Hardver računara
Centralna jedinica računara sastoji se od kućišta u kojem se nalaze:
- Osnovna ploča (Matična ploča)
- Kontroleri
- Portovi
- Jedinica disketa
- Grafička kartica
- Izvor napajanja.
Pored ovih delova unutar kućišta postoji određen broj praznih utičnica („slotova“) u
koje se mogu uključiti i druge kartice, npr. Fax/modem, TV kartica...
Na osnovnoj ploči nalaze se priključna mesta za procesor, memoriju, zatim
magistrala, skup čipova koji kontrolišu rad računara i priključci za dodatne kartice. Pored
toga na osnovnoj ploči mogu biti i kontroleri za diskove i disketne jedinice i priklhjučci za
povezivanje računara sa drugim uređajima.
Uloga kućista je da delove računara drži zajedno i da ih napaja jednosmernim
naponom određenih iznosa. Kućista se izrađuju u više vrsta i dimenzija. Mogu biti ležeća i
stojeća (tower). Zajedničko je kod svakog kućista da ima dugme za uključivanje i
isključivanje računara (power button), dugme za restartovanje računara (reset), dugme za
turbo mod, konektore za priključivanje napajanja i nekoliko indikatora (LED).
Matična ploča (telo računara), ili matična ploča, jeste ploča na kojoj se nalaze
komponente računara. Procesor nije sastavni deo Matične ploče već na matičnoj ploči
postoje samo konektori za njegovo priključivanje. Procesor određuje tip PC računara. U
njemu se realizuju sve računske i logičke operacije i izvršavaju komande koje su zadate
programom. Karakteristike procesora su:
brzina procesora
dužina procesorske reči
radni takt i
interni keš.
Brzina procesora izražava se u milionima operacijakoje procesor može da obradi u
jednoj sekundi.- MIPS-ovima ( Milion Instruction Per Second), Zbog velikih brzina rada
dolazi do njegovog zagrevanja zato se montira dodatni ventilator koji ih hladi.Podaci su
uskladišteni u registrima koji se sastoje od određenog broja bitova. (8, 16, 32, 64, 128 bita).
Dužina procesorske reči je broj bitova koji se jednovremeno prenosi i obrađuje unutar
procesora.
Radni takt impulsa koje generiše sat (clock) - specijalno elektronsko kolo kojim se
iniciraju operacije procesora.Meri se u MHz ili GHz. I za naše potrebe dovoljno je da radni
takt bude između 2 -3 GHz.
Memorija je centralni nervni sistem računara, odnosno to je integrisana ploča koja
na sebi ima nekoliko čipova i služi za trnutno smeštanje podataka. Kada radite nešto na
računaru, podaci se učitavaju u memoriju i čekaju na obradu od strane procesora (moaga
računara). Isključivanjem računara podaci se brišu iz memorije. Memorija se ubada u
slotove na ploči. Računar je brži ako ima više memorije i ako je ona brža. Kapacitet
memorije meri se u MB (megabajtima). Postoje dve vrste memorije: unutrašnja i spoljašnja.
Unutrašnje memorije su brže od spoljašnjih, ali imaju mnogo manji kapacitet. Spoljašnje
memorije se koriste za skladištenje podataka i programa, a unutrašnje za njihov smeštaj pri
trenutnoj upotrebi. Postoje tri vrste unutrašnje memorije: ROM, RAM i keš memorija.
- ROM memorija je deo unutrašnje memorije koji može samo da se čita (Read
Only Memory). To su uglavnom podaci i programi koje sam proizvođač učitava
pomoću specijalnog uređaja koji se zove programator. (Čipovi ROM memorije se
nalaze na dopunskim karticama (npr. za lokalnu mrežu ili skener) ili na sistemskoj
ploči (BIOS)). Sadržaj ove memorije se ne gubi kada se računar isključi.
- RAM memorija je memorija sa slučajnim pristupom (Random Access
Memory). U nju korisnik može da upisuje podatke i da ih čita. Sadržaj ove memorije se
briše po isključenju računara, a podaci sa kojima smo radili se čuvaju na jedinicama
spoljne memorije ukoliko su prethodno snimljeni. Ova memorija nije sastavni deo
matične ploče, već se na njoj nalaze samo konektori za priključenje memorije.
- Keš memorija je vrlo brza memorija koja se nalazi u samom procesoru
(interni keš) ili uz njega (eksterni keš). Ova memorija ima višestruko brže vreme
pristupa od obične memorije. Zbog toga se u njoj drže podaci koji se često koriste.
Prilikom prvog zahteva za подацима они се копирају iz glavne memorije (RAM) u
keš. Kada se sledeći put ukaže potreba za istim podacima procesor ih prvo potraži u
ovoj memoriji. Ako su podaci tu, procesor im pristupa mnogo brže. Ako podaci više
nisu tu, moraju se uzeti iz glavne memorije.
- Baferi su delovi RAM memorije u kojima se privremeno čuvaju podaci (dok
ne dođe vreme da budu obrađeni). Na primer, ako štampač ne može dovoljno brzo da
odštampa podatke, oni se šalju u bafer, pa se štampaju iz njega.
Kontrolni set čipova- Kontrolna jedinica upravlja celokupnim radom računara,
određuje koja je naredba sledeća na redu za izvršenje, uzima je iz memorije, interpretira,
izdaje odgovarajuće komande procesoru i kontroliše njihovo izvršenje.
