www.sremskenovine.co.rs
[email protected]
Година LIII
•
Сремска Митровица
•
Среда 13. март 2013.
•
Број 2715
•
Цена 40 динара
у овом броју:
АУТОПУТ
НОВИ САД – РУМА:
До 2015. тунел
кроз Фрушку
Страна 2.
КОЛИКО ЂАЦИ БЕЖЕ
ИЗ ШКОЛЕ:
Боље побећи
него добити кеца
Стране 14-15.
ЗАНИМЉИВА
ЛИКОВНА ИЗЛОЖБА:
Од Таванкута
до Ватикана
Страна 19.
П
оводом изградње соларне електране, прве руске инвестиције
на територији пећиначке општине,
почетком фебруара потписан је Меморандум о разумевању између општине Пећинци и руско-шпанског
конзорцијума компанија фотонапонске индустрије који ће градити
ово енергетско постројење у Радној
зони Карловчић на локацији од 240
хектара.
Меморандум о изградњи соларне електране од 30 мегавата у чију
реализацију ће инвеститор уложити
од 75 до 90 милиона евра, потписали су председник општине Пећинци
Сава Чојчић, Јевгениј Загородњи,
заменик директора Асоцијације ру-
ске фотонапонске индустрије, Андреј Димитријевић, представник
ове Асоцијације у Србији, генерални директор компаније Exiton LL.C
Aleksandr Karaulov и заменик регионалног директора за Источну
Европу компаније Elecnor S.A. Loreto
Tehuka.
Г. М.
Страна 3.
ИЗБОРИ У ДС
Васин и Јешић добили поверење
Irig
www.mackovpodrum.co.rs
Страна 13.
Рума наградила
најбоље спортисте
Страна 37.
2
Среда, 13. март 2013.
@ivot na{
Пише:
Синиша Корица
НОВИ САД • РАЗГОВОРИ О АУТОПУТУ НОВИ САД – РУМА
До 2015. тунел кроз Фрушку
- Утврдили смо врло амбициозан рок да до 2015. завршимо овај, за Војводину, историјски инфраструктурни пројекат - истакао је председник
Пајтић - Биће то најдужи тунел у Србији, дуг око 3 километра, који има
огроман економски значај и који ће спојити Бачку и Банат са Сремом
Школовање
У
овој колумни покушавам да се огледам у струци
која није мој матични број, није економија нити
"чиста" политика. Реч је о образовању.
Од образовно-васпитног програма све почиње.
Упоредимо наше програме образовања са немачким.
Видећемо огромне разлике. Деци у Немачкој је много лакше или још прецизније остављен им је простор
за креативност. Другачије улазе у живот, тамо некако
ведрије, а код нас под теретом или хипотеком претешких школских обавеза. Код нас креативност у старту
(у)гушена. Увек се сетим ситуације када је у Лаћарку
живео наставник руског језика, па га је требало запослити и то тако што је школи због тога додељено
учење руског језика. Можете замислити генерацију
основаца из педесет и неке прошлог века како се
касније напатила са компјутерима, Интернетом. Да ли
ова врста разлога постоји у корену нашег нереформисаног образовног система и дугорочног посртања
Србије. Наш систем школовања је подигао просек напора учења на веома високу степеницу па је просечном ђаку тешко, а талентованог ученик који, рецимо,
нагиње уметности гушимо математиком, хемијом, физиком или ученика склоног математици давимо преопширним друштвеним предметима. Лествицу просека
морамо спуштати ниже, а наставу учинити флексибилнијом нарочито у погледу већег рада са талентима
путем посебних наставних јединица. Тако се у старту
негује разноликост и различитост, те подебљавају оне
линије које ће сутра носити врх Србије. Зашто су таленти светског формата као што су Душан Ковачевић
или Петар Краљ имали проблема током гимназијског
школовања. Душан Ковачевић каже да није знао хемију, физику, математику, нити их је волио. Бранислав Нушић је давно записао „да је математика дала
нашој књижевности многе таленте, нашој позоришној
уметности многе великане. Јер да није било математике данашњи велики песници, писци, режисери наставили би своје школовање и постали честити чиновници.“ Можда би и Душан Ковачевић био високи српски
дужносник, како би то рекли комшије Хрвати. Добили
би чиновника, а изгубили великана и култне филмове
(„Ко то тамо пева“ и остале). Добро је што му математика није ишла па отишао на глуму. Дакле Ковачевић и Краљ имали су проблема у гимназији само због
накарадне структуре образовног система. Ми немамо
осећај за трендове разлучивања и подстицања у било
којој области. Било би логично да сваке године сто
најбољих дипломираних студената медицине, машинства, технологије, хемије, права, економије аутоматски по сили закона имају приоритет над приоритетима
у запошљавању. Нико се не може запослити док се
ова квота не исцрпи. Код нас ове логике нама, влада
клијентелизам, ја теби ти мени. Праве вредности још
не пролазе и како онда да се Србија мења. Требају
нам реформе у свим областима, али пођимо од прве
степенице, од образовања. Ако не знамо како, препишимо. Неће све ово ићи ни лако, ни брзо. Реч је о
процесима. Амбијент је кључан за афирмисање или
умањивање вредности коју свако од нас у себи има.
Питање је, дакле, само усмерења.
Понекад имам утисак да креативност гушимо од
малих ногу, а онда ту губитничку линију провучемо
кроз целу друштвену пирамиду, чак до самог врха,
до Устава који такође не допушта пролаз креативним
идејама о чему ћу детаљно писати у колумни „Војвођанско питање“.
Са састанка у Влади Војводине
П
редседник Владе Војводине др
Бојан Пајтић прошле седмице
је са министарком регионалног
развоја и локалне самоуправе Верицом Калановић разговарао о почетку реализације пројекта градње
аутопута Нови Сад - Рума, са тунелом
кроз Фрушку Гору. Дужина деонице
аутопута Нови Сад – Рума износи 27
километара са 3 километра тунела
кроз Фрушку гору. Састанку у Влади
Војводине присуствовали су покрајински секретар за међурегионалну
сарадњу и локалну самоуправу Бранислав Бугарски, покрајински секретар за привреду, запошљавање
и равноправност полова Мирослав
Васин, покрајински секретар за урбанизам, градитељство и заштиту
животне средине др Слободан Пузовић, представници предузећа „Коридори Србије", градоначелник Новог Сада Милош Вучевић, председник Општине Рума Горан Вуковић
и председник Општине Ириг Владимир Петровић.
- Утврдили смо врло амбициозан
рок да до 2015. завршимо овај, за
Војводину, историјски инфраструктурни пројекат - истакао је председник Пајтић у изјави медијима. - Биће
то најдужи тунел у Србији, дуг око 3
километра, који има огроман економски значај и који ће спојити Бачку и
Банат са Сремом. Тунел ће омогућити
већу пропулзивност предузећима и
грађанима који живе на овом подручју. Пројекат има и огроман еколошки
значај јер је Фрушка гора, која је Национални парк, сада на удару теретног саобраћаја, који се одвија кроз
Ириг и друга места у близини подручја и свакодневно девастира."
- Слободно се може рећи да је овај
пројекат, због свог историјског значаја, окупио све нас. Показали смо
веома висок степен одговорности, јер
су Република и Покрајина и локалне
самоуправе спремне да пуном паром
раде на реализацији овог значајног
аутопута који ће ићи испод Фрушке
горе. Аутопут у будућности треба да
буде повезан и са румунском границом. То треба да се реализује након
2015. године и то је план и обавеза
за будућност. Реч је о пројекту којим стварамо инвестициони амбијент,
јер ће - уз постојећи аутопут између
Београда и Новог Сада - и овај нови
пут отворити могућности да дођу инвеститори, да се отворе индустријске
Део трасе будућег аутопута
зоне и да се грађани запошљавају.
Већ се показало да је постојећи аутопут који спаја главни град Србије и
Нови Сад доказ да је инфраструктура
суштински и најважнији предуслов за
долазак инвеститора и за отварање
нових места и развој привреде - рекао је др Бојан Пајтић.
Министарка регионалног развоја
и локалне самоуправе у Влади Републике Србије, Верица Калановић
рекла је да је изградња аутопута од
Новог Сада до Руме, са тунелом кроз
Фрушку гору, један од највећих инфраструктурних пројеката у Србији у
овом тренутку.
- Остварићемо вишедеценијски
сан грађана Војводине да се Нови
Сад повеже попречном везом са Коридором 10 и границом са Хрватском
и Босном и Херцеговином. Испуниће
се и вишедеценијски сан оних који
живе на Фрушкој гори, да ово подручје ставе у пуну функцију са свим
својим потенцијалима, који се садрже
у природном богатству и лепотама рекла је Верица Калановић.
Министарка Калановић је подсетила да је реч о пројекту за чију
реализацију је потписан предуговор
за реализацију два регионална пута, од којих је један од Новог Сада
до Руме, а други је Моравски коридор у централној Србији, а вредност
је 642 милиона евра. Како је ресорна
министарка подсетила, предуговор са
кинеском фирмом "Путеви мостови"
потписан је крајем прошле године,
што чини потпуни оквир за реализацију овог пројекта, а наредни корак
ће бити потписивање главног угово-
ра. Како је министарка Калановић
објаснила, пројекти су сложени, али
изградња регионалног пута од Новог
Сада до Руме је још сложенија и подразумева активирање свих постојећих снага. Зато је и сазван састанак
у Влади Војводине да би се сусрели
представници ресорног републичког
министарства, Покрајинске владе,
Коридора Србије, Града Новог Сада и
општина Ириг и Рума. Према њеним
речима, грађани Војводине немају
времена да чекају, због чега реализација пројекта захтева пуну синхронизацију, одговорност и посвећеност
реализацији. Републичка министарка
је сусрет окарактерисала као добар
пут да посао буде урађен на најквалитетнији начин. Према њеним речима, надлежности су потпуно дефинисане, као и подела одговорности, што
значи да од данас почиње заједнички
рад на овом пројекту, који треба да
буде завршен за тридесет месеци.
С. Н.
Развојна шанса
Општине Рума и Ириг имају
значајну улогу у овом пројекту: експропријацију земљишта,
обезбедиће локације за извођаче радова и смештај, а решаваће
и имовинско-правне односе. По
речима челних људи Руме и Ирига, овај пројекат је велика шанса
и биће прекретница у економском развоју Руме и Ирига.
- Једну нову вредност добиће
наше индустријске зоне које су
већ у коридору постојећег аутопута Београд - Загреб и овог који
се планира да изгради - рекао је
председник Општине Рума Горан
Вуковић.
Председник Општине Ириг
Владимир Петровић објаснио је
да Ириг добија много тога:
- У планираној обилазници у
зони те трасе већ смо преузели
кораке око плана детаљне регулације за још једну индустријску
зону са петљама према Фрушкој
Гори и Бањи Врдник. Ми свакако очекујемо да овим пројектом
Општина Ириг крене незаустављиво путем развоја – нагласио
је Петровић.
3
Среда, 13. март 2013.
ПЕЋИНЦИ • МЕМОРАНДУМ О РАЗУМЕВАЊУ СА РУСКО-ШПАНСКИМ КОНЗОРЦИЈУМОМ
Соларна електрана у Карловчићу
Руско-шпански конзорцијум компанија фотонапонске индустрије ће соларну електрану градити у Радној зони
Карловчић на локацији од 240 хектара. За пројекат изградње соларне електране од 30 мегавата, овај конзорцијум планира да инвестира од 75 до 90 милиона евра
И
зградња соларне екелтране на територији пећиначке општине, прва је руска
инвестиција овој средини. Челни
људи пећиначке општине, Сава
Чојчић, председник општине и
Никола Радосављевић, председник СО Пећинци, изразили су
задовољство што се руско-шпански конзорцијум који се бави изградњом станица за добијање
електричне енергије из соларних
панела, определио за општину
Пећинце, пожелевши им да што
дуже пословно код њих остану.
Меморандум о разумевању
између општине Пећинци и руско-шпанског конзорцијума компанија фотонапонске индустрије
којим се ближе дефинишу услови за изградњу соларне електране на територији пећиначке општине потписан је у понедељак,
4. фебруара. Овај документ су
потписали председник општине
Пећинци Сава Чојчић, заменик
директора Асоцијације руске фотонапонске индустрије (Russian
photovoltaic industry associstion
– RPIA) Јевгениј Загородњи,
представник RPIA у Србији Андреј Димитријевић, генреални
директор компаније Exiton LL.C
Александар Караулов и заме-
Пуна подршка
Потписивање Меморандума
ник регионалног директора за
Источну Европу компаније Elecnor S.A. Лорето Техука.
