PREDLOG PRAVILNIKA O POSTUPANJU PREMA
OSUĐENIMA KOJI ŠTRAJKUJU GLAĐU U
ZAVODIMA ZA IZVRŠENJE KRIVIČNIH SANKCIJA
Predlagač:
Kolacija za reformu sistema zatvaranja
(Centar za ljudska prava-Niš, Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda,
Dijalog Valjevo, Odbor za ljudska prava Bujanovac, Odbor za ljudska prava
Leskovac)
Niš,juli2011.
1
Carcer enim ad continendos homines, non ad puniendos haberi debet.
(Ulpianus D.48, 19, 8, 9)
Zatvor naime, treba da postoji radi čuvanja, a ne radi kažnjavanja ljudi
2
Sadržaj
Predlog pravilnika o postupanju prema osuđenima koji štrajkuju glađu u zavodima
za izvršenje krivičnih sankcija
1.
Predlog pravilnika o postupanju prema osuđenima koji štrajkuju glađu u
zavodima za izvršenje krivičnih sankcija............................................................. 4
2.
Obrazloženje Predloga pravilnika o postupanju prema osuđenima koji štrajkuju
glađu u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija.................................................10
3
Na osnovu člana ___. Zakona o izvršenju krivičnih sankcija (Sl. , gl. RS", br. 85/05 i
72/09), Ministar pravde donosi
NACRT PREDLOGA PRAVILNIKA O POSTUPANJU PREMA OSUĐENIMA KOJI
ŠTRAJKUJU GLAĐU U ZAVODIMA ZA IZVRŠENJE KRIVIČNIH SANKCIJA
Uvodne odredbe
Član 1.
Ovim pravilnikom se uređuje postupanje upravnika zavoda i nadležnih službi u
zavodima za izvršenje krivičnih sankcija u slučaju štrajka glađu osuđenog.
Odredbe ovog pravilnika se primenjuju i na pritvorenika koji štrajkuje glađu.
Nadležnim službama za postupanje u slučaju štrajka glađu, u smislu ovog pravilnika,
smatraju se služba za obezbeđenje, služba za zdravstvenu zaštitu i služba za tretman.
Obaveze službe za zdravstvenu zaštitu u slučaju štrajka glađu su detaljno regulisane
u Protokolu o postupanju medicinske službe prema osuđenima koji štrajkuju glađu u
zavodima za izvršenje krivičnih sankcija.
Član 2.
Štrajk glađu počinje odbijanjem osuđenog da uzima hranu i/ili tečnost.
Nadležne službe su obavezne da preduzmu odgovarajuće mere predviđene ovim
Pravilnikom u slučaju odbijanja hrane najkasnije u periodu od 48 sati.
Ukoliko osuđeni ne uzima i hranu i tečnost, neophodno je da nadležne službe
reaguju odmah.
Štrajk glađu prestaje odlukom osuđenog da počne da uzima hranu.
Član 3.
Upravnik i nadležne službe u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija su dužne da
prema osuđenom koji štrajkuje glađu postupaju na način kojim se poštuju njegovo
dostojanstvo, ljudska prava i autonomija ličnosti.
Osuđeni ili pritvorenik koji štrajkuje glađu uživa sva prava propisana Ustavom,
Zakonom o izvršenju krivičnih sankckija i pravilnicima donetim na osnovu zakona.
Zabranjeno je uskraćivanje bilo kog prava osuđenom zbog činjenice da štrajkuje
glađu.
4
Postupanje službe za obezbeđenje
Član 4.
Služba za obezbeđenje je dužna da, po saznanju da osuđeni štrajkuje glađu, bez
odlaganja sačini službenu belešku i o tome pisanim putem obavesti službu za tretman, službu
za zdravstvenu zaštitu i upravnika zavoda.
Služba za obezbeđenje je dužna da sastavi službenu belešku i u slučaju prestanka
štrajka glađu.
Službena beleška sadrži datum i vreme početka ili prestanka štrajka i razloge za
stupanje u štrajk. Službena beleška može sadržati i druge podatke koji su od značaja za
osuđenog ili nadležne službe.
Član 5.
Služba za obezbeđenje je dužna da, u toku štrajka glađu, bez odlaganja obaveštava
službu za zdravstvenu zaštitu o svim bitnim činjenicama koje su od značaja za zdravlje
osuđenog.
Član 6.
Osuđenom koji započne štrajk glađu služba za obezbeđenje ukazaće na mogućnost
pisanog izjašnjenja o štrajku glađu.