Magistrala je komunikacioni put između komponenata. U računaru postoje tri
ključne magistrale:
Adresna magistrala
Magistrala podataka
Kontrolna magistrala
Kontroleri Na prvim matičnim pločama koje je IBM ugrađivao u PC računare nalazilo
se mnogo pojedinačnih čipova za kontrolu rada računara i upravljanje eskpanzionim
slotovima i periferijama (DMA kontroler, kontroler prekida, generator takta, sistemski
časovnik i dr.). Upotreba ovako velikog broja čipova uticala je na cenu prvobitnih matičnih
ploča.
Razvoj integrisane tehnologije omogućio je da se svi ovi čipovi integrišu u samo
nekoliko integrisanih kola koja dobijaju ime čipset.
Čipset predstavlja skup pojedinačnih kontrolera koji ostvaruju vezu kako između
glavnih delova računara, tako i prema ekspanzionim slotovima i brojnim periferijama.
Čipset kontroliše protok podataka između procesora i memorije, utiče na brzinu
transfera podataka, određuje karakteristike i brzinu ekspanzionih slotova itd.
Portovi .za povezivanje uređaja koji imaju standardne priključke koriste se posebna
priključna mesta- portovi. Postoje 2 vrste portova: paralelni i serijski.
Paralelni priključak je osnovni adapter za štampače i spoljašnje uređaje (kao što su
Zip uređaji i CD snimači). Ovaj interfejs koristi Centronics priključak na strani štampača i
priključak DB-25 na strani računara. U svom najjednostavnijem obliku, paralelni priključak
je jednosmeran (podaci idu iz računara u štampač, ali ne i obrnuto). Većina današnjih
paralelnih priključaka sada podržava i dvosmerni tok podataka (podaci mogu da teku u oba
smera između računara i paralelnog uređaja) i veće brzine prenosa podataka.
Serijski priključci su adapteri koji podržavaju širok opseg sporijih periferija kao što
su modemi, serijski miševi, digitalni fotoaparati, lični digitalni pomoćnici kao što je 3Comov
Palm Pilot i neke vrste skenera. Oni se povezuju s periferijama preko interfejsa RS--232 koji
najčešće koristi muški priključak DB-25 ili DB-9.
USB adapter prvi put se pojavio 1995. godine. On nudi brzinu i prilagodljivost; jedan
USB interfejs podržava maksimalno 127 uređaja pri brzini od čak 12 miliona bita u sekundi.
Tastature, miševi, skeneri, digitalni fotoaparati i modemi primeri su uređaja koje USB
magistrala podržava.
Ulazne jedinice služe za unošenje programa i podataka u računar. To su tastatura,
miš, digitajzer, kao i razni specijalizovani uređaji: skener, fotoaparat, čitač bar koda.
Izlazne jedinice su monitor, štampač, crtači ( ploteri)
Miš je ulazni uređaj čijim se pomeranjem po ravnoj površini (podloga, sto) pomera
pokazivač (pointer) na monitoru. Može biti mehanički i optički. Mehanički miš ima gumenu
kuglicu sa donje strane čije se pomeranje preko potenciometra kodira u električne signale.
Optički miš radi na principu optičkog zraka. Obe vrste miša sa gornje strane imaju dva
tastera koji se koriste za aktiviranje komande ili dobijanje pomoćnog menija. Između njih
može postojati točkić koji služi za brzo pregledavanje velikih dokumenata.
Tastatura je ulazni uređaj koji se koristi za unos podataka. Ima pet grupa tastera:
- alfanumerički deo (slova i brojevi),
- numerički deo ( brojevi i aritmetički operatori),
- tasteri za pomeranje kursora na ekranu (strelice, Home, End, Page Up, Page
Down),
- funkcijski tasteri F1-F12 i
- upravljački tasteri (Shift, Ctrl, Alt, Caps Lock, Enter, Space, Tab…).
Skener je ulazni uređaj pomoću koga se u memoriju računara unose razne vrste
dokumenata koji se nalaze u originalu na papiru.
Monitor je izlazni uređaj na kome se vide rezultati rada na računaru. Mogu se
podeliti na više načina:
I podela:
- monitori sa katodnom cevi – CRT monitori
- ravni monitori
Prema načinu nastajanja slike dele se u tri grupe:
- LCD monitori
- LED monitori
- Ekrani sa gasnom plazmom
II podela:
- Monohromatski monitori i
- monitori u boji – kolor monitori.
III podela:
Prema veličini, tj. dijagonali ekrana ( koja se izražava u inčima, 1inč = 2,56 cm),
monitori mogu biti: 14’’, 15’’,17’’,19’’,21’’…
Floppy je uređaj koji čita zapise sa diskete čiji je kapacitet 1,44 MB. Na disketu se
mogu upisivati i sa nje čitati podaci
CD ROM je uređaj pomoću kojeg čitamo podatke sa CD-a. Takođe, postoji i DVD ROM
koji čita DVD diskove. DVD je istog oblika kao CD samo što na njega može stati više
podataka. Sada su u upotrebi i rezači koji narezuju diskove, tj. upisuju podatke na CD.
Grafička kartica – pomoću ovog uređaja dobijamo sliku na monitoru.
Modem je kartica koja omogućava da se povežemo na internet.
TV kartica omogućava prijem televiziskog programa... itd.
Download

Hardver računara Centralna jedinica računara sastoji se od kućišta