- Општина Пећинци исказује
спремност да, у складу са законима Републике Србије и општим
правним актима Општине, подржи реализацију инвестиције
Задовољни сарадњом
- Ми смо из у зет но за довољ ни до че ком и, уоп ште, са
са рад њом ко ју смо оства ри ли
са оп шти ном Пе ћин ци. Већ
ду же вре ме смо раз ме њи вали ин фо рам ци је и ово што
смо да нас ви де ли, по твр ђу је
све оно што смо оства ри ли у
са рад њи пу тем меј ло ва. Уколи ко бу де ова ква са рад ња и
у дру гим ин стан ца ма и мести ма где ће би ти су сре ти,
то ће сва ка ко по мо ћи да се
овај про је кат бр же по кре не и
ре а ли зу је – ре као је Јев ге ниј
За го род њи.
RPIA. У складу с надлежностима,
општина Пећинци ће обезбедити
свеобухватан сервис и подршку
локалне администрације у исходовању неопходних дозвола –
рекао је Сава Чојчић, председник
општине Пећинци и истакао да је
правац изградње соларних електрана, правац будућности. Он је
нагласио да ће локална самоуправа дати све од себе да се ова
инвестиција реализује јер су „соларна електрана, соларни парк
као Богом дани за Карловчић и
општину Пећинце.
- За нас ово представља почетак остварења једног доброг
пројекта и, свакако даје могућност општини Пећинци да тај
пројекат добије, а ми да имамо
велики интерес у његовом фи-
Представници руско-шпанског конзорцијума и пећиначке
општине имали су и састанке у
неколико наших министарстава
и Руској амбасади. Идеја о изградњи соларне електране свуда је наишла на добар пријем.
- Састанак у Министарству
финансија и привреде, којем
смо присуствовали и ја и господин Радосављевић, био је изузетно ефикасан и користан, а
мимо протокола је трајао преко
сат времена. Пројекат је добио
пуну подршку овог министарства. Како су ме наши руски
партнери обавестили, инвестиција је добила зелено светло и на састанку са министром
Бачевићем у Министарству
природних ресурса, рударства
и просторног планирања, а
нансирању – рекао је Јевгениј
Загородњи, изразивши захвалност на срдачном пријему. Јевгениј Зогородњи је додао, да
ће се у периоду од два до три
месеца спровести процена идејног пројекта, након чега ће се
приступити реализацији инвестиције. Иначе, RPIA планира да
инвестира од 75 до 90 милиона
евра у развој пројекта изградње
соларне електране снаге од 30
мегавата на локацији површине
од 240 хектара (земљиште шесте и седме класе) која се налази у Радној зони Карловчић
и која се непосредно наслања
на Радну зону Ашања, чиме се
представници конзорцијума су
на највишем нивоу примљени и
у Руској амбасади, где је пројекат добио и пуну подршку Руске федерације – рекао председник општине Сава Чојчић
и додао да је у Министарству
енергетике, развоја и заштите
животне средине, било речи да
сва три поменута министарства
предложе Влади Републике Србије подизање критеријума за
изградњу соларних енергана
с 10 на 30 мегавата, управо
због реализације ове инвестиције. Чојчић је, такође нагласио да је земљиште на којем ће
се градити соларна електрана
лошег квалитета и да на њему
нема пољопривредне производње, због чега је идеално за
поменуту инвестицију.
и југ општине отвара према новим инвестицијама. Током ове
инвестиције директно ће бити
ангажовано 150 радника, а индиректно око 180 људи. Рускошпански конзорцијум на чијем
је челу Асоцијација руске фотонапонске индустрије, бави се
финансирањем, дизајном, изградњом, управљањем и одржавањем фотонапонских система
(солара).
Након посете Пећинцима, ова
делегација се састала са представницима надлежних министарстава
где су прецизирани услови реализације поменуте инвестиције.
С. Н.
БЕОГРАД • ЕКО-КОНФЕРЕНЦИЈА
Зелена економија – изазов за Србију
Н
а недавно одржаној годишњој конференцији о могућностима „зелене економије“ и заштити животне средине
учествовали су представници
пет земаља из региона уз највише ресорне представнике
Србије, а међу учесницима били су и представници сремскомитровачке топионице Sirmium
Steel.
Први пут од како се организује ова конференција, међу
учесницима су били представници ресорних министарстава Републике Српске, Босне
и Херцеговине, Македоније,
Хрватске и Аустрије. Искуства
ових земаља су различита, али
сва се крећу истим путем и ка
истом циљу – усвајањем и применом ЕУ регулативе у области
заштите животне средине.
Министарка
енергетике,
развоја и заштите животне средине Србије Зорана Михајловић, подсетила је на чињеницу
да се мање прича о животној
средини. Иако смо усвојили
значајан број европских закона и у овој области, много тога
није имплементирано, не примењује се и ту имамо проблема, закључила је министарка.
Шеф делегације ЕУ у Србији, Венсан Дежер подсетио
је да европско законодавство
садржи чак трећину закона који су уређују област заштите животне средине. Зато
европске земље данас отпад
претварају у ресурсе, а рециклирају чак 70 одсто отпада –
додао је Дежер.
Сви говорници сложили су
се да у „зеленој економији“
„лежи“ потенцијал за зараду
и нова упошљавања становништва, а то су потврдили и
бројни представници бизниса
који су пионири у Србији када је реч о третману опасног
отпада и заштити животне
средине. Рециклажа је потенцијално уносан посао, а са
становишта заштите животне
Sirmium Steel: Отпад је ресурс
средине – веома пожељан. Не
треба много да се схвати колико значи уклањање отпада
који је потенцијални ресурс.
Прави пример је сремскомитровачка топионица која
дневно рециклира око хиљаду
тона челичног отпада, чиме је
свакако у врху на овом пољу
у Србији.
Србија и ресорно министарство почели су велики посао у
овој области, а највећи корак
до сада направљен на том пољу је прецизно дефинисана
обавеза оних који су емитери
загађења да свој рад ускладе
са ЕУ регулативом. Тај корак је
интегрисана дозвола. -Сремскомитровачки Sirmium Steel
поседује интегрисану дозволу,
чиме је показао да је спреман
да ради по свим законским регулативама, подсећају из сектора заштите животне средине
Sirmium Steel-а. Интегрисана
дозвола за рад, онима који је
поседују, јасан је показатељ да
је ЕУ регулативу итекако могуће применити у Србији, и да то
више није питање добре воље
већ ствар поштовања државе,
њених закона, али и свих грађана – јер сви делимо исту животну средину.
С. Н.
4
Среда, 13. март 2013.
ГДЕ СУ, ШТА РАДЕ • ВАЛЕНТИНА ВУЧИЋЕВИЋ МАРЧЕТА
„Нико неће Валентину
сем Владе Зорана Ђинђића“
(Наслов објављен у „Сремским Новинама“, маја 2001. године)
- У својим идејама и раду, следила сам мисли Зорана Ђинђића. Био је то невероватан човек, изузетног талента, врлине и невероватних
способности који је увек истицао да се решење за сваки проблем налази тамо где и проблем. Увек нас је подстицао да сами нађемо
решење и за локалну организацију странке, али и за локалне самоуправе које смо, након петооктобарских промена желели да променимо
из корена - истиче Валентина Вучићевић Марчета
Н
еколико месеци пре него што
се у нашем листу појавио
текст за многе, тада приличног „јаког наслова“, Валентина
Вучићевић Марчета, изабрана
је за председника Општинског одбора Демократске странке у Иригу. Било је то време када је готово
читаву Србију покретала нада да
оно вечито „боље сутра“, полако
постаје „данас“ и „овде“.
Као ново лице на тадашњој
политичкој сцени, Велентина је
одредила јасан циљ: да од странке чији је председник направи
истински сервис грађана, посредника који ће бити способан да коренитим реформама друштва реши све проблеме са којима су се
Ирижани сусретали.
Мање приче – више рада
- У својим идејама и своме раду, следила сам мисли Зорана
Ђинђића и настојала да их, колико је могуће, што више укључим
у нови, обновитељски курс Ирига. Био је то невероватан човек,
изузетног талента, врлине и невероватних способности, човек
који је увек истицао да се решење за сваки проблем налази тамо
где и проблем. Увек нас је подстицао да сами нађемо решење и
за локалну организацију странке,
али и за локалне самоуправе које смо, након петооктобарских
промена желели да променимо
из корена. Као жена која се први пут активно укључила у политику, желела сам да другачијим
начином деловања опхођењем и
тимским радом доказажем да политика може бити најкреативнији
посао и да жене, баш као и му-
шкарци могу бити подједнако толерантне, креативне, способне,
- прича Валнетина. - Имала сам
јасну визију Ирига и прво правило које сам увела је да треба
радити много, а причати мало,
јер само видљивим резултатима и дисконтинутетом са старом
праксом могло се стећи поверење
Ирижана у нашу решеност и способност да спроведемо корените
реформе. Други задатак који сам
тада себи поставиула је био да се
општинска управа реформише и
тако постане сервис за грађане, а
не отуђени апарат управе.
На челу Општине
Препознавши у Валентини човека способног да Ириг изведе на
прави пут, оновремена Влада Републике Србије, на чијем се челу
налзио Зоран Ђинђић, 20. априла
2001. године доноси одлуку о Валентинином именовању на функцију председника Општинског
већа Општине Ириг.
- Увек сам мислила да ми имамо довољно своје памети и свим
својим бићем трудила сам се да
покажем да политика није поље
у којем се лови у мутном, него
управо супротно. Тај посао био
је тежак, али сам га стоички прихватила увек имајући на памети
да све оно што ми у локалним
срединма урадимо неће морати
да решава Зоран. Са друге стране, захваљујући подршци коју
ми је указао човек који већ десет година није са нама, никада
се нисам много обазирала на медиокритете који су, као рецидив
времена које смо, надала сам се,
оставили иза себе, настојали да
Валентина Вучићевић Марчета
омаловаже мене, мој рад и моју
идеју. У јавности је покренута до
тада невиђена кампања против
мог доласка на чело Општине.
Циљ толике буке је био да ме до
те мере застраше како бих одустала и повукла се пред онима
који би најрадије желели да конзервирају време и себе у њему,
јасна је некадашња председница
иришке општине.
Борба на два фронта
Међутим, врло брзо, Валентина је повела борбу и на другом,
унутрашњем фронту, настојећи да својим примером промени
свест чланова сопствене странке,
сопственог општинског тима.
- Један део људи који су тре-
бали да изнесу реформе пред чијим смо вратима стајали, истакли
су у први план личне циљеве,
што је доворило до кочења и опструкције мог рада. Следећи Зорана Ђинђића и бивајући свесна
тешкоћа са којима се он сусретао,
истицала сам да ћу радити највише, да они са којима радим треба
само да испуне договпремо, да ће
успех бити колективна заслуга, а
неуспех моја лична одговорност наставља Валентнина. – Брзо сам
се окренула уређењу Општине
и ту сам се највише угледала на
тадашњег председника Општине
Инђија Горана Јешића. Убрзано
сам почела радити на компјутеризацији општинских служби и
на проналажењу стручних особа
за индустријски инжењеринг и
информатику, што би допринело
привлачењу инвестиција и промоцији општине.
Избори и после њих
Како иситче Валентина Вучићевић Марчета, напади на њу интензивирани су током друге половине
2001. године, а све у смислу њен
дискредитације до избора заказаних за новембар исте године.
- На изборима постижемо успех,
иако ја нисам прошла у изборној
јединици у коју сам насилно била
премештена. Међутим, тадашња
Општинска изборна комисија поништила је изборе на једном бирачком месту на којем је победио
кандидат ДС-а. Покренула сам опсежну акцију, али уместо решења
овог проблема који је из основа
мењао ствари у Иригу, сазнајем
да ми је, захваљујући деловању
и неких од најближих сарадника,
одузето овлашћење ДОС-а и да
се моји приговори не разматрају.
Онемогућена сам да учествујем у
договорима о предстојећем формирању власти, што је и довело
до тога да на конституивној седници СО Ириг, петог децембра 2001.
тајним гласањем, победи кандидат
ДСС-а. Победа на изборима претворена је у пораз на скупштини,
настaвља Валентина. – На жалост,
после доста уложеног труда и изборне победе, показало се да је
многим мојим сарадницима крајњи
циљ био да, као гумицом, избришу
наш успех чак и по цену доласка
на власт директно супротстављених партија.