Ukoliko osuđeni želi da sačini pisanu izjavu o štrajku glađu, služba za obezbeđenje
će poučiti osuđenog o tome da izjava treba da sadrži: izjašnjenje da je osuđeni stupio u
štrajk, motive i razloge za stupanje u štrajk, dan i čas stupanja, izjašnjenje o tome šta od
hrane ili tečnosti i drugih supstanci osuđeni namerava da uzima, kao i izjašnjenje u kom
slučaju će prestati štrajk glađu.
Postupanje službe za tretman
Član 7.
Služba za tretman je dužna da bez odlaganja obavi razgovor sa osuđenim koji
štrajkuje glađu.
Služba za tretman će sačiniti izveštaj o štrajku glađu, koji će bez odlaganja dostaviti
upravniku zavoda.
Izveštaj sadrži podatke: o vremenu početka štrajka glađu, o postajanju izjave o
stupanju u štrajk glađu, motivima i razlozima štrajka, zahtevima osuđenog, u slučaju
ispunjenja kojih zahteva će osuđeni prestati štrajk glađu i stručno mišljenje vaspitača.
Osuđeni je jedini ovlašćen da kaže kome želi da štrajkuje glađu.
5
Postupanje službe za zdravstvenu zaštitu
Član 8.
Lekar koji pregleda i leči osuđenog koji štrajkuje glađu, ima punu profesionalnu
nezavisnost, u skladu sa zakonom i lekarskom etikom.
Postupanjem po nalogu lekara ne može se smatrati disciplinskim prekršajem.
Član 9.
Lekar u zavodu dužan je da, bez odlaganja obavi detaljan zdravstveni pregled i
utvrdi stanje fizičkog i psihičkog zdravlja osuđenog.
Služba za zdravstvenu zaštitu dužna je da sačini izveštaj o zdravstvenom stanju
osuđenog koji štrajkuje glađu, koji će bez odlaganja dostaviti upravniku zavoda. Izveštaj
sadrži podatke: o vremenu početka štrajka, da li osuđeni uzima tečnost ili ne, procenu uticaja
i rizika štrajka glađu na zdravstveno stanje osuđenog. Izveštaj može sadržati i druge podatke
koji su od važnosti za zdravlje osuđenog.
Član 10.
Lekar je dužan da svakodnevno pregleda osuđenog koji štrajkuje glađu, utvrđuje
njegovo zdravstveno stanje i konstatuje da li osuđeni želi da nastavi štrajk glađu.
Lekar je dužan da prilikom prvog pregleda upozna osuđenog sa posledicama štrajka
glađu po zdravlje uopšte, kao i na posledice štrajka po njegovo zdravlje.
Lekar je dužan da svakodnevno traži pristanak osuđenog za medicinsku intervenciju
i veštačko hranjenje u slučaju gubitka svesti i ozbiljne ugroženosti zdravlja.
Lekar je dužan da svakodnevno upoznaje osuđenog o uticaju štrajka glađu na
njegovo zdravlje.
Osuđeni ima pravo na mišljenje drugog lekara.
Član 11.
Lečenje osuđenog tokom štrajka glađu se sprovodi uz njegov pristanak.
Prisilno hranjenje osuđenog nije dozvoljeno.
Kada osuđeni koji štrajkuje glađu postane konfuzan, upadne u komu ili na drugi
način postane nesposoban za donošenje svesne odluke, lekar je slobodan da u skladu sa
zakonom i lekarskom etikom primeni veštačku ishranu. U ovoj situaciji lekar je obavezan da
bez odlaganja pruži hitnu lekarsku pomoć osuđenom.
Ukoliko je osuđeni koji štrajkuje glađu na jasan način, svesno, dobrovoljno i
neposredno pre gubitka sposobnosti da svesno donosi odluke zabranio veštačko hranjenje i
druge mere lečenja, lekar nema pravo da preduzima takve mere.
6
Član 12.
Lekar je dužan da svakodnevno procenjuje psihičko zdravlje osuđenog koji štrajkuje
glađu. Prilikom vršenja procene lekar će posebno utvrditi da li je odluka o stupanju u štrajk
glađu dobrovoljna i svesna.
U slučaju sumnje u dobrovoljnost odluke o stupanju u štrajk glađu lekar će obavestiti
Upravnika zavoda.
Lekari razgovore sa osuđenim i preglede obavljaju bez prisustva drugih lica, a po
potrebi i uz pomoć tumača, koji ne sme biti drugi osuđenik.
