ПРОЦЕНА УГРОЖЕНОСТИ
ОД ЕЛЕМЕНТАРНИХ НЕПОГОДА
И ДРУГИХ НЕСРЕЋА
ОПШТИНЕ БОГАТИЋ
БОГАТИЋ 2014
Процена угрожености
Садржај
1. У В О Д.......................................................................................................................................................................... 1
2. ПОЛОЖАЈ И КАРАКТЕРИСТИКЕ ТЕРИТОРИЈЕ............................................................................................ 2
2.1. ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ ........................................................................................................................................ 2
2.1.1. Површина ....................................................................................................................................................... 2
2.1.2.Урбана структура насеља ............................................................................................................................ 4
2.1.2.1. Објекти државне и локалне самоуправе..................................................................................................................5
2.1.2.2. Социјална заштита....................................................................................................................................................7
2.1.2.3. Образовање................................................................................................................................................................8
2.1.2.4. Јавно информисање ..................................................................................................................................................9
2.1.3. Саобраћајна инфраструктура .................................................................................................................... 9
2.1.4. Станице за погонско гориво....................................................................................................................... 10
2.1.5. Електро-енергетски, ТТ објекти и поштански саобраћај ..................................................................... 11
2.1.6. Објекти комуналне инфраструктуре ....................................................................................................... 11
2.1.6.1. Зелене пијаце...........................................................................................................................................................13
2.1.6.2. Сточне пијаце ..........................................................................................................................................................13
2.1.6.3. Гробља .....................................................................................................................................................................14
2.1.6.4. Азил и гробља за животињe...................................................................................................................................14
2.1.6.5. Депоније ..................................................................................................................................................................14
2.1.6.6. Постројења за пречишћавање отпадних вода.......................................................................................................15
2.2. ХИДРО-ГЕОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ........................................................................................................... 15
2.2.1. Рељеф ........................................................................................................................................................... 15
2.2.2. Геолошка грађа и инжењерско геолошке карактеристике .................................................................... 16
2.2.3. Минералне карактеристике и потенцијали ............................................................................................. 17
2.2.4. Реке, водотоци и речице ............................................................................................................................. 18
2.2.5. Подземне воде.............................................................................................................................................. 19
2.2.6. Геотермалне воде........................................................................................................................................ 19
2.3. МЕТЕОРОЛОШКО-КЛИМАТСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ .......................................................................................... 21
2.3.1. Врста климе................................................................................................................................................. 21
2.3.2. Температура ваздуха .................................................................................................................................. 21
2.3.3. Влажност ваздуха ...................................................................................................................................... 22
2.3.4. Облачност.................................................................................................................................................... 22
2.3.5. Инсолација ................................................................................................................................................... 22
2.3.6. Падавине ...................................................................................................................................................... 22
2.3.7. Кретање ваздушне масе (ветар) ............................................................................................................... 23
2.4. СТАНОВНИШТВО ................................................................................................................................................. 23
2.4.1. Укупан број становника ............................................................................................................................. 23
2.4.2. Полна структура становника ................................................................................................................... 24
2.4.3. Старосна структура становника............................................................................................................. 25
2.5. СОЦИЈАЛНА СТРУКТУРА ОД УКУПНОГ БРОЈА СТАНОВНИКА ........................................................................... 25
2.6. МАТЕРИЈАЛНА КУЛТУРНА ДОБРА И ЖИВОТНА СРЕДИНА ................................................................................ 27
2.6.1. Објекти од националног значаја................................................................................................................ 27
2.6.2. Објекти за одржавање културних манифестација ................................................................................ 27
2.7. ЗАШТИЋЕНА ПРИРОДНА ДОБРA .......................................................................................................................... 30
2.7.1. Специјални резерват природе „Засавица“ ............................................................................................... 30
2.7.2. Споменик природе-„Стабло липе Мира“.................................................................................................. 32
2.7.3. Остала природна добра.............................................................................................................................. 32
2.8. ЖИВОТИЊСКИ СВЕТ ........................................................................................................................................... 32
2.8.1. Домаће животиње ...................................................................................................................................... 32
2.8.2. Дивље животиње ........................................................................................................................................ 33
2.9. ВОДОСНАБДЕВАЊЕ.............................................................................................................................................. 33
2.9.1. Производња и дистрибуција воде за пиће................................................................................................. 33
2.9.2. Квалитет воде............................................................................................................................................. 33
2.9.3. Објекти водоснабдевања ........................................................................................................................... 34
2.10. ПОЉОПРИВРЕДНЕ ПОВРШИНЕ ......................................................................................................................... 34
2.10.1. Структура педолошког покривача.......................................................................................................... 35
I
Општина Богатић
2.10.2. Бонитетне класе земљишта.................................................................................................................... 36
2.10.3.Пољопривредно земљиште........................................................................................................................ 38
2.11. ОБЈЕКТИ ЗА СКЛАЊАЊЕ, ЗБРИЊАВАЊЕ И ЗДРАВСТВЕНО ОБЕЗБЕЂЕЊЕ ....................................................... 39
2.11.1.Здравствено обезбеђење............................................................................................................................ 41
2.12. САОБРАЋАЈНО - ТЕХНОЛОШКА ИНФРАСТРУКТУРА........................................................................................ 44
2.12.1. Саобраћајна и путна мрежа.................................................................................................................... 44
2.12.2. Друмски саобраћај .................................................................................................................................... 44
2.12.3. Железнички саобраћај............................................................................................................................... 46
2.13. ИНДУСТРИЈСКА ЗОНА ....................................................................................................................................... 47
3. ПРОЦЕНА КРИТИЧНЕ ИНФРАСТРУКТУРЕ СА СТАНОВИШТА УГРОЖЕНОСТИ ОД
ЕЛЕМЕНТАРНИХ НЕПОГОДА И ДРУГИХ НЕСРЕЋА ................................................................................ 49
3.1. ПРОИЗВОДЊА И ДИСТРИБУЦИЈА ЕЛЕКТРИЧНЕ ЕНЕРГИЈЕ ............................................................................... 49
3.1.1. Снабдевање електричном енергијом ......................................................................................................... 49
3.1.2. Екектроенергетска преносна мрежа ....................................................................................................... 50
3.2. СНАБДЕВАЊЕ ЕНЕРГЕНТИМА ............................................................................................................................. 53
3.3. СНАБДЕВАЊЕ СА ВОДОМ .................................................................................................................................... 54
3.3.1. Процена критичне инфраструктуре са становишта угрожености од елементарних непогода и
других несрећа ....................................................................................................................................................... 54
3.3.2. Процена штетних последица на обављање делатности објеката критичне инфраструктуре и
последица прекида обављања делатности по кориснике.................................................................................. 55
3.4. СНАБДЕВАЊЕ СТАНОВНИШТВА ХРАНОМ .......................................................................................................... 56
3.5. ЗДРАВСТВЕНА ЗАШТИТА ..................................................................................................................................... 58
3.6. МАТЕРИЈАЛНА И КУЛТУРНА ДОБРА И ЖИВОТНА СРЕДИНА ............................................................................. 60
3.6.1. Материјална и културна добра ................................................................................................................. 60
3.6.2. Животна средина ........................................................................................................................................ 61
3.6.2.1. Загађење ваздуха.....................................................................................................................................................61
3.6.2.2. Загађење земљишта ................................................................................................................................................61
3.6.2.3. Загађење воде ..........................................................................................................................................................61
3.6.2.4. Заштита од буке ......................................................................................................................................................62
3.6.2.5. Заштита од јонизујућег зрачења ............................................................................................................................62
3.7. ЗАШТИЋЕНА ПРИРОДНА ДОБРА .......................................................................................................................... 63
3.8. ТЕЛЕКОМУНИКАЦИЈА ......................................................................................................................................... 64
3.9. САОБРАЋАЈ .......................................................................................................................................................... 65
3.10. ПРОИЗВОДЊА ОПАСНИХ МАТЕРИЈА................................................................................................................. 68
4. ИДЕНТИФИКАЦИЈА ОПАСНОСТИ И ПРОЦЕНА РИЗИКА
ОД ЕЛЕМЕНТАРНИХ НЕПОГОДА И ДРУГИХ НЕСРЕЋА.......................................................................... 71
4.1. ПОПЛАВЕ.............................................................................................................................................................. 83
4.2. ЗЕМЉОТРЕС, КЛИЗИШТА, ОДРОНИ И ЕРОЗИЈЕ .................................................................................................. 87
4.2.1. Земљотрес ................................................................................................................................................... 87
4.2.2. Клизишта, одрони и ерозије....................................................................................................................... 89
4.3. ОСТАЛИ ПРИРОДНИ УЗРОЦИ............................................................................................................................... 92
4.3.1. Високе температуре ваздуха..................................................................................................................... 93
4.3.2. Суша ............................................................................................................................................................. 93
4.3.3. Олујни ветрови ............................................................................................................................................ 94
4.3.4. Град .............................................................................................................................................................. 95
4.3.5. Снегови и снежни наноси ........................................................................................................................... 96
4.3.6. Мраз и хладноћа .......................................................................................................................................... 96
4.4. ТЕХНИЧКО-ТЕХНОЛОШКИ УДЕСИ И ТЕРОРИСТИЧКИ НАПАДИ ....................................................................... 97
4.5. ПОЖАРИ И ЕКСПЛОЗИЈЕ ..................................................................................................................................... 98
4.5.1. Узроци досадашњих пожара...................................................................................................................... 99
4.5.2. Објекти угрожени пожаром ................................................................................................................... 100
4.5.3. Пожарне карактеристике одређених урбаних садржаја..................................................................... 101
4.5.3.1. Стамбени објекти..................................................................................................................................................101
4.5.3.2. Индустријски објекти ...........................................................................................................................................102
4.5.3.3. Јавни објекти .........................................................................................................................................................102
4.5.3.4. Бензинске станице ................................................................................................................................................102
4.5.3.5. Шумске и пољопривредне површине..................................................................................................................103
4.5.4. Утицај саобраћајница на пожарну угроженост................................................................................... 103
II
Процена угрожености
4.5.5. Стање противпожарне заштите........................................................................................................... 104
4.5.6. Снабдевање водом и хидрантска инсталација за гашење пожара ..................................................... 104
4.5.7. Складишта експлозивних средстава....................................................................................................... 107
4.5.8. Производња муниције, експлозивних направа и др. ................................................................................ 107
4.5.9. Заостала неексплодирана убојна средства (НУС-а)............................................................................. 107
4.5.10. Носиоци заштите од експлозија ........................................................................................................... 107
4.5.11. Место и локација уништења НУС-а..................................................................................................... 107
4.5.12. Преглед субјеката у којима постоји велика опасност од експлозије ................................................ 108
4.6. РУШЕЊЕ ХИДРОАКУМУЛАЦИОНИХ БРАНА ..................................................................................................... 108
4.7. НУКЛЕАРНИ И РАДИАЦИОНИ АКЦИДЕНТИ ...................................................................................................... 108
4.8. ЕПИДЕМИОЛОШКЕ И САНИТАРНЕ ОПАСНОСТИ ............................................................................................. 109
4.8.1. Епидемиолошке опасности ...................................................................................................................... 109
4.8.2. Сточне заразне болести........................................................................................................................... 111
4.8.3. Биљне заразне болести ............................................................................................................................. 112
4.9. ЕПИДЕМИЈЕ ....................................................................................................................................................... 113
4.10. ЕПИООЗОТИЈА ................................................................................................................................................. 116
4.11. БИЉНЕ БОЛЕСТИ ............................................................................................................................................. 118
5. ПРОЦЕНА СНАГА СРЕДСТАВА И ПРЕВЕНТИВНИХ МЕРА ЗА ЗАШТИТУ И СПАСАВАЊЕ ........ 121
5.1. МЕРЕ КОЈЕ СУ ПРЕДВИЂЕНЕ И/ИЛИ РЕАЛИЗОВАНЕ ПРОСТОРНИМ ПЛАНИРАЊЕМ, ПРОЈЕКТОВАЊЕМ И
ИЗГРАДЊОМ ОБЈЕКАТА, ПОСТРОЈЕЊА, КОМПЛЕКСА ............................................................................................ 121
5.2. МЕРЕ КОЈЕ СУ ПРЕДВИЂЕНЕ ЗА ОДРЖАВАЊЕ И КОНТРОЛУ ИНФРАСТРУКТУРЕ (ПТТ, ЖЕЛЕЗНИЧКИ,
ДРУМСКИ, РЕЧНИ И ВАЗДУШНИ САОБРАЋАЈ)......................................................................................................... 129
5.3. МЕРЕ КОЈЕ СУ ПРЕДВИЂЕЊЕ ЗА ОДРЖАВАЊЕ И КОНТРОЛУ САОБРАЋЈНИЦА НА НИВОУ ЛОКАЛНЕ
ЗАЈЕДНИЦЕ ................................................................................................................................................................ 130
5.4. МЕРЕ КОЈЕ СУ ПРЕДВИЂЕНЕ У СИСТЕМУ БЕЗБЕДНОСТИ ............................................................................... 131
5.5. ЕДУКАЦИЈА-ПЕРМАНЕНТНА ЕДУКАЦИЈА СТАНОВНИШТВА УКЉУЧУЈУЋИ И ДЕЦУ ВЕЋ ОД ПРЕДШКОЛСКЕ
ДОБИ, О СВИМ АСПЕКТИМА ЗАШТИТЕ И СПАСАВАЊА .......................................................................................... 131
5.6. ПРОПИСИ У СВИМ ОБЛАСТИМА ЗАШТИТЕ И СПАСВАЊА У ВАНРЕДНИМ СИТУАЦИЈАМА............................ 132
5.7. МЕРЕ КОЈЕ СУ ПРЕДВИЂЕНЕ ОРГАНИЗАЦИЈОМ ОСПОСОБЉАВАЊА И ОПРЕМАЊА ЉУДСКИХ КАПАЦИТЕТА
ЗА РЕАГОВАЊЕ У СЛУЧАЈУ ВАНРЕДНИХ СИТУАЦИЈА ............................................................................................ 133
5.8. МЕРЕ КОЈЕ СУ ПРЕДВИЂЕНЕ ИЗРАДОМ И ПРОВЕРОМ ПЛАНСКЕ ДОКУМЕНТАЦИЈЕ ЗА РЕАГОВАЊЕ У
СЛУЧАЈУ ВАНРЕДНИХ СИТУАЦИЈА.......................................................................................................................... 134
6. З А К Љ У Ч А К...................................................................................................................................................... 135
6.1. УЗБУЊИВАЊЕ............................................................................................................................................... 135
6.2. ЕВАКУАЦИЈА................................................................................................................................................. 135
6.3. СКЛАЊАЊЕ И УРБАНИСТИЧКЕ МЕРЕ ЗАШТИТЕ. .......................................................................... 136
6.4. ЗБРИЊАВАЊЕ УГРОЖЕНИ И НАСТРАДАЛИХ ................................................................................... 136
6.5. РАДИОЛОШКО – ХЕМИЈКО- БИОЛОШКА ЗАШТИТА ( РХБЗ) ....................................................... 136
6.6. ЗАШТИТА ОД ТЕХНИЧКО-ТЕХНОЛОШКИХ НЕСРЕЋА .................................................................. 137
6.7. ЗАШТИТА И СПАСАВАЊЕ ОД РУШЕЊА .............................................................................................. 137
6.8. ЗАШТИТА И СПАСАВАЊЕ ОД ПОПЛАВА И НЕСРЕЋА НА ВОДИ И ПОД ВОДОМ ................... 138
6.9. ЗАШТИТА И СПАСАВАЊЕ НА НЕПРИСТУПАЧНИМ ТЕРЕНИМА................................................ 138
6.10. ЗАШТИТА И СПАСАВАЊЕ ОД ПОЖАРА И ЕКСПЛОЗИЈА............................................................. 138
6.11. ЗАШТИТА ОД НУС- .................................................................................................................................... 139
6.12. ПРВА И МЕДИЦИНСКА ПОМОЋ............................................................................................................ 139
6.13. АСАНАЦИЈА ТЕРЕНА................................................................................................................................ 140
6.14. ОЧУВАЊЕ ДОБАРА БИТНИХ ЗА ОПСТАНАК .................................................................................... 140
6.15 ХИТНО УСПОСТАВЉАЊЕ НЕОПХОДНИХ СЛУЖБИ ОД ЈАВНОГ ИНТЕРЕСА ....................... 140
ПРИКАЗ ПРОЦЕСА ПРОЦЕНЕ РИЗИКА ............................................................................................................ 141
III
Општина Богатић
1. У В О Д
Процена угрожености од елементарних неогода и других несрећа (у даљем тексту:
Процена) општине Богатић израђена је на основу члана 15. Закона о ванредним ситуацијама
(„Службени гласник РС“, број 111/09, 92/11) и члана 9. Уредбе о садржају и начину израде
планова заштите и спасавања у ванредним ситуацијама („Службени гласник РС“, број 8/11),
а у складу са Упутством о методологији за израду процене угрожености и планова заштите и
спасавања у ванредним ситуацијама („Службени гласник РС“, број 96/12).
Процена представља полазну основу и осигурава једну од најзначајнијих
претпоставки за успешно планирање и спровођење мера заштите и спашавања, ублажавања и
отклањања последица деловања елементарних непогода и других несрећа. Управо од тога у
коликој су мери, у процесу израде Процене, обухваћени и сагледани сви значајни
статистички и други подаци о људским, материјалним, културним и другим ресурсима
којима располаже општина Богатић, као и могуће врсте и степен угрожавања, у истој ће бити
могуће предвидети одговарајуће потребне и објективно предвидиве мере и поступке, којима
ће се на најефикаснији начин, првенствено превентивно, моћи супроставити уништавајућим
или штетним ефектима деловања свих врста угрожавања.
У Процени, за општину Богатић, унети су доступни подаци и анализе које треба да
осигурају сагледавање:
у којој мери је јединица локалне самоуправе у могућности, што брже, организованије
и ефикасније, прећи с рада у нормалним условима, на рад у ванредним ситуацијама
изазваним елементарним непогодама и другим несрећама,
у којој је мери иста у могућности да се сврсисходно, ефикасно и координирано
ангажује, те у одређеној врсти угрожености, употреби све потенцијале заштите и
спашавања на свом подручју, сходно степену опасности и угрожености, како би се у
што већој мери избегло угрожавање и губитак људских живота и материјалних
добара.
Процена је основни документ за израду Плана заштите и спасавања у ванредним
ситуацијама јединице локалне самоуправе.
Приликом израде Процене узети су у обзир стандарди урбанистичко-планске регулативе,
техничко-технолошке документације и статистички подаци о свим елементима потребним за
израду исте.
На изради Процене учествовао је стручни тим, састављен од стручњака по врсти
делатности од значаја за заштиту и спасавање, односно процену ризика.
Општина Богатић
2. ПОЛОЖАЈ И КАРАКТЕРИСТИКЕ ТЕРИТОРИЈЕ
У овом делу Процене угрожености исказани су подаци о:
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
географском положају,
хидро-географским карактеристикама,
становништву,
социјалној структури од укупног броја становника,
материјалним и културним добрима и животној средини,
заштићеним природним добрима,
животињском свету,
водоснабдевању,
пољопривредним површинама,
објектима за склањање и збрињавање,
саобраћајно-технолошкој инфраструктури,
индустријским зонама.
2.1. Географски положај
2.1.1. Површина
Општина Богатић се налази у региону Западне Србије, у Мачви и захвата површину
од 384 км2. То је изразито равничарско подручје на обали реке Дрине која представља
западну границу са БИХ (општина Бијељина у Републици Српској), у дужини од 38 км. На
северу се граничи са Градом Сремска Митровица у дужини од 53 км а на југоистоку са
Градом Шапцoм у дужини од 66 км.
2
Процена угрожености
Слика 1. Положај општине у Србији
Слика 2. Положај општине у Мачванском округу
Општину чини 14 насеља: Богатић, Бадовинци, Глушци, Дубље, Клење, Црна Бара,
Баново Поље, Белотић, Глоговац, Мачвански Метковић, Очаге, Салаш Црнобарски, Совљак
и Узвеће. Централно место је насеље Богатић. Општина Богатић, према попису из 2011.г.
има 30.430 становника од чега Богатић има 6.618 становника, док у 13 сеоских месних
заједница има укупно 23.812 становника. Од укупног броја становника 28.883 становника
живи на територији општине, а 1.547 становника живи у друим подручјима/местима.
Општина Богатић заузима периферни положај у централној Србији и у односу на
главне осовине развоја Србије. Насеља су повезана са мрежом путева дугом 235,5 км од чега
је 173,4 км са савременим коловозом. Везу са околним подручјима омогућава мост на Дрини
„Павловића ћуприја“ који је и гранични прелаз. Он повезује Општину и целу Мачву са
Републиком Српском и даље са суседним државама и областима.
ОПШТЕ ИНФОРАЦИЈЕ
Површина (2012)
пољопривредно земљиште
шумско земљиште
384 км²
30540 ха
3324 ха
Становништво (2011)
Природни прираштај (2011)
Број насеља
30430 становника
-8 ‰
14
Положај
Покрајина
Округ
Централна Србија
Мачвански округ
Седиште општине
Богатић
3
Општина Богатић
2.1.2.Урбана структура насеља
На укупној површини од 384 км2 општине Богатић, има 30.430 становника у 14
насеља. По насељу општине долази просечно око 27,5 км2 и 79,25 становник км2. Величинска
структура насеља, као и просечна величина атара насеља, доста су блиски са просечним
одликама сеоских насеља Србије и у том смислу се не издвајају по специфичностима.
Oпштине Богатић и Владимирци припадају функционално-урбаном подручју Шапца,
тј. једном од центара националног значаја. Сва насеља припадају типу збијених крстасто
ушорених села (мачвански тип села).
Основне карактеристике мреже насеља у оквиру општине Богатић, сагледавају се кроз
више различитих нивоа - просторној дистрибуцији становништва (густини насељености),
дисперзији различитих садржаја и активности на нивоу општине, природно-морфолошким
карактеристикама простора, саобраћајној и међународној повезаности, из чега произилази и
формирање различитих гравитационих зона појединих насељских центара, као и интензитет
њихове међузависности.
Функционални садржаји су последица места у мрежи насеља, организованости,
величине насеља и стварних потреба и могућности припадајућег становништва. Највећи број
функционалних садржаја општине смештен је у општинском центру – насељу Богатић.
Готова сва насеља општине имају насељске финкционалне садржаје, које задовољавају
највећи део потреба припадајућег становништва.
Број становника на територији општине Богатић креће се од 422 у Очагама до 6.618 у
Богатићу. Општа карактеристика насеља Богатић је демографска статичност, односно, мале
промене у броју становника.
Табела 1: Класификација насеља према броју становника, 2011 год.
Категорија
Бр.
насеља
Насеља
До 500
1
Очаге
501-1.000
2
Совљак, Глоговац
1.001-2.000
5
Баново Поље, Белотић, Метковић, Салаш Црнобарски, Узвеће
2.001-5.000
4
Дубље, Клење, Бадовинци, Глушци,Црна Бара
5.001-10.000
2
Богатић
Укупно
14
Просечан број становника за насеља општине Богатић износи око 2.173, а учешће
насеља испод 1.000 становника је мало (Очаге, Глоговац, Совљак). Насеља са више од 2000
становника спадају у групу већих сеоских насеља и у хијерархијској мрежи имају виши
ниво.
Географски положај насеља има одређен утицај на његово место у хијерархијској
мрежи. То се пре свега односи на положај насеља у односу на речне токове, важне
саобраћајнице итд.
Природни потенцијали, без обзира на условно мали простор, различити су од насеља
до насеља и имају битан утицај на њихов развој. Ово се пре свега односи на квалитет
земљишта и геолошке потенцијале (геотермалне воде), које неким насељима дају
специфично место у општини.
4
Процена угрожености
У општини, према постојећој хијерархији и организацији у мрежи насеља и центара,
издвајају се:
• ОПШТИНСКИ ЦЕНТАР – Богатић;
• ЦЕНТРИ ЗАЈЕДНИЦЕ СЕЛА – Бадовинци, Глушци, Црна Бара, Клење и Дубље;
• СЕОСКИ ЦЕНТРИ - Баново Поље, Белотић, Метковић, Салаш Црнобарски, Узвеће,
Совљак и Глоговац;
• ПРИМАРНА СЕОСКА НАСЕЉА – Очаге.
У саставу општине Богатић постоји 14 насељених места, са карактеристиком пропорције распореда и развијености мреже јавних и комуналних служби, у односу на величину
насеља. Слику насеља у општини Богатић дефинишу две групације и то: насеља са нешто
израженијим урбаним карактеристикама, односно већом концентрацијом становништва
(Богатић, Бадовинци. Дубље, Клење, Глушци и Црна Бара), са укупним већим степеном
развијености и развијенијом мрежом насељске опреме на нивоу централних и производних
функција, која задовољава потребе јавног сектора матичног становништва, али и осталих
гравитирајућих делова територије.
Остала мања насеља (односно насеља од 422 до1.683 становника, према попису из
2011.године), спадају у другу групу са нешто нижим нивоом опремљености, али такође са
релативно добром диспозицијом постојећих садржаја.
Насеље Богатић је општински центар, са изграђеним капацитетима јавног сектора,
односно концетрацијом јавних, комуналних служби и служби државне управе.
2.1.2.1. Објекти државне и локалне самоуправе
Обзиром да је насеље Богатић једини општински центар, службе државне управе,
администрације, јавне и јавне комуналне службе и предузећа су смештени на ужој или широј
територији насеља. Све ове службе играју значајну улогу у задовољавању основних потреба
становништва из домена јавног сектора, као што су: уређење и опремање градског
грађевинског земљишта, одржавање комуналних објеката, градских улица и локалних путева
као и осталих услуга из домена јавних и комуналних услуга, затим снабдевање и дистрибуција санитарне воде и енергената, обезбеђивање поштанско-телеграфског и телефонског
саобраћаја и веза, одржавање катастра непокретности, изворни и поверени послови из
надлежности републике и општине, судске и правосудне услуге и сл.
Од јавних и јавних комуналних предузећа и служби, на подручју општине Богатић
раде: Дирекција за грађевинско земљиште и путеве општине Богатић, Дирекција за пољопривреду и село, ЈКП „Богатић“, ЈП „ПТТ саобраћаја Србија“ (ЈПМ Богатић), „Teлеком
Србија“ ИЈ Богатић, ЕПС „Електродистрибуција“ Шабац (пословница Богатић), РГУ Служба
за катастар непокретности Богатић.
Од служби државне управе и администрације, раде Општинска управа са свим својим
службама (Одељење за општу управу и заједничке послове, Одељење за привреду и финансије, Одељење за друштвене делатности, Одељење за урбанизам, грађевинарство, комунално-стамбене послове и заштиту животне средине), РУ јавних прихода и Основни суд
Шабац, Судска јединица Богатић.
Дисперзија објеката/јединица локалне управе и администрације је изузетно добра и
равномерно покрива читаву територију општине, у свим насељима функционишу Месне заје-
5
Општина Богатић
днице и Месне канцеларије. Иако по просторним капацитетима задовољавају потребе становништва, бонитет и искоришћеност ових објеката, је испод потребног нивоа. Како није
исказана потреба за повећањем капацитета објеката, а с обзиром на тренд рационализације
броја запослених у јавном сектору, па и у управи и администрацији, може се очекивати
институционална, али и просторна реорганизација рада ових служби, уз задржавање постојећих капацитета.
Судске услуге пружа Основни суд Шабац преко Судске јединице Богатић. Најближе
више судске инстанце су у Шапцу и Београду.
На обезбеђивању и подизању нивоа јавне безбедности ради МУП, ПС Богатић, а као
једна од његових професионалних јединица, делује Ватрогасно-спасилачка јединица Богатић,
која својим активностима покрива читаву територију општине.
Уз неке изузетке, постојећи просторни капацитети јавних и комуналних функција,
управе и администрације углавном задовољавају потребе служби, тако да се задржавају на
постојећим локацијама, са или без прегруписавања у оквиру постојећег расположивог простора или са могућношћу повећања корисног простора у новоизграђеним или дограђеним
објектима на припадајућим парцелама.
Табела 2: Заступљеност и распоред објеката државне управе, администрације, јавних и комуналних
служби на подручју Општине Богатић
Кат.
општина
јавни сектор
насеља
Бадовинци
Бадовинци
Баново
Поље
Белотић
Баново
Поље
Белотић
Богатић
Богатић
Глоговац
Глоговац
Глушци
Глушци
Дубље
Дубље
6
јединице локалне
самоуправе
месна канцеларија (МК)
месна заједница (МЗ)
месна канцеларија (МК)
месна заједница (МЗ)
месна канцеларија (МК)
месна заједница (МЗ)
Општинска управа:
-одељ за општу управу
и заједничке послове
-одељ.за привреду и
финансије
-одељ.за друштвене
делатности
-одељ. за урбанизам,
грађевинарство,
стамб.-комумуналне
послове и заштиту
животне средине
(ук.око 1455м2)
месна заједница
капац.
обј.(у)
280м2
администрација,
јавне и комуналне службе
ЈП “ПТТ-саобраћаја“ Србија
(ЈПМ Бадовинци)
ЈП “ПТТ-саобраћаја“ Србија
(ЈПМ Баново Поље)
/
капцитети
обј.(ук)
56,6м2
задовољава
50м2
задовољава
/
Службе социјалне заштите
(Центар за социјални рад,
ОО Црвеног крста, Национална
служба за запошљавање, РЗ за
здр.осигурање, РФ за пензионо
и инвал.осигурање)
Основни суд Шабац
Судска јединица Богатић
Дирекција за грађ.земљ.путеве
и изградњу општине Богатић
ЈКП “Богатић“ Богатић
ЈП “ПТТ-саобраћаја“ Србија
(ЈПМ Богатић)
Телеком Србија, ИЈ Богатић
ЈП ЕПС “Електродистрибуција“
Шабац, Пословница Богатић
РГЗ Служба за катастар
непокретности Богатић
МУП СУП Богатић
МУП Ватрогасно-спасилачка
јединица Богатић
“Радио-Нешвил“
око 300м2
(ук.површ.)
простор не
задовољава
потребе
служби
око 1000м2
задовљава
40м2 -не
задовољава
око 200м2
задовољава
укупно:
око 180м2
задовољава
око 140м2
не задовољ.
око 167м2
не задовољ.
око 300м2
640м2 не
задовољава
месна канцеларија (МК)
месна заједница (МЗ)
месна канцеларија (МК)
месна заједница (МЗ)
месна канцеларија (МК)
80м2
/
/
56м2
ЈП “ПТТ-саобраћаја“ Србија
(ЈПМ Глушци)
ЈП “ПТТ-саобраћаја“ Србија
85м2
задовољава
63м2
50м2
120м2
око
1455м2
100м2
Процена угрожености
месна заједница (МЗ)
Клење
Клење
Метковић
Метковић
Очаге
Очаге
Салаш
Црнобарски
Совљак
Салаш
Црнобарски
Совљак
Узвеће
Узвеће
Црна Бара
Црна Бара
месна канцеларија (МК)
месна заједница
месна канцеларија (МК)
месна заједница (МЗ)
месна канцеларија (МК)
месна заједница (МЗ)
месна канцеларија (МК)
месна заједница (МЗ)
месна канцеларија (МК)
месна заједница (МЗ)
месна канцеларија (МК)
месна заједница (МЗ)
месна канцеларија (МК)
месна заједница (МЗ)
(ЈПМ Дубље)
задовољава
150м2
ЈП “ПТТ-саобраћаја“ Србија
(ЈПМ Клење)
/
74,1м2
задовољава
/
40м2
/
/
65м2
/
/
145м2
/
/
95м2
/
/
80м2
ЈП “ПТТ-саобраћаја“ Србија
(ЈПМ Црна Бара)
72,3м2
задовољава
240м2
Извор података: Општинска управа Богатић
2.1.2.2. Социјална заштита
Сви постојећи носиоци социјалне заштите на територији општине, лоцирани су у
насељу Богатић. Социјалну заштиту обављају следеће службе: Центар за социјални рад,
ОО Црвеног крста, Национална служба за запошљавање, Републички завод за здравствено
осигурање и Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање.
Центар за социјални рад
Као специјализована установа у систему социјалне заштите, врши заштиту права и
интереса грађана и њихових породица чиме се непосредно остварују различити видови
њихове социјалне и правне заштите (послови на заштити лица погођених стањем социјалне
потребе: помоћ у решавању стамбених проблема, обезбеђивање минималних услова
становања, заштита остарелог становништва, нега и помоћ у кући старим лицима, рад на
сузбијању злостављања, саветовалишта, превентивни рад и сл.). Број корисника права на
материјално обезбеђење и других материјалних права се повећава, што се нарочито односи
на децу и омладину са угроженом породичном ситуацијом и остарела лица без породичног
старања и средстава за живот.
Општински одбор Црвеног крста
Својом делатношћу допуњава рад Центра за социјални рад, са активностима:
организовање добровољног давања крви са анимацијом и едукацијом даваоца, социјални
рад за домицијално становништво (донирање прикупљање и дистрибуција хуманитарне
помоћи лицима и организацијама којима је помоћ потребна), васпитно-образовни рад на
различитим социјалним програмима (патронажа и сл.).
РФ за здравствено осигурање и РФ за пензиоjско и инвалидско осигурање
Основна делатност РФ за здравствено осигурање и РФ за пензијско и инвалидско
осигурање је пужање услуга у остваривању права на здравствену заштиту и права
коришћења инвалидских и пензионих фондова.
Национална служба за запошљавање
Пружа услуге посредништва у запошљавању незапослених лица.
Посебни видови социјалне заштите за стара лица (геронтолошки центри), за младе
(домови за децу без родитељског старања, студентски и ученички домови), као и социјална
заштита за особе са отежаним функцијама, на територији општине не постоје.
Општа карактеристика рада свих ових установа је стручност, добра организација
рада и релативно добар просторни распоред (на нивоу општинског центра), али и
7
Општина Богатић
недостатак радног простора за услове повећаних потреба. Укупна површина простора у
функцији социјалне заштите је само око 300м2, што је изразито недовољно. Имајући у виду
да је гравитирајуће подручје читава територија општине, према резултатима пописа из
2011. број становника преко 69 година старости је 3914, што представља 11,36%
становника (просечно, на нивоу читаве општине). Према пројекцији развоја становништва
до 2025. овај проценат ће даље расти и то на читавој територији општине.
Према подацима добијених од надлежних служби, општа слика указује на лоше
стање социјалне развијености (социјални стандард у општини је испод републичког
просека). У условима социјалне заосталости, уочено је повећање броја лица са социјалним
потребама (лица угрожена породичном ситуацијом, лица са поремећајем у понашању,
старих особа, деце са функционалним сметњама и сл.), а ако се томе дода све присутнији
тренд даљег “старења становништва“, може се очекивати нужност пораста социјалних
давања.
2.1.2.3. Образовање
На територији општине Богатић, образовно-васпитни рад обавља се на нивоу
основног и средњег образовања. Мрежу објеката основног образовања чине: 6 матичних
школа („Мика Митровић“, у насељу Богатић, „Вук Караџић“ у Бадовинцима, „Цветин Бркић“
у Глушцима, „Никола Тесла“ у Дубљу, „Лаза К. Лазаревић“ у Клењу и „Јанко Веселиновић“
у Црној Бари). Централна матична школа „Мика Митровић“ у Богатићу у свом саставу има 2
подјединице (истурена одељења у Белотићу и Бановом Пољу), а матичне школа у Глушцима,
Клењу и Црној Бари, такође по 2 подјединице (школа у Глушцима – истурена одељења у
Метковићу и Узвећу, школа у Клењу – истурена одељења у Очагама и Салашу Црнобарском
и школа у Црној Бари, истурена одељења у Глоговцу у Совљаку).
Као последица смањења броја становника и промена у старосној структури општине
Богатић, број ученика основних школа је у сталном опадању (од 2961 ученика у школској
2003/2004.години, 2526 ученика у школској 2009/2010. години до 2367 ученика у школској
2012/2013 години).
Табела 3:Распоред ОШ са бројем ученика
Назив Основне школе
ОШ“Мика Митровић“Богатић са истуреним
одељењима у Белотићу и Бановом Пољу
ОШ“Никола Тесла“ Дубље
ОШ“Јанко Веселиновић“ Црна Бара са
истуреним одељењима у Глоговцу и Совљаку
ОШ“Лаза К. Лазаревић“Клење са истуреним
одељењима у очагама и Салашу Црнобарском
ОШ“Вук Караџић“Бадовинци
ОШ“Цветин Бркић“Глушци са истуреним
одељењима у Узвећу и Метковићу
УКУПНО:
8
Укупан
број
ученика
Број
одељења
Просечан
број ученика по
одељењу
839
220
36
8
23,31
27,50
243
15
16,20
337
451
18
16
18,72
28,19
277
2367
16
109
17,31
21,72
Процена угрожености
Табела 4: Распоред и број ученика у мешовитим одељењима
Насеље
Ранг школе
Број одељења
Мешовита
(I-III, II-IV)
Глоговац
Истурено одељење
2
Совљак
Истурено одељење
2
Очаге
Истурено одељење
2
Узвеће
Истурено одељење
2
Метковић
Истурено одељење
2
Број ученика
23
I-III (8+7)
II-IV(3+5)
17
I-III (1+7)
II-IV(6+3)
19
I-III (3+7)
II-IV(5+4)
14
II-IV(14)
19
II-IV(19)
Постојећу мрежу објеката основног образовања карактерише укупно 6 матичних
школа са великим бројем ученика (2367 ученика), као и 101 класичнo одељењe и 8
мешовитих одељења ( I-III разред и I-IV разред). Мешовита одељења су у: Глоговцу,
Совљаку, Очагама, Узвећу и Метковићу са укупно 92 ученика.
На читавом подручју општине Богатић постоји само једна средња школа –
„Мачванска средња школа“. Школа је регистрована за обављање образовно-васпитне
делатности у подручјима рада стручног образовања и то: Пољопривреда, производња и
прерада хране; Машинство и обрада метала; Економија, право и администрација;
Саобраћај; Трговина, угоститељство и туризам. По класичном програму наставе, школа
има следеће образовне профиле: Ветеринарски техничар, Прехрамбени техничар,
Ветеринарски техничар оглед, Машински техничар за компјутерско конструисање,
Финансијски техничар, Економски техничар, Техничар друмског саобраћаја (са 4огодишњим трајањем школовања) и Трговац, Аутомеханичар, Инсталатер, Кувар (са 3огодишњим трајањем школовања). Укупан број ученика је у благом порасту, према
подацима за школску 2009-2010, укупно је уписано 626 ученика, а у 2012/2013 школској
години, укупно је уписано 730 ученика (26 одељења, са просечно 28 ученика у одељењу).
2.1.2.4. Јавно информисање
Jaвно информисање је на читавој територији општине Богатић на задовољавајућем
ниво и функционише као део приватног предузетништва. Локална станица је приватна –
„Радио-Нешвил“ и смештена је у општинском центру. Станица има сопствене антенске
стубове и студијску опрему релативно малог домета, тако да углавном покрива општину
Богатић и део Мачванског округа. Нa подручју општине нема приватних TВ-станица, кao
ни новинских и издавачких кућа.
2.1.3. Саобраћајна инфраструктура
Општина Богатић заузима периферни положај у централној Србији и у односу на
главне осовине развоја Србије. Ова периферност је знатно смањена изградњом моста преко
9
Општина Богатић
Дрине („Павловића ћуприја“), тако да ово подручје сада има улогу саобраћајне споне између
Србије и Републике Српске у БиХ.
Геосаобраћајни потенцијал Општине представљају регионални путни правци, који
пролазе подручјем Општине и омогућују њено укључивање у регионалне, републичке и
међународне токове саобраћаја. Близина саобраћајница међународног и републичког значаја
и добре везе са овим саобраћајницама: Коридора 10, који пролази сремским делом општине
Сремска Митровица, и коридора државног пута првог реда број 21 Нови Сад - Рума - Шабац
и број 19 Шабац-Лозница, на подручју општине Шабац са новим мостом преко Саве,
железничке пруге Рума – Шабац- Лозница- Зворник, која кроз подручје општине Богатић
пролази у дужини од 3,5 км, на пружном правцу Шабац – Зворник, са железничком станицом
у Дубљу и пристаништа у Шапцу и С. Митровици.
Превоз робе и путника на подручју општине, обавља се искључиво друмским
транспортом. На подручју општине се налази траса укинуте једноколосечне пруге Петловача
- Богатић, која се некада одвајала од железничке пруге Рума - Шабац - Лозница - Зворник,
коју треба ревитализовати. Превозом путника баве се предузећа са седиштем ван подручја
Општине: „Семберија-транспорт“ Бијељина, „Аутопревоз“ Дубица, „Ракета“ Ужице, „АутоЛозница“, „Ласта“ Београд, „Дуга“ Петловача, „Мачва-експрес“ Бадовинци и др.
У насељу Богатић се налази Аутобуска станица Богатић. Имајући у виду да је
локација постојеће аутобуске станице са становишта плана просторног развоја насеља задовољавајућа, Планом детаљне регулације насеља Богатић, није предвиђено њено измештање,
као ни проширење постојећих капацитета. Могућа је реконструкција постојећег објекта, као
и дефинисање паркинг простора за путничка возила у оквиру парцеле и пратећих садржаја.
На подручју општине Богатић је регистровано 7 приватних аутопревозника за превоз
робе (камионима) и 1 такси радња. Радње су регистроване на адреси становања и не користе
посебан пословни простор. Део земљишта, ван граница Плана, иза комплекса Занатске радионице, Аутосервис „Чађа“, власник Сервиса користи као „летилиште“ за потребе спортског
летења, сопственим спортским авионом хелихоптером. Летилиште се може користити за
потребе спортског летења, спортских авиона и моторних змајева и може да употпуни туристичку понуду Богатића.
2.1.4. Станице за погонско гориво
Са становишта потреба корисника и очекиваног повећања степена моторизације може
се оценити да је капацитет постојећих станица за погонско гориво на територији општине
Богатић задовољавајући. Уколико се у планском периоду јави потреба за изградњом додатних капацитета, локације будућих станица треба утврђивати у складу са противпожарним
прописима и условима које одређују надлежни ограни у области саобраћајница, екологије,
водопривредне и санитарне заштите. За сваку локацију је потребно урадити елаборат који
садржи анализу утицаја на безбедност и функцију саобраћаја, загађење ваздуха, воде и
земљишта, појаву буке и вибрација, као и мере које треба предузети за спречавање штетних
утицаја.
10
Процена угрожености
2.1.5. Електро-енергетски, ТТ објекти и поштански саобраћај
Мрежа ових инфраструктурних објеката је на задовољавајућем нивоу, како по
просторном распореду тако и по капацитетима. Од већих електроенергетских објеката треба
поменути далеководе напонског нивоа 110kV и 35kV и трафо станице 110/20 kV и 35/20 kV.
Трафо станице ТС 20/0,4kV, су изграђене у свим местима у општини, укупно 134, са укупном
инсталисаном снагом од 37,63МVА (највећи број трафо-станица је у насељу Богатић, укупно
32 и инсталисаном снагом од око 16,45МVА).
По густини ТТ мреже, стање је задовољавајуће и то на читавој територији општине, а
по броју прикључака, степен телефонизације је око републичког просека и износи 29/100 ст.за општину (за Богатић, 32/100 ст. за преостали део, просечно 27,4/100). Степен дигитализације телефонске мреже је скоро 100% - досад је изграђено 9 дигиталних централа, са
којима су оптичким кабловима повезана и сва остала насеља у општини. Постојећа ТТ мрежа
тренутно задовољава потребе, а има могућност даље надградње и искоришћења капацитета.
Урађено је шест базних станица за мобилну телефонију (3 оператера), а покривеност
територије општине мобилном телефонијим је релативно задовољавајућа.
Репетитори мобилне телефоније се налазе на силосу “Млинске индустрије“ (на јужној
страни насеља Богатић), као и у другим катастастарским општинама на подручју општине
Богатић.
Јавни поштански саобраћај је организован преко 7 јединица поштанске мреже (ЈПМ),
у Богатићу, Бадовинцима, Бановом Пољу, Глушцима, Дубљу, Клењу и Црној Бари, са
укупном површином радног простора од око 500м2. Све Јединице поштанске мреже
функционишу као корпоративне јединице Јавног предузећа, осим јединице у Бановом Пољу,
која ради по уговорном принципу, заснованом на уговорном односу између ЈП “ПТТ
саобраћаја Србије “ и посредника.
2.1.6. Објекти комуналне инфраструктуре
Већина постојећих комуналних објеката су од локалног интереса, а њихов распоред
је у зависности од затечених услова и природе комуналне делатности (пружање комуналних услуга, или производња и испорука комуналних производа).
Крупан развојни проблем, на територији целе општине преставља унутрашња поларизација у нивоу развијености општинског центра и мреже осталих насеља, а самим тим и
мреже објеката комуналне инфраструктуре. У седишту општине и у неколико већих
насеља (Бадовинци, Глушци, Дубље, Клење и Црна Бара), живи скоро ¾ укупног становништва општине (72,3%), а територија (катастарске општине) са овим насељима чини око
65,7% укупне територије читаве општине.
С обзиром на број становника и негативне демографске трендове, преостала насеља,
су са знатно мањом потребом конзума, што за последицу има високе трошкове обезбеђивање елементарне комуналне инфраструктуре, као и њено одржавање и реконструкцијa.
11
Општина Богатић
Табела 5: Врсте, заступљеност, и распоред ком.објеката на подручју општине Богатић
Кат.
општина
зелене
пијаце
сточне
пијаце
Бадовинци
Зелена пијаца
-парцела
1190м2
Баново
Поље
снабдевање
водом
гробља
депоније
/
Сеоска
грбобља
(укупно
око 4,8ha)
ИВС
(бунари)
/
/
Сеоско
гробље
(1,47ha)
Сеоске депоније
(укупно:око
3,2ha)
* проблем
неуређ.
Сеоска депонија
(укупно:око
0,78ha)
Белотић
/
/
Сеоско
Гробље
( 2,38 ha)
Сеоска депонија
( укупно .0,59 ha)
*проблњм
неуређ.
ИВС
(бунари)
Богатић
Насељска
Зелена пијаца
-парцела:око
2 470м2
*задовољ.потребе
*проблеми не
наменско
коришћење,
прилази и
паркирање
/
Насељска
Сточна пијаца
(око 2,0 ha обј.
100м2)
*задовољ.потребе
*проблем неуређ.
Центр.депонија
„Нишно поље“
*ук.порш .за
3,35,26 ha
*
покрив.одвожења
ком.отпада: око
1400 домаћин.
ЦВС
Извориште(са
бунарима
потисним
водом и
резервоаром
*задовољ.потребе
(Укупно:око 0,95
ha)
*проблем неуређ.
ИВС
(бунари)
Глушци
Зелена и робна
пијаца
-парцела:
око 200м2
/
-центр.
насељско
гробље
3.26.23 ha
(укунпно
4.64.21 h)
*задовољ.
потребе за
период од 510год.
Сеоска
гробља
(укупно:око
0.5 ha)
Сеоско
гробље
(1,9 ha)
(0,97 ha)
*проблњм
неуређ.
ИВС
(бунари)
Дубље
/
/
(укупно око 2,4
ha)
*проблем неурећ.
ИВС
(бунари)
Метковић
/
/
Сеоска депонија
(0,62 ha)
*проблем неуређ.
ИВС
(бунари)
Очаге
/
/
Сеоска
гробља
(укупно:
око 2,7 ha)
Сеоско
гробље
(укупно 1,78
ha)
Сеоско
гробље
(0,59 ha)
ИВС
(бунари)
Салаш
Црнобарски
/
/
(0,97 ha)
*проблем
неурњђ.
*близина
сеоском центру
Сеоска депонија
(1,55 ha)
*проблем неуређ.
Глоговац
12
/
Сеоско
гробље
(укупно: око
0,48 ha)
ИВС
(бунари)
ИВС
(бунари)
Процена угрожености
Совљк
/
/
Сеоско
гробље
(0,68 ha)
Сеоска депонија
(3,14 ha)
*проблем неуређ.
ИВС
(бунари)
Узвеће
/
/
Зелена пијаца
-парцела: 634м2
/
Клење
Зелена пијаца
-парцела:420м2
/
Сеоска депонија
( 0,76 ha)
*проблем неуређ.
Сеоска депонија
(укупно око 3.0
ha)
*проблем неуређ.
Сеоска депонија
(укупно око 1,0
ha)
*проблем неуређ.
ИВС
(бунари)
Црна Бара
Сеоско
гробље
(1,44 ha)
Сеоска
гробља
(укупно:4,6
ha)
Сеоско
гробље
(3,5 ha)
ИВС
(бунари)
ИВС
(бунари)
ЦВС – насеља која су у централном водоводном систему ( насеље Богатић )
ИВС – индивидуални водоводни систем
- извор података: Стратегија локалног одрживог развоја опшине Богатић и ЈКП „Богатић“ Богатић
2.1.6.1. Зелене пијаце
Зелена пијаца у Богатићу је на јужном прилазном правцу на око 400м од централне
зоне насеља. Пијачни простор је отвореног типа, сталног карактера и функционише као
робно-зелена пијаца, укупне површине око 2500м2. Својим положајем и капацитетом
постојећа зелена пијаца задовољава потребе насеља, али уз услов наменског коришћења,
допуне недостајућим садржајима (изградња тржнице и евентуално даље уређење) и
обезбеђивања адекватног приступа и паркиралишта (тренутно је на снази посебан режим
саобраћаја око пијаце, односно приступне улице и паркирања за потребе рада пијаце).
Осим у Богатићу, на читавој територији општине, зелене пијаце постоје још и у
насељима Бадовинци, Црна Бара, Глушци и Клење (ради као робно-зелена пијаца). У
осталим деловима општине, за потребе зелене/робне пијаце, користи се простор у
регулацији саобраћајница - на раскрсницама у центрима насеља, а овакве “импровизоване“
пијаце имају и своју динамику рада. Оваква пракса указује на потребу евентуалног
лоцирања просторних капацитета за ову намену.
Како је уређење и изградња простора за пијачне услуге, једна од активности
стратешких приоритета, а са општим циљем повећања промета пољопривредних
производа, млека и млечних прерађевина, од изузетне је важности размотрити потребу за
зеленим (робно/зеленим) пијацама у осталим подручјима ван општинског центра, било за
појединачна већа насеља, или у склопу наменских или вишенаменских комуналних зона за
гравитационо подручје.
2.1.6.2. Сточне пијаце
У општини Богатић, практично постоји само једна сточна пијаца у самом Богатићу,
величине око 2 хa. Пијаца се користи наменски, а осим пијачним, ради по потреби и
осталим данима. По величини расположивог простора, задовољава потребе насеља, али
простор је потпуно неуређен. Пошто се сточна пијаца задржава као комунални објекат, у
плану је њено даље уређење.
У неколицини осталих насеља постоје места за откуп стоке. Као и код зелених
пијаца, треба размотрити потребу за формирањем сточних пијаца на осталом делу тери-
13
Општина Богатић
торије општине, било као гравитационих центара већих сеоских насеља или комуналних
зона од међуопштинског, односно регионалног интереса.
2.1.6.3. Гробља
Према Одлуци о уређивању и одржавању гробља и сахрањивању СО Богатић
(“Општински службени гласник“, бр. 16/94), управљање, уређење и одржавање гробља у
општини Богатић (насељу), врши ЈКП “Богатић“-Богатић, а у осталим насељеним местима
на подручју општине о уређењу и одржавању гробља старају се Месне заједнице на чијим
подручјима (катастарских општинама) се гробље налази. Према прикупљеним подацима од
надлежних општинских служби и комуналног предузећа, у Богатићу постоје два насељска
гробља и то: централно гробље, које је смештено у југозападном делу насеља, у ширем
насељском центру и мање гробље у источном делу насеља ( на излазном правцу ка
Глушцима).
Веће гробље има површину од 3.26.23ха (гробљем управља ЈКП “Богатић“), а друго,
мање гробље је величине 1.38.00ха (њиме управља МЗ “Богатић“). На централном гробљу
постоји изграђена капела и уређен приступни паркинг, али нема комумалне инфраструктуре. На оба гробља проценат попуњености је врло висок и износи од 75-90%. Са
укупном површином од 4.64.21ха и са досадашњом динамиком попуњавања, оба гробља би
требало да задовоље потребе насеља за сахрањивањем за наредних 5 година. Према Плану
генералне регулације за насељено место Богатић, планирано је проширење оба гробља и
дефинисани оптимални правци ширења. На територији општине, ван насеља Богатић постоји
још 14 сеоских гробаља (у свим насељеним местима), којима управљају Месне заједнице.
Ова гробља су лоцирана у ширем рејону насеља и по својим просторним капацитетима,
углавном задовољавају потребе становништва. Укупна површина ових гробаља у
надлежности Месних заједница је око 27,1ха. а укупна површина гробаља, на читавој
територији општине је око 31ха.
2.1.6.4. Азил и гробља за животињe
На читавој територији општине не постоји ни једнан азил-прихватилиште за псе
луталице и остале напуштене животиње, животињско гробље, као ни планираних површина
за такве садржаје, иако постоји потреба за његовим формирањем (на нивоу општинског
центра и/или гравитационих подручја за целу територију). Такође не постоје изграђене
кафилерија за уклањање животињских лешева и отпадака животињског порекла. Ово
постројење је неопходно изградити на територији општине.
2.1.6.5. Депоније
На подручју општине Богатић не постоји ни једна санитарна депонија, а комунални
отпад се одвози на Централну депонију или на привремене депоније на подручјима Месних
заједница осталих насељених места у општини. Постојећа централна депонија за подручје
општине, се налази на потезу “Нишно поље“, на око 2км западно од Богатића и има
површину од 3.35.26ха. У есплоатацији је преко 10 година и има изграђен приступни пут,
мањи објекат за чуваре и већим делом је ограђена. Грађевински отпадни материјал (шут)
односи се и дапонује на депонију за шут, која се налази са десне стране пута Богатић-Змињак
у К.О. Дубље. У осталим насељеним местима у општини постоје по једна или две “дивље“
сеоске депоније, које се углавном налазе изван или у периферним деловима грађевинског
подручја насеља. У зависности од величине насеља, величина депонија је од 0,6-3,3ха укупна
14
Процена угрожености
површина око 20ха и све имају исти проблем несанитарног складиштења и неуређености.
Утврђивањем регионалне депоније, ове локације могу бити задржане као локације за
трансфер станице.
2.1.6.6. Постројења за пречишћавање отпадних вода
Поред неадекватног управљања комуналним чврстим отпадом, други кључни проблем
заштите животне средине је управљање отпадним водама. Лоша санитација свих насеља
дугорочно посматрано представља велику опасност, јер може да доведе до трајног загађења
земљишта, површинских и подземних вода, па чак и изворишта и бунара. На читавој
општини за сада нема постројења за пречишћавање отпадних вода, али постоји идејни
пројекат и утврђена локација за његову изградњу (локација “Банов Брод“, уз реку Саву, у КО
Црна Бара). Постројење је планирано да опслужују насеља Богатић, Совљак, Црну Бару,
Глоговац, Дубље, Белотић, Баново Поље и Клење, тако да је дефинисан потребни капацитет
и површина комплекса за његову изградњу, са могућношћу фазне реализације.
2.2. Хидро-географске карактеристике
2.2.1. Рељеф
Општина Богатић обухвата део акумулативне мачванске равнице, чији рељеф има
типично равничарски карактер, са веома малим висинским разликама. Најнижа тачка се
налази поред реке Битве у КО Глушци (76 м.н.в.), а највиша тачка има коту 94 м.н.в. и налази
се на југу КО Бадовинци. Висинска разлика износи 18м. Нагиби терена не прелазе 0,5%.
Мачва припада јужном делу дна Панонског басена. На западу је ограничена доњим
током Дрине, на северу и истоку лактастом окуком Саве и на југу Мачванским одсеком.
Мачва представља велику макроплавину, коју је изградила Дрина на ушћу у Саву.
Акумулативна мачванска равница је избраздана старим речним коритима. Благо је нагнута ка
северу, што је одредило оријентацију њене хидрографске мреже према североистоку. У
рељефу Мачве се издвајају велике алувијалне равни, по ободу, створене акумулативним
деловањем Дрине и Саве, које по постанку представљају најмлађе и топографски, најниже
терене. Алувијалне равни Дрине и Саве и десних притока Саве (Битва, Засавица),
представљају најниже делове Мачве. То су мочварни и водоплавни терени који су били
плављени за време сваког поводња и по којима су реке развијале своје меандре. Изнад
алувијалних равни незнатно се издиже пространа акумулативна мачванска равница, у чијем
се слабо расчлањеном рељефу издвајају благо издигнуте акумулативне терасе, између пет
старих корита Дрине и четири стара корита Саве (микродепресије у којима су се некада
налазиле баре и језерца). Висинска разлика између алувијалних равни Дрине и Саве и
акумулативних тераса мачванске равнице износи 2,0- 5,0м, па су ове површине биле увек
суве, ретко плављене високим водама и погодне за изградњу насеља и пољопривреду. Више
и оцедитије земљиште у Мачви чине остаци речних тераса, које имају најповољније
морфометријске и хидрографске услове за локацију насеља и на њима су изграђена сва
данашња насеља у Мачви. Између њих су микродепресије или напуштена корита Дрине и
Саве.
Акумулативна равница Мачве представља речну, шљунковиту (структурну) низију.
Због проширивања макроплавине и потискивања Саве према северу, јужни и средњи део
Мачве представља шљунковиту равницу Дрине, а северна Мачва, песковито - глиновиту
15
Општина Богатић
равницу Саве и Дрине. Због тога се у северној Мачви поред дринског шљунка и песка,
налази савски нанос (песак и шљунак). Од дринског шљунка се састоји и суседна Семберија,
што упућује на делтасто ушће Дрине у Панонско језеро и затим у Саву.
2.2.2. Геолошка грађа и инжењерско геолошке карактеристике
Геолошку грађу Мачве чине: пренеогена подлога, неогени седиментни комплекс и
квартарне творевине.
Пренеогена подлога је углавном представљена кречњацима и има значаја са аспекта
коришћења геотермалне енергије (геотермалне воде). Констатована је само дубоким
бушотинама, које су углавном рађене за потребе израде геолошке карте, као и при
истраживањима везаним за геотермалну енергију.
Неогени седиментни комплекс почиње од 110 - 120м дубине, али та граница према
квартарно- језерско - алувијалним седиментима није тачно дефинисана. Од горње границе
према пренеогеној подлози смењују се глине (песковите глине, лапоровите глине и
песковито-лапоровите глине), са интерстратификацијама слојева песка, заглињених пескова,
шљунковитих пескова, песковитих шљункова, различите дебљине (2-9м). У овом геолошком
комплексу су формиране артерске и субартерске издани.
Квартарне творевине чине језерско-алувијални седименти, представљени суглинама,
супеском, глинама, песковима и ситнозрним до крупнозрним, мање или више песковитим
шљунковима, који су спорадично заглињени. Највише су заступљени шљункови са
релативно танким повлатним слојем дебљине 4,5- 5,0м, представљеним суглинама, супеском
и песковитом глином. Северни део Мачве углавном је изграђен од савског муља и песка, а
средњи и јужни део од дринског шљунка и песка и преталожених неогених седимената
Поцерине.
У недостатку комплексних инжењерскогеолошких истраживања простора за потребе
планирања, према одредбама Закона о геолошким истраживањима („Сл.гласник РС“ бр.
44/95 и 101/05) и Правилника о потребном степену изучености инжењерскогеолошких
својстава терена за потребе планирања, пројектовања и грађења („Сл.гласник РС“, бр. 51/96),
за приказ геолошких, инжењерскогеолоких карактеристика и стабилности терена, коришћен
је елаборат „Геолошке карактеристике и потенцијалност геолошких ресурса регије Колубаре,
Мачве и Подриња“ (Геолошки завод „ГЕМИНИ“, Београд 1996.), са геолошком картом и
картом стабилности терена у размери 1: 200 000.
Према геолошкој карти, на подручју Општине (на површини терена) су заступљене
следеће геолошке формације:
•
•
Речне терасе (t), развијене у целој Мачви; Морфолошки су издвојена три терасна нивоа; У
литолошком погледу ове терасе су изграђене од пескова и песковитих алеврита са
прослојцима и сочивима шљунка;
Алувијални наноси (al); У алувијалним наслагама депонованим у већим водотоцима
(Дрина и Сава) издвојене су фације корита, поводња и мртваја;
Инжењерско - геолошке карактеристике терена у Елаборату су приказане по
геолошким јединицама различите хроностратиграфске припадности, али са сличним или
истим литолошким одликама. За сваку јединицу је дат приказ инжењерскогеолошких одлика.
У том смислу дате су одговарајуће препоруке и упозорења на неопходности обављања
истраживања геолошких услова коришћења појединих делова терена.
16
Процена угрожености
Равница Мачве и приобаље Дрине и Саве прекривене су речним наслагама, које су
заступљене на целој територији Општине. У оквиру терена флувијалног порекла и речно језерских тераса, равница Мачве има посебну природну вредност, као значајан део земљишног фонда за пољопривредну намену, али истовремено и простор са значајним резервама
подземне воде у моћном аквиферу великог пространства. Коришћење овог терена је оптерећено сукобом два значајна ресурса, другим могућим и већ постојећим функцијама простора. Код одлучивања у дугорочном планирању, треба безусловно дати предност коришћењу подземних вода, затим пољопривреди, а остале активности и садржаје развијати само у
мери која осигурава заштиту подземних вода и по цену екстензивне пољопривредне производње.
Стабилност терена је условљена сложеношћу литолошког састава и деловањем
егзодинамичких и техногених процеса са падина различитих нагиба. Издвојени су: нестабилни, потенцијално нестабилни, условно стабилни и стабилни терени. Увидом у предметну
карту може се закључити да су на подручју Плана заступљени стабилни терени и то: терени благог и умереног нагиба и терени уз нерегулисане речне токове, са флувијалном ерозијом и плављењем. Ова карта се не може користити као инжењерскогеолошка карта у локалним оквирима.
2.2.3. Минералне карактеристике и потенцијали
На подручју општине Богатић се налазе значајне резерве подземних вода, термалних
вода, из којих се добија геотермална енергија и грађевински материјал, шљунак и песак.
Резерве песка и шљунка се налазе на подручју целе Мачве (квартарни алувијални
седименти) и у инундационом појасу реке Дрине, на обали и у самом речном доњем току
долазило је до одлагања великих количина песка и шљунка, нарочито у периоду високих
вода. Дебљина ових наслага поред Дрине износи око 2-10м. Изградњом узводних акумулација на реци Дрини залихе речног материјала су практично постале необновљиве. Процењени годишњи принос наноса износи око 400.000 м3 годишње, а претпоставка је да ће се ова
количина временом смањивати. Због тога, приликом планирања укупне годишње експлоатације речног материјала треба водити рачуна да свако прекорачење експлоатације преко
количина у транспорту је захватање властитих ненадокнадивих резерви.
Експлоатација песка и шљунка се често одвија неконтролисано, на произвољно
изабраним локацијама и недефинисаним условима експлоатације. Чести су случајеви вађења
материјала из напуштених рукаваца, што је стварало услове за њихово реактивирање, па је
ову активност потребно плански усмеравати и контролисати, односно дефинисати локације
на којима се може вршити експлоатација, обим и услове експлоатације.
Најзначајнији енергетски ресурс на подручју општине Богатић је: хидроенергетски
потенцијал реке Дрине и геотермална енергија.
Хидропотенцијал као једини конвенционални обновљиви енергетски ресурс, има
велики значај, посебно у склопу интегралних вишенаменских водопривредних решења и у
укупном енергетском билансу. Одређена ограничења у коришћењу хидропотенцијала постоје
због потребе претходног уређења сливова и водотока пре коришћења ових потенцијала,
односно због запоседнутости простора од стране других корисника. Укупан нереализовани
хидроенергетски потенцијал реке Дрине, који се може искористити на постројењима већим
од 10 MW процењује се на око 3.000 GWh/god. Потез Доње Дрине на садашњем нивоу
сагледавања решавао би се са четири степенице: „Козлук“, „Дрина I“, Дрина II“ и „Дрина
III“, снаге од 61 до 68 MW и просечне годишње производње по око 350 GWh/god до 360
GWh/god.
17
Општина Богатић
2.2.4. Реке, водотоци и речице
Мачва је богата површинским и подземним водама. Најзначајнији водотоци на
подручју општине Богатић су реке Сава и Дрина. Мањи водотоци, који делом протичу
територијом Општине су Засавица, Јерез, Батар и Битва. Површинска хидрографија Мачве је
значајно измењена мелиорацијама.
Река Сава (945 км) представља непосредно после ушћа Дрине, границу према АП
Војводина у дужини од око 12 км, а највећим делом протиче северно од општине Богатић,
подручјем општине Сремска Митровица. Сава је пловна река у делу који тангира територију
Општине. У Саву се на овом простору са десне стране улива река Дрина и више мањих
притока: Засавица и Јерез.
Поред Саве у Мачви се простире око 2 км широк инундациони појас, чија надморска
висина износи 76 - 80м. Низводно од ушћа Дрине, Сава знатно мења своје особине. Дрина
доноси велике количине воде, песка и шљунка, па мења протицај и састав дна корита Саве.
Услед успора воде Саве, дрински песак и шљунак се таложе већ на 1-2км низводно од ушћа.
Сава на свом кривудавом току има мали пад, споро тече, па због тога таложи много ношеног
материјала од кога ствара бројна острва – аде и пешчане спрудове. У сливу Саве се истиче
изразита асиметрија хидрографске мреже, јер са јужне стране прима бројније и дуже
притоке. Дрина уноси у Саву велике количине воде, па се због тога и осећа њен утицај на
режим Саве. Петина слива Саве отпада на подручје Дрине, а више од петине воде коју Сава
даје Дунаву долази из Дрине.
Река Дрина (346км) је највећа притока Саве и већим делом је гранична река између
Србије и Босне и Херцеговине, односно међудржавни је водоток. У доњем току Дрине веома
је изражена флувијална ерозија. Река меандрира и мења корито, па се њеним ерозивним
дејством део земљишта у западном делу општине Богатић нашао на левој обали реке, па река
Дрина не представља западну границу територије општине Богатић. Положај реке Дрине,
главног корита, спрудова и рукаваца се стално мења и не одговара приказаном стању на
подлози. Корито реке Дрине пролази кроз алувијалне наносе шљунка и песка, па због велике
потискујуће снаге воде, долази до ерозије дна и обале (флувијална ерозија) и одношења
материјала који се низводно таложи и од којег настају бројни спрудови и острва (аде). Ови
морфолошки процеси се претежно одвијају преко механизма бочне ерозије речног корита.
Због тога је њен доњи ток изразито вијугав и дели се на рукавце, ширине до 3,0м, који теку
између спрудова од шљунка.
Слика: река Дрина
18
Процена угрожености
Доњи ток се одликује и великим бројем напуштених меандара- речишта или мртваја.
Дрина је у доњем току широка до 200м, а дубока од 1,0 – 6,0м. Инундациони појас поред
Дрине широк је 2км. Према класичној морфолошкој класификацији aлувијалних водотока,
доњи ток Дрине спада у категорију „разуђених токова“, са великим бројем рачви и рукаваца.
Према карактеру морфолошких процеса, овај сектор Дрине се може разврстати у две
категорије: меандрирајућих и лутајућих токова. Дрина стално мења ток и активира поједине
рукавце, напуштајући претходно корито. Ови морфолошки процеси се претежно одвијају
преко механизма бочне ерозије речног корита. Поред тога, експлоатација материјала из
речног корита и са инундација (која се често одвија ван контроле), представља непосредну
опасност за реактивирање старих рукаваца. Због тога је решење проблема флувијалне ерозије
основни предуслов стабилизације речног корита и трасе водотока, а експлоатација шљунка
треба да се одвија плански и контролисано. Дуж десне обале Дрине, на територији општине
Богатић одбрамбени насип је изграђен до Бадовинаца, узводно од моста, до локалитета
„Беговац“ (локални назив).
Највеће проблеме у инундационом појасу Дрине представљају: интензивна
флувијална ерозија у доњем току, померање речног корита и губитак земљишта у приобаљу;
угроженост корита Дрине и обалног подручја недозвољеном и неконтролисаном
експлоатацијом песка шљунка, комуналним и другим отпадом и др. облицима деградације;
није изграђен деснообални заштитни насип, низводно од Бадовинаца; не постоји шумско заштитни појас, поред Дрине; у време високих вода река Дрина се излива, меандрира и мења
корито, што ствара проблеме код коришћења пољопривредног земљишта, одржавања међа и
граница и изградњу и одржавање система за одбрану од поплава.
Битва је дуга око 31км и има широку алувијалну раван у доњем току. Сливно
подручје реке Битве од око 85 км2 налази се у средишњој Мачви. Због спорог површинског
отицања ово подручје је испресецано густом каналском мрежом, нарочито у делу између
Богатића, Раденковића (подручје С.Митровице) и Глушаца. Корито доње Битве при високим
водостајима достиже ширину 400-500м, а при ниским 30-50м.
Засавица тече кроз северозападну Мачву, мањим делом и подручјем општине
Богатић. Положај и правац Засавице указују да је она најпре била главно, па споредно корито
Саве, а потом главно корито, па мртваја Дрине. Корито Засавице од Батара до Мачванске
Митровице широко је 200-300м, од чега је 50- 60м ширине стално под водом. Дубина на
неким местима прелази 10м.
2.2.5. Подземне воде
Општина Богатић је, као и цела Мачва, богата подземним водама изузетног квалитета.
На подручју Општине постоји више типова изданских вода, са великим резервама, у
различитим геолошким срединама: фреатска издан у квартарним језерско - алувијалним
седиментима, субартерска и артерска издан у неогеним седиментима и карстна издан у
кречњацима, који су покривени неогеним седиментима.
2.2.6. Геотермалне воде
Резултати истраживања показују да је нискотемпературни конвективни хидрогеотермални систем „Мачва“ део регионалног система, који се простире испод Мачве, Семберије
и Срема на око 2000км2. Основна истраживања још нису завршена, али добијени резултати
су повољни. Испод неогених седимената налази се карстни резервоар у кречњацима
19
Општина Богатић
тријаске старости из кога је могућа интензивна експлоатација геотермалне енергије.
Температуре воде у истражним бушотинама се крећу у распону од 30оС до 78оС, а подручје
општине Богатић је издвојено као изузетно перспективно, нарочито простор Дубље –
Богатић.
Термалне воде су откривене у тријаским кречњацима и најнижем делу неогених
седимената у истражним бушотинама у катастарским општинама Дубље, Богатић, Белотић и
Метковић (Д-1 Дубље: 49,2оС; БД-1 Дубље: 50,5оС и нова истражно - експлоатациона
бушотина ИЕБСЗ- 1/2002, температуре воде око 29,0оС, која се користи за загревање
стакленика; ББ-1 Богатић: 75,5оС; ББ-2 Бељиште: 78,0оС; ББе-1 Белотић: 34,0оС; БМе-1
Метковић: 63,0оС; Б2-1 Оглед: 30,0оС и Б2-2 Оглед: 39,0оС). Резултати досадашњих,
основних геолошких истраживања су показали да су термалне воде доброг квалитета и да их
има у довољним количинама. Термалне воде у неогеним седиментима, чија температура се
креће од 18 - 29оС, су откривене на више десетина бушотина, ткз. »артерских» бунара, на
неколико локалитета у Богатићу, Белотићу и Клењу.
Термалне воде у Богатићу су откривене приликом бушења артеских бунара (истражна
бушотина ББ-1, 1986. и ББ-2, 1989.године), при чему су забележене релативно високе
температуре од 75-80°C и издашност при самоизливу од 37-60 l/s. У Клењу, геотермални
ресурс је откривен у неогеним седиментима на дубини од 170м, темпера-туром воде од
17,8°C и издашношћу од 0,2 l/s. У Метковићу (МеБ-1), геотермална вода је откривена у
неогеним глиновито-песковитим седиментима, са температуром од 65°C и издашношћу од 7
l/s. У насељу Белотић (БеБ-1), температура воде је 23 С, издашност 0,5 l/s, a дубина је je
oко195-200м.
Прихрањивање резервоара хидротермалног система “Мачва“ водом, врши се
директним и индиректним понирањем падавина речне воде и дотоком термалне воде из
дубљих слојева система. Инфилтрација падавина је изражена по северном ободу планине
Цер, где су откривени пермски, тријаски и кредни кречњаци, индиректно кроз танак
повлатни покривач од пескова и шљункова, а директно понирање је од вода река Дрине (код
Ковиљаче) и Тавне, у тријаске кречњаке у њиховим речним коритима. Доток термалних вода
из дубоких слојева система је са подручја Семберије и Срема. Извршена изотопска
испитивања указују да је део термалних вода у јужном делу резервоара млађи од 30 година и
да потиче од директно инфилтираних падавина и речних вода, док воде у северном делу
резервоара потичу од термалних вода старијих од 50 година, које су у систем „Мачва“
доспеле са подручја Семберије и Срема. Другим речима, термалне воде у резервоару
хидртермалног система „Мачва“, су мешавина младих и старих вода са различитих подручја
прехрањивања. Сви ови подаци, заједно са подацима о хемијском саставу, указују на активан
проток воде кроз резервоар, односно његов самообновљив карактер. Како су водопријемни
делови изведених истражних бушотина отворени (без уграђених филтера), може се
претпоставити да се доток термалне воде врши из каверни кроз дна бунара.
Анализирајући вредности температура артеских вода у северној Мачви, добијено је да
просечна вредност геотермалног ступња износи 18,9м/°C. Према М.Миливојевићу, Ј.Перићу
и П.Јоксовићу, узрок високе температуре у неогеним седиментима (тријаски кречњаци) је
последица геотермалне аномалије на територији Србије, односно веома високих регионалних
вредности терестичког топлотног тока у земљиној кори. Састав воде није довољно
атрактиван да би, без целисходног третмана могла била коришћена за пиће (повећано
присуство флуора, амонијака и сумпор-водоника, а смањена количина микроеле-мената). И
20
Процена угрожености
поред чињенице да вода није препоручљива за пиће и флаширање, остају огромне могућности њеног коришћења и даље експлоатације, а најреалније опције су њено коришћење пре
свега за пољопривредне сврхе, затим балнеолошке и хидротерапијске методе лечења, као и
спортско рекреативне сврхе.
Реализација коришћења геотермалних вода у сврхе лечења у насељу Дубље, условно
речено, већ је започета изградњом објеката бањског лечилишта “Мачванско врело“ (Бања
Дубље), у близини истражне бушотине (ДБ-1) у североисточном делу насеља. Планирана је
изградња бањског комплекса за лечење хроничних реуматских и кожних оболења, а
изграђени су покривени базен са три шкољке за термалну воду и пратећим просторијама,
плато са отвореним базеном са три шкољке за термалну воду, свлачионице и засебни мокри
чвор. У склопу комплекса је бунар, дубине 400м, самоизлива 15l/s и температуром воде од
50,5°C, са кога је планирано снабдевање. Изграђени објекти никад нису стављени у
функцију. Објекат у ком је затворени базен је, с обзиром да више година није у функцији, у
релативно добром стању, тако да би уз детаљну реконструкцију и доградњу пратећих
садржаја, овај објекат могао бити враћен у функцију, било да је реч о првобитној или некој
компатибилној намени.
На бази резултата прелиминарне оцене геотермалних ресурса на подручју Мачве,
постоје реални предуслови за интензивну експлоатацију и коришћење термалних вода: у
пољопривреди, за загревање стакленика и интензивну производњу поврћа, воћа, цвећа, др.
биља; загревање објеката у сточарству; за сушење биљних производа; у топловодним
рибњацима за производњу конзумне рибе и рибље млађи; за спортско - рекреативне,
туристичке и др. сврхе. Истраживања геотермалних ресурса нису завршена, као ни оцена
резерви геотермалне енергије, али експлоатација и коришћење може да започне на
локацијама индивидуалних потрошача, за потребе интензивне производње хране, цвећа,
сушење биљних производа др. сврхе.
Према допису Министарства рударства и енергетике, Одељења за одрживи развој у
области рударства и енергетике (бр. 350-01-22/2010-01 од 06.05.2010.), које води катастар
истражних и експлоатационих поља минералних сировина, на територији општине Богатић
се налази експлоатационо поље предузећа «La Verdura» доо, Богатић, лежиште «Бељиште»,
минерална сировина: термална вода.
2.3. Метеоролошко-климатске карактеристике
2.3.1. Врста климе
Општина Богатић припада мачванској равници коју карактерише умерено
континентална клима, слична клими Војводине. Опште климатске прилике модификују
специфични локални утицаји, пре свега морфолошке одлике (амфитеатрална отвореност
према северу, мале висине). Са севера преко сремске равнице продиру утицаји сувље
панонске континенталне климе, тако да ово подручје има сличне климатске карактеристике
као суседни Срем. Падавине су углавном равномерно распоређене током године са
максимумом крајем пролећа и почетком лета.
2.3.2. Температура ваздуха
Средња годишња вредност температуре ваздуха у периоду 1961-2008. износила је
11,3ºC. Највиша средња месечна вредност је у јулу 21,7ºC, а најнижа у јануару 0,3ºC, тако
21
Општина Богатић
да амплитуда између највише и најниже средње месечне температуре износи 21,4ºC. Средња
максимална годишња температура у посматраном периоду износила је 17,4ºC. Највиша
средња месечна максимална температура забележена је у августу и износи 29,5ºC, а најнижа
средња максимална температура ваздуха измерена је у децембру и износи 4,6ºC. Средња
минимална годишња температура ваздуха износи 6,7ºC. Најниже средње вредности
забележене су у јануару (-2,3ºC) и фебруару (-1,7ºC), а највише средње минималне
температуре јављају се у јулу (16,4ºC) и августу (15,9ºC).
2.3.3. Влажност ваздуха
Средња годишња релативна влажност износи 79,5%. Годишње колебање износи
12,6%. Релативна влажност расте од априла до децембра. Највеће средње вредности су у
децембру (86,6%) и јануару (85,6%). Висока релативна влажност у овим месецима се јавља
као последица падавина које се излучују у виду кише и снега, и ниских температура.
Најниже вредности релативне влажности су у априлу (74,0%) и мају (74,7%).
2.3.4. Облачност
Средња годишња вредност облачности износи 5,3 што значи да је у периоду 1961.2008.г., просечно више од ½ неба било покривено облацима. Најведрији месец је август
(просечна облачност 3,4), а најтмурнији децембар (просечна облачност 7,2). Разлика између
просечно најведријег и најоблачнијег месеца износи 3,8.
2.3.5. Инсолација
Просечно трајање сунчевог сјаја у посматраном периоду у Сремској Митровици
износило је 2095,4 часа или 5,7 часова дневно. Дужина инсолације током године се мења,
највећа је у летњим, а најмања у зимским месецима. Осунчавање зависи од дужине дана,
односно годишњег доба или висине Сунца, и од облачности. Најдужу инсолацију просечно у
посматраном периоду имао је јул (292,2 часа или 9,4 часа дневно), а најкраћу децембар (48,9
часова или 1,6 часова дневно).
2.3.6. Падавине
У равничарској Мачви због веће брзине ветра и бржег прелажења облака, излучи се
мања количина падавина него у брдско-брежуљкастој Поцерини. Према агроклиматском
рејонирању услова влажења за потребе пољопривреде, Мачва спада у недовољно влажна
подручја. Просечна годишња количина падавина у периоду 1961- 2007. године у Шапцу (где
се врши мерење које је релевантно за ово подручје) је износила 681.3мм. У погледу
просечних месечних вредности у Шапцу, максимум падавина се јавља у јуну, са средњом
месечном вредношћу 78,2мм, затим у јулу 64,2мм и у мају 62,1мм. Минимум падавина се
јавља у фебруару (41,9мм) и јануару (46,4мм).
Снег се јавља у периоду октобар-април. Зими га има највише али није реткост ни у
пролећним месецима, у марту просечно 2,4 дана и априлу 0,3 дана. Просечан број дана са снежним
падавинама износи 29,3. Просечно највише дана са снежним падавинама је у јануару (4,5 дана) и
децембру (4,1 дан). Просечно годишње има 29,3 дана са снежним покривачем.
22
Процена угрожености
2.3.7. Кретање ваздушне масе (ветар)
За карактеристике режима ветрова не постоји потпуна серија података, јер су у
станици Шабац осматрања вршена са прекидима, па су коришћени расположиви подаци за
периоде: 1961-1972., 1983-1993., 1996-1999.,2001-2002. и 2004-2005. а у климатолошкој
станици Богатић осматрања су вршена само у периоду од три године (1991., 1992. и 1993.).
На основу оскудних података за Богатић (3 године), најзаступљенији су ветрови из
северозападног (169,6%0), западног (133,3%0) и југозападног (125,1%0) и југоисточног
(120,5%0) правца. Најмању честину у Шапцу има ветар из јужног (11,9‰) и северног (29,6‰)
правца, као и у Богатићу. С тим што је у Богатићу заступљеност ветрова из ових праваца
нешто већа.
Иако је учесталост ветра велика, нарочито у Мачви, он је мале брзине. Према
подацима за станицу Шабац средња брзина ветра износи 1,3м/сек. Највећа просечна брзина
ветрова је у марту 1,6м/сек.
Иако су у проучаваном простору заступљени претежно ветрови слабе јачине,
повремено се јављају јаки и олујни ветрови. Средњи број дана са јаким ветром преко 6
бофора у Шапцу износи 6,6 а са олујним ветром, јачине преко 8 бофора је 1,8 дана.
2.4. Становништво
2.4.1. Укупан број становника
Укупна површина подручја општине Богатић износи 384,31км². На овом подручју се
налази 14 катастарских општина. Просечна величина насеља је 27,42км², а просечна густина
насељености је 79,25 ст/ км². У општини Богатић према попису из 2011. године има 30.430
становника, од чега 28.883 становника живи на територији општине, а 1.547 становника живи
у другим подручјима/местима.
У насељу Богатић има 6.618 становника, док у 13 сеоских месних заједница има
укупно 23.812 становника. У односу на Републику, густина насељености је испод просека
(82,53 ст/км²).
Табела 6: Број становника и густина насељености
Опис
Број становникаПопис 2011
Површина у
км²
Густина
насељености у
2011
Становника/ км²
Република Србија
7.124.265
88.361
82,53
Општина Богатић
30.430
384
79,25
Извор података:Републички завод за статистику
Нajвeћa густинa нaсeљeнoсти je нa пoдручjу КO Бoгaтић (138 ст./км²). У oквиру
Oпштинe зoнe кoнцeнтрaциje стaнoвништвa су дуж рeгиoнaлнoг путa Шaбaц–Бoгaтић–
Бaдoвинци/Пaвлoвићa мoст, и тo пoсeбнo у Бoгaтићу, Клeњу и Бaдoвинцима, гдe живи 14.851
што чини 48,8% укупнoг стaнoвништвa Oпштинe Бoгaтић.
23
Општина Богатић
Табела 7: Број становника по насељима
Р.бр.
Катастарска општина
Површина у км2
Бр. насеља
Бр. становника
2011.
Густина
насељености
ст./км²
1.
Бадовинци
61,67
1
5.146
84
2.
Баново Поље
22,92
1
1.497
63
1.683
82,5
3.
Белотић
20,40
1
4.
Богатић
47,82
1
6.618
138
5.
Глоговац
8,97
1
826
92
6.
Глушци
32,22
1
2.078
64
7.
Дубље
39,61
1
2.981
75
8.
Клење
34,01
1
3.087
90
9.
Метковић
19,45
1
1.136
58
10
Очаге
5,66
1
422
74
11.
Салаш Црнобарски
23,04
1
1.250
54
12.
Совљак
9,39
1
503
60
13.
Узвеће
21,98
1
1.049
47
14.
Црна Бара
1
2.144
57
Укупно
Катастарска општина
37,17
384,31
14
30.430
79,18
По званичним подацима на територији општине Богатић живи 28.883 становника. Од
2002. до 2011. године број становништва Општине се смањио, са 32.990 на 30.430. Од
наведеног броја, 1.547 становника Општине живи у другим подручјима/местима, док је тај
број 2002. године износио 1.829, а што је приказано у табели која следи:
Табела 8:Број становника општине Богатић по пописима
Подручје
Општина
Богатић
Насеље
Богатић
Остала насеља
Број становника
1953.
1961.
1971.
1981.
1991.
2002.
2011.
37.492
37.141
35.882
35.256
34.438
34.819
30.430
6.287
6.413
6.834
7.225
7.346
7.750
6.618
31.205
30.728
29.048
28.031
27.092
27.069
23.812
По званичним подацима на територији општине Богатић живи 28.883 становника, па
се и подаци у Процени везани за полну, старосну и социјалну структуру односе на овај број
становника.
2.4.2. Полна структура становника
Подаци везани за полну структуру показују да на територији Општине Богатић од
укупног броја становника, живи 14.571 мушкарац и 14.312 жена, или 50,45% мушкараца и
49,55% жена. Мушкарци су бројнија популација у оквиру старосних структура од 0 до 69
година, где на 12.992 мушкарца долази 11.977 жена. Жене су бројније у оквиру старосне
популације од 70 до 80 и више година, што указује да жене живе дуже од мушкараца.
24
Процена угрожености
Табела 9:Полна структура становника
Полна структура
Мушкарци
Жене
Подручје
14.571
Општина Богатић
14.312
Извор података:Републички завод за статистику
2.4.3. Старосна структура становника
Данашњи изглед старосне структуре становништва општине Богатић није повољан и
спадамо у ред општина које имају све старију популацију. Промене у старосној структури
становништва последњих деценија показују забрињавајући тренд брзог старења
становништва.
Старосна структура становништва је приказана у следећој табели:
Табела 10: Полна структура становника
Општина Богатић
Старосна
структура
Мушкарци
Жене
Укупно
0-9
10-49
50-69
70-79
80 и више
година
1415
7374
4203
1269
410
1304
6730
3943
1571
664
2719
14104
8146
2840
1074
Извор података: Републички завод за статистику
Према попису из 2011. године 2.719 становника припада групи становништва млађих
од 9 година или 9,41%, док је старих од 70 и више година 3.914 лица или 13,55% од укупног
становништва. По попису из 2002. године по први пут у општини Богатић забележен је већи
број старијих него младих, а већи број старих је присутан и по поипису из 2011. године што
указује да удео младих опада док удео старих расте. Старење и одлив становништва посебно
угрожавају сеоско становништво општине Богатић у којој се смањењем радно способног
становништва губи способност за одрживо управљање природним добрима. Коефицијенат
економске зависности у општини расте, јер се број активних лица спорије повећава од
заједничког броја издржаваних лица и лица с личним приходом, што узрокује озбиљне
социо-економске проблеме у развоју општине Богатић.
2.5. Социјална структура од укупног броја становника
Најважнији фактор којим располаже општина Богатић су људи, те се зато будући
економски развој општине мора заснивати, осим на потребним капиталним инвестицијама,
првенствено на стручним и високообразовним кадровима. Међутим, процес транзиције којим
је обухваћена Република Србија, те промена власничких односа у земљи, одразила се
негативно у погледу запослености људи са подручја општине Богатић.
Што се тиче запослености, укупан број запослених у општини је 2.662 лица, а
истовремено по подацима Националне службе за запошљавање у јануару 2013. године
евидентирано је 3.379 незапослених од чега 1.670 мушкараца и 1.709 жена.
25
Општина Богатић
Табела 11: Структура и број запослених на дан 31.03.2012. године
ДЕЛАТНОСТ
Пољопривреда, шумарство и рибарство
Рударство
Снабдевање електричном енергијом, гасом и паром
Прерађивачка индустрија
Грађевинарство
Трговина на велико и мало и поправка моторних возила
Саобраћај и складиштење
Услуге смештаја и исхране
Информисање и комуникације
Финансијска делатност и делатност осигурања
Пословање некретнинама
Стручне, научне, иновационе и помоћне услужне делатности
Државна управа и обавезно социјално осигурање
Образовање
Здравствена и социјална заштита
Снабдевање водом и управљање отпадним водама
Уметност, забава и рекреација
Административне и помоћне услужне делатности
Остале услужне делатности
Запослени у правним лицима
(привредна друштва, предузећа,
Задруге, установе и др, организације)
УКУПНО
Приватни предузетници и запослени код њих
УКУПАН БРОЈ ЗАПОСЛЕНИХ
БРОЈ ЗАПОСЛЕНИХ
Стање 31.03.2012. године
61
17
29
143
2
453
99
2
13
13
0
76
120
374
268
41
8
9
4
1732
930
2.662
Извор података: Републички завод за статистику
Од укупног броја запослених мушкараца је 1.584 или 59,50%, а жена 1.078 или
40,50%.
Пензионера има 6.007 или 19,70% од укупног броја становника и њихова популација
је најугроженија због ниских примања, као и све већег броја старачких домаћинстава у
којима су пензионери једини преостали чланови.
По подацима Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање, право на
пензије је остварило:
из радног односа 1.742 лица,
из самосталних делатности 223 лица,
из пољопривредних делатности 2.976 лица,
из категорије војних осигураника 22 лица,
породичних пензионера је 1.044.
26
Процена угрожености
Нема доступних статистичких података о лицима са посебним потребама па су у
Процени дати подаци са којима располаже Центар за социјални рад, пошто они као установа
пружају услуге таквим лицима и поседују своју евиденцију.
Преко Центра за социјални рад-Богатић 284 лица су корисници туђе помоћи и неге и
то право остварују лица која нису корисници пензије ни по једном основу и малолетници.
2.6. Материјална културна добра и животна средина
2.6.1. Објекти од националног значаја
Територија општине Богатић има разноврсну и сложену историју, што као резултат
даје богато и вредно културно наслеђе. Стручњаци Завода за заштиту споменика културе
„Ваљево“, су извршили истраживање, евиденцију и валоризацију непокретних културних
добара у насељима општине Богатић. Као резултат ових истраживања урађен је елаборат:
„План заштите и ревитализације градитељског наслеђа за потребе израде Просторног плана
општине Богатић“. Овом студијом издвојене су следеће категорије:
1) Утврђена непокретна културна добра:
Етно парк у Совљаку; Окућница Драгољуба Јуришића у Црној Бари; Црква Рођења
Богородице у Богатићу; Црква- Спомен костурница и комплекс споменика ранијих ратова у
Дубљу и Зграда старог Окружног начелства у Богатићу;
2) Археолошки локалитети:
Археолошки локалитети припадају периоду од праисторије до средњег века. Сви ови
локалитети констатовани су археолошким рекогносцирањем од педесетих до осамдесетих
година двадесетог века. Неки од њих, налазе се у кућним плацевима, осносно двориштима, и
заштићени су постојећом архитектуром, како од пропадања, тако и од могућности да
угледају светлост дана. Обзиром да је Мачва пољопривредни крај, сви остали локалитети су
углавном лоцирани на обрадивим површинама. С једне стране они су подложни разорном
дејству агротехничких мера, а са друге стране радом дивљих археолога.
3) Вредни објекти градитељског наслеђа:
117 објеката који још увек нису евидентирани и објекти који су били евидентирани, а
чији је статус евидентиране непокретности истекао, тј. објекти који нису проглашени као
непокретна културна добра, а поседују аутентичне вредности локалне архитектуре и
градитељства, због којих би их требало задржати у смислу амбијенталних, споменичких,
историјских, архитектонских и других вредности.
2.6.2. Објекти за одржавање културних манифестација
Главни носилац и координатор културних догађања у насељу Богатић, као и на
читавој општини је Културно образовни центар Богатић, који својим активностима
обједињује рад Дома омладине, Аматерског позоришта “Јанко Веселиновић“, Фолклорног
ансабла “Ђидо“ Богатић и Етно-парка у насељу Совљак. Поред својих основних делатности,
центар је суоснивач и промотер редовних културних догађања као што су манифестација
“Хајдучке вечери“, Ликовна колонија у Совљаку, Смотра аматерских позоришта “Миливоје
Мартиновић“, гостовања амсабала и позоришних група, годишњи концерт, Смотра дечијег
фолклорног стваралаштва и све остале манифестације везане за Етно-парк у Совљаку.
Значајан допринос квалитету културних догађања дају и аматерско позориште, позориште
27
Општина Богатић
Рома и фолклорни амсамбл Богатића, који заузимају запажено место у аматерском
ствалаштву не само на општинском него и на регионалном нивоу.
Објекти Културно-образовног центра и Дома омладине у Богатићу се налазе у
непосредној близини у центру насеља и у свом саставу имају галеријски и простор
уметничке радионице, вишенаменске сале и остали пратећи простор, укупног капацитета
око 1.000м2. У саставу Културно-образовног центра се до 2011. године налазила и Народна
библиотека “Јанко Веселиновић” из Богатића, а 18.фебруара 2011. године она постаје
самостална.
Почетак рада Народне књижнице и читаонице “Јанко Веселиновић” датира из
времена после II светског рата, прецизније из 1946. године. Књиге су прикупљали и
доносили мeштани Среза мачванског и читав рад је био на добровољној и волонтерској
основи. Назив Народна библиотека „Јанко Веселиновић добила је 1960. године, које године
ова установа губи самосталност и улази у састав Културно-просветног центра, данашњи
Културно-образовни центар (од 1977. године). У њеном саставу послују три одељења:
дечије, одељење за одрасле и одељење за набавку и обраду библиотечке грађе, а у склопу
библиотеке сада постоји и читаоница. У просторијама библиотеке се налази преко 35.000
књига, од којих су неке непроцењиве вредности. Једна од тих раритета је „Српски
рјечник“, оригинално дело из 1898 године Вука Стефановића Караџића. Библиотека
поседује целокупну лектиру за основце и средњошколце, књиге националне и светске
историје, класике, модерне писце, енциклопедије, религијска, филозофска, социолошка
дела и друго.
Мрежа објеката културе на осталом делу територије општине је релативно добро
развијена, тако да се мањи објекти у функцији културе (сеоски домови културе), налазе у
скоро свом насељима у општини, са укупном површином од око 5150м2. Проблем
представља употребљивост, искоришћеност и опремљеност ових објеката, која је
недовољна и неуједначена. Објекти су стари претежно 30-40 година, слабо су одржавани,
врло често ненаменски коришћени (месна заједница, шалтер поште, пратећи угоститељски
и комерцијални садржаји и сл.) и највећим делом само повремено у функцији објеката
културе. Задњих година постоји тенденција њихове реконструкције и ревитализације. С
тим у вези локална заједница у сарадњи са Културним центром, а често и са суседним
општинама (Шабац), улаже напор за промену оваквог стања, тако да је подстицан рад
локалних Културно уметничких друштава, као и организовање низа манифестација, чије
редовно одвијање у наредном периоду, може значајно да поправи стање и функционисање
мреже објеката културе.
Табела 12 :Заступљеност и распоред објеката културе и верских објеката
Кат.
општина
насеља
Бадовинци
Бадовинци
Баново Поље
Баново Поље
Белотић
Белотић
28
садржаји/објекти културе
парцела
гравитац
ранг
и капац.
подручје
објеката
/
Дом културе
Бадовинци
540м2
/
Дом културе
Баново Поље
450м2
Дом културе
/
410м2
Белотић
верски објекти
црквени
и остали
цркве
комплекси
**Св.Тројице
/
(1833-1898)
**Св.Илије
/
(1831-1931)
Св.Мрате Стефана
/
Дечанског (у
изградњи)
Процена угрожености
Богатић
Глоговац
Глушци
Богатић
Културно-обр.
центар
(сценски прост.
галерија)
Дом омладине
(ам.позориште)
око 2600м2
ук.повш.
објеката
око 1000м2
цела
територија
општине
/
*Рођ.Пресвете
Богородице
(1920)
Глоговац
‡Дом културе
975м2
380м2
/
/
Св.Апостола
Петра и Павла
(1817-1927)
Глушци
Дом културе
Мемор.центар
“Бубања“ (око
94,0ha)
/
400м2
Глушци
/
**Св.Петра и Павла
(1836-1936)
Дубље
/
Клење
/
Метковић
/
Дубље
Дубље
Дом културе
Клење
Клење
Дом културе
Метковић
Метковић
Дом културе
Очаге
Очаге
‡Дом културе
Салаш
Црнобарски
Салаш
Црнобарски
Дом културе
Совљак
Совљак
Дом културе
*Етно парк
(око 1,1 ha)
Узвеће
Узвеће
Дом културе
Црна Бара
Црна Бара
Дом културе
1300м2
330м2
/
440м2
/
326м2
/
250м2
/
436м2
/
424м2
/
200м2
1949м3
526м2
/
/
Салаш
Црнобарски
/
Совљак
/
Узвеће
/
Црна Бара
/
*Св.Вазнесења
(1936), са споменкостурницом
**Св. Успења
Богородице
(1935)
Св.Великом.Марие
(Огњене Марије)
Ман.Св.Илије
(Илиње) - (1985)
Вазн.господњег
(2007)
/
**Св.Вазнесења
(1939-1978)
**Св.Вазнесења
(1926/27)
‡ објекти нису у функцији
* утврђена културна добра (споменици културе); ** вредни објекти градитељског наслеђа
Тренутно постоје следеће манифестације: „Хајдучке вечери“, Ликовна колонија и
остале смотре фолклорног стваралаштва (Совљак), Смотра аматерских позоришта
„Миливоје Мартиновић“ (Богатић) и ост.
Етно-парк Совљак је један од чинилаца културног развоја у општини и као ретко
добро очувана етно целина, представља вредан споменик етно-културног и градитељског
наслеђа читавог Мачванског округа. Комплекс се налази на око 4км, западно од Богатића и
увршћен је у списак културних добара. Комплекс је осмишљен да преставља једно
карактеристично мачванско домаћинство, са кућом и окућницом из 19. века. У старој кући
се налази стална изложба слика Мачванске сликарске школе, у парку ради сликарска
колонија, а истом простору се одржава и манифестација „Хајдучке вечери“.
Укупна површина објекта културе у општини Богатић, која се стално или повремено
наменски користи, износи око 6150м2. Ако се узму у обзир важећи параметри за
димензионисање, може се закључити да постојећи капацитети углавном задовољавају
стандард, уз услов наменског коришћења и бољу опремљености простора.
Верски комплекси и објекти припадају групи објеката у јавној употреби, у којима
део становништва испуњава своје религиозно-духовне потребе, у зависности од
конфесионaлне припадности. У исто време, верски објекти су и места пружања културнообразобних програма и услуга социјалног старања за становнике у својим срединама
(хуманитарне и донаторске добровољне активности и сл.). Православна црква, која је у
проценту верника најзаступљенија (98,06%), исказала је своје потребе за површином
29
Општина Богатић
објеката од 0,1м2/ст. гравитационог подручја парохијске општине и величином парцеле –
порте, од 0,3-0,5м2/ст.). Мрежа ових објеката је на читавој територији општине изузетно
добро развијена и у даљој експанзији, а један од узрока и даљи услов развоја је изузетно
културно, историјско и верско-духовно наслеђе овог краја.
На подручју општине Богатић постоји чак 13 цркава, од којих свакако треба издвојити
цркву Рођења Пресвете Богородице у Богатићу и Цркву Св. Вазнесења са спомен
костурницом и комплексом споменика ранијих ратова у Дубљу, који су утврђени за
споменике културе. Као вредни објекти градитељског наслеђа утвђени су: црква Св.Тројице
(Бадовинци), манастирска црква Св.Илије-Илиње (Очаге), црква Вазнесења Господњег (Црна
Бара), црква Успења Богородице (Клење), црква Св.Петра и Павла (Глушци), црква
Вазнесења (Узвеће). У току је изградња цркве у Белотићу.
2.7. Заштићена природна добрa
2.7.1. Специјални резерват природе „Засавица“
Према условима Завода за заштиту природе Србије бр. 03-710/2 од 28.05.2010.г.,
констатовано је да се на територији која је oпштине Богатић, налази део Специјалног
резервата природе „Засавица“ као природног добра од изузетног значаја, I категорије. Влада
Републике Србије је Уредбом о заштити Специјалног разервата природе „Засавица“ („Сл.
гласник РС“, бр. 19/97) ставила ово природно добро под заштиту и прописала мере и режиме
заштите. Према Уредби о еколошкој мрежи (2010) подручје Засавице дефинисано је као
еколошки значајно подручје Републике Србије. На подручју Специјалног резервата „Засавица“
установљава режим заштите II степена. Специјални резерват „Засавица“ је на подручју
општина Сремска Митровица и Богатић, катастарских општина Мачванска Митровица, Салаш
Ноћајски, Ноћај, Засавица, Раденковић, Равње, Баново Поље и Црна Бара, укупне површине
670,9989ха. Заштитна зона Специјалног резервата „Засавица“ обухвата површину од 1.150ха.
Специјални резерват „Засавица“ стављен је под заштиту ради чувања природног
водотока Засавице, карактеристичног за равничарске пределе и влажних станишта који се
одликују значајном разноврсношћу врста, природних реткости и то: бели и жути локвањ,
зичасти љутић, подунавски мрмољак, шумска жаба, барска корњача, чиков, гавчица, бела
сеница, чапљица, а посебно Umbra crameri чије је то једино станиште у земљи.
На подручју општине Богатић се налази 54,2386ха заштићене површине природног
добра или 8,1% укупне површине под заштитом (II степен заштите) и то: у КО Баново Поље
49,8512 ха (32 катастарске парцеле) и КО Црна Бара 4,3874 ха (једна катастарска парцела).
Поред националног аспекта заштите СРП „Засавица“, Засавица је заштићена и на
међународном нивоу као:
- Заштићени међународно значајни центри биодиверзитета (IBA, IPA и PBA);
- Рамсарско подручје;
- EMERALD подручје
30
Процена угрожености
Слика: СРП“Засавица
Подручју прављења стаништима и врстама и Засавица са својим окружењем
представља редак преостали очувани кутак природе у Европи и једно од најбоље очуваних
станишта за птице мочварице и грабљивице у овом делу Европе. Због својих орнитолошких
вредности, Засавица је 2000. године према IBA пројекту (Important Bird Areas – IBA),
увршћена у регистар подручја од међународног значаја за птице Европе (RS022 IBA).
Одређене су границе IBA подручја које обухватају просторе значајне за фауну птица у
површини од 4670ха. Засавица представља најбоље очувано станиште барских птица у
Мачви и северозападној Србији (мали гњурац, мали вранац, чапљица, гак, мала бела чапља
бела рода, црна рода, лабуд грбац и др.) Ово подручје је 2005. године номиновано за IPA
(Important Plant Areas), као међународно значајно биљно подручје. Ревизијом граница за
националну мрежу IPA подручја (IPA in Serbia), обухваћени су и ботанички значајни
простори у ширем окружењу СРП ''Засавица''. Ретке и угрожене IPA врсте су: Aldrovanda
vesiculosa, Ammannia verticillata, Equisetum hyemale, Hippuris vulgaris, Hottonia palustris,
Lindernia procumbens, Ranunculus linqua, Sciprus supinus, Sciprus triqueter, Stratiotes aloides,
Thelypteris palustris и Urtica kiovensis.
Засавица је од 2008. године на листи Рамсарских подручја као међународно значајно
водено подручје према Рамсарској конвенцији о мочварама коју је ратификовала и наша
Држава. СРП „Засавица“ је увршћен у Емералд подручја у Србији, која су нарочито значајна
за заштиту и очување дивљих биљних и животињских врста и њихових станишта, као једно
од два подручја ове врсте у склопу плавне долине реке Саве (поред Специјалног резервата
природе „Обедска бара“). Према класификацији Међународне уније за заштиту природе
(IUCN), Засавица је подручје управљања стаништима и врстама (Habitat and species
menagment area) IV категорије. На простору Засавице је утврђено присуство 56 врста дневних
лептира, па је ово подручје проглашено за Међународо значајно станиште за дневне лептире
(PBAPrime buterfiles Areas), као одабрано подручје за дневне лептире Европе и једно од 40
оваквих станишта у Србији. Од 2001. године Засавица је члан Еуропарк Федерације. У 2007.
години, СРП „Засавица“ је прикључен и глобалној еколошкој акцији ''S.O.S'' Grupe (SAVE
OUR SELVES), коју чине Унија еколога „UNECO“ и Факултет за примењену екологију
„FUTURA“, са још 9 придружених чланова. Доње Подриње је на просторима уз реку Дрину
између Мачве и Семберије, од ушћа Јадра у Дрину код Лешнице до ушћа Дрине у Саву код
Црне Баре, са површином од 4.706ха, такође увршћено у регистар подручја од међународног
значаја за птице (RS023 IBA).
31
Општина Богатић
2.7.2. Споменик природе-„Стабло липе Мира“
Према подацима достављеним од стране Завода за заштиту природе Србије, (бр. 033096/2 од 13.01.2009.), у општини Богатић налази се заштићено природно добро: Споменик
природе „Стабло липе – Мира“ (Одлука СО Богатић бр. I-P. 56/98-01 од 24.12.1998.године).
Под Спомеником природе подразумева се стабло ситнолисне липе и припадајући простор
који на терену чини пројекција крошње. Велика старост (данас око 130 година) и изразита
естетска вредност, представљају потенцијал за туристичко - едукативну промоцију.
2.7.3. Остала природна добра
Поред природног добра заштићеног у формално - правном смислу, инундациони
појас реке Дрине представља веома важно подручје са становишта заштите природе.
Као посебна природна вредност издваја се мала чигра (Sterna albifrons). Ова врста
представља једну од најређих и најугроженијих гнездарица водених станишта и у Србији је
заштићена као природна реткост. Укупна бројност мале чигре на доњем току Дрине се
процењује на 30-40 парова. На Дрини, у њеном доњем току постоји веома интензивна
експлоатација речних седимената (шљунка и песка), тако да је велики део обале и
шљунчаних спрудова девастиран. Ово је главни угрожавајући фактор за малу чигру. Завод за
заштиту природе Србије планира интензивна истраживања на подручју доњег тока Дрине, у
циљу заштите појединих локација, важних за очување мале чигре. Ова колонија мале чигре
је једна од четири преостале колоније на рекама у Европи, тако да се ради о природној
вредности која заслужује адекватну заштиту.
Међународни пројекат „Заштита биодиверзитета поплавне долине басена реке
Саве“, који је у току, односи се и на предметно подручје, с обзиром да река Дрина као
притока реке Саве, протиче кроз подручје општине, а истовремено је обухваћена и
предметним Пројектом; Пројекат има за циљ заштиту и управљање предеоним и биолошким
диверзитетом у басену реке Саве. Реализација овог циља спровешће се тако што ће се БиХ,
Хрватској, Србији и Словенији пружити подршка у погледу утврђивања, заштите и контроле
плавних подручја од значаја за пејзаж и биодиверзитет. То ће бити извршено уз примену
критеријума прописаних Директивама о птицама и стаништима, стварања кохерентне
међународне еколошке мреже кључних подручја, тампон зона и коридора, затим увођењем
таквог начина коришћења земљишта који подржава заштиту пејзажа и биодиверзитета, као и
уз упознавање јавности са потребом да се кроз међународну сарадњу, јединствени пејзаж и
биодиверзитет дуж Саве заштити и контролише.
2.8. Животињски свет
2.8.1. Домаће животиње
У општини Богатић је изузетно развијено сточарство. Највише се гаје свиње, говеда,
овце, козе, коњи и живина.
Најзаступљеније врсте свиња су: Дански ландрас, Немачки ландрас, Шведски
ландрас, Велики јокшир, Велика црна свиња и мангулица.
Најзаступљеније врсте оваца су. Цигаја, Домаћи мерино Праменка, Витемберг и
Романовски.
32
Процена угрожености
Најзаступљеније врсте коза су: Алоска коза и Санска коза.
Најзаступљеније врсте говеда су: Синменталска раса и домаће шарено говече у типу
сименталца као Холштајн - Фризијска раса и европска црно - бела говеда.
Од живине највише се гаје: Кокошке, бројлери, ћурке, патке, гуске и морке.
2.8.2. Дивље животиње
Фауна Мачве припада панонском фаунистичком региону у коме живе средњеевропске
и степске животиње. Најважнији представници животињског света су: лисица, зец, јазавац,
вук, видра, ласица, срна, јелен, кртица, јеж, дивља свиња, хрчак, европска текуница, пацови,
мишеви, обичан твор, волухарица и други.
Карактеристичне врсте птица су: врабац, велика сеница, сива сеница, црна врана, сива
врана, гавран, бела рода, детлић, јастреб мишар, сврака, чавка, сива жуна, пругасти детлић,
чворак, црноглава грмуша, црни кос, жути кос, дивљи голуб, гугутка, пољска шева,
кукавица, препелица, пољска јаребица, фазан, сова, креја, кобац и друге.
Карактеристичне врсте водоземаца и гмизаваца су: барска корњача, шумска жаба,
жаба крекетуша, даждевњак, мрмољак, слепић, шумски гуштер, зидни гуштер, змија
белоушка и друге.
Рибљу фауну представљају: шаран, штука, караш, смуђ, кечига, сом и друге.
Свет инсеката је веома разноврстан, иако је проређен због примене агрохемијских
средстава.
Стално сужавање и мењање природних станишта услед крчења шума, мелиорација и
исушивања мочвара, хемизација пољопривреде и друге људске активности, знатно су
проредили неке врсте животиња.
2.9. Водоснабдевање
2.9.1. Производња и дистрибуција воде за пиће
Комуналну делатност на подручју општине Богатић обавља Ј.К.П.“БОГАТИЋ“, и то
само за насељено место Богатић, а једна од делатности предузећа је производња, преглед и
дистрибуција воде домаћинствима, индустријским и другим потрошачима. Производња и
испорука воде за пиће и друге потребе корисницима, врши се током целе године. На
водоводну мрежу прикључено је 2.244 домаћинстава и 222 пословна и привредна објекта.
У 2012. години укупно је произведено 618.104м3 воде за пиће. Губици у мрежи су
износили 35,08%, тако да је крајњим потрошачима испоручено 401.295 метара кубних воде,
и то домаћинствима 360.352 м3,а привреди 40.943м3.
Просечна месечна потрошња воде по једном домаћинству износи око 13,38м3, што је
за око 13% више него у претходној години.
2.9.2. Квалитет воде
Квалитет воде за пиће је стандардно добар. Све анализе у 2012. години биле су уредне
и одговарале правилнику, а узорци су узимани са 5 места два пута месечно, од стране Завода
за јавно здравље из Шапца.
33
Општина Богатић
2.9.3. Објекти водоснабдевања
Јавни систем водоснабдевања у општини Богатић, није на задовољавајућем нивоу.
Приозводња и испорука санитарне воде са јавног система водоснабдевања, постоји само у
насељу Богатић (задовољава потребе 22,3% становништва општине), док у осталим
несељеним местима нема изграђених водоводних система, а потрошaчи се водом снабдевају
из сопствених бунара. Постојећи водоводни систем у Богатићу је локалног карактера и
састоји се од изворишта/водозахвата, система за хлорисање воде, резервоара (водоторња),
потисног цевовода и дистрибутивне мреже. Извориште капацитета од око 50 l/sec, има веома
повољан положај у односу на природни правац градијента подземних вода и у потпуности
задовољава потребе насеља (процењује се да је укупан капацитет бунара око 3x30 l/sec, али
тренутно потребе задовољавају само два бунара, а трећи углавном није у раду). Осим
хлорисања нема других третмана воде, на бунарима не постоје мерачи протока, као ни
систем мониторинга подземних вода у зони изворишта. За извориште је дефинисана зона
непосредне заштите, која се поклапа са границом комплекса изворишта. Систем снабдевања
насеља Богатић је релативно нов, у веома добром стању и у потпуности задовољава потребе
насеља, како у производњи, тако и у дистрибуцији санитарне воде. С обзиром на недовољну
искоришћеност система, а нарочито потенцијала изворишта, постоји реална могућност
проширења конзумног подручја, односно изградња регионалног водовода општине, за шта је
већ обезбеђена и пројектна документација.
Домаћинства у осталим насељеним местима снабдевају се водом са сопствених
бунара. Имајући у виду да на читавој општини не постоји системи за сакупљање, одвођење и
пречишћавање фекалних и других отпадних вода, као и релативно висок ниво подземних
вода у читавом Мачванском басену, највећи проблеми везани за овај вид снабдевања водом
је непостојање праћења и извештавања о квалитету воде за пиће и стања издани
индивидуалних бунара, а са којих се осим домаћинстава водом снабдевају и локални јавни и
привредни објекти.
На читавој територији општине не постоји канализациони систем, тако да се све
отпадне воде евакуишу у индивидуалне септичке јаме, малих капацитета. Активности на
решавању овог великог проблема су у току, тако да је пројектном документацијом планирано
да будући регионални канализациони систем, осим за насеље Богатић, реши и проблем
отпадних вода насеља Совљак, Црна Бара, Глоговац, Дубље, Белотић и Клење. Уједно је у
току и израда пројектне документације канализационог система у месним заједницама
Бадовинци, Очаге, Салаш Црнобарски, Баново Поље, Метковић, Глушци и Узвеће.
2.10. Пољопривредне површине
У општини Богатић земљиште представља најзначајнији природни потенцијал, а
пољопривреда основну привредну делатност. Мачва представља посебан педогеографски
микрорејон, где су аридна клима и алувијални седименти и лес, као најчешћа литолошка
подлога пресудно утицали на структуру педолошког покривача. У овом рејону велика
издиференцираност педолошког покривача огледа се у смени различитих типова земљишта,
почев од алувијалних, минерално - барских преко чернозема до гајњача и смоница.
Значајан део земљишног фонда Мачве је изложен различитим облицима деградације и
загађења, који смањују његову плодност. Коришћење и заштита земљишта треба да буду
засновани на моделу „одрживог развоја“, који подразумева пуну равнотежу екологије и
34
Процена угрожености
економије. Од еколошки очуваног земљишта зависи не само висина приноса него и
производња биолошки здраве хране.
2.10.1. Структура педолошког покривача
На територији општине Богатић образовао се већи број типова земљишта.
Најзаступљенија су аутоморфна земљишта (56,3%) и то гајњача (23,5%), а од хидроморфних
земљишта најзаступљенији је алувијум (19,5%).
Табела 13: Структура педолошког покривача општине Богатић
Тип земљишта
•
•
•
•
•
•
•
•
Аутоморфна
Чернозем
Чернозем (деградирани)
Гајњача
Гајњача у лесивирању
Хидроморфна
Алувијум
Ливадско (минерално- барско)
Смоница хидрогена
Псеудоглеј
Укупно
Заступљеност
ha
21.600
1.740
4.970
9.000
5.800
16.797
7.497
6.300
400
2.600
38.431
%
56,3
4,5
13,0
23,5
15,3
43,7
19,5
16,4
1,0
6,8
100,0
Извор података: Дирекција за пољопривреду и село општине Богатић
Чернозем: Биолошке особине чернозема (4,5%) условљене су неутралном реакцијом
и садржајем хумуса. Ова врста чернозема је погодна за пољопривреду и уз примену
агротехничких мера постижу се високи приноси.
Деградирани чернозем: Деградирани чернозем (13%) заузима већу површину од
нормалног чернозема и заступљен је у деловима катастарских општина: Богатић, Дубље,
Метковић, Глушци и Узвеће. Деградирани чернозем има добру водопропустљивост, која је
резултат његове структуре и песковите подлоге, као и изражену способност капиларног
пењања воде, што је од посебног значаја за наводњавање. Производна способност му је
прилично велика, а за гајење воћа је погоднији од нормалног и излуженог чернозема.
Гајњача и гајњача у лесивирању: Обухвата делове катастарских општина:
Бадовинци, Салаш Црнобарски, Глоговац, Совљак, Богатић, Дубље и Клење. У зони гајњаче
среће се и чернозем у катастарским општинама Клење и Богатић и ливадско земљиште у
катастарским општинама Богатић и Глоговац. Нормална гајњача је најзаступљенији тип
земљишта у Општини и заузима 23,5% територије, а гајњача у лесивирању заузима 15,3%,
што заједно чини 38,8% територије општине, тако да су ово најзаступљенија земљишта.
Гајњаче су земљишта средње пољопривредне вредности. Применом агротехничких мера
продуктивност се може повећати, посебно повећањењем хумусног хоризонта, процесом
хумизације, уношењем органских материја или гајењем трава. На гајњачама добро успевају
стрна жита, мање кукуруз. Ово земљиште је оцедито па је погодно за ливаде, пашњаке и
гајење коштичавог воћа: вишања, трешања, кајсија, бресака. Гајњача у лесивирању је
заступљена у северозападном (Црна Бара и Баново Поље) и јужном делу општине
(Бадовинци, Очаге и Клење). Према производним својствима спада у ред земљишта слабијих
продуктивних особина. Оподзољивање се може спречити мелиоративним и агротехничким
мерама.
35
Општина Богатић
Алувијум: Највеће површине под алувијумом се налазе у западном и северозападном
делу општине, поред Дрине и Саве у атарима села: Бадовинци, С. Црнобарски и Ц. Бара.
Мање површине се налазе поред реке Засавице. Пољопривредна вредност алувијалног
земљишта је велика. Његове морфолошке, физичке и хемијске особине пружају повољне
услове за пољопривредне културе, посебно поврће али за шуме и ливаде. За обезбеђивање
биљака водом у току лета, важна је чињеница да је изражена капиларна способност издизања
воде, која је већа него код других земљишта. Алувијална земљишта се убрајају у
најплоднија, али низ околности умањује њихову вредност, као што су поплаве и бујични
наноси. Подела алувијума се врши према садржају креча на: карбонатни (дрински) и
некарбонатни (савски) алувијум. Карбонатни алувијум простире се поред Дрине све до
њеног ушћа. Садржај хумуса у површинском слоју износи 3 - 5%, а укупног азота 0,110,22%. Безкарбонатни алувијум се простире дуж десне обале Саве. Ова врста земљишта је
погодна за гајење интензивних ратарских култура.
Ливадско земљиште / минерално - барско земљиште (Семиглеј): Ово земљиште се
често описује као минерално - барско. У општини Богатић је заступљено на 16,4% површине
и то у Ц. Бари, Б. Пољу, Богатићу, Глушцима, Метковићу, Узвећу, Богатићу и Белотићу.
Минерално барска земљишта имају нешто слабије физичке особине. Мање су порозна, теже
регулишу влажност и подложна су забаривању. Мања количина кише их разблажи, али се
лако стврдну и пуцају. То су тешка земљишта и за пољопривреду слабо подесна, пошто су
или сувише влажна или претерано сува и врло тврда. Ритска црница или минерално барско
земљиште у ужем смислу по саставу је иловача или лака глинуша. Акумулативни хумусни
хоризонт је дубине 45- 90 cm. Минерално барска земљишта око Битве и Засавице, још увек
су подложна дејству влаге, па се и даље налазе у стадијуму забаривања. Садржај хранљивих
материја не осигурава високу продуктивност, нарочито тамо где се јављају високе подземне
воде. У сушним годинама оне често дају високе приносе, јер добро држе влагу, а подземна
вода је на малој дубини. На њој добро успевају окопавине, крмно биље и поврће, слабије
стрна жита.
Смоница хидрогена: Смоница спада у групу нешто тежих ритских црница. У
општини Богатић је заступљена хидрогена смоница, на малим површинама у делу КО
Белотић и Богатић. Тежак механички састав смоница, нестабилан у сувом и влажном стању
захтева дубоку обраду којом се побољшава структура, водне, ваздушне и топлотне особине
овог земљишта. Агротехничке мелиорације захтевају калцификацију, хумизацију и гајење
вишегодишњих трава (луцерке). На смоницама добро успевајуокопавине, крмно биље и воће,
а слабије жито.
Параподзол (псеудоглеј): Параподзол је такав тип подзола код кога су процеси
деструкције и оподзољавања најмање одмакли. У општини Богатић се појављује на два
локалитета: у делу КО Глушци, Богатић и Баново Поље, у северном и КО Дубље у јужном
делу Општине. Заузима 6,8% укупне територије Општине. Параподзол спада у безкарбонатна
и кисела земљишта. Северни локалитет има слабо киселу реакцију, повољан садржај хумуса
(2,6%) и азота и осредњи садржај лакоприступачног фосфора и калцијума. Јужни локалитет
има киселу реакцију нижи садржај хумуса и азота и посебно низак садржај лакоприступачног
фосфора и ниску до средњу обезбеђеност у лакоприступачном калијуму.
2.10.2. Бонитетне класе земљишта
Подручје општине Богатић се одликује земљиштем изузетно добрих бонитетних класа.
36
Процена угрожености
Табела 14: Преглед бонитетних класа земљишта у општини Богатић
Бонитетна
класа
Удео у
површини
у%
I
40,9
II
26,8
III
20,1
IV
V
Погодност за биљну
производњу
Погодна су за интензивну
производњу свих ратарских и
повртарских култура; Могу се
постизати високи и доста
стабилни приноси.
Погодна су за интензивну
производњу свих ратарских и
повртарских
култура;
Постижу се високи приноси
али су мање стабилни.
Погодна су за интензивну
производњу
ратарских
и
повртарских култура; У неким
годинама осетна умањења
приноса.
Погодност за
наводњавање
Врста
ограничења
Тип земљишта
врло погодна
нема
Чернозем
Чернозем деградирани
Гајњача
врло погодна
мала
Гајњача у
лесивирању
Алувијум (део)
погодна
плављење,
превлаживање
9,6
Погодна су за гајење већине
ратарских култура; Резултати
у производњи су скромнији,
нарочито у неким годинама.
мање погодна
2,6
Мало
су
погодна
за
интензивну пољопривредну
производњу; Део површина
уопште није погодан
нису погодна
плављење,
механички
састав,
стратиграфија,
реакција,
асимилативи
плављење,
стратиграфија,
механички
састав (шљунак,
песак)
Ливадско
земљиште
Алувијум (део)
Алувијум
Смоница
Параподзол
(Псеудоглеј)
Алувијум (део)
У I бонитетну класу сврстана су она земљишта која су погодна за интензивну биљну
производњу, на којима се могу гајити културе и са највећим захтевима и постизати високи и
стабилни приноси. То су земљишта која су погодна за наводњавање. Немају ограничења у
коришћењу, те нема потребе за мелиорацијама. Овде си сврстани: чернозем, чернозем
деградирани и гајњача.
У II бонитетну класу сврстана су земљишта добрих физичких, хемијских и
механичких особина. Погодна су за гајење свих ратарских и повртарских култура,
рачунајући и оне са највећим захтевима. Погодна су за наводњавање. Ограничењасу: ризик
од поплава (алувијум) и диференциран профил (лесивирана гајњача). Овде су увршћени
алувијални наноси највиших кота, на потезу КО Бадовинци, десно од реке Дрине и гајњача у
лесивирању.
У III бонитетну класу сврстана су земљишта нешто већих ограничења било због
већег ризика од поплава (алувијум) или склоности превлаживању (ливадска земљишта). Овде
се успешно могу гајити све ратарске и повртарске културе, уз одређени ризик у
неповољнијим годинама. Овде су сврстана ливадска земљишта и алувијални наноси.
У IV бонитетну класу сврстана су земљишта са већим ограничењима. Проблеми код
ових земљишта су: већа учесталост поплава на нижим теренима (алувијални наноси),
неповољан водно ваздушни режим услед тешког механичког састава (смоница и псеудоглеј
на северу Општине) или појава алувијалног вододрживог хоризонта и кисела реакција код
псеудоглеја јужног локалитета. Заједнички проблем свих земљишта сврстаних у ову класу је
низак ниво биљних асимилатива. На овим земљиштима не могу се гајити успешно сви усеви,
па је плодоред сужен. Потребне су хидротехничке и педомелиоративне мере.
37
Општина Богатић
У V бонитетну класу сврстани су терени на којима се у знатној мери појављују
плитки алувијални наноси, песковито- шљунковити, који нису погодни за пољопривредну
производњу.
2.10.3.Пољопривредно земљиште
Oпштинa Бoгaтић сe прoстирe нa пoвршини oд 38.430 хa. Нa пoдручjу Oпштинe
Бoгaтић имa 30.540 хa пoљoприврeднoг зeмљиштa (oкo 79,46% oд укупнoг), oкo 3.324,7 хa
шумскoг (oкo 8,65/% oд укупнoг) и oкo 2.631 хa грaђeвинскoг (око6,86% од укупног) и око
1.929 ха осталог (oкo 5,03%). Што се тиче структуре земљишта према власништву 90,4% је у
приватном, а 9,6%ха у државном власништву.
Висинскa рaзликa у Oпштини Бoгaтић je сaмo oкo 18м, штo пoтврђуje дa je тeрeн гoтoвo
идeaлнo зaрaвљeн oднoснo рaвничaрски. Дo 100% укупнoг пoдручja имa нaгиб дo 0,5
стeпeни, a тo су врлo пoвoљнe oкoлнoсти зa билo кaкву aктивнoст и грaђeњe, oднoснo зa
интeнзивну пoљoприврeду и рaзнoврснe грaђeвинскe пoдухвaтe.
Tабела 15: Структура земљишта
Врста земљишта
1. Њиве
2. Вртови
3. Воћњаци
4. Виногради
5. Ливаде
6. Пашњаци
7. Шуме
8. Мочваре
9. Неплодно
УКУПНО
Површина (ха)
27.885
52
1.561
40
1.022
3.524
34
4.314
38.432
Пoљoприврeдa прeдстaвљa најдoминaнтнију приврeдну дeлaтнoст у кojoj сe oствaруje
oкo ¾ укупнoг нaрoднoг дoхoткa Oпштинe. Структуру кoришћeњa пoљoприврeднoг
зeмљиштa кaрaктeришe знaчajнo учeшћe oрaницa и бaштa штo прeдстaвљa врлo знaчajaн
пoтeнциjaл зa рaзвoj пoљoприврeдe, oднoснo стoчaрствa (свињaрствo и гoвeдaрствo) и
рaтaрствa (прoизвoдњa кукурузa, пшeницe и крмнoг биљa); увoђeњeм систeмa зa
нaвoдњaвaњe, у пoслeдњe врeмe (oд 1991. дo дaнaс) ствaрajу сe пoвoљниjи услoви зa рaзвoj
пoвтaрствa вeћих рaзмeрa.
Пo пoдaцимa зa 2012. гoдину пoд oрaницaмa и бaштaмa, у тoj гoдини зaсejaнo je 31.155хa.
Тaбeлa 16: Зaсejaнa пoвршинa у 2012. гoдини
Култура
Пшеница
Јечам
Остале житарице
Кукуруз
Соја
Дуван
Крмно биље
Поврће
38
Површина у ha
5.415
860
150
13.800
3400
400
4.330
2.800
%
17.38
2.76
0.48
44.29
10.91
1.28
13.9
9
Процена угрожености
Укупно
31.155
100
Извoр пoдaтaкa: Дирекција за пољопривреду и село општине Богатић
У општини Богатић је изузетно развијено и сточарство, тако да се на територији
општине у 2012. години произвело 200.000 товних свиња, 18.000 товне јунади, око 28.000
оваца и преко 160.000 товних пилића. Производња сировог млека је изузетно развијена, а на
територији општине Богатић гаји се око 3.500 музних крава.
Што се тиче смештајних капацитета за складиштење пољопривредних производа на
територији општине Богатић, следећа предузећа поседују смештајне капацитете:
-
„ДПС“ Шабац,
Млин „ЂОРЂИЋ“ Глушци,
Млин „РУЖИЋ“ Дубље,
„НАШ МЛИН“ Бадовинци,
АГРООПТИМУМ“ Белотић,
„КИНГ ПРОМ“ Баново Поље.
На територији општине Богатић још увек нема урађених хладњача за ускладиштење
меса и месних производа.
2.11. Објекти за склањање, збрињавање и здравствено обезбеђење
На територији општине Богатић не постоје наменски објекти за склањање типа
склоништа основне, допунске и појачане заштите.
Склањање становништва и материјалних добара, у случају деловања природних,
техничко-технолошких и еколошких несрећа и терористичких напада, вршиће се у погодне
објекте у непосредној близини угроженог подручја и то:
по месту становања када ће се целокупно становништво склањати у најближа и
најпогоднија склоништа,
по месту рада када ће се радници склањати у склоништа и подруме предузећа, а у
недостатку истих у најближа и најпогоднија склоништа,
на јавном месту када ће се сво становништво, које се на знак узбуне тј. опасности,
нађе изван места рада или боравка, склањати у најближа импровизована склоништа.
У одређеним ванредним ситуацијама као што су велике поплаве и земљотреси јачег
интезитета преко 8 степени МКС (6 СТЕПЕНИ Рихтера) имале би за последицу већи број
угроженог, повређеног и настрадалог становништва, које је потребо збринути и пружити им
одређену медицинску и другу помоћ.
Објекти који би се том приликом користили за збрињавање угроженог становништва
били би: јавни објекти, објекти основних и средњих школа у Богатићу и другим насељима на
територији општине које би одредио Штаб за ванредне ситуације Богатић, Домови кутуре у
насељеним местима, спортске сале, обданишта и спортске хале. Постојећи капацитети
наведених објеката могу примити већи број угроженог становништва коме на тим локацијама
треба обезбедити медицинску помоћ, помоћ у одећи, обући и храни, а у случају великог броја
становништва које је потребно збинути активирали би се и ресторани угоститељских
објеката, пословни простори правних лица итд.
39
Општина Богатић
Сви ови објекти су погодни за смештај угроженог становништва како због величине и
подесности простора (грејање, санитарни чвор), тако и због тога што многи од ових објекат
имају и властите кухиње за припрему хране и топлих напитака. Ова врста склоништа, су
објекти којима се брзо и једноставно решавају потребе за склонишним простором.
Сврставају се у објекте привременог смештаја који, у случају указане потребе, допуњују
недостатак склоништа.
У случајевима преке потребе, проузроковане недостатком простора за склањање и
збрињавање страдалог становништва у јавним и већ споменутим објектима (школе, вртићи) и
верски ообјекти могу послужити датој сврси.
За становништво, које из било ког разлога (удаљености, ограничености капацитета,
несналажења) не буде у могућности налажења заклона, остају подрумска склоништа и друге
погодне просторије у стамбеним зградама и јавним зградама широм општине.
На територији општине Богатић има 6 основних школа са истуреним одељењима,
једна средња школа и једна предшколска установа . Мрежу објеката основног образовања
чине матичнe школe: „Мика Митровић“, у насељу Богатић, „Вук Караџић“ у Бадовинцима,
„Цветин Бркић“ у Глушцима, „Никола Тесла“ у Дубљу, „Лаза К. Лазаревић“ у Клењу и
„Јанко Веселиновић“ у Црној Бари. Матична школа у Богатићу у свом саставу има 2
истурена одељења у Белотићу и Бановом Пољу, а матичне школe у Глушцима, Клењу и
Црној Бари, такође по 2 истурена одељења, школа у Глушцима –истурена одељења у
Метковићу и Узвећу, школа у Клењу – истурена одељења у Очагама и Салашу Црнобарском.
Објекти Културно - образовног центра, Дома омладинe и библиотеке са читаоницом
се налазе у центру Богатића и у свом саставу имају галеријски и простор уметничке
радионице, вишенаменске сале и остали пратећи простор, укупног капацитета око 1.000м2 а,
сеоски домови културе се налазе у скоро свим насељима у општини, са укупном површином
од око 5150м2.
Табела 17:Попис простора за склањање
НАСЕЉЕ
Богатић
Бадовинци
Баново Поље
Белотић
Богатић
Глоговац
Глушци
Дубље
Клење
Метковић
Очаге
Салаш Црнобарски
Совљак
Узвеће
Црна Бара
Богатић
Бадовинци
40
ПОВРШИНА
(корисна површина)
472 м2
1480 м2
350 m2
390 м2
3919 м2
400 м2
620 м2
650 м2
640 м2
96 м2
80 м2
110 м2
200 м2
100 м2
1050 м2
2260 м2
540 м2
ВРСТА ОБЈЕКТА
Предшколска установа
Матична основна школа
Истурено одељење ОШ
Истурено одељење ОШ
Матична основна школа
Истурено одељење ОШ
Матична основна школа
Истурено одељење ОШ
Матична основна школа
Истурено одељење ОШ
Истурено одељење ОШ
Истурено одељење ОШ
Истурено одељење ОШ
Истурено одељење ОШ
Матична основна школа
„Мачванска средња школа“
Дом културе
Процена угрожености
Баново Поље
Белотић
Богатић
Гловац
Глушци
Дубље
Клење
Метковић
Очаге
Салаш Црнобарски
Совљак
Узвеће
Црна Бара
450 м2
410 м2
1000 м2
380 м2
400 м2
330 м2
440 м2
326 м2
250 м2
436 м2
424 м2
200 м2
526 м2
Дом културе
Дом културе
Културнообразовни центар
Дом културе
Дом културе
Дом културе
Дом културе
Дом културе
Дом културе
Дом културе
Дом културе
Дом културе
Дом културе
Последице веће елементарне непогоде би, осим знатних материјалних штета, био и
велики број незбринутог становништва. Тим људима би била нужна хитна помоћ друштва
како би се осигурао привремени смештај, исхрана, здравствена заштита и створили услови за
живот и преживљавање у новонасталим околностима.
Уколико би био угрожен велики број становника општине, постојећи капацитети за
смештај (хотели, школе, домови културе, вртићи и сл.) и припрему хране (хотели, ресторани)
не би били довољни са смештај свог угроженог становништва, па би се за склоништа могли
употребити индивидуалних стамбени објкети у насељеним местима или пословни објекти.
2.11.1.Здравствено обезбеђење
У општини Богатић примарну здравствену заштиту обавља Дом здравља „Богатић“, са
својим пунктовима (укупно 12), који су размештеним у скоро свим насељина на територији
општине. У односу на републички ниво општина Богатић спада у категорију развијених
општина и то по скоро свим кључним параметрима: по развијености мреже (број насеља и
број становника по здравственом пункту), према оптерећености, односно искоришћености
јединица здравственог сервиса, према опремљености и доступности објеката, према
ситуацији у окружењу (преклапање гравитационих подручја општине Богатић са неким
суседним општинама) и сл.
Табела 18: Броја становника на једног лекара
Година
Укупан број становника
Укупан број лекара
Број становника на једног
лекара
РС
Богатић
РС
Богатић
РС
Богатић
2003
7.498001
32990
20039
26
376
1271
2004
7.498001
32990
20211
29
369
1120
2005
7.498001
32990
19685
31
378
1074
2006
7.498001
32990
20157
31
377
1065
2011
7.124 265
30340
22567
36
315
842
Извор података:Локални акциони план запошљавања општине Богатић за 2013. годину
Према прикупљеним подацима примарна здравствена заштита је организована у
централној установи у насељу Богатић, у 5 здравствених станица (у Бадовинцима, Глушцима,
Дубљу, Клењу и Црној Бари) и 7 здравствених амбуланти (у преосталом делу општине).
41
Општина Богатић
Табела 19: Распоред здрвствених сервиса на подручју општине Богатић
Насеље
Ниво примарне заштите
Површина
2300 м2
Богатић
Дом здравља
Дубље
Здравствена станица
40 м2
Клење
Здравствена станица
200 м2
Бадовинци
Здравствена станица
200 м2
Црна Бара
Здравствена станица
180 м2
Глушци
Здравствена станица
130 м2
Салаш Црнобарски
Здравствена амбуланта
80 м2
Баново Поље
Здравствена амбуланта
80 м2
Очаге
Здравствена амбуланта
50 м2
Белотић
Здравствена амбуланта
80 м2
Метковић
Здравствена амбуланта
80 м2
Узвеће
Здравствена амбуланта
80 м2
Глоговац
Здравствена амбуланта
60 м2
Извор података: Дом здравља „Богатић“
Централна установа са својим специјалистичким службама опслужује читаву
општину, а остале јединице мреже са сталном службом опште медицине имају изразито
повољан територијални распоред (сва насеља имају обезбеђен приступ, са високим степеном
доступности).
Најповољније здравствене услуге имају становници насеља Богатић (6618 становника,
или око 22%). Укупан број здравствених осигураника, на нивоу читаве општине је око 28000.
Дом здравља Богатић је смештен у центру насеља и располаже капацитетом oд oкo 2300м2.
Једина је установа примарне здравствене заштите на читавој територији општине. Иако је
рад служби максимално прилагођен потребама становништва, просторни капацитети објекта
су на граници максимума.
За разлику од Дома здравља, Здравствене станице и Здравствене амбуланте, које
покривају преостали део територије општине имају организовану службу примарне заштите
(у Здравственим станицама патронажну службу) и раде сваким радним даном. Укупан
просторни капацитет станица и амбуланти је око 1260 м2. Капацитети специјалистичке
здравствене службе не постоје, тако да је становништво за ову врсту услуга упућено на
окружни и остале центре у окружењу. На подручју општине Богатић, превентивну заштиту
обавља и Завод за заштиту здравља са седиштем у Шапцу, који својим секторима рада
(санитарно-хигијенски надзор са заштитом животне средине, епидемиологија и социјалма
медицина), покрива читав Мачвански округ.
42
Процена угрожености
Број и структура запослених у Дому здравља „Богатић“ je следећа:
Taбела 20: Здравствени радници и сарадици
Доктори
медицине
Број
Општа
медицина
17
Специјалисти
19
Укупно
36
Медицински
техничари
Средња
Стручна
спрема
Виша стручна
спрема
Укупно
Број
Сарадници
Број
85
Дефектолог
1
укупно
1
6
91
Извор података: Дом здравља „Богатић“
Табела 21:Стоматологија
Доктори стоматологије
Број
Доктор стоматологије
7
Специјалисти
Укупно
1
8
Зубни техничари
Средња стручна
спрема
Виша стручна спрема
Укупно
Број
11
0
11
Извор података: Дом здравља „Богатић“
Табела 22: Немедицински радници
Административни
радници
Технички радници
12
23
Возачи
Хитна
помоћ
5
Укупно
Санитетски
превоз
9
49
Извор података: Дом здравља „Богатић“
Резерве медицинског материјала су на нивоу месечне потрошње и износе 1.000.000,00
динара, а техничка опремљеност је следећа:
Табела 23: Техничка опремљеност Дома здравља „Богатић“
ЕКГ-вишеканални
Техничка опремљеност Дома здравља „Богатић“
10 комада
Теренско возило-хитна помоћ
2 комада
Анализатор хематолошки аутоматцки
2 комада
Анализатор биохемијски вишеканални
1 комад
Анализатор са јонским селективним електродама
1 комад
Систем за ултразвук
3 комада
Центрифуга цитолошка
3 комада
Дефибрилатор
2 комада
Трака за ход са тестом оптерећења
1 комад
Колпоскоп
2 комада
43
Општина Богатић
Спирометар дијагностички
1 комад
Коагулатор дијагностички
1 комад
Кардиограф
1 комад
Спектрофотометар
1 комад
Основни дијагностички рентгенографски систем
1 комад
Мамографски рентгенски систем стац. аналогни
1 комад
Сто акушерски-ручно подешавање
2 комада
У случају елементарних непогода и других несрећа Дом здравља у Богатићу, Здравствене
станице и Здравствене амбуланте које покривају преостали део територије општине би
организовале и спроводиле мере заштите и збрињавања угрожених и страдалих и то:
указивање прве медицинске помоћи,
збрињавање теже страдалих и њихово транспортовање са места несреће у
специјализоване здравствене установе,
извлачење страдалих из окружења које је проузроковало страдање,
санације терена и епидемиолошке заштите,
организација здравствених станица на терену (дежурни тимови).
Иако је процес приватизације увелико заживео на територији општине Богатић,
здравствени капацитети су у готово 100%-ом власништву државе. Приватна лекарска пракса
је све изразитија, али већих здравствених објеката (осим зубних амбуланти), у којима би се
могао збринути већи број страдалих у елементарними и другим несрећама нема.
2.12. Саобраћајно - технолошка инфраструктура
2.12.1. Саобраћајна и путна мрежа
Општина Богатић заузима периферни положај у централној Србији и у односу на
главне осовине развоја Србије. Ова периферност је знатно смањена изградњом моста преко
Дрине („Павловића ћуприја“), тако да ово подручје сада има улогу саобраћајне споне између
Србије и Републике Српске у БиХ.
Геосаобраћајни потенцијал Општине представљају регионални путни правци, који
пролазе подручјем Општине и омогућују њено укључивање у регионалне, републичке и
међународне токове саобраћаја. Близина саобраћајница међународног и републичког значаја
и добре везе са овим саобраћајницама: Коридора 10, који пролази сремским делом општине
Сремска Митровица, и коридора државног пута првог реда број 21 Нови Сад - Рума - Шабац
и број 19 Шабац - Лозница, на подручју општине Шабац са новим мостом преко Саве,
железничке пруге Рума - Шабац - Лозница - Зворник, која кроз подручје општине Богатић пролази
у дужини од 3,5 km, на пружном правцу Шабац - Зворник, са железничком станицом у Дубљу.
2.12.2. Друмски саобраћај
Захваљујући географском положају, кроз општину Богатић пролазе важни
регионални правци.
Државни путеви другог реда на територији општине су укупне дужине 92.1 км.
44
Процена угрожености
Табела 24: Преглед државних путева II реда на територији Општине
Ознака
пута број
208
208 а
209
209 а
210
Путни правац
Дужина
пута (км)
Глушци - Шабац
Петловача - граница са Војводином
Штитар - Богатић - Црна Бара
Богатић - граница са БИХ
граница са Војводином - Прњавор
Укупно државни путеви другог реда:
Укупно општински путеви:
6.5
24.2
20.5
14.0
26.9
92.1
142,050
Врста коловоза (км)
Савремени
Остали
коловоз
коловоз
6.5
24.2
20.5
14.0
26.0
92.1
80,1
61,95
Општински путеви на територији општине су укупне дужине 142.050 км, од чега је 80,1 км
асфалтирано, а 61,95 км пошљунчено.
Табела 25:Преглед општинских путева
Редни
број
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
18.
19.
20.
21.
22.
23.
24.
25.
26.
27.
28.
Дужина км
Од места до места
Клење-Салаш Црнобарски
Белотић-Дубље
Клење-Очаге
Богатић-Дубље
Клење-Дубље
Метковић-Белотић
Богатић-Баново Поље
Дубље-Жел.станица Дубље
Бадовинци-Очаге
Црна Бара-Баново Поље
Богатић-Глушци
Богатић-Раденковић
Баново Поље-Раденковић
Глушци-Раденковић
Метковић-Мачв.Причиновић
Очаге-Петловача
Клење-Глоговац
Совљак-Глоговац
Црна Бара-Рек.центар В. Шиб
Црна Бара-Равње
Белотић-Табановић
Узвеће-Метковић
Дубље-Скрађани
Црна Бара-Салаш Црнобарски
Узвеће-Шеварице
Очаге-Рибари
Совљак-Баново Поље
Дубље-Слепчевић
Укупно
4,4
3,2
7,8
4,8
5,6
4,4
7,5
6,4
4,7
2,4
7,1
7,55
2,4
3,3
3,9
1,8
6,25
1,9
2,5
6,2
4,6
3,6
4,35
3,4
1,8
1,15
4,8
4,85
Савремени
Туцаник Земљани
коловоз
4,4
--3,2
--7,8
--4,8
--5,6
--4,4
--7,5
--3,6
2,8
-2,5
2,2
-2,4
--3,9
3,2
-2,55
5,0
-2,4
--1,7
1,6
-2,0
1,9
-1,8
--2,85
--1,9
--2,5
--0,5
5,7
-0,9
3,7
-0,4
3,2
-3,05
4,3
--3,4
-0,55
1,25
-1,15
--0,9
3,9
-2,45
2,4
--
45
Општина Богатић
29.
30.
31.
32
Белотић-Мачв.Причиновић
Совљак-Клење
Бадовинци-Рибари
Дубље-Магистр. пут М-19
УКУПНО:
4,6
4.5
5,4
4,9
142,50
1,7
-0,7
-80,10
2,9
4,5
4,7
4,9
61,95
------
Извор података: Дирекција за грађевинско земљиште и путеве општине Богатић
Табела 26: Некатегорисани путеви у општини
Ред.
Бр.
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14
Назив насеља
Баново Поље
Белотић
Богатић
Бадовинци
Глоговац
Глушци
Дубље
Клење
Метковић
Црна Бара
Црнобарски Салаш
Очаге
Совљак
Узвеће
УКУПНО:
Некатегорисани
путеви у км
73
53
157
98
22
77
113
97
45
44
49
17
32
48
925
Оваква путна мрежа по укупној величини и правцима пружања обезбеђује
задовољавајуће саобраћајне везе Општине са осталим подручјима и задовољавајућу
комуникативност унутар њених граница. Међутим, стање коловоза посебно код државних
путева другог реда и општинских путева, је незадовољавајуће.
Имајући у виду укупан социоекономски развој Општине, неопходно је унапредити
општинску путну мрежу, одржавање и изградњу општинске путне мреже на територији
Општине. На територији Општине постоји велики број некатегорисаних путева који
обухватају атарске и приступне путеве којима се повезују радне пољопривредне и друге
површине са насељима. Изградња и одржавање ових путева зависи од потреба и саставни су
део укупног инфраструктурног уређења Општине.
2.12.3. Железнички саобраћај
Жeлeзничка стaница зa путнички сaoбрaћaj постоји у насељеном месту Дубље. На
јужном делу, изван насеља, пролази једноколосечна, неелектрифицирана желеничка пруга
Рума - Шабац - Лозница - М.Зворник, коју Железница задржава за јавни путнички и теретни
железнички саобраћај и планира њену електрификацију. Западно од насеља (ван
46
Процена угрожености
грађевинског рејона), налази се коридор укинуте железничке пруге, која се из Железничке
станице Петловача одвајала за Богатић, који Железница такође задржава.
2.13. Индустријска зона
Индустрија је заступљена са око 5 индустријских грана међу којима се по бројности
истичу традиционалне, као што су прехрамбена, метална и сл. Санкције и економска
изолованост су драстично утицале на пад производње, запослености, улагања у техничкотехнолошку опремљеност и сл.
Пре спровођења поступка приватизације најзначајнија индустријска предузећа била су:
- Холдинг предузеће Млинска индустрија „Лала Станковић“ А.Д. Богатић,
- „Зорка-Пластика“ Д.П.,
- Н.К. „1.Мај“ Богатић А.Д.
Након спроведене приватизације, производња у предузећима „Зорка-Пластика“Д.П. и
Н.К.“1.Мај“је потпуно престала, док се у Млинској индустрији а сада „Викториа Логистик“
Д.О.О. Нови Сад врши само складиштење и сушење житарица и индустријског биља.
Тренутно је активно неколико приватних предузећа која се баве производњом ситне
пољопривредне механизације и приватно предузеће „Изградитељ“ за градњу објеката
различите намене, док су значајни резултати постигнути у приватном сектору на
складиштењу и млевењу пшенице.
Активна су и ПП“Џавић“ које врши дистрибуцију грађевинског материјала,
алкохолних и безалкохолник пића, као и неколико приватних предузећа за експлоатацију
шљунка и песка.
Од прехрамбених погона активне су приватне пекаре у свим насељима општине, а
највећи произвођачи су предузећа „Караван“ и „Пекарац“ која се баве производњом хлеба и
свих врста пецива и њиховом дистрибуцијом.
На територији општине Богатић постоји једна кланица за клање и прераду живинског
меса у Црној Бари где се на месчном нивоу закоље и преради око 50.000 живине и 2 кланице
за клање папкара у Бадовинцима и Богатићу где се на месчном нивоу просечно закоље и
преради 50 товних свиња и 2 бика. Такође у Клењу постоји приватно предузеће за производњу млека и млечних производа.
Oстaли приврeдни oбjeкти су ситни или приврeмeни и oднoсe сe нa вeћи брoj
прoдaвницa и зaнaтских (прoизвoдних и услужних) рaдњи изгрaђeних, a нajчeшћe
aдaптирaних у oквиру стaмбeних jeдиницa и субстaндaрдних, мaлих прoдajних и склaдишних
мoгућнoсти. Тo пoтврђуjу пoдaци пo кojимa oд укупних кoмeрциjaлнo-услужних кaпaцитeтa
у Oпштини нa тaквe oбjeктe сe oднoси вишe oд 70% и сaмo 30% пoслoвнoг прoстoрa су
стaндaрдни и нaмeнски. У насељу Богатић постоје и два трговинска ланца и то „Макси“ и
Еурокомерц“ Пoслeдњих гoдинa oтвoрeн je вeлики брoj aдaптирaних и импрoвизoвaних
прoдaвницa у oквиру привaтног сeктoрa у скoрo свим нaсeљимa пoсeбнo стaмбeних oбjeкaтa
уз нaпoмeну дa су нeки oд њих грaђeни нaмeнски зaвиснo oд имoвинскoг стaњa влaсникa. Тимe je
у знaчajнoj мeри пoвeћaн брoj тргoвинских и угoститeљских oбjeкaтa, уз нeзнaтaн пoрaст квaлитeтa
услугa и aсoртимaнa прoизвoдa. У мнoгим нaсeљимa тргoвинскa пa и угoститeљскa дeлaтнoст имa
кaрaктeр дoпунскe дeлaтнoсти сa тeндeнциjoм дa пoстaнe и oснoвнa дeлaтнoст.
47
Општина Богатић
Нa пoдручjу Oпштинe, у насељу Бoгaтић вишe a у oстaлим нaсeљимa мaњe, пoстojи и
oдрeђeн брoj зaнaтских, прoизвoдних и услужних рaдњи у кojимa сe обезбеђују
трaдициoнaлни прoизвoдни прoдукти нaмeњeни зa зaдoвoљaвaњe лoкaлнoг стaнoвништвa.
Тeндeнциja нeстaнкa трaдициoнaлних зaнaтa je свe изрaжeниja, a прoдoр мoдeрних зaнaтa
нeпримeтaн и нeзнaтaн, a oднoси сe нa oдржaвaњe и пoпрaвку рaзнoврсних aпaрaтa и oпрeмe
у oквиру дoмaћинствa.
Прикупљaњeм и oбрaдoм пoдaтaкa у тргoвинским, угoститeљским, зaнaтским и
oстaлим кoмeрциjaлнo-услужним oбjeктимa нa пoдручjу Oпштинe тoкoм 2010. гoдинe билo je
укупнo oкo 500 oбjeкaтa, и тo у привaтнoм влaсништву. Гoтoвo 44% (225 oбjeкaтa) сe нaлaзи
у Бoгaтићу, a oстaлo у сeoским нaсeљима.
48
Процена угрожености
3. ПРОЦЕНА КРИТИЧНЕ ИНФРАСТРУКТУРЕ СА
СТАНОВИШТА УГРОЖЕНОСТИ ОД ЕЛЕМЕНТАРНИХ
НЕПОГОДА И ДРУГИХ НЕСРЕЋА
Осим штетних последица природних и техничко-технолошких несрећа и катастрофа,
које би погодиле становништво, материјална и културна добра исте би у великој мери
угрозиле објекте критичне инфраструктуре. Стога је објектима у којима се обавља делатност
од нарочитог значаја за снабдевање енергијом, храном и водом, транспорт, телекомуникације
и др., потребно дати приоритет у планирању и оперативном деловању с циљем очувања и
заштите њихових функција или што бржег опоравка и поновног успостављања функција у
пуном обиму.
Појам критичне инфраструктуре обухвата одговарајуће националне капацитете и
службе које су од тако виталног значаја, да би њихова немогућност деловањафункционисања или оштећења, могли имати велики утицај на националну сигурност, људско
здравље, сигурност становништва и успешно деловање власти.
Критична инфраструктура обухвата нарочито, али не и искључиво:
- храну,
- воду,
- здравстене службе и службе хитне помоћи,
- саобраћај,
- телекомуникације
- енергија (електрична, плин и нафта),
- хемијска постројења,
- материјална и културна добра и животну средину.
Да би се дао нужан приоритет и у складу са тим оперативно деловало потребно је
објекте идентификовати и лоцирати, те проценити утицај катастрофа и већих несрећа на
могућност обављања делатности. Исто тако, потребно је сагледати последице обављања
делатности у тим објектима, те посебно последице које прекид обављања делатности може
изазвати на разне видове снабдевања, заштите, службе, објекте и постројења.
3.1. Производња и дистрибуција електричне енергије
3.1.1. Снабдевање електричном енергијом
Снабдевање електричном енергијом потрошача исте на подручју општине Богатић
врши ЈП ЕПС за дистрибуцију електричне енергије "Електро - Србија" доо Краљево,
Електродистрибуција Шабац, Пословница Богатић. Снабдевање крајњих потрошача
електричном енергијом се врши тронапонским системом преноса електричне енергије110/20/0,4 kV,путем водова 110 kV, 20 kV и 0,4 kV и трафо-станица 110/20 kV и 20/0,4 kV.
При преносу електричне енергије коришћени су надземни и подземни водови.
49
Општина Богатић
Трафо-станице 110/20 kV
На простору општине Богатић егзистира једна трафо-станица 110/20 kV „Богатић“. ТС
је лоцирана са леве стране пута Богатић - Дубље на излазном правцу ка насељу Дубље. ТС је
изграђена на отвореном простору. Тренутно је у трафо станици уграђен један трансформатор
називне ел.снаге 31,5 MVА. Максимални капацитет поменуте ТС износи 2х31,5 MVА. ТС
110/20 kV „Богатић“ се електричном енергијом снабдева путем далековода 110 kV из правца
града Шапца, односно из ТС 110/20/35 kV „Шабац 2“ и из
трафо-станице
220/110кV“Сремска Митровица“ преко трафо-станице 110/20кV“Мачванска Митровица“.
Трафо-станице 35/20 kV
На предметном простору егзистира трафо станица 35/10 kV „Богатић“. ТС је лоцирана
са леве стране пута Богатић - Дубље на излазном правцу ка насељу Дубље, пре локације ТС
110/20 kV. Тренутно је у трафо станици уграђен један трансформатор називне ел.снаге 4
MVА. Поменута ТС се електричном енергијом снабдева далеководом 35 kV из правца Града
Шапца, односно из ТС 35/10 kV „Шабац 2“.
Трафо-станице 20/0,4 kV
На простору општине Богатић играђено је укупно 134 трафо станице 20/04 kV, што
значи да је у периоду 1985. - 2010. год. изграђено укупно 70 трафо станица. Годишње се
градило 2,8 трафо станица. Претходним просторним планом општине Богатић 1987. - 2000.
год., планирана је изградња укупно 71 трафо-станице. Број трафо-станица 20/04 kV у 2010.
год. у односу на планирано стање у 2000. г. је повећан у насељима: Богатић-2, Бадовинци-2,
Клење-2, Белотић-2 и Узвеће-1. Инсталисана ел.снага трафо-станица у 1985. год. је износила
9300 kVА а у 2010. г. износи 37630 kVА, што значи да је годишње повећање инсталисане ел.
снаге на трафо-станицама 20/04 kV износила 1.133 kVА. Трафо-станице 20/04 kV се ел.
енергијом снабдевају подземним кабловима 20 kV и далеководима 20 kV. Подземни каблови
20 kV су највећим делом постављени у насељу Богатић а далеководи највећим делом у
осталим насељима општине. Најстарије трафо станице су у сеоским насељима изграђене у
центрима насеља као зидане типа „кула“.
3.1.2. Екектроенергетска преносна мрежа
Водови 220 kV
Преко подручја општине Богатић прелази ваздушни вод 220 kV постављен на
гвоздено-решеткастим стубовима од ХЕ „Бајина Башта“ до ТС 220/110 kV „Сремска
Митровица“. Поменути далековод је даље постављен до ТС 220/110 kV „Србобран“. Траса
далековода прелази простор следећих насеља општине Богатић: Очаге, Бадовинци, Ц.Салаш
и Богатић. Укупна дужина далековода 220 kV која прелази простор Општине износи око
20,9км. Заштитна зона у којој није дозвољена изградња грађевинских објеката и засад
вишегодишњих биљки за далековод 220 kV износи 70м (35,0м+35,0м).
Водови 110 kV
Преко подручја Општине прелазе два ваздушна вода 110 kV постављена на гвозденорешеткасте стубове. Један далековод 110 kV је постављен од трафо-станице 220/110 kV
„Шабац 3“ до ТС 110/20 kV „Богатић“. Поменути далековод прелази простор насеља Богатић
и Дубље у дужини око 6,5км. Други далековод 110 kV је постављен од ТС 110/20 kV
„Богатић“ до ТС 110/20 kV „М. Митровица“ и даље до трафо-станице 220/110кV “Сремска
Митровица“. Поменути далековод прелази простор насеља Богатић, Белотић, M.Mетковић и
50
Процена угрожености
Глушци у дужини око 14 км. Заштитна зона у којој није дозвољена изградња грађевинских
објеката и засад вишегодишњих биљки за далековод 110 kV износи 50м (25,0м+25,0м).
Водови 35kV
Преко подручја општине Богатић прелазе два ваздушна вода 35 kV. Један далековод
35 kV је постављен на гвоздено-решеткасте стубове од ТС 35/10 kV „Шабац 2“ до ТС 35/20
kV „Богатић“ а други далековод 35 kV је постављен на дрвене стубове са бетонским
ногавицама од ТС 35/20 kV „Богатић“ до ТС 35/10 kV „М. Митровица“ („Модран“). Траса
далековода од ТС 35/10 kV „Шабац 2“ до ТС 35/20 kV „Богатић“ прелази простор насеља
Богатић и Дубље у дужини око 6,5 км. Траса далековода 35 kV од ТС 35/20 kV“Богатић“ до
ТС 35/10 kV „М. Митровица“ прелази простор насеља Богатић, Метковић и Глушци у
дужини око 13 km. Заштитна зона у којој није дозвољена изградња грађевинских објеката и
засад вишегодишњих биљки за далековод 35 kV износи 15m (7,5m+7,5m).
Водови 20 kV
На предметном подручју изграђени су подземни (кабловски) и надземни (ваздушни)
водови 20 kV. Подземни водови су урађени кабловима типа XHP и XHE највећим делом у
централном делу насеља Богатић,а далеководи у сеоским насељима и периферним деловима
насеља Богатић. За проводнике далековода 20 kV коришћени су Ал-Че различитог пресека.
Сви далеководи су изграђени на бетонским стубовима висине 12 м. Подземни каблови 20 kV
и далеководи 20 kV су постављени највећим делом у простору регулације улица а најмањим
делом у простору пољопривредног земљишта и предбаштама. Подземни и надземни водови
20 kV електричном енергијом снабдевају трафо-станице 20/04 kV.
Према Техничким условима од "Електродистрибуција"-Шабац, број 03-1377 од
18.11.2010 године, потребно је у наредном периоду изградити следеће трафо-станице 20/0,4 kV:
-БСТС"Белотић 9", БСТС "Дубље 13" (ЕОЛ), БСТС "Дубље 15", БСТС "Црна Бара 9",
БСТС "Глоговац 4", БСТС" Ц.Салаш 6" (АБК), БСТС "Клење 15", МБТС "Ла Вердура",
МБТС "Џавић" и трафо-станице у комплексу "Термална Ривијера".
Према Техничким условима од "Електродистрибуција"-Шабац, број 03-1337 од
18.11.2010 године, потребно је у наредном периоду изградити следеће водове 20 kV:
-далековод Узвеће-М.Причиновић
-прикључни далековод за БСТС "Белотић 9"
-прикључни далековод за БСТС "Дубље 13"
-прикључни далековод за БСТС "Дубље 15"
-далековод Глушци-Ноћај
-далековод Баново Поље-Равње
-далековод Баново Поље-Раденковић
-прикључни далековод за БСТС "Црна Бара 9"
-прикључни далековод за БСТС "Глоговац 4"
-прикључни далековод за БСТС "Ц.Салаш 6"
-прикључни далековод за БСТС "Клење 15"
-далековод од будућег далековода за Глоговац до прикључног далековода за
ПТС "Богатић 13" и даље до постојећег коридора 20 kV између ПТС "Богатић 1" и ПТС
"Богатић 8"
-далековод из ТС 110/20 kV "Богатић" за насеље Бадовинци
51
Општина Богатић
-двоструки далековод из ТС110/20 kV "Богатић" за насеље Глоговац, с тим да
један извод иде до пута Богатић-Клење и напаја правац Богатић преко ПТС "Богатић 13" а
други извод да напаја правац Глоговац
-далековод Богатић-Совљак
-далековод између БСТС "Клење 11" и БСТС "Ц.Салаш 4"
-далековод између насеља Дубље и М.Белотић
-далековод између насеља М.Белотић и Штитара
-далековод од ПТС "М.Белотић 4" до ЗТС "М.Белотић 1"(кула)
-подземни кабловски вод од ПТС "Богатић 22" до будућег комплекса
"Термална Ривијера" на коме је планирана изградња више трафо-станица 20/0,4 kV
-подземни кабловски вод од далековода поред пута Богатић-Баново Поље до
МБТС "Ла Вердура"
-подземни кабловски вод од МБТС "Ла Вердура" до комплекса "Термална
Ривијера"
-подземни кабловски вод од далековода 35 kV (ставља се под напон 2kV) до
планиране МБТС "Џавић" и даље до БСТС "Богатић 21".
Водови 1 kV
Водови 1 kV уствари су подземна и надземна ниско-напонска мрежа. Подземна нисконапонска мрежа је највећим делом изграђена у централном делу насеља Богатић а надземна
или ваздушна у сеоским насељима и периферним деловима насеља Богатић. Ниско-напонска
ваздушна мрежа је грађена на бетонским и дрвеним стубовима висине 9 m. Великим делом
ниско-напонска мрежа је постављена на бетонске стубове далековода 20 kV. Због велике
ширине улица у општини Богатић изграђена је ниско-напонска мрежа и са друге стране
улица. Ова мрежа је највећим делом на дрвеним стубовима. Ниско-напонска мрежа је
постављена у регулацији улица (највећим делом).
Подручје општине је испресецано водовима електричне мреже (далеководима
локалног и ширег значаја), који би у случају пожара отвореног простора, били под ударом
ватрене стихије и представљали додатну опасност за пожар још ширих размера. Како би се спречила таква додатна опасност, нужно би било искључење тих преносилаца електричне енергије
чиме би снабдевање становништва истом било знатно мање или би се у потпуности обуставило.
Тежа хаварија проузрокована пожаром на трафостаници(ама), може избацити
појединачно и групе потрошача као што је пошта, водоводна постројења, школе, обданишта
и сл. У таквом случају треба што журније и ефикасније прикључити исте на алтернативне
изворе, нарочито ако ти објекти немају властито агрегатно напајање.
Штетне последице по снабдевање електричном енергијом, према могућим природним
непогодама, на нашем подручју, може произвести и велика дуготрајна суша , и то на
посредан начин. Уколико би подручје општине било захваћено сушом, и како суша, по
правилу захвата шире подручје од општине, утицај исте, по питању снабдевања електричном
енергијом, огледало би се у смањењу водостаја и посредно смањеном испоруком електричне
енергије.
Опасност од отежане испоруке енергијом постоји и у случају ледене кише и великог
снега накупљањем великих количина леда на електроводовима и тежег приступа
далеководима. Снежни покривач може довести до оптерећења далековода нарочито у
ситуацијама када пада јако влажан снег који се замрзава на далеководима и оптерети га до те
мере да може доћи да кидања.
52
Процена угрожености
У случају поплава дошло би до оштећења и прекида функције појединих
трафостаница као и до угрожености далековода.
Деловање олујног невремена те јаког ветра на далеководе високонапонске и
нисконапонске мреже као и на остале електроенергетске објекте који могу тада претрпети
значајна оштећења може довести до прекида редовног снабдевања електричном енергијом.
Грмљавинско невреме такође може имати негативан утицај на дистрибуцију
електричне енергије, јер због јаких атмосферских пражњења може доћи до оштећења
трафостаница што ће узроковати прекид снабдевања у трајању од неколико сати до једног
дана.
У случају техничко-технолошких несрећа које би се манифестовале као удари или
експлозије могло би доћи до оштећења или потпуног уништења појединих
електроенергетских објеката што би довело до престанка снабдевања електричном енегијом
одређеног подручја на одређено време. Теже оштећење или рушење делова далековода и
главних трафостаница имало би за последицу прекид снабдевања електричном енергијом
појединог дела или целог подручја општине.
У случају земљотреса јачег интензитета могло би доћи до оштећења или уништења
трафостаница и далековода или до оштећења инсталација у стамбеним, привредним,
образовним и свим осталим објектима, што коначно може довести до потпуног и дуготрајног
струјног колапса на делу или целом подручју општине Богатић.
Директна последица нестанка електричне енергије била би престанак рада појединих
субјеката, престанак рада расхладних уређаја, немогућност грејања, пропадање намирница,
престанак или отежан рад појединих установа (амбуланте, школе), те отежан живот
становника општине Богатић.
3.2. Снабдевање енергентима
У насељу Дуваниште (општина Шабац) изграђена је и у експлоатацији је главна
мерно-регулациона станица (ГМРС) “Дуваниште“. Место прикључења ГМРС “Дуваниште“
је на деоници разводног гасовода Батајница-Зворник РГ 04-05, радног притиска до 50 бара и
пречника цеви 406мм. За потребе гасификације Републике Српске планирана је изградња још
једог разводног гасовода у коридору постојећег гасовода РГ 04-05. Заштитни коридор или
зона за разводни гасовод у којој није дозвољена изградња грађевинских објеката износи
максимално 60м (30м са обе стране гасовода). Да би се урадила гасификација општине
Богатић потребно је од главне мерно-регулационе станице лоциранее у насељу Дуваниште
изградити подземни гасовод у правцу насеља Богатић са једном одвојком за мернорегулационе станице у насељима Клење и Бадовинци и другим одвојком за мернорегулациону станицу у насељу Дубље. Такођe је потребно од мерно-регулационе станице у
насељу Богатић до мерно-регулационе станице (МРС) у насељу Баново Поље урдити
подземни гасовод радног притиска 12 бара, као и за остале мерно-регулационе станице.
Заштитна зона градског гасовода је максимално 6,0м (3,0м са обе стране гасовода). Простор
за мерно-регулационе станице износи 40,0мх40,0м и за њих је потребно посебним
урбанистичким планом обезбедити локацију.
Заштитна зона око објекта мерно-регулационе станице износи 15,0м. Трасу гасовода
поставити у регулацији улице, с обзиром да је регулација улица у насељима општине
53
Општина Богатић
Богатић довољно широка. Секундарну мрежу за снабдевање самих насеља природним гасом
урадити подземним полиетиленским цевима радног притиска до 4,0 бара
На подручју општине Богатић налази се 12 бензинских станица за продају нафте и
нафтних деривата, и то:
- Бензинска станица „Нис-Петрол“, Мике Митровић бб, Богатић,
- Бензинска станица „Лук- Оил“ Дубљански пут бб, Богатић,
- Бензинска станица „Инвест Петрол“, Павла Орловића бб, Богатић,
- Бензинска станица „ММ Петрол“, Свето Поље бб, Богатић,
- Бензинска станица „SCHELL,“ Мике Витомировић 138, Богатић,
- Бензинска станица „М Петрол“, Бранка Ђонлића бб, Богатић,
- Бензинска станица „Слап“ Карађорђева бб, Бадовинци,
- Бензинска станица „Питт-стоп“, Карађорђева 69, Бадовинци,
- Бензинска станица „ММ Петрол“, М Недељковића бб, Глушци,
- Бензинска станица „Питт-стоп“ Јанка Веселиновића бб Глоговац,
- Бензинска станица „Инвест Петрол“, Богољуба Данојлића 58, Глоговац,
- Бензинска станица „Микенд – Петрол“, Драгомира Танасића бб, Узвеће.
На подручју општине Богатић налазе се и 3 бензинске пумпе у којма су ускладиштене,
поред нафтних деривата и ТНГ, што представља велику потенцијалну опасност, имајући у
виду да су бензинске пумпе лоциране у непосредној близини стамбених објеката, а то су:
- Бензинска станица „Лук-Оил“ Дубљански пут бб, Богатић,
- Бензинска станица „ММ Петрол“ Свето Поље бб, Богатић,
- Бензинска станица „М петрол“, Бранка Ђонлићабб, Богатић,
- Бензинска станица „Питт-стоп“, Карађорђева 69, Бадовинци.
Несреће на бензинским пумпама праћене пожаром и експлозијом осим материјалне
штете и загађења животне средине могле би за последицу имати смртне случајеве и већи број
повређених. Услед изливања горива најугроженије би било земљиште, а велика опасност би
претила и загађењу подземних вода уколико се са санацијом не би започело одмах. Код
несрећа са пожаром и експлозијом дим тј. продукти горења брзо би се распршили ваздухом,
али у зависности од интензитета несреће не може се занемарити угроженост особа које би се
у том тренутку затекле на бензинској станици и околини. С обзиром да се све бензинске
станице налазе у урбаним деловима насеља, уз саме стамбене објекте, препоставка је да би
могао страдати већи број људи.
3.3. Снабдевање са водом
3.3.1. Процена критичне инфраструктуре са становишта угрожености од
елементарних непогода и других несрећа
Објекти критичне инфраструктуре, који због могућих штетних последица деловања
елементарних непогода и других несрећа могу бити угрожени што би за последицу имало
прекид обављања делатности, су објекти у оквиру система водоснабдевања.
- Извориште - површина 9,00.00 ха, огрђен поц. жицом и бетонским стубовима, са три
бунара опремљена дубинским пумпама, објектом дежуране и хлорном станицом као и
објектом за агрегат,
- Потисни цевовод – потисни цевовод ПВЦ Ø 200 дужине 3.600 метара,
54
Процена угрожености
-
-
-
-
Водоторањ је челичне конструкције, запремине V=500 м3, висине Н=42 метра.
Земљиште око водоторња у површини од 0,40.00 ха налази се у спору,
Примарна(дистрибутивна)водоводна мрежа је комбинованог типа, односно
прстенасто-гранатна, у укупној дужини од око 38.000 метара. Цеви су углавном од
ПВЦ-а (око 87%) са пречницима од Ф 63 мм до Ф 160 мм где преовлађују ПВЦ цеви
Ф 100 мм (28.400 метара).
Од изворишта, вода се потисним цевоводом (укупне дужине око 3,60 км.) потискује
ка резервоару – водоторњу, који се налази у северозападном делу насеља уз
регионални пут.
Р 209, на излазном правцу ка Црној Бари. На припадајућој парцели се налази челична
конструкција водоторња, запремине 500м3 и висине 42 метра. Уз њега је и преливни
базен. Системом за даљинско управљање и аутоматску регулацију рада пумпи, могуће
је даљинско очитавање стања нивоа воде у водоторњу са изворишта.
Дистрибутивна (примарна) водоводна мржа је изграђена у дужини од око 38 км. И на
њу је прикључено 97% домаћинстава и око 200 привредних објеката. Комплетан
систем водоснабдевања насеља Богатић је релативно нов и у веома добром стању и у
потпуности задовољава потребе насеља како у производњи, тако и у дистрибуцији
санитарне воде. С обзиром на недовољну искоришћеност система, а нарочито
потенцијална изворишта, остављена је могућност проширења конзумног подручја,
односно изградњу регионалног водовода општине Богатић за шта је већ обезбеђена и
пројектна документација.
3.3.2. Процена штетних последица на обављање делатности објеката критичне
инфраструктуре и последица прекида обављања делатности по кориснике
У случају ванредних догађаја који за последицу имају престанак рада водоводног
система услед квара или нестанка ел. енергије, интервенисаће радници који обслужују
систем водоснабдевања, и то 8 радника машинске и електро струке.
У случају хаварије на примарној (дистрибутивној) мрежи, уз помоћ затварача на
чворним местима се елиминише деоница на којој је квар тако да остали корисници имају
нормално водоснабдевање. По отклањању квара систем се поново враћа у нормалан рад.
У случају хаварије на резервоару (водоторањ) или потисном цевоводу, уз помоћ
затварача на почетку потисног вода (Ø 200) и затварача на излазу из водоторња елиминише
се напајање преко овог дела система, до отклањања квара који може зависно од врсте и
величине дуже потрајати. Вода из резервоара се евакуише у компезациони базен. У овој
ситуацији напајање мреже се пребацује на помоћни потисни цевовод (Ø 100), тако да сви
корисници имају обезбеђено водоснабдевање са делимично смањеним притиском у мрежи.
У случају престанка напајања ел. енергијом постројења на изворишту, дежурни
радник на изворишту укључује агрегат за производњу струје, снаге 55 kw, који може да
покрене у рад Б2 или Б1 и Б3 снаге до 30 kw, тако да сви корисници имају обезбеђено
водоснабдевање са делимично смањеним притиском у мрежи.
У случају хаварије на пумпама и агрегатима у бунарима, сваки појединачни бунар (Б1,
Б2 или Б3), се може искључити из система, а да не омета рад преосталих.
За случај већих оштећења, елементарних непогода и несрећа, када не постоји
могућност брзог отклањања квара или узрока несрећа на водоводним постројењима, мора се
55
Општина Богатић
обезбедити снабдевање питком водом путем цистерни за воду. ЈКП „Богатић“ није
опремљено са цистерном за воду па је исту потрбно обезбедити из најближег места које
поседује исту. Снабдевање становништва водом у насељу Богатић у том случају било би
угрожено. Дошло би до огромне потражње за цистернама за довоз воде за задовољење
најнужнијих хигијенских потреба. Као последица дужег недостатка довољних количина воде
могло би доћи до знатног погоршања хигијенских услова, појаве заразних болести, а тиме и
до повећаних потреба за медицинским интервенцијама итд.
3.4. Снабдевање становништва храном
Снабдевање прехрамбеним производима обавља се путем малопродајних објеката у
свим насељима општине. У насељу Богатић поред већег броја продавница мешовитом робом
постоје и 2 супермаркета „Макси“ и „Еурокомерц“. Oстaли приврeдни oбjeкти су ситни или
приврeмeни и oднoсe сe нa вeћи брoj прoдaвницa изгрaђeних, a нajчeшћe aдaптирaних у
oквиру стaмбeних jeдиницa и субстaндaрдних, мaлих прoдajних и склaдишних мoгућнoсти. У
свим насељима активне су и приватне пекаре, а у насељу Богатић предузећа „Караван“и
„Пекарац“ која се баве производњом и дистрибуцијом хлеба и свих врста пецива.
Тo су мањи трговачки обрти, који због свог потенцијала не могу осигурати
дуготрајније залихе прехрамбених производа робе широке потрошње, потребне у
ситуацијама поремећаја снабдевања у несрећама и катастрофама. Квалитет снабдевености
становништва у случајевима великих несрећа и катастрофа у великој мери би зависио од
предузимања мера евакуације и збрињавања.
На територији општине Богатић постоји једна кланица за клање и прераду живинског
меса у Црној Бари где се на месчном нивоу закоље и преради око 50.000 живине и 2 кланице
за клање папкара у Бадовинцима и Богатићу где се на месечном нивоу просечно закоље и
преради 50 товних свиња и 2 бика. Такође у Клењу постоји приватно предузеће за
производњу млека и млечних производа.
У случају земљотреса јачег интензитета могло би доћи до већих оштећења или
рушења простора у којима се складиште прехрамбени производи за исхрану и тржиште, те
до отежаног снабдевања становништва храном.
Поплаве би проузроковале тешкоће у снабдевању становништва прехрамбеним
производима. На основу искустава из ранијих поплава и уз повећан степен ризика од нових
поплава у случајевима високих вода реке Саве и Дрине може се закључити да су рубни
делови територије општине Богатић угрожени од поплава у знатном обиму, како
пољопривредно земљиште и усеви, тако и становништво на тим подручјима. Како се кланице
за клање и прераду живинског меса и папкара налазе у насељима где постоји потенцијално
највећа опасност од поплава, у случају истих њихова производња би била прекинута, а
произведене залихе уништене. Иако подручје општине Богатић нема искуства са полавама
катастрофалних размера процењује се да би истe проузроковалe велике потешкоће у
снабдевању становиштва храном и довеле до губитка дела ускладиштене хране и то како оне
за људску исхрану тако и хране за исхрану стоке. Квалитетно обрадиво земљиште налазило
би се у поплављеном подручју, а пре свега земљиште у рубним деловима територије
општине где и постоји највећа потенцијална опасност од поплава, а чијим би плављењем
биле уништене засађене пољоприврдне културе, што би дугорочно смањило економски
потенцијал становништва на том подручју. У случају поплава било би неопходно изместити
56
Процена угрожености
прехрамбене производе у подручја која нису погођена поплавом, с тим да би дистрибуција
била знатно отежана услед плављења или оштећења уобичајених саобраћајних праваца.
Пожари отвореног простора у време жетве могу уништити површине засејане
пшеницом На подручју општине Богатић има објеката за масовнији узгој животиња, као и
погона за производњу хране, па су опасности од пожара за исте још израженије. Опасности
од пожара изложени су и силоси као и други објекти за смештај сточне хране.
Суша може изазвати смањење приноса на пољопривредним површинама. Тиме би се
смањио и удео производње хране са подручја општине у укупној потрошњи прехрамбених
артикала. Смањила би се и количина произведене сточне хране, што би се посредно одразило
на исхрану становника. Штетне последице суше неминовно би проузроковале потребу
набављања хране са ширег подручја.
Град може на индиректан начин утицати на снабдевање становништва. Последице
изазване градом у виду смањења приноса на пољопривредним културама могу отежати
снабдевеност због недостатка хране са подручја општине.
У случају олујних или јаких ветрова такође може доћи до погоршања услова у
производњи и складиштењу хране. У производњи би дошло до већих оштећења или
потпуног уништења појединих врста пољопривредних култура као и пластеника чиме би се у
знатној мери нанела штета пољопривредној производњи. У систему складиштења проблеми
би могли настати услед оштећења или уништења пре свег кровних конструкција, али и
других отвора (врата, прозори) складишта што би имало за последицу изложеност
унутрашњости објекта киши, те би могло доћи до уништења прехрамбених производа.
Могућности техничко-технолошких несрећа, нарочито катастрофалних размера, на
простору општине нису извесне, зато што не постоји ни једно правно или физичко лице које
се бави производњом или складиштењем опасних материја (запаљиве, експлозивне и
токсичне). Међутим увек је присутна могућност саобраћајних несрећа, у којима су учесници
саобраћајна возила која у промету превозе опасне материје. Услед техничког квара или
саобраћајне несреће могуће је превртање аутоцистерни, а тиме и истицање, паљење или
експлозија опасних материја. Неконтролисано истицања опасних материја штетно би се
одразило на пољопривредне културе. Последице проистекле истицањем опасних материја у
земљиште, ваздух и воду умножавају друге штетне последице. Оне су у првом реду, затрована
вода и земља, а у даљем животном ланцу и циклусу затроване биљке, људи и животиње.
Од свих катастрофа, које су могуће на подручју општине Богатић, најтеже последице
по снабдевање становништва храном проузроковале би санитарне и епидемиолошке
опасности.
На подручју општине има 30.540 хектара пољопривредног земљишта и на истом се узгајају
биљне културе (житарице, воће, поврће, крмно биље) које служе за исхрану људи и
животиња. Све оне су изложене могућим биљним болестима чиме би се угрозио или знатно
смањио целокупан род. Такође је могућа појава и ширење епидемије путем хране. У том
случају било би подједнако угрожено становништво и сточни фонд целе општине, те
складишни простор везан за производњу и чување хране (углавном у индивидуалном
власништву сеоских домаћинстава).
На територији општине Богатић постоји велики број објеката за производњу сточне
хране. Сви регистровани објекти су под сталним надзором Ветеринарске инспекције, као и
Ветеринарског специјалистичког института-Шабац. У свим мешаонама сточне хране на
57
Општина Богатић
подручју општине Богатић које су регистроване у Управи за ветерину извршено је у
фебруару 2013. године узорковање на алфатоксин и налази су показали да нема повећаног
нивоа алфатоксина. На територији општине већина домаћинстава сама справљају храну за
стоку што представља велику опасност за становништво будући да алфатоксин угрожава здравље људи јер доводи до развоја малигних болести и смањења имунолошких функција организма
3.5. Здравствена заштита
У општини Богатић примарну здравствену заштиту обавља Дом здравља „Богатић“, са
5 здравствених станица (у Бадовинцима, Глушцима, Дубљу, Клењу и Црној Бари) и 7
здравствених амбуланти.
Централна установа са својим специјалистичким службама опслужује читаву општину, а
остале јединице мреже, са сталном службом опште медицине, имају изразито повољан територијални распоред (сва насеља имају обезбеђен приступ, са високим степеном доступности).
Дом здравља Богатић је смештен у центру насеља и располаже капацитетом oд oкo
2
2300м . Једина је установа примарне здравствене заштите на читавој територији општине.
Иако је рад служби максимално прилагођен потребама становништва, просторни капацитети
објекта су на граници максимума.
Здравствене станице и Здравствене амбуланте, које покривају преостали део територије
општине имају организовану службу примарне заштите (у Здравственим станицама патронажну
службу) и раде сваким радним даном. Укупан просторни капацитет станица и амбуланти је око
1260 м2. На подручју општине Богатић, превентивну заштиту обавља и Завод за заштиту здравља
са седиштем у Шапцу, који својим секторима рада (санитарно-хигијенски надзор са заштитом
животне средине, епидемиологија и социјална медицина), покрива читав Мачвански округ.
Број и структура запослених у Дому здравља „Богатић“ je следећа:
Taбела 27: Здравствени радници и сарадици
Доктори
медицине
Број
Општа
медицина
17
Специјалисти
19
Укупно
36
Медицински
техничари
Средња
Стручна
спрема
Виша стручна
спрема
Укупно
Број
Сарадници
Број
85
Дефектолог
1
укупно
1
6
91
Извор података: Дом здравља „Богатић“
Табела 28: Немедицински радници
Административни
радници
Технички радници
12
23
Возачи
Хитна
Санитетски
помоћ
превоз
5
9
Укупно
49
Извор података: Дом здравља „Богатић“
Резерве медицинског материјала су на нивоу месечне потрошње и износе 1.000.000,00 динара.
58
Процена угрожености
У случају земљотреса јачег интензитета, здравствене установе, односно Дом здравља
„Богатић“ са 5 здравствених станица и 7 здравствених амбуланти отежано би извршавали
своје редовне задатке и пружали своје услуге становништву, нарочито, ако би услед
земљотреса дошло до оштећења или рушења објеката здравствене заштите или оштећења
саобраћајница, а што би захтевало деловање додатних снага изван подручја општине.
На подручју општине Богатић могућа су мања плављења (када не би било потешкоћа
у пружању здравствене заштите), изузев у случајевима високих вода реке Саве и Дрине када
би рубни делови територије општине Богатић били у знатном обиму угрожени од поплава и
то насеља: Бадовинци, Салаш Црнобарски, Црна Бара и Баново Поље, те би могло доћи до
потешкоћа при обављању здравствене заштите становништва. У том случају може доћи и до
плављења објеката где се налазе здравствене станице и амбуланте те до потпуне
немогућности пружања здравствене заштите у овим објектима.Такође подизањем нивоа
подземних вода, могућа су загађења изворишта и бунара што би проузроковало појаву
заразних болести и веће потешкоће у здравственом збрињавању становништва. Све ове
непогоде у најгорем случају могу последично проузроковати појаву епидемиолошких и
санитарних опасности, када би због смањења хигијенских услова опасност од заразних
болести била повећана. Проблем би могла представљати и потреба смештаја већег броја
људи у заједничке просторе (дворане, школе и сл,) што би погодовало развоју и ширењу
заразних болести. Иако би највећи терет здравствене заштите преузео Дом здравља
„Богатић“, без помоћи здравствених установа ван општине, последице се не би могле
санирати.
Последице у здравству у случају великих несрећа које би захватиле подручје
општине Богатић, биле би вишеструке. У том случају постоји велика вероватноћа да би
просторије здравствених установа биле теже оштећене или делимично уништене, да би део
медицинског особља оболео или био повређен као и да би део опреме био уништен. Због
великог прилива болесних или повређених особа резерве медицинског материјала не би биле
довољне, будући да су оне у Дому здравља „Богатић“ на нивоу месечне потрошње.
Недостатак стручних особа, возила, медицинске опреме и отежаних услова за рад довео би
до отежаног санирања последица по угрожено становништво, те до повећања смртности
настрадалог становништва.
У случају поплава и других непогода кад је неопходна евакуација становништва са
угроженог дела територије општине Богатић, Штаб, у зависности од конкретне ситуације на
терену доноси наредбу за чије спровођење је задужен Дом здравља „Богатић“ и Завод за
заштиту здравља, а која садржи следеће:
Ургентне мере за збрињавање повређених,
Прикупљање и уништавање загађених животних намирница,
Дезинфекцију градског водовода и приватних извора воде,
Евентуалну вакцинацију становништва,
Појачану контролу инфективних болести,
Контролу појаве инсеката, глодара и зараза.
59
Општина Богатић
3.6. Материјална и културна добра и животна средина
3.6.1. Материјална и културна добра
Територија општине Богатић има разноврсну и сложену историју, што као резултат
даје богато и вредно културно наслеђе.
Утврђена непокретна културна добра су: Етно парк у Совљаку; Окућница Драгољуба
Јуришића у Црној Бари; Црква Рођења Богородице у Богатићу; Црква- Спомен костурница и
комплекс споменика ранијих ратова у Дубљу; и Зграда старог Окружног начелства у
Богатићу;
У општини Богатић постоје и вредни објекти градитељског наслеђа и 117 објеката
који још увек нису евидентирани и објекти који су били евидентирани, а чији је статус
евидентиране непокретности истекао, тј. објекти који нису проглашени као непокретна
културна добра, а поседују аутентичне вредности локалне архитектуре и градитељства, због
којих би их требало задржати у смислу амбијенталних, споменичких, историјских,
архитектонских и других вредности.
На подручју општине Богатић постоји чак 13 цркава, од којих свакако треба издвојити
цркву Рођења Пресвете Богородице у Богатићу и Цркву Св. Вазнесења са спомен
костурницом и комплексом споменика ранијих ратова у Дубљу, који су утврђени за
споменике културе. Као вредни објекти градитељског наслеђа утвђени су: црква Св.Тројице
(Бадовинци), манастирска црква Св.Илије-Илиње (Очаге), црква Вазнесења Господњег (Црна
Бара), црква Успења Богородице (Клење), црква Св.Петра и Павла (Глушци), црква
Вазнесења (Узвеће). У току је изградња цркве у Белотићу.
У Богатићу, у центру насеља налазе се објекти Културно - образовног центра и Дома
омладине који у свом саставу имају галеријски и простор уметничке радионице,
вишенаменске сале и остали пратећи простор, као и Народна библиотека “Јанко
Веселиновић”.
Мрежа објеката културе на осталом делу територије општине је релативно добро
развијена, тако да се сеоски домови културе налазе у скоро свим насељима у општини.
Због вредних културних и материјалних добара која се чувају у овим установама у
случају пожара може настати ненакнадива штета.
У случају земљотреса јачег интензитета, могло би доћи до оштећења, уништења или
рушења ових добара. Значајнија оштећења, па и потпуно уништење могли би доживети неки
сакрални објекти нарочито фреске у црквама.
Олујно невреме и јак ветар могу оштетити кровне конструкције појединих објеката,
што би као последицу имало изложеност унутрашњости објеката киши, а што би даље за
последицу имало оштећење или уништење вредних слика, фрески, олтара, књига
непроцењиве вредности те осталих вредности унутар објеката.
Поплаве могу проузроковати знатне штете материјалним и културним добрима због
задржавања воде у грађевинама.
У свим овим случајевима било би неопходно изместити вредна културна и друга
добра на безбедна места у циљу њиховог очувања.
Културна добра и вредни објекти градитељског наслеђа грађени су у 19. и почетком
20. века, те су знатно угроженији од природних и других несрећа, у односу на објекте
грађене у 20. веку. Посебно су осетљиви на земљотрес с обзиром на време грађења.
60
Процена угрожености
3.6.2. Животна средина
3.6.2.1. Загађење ваздуха
Систематско праћење квалитета ваздуха у Богатићу не постоји, нити се налази у
мрежи станица за контролу квалитета ваздуха Републичког хидрометеоролошког завода
Србије.
Извори загађивања ваздуха су повременог и локалног карактера а последица су
саобраћаја, употреба фертилизера на околним пољопривредним површинама, неадекватно
депоновање смећа и у зимском периоду продукти сагоревања горива у домаћинству и
котларницама.
3.6.2.2. Загађење земљишта
Загађивање земљишта на подручју општине Богатић је присутно у већем обиму, само
на појединим локалитетима, као што су: радне зоне, дивља сметлишта, гробља, фреквентније
саобраћајнице и слично. Са садашњом структуром и обимом пољопривредне производње,
употреба вештачких ђубрива и пестицида су такође узроци загађивања земљишта.
Најизраженија појава деградације су свакако локална неуређена сметлишта, зоне поред
путева, у којима се сада потпуно нерегулисано одлаже отпад свих врста. Ове зоне су потпуно
неуређене и необезбеђене и захтевају хитну санацију.
3.6.2.3. Загађење воде
Проблем загађења површинских и подземних вода у општини Богатић је изражен
посебно када се има у виду да у насељу није изграђена канализациона мрежа за прикупљање
и евакуацију атмосферских падавина и санитарно-фекалних отпадних вода нити постоји
постројење за пречишћавање отпадних вода. Одвођење отпадних вода се врши преко
септичких јама на парцелама, које углавном нису вододрживе. Атмосферске воде
орјентисане су постојећом нивелацијом према нижим теренима, односно према отвореним
каналима за одводњавање или мањим локалним депресијама где се вода задржава до упијања
или испарења. Квалитет подземних вода прати се од стране Републичкох
хидрометеоролошког завода Србије мрежом станица у батерији на дубини од 14,5 метара.
Састав отпадних вода и количина загађујућих материја у њима разликује се с обзиром
на њихово порекло (атмосферске, фекалне, технолошке и санитарне) и услова у којима су
оне настале (врста и величина насеља, тип канализационе мреже, потрошња и начин
коришћења воде у домаћинствима и производним погонима, количина атмосферских
падавина). Отпадне воде из насеља садрже атмосферске и фекалне воде. У атмосферским
водама, које настају као резултат атмосферских падавина и вода од прања дворишта и улица,
могу се наћи нитрати, сулфати, хлориди, честице чађи, чврсти органски и неоргански отпаци,
уља, нафта и низ других органских једињења. Ове воде теку површински или пониру и
филтрирају се кроз земљиште (загађивачи подземне воде). Фекалне воде из домаћинстава и
објеката друштвеног страндарда садрже око 60% органских и 40% минералних материја,
патогене клице, средства за прање – детерџенте и сапуне итд. У загађеним водама количине
кисеоника су смањене: кисеоник се троши за разградњу органских материја; због смањеног
површинског напона под утицајем детерџената смањује се размена кисеоника са ваздухом,
па поједине биљне и животињске врсте бујају и на тај начин се количина кисеоника додатно
смањује, што све заједно утиче и на способност реципијента за самопречишћавање.
61
Општина Богатић
Загађивање отпадним водама настаје и при пољопривредној производњи услед коришћења
минералних ђубрива (која оптерећују воду великом количином неорганских соли) и разних
врста пестицида (за чије издвајање из отпадних вода и тла још увек нема довољно ефикасног
поступка, па временом њихова акумулација у тлу и водоносним слојевима расте). Сточна
ђубрива и фекалне воде доводе до повећања концентрације азота, фосфора, калијума,
органских материја, патогених микроорганизама. Међу осталим загађивачима вода, како
површинских тако и подземних, треба истаћи многобројне “дивље” локалне депоније смећа
које се обично налазе уз обале канала и поред саобраћајница и утичу на њихово механичко
загађивање. Филтрацијом загађивача из ових депонија кроз земљиште, подземне и
површинске воде се још више хемијски и бактериолошки загађују.
Правилником о начину одређивања и одржавања зона санитарне заштите изворишта
водоснабдевања („Сл. Гласник РС“, број 92/2008), дефинисано је да „рањивост подземне
воде“ представља степен вероватноће загађења издани било којом врстом загађујућих
материја у зависности од филтрционих карактеристика повлатног слоја. Увидом у
расположиве податке о квалитету воде на изворишту у дужем временском периоду, количина
већине анализираних параметара је веома мало и чак нимало, осциловала у односу на средњу
вредност, али је зато примећен тренд пораста нитрата.Овакво стање јекарактеристично за
области које се баве пољопривредом и на којима није извршена потпуна санитација насеља у
смислу изградње и коришћења канализационог система.
Искуство показује да денитрификација у великим размерама које се односе на
комплетну издан је скоро немогућа. Искуство потврђује и да када нитрат једном доспе до
подземне воде у њој може остати деценијама. Не постоје једноставне методе за уклањање
нитрата из воде. Прокувавање, омекшавање и филтрација не смањују концетрацију нитрата у
води. Неке од метода за уклањање нитрата су деминерализација и то дестилација, реверсна
осмоза које захтевају значајна улагања у опрему, а ове методе захтевају и доста електричне
енергије за саме процесе.
3.6.2.4. Заштита од буке
Бука се везује за најоптерећеније деонице регионалних путева које су истовремено и
насељске улице и околину појединих привредних објеката. Механизам дејства буке на човека
је сложен бука ствара аудитивне и екстрааудитивне и психогене ефекте, којима се придаје
све већи значај. Бука у насељу је изузетно озбиљан проблем јер се појасеви уз путеве са
деоницама које се поклапају са улицама јављају као зона угрожена буком у целој дужини
улица. Бука од саобраћаја је дисконтинуирана и јавља се и ноћу, на њу је навикавање тешко
могуће, што неповољно утиче на нормалан сан и опоравак организма од буке.
Неповољна околност је што је већина стамбених објеката у самом насељу Богатић
одвојена од коловоза само тротоаром, а зелене површине са дрворедом су ретке, што још
више утиче на распостирање утицаја буке и њено штетно дејство, првенствено на стамбене
објекте који се налазе непосредно уз саобраћајнице. Остали стамбени објекти који су од
саобраћајница заклоњени другим објектима, или су у блоковима који се не ослањају на
главне саобраћајнице, су у повољнијем положају, јер се у њима бука мање осећа.
3.6.2.5. Заштита од јонизујућег зрачења
На територији општине Богатић налазе се електро-енергетски објекти и електроенергетска преносна мрежа, преко које се обавља пренос електричне енергије како за потребе
62
Процена угрожености
насеља Богатић, тако и за потребе осталих насеља. Са аспекта заштите животне средине
важно је истакнути дејство објеката и мреже за пренос електричне енергије на људе, флору,
фауну и објекте, с обзиром на чињеницу да они у већој или мањој мери представљају извор
нејонизујућих зрачења, првенствено електричног и магнетног поља. У близини ових
објеката, у зависности од нивоа напона, не треба планирати стамбене зоне, школе, болнице и
сл., већ по могућству, формирати заштитне зелене површине.
3.7. Заштићена природна добра
На територији општине Богатић заштићена природна добра су:
Специјални природни резерват „Засавица“,
Споменик природе „Стабло липе-Мира“.
Специјални природни резерват „Засавица“
Специјалн резерват „Засавица“ стављен је под заштиту ради чувања природног
водотока Засавице, карактеристичног за равничарске пределе и влажних станишта који се
одликују значајном разноврсношћу врста, природних реткости и то: бели и жути локвањ,
зичасти љутић, подунавски мрмољак, шумска жаба, барска корњача, чиков, гавчица, бела
сеница, чапљица, а посебно Umbra crameri чије је то једино станиште у земљи.
Засавица представља најбоље очувано станиште барских птица у Мачви и
северозападној Србији (мали гњурац, мали вранац, чапљица, гак, мала бела чапља бела рода,
црна рода, лабуд грбац идр.) Ово подручје је 2005. године номиновано за IPA (Important Plant
Areas), као међународно значајно биљно подручје. Ревизијом граница за националну мрежу
IPA подручја (IPA in Serbia), обухваћени су и ботанички значајни простори у ширем
окружењу СРП ''Засавица''. Ретке и угрожене IPA врсте су: Aldrovanda vesiculosa, Ammannia
verticillata, Equisetum hyemale, Hippuris vulgaris, Hottonia palustris, Lindernia procumbens,
Ranunculus linqua, Sciprus supinus, Sciprus triqueter, Stratiotes aloides, Thelypteris palustris и
Urtica kiovensis.
У случају елементарних непогода и других несрећа може доћи до уништења биљних и
животињских врста и њихових станишта, односно до нарушавања стабилности екосистема.
Споменик природе „Стабло липе-Мира“
У општини Богатић налази се заштићено природно добро: Споменик природе „Стабло
липе – Мира“. Под Спомеником природе подразумева се стабло ситнолисне липе и
припадајући простор који на терену чини пројекција крошње. Велика старост (данас око 130
година) и изразита естетска вредност, представљају потенцијал за туристичко - едукативну
промоцију.
У случају елементарних непогода и других несрећа могуће је да буде измењен његов
изглед или нарушен његов биолошки опстанак.
Остала природна добра
Поред природног добра заштићеног у формално- правном смислу, инундациони
појас реке Дрине представља веома важно подручје са становишта заштите природе. Као
посебна природна вредност издваја се мала чигра (Sterna albifrons). Ова врста представља
једну од најређих и најугроженијих гнездарица водених станишта и у Србији је заштићена
као природна реткост. Укупна бројност мале чигре на доњем току Дрине се процењује на 30-
63
Општина Богатић
40 парова.
На Дрини, у њеном доњем току постоји веома интензивна експлоатација речних
седимената (шљунка и песка), тако да је велики део обале и шљунчаних спрудова
девастиран. Ово је главни угрожавајући фактор за малу чигру.
3.8. Телекомуникација
На подручју општине Богатић лоцирано је девет аутоматских телефонских централа.
Телефонска централа у насељу Богатић је чворна дигитална са једним мулти сервисним
приступним чвором (МСАН) укупног капацитета 3.672 броја. Остале телефонске централе у
сеоским насељима (табела) су крајње дигиталне укупног капацитета 7.026 бројева. Све
телефонске централе су типа ОМНИ-Г сем у насељима Белотић и Глушци где је тип
централе СИ 2000/224.
Укупан број инсталисаних бројева односно еквивалентних линија на свим дигиталним
телефонским централама износи у 2010.г. је 10.698. Највећа искоришћеност капацитета
телефонске централе је у насељу Белотић и износи 99,5%, а најмања у насељу Богатић која
иноси 63,9%. Искоришћеност капацитета на осталим телефонским централама се креће од
69,1% у насељу Баново Поље до 98,9% у насељу Дубље и Црна Бара. У периоду 1986. 2010.г. изграђене су три нове дигиталне телефонске централе у насељима Баново Поље,
Белотић и Црнобарски Салаш. На овај начин су се растеретиле централе у насељу Богатић
(припадала насеља Баново Поље и Белотић) и централа у насељу Бадовинци (припадало
насеље Црнобарски Салаш). Телефонској централи у насељу Црна Бара припадају насеља
Глоговац и Совљак, као и 1986. године. Телефонској централи у насељу Глушци припадају
насеља Метковић и Узвеће, као и 1986. године.
Табела 29: Тип и капацитет телефонских централа
Насеље
1.Богатић
2.Бадовинци
3.Баново
Поље
4.Белотић
5.Глушци
6.Дубље
7.Клење
8.Ц.Салаш
9.Црна Бара
Укупно:
Тип централе
Капацитет
АТЦ
У функцији
АТЦ
Резерва
АТЦ
2010.
1986.
2010.
1986.
2010.
1986.
ОМНИ-Г
ИП МСАН
ОМНИ-Г
920
2.752
1.712
500
492
12
286
1.038
193
8
20
634
1.714
1.519
ОМНИ-Г
601
--
415
--
СИ 2000/224
СИ 2000/224
ОМНИ-Г
ОМНИ-Г
ОМНИ-Г
ОМНИ-Г
432
1.119
920
1.080
440
722
-20
10
20
-10
430
997
910
969
358
714
10.698
580
9.374
Број
домаћинстава
АТЦ
2010.
1986.
2.356
3.035
8
1.563
1.948
186
--
448
--
-11
7
15
-9
2
122
10
111
82
8
-9
3
5
-1
517
1.474
953
990
430
1.204
-1.385
939
1.100
-1.200
546
2.038
34
9.935
9.607
У претходном периоду урађена је интезивна телефонизација општине Богатић а у
наредном периоду се планира изградња три нова мултисервисна приступна чвора (МСАН). У
истом периоду извршена је потпуна дигитализација телефонске мреже и све аналогне (ручне)
64
Процена угрожености
телефонске централе су замењене дигиталним централама. У насељу Богатић урађена је
телефонска кабловска канализација. Телефонска централа у насељу Богатић је оптичким
каблом повезана са централом у Шапцу. Све телефонске централе у осталим насељима
општине Богатић су повезане са централом у Богатићу путем оптичких, симетричних и
коаксиалних телефонских подземних каблова.
Мобилна телефонија
На подручју општине Богатић у оперативном раду су три оператера: „Телеком“,
„Тelenor“ и „Vip mobil“. Сва три оператера раде у ГСМ систему у ком се сви физички објекти
могу грубо класификовати у две групе:
1.Управљачко - комутациони центри и
2. Базне станице на појединачним локацијама.
Базне станице су лоциране у насељима: Богатић, Глушци, Бадовинци и Црна Бара.
Сва три оператера поседују мреже базних станица које не покривају у потпуности подручје
општине Богатић. Како би цело подручје поменуте општине било у потпуности покривено
сигналом потребно је приступити проширењу мреже базних станица, односно изградњи
нових базних станица.
У случају већих несрећа и евентуалних терористчких акција којима могу бити
онеспособљени релеји и центри везе дошло би до отежаног телекомуникационог саобраћаја
на територији општине Богатић. Таква изолованост имала би за последицу немогућност
обавештавања јавности о догађајима, немогућност тражења помоћи за настрдале,
неблаговременост у пружању помоћи, немогућност комуникације са вишим инстанцама, те
стварање панике код становништва.
3.9. Саобраћај
Општина Богатић заузима периферни положај у централној Србији и у односу на
главне осовине развоја Србије. Ова периферност је знатно смањена изградњом моста преко
Дрине („Павловића ћуприја“), тако да ово подручје сада има улогу саобраћајне споне између
Србије и Републике Српске у БиХ.
Геосаобраћајни потенцијал Општине представљају државни путеви другог реда, који
пролазе подручјем Општине и омогућују њено укључивање у регионалне, републичке и
међународне токове саобраћаја и близина саобраћајница међународног и републичког
значаја и добре везе са овим саобраћајницама: Коридора 10, који пролази сремским делом
општине Сремска Митровица, и коридора државног пута првог реда број 21 Нови Сад - Рума
- Шабац и број 19 Шабац-Лозница, железничке пруге Рума – Шабац- Лозница- Зворник, која
кроз подручје општине Богатић пролази у дужини од 3,5 km, на пружном правцу Шабац –
Зворник, са железничком станицом у Дубљу.
На територији општине Богатић друмски саобраћај се обавља државним путевима
другог реда, општинским путевима и некатегорисаним путевима. Територијом општине у
дужини од 1,2 км пролази и деоница магистралног пута М-19.
Државни путеви другог реда су укупне дужине 92.1км и исти су асфалтирани, а
општински су укупне дужине 142.050км, од чега је 80,1км асфалтирано, а 61,95км
65
Општина Богатић
пошљунчено. Саобраћај се обавља и на некатегорисаним путевима чија је укупна дужина.
925км.
Најчешће и најгушће фреквенције саобраћаја је на државним путевима другог реда и
то деонице: 208а, 209 и 209а.
Путеви на територији општине Богатић, нису у задовољавајућем стању. Хоризонтална
сигнализација (средишња линија) је потпуна на државним путевима другог реда и
општинским путевима, док ја вертикална сигнализација непотпуна. На путевима је доста
ударних рупа, нарочито после зиме и топљења снега када због хладноће, влаге и
индустријске соли и мале напрслине за кратко време постају огромне ударне рупе.
Табела 30: Преглед државних путева II реда на територији Општине
Ознака
пута број
208
208 а
209
209 а
210
Путни правац
Дужина
пута (км)
Глушци - Шабац
Петловача - граница са Војводином
Штитар - Богатић - Црна Бара
Богатић - граница са БИХ
граница са Војводином - Прњавор
Укупно државни путеви другог реда:
Укупно општински путеви:
6.5
24.2
20.5
14.0
26.9
92.1
142,050
Врста коловоза (км)
Савремени
Остали
коловоз
коловоз
6.5
24.2
20.5
14.0
26.0
92.1
80,1
61,95
Саобраћај се одвија коришћењем путничких моторних возила, аутобуског саобраћаја,
теретних возила, трктора са приколицама и колских-запрежних возила
Преко рубног јужног дела територије општине Богатић, изван насеља, у дужини од
3,5 км пролази једноколосечна, неелектрифицирана желеничка пруга Рума - Шабац Лозница - М.Зворник, коју Железница задржава за путнички и теретни железнички
саобраћај и планира њену електрификацију.
На територији општине Богатић нису забележене саобраћајне несреће катастрофалних
размера. Међутим, пораст путничких и теретних возила на путевима општине (нарочито у
последњих неколико година), близина „Павловић моста“ и саобраћајница међународног и
републичког значаја, довели су до веће фреквенције саобраћаја на путевима општине
Богатић. Кад се томе дода и лоше стање путева на територији општине повећавају се и
могућности за већи број саобраћајних несрећа са трагичним последицама по људе и
материјална добра. Ипак појединачни случајеви, иако чести, са трагичним последицама по
људске животе и имовину, нису показатељи катастрофалног стања на путевима општине
Богатић. Најчешћи узроци саобраћајних несрећа на путевима у општини су: неприлагођена
брзина вожње, утицај алкохола, неисправни уређаји на возилима, клизав пут и оштећења на
путу.
На путевима је увек присутна могућност саобраћајних несрећа, а посебна опасност
постоји у случају несрећа чији су учесници возила која у транзиту превозе опасне материје
(токсичне, експлозивне и запаљиве). Наиме, подручјем општине Богатић пролазе значајни
путни правци и истим се у великим количинама без евиденције и најаве врши транспорт
опасних материја. Транзит опасних материја се врши државним путевима другог реда и
железницом. Имајући у виду правце кретања државних путева другог реда најугроженија су
насеља:
66
Процена угрожености
208а-Богатић, Метковић, Глушци
209а-Богатић, Клење, Бадовинци
Практично то значи, да поред саобраћајница, којима се крећу возила са овим опасним
материјама и сами урбани делови насеља у којима се налазе школе, супермаркети, бензинске
пумпе, здравствене амбуланте и сл. могу бити подручја на којима би могло доћи до несрећа
са несагледивим последицама, будући да саобраћајнице којима се врши превоз опасних
материја пролазе кроз урбани део насеља.
Кључни чиниоци због којих долази до несрећа овог типа су:
слаба обученост осаба које рукују опасним материјама,
лош надзор и недовољно поштовање законских прописа из ове области,
изостанак прописаних техничких услова за адекватан транспорт и рад са експлозивима и лакозапаљивим материјама,
лоше комуникацијске везе (железничке, друмске) и сл.
За претпоставити је је да због саобраћајних несрећа чији су учесници ова возила може
доћи до истицања опасних материја по путу, а затим и до експлозија, пожара, те до загађења
земљишта и ваздуха. У таквим случајевима процењује се да би биле угрожене особе које би
се у том тренутку налазиле на месту несреће, а за околно становништво најопасније би биле
саобраћајне несреће код којих долази до истицања отрoвних материја које се шире ваздухом.
Могући инциденти код превоза ових материја, морају се третирати као ситуације са
опасностима по становништво и са аспекта интензитета, времена трајања и подручја које
може бити угрожено. Интензитет трајања зависи од количине запаљивих материја које су
стављене у промет, разорној моћи опасних материја, месту несреће и сл.
Директно угрожавање учесника у саобраћају, са повређеним и смртно страдалим
лицима, те угрожавање материјалних добара и биљног и животињског света су најдиректније
последице несрећа овог типа.
Рубним делом територије општине Богатић, у дужини од 3,5км, пролази железничка
пруга Рума – Шабац- Лозница- Зворник, на пружном правцу Шабац – Зворник, са
железничком станицом у Дубљу. Овом пругом се обавља теретни саобраћај и превозе опасне
материје без увида у количине и врсту. Без обзира што пруга пролази ван насеља могуће је
угрожавање становништва овог дела општине.
Због значаја саобраћајница које пролазе територијом општине Богатић велика је
фреквенција теретних возила. Преко „Павловића моста“ пређе преко 22.000 теретних
камиона на годишњем нивоу, а број ових возала која пролазе територијом општине је много
већи. У приобаљу реке Дрине врши се неконтролисана експлоатација песка и шљунка и из
општине Богатић дневно изађе 200 камиона са по 20 м3 шљунка. Због велике количине
шљунка који се дневно превози територијом општине посебно су угрожени општински
путеви јер исти нису грађени за ту количину терета. Оваква фреквенција теретних возила у
општини доводи до пуцања и хабања асфалта те стварања ударних рупа и улегнућа, а самим
тим и до повећане угрожености учесника у саобраћају.
Код земљотреса јачег интензитета били би угрожени сви путеви на територији
општине Богатић па би могло доћи до оштећења путева и одрона земље што би имало за
последицу на појединим путним правцима прекид и застој саобраћаја. У том случају треба
рачунати на алтернативне правце на подручју општине.
67
Општина Богатић
Појава залеђених путева може бити проузрокована метеоролошким појавама ледене
кише, поледице и површног леда. То су метеоролошке појаве које се јављају у хладно доба
године (од јесени до пролећа). Могућношћу појаве залеђености путева угрожени су сви
путни правци на подручју општине Богатић. Реална могућност појаве поледице је приликом
падања ледене кише, када се једноставно због краткоће времена путеви не стигну на време
посипати. Могући су мањи прекиди саобраћаја због саобраћајних незгода у којима може
бити лако повређених особа са мањим материјалним штетама на возилима.
Услед већих снежних падавина може доћи до прекида и отежаног обављања
саобраћаја, што може да проузрокује и отежано снабдевање становништва основним
животним намирница као и отежано обављање других облика живота и рада. За одржавање
општинских путева, за време снежних падавина задужена је Дирекција за грађевинско
земљиште и путеве са својим подизвођачима који се изаберу на тендеру.
Поплаве могу довести до плављења путева. Последице би се огледале у прекиду или
отежаном одвијању саобраћаја на појединим путним правцима што би отежало евакуацију
становништва са угрожених подручја те би се морали користити алтернативни путни правци.
Због високих вода реке Дрине најугроженија су села Бадовинци, Салаш Црнобарски, Црна
Бара и Баново Поље.
У случају ванредне одбране и пробијања насипа евакуација из ових села врши се на
следећи начин по правцима:
становници Бадовинаца усмеравају се путним правцем Бадовинци-Клење-Дубље,
становници Салаша Црнобарског правцем Салаш-Клење-Богатић,
становници Црне Баре правцем Црна Бара-Глоговац-Совљак-Богатић,
становници Бановог Поља правцем Баново Поље-Богатић.
Овако дефинисани правци омогућују максималну проходност путева. У току
евакуације контролу саобраћаја и усмеравања врши МУП, на начин да се поштују правци
евакуације и спречавају застоји.
3.10. Производња опасних материја
На територији општине Богатић не постоји ни једно правно ни физичко лице које се
бави производњом опасних материја и складиштењем истих (токсичне, запаљиве и
експлозивне), али због превоза ових материја преко територије општине може доћи до
техничко-технолошких удеса изазваних несрећама у саобраћају.
Како кроз територију општине Богатић пролазе значајне саобраћајнице као и путни
правци који представљају најкраћи пут из Војводине за Босну и Херцеговину и то путни
правац Сремска Митровица-Богатић-„Павловића мост“ или преко Богаића за Зворник, а
којима се у великим количинама врши транспорт опасних материја угроженост за
становништво, материјална и културна добра је веома велика. Све ово тим пре што што ти
путни правци пролазе кроз насеља где је и највећа концентрација становништва општине
(Глушци, Богатић, Клење и Бадовинци).
Преко „Павловић моста“ пређе преко 22.000 теретних камиона на годишњем нивоу, а
број ових возала која пролазе територијом општине је много већи. Најчешћа врста материја
које се превозе овим подручјем су цистерне које превозе нафту и нафтне деривате, амонијак
и друге опасне материје и сировине, које одлазе на „Павловића мост“ или за Зворник и Рачу.
68
Процена угрожености
Општина Богатић је константно у опасности јер због техничког квара или саобраћајне
незгоде може доћи до превртање цистерни, а тиме и до експлозија, пожара, истицања те до
контаминирања тла и ваздуха.
Посебну опасност за становништво, материјална добра и животну средину
представља и чињеница да превоз опасних материја није регулисан законом и да исте без
евиденције пролазе у великим количинама кроз општину Богатић, тако да увек постоји
„фактор изненађења“. Опасне материје као што су разне запаљиве и експлозивне материје,
затим отровне и корозивне могу приликом изливања угрозити становништво, али и
водотокове и биљни и животињски свет. Последице проистекле истицањем опасних материја
у земљиште, ваздух и воду умножавају друге штетне последице. Оне су у првом реду,
затрована вода и земља, а у даљем животном ланцу и циклусу затроване биљке, људи и
животиње. Низ се наставља сложенијом здравственом заштитом (по обиму, врсти, количини
лекова) и ветеринарске помоћи.
Могући инциденти код превоза ових материја, морају се третирати као ситуације са
опасностима по становништво и са аспекта интензитета, времена трајања и подручја које
може бити угрожено.
Интензитет трајања зависи од количине запаљивих материја које су стављене у
промет, разорној моћи опасних материја, месту несреће и сл.
Опасне материје могу приликом изливања угрозити становништво, али и водотокове
и биљни и животињски свет. Временски период трајања ће према томе, зависити од
идентичних фактора који утичу на интензитет трајања несреће.
Подручја на којима би могло доћи до несрећа са несагледивим последицама су урбани
делови насеља, саобраћајнице којима се врше овакви превози а пре свега деоница ГлушциБогатић-„Павловића мост“ и деоница железничке пруге Рума – Шабац- Лозница- Зворник,
која кроз подручје општине Богатић пролази у дужини од 3,5км, на пружном правцу Шабац –
Зворник, са железничком станицом у Дубљу.
Практично то значи, да и сами урбани делови насеља кроз која пролазе саобраћајнице
којима се крећу возила са овим опасним материјама, а у којима се налазе школе,
супермаркети, здравствене амбуланте и сл. могу бити подручја на којима би могло доћи до
несрећа са несагледивим последицама.
Директно угрожавање учесника у саобраћају, са повређеним и смртно страдалим
лицима, те угрожавање материјалних добара и биљног и животињског света су најдиректније
последице несрећа овог типа.
Деловањем човека убрзавају се многе еволуционе промене земљишта, па је врло често
људска активност повезана са негативним утицајем према земљишту. Пољопривредна
производња као извор загађења земљишта има велики значај из разлога што проблем код
загађења земљишта, за разлику од воде и ваздуха, је у томе што земљиште има способност
апсорпције штетних материја а тиме и њихову акумулацију, тако да се оне могу задржати
дуже време у земљишту него у води и ваздуху, а тиме се опасност од њиховог штетног
деловања повећава. Штетне материје могу доспети у површинске и подземне воде, или
усисавањем од стране кореновог система у биљке, a путем ланца исхране у људски и
животињски организам. Загађење земљишта има директан утицај на здравље људи. До ове
врсте загађења најчешће долази на пољопривредним површинама на којима се интезивно гаје
69
Општина Богатић
биљке, као сировине за производњу хране за животиње или као храна коју конзумирају
људи.
Процена контаминације (загађивања) земљишта обухвата следеће ризике:
- Загађење земљишта тешким металима, потенцијално токсичним елементима и
ђубривима
жива, кобалт, олово, цинк, арсен, алуминијум,нитрити и др.
- Загађење земљишта пестицидима и љиховим дериватима
инсекциди, хербициди, акарициди и нематоциди и њихови деривати.
Употреба пестицида је у сталном порасту. Највећа опасност за контаминацију земљишта
представља нестручна и неконтролисана употреба пестицида као и недостатак система
сталне контроле квалитета и исправности пестицида који су доступни на тржишту. Поред
контаминације земљишта као примарног загађења, а посредством земљишта може доћи до
контаминације површинских, подземних вода укључујући и воду за пиће, а преко кореновог
система до контаминације биљака, те на тај начин здравље људи и животиња може бити
значајно угрожено. Како у општини Богатић пољопривреда представља најдоминантнију
делатност то је и степен ризика од ове врсте контаминације већи.
70
Процена угрожености
4. ИДЕНТИФИКАЦИЈА ОПАСНОСТИ И ПРОЦЕНА РИЗИКА
ОД ЕЛЕМЕНТАРНИХ НЕПОГОДА И ДРУГИХ НЕСРЕЋА
Несреће су знак прекида функционисања заједнице које проузрокују велике људске и
материјалне штете, а премашују способност погођене заједнице да их реши употребом
властитих средстава.
Елементарне непогоде и друге несреће се разликују према узроку настанка и могу бити:
природне и
техничко-технолошке.
Последице несрећа, како природних, тако и техничко-технолошких, најпре и највише би
осетило становништво угроженог подручја, а потом би се исте негативно одразиле на
материјална и културна добра, као и животну средину. Обе врсте несрећа нису
карактеристичне нити су се у таквим размерама догађале на подручју општине Богатић. Ипак
појединачни случајеви деловања на нашем подручју (суше, град, поплаве, снежне падавине ),
проузроковале су милионске штете, што је велико преоптерећење за ионако скроман буџет
локалне заједнице.
Подручје: Мачва
Станица
Шифра
Назив профила
Датум
оснивања
Ранг
Дубина (m)
Засавица 2-горња
Шишиновача
Пуревине
Засавица 2-горња
Ноћај
Ноћај
Глушци
Богатић
Клење
Бадовинци
Горње Поље
Дреновац
Шеварице
Причиновић
М.Метковић
Богатић
7НППд-711
7НППд-7110
7НППд-7111
7НППд-712
7НППд-713
7НППд-714
7НППд-715
7НППд-716
7НППд-717
7НППд-718
7НППд-719
7НППд-722
7НППд-723
7НППд-724
7НППд-725
7НППд-726
Г.Засавица-Пуревине (десни)
Г.Засавица-Пуревине (десни)
Г.Засавица-Пуревине (десни)
Г.Засавица-Пуревине (десни)
Г.Засавица-Пуревине (десни)
Г.Засавица-Пуревине (десни)
Г.Засавица-Пуревине (десни)
Г.Засавица-Пуревине (десни)
Г.Засавица-Пуревине (десни)
Г.Засавица-Пуревине (десни)
Г.Засавица-Пуревине (десни)
Дреновац-Богатић (десни)
Дреновац-Богатић (десни)
Дреновац-Богатић (десни)
Дреновац-Богатић (десни)
Дреновац-Богатић (десни)
20.03.2004.
01.01.2004.
01.01.2004.
01.01.2004.
01.01.2004.
01.01.2004.
01.01.2004.
01.01.2004.
01.01.2004.
01.01.2004.
01.01.2004.
01.01.2004.
01.01.2004.
01.01.2004.
01.01.2004.
01.01.2004.
I
I
I
I
I
I
I
I
I
I
I
I
I
I
I
I
26.63
20.04
23.88
18.55
26.45
16.6
17.44
19.38
15.93
25.88
14.8
16.78
16.8
71
Општина Богатић
Мрежа хидролошких станица подземних вода
У 2008. години праћење режима подземних вода вршено је на укупно 415 станица у оквиру
13 подручја: 7 Мачва: - 1 главна станица, 16 станица I реда и 31 станица II реда
72
Процена угрожености
Станица подземних вода: Богатић 7НППд-726
73
Општина Богатић
ОСНОВНИ ПОДАЦИ О СТАНИЦИ
ПОДРУЧЈЕ:
Мачва
НАЗИВ:
Богатић
ШИФРА:
7НППд-726
СТАТУС:
Активна
ДАТУМ ОСНИВАЊА: 01.01.2004.
ОСНИВАЧ:
РХМЗ-Србије
ПОЛОЖАЈ:
у профилу
СЛИВ РЕКЕ:
Сава-к.Битва
УДАЉ. ОД РЕКЕ (km): 0.07
ГЕОЛОШКИ
Алувијални кварта-рни
САСТАВ:
седименти Дрине
ПРОГРАМ РАДА СТАНИЦЕ У 2008-ој
ГОДИНИ
РАНГ СТАНИЦЕ:
I
НИВО ПОДЗЕМНЕ ВОДЕ
(број месечних мерења):
ТЕМП. ПОДЗЕМНЕ ВОДЕ
(број месечних мерења):
КВАЛИТЕТ ПОДЗЕМНЕ ВОДЕ
(број годишњих узорковања):
3
ТЕХНИЧКИ ПОДАЦИ О СТАНИЦИ
КОТА "0" (m н.J.м.):
83.70
КОТА ТЕРЕНА (m н.J.м.):
83.21
ВИСИНА НАДЗЕМНОГ ДЕЛА (m):
0.49
ПРЕЧНИК (mm):
90/79
ДУЖИНА КОНСТРУКЦИЈЕ (m):
17.29
ДУБИНА (m):
16.8
КООРДИНАТЕ СТАНИЦЕ
ГЕОГРАФСКЕ (X):
44° 49’ 09”
ГЕОГРАФСКЕ (Y):
19° 31’ 42”
ГЕОДЕТСКЕ (X) (m):
4964900
ГЕОДЕТСКЕ (Y) (m):
7383625
НАЗИВ ТОПОГРАФСКЕ
КАРТЕ (1:25.000):
БРОЈ ТОПОГРАФСКЕ
КАРТЕ (1:25.000):
Штитар
077-1-3
3
КАРАКТЕРИСТИЧНИ НИВОИ ПОДЗЕМНИХ ВОДА
ЗА ПЕРИОД: ПОЧЕТАК МЕРЕЊА - 2008. ГОДИНА
Напомена: приказане су релативне вредности измерене од врха цеви (кота "0") до нивоа подземне воде.
ПОЧЕТАК МЕРЕЊА (датум):
01.01.2004.
МАКСИМАЛНИ НИВО (cm):
99
СРЕДЊИ НИВО (cm):
271
МИНИМАЛНИ НИВО (cm):
380
ПРЕКИД У МЕРЕЊУ:
Не
ПРОМЕНА КОТЕ "0":
Не
74
Процена угрожености
Станица подземних вода: Богатић 7НППд-716
75
Општина Богатић
ОСНОВНИ ПОДАЦИ О СТАНИЦИ
ПОДРУЧЈЕ:
Мачва
НАЗИВ:
Богатић
ШИФРА:
7НППд-716
СТАТУС:
Активна
ДАТУМ ОСНИВАЊА:
01.01.2004.
ОСНИВАЧ:
РХМЗ-Србије
ПОЛОЖАЈ:
у профилу
СЛИВ РЕКЕ:
Сава-к.Битва
УДАЉ. ОД РЕКЕ (km):
0.45
ПРОГРАМ РАДА СТАНИЦЕ У 2008-ој ГОД.
РАНГ СТАНИЦЕ:
I
НИВО ПОДЗЕМНЕ ВОДЕ
(број месечних мерења):
ТЕМП. ПОДЗЕМНЕ ВОДЕ
(број месечних мерења):
КВАЛИТЕТ ПОДЗЕМНЕ ВОДЕ
(број годишњих узорковања):
РАНГ СТАНИЦЕ:
РАНГ СТАНИЦЕ:
3
ТЕХНИЧКИ ПОДАЦИ О СТАНИЦИ
КОТА "0" (m н.J.м.):
83.26
КОТА ТЕРЕНА (m н.J.м.):
82.89
ВИСИНА НАДЗЕМНОГ ДЕЛА (m):
0.37
ПРЕЧНИК (mm):
90/79
ДУЖИНА КОНСТРУКЦИЈЕ (m):
16.97
ДУБИНА (m):
16.6
КООРДИНАТЕ СТАНИЦЕ
ГЕОГРАФСКЕ (X):
44° 50’ 37”
ГЕОГРАФСКЕ (Y):
19° 31’ 21”
ГЕОДЕТСКЕ (X) (m):
4967638
ГЕОДЕТСКЕ (Y) (m):
НАЗИВ ТОПОГРАФСКЕ
Штитар
КАРТЕ (1:25.000):
БРОЈ ТОПОГРАФСКЕ
077-1-3
КАРТЕ (1:25.000):
3
I
I
КАРАКТЕРИСТИЧНИ НИВОИ ПОДЗЕМНИХ ВОДА
ЗА ПЕРИОД: ПОЧЕТАК МЕРЕЊА - 2008. ГОДИНА
Напомена: приказане су релативне вредности измерене од врха цеви (кота "0") до нивоа подземне воде.
ПОЧЕТАК МЕРЕЊА (датум):
01.04.2004.
МАКСИМАЛНИ НИВО (cm):
85
СРЕДЊИ НИВО (cm):
275
МИНИМАЛНИ НИВО (cm):
396
ПРЕКИД У МЕРЕЊУ:
Не
ПРОМЕНА КОТЕ "0":
Не
76
Процена угрожености
Станица подземних вода: Глушци 7НППд-715
77
Општина Богатић
ОСНОВНИ ПОДАЦИ О СТАНИЦИ
ПОДРУЧЈЕ:
Мачва
НАЗИВ:
Глушци
ШИФРА:
7НППд-715
СТАТУС:
Активна
ДАТУМ ОСНИВАЊА: 01.01.2004.
ОСНИВАЧ:
РХМЗ-Србије
ПОЛОЖАЈ:
у профилу
СЛИВ РЕКЕ:
Сава-к.Битва
УДАЉ. ОД РЕКЕ (km): 0.10
ГЕОЛОШКИ
Алувијални квартаСАСТАВ:
рни седименти Дрине
ПРОГРАМ РАДА СТАНИЦЕ У 2008-ој ГОД.
РАНГ СТАНИЦЕ:
I
НИВО ПОДЗЕМНЕ ВОДЕ
(број месечних мерења):
ТЕМП. ПОДЗЕМНЕ ВОДЕ
(број месечних мерења):
КВАЛИТЕТ ПОДЗЕМНЕ
ВОДЕ
(број годишњих узорковања):
6
ТЕХНИЧКИ ПОДАЦИ О СТАНИЦИ
КОТА "0" (m н.J.м.):
82.47
КОТА ТЕРЕНА (m н.J.м.):
82.00
ВИСИНА НАДЗЕМНОГ ДЕЛА (m): 0.47
ПРЕЧНИК (mm):
90/79
ДУЖИНА КОНСТРУКЦИЈЕ (m):
26.92
ДУБИНА (m):
26.45
КООРДИНАТЕ СТАНИЦЕ
ГЕОГРАФСКЕ (X):
44° 52’ 21”
ГЕОГРАФСКЕ (Y):
19° 31’ 59”
ГЕОДЕТСКЕ (X) (m):
4970825
ГЕОДЕТСКЕ (Y) (m):
НАЗИВ ТОПОГРАФСКЕ
КАРТЕ (1:25.000):
БРОЈ ТОПОГРАФСКЕ
КАРТЕ (1:25.000):
7384100
Штитар
077-1-3
КАРАКТЕРИСТИЧНИ НИВОИ ПОДЗЕМНИХ ВОДА
ЗА ПЕРИОД: ПОЧЕТАК МЕРЕЊА - 2008. ГОДИНА
Напомена: приказане су релативне вредности измерене од врха цеви (кота "0") до нивоа подземне воде.
ПОЧЕТАК МЕРЕЊА (датум):
01.01.2004.
МАКСИМАЛНИ НИВО (cm):
136
СРЕДЊИ НИВО (cm):
310
МИНИМАЛНИ НИВО (cm):
429
ПРЕКИД У МЕРЕЊУ:
Да
ПРОМЕНА КОТЕ "0":
Не
78
Процена угрожености
Станица подземних вода: Клење 7НППд-717
79
Општина Богатић
ОСНОВНИ ПОДАЦИ О СТАНИЦИ
ПОДРУЧЈЕ:
Мачва
НАЗИВ:
Клење
ШИФРА:
7НППд-717
СТАТУС:
Активна
ДАТУМ ОСНИВАЊА:
01.01.2004.
ОСНИВАЧ:
РХМЗ-Србије
ПОЛОЖАЈ:
у профилу
СЛИВ РЕКЕ:
Дрина
УДАЉ. ОД РЕКЕ (km):
5.77
ГЕОЛОШКИ САСТАВ:
Алувијални
кварта-рни
седименти Дрине
ПРОГРАМ РАДА СТАНИЦЕ У 2008-ој ГОД.
РАНГ СТАНИЦЕ:
I
НИВО ПОДЗЕМНЕ ВОДЕ
(број месечних мерења):
ТЕМП. ПОДЗЕМНЕ ВОДЕ
(број месечних мерења):
КВАЛИТЕТ ПОДЗЕМНЕ ВОДЕ
(број годишњих узорковања):
3
ТЕХНИЧКИ ПОДАЦИ О СТАНИЦИ
КОТА "0" (m н.J.м.):
87.83
КОТА ТЕРЕНА (m н.J.м.):
87.39
ВИСИНА НАДЗЕМНОГ ДЕЛА (m): 0.44
ПРЕЧНИК (mm):
90/79
ДУЖИНА КОНСТРУКЦИЈЕ (m):
17.88
КООРДИНАТЕ СТАНИЦЕ
ГЕОГРАФСКЕ (X):
44° 47’ 32”
ГЕОГРАФСКЕ (Y):
19° 25’ 48”
ГЕОДЕТСКЕ (X) (m):
4962055
ГЕОДЕТСКЕ (Y) (m):
НАЗИВ ТОПОГРАФСКЕ
КАРТЕ (1:25.000):
БРОЈ ТОПОГРАФСКЕ
КАРТЕ (1:25.000):
7375783
Богатић
076-2-4
3
1
КАРАКТЕРИСТИЧНИ НИВОИ ПОДЗЕМНИХ ВОДА
ЗА ПЕРИОД: ПОЧЕТАК МЕРЕЊА - 2008. ГОДИНА
Напомена: приказане су релативне вредности измерене од врха цеви (кота "0") до нивоа подземне воде.
ПОЧЕТАК МЕРЕЊА (датум):
01.01.2004.
МАКСИМАЛНИ НИВО (cm):
204
СРЕДЊИ НИВО (cm):
389
МИНИМАЛНИ НИВО (cm):
497
ПРЕКИД У МЕРЕЊУ:
Не
ПРОМЕНА КОТЕ "0":
Не
80
Процена угрожености
Станица подземних вода: Бадовинци 7НППд-718
81
Општина Богатић
ОСНОВНИ ПОДАЦИ О СТАНИЦИ
ПОДРУЧЈЕ:
Мачва
НАЗИВ:
Бадовинци
ШИФРА:
7НППд-718
СТАТУС:
Активна
ДАТУМ ОСНИВАЊА: 01.01.2004.
ОСНИВАЧ:
РХМЗ-Србије
ПОЛОЖАЈ:
у профилу
СЛИВ РЕКЕ:
Дрина
УДАЉ. ОД РЕКЕ (km): 4.41
ГЕОЛОШКИ
Алувијални квартаСАСТАВ:
рни седименти Дрине
ПРОГРАМ РАДА СТАНИЦЕ У 2008-ој ГОД.
РАНГ СТАНИЦЕ:
НИВО ПОДЗЕМНЕ ВОДЕ
(број месечних мерења):
ТЕМП. ПОДЗЕМНЕ ВОДЕ
(број месечних мерења):
КВАЛИТЕТ ПОДЗЕМНЕ ВОДЕ
(број годишњих узорковања):
I
3
ТЕХНИЧКИ ПОДАЦИ О СТАНИЦИ
КОТА "0" (m н.J.м.):
89.32
КОТА ТЕРЕНА (m н.J.м.):
89.03
ВИСИНА НАДЗЕМНОГ ДЕЛА (m): 0.29
ПРЕЧНИК (mm):
90/79
ДУЖИНА КОНСТРУКЦИЈЕ (m):
19.67
ДУБИНА (m):
19.38
КООРДИНАТЕ СТАНИЦЕ
ГЕОГРАФСКЕ (X):
44° 46’ 37”
ГЕОГРАФСКЕ (Y):
19° 24’ 38”
ГЕОДЕТСКЕ (X) (m):
4960386
ГЕОДЕТСКЕ (Y) (m):
НАЗИВ ТОПОГРАФСКЕ
КАРТЕ (1:25.000):
БРОЈ ТОПОГРАФСКЕ
КАРТЕ (1:25.000):
7374221
Богатић
076-2-4
3
КАРАКТЕРИСТИЧНИ НИВОИ ПОДЗЕМНИХ ВОДА
ЗА ПЕРИОД: ПОЧЕТАК МЕРЕЊА - 2008. ГОДИНА
Напомена: приказане су релативне вредности измерене од врха цеви (кота "0") до нивоа подземне воде.
ПОЧЕТАК МЕРЕЊА (датум):
01.01.2004.
МАКСИМАЛНИ НИВО (cm):
244
СРЕДЊИ НИВО (cm):
420
МИНИМАЛНИ НИВО (cm):
542
ПРЕКИД У МЕРЕЊУ:
Не
ПРОМЕНА КОТЕ "0":
Не
82
Процена угрожености
4.1. Поплаве
Најзначајнији водотоци на подручју општине Богатић су реке Сава и Дрина.( воде
Првог реда) и мањи водотоци, који делом протичу територијом Општине су Засавица, Јерез,
Батар и Битва (воде Другог реда) , као и велики број вештачких водотока-мелиорационих и
одводних канала којима је триторија општине Богатић испресецана. Површинска
хидрографија Мачве је значајно измењена мелиорацијама. Највећи проблем од поплава
представљају реке Сава и Дрина.
Река Сава
Мерење водостаја и протицаја на реци Сави у РС, обавља се у неколико хидролошких
станица: Јамена, С.Митровица, Шабац, Бељин, Београд, Раковица, Батровци и Моровић.
Мерење на профилу у Београду обавњају се још од 1921. године, а на профилу у Шапцу од
1923. године док се на профилу Сремска Митровица мерења обављају од 1948. године.
Средњи годишњи водостај у Сремској Митровици износи 384,2 cm. Највиши је у
априлу 436 cm, а најнижи у августу 119 cm. Апсолутна минимална вредност водостаја Саве
на профилу Сремске Митровице била је 19.08.2003. године, када је износила - 19 cm.
Апсолутни максимални водостај забележен је 26.10.1974. године, када је износио 800 cm.
Просечан водостај Саве код Шапца износи 155,6 cm. Просечан месечни водостај је највиши у
априлу и износи 279 cm, а најнижи у августу 11 cm. Апсолутно најнижи водостај забележен
је 19.08.2003. године (-116 cm), а апсолутно највиши 25.03.1981.године, када је износио 590 cm.
Проток на Сави се мери на хидролошкој станици код Сремске Митровице, а подаци
су обрађени за период 1946. – 2006. године. Просечан годишњи проток код Сремске
Митровице износи 1.536,8 m3/sek. Највећи средњи проток је у априлу 2460 m3/sek, а најмањи
у августу 662 m3/sek.
Река Дрина
За приказ водостаја на реци Дрини коришћени су подаци мерења на хидролошкој
станици Радаљ, а подаци су обрађени за период 1979.- 2006.године. Просечан годишњи
водостај Дрине у профилу Радаљ износи 187,4 cm. Средњи месечни водостај је највиши у
априлу 247 cm, а најнижи у августу 126 cm. Мерење водостаја и протицаја на реци Дрини у
РС, обавља се у неколико ходролошких станица: Бајина Башта, Радаљ и Лешница. Мерења
на профилу у Лешници, обављају се још од 1927. године.
Протицај на Дрини се мери на хидролошкој станици Радаљ, а подаци су обрађени за
период 1979. – 2006. године. Просечан годишњи протицај код Радља износи 341,9 m3/s.
Највећи средњи протицај је у априлу 588 m3/s, а најмањи у августу 127 m3/s. Највеће
проблеме у инундационом појасу Дрине представљају: интензивна флувијална ерозија у
доњем току, померање речног корита и губитак земљишта у приобаљу; угроженост корита
Дрине и обалног подручја недозвољеном и неконтролисаном експлоатацијом песка шљунка,
комуналним и другим отпадом и др. облицима деградације; није изграђен деснообални
заштитни насип, низводно од Бадовинаца; не постоји шумско - заштитни појас, поред Дрине;
у време високих вода река Дрина се излива, меандрира и мења корито, што ствара проблеме
код коришћења пољопривредног земљишта, одржавања међа и граница и изградњу и
одржавање система за одбрану од поплава.
83
Општина Богатић
Велике воде река Саве и Дрине угрожавале су задњих година подручје општине
Богатић па је долазило до плављења великих пољопривредних површина (реда величине
60.000 ha).у рејону Парашница, Васин шиб, Подине и Беглук-атар насељеног места Салаш
Црнобарски, Куртовића ада и део око Павловића моста-атар насељеног места Бадовинци.
Седмадесетих година прошлог века обављени су замашни водопрвредни радови на изградњи
одбрамбених насипа и то: уз реку Дрину на сектору од Црнобарског Салаша до Бадовинаца
(око 8 km) и уз реку Саву, целим њеним током низводно од ушћа реке Дрине, но само мали
део овог насипа припрада општини Богатић. Изграђени насипи немају на целој дужини
једнаку сигурност у смислу статичке и филтрационе стабилности а ни кота нивелете насипа
није свуда подигута исто, изнад меродавних рачунских великих вода. Надвишења круне
насипа изнад коте стогодишње велике воде крећу се од 0,4 m до 1,2 m а и ширина круне
наспипа је раличита по деоницама. Једино је одбрамбени насип поред реке Дрине од
Црнобарског Салаша до Бадовинаца, са ширином круне насипа од 5 m и са надвишењем од 1
m, изнад стогодишњих великих вода реке Дрине, у складу са захтевима успешног
спровођења заштите од поплава.
Приликом пројектовања
овог насипа вођено је рачуна да је
Дрина међудржавни водоток и да
се не допушта погоршање водног
режима на рачун суседне државе,
а и да се природна ретензија реке
Дрине у количини од око 500.000
- 600.000 m3 (на том сектору река
доста меандрира) – не смањи, док
се евентуално не изграде планиране акумулације у сливу реке
Дрине, које ће преузети улогу
ретензије у смислу изравнавања
поплавних таласа. Просторним
Планом Републике Србије планирана је хидроелектрана на подручју овог плана.
На територији општине Богатић је одавно констатован висок ниво подземене воде, а у
одређеним периодима године, у пролеће и јесен, појављују се и велике количине придошлих
површинских вода са Цера. Решавању овог проблема приступило се седамдесетих година
прошлога века када су и урађени замашни радови на изградњи мреже водопривредних
канала, којима су се сувишне воде евакуисале гравитационим путем до реке Саве, а затим
препумпавале системом црпних станица у исту. Постојећи природни водотоци, као и водопривредни канали у општини Богатић, користи се искључиво за одоводњавање земљишта.
Подручје општине Богатић подељено је, у геодетском смислу, на више и ниже подручје.
Више подручје опшине Богатић,подељено је на два слива:
- Слив површине 5.688 ha, непосредно уз реку Дрину, где површинске воде отичу
директно у реку Дрину;
- Слив Средњемачванског канала, површине 12.957 ha са крањим реципијетном
реком Савом. Граница слива Срењемачванског канала на подручју општине Богатић иде од
84
Процена угрожености
Бадовинаца, преко Црнобарског Салаша кроз центар Богатића, све до Дубља. Средњемачвански канал улива се узводно од Шапца у Церски ободни канал који је димензионисан да
прихвати педесетогодишње велике воде Средњемачанског канала (45,5 m3/s). Церски ободни
канал, улива се на територији града Шапца у реку Саву. Укупна дужина каналске мреже
Средњемачваског канала на територији општине Богатић износи око 40 km, са просечном
густином мреже oд 3,10 m/ha.
Ниже подручје опшине Богатић подељено је на више сливова:
- Слив Доњомачванског канала укупне површине 11.325 hа, од којих на
територији општине Богатић 5.301 hа а остало на територији Града Шапца. Евакуација воде
из овог слива врши се препумпавањем у реку Саву, преко црпне станице "Кочин канал",
капацитета 5 m3/s (три електро агрегата). Како капацитет ЦС "Кочин Канал" није довољан, то
се спојним каналом Прека Бара из Калиновачког слива, део воде пребације на црпну станицу
"Широка Бара". На подручју Доњомачванског слива који припада општини Богатић,
изграђена је само основна каналска мрежа у дужини од око 30 km, односно, густина каналске
мреже је око 6 m/hа, што је недовљно. Секундарна каналска мрежа није изведена иако за неке
канале већ постоје одвојене катастарске парцеле.
- Калиновачки слив укупне површине 6.827 ha, од којих се део у површини од
5.334 ha налази на територији Града Шапца а мањи део од 1.493 ha припада општини
Богатић. Евакуација воде из овог слива обавља се у реку Саву а преко црпне станице
„Широка бара“, капацитета 6,0 m3/s (три електро агрегата). Овај део слива ангажује део
капацитета црпне станице: 1.493 ha x 6.000 m3/s / 6.827 ha = 1,3 m3/s. Овај слив је добрим
делом изграђен, не само на нивоу примарне, него и на нивоу секундарне каналске мреже.
Укупна дужина изграђене каналске мреже износи око 80 km, што чини 80.000m / 6.827 ha =
11.72 m/ha, штo je oпeт нeдoвољнo зa добро одводњавање земљишта.
- Битвански слив, укупне површине 11.291 ha, простире се на подручју три
општине и то: Богатић (5.809 ha), Шабац (1.232 ha) и Сремска Митровица (4.250ha).
Евакуација воде из овог слива вреши се у реку Саву преко црпне станице „Стојишића богаз“,
капацитета 4,0 m3/s и црпне станице „Каленића Ревеница“, капацитета 6,0 m3/s. Хидромодул
одводњавања износи: q = 10.000 l/s / 11.291 ha = 0.89 l/s/ha, што се сматра добрим
одводњавањем. Укупна дужина изграђене каналске мреже овог слива износи око 170 km, а
густина мреже је 15 m/ha, што указује да је на овом сливу највише урађено на мелиорацији
земљишта.
- Засавички слив, укупне површине 13.000 ha, простире се на површини двеју
општина: Богатић (7.145 ha) и Сремска Митровица (5.855 ha). Одводњавање у овом сливу се
врши преко црпне станице "Модран", капацитета 6 m3/s (три електро агрегата). Хидромодул
одводњавања слива је 6000 l/s / 13.000 ha = 0,46 l/s/ha што није задовољавајуће. Укупна
дужина изграђене каналске мреже је око 30 m/km, а густина мреже је 30.000m / 13.000ha =
2,3 m/ha, што указује на лошу изграђеност слива.
На територији општине Богатић поплаве можда нису најчешће природне несреће из
домена хидрометеоролошких хазарда које наносе штету материјалним добрима и угрожавају
људске живот, али сигурно остављају највеће последице на ширем простору, неретко
изазивајући и секундарне невоље, у виду болести, а директно могу изазвати и губитке
људских живота. Главни узроци поплава су свакако дуги интензивни периоди падавина, а у
пролеће могу бити изазване и наглим отапањем снега, док посредно могу бити последица
земљотреса, пуцања брана на акумулацијама и сличних хазардних ситуација друге природе.
85
Општина Богатић
На основу искустава стечених из великих поплава које су се десиле од 1974. године до
2011. године, као и процене водопривредних стручњака рађених на стогодишње,
педесетогодишње и двадесетпетогодишње воде, подручје општине Богатић је угрожено од
поплава, услед обилних падавина и изливања вода Дрине и Саве, а мањим делом и
изливањем канала услед великог водостаја Саве. Поплавама би биле угрожене велике
површине под усевима, домаћинства, сточни фонд и материјално-техничка средства.
Подручје на десној обали Саве, између Шапца и ушћа Дрине представља јединствену
касету. Од великих вода Саве брањено је континуалном одбраном линијом IV-5, IV-6-SD, IV7-SD и насипа на десној обали Дрине. Преливање или продор насипа на било ком месту ове
70 км. дуге линије изазвало би потапање подручја од око 30.000 хектара. У нашој општини у
целости би било потопљено Баново Поље, а делимично Црна Бара, Глоговац, Совљак,
Богатић, Глушци и Узвеће, са око 16.000 хектара. Било би поплављено више десетина
километара путева, мостови, канали за одводњавање и стамбени објекти.
Река Дрина протиче територијом општине Богатић дужином од преко 20 км кроз
атаре села Бадовинци, Салаш Црнобарски и Црна Бара. Иза одбрамбених насипа према
Дрини налазе се знатне површине обрадивог земљишта које је небрањено и често плављено,
као и велики број викендица, колиба и објеката за смештај стоке. Три викенд насеља са око
100 викендица (једно у Бадовинцима и два у Црној Бари) се налазе у небрањеном подручју.
Због дринских електрана које регулишу проток воде опасност није велика од дринских вoда,
већ високог водостаја Саве која не прима воду из Дрине већ је потискује и излива у
небрањено подручје која представљају природни резервоар.
Велика опасност постоји уколико би дошло до пуцања или рушења неке од брана ка
Дрини узводно од нас што би изазвало поплавни талас који би поплавио целокупну територију општине са катастрофалним последицама по људе и културна и материјална добра.
На основу искустава из ранијих поплава и уз повећан степен ризика од нових поплава
у случајевима високих вода реке Саве и Дрине може се закључити да су рубни делови
територије општине Богатић и то насеља Бадовинци, Салаш Црнобарски, Црна Бара и Баново
Поље угрожени од поплава у знатном обиму, како пољопривредно земљиште и усеви, тако и
становништво и материјална добра на тим просторима.
У последњих десет година на простору територије општине Богатић једном је
проглашена елементарна непогода од последица поплаве.
Последице по становништво би у случају поплава већих размера биле вишеструко
штетне и огледале би се у:
угрожавању живота људи,
угрожавању имовине (покретне и непокретне),
угрожавању сточног фонда,
отежаном снабдевању храном,
немогућношћу обављања дневних редовних активности,
психичке трауме проузроковане сазнањима о беспомоћности (или ограниченим
могућностима) пред силом природе, нарочито код деце и млађих особа.
У циљу заштите плодних ораница општине Богатић од поплавих вода река Саве и
Дрине, неопходно је предузети мере на реконструкцији постојећих насипа и изградњи нових
деоница заштитних насипа и то:
- реконструкција деснообалног насипа реке Саве на деоници од Бановог Поља до
Црне Баре у дужини од око 7,0 km;
86
Процена угрожености
- реконструкција деснообалног насипа реке Дрине на деоници око Црне Баре у
дужини од око 3,6 km;
- изградња ( наставак радова) на изградњи деснообалног заштитног насипа (за
заштиту од великих поплавних вода реке Дрине подручја општине Богатић од Бадовинaца
према Лозничком Пољу) у дужини од око 6,00 km.
Превентивне мере заштите од поплава: У складу са Водопривредним мишљењем за
израду ПП Богатића, ЈВП ¨Србијаводе¨ -ВПЦ ¨Сава¨-Београд, бр.1630/2 од 27.07.2010.године,
кojи су сaстaвни дeo дoкумeнтaциje Плaнa, неопходно је слeдeћe:
- реконструкција деснообалног Савског насипа на сектору Б. Поље - Ц. Бара у
дужини око 7 км,
- раконструкција деснообалног Дринског насипа на деоници око Ц. Баре у дужини
од око 7,54 км,
- изградња (наставак радова) на изградњи деснообалног заштитног насипа од
Бадовинаца према Лозничком пољу у дужини од око 6 km.
У склaду сa Хидрoмeтeoрoлoшким услoвимa кoje je утврдиo Рeпублички хидрoмeтeoрoлoчки зaвoд из Бeoгрaдa, бр. 92-III-1-45/2010 oд 21.06.2010. услoви oд интeрeсa зa
зaштиту oд пoплaвa су слeдeћи:
- при изрaди гeoтeхничких и хидрoгeoлoшких пoдлoгa кoристити мeтeoрoлoшкe
пoдaткe из пoмeнутих услoвa и рeлeвaнтнe пoдaткe o рeжиму пoдзeмних вoдa сa
хидрoлoшких стaницa пoдзeмних вoдa из oсмaтрaчкe мрeжe oвoг Зaвoдa,
- зa прojeктoвaњe хидрoтeхничких oбjeкaтa у приoбaљу, кoристити хидрoлoшкe
пoдaткe o вoдoстajимa и прoтицajимa зa мeрoдaвнe хидрoлoшкe стaницe нa рeци Сaви, кao
и пoстojeћу тeхничку дoкумeнтaциjу зa изгрaдњу и oдржaвaњe oдбрaмбeних нaсипa,
- при изрaди хидрoлoшких пoдлoгa зa прojeктoвaњe хидрoтeхничких oбjeкaтa нa
пoврeмeним и стaлним мaњим вoдoтoцимa (прojeктoвaњe рeгулaциja вoдoтoкa, мoстoвa,
прoпустa, вoдoзaхвaтa, мaлих aкумулaциja и др.), кoристити пoдaткe из прeдмeтних услoвa
и oдгoвaрajућe рeгиoнaлнe (климaтoлoшкe и хидрoлoшкe) aнaлизe.
4.2. Земљотрес, клизишта, одрони и ерозије
4.2.1. Земљотрес
Основни подаци о сеизмичкој угрожености овог простора преузети су из елабората
„Геолошке карактеристике и потенцијалност геолошких ресурса регије Колубара, Мачва,
Подриње“ (Геолошки завод „ГЕМИНИ“, Београд 1996.). Према досадашњим сазнањима,
добијеним из података о земљотресима који су захватили ова подручја, у временском
периоду од 1662.године и на основу њих израђене Карте догођених земљотреса, целокупна
територија Општине била је у прошлости захваћена земљотресом интензитета од 5 о МКС (
2,5 РИХТЕР). У недостатку детаљнијих истраживања подручја обухвата плана, преузети су
подаци и графички прилози из поменутог елабората. У елаборату је приказан максимални
могући интензитет по оштинама и насељима у скали. За општину Богатић основни степен
сеизмичког ризика је интензитет 7оMКС (4,5-5,Р) а максимално могући интензитет износи: 8
МКС ( 6 Р), на рубним деловима општине Богатић који гравитирају према валовитом
подручју територрије Лозница.
87
Општина Богатић
На основу изнетог и мајући у виду основни степен сеизмичког ризика и максимално
могућ интензитет, на територији општине Богатић могу се проценити последице на
грађевинским објектима и путној инфраструктури:
Табела 31: Последице земљотреса за стамбене, јавне и друге објекте.
V
VI
88
Земљотрес осети већина људи у зградама, многи на отвореном.Многи се буде. Појединци
беже на отворен простор. Животиње се узнемире. Тресу се читаве зграде. Јако се љуљају
предмети који висе. Нестабилни предмети се могу преврнути. Притворена врата и прозори се
отварају и поново залупе.Тресак је јак, понекад подсећа на пад тешког предмета унутар
зграде. Могућа су оштећења на пољопривредним објектима.
Земљотрес осети већина људи и у зградама и на отвореном. Многи људи у зградама се
уплаше и беже на отворено. Појединци губе равнотежу. Домаће животиње беже из
склоништа. У неким случајевима може се разбити посуђе и други стаклени предмети, књиге
падају. Могуће је померање тешког намештаја. На појединим зградама од опеке, крупних
блокова и са дрвеном конструксијом и на многим пољопривредним објектима могућа су
оштећења – ситне пукотине у зиду и отападање мањих комада малтера.
Процена угрожености
VII
VIII
Већина људи се престраши и бежи на отворено. Многи се тешко одржавају на ногама. Потрес
осете особе које се возе у возилима. Звоне велика звона.У многим зградама с
армиранобетонским челичним скелетом могуће су пукотине у зиду и отпадање малтера, у
многим зградама од опеке и крупних блокова могуће су пукотине у зидовима, отпадање већих
комада малтера, спадање црепа, отпадање делова димњака, а у многим пољопривредним
објектима могућа су тешка и разорна оштећења. Надгробни споменици се руше као и камене
ограде. Пукотине у земљишту достижу неколико центиметара
Општи стрх и паника. Ломе се стабла и гране. У многим зградама с армиранобетонским
челичним скелетом могуће пукотине у зидовима и отпадање већих комада малтера, спадање
црепа, отпадање делова димњака а у појединим тешка оштећења, у многим зградама од опеке
и крупних блокова могућа су тешка оштећења, у појединим разорна оштећења(отвори у
зидовима, рушење делова зграде, рушење унутршњих зидова), а у многим пољопривредним
објектима могућа су тешка и разорна оштећења,а у појединим рушење.
Сеизмички утицај на територију општине Богатић имају и тектонска померања тла у
суседној БиХ. За детаљније сагледавање сеизмичке опасности у оквиру ових просторних
целина, неопходна је спровођење сеизмичке микрореонизације (израда Карте сеизмичке
микрорегионализације), којом се утврђују микроповршине према геолошком саставу тла и
конкретни степени сеизмичке угрожености одређених делова простора који се планира.
Према тим подацима се утврђују параметри за пројектовање и изградњу објеката, који могу
без штете одолети сеизмичкој опасности, која је присутна на конкретној грађевинској
површини.
Жаришта која одређују ниво сеизмичке угрожености на простору Богатића су
Крупањ, Лозница, Бјељина, Лазаревац и Мионица.
Превентивне мере заштите у смислу сеизмичности пoдрaзумeвajу:
- примена техничких прописа градње објеката на сеизмичком подручју како би иста
могла да поднесу слабије и умерене земљотресе у границама еластичности својих
конструкција, а да јаче земљотресе могу да поднесу без рушења уз евентуално
већа оштећења,
- поштовање норми градње објеката и њихове међусобне удаљености,
очување оних грађевина чија је функција нарочито важна у периоду после евентуалне
катастрофе( Дом здравља, водовод, електопостројења).
4.2.2. Клизишта, одрони и ерозије
Акумулативна равница Мачве представља речну, шљунковиту (структурну) низију.
Због проширивања макроплавине и потискивања Саве према северу, јужни и средњи део
Мачве представља шљунковиту равницу Дрине, а северна Мачва, песковито - глиновиту
равницу Саве и Дрине. Због тога се у северној Мачви поред дринског шљунка и песка,
налази савски нанос (песак и шљунак). Од дринског шљунка се састоји и суседна Семберија,
што упућује на делтасто ушће Дрине у Панонско језеро и затим у Саву.
Из обављених испитивања од стране „ЈВП Србијаводе“ у зони Доњомачванског слива,
а у циљу вишенаменског коришћења постојећих водопривредних канала, одосно њихово
стављање у функцију наводњавања (осим садашње функције – одводњавања) изведени су
закључци, да су на подручју општине Богатић заступљени седимнети неогена и квартара.
Седимнети неогена састоје се од ситнозрних пескова, лапора и лапоровитих глина, а
доминантно су заступљени у Мачви. Дебљина седиментних неогена на подручју Мачве је
89
Општина Богатић
порменљива и расте ка северу, тако да се на падинама планине Цер исклињава, а на северу у
зони Мачванске Митровице достижу дебљину од 100 м. У току процеса таложења прво су се
таложиле лапоровите глине, затим пескови, а у завршној фази ситнозни пескови, песковите
и лапоровите глине панона и понта.
Седименти квартара представљају наносе река Дрине и Саве а састоје се од пескова,
шљункова (кварц и магматске стене) са прослојцима суглина и супескова. Ови седименти су
се таложили преко понтских седимената, а покривени су глинама и суглинама. Највећа
дебљина им је уз реку Дрину док се идући на исток ка Шапцу смањује, тако да у зони Мајура
достиже свега 15,0 m. Од Дрине ка југу, односно ка планини Цер, дебљина слоја се такође
смањује а у близини плиоценске терасе она се исклињава.
Са хидролошкогеолошког аспекта седимнати неогена могу бити водопропустљиви
и водонепропустљиви. Уздан се формира у песковима, без обзира да ли су ситнозрни или
шљунковити. У јужном делу испитиваног подручја, односно ка Церу, издан је фреатског
типа (са слободном површином). Идући ка северу (односно ка реци Сави) где су седименти
хипсометријски нижи од ерозионе базе реке Саве, ова издан је сапетог карактера.
Приликом истражних радова на тражењу нафте у Мачви, откривени су (на бази
бушотина у Клењу и Глушцима), водоносни слојеви у шљунконовитим песковима дебљине 9
до 12m на дубини од 150 до 250m. У северном делу Мачве, ка Мачванској Митовици,
водоносни слој се налази на дубни од 100 до 150m, а на југу ка Церу, исклињава.
Пијезометарски притисак у шљунковитим песковима креће се од +0,42 m (изнад коте
терена) за бушотину у Глушцима, до +3,42 m (изнад коте терена) за бушотину у Клењу.
Опитна црпљења из бушотине у Глушцима показала су да се коефицијент филтрације креће
од 9,5x10 -5 до 1,0x10 -4 m/s.
Филтрационе карактеристике ситнозних пескова, који се јављају такође у слојевима
дебљине 10 до 15м, одређене су на основу гранулометијских анализа и крећу се од 1,0x10 -6
до 2,5 x 10 -6 m/s. Ситнозрни пескови су водопропусни. Издан под притиском, храни се
дотоком воде са Цера а издашност бунара у овој зони – самоиливом креће се од: 0,4до 3,0 l/s.
Филтрационе карактеристике лапоровитих и пековитих глина: На основу гранулометријских анализа, закључено је да је коефицијент филтрације водонепропустних седимената
око 6,0x10 -9 m/s.
Са хидролошкогеолошког аспекта седимнати квартара представљају шљунковито-песковите наносе река Дрине и Саве а покривене су слабопропусним повлатним слојем
суглина, дебљине 2 до 7м. Ови седименти у погледу издашности су и најбогатији. Дебљина
седиментана квартара креће се од 80м у зони реке Дрине, до 15м у зони Малог Забрана (зона
старог изворишта Шапца).
У шљунковито-песковитом тлу формирана је издан са слободном површином која има
добру хидрауличку везу са токовима река Дрина и Саве, са током подземне воде од
југозапада ка североистоку.
Према хидогеолошким истражним радовима и студијама које је радио „Енергопројект“, Београд, за потребе водоснабдевања насеља Богатић и Шабац, коефицијент филтрације на подручју око реке Дрине према Богатићу, креће се од 100м /дан до 150м/дан. Идући
према реци Сави, где су заступљене ситније фракције: пескови, прашинасти пескови и
ситнозрни шљункови са песком, коефицијент филтрације се креће од 5 до 100 м/дан.
90
Процена угрожености
На основу анализе састава тла на територији општине Богатић могућа је појава
плитких и мањих клизишта на валовитим деловима територије према реци Дрини ( мање
депресије), а веома је изражена појава водне ерозије у приобалним деловима реке Дрине, која
сваке године односи око 100 хектара плодног пољопривредног земљишта. И ако је природа
општини Богатић дала велику количину термалне воде услед неконтролисане употребе исте
може доћи до стварања подземних чепова који могу довести до урушавања земљишта и
одрона.
Такође је велики проблем са аспекта ерозивних процеса и маандрирања корита реке
Дрине, неконтолисана сепарација и вађење шљунка и песка, а посебан проблем који утиче на
ерозивне процесе у приобаљу реке Дрине је и неконтолисана сеча шумских комплекса.
Експлоатација песка и шљунка се често одвија неконтролисано, на произвољно изабраним
локацијама и недефинисаним условима експлоатације. Чести су случајеви вађења материјала
из напуштених рукаваца, што је стварало услове за њихово реактивирање, па је ову
активност потребно плански усмеравати и контролисати, односно дефинисати локације на
којима се може вршити експлоатација, обим и услове експлоатације.
За Мачву је карактеристична дефлација, тј. издувавање ветром плодоносних слојева
тла. Она је у Мачви појачана после комасације земљишта, када су искрчене бројне
ветрозаштитне шуме и шумарци, па је потребно њихово планско обнављање. Дефлацији
најлакше подлежу песковита земљишта, а од глиновитих она која су на површини сува.
Биљни покривач у оваквим случајевима служи као заштита земљишта
Режим и биланс поземних вода
Анализом колебања нивоа подземних вода, очитавањем на пијезометрима лоцираним
широм Мачве, уочено је да су амплитуде веома различите те да се крећу од пар центиметара
до 3 - 4м. Генерално се уочава да, на ниво воде у пијезометрима знатно утиче ниво воде у
рекама. Осцилације нивоа у пијезометрима поред реке Саве касне (у односу на ново реке
Саве) до 10 дана, поред реке Дрине од 10 до 20 дана, а у пијезометрима у Богатићу и до 40
дана. Амплитуде осцилација поземних вода крећу се од 0,8 до 4,5m и то: са истока на запад
расту од реке Дрине до Богатића и опадају од Богатића ка Дреновцу; са југа на север
максималне су у зони Липолиста на југу, што указује на инфилтрацију воде са Цера.
Генерално, издан се снабдeва водом делимично из речних токова а делимично
инфилтрацијом.
Утицај падавина на осцилације нивоа подземне воде је различит у зависности од годишњег
доба тако да је у пролећним месецима, када је присутно отапање снега и повећане падавине,
утицај већи него у летњим месецима када се највећи део падавина троши на
евапотранспирацију а не на снабдевање издани водом. Максимални и минимални нивои
подземних вода у бунарима у Богатићу, Метковићу, Дубљу и Клењу, дати су следећом
табелом :
Табела 32: Водостаји подземних вода
Водостаји
Бунар локација Богатић
Бунар локација Метковић
Бунар локација Клење
максимални
минимални
83.30 mnm
79.50 mnm
80.50 mnm
77.10 mnm
86.09 mnm
82.70 mnm
Бунар локација Дубље –
Змињак
85.20 mnm
81.90 mnm
91
Општина Богатић
-
Храњење издани у Мачви врши се инфилтрацијом вода реке Дрине и падавинама. На
основу хидрогеолошких истражних радова и студија у току осамдесетих година прошлога
века а које су рађене за потребе снабдевања водом Шапца и Богатића („Енегопројект“Београд и Институт „Јарослав Черни“ – Београд), дошло се до следећих закључака :
aлувион Мачве се у 70% снабдева инфилтрацијом воде од падавина, у количини од 1.283 l/s ;
у количлини од 30%, алувион Мачве се снабдева водом из реке Дрине на потесу насеља
Бадовинци, са дотицајем реда 485 l/s;
из правца југа потхрањује се са падина Цера са дотицајем реда величине 65 l/s;
aлувиалувион Мачве губи воду у зони насеља Црнобарски Салаш, где подземна вода
отиче у правцу ушћа реке Саве у количини од око 240 l/s;
алувион Мачве губи воду у зони насеља Мачванска Митовица где подземна вода отиче у
правцу реке Саве у количини од око 190 l/s;
алувион Мачве губи воду у зони између насеља Мачванска Митровица и Дреновац, у
количини од око 78 l/s, која отиче у Срем;
алувион Мачве губи воду у зони низводно од насеља Дреновац, у количини од око 148
l/s, која отиче у реку Саву;
Укупни дотицај воде у подземље процењен је на: Qdot= 485+65+1.283 = 1.833 l/s,
oднoснo на годишњем нивоу: Qdot=1.833 l/s x 365 x 24 x 3.600s = 57.805.488.000,00
l/гoдишње, односно: Qdot=57 805.488,00 m3/годишње.
На подручју Мачве постоје и вековне минималне резерве подземне воде на површини
од око 860 km2 и у слоју просечне дебљине 35м, са ефективном порозношћу шљуковитопесковитих наслага од 0,18 до 0,2: Qrez = 860 x 106 m2 x 35 m x 0,18 = 5.418.000.000,00 m3.
Укупне резерве подземне воде на годишњем нивоу у алувиону Мачве процењене су
на: Quk = 57.805.488,00 m3 + 5.418.000.000,00 m3 = 57.863.293.488,00m3.
Квалитет вода у водотоковима овог подручја се утврђује само за воде реке Дрине и Саве у
равномерним временским циклусима Квалитет вода Дрине (станица Бадовинци) и Саве
(станица Сремска Митровица) у 2007. години одговарао је III класи вода што није у складу са
нормативно захтеваним стањем (II класа) за воде Саве и Дрине.
Према подацима РХМЗ – Београд, захтевани квалитет је II класа, а стварна класа воде
реке Дрине у профилу Бадовинци у 2007. год. је II/III, због повећаног садржаја
суспендованих материја (III) и недовољног присуства кисеоника (VK).
Висок ниво подземних вода посебно је изражен у приобалним деловима река Саве и
Дрине као и поред канала тзв. вештачких водотокова. Подземне воде не могу значајније
утицати на угроженост становништва, али због обилних падавина долази до подизања нивоа
подземних вода и брзог превлажавања земљишта услед чега могу бити угрожена велике
површине пољопривредног земљишта јер долази до формирања тзв. „водених огледала“.
Вода се дуго задржава на пољопривредним површинама што доводи до труљења биљних
култура.
4.3. Остали природни узроци
Праћењем климатских промена и варијабилности климе дошло се до сазнања да се у
последњој деценији дешавају промене које се највише одражавају на температуру и
92
Процена угрожености
падавине, те да су се у том периоду десили многи екстремни догађаји и превазиђени апсолутни максимуми појединих метеоролошких елемената из дугогодишњег низа бележења
метеоролошких података. Појаве екстремних временских прилика на територији општине
Богатић у последњих 10 година испољиле су се у виду дужих сушних периода, изузетно
високих температура, непогода са градом и екстремно велике количине снежних падавина
што је све утицало да се на територији општине у овом периду 5 пута проглaсе елементарне
непогоде.
4.3.1. Високе температуре ваздуха
У летњем периоду, у току јула и августа, на подручју општине Богатић могуће су,
захваљујући климатском подручју, високе температуре ваздуха. Апсолутни максимум у
последњих 10 година измерени су и крећу се у интервалу од 25,7оС до 32,8оС. Како су у
последњих 10 година превазиђени многи апсолутни максимуми то је у 2007. години у јулу
највиша забележена температура ваздуха износила 42,6оС. Протекло лето (2012. година) је
било најтоплије од када постоје мерења на територији Србије. Током лета су највише дневне
температуре често прелазиле 30о С али и 40о С. Високе температуре у последњих 10 година
забележене су више пута у непрекидном трајању до 15 и више дана, а 2012. године
регистроване су током свих 60 дана јула и августа.
Високе температуре ваздуха и недостатак кишних падавина у дужем временском
периоду, имају за последицу сушу када су угрожени пре свега пољопривреда и воћарство.
Резултат високе температуре, без значајнијег присуства влаге у ваздуху (испод 50%), осим
код људи изазива „температурне шокове“ и код биљака, што се огледа у смањењу приноса,
сушењу листа биљке, смањењу и лошијем квалитету плодова. Високе температуре стварају
предуслове за избијање шумских пожара на отвореном простору, што може имати
катастрофалне последице, због настанка великих материјалних штета и угрожавања здравља
и живота људи, а посебно хроничних болесника, мале деце и особа које и иначе имају
здравствене проблеме.
4.3.2. Суша
До појаве суше у, у климатском подручју у ком се налази општина Богатић, може
доћи услед високих температура ваздуха и недостатка кишних падавина у дужем временском
периоду. У последњих 10 годинана на подручју општине забележени су краћи или дужи
сушни временски периоди у више наврата. Најинтезивнији сушни период регистрован је у
летњем периоду 2012. године, када је забележен дуг временски период (преко 90 дана) без кишних падавина, праћен врло високим температурама (преко 30о С). Критични месеци за појаву
суша су од јуна до октобра у ком периоду је у последњих 10 година било и до 90 сушних дана.
Иако је било знатно више сушних периода, различитих трајања на подручју општине
Богатић у задњих 10 година проглашене су 3 елементарне непогоде због суше и за очекивати
је да ће се тренд наставити у наредном периоду. У 2012. години укупно процењена штета од
суше износила је 3.428.350.000,00 динара.
Већини домаћинстава суша би директно значила смањење кућног буџета, а самим тим
и квалитет живота будући да је у општини Богатић пољопривреда основна привредна
делатност. У условима суше, тј. дужег недостатка кише, и ниске влажности ваздуха, убрзава
се испаравање воде из земљишта и биљака, што води постепеноном исушивању земљишта,
најпре површинских слојева, а касније и дубљих где се налази корење биљака.
93
Општина Богатић
Последице суше најинтезивније су у пољопривреди и воћарству где долази до
великих штета као последица драстичног смањења приноса пољопривредних култура, сточне
хране и воћа. За пољопривреду су опасне суше које се јављају у току вегетационог периода,
због смањења или потпуног изостанка приноса, а управо оне су и карактеристичне за нашу
општину. За време дужег трајања сушног периода, долази до драстичног смањења нивоа
водотокова, што може имати врло штетне последице за рибљи фонд, као и за комплетан
биљни и животињски свет у водотоцима. Због дужег временског периода са високим
температурама долази и до угрожавања здравља и живота људи, а посебно хроничних
болесника и мале деце.
Мачва, има воду, плодну земљу и повољну климу. Сви услови за развијен аграр у
општини Богатић су испуњени. Ипак суша често наноси велике штете пољопривреди.
Водени ресурси су повољни али слабо искоришћени. У дoсaдaшњим истрaживaњимa
утврђeнo je дa овај дeо Мaчвe, рaспoлaжe пoдзeмним вoдним рeсурсимa извaнрeднoг
квaлитeтa и сa вeликим рeзeрвaмa. Вeликe рeзeрвe пoдзeмних вoдa мoглe би у будућнoсти
имaти вeлики знaчaj зa заштиту од климатских промена. Решење за проблеме који су
изазазвани сушом није могуће решити без већег државног ангажовања. Када би почели да
наводњавамо све површине које можемо, могли би на њима да рачунамо на две жетве
годишње. На неки начин, обрадиве површине би се повећале за 25%, добрим делом би се
променила и структура усева, а и сточарство би се далеко више развијало.
4.3.3. Олујни ветрови
Олујни ветрар настаје као последица одређених поремећаја у земљиној атмосфери,
када његова брзина достиже брзину преко 82 км/сат.
На основу оскудних података за Богатић (3 године), најзаступљенији су ветрови из
северозападног (169,6%0), западног (133,3%0) и југозападног (125,1%0) и југоисточног (120,5%0)
правца. Најмању честину у Шапцу има ветар из јужног (11,9‰) и северног (29,6‰) правца, као и
у Богатићу. С тим што је у Богатићу заступљеност ветрова из ових праваца нешто већа.
Иако је учесталост ветра велика, нарочито у Мачви, он је мале брзине. Према
подацима за станицу Шабац средња брзина ветра износи 1,3 м/сек. Највећа просечна брзина
ветрова је у марту 1,6 м/сек. Иако су у проучаваном простору заступљени претежно ветрови
слабе јачине, повремено се јављају јаки и олујни ветрови нарочито у последњих 5 година.
Средњи број дана са јаким ветром преко 6 бофора у Шапцу износи 6,6 а са олујним ветром,
јачине преко 8 бофора је 1,8 дана.
Због климатских промена у последњих 5 година на територији општине Богатић честе
су летње олује, када се јавља јак, односно олујни ветар праћен пљуском кише и грмљавином,
а понекад и градом.
Последице олујног ветра могу бити вишеструке: штете у пољопривреди и воћарству
(због полегања житарица и осипања зрна из класа, преломи стабљика, откидање плодова,
кидање цветова, ломљење целих стабала), обарање стабала дрвећа при чему настају додатне
штете на разним објектима, аутомобилима и слично, штете на стамбеним и другим
грађевинским објектима, штете на преносној и дистрибутивној електричној и птт мрежи, а
олујни ветар максималног интензитета може изазвати проблем у саобраћају и кретању људи
на отвореном простору.
94
Процена угрожености
4.3.4. Град
Град настаје као последица одређених поремећаја у атмосфери, када долази до
претварања кишних капи у чврсто стање, односно честице леда величине од 5мм, до комада
величине кокошјег јајета. Град се на подручју општине Богатић појављује од маја до
септембра када је и најопаснији за пољопривредне културе, јер се оне налазе у пуној
вегетацији и веома су осетљиве на дејство те појаве. У последњих 10 година град је сваке
године погађао поједине делове општине Богатић, наносећи при томе веће штете на
погођеном подручју.
Величина штете од града зависи од интензитета, величине и времена трајања ове
атмосферске падавине, али и од врсте биљака, фазе развића, стања усева итд. Време трајања
падавина града на подручју општине према досадашњим догађајима, креће се у распону од
неколикоминута до максимално 20 минута. Падавине града могу захватити сва насеља
општине, а главна карактеристика је неправилност у појављивању тако да може проћи и
неколико година да га на једном месту нема, а затим га једне године буде на претек. Падање
града обично је праћено јаком и дуготрајном грмљавином, често пљусковима кише и
појачаним ветром.
Град проузрокује највеће штете на пољопривредним културама наносећи биљкама
механичка оштећења лисне површине и репродуктивних органа (што утиче на изостајање
или смањење приноса), те воћарству и шумарству. Последице деловања града могу бити у
случају града већих димензија и дужег трајања када долази до оштећења стамбених и других
грађевинских објеката (поломљени цреп, кровне плоче, прозори), до оштећења моторних
возила и других објеката, до оштећења на дрвећу-поломљено грање или порушена стабла, а у
најтежим случајевима, код појаве града кокошијег јајета може доћи и до повреде људи.
Заштита од града
На територији општине Богатић постоји 15 противградних станица и тај број је
потпуно довољан за успешну одбрану од ове елементарне непогоде. Главни проблем је
недовољан број ракета. За успешну одбрану од града потребно је 12 ракета по станици, а у
последње три године број противградних ракета по станици просечно је износио 3 ракете,
што је недовољно, тим пре што ова елементарна непогода сваке године погађа општину и то
више пута у току године. Сезона одбране од града спроводи се од 15. априла до 15.октобра те
се без већег ангажовања државе не може спровести успешно одбрана јер је потребно да се
ракете наруче у децембру, како би у марту биле подељене по станицама.
Табела 33:Број противградних станица
Насеље
Бадовинци
Баново Поље
Белотић
Богатић
Глушци
Дубље
Клење
Салаш Црнобарски
Црна Бара
Број станица
3
1
1
3
1
1
2
1
2
Извр података:Дирекција за пољопривреду и село општине Богатић
95
Општина Богатић
4.3.5. Снегови и снежни наноси
Обилне снежне падавине и висок снежни покривач могу представљати озбиљне
потешкоће за нормално одвијање свакодневних активности.
У последњих 10 година подручје општине Богатић у више наврата је било захваћено
обилним снежним падавинама што је узроковало формирање високог снежног покривача.
Најтеже стање, у овом периоду на подручју општине било је у фебруару 2012. године када су
обилне и дуготрајне снежне падавине и висок снежни покривач угрозили нормално
одвијање саобраћаја и живот и рад становништва услед чега је проглашено ванредно
стање..Временска ситуација која је током овог периода захватила територију општине
Богатић спада у ванредну и опасну метеоролошку појаву. Екстремност ове ситуације
огледала се у интензивним снежним падавинама, уз формирање високог снежног покривача
који је износио 50 цм.
На територији општине Богатић снежне падавине се јављају од новембра до априла.
Снежни покривач пољопривредницима служи као заштитник озимих усева од
зимских мразева, а сем тога од њега се добија и залиха воде у земљишту која обезбеђује
биљке са водом нарочито у сушним пролећним месецима. Међутим снежни покривач може
донети и доста невоља. Обилне снежне падавине, висок снежни покривач, могу да изазову
озбиљне поремећаје у одвијању саобраћаја, пре свега друмског, те угрожавању нормалног
одвијање живота и рада што се огледа у отежаном снабдевању становништва животним
намирницама, отежаном приступу школским, здравственим, пословним, привредним и
разним јавним објектма а може доћи и до преоптерећења на грађевинској инфраструктури
(далеководи,зграде и др.) У таквим ситуацијама често долази до кварова, на електричним,
птт, водоводним и другим инфраструктурним објектима, што доводи до честих прекида у
снабдевању становништва електричном енергијом, водом, као и прекида птт веза. При томе
настају велике материјалне штете. Тада врло често долази до краћег прекида у раду школа,
што је био случај у фебруару 2012. године. У најтежим ситуацијама, као што је било у
фебруару 2012. години, када је општина Богатић захваћена овом природном несрећом,
високог интензитета, проглашено је ванредно стање.
У општини су честе и појаве поледице, која се јавља након падавина кише и снега и
када се температура спусти око 0о С или ниже. Појава поледице доводи до поремећаја и
отежаног одвијања саобраћаја, а у циљу заштите ефикасна је употрба соли, ако је
температура до -6о С, као и посипање саобраћајница ризлом.
4.3.6. Мраз и хладноћа
Мраз и хладноћа су последица ниских температура ваздуха и на подручју општине
Богатић су врло честа појава у зимском периоду, а појављују се и у касном јесењем и раном
зимском периоду. Интензитет деловања мраза на подручју општине може бити врло висок, а
ниске температуре ваздуха могу да се крећу и до максимално -26,5оС, која температура је
измерена 09.02.2012.године. Мраз се обично појављује у раним јутарњим сатима и може да
траје по неколико сати, а хладноћа прећена ниском температуром, у зимском периоду може
да траје у континуитету и до 10-20 дана.
Мраз и хладноћа могу изазвати велике штете у пољопривреди, када се догоде у раном
зимском и пролећном периоду, на електричној преносној и дистрибутивној мрежи и птт
инсталацијама. Због стварања леда на путевима, може доћи до угрожавања безбедности у
96
Процена угрожености
саобраћају, а дуже задржавање леда на водотоцима може у њима угрозити животињски свет.
Ниске температуре ваздуха у дужем временском трајању, могу изазвати поремећаје у
одвијању нормалног живота и рада становништва, веће проблеме у одвијању саобраћаја и
проблеме у раду индустријских предузећа.
4.4. Техничко-технолошки удеси и терористички напади
На подручју општине Богатић не постоји производња и складиштење опасних
материја, али због превоза истих преко територије општине, може доћи до техничкотехнолошких удеса изазваних несрећама у саобраћају. Развојем општине, броја возила свих
врста и категорија, повећањем обима превоза путника, близина „Павловића моста“ који
представља саобраћајну спону између Србије и Републике Српске у БиХ као и чињенице да
подручјем општине пролазе и регионални путни правци који омогућују њено укључивање у
регионалне, републичке и међународне токове саобраћаја, интензивирана је фреквенција
саобраћаја, како у транзиту тако и на локалном нивоу. Опасне материје (запаљиве, експлозивне, отровне) превозе се без евиденције и најаве и то из Србије у БиХ и обрнуто. Не постоје
подаци о просечним месечним количинама опасних терета који се превозе територијом
општине Богатић, али се највише возила са опасним теретом креће деоницом државног пута
другог реда 208-а (Петловача-граница са Војводином) и 209-а (Богатић- „Павловића мост“).
Преко „Павловића моста“ пређе преко 22.000 теретних камиона на годишњем нивоу, а
број ових возала која пролазе територијом општине је знатно већи. Најчешћа врста материја
које се превозе овим подручјем су цистерне које превозе нафту и нафтне деривате, амонијак
и друге опасне материје која одлазе на „Павловића мост“ или за Зворник и Рачу. Општина
Богатић је константно у опасности јер због техничког квара или саобраћајне незгоде може
доћи до превртање цистерни, а тиме и до експлозија, пожара, истицања, те до контаминирања земљишта и ваздуха. Опасност је такође присутна и током пролећа и јесени када се
због сезоне пољопривредних радова превозе локалним путевима веће количине дизел горива.
Посебну опасност за становништво, материјална добра и животну средину представља превоз опасних материја које без евиденције пролазе кроз општину Богатић па је
тешко проценити количину опасних материја које се превозе подручје општине, степен и
последице које зависе првенствено од места несреће. Опасне материје као што су разне
запаљиве и експлозивне материје, затим отровне и корозивне могу приликом изливања
угрозити становништво, али и водотокове и биљни и животињски свет. Последице проистекле истицањем опасних материја у земљиште, ваздух и воду умножавају друге штетне
последице. Оне су у првом реду, затрована вода и земља, а у даљем животном ланцу и
циклусу затроване биљке, људи и животиње. Низ се наставља сложенијом здравственом
заштитом (по обиму, врсти, количини лекова) и ветеринарске помоћи.
Могући инциденти код превоза ових материја, морају се третирати као ситуације са
опасностима по становништво и са аспекта интензитета, времена трајања и подручја које
може бити угрожено. Интензитет трајања зависи од количине запаљивих материја које су
стављене у промет, разорној моћи опасних материја, месту несреће и сл.
Практично то значи, да поред саобраћајница, којима се крећу возила са овим опасним
материјама и сами урбани делови насеља у којима се налазе школе, супермаркети, здравствене амбуланте и сл. могу бити подручја на којима би могло доћи до несрећа са
несагледивим последицама.
97
Општина Богатић
Директно угрожавање учесника у саобраћају, са повређеним и смртно страдалим
лицима, те угрожавање материјалних добара и биљног и животињског света су најдиректније
последице несрећа овог типа.
Савремена опасност која може угрозити територију, становништво и материјална
добра и животну средину општине Богатић су евенуалне акције тероризма на виталним
објектима: „Павловића мост“, зграде државних органа, извориште пијаће воде ЈКП, извориште топле воде, разне културне манифестације где ће боравити већи број људи као што су
„Хајдучке вечери“, Ликовна колонија и остале смотре фолклорног стваралаштва (Совљак),
Смотра аматерских позоришта „Миливоје Мартиновић“ (Богатић) и остале манифестације.
Тероризам преставља "чудовиште" нашег времена. Јавља се нa свим крајевима света и
испољава нa најразноврснији начин. Крајње жртве су по правилу увек цивили. Тероризам нe
познаје границе, линије фронта, туристе или војнике, децу или полицајце.
Носилац активности у заштити од терористичких акција je пре свега министарство
унутрашњих послова и министарство одбране (свако из свог делокруга надлежности), a
учесници у заштити су готово сви субјекти нa територији општине. Посебно они субјекти
код којих борави више људи (попут сала, дворана, школа и сл.) или субјекти који врше
снабдевање становништва енергентима, храном, прерадом и дистрибуцијом пијаће воде и
слично. Основна заштита од терористичких акција су превентивне мере, пре свега будност
свих субјеката који се налазе и раде нa објектима који могу да буду циљ терористичких
акција. Обезбеђење објеката како физичко такo и техничко постаје неопходност. Савремена
средства видео-надзора у многоме помажу нa обезбеђењу најугроженијих објеката.
Недостатак финансијских средстава свакако отежава адекватно и квалитетно техничко
опремање заштите објеката. У случају да се нека терористичка акција реализовала, сви
капацитети општине се ангажују нa отклањању последица (пружање помоћи повређенима,
рашчишћавање aкo се десила експлозија, провера осталих делова објеката има ли још
експлозивних направа, објављивање забране коришћења воде за пиће из градске водоводне
мреже aкo су изворишта, бунари или "фабрика воде " затровани и друго).
4.5. Пожари и експлозије
Пожар као неконтролисана ватра, обично се појављује услед разних неправилности у
свим срединама у којима се живи и ради. Као главни узроци за избијање пожара на стамбеним, пословним, индустријским и другим објектима може се окаректерисати човек, и то
првенствено због употребе отворене ватре и непоштовања знакова забране за употрбу исте,
затим неисправно поступање са ватроопасним материјама, неисправне електричне инсталације, неугашен опушак цигарете, нестручност и незнање при руковању различитим изворима
за паљење, дечије игре са лако запаљивим материјама и друго, Такође као узрок пожара врло
често се појављују природне појаве као што су муња, суше и друго. Као узрочник пожара
могу бити и хемијске реакције између материја које су у контакту и доводе до стварања
топлине која може запалити друге запаљиве материје.
Опасност од пожара на територији општине Богатић је из године у годину све већа, а
томе доприноси како немар, тако и тежак економски положај привредних субјеката и грађана, због чега се недовољно спроводе законске обавезе у смислу превентивног деловања
(амортизација дотрајалих резервоара, замена одређених делова у систему цеви, редован
сервис и контрола противпожарних апарата и сл.). Процењује се да на подручју општине
98
Процена угрожености
Богатић постоји велика могућност настајања несрећа ове врсте, а посебно су угрожене оне
локације где постоје објекти који користе или складиште опасне материје. Сви корисници
опасних материја смештени су унутар насеља или у непосредној близини насеља, те је због
тога и већа опасност по становништво, материјална и културна добра. Несреће се могу
догодити како на самим објектима у којим се складиште лако запаљиве течности тако и у
осталим објектима на подручју општине.
4.5.1. Узроци досадашњих пожара
У последњих пет година на територији општине Богатић се десило преко 600 догађаја
и то највише пожара преко 450, техничких интервенција 20, техничких интервенција у
саобраћају 21, црпљење воде 12, пожара на шумама, житарицама и отвореним просторима
преко 200, воћњацима 6, у друмском саобраћају 60, на грађевинским објектима преко 150, у
којима су се дешавале повреде а било је и смртно страдалих особа.
Aнализом података Ватрогасно спасилалачке јединице Богатић могуће је доћи до
неколико закључака:
највећи број пожара je избио на отвореном простору. За ову категорију је
карактеристично да се брзо шире, те ако нису уочени и дојављени у самом почетку
избијања, намећу потребу ангажовања већег броја ватрогасаца.
Други по учесталости су пожари у стамбеним објектима, а потом долазе пожари у
димњацима,
Пожари у привреди, статистички посматрано не заслужују посебну пажњу, али их је
нужно имати на уму без обзира на број јер изазивају највеће материјалне штете и то
било да се ради о директним штетама или о губицима насталим као последица застоја
у радном процесу.
Табела 34: Узроци пожара на објектима
УЗРОЦИ ПОЖАРА НА ОБЈЕКТИМА
Лоше одржавање (чишћење)димњака
Неправилна употрба отворене ватре
Неисправне електричне инсталације
Уређаји који искре и неисправни уређаји
Непажња
Табела 35: Узроци пожара на отвореном
УЗРОЦИ ПОЖАРА НА ОТВОРЕНОМ
Спаљивање растиња на пољопривредним површинама
Спаљивање отпадака
Атмосферско пражњење
Непажња
Намерна паљења
Велики број пожара на отвореном простору паљењем корова, стрњишта и сл. указује
на повишен ризик од пожара у околини обрађеног земљишта и могућност преношења пожара
на шумске површине. Старосна доб људи има значајног утицаја на избијање пожара (пожари
узроковани непажњом врло старих или врло младих људи). Ширење пожара битно је
зависило од ватроотпорности конструкције објекта и од делатности које се обављају у
објектима и на отвореном, те од струјања ваздуха и смера ветра.
99
Општина Богатић
4.5.2. Објекти угрожени пожаром
На подручју општине Богатић најугроженији објекти су:
- објекти у којим се складиште лако запаљиве течности и други материјали,
- стамбени објекти са посебним ризиком за подручје општине Богатић ,
- шуме које заузимају 20 % територије.
Објекати у којима се складиште лако запаљиве течности и други запаљиви
материјали су следећи:
- Млин „ЛАЛА“ Дубљански пут бб, Богатић,
- Млин „ЖИТОПРОМЕТ“ Дубљански пут бб, Богатић,
- Млин „БРАЋА РУЖИЋ“ Цара Душана бб, Клење,
- Млин „МЛИН“ Карађорђева 92, Дубље,
- Млин „Млин Ђорђић, М. Перишића бб, Глушци,
- Силос „ЛАЛА“ Дубљански пут бб, Богатић,
- Силос „ЖИТОПРОМЕТ“ Дубљански пут бб, Богатић,
- Силос „ГОША“, Дубљански пут бб, Богатић,
- Силос „РАД“ Дубљански пут бб, Богатић,
- Бензинска станица „Нис-Петрол“, Мике Митровић бб, Богатић,
- Бензинска станица „Лук- Оил“ Дубљански пут бб, Богатић,
- Бензинска станица „Инвест Петрол“, Павла Орловића бб, Богатић,
- Бензинска станица „ММ Петрол“, Свето Поље бб, Богатић,
- Бензинска станица „SCHELL,“ Мике Витомировић 138, Богатић,
- Бензинска станица „М Петрол“, Бранка Ђонлића бб, Богатић,
- Бензинска станица „Слап“ Карађорђева бб, Бадовинци,
- Бензинска станица „Питт-стоп“, Карађорђева 69, Бадовинци,
- Бензинска станица „ММ Петрол“, М Недељковића бб, Глушци,
- Бензинска станица „Питт-стоп“ Јанка Веселиновића бб Глоговац,
- Бензинска станица „Инвест Петрол“, Богољуба Данојлића 58, Глоговац,
- Бензинска станица „Микенд – Петрол“, Драгомира Танасића бб, Узвеће,
- Складишта огревног материјала (угаљ, дрва и пиљевина),
- ПП „Џавић“-Богатић
Стамбени објекти са посебним ризиком за подручје општине Богатић су:
- Зграда Општине Богатић, Мике Витомировић 2, Богатић,
- Стамбено-пословна зграда у улици Мике Витомировић 2, Богатић,
- Стамбено-пословна зграда у улици Павла Орловића 1, Богатић,
- Стамбено-пословна зграда у улици Мике Митровић 2, Богатић,
- Стамбена зграда у улици Војводе Степе 4, Богатић,
- Стамбена зграда у улици Војводе Степе 17, Богатић,
- Стамбена зграда у улици Павла Орловића 28, Богатић,
- Стамбена зграда у улици Мије Јовановић 18, Богатић,
- Објекат Културно образовног цента, Мике Витомировић 6, Богатић,
- Библиотека „Јанко Веселиновић“ у Богатићу,
- Школе у свим месним заједницама,
- „Мачванска средња школа у Богатићу“, Јанка Веселиновића 1,
- Дом здравља у Богатићу и здравствене амбуланте и станице у 13 месних
заједница,
100
Процена угрожености
„Павловића мост“ преко реке Дрине у месту Бадовинци према Републици
Српској
- Трафо станице за дистрибуције електричне инсталације распоређене по читавој
територији општине Богатић
Трећу групу чине шуме, које заузимају 20% територије општине.
-
Од укупне површине општине Богатић на површину изграђеног и неизграђеног
грађевинског земљишта отпада око 10% површине. Значи на овом простору живи целокупно
становништво општине, те се на њему налази целокупна индустрија, бензинске станице које
су уткане у остале урбане садржаје, саобраћајна и друга инфраструктура. Oпштина Богатић
припада функционално-урбаном подручју Шапца. Сва насеља припадају типу збијених
крстасто ушорених села (мачвански тип села). Све ово доприноси да је у општини ниво
угрожености велики са аспекта могућности избијања и ширења пожара на привредним,
стамбеним и другим објектима.
Бензинске пумпе, привредни објекти, складишта огревног материјала (угаљ, дрво, пиљевина) и стамбене зграде могу бити подручја захваћена евентуалним пожарима за чију неутрализацију би било неопходно ангажовање знатних људских потенцијала као и опреме и средстава.
Млинови, силоси и други производни капацитети, затим стамбени и пословностамбени објекти у којима је смештен велики број људи, топлане за загревање станова и
пословних просторија и други производни капацитети као и бензинске пумпе увек су
потенцијално високо угрожена подручја за могућност избијања пожара. Релативно је велики
број пожара настао на стамбеним и осталим грађевинским објектима. Ти су пожари најчешће
последица нехата, непажње или грађевинског недостатка од чега се истичу пожари на
димњацима. Ти пожари неретко прерастају у пожаре међуспратних или кровних
конструкција с великом материјалном штетом или чак са људским жртвама. Посебан
проблем у становима представљају пећи на чврсто и течно гориво, као и само складиштење
посуда са ложивим уљем у стамбеним просторијама. Станови и ходници на спратовима
стамбених зграда нису обезбеђени противпожарним средствима. Искуство нас учи да стање у
овој области ни изблиза није на потребном нивоу, те могућност избијања пожара је веома
присутна, а систем самозаштите и гашења евентуалног пожара није на задовољавајућем
нивоу.
4.5.3. Пожарне карактеристике одређених урбаних садржаја
4.5.3.1. Стамбени објекти
Од битног утицаја на пожарну оптерећеност стамбеног фонда општине су врста
уграђеног материјала, старост стамбеног фонда, спратност односно висина објекта и степен
дотрајалости електроинсталација.
Врста уграђеног материјала
У општини Богатић највећи део стамбених објеката чине зграде које су изгрђене од
новијег грађевинског матријала, опеке, бетона, армирано-бетонских међуспратних
конструкција са комбинацијом дрвена грађе. Претежно су објекти приземног нивоа, а
стамбене зграде су до 4 спрата. За ове објекте је карактеристично да су доста ватроотпорни.
На подручју општине у мањем броју заступљене су и зграде приврменог
карактера(монтажне), зграде грађене од ћерпића у дрвеном костуру, зграде грађене од
101
Општина Богатић
мешовитог материјала зидане у комбинацији ћерпић-дрво и опека и лако монтажне приземне
зграде изграђене у комбинацији дрво-метал-изолационе плоче (продавнице, занатске радње и
сл.). Њихова карактеристика је мала ватроотпорност због присуства лакозапаљивог
материјала у својој конструкцији.
Старост зграда
Опасност од пожара расте са старошћу грађевинског фонда. Старосна структура
зграда је следећа: објекти изграђени до другог светског рата чине незнантан део стамбеног
фонда, а после другог светског рата, а нарочито у задњих 30 година дошло је до огромног
увећања стамбеног фонда што свакако утиче на смањење пожарне оптерећености.
Спратност зграда
Са становишта пожарне угрожености и последице расту са висином зграде. Посебну
угроженост имају вишеспратнице због немогућности прилаза вишим спратовима ватрогасних средстава, честог недовољног притиска воде у хидрантској мрежи и непоседовања
помоћних степеница (све стамбене зграде у општини), што отежава евакуацију станара.
Дотрајалост електроинсталација
Застарелост и преоптерећеност електроинсталација, разлог је честих пожара. Код
објеката новијег датума, пожарна угроженост је знатно смањена.
4.5.3.2. Индустријски објекти
Индустријски објекти као и бензинске станице нису издвојени у посебне зоне већ су
уткани у остале урбане садржаје што повећава пожарну опасност. У процесу рада ови
објекти користе лако запањив материјал, те с обзиром на то и њихову локацију у оквиру
урбаних садржаја повећана је и опасност од избијања и ширења пожара. Опасност од
избијања пожара на локацијама бензинских станица је могућа услед неправилног
складиштења деривата, хаварије у транспорту, препумпавања, претакања и других
манипулација са овим материјалима и субјективни фактор-деловање човека, услед чега може
доћи до угрожавања живота и здравља људи као и околине.
4.5.3.3. Јавни објекти
Опасност од пожара код јавних објеката присутна је и од саме могућности избијања
пожара у њима, лошим руковањем и повећаним присуством горивног материјала у њиховом
ентеријеру, те услед различитог и великог броја корисника. Број људи повећава опасност од
појаве пожара, а и последице настале њиховим избијањем.
Сагледавање проблематике заштите од пожара јавних објеката у општини Богатић има за
циљ добијање објективне слике да ли су ти јавни објекти подобни за сигуран боравака особа
у истим, односно да ли исте могу објекат у коме се налазе напустити на сигуран начин.
4.5.3.4. Бензинске станице
На подручју општине налази се 10 бензинских станица. Ма колико се ригорозно спроводиле мере предострожности, код ових материја може се рачунати да из непредвидљивих
разлога може доћи до пожара и експлозија. Зависно од обима и места хаварије, ефекти
хаварија могу бити вишеструки:
прекид снабдевања потрошача,
пожари различитог интензитета и обима,
102
Процена угрожености
опасност ширења и преношења пожара услед експлозије које могу проузроковати
зависно од обима и веће људске жртве и материјалне штете.
4.5.3.5. Шумске и пољопривредне површине
Специфичност територије општине Богатић, које би могле утицати на повећање
опасности и повећање жртава, те величину насталих материјалних штета, проузрокованих
пожаром отвореног простора, су изразито равничарски крај, тако да би пожар ношен ветром
могао мултиплицирати штетне последице.
На подручју општине Богатић шуме заузимају око 10% територије. Највеће површине
под шумама налазе се у Дринском подручју, а насеља са највећим учешћем шума су: Црна
Бара, Салаш Црнобарски и Глушци. Шуме су у приватном и државном власништву.
Структура шума на подручју општине, посматрано по врстама шума и старости истих је
таква, да у целини посматрано има веома неповољан утицај на угроженост шума од пожара.
Сваки топлотни извор који делује на запаљиву материју, тако да се она може
запалити, представља узрок за избијање шумског пожара.Човек односно његово деловање,
има директан или индиректан утицај на избијање 90% шумских пожара. Период неколико
година уназад обележен је избијањем већег броја шумских пожара, што је посебно било
изражено 2012. године чему су погодовале високе температуре и изразито дуг сушни период.
Директан фактор који утиче на време трајања несреће ове врсте је брзина реаговања на
његовом гашењу. На услове ширења пожара односно време његовог трајања посебно утичу:
ветар, киша, температура ваздуха, атмосферски притисак и сл.
Пољопривредне површине угрожене су од пожара у време пролећних радова и
сазревања, те повећаног присуства људи.
Предузете мере на заштити од пожара шумских и пољопривредних површина нису довољне
за ефикасно спрчавање настајања и ширења пожара. Ови недостатци огледају се у следећем:
- шумске површине су делимично неуређене,
- површине уз путеве су углавном неуредне (трава, смеће)
- прописане мере заштите код спаљивања отпада на пољопривредном земљишту
углавном се не спроводе,
- слаба контрола одлагања отпада у шумама и уз пољопривредне површине,
- недостатак дела опреме и средстава за гашење отворених простора.
4.5.4. Утицај саобраћајница на пожарну угроженост
Од ширине саобраћајница које треба да омогуће брз и несметан пролаз ватрогасним
возилима и приступ месту интервенције, битно ће зависити правовременост интервенције и
последице од пожара. На територији општине су саобраћајнице чија ширина и проходност
омогућавају брзу интервенцију код гашења насталих пожара. Јавни објекти морају имати
прилазе са најмање две стране по могућности на супротним фасадама са обезбеђеним
пролазом. Већина објеката испуњава ове услове.
103
Општина Богатић
4.5.5. Стање противпожарне заштите
Послове заштите и спасавања људи и материјалних добара на територији општине
Богатић врши Подручна Ватрогасно спасилачка јединица која делује у оквиру МУП-а
Републике Србије и која броји 12 припадника са два ватрогасна возила и организовано
Добровољачко ватрогасно друштво као удружење грђана са два ватрогасна возила и 32
члана, са перманентним контактом са цивилним становништвом кроз јавне вежбе, показне
вежбе и едукацију грађанства и деце.
Велики број пожара се дешава услед немарности становништва и непостојања
средстава за гашење почетних пожара. Долазак на место интервенције умањује удаљеност
насеља од Богатића и старост возила као и застарелост опреме за гашење пожара.
Сагледавајући врмена доласка ватрогасне јединице утврђује се да су за сва насељена
места општине Богатић задовољени критеријуми брзе интервенције (20 минута) за долазак на
место догађаја и почетак интервенције гашења пожара
Сагледавајући тренутно стање на подручју општине Богатић, број професионалних
ватрогасаца не задовољава потрбе. Велики број пожара на отвореном, претежно у летњим
месецима, захтева велики број ватрогасаца, како за време саме акције гашења тако и по
завршетку акције гашења код чување места пожара.
Табела 36: Ватрогасне интервенције на подручју општине Богатић
Година
Пожари
Техничке
интервенције
Техничке
Интервенције у
саобраћају
Пожари на
отвореном
простору
2008
79
4
4
38
2009
91
4
5
54
2010
41
5
6
15
2011
108
2
2
81
2012
128
5
4
75
4.5.6. Снабдевање водом и хидрантска инсталација за гашење пожара
Подручје општине Богатић не располаже са довољним количинама воде за успешну
одбрану од пожара.
Водоводна мрежа изграђена je само у насељу Богатић и она у целости задовољава
потребе становништва и привредних објеката за санитарном водом, а својим карактеристикама одговара и захтевима који се темеље на процењеном пожарном оптерећењу и
потребама за гашење пожара.
Постојећа изворишта воде, бунаре и цистерне нужно је штитити од загађења и
уништења у циљу осигурања додатних количина воде, како за гашење пожара, тако и за
случај елементарних непогода или већих хаварија на постојећем јавном водоводу.
104
Процена угрожености
105
Општина Богатић
Табела 37:Распоред хидранатау насељу Богатић
Р.бр
Улица и број
тип
Притисак
(бар)
1
П.Орловића1
Надземни
3,5
2
П.Орловића 19
Надземни
3,5
3
П.Орловића (пијаца)
Надземни
3,5
4
П.Орловића 99
Надземни
3,5
5
Војводе Степе 2
Надземни
3,5
6
Војводе Степе 6
Надземни
3,5
7
Војводе Степе 10
Надземни
3,5
8
Војводе Степе 38
Надземни
3,5
9
Војводе Степе 60
Надземни
3,5
10
Мике Митровић 2
Подземни
3,5
11
Спасоје Јокића 49
Подземни
3,3
12
Небојше Јерковић 1
Подземни
3,3
13
Небојше Јерковић 85
Подземни
3,2
14
Бранка Ђонлића 40
Подземни
3,1
15
Народног Фронта 3
Подземни
3,3
16
Народног Фронта 49
Подземни
3,3
17
Народног Фронта 96
Подземни
3,3
18
Народног Фронта 117
Подземни
3,1
19
Свето Поље 12
Подземни
3,4
20
Свето Поље 37
Подземни
3,3
21
Свето Поље 83
Подземни
3,3
22
Свето Поље 88
Подземни
3,2
23
7 Јули 20
Подземни
3,2
24
Николе Берић 22
Подземни
3,3
25
Николе Берић 50
Подземни
3,3
26
Николе Берић 64
Подземни
3,2
27
Мике Витомировић 2
Подземни
3,5
28
Мике Витомировић 46
Подземни
3,5
За разлику од Богатића где је изграђена водоводна мрежа и која у целости својим
карактеристикама одговара захтевима који се темеље на процењеном пожарном оптерећењу
и потребама за гашење пожара у осталих 13 насеља то није случај па се јављју и проблеми у
гашењу пожара због недостатка воде. Из тог разлога ватрогасна возила су принуђена да се
враћају у Богатић како би се снабдела водом, чиме се губи драгоцено време које би се могло
искористити за санирање пожара те из тог разлога и последице могу бити катастрофалне.
106
Процена угрожености
4.5.7. Складишта експлозивних средстава
На територији општине Богатић не постоје складишта класичних експлозивних
средстава.као што су експлозиви, индустијски експлозиви, средства за иницирање експлозива, муниција или пиротехничка средства, али постоје већ наведене бензинске пумпе са нафтиним дериватима и ТНГ, пољопривредне апотеке које у магацинима поседују опасне материје које су токсичне, запаљиве и експлозивне, а које се користе као средства за заштиту биља.
4.5.8. Производња муниције, експлозивних направа и др.
На територији општине Богатић не постоје правна нити физичка лица која се баве
производњом, складиштењем или превозом класичних експлозивних материја напред
наведених.
4.5.9. Заостала неексплодирана убојна средства (НУС-а)
Преко територије општине Богатић у прошлости су се одвијакла борбена дејства и у
Првом и Другом светском рату, као и борбена дејства у пограничном појасу према Бих на
просторима бивше СФРЈ 1991, као и дејства НАТО авијације 1999.
Према проценама војних стручњака 5-10% употребљених бојевих борбених средстава
типа (муниције, артиљеријских граната, минобацачких мина, противтенковски и
противпешадијских мина, авио бомби, ракетних пројектила и осталих минско-експлозивних
средстава), не експлодира, тако да су разноврсна заостала неексплодирана убојна средства
присутна и на територији општине Богатић, које проналазе грађани и правна лица приликом:
обрађивања пољопривредног земљишта( орање),
приликом крчења шума и обала између пољопривредних површина,
извођења грађевинских радова ( копање темеља) приликом градње објеката,
извођење грађевинских радова на инфраструктури (канализација, путна мрежа)
у приобаљу водотокова и канала.
У просеку на територији општине Богатић у току једне године пронађе се око 20-так
разноврсних неексподираних убојних средстава НУС ( неексплодирана убојна средства) која
се проналазе на територији општине Богатић представљају стално присутну велику опасност
по становништво и материјална добра
4.5.10. Носиоци заштите од експлозија
Уништавање пронађених заосталих неексплодираних убојних срсдстава пронађених
на територији општине Богатић је у надлежности МУП-а Републике Србије-Сектор за
ванредне ситуације-Управе за цивилну заштиту преко Тима за уништавање НУС-а.
Обавеза становништва је да пронађено заостало неексплодирано убојно средство не
дирају, не померају и не покушавају да га раставе, већ да одмах обавете полицију на телефон
192 , обележе место проналаска приручним средтвима и сачекају полицијску екипу.
4.5.11. Место и локација уништења НУС-а
Тим за НУС Сектора за ванредне ситуације по доласку на локацију –место проналаска
НУС-а на територији општине Богатић , зависно да ли је НУС несигуран и небезбедан за
107
Општина Богатић
транспорт, уништавају пронашђен НУС на лицу места уз предузимање мера безбедности и
заштите становништва и објеката или привременој локацији на којој нема објеката нити
становништва уз предузимање мера безбедности и сопствене заштите и заштите околине и
животне средине
4.5.12. Преглед субјеката у којима постоји велика опасност од експлозије
На територији општине Богатић субјекти код којих је присутна велика опасност од
експлозија су бензинске пумпе са ТНГ, а то су:
- Бензинска станица „Лук-Оил“ Дубљански пут бб, Богатић
- Бензинска станица „ММ Петрол“ Свето Поље бб, Богатић
- Бензинска станица „М петрол“, Бранка Ђонлићабб, Богатић
- Бензинска станица „Питт-стоп“, Карађорђева 69, Бадовинци
Поред наведених бензинских пумпи, велика опасност од експлозија постоји и у
пољопривредним апотекама, будући да оне складиште и врше промет експлозивних и
токсичних материја, а исте се налазе у свих 14 насеља у општини Богатић.
4.6. Рушење хидроакумулационих брана
На подручју општине Богатић нема хидроакумулационих брана, али велику опасност
од поплава које би угрозиле велики део територије општине Богатић, представља рушење
брана на реци Дрини, посебно бране на хидроакумулацији „Зворник“.
Велика опасност постоји уколико би дошло до пуцања или рушења неке брана ка Дрини
узводно од нас што би изазвало поплавни талас који би поплавио целокупну територију
општине са катастрофалним последицама по људе и културна и материјална добра.
4.7. Нуклеарни и радиациони акциденти
До радиоактивног-акциденталног загађења ваздуха, воде, земљишта и намирница
биљног и животињског порекла може да дође као последица ратних дејстава на подручју
Републике Србије и шире, употребом нуклеарних пројектила мање снаге, или у мирнодопско
време оштећења на нуклеарним електранама, као последица кварова или поремећаја у
технолошком процесу рада нуклеарних електрана у окружењу Републике Србије (ПакштМађарска, Козлодуј-Бугарска, Кршко-Словенија), земљотреса, терористичких диверзија и
ратних дејстава, утицаја појачаног природног радиоактивног зрачења (зрачење из свемира,
земљине коре), радиоактивног зрачења разног радиоактивног отпада и других материјала и
утицаја зрачења разних уређаја који у себи садрже радиоактивне материје (радиоактивни
громобрани, медицински скенери и друго).
Могуће је и акцидентално загађивање људи и животне средине неадекватним третманом
радиоактивног и медицинског отпада и његовим евентуалним транспортом преко територије
општине Богатић.
На удаљености од 1.000 километара од границе Републике Србије налази се 21
нуклеарна електрана са 44 реактора, од тога је 6 нуклеарних електрана са 12 реактора на
удаљености од 500 км од границе Републике Србије.
108
Процена угрожености
При нуклеарном акциденту, пре свега у нуклеарној електрани, може доћи до
испуштања радиоактивних материја у животну средину. При испуштању радиоактивних
материја у атмосферу, ваздушне масе могу да транспортују радиоактивне супстанце на
удаљености већој од 1.000 километара од места несреће. Ниво контаминације животне
средине зависи од врсте и количине радиоактивних материја које су испуштене у животну
средину и од временских услова. У контаминираном подручју људи и животиње су
изложени јонизућим зрачењима директно, спољашњим озрачењем радиоактивним
материјама присутним у атмосфери или контаминираном земљишту и путем уноса
радионуклида у организам удисањем или уносом контаминиране воде и хране.
Радиоактивни акциденти су могући при превозу извора јонизујућих зрачења,
коришћењу извора зрачења у индустрији, медицини, истраживачким и другим делатностима.
Обзиром на врсту несреће-начин испуштања радиоактивне материје у природу несреће се
могу поделити на:
несреће са испуштањем у атмосферу,
несреће са испуштањем у површинске воде,
несреће са испуштањем у земљиште, односно подземне воде.
Несреће са испуштањем у атмосферу посебно су опасне због наглог ширења, а могу
настати и због људске грешке, кварова опреме или спољних утицаја (земљотреси, пожари,
тероризам). Настали радиоактивни облак шири се под утицајем атмосферских процеса.
Због бројних и променљивих параметара који карактеришу ову врсту несреће, од
изузетне је важности пратити средства јавног информисања и упутства о поступању. Мере
заклањања становништва и животиња у објекте су императив до добијања релевантних
информација о поступању (вода, храна, испаша стоке).
Зависно о карактеристикама и интензитету дејства радиоактивног зрачења, последицама
може бити захваћено целокупно становништво, сточни фонд и животиње и животна средина
општине Богатић.
4.8. Епидемиолошке и санитарне опасности
4.8.1. Епидемиолошке опасности
Заразне болести представљају и увек ће представљати здравствени проблем од општег
друштвеног значаја у миру, а посебно у случају природних и других несрећа. Свака
елементарна непогода и друга несрећа доводи неминовно до читавог низа последица како на
самом човеку, смањењем његове отпорности, тако и у његовој околини, стварањем повољних
услова за развој биолошких агенаса. Све тако настале промене могу веома негативно утицати
на здравље човека, довести до болести, па и до смрти.
Сумирајући искуства здравствених служби код настанка различитих катастрофалних
ситуација и опште епидемиолошке карактеристике појединих заразних болести, могуће је са
извесном сигурношћу предвидети која ће се епидемиолошка проблематика јавити код
становништва у случају појаве таквих стања. Како су главне околности и последице које би
евентуална катастрофа могла проузроковати оквирно предвидиве и како је њихов утицај на
појаву и ширење заразних болести претежно познат, могу се и морају прихватити
109
Општина Богатић
катастрофалне ситуације и мере које би их могле спречити или барем ублажити.
С епидемиолошког становишта негативне последице таквих ситуација које се могу
очекивати су следеће:
масовне миграције и масовна окупљања становништва,
импровизован и често скучен привремени смештај људи,
оскудна снабдевеност питком водом,
недостатак личне хигијене.
Последице таквих збивања огледаће се у првом реду на обољевљње, а могућу и смртност
становништва у вези са следећим заразни болестима:
цревне заразне болести,
болести недостатка личне хигијене,
болести респираторног система,
болести природних жаришта,
болести масовног трауматизма,
остале заразне болести.
Епидемије, било које врсте и узрока, би неповољно проузроковале и низ социолошких
и психолошких последица. Све назначено, као и изолација заражених болесника или
сумњивих на заразну болест, те страх од сусрета са истим, утицао би на промену
психичког стања становништва изазивајући свеопшти страх од заразе. Додатно негативан
утицај на свест становништва, изазвао би евентуално могућ недостатак довољног броја
медицинског особља и лекова за спречавање и санирање заразе.
Да би се заштитило становништво од појаве епидемија које могу угрозити живот и
здравље људи на територији општине Богатић, противепидемијске мере се усмеравају у три
правца: уништавање, отклањање или онемогућавање извора заразе, прекидање путева и
механизма преношења заразе у било којој фази и стварање или повећање отпорности
становништва.
Мере превентивне заштите су:
обезбеђење хигијенски исправне воде за пиће као и санитарна заштита изворишта и
објеката за јавно снабдевање водом за пиће,
уклањање отпадних вода и др, отпадних материја на начин и под условима којима се
обезбеђује заштита од загађивања вода и земљишта, као и заштита од размножавања
глодара и инсеката,
одржавање санитарно-техничких и хигијенских услова у јавним објектима,
средствима јавног саобраћаја и на јавним местима,
обезбеђење здравствене исправности животних намирница и санитарно-техничких и
хигијенских услова за њихову производњу и промет,
вршење превентивне дезинфекције, дезинсекције и дератизације у наељеним местима,
на јавним површинама, у средствима јавног превоза, објектима за производњу и
промет животних намирница и другим јавним објектима,
рано откривање извора заразе и путева преношења заразе,
пријављивање обољења,
изолација, превоз и лечење оболелих лица,
здравствено просвећивање становништва,
здравствени надзор над запосленим и другим лицима и над клицоношама,
110
Процена угрожености
карантин,
мобилизација здравствених и других установа и грађана, пословних и др.објеката,
транспортних средстава,
забрана продаје и уништавање одређених намирница,
забрана окупљања у школама биоскопима, спортским дворанама,
забрана кретања у зараженом и угроженом подручју,
забрана промета појединих роба.
Мере заштите у урбанистичким плановима и грађењу
Заштита здравља се обезбеђује:
смањењем емисије загађујућих материја и изложености њиховом штетном дејству;
заштитом и унапређењем постојећих шума, шумског земљишта и заштитних ''зелених
појасева'';
смањењем имисије загађујућих материја у ваздуху подизањем заштитних ''зелених
појасева'' уз магистралне саобраћајнице и нова привредна постројења, односно
заштитног зеленила у насељима.
Заштита здравља се постиже и обезбеђењем редовне контроле здравствене исправности намирница и квалитета воде за пиће, као и системом адекватне здравствене заштите реконструкцијом постојећих објеката здравствене заштите и обезбеђење доступности
објектима и услугама здравствене заштите и других јавних служби од значаја за здравствени и социјални статус грађана
4.8.2. Сточне заразне болести
Могућности појава болести домаћих животиња, које су узроковане микроорганизмима
и паразитима су на територији општине Богатић велике с обзиром на број сеоских
домаћинстава која узгајају стоку.
На појаву сточне заразне болести, која показује тенденцију ширења у једне или више
домаћих животиња, мора се посумњати ако у краћем временском раздобљу у истом
дворишту, стаји, обору или стаду оболе или угине вше животиња с једнаким или сличним
знацима болести.
Имајући у виду да се узрочници заразних болести животиња (слинавка, шап, свињска
куга) могу налазити свуда у природи (ваздуху, води, храни), као и излучевинама болесних
животиња (мокраћа, балега, исцедак из носа и уста), опасност по здравље животиња су
изузетно велике, нарочито што је општина Богатић изразито сеоска средина у којој веома
много домаћинстава узгаја стоку.
Како заразне болести домаћих животиња својом појавом чине велике економске
штете за друштво, потребно је предвидети начин, место, и време за нешкодљиво уклањање
угинулих и заражених животиња, одредити праве субјекте (ветеринарске станице и
ветеринарске амбуланте) за реализацију истог, а користити и дезинфекциона средства.
Нарочиту пажњу треба посветити дијагностици и правовременом отклањању извора
заразних болести заједничких људима и животињама. Такође, треба водити надзор над месом
закланих свиња због могућности епидемија (трихинелоза).
Потенцијална опасност од појаве епизоотија заразних болести на подручју општине
Богатић континуирано постоји, имајући у виду не примењиањење превентивно-
111
Општина Богатић
дијагностичких процедура, отпорност узрочника, многобројне и различите путеве ширења
(контаминирано земљиште, ваздух, технички необрађено млеко и млечни производи,
кретање и промет животиња без одговарајуће санитарне контроле и слично).
Последице везане за наведене појаве епизоотија заразних болести су преношење
заразе са животиња на људе, јер се ради о болестима зоонотичког карактера, што доводи до
угрожавања здравља људи и до већих економских штета везаних за сточни фонд.
4.8.3. Биљне заразне болести
Биљке и производи биљног порекла изложени су разним штетним утицајима:
природним и другим несрећама које могу настати на територији општине Богатић.
Природне несреће, које сс најчешће јављају на територији наше општине, а које
штетно делују на биљке су: град, олујне кише, снежне падавине, поплаве, суша, мраз и
високе температуре ваздуха.
Други штетни утицај на биљке и биљне производе су: пожари и радиолошкобиолошко-хемијска контаминација. Њихови узрочници су најчешће људи.
Посебну опасност представљају биљне болести и штеточине. Угроженост биљака и
биљних проивода од биљних болести и штеточина најчешће се појављује у производњи,
транспорту и сеоским складиштима. Интензитет деловања биљних болести и штеточина
зависи од њихових биолошких особина: начина живота, степена агресивности, брзине
размножавања и ширења, издржљивости на климатске услове и отпорност на средства за
заштиту биља.
Време трајања зависи од интензитета појављивања биљних болести на подручју
општине Богатић, као и од благовременог деловања на предузимању превентивних мера
заштите биљака. Цела територија може бити угрожена биљним болестима, а како на
територији општине имa 30.540 хa пoљoприврeднoг зeмљиштa (oкo 79,46% oд укупнoг) и
како се ¾ становништва баве пољопривредом и последице могу бити несагледиве. Укупне
штетне последице, у најтежој варијанти, могу да се изразе у недостатку биљних производа
и производа од биља за исхрану људи и животиња, чиме би аутоматски због недостатка
хране био угрожен и сточни фонд на територији општине.
Мере заштите од биљних болести, корова, инсеката и других штеточина, реализују
се редовном применом одговарајућих инсектицида и хербицида у одређеном стадијуму
развоја биљака., сталним праћењем метеоролошких услова (температура, влажност
ваздуха, количина падавина) и других показатеља битних за појаву биљних болести, узимањем
узорка земљишта, спровођење хигијенског третмана складишта, просторија за прераду и
чување биљака путем надлежних служби и предузећа у области пољопривреде и стална
контрола уређаја за прераду биљака и контролисање употребе средстава за заштиту биљака.
У случају појаве неке од биљних болести и штеточина на подручју општине
Богатић, реализовала би се превентивна мера спашавања биљака и биљних производа уз
помоћ надлежних служби.
По појави биљних заразних болести, индивидуални пољопривредни произвођачи и
надлежни инспектори из области пољопривреде приступиће:
уништавању и спаљивању заражених биљака,
112
Процена угрожености
хигијенско-санитарном третману складишта и дезинфекцији, дезинсекцији и
дератизацији у циљу уништавања штеточина,
забрана гајења појединих врста биљака, за одређено време и на одређеном месту,
као и стављање ван промета и употребе контаминираних биљака и биљних
производа.
4.9. Епидемије
Неочекивано велики број случајева неке болести, првенствено заразне, али и било које
друге болести, у скоро исто време на једном подручју, насељеном месту и већем колективу,
називамо епидемијом, а манифестује се у два појавна облика:
епидемије које настају самостално, без повезаности с икаквим другим непогодама;
епидемије које настају као последица неких других елементарних непогода (поплава,
експлозија, потреса, олујних ветрова, суше, пожара и др).
На основу података о кретању заразних болести, епидемиолошка ситуација у општини
Богатић може се оценити повољном. У 2012. години није било ситуација с масовним бројем
оболелих, нити појаве болести чије ширење епидемиолошка служба није могла зауставити
спровођењем противепидемијских мера. Заразне болести од епидемиолошког значаја које су
се у 2012. години појавиле на територији општине Богатић су:
1. 1.258 пацијената оболелих од pharingitis-а
946 пацијената оболелих од tousilitis-а
2.
3.
60 пацијената оболелих од pneumoniae bacterialis
55 пацијената оболелих од varicellae
4.
3 лица оболела од шуге
5.
6.
9 лица инфицираних хепатис вирусом тио А
6 лица оболелих од шарлаха
7.
605 лица имало обољење слично грипу.
8.
Сталним спровођењем општих мера за заштиту од заразних болести као и посебних мера
за заштиту становништва постигло се задовољавајуће кретање заразних болести.
Опште мере за заштиту од заразних болести су:
обезбеђивање здравствено исправне воде за пиће, животних намирница и
предмета опште употребе,
обезбеђивање санитарно-техничких хигијенских услова,
уклањање отпадних вода и других отпадних материјала на начин и под
условима који не угржавају здравље становништва, изворишта воде за пиће и
животну средину.
Посебне мере за заштиту становништва су:
постављање дијагнозе болести,
лабораторијска испитивања,
пријављивање,
здравствено васпитање,
изолација и лечење заразних болести,
здравствени надзор,
имунизација и хоспитализација.
Међутим увек може доћи до непредвиђених ситуација. Сведоци смо појаве болести
113
Општина Богатић
изазваних новим узрочницима (вирус птичијег и свињског грипа) против којих се можемо
успешно борити добро познатим мерама за сузбијање и спречавање ширења узрочника у
популацији. Појаву нових узрочника не можемо предвидети, а мере које би епидемиолошка
служба у тим случајевима предузела зависила би од извора инфекције и путева ширења
узрочника. Вероватноћа појаве и ширења неке заразне болести зависи од много фактора, као
што су особине микроорганизама-адаптација и промене, међународна путовања, природне и
друге несреће, клима и промене климе, храна, глад, ратови, демографске промене, социјалноекономске промене, узраст,пол, нове технологије итд. У случају природних и других несрећа
на настанак и ширење одређених заразних болести утицали би многи фактори: јачина и
размера природне и друге несреће, услови живота становништва (снабдевеност водом,
одлагање отпада, недостатак вакцина и лекова, сиромаштво), услови привременог смештаја
где борави велики број људи, организација здравствене заштите итд. Зависно од узрочника
заразне болести могу захватити већи или мањи број људи. Посебно велики број људи може
бити угрожен у пандемији грипа чак и до 50% становништва општине Богатић.
У општини Богатић постоје многи потенцијално-ризични фактори који епидемиолошку ситуацију чине потенцијално несигурном. Међу такве неповољне факторе убрајају се
незадовољавајућа санитарно-хигијенска и комунална инфраструктура.
Посебан проблем са становишта епидемиолошке угрожености у општини Богатић,
представља водоснабдевање. Производња и испорука санитарне воде са јавног система
водоснабдевања, постоји само у насељу Богатић и задовољава потребе око 21% становништва, док у осталих 13 насеља потрoшачи се снабдевају водом из сопствених бунара, а та
насеља немају решено питање канализационе мреже, те стога постоји могућност мешања
фекалних вода са водом у бунарима.
Постојећи водоводни систем у Богатићу је локалног карактера и састоји се од изворишта/водозахвата, система за хлорисање воде, резервоара (водоторња), потисног цевовода и
дистрибутивне мреже. Извориште капацитета од око 50 l/sec, има веома повољан положај у
односу на природни правац градијента подземних вода и у потпуности задовољава потребе
насеља (процењује се да је укупан капацитет бунара око 3x30 l/sec, али тренутно потребе
задовољавају само два бунара, а трећи углавном није у раду). Осим хлорисања нема других
третмана воде, на бунарима не постоје мерачи протока, као ни систем мониторинга
подземних вода у зони изворишта. За извориште је дефинисана зона непосредне заштите,
која се поклапа са границом комплекса изворишта. Систем снабдевања насеља Богатић је
релативно нов, у веома добром стању и у потпуности задовољава потребе насеља, како у
производњи, тако и у дистрибуцији санитарне воде. С обзиром на недовољну искоришћеност
система, а нарочито потенцијала изворишта, постоји реална могућност проширења
конзумног подручја, односно изградња регионалног водовода општине, за шта је већ
обезбеђена и пројектна документација.
Домаћинства у осталим насељеним местима снабдевају се водом са сопствених бунара. Имајући у виду да на територији општине Богатић не постоји системи за сакупљање,
одвођење и пречишћавање фекалних и других отпадних вода, као и релативно висок ниво
подземних вода у читавом Мачванском басену, највећи проблеми везани за овај вид
снабдевања водом је непостојање праћења и извештавања о квалитету воде за пиће и стања
издани индивидуалних бунара, а са којих се осим домаћинстава водом снабдевају и локални
јавни и привредни објекти.
114
Процена угрожености
На подручју општине Богатић не постоји ни једна санитарна депонија, а комунални
оптад се одвози на Централну депонију или на привремене депоније на подручјима осталих
насељених места у општини
Поред неадекватног управљања комуналним чврстим отпадом, кључни проблем је и
управљање отпадним водама. На читавој територији општине не постоји канализациони систем, тако да се све отпадне воде евакуишу у индивидуалне септичке јаме, малих капацитета
Лоша санитација свих насеља дугорочно посматрано представља велику опасност, јер може
да доведе до трајног загађења земљишта, површинских и подземних вода, па чак и изворишта и бунара. На читавој територији општине за сада нема постројења за пречишћавање
отпадних вода.
У случају евентуалног изливања реке Дрине и поремећаја водостаја може доћи до
размножавања инфективних агенаса и до појаве епидемије, а уколико се становништво
снабдева са истог извора. Оваква могућност је сезонског карактера, а њене специфичности
су демографско шаренило-јавља се код свих особа, без обзира на пол, узраст и слично. У
2012. години пријављено је 28 оболелих од инфекције гастроинтестиналног тракта.
Појава заразних болести довела би до великог прилива пацијената у Дом здравља и
амбуланте (грип, нове респираторне болести, масовно тровање храном). Здравље здравствених радника такође може бити угрожено. Капацитет Дома здравља, 5 здравствених станица и
7 здравствених амбуланти у случају масовних епидемија је недовољан као и могућност
дијагностике и брзог одговора. Здравствена служба би, у новонасталој ситуацији, била додатно оптерећена како збрињавањем оболелих и заражених, тако и превентивним деловањем,
нарочито контролом здравствене исправности хране и воде. Дом здравља, амбуланте,
здравствене станице, оперативни лекарски тимови на терену били би суочени са непрекидним радом и дежурством до санирања стања. Могућа је отежана доступност лекова за
сиромашне, могућност појаве кривотворених лекова, отежано снабдевање лековима и слаба
процена потреба, што све може имати негативне последице.
Услед конзумирања хране ван контрле може доћи до појаве цревних обољења
будући да се она најчешће преносе храном. Храна може бити примарно и секундарно
контролисана. Примарна значи да храна садржи инфективни агенс пре обраде, а
секундарна појаву инфективног агенса у току обраде или транспорта. До контаминације
намирница биљног и животињског порекла може доћи као последица деловања разних
штетних материја физичко-хемијског и микробиолошког порекла. Биолошка контаминација хране и воде углавном је последица антисанитарне манипулације храном почевши
од сировина, преко транспорта, прераде и промета па до конзумирања хране.
Активно истраживање, рано откривање и изолација у време када се зараза може
пренети директним и индиректним путем на друге, има велики епидемиолошки значај јер
се на тај начин ограничава могућност ширења заразе контактом, храном и ваздухом. Од
изузетног епидемиолошког значаја је активно и брзо откривање заражених и сумњивих
болесника у време ванредних епидемиолошких збивања. Откривање извора заразе зависи и
од односа становништва према заразним болестима, јер и данас многи избегавају одлазак
лекару где се предвиђа обавезна хоспитализација.
Мере превенције цревних заразних болести су:
прање руку,
откривање клицоноша, њихово лечење и уклањање са радних места која су
115
Општина Богатић
везана за храну,
обезбеђивање хигијенски исправне воде и хране и посуда из којих се
конзумирају.
На територији општине Богатић обавезном имунизацијом обухваћено је 85-90 %
становништва. У циљу обухвата што већег броја, остварује се телефонски контакт са
неимунизованом особом, остварује се сарадња са школама, општином и патронажном
службом. Најбитније је подизати општу културу, а као део тога и здравствену културу. То
се постиже упознавањем становништва са најважнијим чињеницама и факторима
значајним за настанак и ширење одређених болести у облику који је потребан да се спречи
појава болести. Један од најефикаснијих метода спечавања заразних болести је
вакцинација.
4.10. Епиоозотија
У општин Богатић пoљoприврeдa прeдстaвљa најдoминaнтнију приврeдну дeлaтнoст у
кojoj сe oствaруje oкo ¾ укупнoг нaрoднoг дoхoткa Oпштинe, a oкo 50% укупнoг стaнoвнитвa
je пoљoприврeдно. Структуру кoришћeњa пoљoприврeднoг зeмљиштa кaрaктeришe знaчajнo
учeшћe oрaницa и бaштa, штo прeдстaвљa врлo знaчajaн пoтeнциjaл зa рaзвoj стoчaрствa пре
свега свињaрства и гoвeдaрства. По подацима Дирекције за пољопривреду и село општине
Богатић на територији општине у 2012. години се произвело 200.000 товних свиња, 18.000
товне јунади, око 28.000 оваца и преко 160.000 товних пилића. Производња сировог млека је
изузетно развијена и гаји се око 3.500 музних крава.
С обзиром да већина сеоских домаћинстава гаји стоку и могућности појаве болести
домаћих животиња, које су узроковане микроорганизмима и паразитима, су на територији
општине Богатић велике. Како се узрочници заразних болести животиња (слинавка, шап,
свињска куга) могу налазити свуда у природи (ваздуху, води, храни), као и излучевинама
болесних животиња (мокраћа, балега, исцедак из носа и уста), опасност по здравље
животиња је изузетно велика, нарочито што је општина Богатић изразито сеоска средина.
Посебну опасност представљају заразне болести заједничке људима и животињама
(зоонозе). Зоонозе представљају велику групу обољења и имају велики епидемиолошки
значај. Значајније зоонозе за наше подручје су бруцелоза, беснило и друге. Извор заразе могу
бити дивље и домаће животиње. Животиње могу обољевати са више или мање израженим
симптомима, али најчешће су животиње здрави носиоци микроорганизама које могу пренети
на човека., Такође је неопходно водити и надзор над месом закланих свиња због могућности
епидемија (трихинелоза). То је болест паразитског порекла, која се лако преноси једењем
зараженог свињског меса. С обзиром да велики број домаћинстава у општини Богатић гаји
свиње, да се исте по домаћинствима масовно кољу за исхрану и да се конзумира
непрегледано месо честе су појаве обољења код људи. Обољење је неизлечиво и посебно је
опасно јер напада срчани мишић.
На територији општине 2012. године регистрована је болест туберколозе код говеда
чиме је била угрожена и људска популација. Последњих година територијом општине харала
је и свињска куга, која је нанела велике губитке сточном фонду и велику економску штету, а
честа је и бруцелоза. Једну од распрострањених заразних болести која се у потпуностине не
може контролисати, а има је на терену и задњи пут је дијагностикована 2005. године је
беснило код лисица. Обзиром да је држава претходних година плаћала вакцинацију паса,
116
Процена угрожености
беснило је на неки начин било под контролом. Међутим по новим Правилницима беснило не
спада у обољења где вакцинацију плаћа држава тако да је могућност заразе велика из разлога
што се на територији општине мали број паса вакцинише, а на улицама је присутан велики
број паса луталица који потпуно слободно шетају и то поред школа и других установа где је
повећана концетрација људи а пре свега деце тако да је ова најмлађа популација веома
угрожена. На овај начин је у великој мери угрожено здравље људи јер је овде реч о зоонози.
Зоонозе представљају велику групу обољења и имају велики епидемиолошки значај. То је
група обољења која су заједничка и за животиње и за људе. Тренутно је актуелна појава
алфатоксина. Алфатоксин угрожава здравље људи јер доводи до развоја малигних болести и
смањења имунолошких функција организма. Регистровани објекти су под сталним надзором
ветеринарске инспекције. Када су у питању регистровани објекти нема опасности по заразу,
али на територији општине Богатић постоји велики број нерегистрованих објеката, који нису
под контролом те нам прети велика опасност од истих.
Могућност масовних епидемија је велика, нарочито када се ради о лако преносивим
заразним болестима. Уколико би био укинут Програм мера којим је обухаваћена вакцинација
против класичне куге свиња, дијагностика бруцелозе код оваца која изазива стерилитет како
код људи тако и код животиња, леукозе и туберколозе код говеда, последице би биле
несагледиве, односно избила би велика епизоотија која би угрозила сточни фонд на нивоу
целе општине, па и шире. Програмом мера није обухваћен макститис код говеда, али се
вакцинација врши и обавезна је код откупа млека.
Природне баријере за ширење болести постоје само са БиХ, а највише заразних
болести долази из Срема. Ту постоји на неки начин природна баријера, али она нема већи
утицај на преношење заразе.
Како заразне болести домаћих животиња својом појавом чине велике штете за
друштво потребно је предвидети начин, место и време за нешкодљиво уклањење угинулих и
заражених животиња, одредити правне субјекте (ветеринарске станице и ветеринарске
амбуланте) за реализацију истог.
На читавој територији општине не постоји животињско гробље, као ни планиране
површине за такве садржаје, иако постоји потреба за његовим формирањем (на нивоу
општинског центра и/или гравитационих подручја за целу територију). Такође не постоје
изграђене кафилерија за уклањање животињских лешева и отпадака животињског порекла.
Ово постројење је неопходно изградити на територији општине.
Због тога у случају угинућа заражене животиње потребно је извршити копање
дубоких јама у склопу домаћинства власника угинуле животиње и потребно је обавезно
извршити дезифенкцију и то од стране струче службе за деазинфекцију, дезинсекцију и
дератизацију. Овакав начин заштите није решење већ представља само нужну меру са којом
се сналази ветеринарска инспекција, али већина угинућа се и не пријављује и питање је да ли
се примењује наведена процедура у случају угинућа заражених животиња већ се оне
најчешће масовно бацају по дивљим депонијама, што представља повољне услове за ширење
заразе и угроженост становништва од епидемија и заразних болести.
Велики проблем представља и сточна пијаца која није регистрована и која ће из тог
разлога највероватније морати да се затвори, што би представљало велику штету како за
пољопривреднике тако и за саму општину. Како се на истој врши утовар стоке постоји
неопходност њене регистрације као и зелене пијаце, будући да се на њој продаје сир, кајмак,
117
Општина Богатић
млеко и живинско месо без контроле и да је на тај начин директно угрожено становништво, а
пре свега деца јер се ради о популацији која је велики корисник млека и млечних производа.
На подручју општине Службу ветеринарске медицине организује АД Ветеринарска
станица Богатић и својим огранцима (5 ветеринарских амбуланти и 5 ветеринарских пунктова), покрива читаву територију општине (око 7000 домаћинстава). Овај део јавног
сектора је у потпуности приватизован. Осим ових јединица у приватном сектору, на
територији општине постоји још 6 приватних ветеринарских станица (3 у Богатићу и по
једна у Бадовонцима, Салашу и Дубљу) и 7 приватних вет-амбуланти ( 2 у Богатићу и по
једна у Бадовинцима, Белотићу, Глушцима и Метковићу), које такође пружају услуге
амбулантног лечења и теренског рада. Просторни распоред објеката ветеринарске медицине је изузетно повољан, задовољава потребе и обезбеђује приближно једнак ниво доступности и услуга свим корисницима. Укупан број лекара-ветеринара је 30, а укупни
просторни капацитет мреже је око 2000m2.
Провером просторних капацитета објеката у функцији ветеринарске медицине
преко норматива, може се закључити да постојећи капацитети задовољавају потребе становништва у овом сегменту јавног сервиса. Једини проблем представља мањак ветеринарских
инспектора с обзиром да су предвиђена два радна места, а тренутно је запослен само један
који обавља и послове заштите животиња и контролу хране. Услови за рад су веома лоши
будући да инспектор нема службени ауто што у занатној мери отежава рад инспекцији.
У случају епидемија већих размера типа класичне куге свиња и туберколозе говеда
залихе у ветеринарским станицама биле би сасвим довољне за успешно реаговање. У том
случају највећи проблем би представљао смештај здравих животиња. Капацитети за збрињавање на територији општине не постоје. Збрињавање би се вршило тако што би се код
власника заразених животиња обезбеђивале посебне просторије и изолација болесних од
здравих животиња и на тај начин би се санирале веће размере штете
Постоји објекат у насељу Богатић на простору бившег пољопривредног комбината
„Оглед“ који је нажалост запуштен и који би могао успешно да послужи као карантин, али
за његову адаптацију није нико заинтересован.
Уколико би већи број животиња на појединим подручјима био угрожен услед
елементарних непогода и других несрећа извршила би се њихова евакуација из угрожених
на неугрожена и мање угрожена подручја
4.11. Биљне болести
Oпштинa Бoгaтић сe прoстирe нa пoвршини oд 38.430 хa. Нa пoдручjу Oпштинe
Бoгaтић имa 30.540 хa пoљoприврeднoг зeмљиштa (oкo 79,46% oд укупнoг). Висинскa
рaзликa у Oпштини Бoгaтић je сaмo oкo 18м, штo пoтврђуje дa je тeрeн гoтoвo идeaлнo
зaрaвљeн oднoснo рaвничaрски. Дo 100% укупнoг пoдручja имa нaгиб дo 0,5 стeпeни, a тo су
врлo пoвoљнe oкoлнoсти зa интeнзивну пoљoприврeдну производњу.
Пoљoприврeдa прeдстaвљa најдoминaнтнију приврeдну дeлaтнoст у кojoj сe oствaруje
oкo ¾ укупнoг нaрoднoг дoхoткa Oпштинe. Структура кoришћeњa пoљoприврeднoг
зeмљиштa указује да је изузетно развијено рaтaрство (прoизвoдњa кукурузa, пшeницe и
крмнoг биљa) и пoвтaрство.
118
Процена угрожености
Пo пoдaцимa зa 2012. гoдину пoд oрaницaмa и бaштaмa, у тoj гoдини зaсejaнo je
31.155ha. односно 80% од укупне површине.
На подручју општине Богатић у последњих 5 година услед суше; града, олујних
ветрова пожара, јаких пљускова, мраза и високих температура ваздуха уништене су на
великим површинама пољопривредног земљишта, велике количине пољопривредних
култура. У дужем временском периоду на подручју општине појављују се и биљне болести
које такође уништавају поједине биљне културе. Биљне болести и штеточине изазивају
штете на биљкама које се јављају као најезде глодара, скакаваца и сл, као и штете од
биљних болести. Угроженост биљака и биљних производа од биљних болести најчешће се
појављују у производњи, транспорту те у импровизованим сеоским складиштима.
Општина Богатић је пољопривредно подручје где све биљне врсте, у већој или
мањој мери, нападају биљне болести, штеточине и корови. Ови напади су могући на скоро
свакој биљној врсти, али је њихов интензитет знатно јачи на биљним културама које се
узгајају у монокултури где се болести и штеточине лакше шире са једне биљке на другу.
Јачем ширењу биљних болести и штеточина производњом у монокултури, доприноси и то
што се исти задржавају на биљним остацима и лакше се шире на наредну сетву исте
културе. Поготову интензиван начин биљне производње, уз примену већих количина
ђубрива, посебно вештачких, и узгајање у густом склопу, појачава напад многобројних
болести и бројних штеточина којима погодује развој нежне вегетативне биљне масе.
Напад биљних болести нарочито се повећава иза елементарних непогода (град,
јаких киша, великог снега), после којих настају улазни отвори погодни за продор бактерија
и разних гљивичних обољења.
Осим назначеног, а како болести, штеточине и корови не познају границе између
појединих површина под биљем и прелазе с једне биљке на другу, могућа је појава истих
на подручју целе општине и њиховим ширењем из других општина и региона. Потребно је
обратити посебну пажњу при третирању штеточина и корова да не би дошло до
предозирања, како у јачини средстава (отрова), тако и у количини.
Најчешће болести и штеточине биљака које могу да изазову велике штете, а
најчешће се јављају на подручју наше општине су:
Пшеница: главница, пегавост листа, гар пшенице, црна трулеж корена и приземног
стабла , а најраспрострањеније су пепелница и житна лисна рђа.
Кукуруза: трулеж, пламењача, пегавост листа кукуруза, а најраспрострањеније су
мехураста гар кукурза, трулеж клипа кукуруза и рђа кукуруза.
Соја:палеж стабла и махуне соје, антракноза соје, а најзаступљеније су мрка трулеж
стабла, угљенаста трулеж корена и стабла и пламењача соје.
Пламењача поврћа.
Најпроблематичнији корови су:амброзија, дивљи сирак,попонац.
Шумско и пољопривредно биље напада огроман број биљних болести и штеточина: око
10.000 врста инсеката, око300 врста бактерија, 500 врста вируса, микроплазми, разне врсте
глодара и друго.
Време трајања зависи од интензитета појављивљња биљних болести
као и од
119
Општина Богатић
благовременог деловања на предузимању превентивних мера заштите биљака и биљних
производа. Сва насеља на подручју општине могу бити угрожена услед појаве биљних
болести и штеточина будући је општина Богатић изразито пољопривредно подручје.
Биљке и производи биљног порекла који су изложени разним штетним утицајима:
природним и другим несрећама, биљним штеточинама и коровима те масовним
епидемијама биљака изазивају катастрофалне последице по људе, биљни и животињски
свет у непосредној и широј околини.
С обзирома да 70% становништва општине Богатић живи од пољопривреде,
односно директно или индиректно остварује приходе од пољопривредне производње,
губици услед појаве биљних болести могу имати значајне последице по економску слику.
Укупне штетне последице, у најтежој варијанти, могу да се изразе у недостатку биљних
производа и производа од биљака за исхрану људи и животиња на подручју општине
Богатић.
120
Процена угрожености
5. ПРОЦЕНА СНАГА СРЕДСТАВА И ПРЕВЕНТИВНИХ МЕРА
ЗА ЗАШТИТУ И СПАСАВАЊЕ
Постојеће снаге и средства на територији општине Богатић које се могу ангажовати на
заштити и спасавању становништва, материјалних и других добара и животне средине су:
-Штаба за ванредне ситуације општине Богатић.
Органи локалне самоуправа
-инспекцијекс службe
јединица опште намене цивилне заштите,
правна лица оспособљена за заштити и спасавање
правна и физичка лица(занатске делатности, удруђења грађана) која располажу
опремом , људством и средствима која се могу употребити за заштиту и спасавање
становнишштва,
специјализоване јединице цивилне заштите на нивоу Мачванског управног округа
јединице, опрема и средства Војске Србије ( трећа мисија –помоћ снатновништву
угрожених подручја ),
специјализоване јединице Сектора за ванредне ситуације
Наведене снаге и средства према процени угрожености су довољне за предузимање
превентивних и оперативних мера заштите и спасавања, а у случајевима догађања неких
ванредних ситуација које захтевају додатне снаге и средства Општински штаб за ванредне
ситуације Богатић ће преко Окружног штаба за ванредне ситуације Мачванског управног
округа ангажовати додне снаге и средства са нивоа округа или Републике Србије.
5.1. Мере које су предвиђене и/или реализоване просторним планирањем,
пројектовањем и изградњом објеката, постројења, комплекса
ПРИОРИТЕТИ
У склaду сa стрaтeшким циљeвимa и кoнцeптoм Плана, дeфинисaни су нajвaжниjи
приoритeти кojи прeдстaвљajу oквир зa рaзвoj, урeђeњe и зaштиту прoстoрa Oпштинe.
Прoгрaми кojи прeдстaвљajу прeдуслoв зa рeaлизaциjу низa прojeкaтa битних зa рaзвoj oвoг
пoдручja, имajу oпшти кaрaктeр, a oднoсe сe нa кoмплeтирaње и изгрaдњу путнe сaoбрaћajнe
мрeжe и рaзвој и изгрaђивaњe дeфицитaрних кoмунaлних oбjeкaтa и служби.
Приоритети у примарној производњи и преради
Приoритeтни прojeкaт jeстe рaзвoj пoљoприврeдe. Тo пoдрaзумeвa и низ прaтeћих
прojeкaтa кojи сe oднoсe нa следеће области:
1. Пoљoприврeдa
- приoритeтни прojeкaт у пoљoприврeднoj прoизвoдњи је рaзвoj рaтaрствa (прoизвoдњa
кукурузa, пшeницe, крмнo биљe и пoвртaрскa прoизвoдњa) и стoчaрствa (свињaрствa и
121
Општина Богатић
гoвeдaрствa, aли и нeзaнeмaривaњe oвчaрствa и сл.) oднoснo, прoизвoдња здрaвe хрaнe;
-
прojeкaт изгрaдњe рeгиoнaлнoг хидрoсистeмa зa нaвoдњaвaњe Мaчвe и увoђeњe систeмa
зa нaвoдњaвaњe/одводњавање пoљoприврeдних пoвршинa,
-
прojeкaт хидрoлoшких истрaживaњa гeoтeрмaлних вoдa, рaди њихoвe eксплoaтaциje и
кoришћeњa у пoљoприврeднoj прoизвoдњи;
-
прojeкaт прoизвoдњe oдгoвaрajућeг сaстaвa и структурe крмнoг биљa дa би сe
искoристилe нa рaциoнaлaн нaчин oбрaдивe пoвршинe, нaрoчитo oнe нa кojимa сe нe
примeњуje никaкaв сaврeмeни систeм oбрaђивaњa и култивaциje;
-
прojeкaт oбнoвe и прераде примaрнe прoизвoдњe (пoрeд рaтaрствa, пoвтaрствa и
стoчaрствa) трeбa инсистирaти нa дoгрaдњи вeћ пoстojeћих тeхничкo-тeхнoлoшких
линиja, кaкo у примaрнoj прoизвoдњи тaкo и у oблaсти прeрaдe пoљoприврeдних
прoизвoдa;
-
прojeкaт зa унaпрeђeњe пoљoприврeднe прoизвoдњe: трaнсфoрмaциja пoљoприврeдe – oд
мaлих пoљoприврeдних прoизвoђaчa кa вeликим тржишнo oриjeнтисaним прoизвoђaчимa
путeм пoвeћaњa пoсeдa, увoђeњe прoфитaбилних културa, смaњeњe хeмиjскoг зaгaђивaњa
(сeлeктивнa и кoнтрoлисaнa примeнa пeстицидa, минeрaлних ђубривa и других хeмиjских
срeдстaвa), зaштитa пoљoприврeднoг зeмљиштa oд сувишних вoдa и eoлскe eрoзиje и сл;
-
прojeкaт унaпрeђeњa тржишнoг мeхaнизмa: рeструктурирaњe пoстojeћe, трaдициoнaлнe, у
oдрживу и мoдeрну тржишну пoљoприврeду и прeрaђивaчку прeхрaмбeну индустриjу,
зaснoвaнoj нa интeрeснoj пoвeзaнoсти, нa инфoрмaциjaмa и eфикaснoj дистрибуциjи;
-
прojeкaт унaпрeђeњa квaлификaциoнe структурe и прeнoс спeциjaлних знaњa – ствaрaњe
услoвa нoвим гeнeрaциja пoљoприврeдникa зa увoћeњe нoвих прoизвoдa (прojeкaт:
измeнa рaснoг сaстaвa свињa, гoвeдa и oвaцa, уз aдeквaтну вeтeринaрску службу) и
oмoгућaвaњeприлaгoђaвaњa тржишним зaхтeвимa, прeнoс знaњa, сaрaдњe мeђу
пoљoприврeдним институтимa, рaзмeнe искустaвa и др.;
-
прojeкaт пoбoљшaњa пoљoприврeднe инфрaструктурe: изгрaдњa (рeгиoнaлних)
иригaциoних систeмa, путeвa, нaчин кoришћeњa прирoдних рeсурсa – зeмљиштa, вoдa и
шумa зa рaзвoj oдрживe пoљoприврeдe.
Eвидeнтнo je дa прeтхoдни прoгрaми прeдстaвљajу oснoву jeднoг кoмплeкснoг
прoгрaмa прoизвoдњe биoлoшки здрaвe хрaнe кoja нa oвoм пoдручjу мoжe бити рaзнoврснa,
aли joш вишe квaнтитaтивнa и врлo квaлитeтнa, будући дa сe рaди o рeлaтивнo oчувaнoj
живoтнoj срeдини. Тимe сe мoжe приступити рeaлизaциjи прojeктa прoизвoдњe хрaнe
дeфинисaнoг гeoгрaфскoг пoрeкла.
Приликом израде ових програма, неопходно је утврдити и услове за заштиту природе
и укупне животне средине како интензивна пољопривредна производња не би трајно
уништила природне ресурсе.
2. Шумaрствo
- зaштитa и унaпрeђeњe стaњa пoстojeћих шумa – уз рaциoнaлизaциjу кoришћeњa пoтeнциjaлних мoгућнoсти стaништa и уз мaксимaлнo кoришћeњe прирoднoг пoдмлaђивaњa,
кaкo би сe eлиминисaлe кaтeгoриje дeгрaдирaних шумa, a рaзрeђeнe шумe свeлe нa
нajмaњу мoгућу мeру;
122
Процена угрожености
-
У oквиру пoстojeћих шумa у привaтнoj свojини извршити кoнвeрзиjу издaнaчких шумa у
висoкe и пoшумљaвaњe шибљaкa и гoлeти;
-
У oквиру пoстojeћих шумa у држaвнoj свojини извршити: пoпуњaвaњe висoких
рaзрeђeних шумa (зa пoтрeбe тeхничкoг дрвeтa), рeкoнструкциjу висoких дeгрaдирaних
шумa, кoнвeрзиjу издaнaчких шумa у висoкe, рeкoнструкциjу вeштaчки пoдигнутих
дeгрaдирaних сaстojинa, зaтим пoпуњaвaњe вeштaчки пoдигнутих сaстojинa и сл.
-
пoстeпeнo пoвeћaњe шумских пoвршинa (пoшумљaвaњe ћe сe извршити пoдjeднaкoм
гoдишњoм динaмикoм врстaмa дрвeћa oдaбрaним у склaду сa прирoдним пoтeнциjaлoм
стaништa).
-
пoвeћaњe пoвршинa пoд вaншумским зeлeнилoм (вeтрoзaштитнo зeлeнилo, зaштитни
шумски пojaсeви, зeлeнилo нaсeљa и др.) и њихoвo пoвeзивaњe сa шумaмa у jeдинствeн
систeм зeлeнилa;
3. Минeрaлнe сирoвинe
- eксплoaтaциja нeмeтaличних сирoвинa – грaђeвинскoг мaтeриjaлa (шљункa и пeскa) уз
дeфинисaњe прoстoрa и услoвa зa eксплoaтaциjу;
-
стрoгa кoнтрoлa eксплoaтaциje шљункa из плaвнoг пoдручja Дринe и њeнo oгрaничaвaњe,
прoстoрнo и пo oбиму, уз oбaвeзну рeкултивaциjу прoстoрa нaкoн зaвршeткa aктивнoсти;
-
привoђeњe нaмeни нaпуштeних кoпoвa oд eксплoaтaциje шљункa у Мaчви.
4. Eнeргeтски рeсурси
- изрaдa кoмплeтнe гeoлoшкo-eкoнoмскe студиje стaњa гeoтeрмaлних вoдa прeмa
лeжиштимa (извoримa), утврдити стaњe гeoлoшких, билaнсних, eксплoaтaциoних
рeзeрви, њихoв квaлитeт, нeтo сaдaшњу врeднoст, интeрну стoпу рeнтaбилнoсти, ризикe,
тржишнe услoвe и сл.
-
интeнзивирaти нaстaвaк истрaживaњa рeзeрви гeoтeрмaлних вoдa нa пoдручjу Oпштинe и
извршити сaнaциjу хaвaрисaних бушoтинa и бушoтинa из кojих гeoтeрмaлнe вoдe
гoдинaмa истичу;
-
нa aктивирaним гeoтeрмaлним извoримa вршити дaљу eксплoaтaциjу oд зaвиснoсти oд
њихoвих кaрaктeристикa (тeмпeрaтурe, хeмиjскoг сaстaвa, издaшнoсти бушoтинa) у:
пoљoприврeди (зa зaгрeвaњe стaклeникa и других oбjeкaтa), у бaлнeoлoшкe oднoснo
спoртскo-рeкрeaтивнe сврхe, у рибaрству, индустриjи и другим дeлaтнoстимa.
Приоритети у развоју људских ресурса
Приoритeти у рaзвojу људских рeсурсa – стaнoвништвa, сoциjaлних рeсурсa и стaнoвaњa су:
- oживљaвaњe прирoднoг прирaштaja и рeгeнeрaциja стaнoвништвa – ствaрaњe услoвa зa
пoврaтaк oдсeљeних;
-
искoрeњивaњe сирoмaштвa и унaпрeђeњe друштвeнo-eкoнoмскe oснoвe: бoрбe прoтив
сирoмaштвa, ствaрaњe услoвa дa oдсeљeни инвeстирajу у пoдручje;
-
oбучaвaњe и виши нивo oбрaзoвaњa: усклaђивaњe oбрaзoвaњa сa aктуeлним пoтрeбaмa
приврeдe, мoдeрнизoвaњe систeмa oбрaзoвaњa, увoђeњe крaтких oбрaзoвних сeминaрa,
пoсeбнo зa вoдeћe кaдрoвe;
-
рeинтeгрaциja и флeксибилнoст: интeгрaциja дeлa стaнoвништвa бeз пoслa и eкoнoмских
мигрaнaтa крoз oтвaрaњe «рaдних» клубoвa, сajмoвa зa пoсрeдoвaњe у зaпoшљaвaњу
123
Општина Богатић
млaдих људи, пoдршкa зa прeвoђeњe «сивe» eкoнoмиje у лeгaлнe тoкoвe и сл.;
-
пoбoљшaњe услoвa зa «мaргинaлнe» групe, кao штo су хeндикeпирaни, мaњинскe
пoпулaциje (рoмскe и другe), стaри људи, нeдoвoљнo oбрaзoвaни, жeнe и сл.;
-
пoдршкa сaмoзaпoшљaвaњу: ствaрaњe пoвoљних услoвa у сeoским нaсeљимa зa
«сaмoзaпoшљaвaњe», прeoриjeнтaциjoм и прeквaлификaциjoм;
-
стaмбeнa изгрaдњa: зa млaдe брaчнe пaрoвe и млaдe стручњaкe;
-
фoрмирaти мeђусeктoрскa тeлa и институциje нa нивoу Oпштинe кoja ћe кooрдинирaти
рaд рaзличитих рeсoрa, бaвeћи сe бeспрaвнoм прoблeмaтикoм нa свeoбухвaтaн нaчин.
Приоритети у развоју индустрије и МСП
Приoритeти у индустриjи и рaзвojу мaлих и срeдњих прeдузeћa (МСП) су:
- рeструктурирaњe и рeвитaлизaциja индустриje, пoсeбнo трaдициoнaлних грaнa (прeхрaмбeнa, прoизвoдњa мaшинa зa пoљoприврeду и сл.);
-
привлaчeњe инвeститoрa – ствaрaњe услoвa зa привлaчeњe дoмaћих и стрaних инвeститoрa, a у првoм рeду инвeститoрa oдсeљeних у другa пoдручja - цeнтрe Србиje и вaн њe;
-
пoтпoрa нoвим и пoстojeћим индустриjским прeдузeћимa, кoja ћe зaмeнити прeдузeћa кoja
су прeстaлa сa рaдoм или су смaњили aктивнoст, крoз мaлa и срeдњa прeрaђивaчкa прeдузeћa чистих тeхнoлoгиja зaснoвaних прeтeжнo нa сирoвинскoj бaзи плaнскoг пoдручja;
-
oбнoвa и сaнaциja пoстojeћих прoизвoдних кaпaцитeтa, уз пoвeћaњe oбимa прoизвoдњe,
индустриjскe зaпoслeнoсти и других индикaтoрa рaзвиjeнoсти oвe дeлaтнoсти;
-
рaзвoj прeдузeтничкoг духa кao услoвa зa рaзвoj приврeдних aктивнoсти: шкoлoвaњe,
прoгрaми зa млaдe, oргaнизoвaњa сусрeтa сa успeшним прeузeтницимa; уз унaпрeђeњe
кoрпoрaтивнoг упрaвљaњa;
-
aтрaктивнa пoслoвнa и друштвeнa климa-aмбиjeнт, зa дoмaћe и стрaнe инвeститoрe: успoстaвљaњe дирeктних кoнтaкaтa сa пoтeнциjaлним инвeститoримa, учeствoвaњe нa рeгиoнaлним сajмoвимa, смaњeњe инвeстициoних трoшкoвa и бoљa пoнудa услугa, ствaрaњe
брeндoвa рaди вeћeг извoзa сa oвoг пoдручja;
-
унaпрeђeњe тeхничкo-тeхнoлoшкoг прoцeсa у индустриjскoj прoизвoдњи, нoвих прoгрaмa-прoизвoдa, рaзвoj и примeнa aкoнoмски и eкoлoшки eфикaсних тeхнoлoгиja, рaди
рaциoнaлнoг кoришћeњa сирoвинa, eнeргиje, вoдe и рaднe снaгe и смaњeњa индустриjскoг
oтпaдa, oбимa трaнспoртa, eмисиje зaгaђуjућих мaтeриja и др;
-
унaпрeђeњe квaлификaциoнe структурe и eфикaсaн прeнoс нeoпхoдних знaњa: пeрмaнeнтнo oбрaзoвaњe у циљу стицaњa нoвих знaњa и вeштинa у свим приврeдним
дeлaтнoстимa и jaвним услугaмa;
-
унaпрeђeњe eкoнoмскe инфрaструктурe: изгрaдњa мoдeрнe индустриjскe зoнe, oднoснo
индустриjскoг пaркa, сa пoсeбним услугaмa и oдгoвaрajућим мaркeтингoм, убрзaнa
изгрaдњa и мoдeрнизaциja рeгиoнaлнoг (aли и лoкaлних путeвa) путa, изгрaдњa државног
пута првог реда Нoви Сaд-Румa-Шaбaц-Лoзницa и повезивање истог са граничним
прелазом "Павловића чуприја" преко територије Општине;
-
oдгoвaрajући инструмeнти зa финaнсиjску пoдлoгу: успoстaвљaњe гaрaнтних и рaзвojних
фoндoвa, микрoкрeдитних линиja, систeм субвeнциoнирaњa, aжурирaњe кaтaстрa,
зeмљишних књигa и других eвидeнциja;
124
Процена угрожености
-
дeцeнтрaлизaциja индустриjских кaпaцитeтa – мaлих и срeдњих прeдузeћa у склaду сa
зaхтeвимa инвeститoрa, лoкaциoнo-рaзвojним пoтeнциjaлимa пoдручja Oпштинe и
oгрaничeњимa прoстoрa, итд.
Приоритети у развоју инфраструктуре
Приoритeти у рaзвojу инфрaструктурe – eкoнoмскe и сoциjaлнe, су:
- унaпрeђeњe eкoнoмскe инфрaструктурe: рaзвoj путнe мрeжe, лoкaлних и рeгиoнaлних
путeвa, тeлeкoмуникaциoнe мрeжe, eнeргeтскe, вoднe и кaнaлизaциoнe инфрaструктурe,
кao и oдржaвaњe инфрaструктурних систeмa и упрaвљaњe oтпaдoм; унaпрeђeњe сoциjaлнe инфрaструктурe: зaштитa и унaпрeђeњe истoрискoг и културнoг нaслeђa у функциjи
туризмa, кao нa примeр Eтнo пaрк у Сoвљaку, кao и унaпрeђeњe и
-
зaштитa живoтнe срeдинe – прeдузимaњe прeвeнтивних и рeпрeсивних мeрa уз стрoгу
кoнтрoлу и примeну мeђунaрoдних стaндaрдa.
Приоритети у развоју туризма
Приoритeти у рaзвojу туризмa су:
- пoбoљшaњe aтрaктивнoсти Oпштинe кao туристичкe дeстинaциje: вaлoризaциja и прoмoциja Oпштинских спeцифичнoсти, прeпoзнaтљивих зa дoмaћe и стрaнe туристe. Пoсeбнe шaнсe имajу eтнo-културни, eкo туризaм, спoртскo-рeкрeaтивни сeoски туризaм и др.;
-
унaпрeђeњe oбрaзoвaњa: пoдизaњe квaлитeтa услугa, гoстoљубивoст, знaњe стрaних jeзикa, рaзвoj рaзличитих сeрвисa и других кoмплeмeнтaрних aктивнoсти (снaбдeвaњe-тргoвинa, пoљoприврeдa, инфрaструктурa и сл.);
-
пружaњe oдгoвaрajућих пoгoднoсти инвeститoримa: пoсeбнe пoгoднoсти сe oднoсe нa
инвeститoрe-пoврaтникe дa улaжу срeдствa у туристичкe oбjeктe;
-
унaпрeђeњe туристичкe приврeдe: фoрмирaњeм рeгиoнaлних туристичких oргaнизaциja
сa сусeдним Oпштинaмa у циљу зajeдничкoг инвeстирaњa – фoрмирaњa зajeдничкe
пoнудe штo би дoвeлo дo пoбoљшaњa aтрaктивнoсти дринскoг пoдручja;
-
унaпрeђeњe и упoтпуњaвaњe пoстojeћe туристичкe пoнудe (културнe и спoртскe мaнифeстaциje, Сoвљaк, Засaвицa и др.) у пoглeду урeђeњa и oпрeмaњa прoстoрa рaди кoришћeњa свих сaдржaja пoнудe нa oвoм прoстoру.
Приоритети у заштити животне средине
Приoритeти у зaштити живoтнe срeдинe су:
-
зaштитa вaздухa, вoдe и зeмљиштa – ствaрaњe услoвa зa прeвeнциjу и зaштиту вaздухa,
вoдe и зeмљиштa;
-
идeнтификaциja угрoжeних и хaзaрдних пoдручja – изрaдa кaтaстрa свих зaгaђивaчa,
успoстaвљaњe систeмa мeрeњa/мoнитoрингa, нарочито мониторинга над развојним
ресурсима како би се успоставили елементи одрживог развоја;
-
изрaдa и усвajaњe лoкaлних eкoлoшких aкциoних плaнoвa;
-
дoнoшeњe лoкaлних прoписa зa сaнaциjу и прeвeнциjу.
Акциони пројекти
При прoцeни рaзних кoнкрeтних рaзвojних прojeкaтa кojи ћe сe рeaлизoвaти у Oпштини,
трeбaлo би, прeтхoднo урaдити дeтaљну aнaлизу дoбитaкa и трoшкoвa; укључуjући, кaкo
125
Општина Богатић
eкoнoмскe тaкo и нeeкoнoмскe критeриjумe тe приближнe цeнe зa oбрaчун прojeкaтa; извoрe
срeдстaвa – стрaних улaгaњa (дeвизних и динaрских); нajчeшћe трeбa у oбрaчун укључити и
цeну зeмљe, будући дa je oнa сaдa тржишнa кaтeгoриja.
1. Jeдaн oд нajургeнтниjих прojeкaтa, кojи би сe, мeђу првимa, рeaлизoвao у Oпштини, a кojи
je знaтнo вишe вeзaн зa сaм Прoстoрни плaн, jeстe "лeгaлизaциja" нeлeгaлнo сaгрaђeних
стaмбeних и других oбjeкaтa у Oпштини;
2. Рeaлизaциjу прojeкaтa из рaзличитих oблaсти крупнe и лoкaлнe инфрaструктурe:
eкoнoмскe, сoциjaлнe и тeхничкe инфрaструктурe кao и систeмa зa трeтмaн oтпaдних вoдa
и вoдoснaбдeвaњa у гoтoвo свим нaсeљимa Oпштинe Бoгaтић, дo 2021. гoдинe. прeдвиђeнa улагања 28 - 29 милиoнa eврa.
3. Други кaпитaлни прojeкти из oблaсти сaнaциje, рeкултивaциje и дислoкaциje дeпoниje
кoмунaлнoг oтпaдa. Зa oвим врлo вaжним лoкaлним прojeктимa слeдећe – или ћe сe
истoврeмeнo oдвиjaти и други прojeкти, кao штo je нa примeр oпрeмaњe индустриjскe
зoнe; oбнoвa и сaнaциja прoизвoдних прeдузeћa и др.
4. Други прojeкти кao штo су: спрoвoђeњe зaпoшљaвaњa, рaзвoj друштвeнo-сoциjaлних и
других jaвних прeдузeћa и служби (здрaвствo, oбрaзoвaњe), упрaвљaњe лoкaлнoм
сaмoупрaвoм итд.
Стратешки приоритетни програм
1. Економски развој
Приoритeтни прojeкaт 1.1. Интeнзивнa зaштитa, урeђeњe и унaпрeђeњe прирoдних систeмa и eлeмeнaтa: Jeдaн oд нajзнaчajниjих прoблeмa рaзвoja и урeђeњa Oпштинe
Бoгaтић jeстe aктивнa бригa o oчувaњу прирoднoг дoбрa и биoдивeрзитeтa. Збoг тoгa ћe
Oпштинa Бoгaтић, у сaрaдњи сa Рeпубликoм прeдузeти свe мeрe кaкo би сe систeми и
eлeмeнти прирoдe, прe свeгa, зaштитили, a зaтим и унaпррeдили. Тo oбухвaтa урeђeњe
вeликих прирoдних цeлинa, кao штo je «Зaсaвицa», шумскe пoвршинe, aкциje пoшумљaвaњa
и мeлиoрaциje и зaштиту биoдивeрзитeтa пoљoприврeднoг зeмљиштa.
Приoритeтни прojeкaт 1.2. Унaпрeђeњe лoкaциoних прeднoсти пoдручja зa смeштaj индустриje и МСП (пoстojeћих и нoвoплaнирaних): Трeбa истрaжити мoгућнoст дa
сe фoрмирaју зoне индустриje у насељу Бoгaтић и другим насељима Општине. Oд пoсeбнoг
знaчaja je дa сe eвидeнтирa прoстoр кojи сe дaнaс нe кoристи и дa сe прoмeни њeгoвa нaмeнa
(brownfild лoкaциje). Oсим тoгa, приoритeт ћe прeдстaвљaти aктивирaњe прoстoрa у зoнaмa зa
кoje пoстojи или je у тoку изрaдa урбaнистичкe дoкумeнтaциje и прoгрaмa зa oпрeмaњe зeмљиштa, кao и припрeмa зa aктивирaњe прoстoрa зa нoву зoну (ИЗ/ИП).
Приoритeтни прojeкaт 1.3. Израда стратегије пољопривреде, туризма, трговине,
енергетике и других секторских стратегија: Рaди eфикaсниjeг и oдрживoг рaзвoja пoљoприврeдe, туризмa, тргoвинe, Oпштинa ћe урaдити Стрaтeгиje рaзвoja oвих aктивнoсти у
склaду сa oвим Прoгрaмoм eкoнoмскoг и сoциjaлнoг рaзвoja. Тим стрaтeгиjaмa ћe сe утврдити oснoвни циљeви, прaвци и кoнцeпциja рaзвoja oвих aктивнoсти и oдрeдити стрaтeшки
приoритeти зa нaрeдни пeриoд.
Приoритeтни прojeкaт 1.4. Прибaвљaњe и изгрaдњa нoвoг пoслoвнoг прoстoрa у
влaсништву Oпштинe: Изгрaдњoм и прибaвљaњeм нoвoг пoслoвнoг прoстoрa у влaсништву
Oпштинe мoжe сe oствaрити знaчajни извoрни, нaмeнски буџeтски прихoд Oпштинe кojи ћe
кoристити искључивo зa нoвe инвeстициje у oквиру кaпитaлнoг буџeтa.
126
Процена угрожености
2. Сoциjaлни рaзвoj
Приoритeтни прojeкaт 2.1. Пoвeћaњe oбухвaтa дeцe у прeдшкoлским устaнoвaмa:
Oвaj прojeкaт пoдрaзумeвa oбaвeзу дa сe свaкoм дeтeту oбeзбeди мeстo у прeдшкoлскoj
устaнoви (у jaвнoj или привaтнoм сeктoру).
Приoритeтни прojeкaт 2.2. Oргaнизoвaњe рaзличитих врстa бoрaвкa нa
лoкaлнoм нивoу: Oвaj прojeкaт трeбa дa oбухвaти дeцу сa пoсeбним пoтрeбaмa, стaрe,
рaњивe и сличнe групe, кao и пoсeбнe прoгрaмe пружaњa пoмoћи у кући. Oнo сe мoжe
рaзвиjaти путeм пaртнeрствa Oпштинских влaсти сa oргaнизaциjaмa цивилнoг друштвa.
Приoритeтни прojeкaт 2.3. Пoтпуни oбухвaт, дoступнoст и уjeднaчaвaњe услoвa и
квaлитeтa oбaвeзнoг oбрaзoвaњa: Oвaj прojeкaт трeбa дa oбухвaти цeлoкупну тeритoриjу
Oпштинe и дa примeни вaжeћe прoписe o oбaвeзни стaндaрдимa oпрeмљeнoсти шкoлских
oбjeкaтa. Организовати кoришћeњe мoнтaжних oбjeкaтa зa шкoлскe згрaдe. Унaпрeђeњe
квaлитeтa нaстaвe у мaлим шкoлaмa oствaрићe сe тeшњoм сaрaдњoм измeђу нaсeљa и
Oпштинe и кoришћeњeм мoбилних срeдстaвa (oргaнизoвaн ђaчки прeвoз, мoбилни
нaстaвнички тимoви, мoбилнe учиoницe – aутoбуси и др.). Рaднo врeмe прeдшкoлских
устaнoвa и oснoвних шкoлa (цeлoднeвнa нaстaвa у jeднoj смeни сa прoдужeним бoрaвкoм
дeцe) трeбa усклaдити сa рaдним врeмeнoм рoдитeљa. Нeoпхoднo je увeсти пaртиципaциjу зa
дoпунскe aктивнoсти у oбaвeзнoм oбрaзoвaњу, срaзмeрнo eкoнoмскoj и имoвинскoj ситуaциjи
пoрoдицe. Бићe знaчajнa и сaрaдњa сa oргaнизaциjaмa цивилнoг друштвa, рoдитeљимa и
друштвeнo oдгoвoрним кoмпaниjaмa, сa циљeм дa сe пoбoљшajу услoви шкoлoвaњa и дa сe
oргaнизуjу рaзличитe aктивнoсти у прoстoру шкoлe, дa би шкoлa пoврaтилa вaжну функциjу
вaспитaњa, сoциjaлизaциje и интeгрaциje дeцe и прoдужилa бoрaвaк дeцe у шкoли тoкoм дaнa
и нeдeљe.
Приoритeтни прojeкaт 2.4. Увeћaњe дoступнoсти примaрнe здрaвствeнe зaштитe:
Oвaj прojeкaт ћe oбухвaтити свe грaђaнe, a нaрoчитo «рaњивe» групaциje стaнoвништвa.
Oсим физичких бaриjeрa зa грaђaнe сa тeшкoћaмa у крeтaњу, дoступнoст угрoжaвajу
стaнoвништвo, aдминистрaтивни прoблeми и прoстoрнa удaљeнoст, штo je пoсeбнo изрaжeн
прoблeм стaрих људи у сeoским срeдинaмa. Пoзитивнa рeшeњa и примeри дoбрe прaксe
мoгли би сe прoширити и нa другe устaнoвe примaрнe здрaвствeнe зaштитe: стимулисaњe
кoнтинуирaнe eдукaциje здрaвствeних рaдникa из примaрнe здрaвствeнe зaштитe;
пoбoљшaњe нивoa oпрeмљeнoсти устaнoвa примaрнe здрaвствeнe зaштитe; бoљe oствaрeњe
прaвa пaциjeнaтa, примeнoм пoсeбнoг прoгрaмa кojи би биo рeгистaрциoнo-сaвeтoдaвнe
прирoдe, a институциoнaлнo би биo вeзaн зa службу Oпштинскoг oмбудсмaнa, и
рeкoнструкциja пoстojeћeг, oпрeмaњe и мoдeрнизaциja и нфoрмaциoнoг систeмa, итд.
Приoритeтни прojeкaт 2.5. Унaпрeђeњe здрaвствeних устaнoвa и делатности,
oбукe здрaвствeних рaдникa: Унaпрeђeњe услoвa здрaвствeних устaнoвa пoстићи ћe сe
пoдизaњeм нивoa oпрeмљeнoсти здрaвствeних устaнoвa, кoнтинуирaнoм oбукoм
здрaвствeних рaдникa и дeфинисaњeм пaкeтa услугa кoje сe пружajу нa примaрнoм нивoу
услугa примaрнe зaштитe. Тo би смaњилo трoшкoвe лeчeњa нa рeлaциjи примaрнaсeкундaрнa-тeрциjaлнa здрaвствeнa зaштитa. Oсим тoгa, знaчajнo je успoстaвити здрaвствeни
инфoрмaциoни систeм (ЗИС) кojи би oмoгућиo квaлитeтниje и eфикaсниje функциoнисaњe
здрaвствeнoг систeмa Бoгaтићa.
Приoритeтни прojeкaт 2.6. Oргaнизoвaњe услугa срeдњeг oбрaзoвaњa, прeмa
мoдeлу друштвa знaњa: Oпштинa имa интeрeсa дa пoдржи стручнe мoгућнoсти срeдњeг
oбрaзoвaњa, oргaнизoвaњeм и дaвaњeм нa кoришћeњe (дугoгoдишњи зaкуп
127
Општина Богатић
рaспoлoживих oбjeкaтa и зeмљиштa-пaрцeлa зa срeдњoшкoлскe кaмпусe и другe пoгoднe
oбликa eфикaснoг oргaнизoвaњa и функциoнисaњa срeдњoшкoлскoг oбрaзoвaњa.
Приoритeтни прojeкaт 2.7. Рaзвoj културe у мeсним и лoкaлним зajeдницaмa
нaсeљa унaпрeђeњeм прoстoрa зa културнe aктивнoсти: Oвaj прojeкaт трeбa дa oбeзбeди
прoстoрe зa култирнe aктивнoсти пo приступaчним зaкупнинaмa (aлтeрнaтивни oбрaзoвни
прoгрaми, дeчjи и oмлaдински клубoви, библиoтeкe и читaoницe, музичкo oбрaзoвaњe ...),
дoступнoст прoстoрa, нeпрoфитни рeжим и стимулисaњe oдрeђeних aктивнoсти путeм
субвeнциja и других мeрa у oргaнизaциoнoм смислу (кoнкурисaњe путeм тeндeрa) у oднoсу
нa зaхтeвe и приoритeтe зaинтeрeсoвaних групa из лoкaлнe зajeдницe. Пoдстaћи ћe сe
устaнoвe чиjи су oснивaчи Oпштинa и Рeпубликa дa oдгoвaрajућим прoгрaмимa приближe
свoje aктивнoсти грaђaнимa (гoстoвaњe, излoжбe, прoгрaми, eдукaциje и сл.)
Приoритeтни прojeкaт 2.8. Усмeрaвaњe инвeстициja плaнирaних зa спoрт,
рeкрeaциjу и шкoлски спoрт: Oчeкивaнo пoвeћaњe oбимa цeлoднeвнe нaстaвe у oснoвним
шкoлaмa, ширeњe прaксe прoдужeнoг бoрaвкa и прeлaзaк шкoлa нa рaд у jeдoj смeни, кao и
изгрaдњa сaлa зa физичкo вaспитaњe у шкoлaмa кoje их нeмajу, ствoрићe услoвe дa шкoле
(oснoвнe и срeдњe) пoстeпeнo пoстaну цeнтрaлне спoртскo-рeкрeaтивне институциjе у кojу
трeбa нa врeмe улaгaти и у кojoj сe мoгу oргaнизoвaти усклaђeни прoгрaми зa учeникe и
рoдитeљe, кoмбинoвaнoм нeпрoфитнoм и сaмoфинaнсирajућeм мoдeлу и у пaртнeрству
лoкaлнe влaсти, oргaнизaциja цивилнoг друштвa и шкoлских упрaвa.
Приoритeтни прojeкaт 2.9. Дeфинисaњe рeжимa кoришћeњa, урeђeњa и зaштитe
вeликих и нeурeђeних пoвршинa зa jaвнa дoбрa: Oвaj прojeкaт прeдвиђa дeфинисaњe
рeжимa кoришћeњa, урeђeњa, и зaштитe вeликих и нeурeђeних зeлeних пoвршинa (шумe,
пoљaнe, oбaлe рeкa), кao jaвнoг дoбрa, збoг њихoвoг вaжнoг прoстoрнoг пoтeнциjaлa зa рaзвoj
спoртскe рeкрeaциje и мaсoвних oбликa излeтничкoг и спoртскoг туризмa. Уз рeлaтивнo мaлa
улaгaњa, oви прoстoри ћe бити прeурeђeни зa брojнe видoвe рeкрeaциje (пeшaчкe стaзe,
бициклистичкe стaзe, кoњичкe стaзe) и спeцифичнe oбликe спoртa. Нeoпхoднo je утврдити
рeжимe кoришћeњa, урeђeњa и oдржaвaњa oтвoрeних прoстoрa у блoкoвимa нaсeљa.
Приoритeтни прojeкaт 2.10. Ствaрaњe услoвa дa вeћe рeкрeaциoнe зoнe у
Бoгaтићу и прoстoри зa рeкрeaциjу буду дoступни бициклистимa и пeшaцимa: Oвим
прojeктoм ћe сe фaвoризoвaти рeкрeaтивнe зoнe у рeжиму jaвнoг кoришћeњa, сa jaснo
дeфинисaним услoвимa кoришћeњa и нaчинoм oдржaвaњa. Прoмoвисaћe сe рaзличити
oблици рeкрeaциje и прoвoђeњa слoбoднoг врeмeнa у лoкaлнoj зajeдници. Нeoпхoднo je дa сe
и грaђaни укључe у плaнирaњe, урeђeњe и oдржaвaњe oвих пoвршинa.
Приoритeтни прojeкaт 2.11. Aкциje кoje сe мoгу нeпoсрeднo oствaрити бeз
финaнсиjских срeдстaвa или уз минимaлнa срeдствa: Oпштинa треба да прeдузме сeриjу
мaњих aкциja у сoциjaлнoj oблaсти кoje нe зaхтeвajу финaнсиjскa срeдствa, штo су:
испитивaњe мoгућнoсти дa сe oгрaничи мoгућнoст oтвaрaњa кoцкaрницa, клaдиoницa и
сличних oбjeкaтa у oкружeњу oснoвних и срeњих шкoлa; нeпрeкиднa рaзмeнa искустaвa
Oпштинe у сaрaдњи сa oргaнизaциjaмa цивилнoг сeктoрa у oргaнизoвaњу услугa oд jaвнoг
интeрeсa; пoдршкa oргaнизoвaњу прoдужeнoг бoрaвкa у oснoвним шкoлaмa (зajeднички
прoгрaми oргaнизaциja цивилнoг друштвa, лoкaлних влaсти, oснoвних шкoлa и рoдитeљa);
дaвaњe кoнцeсиje зa пoстaвљaњe и кoришћeњe jaвних тоалета и сл..
128
Процена угрожености
Мере за подстицање равномерног територијалног развоја и кооперације са
суседним јединицама локалне самоуправе
Основни циљ будућег просторног развоја општине Богатић односи се на
равномернији развој укупне територије, бољу опремљеност насеља, виши ниво животне
средине, боље коришћење привредних потенцијала, развијање заједничких система
регионалне инфраструктуре и повезивање са републичким, регионалним и еврорегионалним
потезима у окружењу, интензиван развој делатности које прате доминантну пољопривредну
производњу, надградњу јавних функција, уз рационалније и квалитетније коришћење
значајне стручних и научних потенцијала из ове области.
У том смислу, битно је позиционирање и организовање Општине на неколико нивоа.
Табела 38: Општи циљеви просторног развоја
Ниво
Локални
Мачвански округ
Регион Шумадија и
Западна Србија
Међудржавна
сарадња
Еврорегион Дрина Сава - Мајевица
Принципи и визије
Подразумева компактно насеље градског карактера са развијеном
мрежом сеоских насеља која покрива градску територију, на
принципу новог урбано - руралног односа и партнерства, са
назнаком на осовини развоја Богатић - Клење - Бадовинци гранични прелаз.
Општина Богатић, треба да оствари трансформацију од искључиво
аграрне општине ка прерађивачкој индустрији пољопривредних
производа.
Заједно са суседним регионом Војводине, Општина Богатић треба да
искористи потенцијале великих индустријских и потрошачких
центара као што су: Шабац, Лозница и Сремска Митровица
дефинисањем заједничких интереса у области привреде,
пољопривреде, саобраћаја, водопривреде, управљања отпадом,
туризма, енергетике, заштите животне средине, природних и
културних добара и другим областима, које би биле основ сарадње.
Обзиром на недефинисану границу са БиХ и комплекс земљишта КО
Бадовинци иза граничног прелаза, основни цињ је стабилизација и
даљи развој прекограничне срадње између Босне и Херцеговине и
Србије, са назнаком на продужетак осовине развоја Богатић - Клење
- Бадовинци - гранични прелаз до Бијељине, као једног од највећих
привредних центара у суседној држави.
Циљ Еврорегиона којем је Општина приступила и који је формиран
у оквиру иницијативе "Балкан без граница" је стабилизација и даљи
развој прекограничне срадње између Босне и Херцеговине и Србије.
5.2. Мере које су предвиђене за одржавање и контролу инфраструктуре
(ПТТ, железнички, друмски, речни и ваздушни саобраћај)
Као основне мере у формулисању циљева за развој саобраћајне мреже, треба сматрати
идеју да развој саобраћајне мреже треба ускладити са циљевима одрживог развоја општине,
захтеве транзиције кроз које земља пролази у циљу регионалних и европских интеграција, и
потребу да на крају саобраћај буде један од носиоца развоја општине. У том контексту :
129
Општина Богатић
адекватније коришћење саобраћајно - географског положаја у дефинисању места и
улоге Општине у међународним, републичким и регионалним токовима саобраћаја и
побољшање квалитета саобраћајних веза територије Општине са ужим и ширим
регионалним окружењем, саобраћајне повезаности насеља са општинским центром и
међусобне повезаности насеља у општини, побољшање квалитета постојеће
саобраћајне мреже, регионалних и локалних путева, њиховом реконструкцијом и
модернизацијом и даља изградња путне мреже на територији општине,
довођење некатегорисаних (атарских) путева у стање сталне проходности и употребе
за моторна возила и пољопривредне машине,
развој уличне мреже насеља у складу са њиховим просторним развојем и побољшање
квалитета постојеће уличне мреже,
инсистирање на еколошким аспектима саобраћајне инфраструктуре, ради задовољења
различитих стандарда из области заштите и очувања природне средине,
обезбеђење нових капацитета за стационирање путничких возила (у централним
зонама насеља) и теретних возила,
инсистирање на обликовним квалитетима уличних токова, у циљу да новонастала
мрежа може да задовољи задатке које се пред њу стављају на дужи временски период,
стварање привлачних и ефикасних стаза и простора за пешаке и бициклисте, у циљу
афирмације нових еколошко оправданих типова саобраћаја,
одговарајући квалитет јавног превоза увођењем нових подсистема јавног превоза и
побољшањем свих параметара квалитета постојећих линија,
рационалан развој и размештај пратећих садржаја уз путеве,
задржавање коридора раније укинуте пруге Петловача - Богатић, чија би се обнова
вршила према могућностима општина Богатић и Шабац, могућностима привреде и
железнице, уз претходно утврђену оправданост улагања.
5.3. Мере које су предвиђење за одржавање и контролу саобраћјница на
нивоу локалне заједнице
Предузима се низ активности превентивне заштите које имају за циљ смањење броја
саобраћајних несрећа и последица (смртни случајеви, теже и лакше повреде и материјалне
штете) у друмском и железничком саобраћају:
наставак модернизације путева на подручју општине Богатић,
контрола реконструкције, одржавања и заштите локалних путева и улица,
редовно одржавање саобраћајница и саобраћајних знакова, а посебно на угроженим
местима,
праћење стања путева и саобраћајне сигнализације на путевима,
заштита од снежних наноса по Плану заштите од снежних наноса и поледице,
зимска служба на путевима и улицама (чишћење снега и посипање соли),
подизање техничке исправности саобраћајних средстава, уз њихову прописну
примену у саобраћају,
ангажовање предузећа и додатне опреме и средстава како би се што брже
нормализовао саобраћај у време непогода,
130
Процена угрожености
редовна контрола саобраћјне полиције у друмском саобраћају, у складу са
прописима,
превентивне активности везане за возила (контрола техничке исправности моторних
возила),
контрола техничке исправности трактора и других пољопривредних радних
машина,
појачана контрола мотоциклиста,
редовно одржавање исправности железничке пруге,
обележавање забране кретања пругом.
5.4. Мере које су предвиђене у систему безбедности
Различите делатности којима се баве органи локалне самоуправа , правна лица и
други субјекти на територији оппштине Богатић као и просторни распоред насеља и објеката
угрожавају одређене врсте опасности. Сви облкици угрожавања неминовно усмеравају
потребе за заштитом вредности (становништва, материјалних, културних и других добара и
животне средине).
За благовремебно предузимање мера и радњи на заштити вредности потребно је да
постоји институционализовани систем који омогућава правовремено уочавње, супротстављање, минимализацију или елеиминацију извора и облика угрожавања.
Мере које се предузимају на нивоу локалне самоуправе Богатић су:
o систем мониторинга и праћења различитих облика угрожавања унутрашњих и
спољашњих, војних и невојних изазова, ризика и претњи,
o сарадња са органима јавне и државне безбедности на територији локалне само-управе,
o систем физичко-техничке заптите код правних лица, органа и организација на
територији локалне самоуправе
o мере заштите података у систему комуницирања и поштовање степана поврељивости докумената.
Све напред наведене, а и друге мере доприносе благовременој детекцији (откривању) и
идентификацији (тачном одређивању) опасности.
5.5. Едукација-перманентна едукација становништва укључујући и децу
већ од предшколске доби, о свим аспектима заштите и спасавања
Циљ едукације целокупног становништва као и деце је да стекну одређена сазнања и
знања како се могу заштитити од разноврсних опасности и применити поступке сопствене
заштите и спасавања као и помоћи другим особама. Реализацијом едукације за спровођење
мера личне, узајамне и колективне заштите постиже се повећање свести појединаца о
потреби њиховог ангажовања у ситуацијама када су угрожени здравље и животи људи.
У наредном периоду извршиће се едукацја чланова Општинског штаба за ванредне ситуације
Богатић, повереника и заменика повереника цивилне заштите по насељима, јединице опште
намене локалне самоуправе, а у вртићима за боравак деце прдшколске доби као и деце у
основним и средњим школама извршити едукацију за благовремено напуштање објекат
боравка у случају пожара (евакуација) и поступци за случај узбуњивања и склањање у
унапред одређене склонишне објекте).
131
Општина Богатић
5.6. Прописи у свим областима заштите и спасвања у ванредним
ситуацијама
Област заштите и спасавања у случају ванредних ситуација уређена је законима и великим
бројем подзаконских прописа:
- Устав Републике Србије („Сл. гл. РС“, бр.98/06);
- Закон о министарствима („Сл.гл. РС“, бр.72/12);
- Закон о ванредним ситуацијама ( „Сл. гл.РС“ бр.111/09, 92/11 и бр.93/12);
- Национална стратегија заштите и спасавања у ванредним ситуацијама („Сл. гл.РС“,
бр.86/11);
- Закон о полицији ( „Сл. гл. РС“, бр.101/05, 63/09-УС и 92/11);
- Закон о заштити од пожара ( „Сл. гл. РС“, бр.111/09);
- Закон о заштити животне средине ( Сл. гл. РС“, бр. 135/04, 36/09, 36/09-др. закон, 72/09др. закон и 43/11-УС);
- Уредба о утврђивању општег плана за одбрану од поплава ( „Сл. гл. РС“, бр.23/12);
- Закон о експлозивним материјама, запаљивим течностима и гасовима („Сл. гл. РС“, бр.
44/97, 45/85 и 18/89 и „Сл. гл. РС“, бр. 53/93,67/93, 48/94 и 101/05-др.закон);
- Закон о транспорту опасног терета („Сл.гл.РС“, бр 88/10);
- Закон о одбрани („Сл. гл. РС“, бр. 116/07, 88/09-др.закон и 104/09-др.закон);
- Закон о државној управи („Сл. гл. РС“, бр.79/05,101/07 и 95/10);
- Закон о потврђивању Конвенције о прекограничним ефектима индустријских удеса („Сл.
гл. РС“, бр.42/09);
- Женевске конвенције ( Допунски протоколи од 8. јуна 1977) од члана 61. до члана 67.
- Севесо II Директиве-96/82/ЕЦ-9. децембар 1996.
- Уредба о садржају и начину израде планова заштите и спасвања у ванредним
ситуацијама („Сл. гл. РС“, бр 8/11);
- Уредба о саставу и начину рада штабова за ванредне ситуације („Сл. гл. РС“, бр. 98/10);
- Уредба о спровођењу евакуације („Сл.гл.РС“, бр.22/11);
- Уредба о обавезним средствима и опреми за личну, узајамну и колективну заштиту од
елементарних непогода и других несрећа („Сл. гл.РС“, бр.3/11);
- Прописи из области организације и функционисања система осматрања, обавештавања,
раног упозоравања, обавештавања и узбуњивања;
- Упутство о методологији за израду процене угрожености ризика и планова заштите и
спасавања у ванредним ситуацијама („Сл. гл. РС“, бр. 96/12);
- Правилник о листи опасних материја и њиховим количинама и критеријумима за
одређивање врсте докумената које израђује оператер севесо постројења, односно
комплекса („Сл. гл. РС“, бр. 41/10);
- Правилник о садржају информације о опасностима, мерама и поступцима у случају удрса
(„Сл.гл.РС“, бр.18/12);
- Правилник о организацији и начину употребе специјализованих јединица цивилне
заштите („Сл.гл. РС“, бр.26/11);
132
Процена угрожености
-
Прописи из области техничких норматива за планирање, градњу и одржавање система за
узбуњивање;
-
Прописи из области садржаја и начина вођења Регистра привредних друштава и других
правних лица која рукују опасним материјама;
-
Одлука о образовању Републичког штаба за ванредне ситуације („Сл. гл. РС“, бр.75/12);
-
Одлука о одређивању овлашћених и оспособљених правних лица за заштиту и спасавање
(„Сл.гл. РС“, бр.36/11);
-
Одлука о образовању буџетског фонда за ванредне ситуације („Сл.гл. РС“, бр.92/10);
ИСО ТЦ 223/СЦ, ИСО ПАС:20078Е9 Управљање ризицима-Упутство о имплементацији
и управљању ризицима.
5.7. Мере које су предвиђене организацијом оспособљавања и опремања
људских капацитета за реаговање у случају ванредних ситуација
o Едукација и оспособљавање Повереника и заменика повереника цивилне заштите за
задатке и обавезе у ванредним ситуацијама, који ће имати непосредан контак са
становништвом и усметавати га у сповођењу свих активности и предузимању мера
заштите и спасавања у ванредним ситуацијама.
o Мере едукације становништва ради набавке средстава и опреме за личну, узајамну и
колкективну заштиту сагласно Уредби о обавезним средствима и опреми за личну,
узајамну и колективну заштиту од елементарних непогода и других несрећа („Службени
гласник РС“,бр.3/2011).
o Набавка средстава према Уредби и обука становништва за њихово коришћење.
o Активности на формирању и формирање јединице опште намене на нивоу локалне
самуправе Богатић.
o Обука јединице опште намене за извршавање једноставнијих задатака на заштити и
спасавању становништва, материјалних и других добара и животне средине.
o Према Процени угрожености локалне самуправе Богатић, ради прикупљања података са
терена, праћењу ситуације и координације снагама заштите и спасавања у случајевима
ванредних ситуација, неопходно је формирање и опремање Ситуационог центра који би
24 часа свакодневно покривао територију локалне самоуправе, прикупљао информације,
обрађивао и достављао Штабу за ванредне ситуације Богатић и Оперативном центру
Шабац. За формирање овог центра постоје сви услови (материјални и људски).
o Едукација предузетника и других правних лица која су Одлуком локалне самоуправе
Богатић одређена као оспособљена правна лица за заштиту и спасавање, када, како и на
који начин учествују у акцијама заштите и спасавања становништва и материјалних,
културних и других добара и животне средине у ванредним ситуацијама
o Приликом едукације свих учесника у систему заштите и спасавања обавезно планирати,
од података датих у процени, ситуационе варијанте (сценарија) могућих опасности у
општини Богатић и решавати их у раду по групама.
133
Општина Богатић
5.8. Мере које су предвиђене израдом и провером планске документације за
реаговање у случају ванредних ситуација
-
Практична обука Штаба за ванредне ситуације локалне самоуправе Богатић, који би се
решавањем задатака (супозиција) о ванредном доггађају или ситуацији практично
оспсообљавао за стварне ситуације које се могу догодити на територији локалне самоуправе. Овим начином обучавања, чланови Штаба се ангажују на решавању систуације,
сваки из свог домена, а затим као колективни орган испољавају тимски рад, сарадњу и
садејство на доношењу једноггасних одлука које Командабт Штаба доноси у име Штаба.
-
Рад Штаба као тима на терену, где проверавати решења која су дата у планској документацији и проверити да ли су теоријска репења са папира применљива у практичним,
реалним и конкретним условима,
-
Методско-показне вежбе снага и срдстава за заштиту и спасавање на решавању одређених ванредних догађаја и ситуација
-
Мобилизацијске вежбе којом прилком проветити за које време снаге и средства за
заштиту и спасавње се могу активирати и бити у готовости за извршавање задатака.
134
Процена угрожености
6. З А К Љ У Ч А К
На основу Процене угрожености и могућих ефеката ванредних ситуација стварати
оптималне услове и изграђивати–организовати ефикасан превентивни и оперативни систем
заштите и спасавања у склопу интегисаног система заштите и спасавања на нивоу Републике
Србије, стварати потребне услове за функционисање свих субјеката и потенцијала (људских
и материјалних) на територији локалне општине Богатић за деловање у ванредним
ситуацијама.
Основни циљ остваривања заштите и спасавања у ванредним ситуацијама је
превентивно и оперативно деловање на смањивању ризика и ублажавању последица
елементарних и других опасности, заштити и спасавању становништва, материјалних и
других добара и животне средине, односно ревитализацију подручја и санацију штета.
Сагледавајући Процену угрожености општине Богатић дају се закључне оцене о спремности
локалне самоуправе да да одговор на евентуално сваку ванредну ситауцију која би се могла
испољити на овом подручју, постојећим организацијским људски и материјалним
капацитетима, према свима активностим-задацима заштите и спасавања у ванредним
ситуацијама.
6.1. УЗБУЊИВАЊЕ
Систем Јавног узбуњивања на територији општине Богатић функционише у миру са
две електичне сирене које се налазе у Богатићу и Бадовинцима.У ванредним ситуацијама
предвиђено је њихово активирање, а опслужује их екипа за узбуњивање формирана при
Одељењу за ванредне ситуације Шабац. Сам број сирена, њихова чујност није довољна за
узбуњивање становништва општине Богатић. Потребно је израдити Студију чујности за
целокупну територију општине и према студији набавити и инсталирати потребан број
сирена, а становништво едуковати у смислу које активности и радње предузимају у случају
јавног узбуњивања (који се тон свира за Општу опасност и колико, шта то значи и шта треба
предузети по завршетку свирања, како се свира Прекид опасности ).
6.2. ЕВАКУАЦИЈА
Евакуацја становништва са територије општине Богатић на територије суедних
локалних самоуправа или на део територије локалне самоуправе Богатић које нису захваћене
ванредном ситуацијом планирано је само у случају поплава као последица великих вода реке
Дрине и Саве или услед плавног таласа у случају пуцања или рушења брана на реци Дрини.
Насеља или делови насеља који би се том приликом евакуисали били би: Црна Бара,
Бадовинци, Црнобарски Салаш, Баново поље, као и евентуално проширењем плавне зоне и
Очаге и Клење. Локална самоуправа Богатић располаже снагама и средствима за извршење
евакуације, а већина становништва би се евкуисала сопственим превозом.
135
Општина Богатић
6.3. СКЛАЊАЊЕ И УРБАНИСТИЧКЕ МЕРЕ ЗАШТИТЕ.
Склањањем у објекте за склањање, становништво се штити од парчадног и ударног
дејства класичних убојних средстава у случају терористичких напада који би се догодили на
територији општине Богатић.
На територији општине Богатић не постоје наменски објекти за склањае типа
склоништа основне, допунске и појачане зашттите, већ се за склониште могу употребити
подрумски заклони индивидуалних стамбених објкета у насељеним местима, стамбени или
пословни објекти који имају сутерен и ојачану прву бетонску плочу, а у недостатку
склонишног простора могли би се привремено копати и уређивати рововски заклони, мада је
већина земљишта на теритоији локалне самоуправе подводно. Процењује се да би постојећи
број подрумских заклона био довољан за извршење склањања стновништва, што и искуства
из НАТО бомбардовања 1999 године потврђује, јер је становништво дисциплиновано
извршавало Наредбу о склањању услед ваздушне опасности и није било погинулих нити
повређених људи у току извршења самог бомбардовања одређених циљева на територији
локалне самоуправе Богатић.
6.4. ЗБРИЊАВАЊЕ УГРОЖЕНИ И НАСТРАДАЛИХ
У одређеним ванредним ситуацијама као што су велике поплаве, земљотреси јачег
интезитета преко 8 степени МКС (6 СТЕПЕНИ Рихтера) и друге несреће имали би за
последицу већи број угроженог, повређеног и настрадалог становништва, које је потребо
збринути и пружити им одређену медицинску и другу помоћ.
Објекти који би се том приликом користили за збрињавање угроженог становништва
били би:објекти Основних и Средњих школа у Богатићу и другим насељима на територији
општине које би одредио Штаб за ванредне ситуације Богатић, просторије Културно
образовног центра у Богатићу, Домовима културе у насељеним местима, спортске хале,
обданишта и хотел“ Богатић“. Постојећи капацитети наведених објеката могу примити већи
број угроженог становништва коме на тим локацијама треба обезбедити медицинску помоћ,
помоћ у одећи, обући и храни, а у случају великог броја становништва које је потребно
збинути активирали би се и ресторани угоститељских објеката, пословни простори правних
лица итд.
6.5. РАДИОЛОШКО – ХЕМИЈКО- БИОЛОШКА ЗАШТИТА ( РХБз)
Припремљеност, опремнљеност и организованост снага и средстава на теритотији
општине Богатић за извршење овог задатка-активности заштите и спасдавања је далеко
испод минимума и потреба које намећу савренена нападна РХБ средства у евентуалним
терористичким нападима, као и опасности које се могу појавити као РХБ контаминација
услед Нуклеарних акцидената у окружењу Републике Србије, хемијских удеса и акцидената
са токсичним материјама као и биолошким акцидентима за изазивање разних заразних
болести становништва и сточног фонда. Коа прво, становништво није снабдевено са
минимумом средстава за личну, узајамну и колективну заштиту, друго, специјализована
јединица за РХБ заштиту Одељења за ванредне ситуације Шабац, није опремљена наменском
опремом и средствима за детекцију и идентификацију РХБ агенаса, за заштиту и деконта136
Процена угрожености
минацију, треће, средства и опрема постојећих правних лица за детекцију, дозиметрију и
идентификацију РХБ агенаса на територији општине Богатић (лабораторије) су неопремљене
за РХБ детекцију и идентификацију, а ситуација није ништа боља ни код суседних локалних
самоуправа. За извршење ове активности потрбно је ангажовати знатне снаге (људске и
материјалне) са територије Мачванског управног округа и Републике Србије, јер постојеће
снаге и средства као и могућности локалне самоуправе Богатић су недовољне.
6.6. ЗАШТИТА ОД ТЕХНИЧКО-ТЕХНОЛОШКИХ НЕСРЕЋА
Техничко-технолошке несреће као облик угрожавања живота и здравља људи,
нарушавања природне равнотеже у животној средини и оштећење или унитавање МТС и
објеката на територији општине Биогатић могу се појавити као:
- несреће, удеси или акциденти са опасним токсичним, експлозивним и запаљивим
матријама на транспортним средствима која их превозе саобраћајницама на територији
општине Богатић,( експлозије, контаминација, пожари)
-
-
несреће са опасним теретом који се превози железницом на ободном делу насељеног
места Дубље( унети податак када се десило искакање 3 цистерне са живом содом у
жел.станици Дубље).
несреће у технолошком процесу производње брашна у млиновима (експлозије и пожари)
пожари и експозије на бензинским пумпама и складиштима ТНГ
За неутралисање техничко-технолошких несрећа типа пожара и експлозија ангажује
се Подручна ватрогасно-спасилачка јединица из Богатића, чија средтсв и људство није
довољно ако су у питању несреће већих размера. Садејство и испомоћ на неутралисању
несрећа и отклањању последица тражити са територије суседних локалних самоуправа и од
других специјализованих институција и субјеката.
6.7. ЗАШТИТА И СПАСАВАЊЕ ОД РУШЕЊА
У случају евентуалних терористичких напада, јачих земљотреса ( преко 6 Рихтера или
8 МКС), или других несрећа територија општине Богатић, претрпела би већа разарања уз
рушење стамбених, пословних и инфраструктурних објеката у којима би био већи број
жртава и затрпаног становништва.
Као превентивне мере заштите требало би применити грађевинске норме градње
објеката на трусном подручју, док нека посебна превентивна заштита у смислу да не дође до
већих оштећења и рушења објаката у борбеним дејствима не постоји, собзиром на
карактеристик ударног и парчадног дејства убојних средстава.
За спасавање плитко затрпаних из рушевина може се ангажовати јединица опште
намене цивилне заштите и целокупно радно способно становништво приручним и основним
грађевинским алатом уз формирање радих јединица.
За комплексније рушевине и становништво које је затрпано у њима , у акцијама
спасавања ангажоваћње се Ватрогасно-спаисилачка јеидница из Богатића, Специјализована
јединица за спасавање из рушевина Одељења за ванредне ситуације Шабац преко Окружног
штаба за ванредне ситуације, као и Специјализовани тимови Сектора за ванредне ситуације и
најближа јединица Војске Србије са грађевинском механизацијом.
137
Општина Богатић
Процена је да сопствене снаге за спровођење наведених активности нису довољне , па
би стога Штаб за ванредне ситуације Богатић тражио помоћ од напред наведених субјеката и
институција.
6.8. ЗАШТИТА И СПАСАВАЊЕ ОД ПОПЛАВА И НЕСРЕЋА НА ВОДИ И
ПОД ВОДОМ
Поплаве које захватају скоро сваке године приобаље реке Дрине кроз територију
општине Богатић и реон ушћа Дрине у Саву –Парашница ( небрањено подручје обалоутврдом), показале су да је систем заштите и спасавања становништва и материјалних добара
од ове врсте опаснсоти на солидном нивоу припремљености, али потребно је још више
организованости и спремности, посебно привредних друштава и других правних лица која су
оспсобљена за заштиту и спасавње у оваквим ситуацијама.
Поред тих снага укључују се и Јединица опште намене цивилне заштите и радно
спсобно становништво са сопственим чамцима, Специјализована јединица цивилне заштите
за спасавање на води и под водом Одељења за ванредне ситуације Шабац, специјализовани
тимови за спасавање од полава, на води и под водом Сектора за ванредне ситуације ( рафтинг
тимови, рониоци), понтоњеријска јединица Војске Србије из Шапца. У случају да је
потребно извршити евакуацију из плавног подручја, сопствене снаге и средства за извршење
евекуације су довољна да се реализује и ова активност.
Процена је да су наведене снаге и средства довољна у оперативном смислу спасавања
становништва и материјалних добара, а у спровођењу превентивних мера заштите од
штетног дејства вода надлежно је ВП „Сава“, ВП „Подриње“ из Шапца и ВП „Регулације“из
Сремске Митровице која ангажовањем људства и механизације смањује ризик од поплава и
минимизира последице поплава у периоду пред поплаве
6.9. ЗАШТИТА И СПАСАВАЊЕ НА НЕПРИСТУПАЧНИМ ТЕРЕНИМА
У општини Богатић нема неприступачних терена.
6.10. ЗАШТИТА И СПАСАВАЊЕ ОД ПОЖАРА И ЕКСПЛОЗИЈА
Пожари су најчешће опасне ситуације (ванредне прилике мањег или већег обима) са
којима се сусрећемо у готово свим срединама и у готово свим временским ситуацијама.
Пожари настају кao природна појава ( удари грома, високе температуре ) и техничко
технолошки удес ( настао у процесу неке производње, акцидента, људском непажњом или из
неког другог разлога). Већина пожара нa територији општине кaкo пољских, шумских,
индустријских, саобраћајних, привредних, пожара у стамбеним, привредним и другим
објектима најчешће настају због грешке човека (намерног паљења или немара). Носилац
противпожарне заштите нa територији општине je подручно ватрогасно спасилачка јединица
Богатић. У случају потребе активирају се ДВД са територије општине, a aкo се ради о пожару
великих размера ангажује се и војска србије, јединице цивилне заштите и подручно
ватрогасно спасилачке јединице суседних општина кao и ДВД и ИДВД са територија
суседних општина. Постојеће снаге задовољавају потребе противпожарне заштите.
138
Процена угрожености
Постојећа МТС за гашење пожара незадовољавају потребе, али свакако треба имати у
виду старост технике. Једно ново навално возило у много чему би подигло противпожарну
заштиту нa виши ниво.
Експлозије прете територији општине нa више места, кaкo нa путним правцима
(друмским и железничким) приликом транспорта опасних-експлозивних материја тaкo и у
постојећим магацинима млинско пекарске индустрије (експлозивне материје), складиштима
и продајним местима погонског горива, складиштима и продајним местима гаса, нa
постојећој гасној инфраструктури, тaкo и у привредним објектима где се јављају повољни
услови за настанак експлозија (силоси, млинови, лакирнице и сл.). Готово све експлозије се
по правилу претварају у пожаре мањег или већег обима.
Превентива представља основну активност за спречавање настанка експлозија.
Носилац заштите од експлозија нa територији општине je подручно ватрогасно спасилачка
јединица Богатић. Сви субјекти планирани за заштиту од експлозија и настанка пожара нa
територији општине представљају доњи минимум гаранције, кaкo превентивне заштите тaкo
и активне заштите у акцидентним ситуацијама ( када дође до евентуалне неконтролисане
експлозије).
6.11. ЗАШТИТА ОД НУСАктивности на реализацији овог задатка усмерана су на проналажењу, обележавању и
уништавању заосталих неексплодираних убојних средстава. Према проценама војних
стручњака у борбеним дејствим уз употребу класичних убојних средстава 5-10% тих
средстава не експлодира, остану на земљишту и представљају велику опасност по
становништво и материјална добра. Ове активности су присутне и у мирном периоду, данас
јер су преко територије општине Богатић у прошлости извођена борбена дејства у Првом и
Другом светском рату, борбена дејства у граничном појасу БиХ, 90-тих година за време
ратова на просторима бивше СФРЈ, Нато бомбардовање 1999. године, тако да се и данас
проналазе различити типови и врсте НУС-а.
Становништво, привредна друштва и друга правна лица, који најчешће проналазе
таква средстава треба едуковати да иста не померају са места проналаска, не дирају и
растављају, не ударају трвддим предметима, не бацају у ватру, већ да одмах јаве Полицијској
станиници на тел. 192. По дојави да је пронађен НУС специјализоване екипе полиције и
Одељења за ванредне ситуације Шабац као и ТИМ за НУС Сектора за внаредне ситуације
предузимају даљу надлежност над пронађеним НУС.
6.12. ПРВА И МЕДИЦИНСКА ПОМОЋ
Активности на извршавању овог задатка у ванредним ситуацијама подразаумевају
пружање и указивање прве помоћи становништву у случају повређивања као последица
земљотреса, поплава и других несрећа. У извршавању ових активности ангажоваће се целокупно неповређено становништво кроз поступке личне и узајамне заштите и самопомоћи и
узајамне помоћи повређенима, јединица опште намене цивилне заштите општине Богатић,
људство и опрема Дома здравља у Богатићу, екипе Црвеног крста, специјализована
139
Општина Богатић
јединица прве медицинске помођи цивилне заштите Одељења за ванреде ситуација Шабац, а
за теже повређене и животно угрожене ангажоваће се специјалистичке службе Опште
болнице Шабац, Лозница и Сремска Митровица, па чак и шире са нивоа републике Србије (
Клиничко-болнички центри у Београду, Национални Центар за контролу тровањаТосиколошка служба ВМА).
Процена је да сопствене снаге и средства у масовним несрећама изазваним елементарним и
другим опасностима нису довољне за пружање прве медицинске помоћи.
6.13. АСАНАЦИЈА ТЕРЕНА
У случају ванредних ситуација на територији општине Богатић изазваних земљотресом, великим полавама, пожарима и експлозијама може бити већи број погинулих људи,
животињских лешева, контминиране хране и животне средине.
Асанацију терена, што подразумева: прикупљање, идентификацију и сахрањивање
људских лешева, прикупљање и сахрањивање животињских лешева, деконтаминацију земљишта, хране и воде, ангажују: комуналне службе, погребне службе, ветеринарске и здравстве службе, службе ДДД, екипе крим технике полиције и патолошке службе у идентификацији погинулих људи, транспортна средства, одређивање локација за сахрањивање.
За реализацију наведених активности на територији општине Богатић не постоје
довољне снаге и средства, тако да би се тражила помоћ са стране и суседних општина и шире
са територије Републике Србије.
6.14. ОЧУВАЊЕ ДОБАРА БИТНИХ ЗА ОПСТАНАК
Уколико дође до елементарних непогода, као и евентуалних ванредних ситуација
изазваних великим несрећама, потребно је на време сагледати могућности да се очувају
добра битна за опстанак становништва, као што су: храна, пијаћа вода, сточни фонд,
снабдевање електричном и топлотном енергијом, одећа и обућа.
Потребно је утврдити појединачне задатке надлежним службама локалне самоуправе
на који начин и где извршити или децентрализацију или централизацију ових активности,
пре свега у облику робних резерви, дисперзије сточног фонда, прикупљање залиха одеће и
обуће, огревног дрвета, складиштење пољопривредних производа у складишта или приручне
подземне трапове, алтернативно снабдевање водом из бунара и артерских
чесми,
дистрибутивни систем електричне енергије или алтернативи-агрегати . Да би се све ове и
друге активноси реализовале портребана је помоћ и сарадња са суседним локалним
самоуправама, јер постојеће снаге и капацитети на овој територији нису довољни.
6.15 ХИТНО УСПОСТАВЉАЊЕ НЕОПХОДНИХ СЛУЖБИ ОД ЈАВНОГ
ИНТЕРЕСА
У ванредним ситуацијама услед елеметарних непогода–земљотреса, полава и других
несрећа могу бити угрожене виталне службе од јавног интереса за задовољење потреба
нормалног живота и рада становништва, као што су: електро и топлотно снабдевање,
снабдевање пијаћом водом, здравствена заштита и друго.
140
Процена угрожености
Отклањаење оштећења на електромрежи, комуналној, путној и водоводној
инфраструктури намеће задатак тим службама уз ангажовање додатних стручних екипа са
неугроженог подручја да што хитније успоставе нормално или алтернативно снабдевање
становништва основним животним намирницама и другим условима неопходним за
нормализацију живота и рада на угроженом подручју.То је приоритет ангажовања
Општинског штаба за ванредне ситуације да све расположиве снаге и средства са своје
територије ангажује на санирању штета изазваних ванредним ситуацијама, и ревитализацији
- успостављању нормалнијих услова за даљи живот становништва.
Прилог А
Приказ процеса процене ризика
Табела А.1 — Процес процене ризика
141
Општина Богатић
Прилог Б
Штићене вредности
1.
2.
3.
4.
5.
ЉУДИ И ЖИВОТИЊЕ
Р
.
р
.
Табела Б.1 — Области утицаја штићених вредности
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
142
ЕКОНОМИЈА И ЕКОЛОГИЈА
6.
Штићене вредности
ЖИВОТ
ЗДРАВЉЕ
УСЛОВИ ЗА НОРМАЛАН
ЖИВОТ
ЗДРАВСТВЕНА ЗАШТИТА
НЕПОСРЕДНЕ ИЛИ ТРАЈНЕ
ХИТНЕ МЕРЕ
РЕСТАУРАЦИЈА ЈАВНИХ
ЗГРАДА
ЈАВНИ ПРЕВОЗ И
ИНФРАСТРУКТУРА
РЕСТАУРАЦИЈА
КУЛТУРНОГ НАСЛЕЂА
РЕСТАУРАЦИЈА ИМОВИНЕ
РЕСТАУРАЦИЈА ЖИВОТНЕ
СРЕДИНЕ
ЕКОЛОШКИ ТРОШКОВИ
ОМЕТАЊЕ ЕКОНОМСКЕ
АКТИВНОСТИ
ИСПЛАТА ОСИГУРАЊА
Области утицаја штићених вредности
Број смртно страдалих, број несталих људи, број убијених и угинулих животиња
Број људи и животиња са тешким и лакшим повредама, број оболелих и
заражених
Број лица која су остала без основних услова за живот на погођеном подручју
(смештај, храна, вода, хигијенски услови) евакуација, број и врсте животиња без
основних услова за живот
Капацитети и трошкови за лекове и медицинска средства, здравствена заштита
болничко збрињавање, ветеринарска заштита
Храна, вода, смештај, одећа и обућа
Процена оштећења, укупни трошкови рестаурације
Функционалност јавног превоза, путева, електроенергетског система, комуналног
система, алтернативно снабдевање водом, рашчишћавање-приоритети, процена
штете
Оштећени културни објекти, процена штете, трошкови рестаурације, приоритети
Процена штете, трошкови рестаурације, потребни капацитети
Процена штете, процена утицаја на људе и могућности мултипликације
опасности, трошкови санације
Процена штете, утврђивање стања на терену, процена утицаја на људе, животиње
и земљиште, трошкови санације, проиритети, асанација терена
Утицај на свакодневни живот и рад, прекид производње, снабдевања енергентима,
водом, храном, лековима
Активност осигуравајућих друштава у процени штете и исплата осигурања
Процена угрожености
14.
15.
17.
18.
19.
20.
21.
22.
23.
24.
25.
ДРУШТВЕНО ПОЛИТИЧКА СИТУАЦИЈА
16.
ИНДИРЕКТНИ ДРУШТВЕНИ Величина свих трошкова насталих услед елементарних непогода и других несрећа
ТРОШКОВИ ПО ЕКОНОМИЈУ а нису планирани буџетом
ДРУГИ ДИРЕКТНИ И
Трошкови ангажовања снага других држава на помоћи у санирању последица
ИНДИРЕКТНИ ТРОШКОВИ
Ангажовање полиције и других снага безбедности, ангажовање медицинских
ЈАВНО НАСИЉЕ И
служби, паника, страх, уништавање и незаконито присвајање јавне и приватне
АНКСИОЗНОСТ
имовине
Покушаји отцепљења дела територије, непризнавање закона државе од стране
НАРУШАВАЊЕ ТЕРИТОРИЈЕ
разних сепаратистичких и терористичких група
Лоша припремљеност и реакција на елементарне непогоде и друге несреће,
НАРУШАВАЊЕ
велики број страдалих и повређених услед лоше припремљености и организације
МЕЂУНАРОДНЕ ПОЗИЦИЈЕ
помоћи, неадекватно коришћење међународне помоћи
НАРУШАВАЊЕ
Губљење поверења у систем власти на свим нивоима или појединачно
ДЕМОКРАТСКОГ СИСТЕМА
Услед лоше припремљености и организације помоћи наносе се негативне
ПСИХОЛОШКИ УТИЦАЈ НА
последице на психолошку снагу становништва да се избори са ефектима
ДРУШТВО
елементарних непогода и других несрећа
УТИЦАЈ НА ЈАВНИ РЕДИ И Услед губљења домаћинстава, родбине, материјалних средстава за живот долази
БЕЗБЕДНОСТ
до криминала
ПОЛИТИЧКЕ
Разне политичке партије покушавају да извуку политичку корист прокламујући
ИМПЛИКАЦИЈЕ
властите програме за побољшање стања
ПСИХОЛОШКЕ
Долази до појаве страха за опстанак и даљи живот
ИМПЛИКАЦИЈЕ
ШТЕТА ПО КУЛТУРНЕ
Процена штете, могућности санирања, важност објеката
ВРЕДНОСТИ
Штета у прекограничним подручјима, ангажовање снага у прекограничним
ПРЕКОГРАНИЧНИ УТИЦАЈИ
подручјима, дипломатски контакти
143
Општина Богатић
Прилог В
Критеријуми за идентификацију потенцијалних опасности од земљотреса
Р.бр.
Табела В.1 — Критеријуми за идентификацију потенцијалних опасности од земљотреса
1.
2.
144
Захтев за процену
потенцијалне опасности
Постојање докумената
планског мониторинга
Постојање система за
идентификацију, рану
најаву и обавештавање
Максимална
5
Не постоји карта
хазарда (потенцијалних опасности),
прогнозна карта, карта
сеизмичког зонирања
територије и врши се
геодинамички
мониторинг. Не
постоји особа оспособљена за рад са
документима. Основни
степен сеизмичности
подручја (MCK -64) од
7° до 8°
Не постоје системи за
идентификацију
земљотреса, рану
најаву и обавештавање
становништва. Не
постоје особе, одређене и оспособљене за
руковање системима.
Не планира се њихова
изградња. Постоје две
електричне сирене у
Богатићу и
Бадовинцима.
Велика
4
ВЕЛИЧИНА ОПАСНОСТИ
Средња
3
Мала
2
Минимална
1
Процена угрожености
3.
Постојање система
мониторинга и
евиденције
Постоји
неодговарајућа
евиденција важних
објеката осетљивих
на јаке потресе, не
постоје адекватни
планови за
мониторинг, не
постоје адекватни и
ажурни планови за
предузимање мера за
заштиту
становништва и
добара, постоје
неадекватни планови
за реаговање у
случају јаких
потреса, постоји
особа одређена за
вршење мониторинга
без адекватног
оспособљавања
Густина
насељености испод
100 становника по
km2. Од 500-700
грла сточног фонда
по km2.
Густина насељености и
4. величина животињског
фонда
5.
Могућност генерисања
других опасности.
Истовремено уз
земљотрес настајање
поплава, пожара
епидемија и епизотија,
одроњавање обале реке
Дрине (ерозија).
145
Општина Богатић
Прилог Г
Критеријуми за идентификацију потенцијалних опасности од одрона, клизишта и ерозије
Р.бр.
Табела Г.1 — Критеријуми за идентификацију потенцијалних опасности од одрона, клизишта и ерозија
1.
2.
3.
146
Захтев за процену
потенцијалне опасности
Максимална
5
Не постоји ни
планска ни пројектна
Постојање планске и
документација, не
пројектне документације
постоје наменска
истраживања
Активан и потенцијално активан одрон
средње величине,
површине 100-1000
м2, запремине 1000100000 м3. Јаруге
активне дубине и
ширине 3-4 м. Бујице
учестале, периодичне,
великог интензитета.
Параметри и карактер
одрона, клизишта и
ерозивног подручја
Површина и
карактеристике
угроженог подручја
Велика
4
ВЕЛИЧИНА ОПАСНОСТИ
Средња
3
Ерозија, одрон терена
је пошумљен 5%-25%
површине, тло је
састављено од песка
и земље, по-стоје
веома чести подземни
и надзе-мни водени
токови, грађевински
радови се изводе
неконтролисано
Мала
2
Минимална
1
Процена угрожености
4.
5.
6.
Одроном и ерозијом
може да буде
угрожено испод 1 %
насеља и испод 5%
становништва
Угрожено испод 10%
важних
инфраструктурних и
привредних објеката.
Незнатно нарушавање
нормалног
функционисања и
снабдевања.
Густина насељености
Густина
инфраструктурних и
привредних објеката
Могућност генерисања
других опасности
Истовремено уз
одрон и ерозију
настајање
опасности од:
поплава, пожара,
епидемије и
епизотије (
заразних болести
за људе и
животиње),
биљних заразних
болести
147
Општина Богатић
Прилог Д
Критеријуми за идентификацију потенцијалних опасности од поплава
Р.бр.
Табела Д.1 Критеријуми за идентификацију потенцијалних опасности од поплава
1.
2.
148
Захтев за процену
потенцијалне
опасности
Узрок, и карактер
настанка поплаве
Изграђеност
система заштите од
поплаве
Максимална
5
Велика
4
ВЕЛИЧИНА ОПАСНОСТИ
Средња
3
Истовремене обилне кише,
нагло топљење снега и појава
ледених баријера, Брз настанак
поплаве која није бујична. ( у
року од 24 часа). Рушење
насипа (превазиђен меродавни
проток),. Блокада или сужење
корита, загушење (неприлагођена висина моста).
Поплава коју одликују велике
брзине и велике дубине воде на
поплављеним површинама
(преко 50 цм.). Дужина трајања
( до месец дана и дуже) Период
појаве јесен, зима, пролеће.
Правно нормат. Регулат. у фази израде.
Заштитни систем ( насипа 50%
изграђен)
Нема система ране најаве.
Имају делимично организоване снага за
заштиту од поплава 60% од потребног.
Постоји делимична организација су-бјеката за реаговање у случају поплава
(50%).
Има опрема и средстава за заштиту од
поплава (30 %) од потребног.
Планирана финансијска средста за
набавку опреме и средстава (40%)
Делимично спровођење превентивно
техничких мера заштите од поплава.
Мала
2
Минимална
1
Процена угрожености
3.
Карактер и густина
насељености и
величина
животињског
фонда, количина
културних и
матријалних добара
4.
Могућност
генерисања других
опасности
Урбано насеље са густином
насељености од 100 становника по
квадратном километру.
Изграђеност инфраструктуре
(струја, саобраћај)
Постојање, обрадивих
пољопривредних површина,
кориштених за производњу
прехрамбених производа са 30%
површине поврћа...
Изграђеност фарми за узгој
животињског фонда капацитета
1000 до 3000 јединки.
Истовремено уз поплаву настајање
опасности уз присуство пожара,
епидемија и епизотија (заразних
болести за људе и животиње),
биљних заразних болести, одрона и
ерозије.
149
Општина Богатић
Прилог Ђ
Критеријуми за идентификацију потенцијалних опасности од олујних ветрова
Р.бр.
Табела Ђ.1 — Критеријуми за идентификацију потенцијалних опасности од олујних ветрова
1.
2.
150
Захтев за процену
потенцијалне
опасности
Максимална
5
Велика
4
ВЕЛИЧИНА ОПАСНОСТИ
Средња
3
Карактеристике
подручја
Насељена подручја ниске
градње, средње
пољопривредне области,
историјски и други
споменици културе, кровови,
силоси, индивидуално
дрвеће, шуме и дрвеће у
парковима, далеководи,
појединачни стубови и
трафостанице на стубовима.
Интензитет олујних
ветрова, правац и смер
струјања
Веће или једнако од 21 m/s (9
Бф)
Обара и ломи дрвеће, обара
слабе димњаке, наноси
знатне штете зградама.
Могућа су и тешка
разарајућа дејства.
Најчешће SE-SSE –NW
(Обухваћено неколико
станица кошавског
подручја).
Мала
2
Минимална
1
Процена угрожености
Радио, мобилни и ТВ
торњеви, Tорањ за
водоснабдевање,
грађевински кранови и друге
дизалице,
електродистрибутивна
постројења и опрема,
саобраћајна инфраструктура,
а нарочито мостови.
Густина
инфраструктурних и
3.
привредних објеката на
подручју
4.
Могућност генерисања
других опасности
Истовремено уз
олујне ветрове,
настајање
опасности од:
поплава града,
транспорта
опасних материја,
уз присуство
пожара.
151
Општина Богатић
Прилог Е
Р.бр.
Критеријуми за идентификацију потенцијалних опасности од града
Табела Е.1 — Критеријуми за идентификацију потенцијалних опасности од града
Захтев за процену
потенцијалне опасности
1.
Карактеристике појаве
града
2.
Карактеристике градом
оштећених површина
3.
Правци наиласка
градоопасних облачних
ћелија
4.
Карактеристике критичних
површина и објеката
5.
Осетљивост пољопривредних култура на појаву
града, посебно у одређеним
фено-фазама
152
Максимална
5
Велика
4
ВЕЛИЧИНА ОПАСНОСТИ
Средња
3
Јак град који
проузрокује штету
на 30-50% укупне
имовине и усева,
појављује се 3-5
пута годишње, на
20-30% територије
Велике површине
са оштећењем од
града до 50%
Подручје се
налази на правцу
честих наилазака
јаких градоносних
непогода
На подручју су
већином
заступљени и
кулуре и објекти
који су веома
осетљиви на
појаву града
Пољопривредне
културе су изузетно
осетљиве на појаву
града
Мала
2
Минимална
1
Процена угрожености
6.
7.
Постоји одбрана на
целокупној територији,
са мањим проблемима у
функционисању.
Оптимално
пројектована.
Постојање активне заштите
од града
Могућност генерисања
других опасности
Истовремено уз
град настајање
опасности од:
олујних ветрова
поплава мањег
обима, могућност
пожара, превоз
опасних материја.
153
Општина Богатић
Прилог Ж
Критеријуми за идентификацију потенцијалних опасности од снежних мећава, наноса и поледица
Р.бр.
Табела Ж.1 — Критеријуми за идентификацију потенцијалних опасности од од снежних мећава, наноса и поледица
1.
2.
154
Захтев за процену
потенцијалне
опасности
Максимална
5
ВЕЛИЧИНА ОПАСНОСТИ
Средња
3
Мали градови и села,
индустријска и
грађевинска постројења и
опреме (далеководи,
грађевински кранови и
дизалице и сл.),
саобраћајна
инфраструктура
(мостови, вијадукти,
коловози ...), копнени,
ваздушни и речни
саобраћај, повредиви
објекти (школе, вртићи,
болнице), национални
паркови, (шуме, шумско
растиње и дрвеће,
дрвореди, културни и
историјски споменици.
Подручја на којима се
појављује опасности
Време појављивања и
време трајања
опасности
Велика
4
Снежна мећава, наноси:
децембар-фебруар,
поледица: новембармарт време трајања дуже
од 3 дана
Мала
2
Минимална
1
Процена угрожености
3.
4.
Активности угрожене
појавом опасности
Могућност
генерисања других
опасности
Прекид рада или отежан
рад електропривредног
система, прекид или
отежано снабдевање
становништва основним
животним намирницама,
онемогућено или отежано
кретања становништва и
обављања свакодневних
послова, онемогућено или
отежано функционисање
хитних служби,
онемогућено или отежано
обављање копненог,
речног и ваздушног
саобраћаја
Истовремено уз снежне
мећаве, наносе и
поледицу настајање
опасности од: транспорт
опасним материја,
епидемије и епизоотије
(заразне болести за људе
и животиње, пожари).
155
Општина Богатић
Прилог З
Критеријуми за идентификацију потенцијалних опасности од суша
Р.бр.
Табела З.1 — Критеријуми за идентификацију потенцијалних опасности од суша
Захтев за процену
потенцијалне опасности
Класификација
јачине
1. суше помоћу СПИ* и
могући утицаји
Време појаве и трајања
2. опасности
Површина
и
3. карактеристике угроженог
подручја
156
Максимална
5
Велика
4
ВЕЛИЧИНА ОПАСНОСТИ
Средња
3
СПИ ≤ -1.645
велике
штете у пољопривреди;
висок ризик
од пожара,
велики проблеми у
водоснабдевању.
Два до три месеца у
вегетационој сезони,
односно један до два
месеца уз појаву краћих
таласа високих
тепература ваздуха (5 до
10 дана)
Захваћено подручје: 75100% ;
Смањење приноса у
пољопривреди од 25%
до 50%;
У урбаним срединама
проблеми
у
водоснабдевању;
Штетни утицају на
сточарство и биолошку
разноврсност
Мала
2
Минимална
1
Процена угрожености
Могућности наводњавања
4. (расположивост воде за
наводњавање)
Приступачно од 25% до
50% расположиве воде;
велико смањење приноса
због недостатка воде за
наводњавање
Истовремено уз суше
настајање опасности од;
шумских и других
пожара, присуство
Могућност
генерисања пожара у транспорту,
5.
других опасности
епидемија и епизотија
(заразних болести за
људе и животиње),
биљних заразних
болести.
157
Општина Богатић
Прилог И
Критеријуми за идентификацију потенцијалних опасности од епидемија
Р.бр.
Табела И.1 — Критеријуми за идентификацију потенцијалних од епидемија
ВЕЛИЧИНА ОПАСНОСТИ
Захтев за процену потенцијалне
Максимална
Велика
Средња
опасности
5
4
3
1.
2.
158
Угроженост подручја
епидемијама насталим без
повезаности са другим појавама
Типови
епидемија
капљичнореспираторне
Сезона.
Густ смештај.
Поремећај централног
водоснабдевања.
Масовно конзумирање
намирнице која није под
контролом.
Пад санитарно хигијенског
стања објеката и колектива.
Недовољно дефинисан
епидемиолошки надзор.
Обухват на делу подручја
испод 90% са агломерацијом
осетљиве популације.
Могућност настанка случаја
заразне болести.
јесен-зима, средња до велика
густина смештаја, 20-25%
вулнерабилне популације,
појава обоље-ња високом
инциденцијом и са ниским
леталитетом
недовољно дефинисан
епидемиолошки надзор
дефинисан систем раног
упозоравања и реаговања
Мала
2
Минимална
1
Процена угрожености
хидричне
алиментарне
контактне
Поремећај централног
водоснабдевања уз обезбеђење здравствено исправне
воде за пиће.
недовољно дефинисан
епидемиолошки надзор
дефинисан систем раног
упозоравања и реаговања
Масовно конзумирање
намирнице која није под
контролом микробиолошки и
хемијски контролисана и
правовремено информисање
сатновништва.
Недовољно дефинисан
епидемиолошки надзор
дефинисан систем раног
упозоравања и реаговања
Пад санитарно хигијенског
стања објеката и колектива.
Постојање мањег броја
резервоара опасних зара-зних
болести са дужом инкубацијом
недовољно дефинисан
епидемиолошки надзор
дефинисан систем раног
упозоравања и реаговања
159
Општина Богатић
3.
Санитарно хигијенско стање
објеката и инфраструктурних
инсталација
4.
Здравствени и други
капацитети у функцији
збрињавања, смештаја,
транспорта и друго
5.
160
Могућност генерисања других
опасности
Депоније ван санитарних
стандарда,
Локално снабдевање
водом за пиће из ризичних извора без контроле
квалитета, организованог
сакупљања и одвођења
отпадних вода и чврстог
отпада,
лоше грађевинско
техничко стање
постојећих објеката и
инфраструктурних
инсталација
Капацитети задовољавају 8090% покривености кадровима,
смештаја и транспорта
Лична заштитна опрема,
лекови и друга медицинска
средства до 7 дана
Истовремено уз
епидемију настајање
опасности од; земљотреса,
епизоотије, суше, поплаве
већих размера и пожара.
Процена угрожености
Прилог Ј
Р.бр.
Критеријуми за идентификацију потенцијалних опасности од епизоотија
1.
Захтев за
процену
потенцијалне
опасности
Табела Ј.1 — Критеријуми за идентификацију потенцијалних опасности од епизоотија
ВЕЛИЧИНА ОПАСНОСТИ
Максимална
Велика
Средња
Мала
5
4
3
2
Појава заразне болести са листе нарочито
опасних заразних болести ОИЕ које
представљају ензоотске заразне болести
које се преносе директним и индиректним
контактом, храном, векторима, захтева мере
дезинфекције,дезинсекције, дератизације,
детоксикације и дезодорације
Параметри и
карактер
опасности
2.
Површина и
карактеристике
угроженог
подручја
3.
Густина
животињског
фонда
Минимал
на
1
Постојање вештачких
баријера за ширење
зара-зних болести,
конта-гиозне заразне
болести, велики број
вектора, угрожава више
животињских врста и
људе, захвата више
епизо-отиолошких
подручја, за-хтева
формирање зараже-ног
и угроженог подручја
Умерено насељено подручје врстом
животиње која је угрожена од нарочито
опасне заразне болести
161
Општина Богатић
4
5
162
Не постоји план заштите од епизотија.Постоје природне баријере за ширење
заразних болести, контагиозне заразне
болести, мали број вектора, угрожено више
животињских врста и људи, захвата једно
епизоотиолошко подручје, захтева формирање зараженог и угроженог подручја.
Поседују 50 % сопствених капацитете за
склањање и збрињавање болесних људи и
животиња.Не могу се ослонити на помоћ
здравствено санитарних служби због велике
удаљености од истих.Не постоји могућност
изградње сопствених капацитета.Планира
се делимична заштита од епизотија.Постоји
план збрињавања угрожених од епизотија
али се не посвећује се пажња
оспособљености. Постоје уређаји, опрема и
средства за заштиту од епизотија у складу
са законом али је постојећа 50 %
неисправна и неупотребљива. Не постоји
програм основне обуке запослених из
области заштите од епизотија. Не постоје
евиденције о обучености запослених за
заштиту од епизотија. Не постоји
сагласност надлежне службе и не може се
добити. Не постоји доказ о извршеном
надзору надлежне инспекције.
Изграђеност
система
заштите од
епизоотија
Могућност
генерисања
других
опасности
Истовремено уз
епизотију настајање
опасности од;
земљотреса, пожар,
поплаве већих размера,
епидемије.
Процена угрожености
Прилог К
Критеријуми за идентификацију потенцијалних опасности од пожара и експлозија
Р.бр.
.
Табела К.1 — Критеријуми за идентификацију потенцијалних опасности од пожара и експлозија
Захтев за
ВЕЛИЧИНА ОПАСНОСТИ
процену
Максимална
Велика
Средња
Мала
потенцијалне
5
4
3
2
опасности
Узрок и
карактеристик
1. е настанка
пожара и
експлозија
2.
Изграђеност
система
заштите од
пожара и
експлозија
Минимална
1
Објекти за производњу
брађна (млинови) и
складишта опасних материја (бензинске пу-мпе),
са надзором и безбедносном заштитом. Објекти
са старим и дотрајалим
електро инсталацијама, са
одго-варајућом документацијом из области
заштите од пожара.
Постоји план заштите од пожара.
Не поседују сопствене капацитете. Могу се ослонити на помоћ
ватрогасно-спасилачких јединица
због велике удаљености од истих.
Не постоји планска и урбанистичка документација. Постоје
уређаји, опрема, инстала-ције и
средства за заштиту од пожара и
експлозија у складу са законом.
Постоји програм осно-вне обуке
запослених из области заштите од
пожара и експлозија. Постоји
сагласност МУП-а. Постоји доказ
о извршеном надзору
противпожарне инспекције.
163
Општина Богатић
Урбано насеље са
густином насељености
од 100 становника по
квадратном километру.
Изграђеност
електроенергетских
постројења.
Изграђеност
инфраструктуре (струја,
саобраћај)
Постојање, обрадивих
пољопривредних
површина коришћених
за производњу
прехрамбених
производа са 30%
површине поврћа.
Изграђеност фарми за
узгој животињског
фонда капацитета 1000
до 3000 јединки.
Карактер и
густина
насељености,
величина
животињског
3.
фонда,
близина
културних и
матријалних
добара
4.
164
Могућност
генерисања
других
опасности
Истовремено уз
пожар и експлозију
настајање опасности
од; суше, транспорт
опасних материјама,
земљотеси уз
присуство пожара.
Процена угрожености
Прилог Л
Критеријуми за идентификацију потенцијалних опасности од техничко-технолошких удеса и терористичких напада
Р. бр.
Табела Л.1 — Критеријуми за идентификацију потенцијалних опасности од техничко-технолошких удеса и терористичких напада
Захтев за процену
потенцијалне
опасности
1.
Положај и
карактеристике
територије
2.
Саобраћајна
инфраструктура
Максимална
5
ВЕЛИЧИНА ОПАСНОСТИ
Велика
Средња
4
3
Објект угрожен од терористичког
напада се налази у непосредној близини: реке, акумулација за водоснабдевање, водоводне инфраструктуре,
привредивих објеката, производњу
хране, близина насељеног места и
стамбених објеката, школа, вртића,
болница 1000m, националног парка и
заштићеног подручја и др.
Растресито и песковито земљиште.
Неповољни климатски утицај (ружа
ветрова у односу на осетљиве објекте).
Прекогранични ефекат.
Дотрајалост путне инфраструктура.
Не постоји адекватна путна и железничке сигнализације. Не постоје
ранжирне станице.
Не постоје паркинг и зауставна места
за опасан терет.
Неизграђеност објеката са аспекта
претакања и манипулације опасним
теретом. Не постојање места за заустављање. Неадекватна контрола прометатранспорта опасним материјама.
Мала
2
Минимална
1
165
Општина Богатић
3.
Стање објеката,
средстава и
опреме
4.
Изграђеност
система заштите
и спасавања од
удеса
5.
Истовремено уз
техничко-технолошки
удес настајање
опасности од одрона и
Могућност
ерозије, поплаве,
генерисања
експлозије, пожара,
олујни ветрови,
других опасности
епидемије и епизотије
(заразне болести за људе
и животиње), биљних
заразних болести
166
Не постоји систем мерења имисије и
емисије загађености.
Неадекватан система за
пречишћавање отпадних вода.
Правно-нормат. регулат у фази
израде
Безбедносно- заштитни систем у фази
израде, има систем заштите од пожара.
Нема система ране најаве и
обавештавања.
Нема организације субјеката за
реаговање у случају удеса.
Нема организованих снага за
заштиту од удеса.
Нема опреме и средстава за заштиту
од удеса
Нису планирана финансијска средста
за набавку опреме и средстава.
Не спроводе превентивно техничких
мера заштите од удеса
Не постоји план оспособљавања и
реаговања запослених у случају удеса
Процена угрожености
Прилог Љ
Критеријуми за идентификацију потенцијалних опасности од нуклеарних и/или радијационих акцидената
Р. бр.
Табела Љ.1 — Критеријуми за идентификацију потенцијалних опасности од нуклеарних и/или радијационих акцидената
1.
Захтев за процену
потенцијалне
опасности
Максимална
5
Велика
4
ВЕЛИЧИНА ОПАСНОСТИ
Средња
3
Мала
2
Положај и
карактеристике
територије
2.
Саобраћајна
инфраструктура
3.
Стање објеката за
заштиту од
нуклеарних и
радијационих
акцидената
Минимална
1
Објекат − постројење
Налази се преко 4 километра
од: реке, акумулације за водоснабдевање, водоводне
инфраструктуре, повредивих објеката (школа, вртића,
болница..), објеката за производњу хране, близина насељеног места и стамбених
објеката, националног парка
и заштићеног подручја.
Повољан климатски утицај
(ружа ветрова у односу на
осетљиве објекте) са аспекта
опасности.
Добра путна инфраструктура, мања дотрајалост сигнализације,
путне и железничке
мреже.
Добре могућности
приласка повредивим
објектима.
Објекти, постројења не
постоје. Нуклеарни отпад
не постоји, не постоји систем мерења радијације, не
постоји опрема за заштит
167
Општина Богатић
4.
Изграђеност
система заштите и
спасавања од
удеса
5.
Могућност
генерисања других
опасности
168
Нема правно-нормативне
регулативе. Нема
безбедносно-заштитног
система (детекције
зрачења, заштите од
пожара и др.)
Нема система ране најаве
и обавештавања.
Нема организације
субјеката за реаговање у
случају нуклеарног или
радијационог удеса,
организованих снага за
заштиту, опреме и
средстава за заштиту.
Нису планирана
финансијска средста за
набавку опреме и
средстава.
Не спроводе се
превентивно техничких
мера заштите од удеса
Не постоји план
оспособљавања и
реаговања запослених у
случају удеса.
Истовремено уз
нуклеарни и/или
радијациони акциденат
настајање опасности од
превоза опасних
материја, поплаве,
пожара, епидемије и
епизоотије (заразне
болести за људе и
животиње), биљних
заразних болести
Процена угрожености
Прилог М
Образац В/С-ПР-1
Идентификација потенцијалних опасности
Табела М.1 — Идентификација и прелиминарна анализа потенцијалних опасности
Конкретан опис потенцијалне
опасности у односу на затечено стање,
ЗАХТЕВИ ЗА ПРОЦЕНУ РИЗИКА
а према процењеној величини
потенцијалне опасности
1
2
3
4
1.
ПОТЕНЦИЈАЛНЕ ОПАСНОСТИ ОД ЗЕМЉОТРЕСА (ПН-1)
5
5
Не постоји карта хазарда
(потенцијалних опасности), прогнозна
карта, карта сеизмичког зонирања
Постојање докумената
територије и врши се геодинамички
1.1.
планског мониторинга
мониторинг. Не постоји особа
оспособљена за рад са документима.
Основни степен сеизмичности
подручја (MCK -64) од 7° до 8°
Да ли постоји
потенцијална
опасност
5
1.2
Постојање система за
идентификацију, рану најаву
и обавештавање
5
Не постоје системи за идентификацију
земљотреса, рану најаву и
обавештавање становништва. Не
постоје особе, одређене и оспособљене
за руковање системима. Не планира се
њихова изградња. Постоје две
електричне сирене у Богатићу и
Бадовинцима.
Величина
потенцијалне
опасности
Могуће последице по
штићене вредности
5
6
10
10
10
10
169
Општина Богатић
4
1.3
1.4
1.5
2.
2.1
2.2
170
4
Постоји неодговарајућа евиденција
важних објеката осетљивих на јаке
потресе, не постоје адекватни планови
за мониторинг, не постоје адекватни и
ажурни планови за предузимање мера
Постојање система
мониторинга и евиденције
за заштиту становништва и добара,
постоје неадекватни планови за
реаговање у случају јаких потреса,
постоји особа одређена за вршење
мониторинга без адекватног
оспособљавања
1
1
Густина насељености и
Густина насељености испод 100
величина животињског
становника по km2. Од 500-700 грла
фонда
сточног фонда по km2.
3
3
Истовремено уз земљотрес настајање
Могућност генерисања
поплава, пожара епидемија и
других опасности
епизотија, одроњавање обале реке
Дрине (ерозија).
ПОТЕНЦИЈАЛНЕ ОПАСНОСТИ ОД ОДРОНА, КЛИЗИШТА И ЕРОЗИЈЕ (ПН-2)
5
5
10
Не постоји ни планска ни пројектна
Постојање планске и
пројектне документације
документација, не постоје наменска
истраживања
3
3
6
Активан и потенцијално активан одрон
Параметри
и
карактер
средње величине, површине 100-1000
одрона,
клизишта
и
м2, запремине 1000-100000 м3. Јаруге
ерозивног подручја
активне дубине и ширине 3-4 м. Бујице
учестале, периодичне, великог
интензитета.
8
8
2
2
6
6
10
6
Процена угрожености
5
Ерозија, одрон терена је пошумљен 5%25% површине, тло је састављено од
песка и земље, постоје веома чести
подземни и надземни водени токови,
грађевински радови се изводе
неконтролисано
1
1
Одроном и ерозијом може да буде
угрожено испод 1 % насеља и испод 5%
становништва
1
1
Угрожено испод 10% важних
инфраструктурних и привредних
објеката. Незнатно нарушавање
нормалног функционисања и
снабдевања.
4
4
Истовремено уз одрон и ерозију наста-јање
опасности од: поплава, пожара, епи-демије
и епизотије (заразних болести за људе и
животиње), биљ заразних болести
ПОТЕНЦИЈАЛНЕ ОПАСНОСТИ ОД ПОПЛАВА (ПН-3)
5
5
Истовремене обилне кише, нагло топље-ње
снега и појава ледених баријера, Брз
настанак поплаве која није бујична. (у ро-ку
од 24 часа). Рушење насипа (превази-ђен
меродавни проток),. Блокада или су-жење
корита, загушење (неприлагођена висина
моста). Поплава коју одликују велике
брзине и велике дубине воде на
поплављеним површинама ( преко 50 цм.).
Дужина трајања ( до месец дана и дуже)
Период појаве јесен, зима, пролеће.
5
2.3
2.4
2.5
2.6
Површина и карактеристике
угроженог подручја
Густина насељености
Густина инфраструктурних
и привредних објеката
Могућност генерисања
других опасности
3.
3.1
Карактеристике поплаве
10
10
2
2
2
2
8
8
10
10
171
Општина Богатић
3
3.2
Изграђеност система
заштите од поплаве
3
3.3
Густина насељености и
величина животињског
фонда, количина културних
и материјалних добара
3
3.4
172
Могућност генерисања
других опасности
3
Правно нормат регулат у фази израде.
Заштитни систем (насипа 50% изграђен)
Нема система ране најаве.
Имају делимично организоване снага за
заштиту од поплава 60% од потребног.
Постоји делимична организација
субјеката за реаговање у случају поплава
( 50%).
Има опрема и средстава за заштиту од
поплава (30 %) од потребног.
Планирана финансијска средста за
набавку опреме и средстава (40%)
Делимично спровођење превентивно
техничких мера заштите од поплава
3
Урбано насеље са густином насељености
од 100 становника по квадратном
километру.
Изграђеност инфраструктуре (струја,
саобраћај)
Постојање, обрадивих пољопривредних
површина, кориштених за производњу
прехрамбених производа са 30%
површине поврћа...
Изграђеност фарми за узгој животињског
фонда капацитета 1000 до 3000 јединки.
3
Истовремено уз поплаву настајање
опасности уз присуство пожара, епидемија и епизотија (заразних болести
за људе и животиње), биљних заразних
болести, одрона и ерозије.
6
6
6
6
6
6
Процена угрожености
ПОТЕНЦИЈАЛНЕ ОПАСНОСТИ ОД ОЛУЈНИХ ВЕТРОВА (ПН-4)
3
3
6
Насељена подручја ниске градње, средње
4.
4.1
пољопривредне области, исто-ријски и
други споменици културе, кровови,
силоси, индивидуално дрвеће, шуме и
дрвеће у парковима, далеководи,
појединачни стубови и трафостанице на
стубовима.
Карактеристике подручја
3
4.2
4.3
4.4
Интензитет олујних ветрова,
правац и смер струјања
Густина инфраструктурних
и привредних објеката на
подручју
Могућност генерисања
других опасности
5.
3
5.1
Карактеристике појаве града
1
3
Веће или једнако од 21 m/s (9 Бф)
Обара и ломи дрвеће, обара слабе
димњаке, наноси знатне штете
зградама. Могућа су и тешка
разарајућа дејства.
Најчешће SE-SSE –NW (Обухваћено
неколико станица кошавског подручја).
3
3
Радио, мобилни и ТВ торњеви,
Tорањ за водоснабдевање, грађевински
кранови и друге дизалице, електродистрибутивна постројења и опрема,
саобраћајна инфраструктура, а
нарочито мостови.
4
4
Истовремено уз олујне ветрове,
настајање опасности од: поплава града,
транспорта опасних материја, уз
присуство пожара.
ПОТЕНЦИЈАЛНЕ ОПАСНОСТИ ОД ГРАДА (ПН-5)
3
Јак град који проузрокује штету на 3050% укупне имовине и усева, појављује
се 3-5 пута годиш, на 20-30% територије
6
6
6
6
8
8
6
6
173
Општина Богатић
5.3
Карактеристике градом
оштећених површина
5.3
Правци наиласка
градоопасних облачних
ћелија
5.4
Карактеристике критичних
површина и објеката
3
4
4
5.5
5.6
Осетљивост
5
пољопривредних култура на
појаву града, посебно у
одређеним фено-фазама
2
Постојање активне заштите
од града
3
5.7
6.
6.1
174
Могућност генерисања
других опасности
3
Велике површине са оштећењем од
града до 50%
4
Подручје се налази на правцу честих
наилазака јаких градоносних непогода
4
На подручју су већином заступљени и
кулуре и објекти који су веома
осетљиви на појаву града
5
Пољопривредне културе су изузетно
осетљиве на појаву града
2
Постоји одбрана на целокупној територији, са мањим проблемима у функционисању. Оптимално пројектована
3
6
8
8
8
8
10
10
4
4
6
6
6
6
Истовремено уз град настајање опасности
од: олујних ветрова поплава мањег обима,
могућност пожара, превоз опасних
материја.
ПОТЕНЦИЈАЛНЕ ОПАСНОСТИ ОД СНЕЖНИХ МЕЂАВА, НАНОСА И ПОЛЕДИЦЕ (ПН-6)
3
3
Подручја на којима се
појављује опасности
6
Мали градови и села, индустријска и
грађевинска постројења и опреме (далеководи, грађевински кранови и дизалице и
сл.), саобраћајна инфра-структура (мосто-ви,
вијадукти, коловози ...), копнени, ваздушни и
речни саобраћај, повредиви објекти (школе,
вртићи, болнице), нацио-нални паркови,
(шуме, шумско растиње и дрвеће, дрвореди,
културни и историјски споменици.
Процена угрожености
5
6.2
Време појављивања и време
трајања опасности
5
4
7.
7.1
Активности угрожене
појавом опасности
Могућност генерисања
других опасности
4
ПОТЕНЦИЈАЛНЕ ОПАСНОСТИ ОД СУША (ПН-7)
4
8
8
4
8
8
8
8
СПИ ≤ -1.645
велике
штете у пољопривреди;
висок ризик
од пожара,
велики проблеми у
водоснабдевању.
Класификација јачине суше
помоћу СПИ* и могући
утицаји
Време појаве и трајања
опасности
8
Истовремено уз снежне мећаве, наносе и
поледицу настајање опасности од:
транспорт опасним материја, епидемије и
епизоотије (заразне болести за људе и
животиње, пожари).
4
7.2
8
Прекид рада или отежан рад
електропривредног система, прекид или
отежано снабдевање становништва
основним животним намирницама,
онемогућено или отежано кретања
становништва и обављања свакодневних
послова, онемогућено или отежано
функционисање хитних служби,
онемогућено или отежано обављање
копненог, речног и ваздушног саобраћаја
4
6.4
10
Снежна мећава, наноси: децембарфебруар, поледица: новембар-март време
трајања дуже од 3 дана
4
6.3
10
4
Два до три месеца у вегетационој сезони,
односно један до два месеца уз појаву
краћих таласа високих тепература ваздуха
(5 до 10 дана)
175
Општина Богатић
4
7.3
Површина и карактеристике
угроженог подручја
7.4
Могућности наводњавања
(расположивост воде за
наводњавање)
4
4
8.
8.1
176
8
5
10
10
6
6
Истовремено уз суше настајање опасности
од; шумских и других пожара, присуство
пожара у транспорту, епидемија и
епизотија (заразних болести за људе и
животиње), биљних заразних болести.
ПОТЕНЦИЈАЛНЕ ОПАСНОСТИ ОД ЕПИДЕМИЈА (ПН-8)
3
Угроженост подручја
епидемијама насталим без
повезаности са другим
појавама
8
Приступачно од 25% до 50% расположиве
воде;
велико смањење приноса због недостатка
воде за наводњавање
5
Могућност генерисања
других опасности
8
Захваћено подручје: 75-100%; Смањење
приноса у пољопривреди од 25% до 50%;
У урбаним срединама проблеми у
водоснабдевању;
Штетни утицају на сточарство и биолошку
разноврсност угрожен биљни и
животињски свет.
4
7.5
8
3
Сезона.
Густ смештај.
Поремећај централног водоснабдевања.
Масовно конзумирање намирнице која
није под контролом.
Пад санитарно хигијенског стања објеката
и колектива.
Недовољно дефинисан епидемиолошки
надзор.
Обухват на делу подручја испод 90% са
агломерацијом осетљиве популације.
Могућност настанка случаја заразне
болести.
Процена угрожености
3
8.2
Типови епидемија −
капљично- респираторне
Типови епидемија −
хидричне
Типови епидемија −
алиментарне
Типови епидемија
контактне
3
6
6
3
6
6
6
6
Истовремено уз снежне мећаве, наносе и
поледицу настајање опасности од:
транспорт опасним материја, епидемије и
епизоотије (заразне болести за људе и
животиње, пожари).
3
8.5
6
Поремећај централног водоснабдевања уз
обезбеђење здравствено исправне воде за
пиће.
недовољно дефинисан епидемиолошки
надзор
дефинисан систем раног упозоравања и
реаговања
3
8.4
6
јесен-зима, средња до велика густина
смештаја, 20-25% вулнерабилне
популације, појава обољења високом
инциденцијом и са ниским леталитетом
недовољно дефинисан епидемиолошки
надзор
дефинисан систем раног упозоравања и
реаговања
3
8.3
3
3
Пад санитарно хигијенског стања објеката
и колектива.
Постојање мањег броја резервоара опасних
заразних болести са дужом инкубацијом
недовољно дефинисан епидемиолошки
надзор
дефинисан систем раног упозоравања и
реаговања
177
Општина Богатић
5
8.6
Санитарно-хигијенско стање
објеката и
инфраструктурних
инсталација
8.7
Здравствени и други
капацитети у функцији
збрињавања, смештаја,
транспорта и друго
10
10
6
6
10
10
ПОТЕНЦИЈАЛНЕ ОПАСНОСТИ ОД ЕПИЗООТИЈА (ПН-9)
6
3
3
Појава заразне болести са листе нарочито
6
Депоније ван санитарних стандарда,
Локално снабдевање водом за пиће из
ризичних извора без контроле квалитета,
организованог сакупљања и одвођења
отпадних вода и чврстог отпада,
лоше грађевинско техничко стање постојећих објеката и инфраструктурних инсталација
3
8.8
Могућност генерисања
других опасности
9.
9.1
5
178
5
Истовремено уз епидемију настајање
опасности од; земљотреса, епизоотије,
суше, поплаве већих размера и пожара.
опасних заразних болести ОИЕ које представљају ензоотске заразне болести које
се преносе директним и индиректним
контактом, храном, векторима, захтева
мере дезинфекције,дезинсекције, дератизације, детоксикације и дезодорације
Параметри и карактер
опасности
Површина и карактеристике
угроженог подручја
3
Капацитети задовољавају 80-90%
покривености кадровима, смештаја и
транспорта
Лична заштитна опрема, лекови и друга
медицинска средства до 7 дана
4
9.2
5
4
Постојање вештачких баријера за
ширење заразних болести, контагиозне
заразне болести, велики број вектора,
угрожава више животињских врста и
људе, захвата више епизоотиолошких
подручја, захтева формирање
зараженог и угроженог подручја
8
8
Процена угрожености
3
9.3
Густина животињског фонда
3
9.4
Изграђеност система
заштите од епизотија
3
Умерено насељено подручје врстом
животиње која је угрожена од нарочито
опасне заразне болести
3
Не постоји план заштите од епизо-тија.
Постоје природне баријере за ширење
заразних болести, контагиозне заразне
болести, мали број вектора, угрожено
више животињских врста и људи, захвата
једно епизоотиолошко подручје, захтева
формирање зараже-ног и угроженог
подручја. Поседују 50 % сопствених капацитете за склањање и збрињавање болесних људи и живо-тиња.Не могу се
ослонити на помоћ здравствено санитарних служби због велике удаљености од
истих.Не постоји могућност изградње
сопствених капацитета.Планира се делимична заштита од епизотија.Постоји план
збрињавања угрожених од епизотија али
се не посвећује се пажња оспособљености. Постоје уређаји, опрема и средства
за заштиту од епизотија у складу са
законом али је постојећа 50 % неисправна и неупотребљива. Не постоји програм основне обуке запо-слених из области заштите од епизо-тија. Не постоје
евиденције о обучено-сти запослених за
заштиту од епизо-тија. Не постоји сагласност надлежне службе и не може се
добити. Не посто-ји доказ о извршеном
надзору надлежне инспекције.
6
6
6
6
179
Општина Богатић
4
9.5
Могућност генерисања
других опасности
10.
10.1
10.2
180
Узрок и карактеристике
настанка пожара и
експлозија
Изграђеност система
заштите од пожара и
експлозија
4
Истовремено уз епизотију настајање
опасности од; земљотреса, пожар,
поплаве већих размера, епидемије.
8
ПОТЕНЦИЈАЛНЕ ОПАСНОСТИ ОД ПОЖАРА И ЕКСПЛОЗИЈА (ТТН-1)
3
3
6
Објекти за производњу брађна
(млинови) и складишта опасних
материја (бензинске пумпе), са
надзором и безбедносном заштитом.
Објекти са старим и дотрајалим
електро инсталацијама, са
одговарајућом документацијом из
области заштите од пожара.
2
2
4
Постоји план заштите од пожара.
Не поседују сопствене капацитете.
Могу се ослонити на помоћ
ватрогасно-спасилачких јединица због
велике удаљености од истих.
Не постоји планска и урбанистичка
документација.
Постоје уређаји, опрема, инсталације и
средства за заштиту од пожара и
експлозија у складу са законом.
Постоји програм основне обуке
запослених из области заштите од
пожара и експлозија. Постоји
сагласност МУП-а.Постоји доказ о
извршеном надзору противпожарне
инспекције.
8
6
4
Процена угрожености
3
10.3
Карактер и густина
насељености, величина
животињског фонда,
близина културних и
матријалних добара
11.
11.1
Могућност генерисања
других опасности
6
6
10
10
Урбано насеље са густином насељености
од 100 становника по квадратном
километру.
Изграђеност електроенергетских
постројења.
Изграђеност инфраструктуре (струја,
саобраћај)
Постојање, обрадивих пољопривредних
површина коришћених за производњу
прехрамбених производа са 30% површине
поврћа.
Изграђеност фарми за узгој животињског
фонда капацитета 1000 до 3000 јединки.
5
10.4
3
5
Истовремено уз пожар и експлозију
настајање опасности од; суше, транспорт
опасних материјама, земљотеси уз
присуство пожара.
ПОТЕНЦИЈАЛНЕ ОПАСНОСТИ ОД ТЕХНИЧКО-ТЕХНОЛОШКИХ УДЕСА И ТЕРОРИСТИЧКИХ НАПАДА (ТТН-2)
8
8
4
4
Објект угрожен од терористичког
напада се налази у непосредној
близини: реке, акумулација за
водоснабдевање, водоводне инфраструктуре, привредивих објеката,
Положај и карактеристике
производњу хране, близина насељеног
места и стамбених објеката, школа,
територије
вртића, болница 1000m, националног
парка и заштићеног подручја и др.
Растресито и песковито земљиште.
Неповољни климатски утицај (ружа
ветрова у односу на осетљиве објекте).
Прекогранични ефекат.
181
Општина Богатић
4
11.2
Саобраћајна
инфраструктура
4
11.3
Стање објеката, средстава и
опреме
4
11.4
182
Изграђеност система
заштите и спасавања од
удеса
4
Дотрајалост путне инфраструктура.
Не постоји адекватна путна и
железничке сигнализације. Не постоје
ранжирне станице.
Не постоје паркинг и зауставна места
за опасан терет.
Неизграђеност објеката са аспекта
претакања и манипулације опасним
теретом. Не постојање места за заустављање. Неадекватна контрола прометатранспорта опасним материјама.
4
Не постоји систем мерења имисије и
емисије загађености. - Неадекватан
система за пречишћавање отпадних
вода.
4
Правно-нормативна регулативе у фази
израде. - Безбедносно- заштитни
систем у фази израде, има систем
заштите од пожара. - Нема система
ране најаве и обавештавања. - Нема
организације субјеката за реаговање у
случају удеса. - Нема организованих
снага за заштиту од удеса. - Нема
опреме и средстава за заштиту од
удеса. - Нису планирана финансијска
средста за набавку опреме и средстава.
Не спроводе превентивно техничких
мера заштите од удеса. - Не постоји
план оспособљавања и реаговања
запослених у случају удеса
8
8
8
8
8
8
Процена угрожености
5
11.5
12.
12.1
5
10
10
Истовремено уз техничко-технолошки
удес настајање опасности од одрона и
Могућност генерисања
ерозије, поплаве, експлозије, пожара,
других опасности
олујни ветрови, епидемије и епизотије
(заразне болести за људе и животиње),
биљних заразних болести
ПОТЕНЦИЈАЛНЕ ОПАСНОСТИ ОД НУКЛЕАРНИХ И/ИЛИ РАДИЈАЦИОНИХ АКЦИДЕНАТА (ТТН-3)
2
2
1
1
Објекат − постројење
Налази се преко 4 километра од: реке,
акумулације за водоснабдевање, водоводне
инфраструктуре, повредивих објеката
(школа, вртића, болница..), објеката за
производњу хране, близина насељеног
места и стамбених објеката, националног
парка и заштићеног подручја.
Повољан климатски утицај (ружа ветрова
у односу на осетљиве објекте) са аспекта
опасности.
Положај и карактеристике
територије
2
12.2
Саобраћајна
инфраструктура
5
12.3
Стање објеката, средстава и
опреме
2
4
4
10
10
Добра путна инфраструктура, мања
дотрајалост сигнализације, путне и
железничке мреже.
Добре могућности приласка повредивим
објектима.
5
Објекти, постројења не постоје. Нуклеарни
отпад не постоји, не постоји систем
мерења радијације, не постоји опрема за
заштиту.
183
Општина Богатић
5
12.4
Изграђеност система
заштите и спасавања од
удеса
Могућност генерисања
других опасности
10
10
10
10
Нема правно-нормативне регулативе. Нема
безбедносно-заштитног система (детекције
зрачења, заштите од пожара и др.)
Нема система ране најаве и обавештавања.
Нема организације субјеката за реаговање
у случају нуклеарног или радијационог
удеса,
организованих снага за заштиту, опреме и
средстава за заштиту.
Нису планирана финансијска средста за
набавку опреме и средстава.
Не спроводе се превентивно техничких
мера заштите од удеса
Не постоји план оспособљавања и
реаговања запослених у случају удеса.
5
12.5
5
5
Истовремено уз нуклеарни и/или
радијациони акциденат настајање
опасности од превоза опасних материја,
поплаве, пожара, епидемије и епизоотије
(заразне болести за људе и животиње),
биљних заразних болести
Упутство за попуњавање и вођење обрасца В/С-ПР-1:
1. Колона 3: попуњавање вршити у складу са критеријумима у тачки 3.2 овог прилога
2. Колона 4: користећи прилоге В до Љ извршити конкретан опис потенцијалне опасности, узимајући у обзир потребу за одређивањем величине
опасности
3. Колона 5: користећи прилоге В до Љ уписати бројну величину опасности, аутоматским сабирањем величине опасности по елементима,
добија се величина опасности за групу опасности. Величина опасности у групи одређује приоритет процене ризика у односу на друге групе
опасности.
184
Процена угрожености
Прилог Н
Процена ризика
Процена
—
ЗАХТЕВИ ЗА ПРОЦЕНУ РИЗИКА
1
1.
2
3 4 5 6 7 8
РИЗИЦИ ОД ЗЕМЉОТРЕСА
Постојање
докумената
1.1.
5 1 2 2 1 3
планског мониторинга
Постојање система за
1.2 идентификацију,
рану 5 1 2 2 1 3
најаву и обавештавање
Постојање
система
1.3 мониторинга
и 4 1 2 2 1 3
евиденције
Густина насељености и
1.4 величина
животињског 1 1 2 2 1 3
фонда
Могућност
генерисања
1.5
3 1 2 2 1 3
других опасности
2. РИЗИЦИ ОД ОДРОНА, КЛИЗИШТА И ЕРОЗИЈА
Параметри и карактер
2.1 одрона,
клизишта
и 3 2 1 2 1 3
ерозивног подручја
Површина и
2.2 карактеристике
5 2 1 2 1 3
угроженог подручја
2.3
.4
2.5
3.
3.1
3.2
3.3
3.4
Густина насељености
Густина
инфраструктурних и
привредних објеката
Могућност
генерисања
других опасности
РИЗИЦИ ОД ПОПЛАВА
Карактеристике поплаве
Изграђеност система
заштите од поплаве
Густина насељености и
величина животињског
фонда, количина
културних и
материјалних добара
Могућност генерисања
других опасности
ризика
а
т
љ
и
ре
т
м
Н.1
о
(
У
т
в
а
те
ти
ч
н
е
д
р
и
ј
ав
Табела
Образац В/С-ПР-2
9
10 11
12
3
6
3
Прихватљиво
3
6
3
Прихватљив
3
6
3
Прихватљив
3
6
3
Прихватљив
3
6
3
Прихватљив
3
6
3
Прихватљив
3
6
3
Прихватљив
1
2
1
2
1
3
3
6
3
Прихватљив
1
2
1
2
1
3
3
6
3
Прихватљив
4
2
1
2
1
3
3
6
3
Прихватљив
5
2
2
4
1
2
2
8
3
Прихватљив
3
2
2
4
1
2
2
8
3
Прихватљив
3
2
2
4
1
2
2
8
3
Прихватљив
3
2
2
4
1
2
2
8
3
Прихватљив
185
Општина Богатић
4.
4.1
4.2
4.3
4.4
5.
5.1
5.3
5.3
5.4
5.5
5.6
5.7
6.
6.1
6.2
6.3
6.4
7.
7.1
7.2
7.3
186
РИЗИЦИ ОД ОЛУЈНИХ ВЕТРОВА
Карактеристике подручја 3 2 2 4 1 3 2 8
Интензитет
олујних
ветрова, правац и смер 3 2 2 4 1 3 2 8
струјања
Густина
инфраструктурних и
3 2 2 4 1 3 2 8
привредних објеката на
подручју
Могућност генерисања
4 2 2 4 1 3 2 8
других опасности
РИЗИЦИ ОД ГРАДА
Карактеристике појаве
3 2 2 4 1 2 2 8
града
Карактеристике градом
3 2 2 4 1 2 2 8
оштећених површина
Правци наиласка
4 2 2 4 1 2 2 8
градоопасних облачних
ћелија
Карактеристике
4 2 2 4 1 2 2 8
критичних површина и
објеката
Осетљивост
пољопривредних култура
5 2 2 4 1 2 2 8
на појаву града, посебно у
одређеним фено-фазама
Постојање активне
2 2 2 4 1 2 2 8
заштите од града
Могућност генерисања
3 2 2 4 1 2 2 8
других опасности
РИЗИЦИ ОД СНЕЖНИХ МЕЋАВА, НАНОСА И ПОЛЕДИЦЕ
Подручја на којима се
3 1 2 2 1 3 3 6
појављује опасности
Време појављивања и
5 1 2 2 1 3 3 6
време трајања опасности
Активности угрожене
4 1 2 2 1 3 3 6
појавом опасности
Могућност генерисања
4 1 2 2 1 3 3 6
других опасности
РИЗИЦИ ОД СУША
Класификација јачине
суше помоћу СПИ* и
4 2 2 4 1 2 2 8
могући утицаји
Време појаве и трајања
4 2 2 4 1 2 2 8
опасности
Површина и
4 2 2 4 1 2 2 8
3
Прихватљив
3
Прихватљив
3
Прихватљив
3
Прихватљив
3
Прихватљив
3
Прихватљив
3
Прихватљив
3
Прихватљив
3
Прихватљив
3
Прихватљив
3
Прихватљив
3
Прихватљив
3
Прихватљив
3
Прихватљив
3
Прихватљив
3
Прихватљив
3
Прихватљив
3
Прихватљив
Процена угрожености
карактеристике
угроженог подручја
Могућности наводњавања
7.4 (расположивост воде за
4 2 2 4
наводњавање)
Могућност генерисања
7.5
5 2 2 4
других опасности
8 РИЗИЦИ ОД ЕПИДЕМИЈА
Угроженост подручја
епидемијама насталим
8.1
3 1 3 3
без повезаности са
другим појавама
Типови епидемија8.2
3 1 3 3
капљично- респираторне
Типови епидемија8.3
3 1 3 3
хидричне
Типови епидемија8.4
3 1 3 3
алиментарне
Типови епидемија8.5
3 1 3 3
контактне
Санитарно хигијенско
стање објеката и
8.6
5 1 3 3
инфраструктурних
инсталација
Здравствени и други
капацитети у функцији
8.7
3 1 3 3
збрињавања, смештаја,
транспорта и друго
Могућност генерисања
8.8
5 1 3 3
других опасности
9 РИЗИЦИ ОД ЕПИЗООТИЈА
Параметри и карактер
9.1
3 2 2 4
опасности
Површина и
9.2 карактеристике
4 2 2 4
угроженог подручја
Густина животињског
9.3
3 2 2 4
фонда
Изграђеност система
9.4
3 2 2 4
заштите од епизотија
Могућност генерисања
9.5
4 2 2 4
других опасности
10 РИЗИЦИ ОД ПОЖАРА И ЕКСПЛОЗИЈА
Узрок и карактеристике
10.1 настанка пожара и
3 3 3 9
експлозија
1
2
2
8
3
Прихватљив
1
2
2
8
3
Прихватљив
1
3
3
9
3
Прихватљив
1
3
3
9
3
Прихватљив
1
3
3
9
3
Прихватљив
1
3
3
9
3
Прихватљив
1
3
3
9
3
Прихватљив
1
3
3
9
3
Прихватљив
1
3
3
9
3
Прихватљив
1
3
3
9
3
Прихватљив
1
2
2
8
3
Прихватљив
1
2
2
8
3
Прихватљив
1
2
2
8
3
Прихватљив
1
2
2
8
3
Прихватљив
1
2
2
8
3
Прихватљив
1
1
1
9
3
Прихватљив
187
Општина Богатић
Изграђеност система
10.2 заштите од пожара и
2 3 3 9 1 1 1 9 3 Прихватљив
експлозија
Карактер и густина
насељености, величина
10.3 животињског фонда,
3 3 3 9 1 1 1 9 3 Прихватљив
близина културних и
матријалних добара
Могућност генерисања
10.4
5 3 3 9 1 1 1 9 3 Прихватљив
других опасности
РИЗИЦИ ОД ТЕХНИЧКО-ТЕХНОЛОШКИХ УДЕСА И ТЕРОРИСТИЧКИХ
11
НАПАДА
Положај и
11.1 карактеристике
4 1 1 1 1 2 2 2 1 Прихватљив
територије
Саобраћајна
11.2
4 1 1 1 1 2 2 2 1 Прихватљив
инфраструктура
Стање објеката, средстава
11.3
4 1 1 1 1 2 2 2 1 Прихватљив
и опреме
Изграђеност система
11.4 заштите и спасавања од
4 1 1 1 1 2 2 2 1 Прихватљив
удеса
Могућност генерисања
11.5
5 1 1 1 1 2 2 2 1 Прихватљив
других опасности
12 РИЗИЦИ ОД НУКЛЕАРНИХ И/ИЛИ РАДИЈАЦИОНИХ АКЦИДЕНАТА
Положај и
12.1 карактеристике
1 1 1 1 1 2 2 2 1 Прихватљив
територије
Саобраћајна
12.2
2 1 1 1 1 2 2 2 1 Прихватљив
инфраструктура
Стање објеката, средстава
12.3
5 1 1 1 1 2 2 2 1 Прихватљив
и опреме
Изграђеност система
12.4 заштите и спасавања од
5 1 1 1 1 2 2 2 1 Прихватљив
акцидената
Могућност генерисања
12.5
5 1 1 1 1 2 2 2 1 Прихватљив
других опасности
188
Процена угрожености
Прилог Т
Карактеристике потенцијалне опасности
(Лист за архивирање података о опасностима)
У овом прилогу дате су карактеристике опасности по којима субјекат описује
идентификовану потенцијалну опасност ради архивирања и стварања базе података о
опасностима и ризицима.
КАРАКТЕРИСТИКЕ ПОТЕНЦИЈАЛНЕ ОПАСНОСТИ
СУБЈЕКАТ:______________________________________________________________
Р.бр.
Образац В/С-ПР-4
1
Карактеристика
потенцијалне опасности
2
1.
2.
3.
4.
5. Почетн
о стање
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
Завршн
о стање
3
Време
идентификације
Субјекат,
организација/
организациони
део
Макролокација
Микролокација
Угрожене
штићене
вредности
Ангажоване снаге
Предузете
почетне мере
Процењене
последице по
штићене
вредности
Постојеће мере
заштите
Време
изложености
опасностипретњи
Ниво ризика
Погођене
штићене
вредности
Последице на
штићеним
вредностима
Предузете мере
Потенцијална опасност
КОНКРЕТАН НАЗИВ ОПАСНОСТИ
Примедба
4
5
189
Општина Богатић
15.
16.
17.
Ниво преосталог
ризика
Ефекат
предузетих мера
Интеракција са
другим
опасностима
УПУТСТВО ЗА ПОПУЊАВАЊЕ И ВОЂЕЊЕ ОБРАСЦА В/С-ПР-4
А. Колона 4: Идентификована опасност/КОНКРЕТАН НАЗИВ ОПАСНОСТИ-ПРЕТЊЕ:
Користећи захтеве методологије за идентификацију потенцијалних опасности, уписати
тачан назив; нпр: Земљотрес/Могућност генерисања других опасности/поплава.
Б. Колона 5: Примеда: Уписати све што је битно (према мишљењу лица овлашћеног за
процену ризика) за поједину карактеристику
Ц. Колона 3: Карактеристика потенцијалне опасности-претње:
1. Време идентификације: уписати дан, месец и годину;
2. Организација /организациони део: назив и делатност субјекта и организационих
делова који су значајно изложени последицама деловања опасности;
3. Макролокација: описати ширу околину субјекта, са свим детаљима који су
повезани са опасношћу;
4. Микролокација: описати ужу околину субјекта, (и унутрашњи део локације) са
свим детаљима који су повезани са опасношћу;
5. Угрожене штићене вредности: према прилогу Б описати начин деловања
последица опасности на штићене вредности;
Ангажоване снаге: навести прецизно број људи и техничких средстава
6.
ангажованих на третману идентификоване опасности, навести и друге ресурсе који су
ангажовани (објекти, заинтересоване стране и сл.);
7. Предузете почетне мере: описати све мере које је донело руководство или лице
овлашћено за процену ризика, описати све мере које су имале позитиван и негативан
ефекат
8. Процењене последице по штићене вредности: навести резултат прелиминарне
анализе потенцијалних опасности који се односи на последице по штићене вредности.
Навести процене за све штићене вредности.
9. Постојеће мере заштите: навести које мере заштите су биле актуелне у моменту
остваривања ефеката опасности-претње по штићене вредности, лице одговорно за
имплементацију и реализацију мера, ефекат мера.
10. Време изложености опасности-претњи: изражено у временским јединицама,
навести колико су штићене вредности, понаособ, биле изложене опасности, од
момента када је опасност остварила одређене ефекте по штићене вредности
11. Ниво ризика: из обрасца за процену ризика, навести израчунати ниво ризика,
добијен према овој методологији. Навести и величину вероватноће и последица које
одређују ризик.
12. Погођене штићене вредности: на основу анализе ризика навести које су штићене
вредности погођене идентификованим опасностима, описати ефекат деловања опасности
190
Процена угрожености
13. Последице на штићеним вредностима: навести ефекат штетног догађаја на
штићене вредности
14. Предузете мере: навести само мере које је предузело лице овлашћено за процену
ризика или менаџмент. Ако су остали предузимали мере које су имале нарочито
позитивна или негативан ефекат, посебно навести.
15. Ниво преосталог ризика: из обрасца процене навести ниво преосталог ризика,
описати зашто се не може довести на прихватљив ниво
16. Ефекат предузетих мера: навести како су предузете мере за третман ризика
деловале на штетан догађај, навести и позитивне и негативне ефекте;
17. Интеракција са другим опасностима: навести случајеве када је једна опасност
узроковала једну или више других (нпр, експлозија је изазвала пожар на више
локација), описати генерисање сваке опасности посебно са свим детаљима.
18. Уписати карактеристику опасности (штетног догађаја) која није наведена у овом
документу а може допринети анализи опасности. Субјекат може да допуни више
нових карактеристика.
ПРИМЕДБА: уписати све што је неопходно да би се потенцијална опасност што
прецизније описала.
НАПОМЕНА: За све остале опасности, субјекат или организација која врши процену
ризика треба да допуњавају листу са каратеристикама појединих потенцијалних
опасности.
191
Општина Богатић
Прилог Х
Преглед знакова за мапе ризика
У овом прилогу дати су знакови и скраћенице за поједине врсте потенцијалних опасности
Табела Х.1 Основни знакови
Редни
број
Потенцијална
опасност
Ознака
Скраћеница
Назив на енглеском
језику
1.
Земљотрес
ПН-1
З
Eartquake
2.
Одрон, клизишта и
ерозије
ПН-2
Од, Кл, Ер
Landslide
3.
Поплаве
ПН-3
Поп
Flood
4.
Олујни ветрови,
олујни талас
ПН-4
ОВ
Storm surge
5.
Град
ПН-5
Г
Ice
6.
Снежне мећаве,
наноси и поледице
(екстреми зимски
услови)
ПН-6
СМ, Нан, Пол
Extreme winter
condition
7.
Суша
ПН-7
С
Drought
8.
Епидемије
ПН-8
Епд
Epidemic
9.
Епизоотије
ПН-9
Епи
Epizootic
10.
Пожари и
експлозије
ТТН-1
ПиЕ
Fire and explosion
192
Знак
Процена угрожености
11.
Техничкотехнолошки удеси
ТТН-2
ТТУ
Technical and
technological
accident
12.
Нуклеарни и/или
радијациони
акциденти
ТТН-3
НРАк
Nuclear adn/or
radiation accident
Скраћеница
Назив на енглеском
језику
Табела Х.2 Допунски знакови
Редни
број
Потенцијална
опасност
1.
Лавина
Л
Avalanche
2.
Биолошка катастрофа
БиК
Biological disaster
3.
Климатолошка
катастрофа
КлК
Climatological disaster
4.
Хладни талас
ХлТал
Cold wave
5.
Геофизичка
катастрофа
ГФК
6.
Бујица
Бу
Flash flood
7.
Шумски пожар
ШП
Forest fire
8.
Топлотни талас
ТопТал
Heat wave
9.
Хидролошка
катастрофа
ХК
Hydrological disaster
10.
Најезда инсеката
Инс
Insect infestation
Знак
Geophysical disaster
193
Општина Богатић
11.
Локална олуја,
орографска
катастрофа
ЛО,ОК
Local windstorm,
orographic storm
12.
Метеоролошке
катастрофе
МК
Meterological disaster
13.
Слегање
Сл
Subsidence
14.
Тропски циклон
ТрЦ
Tropical cyclone
15.
Вулканска ерупција
ВЕ
Volcanic eruption
16.
Терористички напад
ТерНп
Terrorist attack
НАПОМЕНА:
1. Знакови се уцртавају на топографске карте или друге врсте карата ради приказивања
појединих потенцијалних опасности.
2. Лево од знака, у горњој половини, уписује се црном бојом скраћеница назива
опасности, а десно број који представља ниво ризика.
3. У случају постојања већег броја опасности генерисаних од стране једне, исте се
приказују посебним знаковима, поред основног, на исти начин, почевши од десне
доње половине у смеру кретања казаљке на сату.
4. Знакови који представљају генерисану опасност, спајају се са знаком основне
опасности, танком црном линијом.
5. Знакови се на мапи уцртавају, начелно у средини зоне коју приказују.
6. Поред приказаних знакова, на мапама ризика се користе сви опште прихваћени и
прописани топографски, хидрографски и други знакови.
7. Знакови не смеју да се уцртавају један преко другог. Линије које прелазе преко
знакова се прекидају.
8. Скраћенице се на исти начин пишу и латиницом, за потребе обележавања и размене
информација у међународним документима.
194
Општина Богатић
Процену угрожености Општине Богатић од елементарних непогода
и других несрећа, уз одобрење Тимова за израду процене угрожености и
план заштите и спасавања у ванредним ситуацијама у оквиру Штаба за
ванредне ситуације Општине Богатић, су уобличили, веродостојно комплетирали подацима и стручно обрадили дипломирани правник Неда Мишић
и професор одбране Мирољуб Станић.
Усвојена дана 28.02.2014. године на Скупштини Општине Богатић
број: I-R102/2014-01
196
Download

Procena ugrozenosti od elementarnih nepogoda