Током 2003. године за Валентину се дешавају крупне ствари.
Најпре, долази до погоршања
здравственог стања, а када је
12. марта убијен премијер Зоран
Ђинђић, Валентина је, како каже, била сломљена.
- Тада се у мени све сломило.
На скупштини, иришког ДС – а
27. марта нисам имала снаге да
се кандидујем, али сам чланству
предложила доследног и поштеног члана за председника, који
је тада и изабран. Данас, када се
(не)обележава десетогодишњице Зоранове смрти, решена сам
да истрајем на његовом путу, да
се активирам и помогнем Иригу и
Демократској странци да из ових
тешких и смутних времена изађу
као победници. Мислим да је то
могуће и сигурна сам да је рецепт
за то дао својим животом и делом
др Зоран Ђиинђић. На нама је само да га следимо, закључује Валентина Вучићевић Марчета.
С. Лапчевић
М. Милеуснић
СРЕМСКА МИТРОВИЦА • ПОСЕТА СЛОВЕНАЧКИХ ПЕНОЛОГА
Размена стручних искустава
Словенци су, осим КП Завода где су се упознали са начином рада у струци, обишли и неке од културно - историјских споменика града на Сави
Г
рупа од педесетак чланова
Друштва пенолога Словеније,
запослених у тамошњим казненопоправним заводима, посетила је
прошлог петка, 8. марта, Казнено-поправни завод у Сремској
Митровици где су се упознали
са низом стручних тема везаних
за начине свакодневног рада са
осуђеним лицима. У склопу посете гости из Словеније су обишли
и кулурно- историјске споменике
овог града.
Како нам је казао Бранислав
Павков, управник ресторана
"Срем" при Казнено поправном
заводу у Сремској Митровици,
након дочека словеначких колега, овакве активности су иницирала два министарства прав-
де - из Србије и Словеније.
- Част нам је што смо примили колеге из Словеније који су
се одлучили да овога пута посете нашу установу. Дошли су да
виде како радимо, али и да буду
гости нашег града. Зато је током
дана за њих била организована
посета Царској палати, базилици светог Димитрија, Саборном
храму, мосту светог Иринеја и
другим споменицима културе.
Надамо се да ће ово допринети размени искустава - рекао је
Бранислав Павков.
У делегацији из Словеније
били су и Зоран Ремиц који ради у Централном затвору Словеније, у Добу, и Бранко Гверић,
запослен у затвору у Копру.
- Ми смо сви чланови Друштва пенолога Словеније, дошли смо да видимо каква је
пракса рада код вас у овој области, да добијена сазнања упоредимо са нашим начином рада
- каже Бранко Гверић.
Његов колега Зоран Ремиц
подсетио је да су словеначки
пенолози ранијих година били,
истим поводом, у неколико установа за извршење затворских
санкција у државама на простору бивше Југославије. Били су
у Новом Саду, у Зеници, Лепоглави, на Косову, у Подгорици
као и у Скопљу. Након посете
Сремској Митровици Словенци
су посетили Нови Сад.
С.Ђ.-М.М.
Пенолози из Словеније у посети КП Заводу
5
Среда, 13. март 2013.
МАРАДИК • ИНТЕРАКТИВНА ТАБЛА У ОШ „БРАНКО РАДИЧЕВИЋ“
„Кад има алата има и заната“
Зелена табла, креда и сунђер полако одлазе у заборав, а часови постају
занимљивији уз помоћ интерактивне табле
У
ченици
основне
школе
„Бранко Радичевић“ из Марадика једини су на територији инђијске општине који
више од шест месеци имају могућност да уче на интерактивној
табли. Класична табла са кредом
и сунђером све се мање користе
у настави, а нова и савремена
технологија пружа ђацима могућност да на занимљив и сликовит начин савладају градиво.
- Интерактивна табла се може
користити у свим предметима, а
конкретно, у мом случају, на часу ликовне културе све оне слике које постоје у уџбенику могу
са лакоћом да илуструјем и демонстрирам ученицима. Сада је
много једноставније приказати
технику мешања боја. Што се тиче доживљаја, ученици преко посебне оловке осетљиве на додир могу да померају
предмете, рецимо да склапају слагалице уметничких дела познатих сликара.
Кристијан Бекер најактивнији
Са друге стране, одмах добијају одговоре да ли је одређени задатак тачно
урађен, тако да нам је настава веома
олакшана и много више постижемо - каже Александар Рапић, наставник ликовне културе.
Више науче на часу
Пише ко стигне, уређује ко мора
Бећарски бисери
сремских тамбураша
Како кажу у школи, када су ученици осетили како функционише
нова табла тешко их је било вратити
на стари принцип рада помоћу креде и сунђера који су и даље у употреби.
Ученик шестог разреда Кристијан Бекер неколико пута узастопно
се јављао да склопи слагалицу на
интерактивној табли и одушевљен
каже:
- Јако ми се свиђа нова табла јер
помоћу ње више научимо у школи,
па кући имамо слободног времена.
Пре две године Министарство
просвете је расписало конкурс са
циљем побољшања инкулузивног
образовања у школама. Основна
школа у Марадику је конкурисла и
одобрен јој је пројекат под називом
„Кад има алата има и заната“ и добили су интерактивну таблу и пропратна
средства.
- Овакву таблу могу да користе наставници наше школе за све предмете.
Драго нам је да смо добили могућност
да осавременимо наставу и надамо се
да ће се она показати у пракси корисна за све наше ученике, иако је њена
првобитна сврха била за децу са сметњама у развоју -истакла је Софија
Бурка школски педагог и додала да се
сви још уходавају јер је потребно да
сваки наставник направи базу података за свој предмет и осмисли садржаје
за ученике.
У склопу пројекта, поред поменуте интерактивне табле, купљена је и
камера. Тако су ученици имали малу
филмску радионицу коју је водио наставник ликовног. У секцији су учествовала три ученика са сметњама у
развоју и три даровита ученика који
су прошли обуку у коришћењу камере.
Резултат је мини-филм на који су веома поносни у школи. Читав пројекат
осмишљен је под слоганом „Кад могу
боље имам и више воље“, а то су малишани ове школе свакако и показали.И ако живе у руралној средини, ђаци су спремно дочекали 21.век и нове
и савремене технологије.
М. Балабановић
Избор:
Златко Зрилић
Скелеџијо превези ме преко,
у Баноштор, то није далеко.
Кад се вратим, онда ћу да платим.
Еј цурице ал` ће бити вруће,
кад се бећар под јорган увуче.
Гори шума, гори боровина,
оде драга наша ладовина.
СМЕШНА СТРАНА СРЕМА
Написао: Никола Нинковић
Уз сремачку
вишњевачу
К
од нас у Срему се не зна шта је лепше. Да ли житна поља, да ли рит пун
марве, да ли виногради, да ли Светогорска Фрушка гора, да ли градови, да
ли села или шта још.
Све је лепо, али су ипак најлепши и
највреднији људи. Сремци су најлепши и
највреднији.
Једино што је, у Срему, и лепше и
вредније од Сремаца, то су Сремице.
Да.
Сремице.
Оне носе Срем, чувају га и улепшавају.
Оне брину о Срему и о Сремцима.
Оне вреде сва блага овога света.
Сремица је она велика чуваркућа
што стоји на трему наше куће и чува и
кућу и укућане, зими и лети, по киши и
по сунцу, дању и ноћу.
Увек.
Благо нама, Сремцима.
***
КАРТ:
Жарко
Гаћеша
Не могу у вишњевачу било које вишње
и било која ракија. Ако то знаш, ти си већ
на добром путу да направиш праву вишњевачу.
За добру вишњевачу су најбоље оне
вишње које имају веома јасно изражену
слаткоћу, киселост, опорост и горчину.
Слаткоћа не сме да угуши киселост а ни
киселост не сме да угуши слаткоћу. Опорост и горчина се не осете ни у мирису
ни док се пије, већ тек након испијања.
Опорост и горчину осетиш на непцима и
она највише наликује зрелом бадему и
траје дуже од слаткоће и киселости.
Ракија не сме бити препеченица и не
сме бити јача од шеснаест гради.
Колићина шећера коју додајемо одређује врсту пића. Вишњевача ракија или
вишњевача ликер. Ако се дода мало шећера онда су вишње на дну боце и добили смо вишњевачу ракију, а ако смо додали више шећера онда вишње пливају и
добили смо вишњевачу ликер.
6
Среда, 13. март 2013.
:
j
j?
Емилија
Коларов
Кузмановић,
Војка
- Ја сам фармацеут и мислим
да се ту опречна
гледишта. Колико год и треба
страховати, исто тако постоје
и разлози да се не брине. Мислим да је све то и пренадувано. Најгоре је што ће те хране
све више бити јер је све питање профита.
Милан
Радивојшић,
Бачинци
- Мислим да не
само ми, него цео
свет, једе генетски модификовану храну већ
годинама, тако да се уопште
не плашим њених последица.
Много више од тога ме брине
афлатоксин у млеку.
Сања
Тодоровић,
Инђија
- Чула сам за
ГМО и сматрам
да држава не
треба да дозволи да се таква
храна увози иако сам сигурна
да је има и на нашим просторима. Мислим да не треба грађани да се оптерећују тим проблемом. Отприлике знам које
су последице такве хране, али
сматрам да смо ми немоћни да
нешто више учинимо.
Јелена
Веселиновић,
Рума:
- Размишљам о
томе, али немам
праве податке:
једни причају ово, други оно.
У ситуацији смо да једемо оно
што нам се продаје. Присутно
је ту неповерење, али немамо
избора. Једноставно, због оног
што не могу да променим, нећу
да се нервирам
СРЕМСКА МИТРОВИЦА • ИСПОРУКА ЗДРАВОГ КУКУРУЗА ФАРМЕРИМА
СТАРА ПАЗОВА
Млекари траже
додатне одговоре
У хамбургерији
потегао пиштољ
Да ли ће кукуруз ког испоручују из резерви, као интервентну
помоћ за бржи опоравак производње млека, бити стварна помоћ
државе сељаку или ће га кад-тад враћати? Ако се кукуруз враћа,
фармери би да знају под којим условима ће то бити
А
кција интервентне помоћи државе произвођачима
млека, по фебруарској одлуци Владе Србије, а у склопу
што бржег поновног „свођења“
нивоа афлатоксина у млеку на
раније прописани ниво, почела
је у Срему у уторак, 5. марта. Из
силоса "Корн продукта" у Сремској Митровици, за потребе исхране крава двојици фармера и
једној фарми музара у старопазовачкој општини испоручено је
укупно око 46 тона здравог кукуруза у зрну, потврдио нам је
Стојан Стојановић, директор
"Митросрема" у чијем саставу је
"Корн продукт".
- По добијеној диспозицији
Дирекције робних резерви Србије, након одлуке Министарства пољопривреде
тројици
корисника фармера : једном у
Белегишу, једном у Голубинцима и фарми "Напредак" у
Старој Пазови, испоручено је
између 45 или 46 тона кукуруза у зрну. Диспозиција од
стране Министарства отворена
је на нешто више од 118.000
килограма, та количина је распоређена за део Срема где је
"Митросрем" овлашћени складиштар Дирекције за робне резерве. Очекујемо нове диспозиције од стране Министарства
пољопривреде које ће такође
бити испоштоване - истакао је
директор "Митросрема".
Квалитет кукуруза који је
овде ускладиштен, а има га
нешто мање од 4.000 тона, Републичка дирекција за робне
резерве је већ три пута контролисала и сваки пут је утврђено
да квалитет зрна испуњава све
услове за производњу здраве
сточне хране. То је и циљ ак-
рипадници полиције лишили
ухапсили су Г. С. из Нових
Бановаца, због основане сумње
да је извршио кривична дела
изазивање опште опасности и
недозвољено држање оружја и
експлозивних материја.
Г. С. је осумњичен да је крајем фебруара, у хамбургерији
у Старој Пазови, након вербалне расправе, пуцао из ватреног
оружја према једном суграђанину. У овом догађају нико није
повређен.
Након полицијског задржавања, Г. С. је приведен истражном
судији Основног суда у Сремској
Митровици, који му је, након саслушања одредио притвор до 30
дана.
С. Н.
ГОЛУБИНЦИ
Приведен
због крађа
З
Јован Поповић
ције интервентне помоћи како
би се у кратком року подигао
ниво квалитета и сточне хране,
а смањио ниво афлатоксина у
самом млеку.