U slučaju sumnje da osuđeni nije svestan posledica štrajka glađu po sopstveno
zdravlje ili postoji sumnja da je psihički zdrav, lekar je dužan da uputi osuđenog na
specijalistički psihijatrijski pregled.
Član 13.
Lekar će prilikom pregleda osuđenog i razgovora sa njim nastojati da se upozna se
razlozima i motivima za štrajk glađu.
Član 14.
Lekar je dužan da pouči osuđenog o mogućnosti uzimanja tečnosti, lekova, vitamina
i drugih supstanci u cilju očuvanja njegovog zdravlja tokom štrajka glađu, a čije uzimanje ne
predstavlja prekid štrajka.
Član 15.
Lekar ne sme da prisiljava osuđenog da prestane štrajk glađu, niti da uslovljava
lečenje prestankom štrajka glađu.
Lekar je dužan da kada posumnja da su osuđenom koji štrajkuje glađu, zbog toga što
štrajkuje glađu, ugrožena prava, o tome obavesti upravnika zavoda i druge nadležne službe.
Postupanje upravnika zavoda
Član 16.
Upravnik zavoda je dužan da vrši koordinaciju rada i nadzor nad postupanjem
nadležnih službi u zavodu tokom štrajka glađu i obezbeđuje poštovanje i primenu ovog
pravilnika i drugih propisa.
7
Upravnik zavoda je dužan da bez odlaganja preduzima mere koje mu preporuči lekar
u cilju zaštite zdravlja osuđenog koji štrajkuje glađu u skladu sa ovim pravilnikom i Zakonu
o izvršenju krivičnih sankcija.
Član 17.
Upravnik je dužan da razmotri razloge zbog kojih osuđeni štrajkuje glađu i pisanim
putem osuđenom dostavi svoj odgovor o njihovoj opravdanosti, u roku od 72 časa od
početka štrajka glađu.
.
Član 18.
U slučaju kada više lica štrajkuje glađu iz istih ili sličnih razloga, upravnik zavoda će
sazvati komisiju koja se sastoji od jednog člana službe za zdravstvenu zaštitu, jednog člana
službe za tretman i jednog člana službe za obezbeđenje.
Član komisiije ne može biti osoba koja je u direktnom konfliktu sa osuđenim koji
štrajkuje glađu.
Radom komisije rukovodi Upravnik zavoda.
Član 19.
Komisija iz čl. 18. će doneti program postupanja sa osuđenima koji štrajkuju glađu.
Program će sadržati ocenu bezbednosne situacije u zavodu i mere kojim se
obezbeđuje poštovanje kućnog reda, discipline i zdravlja osuđenih i zaposlenih u zavodu.
Program komisije odobrava Direktor uprave.
Član 20.
Ukoliko veći broj osuđenih počne štrajk glađu, a postojeće nadležne službe u zavodu
nisu u mogućnosti da obezbede primenu ovog pravilnika u potpunosti, program koji donosi
komisija iz čl. 18. će propisati i način postupanja nadležnih službi kojim se odstupa od
obaveza koje su propisane ovim pravilnikom.
Odstupanje od ovog pravilnika u situaciji iz st. 1. ne može uskratiti uživanje
osnovnih ljudskih prava i sloboda propisanih Ustavom i Zakonom o izvršenju krivičnih
sankcija osuđenih u zavodu.
Vođenje evidencije
Član 21.
O štrajku glađu osuđenog se vodi posebna evidencija.
Uprava za izvršenje krivičnih sankcija će propisati način vođenja evidencija koje se
odnose na štrajk glađu.
8
Završne odredbe
Član 22.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom
glasniku Republike Srbije".
9
OBRAZLOŽENJE
Predloga pravilnika o postupanju prema osuđenima koji štrajkuju
glađu u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija
PRAVNI OSNOV
Zakon o izvršenju krivičnih sankcija Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 85/2005 i 72/2009)
ne sadrži izričit propis – ovlašćenje za donošenje pravilnika koji bliže uređuje način postupanja u
slučaju štrajka glađu. Zakon sadrži određene odredbe (čl. 102. i čl. 103.) koje se odnose na
zdravstvenu zaštitu osuđenih koji odbijaju hranu i tečnost.
Radi donošenja bližeg propisa o štrajku glađu osuđenih neophodna je dopuna Zakona i uvođenje
odredbe koja sadrži izričito ovlašćenje nadležnog ministarstva za donošenje propisa kojim se
bliže uređuje postupanje u slučaju štrajka glađu osuđenih u zavodima.
