Projektom koji finansira EU rukovodi Kancelarija Evropske Unije u Kosovu
i implementiran od strane Cambridge Education, Centar za Obrazovanje Kosova (KEC),
Education 2000+ Consulting i Tribal Helm.
KURIKULUM KOSOVA
Ministria e Arsimit, e Shkencës dhe e Teknologjisë
Ministarstvo Republika
Obrazovanja
Nauke i Tehnologije
e Kosovës
Ministry
of Education
&Technology
Republika
Kosova -Science
Republic
of Kosovo
Qeveria –Vlada – Government
Ministria e Arsimit, e Shkencës dhe e Teknologjisë
Ministarstvo Obrazovanja Nauke i Tehnologije
Ministry of Education Science &Technology
KURIKULUM KOSOVA
OSNOVNI KURIKULUM
ZA SREDNJE OBRAZOVANJE
NA KOSOVU
(Razredi 10, 11 i 12)
Avgust, 2012
1
MINISTARSTVO OBRAZOVANJA, NAUKE I TEHNOLOGIJE
Ovaj dokument se izdaje na osnovu Odluke o odobrenju izdanja 18/2012 datuma 04.10.2012.
Ovo izdanje je izrađeno uz podršku Evropske zajednice. Sadržaj ovog izdanja je pripremio
Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije uz podršku konzorcijuma „Cambridge
Education“ i ni na koji način ne može odražavati stavove Evropske zajednice.
KURIKULUM KOSOVA
SADRŽAJ
I.
Uvod
II.
Opis OK
III.
Opis oblasti
IV.
Nastavni planovi i programi
V.
Izborna nastava
VI.
Opšta metodologija - uputstva
VII.
Ocenjivanje - opšta uputstva
3
KURIKULUM KOSOVA
REČNIK
OK
Osnovni kurikulum
GIU
Glavni ishodi učenja
OK
Oblast kurikuluma
SK
Stepen kurikuluma
KK
Kurikulum Kosova
OKK
Okvir kurikuluma Kosova
IU
Ishodi učenja
MONT Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije
V
Veštine
P
Predmet
IUP
Ishodi učenja po predmetima
NP
Nastavni program
T
Tema
IUT
Ishodi učenja po temama
RG
Radna grupa
4
KURIKULUM KOSOVA
I. UVOD
Bitnost osnovnog kurikuluma, struktura, ciljevi i principi douniverzitetskog
obrazovanja, zajednička pitanja osnovnih kurikuluma
Bitnost Osnovnog kurikuluma
Osnovni kurikulum je dokument koji omogućuje da se u školama na Kosovu sprovodi Okvir
kurikuluma Kosova, koji je MONT usvojio meseca avgusta 2011. godine. U ovom dokumenti
su određeni ishodi učenja i kompetencije za razne oblasti života, koje su izražene u obliku
činjeničnih i proceduralnih znanja, veština, stavova i vrednosti koje učenici treba da
savladaju tokom raznih vremenskih perioda, i pristupi, metodologije sprovođenja,
nadgledanje i procena. Ovim dokumentom se takođe uređuje dodela vremena za oblasti
kurikuluma i njihova međusobna povezanost, koji zajedno omogućuju napredak u razvoju
kompetencija učenika.
Dokument Osnovnog kurikuluma podržava:
• učenike u njihovom postepenom razvoju, u razvoju kompetencija za obrazovanje
tokom celog života i u njihovoj društvenoj integraciji, pripremivši ih da se suoče sa
životnim izazovima
• nastavnike u planiranju i uspešnom sprovođenju njihovog rada sa decom – nastavne
aktivnosti u učionici i van nje, i u odgovaranju na pitanja: Zašto i U koju svrhu treba
da uče učenici; Šta, Kada, Koliko i Kako će učenici učiti, kao i Šta, Kada i Kako
treba oceniti postignuća učenika – realizacija i efikasnost nastavnih aktivnosti, i
• roditelje u tačnom praćenju postignuća njihove dece u postizanju kompetencija u
određenim vremenskim periodima, na osnovu znanja, ponašanja, osećanja i stavova
koje manifestuju u raznim životnim situacijama, u skladu sa ishodima učenja za
oblasti i stepen kurikuluma.
Struktura douniverzitetskog obrazovanja
Formalni nivoi douniverzitetskog obrazovanja na Kosovu usklađeni su sa međunarodnim
standardima klasifikacije obrazovanja (MSKO) koje je pripremio UNESCO, s tim da postoje
razlike u sastavu strukture osnovnog kurikuluma za 1. stepen MSKO, koji obuhvata
predškolski razred kao sastavni deo predškolskog obrazovanja. Svi formalni nivoi
douniverzitetskog obrazovanja podeljeni su u formalne pod-nivoe koji se nazivaju – Stepeni
kurikuluma, a koji imaju određene ciljeve i u funkciji su svog naziva. (Vidi nazive svakog
stepena kurikuluma u dole prikazanoj tabeli i u Odeljku 2 ovog dokumenta).
Osnovni kurikulumi su izrađeni za sve formalne nivoe douniverzitetskog obrazovanja:
¾ Osnovni kurikulum za razvoj u ranom detinjstvu (od rođenja do 5. godine)
¾ Osnovni kurikulum za predškolski razred i osnovno obrazovanje
¾ Osnovni kurikulum za srednje niže obrazovanje
¾ Osnovni kurikulum za srednje visoko obrazovanje (Osnovni kurikulum za gimnazije i
osnovni kurikulum za srednje stručne škole)
5
KURIKULUM KOSOVA
Međunarod
ni
sistem
klasifikacije
obrazovanja
- MSKO
Formalni nivoi
douniverzitets
kog
obrazovanja
na Kosovu
MSKO 3
Srednje visoko
obrazovanje
(razredi X-XII)
MSKO 2
Stepeni kurikuluma
Osnovni
kurikulumi
XII razred
6. stepen kurikuluma:
Konsolidacija
i
specijalizacija
5. stepen kurikuluma:
Osnovni opšti i stručni
razvoj
4. stepen kurikuluma:
Utvrđivanje i orijentacija
3. stepen kurikuluma:
Dalji razvoj i orijentacija
Osnovni kurikulum
za razrede X-XII
srednjeg visokog
obrazovanja
Osnovno
obrazovanje
razred III-V
2. stepen kurikuluma:
Utvrđivanje i orijentacija
Osnovno
obrazovanje
razred I-II
Predškolski
pripremni
razred
1.
stepen
kurikuluma:
Osnovno usvajanje
Osnovni kurikulum
za
predškolski
razred i razrede IV
osnovnog
obrazovanja
X-XI razred
VIII-IX razred
Srednje
niže
obrazovanje
(razredi VI-IX)
MSKO 1
Osnovno
obrazovanje
(razredi I-V)
MSKO 0
Predškolsko
vaspitanje
obrazovanje
VI-VII razred
i
Uzrast
godina
Pripremni
kurikuluma:
Vaspitanje
detinjstvu
0-5
stepen
u
ranom
Osnovni kurikulum
za razrede VI-IX
srednjeg
nižeg
obrazovanja
Osnovni kurikulum
za
predškolsko
vaspitanje
i
obrazovanje
Svaki osnovni kurikulum je usklađen sa opštim ciljevima douniverzitetskog obrazovanja i
sprovodi se u skladu sa osnovnim principima iz Okvira kurikuluma Kosova.
Ciljevi douniverzitetskog obrazovanja
Na svakom formalnom nivou douniverzitetskog obrazovanja učenici treba da razviju znanja,
veštine, stavove i vrednosti u skladu sa zahtevima demokratskog društva kroz:
•
kultivisanje ličnog i nacionalnog identiteta i državne i kulturne pripadnosti;
•
promovisanje opštih kulturnih i građanskih vrednosti;
•
razvoj lične odgovornosti, odgovornosti za druge, odgovornosti za društvo i životnu
•
sredinu;
•
obučavanje za život i rad u različitim društvenim i kulturnim kontekstima
6
KURIKULUM KOSOVA
•
razvoj preduzetništva i korišćenje tehnologije;
•
obučavanje za doživotno učenje.
Principi douniverzitetskog obrazovanja
Sprovodljivost osnovnog kurikuluma obezbeđuje koherentnost i održivost svih formalnih
nivoa douniverzitetskog obrazovanja, oslanjajući se na sledeće principe:
Jednaka Sveobuhvatnost dece i mladih u kvalitetno obrazovanje.
Razvoj kompetencija koje se ogledaju u ishodim a učenja, i koje svaki učenik treba da
razvije progresivno i neprekidno tokom raznih perioda obrazovanja.
Integrisani i koherentni podučavanje i učenje kojima se promoviše potpuno učenje, u
kojem se ogledaju povezanost i međusobna zavisnost prirodnog i okruženja koje je stvorio
čovek sa znanjem i informacijama koje poseduju učenici o njima.
Autonomija i fleksibilnost na nivou škole u sprovođenju osnovnog kurikuluma i izbornog
dela kurikuluma, koji se ogledaju u izradi godišnjih nastavnih programa i u metodologiji
podučavanja i učenja.
Odgovornost i polaganje računa koji se ogledaju u stvaranju kulture za formativno
ocenjivanje – praćenje napretka u sprovođenju zahteva novog kurikuluma, putem sakupljanja
i analize podataka, beleženja izazova i rešenja za bolji učinak u ispunjavanju zahteva
kurikuluma i poboljšanja kvaliteta obrazovanja.
Zajednička pitanja dokumenata osnovnog kurikuluma
Svi dokumenti osnovnog kurikuluma izrađeni su na osnovu jednog sistema od šest ključnih
kompetencija, koje su u skladu sa ciljevima douniverzitetskog obrazovanja i sa sedam oblasti
kurikuluma. Šest ključnih kompetencija koje su prisutne u svakom dokumentu osnovnog
kurikuluma su:
1. kompetencija za komunikaciju i izražavanje;
2. kompetencija za razmišljanje;
3. kompetencija za učenje;
4. kompetencija za život, rad i zaštitu okoline;
5. lična kompetencija;
6. građanska kompetencija.
A sedam oblasti kurikuluma koje su prisutne u svim osnovnim kurikulumima su:
1. Jezici i komunikacija
2. Umetnosti
3. Matematika
4. Prirodne nauke
5. Društvo i okolina
7
KURIKULUM KOSOVA
6. Zdravlje i dobrobit
7. Život i rad
Ishodi učenja po stepenima i ishodi učenja po oblastima omogućuje razlikovanje
kompetencija i oblasti kurikuluma na svakom formalnom nivou obrazovanja i svakom
stepenu kurikuluma (vidi odeljke II i III ovog dokumenta).
Struktura osnovnog kurikuluma
• Osnovni kurikulum u svom delokrugu sadrži sledeću strukturu:
• Delokrug i opšti opis formalnog nivoa odgovarajućeg sistema obrazovanja;
• Delokrug stepena kurikuluma za odgovarajući formalni nivo;
• Ishode učenja (GIU) za glavne stepene kurikuluma kojima se izražava obavezni nivo
postizanja ključnih kompetencija na kraju svakog stepena kurikuluma;
• Kako se ishodi učenja za glavne stepene kurikuluma koriste u nastavnom procesu i
procesu ocenjivanja:
• Zahtevi za napredovanje tokom formalnih nivoa obrazovanja, uključujući minimalne
zahteve za prelaz sa jednog glavnog stepena kurikuluma na drugi,
• Kriterijumi i oblici ocenjivanja.
• Oblasti kurikuluma i njihov delokrug po glavnim stepenima kurikuluma;
• Ishode učenja za oblasti kurikuluma za svaki stepen kurikuluma;
• Kako se ovi ishodi učenja upotrebljavaju u nastavnom procesu i procesu ocenjivanja:
• Zahtevi za napredovanje u oblastima kurikuluma, uključujući minimalne zahteve za
prelaz sa jednog glavnog stepena kurikuluma na drugi,
• Kriterijumi i oblici ocenjivanja,
• Nastavni program;
• Predmete u okviru oblasti kurikuluma i njihov delokrug;
• Uputstva (metodologije) za organizovanje nastave;
• Ocenjivanje učenika;
• Aspekte sprovođenja.
8
KURIKULUM KOSOVA
II. OSNOVNI KURIKULUM ZA SREDNJE VISOKO OBRAZOVANJE
Osnovni kurikulum za srednje visoko obrazovanje
Struktura kurikuluma
Karakteristike srednjeg visokog obrazovanja
Kompetencije učenja
Stepeni kurikuluma
Sprovođenje ishoda učenja za stepene kurikuluma
Oblasti osnovnog kurikuluma
1. Osnovni kurikulum
Osnovni kurikulum za srednje visoko obrazovanje (gimnazije) i stručne škole je osnovni
dokument kojim se regulišu nastava, učenje, metodologija, ocenjivanje, itd., na trećem nivou
obrazovanja na Kosovu. Ovaj dokument, čije odredbe izrađuje MONT, je obavezan za sve
obrazovne ustanove na Kosovu. Osnovni kurikulum je izrađen na osnovu Okvira kurikuluma
Kosova.
Ovaj dokument služi nastavnicima, učenicima, roditeljima, direktorima škola i zajednici
uopšte.
Prema Okviru kurikuluma Kosova postoje dva profila srednje visoke škole, a to su:
Opšta gimnazija: Na nivou srednjeg visokog obrazovanja postojaće tri profila
gimnazije:
1. Gimnazija društvenih i jezičkih nauka
2. Gimnazija prirodnih nauka
3. Specijalizovana gimnazija (umetnička, matematička, jezička, tehnička, itd.)
Stručne škole
1. Poljoprivredna škola
2. Tehnička škola (elektrotehnička, mašinska, građevinska, grafička, saobraćajna)
3. Medicinska škola
4. Škola – ekonomija i administracija
5. Hemijsko-tehnološka škola
6. Umetnička škola
Škole opšteg smera (gimnazije)
Na 5. Stepenu kurikuluma i 6. Stepenu kurikuluma oblasti kurikuluma su:
9
KURIKULUM KOSOVA
Prirodne nauke koje se realizuju kroz posebne predmete (fizika, hemija, biologija i
astronomija jedino na SK6). Na ovom nivou u posebnim slučajevima predmet geografije će
se održavati kao predmet prirodnih nauka.
Društvo i sredina u školama opšteg smera (gimnazije) realizuje se kroz posebne predmete:
istorija, geografija, građansko obrazovanje, sociologija, psihologija, logika i filozofija, pri
čemu se stavlja naglasak na razvoj odgovarajućih ključnih kompetencija na uravnotežen
način.
Nastavna iskustva koje ova oblast na SK5 i SK6 pruža učenicima stručnih škola realizuju se
kroz integrisane predmete društvenih nauka, uključujući aspekte građanskog obrazovanja,
istorije i geografije, koji se zasnivaju na tematskom pristupu.
Učenici će se kroz ovu oblast kurikuluma upoznati sa vrednostima i normama društvenog
života u demokratskom društvu. Oni će društvenim pojavama pristupiti sa istorijske,
sociološke, ekonomske, psihološke i međukulturalne tačke gledišta.
Stručne škole će imati koristi od izbornog dela časova, tako što će fond of 10% časova
dodeliti stručnom obrazovanju. Ovaj fond zajedno sa 50% časova iz oblasti „Život i rad”,
činiće 60 % vremena stručne nastave. Preostali procenat vremena je posvećen ostalim
oblastima kurikuluma koje će se primenjivati u profesijama.
U stručnim školama će se nastava kroz oblasti kurikuluma „Prirodne nauke“ i „ Društvo i
sredina“ realizovati kroz integrisane predmete u funkciji sprovođenja određenih profesija.
U dole navedenoj tabeli ilustrovana je raspodela oblasti kurikuluma po nivoima i stepenima
kurikuluma.
Nastavni predmeti po stepenima kurikuluma, Nivo III (Razredi 10 - 12)
Oblasti
kurikuluma
Jezici i
komunikacija
Umetnosti
SK5
Razredi X i XI
(Opšte
obrazovanje)
Maternji jezik
Engleski jezik
Drugi jezik
Ostali jezici
Likovno
vaspitanje
Muzičko
vaspitanje
SK6
Razredi X i XII
(Stručno
obrazovanje i
obuka - SOO)
Maternji jezik
Engleski jezik
Ostali jezici
Primenjene
umetnosti
Matematika
Prirodne nauke
Matematika
Biologija
Fizika
Hemija
Matematika
Prirodne nauke
Društvo i
sredina
Istorija
Geografija
Građansko
obrazovanje
Sociologija
Psihologija
Filozofija
Društvo i sredina
10
Razred XII
(Opšte
obrazovanje)
Maternji jezik
Engleski jezik
Drugi jezik
Ostali jezici
Likovno
vaspitanje
Muzičko
vaspitanje
Matematika
Biologija
Fizika
Hemija
Astronomija
Istorija
Geografija
Sociologija
Psihologija
Filozofija
Razred XII
(Stručno
obrazovanje i
obuka - SOO)
Maternji jezik
Engleski jezik
Ostali jezici
Primenjene
umetnosti
Matematika
Prirodne nauke
Društvo i sredina
KURIKULUM KOSOVA
Zdravlje i
dobrobit
Život i rad
Zdravlje i dobrobit
Fizičko vaspitanje
Život i rad
Zdravlje i dobrobit
Fizičko vaspitanje
Život i rad
Zdravlje i dobrobit
Fizičko vaspitanje
Život i rad
Zdravlje i dobrobit
Fizičko vaspitanje
Život i rad
2. Srednje visoko obrazovanje (razredi 10 - 12)
Srednje visoko obrazovanje se zasniva na jednom opširnijem, dubljem i specijalizovanijem
procesu učenja, imajući u vidu:
• Buduću orijentaciju učenika na akademske studije,
• Orijentaciju na stručne kvalifikacije (uključujući neuniverzitetsko više obrazovanje) i/ili
ulaženje u tržište rada kao kvalifikovani radnici i
• Potrebu da se oni opreme veštinama za učenje tokom celog života.
Na ovom nivou, kako u opštim školama (gimnazijama) tako i u stručnim školama, proces
usvajanja znanja i razvoja veština, vrednosti i stavova zasniva se na potrebi da mladi
preuzmu odgovornost za njihov život, da kao aktivni i sposobni građani učestvuju u
društvenim događanjima i da se uspešno uključe u tržište rada. Stoga se učenici izlažu
jednom izazovnijem procesu usvajanja znanja i razvoja njihovog intelektualnog,
emocionalnog i fizičkog potencijala.
3. Struktura osnovnog kurikuluma
U osnovnom kurikulumu za gimnazije detaljno se opisuju:
- vrsta gimnazije
- kompetencije učenja za ovaj nivo
- stepeni kurikuluma
- ishodi učenja po stepenima kurikuluma
- opis oblasti kurikuluma
4. Kompetencije za učenje
Kompetencije se ogledaju u ishodima učenja, koji su uopšteni i podrazumevaju ono što
učenici treba da postignu na progresivan i neprekidan način do kraja obaveznog
obrazovanja. Kompetencije obuhvataju jedan integrisan i koherentan sistem primenjivih i
prenosivih znanja, veština i stavova, koje će učenicima pomoći da se suoče sa izazovima
digitalne epohe tržišne ekonomije, koja se zasniva na znanju, u svetu međusobno zavisnih
odnosa.
Kompetencije predviđene Okvirom kurikuluma Kosova proizilaze iz opštih ciljeva
douniverzitetskog obrazovanja i određuju glavne ishode učenja, koje učenici treba da
postignu na progresivan i neprekidan način tokom douniverzitetskog obrazovanja.
Glavne kompetencije predviđene za sistem douniverzitetskog obrazovanja na Kosovu su:
1. kompetencije za komunikaciju i izražavanje;
11
KURIKULUM KOSOVA
2. kompetencije za razmišljanje;
3. kompetencije za učenje;
4. kompetencije za život, rad i zaštitu okoline
5. lične kompetencije;
6. građanske kompetencije
Kompetencije za komunikacije i izražavanje, kompetencije za razmišljanje i kompetencije za
učenje su instrumentalne prirode: one čine osnovu za ostale kompetencije, koje su više
povezane sa okolnostima i određenim sadržajem, kao što su kompetencije neophodne za
lični, javni i profesionalni život.
Kompetencije za komunikaciju i izražavanje (“efektivni komunikator”)
Kako bi se deca i mladi razvili u ličnosti, kako bi učili i aktivno učestvovali u društvu,
potrebno im je shvatanje poruka koje im se šalju i pravilno izražavanje jezikom, simbolima,
znacima, kodovima i umetničkim oblicima. Učenici se za postizanje efikasne komunikacije,
podstiču da na nezavisan, kritičan i kreativan način iskoriste sredstva i mogućnosti
komunikacije i izražavanja.
Kompetencije za razmišljanje („Kreativni mislilac”)
Pristup i obrada znanja na nezavisan, efikasan i odgovoran način su veoma bitni za učenje,
ali i za donošenje odluka u svrhu potpuno svesnog rešavanja problema i imajući u vidu uticaj
i posledice određenih odluka i postupaka. Imajući u vidu složenost današnjeg društva i
ekonomije, koji se zasnivaju na znanjima, upravljanje znanjem je postalo jedna od najbitnijih
sposobnosti za XXI vek. Međutim, pored kompetencije za identifikovanje i pristupanje
informacijama/izvoru znanja, učenici moraju razviti i kapacitet za pristupanje znanju na
kritičan, kreativan i interaktivan način.
Kompetencija za doživotno učenje („Uspešan učenik“)
U trenutnim trendovima razvoja društva, nauke, tehnologije i ekonomije ne možemo težiti
savladavanju svih neophodnih znanja, veština i sposobnosti kroz školu. Stoga se od škole
očekuje da kod učenika postavi solidnu obrazovnu osnovu i da ih pripremi za proces učenja
tokom celog života.
Škola se za „uspeh učenika“ stalno angažuje u negovanju prirodne radoznalosti dece i
mladih, kao i zainteresovanosti za učenje i razvoj kompetencije za učenje. Pored toga, škola
treba da se upozna sa efikasnim stilovima i strategijama učenja.
Kompetencija za život, rad i zaštitu okoline („Produktivni doprinosilac”)
Škola treba da pripremi učenike da žive i rade u jednom međusobno zavisnom svetu i da se
suoče sa konkurentnom globalnom ekonomijom. Život i rad u XXI veku zahtevaju
sposobnosti za suočavanje sa nepredvidivim izazovima, kao i kapacitete za iskorišćavanje
mogućnosti za lični napredak i unapređenje Društva i sredine.
12
KURIKULUM KOSOVA
Kako bi učenici razvili ove sposobnosti škola treba da im pomogne da shvate međusobnu
zavisnost među ekonomskim, političkim i kulturnim pojavama lokalnog i globalnog društva.
Ona među učenicima treba da neguje usmerenost na budućnost, preduzetništvo i održivu
motivaciju za ispunjenje ciljeva. U isto vreme, škola treba da se angažuje da učenike suoči
sa ekološkim pitanjima, i tako ih senzibilizuje o ulozi svakog pojedinca u zaštiti i unapređenju
sredine.
Lične kompetencije (“Zdrav pojedinac”)
Škole pripremaju učenike da se na efikasan i konstruktivan način uključe u porodični,
društveni i poslovni život. U ovom kontekstu, učenici su podržani kako bi se informisali o sebi
i kako bi postigli samopouzdanje, ali istovremeno i bili otvoreni i imali poverenja u druge.
Građanske kompetencije (“Odgovoran građanin”)
Učenje o tome kako živeti zajedno smatra se glavnim izazovom današnjice i sutrašnjice. Ova
kompetencija obezbeđuje da učenici budu u stanju da se ponašaju kao odgovorni građani,
uzimajući u obzir uži i širi kontekst.
5. Stepeni kurikuluma
Okvirom kurikuluma Kosova definiše se koncept stepena kurikuluma na osnovu zajedničkih
karakteristika koje se odnose na socijalno-psihološki razvoj deteta. Stepeni kurikuluma imaju
zajedničke.
• ključne kompetencije koje treba postići;
• zahteve za napredovanje;
• mehanizme za organizovanje iskustava učenja; i
• kriterijume za ocenjivanje.
Stepeni kurikuluma za srednje visoko obrazovanje
Okvir kurikuluma je strukturisan u stepene kurikuluma, koji predstavljaju vremenske periode
zajedničkih karakteristika koje se odnose na razvoj dece i zahteve kurikuluma.
Stepeni kurikuluma predstavljaju referentnu tačku za razvoj učenika, organizovanje
nastavnih aktivnosti, pristup i kriterijume za ocenjivanje u pravcu postizanja ključnih
kompetencija u skladu sa OKK-om. Osnovni kurikulum za treći nivo sastoji se iz dva stepena,
a to su peti stepen (10. i 11. razred) i šesti stepen (12. razred).
Peti stepen kurikuluma – Opšte obrazovanje i stručno obrazovanje
Ovaj stepen obuhvata X i XI razred. Cilj ovog stepena je da učenike suoči sa dubljim
proučavanjem i specijalizovanijim učenjem u smislu akademske pripreme za više
obrazovanje i/ili za pristupanje tržištu rada. Učenici se suočavaju sa izazovima koji im
omogućuju:
13
KURIKULUM KOSOVA
• razvoj samopouzdanja;
• dublje i specijalizovanije proučavanje, koristeći sposobnosti za iskorišćavanje raznih
izvora, sa kritičkim pristupom raznim podacima koji su im na raspolaganju;
• razvoj želje za predanost i održivost u postizanju većih uspeha, u smislu učenja i
pripreme za karijeru i lični, profesionalni i javni život;
• pripremu da preuzmu odgovornost za svoj život, da aktivno učestvuju u društvenom
životu kao odgovorni i sposobni građani, kako bi uspešno konkurisali na tržištu rada.
Razvoj kao pojedinci i kao članovi društva, koji su sposobni i poseduju neophodne
kapacitete za život i rad i za suočavanje sa promenama u lokalnoj i globalnoj
ekonomiji, i da uče kako da rešavaju probleme u raznim situacijama u ličnom i
profesionalnom životu;
• priprema za život, kako bi živeli nezavisno i kako bi se suočili sa izazovima i
mogućnostima koje pruža savremeno društvo, i kako bi odgovorno i informisano
donosili odluke i postupali tokom celog svog života.
Šesti stepen kurikuluma - Konsolidacija i specijalizacija
Ovaj stepen obuhvata XII razred.
Ovo je faza prelaženja iz adolescencije u fazu zrelosti, tokom koje učenici treba da
konsoliduju opšte iskustvo u školi i da se pripreme za zahteve jedne nove faze u njihovom
životu i više obrazovanje. U programima srednjih škola učenici će se pripremiti da se uključe
u tržište rada kao vešti radnici. Učenici će se izložiti izazovima kako bi:
• pokazali sposobnosti za identifikaciju neophodnih izvora i za kritičko pristupanje
raznim podacima;
• pokazali sposobnost za nezavisno donošenje odluka i za preuzimanje odgovornosti
za lične odluke i postupka;
• pokazali svoju posvećenost stalnom angažovanju za učenje, za dalje studije i/ili za
stručni razvoj;
• pokazali sposobnosti za razvoj i unapređenje strategija za planiranje karijere kroz
potraživanje primera i inovacija, koje pomažu razvoju ideje o preduzetništvu;
• pokazali sposobnosti za menjanje koncepta o karijeri, kroz traženje jednog šireg
spektra poslova, imajući u vidu bitnost razvijanja prenosivih sposobnosti za poslovne
mogućnosti u budućnosti;
• angažovanje u proces planiranja lične karijere kroz istraživanje mogućnosti za
postsekundarne kvalifikacije, spoznajući činjenicu da će se stavovi i potrebe za rad i
donošenje odluka stalno menjati.
14
KURIKULUM KOSOVA
Tabela strukture trećeg nivoa:
Međunarodni
sistem klasifikacije
obrazovanja
MSKO 3
Nivoi formalnog
sistema
obrazovanja
Srednje visoko
obrazovanje (razredi
X-XII)
Stepeni kurikuluma
Razredi
Stepen kurikuluma 6:
Konsolidacija i
specijalizacija
Stepen kurikuluma 5:
Osnovno opšte
obrazovanje i stručno
obrazovanje
XII
17
Uzrast
XI
16
X
15
Očekuje se da učenici do kraja petog stepena (razredi 10 i 11) savladaju predviđene
kompetencije koje se zasnivaju na ishodima učenja (IU) za stepen i nivo.
6. Ishodi učenja po stepenima
Ishodi učenja po stepenima opisuju šta jedan učenik treba da zna, veruje, vrednuje i bude u
stanju da uradi na kraju stepena kurikuluma. Ishodi učenja izražavaju niz domena,
uključujući: znanja, razumevanje, veštine, stavove, kompetencije i vrednosti. Predviđa se da
će ishode učenja savladati svi učenici na kraju jednog stepena kurikuluma, međutim ishodi
učenja ne pokrivaju sve što su učenici naučili ili je trebalo da nauče tokom jednog određenog
stepena. Njima se izražavaju osnovni zahtevi za postignuća ka savladavanju ključnih
kompetencija prilikom završetka jednog određenog stepena kurikuluma. Ishodi učenja po
stepenima promovišu dalju integraciju oblasti kurikuluma u cilju razvoja ključnih
kompetencija, određenih Okvirom kurikuluma. Njima se izražavaju očekivanja nastavnika,
organa nadležnih za obrazovanje, roditelja i društva u vezi sa konkretnim, merljivim
postignućima učenika na kraju svakog stepena kurikuluma. Ishodi učenja predstavljaju
preduslov za prelaženje sa jednog stepena na drugi.
Peti stepen kurikuluma - Opšte obrazovanje i stručno obrazovanje
Ovaj stepen obuhvata X i XI razred. Cilj ovog stepena je da učenike suoči sa dubljim
proučavanjem i specijalizovanijim učenjem u smislu akademske pripreme za više
obrazovanje i/ili za pristupanje tržištu rada. Učenici se suočavaju sa izazovima koji im
omogućuju:
• razvoj samopouzdanja;
• dublje i specijalizovanije proučavanje, koristeći sposobnosti za iskorišćavanje raznih
izvora, sa kritičkim pristupom raznim podacima koji su im na raspolaganju;
• razvoj želje za predanost i održivost u postizanju većih uspeha, u smislu učenja i
pripreme za karijeru i lični, profesionalni i javni život;
• pripremu da preuzmu odgovornost za svoj život, da aktivno učestvuju u društvenom
životu kao odgovorni i sposobni građani, kako bi uspešno konkurisali na tržištu rada.
Razvoj kao pojedinci i kao članovi društva, koji su sposobni i poseduju neophodne
kapacitete za život i rad i za suočavanje sa promenama u lokalnoj i globalnoj
15
KURIKULUM KOSOVA
ekonomiji, i da uče kako da rešavaju probleme u raznim situacijama u ličnom i
profesionalnom životu;
• priprema za život, kako bi živeli nezavisno i kako bi se suočili sa izazovima i
mogućnostima koje pruža savremeno društvo, i kako bi odgovorno i informisano
donosili odluke i postupali tokom celog svog života.
Očekuje se da učenici do kraja petog stepena (razredi 10 i 11) savladaju predviđene
kompetencije koje se zasnivaju na ishodima učenja (IU) za stepen i nivo.
B
r.
Glavni ishodi učenja po stepenu 5 i
ključne kompetencije
I
Kompetencija za komunikaciju i
izražavanje-efektivni komunikator
Izražava se kroz jedan oblik
komunikacije na određenu temu u
jednom materijalu (prezentaciji) od 200
reči i ukazuje na glavna pitanja
pokrenuta u ovom radu (prezentaciji).
Čita tečno tekst na maternjem jeziku
sačinjen od 3-5 pasusa, odgovora na
postavljena pitanja o vrsti teksta, stilu
pisanja, govori o nameri i povezanosti
između sadržaja pasusa.
Diskutuje u grupi na konstruktivan način
na maternjem ili na engleskom jeziku, u
vremenskom periodu od ne više od 10
min, davajući i primajući povratne
informacije o određenoj temi iz neke
nastavne oblasti ili svakodnevnog života.
Pravilno koristi standardnu strukturu i
pravila pravopisa na maternjem jeziku u
različitim kontekstima i oblicima pisanja
npr. esej, imejl, formalno i neformalno
pismo, itd.
Tečno čita tekst na stranom jeziku sa
sadržajem od nekoliko pasusa i kroz
konkretne primere govori o nekoliko
sličnosti između strukture rečenice tog i
maternjeg jezika.
Piše tekst na maternjem, engleskom ili
nekom drugom stranom jeziku o nekoj
temi iz svakodnevnog života, od 3 do 5
pasusa, sa strukturom pravopisa i
drugim elementima i nakon toga taj tekst
predstavlja drugima koristeći pravilno
govor.
Piše jedan esej, od jedne ili najviše dve
stranice, o estetskim vrednostima
određenih umetničkih dela (poezija,
proza, muzički deo, umetnički deo, ples,
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
Nivo učenikovog
DOSTIGNUĆA
1 2 3 4 5
16
Vrste podrške za učenika
Popra
vna
podrš
ka
Načini
Podršk
a za
talento
vane
Načini
KURIKULUM KOSOVA
8.
9.
II
1.
2.
3.
4.
5.
6.
itd.) poštujući organizaciju i korake
pisanja jednog eseja.
Predstavlja jedan umetnički, humanitarni,
eksperimentalni itd., projekat iz različitih
nastavnih oblasti, sačinjen od strane
pojedinca ili grupe, o određenoj temi,
koristeći efektivno informativnu i drugu
tehnologiju.
Efektivno koristi ITK tokom komunikacije
i interakcije sa drugima u svakodnevnom
životu, uključujući i učenje novih
podataka i vršenje školskih zadataka.
Kompetencija za razmišljanje –
Kreativan mislilac
U različitim oblicima izražavanja
predstavlja način prikupljanja, selekcije i
klasifikacije podataka za različite
nastavne oblasti ili određenu temu, pruža
argumente o aktuelnom razvoju
relevantne teme (npr. tema iz oblasti
nauke, kulture, umetnosti, sporta,
zdravstva, društva, sredine itd.).
Upoređuje najmanje 3 različita izvora
informacija pri obradi jedne iste teme,
argumentuje tačnost, okolnosti, pronalazi
sličnosti i različitosti i na osnovu ranije
definisanih kriterijuma, ispred drugih, u
različitim oblicima izražavanja,
predstavlja glavne zaključke, koristeći
informativnu tehnologiju.
Sačinjava jedan tekstualni zadatak, ili
stvara jednu logičnu situaciju iz
svakodnevnog života, koja sadrži jednu
poruku i koja zahteva matematičko ili
naučno rešavanje problema i na osnovu
prethodnih znanja, pred drugima
predstavlja način/postupak rešavanja
problema.
Daje primer rešavanja jednog datog
problema (unutar ili van razreda) jedne
određene teme iz nastavne oblasti,
deleći ga na manje korake i davajući
objašnjenja za korake, kroz različite
oblike izražavanja.
Precizno računa budžetni trošak za
određenu aktivnost (npr. ekskurzija,
proslava dana škole, takmičenje u
znanju, obrazovni program za televiziju,
itd.) koju ispred razreda predstavlja
usmeno i pismeno, koristeći
matematičko obrazloženje.
Procenjuje tačnost datog rezultata npr.
(rezultat jednog zadatka iz matematike,
nauke, društva, sredine itd.) koji se
možda dobio uz primenu poznatih
17
KURIKULUM KOSOVA
7.
8.
9.
1
0
III
1.
2.
3.
formula ili primenom određenih
postupaka, i donosi zaključke o tačnosti
donete procene.
Uspešno predstavlja rezultate jednog
rada ili eksperimentalnog zadatka za
jednu određenu temu iz nastavne oblasti
(npr.: nauke, tehnologije itd.)
sprovedene u školskoj laboratoriji,
radionici ili negde drugo, koristeći
informativnu tehnologiju pruža
argumente koji povezuju ishode
eksperimentalnog rada sa teorijskim
uputstvima.
Stvara jedno dvodimenzionalno ili
trodimenzionalno umetničko delo sa
porukama iz jedne nastavne oblasti i
pred vršnjacima objašnjava korake
stvaranja tog umetničkog dela.
Sa grupom vršnjaka/učenika dizajnira
internet stranicu za interaktivno
korišćenje od strane učenika, o pitanjima
iz raznih nastavnih oblasti, pravilno je
održava i predstavlja model kako bi
podstakao vršnjake da informacije
koriste odgovorno.
Simulira situaciju donošenja jedne
odluke o njegovom/njenom životu ili
rešavanja jednog problema od
društvenog interesa, na odgovoran način
povezuje donetu odluku sa posledicama,
u određeno vremenskom intervalu,
vršnjacima predstavlja situaciju tokom
debate, i na osnovu ovog iskustva,
donosi odluke i inicijative korisne za
sebe, školu i šire.