У саопштењи Владе Србије
наведено је да је услов за ову
помоћ да је у питању регистровано пољопривредно газдинство и да је таквог газдинству
решењима републичког ветеринарског инспектора изречена мера забране стављања у
промет сировог млека.
Поводом почетка испоруке здравог кукуруза у "Корну"
Милан Ковачевић, народни
посланик и председник Скупштине Града Сремска Митровица, рекао је да треба учинити
све како у насталој ситуацији
око млека последице не сноси
само произвођач. Ковачевић
сматра да ће актуелна акција
интервентне помоћи донети резултате и да треба даље чинити све што се сматра потребним
како би се ситуација са млеком
што брже вратила у нормалну.
Мирјана Бакић,
Шимановци
- Не размишљам
много о томе,
али мислим да
би ГМО храна
требала да буде
обележена, па ко хоће нека
је користи. Људе не треба
варати.
Милорад
Попадић,
Сремска
Митровица
- Ни сам за ГМО
хра ну, она није здра ва. На
за па ду је све тра же ни ја орган ски про из ве де на хра на,
она је и ску пља. За то бих
ја во лео да та кву хра ну код
нас ви ше про из во де и да је
има ви ше на тр жи шту у мом
гра ду.
П
Силос "Корн продукта"
бог основане сумње да је
извршио више кривичних
дела крађе ухапшен је Д. Г. из
Голубинаца. Он се терети да је
са месног гробља у Голубинцима, са више гробних места демонтирао и отуђио делове алуминијумске ограде и продао их
отпаду секундарних сировина.
Укупна материјална штета износи више од 110.000 динара.
Након полицијског задржавања, Д. Г. је приведен истражном судији Основног суда у
Сремској Митровици, који га је,
након саслушања, пустио да се
брани са слободе.
Полиција апелује на све
грађане, оштећене овим кривичним делима, да се јаве Полицијској станици у Старој Пазови, на телефон 311-410.
С. Н.
Стојан Стојановић
- Да је Влада Србије лане
прогласила сушу елементарном непогодом овога не би било - сматра Јован Поповић, из
Шашинаца, познати фармер и
вишегодишњи рекордер у производњи млека, који чека на резултате узорка квалитета сточне
хране на својој фарми, јер и на
основу тога се одређује коме ће
доћи кукуруз из резерви.
- Код мене су тек прошлог
петка ујутро узели узорке
сточне хране на анализу и када будем добио резултате знаћу да ли ми следује кукуруз из
резерви или не - рекао нам је
Поповић.
Док с нестрпљењем чека резултате анализе, овог фармера,
али и не само њега, интересује
хоће ли здравог кукуруза државне резерве имати довољно,
јер има још много оних који би
га, евентуално, требали добити. Отворено је и питање хоће
ли кукуруз фармерима стићи
на време. Произвођачи млека са којима смо контактирали
сматрају да у акцији око испоруке здравог кукуруза има доста непознаница. До одговора
на питања тешко се долази код
меродавних. А, произвођачи би
само волели би да знају да ли
је кукуруз који се испоручује
бесплатан за њих, да ли им се
даје на зајам и ако је тако, како се ће враћати.
С. Ђаковић
САОБРАЋАЈНИ КУТАК
Дете у возилу
(На питања читалаца одговарају стручњаци Асоцијације за
безбедност саобраћаја)
ПИТАЊЕ: Да ли на предњем
седишту може да се превози
дете у корпи?
Дете до 3 године старости
превози се у безбедносном седишту, односно корпи, осим у
возилима за јавни превоз путника. Дете до 3 године старости може се превозити на
предњем седишту уколико се
превози у безбедносном седишту, односно корпи, која је
окренута супротно правцу кретања возила, када возило нема
или је искључен безбедносни
ваздушни јастук.
Безбедносна седишта за децу која се постављају у возила морају бити хомологована у
складу с једнообразним техничким условима и морају да буду
постављена на начин како то
препоручује произвођач дечјег
седишта и произвођач возила.
Хомологациона ознака за дечја
седишта је ЕЦЕР 44/04.
7
Среда, 13. март 2013.
ПАВЛОВЦИ • СЕЛО КОЈЕ ХРАБРО ИДЕ НАПРЕД
:
Солидарношћу граде будућност
j
j?
Оно по чему Павловци предњаче у односу на велики број сремских села, јесу квалитетна
и комплетна комунална инфраструктура која укључује водовод, телефонску мрежу, гас,
али и оптички кабловски систем и добру интернет везу
Јован Косић,
Рума
- Пензионер сам,
гледам да у свему
прођем што јефтиније, па и у исхрани. Знам ја шта
су квалитетни и
проверени производи, али како
да дођем до тога. Слушао сам о
тој генетски модификованој храни, и ако је има, могу само да
гледам, и да се сећам срећнијих
времена.
С
ело Павловци у румској
општини, које према последњем попису броји
нешто више од 400 становника,
свакако не спада у групу већих
села Срема. Међутим то, с друге стране, не значи да у било
чему заостаје за оним многољуднијим и, чак шта више, могло би се рећи да је у много чему испред њих.
Mилица Хорват,
Ириг
- Колико ја знам,
наша oпштина је
донела одлуку да
код нас неће бити
ГМО. То добро јер
мислим да нам ГМО
храна није потребна, а и Србија
може да произведе квалитетну
храну која је уз то и здрава.
Павловци ових дана
Вера Дамјановић
- Тренутно у нижим разредима основне школе имамо 11
ученика, а идуће године тај
број ће бити већи. Наша школа
је подручно одељење ОШ „Јован Јовановић – Змај“ и у Руму
свакодневно одлазе наша три
старија основца. Имамо и неколико средњошколаца и исто
толико факултетлија, добрих
и успешних студената - истиче
Вера Дамјановић, шеф Месне
канцеларије.
- Последњих година, много
младих људи се из Руме вратило
у Павловце и они су, на неки начин, допринели да се село тргне
и додатно оживи. Највећи број
тих људи радио је у румским
фирмама, али, кад су оне пропале, вратили су се и посветили
пољопривреди - додаје председник Месне заједнице Василије
Јовановић.
Тренутно, највећи број становника Павловаца је назапослен и пољопривреда им је једини извор прихода. Како кажу, живот на селу није лак, али
је у време велике нестабилности то једини посао који омогућава какву – такву зараду.
- Имамо доста старачких домаћинстава са једним чланом,
а има и велики број празних
кућа. Времена су, генерално
говорећи тешка и ми у Месној
заједници се трудимо да помогнемо колико можемо и коме можемо иако нам се људи
обраћају све више и више, па
неретко и са захтевима чије
решавање није у нашој надле-
жности - објашњава шефица
Месне канцеларије.
Па ипак, оно по чему Павловци предњаче у односу на велики
број сремских села, јесте квалитетна и комплетна комунална
инфраструктура која укључује
водовод, телефонску мрежу, гас,
али и оптички кабловски систем
и добру интернет везу.
- На свему што смо постигли, можемо да захвалимо пре
свега нашој упорности и солидарности. Када се поставило
питање увођења гаса, цело село, и они који су гас увели и
они који нису, стали су иза тога да нам је гас потребан. Тако
је исто и сада када се решава
питање побољшање квалитета
интернета. Наши омладинци су
покренули, а ми подржали ту
иницијативу и могу слободно
рећи да смо својим примером
показали како се много тога
може постићи слогом и сарадњом, без чекања на више инстанце власти које често имају
много више посла него времена. Људи морају схватити да и
сами могу да покрену нека, за
њих, важна питања - јасна је
Вера Дамјановић.
- Оно што нам тренутно највише треба, јесте да се појачају аутобуске линије ка селу.
За сада постоје само школске и
то ствара проблеме онима који мимо три постојећа термина
морају до града – појашњава
Василије Јовановић.- Надамо
се да ће се и то решити скорије
и да ће Павловци свој људски
и природни потенцијал који
имају у наредном периоду искористити на најбољи могући
начин.
С. Лапчевић
М. Милеуснић
СРЕМСКА МИТРОВИЦА • ТРЕЋИ ФЕСТИВАЛ ПИЈАНИЗМА
Стижу музичари из четири државе
Т
рећи фестивал пијанизма
одржаће се у Сремској Митровици, од 14. до 17. марта,
у организацији Музичке школе "Петар Кранчевић" и "Уметничког удружења Кранчевић".
Фестивал има такмичарски карактер, одржаће се на две локације - у Музичкој школи и
Митровачкој гимназији, а учествоваће 158 такмичара из 19
градова из Србије, Хрватске,
Босне и Херцеговине и Македоније.
- По ред так ми ча ра, го сти
ће нам би ти пре ко 80 про фесо ра кла ви ра, за ко је смо 16.
мар та ор га ни зо ва ли акре дито ван струч ни скуп, под нази вом "Омаж Рах ма њи но ву",
на ко ме је пре да вач др Драго љуб Ка ту нац. Уче ни ке и
сту ден те ће оце њи ва ти жири са ста вљен од еми нент них
Са прошлогодишњег фестивала
умет ни ка и пе да го га, са акаде ми ја из Бе о гра да, Но вог
Са да, Ни ша, Би је љи не, као и
из Мин хе на - са зна ли смо од
Мил де Ку зми нац, ди рек тора фе сти ва ла.
Манифестација
ће
бити
отворена у четвртак, 14. марта,
у 19 часова, концертом пијанисте Зорана Имшировића из
Минхена и Гудачког квинтета
из Сремске Митровице, у сали
Скупштине града.
У петак, 15. марта, у сали
Митровачке гимназије биће
одржан концерт "Одјеци Шопенијаде" у извођењу најбољих учесника недавног такмичења у Београду. У недељу,
17. марта у сали Митровачке
гимназије одржаће се концерт
затварања 3. Фестивала пијанизма, где ће свирати најбољи
такмичари и на коме ће бити
додељене награде лауреатима
и осталим награђенима.
Сви концерти и такмичење су
отворени за љубитеље клавира
и пијанистичке литературе.
С.Н.
Марија
Митровић,
Стара Пазова
- Страхујем у
смислу да би неодговорни увозници могли да увезу
ГМО храну и да је не декларишу,
иако оно што је ГМО треба да
буде декларисано као та врста
хране. Сматрам да то није природна храна и да то не бисмо
требали ни да увозимо, ни да
производимо.
Дејан
Риђошић,
Сремска
Митровица
- Да знам да је таква храна на столу
не бих је узео, ни
погледао, а камоли јео. Али, на жалост, чини ми
се, да ми немамо ни довољно
информација о томе шта је ГМО
храна, како је настала, ког је
састава. Што се тиче стандардне хране коју једемо ту би бар
требало да имамо истакнут тачан
рок до кога је употребљива.
Марина
Шашић,
Сурдук
- Није безбедно
користити генетски модификовану храну јер она
оставља последице на здравље, без обзира да ли
је у питању месо или генетски
модификована биљна храна.
Шта је та храна? Довољно је
јасно ако се замисли да неко једе пиле са шест ногу или јаје са
шест жуманаца.
Игор
Растовицев,
Ириг
- Искрено, не
знам некога ко
је имао последица од коришћења такве хране, али исто тако
не знам никога ко такву храну
уопште и користи. Све то је непотребно јер ми као житница
Србије имамо одличне предуслове да сами себе здраво
и квалитетно хранимо.
8
Среда, 13. март 2013.
:
СТАРА ПАЗОВА • РАЗЛАЗ ПАЗОВАЧКИХ ДЕМОКРАТА
j
j?
Основан „Пазовачки покрет“
Невенка
Ганибеговић,
Шид
- С обзиром да
имам децу, наравно да размишљам
о опасностима од
генетски модификоване хране. Међутим, нисам претерано
оптерећена тиме, зато што мислим да нас трују и са много
већим стварима него што је то.
Сања Дражић,
Рума
- Страхујем да
тога има на тржишту. Зато не
купујем од непровереих произвођача. Углавном водимо рачуна о томе да
је то домаћи производ, ако се
нешто лоше деси, бар имамо
коме да се жалимо. У мојој породици сами узгајамо воће,
поврће, али и живину, тако да
смо бар ту сигурни.
Слободан
Тодоровић,
Инђија
Одборничку групу Демократске странке у Скупштини општине Стара Пазова, 4. марта
напустило је 9 од 12 одборника и формирало одборничку групу „Пазовачки покрет“.