CILJ DONOŠENJA PRAVILNIKA
U cilju unapređenja zdravlja, poštovanja dostojanstva, osnovnih ljudskih prava i sloboda
osuđenih, sprečavanja nečovečnog i ponižavajućeg postupanja prema osuđenima i drugim licima
lišenih slobode, očuvanja bezbednosti i discipline tokom štrajka glađu, neophodno je donošenje
Pravilnika o postupanju prema osuđenima koji štrajkuju glađu u zavodima za izvršenje krivičnih
sankcija.
Donošenje ovog Pravilnika potrebno je i zbog usklađivanja podzakonskih akata sa Ustavom i
Zakonom o izvršenju krivičnih sankcija Republike Srbije, kao i sa Kodeksom profesionalne etike
Lekarske komore Srbije.
Osim toga, donošenje ovog Pravilnika potrebno je i zbog usklađivanja pravilnika sa
međunarodnim dokumentima, kao što su Evropska zatvorska pravila, Evropska konvencija za
zaštitu ljudskih prava i sloboda, Malteška deklaracija o štrajku glađu, i drugi međunarodni
ugovori.
OPRAVDANOST DONOŠENJA PRAVILNIKA
Potreba za donošenjem Pravilnika o postupanju prema osuđenima koji štrajkuju glađu u zavodima
za izvršenje krivičnih sankcija je uočena nakon sprovođenja istraživanja „Monitoring
10
zdravstvenog praćenja štrajka glađu osuđenih“ koji je realizovao stručni tim Centra za ljudska
prava iz Niša1. Monitoring je realizovan u okviru projekta „Proširena koalicija za reformu
sistema zatvaranja“, a sprovodio se u zavodima u Nišu, Sremskoj Mitrovici i Požarevcu. Iako je
cilj istraživanja bio, pored ostalog, sagledavanje medicinskog aspekta štrajka glađu i postupanje
službe za zdravstvenu zaštitu, identifikovane su potrebe šireg regulisanja ove materije koja bi
obuhvatila sve nadležne službe u zavodima. Razlozi za ovakvo regulisanje leže u činjenici da se
štrajk glađu osuđenih ne tiče samo njihovog zdravlja, već i osnovnih prava osuđenih, kao i
bezbednosti i discipline u zavodima.
Isto tako, cilj donošenja ovog pravilnika jeste i jasno određivanje pravila kako bi nadležne službe
u zavodima jednoobrazno postupale u slučajvema štrajka glađu.
Nakon analize rezultata istraživanja i identifikovanja proceduralnih i sistemskih nedostataka u
postupanju Zavoda u slučaju kada osuđeni štrajkuju glađu, task grupa "Proširene koalicije za
reformu sistema zatvaranja" je izradila "Nacrt Predloga pravilnika o postupanju prema osuđenima
koji štrajkuju glađu u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija."
OBRAZLOŽENJE POJEDINAČNIH IZMENA
Prilikom sačinjavanja ovog pravilnika korišćene su odredbe koje se odnose na osuđene koji
štrajkuju glađu sledećih propisa: Zakona o izvršenju krivičnih sankcija ("Sl. glasnik RS", br.
85/2005, 72/2009 i 31/2011 ), Pravilnika o kućnom redu kazneno-popravnih zavoda i okružnih
zatvora ("Sl. Glasnik RS", br. 72/2010 od 8.10.2010. god), kao i Kodeksa profesionalne etike
Lekarske komore Srbije od 28.9.2006. godine.
Uvodne odredbe
U uvodinim odredbama se uređuje oblast primene Pravilnika.
Pravilnik se odnosi na osuđene, ali i pritvorenike koji štrajkuju glađu. Ove dve kategorije lica
lišenih slobode po krivičnom zakonodavstvu imaju različit položaj i različita prava, ali suštinski
su u sličnom položaju jer su pritvorske jedinice najčešće deo kazneno popravnih zavoda,
medicinske službe koje se staraju o zdravlju osuđenih staraju se ujedno i o zdravlju pritvorenika i
položaj ove dve grupe lica je uopšte sličan tokom štrajka glađu.
U uvodnim odredbama se uređuje koje službe u kazneno popravnim zavodima imaju obaveze
prema ovom pravilniku i njihovo pojedinačno i zajedničko postupanje. Smatramo da u slučaju
štrajka glađu najviše dužnosti i obaveza u odnosu na osuđenog imaju sledeće službe: služba za
zdravstvenu zaštitu, služba za obezbeđenje, služba za tretman, kao i upravnik zavoda, zbog čega
je u Pravilniku najviše pažnje posvećeno ovim službama.
