OKTIŠKIĆGLAS
О ИШ ИĆГ А
Broj 6
JULI 2013
ZOŠTOĆ
POSTOJAM
IZGRADETE
SIĆSEBEĆKU AĆ
VOĆDŽENNETĆć
STRESOT I
NEGOVOTO
VLIJANIE NA
ORGANIZMOT
ZAŠTITAĆNAĆDECATAĆODĆ
ZLOUPOTREBI NA INTERNET
2
VOVED  Zuber Asanoski
ORGANIZIRANOST
Zuber Asanoski,
Glaven Redaktor
Celiot univerzum opstojuva poradi eden od osnovnite zakoni što Allah đž.š go
odredil a toa e organiziranosta i osmisluvanjeto vo site negovi sveri.
„Se kolnam vo neboto nakiteno so sozvezdija“ (Sura 85. Al-Burug,-Zvezdi, 1)
prevod Besim Korkut
„Koj sozdade sedum nebesi edninaddrugi. Vo sozdavanjeto na Milostiviot ne
gledaš nikakov nedostatok: pa, svrti go pogledot: će vidiš li nekakov
nedostatok? (Sura 67. El-Mulk,-Vlast, 3) prevod Hasan Đilo
Pa zatoa na osnova ovie Kur`anski upastva edinsveniot našĆpat za progres i spas
ni e vo
Organiziranost
Organiziranost
Organiziranost
Orzaniziranost
Organiziranost
Organiziranost
Organiziranost
Organiziranost
Organiziranost
Organiziranost
i samo Organiziranost
Ako nekoj ima nešto podobro može da go ponudi
OKTIŠKIĆGLASĆ
О ИШ ИĆГ А
Izdava:
KulturnoĆHumanitarnoĆDruštvoĆOKTISI/09
Postfach 251
CH - 9400 Rorschach
Web: http://www.khdoktisi09.ch
Mail: [email protected]
Glavni i odgovorni Redaktor
ZUBER ASANOSKI
Redakcija
MISLIM IMEROSKI
REŠATĆDERVIŠOSKIĆ
EMIRĆDERVIŠOSKIĆ
Tehni kaĆizrabotkaĆ
EMIRĆDERVIŠOSKI
3
OKTIŠKIĆGLASĆ Sodržina
OktiškiĆGlasĆ6Ć/ĆJuliĆ2013
 www.khdoktisi09.ch
4 PORAKA OD PRETSEDATELOT
6 PRIRODNI GEOGRAFSKI KARAKTERISTIKI —> Klima
8 ISTORIJA
10 KULTURNA RIZNICA —> Stara selska arhitektura
12 Stari sliki
14 EKOLOGIJA —> Degradirana i ista prirodna sredina okolu nas
18 RELIGIJA —> IzgradeteĆsiĆsebeĆku aĆvoĆdžennet
22 ZAĆŽIVOTOTĆ—> ZoštoĆpostojam
26 MEDICINA —> Stresot i negovoto vlijanie na organizmot
28 INFORMATIKA —> ZaštitaĆnaĆdecataĆodĆzloupotrebiĆnaĆinternet
30 NARODNA POETSKA RIZNICA —> ObredniĆiĆobi ajniĆpesni
30ĆĆGurbetskiĆ(Pe albarski)Ćpesni
31 Ilahije i Kaside
32 LEKSIKON —> Leksikon na stranski zborovi
33ĆĆLITERATURNOĆTVOREŠTVOĆ—> Kniga – Spomeni od moeto detstvo
34 SPORT —> NašiotĆKick-Boxer Beni Osmanoski
36 KARATE —> 4. kantonalno prvenstvo vo karate na 15. Juni 2013 vo Flawil
37 RECEPTI —> Pita so jabolka
38 AKTUELNOSTI
38 Bajramska Manifestacija
40 Grilanje – St.Margrethen (CH)
40ĆĆPeša enjeĆ– Seealpsee (CH)
40 20 Godini nezavisna i samostojna Republika Makedonija
41ĆĆSredbaĆsoĆgradona alnikotĆnaĆRoršahĆ(CH)
42 Kniga – Abas Canoski
42ĆO.UĆEdinstvoĆodĆOktisiĆgoĆodbeležaĆdenotĆnaĆplanetataĆzemja
43 SPONZORI
4
PORAKA  Mislim Imeroski
PORAKA
ZAEDNO
P
Mislim Imeroski,
Pretsedatel na
KHD OKTISI/09
OD
SME POJAKI I POPROSPERITETNI
o ituvaniĆcitateliĆiĆ lenoviĆnaĆ
KHD OKTISI/09
Esselamu Alejkum/Zdravo!
!!!
PROEKTI
BOLNI KAĆOPREMA
IzminaaĆ pove eĆ odĆ etiriĆ godiniĆ odĆ postoenSeĆ ušteĆ seĆ rabotiĆ naĆ grandiozniotĆ proektĆ
jetoĆ naĆ kulturnoĆ humanitarnotoĆ društvoĆĆĆĆ
„Bolni kiĆKreveti“ĆvoĆkoli inaĆodĆ800-900 kreOKTISI/09Ć soĆ sedišteĆ voĆ RoršahĆ (Švajcarija).Ć
veti. Bolnicite koi ni vetija, rabotat uporno
NekoiĆodĆnašiteĆzboruvaaĆdeka,ĆakoĆdruštvoto
na ovoj proekt i se nadevame deka naskoro
podolgoĆ odĆ dveĆ godiniĆ postoi,Ć možemeĆ voĆ
keĆmožeĆdaĆseĆrealizira.ĆPaĆpotoaĆnaĆetapiĆdaĆ
ginesovata kniga na rekordi da vlezeme (ama
seĆdonesatĆvoĆnašiotĆkraj.
neĆ voĆ pravaĆ smislaĆ naĆ zborot).Ć ZatoaĆ štoĆ
mnoguĆbeaĆskepti niĆdaliĆvoopštoĆmožeĆtolkuĆ
dolgoĆ ednaĆ našaĆ organizacijaĆ daĆ egzistira.Ć
VITRI I KURBANI
Bidej iĆ siteĆ našiĆ društvaĆ iĆ organizaciiĆ neĆ
SporedĆ islamskiotĆ imperativĆ dolžniĆ smeĆ daĆ
preživealeĆpove eĆodĆdveĆdoĆtriĆgodini.Ć
pomagame na zagrozenite lugje. Pa zatoa ne
OvaĆukažuvaĆdekaĆneĆsmeĆsamoĆmaratonciĆnaĆ
smeeme da gi zaboravime onie lugje i familii
kratki stazi, tuku i na dolgi stazi, kade postoi
naĆkoiĆštoĆpomoštaĆimĆeĆneophodna.ĆTakaĆdaĆ
motivirana grupa so moderni vizii, idei, iztieĆ proektiĆ keĆ te atĆ premaĆ svoiteĆ potrebiĆ iĆ
držlivostĆiĆpozitivnaĆenergijaĆiĆkojaĆeĆspremmožnosti.Ć KulturnoĆ humanitarnotoĆ društvoĆ
naĆuspešnoĆdaĆraboti,ĆdaĆdeluvaĆonamuĆkadeĆ
OKTISI/09 i nadvor od vremeto na vitri i kure neophodno i da ostvari maksimalni rezultabaniĆ aktivnoĆ seĆ grižiĆ iĆ pomagaĆ naĆ zagrozeniĆ
ti.ĆAĆzaĆkogoĆtoa?ĆZaĆsebećĆZaĆnasĆiĆzaĆnašiotĆ
voĆnašetoĆseloĆOktisi.
narod!
I vo ova izdanie sakam da ve zapoznam so
nekolku aktuelni temi od minatoto spisanie
pa se do sega.
OktiškiĆGlasĆ6Ć/ĆJuliĆ2013
 www.khdoktisi09.ch
5
PRETSEDATELOT
AKTIVNOSTI
KULTURNOĆDRUŽENJE
OKTISI
ZaĆ OktisiĆ možeĆ mnoguĆ daĆ seĆ pišuva,Ć
zboruva, knigi i romani, jas ne sum
Sekoja godina pa taka i izminatata,
poet pa zatoa samo na kratko ke se
seĆ održaĆ ednaĆ prekrasnaĆ kulturnaĆ
opfatam.Ć OktišaniĆ kakoĆ individumĆ seĆ
manifestacija vo St. Margrethen
mnogu potencijalni i bogati. Prekras(CH).ĆPrisustvuvaaĆokoluĆ300ĆOktišaniĆ
niĆku i,Ćubavi,ĆbrziĆiĆskapiĆavtomobiliĆ
odĆ mnoguĆ brojniĆ državi.Ć KakoĆ speciiĆ sli no.Ć OdĆ drugaĆ stranaĆ OktisiĆ eĆ
jalenĆ gostinĆ poĆ tojĆ povodĆ u estnesredeno,Ć ekološkiĆ katastrofalno,Ć
vuvašeĆ iĆ našiotĆ MaestroĆ elik koj se
rušeniĆ patištaĆ iĆ mnoguĆ drugiĆ nesregrižeseĆ zaĆ nivnotoĆ raspoloženie.Ć IstoĆ
deni raboti! Dali sekoj od nas se
taka ne smeeme i kuvarskiot del da
zaprašalĆ iliĆ pakĆ razmislilĆ zaĆ Oktisi?Ć
goĆzaboravime.ĆVe erataĆbešeĆmnoguĆ
Do kade e dojdeno? Zaotrovani se
dobraĆiĆvkusna.ĆPrisutniteĆsakaatĆ esmegjusebnite odnosi, nema komunito da se organiziraat vakvi interesni
kacijaĆiĆsli no.ĆToaĆzna iĆdekaĆneĆseĆ
manifestacii kade lugjeto se sretnaogjame vo optimalna i blaga
nuvaat so drugi koi dolgo vreme ne
sostojba.
se videle i razmenuvaat mislenje.
Isto taka im blagodarime na site koi SekojĆmožeĆdaĆpripadneĆvoĆbiloĆkojaĆ
jaĆ poddržaaĆ ovaaĆ veselbaĆ daĆ možeĆ politickaĆ elita,Ć tamuĆ kadeĆ štoĆ seĆ
da se organizira i sprovede.
uvstvuvaĆ kakoĆ doma.Ć DaliĆ smeĆ
razmislile, kakov koncept i kakov
SeĆ održaaĆ iĆ drugiĆ aktivnostiĆ kakoĆ naĆ
vozenĆ planĆ imameĆ zaĆ našetoĆ Oktisi.Ć
primerĆgrilanjeĆiĆpeša enje.ĆSetoĆovaĆ
AkoĆ nemameĆ togašĆ daĆ kreirameĆ kojĆ
se organizira i se sprovede na naj
sekoj treba da go sledi pa bilo koj od
profesionalenĆna in.ĆTakaĆiĆvoĆidninaĆ
politi kiteĆ partiiĆ naĆ vlastĆ bil.Ć
vakvi aktivnosti ke se organiziraat.
Po ituvaniĆ Oktišani,Ć bezĆ koncept,Ć
Sekoj e dobredojden. Aktivnostite se
planĆ iĆ organizacijaĆ možemeĆ ušteĆ
finansiraatĆisklu ivoĆsoĆsvoiĆsredstva.Ć
mnogu da tapkame vo mesto. Oktisi
ne prepoznava vera, nacija i rasa. Pa
zatoaĆ siteĆ smeĆ dolžniĆ vklu uvaj iĆ iĆ
našiteĆ soselaniĆ pravoslavniĆ daĆ u est-
vuvaat vo gradenje i razvivanje na
našetoĆ selo.Ć Po ituivaniĆ iĆ cenetiĆ Oktišani,Ć akoĆ seĆ rabotiĆ zaĆ vitalenĆ interesĆ naĆ našetoĆ selo,Ć togašĆ daĆ bidemeĆ
edinstveni i sekoj od nas neka gi
iskoristiĆ svoiteĆ politi kiĆ vlijanija,Ć daĆ
go dade maksimum svojot potencijal
i svoite resursi na raspolaganje. Nie
sme vo sostojba sudbinata i idninata
naĆnašetoĆseloĆOktisiĆvoĆsvoiĆraceĆdaĆ
gi zememe i druga pozitivna slika da
mu stavime.
SekojaĆlošaĆrabotaĆdeluvaĆ naĆnervniot sistem i na svesta. Ke vi napomenamĆ edenĆprimer:ĆsoĆ našiteĆmoderniĆ
ubavi avtomobili vozime po katastrofalniĆ patišta.Ć ŠtoĆ seĆ slu uva?Ć GumaĆ
keĆ niĆ seĆ rušiĆ iliĆ nekojĆ delĆ odĆ kolataĆ
eĆseĆskrši?Ć NieĆkakoĆtemperamentniĆ
OktišaniĆ naednašĆ po nuvameĆ soĆ
pcofkiĆ iĆ nervoza.Ć ŠtoĆ zna iĆ toaĆ zaĆ
nas?Ć NervozataĆ vlijaeĆ naĆ našetoĆ
zdravjeĆ iĆ nieĆ neĆ seĆ uvstvuvameĆ
dobroćĆ Li noĆ jasĆ stojamĆ naĆ raspolaganje, da se kreira koncept, platforma i vozen plan za Oktisi koj sekoj
treba da go sledi.
Ova sto go napomenav mislam deka
eĆ dobraĆ ideja,Ć noĆ ovieĆ seĆ zabeleškiĆ
kade treba site pouka da zememe.
6
KLIMA  Zuber Asanoski
PRIRODNO
GEOGRAFSKI
Klima
K
limata vo najgolem del e
uslovena od geografskata širina
na koja se naogja seloto Oktisi.
Megjutoa, samata reljefna struktura koja
se naogja vo struškata oblast vlijae i i dava
posebni lokalni karakteristiki na klimata.
Taka planinata Jablanica na zapad ne
dozvoluva mnogu da se
uvstvuva
mediteranskata klima. Zasigurno ako ne
beše ovoj planinski masiv klimata e imaše
i sosema podrugi karakteristiki. Od druga
strana otvorenosta na oblasta kon sever po
te enieto na rekata Crn Drim uslovuva
posebno vo zimskiot period da se uvstvuva
vlijanieto na ladnite severni vetrovi.