Разлоге за овај потез објаснили су на конференцији за новинаре, а поводом тога огласио
се и Општински одбор ДС-а
И
з одборничке групе Демократске странке у Скупштини општине Стара Пазова
4. марта иступило је 9 од 12
одборника и формирало одборничку групу „Пазовачки
покрет“, саопштио је у уторак,
5.марта, на конференцији за
новинаре Горан Јовић, председник новоформиране одборничке групе. Ову одборничку
групу, како је речено чине:
Горан Јовић, Станиша Опачић,
заменик председника одборничке групе, др Михал Филип,
Бранислав Белегишанин, др
Миљинка Маћерак, Александер
Бако, др Жељко Катић, Александра Богосављевић и Стевица Јањић. Објашњавајући разлоге због чега је до овог разлаза дошло, Горан Јовић је казао
да су тадашњи одборници ДС-а
12. септембра 2012. године
поднели захтев да председник
Општинског одбора Демократске странке Јован Тишма под-
Новоформирана одборничка група „Пазовачки покрет“
Пазови није дошло, 22. јануара ове године председнику ИО
Демократске странке предат је
захтев с 447 потписа чланова
ОО ДС Стара Пазова за распуштањем Општинског одбора
ове странке и сазивањем ванртедних непосредних избора.
– Он је, у складу са Стату-
- Не знам и не
пратим много
причу око ГМО,
осим да наша
држава нема уређено то питање. У овој земљи се све превише ставља у конктекст теорија
завере,па је тако и са причом
о ГМО, а то је пре свега због
тога што ми о томе не знамо
много.
Ангела
Товиловић,
Шимановци
- Мени се чини,
ако се мисли и
на ову аферу с
млеком, да је то
било само да се више скрене
људима пажња на неке друге
ствари. Да се народу скрене пажња на кризу и све оно
што се дешава тренутно. Та
храна би требала да буде
обележена.
Миодраг
Станковић,
Ириг
- Па, ни сам нешто пре те ра но
оду ше вљен, али
ако су та кви
ин те ре си тр жи шта, не ви дим
ни за што би то по себ но избе га ва ли. Ако се ле по ис такне ко ја је хра на ор ган ска,
сва ко ће има ти при ли ку да
иза бе ре.
Милица
Масникоса,
Шимановци
- Не стра ху јем
од ГМО хра не и
не раз ми шљам
мно го о то ме.
Јед но став но, о ква ли те ту
хра не тре ба да бри ну они
ко ји су за то пла ће ни и, самим тим и од го вор ни.
Јован Тишма и Мирослав Васин
несе оставку и да се закажу
ванредни избори за председника и чланове ОО ДС-а Стара Пазова. Међутим, по речима
Горана Јовића, став председника Покрајинског, а сада и
Извршног одбора ДС Душана
Елезовића био је да се с заказивањем ванредних избора сачека док се не заврше избори
на нивоу врха странке који су
окончани 25. новембра прошле
године. С обзиром да ни после
тога до расписивања ванредних избора у ОО ДС-а у Старој
том Демократске странке, као и
са одредбама Правилника о локалној организацији Демократске странке, био дужан да одмах распише ванредне изборе у
Општинском огранку ДС Стара
Пазова, јер је захтев потписало више од једне трећине укупног броја чланова ОО ДС Стара
Пазова – рекао је Горан Јовић,
објашњавајући разлоге иступања из ДС-а и нагласио да ће
они и даље остати опозиција у
општинском парламенту.
– Ми нисмо имали избора и
нисмо хтели да стојимо у не-
СРЕМСКА МИТРОВИЦА • У БЛОКУ „Б“
Удружење жена
У
МЗ „Блок Б“ у Срем ској
Ми тро ви ци не дав но је
фор ми ра но удру же ње же на,
а за пред сед ни цу је иза бра на
Сав ка Ко ва че вић.
За Дан же на удру же ње је
по се ти ла де ле га ци ја преду зе ћа „Sir mi um Stil“ ко ја је
свих 40 чла ни ца удру же ња
да ри ва ла цве ћем. Дан ра ни-
је, пред став ни це удру же ња
су по се ти ле че ти ри не покрет не ко ле ги ни це, уру чи ле
им по клон и по же ле ле им брзо оздра вље ње.
С. Г.
Чланице новог
удружења жена
чијој сенци, а ми смо изнели
све досадашње изборе – рекао
је Станиша Опачић заменик
председника
новоформиране
одборничке групе.
Представници нове одборничке групе на конференцији
за новинаре истакли су да ће
они и даље радити за добробит
грађана општине Стара Пазова
и најавили да ће у наредном
преиоду основати удружење
грађана које ће се звати „Пазовачки Покрет“.
– Хоћемо да укључимо све
људе који желе добро нашој
општини и да делујемо у свим
областима у којој једна локална заједница може да се развија – рекао је на крају Горан
Јовић
Поводом иступања одборника одборничке групе Демократске странке у Скупштини
општине Стара Пазова и формирања нове одборничке групе
под називом „Пазовачки покрет“ у среду 6.марта одржана
је конференција за новинаре у
просторијама Општинског одбора ДС-а у Старој Пазови којој
је присуствовао и Мирослав
Васин, у том моменту кандидат
за председника Покрајинског
одбора Демократске странке.
Јован Тишма, председник ОО
ДС Стара Пазова подсетио је
да је цела прича око овог догађаја, која је свој епилог добила када је „Горан Јовић у
петак, 1.3. 2013.године послао
поштом иступнице из странке
осам одборника и седам чланова ДС-а“, кренула после другог
круга мајских избора. Тишма је
рекао и да је тачно да је 23. јануара у странку стигао захтев
447 чланова Општинског одбора за распуштањем ОО ДС
и сазивањем ванредних непосредних избора. Тишма каже
да се морао испоштовати Статут Демократске странке по коме је рок за сазивање ванредне скупштине 60 дана од дана
пријема захтева.
– 23. јануара су ти потписи
примљени, а 26. март је задњи
дан када би председник Извршног одбора требао да распише
ванредну скупштину. Не знам
зашто се некоме толико жури.
Статутом су могли да сачекају 26. март, а уколико ни тада
Извршни одбор не би расписао
ванредну скупштину, онда би
овај потез био оправдан – рекао је Јован Тишма и додао да
у странци сматрају да би било
коректно и политички одговорно да чланови који су оформили нову одборичку групу, уколико се не слажу с идеологијом
Демократске странке, врате
мандате, јер у супротном, то би
било дирекнтно кршење изборне воље грађана.
– Демократска странка ће
само на тај начин имати адекватан утицај у Скупштини
општине Стара Пазова и поверење које су грађани Старе
Пазове указали Демократској
странци – додао је Мирослав
Васин, док је Јован Тишма најавио и ревизију достављних
потписа, сматрајући да сви нису валидни.
Г. М.
9
Среда, 13. март 2013.
МИТРОВЧАНИ НА КОНФЕРЕНЦИЈИ У БРЧКОМ
Од среде до среде
Пут ка заједничким пројектима
У току изложба јапанске графике
13. марта, у 18 сати,
пројекцијa филма Акира Куросаве
До 22. марта, изложба оригамија
Н
УЛИЦА
СВ. ДИМИТРИЈА
Поправка
тротоара
Д
ирекција за изградњу града обавештава грађане да
су 11. марта почели радови на
поправци дела тротоара у улици Светог Димитрија, у Сремској Митровици, од броја 37 до
семафора. Ови радови ће трајати до краја месеца.
У АРТ КЛУБУ
Трибина
о хришћанству
Ц
ентар за културу "Сирмијумарт" у четвртак, 14.марта,
са почетком у 19 сати организује трибину "Криза хришћанства и излаз". На сутражњој
трибини у Арт клубу говориће
жупник Едуард Шпановић
и прота Милорад Голијан, а
улаз је слободан.
а позив Сталне радне групе за рурални развој у југоисточној Европи заменик
градоначелника
Томислав
Јанковић предводио је делегацију Града Сремска Митровица на конференцији одржаној у Брчко Дистрикту. Циљ
конференције и посете био је
потписивање Меморандума о
разумевању који треба да буде оквир и обезбеди услове
за будућу прекограничну сарадњу за одрживи економски
раст у земљама западног Балкана, односно у региону Дрина - Сава.
- У фокусу је развој пољопривреде која је најтеже питање у преговорима са ЕУ. Жеља
је да се сарадња са земљама из
окружења спусти са државног
и политичког нивоа на локални ниво. Регион Дрина - Сава
је мапиран још 2010. године,
а пројекте који би се ту радили финансирала би ЕУ из ИПА
Музичка школа
14. марта, у 19 часова, у сали
СГ, концертом пијанисте Зорана Имшировића из Минхена и
Гудачког квинтета из Сремске
Митровице отвара се Фестивала
пијанизма
17. март, у 19 сати, у сали
Митровачке Гимназије, концерт
затварања Фестивала пијанзима
Позориште
Са конференције у Брчком
2 фонда за период од 2014. до
2020. године, објаснио је заменик градоначелника Томислав
Јанковић.
Меморандум о разумевању
потписало је 17 градова и општина из Србије, Хрватске и
Босне и Херцеговине.
СИНДИКАТ
Поклони
женама
СКЛОПИЛИ БРАК : Параклис
Владан и Маријановић Зорица,
Сејдић Дамир и Радичевић Надица
ДОБИЛИ ЋЕРКУ: Бањеглав Драган и Биљана, Петаковић Јовица
и Маријана – Лаћарак, Вулин Светозар и Нина – Салaш Ноћајски,
Шумаревић Мирослав и Бранка
– Ноћај, Лалошевић Владимир и
Милена, Микашиновић Слободан
и Сања – Рума, Крнић Милан и
Маројевић-Крнић Душица – Жарковац, Иванишевић Милан и Милица, Спремо Дејан и Слободанка,
Петковић Душан и Маја – Инђија,
Улемек Горан и Данијела – Стара
Пазова, Познановић Зоран и Јасна
- Шид, Куљански Александар и
Драгица – Адашевци, Тешић Борислав и Јасенка – Бингула
Ч
ланови сремскомитровачког
Савеза Самосталног Синдиката су. поводом 8. марта, делили суграђанкама симболичне
поклоне, а акцију су спровели
заједно са ђацима Школе "Радивоје Поповић" на тргу св. Димитрија. Председница Секције
жена за Срем при овом Синдикату Драгана Селимовић рекла је медијима да је основни
циљ акције да се женама врати
осмех и самопоуздање.
ДОБИЛИ СИНА: Чобанов Игор
и Бојана, Југовић Слађан и Елизабета– Сремска Митровица, Ћорић Мирослав и Милица, Вукотић
Бранислав и Весна, Лoбожински
Миодраг и Тања – Лаћарак, Ивић
Предраг и Марицки-Ивић Мирослава – Равње, Росић Радосав и
Ивана – Мачванска Митровица,
Тешић Петар и Сања - Сремска
Рача, Рибић Марко и Ивана – Засавица 1, Матијевић Саша и Бојана – Ердевик, Јокић Драгомир
и Сузана – Бачинци, Мићашевић
Ђорђе и Душанка, Лукић Милан и
Снежана – Ириг, Боројевић Зоран
и Јелена – Гибарац, Дробац Зоран
и Љиљана – Рума, Росић Ранко и
Ивана – Војка, Станковић Слободан и Ана – Кленак, Марошичевић
Дарко и Едита – Шид, Паић Рајко
и Николина - Врдник
УЛУ "СИРМИЈУМ"
Осмомартовски
Слике
концерт
у библиотеци
Удружење ликовних уметника "Сирмијум" и ове године је
организовало изложбу поводом
Дана жена. Изложба је отворена 7. марта, у округлој сали
Библиотеке, а на њој је изложено више од 40 слика од 30
аутора. У име куће домаћина
на отварању изложбе која је
продајног карактера, говорила
је Светлана Сабо, библиотекарка, о изложби и ауторима
говорио је Милан Кардаш,
члан удружења, а у уметничком делу програма учестовали су ученици Музичке школе
"Петар Кранчевић и сликар и
песник Иван Вешић.
БЛИЗАНЦИ (мушко) :
Недић
Александар и Драгана- Сремска
Митровица
Са концерта
ентар за културу "Сирмијумарт" организовао је 7.
марта, у Музеју Срема, концерт
" Ти би хтео песмом да ти кажем". У програму су учествовали Александра Падров,
солисткиња РТВ, Миодраг Миша Близанац, солиста РТВ,
Марко Алексић, професор
Факултета музичких уметности
у Београду и ученици Музичке
школе "Петар Кранчевић".