Kompetencije učenja - Uspešan
učenik
Demonstrira funkcionalne veštine u
pisanju i čitanju, matematici,
svakodnevnom životu, ispunjavanju
raznih uslova za obavljanje jednog
zadatka ili aktivnosti, i tokom
savladavanja novih znanja u nekoj
određenoj nastavnoj oblasti.
Efektivno iskorišćava prethodno
iskustvo tokom rešavanja različitih
situacija u svakodnevnom životu ili
tokom obavljanja jednog zadatka ili
aktivnosti u nekoj određenoj nastavnoj
oblasti, diskutuje i deli svoja iskustva sa
drugima o najpraktičnijim načinima
korišćenja dosadašnjih iskustava radi
sticanja novih znanja.
Postavlja pitanja i daje strukturirano
mišljenje za rešavanje jednog problema
18
KURIKULUM KOSOVA
4.
5.
6.
7.
8.
9.
IV
1.
ili zadatka jedne određene teme,
sumirajući najmanje dve korišćene
radnje koje određuju dalji pravac učenja
o datoj temi ili problemu.
Rešava jedan određeni nastavni
problem ili situaciju iz svakodnevnog
života na osnovu jednog datog plana i
na osnovu dobijenog rezultata dokazuje
tačnost planiranja i kroz primere
pokazuje kako će sprovoditi istu
strategiju u drugim kontekstima i
situacijama tokom učenja.
Uspešno priprema sadržaj ličnog
dosijea (portfolija) sa najmanje 900 reči,
u cilju samo-vrednovanja svog napretka
u određenoj nastavnoj oblasti, na kraju
rezimea navodi nekoliko pitanja koja
dokazuju njegov napredak i neke
potrebe neophodne za dalje
unapređenje.
Nezavisno i efektivno koristi
informativnu tehnologiju i druge
informativne izvore radi prikupljanja
materijala za rešavanje jednog
određenog problema ili zadatka, koje
kasnije analizira, klasifikuje i predstavlja
drugima kroz ITK ili neki drugi način
izražavanja.
Na pravilan način zahteva i koristi
savete i informacije za prevazilaženje
poteškoća u učenju neke određene
nastavne oblasti i nakon toga
predstavlja postignute rezultate.
Predstavlja svoje lične ideje ispred
drugih o načinu razvoja jedne određene
aktivnosti, davajući obrazložena
mišljenja o očekivanim rezultatima (u
obliku skice, grafikona, crteža, pisanja,
umetničkog dela, itd.).
Na nezavisan način koristi data
uputstva iz nekog informativnog izvora
kako bi izvršio jedno postupak,
aktivnost, zadatak ili kako bi rešio jedan
problem koje se od njega zahteva.
Ocenjuje svoj rad i postignute rezultate
koji se odnose na prvobitne ciljeve
(npr.: izvori informacija iz knjiga,
časopisa, enciklopedije, internet, mape,
grafikoni, skice, muzičke partiture,
scenariji itd.).
Kompetencija za život, rad i sredinu Produktivan doprinosilac
Priprema lični ličnu biografiju (CV) u
skladu sa datim formatom i uputstvima i
predstavlja sebe pred drugima usmeno
19
KURIKULUM KOSOVA
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
ili pismeno, ističući mogućnosti, veštine
i lične kvalitete svog angažovanja u
određeni program ili projekat.
Učestvuje ili vodi kampanju za
informisanje građana o određenoj temi
ili oblasti, pripremu kampanje zasniva
na naprednim idejama i pozitivnim
primerima, pripremu predstavlja pred
razredom ističući ciljeve i očekivane
rezultate ovog događaja (npr.:
informativna kampanja za očuvanje
društvene i prirodne sredine, ili načine
za zdrav život, itd.)
Istražuje i iskorišćava relevantne
mogućnosti koje su na raspolaganju za
uspešne odluke o daljem obrazovanju ili
o stručnoj obuci i orijentaciju u profesiji,
koristeći uspešno znanje i veštine koje
poseduje.
Demonstrira organizacione veštine za
timski rad u situacijama koje zahtevaju
timski rad, radi realizacije posebnih
nastavnih zadataka, ili izvršenja bilo
kakvog istraživanja koje doprinosi
životu, radu i sredini (npr.:
organizovanje timskog rada za
istraživanje uzroka koji dovode do
oštećenja biodiverziteta biljaka i
životinja, davanje predloga za njihov
zaštitu, pred drugima).
Učestvuje ili predvodi radnu grupu u
organizovanju neke aktivnosti u školi ili
zajednici (npr.: organizovanje izložbe,
konferencije, itd..,) na kojoj će se
predstaviti dostignuća učenika, škole ili
zajednice, sačinjava izveštaj vrednujući
postignute rezultate sa onim
očekivanim, učešće publike i način
prezentacije.
Pravi projekat (pojedinačno ili u grupi)
za organizovanje jedne aktivnosti
obrazovnog karaktera unutar ili van
škole, za koji identifikuje i procenjuje
potrebne ljudske i materijalne resurse
koji omogućavaju postizanje određenih
ciljeva.
Razvija plan (pojedinačno ili u grupi) za
razvijanje biznisa u sredini u kojoj živi,
oslanjajući se na analizu
prilika/mogućnosti, rizika, zatim taj plan
predstavlja pred drugima davajući
argumente o uticaju sprovođenja plana
na ekonomski razvoj i dobrobit građana.
Analizira stanje sredine u (razredu,
školi, zajednici ili šire), posledice
20
KURIKULUM KOSOVA
9.
V
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
zagađenosti, predlaže alternative za
nadzor i pravilno upravljanje situacijom
procenjenom kao najosetljivijom i inicira
konkretna rešenja.
Učestvuje u raznim aktivnostima na
nivou razreda, škole, zajednice i šire,
(npr.: takmičenja u znanju, sportska
takmičenja, kulturne i muzičke
aktivnosti, itd.), diskutuje sa drugima o
postignutim rezultatima, procesu
organizovanja i izlaže argumente kroz
različite oblike izražavanja o tome kako
povećati broj učesnika u aktivnostima i
kako poboljšati njihov proces
organizovanja.
Lične kompetencije- zdrav pojedinac
Vrši analizu ličnih prednosti i slabosti,
evidentira mere kroz koje cilja da podrži
lični napredak u prednostima koje
poseduje i mere kroz koje cilja da
poboljša lične slabosti.
Redovno učestvuje u igrama, sportskim
takmičenjima i drugim kulturnim
aktivnostima i na konstruktivan način
upravlja svojim osećanjima.
Učestvuje ili prevodi radnu grupu koja
sarađuje sa predstavnicima zajednice
radi pružanja pomoći vršnjacima i
drugim članovima zajednice koji imaju
zdravstvenih, socijalnih, ekonomskih i
drugih problema, nakon toga daje
pismeni ili usmeni izveštaj o ličnim
stečenim iskustvima.
Kroz primere ilustruje pred drugima
primere/prakse ponašanja u kojima se
ogledaju načini za očuvanje i negovanje
sopstvene kulture, vrednosti, verovanja
kao i kulture drugih u sredini u kojoj živi
i šire.
Inicira aktivnosti za izbegavanje
predrasuda, stereotipa u školi i društvu,
za promovisanje održivih društvenih
vrednosti, ilustrujući ih pozitivnim
primerima poznatih događaja i
pojedinaca.
Osuđuje načine komuniciranja,
ponašanja i stavove koji promovišu
međuljudske konflikte u razredu, školi ili
zajednici, ističe faktore koji su doprineli
ispoljavanju takvog ponašanja i pruža
primere upravljanja konfliktima na
konstruktivan način.
Analizira svoje i ponašanje kolega u
situacijama konflikta i predlaže
alternative za izbegavanje ili
21
KURIKULUM KOSOVA
8.
9.
VI
1.
2.
3.
4.
5.
prevazilaženje sličnih situacija.
Pronalazi rešenja na osnovu informacija
i iskustava za zaštitu zdravlja i dobrobiti
od raznih opasnosti u svakodnevnom
životu (npr.: od pušenja, alkohola,
droga, preranog stupanja u seksualni
odnos, lošeg izbora hrane, preteranog
izlaganja suncu, itd.).
Postupa na odgovoran i nezavisan
način u svakodnevnom životu, birajući
zdrave načine života, dijete odobrene
od lekara, pravilne vežbe, ili reaguje na
odgovarajući način na opasne situacije
na koje može da naiđe u
svakodnevnom životu.
Građanska kompetencija Odgovoran građanin
Opisuje i objašnjava prava, obaveze i
odgovornosti pojedinca u raznim
situacijama kod kuće, u razredu, školi ili
zajednici, prepoznaje slučajeve konflikta
i predlaže alternative za pronalaženje
rešenja.
Predstavlja u različitim oblicima
izražavanja način funkcionisanja
njegove društvene sredine, na lokalnom
nivou ili šire, davajući konkretne primere
kako poboljšati funkcionisanje društvene
sredine, npr.: u organizacionoj strukturi,
pravilima postupanja, objavljivanju
očekivanja, saradnji sa građanima, itd.
Demonstrira primere demokratskog
učešća i sprovodi različite diskusije o
učešću građana u procesima
odlučivanja na različitim nivoima (npr.: u
porodici, školi, zajednici, lokalnom i
državnom nivou), tokom diskusije
pokazuje poštovanje i toleranciju prema
pitanjima i komentarima drugih.
Učestvuje u raznim aktivnostima
organizovanim u školi ili zajednici za
promovisanje vrednosti i principa
ljudskih prava u svakodnevnom životu,
npr.: promovisanje rodne jednakosti,
kulturne različitosti, borba protiv
siromaštva i marginalizacije, ističući
odgovornosti koje će sam preuzeti radi
podržavanja aktivnosti.
Demonstrira konkretne primere za
zaštitu prirodne sredine i one koju je
čovek stvorio, u aktivnostima
svakodnevnog života kod kuće, u
razredu, školi i zajednici, i predlaže
alternative o tome kako svi građani na
razne načine mogu doprineti ovom
22
KURIKULUM KOSOVA
6.
7.
8.
9.
procesu.
Demonstrira različite postupke koji
izražavaju toleranciju, poštovanje i
otvoren stav prema različitostima u
zajednici kojoj živi (razredu, školi,
naselju i šire), i njih objašnjava tokom
debate sa drugima.
Diskutuje sa drugima, ili na kroz drugi
oblik izražavanja pokazuje lično
interesovanje za javna, socijalna,
istorijska, prirodna i druga., pitanja, i
daje predloge za rešavanje nekog
problema u određenoj oblasti, u
zajednici i šire.
Upravlja jednim konfliktom i rešava ga
na konstruktivan način u određeno
vreme, koristeći razne instrumente i
tehnike, npr.: kontrolnu listu za
rešavanje problema, itd.
U verbalnom ili pismenom obliku opisuje
način korišćenja interneta i upotrebe
informacija na odgovoran način o
određenim temama i argumentuje
neophodnost za pravedno korišćenje.
Ishodi učenja za stepen 6 nivoa MSKO 3
Šesti stepen kurikuluma - Konsolidacija i specijalizacija
Ovaj stepen obuhvata XII razred.
Ovo je faza prelaženja iz adolescencije u fazu zrelosti, tokom koje učenici treba da
konsoliduju opšte iskustvo u školi i da se pripreme za zahteve jedne nove faze u njihovom
životu i više obrazovanje. U programima srednjih škola učenici će se pripremiti da se uključe
u tržište rada kao vešti radnici. Učenici će se izložiti izazovima kako bi:
• pokazali sposobnosti za identifikaciju neophodnih izvora i za kritičko pristupanje
raznim podacima;
• pokazali sposobnost za nezavisno donošenje odluka i za preuzimanje odgovornosti
za lične odluke i postupka;
• pokazali svoju posvećenost stalnom angažovanju za učenje, za dalje studije i/ili za
stručni razvoj;
• pokazali sposobnosti za razvoj i unapređenje strategija za planiranje karijere kroz
potraživanje primera i inovacija, koje pomažu razvoju ideje o preduzetništvu;
• pokazali sposobnosti za menjanje koncepta o karijeri, kroz traženje jednog šireg
spektra poslova, imajući u vidu bitnost razvijanja prenosivih sposobnosti za poslovne
mogućnosti u budućnosti;
• angažovanje u proces planiranja lične karijere kroz istraživanje mogućnosti za postsekundarne kvalifikacije, spoznajući činjenicu da će se stavovi i potrebe za rad i
donošenje odluka stalno menjati.
23
KURIKULUM KOSOVA
Očekuje se da učenici do kraja šestog stepena (razred 12) savladaju predviđene
kompetencije koje se zasnivaju na ishodima učenja (IU) za stepen i nivo:
Br
.
Glavni ishodi učenja za Stepen 6 i
ključne kompetencije
I
Kompetencije za komunikaciju i
izražavanje - Efektivan
komunikator
Kroz najmanje jedan oblik
komunikacije (jezik, simboli, znaci,
kodovi, umetničke performanse, itd.)
, izlaže pred određenom publikom
osnovna pitanja pokrenuta u jednom
govoru, interpretaciji ili izlaganju o
jednoj određenoj temi iz različitih
nastavnih oblasti.
Na konstruktivan način diskutuje u
grupi davajući informacije,
argumente i postavljajući pitanja
tokom dijaloga u trajanju od nekoliko
minuta, o određenoj temi na
maternjem, engleskom ili nekom
drugom stranom jeziku.
Tečno čita jedan tekst na engleskom
jeziku (ili nekom drugom stranom
jeziku) koji sadrži 2-3 stranice (npr.:
književni tekst, zabavni tekst,
novinski ili članak iz časopisa, itd.),
identifikuje glavne sličnosti i razlike u
strukturi rečenice na engleskom i
maternjem jeziku, navodeći i
ilustrujući konkretne primere.
Ispravno koristi standardnu strukturu
i pravila pravopisa engleskog jezika,
ne-maternjeg jezika i drugog stranog
jezika, u jednom određenom broju
konteksta kao što su: esej, imejl,
formalno i neformalno pismo.
Tečno čita tekst sačinjen od više
pasusa i izražava se u različitim
oblicima komunikacije o organizaciji,
svrsi, rečniku koji se koristi i
argumentuje poruku svakog pasusa
(tekst može biti: narativni, opisni,
umetnički, maštovit, administrativni,
naučni, publicistički, itd.).
Predstavlja jednu određeni temu iz
oblasti umetnosti, nauke,
svakodnevnog života i na efektivan
1.
2.
3.
4.
5.
6.
Nivo
DOSTIGNUĆA
učenika
1 2 3 4 5
24
Vrste podrške za učenike
Popra
vna
podrš
ka
Načini
Podršk
a za
talento
vane
učenike
Načini
KURIKULUM KOSOVA
7.
8.
9.
II
1.
2.
3.
4.
način komunicira sa publikom
koristeći IT i druge vizuelne i
elektronske medije.
Izražava slobodno mišljenje i stav o
jednoj određenoj temi iz
svakodnevnog života, nauke,
profesije, društva, sredine, koristeći
različite oblike komunikacije: govor,
pisanje, vizuelna umetnost, muzika,
scena, književno stvaralaštvo, itd.
Angažuje se i doprinosi diskusiji o
jednoj određenoj temi, npr.:
medijsko obrazovanje, predstavljajući
argumente zasnovane na
činjenicama o ulozi i uticaju televizije,
radija, štampe i drugih sredstava
informisanja u društvu i u procesu
pripremanja mladih za nezavisan
život i orijentaciju u karijeri.
Na efektivan način koristi programe
ITK-a tokom procesa učenja,
(uključujući i učenje na daljini) i u
izradi zadataka iz određene nastavne
oblasti.
Kompetencija za razmišljanje Kreativan mislilac
Objašnjava tok rešavanja jednog
problema unutar ili van razreda,
dokazujući rešenje problema pomoću
metode analize i predstavlja ga pred
vršnjacima ili drugima.
Na nezavisan način analizira
informacije iz različitih izvora o jednoj
temi ili datom zadatku, procenjuje
njihov kvalitet i raspoređuje ih prema
njihovom značaju i svrsi (tema može
biti npr.: orjentacija u karijeri,
evropske integracije, klimatske
promene, opasnost od nuklearnog i
konvencionalnog oružja, umetničkokulturni razvoj u zemlji, itd.)
Procenjuje postignute rezultate na
osnovu analize podataka jednog
realizovanog projekta ili programa, i
tumači ih matematičkim jezikom i
jezikom dotične oblasti, predstavlja ih
grafički, u vidu tabele, i izvodi
dokazane zaključke (projekat u školi,
projekat o zelenilu sačinjen od strane
zajednice, koncert, tematska izložba,
književni čas, laboratorijski rad, itd.)
Na nezavisan način vrši istraživanje
jednog određenog pitanja, određujući
faze i procedure istraživanja,
predstavlja i tumači rezultate
25
KURIKULUM KOSOVA
5.
6.
7.
8.
9.
III
1.
2.
dobijene u tabelama i grafikonima
koristeći informativnu tehnologiju.
Identifikuje izvore potrebnih
informacija i koristi ih na
odgovarajući način kako bi rešio
jedan problem na određenom nivou
težine, davajući konkretne primere.
Procenjuje kvalitet informacija u
jednom materijalu pisanom za jednu
određenu temu (npr.; globalno
zagrevanje, kulturne i etničke razlike,
itd.), identifikuje glavne elemente i o
njima diskutuje sa svojim vršnjacima
davajući konkretne predloge za
upotrebu pozitivnih primera u
lokalnom ili globalnom kontekstu,
izražavajući lični stav.
Kritički obrađuje ključne informacije
prikupljene iz različitih izvora, o nekoj
osetljivoj temi u društvu, razvija
kritički stav i predstavlja ga tokom
debata sa vršnjacima i drugima po
pitanju „za“ ili „protiv“ (npr.: uvođenje
veronauke u javnim školama, brak
između pripadnika istog pola, smrtne
kazne itd.)
Potvrđuje postignute rezultate tokom
jednog eksperimenta u školi ili negde
drugo, opisujući svrhu, hipotezu i
način praćenja pojave, rezultate
predstavlja u tabeli i grafički.
Primenjuje znanje i iskustva u
kontekstu rešavanja jednog
problema kroz odgovarajuće akcije,
npr.: uključuje učenike u raspravi o
temama od naučnog, društvenog,
istorijskog, nacionalnog ili nekog
drugog interesa, ali nakon
neophodnih priprema i informisanja
svih.
Kompetencije za učenje Uspešan učenik
Demonstrira veštine korišćenja ITK-a
u svakodnevnim situacijama i
ispunjavanju različitih zahteva tokom
učenja (npr.: za izgradnju tabela,
grafikona ili dijagrama, za nacrt plana
kuće, ili za pripremu dokumenata ili
prezentacija itd.).
Diskutuje u grupi o načinima
saradnje sa drugima radi rešavanja
jedne nove nastavne situacije (jedan
problem iz svakodnevnog života, ili
upravljanje sukobima među
vršnjacima), pokazuje način
26
KURIKULUM KOSOVA
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
IV
1.
korišćenja dosadašnjih iskustava za
razvijanje novih znanja i veština u
rešavanju sličnih situacija i problema.
Na odgovarajući način koristi
dobijene savete i informacije za
podršku u rešavanju jednog
određenog zadatka ili problema i
nakon toga rezultate predstavlja pred
drugima .
Na nezavisan i efektivan način
obrađuje informacije za određenu
temu, rezultate rada predstavlja pred
drugima pismeno ili usmeno,
davajući objašnjenja za način
rešavanja i korišćenja informativnih
izvora.
Predstavlja studijski plan (u obliku
skice, crteža, teksta itd.) u vezi
jednog određenog pitanja, (npr.:
kulturne vrednosti njegovog/njenog
regiona, obrazovnih vrednosti, itd.)
poštujući sve korake jednog plana
proučavanja kojeg će predstaviti pred
drugima.
Piše motivaciono pismo u kojem
obrazlaže svoju posvećenost
učestvovanju u prezentaciji, promociji
ili takmičenju u znanju iz jedne
određene oblasti, ističući svoje lične
veštine i kvalitete u odnosu na cilj
angažovanja.
Bira glavne radove svog portfolija da
bi objasnio, ispred određene publike,
strategije i mere koje je primenio za
svoj napredak i radi kontinuiranog
poboljšanja napretka.
Kritički vrednuje svoj rad pozivajući
se na početne ciljeve svog rada, npr.:
samostalno menja svoju skript u cilju
poboljšanja organizacije pisanja,
jasnosti mišljenja, itd.
Na produktivan način rukovodi
resursima koji su mu na raspolaganju
(vremenom, ljudima, alatima
konkretizacije/rada, itd.), tokom
obavljanja jedne aktivnosti ili
određenog zadatka iz jedne
nastavne oblasti ili situacije iz
svakodnevnog života.
Kompetencija za život, rad i
sredinu - Produktivan doprinosilac
Diskutuje u grupi o prikupljenim
podacima o prirodnim i društvenim
resursima koje koristi zajednica u
kojoj živi, o načinu njihove upotrebe, i
27
KURIKULUM KOSOVA
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
iznosi razumne zaključke o pružanju
potrebne podrške ili promeni
negativnih navika iskorišćavanja
resursa.
Demonstrira samoinicijativu u
različitim aktivnostima u interesu
nastavnog predmeta/oblasti, razreda,
škole i sredine u kojoj živi, i pokazuje
da je odgovoran u realizaciji
inicijative, zadataka i određenih
aktivnosti.
Kroz primere daje argumente za
povezanost između posla, profesije i
karijere u jednom pismenom radu sa
najmanje 1000 reči, u rezimeu
rada/prezentacije daje primere
iskorišćavanja mogućnosti koje su na
raspolaganju za obrazovanje i
stručnu obuku ili savetovanje o
karijeri.
Uspešno planira i rukovodi projektom
sa specifičnim ciljevima, npr.: jedan
projekat za organizaciju manjih
preduzeća koja nude proizvode i
usluge građanima, oslanjajući se na
aktuelne zahteve tržišta rada.
Kroz jedan od oblika izražavanja
predstavlja jedan model rukovodioca
jednog preduzeća ili organizacije,
prema sopstvenoj mašti,
potencirajući glavne karakteristike
jednog uspešnog rukovodioca.
Koristi softverske programe za
obračun, pregled, tumačenje i
predstavljanje podataka neophodnim
informacijama (npr.: poslovno
okruženje), i klasifikuje ih prema
potrebama i prioritetima preduzeća ili
organizacije.
Primenjuje uputstva i propise iz
uputstva, kataloga, skice, za pravilnu
upotrebu laboratorijske opreme,
tehničkih mašina i oprema, tokom
sprovođenja vežbe ili aktivnosti u
(razredu, laboratoriji ili radionici),
pokazuje drugima način biranja i
njihovog korišćenja.
Kroz jedan od oblika izražavanja,
predstavlja neophodne kompetencije
za uspešno snalaženje u raznim
životnim situacijama ili za razvoj
karijere u jednoj određenoj oblasti.
Preduzima uspešne inicijative za
organizovanje raznih aktivnosti
kojima se promovišu saradnja
28
KURIKULUM KOSOVA
V
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
preduzeća sa zajednicom,
promovišući obostrani interes.
Lične kompetencije - Zdrav
pojedinac
Demonstrira pouzdanje i lične i
međuljudske veštinu u
svakodnevnom životu, uviđajući na
vreme pozitivne aspekte za sebe i
preduzimajući konkretne akcije za
postizanje ličnih ciljeva.
Pokazuje veštine u organizovanju
igara sa drugima, sportskih
takmičenja ili kulturnih aktivnosti i
uspešno upravlja svojim emocijama
u različitim situacijama tokom
aktivnosti i svakodnevnog života.
Kroz različite oblike pokazuje
saosećanje sa drugima, npr.:
učestvuje u dobrotvornim
aktivnostima, pomaže starijima,
bolesnima, itd., i takva iskustva
predstavlja pred drugima.
Kroz jedan oblik izražavanja
predstavlja prednosti svakodnevnih
fizičkih aktivnosti za zdravog
pojedinca i pred drugima predstavlja
svoje postavljene ciljeve u ovoj
oblasti (svakodnevno bavljenje
fizičkim aktivnostima) i stepen
njihovog ostvarivanja.
Rešava međusobne sukobe na
konstruktivan način, uzimajući u obzir
alternative, donoseći odluke i
obrazlažući donete izbore.
Pravi izbor i donosi odgovarajuće
odluke koje se odnose na zdravlje,
ishranu i vežbe u svakodnevnom
životu, ili u situacijama
predstavljenim u vidu zadataka i
nastavnih aktivnosti kada samostalno
treba da sprovodi ove aspekte u
praksi.
Izražava u različitim oblicima
svesnost za upravljanje emocijama,
stresom i sukobima u situacijama
svakodnevnog života ili u
improvizovanim situacijama različite
istorijskog, aktuelne, socijalne ili
druge prirode.
U različitim oblicima izražavanja
predstavlja način sprovođenja ličnih
planova (npr.: školovanje, karijera,
sport, biznis, itd.), procenjuje stepen
ostvarenosti ciljeva i ilustruje
jedinstvene primere ličnih planova za
29
KURIKULUM KOSOVA
9.
VI
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
budućnost.
U različitim oblicima izražava svoj
nezavisni stav o odgovornosti
roditelja/staratelja, planiranju
porodice i donosi prave odluke za
svoju budućnost.
Građanska kompetencija Odgovoran građanin
Kroz jedan oblik izražavanja
predstavlja način funkcionisanja
društvene sredine na lokalnom i
širem nivou, i pokazuje kroz
konkretne primere svoj doprinos
očuvanju životne sredine i negovanju
vrednosti.
Sačinjava listu predloga za primenu
osnovnih ljudskih prava u jednoj
određenoj situaciji, predloge
kategoriše prema značaju i hitnosti,
naglašavajući glavne argumente koji
podržavaju njegov/njen stav.
Kroz različite oblike izražavanja
obrazlaže kako sprovodi svoja prava
u školi i svakodnevnom životu, i kako
poštuje i prepoznaje prava drugih,
davajući konkretne primere.
Kroz različite oblike izražavanja
predstavlja glavne vrednosti
diverziteta u društvu ili zajednici, o
njima diskutuje sa drugima
upoređujući ih sa primerima iz
svakodnevnog života koji oslikavaju
toleranciju, poštovanje i otvoren stav
prema različitostima.
Kroz primere iz svakodnevnog života
ilustruje praksu upravljanja i
rešavanja konflikata na konstruktivan
način, deleći sa drugima iskustva,
mišljenja i svoja osećanja tokom
diskusije.
Učestvuje u demokratskim
procesima donošenja odluka na
različiti nivoima (u porodici, školi,
zajednici, itd.) diskutuje sa drugima o
svojim ličnim iskustvima i daje
predloge i argumente o tome kako
poboljšati demokratsko učešće u
donošenju odluka u društvu.
U debati sa drugima ili nekom
drugom obliku izražavanja
predstavlja mere za zaštitu i
unapređenje vrednosti i principa
ljudskih prava u svakodnevnom
životu, naglašavajući konkretne
primere neke aktivnosti (npr.:
30
KURIKULUM KOSOVA
8.
9.
10
.
aktivnosti za promovisanje rodne
jednakosti, borbu protiv predrasuda i
diskriminacije, borbu protiv
siromaštva, itd.)
Ilustruje primerima rešavanje
određenih problema na nivou škole ili
zajednice i oblike podrške, i
opravdava ga argumentima pred
određenom publikom (npr.:
demonstrira način pružanja prve
pomoći u slučaju prirodnih ili ljudskih
nepogoda).
Učestvuje u organizovanju jedne
aktivnosti u (školi, zajednici) za
zaštitu prirodne sredine i one koju je
čovek sagradio, i doprinosi na
različite načine njenom održivom
razvoju.
Preduzima ili vodi jednu aktivnost za
procenu kvaliteta i tačnosti
informacija na web stranici koju
najviše koriste vršnjaci, opravdava
aktivnosti i izvršenu procenu, nudi
savete zasnovane na moralnoj i
profesionalnoj etici za odgovorno
korišćenje Interneta.
31
KURIKULUM KOSOVA
32
KURIKULUM KOSOVA
III. OBLASTI KURIKULUMA U OKVIRU SREDNJEG VISOKOG
OBRAZOVANJA
Jezici i komunikacija
Umetnosti
Matematika
Prirodne nauke
Društvo i sredina
Zdravlje i dobrobit
Život i rad
1. Oblasti kurikuluma
Kurikulum Kosova je organizovan u sedam oblasti, definisanih kao oblasti kurikuluma.
Oblasti kurikuluma čine osnovu za razvoj ključnih kompetencija predviđenih dokumentom
Okvira kurikuluma koje se primenjuju od ranog detinjstva do srednjeg visokog obrazovanja.
One važe kako za opšte srednje visoko obrazovanje tako i za stručno obrazovanje. Veze
među oblastima, predmetima i modulima kurikuluma treba da budu u funkciji razvoja ključnih
kompetencija.
Oblasti kurikuluma čine osnovu za organizovanje vaspitno-obrazovnog procesa u školi na
odgovarajućim nivoima i stepenima kurikuluma. Oblasti kurikuluma su sledeće:
1. Jezici i komunikacija
2. Umetnosti
3. Matematika
4. Prirodne nauke
5. Društvo i sredina
6. Zdravlje i dobrobit
7. Život i rad
Za svaku oblast kurikuluma utvrđeni su ishodi učenja koji omogućuju postizanje ključnih
kompetencija.
Oblasti kurikuluma obuhvataju jednu ili više predmeta ili nastavnih modula. Predmeti i moduli
se zasnivaju na nastavnim ciljevima i ishodima određenim za odgovarajuću oblast
kurikuluma. Jedan broj predmeta jedne određene oblasti kurikuluma mogu se predstaviti kao
integrisani na raznim stepenima kurikuluma.
33
KURIKULUM KOSOVA
OBLAST KURIKULUMA - JEZICI I KOMUNIKACIJA
Uvod
Obrazloženje i opis
Koncepti i opis
Pristup zasnovan na kompetencijama
Ishodi učenja za oblast kurikuluma
Međukurikularni pristup
Dodela vremena (plan časova – opis)
Metodološka uputstva
Uputstva za ocenjivanje
Nastavni materijali i izvori
1. Uvod
Na osnovu Okvira kurikuluma oblast jezici i komunikacija obuhvata sledeće predmete:
maternji jezik, prvi strani jezik (engleski jezik), jezik sredine i ostali strani jezici.
Ova oblast učenicima omogućuje da razviju i neguju upotrebu jezika kao sredstva
komunikacije u školi, u svakodnevnom životu, u profesionalnom životu i u javnom životu.
Kroz ovu oblast kurikuluma učenici treba da savladaju sve kompetencije određene Okvirom
kurikuluma.
Glavni cilj Osnovnog kurikuluma za oblast Jezici i komunikacija je da se učenicima omogući
da razviju osnovne sposobnosti u predmetima koji su obuhvaćeni u ovoj oblasti. Na ovaj
način se učenicima omogućuje da na svakom stepenu ili nivou primenjuju veštine
komunikacije, oslanjajući se na razvoj jezičkih veština: slušanje, govor, čitanje i pisanje.
Stoga oblast Jezici i komunikacija učenicima omogućuje da komunikaciju realizuju kroz:
slušanje, govor, čitanje i pisanje, koji su međusobno zavisni i razvijaju se u zavisnosti jedna
od druge.
Ciljevi oblasti Jezici i komunikacija su sledeći:
-
razvoj veština za komunikaciju,
-
razumevanje kroz slušanje,
-
govor u funkciji davanja i dobijanja informacija,
-
čitanje i razumevanje čitanja,
-
razumevanje pisanih tekstova,
-
pisanje književnih i neknjiževnih tekstova,
-
razlikovanje književnih od neknjiževnih tekstova,
-
analiza i tumačenje književnih o neknjiževnih tekstova,
-
poznavanje jezičkog sistema: fonetika, morfologija, sintaksa, leksika;
-
razvoj sposobnosti za pismeno i usmeno reagovanje u raznim situacijama
34
KURIKULUM KOSOVA
-
razvoj veština izražavanja kroz razna auditivna, audio-vizuelna i informativna
sredstva;
-
razvoj veština komunikacije korišćenjem ITK-a;
-
opšti jezički, književni, kulturni i životni razvoj.
Maternji jezik se uči na svim stepenima
dvanaestog razreda.
kurikuluma, od predškolskog razreda do
Engleski jezik počinje da se uči od prvog stepena i uči se do poslednjeg razreda srednje
visoke škole.
Albanski jezik za učenike koji pripadaju nealbanskoj zajednici uči se od drugog stepena
(treći razred) kurikuluma.
2. Obrazloženje i opis
Oblast Jezici i komunikacija omogućuje učenicima sa uče predmete u okviru odgovarajuće
oblasti. Osnovnim kurikulumom za treći nivo određuju se kompetencije i način na koji ih treba
svladati, u vidu glavnih ishoda učenja za oblast po glavnim stepenima kurikuluma.
Osnovni kurikulum sadrži cilj, opšte ishode učenja, glavne ishode učenja, metodološka
uputstva za podučavanje i učenje i kriterijume za ocenjivanje za svaku oblast i svaki stepen
kurikuluma. Pored toga, kurikulum sadrži jasan pregled znanja, veština, stavova i vrednosti
koje učenici treba da razviju, savladaju i postignu na svakom stepenu i nivou.
Ovaj kurikulum je posvećen učenicima, nastavnicima, roditeljima i široj zajednici, a školama
omogućuje da ispune pojedinačne potrebe učenika. kurikulum pruža jednake mogućnosti za
sve učenike i garantuje sveobuhvatnost i mogućnosti za uspeh, bez obzira na poteškoće
koje učenici mogu imati. On učenicima omogućuje razvoj dubljeg razumevanja njihovih uloga
i odgovornosti kao građana; pomaže učenicima da se izbore sa raznim moralnim i socijalnim
pitanjima i okolnostima sa kojima se mogu suočiti u svom životu.
Struktura Osnovnog kurikuluma se zasniva na načelima koja su navedena u Okviru
kurikuluma (glavni stepeni i nivoi). U osnovnom kurikulumu je opisano šta učenici treba da
nauče u predmetima koje sadrži oblast Jezici i komunikacija za glavne stepene 1-6.
3. Koncepti
• Književni i neknjiževni tekstovi
• Figurativni i nefigurativni jezik;
• Scenski, pozorišni, dramski komadi, itd.
• Kritika, teorija, istorija, romantizam, realizam, antička književnost, savremena
književnost
• Jezički sistem (gramatika, leksika, fonetika, sintaksa, pravopis)
35
KURIKULUM KOSOVA
4. Pristup zasnovan na kompetencijama
Oblast Jezici i komunikacija, kroz predmete koje pokriva treba da omogući savladavanje šest
ključnih kompetencija: efektivni komunikator, kreativni mislilac, uspešan učenik, produktivan
doprinosilac, zdrav pojedinac, odgovoran građanin, koje su navede u kurikulumu i koje
učenici treba da savladaju kroz glavne ishode učenja. Njih treba savladati kroz glavne
stepene kurikuluma, tokom celokupnog nastavnog procesa i tokom izbora i organizovanja
iskustava učenja.
Kompetencije se integrišu na uravnotežen način, tako što obuhvataju znanja, veštine,
stavove i vrednosti. Kroz kompetencije koje su predviđene kurikulumom, za oblast Jezici i
komunikacija učenici treba da:
- komuniciraju i izražavaju se kroz jezike, simbole, znake i kodove;
- govore, slušaju, čitaju i pišu i izražavaju se na maternjem jeziku i na (najmanje)
jednom stranom jeziku;
- da se angažuju i doprinesu poštenom i produktivnom dijalogu;
- daju i uzimaju povratne informacije na konstruktivan i kreativan način;
- poštuju opšta pravila komunikacije, interakcije i da istovremeno budu kreativni;
- manifestuju kulturna, jezička, književna i životna znanja u privatnom i javnom životu;
- koriste ITK i medije na efikasan i odgovoran način, kao bitna sredstva informisanja,
učenja, komunikacije i interakcije.
5. Ishodi učenja za oblast
Izrada ishoda učenja temelji se na osnovnim konceptima ove oblasti. IU za oblast Jezici i
komunikacija sadrže zahteve koje učenik treba da ispuni na kraju svakog stepena.
Struktura IU sadrži znanja, veštine, stavove i vrednosti koji se redovno razvijaju i produbljuju
po stepenima, imajući u vidu fizički i psiho-motorni razvoj učenika. Ovi ishodi omogućuju
postizanje šest kompetencija predviđenih Okvirom kurikuluma. IU omogućuju razvoj i
postizanje vrednosti za oblast Jezici i komunikacija: demonstrovanje veština komunikacije
(slušanje, čitanje i pisanje), demonstrovanje veština međuljudske komunikacije, procena
rešenja problema, primena apstraktnih ideja na konkretne situacije, upotreba odgovarajuće
tehnologije, primena etičkih principa pri donošenju odluka, rad kao član ekipe na postizanju
zajedničkih ciljeva, diskusija, poređenja karakteristika jedne kulture sa karakteristikama
raznih drugih kultura.
Ishodi učenja za oblast „Jezici i komunikacija“ omogućuju integraciju i holistički pristup u
podučavanju posebnih predmeta u okviru jedne oblasti. Ishodi učenja za oblast obezbeđuju:
♦ povezanost između nastavnih predmeta i aktivnosti, koji se realizuju u okviru oblasti
„Jezici i komunikacija“ ima za cilj integraciju odgovarajućih znanja, veština, stavova i
vrednosti koje se pružaju kroz predmete i uopšte podsticanje integrisanog učenja;
♦ promovišu pristup zasnovan na kompetencijama, tako što omogućuju razvoj jednog
zajedničkog sistema iskustava učenja koja su povezana, i obezbeđuju platformu za
izradu nastavnih planova i programa;
36
KURIKULUM KOSOVA
♦ omogućuju sprovođenje novih načina podučavanja tako što ohrabruju izradu
nastavnih planova i programa u školi.
Za svaku oblast kurikuluma određuju se ishodi učenja koji će omogućiti savladavanje ključnih
kompetencija. Nastavne oblasti obuhvataju jedan ili više nastavnih predmeta ili modula.
Predmeti i moduli se zasnivaju na nastavne ciljeve i ishode učenja predviđene za
odgovarajuću oblast kurikuluma. Jedan broj predmeta jedne oblasti kurikuluma mogu se
integrisati na različitim stepenima kurikuluma.
ISHODI UČENJA ZA KLJUČNE STEPENE 5-6
Stepen 5
Stepen 6
Razredi 10, 11
Razred 12
VEŠTINE KOMUNIKACIJE
Slušanje i govor
Slušanje i govor
Procenjuje informacije, mišljenja, emocije,
Koristi jezik za postizanje posebnih
prednosti i mane različitih stavova tokom diskusija
efekata razmatrajući književne i
o književnim i neknjiževnim tekstovima i obrazlaže
neknjiževne tekstove, pruža opšti
kako se ideje nadovezuju.
pregled kroz svoje ideje i stavove, o
Usmeno naglas odgovora o pročitanim
tome kako su oni napisani i kako
tekstovima, izlažući svoje mišljenje na činjenična
umetnička dela utiču na njihove
pitanja o razumevanju (npr.: šta, kada, gde i
interese, ideje, statove i vrednosti.
kako).
Prepoznaju načine govora koji se
razlikuju po nameni, sadržaju i publici.
Čitanje
Čitanje
Razume i analizira karakteristike rodova Analizira i procenjuje dobijene informacije iz
kompleksnih tekstova (književnih i neknjiževnih
i vrsta književnih žanrova (novela,
romana, poezija, informativnih tekstova) tekstova) i donosi opravdane zaključke kako bi
proširio njihovo tumačenje.
i analizira stil, jezik i njihovu namenu,
Čita i razume sadržaj tekstova i priča, izlažući
procenjujući vrednosti navedene u
činjenice i detalje koji će pojasniti ideje.
njima.
Čita i odgovora o sadržaju priča,
tekstova i ponavlja pronađene činjenice
u njima.
Pisanje
Pisanje
Analizira i procenjuje tekstove različitih žanrova
Procenjuje pravilnu upotrebu jezika,
kako bi pismeno predstavio svoje tumačenje,
sadržaja (da li je jasan, koherentan i
prilagođava strategije i modele organizacije
čitljiv), organizuje ideje i koristi
informacije kako bi se izrazio u pisanom pisanja, izlaže nagoveštaje i zaključke o njima.
Koristi određene oblike pisanja za određenu
obliku (npr.: esej, dnevnik, biografija,
publiku i svrhu koristeći pravila pravopisa.
duhoviti tekstovi, prezentacije, itd.)
Piše tekstove na određenu temu i
određenu svrhu, primenjujući pravila
pravopisa.
II. ČITANJE I ANALIZA TEKSTOVA
Analizira i argumentuje o tradicionalnim Analizira i procenjuje savremena književna i
umetnička dela u odnosu na narodna dela, tumači
umetničkim književnim oblicima i
upoređujući oblike i stilove izražavanja i daje
rodovima, istražuje umetničke stilove i
kritičko mišljenje o njima, kroz sintezu i zaključke
metode (vezu i uticaj između njih) u
o njihovoj funkciji i vrednosti.
određenim vremenskim periodima
Analizira i razume svrhu pročitanih tekstova.
istorijskog i društvenog razvoja
Razume prosti figurativni jezik i književna
izražavanja.
III. ČITANJE I ANALIZA TEKSTOVA
37
KURIKULUM KOSOVA
Stvara različita književna i neknjiževna
dela stvarajući modele za teme i
događaje kako bi izjasnio svoja
mišljenja, ideje, emocije, stavove u vezi
sa određenim društvenim pitanjima.
Kroz jezik i umetnička izražavanja stvara složene
radove odražavajući kulturu, emocije, mišljenja,
ideje, stavove, i iskustvo kako bi predstavio svoj
stav u vezi sa globalnim temama i raznim
društvenim pitanjima.
IV. ČITANJE I ANALIZA TEKSTOVA
Identifikuje materijale iz različitih kultura Predstavlja ideje o društvenim, kulturnim i
političkim uslovima, daje primere radova koji
relevantne njegovom iskustvu,
inspirišu emocije ili odražavaju različite vrednosti,
uključujući mišljenja, stavove i ideje, i
kao na primer diskriminaciju prava, rasizam, itd.
njih predstavlja u svojim radovima u
različitim kulturama za jedno određeno
istorijsko vreme nekog drugog mesta.
V. MEDIJI
Bira oblike predstavljanja, objašnjava da različiti
Koristi složena pravila za predstavu,
multimedijalnu prezentaciju i odlučuje o umetnički radovi i mediji prenose različite oblike
shvatanja komercijalne umetnosti (objašnjava
odgovarajućem vremenu za
kako su likovi pokazani u reklamama za
organizovanje kako bi događaj tekao
specifične efekte, govori o direktnom prenosu
bez problema (piše scenario, plan,
poruka i onima koje se podrazumevaju).
komentare, itd.), stvara složene radove
kao što su drama, knjiga sa crtežima,
multi-medijalni rad.
VI . UPOTREBA ITK-a
Koristi tehnologiju i (konvencionalne softverske
Koristi softverske programe radi
programe) u svrhu proizvodnje kompleksnih
istraživanja i upoređivanja materijala,
radova u različitim umetnostima kao što su video,
informacija iz različitih izvora,
animacija, reportaža, dokumentarni film, itd.
proizvodnje kompleksnih radova kao
što su, reportaže, hronike, intervjui, itd.
VII. VRENOSTI I STAVOVI
o Dobro komunicira
o Učestvuje u diskusiji
o Sarađuje
o Traži i pruža pomoć
o Poštuje mišljenja drugih
o Posvećuje pažnju
o Razvija ličnost i humanost
o Preduzima inicijative i pokazuje interesovanje za razne pristupe
o Motiviše se za razvoj veština
o Motiviše se za razvoj veština
o Razvija maštu i kreativnost za rešavanje problema
o Pokazuje volju i spremnost za individualni i grupni rad
o Poštuje principe drugih
o Pokazuje samopouzdanje u samostalnom radu
o Koristi maštu i kreativnost
o Nezavisan je u donošenju odluka i postupanju
o Postavlja pitanja u odgovara na odgovoran način
o Kritikuje na osnovu činjenica
o Pokazuje radoznalost za istraživanje
o Brine se o sebi, drugima i ambijentu
VIII. ZNANJA
Slušanje
Slušanje informativnih tekstova
Efikasno slušanje (izgovor zvukova, bogaćenje rečnika)
Slušanje i bogaćenje rečnika
38
KURIKULUM KOSOVA
Govor
Govor u funkciji pružaoca i primaoca informacija
Aktivni govor u grupi
Govor u funkciji bogaćenja rečnika
Verbalna i neverbalna komunikacija
Čitanje
Upoznavanje sa raznim književnim i neknjiževnim tekstovima
Razumevanje čitanja, čitanje izlagačkih tekstova
Pisanje
Dokazane veštine i znanja u pisanju,
Sposobnosti za razumevanje,
Navike i veštine
IX. Veštine
Komunikacija
Slušanje
Govor
Pisanje
Čitanje
Razumevanje
Korišćenje informativne tehnologije
Rešavanje problema
Sposobnosti za razmišljanje
Obrada informacija
Kreativno razmišljanje
6. Međukurikularni pristupi
U predmetnom kurikulumu za jezike i komunikaciju potrebno je obraditi i opšta tematska
pitanja, kroz učenje određenih predmeta i tema kao što su:
- ljudska prava,
- građansko vaspitanje,
- međukulturalno obrazovanje,
- medijsko obrazovanje,
- obrazovanje za mir,
- obrazovanje za održivi razvoj.
7. Dodela vremena
Vreme se planira u skladu sa ishodima učenja predviđenim za stepen i oblast kurikuluma.
Vreme se deli na osnovu procenata navedenih u dole prikazanoj tabeli, i zatim se dodeljuje
vreme za svaki predmet. Treba imati u vidu da škola-nastavnik najveći deo vremena
dodeljuju za maternji jezik.
39
KURIKULUM KOSOVA
Plan A
Međunarodni
system klasifikacije
obrazovanja
Nivoi formalong
sistema
obrazovanja
MSKO3
Srednje visoko
obrazovanje
(razredi X-XII)
Stepeni kurikuluma
Razredi
Uzrast
Stepen kurikuluma 6:
Konsolidacija i specijalizacija
XII
17
XI
16
X
15
Stepen kurikuluma 5
Osnovni opšti i profesionalni
razvoj
8. Metodološka uputstva
Za realizaciju i postizanje ishoda učenja za glavni stepen ili oblast kurikuluma, od presudnog
je značaja primena metoda, tehnika i oblika podučavanja i učenja. Nastavnik treba da
primenjuje razne metode rada kako bi ispunio zahteve određene oblasti i zbog specifičnosti
te oblasti.
Primena metodologije sa učenikom u centru omogućuje učenicima motivaciju za rad, razvoj
kreativnosti, razmenu ideja, debatu, lakše učenje, saradnju među njima, rešavanje problema
i istraživanje izvora za pronalaženje raznih informacija, itd.
Nastavnik treba da izabere nastavne metode i tehnike (kao što su: Brainstorming
(generisanje ideja), AUČP, AUUP, itd.) koje podržavaju ostvarenje ishoda učenja, koje su
prikladne za sposobnosti i znanja učenika, njihove potrebe, mestu u kojem se održava
nastavna jedinica, prostoru i materijalnom stanju škole (učionice).
9. Uputstva za ocenjivanje
Sprovođenje osnovnog kurikuluma podrazumeva i pitanje stalne procene/ocenjivanje
učenika, koje nastavniku pomaže da prati postepeni razvoj veština, stavova i vrednosti
učenika. Svrha ocenjivanja je da se proveri do koje mere su učenici savladali IU za oblast po
glavnim stepenima osnovnog kurikuluma. Tokom procene/ocenjivanja identifikuju se
poteškoće sa kojima se suočavaju učenici, njihove prednosti i prepreke, i ono učenicima
pomaže da neprestano popravljaju svoj uspeh. Procena/ocenjivanje iznosi na videlo
postizanje ciljeva nastavne oblasti putem procene IU koji se protežu kroz stepen i oblast
kurikuluma.
Metodologija
podučavanja
i
učenja
je
blisko
povezana
sa
procenom/ocenjivanjem učenika. Mi treba da ocenimo kompetencije i IU, koji predstavljaju
zahteve predviđene osnovnim kurikulumom, koje učenik treba da postigne po završetku
razreda, stepena ili nivoa. Ocenjivanje učenika za nastavnu oblast „Jezici i komunikacija“ za
prvi nivo ima za cilj procenu kompetencija za nastavnu oblast koji su predstavljeni u vidu
ishoda učenja.
Ocenjivanje se može klasifikovati u formativno, dijagnostičko, zbirno i motivišuće ocenjivanje
Tokom procene/ocenjivanje koriste se razni oblici kao što su:
• Neposredno i stalno ocenjivanje, stalno praćenje postignuća učenika.
• Indirektno ocenjivanje pomoću testova
40
KURIKULUM KOSOVA
• Međusobno ocenjivanje učenika – tokom rada u grupi ili tokom odgovaranja, prilikom
čega učenici nadopunjuju jedni druge i ocenjuju na osnovu argumenata
• Samo-ocenjivanje
Posebnu pažnju tokom procene/ocenjivanja treba da posvetimo stalnoj komunikaciji,
izraženoj usmeno tokom interakcije i onoj izraženoj pismeno.
10. Nastavni materijali i izvori
Kako bi se postigle kompetencije u oblasti jezici i komunikacija bitno je koristiti raznovrsne
nastavne materijale i izvore za podučavanje i učenje. Za postizanje ishoda učenja određenih
za ovu oblast kurikuluma i uspešno postizanje ishoda učenja određenih za stepen
kurikuluma, svi nastavni materijali i sredstva moraju biti u skladu sa zahtevima ovih ishoda
učenja određenih za oblast i stepen kurikuluma. Školski udžbenici čine samo jedan od izvora
informacija, ali se ne treba ograničiti na korišćenje udžbenika kao isključivog izvora
informacija, već treba koristiti ostale izvore informacija i informativnu tehnologiju. Informacije
se mogu dobiti iz bilo kojeg izbora, koji može pomoći u savladanju ishoda učenja i
kompetencija.
41
KURIKULUM KOSOVA
OBLAST KURIKULUMA – UMETNOSTI
Uvod
Obrazloženje i opis
Koncepti i opis
Pristup zasnovan na kompetencijama
Ishodi učenja za oblast kurikuluma
Međukurikularni pristup
Dodela vremena
Nastavni materijali i izvori
Metodološka uputstva
Uputstva za ocenjivanje
1. Uvod
Oblast kurikuluma „Umetnosti“ obuhvata likovnu i muzičku umetnost kao obavezne
predmete osnovnog kurikuluma za treći nivo obrazovanja na Kosovu, pod nazivom >
Likovna umetnost i Muzička umetnost. I na ovom nivou se kroz izborni kurikulum
učenicima mogu pružati gradiva iz oblasti izvođačkih umetnosti, kao što su: drama, ples,
primenjene umetnosti (fotografija, dizajn, itd.).
2. Obrazloženje i opis
Umetnosti omogućuju lični, intelektualni i socijalni razvoj učenika tako što podstiču
kreativnost, maštu i razvoj sposobnosti za umetničko izražavanje. Umetnosti predstavljaju
sastavni deo života i obuhvataju moralne, duševne, intelektualne i emocionalne aspekte
interakcije između kulture i društva.
Kultura kao opširnija delatnost obuhvata i narodnu umetnost i stvaralačku umetnost i
manifestuje se kroz elemente nacionalnog kulturnog nasledstva, ponašanja, način života,
sistem društvenih vrednosti u istorijskom kontekstu i u interakciji sa kulturama ostalih naroda
u regionu, a i šire.
Učenici treba da shvate povezanost između umetnosti i kulture kroz aktivno učestvovanje u
raznim umetničkim i kulturnim aktivnostima u školi i van nje.
Obrazovanje kroz umetnosti omogućuje razvoj aktivnog i kreativnog građanina koji:
• stvara, oblikuje i aktivno učestvuje i unapređenju kvaliteta svog života i sredine u kojoj
živi.
• učestvuje u društvenoj, kulturnoj i intelektualnoj interakciji raznih etničkih i kulturnih
grupa, pridajući najveću važnost ljudskom aspektu te interakcije.
• poseduje osnovne tehničke veštine i sposobnosti koje su bitne za rad i život.
• razume i utiče na kompleksna razvijanja u svojoj životnoj sredini.
42
KURIKULUM KOSOVA
Imajući u vidu činjenicu da Umetnosti doprinose svim ovim aspektima, one razvijaju intuiciju,
maštu, kreativnost, hrabrost, intelektualne sposobnosti visokog nivoa (kao što su sposobnost
za rasuđivanje i ocenjivanje), osetljivost prema raznim oblicima umetničkog izražavanja i
komunikacije kao i njihovo samostalno korišćenje. Pored toga, umetnosti doprinose razvoju
samopouzdanja, strpljenja, odgovornosti prema zajedničkom poslu, saradnje, samodiscipline, entuzijazma i niza ostalih bitnih osobina ličnosti, koja teži da postane obrazovana i
kulturna.
3. Koncepti i opis
Oblast kurikuluma Umetnosti uglavnom ima za cilj ispunjenje dva glavna aspekta:
a) razvoj (praktičnih) umetničkih veština za razne oblike umetničkog izražavanja u skladu sa
pojedinačnim sklonostima.
b) estetsko obrazovanje, negovanje ukusa za lepo u raznim stvaralačkim/umetničkim
oblicima, rodovima i žanrovima.
c) obrazovanje za pozitivan stav prema umetnosti i lepom u umetnosti, kroz razumevanje
razvoja
4. Pristup zasnovan na kompetencijama
Na osnovu Okvira kurikuluma Kosova kompetencije obuhvataju jedan integrisan i koherentan
sistem veština, navika, znanja i stavova učenika, kao postignuća kroz učenje kojem
doprinose sve oblasti kurikuluma.
Umetnosti na poseban način i sredstvima i načinima umetničkog izražavanja doprinose
postizanju šest ključnih kompetencija: efektivna komunikacija, kreativan mislilac, uspešan
učenik, produktivan doprinosilac, zdrav pojedinac i odgovoran građanin.
5. Ishodi učenja za oblast kurikuluma
Ishodi učenja za oblast kurikuluma rasprostiru se kroz sledeće glavne dimenzije:
Stvaralaštvo, umetničko izvođenje i prezentacija - učenici se kroz umetnosti ohrabruju
da:
• dožive razna umetnička dela
• izvode (učestvuju u izvođenju) umetničkih aktivnosti pojedinačno ili u grupi u skladu
sa svojim sklonostima i interesovanjem
•
stvaraju nove celine koristeći razna sredstva umetničkog izražavanja, koristeći svoje
sopstvene, originalne ideje
•
slobodno izražavaju svoje sopstvene umetničke ideje
•
tumače umetničke ideje umetničkih dela drugih autora
43
KURIKULUM KOSOVA
Sredstva izražavanja, tehnike i procesi
Učenici: znaju, razumeju i koriste efektivno i samosvesno tehnike upotrebe sredstava
umetničkog izražavanja kao što su reči, zvuci, boje, oblici, pokreti, itd., za komunikaciju i
umetničko izražavanje.
Primenjuju tehnike izražavanja i razne procese stvaranja i izvođenja, u raznim umetničkim
oblicima, rodovima i žanrovima.
Komunikacija i umetničko izražavanje
Učenici se ohrabruju i osposobljavaju da:
•
koriste stečena znanja i veštine za slobodno i nezavisno umetničko izražavanje,
•
koriste sredstva izražavanja u raznim umetnostima kako bi se umetnički izrazili o
temama koje ih interesuju,
•
razmišljaju i ocenjuju svoje sopstvene postupke i postupke ostalih kroz razne oblike
umetničkog izražavanja.
Odnos umetnost - društvo
Učenici:
• Znaju, razumeju i cene ulogu međusobnog delovanja umetnosti i društva u raznim
istorijskim, društvenim, kulturnim, i ostalim kontekstima.
• Poznaju najpoznatija dela i autore umetničkog stvaralaštva na raznim nivoima
(nacionalnom, međukulturalnom i globalnom nivou)
Ishodi učenja
Izvođenje
ISHODI UČENJA ZA KLJUČNE STEPENE 5-6
Stepen 5
Stepen 6
Razredi 10, 11
Razredi 12
1. IZVOĐENJE, STVARANJE I PREZENTACIJA
Učenici demonstriraju sposobnost za sintezu veština, medija (ekspresivna sredstva) i
odgovarajuće tehnike za interpretaciju, stvaranje i prezentaciju u muzičkoj, vizuelnoj,
dramskoj umetnosti i plesu.
Izvode pojedinačno ili u grupi primenjujući
Izvode delove (pesama, kola,
kombinovane tehnike umetničkog izvođenja u
pozorišnih komada) različitih
skladu sa izražajnim i stilskim karakterom
muzičkih žanrova, rodova i oblika
umetničkog dela i žanra (muzika, drama, ples,
primenjujući napredne tehnike
komparativna i multimedijalna izvođenja, itd.).
izvođenja u raznim umetničkim
disciplinama.
44
Prezentacija
Stvaralastvo
KURIKULUM KOSOVA
Stvaraju složenije ritmove, melodije,
pesme i instrumentale instrumentale
za razne situacije i publike koristeći
glas, muzičke instrumente, ali i
kompjuter.
Pokazuju kreativne sposobnosti u
izvođenju uloga i pozorišnim
komadima u okviru konteksta
događaja.
Prave radove koristeći razne tehnike
i materijale u kompozicijama na
razne apstraktne, ali i primenjene
teme (pejzaž, simboli, posteri, itd.).
Primenjuju koordinirane i umetničke
pokrete u skladu sa idejom, porukom
i prirodom plesa, igre.
Sa pouzdanjem predstavljaju svoje
sposobnosti za izvođenje i
stvaralaštvo u učionici i pred
poznatom publikom.
Stvaraju dela (muzička, likovna,
dramska/pozorišna i plesna) za razne situacije
koristeći razne tehnologije i medije i manipulišući
svesno odgovarajućim umetničkim izražajnim
elementima.
Razumeju i svesno primenjuju kombinovane
tehnike za komponovanje/realizaciju raznih
umetničkih dela (pesama, muzičkih komada,
drama, plesa/koreografije) u sklopu određenih
tema/situacija.
Predstavljaju svoje umetničke radove i pred širom
publikom pokazujući samouverenost, pouzdanje i
otvorenost prema kritikama i reflektovanju o svom
umetničkom/izvođačkom radu.
2. PROCESI, TEHNIKE I SREDSTVA IZRAŽAVANJA
Učenik/ca poznaje elemente (sredstva, oblike) i razumeju osnovne procese i
tehnike umetničkog stvaralaštva u muzici, vizuelnim umetnostima, dramskoj
umetnosti i plesu.
• Koriste muzičke elemente, tehnike • Sintetizuju svoja znanja o elementima,
procesima i tehnikama muzičkog izvođenja i
i procese stvaranja u umetničkom
stvaranja, i manipulišu njima svesno u svojim
izvođenju i svojem umetničkom
sopstvenim radovima.
stvaralaštvu.
• Spoznaju primenu inovacija u elementima
• Analiziraju strukturu predstava iz
izražavanja i stvaralačkim tehnikama u raznim
narodne umetnosti iz raznih
umetničkim delima.
vremenskih perioda.
• Analiziraju i procenjuju glavna
umetnička dela raznih kultura, tako
što identifikuju korišćene
elemente, tehnike i procese.
3. UMETNIČKO IZRAŽAVANJE I KOMUNIKACIJA
Učenik/ca pokazuje sposobnost da koristi razna umetnička sredstva izražavanja (glas,
instrumente, boje, oblike, reči, pokrete, itd.) kako bi izrazio/la svoje doživljaje i ideje.
Komunicira
odgovarajućim Komunicira samouvereno i pouzdano pred raznim
kombinujući
oblike
i
sredstva
sredstvima umetničkog izražavanja publikama
(kroz muziku, dramu, ples i vizuelnu umetničkog izražavanja i uz pomoć tehnologije
umetnost) na prikladan način za (multimedijalne prezentacije, instalacije, itd.).
razne publike (kolege, roditelje,
ostalu decu, širu publiku, itd.).
4. RAZUMEVANJE ODNOSA UMETNOST – DRUŠTVO
Učenik/ca razume razvoj, ulogu i uticaj umetnosti na društvo i društva na umetnost u
raznim istorijskim, socijalnim i kulturnim kontekstima
45
KURIKULUM KOSOVA
• Razume upotrebu inovacija u
umetnostima tokom raznih
istorijskih perioda, pod uticajem
društvenih normi i vrednosti.
• dređuju uticaj doprinosa istaknutih
pojedinaca na razne umetnosti iz
raznih kultura tokom istorije.
• Razume i razlikuje umetnička dela iz prošlosti i
moderna umetnička dela koja oslikavaju ideje,
značajna društvena pitanja i događaje iz raznih
kultura i vremenskih perioda.
5. ESTETSKI DOŽIVLJAJ I PROCENA
Učenici primenjuju kritičko rasuđivanje i procenu umetničkih dela u muzici, vizuelnim
umetnostima, dramskoj umetnosti i plesu na osnovu razumevanja filozofije u umetnosti i
estetskih načela.
Tumače i identifikuju simbole i metafore koji su
Pokazuju da shvataju kako se kroz
umetnosti izražavaju ideje kroz lične korišćeni u umetničkim delima raznih kultura i
istorijskih perioda.
i društvene vrednosti, inspirisanje
pojedinačnom maštom i istorijskim,
kulturnim i socijalnim kontekstom
stvaraoca.
6. Senzibilizacija o ličnom i kolektivnom identitetu
Neguju odgovarajući identitet(e): pojedinačni, grupni, socijalni, kulturni (nacionalni,
regionalni, evropski i globalni) kroz umetnosti
Učenici razlikuju razne umetničke sličnosti i razlike koje potiču od pripadanja porodici,
zajednici, nacionalnoj kulturi i šire.
Identifikuju materijale iz raznih
Komuniciraju kroz oblike umetničkog izražavanja u
kultura i koriste ih u svojim radovima. muzici, drami i vizuelnim umetnostima ideje,
emocije i poruke koje se odnose na aktuelna
politička, socijalna i pitanja kulture na nacionalnom
i globalnom nivou (borba protiv diskriminacije,
rasizma, pitanja mira, itd.).
7. VREDNOSTI I STAVOVI KOJI SE PROMOVIŠU KROZ UMETNOSTI
• Saradnja
• Poštovanje mišljenja drugih
• Pažnja
• Samostalan rad
• Volja i motivacija
• Inicijativa i interesovanje
• Mašta i kreativnost
• Poštovanje prema sebi i drugima
• Pozitivan stav prema umetnosti i lepom
• Pozitivan stav prema nacionalnom kulturnom nasledstvu
• Pozitivan stav i poštovanje prema raznim kulturama
• Saradnja i odgovornost
• Koncentracija i strpljenje
• Motivacija za umetničku komunikaciju i javne prezentacije
• Odgovornost
• Upotreba ITK-a
• Etika i kritički smisao
• Kulturno obrazovanje
8. Veštine koje se razvijaju kroz umetnosti
•
•
•
•
•
Opažanje i slušanje
Osećaj za prepoznavanje ritam i harmoniju (zvukova, boja, oblika, pokreta itd.,)
Muzičke veštine
Veštine pokreta
Veštine figurativnog izražavanja
46
KURIKULUM KOSOVA
• Umetnička komunikacija
• Veština za prezentaciju
• Kreativnost
• Samopouzdanje
• Odgovornost i saradnja
• Timski rad
• Obrada i razumevanje (zvučnih, vizuelnih, tekstualnih, pokretnih itd) informacija
• Analitičko, kritičko i kreativno razmišljanje
• Kreativno rešavanje problema
9. Osnovni koncepti (znanja) koji se uče kroz umetnosti
• Zvuk
• Linija
• Boja
• Oblik
• Pokret
• Ritam
• Melodija
• Harmonija
• Tonalitet
• Stil
• Žanr
• Instrumenti i muzičke formacije
• Telo
• Prostor
• Vreme
• Energija
• Odnos
• Uloga/karakter
• Vreme i mesto
• Tenzija
Principi
• Kontrast
• Ponavljanje
• Promena (varijacija)
• Naglasak
• Ravnoteža
• Celina
6. Međukurikularni pristup
Umetnosti dejstvuju jedna sa drugom, pa se stoga i u nastavnom procesu mogu povezati
razni oblici umetničkog izražavanja, npr.: pesma sa pokretima i plesom, muzika sa likovnim
izražavanjem, muzika sa književnim izražavanjem, likovno izražavanje sa književnim
izražavanjem, komparativna umetnička izvođenja, itd.
Naročito se na ovom nivou može primenjivati integrisani pristup kombinovanja umetničkih
izražavanja za razne teme i korišćenje igre kao oblika učenja.
Međutim, umetnosti se mogu povezati i sa drugim predmetima ostalih oblasti kurikuluma.
Jezici (maternji i strani) se veoma uspešno mogu povezati sa muzikom. Sa jezicima se može
povezati i likovno izražavanje, kojom se vizualizuje jezičko izražavanje (pisanje, simboli,
figure, ilustracije, itd.).
47
KURIKULUM KOSOVA
Umetnosti se uspešno mogu povezati i sa predmetima iz sledećih oblasti kurikuluma: nauke
(prirodne i društvene), matematika, zdravlje i dobrobit, život i rad, itd.
Svaka posebna tema i nastavno gradivo koji se obrađuju na ovom nivou postaju jasniji kada
su propraćeni umetničkim izražavanjem (ilustracije, grafički prikazi, karte, pesme, muzika,
ples, video zapisi, itd.).
7. Dodela vremena
U skladu sa Okvirom kurikuluma Kosova nastavnim planom za treći nivo predviđa se ukupno
xx nastavnih časova iz kurikularne oblasti umetnosti.
Na trećem stepenu kurikuluma ( razredi 10, 11 i 12) planirano je ukupno xx nastavnih časova
nedeljno, po xx časa za svaki razred.
Kako se ova oblast kurikuluma sastoji iz dva obavezna predmeta – likovna umetnost i
muzička umetnost, časovi su jednako podeljeni na ova dva predmeta.
8. Metodološka uputstva
Kroz umetnosti se deca obrazuju uspešno jedino kada se krajnje pravilno primenjuje
specijalna metodologija umetničkog podučavanja i učenja u svakoj od disciplina iz oblasti
umetnosti (muzika, vizuelne umetnosti, drama, ples, itd.). Metodologija podučavanja u
predmetima iz oblasti umetnosti obuhvataju nastavne tehnike i metode koje su specifične za
učenje koncepata, veština i znanja koja treba savladati. Na ovom nivou se sprovodi nastava
sa konstruktivnim pristupom učenju, pri čemu se učenici osposobljavaju da razumeju uticaj
raznih društvenih i istorijskih okolnosti u raznim epohama i mestima na razvoj raznih
umetničkih disciplina, kroz analizu i opažanje umetničkih dela (muzička dela koja se slušaju,
fotografije umetničkih slika, skulptura, itd., fotografije, filmski video snimci, dokumentarne
emisije i posete koncertima, izložbama, pozorišnim predstavama, baletu, itd.). Osnovna
načela nastavne metodologije u oblasti umetnosti ostaju umetnički doživljaj, mašta i sloboda
izražavanja.
9. Nastavni materijali i izvori
U oblasti umetnosti se koriste određena sredstva izražavanja, specifične tehnike i postupci,
koji uslovljavaju upotrebu raznolikih materijala za obradu gradiva iz ove oblasti kurikuluma.
Na primer, u likovnoj umetnosti nastavni materijal je usklađen sa materijalom za rad kao što
su papir, platno, plastelin, organski materijali, itd. Pored ovih materijala koriste se i ostala
nastavna sredstva kao što su školski udžbenici, video snimci, internet, itd. U muzičkoj
umetnosti osnovni materijal je sam muzički zvuk koji proizvodi ljudski glas ili muzički
instrument. Nastavni izvori obuhvataju školske udžbenike i izvore zvuka (odgovarajući
kompakt diskovi, muzički diskovi, dvd, snimci sa interneta, tv, javni koncerti, itd.). Na ovom
nivou se veoma uspešno mogu koristiti i savremena tehnologija za reprodukciju ali i ona za
stvaranje muzike (razni muzički kompjuterski programi, muzički studio, itd.).
48
KURIKULUM KOSOVA
10. Uputstva za ocenjivanje
Ocenjivanje u kurikularnoj oblasti umetnosti zahteva posebnu pažnju i zasniva se na principu
individualizacije, zbog toga što svaki učenik ima različite sklonosti za različite oblike
umetničkog izražavanja. Stoga pri ocenjivanju treba uzeti u obzir hrabrost, maštu, originalno i
kreativno izražavanje, interesovanje, umetnički doživljaj, interpretaciju, itd.
Postignuća u oblasti umetnosti su pojedinačna, pa ih stoga treba ocenjivati kao takve,
koristeći ocenjivanje u svrhu motivisanja i ohrabrivanja razvoja stvaralačkih sposobnosti
učenika.
Kako na ovom nivou jedan veliki deo gradiva čine teme koje su povezane sa istorijskim
razvojem umetnosti u raznim društvenim i istorijskim kontekstima, mogu[e je koristiti i ostale
oblike ocenjivanja znanja i razumevanja ovih konteksta. (Pismeni eseji, testovi znanja i
koncepata, prezentacije u Power Pointu o raznim umetničkim stilovima tokom raznih
istorijskih epoha, karte, posteri, video-instalacije i razna druga izvođenja.
49
KURIKULUM KOSOVA
OBLAST KURIKULUMA – MATEMATIKA
Uvod
Obrazloženje i opis
Koncepti i opis
Pristup zasnovan na kompetencijama
Ishodi učenja za oblast
Međukurikularni pristup
Dodela vremena (raspored časova – opis)
Nastavni materijali i izvori
Metodološka uputstva
Uputstva za ocenjivanje
1. Uvod
U nastavnom programu za oblast matematike ogledaju se obrazovne politike zemlje, koje će
uticati na unapređenje kvaliteta u matematici i obrazovanju uopšte Nastavni program za
oblast matematike predstavlja statusno pravo na učenje matematike za sve učenike. On
sadrži kompetencije koje će se steći učenjem i određuje put ka postizanju osnovnih
dostignuća u matematici. Nastavnim programom se, pored toga, određuje kako će se
ocenjivati učinak učenika i kako će se izveštavati o njemu. Stoga, nastavni program
učenicima, nastavnicima, roditeljima i široj zajednici pruža jasan pregled razumevanja i
sposobnosti koje će učenici savladati u školi. Ovaj nastavni program dozvoljava školama da
ispune pojedinačne potrebe učenika i razviju svoj poseban karakter i karakteristične osobine
u svojoj zajednici. Pored toga, on predstavlja model na osnovu kojeg svi partneri u
obrazovanju mogu podržati učenike u njihovom daljem učenju. Kurikulum predstavlja težak i
uravnotežen izbor, dosta je jak i održiv kako bi zaštitio znanja i kulturno iskustvo, koji
predstavljaju pravo svakog učenika, i u isto vreme treba da bude dovoljno fleksibilan kako bi
nastavnicima omogućio da izgrade svoj način učenja i proslede ga učenicima.
Nastavni program za oblast matematike omogućuje učenicima sa razviju osnovne
sposobnosti u matematici, da realizuju svoje garantovano pravo na učenje i obezbeđuje im
kreativnost.
Nastavnicima treba da pruži pravo da pronađu najbolji mogu[i način kako bi mogli da
inspirišu svoje učenike da u učenju pronađu zadovoljstvo i da se angažuju u učenju.
Sadržaj ovog dokumenta će biti u skladu sa principima predviđenim Okvirom kurikuluma.
Pored toga, sadržaj treba da predstavlja zahteve nastavnog programa za matematiku i da
pruža informacije koje će učenicima pomoći da budu kompetentni u onome što uče.
Redosled se uglavnom zasniva na hijerarhiji stepena i nivoa. Nastavni program za učenike
nivoa I (razredi 0-5) izrađen je za nastavnike osnovnih škola. Nastavni program za učenike
nivoa II (razredi 6-9) izrađen je za nastavnike nižih srednjih škola. Nastavni program za
učenike nivoa III (razredi 10-12) izrađen je za nastavnike visokih srednjih škola, i to za:
a. smer gimnazije i
b. srednje stručne škole i umetničke škole.
50
KURIKULUM KOSOVA
2. Obrazloženje i opis oblasti matematike
Matematika omogućuje razvoj veština i sposobnosti učenika za razmišljanje na kreativan
način, razvoj njihove ličnosti, razvoj veština za samostalan i sistematski rad, podsticanje i
ohrabrivanje otkrivanja, razvoj novih znanja u cilju njihove primene i integracije u ostalim
oblastima i u rešavanju problematičnih situacija u stvarnom životu.
Matematika kroz IU i GIU uzima u obzir učenje u duševni, moralnim, socijalnim i kulturnim
oblastima, kao i glavne sposobnosti i sposobnosti za razmišljanje.
3. Koncepti i opis
Matematika obuhvata sledeće koncepte:
• realni i kompleksni brojevi
• oblici,
• prostor,
• merenja,
• algebra,
• matematička analiza,
• geometrija,
• analitička geometrija
• statistika,
• kombinatorika i
• trigonometrija.
Matematika se uči na svim stepenima kurikuluma. Na prvom i drugom stepenu povezuju se
znanja o brojevima, geometrijskim figurama, poziciji u prostoru, merenju i veštine za
računanje i rešavanje problema.
Na trećem i četvrtom stepenu se ova veza integriše sa znanjima iz algebre, geometrije i
statistike, dok se na petom i šestom stepenu obezbeđuje proširivanje i produbljivanje znanja
iz trigonometrije, matematičke analize i verovatnoće.
Opis ovog nivoa pruža osnove za donošenje odluka o učinku učenika na kraju svakog
glavnog stepena 1-6 za sva tri nivoa.
4. Pristup zasnovan na kompetencijama
U skladu sa OKK-om, učenje se zasniva na kompetencijama. Organizovanje nastave je
usredsređeno na ono što učenici treba da znaju i ono što treba da budu u stanju da urade.
Kako bi nešto uradili neophodna su nam znanja, navike, odgovarajuće veštine, ali i
odgovarajući stavovi. Na osnovu toga, nastavni program za matematiku je zamišljen kao
sistem izgrađen na osnovu nivoa, stepena i razreda, koji se opravdava opštim ishodima
učenja za oblast i stepen, pa stoga postoje tri nivoa kompetencija, a u njihovom savladavanju
51
KURIKULUM KOSOVA
se ogledaju najbitniji aspekti podučavanja, koji su orijentisani i poređani na osnovu stvarnih
potreba učenika i za koje je neophodno planirati vreme i nastavu.
Pristup zasnovan na kompetencijama za oblast matematike postiže se kroz preporučene
metode: diskusija, razgovor, davanje i ilustrovanje primera, davanje uputstava, izlaganje
izbora, prezentacija grupnog rada, nadgledano vežbanje učenika u grupama, diskusija u
grupama, vežbe. Glavni ishodi učenja iz matematike zasnivaju se na sledećih osam
matematičkih kompetencija:
1. Rešavanje matematičkih problema
2. Rasuđivanje i matematički dokazi
3. Matematička komunikacija
4. Matematički odnosi
5. Matematičko predstavljanje
6. Matematičko modeliranje
7. Matematičko razmišljanje
8. Upotreba tehnologije u matematici
5. Ishodi učenja za oblast
ISHODI UČENJA ZA GLAVNI STEPEN 5 I 6
Stepen 5
Stepen 6
Razredi 10, 11
Razredi 12
Znanja, razumevanje i veštine koje se razvijaju kroz nastavna iskustva povezana sa:
1. Rešavanje problema
2. Matematička rasuđivanja i matematička dokazivanja
3. Komunikacija u/kroz matematiku
4. Matematička veza
5. Matematička predstavljanja
6. Promovisanje matematičkog modeliranja
7. Strukturiranje matematičkog razmišljanja
8. Upotreba ITK u/za matematiku
1. Rešavanje problema
Odabira odgovarajuću strategiju iz
Planira, formuliše, nadgleda i reaguje na
algebre i geometrije radi rešavanja
strateške procese rešavanja kompleksnih
problema koji se primenjuju u
problema u matematici i različitim oblastima iz
svakodnevnim situacijama tokom života. svakodnevnog života.
2. Matematička rasuđivanja i matematička dokazivanja
Planira, formuliše, nadgleda i reaguje na
Odabira odgovarajuću strategiju iz
strateške procese rešavanja kompleksnih
algebre i geometrije radi rešavanja
problema u matematici i različitim oblastima iz
problema koji se primenjuju u
svakodnevnim situacijama tokom života. svakodnevnog života.
Dokazuje teoreme koristeći
Procenjuje matematička obrazloženja; potvrđuje i
matematičke i ne-matematičke
opravdava složene matematičke tvrdnje pomoću
koncepte.
različitih rešenja.
3. Komunikacija u/kroz matematiku
52
KURIKULUM KOSOVA
Procenjuje pismeno ili usmeno ideje u grupi;
Koristi različite vrste matematičkog
izražava lično mišljenje o matematičkim
diskursa (oblike izražavanja) koristeći
konceptima; ističe do koje mere se primenjuju u
prirodni i matematički jezik (npr.:
svakodnevnom životu.
grafikone, dijagrame, itd.) formuliše
hipoteze, definiše, opravdava, i donosi
relevantne zaključke.
4. Matematička veze
Procenjuje povezanost matematičkog sadržaja sa
Stvara vezu između brojeva i
drugim oblastima, koristi prikupljene podatke za
algebarskih, geometrijskih i
rešavanje problema iz svakodnevnog života.
trigonometrijskih koncepata.
5. Matematička predstavljanja
Gradi ekvivalentne oblike predstavljanja Koristi matematičke reprezentacije i definiše
modela i koncepata u svrhu tumačenja
njihov odnos.
socijalnih, prirodnih i matematičkih
pojava.
6. Matematičko modeliranje
Gradi nove modele i koristi matematičke Sprovodi razne matematičke modele u okviru i
izvan matematike.
algoritamske metode (npr.: sa analizu
podataka, itd.)
Za vršenje raznih merenja, itd..,
7. Matematičko razmišljanje
Razvija matematičko razmišljanje kroz
Efektivno koristi matematičko razmišljanje za
njenu primenu u oblastima van
jasno obrazlaganje, argumentaciju i prezentaciju
matematike, komunicirajući na
matematičkih problema primenljivih u
koherentan i jasan način.
svakodnevnom životu.
8. Upotreba ITK u/za matematiku
Koristi napredne softverske programe za
Koristi odgovarajuće softverske
matematičko obračunavanje i modeliranje
programe (npr; EXCEL tabele) za
problema na visokom stepenu težine.
različite proračune u matematici;
identifikuje prednosti i ograničenja
upotrebe moderne tehnologije i ITK-a u
matematici.
II. VREDNOSTI I STAVOVI
• Insistiranje, istrajnost i snaga za usredsređivanje na problem
• Objektivnost i nepristrasnost
• Estetika i kritički smisao, ceni rigoroznost, redosled i eleganciju u arhitekturi rešavanja
problema i razvoju teorija
• Navika za korišćenje matematičkih koncepata u pristupanju svakodnevnim situacijama ili
rešavanju praktičnih pitanja
• Aktivan stav u zajedničkim idejama, diskusijama ili debatama
• Otvoren za zahtevanje i pružanje podrške
• Poštovanje ideja drugih
• Formiranje humanosti, razvoj ličnosti i kulturne proporcionalnosti
• Svestan uloge matematike u oblikovanju ljudske misli
• Svestan uloge matematike u razvoju modernog društva
III. MATEMATIČKE SPOSOBNOSTI I VEŠTINE
•
•
•
•
•
•
•
•
Identifikacija
Opis
Formulisanje
Opravdanje
Primena
Računanje
Merenje
Skiciranje
53
KURIKULUM KOSOVA
• Pravljenje modela
• Gradnja
• Upotreba izvora u podataka
IV. ZNANJA I KONCEPTI KOJI SE PROMOVIŠU U OBLASTI MATEMATIKE
(ARITMETIKA, ALGEBRA, MERENJE, GEOMETRIJA, STATISTIKA, VEROVATNOĆA)
• Kompleksni i realni brojevi
• Oblici
• Prostor
• Merenja
• Algebra
• Matematička analiza
• Geometrija
• Analitička geometrija
• Statistika
• Kombinatorika
• Trigonometrija
• Teorija Brojeva
• Finansijska Matematika
6. Međukurikularni pristup
Nastava iz matematike će se usredsrediti na osnovne veštine rada sa brojevima, predmetima
i figurama u razvoju rasuđivanja i rešavanja problema/zadataka koristeći matematičke
metode.
U podučavanju matematike uzeće se u obzir dole navedena međukurikularna pitanja:
• Lični razvoj i veštine za život, rad u ekipi, rešavanje problema, donošenje odluka,
planiranje ličnog budžeta.
• Održiv razvoj, ekonomska svest, jezičke i veštine komunikacije, elektronsko učenje
(ITK), proizvodnja virtualnih matematičkih modela.
• Sakupljanje podataka i predstavljanje istih u raznim oblicima.
7. Dodela vremena za realizaciju IU
Nastavnim planom je određen najmanji i najveći broj časova za svaku nastavnu oblast. Za
oblast matematike neophodno je dodeliti više vremena. Na trećem nivou, razredi 10-12, broj
časova je predviđen OKK-om. Ocenjivanje ishoda učenja se vrši u skladu sa OKK.
Stepen
Nastavna oblast
Predmet
Br. časova
Opšte obrazovanje
5, 6 (10, 11, 12)
Stručno obrazovanje
5, 5 (10, 11, 12)
Matematika
Matematika
10
Procenat (%)
časova
13.33%
Matematika
Matematika
10
9.38%
54
KURIKULUM KOSOVA
8. Nastavni materijali i sredstva
• Nastavnik jasno objašnjava lekciju koristeći materijale i izvore kojima učenici mogu
pristupiti putem vida, dodira, itd. Koristi lake i jednosmislene rečenice i reči za
vizuelna sredstva, neophodnu tehnologiju, aktivnosti crtanja, modeliranja, pruža
dodatnu pomoć, prilagođava primere, organizuje alternativne aktivnosti, itd.
• Nastavnik obezbeđuje pristup tako što koristi odgovarajuće tekstove i materijale koji
su prikladni za uzrast i sposobnosti učenika na određenom nivou učenja, pruža
brošure, rečnike, koristi jasan jezik. Nastavnik objašnjava učenicima određeno
gradivo ili određene veštine. Nastavnik je usredsređen na prenos informacija (koristi i
obrazovne video materijale, prezentacije učenika, itd.).
• Demonstracija od strane nastavnika ili učenika: nastavnik daje vizuelne informacije
koje pomažu usmeno objašnjenje.
9. Metodološka uputstva
Nastavnik koristi savremene, interaktivne i sveobuhvatne nastavne metode, raznolike tehnike
i oblike rada i čitav niz postupaka (nove informacije, ponavljanje, utvrđivanje, vežbe, zadaci,
rad na projektima, materijalna sredstva kao što su: crteži, makete, dijagrami, modeli,
grafikoni, i ostala savremena sredstva – kompjuter, internet, itd.). Ove metode treba da
doprinesu razvijanju nezavisnog, kritičkog i kreativnog razmišljanja.
Izbor metoda spada u nadležnosti predmetnog nastavnika. Izbor metoda treba prilagoditi
potrebama i zahtevima učenika, prirodi gradiva nastavne teme, didaktičkoj osnovi, nivou
znanja učenika, itd.
Metode i tehnike rada sa decom trba da budu iskombinovane i raznovrsne, jer kao takve
podstiču dinamiku nastavnog časa, razbijaju monotoniju i motivišu učenike da uče.
Metode, tehnike i oblici rada sa učenicima treba da omoguće što lakše savladavanje
nastavnog gradiva i što brže i tačnije primene znanja, navika, veština, stavova i vrednosti,
koje čine sastavni deo razvoja ličnosti učenika, kako bi bili spremni da se suoče sa životnim
izazovima.
10. Uputstva za ocenjivanje
Ocenjivanje obuhvata sve delatnosti koje mogu poslužiti da se oceni koliko su učenici postigli
ishode učenja na nivou razreda i stepena, kao i koliko su savladali kompetencije iz oblasti
matematike.
Tokom ocenjivanja nastavnik treba da ima u vidu sadržaj gradiva u odnosu na postizanje
ishoda učenja i kompetencija predviđenih za ovaj nivo, i treba da na ocenjivanje gleda kao
na sastavni deo nastave i da angažuje učenike u nastavnom procesu i osposobi ih za
samostalan rad.
Ocenjivanje treba da se zasniva na znatnoj količini podataka koji treba da obuhvate sledeće
elemente:
- ocenjivanje usmenih odgovora
- ocenjivanje pružanja pomoći u grupi
55
KURIKULUM KOSOVA
- ocenjivanje aktivnosti tokom debata u razredu
- ocenjivanje domaćih zadataka
- testovi za određene grupe tema
- testovi na kraju određenih kategorija gradiva
- testovi na kraju polugodišta, ili na kraju školske godine
Pored toga, nastavnik ima nezavisnost u izboru:
• vrsta ocenjivanja (formativno, zbirno, dijagnostičko, motivišuće, itd.);
• metoda ocenjivanja (samo-ocenjivanje, razgovor sa učenicima, dosije, opažanje,
projekti, itd;)
• instrumenata za ocenjivanje (papir za analitičko samo-ocenjivanje, koordinacioni
dnevnici (znam, želim da saznam i naučio sam), dijagrami (plus +, minus - ,
interesantno I), semafori, partner za razgovor (učenik sa učenikom), itd.).
Ocenjivanje treba da bude u funkciji obezbeđivanja povratnih informacija s ciljem da se
poboljša učenje, da se motivišu učenici za učenje, da se utvrde uzroci zaostajanja ili
napredovanja, da se poboljša podučavanje i individualni razvoj učenika. (Više informacija
možete pronaći u Odeljku V, u kojem se govori o ocenjivanju.)
Kurikulum zasnovan na kompetencijama sastoji se iz izjava o tome za šta će učenik biti
sposoban po uspešnom završetku jedne nastavne kategorije ili podkategorije.
- Ove izjave se nazivaju i “ishodima učenja“
1
2
3
4
5
Popravn
a
podrška
Načini
Podrška
za
talentov
ane
učenike
Načini
Učenik
nije ništa
uradio ili
je radio,
ali nešto
što nije
povezano
sa
zadatkom
Učenik ima
ideje o
rešavanju
zadatka i
predstavlja
sistem
Pored
ideje
učenik
dolazi do
delimičnog
rešenja,
npr.: samo
X ili samo
y
Učenik
pronalazi
potpuno
rešenje
zadatka
ali ne
verifikuje
rešenje
Učenik
pronalazi
potpuno
rešenje
zadatka i
verifikuje
rešenje
Nastavnik
odlučuje
kako da
pomogne
učeniku,
npr.: kako
treba da
koristi
nepoznat
eXiyi
kako da
postavi
jednačine
Koje će
metode
primeniti
imajući u
vidu
učenikov
stil učenja
npr.:
pokazuje
jednu od
metoda
koja je
učenik
najpriklad
nija za
rešavanje
sistema
jednačina
Učeniku
sa zadaje
poseban
domaći
zadatak
Koje će
metode
primeniti
imajući
u vidu
učeniko
v stil
učenja
56
KURIKULUM KOSOVA
OBLAST KURIKULUMA - PRIRODNE NAUKE
Uvod
Obrazloženje i opis oblasti
Osnovni koncepti prirodnih nauka
Ciljevi učenja nauka
Pristup zasnovan na kompetencijama
Ishodi učenja za oblast prirodnih nauka
Međukurikularna pitanja
Dodela vremena
Nastavni materijali i izvori
Metodološka uputstva
Uputstva za ocenjivanje
1. Uvod
Osnovni kurikulum za prirodne nauke je obavezan za sva tri nivoa douniverzitetskog
obrazovanja. Ova nastavna oblast obuhvata realizaciju kompetencija (znanja, razumevanje,
navike, veštine, stavovi i vrednosti) koje će učenici savladati na kraju svakog nivoa
douniverzitetskog obrazovanja.
Prirodne nauke učenicima omogućuju da spoznaju, razumeju i istraže prirodu, živi svet i
neživi svet i čoveka.
Naučna znanja i postignuća se primenjuju: u proizvodnji hrane i ostalih materijalnih dobara, u
medicini, saobraćaju, komunikaciji, proizvodnji električne energije, istraživanju i upotrebi
prirodnih bogatstva, očuvanju životne sredine, kulturnom stvaralaštvu, umetnosti i u
istraživanju svemira.
2. Obrazloženje i opis nastavne oblasti prirodnih nauka
Prirodne nauke služe u sledeće svrhe:
-
objašnjenje materijalnog sveta, njegovih osobina i transformacija;
-
primena metoda istraživanja prirodnih pojava i procesa;
-
opis zemlje kao nebeskog tela, koje poseduje uslove prikladne za život živih bića i
čoveka;
-
opis živog sveta i neživog sveta i povezanosti među njima;
-
opis izvora energije;
-
objašnjenje procesa kroz četiri glavna međusobna
elektromagnetno, slabo nuklearno i jako nuklearno)
-
opis prirodnih procesa u vremenu i prostoru;
57
dejstva
(gravitaciono,
KURIKULUM KOSOVA
-
određivanje povezanosti čoveka sa prirodom i njihovog međusobnog uticaja.
-
Upotreba naučnih dostignuća u hemiji, biologiji, fizici i astronomiji za objašnjenje i
predviđanje novih događaja i pojava.
3. Osnovni koncepti prirodnih nauka
Osnovni koncepti prirodnih nauka treba da budu zasnovani na 6 glavnih kategorija
(orijentacija):
1. Naučno istraživanje
2. Primena nauke i tehnologije
3. Materija – njene osobine i stanja
4. Fizički procesi
5. Životni procesi
6. Zemlja i svemir
U oblasti prirodnih nauka osnovni koncepti, kompetencije i metodologije za stepene 1,2,3 i 4
pružaju se kao integrisane, dok se na stepenima 5 i 6 realizuju u vidu posebnih predmeta:
hemija, fizika, biologija i astronomija.
U stručnim školama se ovi koncepti realizuju kao integrisani i zasnovani na tematskim
pristupima određenih profesija.
4. Ciljevi učenja prirodnih nauka
•
razvijaju znanja, navike, veštine, stavove i vrednosti za prirodu, životnu sredinu i svet
koji nas okružuje;
•
pokazuju sposobnosti da objasne osnovne koncepte nauke za objašnjavanje prirode;
•
razvijaju veštine, vrednosti i stavove za učenje nauka tokom celog života;
•
istražuju prirodnu sredinu i sredinu koju je izgradio čovek, kroz igru, dokaze i
jednostavne modele, postavljanje pitanja, diskusije, ekskurzije, crteže, itd.
•
pravilno koriste jezik i terminologiju prirodnih nauka;
•
primenjuju mere bezbednosti i preduzimaju neophodne mere u slučaju opasnosti;
•
vrednuju ulogu i uticaj naučnih postignuća na čovekov svakodnevni život;
•
opisuju Zemlju kao nebesko telo i izvor materijalnih dobara;
•
stvaraju pravilne stavove o socijalnim, moralnim, etičkim, ekonomskim i pitanjima koja
se tiču sredine;
•
razvijaju obrazovanog građanina koji doprinosi unapređenju nauke i tehnologije u cilju
olakšanja i poboljšanja čovekovog života i njegove orijentacije u karijeri.
5. Pristup zasnovan na kompetencijama
Prema OKK-u podučavanje prirodnih nauka se zasniva na kompetencijama i na pristup
usredsređen na učenika. Organizovanje nastave je usredsređeno na ono što učenici treba da
58
KURIKULUM KOSOVA
urade i ono što treba da budu spremni da urade. Kako bi mogli da urade nešto njima su
neophodna znanja, navike, odgovarajuće veštine, ali i određeni stavovi, koji mogu biti
pozitivni, negativni, indiferentni.
6. Ishodi učenja u oblasti prirodnih nauka
Stepen 3 Stepen 4
MSKO 3
Stepen 5, Razredi 10, 11 (uzrast 16-17 godina)
Stepen 6, Razred 12 (uzrast 18 godina)
I. ZNANJA, RAZUMEVANJE I RAZVOJ VEŠTINA KROZ PROCES UČENJA:
1. Strukturiranje naučnog razmišljanja o konceptima, modelima, teorijama i zakonima o
izgradnji materije, procesa i pojava u prirodi
• Živa materija i neživa materija i njihove osobine
• Fizički, hemijski i biološki procesi i pojave na Zemlji i u svemiru
2. Razvoj veština za naučno istraživanje u vezi sa izgradnjom materije, procesima i pojavama
u prirodi
3. Povezanost između predmeta prirodnih nauka i ostalih oblasti kurikuluma
4. Primena nauke i tehnologije u svakodnevnom životu
5. Razvoj veština komunikacije u nauci i kroz nauku
1. Strukturiranje naučnog razmišljanja o konceptima, modelima, teorijama i zakonima o
izgradnji materije, procesa i pojava u prirodi
• Živa i mrtva materija i njihove osobine
• Fizički, hemijski i biološki procesi i pojave na Zemlji i u svemiru
Objašnjava i demonstrira strukturu atoma,
molekula, jona, sastav, značaj, fizičke i
hemijske osobine elemenata, jedinjenja i
reakcije između njih.
Objašnjava uzroke promena životne sredine i
njegove implikacije na lokalnom, regionalnom,
nacionalnom, kontinentalnom i globalnom
nivou.
Analizira i istražuje raznolikost živog sveta kao
rezultat evolucije, ulogu DNK u nasledstvu i
hemijskim procesima ćelije, biologiju pet
carstava živih bića i sprovođenje zakonitosti
izgradnje i funkcije živih sistema u
biotehnologiji i tehnici.
Objašnjava zakon održavanja energije u
prirodnim procesima, unutrašnju energiju,
njene promene, pravila, haos, cikluse i
povezanost toplote sa temperaturom.
Analitički, grafički i brojevima predstavlja
pravila osnovnih interakcija u prirodi.
Objašnjava i istražuje sastav i svojstva
organskih i neorganskih jedinjenja koja se
nalaze u živom i neživom svetu, kao i onih
koje je stvorio čovek i analizira njihove
međusobne veze u životnim procesima.
Procenjuje geocentrični i heliocentrični
sistem, vidljivo kretanje Sunca, njegove
posledice, savremene teorije sunčevog
sistema i objašnjava odnos prostor-vreme u
stvaranju Univerzuma u procesu Velike
Eksplozije.
Tumači funkcionalne interakcije ćelijskih
struktura i fizičko-hemijskih procese u ćeliji,
ljudsku biologiju i savremene oblike zaštite
ljudskog zdravlja.
Objašnjava povezanost energetskih resursa
sa ekološkim zagađenjem i procenjuje
trendove otkrivanja čiste energije.
Objašnjava slabu i snažnu nuklearnu
interakciju i njen uticaj na ljudski život i
zagađenje životne sredine.
2. Razvoj veština naučnog istraživanja o izgradnji materije, procesima i pojavama u
prirodi
59
KURIKULUM KOSOVA
Efektivno koristi adekvatne instrumente za
Demonstrira praktične veštine i navike za
istraživanje iz oblasti nauke u cilju obavljanja
naučno istraživanje; formuliše naučna pitanja i
pojedinačnog ili grupnog rada u projektima ili
hipoteze za istraživanje, dizajnira i obavlja
rešavanju problema ili proučavanju
naučna istraživanja uključujući merenja,
slučajeva.
dokaze; prikuplja i organizuje različite izvore;
analizira i testira modele i teorije na osnovu
argumenata koji su mu na raspolaganju;
objašnjava i prikuplja podatke o modelu
modela istraživanja koristeći naučne koncepte.
3. Povezanost između predmeta prirodnih nauka i ostalih oblasti
3.1 Integracija zajedničkih koncepata u prirodnim naukama (biologija, fizika, hemija i
astronomija):
- organske i neorganske materije, fermentacija, zdrava ishrana, nukleinske kiseline, proteini,
ugljeni hidrati, masti, metabolizam, difuzija, osmoza, galaksija, korozija, radioaktivnost.
3.2 Integracija sa metodom naučnog istraživanja::
- predstavljanje hipoteze, eksperimenta, dokaza, upotreba instrumenata za merenje, nezavisno
planiranje i projektovanje naučnih istraživanja, obrada rezultata, interpretacija rezultata i
priprema zaključaka i primena.
3.3 Integracija prirodnih nauka sa ostalim oblastima
- Komunikacija i izražavanje
Izražava se i komunicira jasno, precizno, razumljivo usmeno i pismeno na maternjem ili
najmanje jednom stranom jeziku, priprema i prezentacija dobijenih rezultata tokom istraživanja
koristeći bogat naučni jezik, i njih tumači kroz različite oblike.
- Matematika
Koristi analitičke formule i matematičke operacije za rešavanje problema i njih predstavlja
količinskim vrednostima.
- Društvo i sredina
Doprinosi rešavanju aktuelnih problema životne sredine, poštuje diverzitet i toleranciju u
demokratskim procesima u društvenoj sredini.
- Zdravlje i dobrobit
Doprinosi očuvanju ličnog i zdravlju i dobrobiti drugih u sredini u kojoj živi.
- Život i rad
Koristi i održava alate i opremu za rad, informativnu i tehnologiju komunikacija (npr.: Power
Point, videoklip, digitalni foto aparat), kao i druge informativne izvore, za koji prikupljanje i
nezavisno tumačenje rezultata istraživanja.
4. Primena nauke i tehnologije u svakodnevnom životu
Na nezavisan način koristi razne
Kritički procenjuje ulogu naučnih i novih
informativne izvore iz najnovijih naučnih i
tehnoloških otkrića u pružanju rešenja za
tehnoloških otkrića u cilju identifikacije novih
aktuelna pitanja i ispunjavanje društvenih
naučnih oblasti za naredna pojedinačna ili
potreba u budućnosti.
grupna istraživanja.
5. Razvoj veština za komunikaciju u nauci i kroz nauku
Piše jedan kratak naučno istraživački rad,
Koristi jednostavne oblike usmene ili pismene
predstavlja rad koristeći “Powerpoint” ili
tumačenja naučnih podataka, formuliše jedan
druge oblike moderne prezentacije.
složeni naučno- istraživački problem, priprema
plan istraživanja, koristi odgovarajuće modele
za komunikaciju podataka u svrhu prezentacije,
opisa, objašnjenja i rezimiranja rezultata
istraživanja.
60
KURIKULUM KOSOVA
II. STAVOVI I VREDNOSTI STRUKTURISANI KROZ OBRAZOVANJE IZ OBLASTI
PRIRODNIH NAUKA
o Očekuje se da učenik manifestuje:
o Interesovanje za naučno istraživanje i debatu.
o Izdržljivost
o Znatiželju za nove metode u oblasti nauke
o Interesovanje za i posvećenost naučnom i ekološkom razvoju
o Daje pravilnu procenu o predlozima drugih
o Interesovanje o evoluciji naučnih teorija i ideja
o Poštuje činjenice
o Razvoj navike za upotrebu naučnih znanja i veština u donošenju ličnih odluka za pitanja i
interese zajednice
o Kreativnost i mašta
o Motivacija za odgovornu primenu znanja o čoveku i sredini
o Etika u nauci
o Svesnost o savremenim temama kao što su; upravljanje vodama, klimatske promene,
istraživanje kultivacije ćelija, nano-tehnologija, genetska tehnologija, itd.
o Implementacija naučnih shvatanja u donošenju odgovornih, etičkih odluka i obaveštenja u
vezi raznih pitanja
o Uverenje da nauka obezbeđuje bogatu karijeru
o Vrednovanje da raznolikosti ljudi koji su doprineli osnivanju i razvoju nauke.
III. SPOSOBNOSTI I VEŠTINE U PRIRODNIM NAUKAMA
• Upotreba izvora i podataka
• Veštine za saradnju
• Veštine za komunikaciju
• Psiho-motoričke veštine
• Kreativnost
• Veštine kritičkog razmišljanja
• Veštine u tehnologiji i informatici
• Numeričke veštine
• Veštine za rešavanje problema
• Veštine rukovođenja
• Veštine za proučavanje
IV. KONCEPTI I PREDMETI OBLASTI IZ PRIRODNIH NAUKA
o Hibridizacija
o Radioaktivnost
o Galaksija
o Nuklearne reakcije
o Globalizam
o Bionika
o Nasleđe
7. Međukurikularna pitanja
Integracija međukurikularnih pitanja u oblasti prirodnih nauka pomaže učenicima da spoznaju
i razumeju svet i da se lakše izbore sa životnim izazovima.
Međukurikularna pitanja koja se mogu integrisati u nastavni program prirodnih nauka za ovaj
uzrast učenika jesu:
• Obrazovanje za preduzetništvo
• ITK i elektronsko učenje,
61
KURIKULUM KOSOVA
• Edukacija o karijeri,
• Edukacija o medijima,
• Zdravstveno i seksualno vaspitanje,
• Veroispovesti,
• Lični razvoj i sposobnosti za život, itd.
8. Dodela vremena
Broj časova za osnovni kurikulum određen je za svaku nastavnu oblast, dok se izborni
kurikulum određuje na nivou škole.
Oblast prirodnih nauka u osnovnom kurikulumu za stepen 5 i stepen 6 obuhvata sledeće
predmete: hemiju, biologiju, fiziku, geografiju i astronomiju(stepen 6), a u stručnim školama
su predmeti fizika, hemija i biologija integrisani.
Kriterijum za izborni kurikulum oblasti prirodnih nauka za svaki predmet je: obim, ravnoteža,
horizontalna i vertikalna veza ishoda učenja sa (6) ključnih kompetencija i kontinuitet
njihovog ostvarivanja od X do XII razreda.
Stepen kurikuluma
Stepen 5( Razredi 10-11)
Stepen 6 –
(Razred 12)
Nastavna
oblast
Prirodne
nauke
Prirodne
nauke
Predmet
Br. časova
Hemija Fizika
Biologija
Hemija Fizika
Biologija
Procenat (%)
časova
16,67
16,67
9. Materijali i okruženje za podučavanje i učenje
Za uspešnu realizaciju kompetencija iz oblasti prirodnih nauka neophodno je stvoriti uslove,
nastavna sredstva i prikladno nastavno okruženje.
• Tekstualni materijali: školski udžbenik, radne sveske, nastavnikova knjiga, stručni
priručnik, rečnik, novine, časopisi, psiho-pedagoški materijali, enciklopedije, itd.;
• Vizualna sredstva: tabla za pisanje, slike, fotografije, makete, dijagrami, grafikoni, itd.;
• Auditivna sredstva: radio, kasetofon, telefon, magnetofon, itd.;
• Audio-vizualna sredstva: televizor, film, video, video-projektor, video kasete,
kompjuter, internet, teletekst, CD, e-mail;
• Nastavno okruženje (razred, učionica, laboratorija, radionica, priroda, farma, itd.).
10. Metodološka uputstva
Uspeh učenika u predmetu prirodnih nauka zavisi od rada i angažovanja nastavnika i
učenika. Ovo se postiže koristeći savremene, interaktivne i sveobuhvatne pristupe, metode,
tehnike i raznovrsne oblike rade. U tu svrhu se primenjuje čitav niz postupaka kao što su:
62
KURIKULUM KOSOVA
nove informacije, ponavljanje, utvrđivanje, vežbe, zadaci, rad na projektima, praktičan rad,
itd. Pored toga, koriste se materijalna, tehnička sredstva kao što su: modeli, grafikoni,
hemikalije, kuhinjsko posuđe, laboratorijski pribor, instrumenti, kompjuter, i ostale obrazovne
tehnologije). Ovi pristupi i metode treba da doprinesu podsticanju nezavisnog, kritičkog i
kreativnog razmišljanja.
Za izbor metoda nadležan je predmetni nastavnik. Metode se biraju u skladu sa potrebama i
zahtevima učenika, prirodom sadržaja nastavne teme, didaktičkom osnovom, nivoom
obrazovanja učenika, itd.
Metode, tehnike i oblici rada sa učenicima treba da omoguće što lakše savladavanje
nastavnog gradiva, znanja, navika, veština, stavova i vrednosti koje su im potrebne kako bi
se suočili sa životnim izazovima.
Kako bi se ispunili zahtevi za kvalitetno učenje predlaže se jedan broj metoda, oblika i
tehnika rada sa učenicama:
• direktno podučavanje (predavanje, objašnjavanje, praktične vežbe i primeri);
• indirektno podučavanje (razmatranje, otkrivanje, rešavanje problema);
• podučavanje kroz postavljanje pitanja (tehnika postavljanja pitanja učenicima);
• diskusija i učenje kroz saradnju (u malim grupama, u većim grupama i sa celim
razredom);
• podučavanje koje podstiče kritičko i kreativno razmišljanje i rešavanje problema;
• učenje kroz projekte, istraživački rad i rad na terenu;
• podučavanje kroz opažanje, demonstraciju i eksperimentisanje;
• podučavanje
kompjutera;
i
učenje
pomoću
multimedijalnih
sredstava,
naročito
pomoću
• podučavanje koje podstiče nezavisno istraživanje;
• učenje u prirodi i kroz posete industrijskim objektima;
Primena nastavnih metoda i tehnika u svim slučajevima treba da bude propraćena
korišćenjem odgovarajućih didaktičkih sredstava, bez kojih se ne mogu postići očekivani
rezultati.
11. Uputstva za ocenjivanje
Ocenjivanje predstavlja proces sistematskog, kvalitetnog i kvantitativnog sakupljanja
informacija o dostignućima učenika tokom procesa učenja, i presuđivanje na osnovu njih.
Ocenjivanje treba da omogući:
-
sakupljanje informacija neophodnih za napredovanje učenika i za motivisanje učenika
za učenje;
-
identifikaciju poteškoća tokom procesa učenja;
-
izvođenje zaključaka o postignućima učenika tokom procesa učenja;
-
samo-ocenjivanje učenika ocenjivanje od strane nastavnika;
-
poboljšanje podučavanja i učenja.
63
KURIKULUM KOSOVA
Ocenjivanje učenika u predmetima osnovnog kurikuluma i u izbornim predmetima vrši se
davanjem ocene, u skladu sa kriterijumima koje je određuje MONT. Ocenom se ocenjuju
usmeno i pismeno odgovaranje, domaći zadaci, sposobnosti pokazane tokom rada u grupi,
tokom vežbi, projekata, itd.
Oblici ocenjivanja treba da budu u skladu sa raznolikim stilovima učenja.
Nastavnik ima nezavisnost u izboru metoda, tehnika i instrumenata ocenjivanja. Ocenjivanje
treba da bude transparentno prema učenicima, roditeljima i zajednici.
Jedan bitan instrument za ocenjivanje, samo-ocenjivanje i sakupljanje informacija o napretku
ili zaostajanju učenika je učenikov dosije.
64
KURIKULUM KOSOVA
OBLAST KURIKULUMA - DRUŠTVO I SREDINA
Uvod
Obrazloženje i opis
Koncepti i opis
Pristup zasnovan na kompetencijama
Ishodi učenja za oblast
Dodela vremena
Međukurikularna pitanja
Nastavni materijali i izvori
Metodološka uputstva
Uputstva za ocenjivanje
1. Uvod
Oblast kurikuluma Društvo i sredina na drugom nivou se realizuje kroz predmetnu ili
integrisanu nastavu. Nastavni predmeti ove oblasti za ovaj nivo su: istorija, geografija i
građansko obrazovanje. Nastavnici treba da imaju u vidu da ukoliko se ova oblast realizuje
kroz predmetnu nastavu, onda oni treba da uzmu u obzir zajedničke ciljeve oblasti, koji će se
ostvariti kroz predmetna gradiva istorije, geografije i građanskog obrazovanja. I, ukoliko se
ova oblast realizuje kao integrisana oblast, onda treba imati u vidu sadržajni aspekti koji su
povezani sa ovim predmetima.
Oblast kurikuluma Društvo i sredina pomaže učenicima da bolje spoznaju i razumeju razne
istorijske i društvene koncepte, procese, dešavanja i promene na lokalnom, državnom,
regionalnom i međunarodnom nivou, uključujući i osnivanje i razvoj civilizacija, kao i
događaje i uloge ličnosti od drevnih vremena do danas.
Ova oblast učenicima pomaže da prodube svoja znanja o mestima i svemiru, fizičkim i
ljudskim sistemima, regionima i njihovim karakteristikama. Ona takođe pomaže u razvoju
navika, vrednosti i stavova u odnosu na kulturni diverzitet, socijalni identitet, kulturno
nasledstvo, društvenu organizaciju, ljudske slobode i prava, kao i ulogu i funkcionisanje
demokratskih institucija..
2. Obrazloženje
Oblast Društvo i sredina na petom i šestom stepenu (razredi 10, 11 i 12) ima za cilj razvoj
sposobnosti, vrednosti i stavova, potrebnih kako bi učenik postao odgovoran građanin, kako
bi razvio lični identitet i kako bi što bolje poznavao kolektivni identitet (socijalni, nacionalni,
državni, etnički, verski, rasni, polni, kulturni, regionalni) i kako bi razvio stabilan psihološki
identitet. Ova oblast pomaže u razvoju sposobnosti za odgovarajuće presuđivanje i
sposobnosti za donošenje odgovornih odluka u situacijama svakodnevnog života i
sposobnosti za negovanje navika i preduzimanje inicijativa za očuvanje i zaštitu sredine.
65
KURIKULUM KOSOVA
Oblast Društvo i sredina na ovom nivou pomaže učenicima da razviju i dalje ojačaju svoja
znanja, kako bi obezbedili jednu dobru početnu osnovu za akademsku orijentaciju i
orijentaciju u karijeri.
3. Koncepti i opis
Na SK5 i SK6 opšti koncepti kurikularne oblasti Društvo i sredina koji se obrađuju na sva tri
nivoa douniverzitetskog obrazovanja obrađuju se detaljnije na dubljem nivou.
Grupe i društveni odnosi
Na trećem, nivou, koncept društvenih struktura u oblasti Društva i sredine obuhvata razvoj
sposobnosti i navika učenika za izvođenje raznih uloga i za izgrađivanje održivih društvenih
odnosa, kako u porodici i društvenoj grupi tako i u zajednici i društvu uopšte, ali i u
psihološkim međuljudskim odnosima. Sadržaj ovog koncepta obuhvata i osposobljavanje za
aktivno učešće u raznim društvenim strukturama i organizacijama.
Društveni procesi
Ovaj koncept podrazumeva društvene procese, dešavanja i promene koje su se dogodile i
koje se događaju u zemlji, regionu i svetu. U okviru ovog koncepta obuhvaćeni su i znanja,
stavovi i procene o razvojima stanovništva, pojedinca kao elementa društva i kao psihološke
ličnosti, naselja, migracija, kulturnog diverziteta, održivog razvoja, komunikacije među
kulturama, tehnologije i globalizma.
Norme, prava i odgovornosti
U okviru ove celine učenici shvataju i pridržavaju se društvenih normi i pravila u životnoj
sredini. Oni uče da njihova prava i slobode zahtevaju odgovornost prema sebi, porodici,
školi, zemlji, sredini u kojoj žive, a i šire. Ovo podrazumeva osvešćivanje o tome koliko su
bitne vrednosti demokratskog društva, a to su: ljudske slobode i prava, jednakost, tolerancija,
solidarnost, borba protiv diskriminacije i predrasuda, potreba za saradnjom i komunikacijom
sa drugima, prošlost i sadašnjost.
Donošenje odluka
Na ovom nivou je bitno negovati samopouzdanje i opravdanost donošenja odluka u
određenim prilikama, oslanjajući se na jake argumente. Učenici shvataju da pravilno i
argumentovano donošenje odluka predstavlja korisnu vrednost za njih same, za druge i za
sredinu. Pored toga, primenjuje se razmena neophodnih ideja i informacija koje služe za
svesno i odgovorno donošenje odluka.
Sredina
Podrazumeva osnovna znanja o odnosu između čoveka i njegove životne sredine, njihov
međusobni odnos i uticaj, činioce koji utiču na očuvanje i zaštitu sredine i mere za očuvanje
sredine. Takođe podrazumeva osvešćivanje o zaštiti sredine, ekosistema i biodiverziteta
66
KURIKULUM KOSOVA
kako bi se obezbedio održiv razvoj. Ovaj koncept podrazumeva i znanja o svemiru (Zemlji i
vasioni)), prirodne elemente i prirodne i socijalno-geografske karakteristike prirodne i sredine
koju je stvorio čovek, regiona, i zemalja, uključujući i znanja o objektima prirodnog i kulturnog
nasledstva i njihovom očuvanju. Učenike treba podstaći da razviju navike za zaštitu,
očuvanje i unapređenje životne sredine.
4. Pristup zasnovan na kompetencijama
Znanja iz oblasti Društva i sredine omogućuju učenicima postepeno usvajanje i negovanje
ključnih kompetencija predviđenih OKK-om. Organizacija učenja treba da se usredsredi na
ono što učenici treba da budu u stanju da urade. To se ogleda u znanjima, veštinama,
navikama ali i stavovima i ponašanjima koja učenici treba da pokazuju, radeći neophodne
analize i procene i angažujući se u konkretne aktivnosti
5. Ishodi učenja za oblast
Društvo i sredina
MSKO 3
Stepen 5, Razred 10, 11 (15-16 godina)
Stepen 6, razred 12 (17 godina)
I. ZNANJA, RAZUMEVANJE I VEŠTINE POMOĆU KOJIH UČENIK:
1. Istražuje strukturu društvenih grupa i načine učestvovanja ili uključivanja u njima
2. Istražuje istorijske, društvene, prirodne i sredinske objekte, pojave i procese, kao i njihovu
međusobnu povezanost i uticaj
3. Na kritički način analizira i razmatra i primenjuje društvene norme i pravila za zajednički život
u raznolikosti
4. Savesno i odgovorno pruža ideje i predloge i donosi odluke
5. Doprinosi očuvanju i zaštiti sredine i održivom razvoju
6. Efikasno koristi ITK i ostale savremene tehnologije
1. Istražuje strukturu društvenih grupa i načine učestvovanja i uključivanja u njima
Reaguje na stanje i potrebe zajednice i
Analizira i izvodi logične zaključke o uticaju
angažuje se u konkretnim akcijama u njenu
istaktunih istorijskih, društvenih, kulturnih,
korist, na osnovu istorijskih i ljudskih izvora i
političkih i obrazovnih, nacionalnih i
iskustava koji se odnose na slobodu,
međunarodnih ličnosti, tokom različitih
ravnopravnost i demokraciju.
istorijskih perioda.
Razmišlja o situaciji u kojoj se nalazi zajednica i Preduzima inicijativu u omladinskim
organizacijama u školi i van nje, radi
o, angažuje se u konkretnim akcijama u njenu
razvijanja demokratskih procesa i bavi se
korist, na osnovu istorijskih i ljudskih izvora i
pitanjima od interesa kroz konkretne akcije.
iskustava koji se odnose na slobodu,
ravnopravnost i demokraciju
2. Istražuje istorijske, društvene, prirodne i sredinske objekte, pojave i procese kao i
vezu i uticaj između njih
Kroz radove na projektima kritički analizira
Aktivno učestvuje u (planiranju, organizaciji,
67
KURIKULUM KOSOVA
različitosti uzroka događaja i pojava u društvu i
sredini, iskazuje lično mišljenje o njihovom
uticaju na pojedinca, društvene sisteme i
globalni razvoj
upravljanju, itd.) istraživačkim aktivnostima,
koristeći različite vrste informacija o
društvenim, istorijskim, geografskim
događajima i pojavama, i iznosi podatke koji
se zasnivaju na činjenicama, izbegavajući
predrasude i subjektivne stavove.
3. Na kritički način analizira i primenjuje društvene norme i pravila za zajednički život u
diverzitetu
Predstavlja činjenice i mišljenja, objašnjava
Istražuje podatke koji se odnose na identitet
njihovo poreklo i kroz njih donosi zaključke i
(tradicija, pravila, verovanja, priče, legende,
predstavlja svoje stavove i poglede o
tipične zgrade i zgrade predstavništava,
različitim društvenim, istorijskim i kulturnim
spomenici, itd.) svog i drugih naroda;
pitanjima, kao i o raznim prirodnim i
objašnjava vrednosti nacionalnog, regionalnog,
geografskim pojavama.
evropskog i globalnog identiteta.
4. Savesno i odgovorno pruža ideje i predloge i donosi odluke
Procenjuje uticaj ekonomskog, naučnog i
Kroz radove na projektima ili grupne aktivnosti
tehnološkog razvoja na društvo uopšte i na
kritički analizira različitosti među sistemima
donošenje odluka.
donošenja odluka na lokalnom, regionalnom i
međunarodnom nivou i njihov uticaj na život
građana u različitim istorijskim okolnostima i
periodima.
5. Doprinosi očuvanju sredine za održiv razvoj
Na osnovu proučavanja jednog slučaja
Analizira društvene i ekonomske
identifikuje konkretan problem zagađenja
karakteristike sredine, ekonomske,
sredine u kojoj živi, planira rad, prikuplja
socijalne, političke i kulturne procese i
podatke, analizira ih i tumači i iznosi niz trajnih
predstavlja društvene promene kao rezultat
rešenja.
interakcije na lokalnom, regionalnom i
međunarodnom nivou.
6. Efikasno iskorišćavanje ITK i ostalih savremenih tehnologija u digitalnom dobu
Vešto koristi digitalne programe i sredstva
Koristi razne pismene ili elektronske izvore za
kako bi postao informisan građanin i aktivan
uzročno-posledičnu analizu važnih društvenih
učesnik i društvenim delatnostima i
događaja i prirodnih pojava, u sredini u kojoj
održivom razvoju.
živi, na nacionalnom i međunarodnom nivou.
II. STAVOVI I VREDNOSTI STRUKTURISANI KROZ OBRAZOVANJE IZ OBLASTI
DRUŠTVA I SREDINe
• Poštovanje prema drugima
• Samopoštovanje
• Saosećanje
• Solidarnost
• Humanizam
ƒ Filantropija
ƒ Jednakost
ƒ Tolerancija
ƒ Pravedan sud
ƒ Diskusija i debata
ƒ Konstruktivno učestvovanje
III. SPOSOBNOSTI I VEŠTINE KOJE SE STIČU KROZ OBLAST DRUŠTVA I SREDINE
ƒ Korišćenje informacija
ƒ Istraživanje
ƒ Korišćenje izvora
ƒ Prikupljanje i dokumentacija informacija
ƒ Korišćenje rečnika
ƒ Izgradnja i čitanje grafikona, dijagrama, tabela i mapa
ƒ Evidencija sličnosti i različitosti
68
KURIKULUM KOSOVA
• Efektivno upravljanje vremenom
• Povezanost između uzroka i posledice
• Učestvovanje u društvenim aktivnostima
• Učestvovanje u donošenju odluka
• Inicijativa
• Tumačenje resursa
ƒ Pravljenje modela
• Analiza procesa
IV. GLAVNI KONCEPTI OBLASTI DRUŠTVA I SREDINE
Društvo
Sredina
Pojedinac
Građanstvo
Civilizacija
Okruženje
Pol/Rod
Sloboda
Jednakost
Porodica
Komunikacija Solidarnost
Saosećanje
Propisi
Tolerancija
Hronologija
Društvene grupe
Društveni odnosi
Norme
Prava
Odgovornost
Mesto i prostor
Orijentacija
Planeta Zemlja
Mapa
Vreme
Prirodna sredina
Zemlja
Litosfera
Atmosfera
Hidrosfera
Ljudsko okruženje
Stanovništvo
Stanište
Ekonomija
Region
Država
Kontinent
More
Rat
Okean
Migracija
Odlučivanje
Reljef
Erozija
Epoha
Klima
Izvor
Narod
Flora
Fauna
Ideje
Sud
Nervni sistem
Emocije
Kognitivnost
Ličnost
Percepcija
Pamćenje
Mišljenje
Pojam
Indukcija
Oduzimanje
Silogizam
Filozofski pravci
6. Dodela vremena (fond časova)
U nastavnom planu osnovnog kurikuluma za ovaj nivo (za stepen 5 i stepen 6 kurikuluma)
kako za opšte, tako i za stručno obrazovanje i obuku, određeno je minimalno vreme
neophodno za svaku nastavnu oblast kurikuluma, koje je izraženo u procentima ili broju
časova. Za oblast Društva i sredine određeno je vreme koje se smatra dovoljnim za
postizanje ciljeva i ishoda učenja predviđenih za ovaj nivo. Na petom i šestom stepenu
kurikuluma procenat vremena određen za ovu oblast, u opštem obrazovanju, je 16.67 % od
celokupnog vremena predviđenog za sve oblasti. Dok za stručno obrazovanje i obuku
predviđeni procenat za ovu oblast iznosi 6.25%
7. Međukurikularna pitanja
Među bitnim ciljevima oblasti Društva i sredine je i učenje međukurikularnih pitanja, koja će
doprineti postizanju ključnih kompetencija predviđenih OKK-om. Neka od međukurikularnih
pitanja koja treba uzeti u obzir na ovom nivou, a koja se obrađuju u kontinuitetu i na
prethodnim nivoima jesu:
Obrazovanje o miru
Korišćenje medija (korišćenje medija u cilju shvatanja sveta koji nas okružuje),
Obrazovanje za održivi razvoj (ekonomski, službe u zajednice; bezbednost, zaštita
prirodne i ljudske sredine i razvoj ekoloških stavova).
Jezik i veštine komunikacije kroz ceo kurikulum (dobar kvalitet komunikacije u svim
predmetima),
69
KURIKULUM KOSOVA
Lični razvoj i veštine za život (obrazovanje o konzumaciji i štednji; poštovanje prema sebi i
prema drugima, tolerancija, uzdržavanje, sposobnost sporazumevanja; samoinicijativa i
priprema za budućnost).
8. Nastavni materijali i sredstva
Za kompetentno obrazovanje u nastavnoj oblasti „Društvo i sredina“ koriste se razni nastavni
izvori, koji učenike motivišu za postizanje napretka u usvajanju navika i veština, koje će
upotrebiti u sadašnjosti i u budućnosti.
Pored školskih udžbenika učenici imaju pristup i drugim izvorima znanja. Školski udžbenici i
ostali izvori služe nastavniku u realizaciji nastavnog procesa.
Za održivo poznavanje oblasti Društva i sredine koristi se širok spektar nastavnih izvora,
uključujući školske udžbenike, knjige za aktivnosti i vežbe, radne sveske, brošure, globusi,
enciklopedije, obrazovni softver, projekti, razne posete, kao naprimer posete društvenim,
kulturnim i prirodnim objektima.
Nastavnici, učenici i ostali nosioci obrazovanja se takođe mogu angažovati u izradi prikladnih
nastavnih izvora, kao na primer: rezultati projekata koje rade učenici mogu poslužiti kao
dragoceni nastavni izvori za razne razrede.
Nastavnici mogu iskoristiti i pripremiti dosijee, novine, časopise, specijalizovanu literaturu ili
razne priručnike za aktivnosti sa učenicima. Isto tako, bitno je da učenici i nastavnici
sarađuju u izradi raznih proizvoda koristeći izvore informativne tehnologije.
9. Metodološka uputstva
Kako bi se ostvarili ciljevi kurikuluma kroz oblast Društva i sredine preporučuje se korišćenje
raznih metoda koje nadopunjuju jedna drugu i koje omogućuju razvoj kritičkog i kreativnog
razmišljanja među učenicima, i primenu znanja u raznim situacijama.
Nastavnik ima slobodu da izabere radnu metodologiju tako što će ispravno oceniti uslove,
okolnosti i mogućnosti kojima raspolaže. Oslanjajući se na uputstva u OKK-u nastavnik treba
da uzme u obzir nastavu zasnovanu na postizanju kompetencija, nastavu sa učenikom u
centru, sveobuhvatnost, diferenciranu nastavu, poštujući razne stilove učenja, kao i učenje
zasnovano na projektima (UZP), kroz koje se razvijaju praktične veštine koje se zahtevaju
OKK-om.
U okviru metodologija predviđenih za ovu oblast i ovaj nivo preporučuju se korišćenje:
ƒ intervjua i usmenih izlaganja za sakupljanje podataka o događajima, mestima,
ličnostima i načinu života. Njima se unapređuje korišćenje raznih izvora informacija.
ƒ debata, kojima se razvijaju navika efikasnog komuniciranja, veštine kreativnog
razmišljanja, prezentovanja stavova i argumentovanja ideja, sposobnosti za saradnju,
socijalizaciju, itd.
ƒ opažanje i neposredni kontakt sa sredinom i prirodom, organizovanje nastavnih
poseta i ekskurzija, čime se među učenicima razvijaju sposobnosti za istraživanje i
opažanje, tumačenje i diskutovanje o raznim prirodnim i sredinskim pojavama.
ƒ racionalno korišćenje ITK-a od strane učenika u saradnji, ili na predlog nastavnika ili
roditelja, pomaže u kompletiranju informacija i njegovu pripremu kako bi bio uspešan.
70
KURIKULUM KOSOVA
ƒ interakcije u okviru grupe, čime se razvijaju sposobnosti za komunikaciju,
organizovanje, upravljanje i za razlikovanje i procenu raznih situacija iz prošlosti i iz
sadašnjosti, kao i sposobnosti za izvođenje zaključaka.
Saradnje sa institucijama, interesnim grupama i civilnim društvom predstavljaju dodatne
oblike rada koji se realizuju izvan škole. Opis raznih događaja i mesta, sakupljanje podataka i
ostalih istraživačkih materijala, i izlaganje svog rada i rada grupe pred drugima, pomažu
učeniku u postizanju kompetencija.
10. Uputstva za ocenjivanje
Ocenjivanje, kao jedan od najsloženijih procesa u sistemu obrazovanja, treba da služi kao
podrška osnaživanju učenja, proveru pojedinačnog napredovanja učenika i uspešnom
postizanju ishoda učenja i savladavanju kompetencija predviđenih kurikulumom.
Preporučuje se da nastavnici tokom procesa ocenjivanja koriste razne oblike i instrumente za
ocenjivanje i da učenicima pružaju ne samo pismene kriterijume već i brojne druge vrste
ocenjivanja, kako bi konkretno razumeli ono što žele da postignu. Instrumenti za ocenjivanje
treba da uvek budu prilagođeni svrsi ocenjivanja. U obliku i vrsti ocenjivanja, a naročito u
načinu na koji se objavljuju rezultati, uvek treba da se ogleda cilj ocenjivanja. Način
planiranja ocenjivanja uvek treba da bude transparentan i pravedan. Ocenjivanje uvek treba
da se zasniva na najvišim etičkim standardima. Ocenjivanje učenika treba da bude
motivišuće i objektivno.
Na ovom nivou i za ovu oblast pri ocenjivanju treba uzeti u obzir specifičnosti uzrasta dece,
njihove intelektualne kapacitete i pedagoška pravila.
Karakteristike koje ističu oblast „Društvo i sredina“ kao oblast kojom se teži da se pripreme
aktivni i odgovorni građani, zahtevaju da nastavnik koristi raznovrsne načine dnevnog,
nedeljnog i ocenjivanja u drugim planiranim vremenskim rokovima. Predlaže se da se
ocenjivanje usredsredi na razumevanje koncepata Društva i sredine, veštine i ponašanja i
pozitivne stavove. Ocenjivanje treba da pomogne učenicima da se neprestano i aktivno
popravljaju i napreduju i da primenjuju stečena znanja u svakodnevnom životu.
Ocenjivanje je blisko povezano sa metodologijom podučavanja i zahteva kompatibilnost i
konzistentnost u celom procesu. Mi ocenjujemo ono što težimo da postignemo, odnosno ono
što odredimo kao metu. Pristup novog kurikuluma zasnovan na kompetencijama ima za cilj
ocenjivanje onoga što su učenici u stanju da urade, dakle ocenjivanje praktične primene
znanja stečenih u školi. Stoga se smatra neophodnim sprovođenje ocenjivanje kroz stalno
opažanje učenikovih dostignuća i držanje evidencije u cilju dokumentovanja i planiranja
daljeg rada sa učenicima.
Ocenjivanje može poslužiti i radu u grupama, koji se može izvesti u raznim oblicima kao što
su mini-projekti, itd., kojima se mogu proceniti veštine učenika za saradnju, sposobnosti za
izražavanje (govor), itd. Opažanje rada u grupama i pojedinačnih inicijativa može se oceniti i
primenom tehnika koja se poznata pod nazivom „Bilten učešća“ ili tehnika koja se naziva
„Kontrolna lista“, itd
71
KURIKULUM KOSOVA
OBLAST KURIKULUMA - ZDRAVLJE I DOBROBIT
Uvod
Obrazloženje i opis oblasti Zdravlja i dobrobiti
Osnovni koncepti oblasti
Pristup zasnovan na kompetencijama
Ishodi učenja za oblast
Međukurikularna pitanja
Dodela vremena (plan časova)
Nastavni materijali i izvori
Metodološka uputstva
Uputstva za ocenjivanje
1. Uvod
Nastavna oblast “Zdravlje i dobrobit” obrazuje i vaspitava učenike da postanu aktivni
građani, koji samostalno ili u grupi preduzimaju mere za zdravu sredinu i zdrav život.
2. Obrazloženje i opis oblasti Zdravlja i dobrobiti
Cilj oblasti -Zdravlje i dobrobit- je da deci pruži znanja i veštine i usmeri ih ka zdravom životu,
kako bi bili u stanju da preuzmu odgovornost za svoje i zdravlje i dobrobit drugih. Učenicima
takođe pruža mogućnost da razviju i primene navike, kvaliteta, vrednosti i ponašanja, koje će
im pomoći da se uspešno suoče sa životnim uspesima u sadašnjosti i u budućnosti.
Učenje o zdravlju i dobrobiti omogućuje deci da:
• razviju koncepte o razvoju čoveka i osnovna znanja o zdravlju;
• se osposobe da promene sebe i okolinu koja ih okružuje;
• da razumeju i otkriju svoje i osećanja, ponašanja i vrednosti drugih:
• da kontrolišu svoje zdravstveno ponašanje, da svesno obezbede kvalitetno zdravlje;
• da donose informisane odluke kako bi poboljšali njihovo mentalnu, emocionalnu,
socijalnu i fizičku dobrobit;
• da vode zdrav život;
• da uče o higijeni, njenoj važnosti, zdravlju, seksualnom vaspitanju, faktorima
opasnosti i kako da izbegnu opasnosti;
• da uravnoteže rad i odmor, da se bave fizičkim aktivnostima i posvete pažnju opštoj
higijeni i pravilima zdrave ishrane;
• da se učenici informišu o bitnosti zdrave sredine za zaštitu zdravlja i za lični i kolektivni
socijalni razvoj.
72
KURIKULUM KOSOVA
3. Koncepti oblasti i opis:
•
•
•
•
•
usklađeni i sveobuhvatni razvoj tela pomoću fizičkih i sportskih aktivnosti,
fizička, mentalna, emocionalna i socijalna dobrobit,
zdrava ishrana,
seksualno i reproduktivno zdravlje,
opasnost od upotrebe supstancija koje stvaraju zavisnost,
• obrazovanje o sredini.
Fizičko vaspitanje
Fizičko vaspitanje učenicima pruža platformu pomoću koje mogu da izgrade fizičke
kompetencije, da poboljšaju fizičke aspekte kako bi pomogli razvoju ličnih i interpersonalnih
veština i atributa. Učenicima omogućuje da razviju koncepte i sposobnosti koji su im potrebni
za učestvovanje u jedan široki spektar fizičkih, sportskih aktivnosti, plesu i učenju u prirodi,
koje pomažu razvoju njihove fizičke dobrobiti i pripremaju ih za aktivan i zdrav život.
Potpuna fizička, mentalna, emocionalna i socijalna dobrobit
Fizička, mentalna, emocionalna i socijalna dobrobit učenicima pruža mogućnost da
upoznaju, čuvaju i neguju svoje i zdravlje drugih, da upoznaju i otkriju svoja osećanja, da
razviju poštovanje prema sebi i prema drugima. To će im doneti samopouzdanje u njihova
dostignuća, pomoći im da upravljaju svojim osećanjima i pripremiti ih da se izbore sa
različitim situacijama.
Zdrava ishrana
Zdrava ishrana doprinosi poboljšanju pravilne ishrane dece putem promovisanja poruka koje
se odnose na zdravu hranu i dozvoljavaju[i im da biraju zdravu hranu i razvijaju[i njihove
navike za zdravu ishranu. To učenicima pomaže da upoznaju i shvate bezbedne i higijenske
prakse koje će primeniti u svakodnevnoj rutini.
Reproduktivno i seksualno zdravlje
Cilj Reproduktivnog i seksualnog zdravlja je da deca shvate promene koje se dešavaju
njihovom telu, da sakupe informacije o njihovom razvoju i rastu, procesima ljudske
reprodukcije i problemima seksualnog zlostavljanja.
Opasnost od upotrebe supstancija koje stvaraju zavisnost
Učenici razvijaju razumevanje o upotrebi i zloupotrebi različitih supstancija, uključujući i
neprepisane lekove, alkohol, drogu, duvan, itd. Oni razvijaju razumevanje o njihovom uticaju,
o preuzimanju rizika u ponašanju i njihovim životnim izborima.
Obrazovanje o sredini
Obrazovanje o sredini pomaže učenicima da postanu svesni o okruženju i da sebe i druge
mogu da zaštite od štetnih faktora. Ekološka svest podrazumeva razvoj osećaja
obaveštenosti i odgovornosti za čuvanje i korišćenje sredine.
73
KURIKULUM KOSOVA
Učenicima treba pomoći da shvate da prirodnu sredinu treba čuvati i štititi, kako bi se stvorili
uslovi I mogućnosti za održiv razvoj sredine u kojoj žive.
4. Pristup zasnovan na kompetencijama
Prema OKK učenje o zdravlju i dobrobiti zasniva se na kompetencijama i pristupu sa
učenicima u centru. Organizacija nastave je uglavnom usredsređena na to šta učenici treba
da znaju da rade i šta treba da budu u stanju da rade. Kako bi nešto postigli učenicima su
neophodna znanja, navike, odgovarajuće veštine, ali i određeni stavovi, koji mogu biti
pozitivni, negativni ili indiferentni.
5. Ishodi iz oblasti “Zdravlje i dobrobit”
ISHODI UČENJA ZA STEPENE 5-6
Stepen 5
Stepen 6
Razredi 10, 11
Razredi 12
I. Znanja, shvatanja i veštine koje se razvijaju kroz iskustva i učenja koja
olakšavaju:
• Razvoj i očuvanje mentalne, emocionalne, društvene i fizičke dobrobiti kod
kuće, u školi i zajednici
• Praksu ishrane i zdrave konzumacije
• Primenu fizičkog vaspitanja, fizičkih i sportskih aktivnosti
• Shvatanje detinjstva, adolescencije, uloge roditelja; izgradnja otvorenih
odnosa, staranje o seksualnom zdravlju
• Sprečavanje i izbegavanje zloupotrebe opasnih supstancija
• Planiranje odluka i promena
Razvoj i održavanje mentalne, emocionalne, društvene i fizičke dobrobiti u
kući, školi i zajednici
Bira adekvatnu strategiju kada se Razlikuje situacije i pomaže drugima kada se
Mentalna i
osećaju usamljeni, pogrešno shvaćeni i
suočava sa teškim emocionalnim
emocionalna
napušteni.
situacijama u njegovom/njenom i
dobrobit
životu drugih (npr.: problemi u
porodici, nezgode, gubici života, i
razne vrste stresa, itd.)
Društvena
Pokazuje organizacione veštine u Aktivno procenjuje rezultate grupnih
projekata i aktivnosti i preduzima nove
dobrobit
planiranju, upravljanju i proceni
inicijative za pružanje usluga zajednici.
usluga za zajednicu - “Grupni
projekti”
Pokazuje znanja i veštine u upotrebi
Fizička dobrobit Postupa na koordiniran i
adekvatnih sredstava za brzu reakciju u
odgovoran način u situacijama
situacijama raznih nepogoda.
različitih nesreća koje su uzrok
prirodnih i fizičkih nepogoda.
Primena zdrave ishrane i konzumiranja
Zdrava hrana i
Pokazuje veštine u pripremanju
Razmatra i samostalno odlučuje o izborima
ishrana
zdrave hrane za ispunjavanje
hrane na koje utiču razni faktori: izvori hrane,
potreba jednog zdravog
finansije, kultura, vera i objašnjava politike i
pojedinca.
zakonodavstvo o prehrani i zdravlju, kao i
njihov uticaj na pojedinca i zajednicu uopšte.
74
KURIKULUM KOSOVA
bezbednost i
primena
higijene
Inicira, planira, organizuje i
upravlja društveno značajnim
aktivnostima kroz projekte koji se
bave problemima životne sredine
u okruženju u kojem živi.
Hrana i kultura
potrošača
Razume uticaj reklama i medija
Poznaje i sprovodi prava i odgovornosti
na potrošače i koristi razne izvore potrošača i identifikuje agencije koje
za donošenje ispravnih odluka.
podržavaju ta prava.
Primena fizičkog obrazovanja, fizičkih aktivnosti i sporta
Pokazuje pozitivan stav prema uticaju
Ceni značaj i ulogu kulturnog
fizičkih i sportskih aktivnosti na razvoj
nasleđa i sporta i doprinosi
tolerantnog međusobnog ponašanja i
njihovom očuvanju, promociji i
negovanje navika za očuvanje zdravlja i
prezentaciji.
unapređenje dobrobiti.
Demonstrira aktivno učestvovanje u
Po svom izboru svakodnevno
postizanju ličnih ciljeva i bira koordinirane i
učestvuje u energičnim
komplikovane gimnastičke vežbe koje utiču
delatnostima uključujući i sport i
na poboljšanje fizičkih performansi.
prikuplja informacije o
mogućnostima koje su na
raspolaganju u mestu u kojem živi
i šire.
Istražuje faktore koji mogu da utiču na
Iskazuje pozitivan stav prema
učestvovanje u fizičkim aktivnostima, izbor
uticaju fizičkih i sportskih
hrane i uticaj aktivnosti na zdravlje naroda
aktivnosti na razvoj tolerantnog
Kosova i šire.
međusobnog ponašanja i
negovanje navika za očuvanje
zdravlja i unapređenje dobrobiti.
Fizičko
vaspitanje
Fizičke i
sportske
aktivnosti
Fizička
aktivnost i
zdravlje
Shvatanje
detinjstva,
mladosti i uloge
roditelja
Odnosi
Seksualno
zdravlje
Primenjuje zdravo ponašanje i savetuje
druge o zdravom ponašanju, koje doprinosi
očuvanju i razvoju zdravlja pojedinca i
društva.
Razumevanje detinjstva, mladosti, uloge roditelja; izgradnja otvorenih
odnosa, upravljanje seksualnim zdravljem
Objašnjava značaj i odgovornost
Poznaje mesta u kojima može
roditelja/staratelja i odgovoran je za odluke
dobiti podršku u vezi sa
koje donosi u vezi sa njegovom/njenom
situacijama koje podrazumevaju
zlostavljanje i razume zakone koji budućnošću.
ga štite od raznih vrsta
zlostavljanja.
Analizira i odgovorno i na nezavisan način
Inicira, učestvuje i preuzima
donosi odluke za stvaranje pozitivne klime u
odgovornost za organizaciju
školi i sredini u kojoj živi, svestan je svojih
akcija i aktivnosti koje se
postupaka i njihovih posledica po život.
sprovode u školi i zajednici.
Sprovodi osnovna znanja koja se Postupa samostalno u vezi sa seksualnim i
reproduktivnim zdravljem, na osnovu
odnose na opasnosti po
proverenih informacija.
seksualno i reproduktivno
Planiranje porodice i porodični odnos.
zdravlje, negativnim pojavama i
navikama koje utiču na njegov i
život njegovih vršnjaka.
Sprečavanje i izbegavanje zloupotrebe opasnih supstancija
Demonstrira strategiju za
donošenje informisanih odluka za
očuvanje i poboljšanje
njegovog/njenog zdravlja i
dobrobiti, i ume da ih primeni u
teškim, izazovnim situacijama
uključujući i pritisak vršnjaka.
75
Odgovorno rukovodi stečenim znanjima
tokom praktičnog sprovođenja raznih metoda
za izbegavanje potencijalnih opasnosti,
upotrebljavajući postojeće kapacitete unutar
i van škole.
KURIKULUM KOSOVA
Planiranje odluka i promena
Istražuje razne profesije, učenje poslova
Analizira interese, sposobnosti i
(kursevi, obuka), kako bi doneo odluku u
sklonosti radi donošenja realnih i
skladu sa svojim interesovanjima i
pogodnih odluka koje postavlja
veštinama.
kao ciljeve i planove za
njegove/njene prolazne faze u
budućnosti.
II. STAVOVI, VREDNOSTI I VEROVANJA
• Poštovanje prema profesiji i diverzitetu
• Tolerantan
• Poštovanje prema drugima
• Doprinosi
• Potrošač
• Odlučan
• Odgovoran
• Odlučuje
• Međusobni odnosi
• Dobrobit
• Izazovan
III. ZNANJE
• Analizira
• Diskutuje
• Razlikuje situacije
• Identifikuje
• Kritičko razmišljanje
• Postavlja ciljeve
IV. VEŠTINE
• Primenjuje strategije
• Procenjuje mogućnosti
• Projektuje odgovarajuća ponašanja
• Deluje
• Demonstrira
• Procenjuje opasne situacije
• Istražuje
• Doprinosi
• Zalaže se
• Predstavlja
• Ojačava
• Aktivno učestvovanje
• Inicira, učestvuje
• Organizuje
• Planira
• Rukovodi
• Upotrebljava kapacitete
• Istražuje profesije
• Pravi izbor (odlučuje)
6. Međukurikularni pristup
Međukurikularnih pitanja i dimenzije koje treba uzeti u obzir jesu:
-
Obrazovanje o miru i toleranciji,
76
KURIKULUM KOSOVA
-
Lični razvoj i sposobnost za život,
-
Obrazovanje za održivi razvoj,
-
Zdravstveno obrazovanje, uključujući seksualno vaspitanje,
-
Obrazovanje u ITK/osnovni elementi i elektronsko učenje,
-
Obaveštenje o karijeri,
-
Priprema za život i rad,
-
Obaveštenost o ekonomiji,
-
Obrazovanje za preduzetništvo,
-
Jezičke veštine i veštine za komunikaciju kroz ceo kurikulum.
7. Dodela vremena (plan časova)
Nastavna oblast „Zdravlje i dobrobit“ obuhvata aktivnosti koje podstiču razvoj fizičkih,
psihičkih, emocionalnih i socijalnih veština uključujući i časove: Fizičkog i sportskog
vaspitanja, Zdravstvenog vaspitanja i Zdravstvenog, seksualnog i porodičnog vaspitanja na
trećem (3.) nivou. U OKK-u je takođe određen broj i procenat nastavnih časova.
Kriterijum za osnovni kurikulum Zdravlja i dobrobiti je: obim, ravnoteža, horizontalna i
vertikalna veza ishoda učenja sa (6) ključnih kompetencija, i kontinuitet njihove realizacije od
1. do 12. razreda.
8. Metodološka uputstva
Za realizaciju gradiva koje je definisano u kurikularnoj oblasti „Zdravlje i dobrobit“ mogu da
se koriste razne metode rada u cilju ispunjavanja zahteva koje ova oblast sadrži, ali i zbog
specifičnosti koje ona sadrži. Neke od metoda koje olakšavaju uspešan razvoj su metode
predavanja sa učenikom u centru.
Učenje u saradnji - dešava se kada učenici rade zajedno, ponekad u parovima, a ponekad
u grupama, na jednom zajedničkom zadatku, na proučavanju jedne određene teme ili kako bi
postigli uzajamno razumevanje u smišljanju novih ideja. Nastavnik može vrlo uspešno
realizovati nastavni čas kroz rad u grupama, igranje uloga, generisanje ideja (brainstorming),
itd.
Zdravstveno obrazovanje se može realizovati kroz razne oblike, koriste[i interaktivne metode
koje se kombinuju u oblike rada kao što su: rad u malim grupama, posete raznim
zdravstvenim ustanovama, nedelja zdravlja, nedelja čistoće, pozorišne predstave, izložbe
dečijih crteža i radova na teme iz oblasti zdravstvenog obrazovanja, simbolične igre sa
ulogama na određenu temu, itd.
9. Nastavni materijali i izvori
Za uspešnu realizaciju kompetencija iz nastavne oblasti „Zdravlje i dobrobit“ , važno je da se
upotrebe različita nastavna sredstva kako bi motivisali učenike i stimulisali njihov napredak u
77
KURIKULUM KOSOVA
postizanju navika i veština za sadašnjost i za budućnost. Sa obzirom na to da su školski
udžbenici važna i vredna sredstva za učenje, učenicima ne bi trebalo ograničiti pristup
informacijama samo u školskim udžbenicima, nego im omogućiti i pristup drugim izvorima i
sredstvima koja mogu da im posluže u planiranju i realizaciji nastavnog procesa u razredu.
Za što uspešniju realizaciju nastavne oblasti „zdravlje i dobrobit“ treba da se koristi široki
spektar nastavnih sredstava, uključujući i školske udžbenike, knjige aktivnosti i vežbi, radne
knjige, brošure, atlase, enciklopedije, obrazovne softvere, projekte, razna istraživanja, razne
analize i izveštaje iz ove oblasti i ostale knjige.
Nastavnici i učenici se mogu angažovati u izradi i korišćenju nastavnih materijala kao npr.:
rezultati realizovanih projekata učenika mogu biti dragocena nastavna sredstva za druge
razrede. Nastavnici mogu iskoristiti i pripremiti dosijee, novine, časopise, specijalizovanu
literaturu ili razne priručnike za aktivnosti sa učenicima. Isto tako, bitno je da učenici i
nastavnici sarađuju u izradi raznih proizvoda koristeći izvore informativne tehnologije
10. Uputstva za ocenjivanje
Oblast „zdravlje i dobrobit“, zbog svoje prirode i specifičnosti koje sadrži, zahteva raznolikost
oblika redovnog ocenjivanja, pri čemu je glavni fokus na razumevanju zdravlja, koncepata i
primene pozitivnog ponašanja i stava. Drugim rečima, učenici bi trebalo da u svakodnevnom
životu nastave da na aktivan i kontinuiran način primenjuju u praksi ono što su naučili.
Takođe bi bilo od značaja za predmete iz oblasti zdravstvenog vaspitanja da se, zbog njenih
specifičnosti, osim numeričkog ocenjivanja primeni, i to u velikoj meri, i opisno ocenjivanje
zato što se grupni rad, projekti, motorne sposobnosti, sposobnost govora itd., ne mogu
oceniti pomoću testova. Da bi se oni proceniti i ocenili koriste se drugi instrumenti. Direktno
nadgledanje je pogodan postupak za oblast zdravstvenog vaspitanja i može se koristiti u
raznim nastavnim situacijama na svim nivoima obrazovanja.
Postoje neki načini i instrumenti koji pomažu direktnom nadgledanju aktivnosti učenika, koji
se koriste za ocenjivanje.
Bilten učešća- tehnika posmatranja koja može da se koristi za nadgledanje manjih grupa ili
tokom razgovora. Bilten pokazuje ko pruža pomoć, koliko često sarađuje i koliko je značajna
ta pomoć, itd.
Kontrolna lista – sadrži spisak sa temama, ciljevima, znanjima koja će se nadgledati kod
učenika. Glavni cilj spiska je da se zavede stalna procena napretka učenika, pokazujući kako
on izvršava svoje zadatke ili postiže razne ciljeve. Pored spiska sa elementima koji se
nadgledaju daje se i jedan stepen ocene.
Dosije učenika – predstavlja tačan i celokupan portret, koji se koristi kao kolekcija radova,
kako bi pokazao modele radova učenika, koji potvrđuju razvoj učenika i njegovu sposobnost
na nivou radova. Njegova upotreba poboljšava podučavanje tako što integriše ocenjivanje za
učenje (OzU).
Dosije može da sadrži: crteže, jedan projekat, jedan rad, planove, itd.
Dosije je važan zbog toga što:
• Pruža informacije nastavniku, roditeljima i učeniku (o njegovom razvoju i napretku)
• Pruža učeniku kompletan pregled njegovog rada
78
KURIKULUM KOSOVA
•
Pripremajući sam svoj dosije, učenik igra bitnu ulogu u procesu učenja i procene
(samo-ocenjivanje).
Povratna informacija – cilj je da se provere i procene učenikova dostignuća, i poslužiće
kao dijalog između nastavnika i učenika o kvalitetu učenja, nastave i opštim dostignućima.
Povratna informacija služi za identifikaciju poteškoća sa kojim se učenik suočava tokom
učenja, ali istovremeno dovodi do otkrivanja uzroka koji vode do tih poteškoća, i mogućnosti
za unapređenje njegovog rada. Povratna informacija ima efekat kada se dobije u pravo
vreme - onda kada je učeniku neophodna.
79
KURIKULUM KOSOVA
OBLAST KURIKULUMA - ŽIVOT I RAD
Uvod
Obrazloženje i opis oblasti Život i rad
Osnovni koncepti oblasti
Ishodi učenja za oblast kurikuluma Život i rad
Dodela vremena (plan časova)
Međukurikularni pristup
Nastavni materijali i izvori
Metodološka uputstva
Uputstva za ocenjivanje
1. Uvod
Dok se priprema za život i rad ističe kroz celi kurikulum kao jedno važno pitanje, cilju oblasti
kurikuluma „Život i rad“ je da doprinese više kao „noseća“ oblast za razvoj kompetencija za
život i rad. Na SK 5 i SK 6 kurikuluma ova oblast je, pored veština vezanih za ekonomiju,
preduzetništvo, orijentaciju na karijeru, tehnologiju i ITK, usredsređena na životne veštine.
2. Obrazloženje i opis oblasti Život i rad
Kroz ovu oblast kurikuluma, učenici će se upoznati sa različitim ulogama pojedinaca u životu
i na poslu, kao članove porodica, građane, proizvođača, potrošača, poslodavaca i radnika.
Učenici će razviti svest i samopouzdanje o postojanju raznih mogućnosti za stručnu
orijentaciju i karijeru (priprema za tržište rada i dalje obrazovanje), korišćenje ITK, razvoj
veština za preduzetništvo, upotrebu profesionalne i potrebu za razvojem međuličnih odnosa
u životu i na poslu u smislu tolerancije i uzajamnog poštovanja.
Oni će razviti duh za preduzetničke inicijative; izrađivaće i poštovaće poslovne planove i
vremenske rokove i upoznaće se sa kvalitetima postupaka i rezultata.
Učenje iz oblasti Život i rad učenicima pruža mogućnost da:
• Da razumeju i primenjuju prakse rada kod kuće, u školi i zajednici
• Razvoj ličnih kvaliteta za život i rad
• Razumeju upotrebu tehnologije u svakodnevnom životu i radu
• Upotrebu ITK-a kako bi usavršili učenje i poboljšali kvalitet svakodnevnog života
• Vežbaju razvoj preduzetništva i poslovanja (simulacija)
• Promovisanje bezbednih uslova za život i rad
• Pripremu za profesionalni život i buduću karijeru
• Lakoću komunikacije u životu i radu
• Spremnost za zaštitu u očuvanje prirode i sredine.
80
KURIKULUM KOSOVA
3. Osnovni koncepti oblasti:
• Savetovanje i orijentacija u karijeri
• Tehnologija, uključujući ITK
• Rad i preduzetničko obrazovanje
Savetovanje i orijentacija u karijeri
Kod učenika razvija sposobnost da otkriju mogućnosti za karijeru i sposobnost da sami
procene svoja interesovanja i sklonosti kako bi doneli odluku o daljem obrazovanju/obuci i
poslu, kako bi postali funkcionalni članovi društva.
Veoma je bitno da učenici imaju pune informacije o tržištu rada u mestima u kojima žive, ali i
na nivou zemlje i o svetskom tržištu rada.
Učenicima se pružaju opšte informacije o lokalnom tržištu rada.
Učenici će raditi na boljem upoznavanju sebe samih.
Tehnologija, uključujući ITK
Tehnologija učenicima omogućuje savladavanje znanja i veština neophodnih u kontekstu
tehničko-tehnoloških razvoja, njihovog uspešnog i nezavisnog korišćenja, uključujući i
opremu i tehnologiju dotične profesije i ITK.
Učenici savladavaju koncepte o tehničko-tehnološkim procesima, razvijaju tehničke veštine i
sposobnosti za planiranje praktičnih postupaka.
Učenici savladavaju veštine za korišćenje ITK-a u svrhu pronalaženja, razvoja, analize i
predstavljanja informacija, kao i modela za rešavanje problema u određenim situacijama.
Rad i preduzetničko obrazovanje
Proučavanje preduzeća i razvoj preduzetništva učenicima omogućuje da istraže potrebe za
kreativnost u preduzeću, bilo kao poslodavci ili kao zaposleni, da identifikuju i upotrebe
nekoliko veština i da razviju atribute koji se odnose na preduzetničke veštine.
Pretraživanje poslova u lokalnoj i globalnoj ekonomiji omogućuje učenicima da istraže uticaj
na tržište rada i posledice za njihovu budućnost u smislu zaposlenja. Učenici se opremaju
sposobnostima i veštinama neophodnim za preduzetništvo kao što su planiranje biznisa,
administracija, marketing, upravljanje ljudskim resursima, upravljanje projektima.
4. Pristup zasnovan na kompetencijama
Ciljevi kosovskog obrazovanja će se realizovati u kulikularnoj oblasti Život i rad kroz
postepeno sticanje i negovanje ključnih kompetencija predviđenih OKK-om.
Oblast Život i rad, treba da se realizuje na taj način da učenicima omogući sticanje u primenu
glavnih kompetencija predviđenih OKK-om. Organizovanje nastave treba da se usredsredi
na to šta učenici treba da znaju i budu u stanju da urade. To se ogleda u znanjima,
veštinama, navikama ali i u stavovima i ponašanjima koja učenici treba da pokažu.
81
KURIKULUM KOSOVA
5. Ishodi učenja za oblast Život i rad
Ishodi kurikularne oblasti za Stepen 5-6
Nastavni ishodi su određeni na osnovu glavnih koncepata oblasti, GIU za kurikularnu oblast
Život i rad sadrže u sebi zahteve koje učenici treba da dostignu nakon završetka svakog
stepena.
Ishodi učenja sadrže znanja, veštine, stavove i vrednosti koji se razvijaju i produbljuju
postepenim napredovanjem, imajući u vidu fizički i psiho-motorni razvoj učenika. Ovi ishodi
omogućavaju savladavanje svih šest kompetencija predviđenih OKK-om sa posebnim
naglaskom na kompetenciju produktivnog doprinosioca.
ISHODI UČENJA ZA STEPENE 5 i 6
Stepen 5
Stepen 6
Razredi 10,11
Razred 12
1. Shvatanje i primena praktičnog rada kod kuće, u školi i zajednici
1. Opisuje razlike između pojedinačnog
1. Sprovodi aktivnosti povezane sa
rada i radova na projektima.
pojedinačnim i grupnim radom tokom
realizacije određenih proizvoda i projekata.
2. Istražuje i efektivno organizuje i
predstavlja informacije za pojedinačne
i grupne praktične aktivnosti.
2. Koristi lična znanja i iskustva za dizajniranje i
sprovođenje pojedinačnih i grupnih radova na
školskim projektima.
2. Unapređenje ličnih kvaliteta za život i rad
1. Pokazuje veština neophodne za
1.Procenjuje lične sposobnosti i postignuća
pristup mogućnostima za zaposlenje.
identifikovana na osnovu različitih oblasti
interesovanja, u skladu sa ciljevima
postavljenim za sopstveno poboljšanje,
uzimajući u obzir uticaj na izbor karijere u
budućnosti.
3. Shvatanje i upotreba tehnologije u svakodnevnom životu i radu
1.Objašnjava značaj kreativnosti i inovacije i
1. Opisuje uticaj aktuelnog tehnološkog
razvija/učestvuje u školskim projektima kako
razvoja kao potrebu za razvoj
bi promisao/la preduzetnički duh, kroz
profesionalnih kapaciteta u cilju
poređenje sa najboljim praksama i kroz razvoj
zapošljavanja.
veština za planiranje karijere.
2. Opisuje ulogu i funkciju proizvoda i
usluga za određene destinacije u cilju
ispunjavanja dnevnih i životnih
potreba i zahteva.
2. Procenjuje kvalitet, funkcionalnost, valjanost
opreme, proizvoda i usluga koje koriste
porodica, škola i zajednica.
4. Upotreba ITK-a za unapređenje učenja i kvaliteta svakodnevnog života
1. Koristi informativnu tehnologiju u cilju
1. Koristi napredne programe za obavljanje
ispunjavanja, poboljšanja i
dnevnih radova u svakodnevnom životu
unapređenja njegovih/njenih i
unutar i van škole.
iskustava drugih.
5. Vežbanje razvijanja preduzetništva i poslovanja
1. Da bi zaštitio sebe sprečava opasnosti 1. Radi svoje i zaštite ambijenta i drugih,
koje mogu da se dese na radnom
sprečava opasnosti koje mogu da se dese na
mestu.
radnom mestu i mestu gde živi.
82
KURIKULUM KOSOVA
6. Promovisanje bezbednih uslova za život i rad
1. Predstavlja situacije sopstvenih
1. Donosi odgovarajuće odluke koje se odnose
znanja i veština za istraživanje
na dalji razvoj u karijeri, analizirajući i
mogućnosti na tržištu rada.
upoređujući lične opcije.
7. Priprema za profesionalni život i buduću karijeru
1. Čita, tumači i popunjava dokumenta
za lične potrebe na osnovu
zakonodavstva i potreba tržišta rada.
8. Komunikacija za/o životu i radu
1. Čita, tumači i popunjava dokumenta
za lične potrebe na osnovu
zakonodavstva i potreba tržišta rada.
1. Koristi softverske aplikacije za obradu
podataka o raznim profesionalnim
aktivnostima.
1. Koristi softverske aplikacije za obradu
podataka o raznim profesionalnim
aktivnostima.
9. Zaštita i očuvanje prirode i sredine
1. Shvata, opisuje i demonstrira odnos
između tehnologije, Društva i sredine.
1. Kritički interveniše kada negativne posledice
ekonomskog razvoja ili kršenje ekoloških
propisa utiču na prirodnu sredinu koja nas
okružuje i na globalnom nivo.
II. STAVOVI, VREDNOSTI I UVERENJA
• Poštuje sebe i druge
• Samopoštovanje
• Odgovornost
• Tolerancija
• Poštovanje različitosti
• Naklonjen
• Pozitivan stav
• Saradnik
• Poštuje kodeks ponašanja
• Poštuje propise
• Spremnost
• Samouveren
• Radoznao
• Nezavisnost mišljenja i postupanja
• Inicijativa i interesovanje za razne pristupe
• Pouzdanost u sopstvene snage
• Samopouzdanje u upotrebi tehnologije
• Volja
• Spremnost za saradnju
• Otvoren stav prema pružanju podrške drugima
• Navike i veština tokom teoretskog i praktičnog rada
• Samo-procena, samo-kritičnost
• Konstruktivne kritike
• Poštovanje prema tačnosti
• Istraživanja o profesionalnoj orijentaciji
III. ZNANJA
•
•
•
•
•
•
•
•
Identifikuje različite opasnosti
Razume uticaj negativnih i pozitivnih postupaka
Razmenjuje iskustva
Opisuje
Identifikuje
Primenjuje
Meri
Procenjuje
83
KURIKULUM KOSOVA
• Skicira
• Seče
• Kreira modele
• Pristup problemima iz različitih perspektiva
• Dizajn (kreativnost)
• Istraživanje
• Obrazlaganje
• Planiranje
• Argumentacija
• Biznis
• Ekonomija
• Orijentacija u karijeri
• Tržište rada
• Poslodavac
• Preduzimač
IV. VEŠTINE
• Diskutuje
• Aktivno učestvuje
• Objašnjava
• Demonstrira ponašanje, navike
• Primenjuje principe
• Primenjuje vežbe
• Sarađuje
• Istražuje
• Grafička komunikacija
• Fleksibilnost
• Samo-procena
• Samo-kontrola
• Odlučnost
• Elektronska komunikacija
6. Međukurikularna pitanja
Unutar kurikularne oblasti Život i rad jedan od važnih ciljeva je realizacija međukurikularnih
pitanja koja će pomoći u postizanju glavnih kompetencija predviđenih OKK-om. Neka od
međukurikularnih pitanja koja treba da se uzmu u obzir na ovom nivou, koja se istovremeno
mogu obraditi i na drugim nivoima jesu:
• Poznavanje medija (korišćenje medija za upoznavanje sveta koja nas okružuje),
• Obrazovanje o održivom razvoju (usluge u zajednici),
• Zaštita okoline i razvoj ekoloških stavova,
• Lični razvoj i životne veštine,
• Dobrovoljni rad,
• Obrazovanje o opasnosti od mina,
• Obrazovanje u ITK/osnovni elementi i elektronsko učenje,
• Obaveštenje o karijeri,
84
KURIKULUM KOSOVA
• Priprema za život i rad,
• Obaveštenost o ekonomiji,
• Osnovna finansijska znanja,
• Obrazovanje za preduzetništvo; i
• Jezičke veštine i veštine za komunikaciju kroz ceo kurikulum.
7. Dodela vremena (plan časova)/(Vidi nastavni plan)
•
•
•
•
Orijentacija u karijeri (nastavni modul)
Tehnologija (nastavni teoretsko-praktični i stručni moduli),
ITK (nastavni teoretsko-praktični moduli za profil)
Rad i obrazovanje o preduzetništvu (nastavni moduli)
U OKK-u su takođe određeni broj i procenat nastavnih časova. Kriterijum za dodelu u
kurikularnoj oblasti Život i rad je: zapremina, ravnoteža, horizontalna i vertikalna veza ishoda
učenja sa 6 ključnih kompetencija i nastavak njihove realizacije od 10-12. razreda.
8. Nastavni materijali i izvori
Za uspešnu realizaciju kompetencija iz nastavne oblasti „zdravlje i dobrobit“ , važno je da se
koriste razni nastavna izvori, kako bi motivisali učenike i stimulisali njihov napredak u sticanju
potrebnih navika i sposobnosti za svakodnevni rad i život. Sa obzirom na to da su školski
udžbenici važna i vredna sredstva za učenje, učenicima ne bi trebalo ograničiti pristup
informacijama samo u školskim udžbenicima, nego im treba pružiti pristup i drugim izvorima i
sredstvima koja mogu da im posluže u planiranju i realizaciji nastavnog procesa u razredu.
Za uspešnu realizaciju nastavne oblasti „Zdravlje i dobrobit“ treba da se koristi široki spektar
nastavnih sredstava , uključujući i školske udžbenike, knjige aktivnosti i vežbi, poslovne
knjige, brošure, atlase, enciklopedije, obrazovne softvere, projekte, razne studije, razne
analize i izveštaje iz te oblasti i odgovarajuće materijale za rad.
Nastavnici, učenici i drugi prosvetni radnici se mogu angažovati u izradi i korišćenju
nastavnih materijala npr.: rezultati realizovanih projekata učenika mogu biti dragocena
nastavna sredstva za razne razrede.
Nastavnici mogu da naprave dosijee, novine, časopise, specijalne literature ili razne
priručnike za aktivnosti učenika. Od velike je važnosti i da nastavnici sarađuju sa učenicima
u proizvodnji raznih materijala, uz korišćenje tehnoloških informativnih sredstva.
9. Metodološka uputstva
Za realizaciju sadržaja koji je predviđen za kurikularnu oblasti Život i rad mogu se koristiti
razne metode rada u cilju ispunjavanja zahteva koje oblast sadrži ali i zbog njenih
specifičnosti. Neke od metoda koje olakšavaju uspešan razvoj su nastavne metode sa
učenikom u centru, kao na primer:
85
KURIKULUM KOSOVA
Učenje u saradnji - kada učenici zajedno rade, ponekad dva po dva ili u grupi, kako bi
uspostavili jedan zajednički problem, istražili neku zajedničku temu ili kako bi došli do
recipročnog usaglašavanja u stvaranju novih ideja. Tokom nastave, nastavnik veoma
uspešno može da realizuje grupni rad, igru sa ulogama, brainstorming (generisanje ideja),
itd.
Igranje uloga - je razgovor: kratak i jednostavan da se organizuje sa situacijama prijatnog
razgovora. Razvija kod učenika tečnost, promoviše interakciju u razredu, ostavljajući učeniku
prostor za inicijativu i maštu. Igranje uloga uzdiže nivo motivacije.
Zdravstveno obrazovanje se može organizovati u raznim oblicima primenom interaktivnih
metoda koje se kombinuju u oblike kao što su: rad u malim grupama, posete raznim
zdravstvenim ustanovama, nedelja zdravlja, pozorišne predstave, izložbe dečijih crteža i
radova na teme iz oblasti zdravstvenog obrazovanja, itd.
10. Uputstva za ocenjivanje
Ocenjivanje čini sastavni deo svake nastavne aktivnosti. Procena i ocenjivanje su sastavni i
veoma važni deo nastave u savremenim školama.
Učenici dovoljno uče tokom godina školovanja. Međutim, pomoću testa se ne može izmeriti
sve što oni nauče, između ostalog i zbog činjenice da za učenike na osnovnom nivou,
upotreba raznih tehnika omogućuje što realniju procenu na osnovu različitih karakteristika
učenika.
Kurikularna oblast Život i rad, zbog svoje prirode i specifičnosti, zahteva mnoštvo načina
redovnog ocenjivanja, pri čemu je glavni fokus na razumevanju „Života i rada’ i na
konceptima i primeni pozitivnog ponašanja i stava. Drugim rečima, učenici bi trebali da
aktivno i neprekidno primenjuju svoja znanja u svakodnevnom životu.
Takođe i za predmet Život i rad, zbog svojih specifičnosti bilo bi od značaja da se osim
numeričkog ocenjivanja, u velikoj meri primenjuje i opisno ocenjivanje, zbog toga što se
grupni rad, projekti, psiho-motoričke i senzorne sposobnosti, mogućnost govora, itd., ne
mogu izmeriti testovima. Da bi se oni izmerili i ocenili koriste se drugi instrumenti. Direktno
nadgledanje je odgovarajuća procedura za oblast Život i rad i može se koristiti u raznim
nastavnim situacijama na svim nivoima obrazovanja.
Postoji nekoliko tehnika i instrumenata koje pomažu u direktnom posmatranju aktivnosti
učenika koje se koriste za ocenjivanje.
Bilten učešće- tehnika posmatranja koja može da se koristi za posmatranje manjih grupa ili
tokom razgovora. Bilten pokazuje ko pruža pomoć, koliko često sarađuje i koliko je značajna
ta pomoć, itd.
Kontrolna lista- sadrži spisak sa temama, ciljevima, znanjima, koja će se opažati među
učenicima. Glavni cilj spiska je da se beleži stalnu procena napretka učenika, pokazujući
kako on izvršava svoje zadatke ili druge objektive. Pored spiska sa elementima koji se
opažaju, daje se i jedan stepen ocene.
Dosije učenika - predstavlja tačan i kompaktan portret, koristi se kao kolekcija radova kako
bi pokazao modele radova učenika koji potvrđuju razvoj učenika i njegovu sposobnost na
nivou radova.
Dosije može da sadrži na primer, crteže, jedan projekat, jedan rad, planove itd.
86
KURIKULUM KOSOVA
Dosije je važan zbog toga što:
• Pruža informacije nastavniku, roditeljima i učeniku
• Pruža učeniku potpunu preglednost njegovog rada
• Pripremajući sam svoj dosije, učenik igra aktivnu ulogu u procesu učenja i
ocenjivanja.
87
KURIKULUM KOSOVA
IV. PLANOVI I PROGRAMI
Definicija
Opšti fond časova u douniverzitetskom obrazovanju na Kosovu
Nastavni plan za srednje visoko obrazovanje
Kriterijumi za izradu nastavnog plana
Sprovođenje nastavnog plana
Autonomija škole
1. Definicija
Nastavni plan je dokument od kojeg zavisi celokupna organizacija nastavnog procesa u školi,
na nivou stepena kurikuluma ili određenog razreda. Njime se određuju oblasti kurikuluma,
nastavni predmeti i minimalno neophodno vreme koje se izražava u procentima ili u broju
časova, za postizanje ishoda učenja za oblast ili stepen kurikuluma određene u osnovnom
kurikulumu.
Novim OKK-om su predviđene konceptualne i strateške promene nastavnih planova. Do
sada se nastavni plan u našem obrazovnom sistemu izrađivao i nadgledao na centralnom
nivou (MONT), dok se sada teži da se postepeno pređe na izrađivanje nastavnih planova na
nivou škola (uz podršku od MONT-a). Time se školi omogućuje i dozvoljava šira autonomija
u organizovanju plana, ali se istovremeno od nje zahteva veće angažovanje i odgovornost.
2. Opšti nastavni plan (opšti fond časova) za douniverzitetsko obrazovanje
Tokom izrade nastavnog plana za formalni (stepen kurikuluma ili razred) škola treba da ima
u vidu u obzir kontinuitet opšteg nastavnog plana za douniverzitetsko obrazovanje za svaku
oblast kurikuluma.
Škola je slobodna da u okviru vremena (procenta) određenog za svaku oblast planira
nastavu onako kako smatra da je najbolje, imajući u vidu ishode učenja za oblasti i stepene
kurikuluma i sposobnosti učenika.
Tabela: Opšti nastavni plan (opšti fond časova) za douniverzitetsko obrazovanje
MSKO 0
MSKO 1
MSKO 2
MSKO 3
SK5&6
Stručno
obrazova
nje
Razredi
10 &12
15.63%
Predško
lski
razred
Klasa
1&2
SK2
Razredi
3&5
SK3
Razredi
6&7
SK4
Razredi
8&9
SK&6
Opšte
obrazovan
je
Razredi
10 & 12
33.33%
38.10%
33.33%
25.00%
26.67%
20.00 %
SK1
Oblasti
kurikuluma
Jezici i
komunikacija
88
KURIKULUM KOSOVA
Umetnosti
11.11%
9.25%
8.33%
7.14%
6.67%
6.67%
3.13%
Matematika
22.22%
23.81%
20.83%
17.86%
13.33%
13.33%
9.38%
Prirodne
nauke
5.56%
4.76%
8.33%
14.29%
16.67%
16.67%
6.25%
Društvo i
sredina
5.56%
4.76%
8.33%
14.29%
13.33%
16.67%
6.25%
Zdravlje i
dobrobit
11.11%
9.52%
8.33%
7.14%
6.67%
6.67%
6.25%
Život i rad
5.56%
4.76%
4.17%
7.14%
6.67%
6.67%
46.88%
Izborni deo
5.56%
4.76%
8.33%
7.14%
10%
13.33%
6.25%
Ostale
Aktivnosti
3. Nastavni plan (NP) za srednje visoko obrazovanje
Nastavni plan za srednje visoko obrazovanje MSKO 3 ima jedan broj istaknutih specifičnosti.
Kao prvo, ovaj nivo se sastoji iz dva stepena kurikuluma, stepen 5 i stepen 6. Stepen 5
obuhvata dva razreda – 10. i 11., a stepen 6 obuhvata samo 12. razred. Pored toga, ovaj
nivo obrazovanja obuhvata dve vrste obrazovanja - opšte obrazovanje (OO) i stručno
obrazovanje i obuku (SOO), koji se razliku u smislu raspodele fonda časova po nastavnim
oblastima.
Škole i nastavnici treba da posvete posebnu pažnju fleksibilnosti i raznovrsnim
mogućnostima za planiranje nastave za ovaj nivo obrazovanja.
Fleksibilnost se dozvoljava u raspodeli časova po oblastima, pri čemu nastavnici mogu da
nezavisno odluče kako će raspodeliti godišnji fond časova, u okviru broja i procenta časova
predviđenih za nastavne oblasti za određeni stepen. Pored toga, nastavnici mogu da u
sklopu određene oblasti odluče o uravnoteženoj raspodeli nastavnih časova na predmete od
kojih se ta oblast sastoji. Iz tog razloga, pre nego što škola, odnosno nastavnici raspodele
časove po oblastima oni mogu da nezavisno odluče o podeli celokupnog nedeljnog fonda
časova, u okviru procenta časova predviđenih za taj stepen, npr.: ukoliko je na petom
stepenu (SK5) za dva razreda (deseti i jedanaesti razred) planiran ukupno 41 čas nedeljno,
onda nastavnik može samostalno odlučiti koliko će časova nedeljno dodeliti za deseti razred,
20 ili 21 i koliko za jedanaesti razred. Ukoliko škola, odnosno nastavnici smatraju da je u
desetom (10.) razredu potreban ukupno 21 čas nedeljno, za sve nastavne oblasti, onda za
jedanaesti (11.) razred oni treba da se pridržavaju fonda od ukupno 20 časova, kako ne bi
prevazišli fond od ukupno 41 časa za oba razreda, za peti stepen (SK5). Ili, može se desiti
suprotno, odnosno da se za deseti razred dodeli nedeljni fond od 20 časova i za jedanaesti
razred nedeljni fond od 21 časa, uvek imajući u vidu uzrast učenika.
89
KURIKULUM KOSOVA
Razred
Razred 10
Razred 11
Razred 12
Broj
(OO)
30
30
32
časova
nedeljno
Broj časova
(SOO)
32
32
32
nedeljno
Tabela: Broj časova nedeljno po razredu
Nastavni plan za srednje visoko obrazovanje zasniva se na opštem nastavnom planu
predviđenim OKK-om. Na drugom nivou nastavni plan se pojavljuje u dve varijante za svaku
od dve vrste obrazovanja. to su varijante A i A1 za opšte obrazovanje (OO) i varijante B i B1
za stručno obrazovanje i obuku (SOO).
Varijanta A za opšte obrazovanje (OO) zasniva se na procentu za oblast i ukupnom broju
časova za stepen. Nakon toga, škole i nastavnici ih mogu raspodeliti na školske godine i
predmete u skladu sa njihovim planiranjem, ali pri tom uvek treba da imaju u vidu predviđeni
procenat za tu oblast i ne smeju prekoračiti ukupni broj časova nedeljno predviđen za oblasti.
Varijanta A1 za opšte obrazovanje (OO) zasniva se na ukupnom procentu ili broju časova za
oblast po stepenima i na specifičnom predviđenom broju časova za predmete, po razredima
i po stepenima.
Varijanta B za SOO zasniva se na procentu za oblast i ukupnom broju časova za stepene.
Nakon toga, škole i nastavnici ih mogu raspodeliti na školske godine i predmete u skladu sa
njihovim planiranjem, ali pri tom uvek treba da imaju u vidu predviđeni procenat za tu oblast i
ne smeju prekoračiti ukupni broj časova nedeljno predviđen za oblasti. Za ovu varijantu je
karakteristično to što se u nekim oblastima nastava realizuje kao kroz integrisane predmete,
a u drugim oblastima kroz zasebne predmete. Oblast „Život i rad“ se može organizovati kroz
predmete, kurseve ili profesionalne u zavisnosti od smerova i profila škola.
Varijanta B1 za SOO zasniva se na procentu za oblast i nastavne predmete (za one oblasti u
kojima se nastava realizuje kroz zasebne predmete, a to su oblast jezika i komunikacije i
oblast zdravlja i dobrobiti) u skladu sa ukupnim brojem predviđenim za stepene. U oblastima
koje se realizuju kroz integrisanu nastavu škole i nastavnici imaju slobodu da časove
raspodele na razrede i na predmete u skladu sa njihovim planiranjem, ali pri tom uvek treba
da imaju u vidu predviđeni procenat za tu oblast i ne smeju prekoračiti ukupni broj časova
nedeljno predviđen za oblasti.
Nastavni plan A (OO)
MSKO 3
Oblast kurikuluma
Jezici i komunikacija
Maternji jezik
Engleski jezik
Drugi strani jezik
Ostali jezici
SK5 I SK6 razredi 10-11-12
Opšte obrazovanje
Br.
%
časova
20.00%
90
KURIKULUM KOSOVA
Umetnosti
Likovno vaspitanje
Muzičko vaspitanje
6.67%
Matematika
13.33%
Prirodne nauke
Biologija
Hemija
Fizika
Astronomija
Društvo i sredina
Istorija
Građansko obrazovanje
Geografija
Sociologija
Filozofija
Logika
Psihologija
Zdravlje i dobrobit
Fizičko vaspitanje
Život i rad
Izborni deo
UKUPNO:
16.67%
16.67%
6.67%
6.67%
13.33%
100%
Tabela: Nastavni plan A
Nastavni plan A1 (OO)
MSKO 3
Oblast kurikuluma
Jezici i komunikacija
Maternji jezik
Engleski jezik
Drugi strani jezik
Ostali jezici
Umetnosti
Likovno vaspitanje
Muzičko vaspitanje
Matematika
Prirodne nauke
Biologija
Hemija
Fizika
Astronomija
Društvo i sredina
Istorija
Građansko obrazovanje
Geografija
SK5 I SK6 razredi 10-11-12
Opšte obrazovanje
Br.
%
časova
20.00%
6.67%
13.33%
16.67%
16.67%
91
KURIKULUM KOSOVA
Sociologija
Filozofija
Logika
Psihologija
Zdravlje i dobrobit
Fizičko vaspitanje
Život i rad
Izborni deo
UKUPNO:
6.67%
6.67%
13.33%
100%
Tabela: Nastavni plan A1
Nastavni plan B (SOO)
MSKO 3
Oblast kurikuluma
SK5 i SK6 razredi 10-11-12
Stručno obrazovanje i obuka
Br.
%
časova
Jezici i komunikacija
Maternji jezik
Engleski jezik
Drugi strani jezik
Ostali jezici
Umetnosti
Primenjene umetnosti
Matematika
Prirodne nauke
15.63%
Društvo i sredina
6.25%
Zdravlje i dobrobit
Fizičko vaspitanje
Život i rad
Izborni deo
UKUPNO:
6.25%
3.13%
9.38%
6.25%
46.88%
6.25%
100%
Tabela: Nastavni plan za SOO
Nastavni plan B1 (SOO)
MSKO 3
Oblast kurikuluma
Jezici i komunikacija
Maternji jezik
Engleski jezik
Drugi strani jezik
SK5 i SK6 razredi 10-11-12
Stručno obrazovanje i obuka
Br.
%
časova
15.63%
92
KURIKULUM KOSOVA
Ostali jezici
Umetnosti
Primenjene umetnosti
Matematika
3.13%
9.38%
Prirodne nauke
Društvo i sredina
Zdravlje i dobrobit
Fizičko vaspitanje
Život i rad
Izborni deo
UKUPNO:
6.25%
6.25%
6.25%
46.88%
6.25%
100%
Tabela: Nastavni plan B1 za SOO
4. Kriterijumi za izradu nastavnog plana
Kako bi nastavni plan bio što funkcionalniji u razvoju kompetencija predviđenih OKK-om,
nastavnici treba da uzmu u obzir nekoliko kriterijuma:
• Ukupni procenat određen nastavnim planom za svaku oblast jednog stepena
kurikuluma;
• Broj časova nedeljno za jedan razred;
• Ishode učenja za oblast kurikuluma koje učenik treba da postigne tokom jednog
stepena kurikuluma;
• Ishode učenja za stepen kurikuluma;
• Psiho-fizičke i intelektualne sposobnosti učenika;
• Pripremljenost i iskustva učenika; i
• Ostale kriterijume koje škola smatra neophodnim (kao na primer postizanje ishoda
učenja, održavanje dopunskih časova ili ostale oblike rada koje određuje škola).
5. Sprovođenje nastavnog plana
Prilikom sprovođenja kurikuluma kroz nastavne planove i programe i prakse u učionici treba
uzeti u obzir inovativne i fleksibilne načine određivanja fonda časova, kao što su:
- Blok nastava, na primer za jedno polugodište za predmete za koje se ne zahteva
rigorozan redosled (npr.: za predmete koji se mogu predavati sa prekidima, dakle za
koje nije neophodan kontinuitet);
- Blok nastava se održava onda kada je potrebno vreme za izvođenje neke određene
aktivnosti u kontinuitetu ili kada se organizuje neka poseta u regionu u kojem se
nalazi škola;
- Blok časovi tokom nedelje, u cilju primene interaktivne pedagogije (kao što su one za
koje je potrebno 80-90 minuta, umesto 40-45 minuta, koliko traje nastavni čas);
- Fond časova za blok nastavu za praktičnu nastavu i obuku u stručnim školama.
93
KURIKULUM KOSOVA
6. Autonomija škole
Škole će u saradnji sa roditeljima i ostalim interesnim stranama moći da donose odluke o
fleksibilnom i inovativnom iskorišćavanju vremena koje im je na raspolaganju za
podučavanje i učenje, kao osnova za izradu nastavnih programa na nivou škole, koji su
usklađeni sa potrebama učenika, kontekstom i njihovim interesovanjima.
Deo kurikuluma koji se izrađuje na nivou škole (između 10%-14% vremena koje se provodi u
školi) sadržaće nekoliko mogućnosti kroz koje će se definisati autonomija škole, kao što su:
- Dodatne aktivnosti podučavanja i učenja koje mogu doprineti postizanju specifičnih
kompetencija (izborni predmeti, projekti; rad u zajednici; umetničke i sportske
aktivnosti);
- Utvrđivanje znanja, veština i stavova u određenim nastavnim oblastima;
- Usvajanje izbornih tema/kurseva/modula koje organizuje MONT;
- Organizovanje specifičnih školskih aktivnosti u vidu školskih projekata (kao što su
učenje jezika, ITK-a; stručna orijentacija);
- Izrada i sprovođenje modifikovanog kurikuluma, prilagođenog lokalnim uslovima,
sredstvima i potrebama;
- Utvrđivanje stručne orijentacije i priprema za život i rad.
PREDMETI U OVKIRU 5. I 6. STEPENA KURIKULUMA
Novim kurikulumom sa SK5 i SK6 u svakoj oblasti kurikuluma predviđen je jedan broj
predmeta koji predstavljaju organizacione tačke kurikuluma. Oni su navedeni u dole
prikazanoj tabeli. Sedam oblasti kurikuluma čine osnovu za određivanje predmeta i
odgovaraju[ih nastavnih programa (vidi odobrenu verziju OKK-a na albanskom jeziku, str. 32,
aneks 5).
STEPENI KURIKULUMA
Oblasti
kurikuluma
Jezici i
komunikacija
Umetnosti
Matematika
SK5
Razredi X i XI
(Opšte
obrazovanje)
Maternji jezik
Engleski jezik
Drugi jezik
Ostali jezici*
Likovno
vaspitanje
Muzičko
vaspitanje
Matematika
SK6
Razredi X i XII
(Stručno
obrazovanje i
obuka - SOO)
Maternji jezik
Engleski jezik
Ostali jezici
Primenjene
umetnosti
Matematika
94
Razred XII
(Opšte
obrazovanje)
Maternji jezik
Engleski jezik
Drugi jezik
Ostali jezici
Likovno
vaspitanje
Muzičko
vaspitanje
Matematika
Razred XII
(Stručno
obrazovanje i
obuka - SOO)
Maternji jezik
Engleski jezik
Ostali jezici
Primenjene
umetnosti
Matematika
KURIKULUM KOSOVA
Prirodne nauke
Biologija
Fizika
Hemija
Prirodne nauke
Biologija
Fizika
Hemija
Astronomija
Prirodne nauke
Društvo i
sredina
Društvo i sredina
Istorija
Geografija
Sociologija
Psihologija
Filozofija
Društvo i sredina
Zdravlje i
dobrobit
Istorija
Geografija
Građansko
obrazovanje
Sociologija
Psihologija
Filozofija
Zdravlje i dobrobit
Fizičko vaspitanje
Zdravlje i dobrobit
Fizičko vaspitanje
Zdravlje i dobrobit
Fizičko vaspitanje
Zdravlje i dobrobit
Fizičko vaspitanje
Život i rad
Život i rad
Život i rad
Život i rad
Život i rad
*Ostali jezici – Učenici mogu birati među stranim jezicima (osim engleskog) i jezicima koji se govore u
susednim zemljama, u skladu sa spiskom koji odobrava MONT i u skladu sa ponudom škole koju
odobrava školski savet. Učenici iz drugih zajednica, osim Albanaca i Srba, imaće mogućnosti da od 3.
razreda uče jedan od zvaničnih jezika, odnosno albanski ili srpski.
95
KURIKULUM KOSOVA
96
KURIKULUM KOSOVA
V. IZBORNI KURIKULUM ZA PRVI NIVO
Koncept
Cilj
Sadržaj i sprovođenje
Struktura
Postupak izrade i izbora izbornog kurikuluma
1. Koncept
Izborni kurikulum čini deo opšteg kurikuluma, koji za razliku od osnovnog kurikuluma izrađuje
škola i koji se sprovodi u okviru vremena određenog nastavnim planom, u skladu sa
interesovanjima, sposobnostima, mogućnostima, prethodnim znanjima učenika i
mogućnostima škole.
2. Cilj
Izborni kurikulum doprinosi postizanju ključnih kompetencija za stepen i oblast kurikuluma:
-
Produbljivanje i proširivanje znanja, sposobnosti i stavova u predmetima osnovnog
kurikuluma;
-
Utvrđivanje znanja, sposobnosti i stavova u predmetima osnovnog kurikuluma;
-
Ispunjenje specifičnih interesovanja i potreba učenika u skladu sa njihovim uzrastom,
zajednicom i mestom.
3. Sadržaj i sprovođenje
Izborni kurikulum sadrži nastavne predmete koji se realizuju kroz:
-
zasebne predmete
-
module
-
projekte
-
tematske jedinice (predmeta osnovnog kurikuluma i međukurikularnih tema)
4. Struktura izbornog kurikuluma
Izborni kurikulum ima istu strukturu kao i osnovni kurikulum. Ona obuhvata:
-
Ishode učenja za izborni predmet;
-
Metodološka uputstva za realizaciju predmeta;
-
Fond časova za izborni predmet;
-
Nastavne materijale i izvore i pomoćna sredstva;
97
KURIKULUM KOSOVA
-
Ocenjivanje učenika se realizuje kao unutrašnje ocenjivanje i ne utiče na opšti
rezultat polaganja predmeta. (*Ovo je regulisano podzakonskim aktima)
5. Postupak izrade izbornog kurikuluma
Postupak izrade izbornog kurikuluma (izbornog predmeta) zasniva se na priručniku za
nastavnike koji je izradio MONT.
6. Postupak izbora izbornog predmeta
Tokom izbora izbornog predmeta neophodno je pridržavati se koraka koji su navedeni u
Administrativnoj uredbi o izbornom kurikulumu koju je izdao MONT.
7. Sprovođenje
Nakon što učenici izaberu izborni predmet i isti usvoje odgovarajući nadležni organi, on
dobija isti status kao i predmeti osnovnog kurikuluma, odnosno postaje obavezan predmet za
sve učenike koji su ga izabrali.
Nastavni period treba da traje ne manje od jednog polugodišta.
Izborni kurikulum se nadgleda, ocenjuje (sa specijalnim statusom) i zavodi se prema istim
kriterijumima i principima koji važe za osnovni kurikulum.
Ostala uputstva za izborni predmet određuju se Uputstvom za nastavnike koji sprovode
izborni kurikulum.
98
KURIKULUM KOSOVA
VI. OPŠTA METODOLOGIJA - UPUTSTVA
Uvod
Definicija
Povezanost ishoda učenja za kurikularne oblasti i ishoda učenja za stepene
Podučavanje i učenje sa učenikom u centru i sveobuhvatnost
Podučavanje i učenje zasnovani na integrisanom pristupu
Podučavanje i učenje zasnovani na kompetencijama
Diferencirano podučavanje i učenje
Međukulikularni pristup
Vankurikularni pristup
1. Uvod
Opšte principe za implementaciju OKK-a u celini i posebno OK-a, treba uskladiti sa
metodologijom za postizanje opštih ciljeva određenih obrazovnim dokumentima i politikama.
Cilj svih obrazovnih dokumenata i politika izrađenih u poslednje vreme na Kosovu, jeste
promovisanje društvenih vrednosti, zaštita ljudskih prava, sveobuhvatnost u obrazovanju,
poštovanje vrednosti drugih i razvoj pojedinca prema njegovim sposobnostima i potrebama
za aktivnim građaninom. Metodologiju treba prilagoditi nivou obrazovanja u skladu sa
nivoima u OKK. Metodologiju treba prilagoditi profilima škola.
2. Definicija
Ne postoji neka posebna metodologija podučavanja i učenja za implementaciju OK-a ili
implementaciju kurikuluma (nastavnog plana) jedne nastavne oblasti. Svaka oblast
kurikuluma i svaki nastavni predmet ima svoju specifičnost za realizaciju namenjenih ciljeva.
Stoga ovu opštu metodologiju možemo definisati kao sistem strategija, metoda, načina i
principa i tehničke opreme koji služi za izgradnju koncepta učenja ili radi organizovanja
nastave i učenja u školi.
U cilju pružanja podrške i pomoći nastavnicima srednjeg visokog obrazovanja, u sledećem
odeljku biće data opšta metodološka uputstva vezana za dole navedene aspekte 1:
• povezanost ishoda učenja za stepene sa ishodima učenja za kurikularne/nastavne
oblasti,
• podučavanje i učenje sa učenikom u centru i sveobuhvatnost,
• podučavanje i učenje na osnovu integrisanog pristupa,
• podučavanje i učenje na osnovu kompetencija,
• diferencirano podučavanje i učenje,
• međukurikularna pitanja, i
• van-kurikularna pitanja.
1
Specifična uputstva za sve glavne aspekte ovo poglavlja biće sadržana u uputstvima za nastavne
oblasti, kao i u priručniku za nastavnike i direktore škola.
99
KURIKULUM KOSOVA
3. Povezanost ishoda učenja za stepene sa ishodima učenja za
kurikularne/nastavne oblasti
Kako bi se postigle ključne kompetencije OKK-a, MONT poziva nastavnike da u podučavanju
i učenju povežu ishode učenja za stepene sa ishodima nastavnih/kurikularnih oblasti.
Da bi nastavnici u praksi uspostavili ovu povezanost, oni moraju razviti niz didaktičkih
metoda, tehnika i sredstava za realizaciju svakog ishoda učenja ili kompetencije. Takav niz bi
trebalo da bude transparentan svakog dana i svakog nastavnog časa pred nastavnikom,
učenikom i roditeljima. Ceo ovaj materijal bi trebalo da bude sadržan u dosijeu nastavnika.
Bez obzira na odabranu metodu, tehniku, didaktička sredstva, da bi uspostavio povezanost
ishoda učenja po stepenima sa ishodima učenja iz kurikularne/nastavne oblasti, nastavnik
mora pratiti sledeće korake:
• bira ishod učenja za stepen koji planira da postigne sa učenicima 2;
• utvrđuje/bira ishod/e učenja iz kurikularne/nastavne oblasti koji pomažu u postizanju
ishoda učenja po stepenima;3
• ishode učenja iz kurikularne oblasti razlaže u specifičan ishod za razred;
• bira nastavne sadržaje, didaktičku opremu, metodologiju nastave i učenja, pomoću
čega dolazi do specifičnih ishoda iz kurikularne oblasti za razred i specifičnih ishoda
učenja za razred;
• planira nastavu, učenje i vremenski period kada će postići specifične ishode učenja za
razred u okviru školske godine;
• nakon realizacije nastavnih časova, zadataka, poglavlja, analizira se i procenjuje
učinak kako bi se proverilo postizanje ishoda učenja za oblast/stepene kurikuluma.
4. Podučavanje i učenje sa učenikom u centru i sveobuhvatnost
Sprovođenje pristupa podučavanja i učenja sa učenikom u centru, zahteva da se proces
planiranja i organizacije podučavanja i učenja oslanja na individualna iskustva učenika,
njihove potencijale, potrebe i njihova interesovanja.
Podučavanje i učenje sa učenikom u centru se zasniva na sveobuhvatnom principu, koji
podrazumeva različite načine podučavanja, načine i brzinu kojom učenici uče, uključujući pol,
uzrast, kulturu, društveno i ekonomsko poreklo i posebne potrebe učenika, bilo da je reč o
aspektima dopunskog ili dodatnog učenja.
Nastavnici su u mogućnosti da na nezavisan način, oslanjajući se na njihovo iskustvo i lična
prethodna iskustva učenika, njihove potrebe i interesovanja, izaberu strategije, metode i
tehnike podučavanja i učenja, didaktička sredstva, itd.,ali u principu, glavni cilj njihovog
izbora treba da budu podučavanje i učenje sa učenikom u centru i sveobuhvatnost. To znači
da nastavnik mora da poštuje principe podučavanja i učenja sa učenikom u centru gde je:
• učenik u centru podučavanja i učenja;
2
3
(zapamti: ishode učenja za stepene izrađuje država i oni se realizuju kroz sve oblasti kurikuluma);
(zapamti: ishode učenja za oblasti kurikuluma izrađuje država);
100
KURIKULUM KOSOVA
• nastavnik tokom rada/angažovanja učenika, posmatra, pomaže i olakšava učenje
učenika;
• učenik je angažovan i redovno učestvuje u aktivnostima koje promovišu učenje i
interesovanje učenika;
• učeniku su nastavne teme relevantne i interesantne;
• podsticanje učenika da budu odgovorni, nezavisni i da razmišljaju o doživotnom
učenju;
• nastavnik posmatra promene kod svakog učenika pojedinačno, kroz nadgledanje i
saradnju;
• nastavne aktivnosti su u skladu sa razvojnim nivoom učenika;
• planiranje podučavanja i ocenjivanja uzima u obzir individualni razvoj i učenikov stil
učenja;
• pruža se raznovrsnost mogućnosti podučavanja i metoda ocenjivanja radi
podržavanja raznih stilova učenja učenika;
• opažanje i ocenjivanje učenika se vrši radi planiranja daljeg podučavanja.
Važno je da svaki nastavnik bude u stanju da upotrebi široki spektar nastavnih metoda,
uravnotežavajući metodologiju usredsređenu na nastavnika i metodologiju usredsređenu na
učenika, prilagođavajući se učenicima i ishodima učenja određenim za svaki nastavni čas.
5. Podučavanje i učenje zasnovano na integrisanom pristupu
Zasebni nastavni predmeti omogućuju učenicima da steknu fragmentirana znanja, veštine,
stavove. S ciljem da se ovi aspekti integrišu realizacija Osnovnog Kurikuluma za 10., 11. I
12. razred u gimnazijama odvija se kroz nastavne predmete u okviru kurikularnih oblasti, a u
stručnim školama kroz predmete integrisane u kurikularnim oblastima i kroz podučavanje i
učenje zasnovanim na integrisanom pristupu.
Podučavanje i učenje zasnovani na integrisanom pristupu povezuju posebna gradiva
nastavnih predmeta s ciljem da se postignu ishodi učenja za oblasti kurikuluma i ishoda
učenja ključnih kompetencija – za stepene i nivoe.
Za ispunjavanje zahteva OKK-a i Osnovnog Kurikuluma za SNKA 3, MONT poziva
nastavnike da primene podučavanje i učenje zasnovano na integrisanom pristupu, tako što
će:
• povezati nastavne/kurikularne oblasti, gde posebna nastavna gradiva doprinose
razvoju glavnih kompetencija;
• povezati ishode učenja za kurikularnih oblasti sa ishodima učenja po stepenima i
nivoima, sa ciljem da se primena znanja, veština, stavova i vrednosti poveže sa
konkretnim situacijama iz svakodnevnog života;
• integrisati zajedničke karakteristike predmeta relevantne oblasti u podučavanju i
učenju (npr.: maternji jezik sa engleskim jezikom) ili zajedničke karakteristike iz
kurikularnih oblasti (npr.: oblast Društva i sredine i oblast prirodnih nauka);
101
KURIKULUM KOSOVA
• izvoditi aktivnosti sa učenicima radi razvoja kompetencija za pronalaženje i obradu
informacija na efikasan i odgovoran način i upotrebu elektronskog učenja, aktuelnih i
budućih tehnologija u digitalnoj epohi;
• izvoditi aktivnosti sa učenicima koje promovišu perspektivu doživotnog učenja i koje
pomažu učenicima da razviju svoje kompetencije kako bi se suočili sa izazovima i
mogućnostima u okviru razvoja u današnjem i budućem društvu i ekonomiji.
6. Podučavanje i učenje zasnovano na kompetencijama
OKK promoviše perspektivu zasnovanu na kompetencijama s ciljem da se znanja učenika,
njihove sposobnosti i stavova razvijaju u pravcu postizanja ključnih kompetencija i u cilju
ispunjavanja raznih potreba učenika, radi ispunjavanja zahteva kurikuluma, odnosno glavnih
ishoda učenja po stepenima i nivoima.
Podučavanje i učenje usredsređeno i usmereno na kompetencije zahteva od nastavnika da
izvrše izbor i organizaciju nastavnih iskustava koje integrišu relevantna znanja sa učenikovim
vrednostima, stavovima i veštinama. Ishodi učenja čine osnovu podučavanja i učenja koji se
zasnivaju na kompetencijama, i njima se opisuje šta je učenik u stanju da zna, uradi, razume,
proceni i zauzme stav po uspešnom završetku jednog stepena kurikuluma.
MONT poziva nastavnike da, oslanjajući se na ishode učenja iz kurikularnih oblasti i
stepena/nivoa, planiraju podučavanje i učenje u cilju postizanja kompetencija predviđenih
kurikulumom za odgovarajući nivo obrazovanja, praveći podelu plana na godišnje, mesečne i
dnevne planove svakog nastavnika. MONT takođe poziva nastavnike da primene
interaktivno podučavanje i učenje, gde nastavnik manje objašnjava a više pomaže učenicima
da shvate kako da uče i kako da razviju njihove kompetencije učenja.
Podučavanje i učenje zasnovani na kompetencijama zahtevaju da nastavnici odrede
strategije, metode, tehnike i razne oblike rada sa učenicima i da organizuju nastavna
iskustva učenika, koja integrišu relevantna znanja sa veštinama, vrednostima i stavovima.
Podučavanje i učenje zasnovani na kompetencijama povezani su i sa procesom
procene/ocenjivanja, sa glavnim fokusom na formativno i progresivno ocenjivanje. Da bi
procenio kompetencije učenika, važno je da svaki nastavnik odabere posebnu tehniku i
instrumente za ocenjivanje, koji učenicima pružaju mogućnost da iskažu svoja znanja,
veštine i sposobnosti, a ne samo činjenična znanja. Na ovaj način nastavnici dobijaju
informaciju o kvalitetu podučavanja i učenja, napretku učenika i razvoju kompetencija.
Postoji nekoliko pristupa i strategija koje omogućavaju da podučavanje i učenje, zasnovani
na kompetencijama, budu uspešni i pomognu učenikovom razvoju kompetencija, bez obzira
na oblast kurikuluma. Vredi napomenuti tri najvažnija pristupa koji podržavaju principe OKKa, pa stoga i pristup zasnovan na kompetencijama:
• Stvaranje prikladnog okruženja, u razredu i školi, u kome se učenici osećaju
dobrodošlim i povezanim jedni sa drugima, sa nastavnikom i školom;
• Razvoj časova kroz pristup i tehnike aktivnog učenja; kao i
• Sprovođenje strategija podučavanja i učenje, rešavanja problema i razvoja kritičkog
razmišljanja.
102
KURIKULUM KOSOVA
7. Diferencirano podučavanje i učenje
Diferencirani podučavanje i učenje predstavljaju pristup prema kojem se podučavanje u cilju
razvoja kapaciteta svih učenika, zasniva na planiranju, sprovođenju, kontroli, podršci i
proceni.
Omogućava uzimanje u obzir postojećih razlika između učenika u razredu u skladu sa
gradivom koje će učiti, didaktičkom-metodološkim tokom učenja, kao i ocenjivanjem i
materijalima koje žele i mogu da iskoriste tokom učenja.
Diferencirana nastava omogućava prilagođavanje vremena koje je na raspolaganju za
učenje i brzine učenja i podučavanja individualnim karakteristikama svakog učenika.
Pored toga, vrši se i prilagođavanje obima, vrste i stepena težine gradiva, zadataka i
obaveza individualnim karakteristikama učenika.
Da bi organizovao i razvio uspešnu diferencirano podučavanje i učenje, nastavnik treba da
se oslanja na motive, sposobnosti, interesovanja i stilove učenja učenika. Ovo su glavni
aspekti na kojima nastavnik treba da zasniva diferencirano podučavanje i učenje.
Kako bi uspešno organizovao i razvio diferencirano podučavanje i učenje, nastavnik na
trećem nivou obrazovanja treba da:
• primenjuje oblike organizovanja nastave koji promovišu i pomažu razvoju unutrašnjeg
motivisanja učenika i mehanizma samokontrole učenja;
• efikasno koristi aktivnosti sa učenicima koje promovišu organizovano učenje.
• organizuje nastavni proces pomoću raznih pristupa koji omogućavaju i olakšavaju
istragu i identifikaciju učenikovih postojećih iskustava, znanja, njihovih tački gledišta,
koji omogućavaju aktivno učešće učenika u ispravljanju mogućih grešaka, i koji
pomažu učenicima da reorganizuju svoja činjenična i proceduralna znanja za
postizanje njihovih kompetencija za učenje;
• koriste razne tehnike i načine zajedničkog učenja u nastavnom procesu;
• primenjuju različite oblike organizovanja podučavanja i učenja (aktivnosti u razredu,
rad u grupi, rad u parovima, pojedinačno učenje), koji su usredsređeni na aktivnosti
koje razvijaju samopouzdanje, inicijativu, rešavanje problema i kreativnost učenika;
• organizuje nastavu i učenje kroz diferenciranje u zadacima, njihovo rešavanje,
provera, ocenjivanje i stepen pomoći koju pruža nastavnik treba da se prilagode
svakom učeniku;
• primenjuje tehnike organizovanja nastave koje su u skladu sa jednim određenim
zadatkom/cima, pomoću kojeg učenici razvijaju posebne sposobnosti istaknutih
učenika;
• koristi razne oblike organizovanja učenja za učenike koji zahtevaju poseban nastavni
tretman, imaju posebne nastavne potrebe, uključujući i učenike sa poteškoćama u
učenju i one sa problematičnim ponašanjem;
• organizuje nastavu pomoću koje doprinosi saradnji i upotrebi organizativnih oblika
(npr.: sveobuhvatnost), kojima se promovišu podjednake mogućnosti učenja, u sferi
saradnje, među učenicima tokom aktivnosti unutar razreda, škole i van nje;
103
KURIKULUM KOSOVA
• koristi razne nastavne tehnologije koje pružaju veće mogućnosti za unapređeno
organizovanje nastave i učenja i koje nastavni proces čine prikladnijim/prijatnijim za
učenike.
8. Međukurikularna pitanja
Osnovni kurikulum za gimnazije i stručne škole obuhvata prostor za učenje izvan granica
predmeta na taj način da učenici mogu da izgrade veze između oblasti kurikuluma i raznih
drugih oblasti.
Interdisciplinarne studije, koje se zasnivaju na grupisanju iskustava i ishoda učenja iz
različitih oblasti kurikuluma i Međukurikularna pitanja treba da pruže relevantna i izazovna
iskustva koja donose zadovoljstvo u kontekstu ispunjavanja raznih potreba i zahteva dece i
mladih.
Uspostavljanje veza između kurikularnih oblasti stvara mogućnost napretka u razvoju
učenikovih veština i sposobnosti, u poznavanju i razumevanju novih koncepata, u pregledu i
jačanju koncepata ili veština, iz različitih perspektiva. Ovaj pristup takođe čini da kurikulum
bude koherentan i značajan sa učenikove tačke gledišta.
Realizacija Integracije međukurikularnih za gimnazije i stručne škole može se izvršiti kroz:
- pronalaženje korelacije između predmeta/tema ili nastavnih jedinica, u cilju
realizacije/postizanja jedne od kompetencija OK-a, npr.: ako je nastavna tema vezana
za zaštitu sredine, onda nju povezujemo sa jezičkim, književnim pitanjima, ali i sa
matematikom, građanskim vaspitanjem, itd. Stoga postoje brojne mogućnosti za
pronalaženje sličnih veza kroz koje postižemo neke od obrazovnih ciljeva iz različitih
kurikularnih oblasti.
- oblik pojedinačnih projekata ili izbornih kurseva u kojima se nadovezuju i nadopunjuju
jedna drugu razne teme ili oblasti, kao npr.: projekti u oblasti građansko vaspitanje sa
uputstvima za karijeru, itd., koje omogućuju/pomažu savladavanje posebnih
kompetencija.
9. Van-kurikularna pitanja
Van-kurikularna pitanja su strukturisane nastavne aktivnosti koje se izvode van konteksta
formalnih nastavnih oblasti i predmeta, a koje pomažu u postizanju kompetencija predviđenih
za stepene kurikuluma i formalne nivoe obrazovanja. Za svaku od mogućih aktivnosti,
nastavnici/škola moraju pripremiti orijentisan plan i program sa svrhom, a ne slučajne
aktivnosti.
U srednjem visokom obrazovanju nastava i učenje u različitim oblastima kurikuluma biće
podržani raznim aktivnostima van kurikuluma organizovanim za učenike, kao na primer:
• posete muzejima, parkovima, istorijskim mestima i prirodi, institucijama, galerijama,
pozorištima, itd;
• proslave bitnih datuma, događaja, tradicija, uspeha, itd;
• učestvovanje u donošenju odluka u školi i drugim oblicima školske demokratije;
• učestvovanje u nastavnim grupama, u slobodnim aktivnostima i udruženjima;
104
KURIKULUM KOSOVA
• diskusije sa gostima (što znači razgovor sa opštinskim liderima, roditeljima,
predstavnicima lokalnih biznisa, političarima, ljudima iz medija);
• rad na projektima fokusiranim na specifičnim temama
višedimenzionalnim karakterom koja odgovaraju uzrastu učenika;
i
pitanjima
sa
• izložbe (lepe umetnosti i fotografija);
• usluge za zajednicu (pružanje pomoći onima u potrebi, zaštita sredine, jačanje
odnosa među generacijama);
• igre, horovi, školski časopisi.
Preporučuje se da se svim učenicima omogući učešće u van-kurikularnim pitanjima, u skladu
sa njihovim talentima i interesovanjima, da budu deo jedne grupe u raznim aktivnostima:
sportskim ekipama, muzičkim grupama, plesnim grupama, horu, pozorišnim trupama, grupi
za pružanje podrške zajednici.
105
KURIKULUM KOSOVA
106
KURIKULUM KOSOVA
VII. OCENJIVANJE - UPUTSTVA
Uvod
Svrha ocenjivanja
Osnovna načela ocenjivanja
Unutrašnje ocenjivanje
Spoljašnja procena
1. Uvod
Osnovna svrha škole je da promoviše učenje, a ocenjivanje predstavlja sastavni deo tog
procesa. Kako učenje predstavlja složen proces, tako se i ocenjivanje učenja može smatrati
složenim procesom.
Ocenjivanje učenicima obezbeđuje informacije o nivou savladavanja znanja, a nastavnicima
obezbeđuje informacije koje im pomažu kako bi promovisali kvalitetnije podučavanje, i na
kraju, ocenjivanje pruža povratne informacije obrazovnim ustanovama i svim ostalim
interesnim stranama.
Realizacija ocenjivanja se zasniva na svrsi, načelima i vrstama ocenjivanja.
Ocenjivanje predstavlja najbitniji deo reforme kojoj teži obrazovni sistem Kosova, i kroz nju
se može proceniti stanje u kojem se trenutno nalazi obrazovanje i stanje kojem težimo.
Ocenjivanje se uopšte kao proces sprovodi kako bi podržao nastavnike, nastavu i učenje,
tako što učenicima pruža ne samo pismene kriterijume, već i modele vrsta ocenjivanja, kako
bi na konkretniji način razumeli postignuća kojima teže.
2. Svrha ocenjivanja
Osnovne svrhe ocenjivanja su sledeće:
Ó Pružanje podrške učenju i utvrđivanje učenja;
Ó Redovno izveštavanje o pojedinačnom napretku učenika;
Ó Uspešno postizanje kompetencija određenih kurikulumom;
Ó Određivanje i nadgledanje standarda postignuća za svaki nivo;
Ó Poređenje, kvalifikovanje i orijentaciju učenika za dalje obrazovanje.
3. Osnovna načela ocenjivanja
Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije je izradilo nacionalne standarde za ocenjivanje
na nivou škole i Etički kodeks za ocenjivanje4. Ocenjivanje uvek treba da bude u skladu sa
normama/pravilima iz ova dva dokumenta.
4
Vidi Administrativne uredbe “Nacionalni standardi za ocenjivanje na nivou škole” i “Etički kodeks za
ocenjivanje”
107
KURIKULUM KOSOVA
Ó Ocenjivanje uvek treba da se poziva na ključne kompetencije i ishode učenja za
oblasti kurikuluma, predmetne oblasti, razred, stepen i nivo obrazovanja.
Ó Instrumenti za ocenjivanje uvek treba da budu prilagođeni svrsi ocenjivanja.
Ó Oblik i vrsta ocenjivanja, a naročito način na koji se izveštava o rezultatima, uvek
treba da oslikavaju svrhu ocenjivanja.
Ó Način planiranja ocenjivanja uvek treba da bude transparentan i pravedan.
Ó Ocenjivanje uvek treba da se zasniva na najvišim etičkim standardima, odgovornosti
i polaganju računa.
4. Unutrašnje ocenjivanje
Unutrašnje ocenjivanje ili ocenjivanje na nivou škole uglavnom ima za svrhu pružanje
podrške i utvrđivanje učenja i redovno izveštavanje o pojedinačnom napretku učenika.
Kod unutrašnjeg ocenjivanja obično se sprovode sledeće dve vrste ocenjivanja:
o Formativno ocenjivanje;
o Sumativno (zbirno) ocenjivanje.
Formativno ocenjivanje
Formativno ocenjivanje je ocenjivanje na nivou razreda, kojim se usmerava i podržava
učenje tokom cele školske godine, dok se na kraju školske godine putem ocenjivanja
izveštava o napretku učenika.
Formativno ocenjivanje od strane nastavnika tokom nastave usredsređuje se na:
Ó Evidentiranje ishoda učenja/cilja učenja i kriterijuma uspeha;
Ó Podršku za samo-ocenjivanje i međusobno ocenjivanje učenika na osnovu kriterijuma
za uspeh;
Ó Pružanje povratnih informacija o učinku učenika na osnovu kriterijuma za uspeh;
Ó Evidentiranje i izveštavanje o napretku u postignućima učenika na osnovu kriterijuma
za uspeh.
Formativno ocenjivanje se vrši davanjem brojčanih ocena (1-5), koje predstavljaju stepen
postignuća učenika u usvajanju znanja, veština i stavova u svladavanju kompetencija.
Učenicima treba davati brojčane ocene u redovnim vremenskim periodima tokom školske
godine. Nastavnici će oceniti napredak učenika, ne samo na osnovu formalnih testova, već i
na osnovu podataka o njihovim postignućima koje su sakupili tokom nastave, kroz opažanja,
ankete, nastavne zadatke, eseje, fokus grupe, dosijee, rada na projektima, itd. Oni će za
objavljivanje rezultata koristiti stepene ocenjivanja koji su predstavljeni u vidu ocena.
Učenici mogu da pokažu nivo postignuća u njihovom učinku, koja su definisana kroz
dimenzije znanja, veština, stavova i vrednosti koje su usvoji kao u smislu količine,
učestalosti, dubine, pomoći, kreativnosti i kvalitetu savladavanja kompetencija.
Ocena 1 (slab/nedovoljan) definiše nedovoljan učinak u izvršavanju zadatog zadatka.
Učenik nije postigao minimalni nivo savladavanja kompetencija, i nije postigao dozvoljeni
donji prag polaganja predmeta/predmetne oblasti.
108
KURIKULUM KOSOVA
Ocena 2 (dovoljan) definiše dovoljan učinak u izvršavanju zadatog zadatka. Učenik
poseduje malo znanja, retko se javlja da odgovara, ili to čini sporo i površno i pri tom
imitira druge. On je postigao minimalni prihvatljivi nivo u savladavanju kompetencija i
ispunjavanju dozvoljenog kriterijuma polaganja predmeta/predmetne oblasti.
Ocena 3 (dobar) definiše dobar učinak u izvršavanju datog zadatka. Učenik poseduje
delimična i površna znanja, ponekad se javlja da odgovara i poseduje uobičajenu
kreativnost. On je postigao srednji nivo u savladavanju kompetencija.
Ocena 4 (vrlo dobar) definiše vrlo dobar učinak u izvršavanju datog zadatka. Učenik
obično poseduje kompletna i duboka znanja, brzo se javlja i maštovit je. On je postigao
veoma visok „poželjni“ nivo u savladavanju kompetencija.
Ocena 5 (odličan) definiše odličan i originalan učinak u izvršavanju datog zadatka.
Učenik stalno pokazuje opširna i detaljna znanja, automatski se javlja da odgovara ili da
uradi zadatak, i kreativan je. On je postigao odličan nivo u savladavanju kompetencija, i
istovremeno koristi dodatne materijale i izvore.
Tokom ocenjivanja u okviru predmeta/nastavne oblasti, učenik se ocenjuje ocenom, na
osnovu svih nivoa znanja koji se zasnivaju na ishodima učenja za nastavnu oblast/predmet
u savladavanju kompetencija.
Sumativno (zbirno) ocenjivanje
Sumativno ocenjivanje se vrši na kraju svake školske godine i u njemu se ogleda nivo
učenikovog učinka tokom jedne školske godine.
Na kraju školske godine učenicima se daje zaključna ocena. Ta zaključna ocena će biti u
vidu slova (A, B, C, D) koje će predstavljati aritmetičku sredinu ocena koje su date prilikom
formativnog ocenjivanja tokom školske godine na nivou razreda.
Opis zaključne ocene prema stepenu ocenjivanja je sledeći:
Ocena A
(prosek od 4.5 do 5.00)
Ocena B (prosek od 3.5 do 4.49)
Ocena C (prosek od 2.5 do 3.49)
Ocena D (prosek od 2.0 do 2.49)
Primer sumativnog ocenjivanja: Iz formativnog ocenjivanja sprovedenog na nivou razreda
tokom jedne školske godine za jednog učenika u jednoj od nastavnih oblasti/predmeta
učenik je dobio 8 ocena sa brojčanom vrednošću (1-5) u skladu sa stepenima ocenjivanja (3,
4, 5, 3, 2, 5, 2, 5). Aritmetička sredina brojčanih ocena predstavlja zaključnu ocenu izvedenu
na kraju školske godine:
3 + 4 + 5 + 3 + 2 + 5 + 3 + 5 30
=
= 3.75 = (Ocena B)
8
8
Ocena iz jednog predmeta/predmetne oblasti će činiti osnovu za izveštavanje učenicima i
roditeljima. U školskom izveštaju sačinjenom za roditelji nastavnik, uz ocene, treba da napiše
i kratke komentare o tome šta učenici mogu uraditi kako bi poboljšali svoj uspeh i šta se
može uraditi u smislu pružanja dodatne podrške za poboljšanje, kao i podrške za talentovane
učenike.
109
KURIKULUM KOSOVA
Ovaj pristup ocenjivanju važi za sve nastavne oblasti, kao i za svakog pojedinačnog učenika.
Učenici koji nisu postigli nivo D (2.00-2.49), nisu postigli obavezan minimum ishoda učenja
za nastavnu oblast/predmet za odgovarajući razred.
U slučaju da učenik ne postigne obavezan minimum ishoda učenja u ne više od tri nastavne
oblasti/predmeta, njemu treba omogućiti dopunsku nastavu. Dopunsku nastavu organizuje
škola i ona treba da traje ne manje od dve nastavne nedelje i ne manje od dva nastavna
časa na dan u odgovarajućoj nastavnoj oblasti/predmetu. Dopunsku nastavu organizuje
nastavnik odgovarajuće nastavne oblasti/predmeta.
Sumativno ocenjivanje učenika koji su pohađali dopunsku nastavu vrši nastavnik
odgovarajuće nastavne oblasti/predmeta u školi.
Ukoliko učenik i nakon pohađanja dopunske nastave ne postigne neophodni minimum
ishoda učenja, on ima pravo na još jedno sumativno ocenjivanje pre završetka školske
godine5.
Završno ocenjivanje
Završno ocenjivanje na prvom nivou obrazovanja vrši se na kraju prvog stepena (na kraju 2.
razreda) i na kraju drugog stepena (na kraju 5. razreda). Ova ocene se ne izvodi kao
aritmetička sredina ocena zavedenih u dnevnik tokom perioda koji pokriva odgovarajući
stepen kurikuluma, već se ocenjivanje učenika vrši na osnovu spiska ishoda učenja po
stepenima kurikuluma određenih Osnovnim kurikulumom i svaki postizanje svakog ishoda se
ocenjuje brojčanom ocenom (1-5). Aritmetička sredina tih ocena predstavlja završnu ocenu
(A, B, C, D).
Primer završnog ocenjivanja: Na primer, jedna predmetna oblast na jednom stepenu ima 1–
12 ishoda učenja i za svaki ishod učenja učenik dobija jednu brojčanu ocenu, a aritmetička
sredina svih tih ocena predstavlja završnu ocenu
(
3 + 4 + 5 + 3 + 4 + 5 + 2 + 5 + 4 + 5 + 4 + 3 47
=
= 3.92 = Ocena B ).
12
12
Ovaj pristup ocenjivanja važi za sve nastavne oblasti i za svakog pojedinačnog učenika.
Učenici koji ne postignu nivo D (2.00 - 2.49) nastavljaju tekući stepen/razred uz dopunske
programe u odgovarajućim oblastima. Nakon sprovođenja dopunskog programa i završnog
ocenjivanja, učenici koji ne postignu nivo D ne prelaze na naredni stepen, odnosno u naredni
razred6.
Završna ocena predstavlja ocenjivanje koje se vrši u školi u saradnji sa opštinskim nadležnim
organima, sa kojima se planiraju mere kako bi se obezbedio neophodan nivo savladavanja
ključnih kompetencija od strane svih učenika.
Kako bi ocenio ishode učenja za stepen kurikuluma nastavnik treba da razloži svaki ishod na
pet nivoa postignuća, kako bi mogao da tačno proceni postignuća svakog učenika u
savladavanju svakog ishoda učenja. Zatim, u zavisnosti od nivo postignuća za svaki ishod
učenja, nastavnik treba da planira dodatne aktivnosti za učenika koji je zaostao u postizanju
određenog ishoda učenja i da planira dodatne aktivnosti za učenika koji je postigao sve nivoe
postignuća za određeni ishod učenja.
5
6
Uređuje se Administrativnom uredbom
Uređuje se Administrativnom uredbom
110
KURIKULUM KOSOVA
U đačku knjižicu i u svedočanstvo o završenom prvom nivou obrazovanja upisuju se samo
završne ocene za oblasti kurikuluma.
5. Spoljašnja procena
Spoljašnju procenu postignuća učenika organizuje centralni stručni organ obrazovanja u cilju
provere stanja i nivoa kvaliteta obrazovanja i ocenjivanja na nivou škole, zajednice ili države.
Osnovne svrhe spoljašnje procene su sledeće:
ƒ Klasifikacija učenika i orijentacija za dalje obrazovanje
ƒ Overavanje savladavanja kompetencija u skladu sa ciljevima kurikuluma.
ƒ Nadgledanje obrazovnog sistema i izveštavanje o poređenju napretka u postignućima
učenika, škola i opština na nivou zemlje, i davanje preporuka za sve interesne strane
(izrađivači politika i donosioci odluka koji imaju uticaja na unapređenje obrazovanja).
Overavanje savladavanja kompetencija se vrši kroz nacionalnu procenu koja se priprema
pod nadzorom centralnog stručnog organa ovlašćenog od strane MONT-a. Nacionalna
procena se sprovodi na kraju trećeg nivoa douniverzitetskog obrazovanja (na kraju 12.
razreda) ili na kraju stepena/razreda u zavisnosti od interesa obrazovnih politika. Ove
procene su standardizovane i usredsređene su uglavnom na procenu nivoa postignuća u
savladavanju ključnih kompetencija. Zahtevi (pitanja) na ispitu treba da budu u funkciji
procene detaljnog i sveobuhvatnog i uravnoteženog niza kompetencija iz kurikuluma i
glavnih ishoda učenja. Pravila i postupci za ove procene uređeni su odgovarajućim zakonima
i administrativnim uredbama7. Nadgledanja napretka kroz proces spoljašnje procene vrši
MONT, kroz centralni stručni organ.
Ova procena/ocenjivanje postavlja i jasne kriterijume za neophodni nivo dostignuća kako bi
učenici nastavili i orijentisali se na naredni nivo obrazovanja. Na kraju 12. razreda učenici
stručnih škola polažu Završni stručni ispit. Ovo je polu-spoljašnji ispit, jer ga zajedno izvode
škole i opštinski organi obrazovanja. Na osnovu rezultata na ovom ispitu učenici se
kvalifikuju za odgovarajuću struku (nivo IV prema Okviru kurikuluma Kosova) i dobijaju
Stručnu Diplomu, a sa ovom kvalifikacijom oni mogu:
¾ Pristupiti tržištu rada, ili
¾ Nastaviti postsekundarno neuniverzitetsko obrazovanje u višim stručnim školama
(MSKO 4).
Kvalifikacije (kompetencije) koje se stiču kroz razne oblike formalnog i neformalnog
obrazovanja priznavaće se u formalnom obrazovnom sistemu na osnovu procedura
priznavanja i akreditacije, koje određuje Nacionalno telo za kvalifikacije.
Učenici koji uspešno završe poslednji razred srednje visoke škole i učenici stručnih škola koji
uspešno polože Završni stručni ispit imaju pravo da polažu Državnu maturski ispit. Na
osnovu rezultata sa ovog ispita učenicima se izdaje Diploma, a sa ovom kvalifikacijom oni
imaju pravo na dalje, univerzitetsko obrazovanje.
¾ Svaka opština se ohrabruje da sprovodi procenu učinka u odnosu na kompetencije
kurikuluma i rezultate na kraju faza kurikuluma, za koje nije predviđeno nacionalno
ocenjivanje. Ove procene će se izvršiti korišćenjem instrumenata za procenu - testovi
7
Uređuje se Administrativnom uredbom
111
KURIKULUM KOSOVA
koje na lokalnom/opštinskom nivou sastavljaju komisije iskusnih nastavnika.
Nadgledanje napretka može da vrši MONT kroz stručni organ nadležan za procenu i
opština kroz komisije koje imenuju opštinski nadležni organi.
Ova vrsta procene će školama, roditeljima, zajednici i opštinskim vlastima obezbediti
povratne informacije o kvalitetu obrazovnih usluga.
Rezultati se zapisuju u dosije učenika 8.
8
Uređuje se Administrativnom uredbom
112
KURIKULUM KOSOVA
ANEKS: Rečnik pojmova za nastavnike9
OBJAŠNJENJE
Odgovornost
Koncept etičkog upravljanja (uključujući etičko
upravljanje škole)
Zasniva se na priznavanju i preuzimanju
odgovornosti za odluke, akcije i njihove
posledice koja se nadovezuju na očekivanja za
davanje odgovornosti pred stranama od
interesa.
Izmišljen jezik koji se zasniva na nekoliko
pravila propisanih i razvijenih u jednu
određenu svrhu, kao na primer za
međunarodnu komunikaciju ili kompjutersko
programiranje.
Proces sakupljanja informacija i
prosuđivanja u vezi dostignuća ili učinka
učenika.
Cilj je pružati podršku učenicima kako bi isti
postigli glavne kompetencije i pokazali svoja
postignuća u savladavanju predviđenih
nastavnih rezultata. Zasniva se na tome da
osvesti učenike i učini ih učesnicima u
određivanju nastavnih rezultata, kriterijuma
kvaliteta i ličnih pokazivača uspeha. Učenici
uče šta treba uraditi da postignu te određene
nastavne rezultate i kako stići do te tačke.
Prikupljanje važećih, poverljivih i
uporedivih dokaza kako bi se procenio
napredak učenika u učenju (što znači njihovo
dostignuće u različitim oblastima
kurikuluma/nastavnih predmeta i savladavanja
ključnih kompetencija).
Strategije i aktivnosti koje obično sprovodi
nastavnik
(u sklopu unutrašnjeg ocenjivanja) ili neka
specijalizovana agencija (u sklopu spoljašnje
procene), kao bi se procenili dostignuća i
učinak učenika.
Unutrašnje pozicioniranje ka ljudima,
dokazima, fenomenima, akcijama,
verovanjima i situacijama; unutrašnja
spremnost za delovanje.
Godine obrazovanja koje se smatraju
neophodnim za postizanje minimalne
standarde u savladavanju ključnih
kompetencija.
Fleksibilni način za određivanje nastavnih
časova određujući kompaktnije vremenske
periode za predmete/jedinice (npr.: nastava u
Veštački jezik
Procena/ocenjivanje
Ocenjivanje za učenje
Ocenjivanje učenja
Metodologija
ocenjivanja
Stav
Osnovno obrazovanje
Blok nastava
9
POJMOVI (na
engleskom,
albanskom i srpskom)
KONCEPT
Pojmovi koji nisu relevantni za nastavnike mogu se izostaviti.
113
Npr.: Esperanto, Pascal,
itd.
Formativno ocenjivanje
Zaključno ocenjivanje
Sklonosti
Obično pokriva
obavezno obrazovanje
KURIKULUM KOSOVA
Osnovni predmet
Prijateljsko okruženje
za decu
Ocenjivanje u
razredu/ocenjivanje
od strane nastavnika
Kod
jednom predmetu tokom šestonedeljnog
semestra umesto nedeljnih časova koji su
raspodeljeni tokom cele školske godine).
Ovo se uglavnom može uraditi u slučaju nekog
predmeta za koji se ne zahteva strog redosled.
Predmet koji je po svojoj oblasti i strukturi bliži i
može da doprinese postizanju određenih
nastavnih ciljeva i omogućava razvoj određenih
sposobnosti kod učenika (npr.: obrazovanje za
rad ili tehnologiju; lični razvoj, sposobnosti za
život, društvene nauke).
Nastavni ambijenti koji su prijateljski,
zasnovani na pravima, sveobuhvatnosti,
okruženje koje je zdravo i bezbedno za svu
decu. Okruženje koje takođe obuhvata i jake
veze između porodica/zajednice i škole.
Ocenjivanje koje nastavnici vrše redovno u
učionici, kao deo njihove nastave i njihovih
nastavnih strategija. Ono pruža trenutne i
stalne informacije o postignućima učenika i
njihovim poteškoćama u učenju.
Kod predstavlja pravilo za konvertovanje
jednog dela informacije (na primer jednog
slova, jedne reči, jedne fraze ili jednog gesta) u
jedan drugi oblik ili vid (jedan znak u neki drugi
znak), ne isključivo u istu vrstu.
U komunikaciji i obradi informacija kodiranje
predstavlja proces kojim se informacije iz
jednog izvora konvertuju u simbole koji se
prosleđuju u komunikaciji. Dekodiranje je
suprotan proces, odnosno konvertovanje ovih
simbola oblika kodova u informaciju koja je
razumna primaocu.
Komunikacija
Komunikacija predstavlja prenošenje
smisaonih informacija. Za komunikaciju su
potrebni pošiljalac, poruka i primalac, mada
primalac ne mora da bude prisutan ili upoznat
sa ciljem pošiljaoca, kako bi sa njim
komunicirao u vreme komunikacije; stoga se
komunikacija može izvršiti i na velikim
daljinama kako u vremenu tako i prostoru.
Zajednica praktičnog
interesa
Prema antropolozima Jean Lave i Etienne
Wenger zajednica profesionalnog interesa
predstavlja grupu ljudi koji imaju zajedničke
interese, zanate i/ili profesije. Ovakva grupa se
može razviti prirodnim putem kao posledica
zajedničkih interesa članova u određenoj
oblasti ili domenu, ili se može razviti u svrhu
sticanja znanja koja se odnose na njihovu
oblast.
114
Vidi koncept
UNICEF-a za
škole i prijateljske
nastavne sisteme
za decu koje su
zasnovane na
pravima.
To se odnosi na:
- jezički kod (kada se
informacije izražavaju
koristeći razna jezička
sredstva – zvuk, reči,
slova, rečenice, itd.
- Umetnički kod (boja,
oblik slike
dizajn/arhitektura; glas –
tom u muzici; pokret,
gestovi u plesu; jezik –
pokreti – mimika u
drami, itd.
Za komunikaciju je
neophodno da strane u
komunikaciji dele jedno
zajedničko polje
komunikacije, odnosno
jedan kontekst. Proces
komunikacije je potpun
onda kada primalac
shvati poruku pošiljaoca.
Zajednica po struci
Ona se razvija kroz
proces razmene
informacija i iskustava
sa grupom čiji članovi
uče jedni od drugih, i
imaju mogućnost da se
lično i stručno razviju
(Lave & Wenger 1991).
KURIKULUM KOSOVA
Kompetencija
Opširne sposobnosti za primenu znanja,
veština, stavova, rutine, vrednosti i emocija na
nezavisan, praktičan i značajan način.
Obavezno
obrazovanje
Trajanje školovanja koje se zakonom smatra
obaveznim i (obično) i besplatno je za učenike
i njihove porodice. Sastav “obaveznog
obrazovanja” na Kosovu uključuje osnovno
obrazovanje, srednje niže i srednje visoko
obrazovanje (MSKO 1, 2 i 3).
Vreme koje se obično određuje za
sistematsku interakciju između nastavnika i
učenika u okviru jednog predmeta, nastavne
jedinice i/ili nastave.
Filozofija i prakse koje su inspirisane
različitim konstruktivističkim teorijama o učenja
i razvoja, i koje ističu da se učenje razvija
kroz kulturu, lično i društveno iskustvo, i kroz
interakcije i kontekste. Prema
konstruktivističkim teorijama da bi učenje bilo
efikasno, ono za učenike treba da ima
značenje (kako bi imalo smisla).
Zajednički zahtevi za sve učenike u smislu
ključnih kompetencija, zajednički predmeti i
opšta orijentacija.
Bitno gradivo iz kurikuluma koje ne pripada
isključivo jednom predmetu ili oblasti
kurikuluma, već se najbolje uči kroz nekoliko
Kontakt period
Konstruktivistički
pristupi
Osnovni kurikulum
Međukurikularna
pitanja
115
Zajednice praktičnog
interesa mogu postojati
kao virtualne, u vidu
grupa za diskusiju i
ostalih grupa, ili u
stvarnom životu, na
primer u kuhinji na
poslu, na terenu, na
podu fabrike ili negde
drugo u okruženju.
Kompetencija/ Veštine
(ponekad se
kompetencije
poistovećuju sa
“sposobnostima”,
naročito u izrazima kao
što su si
“sposobnosti za život”.
Međutim, prema jednoj
prikladnijoj definiciji
kompetencija
sposobnosti se
smatraju sastavnim
delom kompetencija
zajedno sa znanjima,
vrednostima i
stavovima (pored toga
kompetencije
podrazumevaju rutine,
modele razmišljanja i
ponašanja).
Povezane teme
KURIKULUM KOSOVA
Kurikulum
Okvir kurikuluma
Integracija kurikuluma
Politike kurikuluma
Struktura kurikuluma
Sistem kurikuluma
predmeta. Tipični primeri su obrazovanje za
mir, ljudska prava i građansko vaspitanje,
potanja rodne jednakosti, veštine
komunikacije i međukulturalno obrazovanje.
Celina nastavnih oblasti, predmeta i
pitanja među kurikulumima koji se nalaze u
jednom obrazovnom sistemu. Ovaj koncept
obično podrazumeva „zvanični“ ili „predviđeni“
(pisani) kurikulum, ali može podrazumevati i
„nepredviđeni“ ili „skriveni“ kurikulum. Pored
toga, razlikuju se „predviđeni“ (zvanični)
kurikulum, “primenjivi ”, “interaktivni”
kurikulum (kao rezultat interakcija u učionici) i
„efektivni kurikulum” (odnosno ono što učenici
u stvari uče).
Određeni broj politika, uredbi, orijentacija i
uputstava koji su od suštinske važnosti za izradu
i sprovođenje kurikuluma, koji usmerava izradu
nastavnih programa i ostalih kurikularnih
dokumenata. Imajući u vidu status kurikuluma
kao osnove jednog obrazovnog sistema, okviri
kurikuluma su obično poznati kao „ustavi“ za
douniverzitetsko obrazovanje. Okviri kurikuluma se
mogu izraditi za ceo obrazovni sistem, za posebne
faze
(kao na primer osnovno obrazovanje) i/ili za
određene posebne oblasti i pitanja kurikuluma
(kao na primer Okvir za integraciju opštih
tematskih pitanja u kurikulum).
Proces kombinacije/artikulacije nastavnog i
predmetnog sadržaja sa ciljem promovisanja
holističkog i sveobuhvatnog učenja. Ovo vodi
do umanjenja jednog broja diskretnih predmeta
i obično se izvršava u osnovnom i srednjem
nižem obrazovanju.
Formalne odluke donesene od strane vlade ili
obrazovne vlasti koje imaju direktan ili važan
uticaj na razvoj kurikuluma. Ove odluke su
obično dokumentovane u zvaničnim
dokumentima vlade.
Način na koji je organizovan kurikulum u bilo
kojem sistemu, uključujući predmete i oblasti
kurikuluma, kada se iste trebaju naučiti i
„model“ sa kojim se trebaju učiti. Kurikulum se
može sadržati, na primer, od glavnih i izbornih
predmeta koji se uče sa
nekoliko izmena između različitih razreda, kada
treba da se uče i „model“ prema kojem oni treba
da se uče. Kurikulum se može sastojati od, na
primer, glavnih i izbornih predmeta koji se uče
sa nekoliko izmena između različitih razreda.
Celina odredbi i dokumenata kurikuluma putem
kojih se nastavnicima i drugim stranama izdaju
uputstva u vezi toga zašto, šta i koliko dobro
učenici treba da uče. Sistem kurikuluma se
116
Kurikulum
KURIKULUM KOSOVA
Dijagnostička procena
Diferencirana nastava
Efektivni kurikulum
Elektronsko učenje
Izborni kurikulum
Obrazovanje o
preduzetništvu
Proširena nastava i
vreme za učenje
Izražavanje
obično sastoji od obrazovnih zakona, okvira
kurikuluma, predmetnih nastavnih programa,
standarda
ocenjivanja, školskih udžbenika i ostalih
nastavnih materijala.
Procena koja se obično vrši na početku
obrazovnog procesa i koja je usredsređena na
identifikaciji sposobnosti i slabosti učenika koje
trebaju biti uzete u obzir kako bi se podržali
učenici u rešavanju raznih
problema učenja.
Diferencijalna nastava podrazumeva
izradu višestrukih programa kako bi
učenici sa različitim sposobnostima,
interesovanjima ili različitim nastavnim
potrebama mogli da na podjednak način dožive
podjednake puteve kako bi apsorbovali,
upotrebili, razvili i predstavili koncepte kao deo
svakodnevnog nastavnog procesa. Učenicima
omogućuje da preduzmu veću odgovornost i
vlasništvo nad njihovim znanjem i pruža
mogućnost za međusobno učenje među
učenicima i učenje kroz saradnju.
Ono što učenici stvarno nauče u smislu
znanja, stavova i veština.
Učenje koje se zasniva na upotrebi novih
tehnologija informativnih i tehnologija
komunikacije s ciljem da se unapredi pristup
informacija, kao i njihovo efektivno i
odgovorno korišćenje u kontekstu
(uobičajenom) aktivnosti na daljini i u mreži.
Nastavna oblast/predmeti koje učenici mogu
izabrati u zavisnosti od svojih interesovanja,
talenata i potreba.
U užem smislu: priprema dece i mladih da
preuzmu ulogu u preduzetništvu i ekonomiji, da
osnuju svoj biznis/preduzeće. U širem smislu:
opremanje dece i mladih preduzetničkim
veštinama kao što su inicijativa, donošenje
odluka, rizikovanje, rukovodstvo, organizacione
i sposobnosti upravljanja.
Dodela više vremena za podučavanje i
učenje, kako bi se usvojila određena znanja,
veštine i stavovi s ciljem da se podstakne
duboko i održivo učenje.
Izražavanje može podrazumevati simboličko
izražavanje: izražavanje (jezik), jedno mišljenje
koje se prenosi putem jezika; izražavanje (u
matematici), razrađena kombinacija simbola
koji su dobro formirani u skladu sa primenljivim
pravilima; izražavanje (programiranje)), jedno
uputstvo za izvršavanje nečega što će zauzvrat
dati jednu vrednost; izražavanje (kroz
umetnost) (muziku) kojim se obeležava
muzička dinamika.
117
Sprovedeni kurikulum
Telesni izrazi:
Emocionalni izrazi,
verbalna i neverbalna
ponašanja kojima se
izražava emocija; izrazi
lica, pokret lica koji
prenosi emocije; izraz
gena, proces putem
kojeg se informacije sa
jednog gena koriste u
KURIKULUM KOSOVA
biohemiji; umetnički
izraz (ples, drama,
pantomima, itd.)
Spoljašnja procena
Vankurikularne
aktivnosti
Formalni kurikulum
Formalno obrazovanje
Formativno
ocenjivanje
Opšte obrazovanje
(škole)
Skriveni kurikulum
Holističko i svestrano
učenje
Procena koju vrše agencije van škole ili koja
se zasniva na postupcima i instrumentima
koje pruža jedna agencija van škole (tj.
Spoljašnji ispiti; testovi koje organizuje neka
agencija specijalizovana za vršenje procene).
Treba da se zasniva na (nacionalnim)
standardima za ocenjivanje kako bi se što je
više moguće smanjila subjektivnost pri
proceni.
Strukturisane nastavne aktivnosti koje se
odvijaju van konteksta zvaničnih nastavnih
predmeta i oblasti. U nekim sistemima one
mogu obuhvatati radno iskustvo i
organizovane sportove.
Nastavne mogućnosti i iskustva koja se
učenicima pružaju u kontekstu formalnog
obrazovanja. Formalni kurikulum služi kao
osnova za svedočanstva i izdavanje diploma
priznatih od strane društva.
Obrazovni sistem strukturisan prema hijerarhiji
i u hronološke razrede, koji počinje
predškolskim vaspitanjem i obrazovanjem i
traje do univerzitetskog obrazovanja,
uključujući pored opštih akademskih nauka
jedan širok niz specijalizovanih programa i
ustanova stručnog i tehničkog obrazovanja sa
redovnom nastavom. Rezultati i kvalifikacije
koje se stiču kroz formalno obrazovanje
prihvaćeni su od strane društva kroz
svedočanstva i izdavanje diplome.
Ocenjivanje koje u principu vrši nastavnik u
učionici s ciljem da podrži učenike u njihovom
napredovanju u učenju tokom određenog
vremenskog perioda. U formativnom
ocenjivanju na učenje se gleda kao na proces,
a ne samo kao na rezultate (vidi i Ocenjivanje
za učenje, koje je povezano sa formativnim
ocenjivanjem).
Opšta postignuća i razvoj učenika u usvajanju
širokog spektra znanja, veština i stavova koji
se odnose na predmete/akademsku nastavu i
sa životom i radom.
Verovanja, stavovi i sposobnosti koje učenici
poseduju ili koje oni razvijaju kroz svoja lična
iskustva. Skriveni kurikulum može i ne mora
biti u skladu sa zvaničnim/obaveznim
kurikulumom.
Učenje koje integriše akademske aspekte sa
razvojem učenika, pokušavajući da obradi
pojave kao celine, naglašavajući povezanost
prirodnih, društvenih i ličnih dimenzija i
procesa.
118
Predviđeni/zvanični/oba
vezni kurikulum
Vidi i
“Integrisano učenje”
KURIKULUM KOSOVA
Holistički razvoj
Okruženje za
holističko učenje
Sveobuhvatno
obrazovanje
Neformalno
obrazovanje
Informativne i
tehnologije
komunikacije (ITK)
Integrisani
podučavanje i učenje
Interaktivna učionica
Interaktivno
podučavanje i učenje
Ključne kompetencije
Glavni stepen
kurikuluma
Usklađeni napredak/razvoj svih dimenzija, tj.
Intelektualnih, emocionalnih i motoričkih
aspekata.
Organizovanje učenja koje učenika poziva da
istovremeno upotrebe svoje intelektualne,
emocionalne i motoričke sposobnosti
Sveobuhvatno obrazovanje ima za cilj da
adresuje nastavne potrebe sve dece sa
posebnom pažnjom prema onima koji su
podložni marginalizaciji i isključivanju. Ono
podrazumeva da su svi učenici – sa ili bez
smetnji u razvoju – u stanju da uče zajedno
kroz pristup zajedničkim predškolskim i
školskim ustanovama i ostalim sredinama
učenja u zajednici, i odgovarajućoj mreži
pomoćnih usluga.
Usvajanje i razvoj znanja, veština i stavova
izvan formalnih ili neformalnih obrazovnih
ustanova kroz svakodnevna iskustva i u
nedostatku predviđenog sistematskog
nastavnog procesa.
Novi instrumenti i procesi za pristup
informacijama i obradu istih, i za komunikaciju
putem elektronskih uređaja kao što su
kompjuteri,TV, internet ili ostali digitalni
uređaji.
Učenje koje odražava i jasno pokazuje veze i
međuveze u individualnom i
društvenom životu (ljudske aktivnosti), prirodi i
znanju.
Okruženje učenja na nivou učionice koje se
zasniva na stalnu razmenu između učenika i
nastavnika u kontekstu aktivnosti zasnovanih
na istraživanju, rešavanju problema i
praktičnog rada.
Filozofija i praksa uključivanja učenika u
određivanju i razvoju njihovog iskustva učenja
u skladu sa njihovim potrebama,
interesovanjima, prethodnim znanjima i
kontekstom.
Kompetencije za koje se prema sistemu
obrazovanja i obuke smatra da su bitne za
učenje svakog učenika i da znatno doprinose
životu svakog pojedinca društva. Ključne
kompetencije koje su najbliže „osnovom
obrazovanju“ mogu se nazvati i „osnovnim
kompetencijama”.
Određene faze putem kojih se realizuje
kurikulum kroz različite nivoe i razrede
obrazovanja. Period koji pokriva zajedničke
karakteristike u aspektu razvoja dece, zahteva
kurikuluma i pristupa podučavanju i učenju u
svrhu razvoja učenika i njihovog
napredovanja u učenju. U Okviru kurikuluma
Kosova glavni stepeni predstavljaju
119
Pristup razvoja ličnosti
„kao celine“
Holističko i svestrano
učenje
Generičke, poprečne ili
sveobuhvatne
kompetencije
KURIKULUM KOSOVA
Znanje
Ekonomija i društvo
znanja
Oblast kurikuluma
određene faze na nivoima obrazovanja
kako bi se obezbedili:
• veća transparentnost i tačnost u
artikulisanju obrazovnih ciljeva i
zadataka;
• mogućnosti za konkretna uputstva za
organizovanje rada škole sa naglaskom
na specifične metode, ishode učenja i
sredstva za ocenjivanje;
• mogućnosti za pružanje novih izazova
u razvoju učenika i specifičnih ciljeva
za svaki glavni stepen kurikuluma
Činjenični koncepti i informacije (podaci) i
odnosi među njima (npr.: strukture i modeli)
u vezi sa prirodnom i veštačkom sredinom,
čovekom i društvom,kulturom i ekonomijom, i
našim shvatanjem sveta, ljudi i društva.
Deklarativna znanja ukazuju na znanja u vezi
sa „šta“, dok proceduralna znanja ukazuju na
znanja u vezi sa „kako“.
Društvo i ekonomija u kojima znanje
postaje glavni izvor razvoja i napretka
(naročito putem interneta, elektronskog učenja
i procesa koji se omogućuju upotrebom
elektronskih uređaja).
Široka nastavna kategorija koja obuhvata
predmete koji imaju zajedničke ciljeve i
zadatke u sticanju znanja, veština, vrednosti
i stavova.
Oblast kurikuluma
Sastavljanje predmeta u jednu određenu
nastavnu oblast ima za svrhu njihov
specifični doprinos razvoju učenika, u
skladu sa opštim i posebnim ciljevima
nastavnog procesa u školama. Ono takođe
ima za svrhu omogućavanje višedisciplinskih
i međudisciplinskih pristupa i ostvarenje
međukurikularnih ciljeva.
Jezik
Jezik može da podrazumeva ili specifične
karakteristike čoveka u savladavanju i
korišćenju kompleksnih sistemima
komunikacije, ili specifično izražavanje jednog
takvog kompleksnog sistema komunikacije.
Naučno proučavanje jezika i svakog njegovog
aspekta se naziva lingvistikom.
Perspektiva
Filozofija i praksa organizovanja nastave,
120
Oko 3000-6000 jezika
koje danas ljudi govore
čine najznačajniji primer,
ali se prirodni jezici
mogu zasnivati više na
vizuelnom nego na
auditivnom podsticaju,
kao na primer jezik
znakova ili pisani jezik.
Kodovi i ostale vrste
veštačkih sistema, koji
se koriste u
kompjuterskom
programiranju se takođe
mogu nazivati jezicima.
KURIKULUM KOSOVA
usredsređenosti na
učenika, ili sa
učenikom u centru
Učenje
Nastavno gradivo
Iskustvo učenja
Mogućnosti za učenje
Ishodi učenja
Izvor učenja
Učenje tokom celog
života
Sposobnosti za život
Srednje niže
obrazovanje
Značajno učenje
Višeslojni koncept
identiteta
Višestruke
inteligencije
učenja i ocenjivanja is perspektive učenikovih
potreba, interesovanja i sposobnosti.
Postupak dobijanja, apsorpcije i razvoja novih
znanja, veština, vrednosti i stavova, koji su
integrisani i postojeće strukture, dok
istovremeno predstavljaju osnovu za nova
sticanja.
Teme, verovanja, ponašanja, koncepti i
činjenice, koji su često grupisani u okviru
jednog predmeta ili jedne oblasti kurikuluma u
vidu znanja, veština, vrednosti i stavova koji
treba da čine osnovu za podučavanje i
učenje.
Situacije i procesi kroz koje učenici
stiču/razvijaju znanja, veštine, vrednosti i
stavove.
Situacije i procesi koji imaju potencijala za
podsticanje učenja među učenicama.
Izjave kojima se opisuje šta učenici treba da
znaju, u šta da veruju, cene i budu u stanju
da urade. Ishodi učenja su izraženi u Okviru
kurikuluma u vidu niza domena, uključujući
znanje, razumevanje, veštine i kompetencije,
vrednosti i stavove.
Preporuke i podrška učenju učenika,
uključujući školske udžbenike, obrazovni
softver, pribor za eksperimente, atlase,
rečnike, vežbanke, itd.
Učenicima se uče kompetencije neophodne
za uspešno učenje tokom celog života.
Sposobnosti koje učenicima pružaju
kapacitete za izvršavanje zadataka ili
postupaka koji u povezani sa njihovim
životom.
Prvi ciklus srednjeg obrazovanja
(četvorogodišnjeg) na Kosovu (MSKO 2).
Za razliku od učenja napamet,ovo učenje vodi
ka razvoju konceptualnih mreža (tj.
Konceptualnih karti) koje se mogu primeniti u
raznim situacijama i koje omogućuju
kreativnost i rešavanje problema. U smislu
konstruktivističkih pogleda, ono se takođe
odnosi na učenje koje za učenike ima smisla
(tj. povezano je njihovim ličnim iskustvima i
usmeren je na praksu i konkretan rad).
Shvatanje identiteta kao kompleksnog
rezultata unapred određenih faktora
kao i razvojnih faktora zbog izlaganja i
učestvovanja kako pojedinaca tako i grupa
različitih kultura u kontekstu trenutnih pojava
globalizacije.
Uticajna savremena teorija koja se odnosi na
inteligenciju i ličnost (H.Gardner), prema kojoj
se ističe da se u mozgu mogu otkriti posebne
121
Sadržaj
Ishodi
Ishodi učenja
Kompetencije učenika
Rezultati učenika
Postignuća učenika
KURIKULUM KOSOVA
Prirodni jezik
Neformalno
obrazovanje
Izborni kurikulum
Međusobno
ocenjivanje učenika
Međusobna edukacija
učenika
Međusobno
podučavanje učenika
Predskazujuća
procena
inteligencije, umesto jedne opšte inteligencije,
koje su obično definisane kao sposobnosti za
rešavanje problema na efikasan način. Ova
teorija je bitno uticala na razvoj i sprovođenje
kurikuluma, naročito kroz koncept pristupa sa
detetom, odnosno učenikom u centru i model
razvoja „cele ličnosti“ kroz proces učenja i
razvoja. DO danas je identifikovano osam
višestrukih inteligencija: jezička, matematička,
logička,prostorna; kinestetička-telesna;
muzička; međulična; intrapersonalna;
prirodna. Među ovih osam inteligencija kao
dodatak se pominje i
egzistencijalna/duševna/moralna inteligencija.
U filozofiji jezika, prirodni jezik (ili uobičajeni
jezik) je svaki jezik koji se razvije kao rezultat
urođene sposobnosti za jezik koje poseduje
ljudski um. Prirodni jezik se koristi za
komunikaciju i može da se govori, beleži
znakovima ili piše. Prirodni jezik se razlikuje od
izgrađenih i formalnih jezika kao što su
kompjuterski programski jezici ili „jezici“ koji se
koriste u proučavanju formalne logike, naročite
matematičke logike.
Bilo koja organizovana i održiva aktivnost koja
ne odgovara u potpunosti definiciji formalnog
obrazovanja.Stoga se neformalno obrazovanje
može sprovoditi i van obrazovnih institucija i
služi osobama svih godina. Ono može
obuhvatati nastavne programe koji obrađuju
pismenost za odrasle, osnovno obrazovanje za
decu koja su napustila školu, sposobnosti za život,
sposobnosti za rad i opštu kulturu. Programi
neformalnog obrazovanja se ne pridržavaju u
potpunosti „postepenog sistema“ i mogu biti
različiti u smislu trajanja, a na kraju se ponekad
izdaju svedočanstva o postignutom uspehu u
učenju a ponekad ne.
Izborni deo kurikuluma koji sadrži predmete i
aktivnosti kurikuluma koji se utvrđuju na nivou
škole.
Kada učenici ocenjuju jedni druge (može biti
formativno i zaključno).
Procesi učenja koji se zasniva na razmeni
informacija, znanja i iskustava među učenicima, u
kojima oni postupaju kao izvorne osobe koje
olakšavaju učenje ili kao mentori.
Praksa prema kojoj učenici preuzimaju ulogu
nastavnika u školskom okruženju kako bi
razmenili znanja i veštine sa ostalim učenicima.
Procena čiji je cilj da predvidi potencijalne uspehe
i neuspehe u razvoju učenika, pri čemu je svrha
da se predlože efikasni programi za njihovo
unapređenje i neophodne dodatne delatnosti u
122
KURIKULUM KOSOVA
Osnovno obrazovanje
Popravne aktivnosti
Autonomija škole
Kurikulum koji se
izrađuje u školi
(ustanovi)
Srednje obrazovanje
Selektivna procena
Samo-ocenjivanje
Učenje zasnovano na
uslugama
Znak
Simbol
slučajevima (očekivanih) nedostataka u učenju.
Na Kosovu to je prvi period ili ciklus obrazovanja
u trajanju od pet godina, uključujući i jedan
predškolski razred (MSKO 1).
Nastavne mogućnosti i iskustva koji se pružaju
kako bi se obezbedila pomoć učenicima da
efikasno prevaziđu poteškoće u učenju.
Autonomija koja se daje školama u
upravljanju finansijskim resursima (sa javnim i
privatnim finansiranjem), upravljanju ljudskim
resursima (direktori škola, prosvetno i ostalo
osoblje) i u donošenju odluka unutar škola i u
sistemu procene škola (odgovornost) u vezi
sa ovom autonomijom.
Deo kurikuluma o kojem se odlučuje na nivou
škole (ili ustanove).
Druga faza ili ciklus školovanja, podeljena u
dve faze
- niže i visoko (MSKO 2 i 3).
Procena čiji je glavni cilj grupisanje i/ili biranje
učenika u skladu sa određenim kriterijumima
uspeha (npr.: biranje talentovanih učenika za
časove nauke ili umetnosti; biranje učenika koji
će biti primljeni u različitim školama srednjeg
višeg obrazovanja.
Učenikovo samo-ocenjivanje svojih
postignuća i poteškoća u učenju. Kao kod
međusobnog ocenjivanja učenika, ovo
ocenjivanje se zasniva na intelektualnim
veštinama visokog nivoa koje učenici koriste
kako bi ocenili svoje sopstveno učenje u
smislu rezultata/ishoda i procesa.
Učenje koje se dešava kao rezultat
angažovanja učenika u pružanju neke
organizovane usluge, obično u mesnoj
zajednici ili sire.
Znak je nešto što podrazumeva vezu između
sebe samog i svog objekta. Jedan prirodni
znak predstavlja vezu uzroka njegovog objekta
– na primer grmljavina je znak oluje.
Konvencionalni znakovi podrazumevaju
označavaju sporazum, kao što tačka označava
kraj rečenice.
Simboli je stvarnost koja predstavlja jednu
ideju, jedno fizičko lice ili proces, ali se razlikuje
od njega. Svrha simbola je da izrazi značenje u
određenom sintetičkom obliku – drugačije od
stvarnosti koja je izražena. Na primer, jedan
crveni osmougao predstavljati značenje
123
Učenje zasnovano na
uslugama za
zajednicu
Po tome se razlikuje od
simbola, koji označava
nešto drugo, kao što na
primer jedna zastava
može biti simbol jedne
nacije. Način na koji
znak nešto
podrazumeva naziva se
semioza, kojom se bave
semiotika i filozofija
jezika. Znak ima oblik
(a) i značenje (b).
Npr.: matematički
simboli, kompjuterske
ikone, nacionalni simboli
(zastava, himna, itd.)
verski simboli (krst,
polumesece, itd.),
KURIKULUM KOSOVA
Veštine
Spiralni kurikulum
Standard
Predmet
Završna procena
Održivo učenje
Progresija održivog
učenja
Nastavni program
Podučavanje
Fond časova
Vrednosti
„STOP-a“. Zatim, slika šatora na karti može
označavati mesto kampovanja. Cifre su simboli
za brojeve. Lične imenice su simboli koji
označavaju pojedince.
Sposobnost za primenu znanja u izvršavanju
određenog zadatka u skladu sa dosledni
standardom (operaciona/proceduralna
dimenzija znanja).
Model izrade kurikuluma koji obuhvata
periodično ponavljanje znanja, veština i
stavova povezanih sa oblastima
kurikuluma/predmetima u kontekstu novih
opširnijih i složenijih iskustava učenja. Služi
konsolidaciji prethodnog učenja i dubljoj
obradi raznih nastavnih gradiva.
1.
Odluka, zahtev ili pravilo koje treba da
se sprovede (na primer „standardi
kvaliteta/kurikuluma”). Standardi kurikuluma
(kvaliteta) mogu se odnositi na nastavno
gradivo (standardi za nastavno gradivo),
procese (standardi za procese), ishode
(standardi za ishode) i sredinama (standardi
za sredinu).
2.
Nivo postignuća ili uspeha koji učenici
treba da postignu kako bi im se mogao
dodeliti određeni rezultat.
Posebna nastavna disciplina (kao što su
matematika ili istorija).
Procena kojom se sumira napredak i
postignuće ishoda učenja od strane učenika u
određenom vremenu.
Učenje koje je povezano sa i doprinosi održivom
razvoju društva, ekonomije i sredine.
Učenje koje se zasniva na efikasnoj
integraciji prethodnog učenja u novi sistem
znanja, veština i stavova.
Dokument u kojem su opisani nastavni ciljevi,
ishodi učenja i nastavno gradivo za jedan
određeni predmet. Moderni nastavni programi
sadrže i uputstva za njihovo sprovođenje,
uključujući odgovarajuće metodologije
podučavanja i ocenjivanja.
Aktivnost koja se realizuje u cilju podsticanja
učenja među učenicima koristeći širok obim
metoda prilagođenih raznim stilovima učenja
učenika.
Vreme dodeljeno za podučavanje i učenje za
jedan određeni predmet ili nastavnu oblast
tokom jedne školske godine ili nedelje.
Okvirom kurikuluma se obezbeđuje dodela
vremena za rad na projektima i interaktivno
podučavanje i učenje.
Ono što ljudi cene kao principe-smernice i
osnovne reference za njihove odluke i
ponašanje.
124
imena, itd.
Spiralni razvoj
kurikuluma/učenja
Nastavni program za
određeni predmet
KURIKULUM KOSOVA
Stručno obrazovanje i
obuka
Obrazovanje i obuka koji učenicima
omogućuju da steknu veštine za rad i stručne
kvalifikacije za određene profesije, pored
sticanja ključnih kompetencija određenih
Okvirom kurikuluma.
125
Download

Projektom koji finansira EU rukovodi Kancelarija Evropske Unije u