Vo osnova klimata vo Oktisi i poširokata
oblast e kontinentalno-mediteranska. Ovaa
klima se karakterizira so žeški leta i ladni
zimi.
Insolacijata vo ovaa oblast e dosta golema
vo odnos na drugite oblasti vo Makedonija i
iznesuva 2 209 asovi godišno. Dodeka koga
se raboti za vrnežite tie se dosta siromašni
i iznesuvaat prose no od 600-700 mm.
7
OktiškiĆGlasĆ6Ć/ĆJuliĆ2013
 www.khdoktisi09.ch
KARAKTERISTIKI
8
ISTORIJA  Zuber Asanoski
ISTORIJA
P
osle završuvanjeto na poslednata ledena
doba pred okolu deset iljadi godini pred
novata era zapo nuva eden permanenten
razvoj na ovekot. Od postarite grupi na lugje koi
postojano go menuvale mestoto na živeenje i koi vo
najgolem del za da opstanat bile zavisni od lovot,
zapo nale da se organiziraat rodovi i rodovski
zaednici koi potoa zapo nale da se združuvaat vo
pleminja i plemenski sojuzi. Site tie go promenile
na inot na živeenje so sozdavanje na cvrsti i
postojani naselbi. Na toj na in zapo nalo da se
razviva zemjodelieto, sto arstvoto a podocna
zapo nala da se prerabotuva rudata od koja se
dobivale raznorazni alatki za potrebite od
sekojdnevniot život. Na toj na in se zapo nalo so
edena populaciska ekspanzija na ovekot na site
kontinenti.
Dali vo našite kraevi bile prisutni Pelazgite kako
narod koj živeele na Balkanot pred Grcite i dr. narodi
se ušte ne e utvrdeno. Zasigurno se znae deka okolu
3000 godini pred n.e vo Struga na Ohridskoto ezero
postoele Nakolesti naselbi.
Edno što za sega e siguno e toa što vo ovie prostori
bile naseleni Ilirskite pleminja Brigite, Enhali od koi
zasigurno poteknuva i anti koto ime na Struga
Enhalon što zna i Jagula, a pokasno i Desaretite.
—> Vidi slika
Ilirski pleminja
Od ovie ilirski pleminja zasigurno imalo naseleno i vo
našeto selo Oktisi. Anti kiot istori ar Polibie pišuva
deka od 359 godina pred n.e ovie delovi posle
dolgogodišnite borbi podpagjaat postepeno pod vlasta
na Anti kite Makedonci. Poto no ovie delovi gi zazel
Filip vtori tatkoto na Aleksandar Makedonski. Ova se
vsušnost i prvite pišuvani podatoci za našite kraevi.
OktiškiĆGlasĆ6Ć/ĆJuliĆ2013
 www.khdoktisi09.ch
9
Makedonija pred vladeenjeto na Filip II
Proširuvanjeto na Makedonija za vreme i posle smrtta na Filip II
10 KULTURNA RIZNICA  EmirĆDervišoski
KULTURNA
RIZNICA
STARA SELSKA ARHITEKTURA
11
OktiškiĆGlasĆ6Ć/ĆJuliĆ2013
 www.khdoktisi09.ch
12 STARI SLIKI  Zuber Asanoski
STARI SLIKI
Od levo
Iljas Lutišoski,
gore Alil Imeroski,
Bedžet Canoski,
Tosum Tajroski,
Ismail Imeroski
i Mefail Tajroski
Slikata e napravena pri
priprema na jadenje so Kazani
za familijarna veselba-sunet kaj
Alil Imeroski vo 1968 godina.
Od levo dolu prv
Salija Mijadinoski,
tret Demir Mustafoski,
etvrti Jahija Ravmanoski,
petti Tefik Ravmanoski
i šesti Jašar Mustafoski
Slikata e napravena vo
šeesettite godini od minatiot
vek na rabota vo nekoe
prilepsko ili bitolsko selo
OktiškiĆGlasĆ6Ć/ĆJuliĆ2013
 www.khdoktisi09.ch
13
Tajre Šajnoski so vnukata Fatima Arifoska i
vnukot Abdula Arifoski
Od levo Šaban Mustafoski,
Redžep Idrizoski i Alil Imeroski
Slikata e napravena 1962/63 godina
Slikata e napravena vo sedumdesettite
godini od minatiot vek pri nosenje nozba
Bri enje zet
Slikata e napravena vo
sedumdesettite godini od minatiot
vek za vreme na familijarna
veselba svadba.
Se bri i zetot Nazme Canoski od
strana na Alil Imeroski. Na slikata
možat da se prepoznaat:
Bakar Šajnoski, Enver Lutišoski,
Besim Lutišoski, Šebrit Šabanoski,
Šukre Saloski, Sefidan Lutišoski,
Rakip Osmanoski, Bedžet Rufatoski
i Pajazit Bizatoski
14 EKOLOGIJA  Zuber Asanoski
EKOLOGIJA
N
avistina rodniot kraj e kako eden priroden magnet
koj ne privlekuva so seto ona što go poseduva. I
ne e za đabe re eno: „ ovek da se rodi i vo
kamen milo mu e da go poseti rodnoto mesto“. Posebno
nostalgijata e ušte pove e izrazena koga nekoj kako dete
imal prilika da bide sekojdnevno vo rodniot kraj.
Bidej i vo golema mera go promenivme na inot na živeenje,
„nemanjeto“ uslovi kako i potrebata za „podobar“ život
pridonesoa pogolem del od nas da zapo neme so pe albata
po evropskiot kontinent. So toa vo golema mera se prekina
kontaktot so rodniot kraj. Posetata na rodniot kraj se svede
samo na poseta na seloto a mnogu retko na negovata
sredina.
Kogo go sledime ?
I jas podolgo vreme razmisluvav da gi posetam barem del od
onie mesta koi kako dete sekojdnevno gi posetuvav.
Najgolemata želba mi beše posle mnogu godini vo prolet da
ja posetam Beli ka reka, kade kako dete gi nosevme kravite
po cel den da pasat a nie se kapevme vo ladnata re na voda.
Posetata ja napraviv kon krajot na april 2012 godina. Za da
ne bidam sam mi se pridruži mojata žena.
Trgnavme okolu 13 asot posle pladne. Autoto go ostavivme
kaj dov erašnite deponii na selskite lomovi kaj mesnosta
Krajgabar. Mislev deka so dislociranje na postojanata
deponija vo povisokite mesta prema Vranilozi na eden na in
go rešivme problemot so lomovite. Megjutoa, nabrzo se
uveriv deka sum se izlažal. Zasigurno najmalu se frlaat
lomovi vo novata glavna deponija. Odej i od Krajgabar kon
Vranilozi uvidov deka skoro po celata dolžina na patot se
oformeni divi deponii za lomovi. Toa sozdava edna mra na
slika, sramotna slika za takvoto edno naše ponašanje. Zatoa
mnogupati se prašuvav:
Neznaeme i nemame možnost ova da go
rešavame na podobar na in ?
„Kako pred Gospodarot e go opravdame ova degradiranje
na prirodnata sredina koja ni e dadena na usluga“ ?
Vo prodolženie poglednete go ona što nie go pravime
Zarem so vakvo ponašanje se nadevame na nagrada ?
OktiškiĆGlasĆ6Ć/ĆJuliĆ2013
 www.khdoktisi09.ch
15
Degradirana i ista prirodna sredina okolu nas
Koja korist ja imame od beskorisni
raspravii bez granici ?
Navistina žalno i tragi no
Samo so rabota se doagja do uspeh
16 EKOLOGIJA
Posle site ovie krajno sramotni sliki stignav Vranilozi. Od tuka dojdov do borovite koi lanska godina bea žrtva
na golemite suši i požarot koj gi zafati borovite zasadeni nekade vo šeesettite godini. Celokupnata tišina ja
prekinuvaše motorkata za se enje so koja rabotnicite gi se ea borovite za onoj koj go dobil tenderot za
nivna ponatamnošna upotreba.
OktiškiĆGlasĆ6Ć/ĆJuliĆ2013
 www.khdoktisi09.ch
17
Od kaj borovite po poznatiot za
mene kozji pat koj denes navistina
edvaj se poznava se spuštivme kon
vtorata brana od Beli ka reka.
Patot sam ni ukažuvaše deka ovde
mnogu retko se upotrebuva i na
nekoi mesta trebaše trnjeto da se
otstranat za da može da se
pomine. Ušte od kaj borovite se
slušaše šumot, žuborot od re nata
voda. Celokupnata ubavina ja
ispolnuvaše mojata duša. Toa
uvstvo koe so zborovi teško može
da se opiše navistina beše nešto
što ovek treba navistina na lice
mesto da go doživee.
Od vtorata brana se upativ kon
tretata. A od tamu sakav da
otidam do
etvrtata brana
popularno vikana Golobarnica.
Golemite vodi ne mi dozvolija da
se probijam do Golobarnicata.
Sepak kaj tretata brana napraviv
sliki koi dolgo e me potse aat na
ovoj moj nekolku asoven izlet.
Tuka zaboraviv na našite ove ki
sramoti što gi doživeav patem, i
uživav vo ubavinite koi Gospodarot
gi sozdal za nie da gi uvame.
18 RELIGIJA  Arif Ramadani
RELIGIJA
OktiškiĆGlasĆ6Ć/ĆJuliĆ2013
 www.khdoktisi09.ch
19
IZGRADETEĆSIĆSEBEĆKU AĆ
VOĆDŽENNETĆć
D
ragiĆ bra aćĆ KolkuĆ vremeĆ eĆ
potrebnoĆ ovekotĆ daĆ izgradiĆ
ku aĆ naĆ ovojĆ svet?Ć KolkuĆ samoĆ pariĆ eĆ potrebnoĆ daĆ seĆ potrošiĆ zaĆ
nejzinata gradba? Kolku vreme i planiranjeĆ eĆ vložiĆ zaĆ daĆ jaĆ kompletira?Ć
SlavenĆ daĆ eĆ AllahćĆ OvaaĆ ku aĆ kojaĆ seĆ
gradiĆ soĆ cimen,Ć tuli,Ć eramidi,Ć ku aĆ
kojaĆeĆminlivaĆiĆkojaĆnabrzoĆ eĆiĆpomineĆmodata,Ćku aĆnizĆkojaĆpominuvaatĆ
kanalizacijaĆ iĆ razniĆ ne istotii?Ć SekakoĆ
deka nie kako muslimani sme svesni
dekaĆ eĆ potrebnaĆ ku aĆ naĆ ovojĆ svetĆ
bidej iĆ AllahoviotĆ PratenikĆ s.a.v.s.,Ć
naglasilĆdekaĆodĆsre ataĆnaĆ ovekotĆeĆ
iĆ poseduvanjeĆ naĆ širokaĆ ku a.Ć No,Ć neĆ
smeeme da ja zaboravime i ahiretskataĆku aĆkonĆkojaĆnèĆpovikuvaĆSevišniotĆ
Allah,Ć ku aĆ kojaĆ niĆ trebaatĆ godiniĆ zaĆ
daĆ jaĆ izgradime,Ć ku aĆ kojaĆ eĆ ve na.Ć
EveĆ kakoĆ jaĆ opišalĆ PratenikotĆ s.a.v.s.Ć
EbuĆ HurejreĆ r.a.Ć rekol:Ć “Rekovme:Ć
AllahovĆPratenikućĆRaskažiĆniĆneštoĆzaĆ
DžennetĆiĆnegovataĆforma?“ĆTojĆrekol:Ć
„NegoviteĆ zidoviĆ seĆ odĆ zlatoĆ iĆ srebro,Ć
sostavot na gradbata e od misk, kamenjata se od biseri i skapoceni kamenja.Ć ZemjataĆ eĆ mirizliva.Ć KojĆ eĆ
vlezeĆ voĆ negoĆ eĆ jaĆ po uvstvuvaĆ setaĆ
ovaaĆ ubavinaĆ iĆ nemaĆ daĆ o ajuva.Ć ZasekogašĆ eĆ živeeĆ iĆ nemaĆ daĆ umira.Ć
Negovata obleka nema da se rasipuva
nituĆ negovataĆ mladostĆ eĆ pominuva.“Ć(Ahmed,ĆTirmizi)
PaĆ bra aĆ muslimani,Ć akoĆ prašuvateĆ
kakoĆ daĆ izgradimeĆ ku aĆ voĆ Džen-net,
eve vi nekolku dela i zborovi so koi se
postignuva taa krajna cel na muslimanot.
EveĆ nekolkuĆ delaĆ iĆ na iniĆ daĆ goĆ PodĆizgradbaĆdžamijaĆneĆseĆmisliĆsamoĆĆ
naĆ celaĆ džamijaĆ tukuĆ taaĆ nagradaĆ eĆ
postigneme toa:
jaĆ zaslužiĆ iĆ onojĆ kojĆ eĆ podeliĆ duriĆ iĆ
kolkuĆvrednostaĆnaĆednaĆciglaĆiĆsli no.Ć
Allah najdobro znae!
VeruvanjeĆvoĆSevišniotĆAllah:Ć
ImenoĆonojĆkojĆ eĆveruvaĆvoĆAllah,ĆkojĆ
živeeĆ kakoĆ vernikĆ iĆ umiraĆ kakoĆ vernikĆ
– naĆSudniotĆdenĆ eĆmuĆpripadneĆšatorĆ
voĆ Džennet,Ć soĆ AllahovaĆ dozvola.Ć AĆ
zoštoĆ ne,Ć kogaĆ AllahoviotĆ PratenikĆ
s.a.v.s., rekol:
Vo ovoj prilog doagja edna interesna
hikaja za Sultan Sulejman, eden od
najmo niteĆ OsmanliskiĆ sultani,Ć sakalĆ
da izgradi najubava i najgolema
džamija.ĆOnaĆštoĆgoĆnaumilĆiĆgoĆstoril.Ć
Izbral najdobro mesto vo celiot IstanbulĆ iĆ po nalaĆ gradbataĆ naĆ džamijataĆ
soĆ etiriĆ minarinja.Ć ZaĆ toaĆ izbralĆ najdobriĆ inžineriĆ iĆ siteĆ urednoĆ giĆ pla alĆ
‫ل من في ال ل ي من ل ل احد‬
‫م وف‬
pa,ĆduriĆiĆpove eĆzaĆdaĆimaĆpogolemaĆ
،‫ول في الس ء ستو ميا‬
nagradaĆodĆovaĆsvoeĆhairliĆdelo.Ć estoĆ
patiĆ iĆ samiotĆ u estvuvalĆ voĆ gradbataĆ
„NavistinaĆ zaĆ vernikotĆ voĆ DžennetĆ eĆ
n a Ć d ž a m i j a t a . Ć S o Ć d e n o v i Ć g iĆ
imaĆ šatorĆ odĆ edenĆ šuplivĆ biserĆ ijaĆ
nadgleduval majstorite kako rabotat,
dolžinaĆ voĆ nebotoĆ iznesuvaĆ šeesetĆ
aĆznaelĆdaĆimĆnosiĆiĆkamenjaĆiĆsli no.Ć
aršini...Ć“Ć(MuttefekunĆalejhi)
IzgradbaĆnaĆdžamijaĆvoĆimetoĆnaĆAllahĆ
dž.š.ĆduriĆiĆkolkuĆgnezdoĆodĆvrap e:
Za ova naogjame potvrda vo zborovite
na Allahoviot Pratenik s.a.v.s, koj
veli:
‫ب ي ه من ب ي ه مس دا لو ك فحص قط أ أصغ‬
‫له بيت في ال‬
„KojĆ eĆ izgradiĆ poradiĆ AllahĆ džamijaĆ
duriĆiĆdaĆbideĆkolkuĆgnezdoĆodĆvrap eĆ
iliĆ pomalo,Ć AllahĆ nemuĆ eĆ muĆ izgradiĆ
ku aĆ voĆ Džennet.“Ć Ć (Sahihul-džami’,Ć
6218)
TamanĆkogaĆdžamijataĆve eĆbilaĆgotova,Ć taaĆ no Ć sonuvalĆ sonĆ kakoĆ odĆ
svoeto hairli delo ima samo polovina
sevab.Ć TrgnalĆ sultanotĆ za udenĆ iĆ
nalutenĆ iĆ štomĆ seĆ razdenilo,Ć naredilĆ
da se povikaat negovite veziri i
naju eniteĆ lugjeĆ zaĆ daĆ seĆ posovetuvaĆ
soĆ niv.Ć KogaĆ sultanotĆ goĆ raskažalĆ svojot son, tie mu rekoa deka pri gradbataĆ naĆ džamijataĆ sigurnoĆ imaĆ ušteĆ
nekoj udel. Sultanot gi ispratil svoite
glasniciĆ daĆ seĆ rasprašaatĆ daliĆ nekojĆ
bez negovo znaenje platil ili dal za
gradbaĆnaĆdžamijata.ĆTakaĆpoĆnekolkuĆ
dena ja dovedoa edna starica. Mu objasnileĆ dekaĆ taaĆ živeeĆ voĆ ednaĆ bednaĆ
ku i kaĆ iĆ dekaĆ seĆ prehranuvaĆ odĆ
prosenje po istanbulskite ulici.
20 RELIGIJA
- Togaš,Ć zoštoĆ miĆ jaĆ dovedovteĆ ovaaĆ Sultanot ja navednal glavata i dlaboko
vozdivnal. Toj den stoel dolgo pokraj
starica? – prašaĆsultanot.
prozorecotĆ gledja iĆ voĆ džamijata.Ć NaĆ
- estitiĆcare,ĆtaaĆveliĆdekaĆedenĆdenĆ
mestotoĆ kadeĆ štoĆ bešeĆ staricataĆ
kogaĆvidelaĆdekaĆseĆgradiĆnovaĆdžamiseušteĆstoejaĆkesinjataĆsoĆdukati.
ja, kupila dve ili tri kilogrami var i
varta ja posipala vo carskiot varovnik,
ete zatoa ja donesovme – rekoa neOdenjeĆiĆvra anjeĆodĆdžamija:
goviteĆstražari.
Poradi zborovite na Allahoviot Praten- OdĆ štoĆ živeeš,Ć estitaĆ starice?Ć –
ik s.a.v.s.,
blagoĆjaĆprašaĆsultanot.
- Od Allahovata milost, i milostinjata
na dobrite lugje – soĆ maj inskiĆ glasĆ ‫ا أع ّد ه له في‬
‫ك غدا أ ا‬
re eĆstaricata.
- A kako si ja ufrlila varta vo carskiot
varovnik: - prašaĆsultanot.
- Eh, koga bi znaela, bile tri grsta, a
sekojĆ moželĆ daĆ bideĆ pogolemĆ odĆ dveĆ
ove kiĆdlankiĆkogaĆ eĆseĆsostavat.
‫ن ا من غدا ل ال س د أ‬
‫ج من س َد فُ ج َ ب ي هُ له بيت في ال‬
‫فعه ب‬
„KojĆ eĆ potpolniĆ prazninaĆ voĆ saffot,Ć
AllahĆ eĆ muĆ izgradiĆ nemuĆ ku aĆ voĆ
DžennetĆ iĆ eĆ goĆ vozdigneĆ zaĆ edenĆ
stepen.“Ć(sahiha,Ć1892)
Namaz na dvanaeset rekati vo denot i
no ta:
‫ال‬
Poradi zborovite na Allahoviot PratenikĆ s.a.v.s.,Ć kojĆ veli:Ć „KojĆ eĆ istraeĆ voĆ
klanjanje na dvanaeset rekati od sun„KojĆ eĆ odiĆ voĆ džamijaĆ iĆ eĆ seĆ vrati,Ć net,ĆAllahĆ eĆmuĆizgradiĆnemuĆku aĆvoĆ
AllahĆ eĆ muĆ podgotviĆ nemuĆ voĆ Džen- Džennet:Ć etiriĆ rekatiĆ predĆ pladne,Ć
netĆ ku iĆ sekogašĆ kogaĆ eĆ odiĆ iĆ daĆ seĆ dva posle pladne namaz, dva rekati
posleĆ akšam,Ć dvaĆ rekatiĆ posleĆ jacijaĆ iĆ
vrati.“Ć(MuttefekunĆalejhi)
dvaĆ rekatiĆ predĆ sabah.“Ć (Sahihuldžami’Ć6183)
HafizĆIbnĆHadžerĆvoĆFethĆ(2/183)Ćveli:Ć
NuzulenĆ zna iĆ mestoĆ kadeĆ seĆ spušta,Ć
iliĆ odmorališteĆ koeĆ seĆ podgotvuvaĆ zaĆ Pravenje dova vo pazar:
onojĆkojĆdoagjaĆnaĆgosti.“
Prenesuva Ibn Omer r.a. deka AllahoviotĆ PratenikĆ s.a.v.s.,Ć rekol:Ć „KojĆ eĆ
IbnĆ UsejminĆ rhm.Ć veli:Ć „SporedĆ nad- re eĆvoĆpazar:
Sultanot razmislil i so strog glas
naredi da se donesat tri kesinja so
dukati. Koga slugite se vratija, sultanot i prijde na staricata i gi podade
triteĆ kesinjaĆ soĆ dukatiĆ iĆ tivkoĆ iĆ re e:
Zemi go ova kako dar od mene. Od
deneskaĆ nemašĆ ve eĆ potrebaĆ daĆ
vorešnataĆ formaĆ naĆ hadisotĆ možeĆ daĆ
prosiš.
seĆzaklu iĆdekaĆonojĆkojĆ eĆodiĆiliĆĆ eĆ
seĆ vratiĆ odĆ džamijaĆ bezĆ ogledĆ daliĆ seĆ
Staricata go krena pogledot i tivko mu odnesuva za namaz ili baranje znaenre e:Ć „ estitĆ padišahu,Ć nekaĆ AllahĆ tiĆ jeĆiliĆneštoĆdrugoĆodĆdobriteĆdela,ĆAldadeĆsekoeĆdobroĆiĆpove eĆbogatstvo,Ć lahĆ eĆ muĆ podariĆ ku i,Ć svratilištaĆ voĆ
no nema bogatstvo na ovoj svet za Džennet.“
koe bi go prodala svoeto dobro delo.
ZaremĆ tiĆ neĆ znaešĆ dekaĆ AllahĆ
nagraduvaĆ sporedĆ nijjetotĆ iĆ vloženiotĆ OnojĆkojĆ eĆpotpolniĆprazninaĆvoĆsaff:
trud.Ć ovekotĆtrebaĆdaĆseĆtrudiĆonolkuĆ
Allahoviot Pratenik s.a.v.s., rekol:
kolkuĆmože,ĆjasĆdadovĆkolkuĆimav,ĆaĆtiĆ
si dal kolku si imal. Zatoa Allah ne
nagradilĆisto.“
‫ له ال ك‬،‫ بيد ا له ا ه حد ا ش يك له‬،‫له الح د‬
‫ال ي هو ع كل شيء قدي‬
„LaĆ ilaheĆ illallahuĆ vahdehuĆ laĆ šerijkeĆ
leh, lehul-mulku ve lehul-hamdu, bi
jedihil-hajrĆveĆhuveĆalaĆkulliĆšejinĆkadir – eĆmuĆbidatĆpišaniĆiljadniciĆĆdobriĆ
delaĆ iĆ eĆ muĆ seĆ izbrišatĆ iljadniciĆ lošiĆ
delaĆ iĆ AllahĆ eĆ muĆ izgradiĆ ku aĆ voĆ
Džennet.“Ć (Tirmizi,Ć Albani,Ć hasen)
OktiškiĆGlasĆ6Ć/ĆJuliĆ2013
 www.khdoktisi09.ch
21
U enjeĆ naĆ sure-Ihlas
deset pati:
(kulhuvallah) Ostavanje na rasprava (kavga), laga i Posetuvanje na bolen ili zijaret na
poseduvanje na dobar moral: musliman poradi Allah:
Allahoviot Pratenik s.a.v.s., rekol:
Allahoviot Pratenik s.a.v.s., rekol:
‫ب ي من ق أ (قل هو ه أحد) حت ي ت عش م ا‬
‫ه له قص ا في ال‬
„KojĆ eĆ goĆ izu iĆ „KulhuvallahuĆ ehad“Ć
doĆkrajĆdesetĆpati,ĆAllahĆnemuĆ eĆmuĆ
izgradiĆ palataĆ voĆ Džennet.“Ć TogašĆ
OmerĆ r.a.Ć re e:Ć TogašĆ daĆ goĆ u imeĆ
pove eĆ zaĆ daĆ imameĆ pove eĆ palati,Ć
AllahovĆ prateni e?Ć Re e:Ć „AllahĆ eĆ
dadeĆ pove eĆ iĆ podobro.“Ć (SilsileĆ sahiha, 589)
TogašĆkakoĆmožeĆnekojĆdaĆskržaviĆkogaĆ eĆ voĆ prašanjeĆ tolkuĆ golemaĆ nagrada,ĆaĆu enjeĆdesetĆpatiĆnaĆkulhuvallahuĆ neĆ zemaĆ pove eĆ odĆ 3-5 minuti.
Dobar govor, nahranuvanje so hrana,
estoĆpostenjeĆiĆno enĆnamaz:ĆAllahoviot Pra teni k s.a .v.s., reko l:
„NavistinaĆ voĆ DžennetĆ imaĆ odaiĆ ijaĆ
nadvorešnostĆ seĆ gledaĆ odĆ nivnataĆ
vnatrešnostĆ iĆ nivnataĆ vnatrešnostĆ odĆ
nadvorćĆ EdenĆ beduinĆ praša:Ć KomuĆ eĆ
muĆ pripadnatĆ tie,Ć AllahovĆ Prateni e?Ć
Re e:
‫ك أن عيم ب يت في بض ال ل ن ت ال اء‬
‫ك‬
‫مح بيت في سط ال ل ن ت ال‬
‫ال ل ن حسن خ ه م ح بيت في أع‬
„JasĆ garantiramĆ ku aĆ voĆ okolinataĆ naĆ
DžennetĆ zaĆ onojĆ kojĆ eĆ jaĆ ostaviĆ
raspravata pa makar i da e vo pravo, i
ku aĆvoĆsredinaĆnaĆDžennetotĆzaĆonojĆ
kojĆ eĆjaĆostaviĆlagataĆpaĆduriĆiĆdaĆseĆ
šeguva,Ć iĆ ku aĆ voĆ najvisokiotĆ DžennetĆ
zaĆ onojĆ kojĆ eĆ goĆ podobriĆ karakterot.“Ć(SahihĆEbuĆDavud,Ć4015)
Allahoviot Pratenik s.a.v.s., rekol:
‫ت من ع م ي أ ا أخ له في ه ن ا‬
‫ت وّأ من ال م ا‬
‫مش‬
‫بأ‬
‫م‬
„KojĆ eĆposetiĆbolenĆiliĆzijaretiĆnegovĆ
bratĆ voĆ imetoĆ naĆ Allah,Ć eĆ goĆ povikaĆ
glasnik deka blagosloveni se tvoite
ekorenjaĆ iĆ ve eĆ siĆ podgotvilĆ zaĆ sebeĆ
voĆ DžennetĆ ku a.“Ć (SahihĆ Tirmizi,Ć
1633)
IĆnaĆkrajĆdragiĆbra a,ĆakoĆnekojĆodĆvasĆ
posakuva da mu se dupliraat ovie veteni nagradi i dobri dela neka se
TrpenieĆpriĆsmrtĆnaĆ edo:
potseti na zborovite na Allahoviot
Allahoviot Pratenik s.a.v.s., rekol: Pratenik s.a.v.s.:
„KogaĆ naĆ nekojĆ ovekĆ eĆ muĆ umreĆ
edoĆ ,ĆAllahĆgiĆprašuvaĆmelekite:Ć daliĆ
mu go zedovte deteto na Mojot rob? ‫من ع خي ف ه مثل أج ف ع ه )مس م‬
eĆ odgovorat:Ć Da.Ć eĆ praša:Ć ŠtoĆ veliĆ
MojotĆ rob?Ć Odgovoraat:Ć „TiĆ seĆ
„KojĆ eĆupatiĆnaĆdobroĆ eĆmuĆpripadzablagodaruva i veli deka site sme
neĆ istaĆ nagradaĆ kakoĆ onojĆ štoĆ eĆ goĆ
TvoiĆ iĆ kajĆ TebeĆ eĆ seĆ vratime.Ć AllahĆ
napravi.“Ć(Muslim)
na toa veli:
Zna i,Ć prvenstvenaĆ našaĆ obvrskaĆ eĆ daĆ
gi sprovedeme vo delo gorenavedenite
hadisi a istovremeno i da gi
„IzgradeteĆ muĆ naĆ MojotĆ robĆ ku aĆ voĆ preneseme do ostanatite muslimani,
DžennetĆ iĆ nare eteĆ jaĆ bejtul-hamd“Ć koi,Ć možebiĆ podobroĆ odĆ nasĆ eĆ giĆ
„NaĆ onojĆ kojĆ eĆ zboruvaĆ ubavo,Ć eĆ
Ku aĆ naĆ blagodarnost.“Ć (Es-sahiha, sfatatĆ iĆ podobroĆ eĆ giĆ izvršatć
nahraniĆ soĆ hrana,Ć estoĆ eĆ postiĆ iĆ
klanjaĆ no enĆ namazĆ dodekaĆ drugiteĆ 1408)
spijat.“Ć (sahihul-džami’3860)
‫أ عم الطع أ ا الصي‬
‫ني‬
‫ب ل يل ال‬
‫ال ا‬
‫ل نأ‬
‫ص‬
‫س ّ و بيت الح د‬
‫اب وا لع د بيت في ال‬
22 ZOŠTOĆPOSTOJAMĆ IMO Oktisi
ZAĆŽIVOTOT
ZOŠTOĆPOSTOJAM
M
ožešĆ liĆ daĆ zamislišĆ dekaĆ
milijardiĆlugjeĆkoiĆživeatĆ
na ovaa zemja, do skoro
bile kapka seme vo utrobite na svoite
majki?Ć TieĆ kapkiĆ “porasnale”Ć iĆ seĆ
“razvile”Ć voĆ razli niĆ organiĆ koiĆ štoĆ goĆ
so inuvaatĆ ovekot.ĆEdnaĆodĆtieĆkapkiĆ
si bil/a, i ti!