НАКОН ЗОНСКЕ СМОТРЕ
Рецитатори за покрајинску смотру
М
итровачки
рецитатори
Елена Костић, Огњен
Бурмазовић, Душан Костић,
Лука Иванић, Сузана Марић,
Огњен Тутић, Јелена Томић,
Тамара Костић, Марко Вуки-
15. мартa, у 20 сати, "Сине,
буди човек", промоција књиге
Веселина Шљиванчанина
16. мартa у 12 сати, "Откачена бајка", представа за децу, а
у 20 сати, концерт Руског ансамбла "Воскресеније" из Липецка и Руског ансамбла игара
"Руски узори" из Москве
Матичар
СИРМИЈУМАРТ
Ц
Mузеј Срема
ћевић и Стефан Тајбл пласирали су се за предстојећу Покрајинску смотру рецитатора. Ово
су заслужили по оцени жирија
Зонске смотре која је одржана
9. и 10. марта у Старој Пазови,
јавили су нам из Установе за неговање културе "Срем".
Покрајинска смотра рецитатора "Песниче народа мог" биће одржана 19 и 21. априла у
Сечњу.
УМРЛИ: Петровић Слободан
рођ.1946, Радановић Даница
рођ.1941, Рамић Радојка рођ.1932,
Блануша Мирко рођ.1956, Добрњац Никола рођ.1928, Дамњановић Петрија рођ.1935,
Каламбура Јозефина рођ.1939,
Нонграђи Даниел рођ.1957,
Љубинковић Лазар рођ.1942,
Косанић Ангелина рођ.1948, Колунџија Јово рођ.1927, Крстић
Светозар рођ.1929, Митровић
Јово рођ.1939, Костић Бранислав рођ.1934, Стијеља Љубица рођ.1928, Јовановић Павле
рођ.1928, Спасојевић Станислав
рођ.1951, Мартиновић Десанка рођ.1934, Глигорић Радмила
рођ.1929, Новаковић Чедомир
рођ.1939, Рњаковић Анђелка рођ.1949, Маричић Илија
рођ.1938, Стојановић Перо
рођ.1957.године.
ПРИПРЕМИО МАТИЧАР
10
Среда, 13. март 2013.
RUMA
ДОБРИНЦИ • ТРИБИНА О ПОЉОПРИВРЕДИ
Органска пољопривреда - шанса за све
На скупу говорила проф. др Бранка Лазић, са Пољопривредног факултета у Новом Саду Од какве је користи бубамара, оса потајница, или паук?
П
www.ruma.rs
Припремила:
Катица Кузмановић
КУЛТУРНИ ЦЕНТАР
Филмски
програм
''Ђангова освета'' - 13.
март
''Гангстерски одред'' - од
14. до 20. марта
''Добар дан да се умре мушки'' - од 21. до 27. марта
Филмско уметничко вече
''Балканима'' . 14. март у
20 часова (домаћи филмови и хитови)
Позоришни
програм
Представа ''Вишњик'', Југословенско драмско позориште - 16. март у 19,30
часова
оред тога што је здрава храна шанса за све, у смислу
профита и здравља, она може
бити и привлачна турситичка
понуда. Пројекат се односи на
породична газдинства, а како у
њима најзначајнију улогу имају жене, лако се може закључити да је органска пољопривреда велика шанса управо за
упосленост жена на селу.
Ово су неки од акцената са
трибине под називом ''Органска пољопривреда - шанса за
све'' која је, у организацији
Покрајинског секретаријата за
привреду, запошљавање и равноправност полова, одржана 7.
марта у Добринцима. О овом
пројекту говориле су Анита
Беретић, помоћник покрајинског секретара за равноптавност полова, која је нагласила
да је ово шанса за опоравак
села и да је оформљен фонд
за ове намене који располаже
са пет милиона динара, као и
проф. др Бранка Лазић са Пољопривредног факултета у Новом Саду.
Промотери овог програма
очекују да се у њега укључе
Са скупа у Добринцима
два типа произвођача, они који
производе у свом домаћинству,
али и они са поседом већим од
500 квадратних метара. Очекује се и добар пласман ових
производа на зеленој пијаци
јер је та органска производња
у складу са природом, са посебном технологијом.
-За почетак, очекујемо четири-пет угледних башти, у Европи већ сада има око 40 хиљада
оваквих башти. Почеће се са
ЦЕНТАР ЗА СОЦИЈАЛНИ РАД
КОНКУРСИ
Саветовалиште
за брак и породицу
"Start up" кредити
С
ТРЕМА ФЕСТ - од 21. до
23. марта
Музички
програм
КЦ Клуб - ''Блок аут'' - 16.
март у 22,30 часова
МАТИЧАР
Венчани: Милан Кнежевић и Сузана Врзић
Добили ћерку: Зорица и
Ведран Божић
Добили сина: Јелена Маринковић и Миленко Јовановић
Умрли: Цветко Јоксић
- 1928, Ружица Матешић 1930, Љубица Максимовић
- 1928, Боривој Кулушић
- 1942.
санацију пословног простора, као
и за куповину опреме од овлашћеног дистрибутера. За кредит
могу конкурисати правни субјекти са подручја Републике који су
регистровани од 1. јануара 2012.
године и касније. За правна лица
одобраваће се кредит до четири
милиона, а за предузетнике до 1,5
милион динара. Рок отплате кредита је пет година, са каматом од
два одсто.
Цвећара отвореног типа
Изложба слика: Штефица
Радованов и Јадранка Димитријевић - 30. март у 19
часова
Општинска смотра рецитатора - 22. март у 10 часова
ве особе заинтересоване за покретање сопственог бизниса, а
са пребивалиштем на територији
румске општине, могу убудуће рачунати на повољне кредите. Све
информације у вези са овим кредитима могу се добити у просторијама Регионалне развојне агенције
''Срем'' у Руми, Главна 172.
Реч је о кредиту ''START UP'', а
додељује се за изградњу, доградњу, адаптацију, реконстукцију или
ГРАДСКИ ТРГ 8. МАРТА
Ликовни
програм
Остали
програми
трибинама, а следећа фаза је
удруживање у задруге. У свету
је 37,2 милиона хектара на којима је органска производња, у
Србији 830 хектара. Циљ свега
овога је профит, економски и
еколошки. У програму је и органско сточарство, желимо да се
очувају старе расе животиња,
домаће коке и свиње ''мангулице''-рекла је др Бранка Лазић.
Основни принципи био-башти су: здравље, екологија,
праведност према природи,
очување еко-система. А на питање шта је то био-башта, стигао је и одговор - то је уређен
простор са различитим облицима леја, стазама, ивичњацима, богатим цветним и лековитим врстама. Уз ограде
увек има маеста за баштенске
воћне врсте и чокоте винове
лозе. Специфичност био-баште је интензиван повртарски
плодоред - смена различитих
врста повћа у току годне. За
такву башту неопходно је наводњавање.
Још једна занимљивост: у
био-башти је значајно присуство корисних инсеката, они
уништавају штеточине поврћа.
Примера ради, бубамара уништава лисне ваши, ухолажа се
ноћу храни лисним вашима,
оса потајница полаже јаја на
лисне лажи - једна оса може
уништити више од хиљаду ваши, гундељ се храни штетним
ларвама, паук уништава муве
и комарце. Наравно, за корисне инсекте у башти треба гајити и корисне биљке, оне које их привлаче.
Са отварања Саветовалишта
Криза брака, све већи број
развода, урушавање породице
као институције, највеће жртве при свему томе су управо
деца - све су то разлози због
којих су запослени у Центру за
социјални рад покренули аветовалиште за брак и породицу. саветовалиште је званично
отворено 7. марта, у просторијама Дневног боравка за децу
са сметњама у развоју.
Основни мото саветовалишта је - Тражите помоћ одмах,
још увек није касно. И тражите
је све док је не пронађете!
Координатор Саветовалишта
Марија Чучковић нагласила
је да ова организација развија концепт рада који је првенствено оријентисан на породичну едукацију и терапију, а
бави се и другим активностима
као што су превенција, медијација, информисање, сарадња
са другим службама.
Саветовалиште за брак и
породицу има за основни циљ
помоћ породицама који пролазе кризне периоде, па и развод. Ту је и помоћ родитељима
у смислу васпитавања деце, са
акцентом на самохране мајке.
Предвиђена је и помоћ адолесцентима, деци са сметњама у
понашању, породицама у којима је неко од чланова тешко
оболео, или су у питању особе
са инвалидитетом. Све ово реализоваће се путем породичних
терапија, психолошког саветовалишта, социоедукативног
програма под називом ''Школа
за родитеље''.
Саветовалиште за брак и
породицу радиће сваког четвртка, од 18 до 20 часова, у
просторијама Дневног боравка,
у објекту ''Ливаде'' - код ОШ
''Змај Јова Јовановић''.
У Саветовалишту ће стручну помоћ пружати социјални
радник, специјални педагог
- породични саветник, психолог - индивидуални саветник и
правник.
Г
радски трг у Руми, 8. марта на Дан жена, био је у правом
смислу те речи цветни трг. Руже,
каранфили, кинеске љубичице,
саксисјко цвеће, кактуси, цикламе, гербери, јагорчевина и зимске руже, та цветна скупина учинила је да Градски трг личи на
једну велику цвећару отвореног
типа. Наравно, цвећари су се потрудили и да зараде па су цене
цвећа удвостручили, рачунајући
на благонаклоност јачег пола бар
за 8. март. Тако су се руже могле
купити за 200, динара, саксијско
цвеће за 400, каранфили за 100,
а богатије опремљени аранжмани
кретали су се од 700 до хиљаду
динара. Пажљивијем посматрачу
наметнуо се утисак да се цвеће,
бар ови скупљи аранжмани, ипак
више разгледало, него куповало, ваљда по неписаном правилу:
цвеће је лепо, а, криза је - криза.
11
Среда, 13. март 2013.
ПРОЈЕКАТ „СИГУРНА ДЕЦА“
Ненамерне повреде код деце
Око 60 одсто повреда код деце чине саобраћајне повреде, падови, опекотине,
тровања и утопљења - Едукација најбољи начин превенције
IN\IJA
www.indjija.net
Припрема: М. Балабановић
УКРАТКО
Конкурс
Покрајински секретаријат за образовање, управу и националне заједнице расписао је Конкурс за
доделу средстава црквама
и верским заједницама у
2013. години на територији
АП Војводине. Средства се
опредељују за суфинансирање обављања градитељске, добротворне и научне
делатности. За те намене
из покрајинске касе предвиђено је укупно око 22
милиона динара. Конкурс
је отворен до 1. априла текуће године.
Реконструкција
Галерија Куће Војновића почетком лета треба
да добије нови изглед. Како су најавили надлежни
унутрашњост Галерије што
укључује подове,зидове и
мокри чвор треба буду уређени. До јула месеца изложбе ће се организовати у
овом простору.
Родитељски
додатак
Из Одељења за друштвене делатности апелују на све суграђанке које
су добиле прво дете до 31.
децембра 2012. године да
се пријаве и поднесу захтев како би оствариле право на родитељски додатак.
Мајка детета је у обавези
да поднесе следећа документа: извод из матичне
књиге рођених за дете,фотокопију своје личне карте
и уверење о пребивалишту
као и фотокопију текућег
рачуна.
Исправна вода
Из ЈКП „Водовод и Канализација“ поручују да је вода исправна и безбедна за
пиће.У последњих недељу
дана вршило се пролећно
испирање мреже па је вода
била мутна у домаћинствима.И у наредном периоду
вршиће се испирање мреже у ноћним часовима.
М
алишани припремно предшколске групе при ОШ „22.
Јул“ у Крчедину имали су прилику да на један занимљив начин науче које су то ненамерне повреде које могу да им се
десе уколико не буду пажљиви.
Школски диспанзер инђијског
Дома здравља пре пар месеци
најавио је акцију под називом
„Сигурна деца“, а педијатар
Данило Вишњевац одржао је
једно у низу предавања на ком
су малишани могли активно да
учествују у разговору. Ненамерне повреде код деце чине 60
одсто од укупних повреда и сврставају се у пет група: саобраћајни трауматизам, утопљења,
падови, опекотине и тровања.
Како би се спречили несрећни
случајеви код деце, потребна је
константна едукација.
На моје велико задовољство
веома сам задовољан комуни-
Малишани пажљиво слушају педијатра
кацијом са децом. Били су веома пажљиви слушаоци што је
изнад свих мојих очекивања с
обзиром да се ради о малишанима. Они су о овој теми доста
знали а било је и оних који су
доживели неку врсту повреде.
Деца из припремних група спадају у најосетљивије категорије
и мислим да је наш заједнички
интерес да наша деца буду што
безбеднија и да буде што мање
повреда - каже Данило Вишњевац педијатар Дома здравља
„Др Милорад Мика Павловић“ у
Инђији и наглашава да су, за
сада, реакције позитивне и да
је ова акција добила смисао и
оправдала своју сврху.
- Важно је да и родитељима
скренемо пажњу да последице повређивања код деце могу
бити јако опасне и имати трагичан исход.
Малишани су на крају предавања добили бојанке где су
сликовито приказане ситуације
ненамерног повређивања и на
који начин може да се спречи.
Бојанке ће малишани попуњавати заједно са родитељима.
Акција „Сигурна деца“ биће
настављена у свим насељеним
местима инђијске општине у
предшколским групама.
АКТУЕЛНО
При крају прва фаза ИТ Парка
Р
адови на изградњи првог
ИТ Парка теку предвиђеном
динамиком а приводи се крају
прва фаза радова. Подсетићемо да је индијска „Ембаси група“ положила камен темељац
за изградњу информационо
технолошког парка 19.априла
2012.године. Пројекат изградње укључује изградњу канцеларијског простора А класе,
а укупна површина ИТ парка
износиће 25.000 квадратних
метара. Про је кат под ра зуме ва не ко ли ко фа за, а пр ва
фа за под ра зу ме ва из град њу
10.000 ме та ра ква драт них и
уре ђе ње ин фра струк ту ре око
објек та. Над ле жни у оп шти ни
су ис та кли да је изградња ИТ
парка једна од најзначајнијих
инвестиција за локалну самоуправу.
Завршетак радова
на пролеће
ИЗЛОЖБА У КУЛТУРНОМ ЦЕНТРУ
ОКОМ КАМЕРЕ
Густав Климт
- претеча модернизма
Цвеће
П
П
рошле недеље
је у холу Културног центра приказана документарна изложба уметника Густава Климта
повод 150 година
од његовог рођења.
Сви посетиоци могу свакодневно да
посете изложбу и
виде 15 панела са
списима и познатим радовима овог
уметника.
Густав Климт је
био један од оснивача сецесије и покрета
модерног стила с почетка 20. века. Кроз
његове радове можемо пратити
развој уметности „Рингштрасе“
периода до почетка апстрактног сликарства. Његов креативни допринос и стил који је
развио утабали су пут његовим
млађим
савременицима,Егону Шилеу и Оскару Кокошки.
Климт је био изузетно значајан
оводом 8. марта Међународног празника жена градска
пијаца у била је место где су се
могло наћи најразличитије цвеће,од саксијског до традицио-
налних каранфила и ружа.А велике гужве биле су добар показатељ да знак пажње припадницама лепшег пола није изостао
ни у доба кризе.
Отворена изложба
у холу Културног центра
због својих детаља као што су
декоративне мараме, ешарпе и
накит.
Изложба је организована уз
подршку културног форума из
Аустрије и биће отворена до
19.марта а улаз за све посетиоце је слободан-рекла је Сања
Сајферт из Галерије Куће Војновића.
Пијаца за 8. март
12
Среда, 13. март 2013.
У БИБЛИОТЕЦИ СА АКАДЕМИКОМ ВЛАДЕТОМ ЈЕРОТИЋЕМ
„Отворени и затворени систем мишљења“
У
PAZOVA^KA
HRONIKA
Припремила:
Гордана Мајсторовић
УКРАТКО
Смотра
рецитатора
У среду 6. марта одржана је
општинска смотра рецитатора.
На смотри је учествовало 117
рецитатора у сва три узраста
из основних и средњих школа и
КУД-ова, што показује да у овој
општини постоји интересовање за рецитовање с дугогодишњом традицијом. Општинску
смотру је отворила Љибушка
Лакатош, начелница општинског одељења за омладину,
спорт и културу, истакавши да
се у старопазовачкој општини
негује матерњи језик и казивање лепе речи. Од 66 рецитатора у млађем узрасту на зонску
смотру се пласирало седам рецитатора, док се од 44 рецитатора средњег узраста у више ранг такмичења пласирало
њих десет. Најмање рецитатора је наступило у најстаријем
узрасту и сви су се пласирали
на зонску смотру.
„Белтанго
квинтет“ за даме
У организацији Центра за
културу за 8. март одржан је,
као поклон дамама, концерт
„Бел танга“, квинтета у којем
контрабас већ седам година
свира Љубинко Лазић. Улаз
за концерт ансамбла који је
једини свирао на Аргентинском танго фестивалу, био је
бесплатан, а после концерта у
холу Позоришта у Старој Пазови, одабрани парови београдских плесних школа играли су
танго.
Изложба
фотографија
„Леонарда“
У холу Позоришта у Старој
Пазови, у оквиру циклуса изложби којим се обележава десет година постојања УЛУ „Леонардо“ из Нових Бановаца,
7.марта отворена је изложба
фотографија фотографске секције овог Удружења. На изложби се представило пет аутора
и то: Божидар Витас, Александар Пфићер, Катарина
Ристић, Томка Вулићевић и
Ана Гавриловић. Изложбу је
отворио председник Удружења
Милорад Бата Ђурић који је
изразио задовољство што „Леонардо“ из дана у дан привлачи све више стваралаца. Ова
изложба остаје отворена две
недеље, а од 22. марта калиграфска секција УЛУ „Леонардо“ имаће изложбу у Установи
културе „Вук Караџић“ у Београду.
прошли уторак у Библиотеци „Доситеј Обрадовић“
у Старој Пазови тражило се место више да би се присуствовало предавању академика,
професора Владете Јеротића на тему „Отворени и затворени систем мишљења“. Академика, лекара, психијатра и
књижевника Владету Јеротића
читалачкој публици Библиотеке представила је директорка
Наташа Филип. Она је, између осталог, подсетила да је
академик Јеротић специјализирао неуропсихијатрију у Швајцарској и Немачкој, а у Француској психотерапију. Радио је
више деценија као шеф психотерапеутског одељења Болнице „Др Драгиша Мишовић“
у Београду. Од 1985. године
као професор по позиву предаје пастирску психологију и
медицину на Богословском факултету у Београду. Академик
Јеротић је написао многа дела као што су „Личност младог
наркомана“, „Психоанализа и
култура“, „Болест и стварање“,
„Између ауторитета и слободе“,
„Неуроза као изазов“, „Психодинамика и психотерапија неуроза“, „Дарови наших рођака“,
„Психотерапија и религија“,
„Само дело љубави остаје“...
Говорећи на тему „Отворени
Наташа Филип представила
академика Владету Јеротића
и затворени систем мишљења“,
академик Јеротић је рекао:
- Преко дана жива бића су
отворена према небеским и земаљским збивањима. У покрету
су, обављају одређене радње,
следујући их законима природе, још и човек је тај који мисли, смишља, намерава јер је
свесно и самосвесно биће и као
такво, јединствено у природи.
Мисле и животиње. Научници
сјајне ствари откривају. Није толико важна ни величина
мозга, важан је број неурона
у мозгу. Човек у мозгу има око
10 милијарди неурона. Хоботница, ето поређења, има 170
СПОМЕН ПЛОЧА С ЛИКОВИМА АЛЕКСАНДРА
I КАРАЂОРЂЕВИЋА И ТОМАША ГАРИКА
МАСАРИКА
Враћа се у Позориште
На предавању академика Владете Јеротића
милиона неурона у својој глави. Животиње мисле. То је, наравно све рефлексно, можда
мало и више него рефлексно,
али нема самосвести код животиња. Ту почиње човек.
Светлост дана бива замењена
мрачном ноћи када се жива
биће у природи, укључујући
и неке биљке затварају, предају одмору, спавању. Али
бескрајна задивљујућа, или
збуњујућа разноликост код
природе пружа нам прилику
да упознамо и другачије ређе
примере живог света, када за
неке животиње ноћ, постаје
дан и обрнуто, када се одмор
своди на неколико сати или
минута“.
За човека као самосвесно
биће, академик Јеротић је у
овом излагању рекао да се он
отвара и затвара физички, интелектуално, морално и духовно. По њему човек је биће које треба да буде и отворено и
затворено.У двочасовном разговору на ову тему, професор
Јеротић се, уз честе дигресије,
дотицао и других животних тема. Међутим, публика је помно
пратила ово предавање, након
чега су постављана разна питања из домена филозофије,
религије, па чак и екологије.
У ОРГАНИЗАЦИЈИ КАНЦЕЛАРИЈЕ ЗА МЛАДЕ
Сајам рукотворина
Ово спомен обележје пријатељства два народа пронађено је сакривено у подруму Словачког народног дома 1990. године. Локална
власт ће је, захваљујући иницијаторима реинсталације Спомен плоче, вратити на своје
место, односно у просторије Позоришта
К
ао сведочанство о пријатељству два народа, поводом десетогодишњице ослобођења југословенског и чехословачког народа и изградње Словачког народног дома
(1928.године), на иницијативу
тадашње Словачке народне
читаонице у Старој Пазови је
1931.године постављена Спомен плоча са ликовима Крааља
Александра I Карађорђевића
и чехословачког председника Томаша Гарика Масарика.
Спомен плоча која је свечано
откривена 3. маја 1931. године, била је поклон Министарства просвете из Прага.
За време Другог светског рата уклоњена је и оскрнављена
од стране окупаторских немачких војника. Ово спомен
обележје пријатељства два
народа пронађено је сакривено у подруму Словачког народног дома 1990. године. Локална власт ће је, захваљујући
иницијаторима реинсталације
Спомен плоче, вратити на своје место, односно у просторије
Позоришта. О самом поновном
постављању и откривању овог
спомен обележја обавестиће се
највиши представници Репу-
Детаљ са сајма рукотворина
У
Спомен плоча
се враћа у Позориште
бличке и Покрајинске Владе,
представници Задужбине породице Карађорђевић на Опленцу, као и принц Александар
Карађорђевић са супругом
принцезом Катарином Карађорђевић. На Спомен плочи
дословце пише текст на словачком респ. чешком језику:
у спомен ослобођења југословенског и чехословачког народа 1918 – 1928.
организацији Канцеларије за младе општине Стара
Пазова на Градском тргу у Старој Пазови 7. и 8.марта одржан
је пети по реду Сајам рукотворина. По речима координаторке у Канцеларији за младе Нађе Хадрик, ове године Сајам
рукотворина окупио је око 60
излагача, док су посестиоци
показали велико интересовање за изложене рукотворине
које су, углавном уникатне сатвари. Ту се нашло за свачију
душу по нешто, од накита разних врста, одеће, природних
сапуна до дрвених предмета
за кућу и слично. За излагаче
учешће на сајму, чију су организацију на себе преузеле
волонтерке Неформалне групе „Штрик“ Срна Субановић
и Јелена Ђекић било је бесплатно.
Истовремено у холу „Беле
зграде“ Удружење параплегичара „Фрушка гора Срем“ први пут је ове године уочи 8.
марта организовало радионицу
и изложбу ручних радова. Такође, у малој сали „Беле зграде“, Секција жена општинске
организације Савеза синдиката
представила је дечје ликовне и
литерерне радове и наградила
најбоље.
13
Среда, 13. март 2013.
СРЕМСКА МИТРОВИЦА • НАРОДНИ ПОСЛАНИЦИ КОМУНИЦИРАЈУ СА БАЗОМ
Пријеми грађана у две канцеларије
Д
а би комуникација са грађанима Сремске Митровице и
Срема дала што боље резултате и да би им се на прави начин
помогло у решавању њихових
проблема,
сремскомитровачки народни посланици у Скупштини Србије и Скупштини АП
Војводине одредили су дане и
термине пријема и разговора
са суграђанама.
На конференцији за новинаре одржаној прошлог понедељка, 11. марта, Милан Ковачевић, народни посланик у
Скупштини Србије и председ-
ник Скупштине града, истакао
је да ће се пријем грађана, због
просторних проблема, обављати на два места - у канцеларији
председника Скупштине града
и у сали број 4. Градске куће.
Заказивања је неопходно на
телефон 022/610-566 када ће
заинтересовани добити детаљне податке када би бити пријемљен.
Народни посланици су одредили дане и термине у које ће примати грађане. Милан
Ковачевић и Јелена Будимировић, народни посланици у
Скупштини Србије, одредили
су да им пријеми дани буду понедељак и уторак, од 9 до 15
сати. Проф. Драган Вулин,
народни посланик у Скупштини АП Војводине, разговараће
са суграђанима уторком и средом, од 9 до 15 сати, по потреби и другим данима, док је др
Живко Врцељ, такође покрајински народни посланик, за
свој пријеми дан одредио четвртак од 18 сати. По потреби
и он ће примати и неким другим данима.
Посланици су подсетили да
Посланици на конференцији за новинаре
ИЗБОРИ У ДЕМОКРАТСКОЈ СТРАНЦИ
Васин и Јешић добили поверење
Мирослав Васин
Горан Јешић
а изборној скупштини Покрајинског одбора Демократске странке за Војводину,
одржаној у суботу у Сомбору,
за председника тог одбора изабран је Мирослав Васин. Нови председник Покрајинског
одбора ДС Мирослав Васин, добио је подршку 341 од 361 делегата колико је присуствовало
скупштини. Нико од присутних
није био против избора Васина
за којег је речено да је полиитичар без мрље у каријери.
У првом обраћању после избора Васин је истакао да демократе у војводини неће одустати
од изворних принципа које је
поставио Зоран Ђинђић и додао
да ће се борити и да сачува Војводину од свих који је нападају.
У затвореном делу седнице
председник ДС Драган Ђилас
је честитао је демократама на
резултатима које су остварили на допунским изборима за
Скупштину Војводине, јер су у
све три општине добили више
гласова него на мајским изборима.
Потпредседник ДС Бојан
Пајтић је рекао да је Демократска странка изложена харанги као у време атентата на
Зорана Ђинђића, и додао да ће
демократе чувати сваког члана
од неаргументованих напада.
Новоизабрани
председник
Покрајинског одбора ДС-а Мирослав Васин је, коментасришући захтев за превремене покрајинске изборе, рекао да је
Н
реч о политичком маркетингу
и да одлуку о изборима може
донети само Скупштина Војводине где демократе имају убедљиву већину.
На непосредним страначким
изборима Демократске странке за председника Окружног
одбора за Срем, одржаним у
недељу, изабран је Горан Јешић, актуелни потпредседник
Владе Војводине и покрајински
секретар за пољопривреду, водопривреду и шумарство.
Изабрано је и шест чланова сталног састава Окружног
одбора:Јелена Арсеновић из
Руме, Сања Ђурђевић из Пећинаца,Бранко Радаковић из
Инђије, Мирослав Смиљанић
из Шида, Тихомир Стојаковић из Ирига и Драгана Стојаковић Барјактаровић из
Старе Пазове.
Од 1.996 бирача у ДС-у у
Срему,на изборе је изашло
1.043. За Горана Јешића, јединог кандидата за председника Окружног одбора, гласало
је 1.028 бирача. Ово је први
пут од оснивања Демократске
странке да су кандидати бирани на непосредан начин.
М. Б.
ОКОМ КАМЕРЕ
Насмејана лица Митровице
В
олонтери митровачке Канцеларије за младе
су поводом 8. марта, Дана жена, на централном градском тргу организовали поделу
балона у облику срца својим суграђанкама.
Акцији се поред великог броја волонтера
Канцеларије за младе, придружио и Илија Недић начелник Градске управе за културу,спорт
и омладину.
С. Н.
су и до сада помагали грађанима и фирмама колико је било
могуће у решавању њихових
проблема без обзира какве
врсте они били. Посебно активно народни посланици су
укључени у решавања проблема предузећа и запослених у
"Хидрограђевинару", "Агроруми" и "Митросрему" и другим
фирмама. Уз то били су анга-
жовани на решавању проблема
пољопривредника који су због
својевремене блокаде путева
добили пријаве. Уследио је разговор републичких посланика са
министрима полиције и правде и
нико није кажњен. Укључили су
се у проблеме задруге у Добринцима око спорне приватизације,
чуло се на овој конференцији
за новинаре.
С. Ђ.
ВОЈКА • ДРУЖЕЊЕ СА ТРИ ПИСЦА
Сремачко књижевно вече
С
ремачко књижевно вече у
Војки – дружење са писцима западног дела Срема, одржаће се у петак, 15. марта, у
Дому културе, са почетком у 19
часова. Повод су три недавно
изашле књиге: "Приче из Срема" Ђоке Филиповића, из Путинаца, "Ћоле ти дечије" Ђорђа В. Ћирковића, из Шимановаца и "Стара сремска вишњевача" Николе Нинковића, из
Батајнице.
Поред аутора ових књига,
биће присутни и следећи гости
који ће диванити о књигама:
песник Радивој Прокопљевић Прока, из Петровчића,
управник Градске библиотеке
"Атанасије Стојковић" у Руми
Жељко Стојановић и глумац
Мића Дудић, из Голубинаца.
Како би све протекло у сремачком духу, постараће се и гитариста Александар Живковић,
са својим пријатељима. Када се
овако одабрано друштво скупи
греота је не присуствовати, јавља нам Ђорђе В. Ћирковић.
Организатори вечери су Народна библиотека "Доситеј Обрадовић" из Старе Пазове, експозитура Војка и вредна и савесна библиотекарка Драгана
Живковић. Улаз је слободан.
Д. П.
СТАРА ПАЗОВА • У РУСКОМ ДОМУ
Концерт Градског
тамбурашког оркестра
У
очи 8. марта у организацији
Одбора за сарадњу са словенским земљама „Руска национална мањина“ и Друштва
српско-руског
пријатељства
„Достојевски“ из Старе Пазове у Руском дому у Београду
одржан је концерт старопазовачког Градског тамбурашког
оркестра. Пазовчани су, под
руководством мр контрабаса
Љубинка Лазића интерпретирали дела класика као што
су Вивалди, Пјацола, Штраус
и други, као и варијације на
руску песму „Светли месец“ и
неколико староградских песама. Поред многобројне публике, концерту је присуствовао
и председник општине Стара
Пазова Ђорђе Радиновић са
сарадницима Недељком Ковачевићем, директором Дирекције за изградњу, Гораном
Савићем, помоћником председника општине, начелницом
за омладину, спорт и културу
Љибушком Лакатош, Радом
Жугић, председницом Друштва „Достројевски“ и другим.У
изјави за РТВ Стару Пазову
председник Ђорђе Радиновић
је изразио задовољство због
наступа Градског тамбурашког
оркестра из Старе Пазове у Руском центру за науку и културу
и свим припадницама лепшег
пола честитао Међународни
празник жена.
Концерт пазовачког Градског тамбурашког оркестра
у Руском дому, пратили су и
функционери Покрета социјалиста међу којима и посланик
Драган Тодоровић, Наталија Коцева, председница Фонда православних народа и Татјана Вученовић, директорка
Културног програма Руског дома, док је госте из Старе Пазове поздравио и Михаил Генадијевич Денисов, директор
Руског дома.
Г. М.
14
Среда, 13. март 2013.
ТЕМА БРОЈА: КОЛИКО И ЗАШТО ЂАЦИ БЕЖЕ СА ЧАСОВА
Ученици основних и средњих школа у Србији прошле године изостали су са више од 50 милиона часова!
Од тога је 45,6 милиона изостанака било оправдано, а са 4,6 милиона часова ђаци су побегли. Ово су подаци
извештаја о изостанцима ученика које је Министарство просвете први пут урадило и које ће у целости
представљити данас у Влади Србије
П
рема наводима из извештаја, ђаци у Србији су
у просеку имали по 5,6
неоправданих изостанака. Већ
са десет неоправданих, школа
мора да реагује, а када ученик
прекорачи горњу границу и побегне са више од 25 часова, чекају га дисциплинске казне. У
средњим школама то може да
буде и избацивање, а у основним пребацивање у другу школу, уз сагласност родитеља. У
целој Србији било је 159 оваквих примера. Зато смо, у теми броја, покушали да сазнамо
каква је ситуација у сремском
школама, колико, када и зашто
ђаци беже са часова.
Просек – 40 изостанака
за полугодиште
Једна од три средње школе
на територији општине Инђија
Техничка школа „Михајло Пупин“ броји укупно 600 ученика, а како кажу у школи број
изостанака је сваке године на
истом нивоу. Тако је у првом
полугодишту забележено око
25.000 „неоправданих“.
Никола Спасић
- Тренд изостанака са наставља и полако устаљује, а када
говоримо о узроцима постоји
више разлога .Највише изостају матуранти јер сматрају да
више не морају да иду у школу, затим ученици који полажу
возачки испит и још низ разлога који нису везани за школу. Сваки ученик има у просеку око 40 изостанака у првом
полугодишту. Оно што нас забрињава јесте да има све ви-
ше ученика из прве године који изостају из школе. Најчешћи
разлози су несналажење и бежање од обавеза као и навика
коју су стекли још у основној
школи. Имамо податак да је у
једној основној школи било око
20 хиљада изостанака у вишим
разредима -каже Никола Спасић директор Техничке школе
„Михајло Пупин“ у Инђији и објашњава да су многи ученици
лошу навику бежања са часова
стекли још у основној школи и
та лоша пракса се наставља и у
средњој школи.
- Министарство просвете
је својим законом о основном
образовању дозволило један
број изостанака и нема директних санкција већ условних,
што значи да ученик може бити
искључен због изостанака, али
и не мора. Углавном се проналазе разлози и оправдања да
ученици остану у школи. Сматрам да кључну улогу игра разредни старешина и да од његове строгости и инсистирања да
родитељи дођу и упознају се са
изостанцима зависи резултат –
наводи Спасић.
Према речима директора у
њиховој школи су недавно два
ученика напустила школу, а
постоји још неколико ђака који
ће се ускоро исписати сами.
- Код неких ученика је немогуће да се ситуација поправи, јер њих практично не интересује школа а родитељи су
дигли руке од њих. Ту се мало
шта може учинити,ипак ми на
све начине покушавамо да различитим мерама поправимо ситуацију. Понекад примењујемо
непопуларне мере попут укора
директора или наставничког
већа не би ли се уозбиљили,
а понекад се и договоримо са
ученицима да одраде пропуштену наставу са неким другим
групама и ту је успех половичан. Све у свему, пракса је показала да у оним одељењима
где имамо мање ученика има
мање и изостанака - каже Никола Спасић.
Зоран Дробац
2009. године, па до данас, број
неоправданих изостанака са
наставе се смањио.
- Те 2009. на крају године
смо имали 2.500 изостанака, а
ове године, говорим о резултатима на полугодишту, то је 328
неоправданих изостанака. Како је смањен број изостанака?
Мислим да је томе допринео
нови Правилник о оцењивању
у коме се каже - после пет неоправданих изостанака, разред-
ни старешина је обавезан да
зове родитеље. На нивоу школе смо организовали родитељске састанке, дакле, родитељи
су упознати с тим проблемом.
Једноставно, имамо генерацију
која мање бежи из школе. Мислим да је суштина управо у
томе - што чешћи контакти са
родитељима. Истовремено, није се смањио број ученика који
беже. У 2009. их је било 120,
у 2012. је тај број 80. Приметили смо - беже с часова кад
су писмени и контролни задаци. Родитељи често оправдавају изостанке, самим тим сносе
и одговорност што деца не похађају наставу – наводи Зоран
Дробац.- Слично је стање и у
осталим школама, учесталије
је бежање са часова у средњим
школама. Успоставили смо и
добру сарадњу са Домом здравља, имамо могућност провере
ако у нешто сумњамо. Понављам, најбитнија је сарадња
са родитељима, они морајуу да
знају да им деца нису у школи.
Битно је да родитељ зна где му
је дете, ми смо ту да помогнемо. Чим је та сарадња добра,
решен је проблем. Има и случајева у којима се родитељи не
одазивају нашим позивима, у
том случају шаљемо просветног инспектора. Пре две-три
године имали смо пример да
је група од пет-шест ученика
проводила време у некој гаражи. Заједно с родитељима смо
их тражили, и нашли. Бежање с
часова је, ипак, више присутно
у граду, него у селима. Примећено је и то да из школе више
беже деца из несређених породица, деца разведених родитеља, васпитно-запуштена деца.
У тим случајевима, родитељи
најчешће и не проверавају да
ли су им деца у школи.
Пријаве против родитеља
Против више родитеља ученика једне сремскомитровачке
основне школе поднете су пријаве, јер њихова деца нису две
недеље или још дуже долазила на наставу. