna primena je bila na
astronomska istraživanja i raketnih pogonskih sistema.
Nedostatak tradicionalog rešavanja problema gde bi se problem razložio na delove je što
se u stvarnom svetu scenariji ne predstavljaju racionalno i često se razložen model svede na
beznačajne i besmislene delove. Takođe ponašanje delova izolovano može da promeni
ponašanje celog sistema. Za razliku od ovoga, morfološka analiza rešava problem od strane
izlaza prema problemu. Ipak međusobne veze se ne zanemaruju i imaju značajnu ulogu u
rešavanju problema.
Slika 6.19 Zvickijeva morfološka kutija
104
6.20 Ad – Affinity diagram
Dijagram afiniteta (affinity diagram) je poslovni alat koji se koristi za organizovanje ideja
i podataka. Uvršten je u sedam osnovnih alata za upravljanje i planiranje. Uglavnom se koristi za
upravljanje projektima i omogućava da se veliki broj ideja dokumentuje i organizuje u smislene
celine koje omogućavanju lakšu analizu.
Osmišljen je od strane japanskog antropologa Jiro Kavakita, 1960. godine. Koristi se
najčešće kada imamo veliki broj ideja ili informacija, na primer posle analize anketa ili radnog
sastanka.
Postupak kreiranja dijagrama afiniteta:
• Zapisivanje svake ideje ili podatka.
• Traženje međusobnih veza između ideja ili podataka.
• Sortiranje grupa povezanih ideja ili podataka.
Nakon sortiranja moguće je razvrstati velike grupe u podgrupe za lakšu analizu i
upravljanje.
Ovaj dijagram se može koristiti za izradu dijagrama uzroka i posledica.
Slika 6.20 Dijagram afiniteta
105
6.21 De – Decision discovery diagram
Dijagram otkrivanja odluka (decision discovery diagram) služi da pomogne kompaniji da
donosi odluke vezane za upravljanje i razvoj. Upravljanje odlukama se svodi na sledeće korake:
otkriće odluke, služba odluke i analiza odluke. Sistemi za donošenje odluka se usredsređuju na
odluke koje donose rezultate. Važno je otkriće ključnih poslovnih odluka i parametara koji su do
sada bili skriveni ili nepregledni u informacijama.
Određivanje odluke započinje otkrivanjem odluke koja je najvažnija za organizaciju –
važne poslovne strategije. To su odluke koje će imati najveću isplativost i u njih treba
usredsrediti najviše napora. Sledeći korak je izolacija svih potencijalnih kritičnih poslovnih
odluka. Vizualizacija ovih odluka kao izolovanih omogućava proces odlučivanja sa manje rizika
ostavljajući samo one koje su ključne i bez rizika. Važno je istaknuti i uticaj odluka na ukupan
performans sistema čime se lakše odlučuje o važnosti.
Slika 6.21 Dijagram otkrivanja odluka
106
6.22 Bm – BCG matrix
BCG matrica (BCG matrix) ili dijagram rasta deonica je razvijena od stane bostonske
konsultantske grupe u ranim 1970-im godinama. Ona služi za upravljanje portfolijom različitih
poslovnih jedinica ili proizvodnih linija. Ona predstavlja različite poslovne jednice kao graf
stope rasta u odnosu na tržišni udeo u odnosu na konkurente.
Postoje četiri simbola koji predstavljaju ulogu i udeo u celoj kompaniji i na osnovu tih
sibola se resursi dodeljuju poslovnim jedinicama:
2. “Krava muzara” ima veliki tržišni udeo u zreloj industriji koja sporo raste. Ona zahteva
malo ulaganja, a generiše velike količine novca koji može da se iskoristi za druga
ulaganja.
3. Zvezda je poslovna jedinica koja ima veliki tržišni udeo u brzo rastućoj industriji. Ona
može generisati novac, ali zato na tržištu raste brzo i zahteva ulaganje i održavanje za
svoje vođstvo. Ima potencijala da kada sazre, postane “krava muzara”.
4. Upitnik ili problem je poslovna jedinica koja ima mali tržišni udeo u tržištu visokog rasta.
Ova jedinica zahteva stalne resurse za razvoj, a uspeh nije zagarantovan i nemoguće je u
tom stadijumu utvrditi isplativost.
5. Pas je jedinica koja ima mali udeo u tržištu u zreloj industriji i ne zahteva značajne
novčane resurse, ali zadržava kapital koji bi mogao drugde biti bolje raspoređen. Osim u
slučaju da pas ima druge strategijske svrhe, ova poslovna jednica bi trebala biti što pre
likvidirana.
Slika 6.22 BCG matrica
107
6.23 Stc – Strategy canvas
Strategija na platnu (strategy canvas) je dijagnostički i akcioni alat koji se koristi u
procesu “strategije plavog okeana”. Omogućava organizaciji da predstavi kritične faktore i
trenutne pozicije činilaca u industriji i upoređuje ponudu organizacije sa generalnom
industrijom. U kombinaciji sa drugim alatima omogućava kompletnu kreaciju strategija. Ona
pomaže da se istakne vrednost inovacije.
Ovaj dijagram ima tri komponente:
• Prvo su konkurentni faktori koji predstavljaju od šest do dvanaest komponenti koji se
smatraju bitnim za promociju novog proizvoda ili usluge za koju je tržište namenjeno. To
su elementi važni za privlačenje kupaca i nalaze se sa donje horizontale na dijagramu.
 Druga komponenta je ponuda na tržištu koju kompanija daje i koju kupac dobija. Veličina
ovog elementa označava koliko kompanija ulaže u taj faktor. U slučaju cena, veća
vrednost označava veću cenu.
• Treća komponenta je vrednost krive kreirana nakog proračuna konkurentnih faktora i
ponude na tržištu. Dobija se niz diskretnih vrednosti čijom povezivanjem nastaje kriva.
Može se reći da daje vizualni prikaz industrije propozicija, odnosno vrednost propozicija
je ono šta kupac dobija za svoj novac. Ovim dijagramom se može dobiti prosečan rezultat i
kombinacije svih učesnika na tržištu.
Slika 6.23 Strategija na platnu
108
6.24 Vc – Value chain
Lanac vrednosti (value chain) je sistematski pristup za ispitivanje razvoja konkurentske
prednosti. Izrađen je od strane Majkla Portera u knjizi “Konkurentska prednost", 1985. godine.
Lanac se sastoji od niza aktivnosti koje stvaraju i izgrađuju vrednost. Oni kulminiraju u ukupnoj
vrednosti stvorene od strane organizacije. Margina prikazana na slici je slična kao dodavanje
vrednosti. Organizacija je podeljena na primarne i pomoćne aktivnosti.
Primarni lanac aktivnosti se sastoji iz:
• ulazne logistike - primanje i skladištenje sirovina i njihova distribucija za proizvodnju.
• operacije – procesi transformacije ulaznih sirovina u gotove proizvode i usluge.
• izlazne logistike – skladištenje i distribucija gotovih proizvoda.
• marketing i prodaja - identifikacija potreba kupaca i lanaca prodaje.
• usluga – podrška kupaca i nakon što su im proizvodi i usluge prodate.
One su podržane od strane infrastrukture preduzeća: sistema kontrole, organizacijske
strukture, pravila kompanije; upravljanja ljudskim resursima: zapošljavanje radnika, obuka,
razvoj i naknade; razvoja tehnologije: tehnologija koja bi podržala nove ideje; nabavka:
kupovina sirovina, potrošnog materijala i opreme.
Slika 6.24 Lanac vrednosti
109
6.25 Hy – Hype-cycle
Ciklus promocije (hype-cycle) je grafički prikaz ciklusa zrelosti, usvajanja i društvene
primene pojedinih tehnologija. Izraz je prvi put upotrebljen od strane kompanije Gartner 1995.
godine da opiše čest događaj preterane promocije neke tehnologije koji kasnije dovodi do
razočarenja. Takođe pokazuje kako prevazići taj period preterane promocije, ponuditi praktične
prednosti i tehnologiju ustaliti kao široko prihvaćenu. Cilj ciklusa je da odvoji promociju od
realnosti i omogući čelnicima kompanije da odluče o stvarnoj vrednosti i da li je spremna za
usvajanje.
Ciklus obuhvata pet faza:
• Tehnologija okidač - otkriće, lansiranje proizvoda ili drugi događaj koji izaziva visok
pritisak ili budi interese.
• Vrhunac nerealnih očekivanja - preterani publicitet stvara preterani entuzijazam i
nerealna očekivanja. Postoje uspešne primene tehnologije, ali je više neuspešnih.
• Period razočarenja - tehnologija prolazi kroz ovaj period jer ne uspeva da ispuni velika
očekivanja i brzo postaje zastarela. Pritisak popušta na očekivanja ove tehnologije.
• Izvor prosvetljenja – iako je pritisak većinom popustio, neke kompanije nastavljaju kroz
ovaj period i otkrivaju prednosti i praktičnu primenu tehnologije.
• Ravan produktivnosti - tehnologija doseže ovu fazu kada korist od ove tehnologije
postane široko poznata i prihvaćena. Ona postaje stabilna i razvija se u sledeće
generacije. Visina ove ravni zavisi od mere do koje je tehnologija rasprostranjena.
Slika 6.25 Ciklus promocije
110
6.26 Sr – Stakeholder rating map
Mapa ocene deoničara (stakeholder rating map) je deo analize deoničara pored već
obrađene mape deoničara (poglavlje 7.12).
Zadatak analize deoničara je da identifikuje sve ključne zainteresovane strane nekog projekta i
njihovu moć i interese. Za razliku od mape deoničara, mapa ocene deoničara se konkretno bave
vrednošću deoničara za posmatrani projekat.
Najznačajnije osobine deoničara koje se prate u ovoj analizi su zainteresovanost i njihova
moć uticaja na projekat. Neka od strana može imati veliki interes da se projekat razvije, ali ne i
moć da ga unapredi, dok druge nemaju interes, ali imaju moć. Najbolji slučaj je kada je strana i
zainteresovana i ima moć.
Sem ova dva kriterijuma, deoničari se mogu ocenjivati i na osnovu drugih, manje važnih
kriterijuma. Moguće je uz pažljive proračune izračunati numeričku vrednost i generisati ocenu za
svakog deoničara.
Kriterijumi od važnosti: pristup odlukama, pristup medijima, pristup
ključnim informacijama, uticaj na druge deoničare, količina motivacije da bi bili aktivni
deoničari.
Slika 6.26 Mapa ocene deoničara
111
6.27 Ta – TAPS
Alat za odabir akcionog plana (TAPS) je alat koji služi da pomogne pri identifikaciji
ključnih radnji koje se mogu preduzeti prilikom vršenja nekog procesa radi postizanja
isplaniranog cilja. Razlikuje se od liste zadataka, jer one rade na ostvarenju jednog cilja. Akcioni
planovi mogu dati okvir za razmišljanje kako što učinkovitije završiti neki projekat. Takođe
omogućava postepeno planiranje i pomaže da se ne izostave neki važni delovi.
Algoritam za izradu uspešnog akcionog plana:
Određivanje zadataka – pažljivo razmatranje svih zadataka koji se moraju ispuniti da bi se
ostvario cilj. Poželjno je ovaj proces pokrenuti na samom početku izrade plana projekta.
Važno je hronološki poređati zadatke, tako da imaju što više smisla i da zadovoljavaju
eventualne rokove i zauzetost resursa.
Analiza i raspodela zadataka – pregled celog projekta kao celine i razmatranje svakog
zadatka sa što više detalja. Utvrditi zadatke koje je moguće dodeliti nekom podtimu ili
pojedincu i da li su potrebni dodatni resursi za njihovo izvršavanje.
Ponovna provera plana – potrebno je ponovo proveriti ispravnost plana, da li podržavaju
sledeće zahteve: mesto, novac, ljudi, oprema, materijali, stučnost i sistemi. Nije potrebno
da podržavaju sve navedeno, već se to zaključuje na osnovu cilja plana.
Slika 6.27 Alat za odabir akcionog plana
112
6.28 Sd – Spray diagram
Sprej dijagrami (spray diagram) i mape uma su po strukturi slični, ali imaju različite
funkcije. Obe vrste vizualizacija su kreirane od strane američkog poslovnog konsultanta, Tonija
Buzana 1974. godine. Sprej dijagrami se uglavnom koriste za prikazivanje strukture argumenata
i sažimanje veza različitih ljudi, kao i za zapisivanje beležaka, za razliku od mapa uma gde se
više zapisuju sopstvene ideje i razmišljanja.
Dobri su za prikazivanje veza između misli, kao i putanja kako se do njih došlo. Takođe
su dobre da pokažu srodnost grupa misli. Struktura nije toliko važna i proces je brz i nije
detaljan. Mana im je što teško prikazuju velike grupe misli i ako su previše isprepletane.
Elementi dijagrama su: središnji krug za glavnu temu, manji krugovi za podteme
(opciono), tekst na linijama ili krajevima linija za veze, grananje linija i naslov.
Prihvaćene konvencije: ključna reč ili izraz ide u krug, povezane ideje izražene u jednoj
ili više reči su povezane na linije koje zrače iz kruga. Mogu biti jednostruke za jednoslojne
dijagrame ili višestruke za višeslojne. Reči mogu biti napisane na sredini ili na krajevima linija
koje ne pokazuju smer. Slične ideje mogu biti povezane u petlje. Koriste se različite bolje za
grupisanje određenih ideja.
Slika 6.28 Sprej dijagram
113
Download

ISPITNI RAD IZ PREDMETA INTERAKCIJA ČOVEK RAČUNAR