Pomisli samo, ti, ispraveno i razumno
ove koĆbitie,ĆkoeĆrabotiĆiĆrazmisluva,Ć
seĆ hraniĆ iĆ oblekuva,Ć u estvuvaĆ voĆ
opštestveniteĆtekoviĆiĆvlijaeĆvrzĆniv.ĆTiĆ
ove koĆsozdanieĆkojĆstoĆimašĆroditeliĆ
iĆ prijateli,Ć imašĆ svoiĆ celiĆ iĆ svoiĆ
stremeži,Ć sre niĆ momentiĆ iĆ tagi….Ć
TiĆ doĆ skoroĆ bešeĆ ednaĆ malaĆ kapkaĆ
semećĆAĆpedĆtoa,ĆtaaĆkapkaĆbilaĆništoćĆ
DaćĆ TokmuĆ ništoćĆ ZaprašajĆ seĆ kadeĆ iĆ
štoĆsiĆbilĆpredĆ100ĆgodiniĆ?
SKLADNOST
Bi te zamolil, razmisli za svoite organi
od svoeto telo. Tie samo od edna
kapka seme do odredena granica se
razvile, a potoa nivniot razvoj
zastanuva. Sekoj organ ima svoja
to noĆ odredenaĆ goleminaĆ iĆ funkcijaĆ iĆ
siteĆ zaednoĆ voĆ edenĆ veli enstvenĆ
skladĆiĆharmonijaĆgoĆso inuvaatĆtelotoĆ
naĆ ovekot.ĆDokolkuĆpoediniĆorganiĆbiĆ
prodolžileĆprekumernoĆdaĆrastat,ĆkakoĆ
biĆ izgledaloĆ togašĆ ove kotoĆ telo?Ć
ZamisliĆ goĆ ovekotĆ naĆ kojĆ raceteĆ biĆ
muĆseĆvle eleĆpoĆzemjaćĆIliĆ ovekotĆsoĆ
glava vo golemina na jabolko! Pa dali
znaešĆkojĆgiĆ„programira”ĆtieĆkapkiĆdaĆ
„rastat”Ć iĆ daĆ seĆ „razvivaat”Ć doĆ
odredeni granici i koj dal samo od
edna kapka da izrasnat site organi koi
štoĆgoĆso inuvaatĆ ovekot?
OD KADE?
DozvoliĆdaĆteĆzaprašam:ĆKogaĆbiĆznaelĆ
delaĆ keĆ oslepiš,Ć štoĆ biĆ dalĆ zaĆ daĆ goĆ
so uvašĆ svojotĆ vid?Ć SigurnoĆ biĆ dalĆ seĆ
štoĆ imašćĆ AĆ kogaĆ biĆ znaelĆ dekaĆ biĆ giĆ
izgubilĆsvoiteĆnoze,ĆštoĆbiĆdalĆzaĆdaĆneĆ
dojdeĆ doĆ toa?Ć SigurnoĆ biĆ dalĆ seĆ štoĆ
imašćĆ A,Ć daliĆ možešĆ dvaĆ patiĆ ednoĆ poĆ
drugoĆ daĆ dadešĆ seĆ štoĆ imaš?Ć No,Ć tiĆ
nikogašĆneĆsiĆdalĆništo,ĆaĆsepakĆimašĆiĆ
dušaĆ iĆ razum,Ć telo,Ć imašĆ o i,Ć uši,Ć
race, noze, srce, bubrezi, gradi i
mnoguĆdrugiĆorganiĆ iiĆfunkciiĆmožebiĆ
iĆ neĆ giĆ znaeš,Ć iĆ bezĆ koiĆ normalniotĆ
životĆ eĆ nevozmožen.Ć Megjutoa,Ć daliĆ
nekogašĆ siĆ razmisluvalĆ kojĆ tiĆ goĆ podarilĆ setoĆ toaĆ iĆ zošto?Ć DaliĆ eĆ toaĆ
možebiĆ “majkataĆ priroda”Ć kojaĆ štoĆ
nituĆ gleda,Ć nituĆ sluša,Ć nituĆ poseduvaĆ
razum?Ć DaliĆ taaĆ moželaĆ daĆ tiĆ goĆ dadeĆ
toaĆštoĆiĆsamiot/samataĆneĆgoĆposeduvaš?
KOJ UPRAVUVA SO NAS?
ovekot,ĆpokrajĆsvojotĆrazumĆiĆpokrajĆ
svoite golemi intelektualni sposobnosti ne e vo sostojba da upravuva so
pove etoĆ svoiĆ organiĆ odĆ koiĆ štoĆ muĆ
zavisiĆ životot.Ć OrganiteĆ priĆ svojaĆ nepravilna rabota bi predizvikale makotrpniĆ bolesti,Ć aĆ estoĆ iĆ smrt.Ć
PogledniĆ goĆ srcetoĆ koeĆ štoĆ rabotiĆ
denono noĆ bezĆ tvoeĆ vlijanieĆ vrzĆ negovoto rabotenje, bez dogovor so tebe, usmereno e vo svojata funkcija i
odredena mu e ulogata a ti ne si vo
sostojbaĆ daĆ giĆ menuvašĆ zakonitostiteĆ
poĆ koiĆ štoĆ toaĆ raboti.Ć DaliĆ nekogašĆ siĆ
seĆ zaprašalĆ kojĆ toaĆ muĆ ,,naredil”Ć naĆ
srceto da pumpa krv do site delovi od
teloto,Ć denono no?Ć DaliĆ možebiĆ tiĆ naĆ
srceto si mu ja odredil taa uloga, ili
pak tvoite roditeli? Tvojata krv koja
štoĆjaĆispumpuvaĆsrcetoĆsiĆmuĆjaĆodredil taa uloga, ili pak tvoite roditeli?
Tvojata krv koja sto ja ispumpuva
srcetoĆ eĆ skapocenaĆ te nostĆ bezĆ kojaĆ
štoĆneĆbiĆmozelĆdaĆživees,ĆnoĆistotakaĆ
voĆ neaĆ imaĆ iĆ štetniĆ materiiĆ koiĆ štoĆ biĆ
moželeĆ daĆ teĆ ubijatĆ dokolkuĆ neĆ biĆ seĆ
otstranuvale od tvoeto telo. Sepak,
povtornoĆgiĆimašĆsvoiteĆbubreziĆkoiĆjaĆ
pro istuvaatĆ krvtaĆ izdvojuvaj iĆ giĆ odĆ
neaĆsiteĆštetniĆmaterii.ĆZnaešĆliĆkojĆeĆ
toj koj pred se ti go podaril bubregot,
aĆpotoaĆgoĆ,,podu il’’ĆdaĆgiĆizdvojuvaĆ
štetniteĆ materiiĆ iĆ jaĆ ostavaĆ krvtapostojanoĆdaĆte e?
OktiškiĆGlasĆ6Ć/ĆJuliĆ2013
 www.khdoktisi09.ch
23
PRAŠANJA
DaliĆ nekogašĆ siĆ giĆ postavilĆ sebesiĆ
predhodnoĆ spomenatiteĆ prašanja?
NekogašĆ siĆ seĆ zaprašalĆ kakoĆ nastanaleĆ
planinite, morinjata i ezerata, si se
zaprašalĆ kakoĆ iĆ soĆ kakvaĆ tehnologijaĆ eĆ
proizveden nekoj avtomobil ili avion,
noĆkakoĆtoaĆnikogašĆdaĆneĆsiĆseĆzaprašalĆ
kojĆ eĆ tvojotĆ ,,proizvoditel’’?Ć NištoĆ odĆ
spomenatite raboti ne nastanale
slu ajno,Ć paĆ takaĆ niĆ ti.Ć OdĆ kadeĆ doagjaš?ĆZoštoĆpostoiš?
ODGOVOR
Pogledni vo sebe, okolu sebe i razmisli!
ZaremĆseĆštoĆgledašĆmoželoĆdaĆnastaneĆ
samoĆodĆsebe?ĆNištoĆneĆnastanuvaĆsamoĆ
poĆ sebe,Ć tukuĆ seĆ imaĆ svojaĆ pri ina,Ć paĆ
takaĆ iĆ tiĆ imašĆ svojaĆ pri inaĆ naĆ
postoenje.Ć TiĆ imašĆ SozdatelĆ kojĆ teĆ
sozdalĆiĆkojĆteĆsozdalĆdaĆziveešĆnaĆovaaĆ
zemja,ĆGospodarĆkojĆeĆvistinskaĆpri inaĆ
zaĆ se.Ć EdniotĆ Bog.Ć SeĆ štoĆ gledameĆ
upatuvaĆnaĆNegovataĆVeli ina.ĆKogaĆ eĆ
vidišĆ nekojĆ kvalitetenĆ proizvodĆ iliĆ
nekakovĆ specifi enĆ ured,Ć muĆ seĆ
voshituvaš,Ć kakoĆ nemu,Ć takaĆ ušteĆ
pove eĆ iĆ naĆ negoviotĆ proizvoditel.Ć
PrekuĆtojĆproizvodĆiliĆuredĆgiĆspoznavašĆ
sposobnostite, znaenjeto i
v e l i e n s t v e n o s t a Ć n a Ć n e g o v i o tĆ
proizvoditel.Ć Megjutoa,Ć daliĆ nekogašĆ siĆ
se voshitil na Sozdatelot na nebesata i
naĆzemjata,ĆSozdatelotĆnaĆ ovekot?Ć
Kakvo li e negovoto znaenje i kakvi li
se negovite svojstva i sposobnosti?
CEL
SekojĆproizvodĆimaĆsvojaĆcelĆiĆništoĆneĆ
e proizvedeno bez cel i namena. Se
prašuvašĆ liĆ nekogašĆ daliĆ SozdatelotĆ neĆ
sozdal bez cel i ne ostavil na ovaa
Zemja bez upatstvo?
Sekoj proizvoditel na svojot proizvod
mu stava upatsvo za koristenje za
kupuva iteĆ daĆ znaatĆ naĆ vistinskiĆ na inĆ
da go upotrebat. Od Svojata milost
VozvišeniotĆniĆispratilĆupatstvoĆiĆtoaĆpoĆ
naj esniteĆ iĆ najmoralniteĆ poedinciĆ odĆ
ove kiotĆrodĆvoĆ ijaĆiskrenostĆnikojĆneĆ
seĆ somneva,Ć aĆ ijaĆ biografijaĆ istorijataĆ
ve noĆ jaĆ socuvala.Ć ToaĆ seĆ prateniciĆ iĆ
verovesnici koi od Gospodarot donele
upatstvoĆ zaĆ lugjeto,Ć zaĆ sekojĆ kojĆ eĆ
pro itaĆ daĆ sfatiĆ dekaĆ seĆ eĆ odĆ
Gospodarot na svetovite. Preku niv, ne
podu ilĆdekaĆceltaĆnaĆnašetoĆpostoenjeĆ
naĆ ZemjataĆ eĆ obožuvanjetoĆ samoĆ naĆ
Vozvišeniot:,,Džinnite i lugeto gi
sozdadov samo za da me
obožavaat.”(51/56)
NeĆ podu ilĆ kakoĆ daĆ goĆ koristimeĆ setoĆ
toaĆ štoĆ niĆ goĆ podaril,Ć po nuvaj iĆ odĆ
našiotĆ razumĆ iĆ teloĆ prekuĆ seĆ ostanatoĆ
štoĆgoĆsozdalĆnaĆZemjataĆiĆnebesite.
24 ZOSTO POSTOJAM
25
OktiškiĆGlasĆ6Ć/ĆJuliĆ2013
 www.khdoktisi09.ch
AĆ tvoetoĆ telo,Ć poĆ smrtta,Ć povtornoĆ eĆ goĆ proživeeĆ iĆ soĆ
dušataĆ eĆ goĆ spoiĆ iĆ tiĆ predĆ negoĆ naĆ GolemiotĆ denĆ eĆ seĆ
PoslednataĆ BožjaĆ objava,Ć poslednataĆ esnaĆ KnigaĆ kojaĆ giĆ
ispraviš.Ć ,,ZaremĆ ovekotĆ Ć misliĆ dekaĆ bezĆ odgovornostĆ
derogiraĆ predhodniteĆ objaviĆ iĆ kojaĆ važiĆ doĆ SudniotĆ den,Ć iĆ
ostavenĆ eĆbide?
koja e upatstvo za site lugje bez ogled na nacija boja na
koža,ĆeĆKuranot.