U čl. 2. Pravilnika se definiše šta se smatra početkom i završetkom štrajka glađu. Ove odredbe u
sebi sadrže i definiciju štrajka glađu, u smislu ovog Pravilnika, kao odbijanje uzimanja hrane ili
hrane i tečnosti od strane osuđenih, u cilju protesta ili zahteva u periodu dužem od 48 sati. Ova
odredba je od značajna zbog toga što je nephodno jasno odrediti šta se smatra štrajkom glađu, kao
i od kog momenta nastaju prava i dužnosti nadležnih službi. Osnova za definisanje štrajka glađu
na ovaj način sadržana je u Malteškoj deklaraciji Svetskog udruženja lekara o štrajku glađu,
1
Monitoring zdravstvenog praćenja štrajka glađu osuđenika, Ničić Branislav, Verica Milošević, Lidija
Vučković, izdavač Centar za Ljudska prava – Niš, 2011.
11
prema kojoj se pod štrajkom glađu podrazumeva odbijanje hrane kao vid protesta ili zahteva više
od 48h.
U čl. 3. se garantuje postupanje nadležnih službi na način na koji se poštuju osnovna ljudska
prava osuđenih koji štrajkuje glađu, kao i zabrana uskraćivanja prava zbog činjenice da osuđeni
štrajkuje glađu. Ova odredba je nastala kao potreba da se još jednom napomene svim službama u
kazneno popravnim zavodima da je zabranjeno kršenje prava osuđenog, a naročito osuđenog koji
štrajkuje glađu. Na osnovu istraživanja smo zaključili da zaposleni u pojedinim službama imaju
negativan stav prema osuđenima koji štrajkuju glađu, iako se radi o vidu nenasilnog protesta.
Zbog toga je nastala potreba da se i ovakva odredba unese u pravilnik, kako bi se osuđeni zaštitili
od bilo kakvog uskraćivanja prava tokom štrajka glađu.
Postupanje službe za obezbeđenje
Članovi od 4. do 7. regulišu postupanje službe za obezbeđenje. S obzirom na to da je služba za
obezbeđenje u stalnom kontaktu sa osuđenim i da prva može da uoči promene u ponašanju i
postupanju osuđenog, pripadnici te službe su obavezni da sačine službenu belešku i obaveste
druge službe o činjenici da je osuđeni ili više osuđenih počelo ili prestalo štrajk glađu, kao i o
svim bitnim promenama u toku štrajka glađu. Sačinjavanje službene beleške je od velikog značaja
jer se na taj način utvrđuju bitne činjenice u vezi štrajka glađu. Neophodno je da služba za
obezbeđenje sačini belešku i obavesti druge službe bez odlaganja, kako bi mogle pravovremeno
da deluju u okviru svojih ovlašćenja i kako bi zaštitile zdravlje osuđenih.
Služba za obezbeđenje je dužna da ukaže osuđenom na mogućnost pismenog izjašnjavanja o
razlozima štrajka. Pisanje ovakve izjave je pravo osuđenog, koje može da omogući nadležnim
službama da se upoznaju sa najbitnijim činjenicama u vezi štrajka glađu.
U članu 7. Pravilnik reguliše postupanje službe za tretman i propisuje dužnost službe da obavi
razgovor sa osuđenim koji štrajkuje glađu. Služba za tretman prema ZIKS-u (čl.19) primenjuje
metode i postupke kojima se na osuđene utiče da ubuduće ne čine krivična dela, ali takođe
utvrđuje program postupanja prema osuđenom i usklađuje rad ostalih službi i drugih učesnika na
njihovom sprovođenju. Vaspitači su po pravilu najbolje upoznati sa svim činjenicama koje su od
značaja za primenu tretmana prema osuđenom: za koje je delo osuđen, kolika je dužina trajanja
kazne zatvora, da li je povratnik i brojne druge činjenice. U razgovoru sa osuđenim vaspitač će
saznati zbog čega osuđeni štrajkuje glađu, koji su razlozi za štrajk, da li se može odrediti trajanje
štrajka, koji je uslov potrebno ispuniti da bi štrajk prestao i sl. Saznanje ovih činjenica je veoma
važno da bi se napravio plan postupanja i odredio rad ostalih službi. Potom će vaspitač da sačini
izveštaj koji će pored ostalih podataka sadržati i sveobuhvatno mišljenje o slučaju. Vaspitač je
prema odredbama ovog člana, dužan i da obavesti najbližeg člana porodice osuđenog koji
štrajkuje glađu, zbog toga što štrajk glađu predstavlja veliki zdravstveni rizik za zdravlje
osuđenog i zato što može ugroziti i njegov život. Obaveštavanje najbližeg člana porodice je važno
kako za osuđenog tako i za njegovu porodicu, koja mora da bude informisana o tome šta se sa
osuđenim dešava, kako bi ukoliko je to moguće, pomogla da ne dođe do ozbiljnih posledica
štrajka glađu ili ukoliko one nastanu, pomogla da budu sanirane.
Postupanje službe za zdravstvenu zaštitu
U članovima od 8. do 16. Pravilnik sadrži odredbe o postupanju službe za zdravstvenu zaštitu.
U čl. 8. lekaru u zavodu se garantuje puna profesionalna nezavisnost u lečenju osuđenog koji
štrajkuje glađu. Ovim članom se želi još jednom naglasiti da je lekar nezavistan u lečenju
12
osuđenog koji štrajkuje glađu i samim tim je zabranjena bilo kakva vrsta pritiska na lekara. Ovde
se na posredan način štiti i štrajkač glađu od pritisaka na njega zbog činjenice da štrajkuje glađu.
Prema čl. 9. lekar je dužan da obavi hitan pregled i sačini izveštaj koji sadrži bitne činjenice o
zdravlju osuđenog koji štrajkuje glađu. Utvrđivanje stanja zdravlja osuđenog na početku štrajka
glađu neophodno je zbog različitih posledica koje mogu da nastanu usled štrajka glađu kod
bolesnog i zdravog osuđenika, kao i zbog utvrđivanja koliko dugo osuđeni može izdržati da
štrajkuje glađu bez većih posledica po njegovo zdravlje. Izveštaj o bitnim činjenicama u vezi
štrajka i njegovog uticaja na zdravstveno stanje osuđenog, lekar će dostaviti upravniku koji će
vršiti koordinaciju službi u zavodu u slučaju štrajka glađu.
U čl. 10 se propisuju dužnosti lekara da prilikom prvog pregleda upozna osuđenog koji štrajkuje
glađu o mogućim posledicama po njegovo zdravlje usled štrajka. Upoznavanje osuđenog sa
posledicama štrajka glađu po njegovo zdravlje neophodno je zbog toga što saznanje ovih
činjenica može značajno uticati na odluku osuđenog da započne štrajk glađu, pogotovo ukoliko
osuđeni već boluje od hroničnih bolesti i uzima određenu terapiju.
Praćenje zdravstvenog stanja osuđenog neopohodno je tokom štrajka glađu. Zbog toga lekar ima
obavezu da svakodnevno pregleda osuđenog, da od njega traži pristanak za medicinsku
intervenciju u slučaju gubitka svesti i da utvrđuje da li osuđeni želi da nastavi štrajk. Usled štrajka
glađu mogu se svakodnevno dešavati promene u zdravstvenom stanju osuđenog, koje nekada
mogu biti i takve da zahtevaju hitnu intervenciju. Ako se osuđeni svakodnevno pregleda može se
utvrditi koliko se zdravstveno stanje pogoršava, kojom brzinom i koliko još može da izdrži u
štrajku bez ozbiljnijih posledica. O svemu ovome je lekar dužan da upozna samog osuđenog.
Ovim članom je propisano i pravo osuđenog na mišljenje drugog lekara. Ovu obavezu propisuju i
međunarodni dokumenti koji uređuju ovu oblast. Mišljenje drugog lekara je poželjno jer usled
štrajka glađu mogu nastati vrlo ozbiljne posledice po zdravlje osuđenog.
U skladu sa odredbama ZIKS-a, Pravilnik u čl.11 predviđa da se lečenje vrši uz pristanak
osuđenog koji štrajkuje glađu i da je zabranjeno prisilno hranjenje. Odluka osuđenog da štrajkuje
glađu je odluka duševno zdravog lica da na ovaj način pokuša da ostvari svoja prava i da ukaže na
problem koji ima. Zabrana prisilnog hranjenja proizilazi iz obaveze poštovanja osuđenikove
slobodne volje prilikom odlučivanja o svom zdravlju jer se ograničenja slobode, koja proizilaze iz
izrečene kazne, ne odnose se na zdravlje osuđenog.
Ovim članom se određuje i sloboda odlučivanja lekara u onim slučajevima kada osuđeni koji
štrajkuje glađu postane konfuzan, upadne u komu ili na drugi način postane nesposoban za
donošenje svesne odluke, da u skladu sa zakonom i lekarskom etikom primeni veštačku ishranu.
Ova odredba je u skladu sa Maletškom deklaracijom i Kodeksom profesionalne etike Lekarske
komore Srbije. Kada nastupe ovakve okolnosti, lekar je obavezan da bez odlaganja pruži hitnu
lekarsku pomoć osuđenom, jer obaveza pružanja hitne medicinske pomoći uvek postoji.
Ipak, Pravilnik propisuje zabranu lečenja i veštačkog hranjenja ukoliko je to osuđeni izričito
zabranio u trenutku kada je bio svestan. Ova odredba je uneta da bi se svesna i voljna odluka
štrajkača glađu ispoštovala.
U čl. 12. se predviđa dužnost lekara da svakodnevno procenjuje psihičko zdravlje osuđenog, kao i
da oceni da li je njegova odluka dobrovoljna i svesna. Istim članom je određeno da je lekar dužan
da u slučaju sumnje u njegovo psihičko zdravlje, osuđenog uputi na specijalistički lekarski
pregled. Utvđivanje psihičkog zdravlja je nephodno vršiti na početku štrajka glađu, ali u toku
štrajka i to svakodnevno. Na početku štrajka neophodno je utvrditi da li je odluka o štrajku
doneta od strane osobe koja je svesna šta želi da postigne štrajkom i koja je svesna posledica po
svoje zdravlje. Na ovaj način će se odvojiti psihički zdrava lica koja putem štrajka glađu
zahtevaju ostvarenje nekog cilja ili prava, od lica koja usled duševne bolesti ili nekog duševnog
13
poremećaja žele da sebi nanesu zlo. Psihičko zdravlje je neophodno svakodnevno utvrđivati jer
štrajk glađu ozbiljno pogađa nervni sistem i utiče na rasuđivanje.
U ovom članu je predviđena i obaveza lekara da u slučaju da sumnja u dobrovoljnost odluke o
stupanju u štrajk glađu o tome obavesti upravnika zavoda. Na ovaj način bi se postigla zaštita
onih osuđenih na koje se vrši pritisak ili se prisiljavaju da štrajkuju glađu.
Članom 13. se određuje dužnost lekara da nastoji da sazna razloge za štrajk osuđenog. Saznanje
razloga za štrajk glađu jedan je od načina da se sa osuđenim uspostavi određen kontakt i
komunikacija kako bi se utvrdilo da li je odluka o stupanju u štrajk glađu dobrovoljna i svesna.
Osim toga, na ovaj način se osuđenima pokazuje da započinjanje štrajka glađu veoma ozbiljno
shvata od strane osoblja ustanove i da će se razlozi njihovog protesta savesno razmotriti.
Članom 14. se određuje dužnost lekara da pouči osuđenog koji štrajkuje glađu o mogućnošću
uzimanja tečnosti, lekova, vitamina i drugih supstanci, a čime se ne prekida štrajk glađu. U okviru
sprovedenog istraživanja došli smo do saznanja da osuđeni često smatraju da prekidaju štrajk
glađu ukoliko uzimaju bilo šta sem vode. Da bi osuđeni lakše podneo štrajk glađu i da bi se
minimizirale posledice štrajka po zdravlje, neophodno je da lekar upozna osuđenog šta treba da
uzima tokom štrajka glađu.
U čl. 15. je propisana zabrana prisiljavanja i uslovljavanja lečenjem u cilju prestanka štrajka
glađu. Na ovaj način se zabranje bilo kakva vrsta pritiska na osuđenog od strane lekara.
Istim članom je propisana obaveza lekara da u slučaju sumnje da su prava osuđenog ugoržena
obavesti Upravnika zavoda i druge nadležne službe i tako omogući da ove službe preduzmu
korake u pravcu zaštite prava.
Postupanje upravnika zavoda
Članovima od 16. do 21. se regulišu dužnosti i prava Upravnika zavoda u slučajevima kada
osuđeni ili više osuđenih štrajkuje glađu.
Prema čl. 16. Upravnik zavoda je dužan da vrši koordinaciju rada nadležnih službi i obezbedi
pravilnu primenu ovog pravilnika, kao organ koji je neposredno nadređen svim drugim nadležnim
službama. Neophodno je da se na jednom mestu prikupe sve činjenice od značaja za štrajk glađu
osuđenog, kako bi sveobuhvatno mogao da se sagleda slučaj.
Ovim članom se dalje utvrđuje da je upravnik zavoda dužan da bez odlaganja preduzima mere
koje mu preporuči lekar u cilju zaštite zdravlja osuđenog koji štrajkuje glađu, u skladu sa ovim
pravilnikom i Zakonom o izvršenju krivičnih sankcija. U domenu zaštite zdravlja osuđenog sve
nadležne službe i upravnik su dužne da postupaju po nalozima lekara, jer je tokom štrajka
najvažnije zaštiti zdravlje osuđenog.
Članom 17. se uvodi dužnost Upravnika da razmotri razloge zbog kojih osuđeni štrajkuje glađu i
pisanim putem osuđenom dostavi svoje mišljenje o njihovoj opravdanosti, u roku od 72 časa od
početka štrajka glađu. Ova odredba je uneta kako bi se pokušalo brzo okončanje štrajka glađu. U
okviru svog mišljenja upravnik će oceniti da li su razlozi zbog koji osuđeni štrajkuje opravdani ili
ne, a ukoliko jesu koje će korake preduzeti u cilju ostvarivanja prava. Na osnovu toga osuđeni će
moći da proceni da li može da štrajkom ostvari cilj zbog koga je otpočeo štrajk i odluči da li želi
ili ne da nastavi sa štrajkom.
U članu 18. se propisuje da u slučajevima kada više osuđenih štrajkuje glađu, Upravnik zavoda je
dužan da formira komisiju koja će se sastojati od po jedinog člana nadležnih službi. Štrajk glađu
14
od strane većeg broja lica značajno opterećuje službe u zavodu, može predstavljati opasnost po
bezbednosti osuđenih i zaposlenih u zavodu i posebno ga treba sagledavati i zbog činjenice da
mogu nastati štetne posledice po zdravlje za veći broj lica. Stoga je nepohodno formirati
komisiju, koju će sačinjavati predstavnici svih nadležnih službi za postupanje u slučaju štrajka
glađu.
Članom 19. se uvodi obaveza komisije da u slučaju kada više osuđenih počne štrajk glađu donese
Program postupanja koji sadrži ocenu bezbednosne situacije u zavodu i mere kojim se obezbeđuje
poštovanje kućnog reda, discipline i zdravlja osuđenih i zaposlenih u zavodu. Program postupanja
se sačinjava iz razloga umanjenja navedenih rizika u slučaju grupnog štrajka glađu.
Direktor uprave odobrava program, kako bio upoznat sa činjenicom da veći broj osuđenih u
kazneno popravnom zavodu štrajkuje glađu, kao i sa merama koje će se preduzeti u tom slučaju.
Član 20. predviđa mogućnost komisije da donese poseban Program ukoliko veći broj osuđenika
započne štrajk glađu, a postojeći kapaciteti nadležnih službi nisu u mogućnosti da obezbede
primenu ovog pravilnika u potpunosti. Odredbe Programa o obavezama pojedinih službi u slučaju
štrajka glađu mogu odstupiti od odredbi Pravilnika na taj način što će se obaveze službi izvršavati
grupno za sve osuđene koji štrajkuju glađu i koje povezuju određene činjenice, na primer dan
početka štrajka glađu, razlozi i motivi za štrajk, šta od tečnosti ili drugih supstanci uzimaju ili
slično.
Narednim stavom je predviđeno da odstupanjem od ovog pravilnika se ne mogu uskratiti
osnovna ljudska prava i slobode propisane Ustavom i Zakonom o izvršenju krivičnih sankcija
osuđenih u zavodu. Dakle, odstupanje od pravila ima za cilj efikasniji rad nadležnih službi, a ne
uskraćivanje prava.
Vođenje evidencije
Članom 21. se propisuje obaveza uvođenja evidencija o štrajku glađu osuđenih, a čiji sadržaj će
se regulisati posebnim aktom. U evidencijama će se upisivati i na taj način utvrđivati sve
činjenice od značaja za štrajk glađu, a što je neophodno radi sveobuhvatnog i istinitog utvrđivanja
činjeničnog stanja, koje je osnov za donošenje odluka.
Završne odredbe
Član 22. Predviđa stupanje na snagu ovog pravilnika.
Predlog Pravilnika o postupanju prema osuđenima koji štrajkuju glađu u zavodima
za izvršenje krivičnih sankcija je deo projekta ‘’Korak po korak kroz reformu sistema
zatvaranja’’ Centra za ljudska prava-Niš, koji finansira Delegacija Evropske Unije u
Republici Srbiji
15
Download

Predlog pravilnika o postupanju prema osuđenima koji štrajkuju