ZaremĆ neĆ bešeĆ kapkaĆ semeĆ kojaĆ seĆ vmetnuva,Ć potoaĆ
grutkaĆnaĆkojaĆštoĆtogašĆTojĆrazmerĆiĆodrediĆiĆskladenĆlikĆiĆ
KuranotĆ muĆ eĆ objavenĆ naĆ posledniotĆ BožjiĆ pratenikĆ iĆ
napravi,ĆiĆodĆnegoĆtogašĆpar- mažĆiĆžena,ĆsozdadeĆiĆzaremĆ
verovesnikĆMuhammed,ĆnekaĆeĆBožjiotĆmirĆvrzĆnego,ĆiĆtojĆ
TojĆneĆeĆvoĆmožnostĆmrtviteĆdaĆgiĆoživee?”
neĆ podu uvaĆ daĆ goĆ pominimeĆ živototĆ naĆ ovojĆ svetĆ naĆ
najdobarĆ na inĆ iĆ kakoĆ adekvatnoĆ daĆ seĆ podgotvimeĆ zaĆ
živototĆkojĆdoagaĆposleĆsmrtta.
USPEH
AĆdaliĆtiĆnekogašĆsiĆgoĆotvorilĆiĆsiĆgoĆ italĆKuranot?ĆDaliĆsiĆ
jaĆ otvorilĆ taaĆ knigaĆ daĆ poglednešĆ štoĆ tvojotĆ SozdatelĆ tiĆ “SekoeĆživoĆsuštestvoĆsmrttaĆ eĆjaĆvkusiĆiĆsamoĆnaĆSudniotĆ
prepora uva?Ć PomosliĆ samo,Ć TojĆ štoĆ teĆ sozdalĆ iĆ tiĆ darilĆ denĆ voĆ potpolnostĆ eĆ giĆ dobieteĆ platiteĆ vašićĆ PaĆ kojĆ eĆ
oblik,Ć TojĆ štoĆ teĆ ,,programiral”,Ć tiĆ seĆ obra aĆ iĆ tiĆ davaĆ bideĆ odĆ ognotĆ oddale enĆ iĆ voĆ dzennetotĆ (rajot)Ć voveden,Ć
sovetiĆiĆupatstvoćĆOvojĆfaktĆmoraĆdaĆteĆpottikneĆdaĆdojdešĆ uspealćĆ AĆ živototĆ naĆ ovojĆ svetĆ eĆ samoĆ lažnoĆ
doĆ edenĆ primerokĆ odĆ KuranotĆ iĆ daĆ po nešĆ daĆ itaš,Ć iĆ nasladuvanjeć”(3/185)
nedvomislenoĆ eĆ seĆ uverišĆ dekaĆ toaĆ eĆ BožjaĆ Re .
UPATSTVO
VRA ANJE
DA,ĆtiĆkeĆumreš,ĆmožebiĆušteĆovaĆno .ĆAĆpotoa?
KojĆ meĆ sozdal?Ć ZoštoĆ postojam?Ć KadeĆ odam?Ć KadeĆ eĆ
krajot? Kako da uspeam?
ODGOVORITEĆSEĆVOĆKURANOTĆIĆNIŠTOĆNEĆTEĆ INIĆDAĆGIĆ
Tvojot Bog te sozdal od samo edna kapka koja pred toa ne POBARAŠ,ĆZATOAĆNEĆDVOUMIĆSEć
bilaĆ ništo,Ć paĆ TojĆ davaĆ taaĆ daĆ ,,porasne”Ć iĆ odĆ neaĆ daĆ seĆ
razvie tvoeto telo.
26 ZDRAVJE  Dr. Asan Canoski
MEDICINA
ZDRAVJE
STRESOT I NEGOVOTO VLIJANIE NA ORGANIZMOT
S
ostojbaĆ kojaĆ eĆ goĆ otka iĆ KAKO VLIJAE STRESOT NA
normalniotĆtekĆnaĆživeenjetoĆ ORGANIZMOT?
i normalnoto rabotenje na
Teloto raboti po nekoj red,
organizmot se narekuva STRES.
mehanizam sozdaden od Boga. Site
StresotĆ možeĆ daĆ eĆ predizvikanĆ odĆ ovieĆ situaciiĆ možniĆ iĆ mnoguĆ drugiĆ
najrazli niĆfaktori,ĆnaĆprimerĆstresĆ eĆ nenabrojaniĆ možatĆ daĆ goĆ izvadatĆ odĆ
novost koja organizmot ne e patotĆnaĆdviženjeĆodnosnoĆrabotenjeĆ
podgotven da ja primi. Primer vest na organizmot.
deka najbliskiot drugar, prijatel ili
Primer:Ć tagataĆ možeĆ daĆ vlijaeĆ odĆ
lenĆnaĆsemejstvotoĆeĆbolenĆodĆteškaĆ
obi naĆ nesonicaĆ paĆ seĆ doĆ nekolkuĆ
bolest. Stres e deka nekoj od
dena nespienje, do glavobolka, do
gorenavedenite napravil sudar. Stres
poka enĆ pritisok,Ć doĆ promenaĆ naĆ
eĆkogaĆ eĆseĆslušneĆdekaĆnekoeĆdeteĆ
glasot na izrazuvanje, do promena
po naloĆdaĆkonzumiraĆdroga.ĆStresĆ eĆ
naĆponašanjeĆpremaĆdrugite,ĆdoĆsrceĆ
koga za srabotenoto nekoj ne ti
lupanje,Ć srceĆ steganje,Ć paĆ doĆ lošiĆ
isplati. Stres e koga za platenoto
soništa,ĆpaĆtoaĆdekaĆneštoĆlošoĆ eĆseĆ
nekojĆ neĆ tiĆ srabotiĆ iliĆ pogrešnoĆ tiĆ
slu i,ĆdekaĆlošoĆ eĆzavršam,ĆdekaĆ eĆ
srabotil, koga mora povtorno da
seĆ razbolam,Ć dekaĆ naopakuĆ eĆ miĆ
pla ašĆzaĆonaĆštoĆnekojĆtiĆgoĆzgrešil.Ć
svrti rabotata, deka sum gotov, i se
StresĆ eĆ kogaĆ eĆ tiĆ zemeĆ pove eĆ pariĆ
drugoĆ štoĆ doĆ togašĆ neĆ biĆ pomisluval.Ć
otkolkuĆonaĆkolkuĆštoĆvrediĆrabotata.Ć
Site ovie sostojbi ako na vreme ne gi
StresĆ eĆ kogaĆ naĆ onojĆ štoĆ eĆ muĆ sfatimeĆ možatĆ daĆ goĆ razbolatĆ
pomognešĆneĆtiĆgiĆvra aĆpariteĆiliĆgoĆ organizmot ili da dovedat do kobni
negira toa deka zel pari od tebe. posledici.
StresĆ eĆ kogaĆ eĆ dojdeĆ prviĆ voĆ
KAKOĆDAĆSEĆSPRE IĆDAĆNEĆDOJDEĆ
masecot,Ć aĆ plataĆ neĆ eĆ zemeš(aĆ
DO BOLEST?
domaĆ ekaatĆgladniĆustiĆiĆkupĆ ekoviĆ
zaĆ pla anje).Ć Stres e koga bez EdnostavnoĆ eĆ sednamĆ iĆ eĆ
pri inaĆ zaĆ banalniĆ temiĆ eĆ teĆ razmisluvam deka se ova navedeno i
iznerviraat. Stres e koga najbliskiot nenavedenoĆmožeĆdaĆmiĆseĆslu i.ĆOdĆ
tiĆrabotelĆzadĆgrb.ĆStresĆeĆseĆonaĆštoĆ denesĆ eĆ bidamĆ podgotvenĆ daĆ
možeĆ daĆ teĆ iznerviraĆ bezĆ daĆ siĆ imalĆ primam sekakvi informacii, stresni ili
nestresni. IakoĆ doĆ segaĆ vsušnostĆ toaĆ
planĆdekaĆdoĆtoaĆmožeĆdaĆdojde.
go pravev, ama tie me pogagjaa.
OdĆ denesĆ eĆ živeamĆ novĆ život,Ć eĆ
razmisluvam na dolgi pateki za del
odĆ taaĆ patekaĆ daĆ ispeša am.Ć eĆ
pravamĆ planĆ zaĆ sekojaĆ rabota,Ć eĆ
sklu amĆ dogovorĆ soĆ sekojĆ štoĆ eĆ
imamĆ rabota,Ć zaĆ nekojaĆ eĆ stavamĆ iĆ
svedok,ĆzaĆseĆštoĆeĆdogovorenoĆ eĆgoĆ
zapišuvame.Ć ZaĆ srabotenotoĆ denesĆ
eĆ napravamĆ malaĆ analizaĆ kadeĆ sumĆ
zgrešil,Ć zaĆ onaĆ štoĆ trebaĆ utreĆ daĆ goĆ
pravamĆ eĆ napravamĆ plan.Ć IĆ sekojĆ
den taka, za da stignam onamu kade
štoĆ sumĆ planiralĆ daĆ odamĆ iliĆ daĆ goĆ
završamĆ onaĆ stoĆ sumĆ planiral.Ć eĆ
izbegnuvam situacii na karanica ili
kogaĆ moraĆ eĆ seĆ konsultiramĆ soĆ
najbliskiotĆ drugarĆ štoĆ meĆ sva a.Ć eĆ
zadržamĆ malkuĆ prijateliĆ koiĆ eĆ meĆ
razberatĆkogaĆmiĆeĆteškoĆiĆpakĆdaĆmiĆ
ostanatĆ prijateli.Ć eĆ goĆ naso uvamĆ
umotĆ konĆ veseliĆ raboti.Ć ZoštoĆ umotĆ
rabotiĆ kakoĆ vremeto,Ć nekogašĆ eĆ
son evo,Ć nekogašĆ obla no,Ć nekogašĆ
vrne, i taka natamu. Toa vlijae na
nasĆ daĆ bidemeĆ tažni,Ć veseli,Ć
raspoloženi,Ćneraspoloženi.
KogaĆ eĆ seĆ slu iĆ pogolemĆ stresĆ prvoĆ
eĆ seĆ na pi ja mĆ ta bl etka Ć z aĆ
smiruvanje,Ć eĆ goĆ izmeramĆ krvniotĆ
pritisok,Ć eĆlegnamĆiĆsoĆzatvoreniĆo iĆ
eĆ razmisluvam.Ć PotoaĆ eĆ pojdamĆ
kajĆku niotĆlekarĆ eĆmuĆkažamĆštoĆmiĆ
OktiškiĆGlasĆ6Ć/ĆJuliĆ2013
 www.khdoktisi09.ch
27
seĆ slu iloĆ iĆ štoĆ prezedovĆ zaĆ toa.Ć iĆ odĆ negoĆ eĆ baramĆ sovetĆ zaĆ
ponataka kako da se spravam so nadojdenata nesakana
situacija.Ć NaĆ tojĆ na inĆ eĆ dobijamĆ sovetĆ iĆ najverojatnoĆ
lekarstva.ĆTieĆlekarstvaĆvnatreĆimaatĆpišaniĆpravila,ĆpažlivoĆ eĆ
giĆ pro itamĆ bidej iĆ toaĆ knižeĆ voĆ lekarstvotoĆ neĆ eĆ zaĆ doktorotĆ
tuku za pacientot, za mene, jas sum bolen a ne doktorot. I ne
treba da se odolgovlekuva so lekarstvata za da ne bide
prekasno.
eĆ bidamĆ pretpazlivĆ ovekĆ iĆ ovekĆ odĆ akcijaĆ iĆ eĆ goĆ
prevzemamĆkormilotoĆnaĆmojotĆživotĆiĆpretpazlivoĆ eĆvozam.
JasĆ sumĆ ovekĆ stvorenĆ odĆ GospodĆ iĆ poinakovĆ odĆ siteĆ drugiĆ
suštestvaĆ iĆ odĆ drugiteĆ lugje.Ć DaruvanĆ sumĆ soĆ mnoguĆ blagodetiĆ
megjuĆ koiĆ iĆ blagodetotĆ daĆ razmisluvam.Ć ZatoaĆ štoĆ drugiteĆ
suštestvaĆ toaĆ goĆ nemaat.Ć SekojĆ denĆ eĆ rabotamĆ onaĆ štoĆ miĆ eĆ
dadenoĆ daĆ goĆ srabotam.Ć eĆ seĆ trudamĆ daĆ goĆ napravamĆ
najdobrotoĆštoĆmožamĆiĆumeam.Ć eĆrabotam esno,ĆpoštenoĆiĆ
onaĆ štoĆ eĆ goĆ srabotamĆ sakamĆ daĆ miĆ bideĆ plateno,Ć
nesrabotenoto nesakam da mi bide plateno. eĆvložuvamĆseĆodĆ
sebeĆ toaĆ štoĆ eĆ eĆ srabotenoĆ daĆ bideĆ pofalenoĆ odĆ gazdata.Ć Na
krajĆ odĆ denotĆ eĆ legnamĆ soĆ pomislaĆ dekaĆ neštoĆ vrednoĆ sumĆ
napravil.Ć eĆ seĆ odmoram,Ć eĆ jadamĆ soĆ moite,Ć eĆ seĆ
posovetuvam,Ć eĆ kažamĆ nekojaĆ smešnaĆ slu ka,Ć eĆ giĆ
analizirameĆproblemiteĆštoĆseĆslu ileĆiĆ eĆseĆdogovorimeĆdekaĆ
maliteĆ problemiĆ eĆ giĆ preskoknuvame,Ć aĆ pogolemiteĆ eĆ giĆ
zaobikoluvameĆiliĆ eĆgiĆrešavameĆzaedni ki.
IĆ predĆ spienjeĆ eĆ muĆ seĆ zablagodaramĆ naĆ BogaĆ zaĆ pominatiotĆ
denĆ aĆ utrešniotĆ denĆ daĆ niĆ goĆ ispolniĆ soĆ pogolemaĆ radost,Ć
pove eĆsre a,ĆmirenĆsonĆdaĆniĆ dade,ĆdaĆ niĆ pomogneĆutrešniotĆ
denĆdaĆniĆeĆpobogatĆiĆpovesel.ĆToaĆsekojĆdenĆ eĆgoĆpravam,Ć eĆ
seĆ molamĆ zoštoĆ kakoĆ molitvataĆ štoĆ pomagaĆ ništoĆ drugoĆ neĆ
pomaga.Ć IĆ naĆ krajĆ soĆ ednoĆ blagodarnoĆ „Ć aminĆ GospodeĆ ”Ć eĆ
odam na spienje.
28 INFORMATIKA  EmirĆDervišoski
iNFORMATIKA
ZAŠTITAĆNAĆDECATAĆODĆZLOUPOTREBIĆNAĆINTERNET
V
oĆ denešnoĆ vreme,Ć decataĆ iĆ mladiteĆ seĆ tieĆ
koiĆgoĆkontroliraatĆiĆgoĆdvižatĆinternetotĆiĆ
seĆ pobrojniĆ seĆ slu aiteĆ kogaĆ petĆ godišenĆ
sin ili erkaĆ znaeĆ kakoĆ daĆ goĆ koristiĆ kompjuterotĆ
podobroĆodĆ roditelite.ĆDokolkuĆsteĆ zagriženĆroditelĆiĆ
pokraj toa štoĆ naĆ VašiteĆ decaĆ imĆ davateĆ sloboda,Ć
sepakĆznaeteĆdekaĆeĆVašaĆodgovornost štoĆtieĆpravatĆ
koga sedat pred kompjuterot, bez razlika dali se 5 ili
15 godišni.Ć
3. Ako decata premnogu vreme pominuvaat na
Facebook, roditelot treba da im isprati pokana za
prijatelstvo.ĆNaĆtojĆna in eĆimaĆuvidĆvoĆaktivnostiteĆ
na decata na Facebook. Roditelot treba da ja otkrie i
lozinkata na deteto na Facebook.
2. Roditelite treba da razgovaraat so decata za
opasnostiteĆkoiĆgiĆnosiĆinternetot,ĆkakoĆiĆzaĆvažnostaĆ
na privatnosta i soodvetnoto odnesuvnje. Treba da
imĆ seĆ objasniĆ naĆ decataĆ zaštoĆ imĆ seĆ nadgleduvaĆ
internetot, mobilnite telefoni i poraki koi gi
ispra aat.
ZaĆovaaĆcelĆviĆeĆpotrebenĆfilterĆnaĆsodržini.ĆDokolkuĆ
koristiteĆ InternetĆ Explorer,Ć vakovĆ filterĆ ve eĆ eĆ
prisutenĆ naĆ vašiotĆ sistem.Ć Otvorete go IE, kliknete
Tools, pa Internet Options i potoa izberete go ContentĆtabot.ĆOvaaĆopcijaĆneĆeĆbašĆnajkorisnataĆbidej iĆ
ovoj vgraden filter koristi za rangiranje na sajtovi, a
Vo ovoj tekst eĆseĆobidamĆdaĆvi pretstavam nekolku
programi i soveti koi eĆ viĆ pomognatĆ daĆ giĆ zaštititeĆ
svoite deca koga go koristat internetot. No pred da
prodolžiteĆso itanjeĆnaĆtekstov,ĆtrebaĆdaĆzapomniteĆ
AkoĆ neĆ sakateĆ daĆ prezemeteĆ drasti niĆ merkiĆ iĆ daĆ imĆ deka vie samite treba da go najdete praviot balans
zabranuvate na decata da go koristat internetot i pomegjuĆ zaštitaĆ naĆ vašiteĆ decaĆ iĆ narušuvanjeĆ naĆ
mobilniotĆtelefonĆtrebaĆdaĆseĆsledatĆsovetiĆzaĆzaštitaĆ nivnata privatnost i sloboda.
naĆ decataĆ naĆ internet.Ć NaĆ tojĆ na inĆ roditelotĆ voĆ Iako postojatĆgolemĆbrojĆnaĆprogramiĆkoiĆmožatĆdaĆviĆ
sekoj moment eĆznae štoĆpravatĆdecataĆnaĆinternet. pomognatĆ voĆ ograni uvanjeĆ naĆ toa štoĆ vašiteĆ decaĆ
pravat onlajn, mnogu mal broj od niv se navistina
1. Komjuterot treba da bide vo dnevnata soba,
korisniĆiĆbesplatni…
bidej iĆ naĆ tojĆ na inĆ roditelite eĆ imaatĆ podobarĆ
1.ĆBlokiranjeĆnaĆnepristojniĆsodržiniĆnaĆwebĆstrani
pregled vo toa štoĆpraviĆdetetoĆnaĆinternet.
OktiškiĆGlasĆ6Ć/ĆJuliĆ2013
 www.khdoktisi09.ch
29
neĆ jaĆ reguliraĆ sodržinataĆ prekuĆ crniĆ iĆ beliĆ listaĆ zaĆ
web sajtovi. Dokolku ste korisnici pak na Mozilla
Firefox,Ć iakoĆ sistemotĆ neĆ ovozmožuvaĆ vgradenĆ sistemĆ zaĆ kontrolaĆ naĆ sodržini,Ć postojatĆ pove eĆ interesniĆekstenziiĆkoiĆmožatĆdaĆViĆgoĆovozmožatĆtoaĆiĆ
se lesni za instaliranje. Takvi ekstenzii se:
- Glubble – "Prebaruvanje za familijarna zabava"
Dokolku koristite Windows Vista/7, vo kontrolniot
panelĆmožeteĆdaĆnajdeteĆopcijaĆnare enaĆRoditelskaĆ
kontrolaĆ (ParentalĆ Control)Ć kojaĆ možeĆ daĆ ViĆ
pomogneĆvoĆzaštitata.
PriĆ koristenjeĆ naĆ siteĆ programiĆ odĆ ovojĆ vid,Ć ušteĆ
ednašĆ eĆ VeĆ potsetamĆ dekaĆ iĆ VašiteĆ decaĆ imaatĆ
pravo na svoja privatnost.
- LeechBlock – OvozmožuvaĆograni uvanjeĆnaĆvremeĆ PredĆdaĆpo neteĆdaĆgiĆisprobuvateĆovieĆprogramiĆiĆdaĆ
na koristenje na internet
dejstvuvate kako "Golemiot Brat", razgovarajte so
vašiteĆ deca,Ć objasneteĆ imĆ kakoĆ internetotĆ možeĆ daĆ
DrugaĆ alternativaĆ dokolkuĆ VašiteĆ decaĆ goĆ koristatĆ
pretstavuvaĆ navistinaĆ opasnoĆ neštoĆ (predĆ daĆ goĆ
internetot samo za surfanje, e besplatniot program
napravite toa educirajte se dobro okolu toa koi se
nare enĆK9ĆWebĆProtectionĆodĆBlueĆCoatĆSystems.
vistinskite zakani). Objasnete im deka ne treba da
2.ĆBlokiranjeĆnaĆnepoželniĆprogrami
veruvaatĆsekomuĆiĆdekaĆednaĆli naĆinformacijaĆlesnoĆ
DrugĆ na inĆ naĆ zaštitaĆ eĆ ograni uvanjeĆ naĆ možeĆ daĆ jaĆ zagroziĆ sigurnostaĆ naĆ celotoĆ semejstvo.Ć
koristenjeto na internet, kako i programite koi gi Normalno,ĆnapraveteĆgoĆsetoĆovaĆnaĆsoodvetenĆna inĆ
koristat. Ima dve dobri programi koi go zavisnoĆodĆnivnataĆvozrast.ĆPakĆ eĆnapomenamĆdekaĆ
ovozmožuvaatĆ toa.Ć SaferSpaceĆ ovozmožuvaĆ najgolemataĆ zaštitaĆ štoĆ voopštoĆ edenĆ roditelĆ eĆ
korisni kaĆzabrana,ĆaĆChatControllerĆovozmožuvaĆdaĆ možeĆdaĆimĆjaĆobezbediĆnaĆsvoiteĆdecaĆeĆsoodvetnaĆ
blokirate pristap do programi za instant komunikacii edukacijaĆ iĆ vospituvanjeĆ koeĆ eĆ ovozmožiĆ pravilnoĆ
odnesuvanje.
vo nekoi periodi od denot.
30 NARODNA POETSKA RIZNICA  Zuber Asanoski
NARODNA POETSKA
RIZNICA
OBREDNI IĆOBI AJNIĆPESNI
Zapali si, bato ero, kandilceto!
ZapaliĆsi,ĆbatoĆ ero,Ćkandilcetoć
Da otvoram, bato ero, ekmeđeto.
DaĆneĆvleza,ĆbatoĆ ero,ĆpoĆtemnina.
Da otvoram, bato ero, ekmeđeto.
DaĆneĆvleza,ĆbatoĆ ero,ĆpoĆtemnina.Ć
Za da zemam, bato ero, sitni pari.
Da ne zgazam, bato ero, sunetlija.
Pa da zemam, bato ero, sitni pari.
Da ne zgazam, bato ero, sunetlija.
Sitni pari, bato ero, nebrojani.
Sunetlija, bato ero, Edvin-aga.
Pa da zemam, bato ero, medno grozje,
Podaj mi gi, bato ero, klu injata!
Suvo grozje, bato ero, leblebivo.
GURTBETSKI (PE ALBARSKI) PESNI
Izlezi erkoĆFatimo
IzleziĆ erkoĆFatimo,ĆslezisiĆdoluĆsredĆselo,
Ne beri gajle Fatimo tie te tebe mamele,
daĆvidišĆiĆdaĆrazberiš,Ćgurbet iiĆdaliĆdojdoa,
soĆtebeĆseĆpodsmevale,ĆsoĆtebeĆšegaĆterale,
daliĆtiĆdojdeĆtatkoĆtiĆodĆtaaĆpustaĆpe alba.
brguĆ eĆdojdeĆtatkoĆti,ĆmnoguĆpariĆ eĆdonesi.
SegaĆsiĆdojdovĆmajkoĆodĆselo,ĆmnoguĆgurbet iiĆ
dojdoa,ĆkogaĆmeĆmeneĆvidoaĆišaretĆsiĆnapravija,
SvatoviĆ eĆpokanime,ĆrodbiniĆiĆprijateli
rekoaĆtatkoĆneĆidelĆostanalĆtamuĆseĆpreženal.
NevestaĆ erkoĆ eĆsiĆzemime,Ćku avaĆdaĆjaĆotvorime
golemaĆsvadbaĆ eĆnapravime,ĆbrataĆtiĆ eĆgoĆženimeĆ
Tekst: Abas Canoski
OktiškiĆGlasĆ6Ć/ĆJuliĆ2013
 www.khdoktisi09.ch
31
edo gurbet isko
Gurbet mislev kratko e trae
edo gurbet isko na pat mi se sprema
Sonuvam loši sonovi
od majka i tatko alalak e zema,
vo gradi ose am bolovi,
duša mu e bolna vo žal si pati
se povtoruva taa slika
samo Gospod znae dali e se vrati.
maj in glas mene me vika.
Najdale na zemja, sudba e ti dari
Bolna e taa vistina
od gurbetski maki, da pe ališ pari,
život na gurbet mi pomina,
ah! pusti živote, što li vaka stori
i so pari ne se pla a
za najmili svoi, srce da ti gori
mladost moja ne se vra a.
O! gurbet ukubet
Roden kraj ne možam bez tebe
ti beskrajno prokolnet,
te nosam sekogaš vo sebe,
neka ue siot svet
pole, krasti, Jablanica planina
jas ostavam amanet.
Navistina se prava ubavina.
Tekst elik Azizoski
Gurbet mislev kratko e trae
kako mi e nikoj ne znae,
duša, srce jas e smiram
roditeli, selo da vidam.
Tekst: Zuber Asanoski
ILAHIJE I KASIDE
Bajram e
Majka sina miluva, cela zemja se raduva,
Otvore te vratite, da idat gostite.
stani edo najmilo, celo selo stanalo.
Sekoja ku a se raduva, amanet ve no se uva.
Abdes zemaj o isti, najubavo oble i
Allah ve ni Gospodar, životot e najgolem dar
Bajram namaz klanjaj ti, Mezari zijareti.
Tebe sežda ti pravime, i Bajram go slavime.
Ezan, kamet, tekbiri, srce, duša gi miri,
Posti mesec Ramazan, namaz klanjaj, zekat davaj.
Tagata prestanuva, radosta ostanuva.
Kurban deli nasekade, da se klanja Bajram e.
Vo naši sela gradovi, nasekade se slavi,
Bajramska poraka, so srce, duša se eka.
Tekst: Zuber Asanoski
32 LEKSIKON  Zuber Asanoski
LEKSIKON
LEKSIKON NA STRANSKI ZBOROVI
Avtolatrija gr . obožavanje na samiot sebe.
avtoliza gr . omeknuvanje, raspagjanje na tkivoto po smrtta.
avtomat gr . aparat što vrši nekoja dejnost samostojno.
avtonomen gr . nezavisen, samostoen, samoupraven.
avtoopservacija gr .- lat. nabluduvanje na samiot sebe.
avtopat gr . avtostrada.
avtor lat. pisatel, tvorec na umetni ko ili nau no delo
avtorizacija fr. ovlastuvanje, odobruvanje od avtorot.
avtoritarizam lat. oblik na državna vlast koncentrirana vo racete na grupa lugje ili, ušte po esto vo racete na edna li nost što
voveduva surova diktatura.
avtoritet lat. sozdaden ugled i vrz ugledot osnovana vrednost.
avtoskop gr . sprava za lekarski pregled na grloto bez ogledalo.
avtostop gr -ang. zapiranje na avtomobil na pat so molba od pešakot voza ot da go poveze.
avtosugestija gr .-lat. samoubeduvanje.
avtoterapija gr . lekuvanje na samiot sebe so prirodni sredstva.
avtotip gr . dobien otpe atok, kopija, faksimil.
avtotrofija gr . sposobnost na nekoi organizmi da se hranat so neorganski soedinenija( na pr. zelenite rastenija).
avtofobija gr . strav od samotija, strav od samiot sebe.
avtohipnoza gr .zaspivanje samiot sebe.
avtohton gr . samoniknat, pražitel, starosedelec.
avtohtonija gr . samobitnost.
avulazija lat. vadenje na zab.
aga tur. gospodin, gospodar, gazda.
agava lat. tropsko rastenie po poteklo od Južna Amerika.
agamija gr . bezbra nost.
agida lat. beležnik, notes.
agens lat. sila, podvižna sila, delotvorno sredstvo.
agit lat.zastapnik na nekoja firma, trgovski patnik.
agencija lat. posredni ka firma što raboti odredeni raboti za drugi firmi i za privatni lica.
agilen lat. snaodliv, vreden, rabotliv, brz, vešt.
aginija gr . život bez žena.
agitacija lat. pottiknuvanje, ubeduvanje.
33
KNIGA  Abas Canoski
OktiškiĆGlasĆ6Ć/ĆJuliĆ2013
 www.khdoktisi09.ch
LITERATUTRNO
TVOREŠTVO
KNIGA—SPOMENI OD MOETO DETSTVO
V
ra anje vo svoeto Oktisi
Posle osum godini živeenje vo
Albanija, po invazijata od
strana na fašisti ka Italija, Fadil, mojot
tatko, iako bil golem i pro uen majstor
i rabotel so „golemi“, sogleduvaj i ja
novonastanatata situacija i
pred ustvuvaj i vo kakva položba e
padne samata Albanija, ušte vo 1942
godina se odlu uva da se preselime vo
selo Oktisi, tamu da kupi plac za
izgradba na semejna ku a i vo
narednata 1943 godina po nuva so
izgradba na istata. So ogled na toa deka
ku ata ne beše obi na gradba,
gradenjeto traelo skoro pove e od edna
godina, taka što vo ku ata sve eno se
vselivme na 8 noemvri 1945 godina- na
denot na osloboduvanjeto na gradot
Struga.
A sega da se vratam na nastanot što se
slu i vo megjuvreme. Ve erta, koga
sme pristignale vo seloto Oktisi, sme
legnale porano, no izutrinata, otkako
sosedite doznale za našeto doagjanje,
se nasobrale. Megju niv imalo i mnogu
moi drugar inja i vrsni inja, taka što,
otkako se razbudiv, se slu i nešto
neo ekuvano i neverojatno so ogled što
do v era ubavo sum zboruval albanski
jazik, a sega, vo novata sredina, so
moite drugar inja ne možev da
zboruvam i normalno da komuniciram.
Se najdov vo nebrano, kako što velat
starite, istovremeno se gubam, iako
majka mi znaeše da zboruva albanski.
Jas pove e neznam ništo, slušam nekoj
jazik koj za mene beše nepoznat i
tugj.Taka od toj den jas ništo ne znam,
takanare eno ednostavno onemev. Se
razbira, moite mnogu se zagrižija za
mene udej i se „ što mu stana na
detevo“. Mi zboruvaa na makedonski
jazik, mi se obra aa i na albanski jazik,
no jas ne razbirav ništo i ništo ne znaev
da odgovoram. Navistina kako da
onemev.
Sogleduvaj i ja mojata sostojba, moite
roditeli trgnale da me baraat po odži i
popovi, me nosea po nekoj izvori, vo
crkvi i džamii po te inja i manastiri. Me
nosea nasekade kade e razberea deka
postoi „ are“ za mojata bolest. Vo
Ohrid imalo nekoj gleda po ime Elmaz,
potoa vo Desovo, selo vo Prilepsko kaj
nekoj „desovec“ za kogo velea deka
mnogu lekuval vakvi i sli ni raboti i ako
„desovecot“ ne pomogne, nema drug
izlez, drug ne može nikako da
pomogne.
I taka, posle godina i polovina ve e site
se pomirile so faktot deka „deteto
ednostavno oneme i mu nema spas“.
Posle doagjanjeto vo selo Oktisi tatko
mi kupuva kozi, a megju niv i eden
golem jarec so golemi rogovi. Toj jarec
mnogu me zasaka i, kako po nekoja
negova želba, mnogu sakaše da go
javam i taka javnat da me prošeta po
dvorot, a potoa da me vrati na istoto
mesto od kade što sum go javnal, a toa
zgodno mesto beše pred vlezot vo
ku a ta ka de ima še tri ska li la
(basamaci).
Ovaa seansa traeše podolgo vreme i se
odvivaše sekoj den. Nemaše den toa da
ne se slu i. I taka i toj den jarecot ja
završi svojata sekojdnevna „obvrska“,
no od nepoznati pri ini ostana nešto
podolgo pred skalilata. Mojata sega
pokojna majka Ajrie beše ostanata vo
ku ata, vo odaite od gorniot kat, a
strina mi Nurija koja i denes e živa i vo
dobra zdravstvena sostojba, beše vo
dvorot da go is isti, izmeti, da gi sobere
kozite i da gi isprati so kozarot na
pasenje. Vo isto vreme se nešto kako po
filmsko scenario. Istiot jarec, kako što
stoeše na mestoto pred vratata, a
vratata beše otvorena za na gorniot
kat, pa taka ednostavno si napravi pat
so rogovite i po na da se iska uva po
skalite. Jas po ustvuvav kako nešto da
me potrese, po ustvuvav kako nešto da
mi se odvrza, kako da mi se odmrzna i
otpušti jazikot i po nav da vikam po
strina mi: Strino, strino, strino mori!
JarecotĆseĆka uvaĆpoĆskaliteĆnagore.
Strina mi, ne veruvaj i im na svoite uši i
o i deka zboruvam i se obra a so visok i
vozbuden glas, histeri no svika po
majka mi: Fadilice, Fadilica, jatrvo,
Abas progovori!
Majka mi, isto taka vozbudena i
rastrevožena od ona što go slušna istr a
vo dvorot ne veruvaj i vo zborovite na
strina mi, po nekoe vreme me praša
dali navistina umeam da zboruvam, a
Pa taka, sekoe utro e pomineše pokraj
jas, se razbira, i odgovoriv...
mene, e mi dadeše znak i e se
namesteše pred skalilata za da možam Ete taka završi ovoj nastan od moeto
polesno da go javnam i posle prošetkata rano detstvo na koj i denes esto so
niz dvorot, povtorno na istoto mesto, strina mi Nurija (Seferica ) so
pokraj skalilata, e se namesteše da se zadovolstvo se potsetuvame.
simnam.
34 KICK-BOX  Mislim Imeroski
SPORT
NAŠIOT KICK-BOXER—BENI OSMANOSKI
B
eniĆOsmanoskiĆseĆborešeĆ naĆmnogubrojniĆborbiĆnaĆkoiĆpostignaĆmnoguĆzna ajniĆrezultatić
NaĆ6.ĆOktomvriĆ2012ĆvoĆCirichĆ(CH)ĆseĆborešeĆnaĆednaĆmnoguĆpoznataĆborbaĆ(fightĆnight)ĆdoĆ86kgĆprotivĆ
svetskiotĆšampionĆodĆFrancijaĆChristianĆMendezĆnaĆkojaĆštoĆgoĆpobediĆnaĆpoeni.ĆVoĆprvataĆrundaĆBeniĆmuĆzadadeĆ
naĆprotivnikotĆdvaĆnokauti.ĆBorbataĆprodolžiĆiĆnaĆkrajĆBeniĆpobediĆsoĆ3:0ĆnaĆpoeni.
BeniĆ imašeĆ istoĆ takaĆ naĆ 3.Ć NoemvriĆ 2012Ć borbaĆ zaĆ EvropskiĆ šampionĆ voĆ BielĆ (CH)Ć kadeĆ štoĆ iĆ samiotĆ živee.Ć
EvropskiotĆiĆ etiriĆpatiĆfrancuskiĆšampionĆvoĆK-1ĆiĆSandaĆBoxing,ĆBeniĆOsmanoskiĆgoĆsovladaĆvoĆ1ĆrundaĆsoĆtežokĆ
nokautĆiĆtakaĆpostanaĆevropskiĆšampion.
IstoĆtakaĆBeniĆseĆborešeĆnaĆ3.ĆMartĆ2013ĆvoĆCirichĆprotivĆItalijanskiotĆšampionĆvoĆK-1,ĆnekolkuĆpatiĆEvropskiĆšampionĆ iĆ UFCĆ borecĆ JetmirĆ Emruli.Ć BeniĆ voĆ tretataĆ rundaĆ muĆ zadadeĆ nokautĆ kadeĆ štoĆ iĆ siteĆ triĆ rundiĆ beaĆ zaĆ nego.
Na kraj Beni borbata ja pobedi 3:0 na poeni.
35
OktiškiĆGlasĆ6Ć/ĆJuliĆ2013
 www.khdoktisi09.ch
BeniĆ seĆ natprevaruvašeĆ naĆ 23.Ć MartĆ 2013Ć voĆ NiederhasliĆ kajĆ CirihĆ protivĆ borecotĆ odĆ BosnaĆ iĆ HerzegovinaĆ
SlavišaĆBogojevi ĆkogoĆgoĆsovladaĆvoĆprvaĆrundaĆsoĆnokaut.
BeniĆnastapiĆnaĆ25.ĆMajĆ2013ĆvoĆAarauĆprotivĆGermanskiotĆšampionĆvoĆK-1 i MuayThai Falk Monzel. Vo vtora runda
BeniĆmuĆzadadeĆdvaĆteškiĆnokauti.ĆSepakĆborbataĆprodolžiĆdoĆkrajĆiĆzavršiĆnaĆpoeniĆ3:0ĆzaĆBeni.
OdĆ seĆ srceĆ muĆ estitameĆ naĆ našiotĆ borecĆ BeniĆ OsmanoskiĆ zaĆ negoviteĆ grandiozniĆ rezultatiĆ iĆ voĆ idninaĆ muĆ
posakuvameĆmnoguĆsre aĆiĆuspeh.ĆIstoĆtakaĆodĆBeniĆo ekuvameĆušteĆmnoguĆpobediĆiĆuspesi.
36 KARATE  Msilim Imeroski
KARATE
4.ĆUspešnoĆKantonalnoĆprvenstvoĆvoĆkarateĆodĆ15.ĆJuniĆ2013ĆvoĆFlawil
V
o Sabota, 15. Juni 2013 se održa
4. kantonalno prvenstvo vo Karate vo Botsberg vo Flawil.
NaĆ tojĆ turnirĆ u estvuvaaĆ mnoguĆ karateškoliĆ
od kantonot St.Gallen so preku 100 natprevaruva iĆvoĆraznovidniĆdisciplini.
N a s t a n o t Ć b e š e Ć o r g a n i z i r a n Ć o dĆ
Mislim Imeroski, upravnik i trener na
karateškoliteĆ AltstättenĆ iĆ Flawil,Ć lenĆ naĆ
upravniot odbor na kantonalnata karate
asocijacijaĆvoĆSt.GallenĆiĆ lenĆnaĆtehni kataĆ
komisija.
Pove eĆ informaciiĆ keĆ najdeteĆ
http://www.karateverband-sg.ch/
na:Ć
37
RECEPTI  Mislim Imeroski
OktiškiĆGlasĆ6Ć/ĆJuliĆ2013
 www.khdoktisi09.ch
RECEPTI
PITA SO JABOLKA
Podgotovka na testoto:
1
BrašnotoĆiĆputerotĆfino se trijat kako venec.
2
Solta,ĆvodataĆiĆše erotĆseĆstavaatĆvoĆsredinataĆnaĆbrašnotoĆ
i se mesi testo.
3
Testoto se stava okolu 2-3Ć asaĆvoĆfrižiderĆdaĆmiruva.
4
PotoaĆtestotoĆseĆsu i,ĆiĆseĆstavaĆnaĆnamrsenĆiĆnabrašnetĆ
SOSTOJKI
250 g
80 g
5g
100 ml
60 g
beloĆbrašno
puter (netopen)
sol
voda
še er
plehĆ(tepsija).ĆTestotoĆseĆbockaĆsoĆviluškaĆzaĆdaĆneĆ
porasneĆpriĆpe enjeto.ĆNaĆdnotoĆnaĆtepsijataĆmožeĆdaĆseĆ
staviĆmeleniĆoreviĆiliĆlešnici.
5
JabolkataĆseĆlupatĆiĆseĆse atĆnaĆtenkiĆpar injaĆiliĆrendaniĆiĆ
se rasporeduvaat nad testoto.
4-5
jabolka
Preliv:
1
Jajcata,Ćse erot,ĆhoplataĆiĆcimetotĆdobroĆseĆmešaatĆiĆseĆ
isturaat vrz jabolkata.
PitataĆseĆstavaĆdaĆseĆpe eĆvoĆodnapredĆzagreanaĆrernaĆnaĆ
180°C okolu 40 min.
Dobar Apetit !!!
4
80-120 g
400 ml
jajca
še er
hopla ili krem za kafe
cimet
38 BAJRAMSKA MANIFESTACIJA  RešatĆDervišoski
AKTUELNOSTI
BAJRAMSKA MANIFESTACIJA
DruženjeĆzaĆvozrasnite noĆiĆzadovolstvoĆiĆpoklon injaĆzaĆnajmalite
K
ulturnoĆ HumanitarnotoĆ DruštvoĆ OKTISI/09Ć kakoĆ iĆ drugiteĆ godiniĆ iĆ poslednavaĆ godinaĆ poĆ povodĆ
KurbanĆBajramĆorganiziraĆproslavaĆkojaĆseĆodržaĆnaĆ26.ĆOktomvriĆ2012ĆvoĆReinauhallataĆvoĆSanktĆ
Martgarethen.ĆCeltaĆnaĆovaaĆfeštaĆbešeĆdruženjeĆiĆsredbaĆsoĆsiteĆnašiĆaĆposebnoĆsoĆtieĆkoiĆseĆpodalekuĆiĆsoĆkoiĆseĆsrekavameĆmožebiĆednašĆdoĆdvaĆpatiĆgodišnoĆiĆtakaĆzaednoĆdaĆgoĆproslavimeĆiĆdaĆsiĆ estitame Bajram.
KakoĆiĆdrugiteĆpatiĆiĆovojĆpatĆzadovolstvotoĆbeseĆgolemo,ĆhalataĆbešeĆispolnetaĆdoĆposlednoĆmestoĆaĆnajmnogubrojniĆbeaĆnajmaliteĆkoiĆnajpovekeĆseĆraduvaatĆnaĆvakviĆsredbiĆkoiĆseĆiĆvažniĆzaĆnivĆbidejkiĆkeĆjaĆosetatĆ
radostaĆnaĆBajramĆiĆkeĆnau atĆovojĆnašĆpraznikĆdekaĆtrebaĆdaĆseĆslaviĆiĆnašataĆveraĆdaĆseĆpo ituva.ĆTokmuĆ
zaĆ nivĆ zaĆ najmladiteĆ društvotoĆ ovojĆ patĆ pripremiĆ iĆ maliĆ poklon injaĆ zaĆ tieĆ ušteĆ pove eĆ daĆ seĆ raduvaatĆ naĆ
ovojĆden,ĆiĆdaĆneĆseĆzaboraviĆtradicijataĆdekaĆzaĆBajramĆdecataĆdobivaatĆpokloni.ĆPrekrasnaĆbešeĆgletkataĆ
kogaĆ okoluĆ 80Ć de injaĆ seĆ upatijaĆ premaĆ binataĆ daĆ giĆ zematĆ svoiteĆ poklon injaĆ koiĆ beaĆ sostaveniĆ odĆ razniĆ
bonbon inja,Ć okolat injaĆ iĆ drugiĆ slatkiĆ raboti.Ć NaĆ nivniteĆ licaĆ bešeĆ vidlivoĆ zadovolstvotoĆ iĆ beaĆ sre niĆ štoĆ
dobileĆneštoĆzaĆBajram,Ćpo ustvuvaaĆdekaĆdenesĆnavistinaĆeĆpraznik.Ć
MegjutoaĆiĆzaĆsiteĆbešeĆzadovolstvoĆdaĆseĆprisustvuvaĆnaĆvakvoĆdruženje,ĆdaĆseĆ estitaĆnaĆsekogoĆBajram,ĆdaĆ
seĆpomuabeti,ĆdaĆseĆ ueĆpoĆnekojaĆnostalgi naĆnašaĆpesna,ĆseĆodigraĆpoĆnekoeĆorce,ĆseĆslušaaĆilahiiĆiĆdrugo.Ć
ZaĆmuzi kiotĆdelĆkakoĆiĆsekogašĆbešeĆzadolženĆAsim,ĆsekakoĆdekaĆglavnaĆzvezdaĆbešeĆMaestroĆ elikĆpomognatĆodĆJonuz,ĆDemir,ĆEmirĆiĆdrugiĆkoiĆdoprinesoaĆdaĆseĆrazveselatĆiĆraspoložatĆprisutniteĆiĆzaĆnekolkuĆ asaĆ
daĆzaboravatĆnaĆpe albataĆiĆnaĆtugjinata.ĆPokrajĆsiteĆovieĆzadovolstvaĆsekakoĆdekaĆneĆzaostanuvašeĆniĆjadenjeto ni pienjeto. Imaše bogat izbor na pienje, jadenje i torti i sekako se vo propisite so našata vera.
SeĆnaĆseĆdruštvotoĆsmetaĆdekaĆovieĆmanifestaciiĆseĆuspešniĆiĆpotrebniĆkakoĆodĆaspektĆnaĆdruženjeĆiĆslavenjeĆ
takaĆiĆodĆfinansiskiĆaspektĆiĆzatoaĆkeĆseĆpotrudiĆbaremĆnajmalkuĆednašĆgodišnoĆdaĆseĆorganiziraatĆvakviĆsredbi.ĆNaĆovaĆmestoĆvoĆimetoĆnaĆKHDO/09ĆimĆseĆzablagodaruvamĆnaĆsiteĆkoiĆdoprinesoaĆdaĆseĆodržiĆednaĆvakvaĆ
BajramskaĆfeštaĆiĆkoiĆraboteaĆcelaĆve erĆaĆnekoiĆiĆpove eĆodĆtoa,ĆbidejkiĆbezĆvakvaĆpomošĆiĆangažiranostĆnaĆ
poedinciĆvakvoĆneštoĆnemožeĆdaĆseĆorganizira.Ć
DaĆseĆnadevameĆdekaĆnaĆdrugiteĆfeštiĆ eĆimameĆpove eĆdobrovolciĆkoiĆ eĆpomagaatĆaĆsoĆtoaĆsiteĆ eĆimameĆ
pomalkuĆrabotaĆiĆdekaĆ eĆslavimeĆBajramiĆušteĆmnoguĆgodiniĆvakaĆzaednoĆbidej iĆzaednoĆsmeĆpojaki.
39
OktiškiĆGlasĆ6Ć/ĆJuliĆ2013
 www.khdoktisi09.ch
40 AKTUELNOSTI  OKTIŠKIĆGLAS
GRILANJE—ST.MARGRETHEN (CH)
PEŠA ENJE—SEEALPSEE (CH)
20 GODINI NEZAVISNA I SAMOSTOJNA REPUBLIKA MAKEDONIJA
KulturnoĆ humanitarnotoĆ društvoĆ OKTISI/09Ć bešeĆ pokanetoĆ voĆ BernĆ naĆ 20Ć
godišninataĆodĆnezavisnostaĆiĆsamostojnostaĆnaĆRepublikaĆMakedonija.
NaĆ ovojĆ nastanĆ u estvuvaaĆ ambasadoriĆ iĆ organizaciiĆ odĆ mnogubrojniĆ državi.
ZaĆ KHDO/09Ć bešeĆ PretsedatelotĆ MislimĆ ImeroskiĆ kojĆ li noĆ goĆ do ekaĆ Makedonskiot Ambasador vo Bern Ramadan Nazifi.
GospodinotĆImeroskiĆseĆsretnaĆsoĆmnoguĆlicaĆodĆkoiĆedenĆodĆnivĆbešeĆiĆambasadorotĆodĆMakedonijaĆvoĆŽenevaĆDr.AzizĆPolozani.
OktiškiĆGlasĆ6Ć/ĆJuliĆ2013
 www.khdoktisi09.ch
41
SREDBA SO
GRADONA ALNIKOTĆNAĆ
RORŠAHĆ(CH)
V
oĆRoršahĆseĆsretnaaĆ
Mislim Imeroski i Thomas Müller.

Organiziranje na raznovidni aktivnosti vo
ŠvajcarijaĆ kakoĆ štoĆ seĆ naĆ primer:Ć peša enje,Ć
grilanje, kulturni manifestacii i raznovidni
sportski aktivnosti.
Pretsedatelot na kultrnoto humanitarno
društvoĆ OKTISI/09Ć MislimĆ Imeroski,Ć seĆ konsultiraĆ Ć soĆ
gradona lanikotĆ naĆ RoršahĆ gospodinotĆ ThomasĆ
MüllerĆ odĆ kojĆ bešeĆ srde noĆ pre ekan.Ć RazgovorotĆ seĆ Gradona alnikotĆ naĆ RoršahĆ bešeĆ vooduševenĆ odĆ
odvivašeĆvoĆdobriĆiĆprijatniĆuslovi,Ćotvoreno,Ćkonstruk- dosegašniteĆpostignatiĆrezultatiĆvoĆtekotĆ naĆizminatiteĆ
tivno i produktivno.
godini. Müller spomna deka ja ima poseteno
MakedonijaĆiĆnašiotĆrodenĆkrajĆiĆimaĆgolemĆiĆpozitivenĆ
PretsedatelotĆ naĆ humanitarnotoĆ društvoĆ MislimĆ
vpe atokĆzaĆMakedonija.
ImeroskiĆ muĆ jaĆ predstaviĆ odbliskuĆ dosegašnataĆ rabotaĆ
naĆ KHDĆ OKTISI/09Ć zaĆ poddrškataĆ naĆ siromašniteĆ voĆ Imeroski mu predlozil na gospodinot Müller povtorno
našataĆtatkovinaĆMakedonijaĆ(Oktisi).
daĆ jaĆ posetiĆ MakedonijaĆ soĆ celĆ daĆ seĆ zajaknatĆ našiteĆ
odnosiĆ pomegjuĆ RoršahĆ iĆ Struga,Ć bidej iĆ dvataĆ gradoviĆ
ŽiteliteĆodĆs.OktisiĆformiraaĆvoĆŠvajcarijaĆvoĆ2009ĆgodiseĆ naĆ sli naĆ geografskaĆ položba.Ć Gradona alnikotĆ re eĆ
naĆ dobrotvornoĆ kulturnoĆ humanitarnoĆ društvoĆ ijaĆ
dekaĆtoaĆeĆmoznoĆdokolkuĆopstinškiotĆsovetĆdozvoli.
osnovna cel e da im se pomoga na siromasite i na
zagrozenite.
Pokraj ovie razgovori Müller i Imeroski razgovaraa i za
integriranjeĆnaĆimigrantiteĆodĆnašiotĆkrajĆkoiĆživeaatĆvoĆ
ImeroskiĆ muĆ napomenaĆ dekaĆ voĆ RoršahĆ živeatĆ nadĆ 60Ć
RoršahĆ iĆ voĆ drugiteĆ deloviĆ naĆ Švajcarija.Ć ImeroskiĆ muĆ
familii od seloto Oktisi i mu gi predstavi slednite celi
dadeĆdoĆsoznanieĆnaĆgospodinĆMüllerĆdekaĆnašiotĆnarodĆ
koiĆdruštvotoĆgiĆimaĆdosegaĆpostignato:
e spremen za integracija no za toa mu e potrebno

PoddrškaĆnaĆsiromašniĆfamiliiĆiĆlugje
pove eĆvreme.



IzgradenoĆdetskoĆigrališteĆsoĆparkĆvoĆseloĆOktisi
GospodinotĆ MüllerĆ vetiĆ dekaĆ eĆ seĆ zalagaĆ zaĆ snabBlagodarenieĆ naĆ bolnicataĆ voĆ Roršah,Ć kojaĆ niĆ jaĆ duvanjeĆ naĆ raznovidniĆ sredstvaĆ koiĆ štoĆ eĆ niĆ poslužat.Ć
NaĆdruštvotoĆvoĆdininaĆmuĆposakaĆdobraĆiĆprosperitivnaĆ
pokloniĆ golemataĆ bolni kaĆ opremaĆ uspeavmeĆ daĆ
rabota.
pomogneme na mnogu bolnici i ambulanti vo
StrugaĆiĆStruško.
ImeroskiĆ iĆ MüllerĆ iĆ voĆ idninaĆ eĆ giĆ održuvaatĆ bliskiteĆ iĆ
prijatelski odnosi.
IzdavanjeĆnaĆgodišnoĆspisanieĆOktiškiĆGlas.
42 AKTUELNOSTI  OKTIŠKIĆGLAS
KNIGA— ABAS CANOSKI
Novo !!!
Abas Canoski gi izdade svoite
najnovi knigi „Spomeni od moeto detstvo“ i
„Svršuva ka iĆsvadbeniĆobi aiĆkajĆmuslimaniteĆ
vo Oktisi“.
Kako i vo drugite knigi do sega taka i vo ovie
avtorot od svoj aspekt ni ukažuva i ni dava
eden pottik za site deka pišuvaniot zbor treba
da ni bide eden od imperativite vo našiot
život. Iznesuvaj i nekoi detali od svoeto
detstvo avtorot ne potsetuva na eden sistem i
vreme mnogu porazli no od denešnoto.
Zatoa e dobro sekoj eden da gi pro ita ovie
knigi za da vidi kako se živeelo i što vo
togašno vreme se slu uvalo iĆkakviĆseĆobi atieĆ
kaj nas muslimanite vo Oktisi.
O.UĆ„EDINSTVO“ĆODĆOKTISIĆGOĆODBELEŽAĆ
DENOT NA PLANETATA ZEMJA
SvetskiotĆdenĆnaĆplanetataĆZemja,Ć22Ćapril,ĆvoĆO.UĆ„Edinstvo“Ć– Oktisi,ĆStruga,ĆbešeĆodbeležanĆsoĆnizaĆaktivnostiĆ
zaĆ istenjeĆiĆrazubavuvanjeĆnaĆokolinata.ĆDenotĆnaĆakcijataĆbešeĆpropratenĆiĆsoĆaktivnostiĆodĆstranaĆnaĆmladiteĆ
istražuva i,Ć dramskataĆ iĆ literaturno–recitatorskataĆ sekcijaĆ voĆ u ilišteto.Ć RecitatoriteĆ ispratijaĆ porakiĆ zaĆ istaĆ iĆ
zdravaĆsredina,ĆaĆmladiteĆakteriĆniĆpokažaaĆkakoĆseĆsadiĆnašataĆidnina.
SoĆ ovieĆ aktivnosti,Ć u ilištetoĆ seĆ vklu iĆ voĆ svetskataĆ akcijaĆ zaĆ odbeležuvanjeĆ naĆ ovojĆ den,Ć soĆ mnoguĆ lugjeĆ iĆ
organizaciiĆ odĆ celiotĆ svet.Ć CeltaĆ naĆ ovojĆ nastanĆ eĆ podignuvanjeĆ naĆ svestaĆ kajĆ lugjetoĆ zaĆ uvanjeĆ naĆ planetataĆ
Zemja,ĆzaštitaĆnaĆživotnataĆsredinaĆiĆpo istaĆokolina.
OktiškiĆGlasĆ6Ć/ĆJuliĆ2013
 www.khdoktisi09.ch
43
SPONZORI
Na dolu avede ite ir i i
se zablagodaruva e za iv ata poddrška
IBUSOSKI GMBH
BAUUNTERNEHMEN — IMPRESA EDILE
—> Österreich (+43 676 656 08 49) —> Italien (+39 348 291 05 20)
—> E-Mail: [email protected]
KERAMIKS DOOEL
MERMER—GRANIT
—>ĆMisleševoĆ— Struga ( +389 75 426 570 )
OBNOVA DOOEL
SALON ZA MEBEL I BELA TEHNIKA
—> Struga ( +389 46 786 982 )
—> Mobilen ( +389 70 278 536 )
—> Skopje ( +389 23 117 085 )
EFEZETA DOOEL
IZGRADBAĆĆNAĆKU IĆIĆZGRADI
PRODAŽBAĆNAĆSTANOVIĆIĆRABOTNIĆPROSTORII
—> Struga ( +389 72 222 047 )
Download

organiziranost - KHD OKTISI/09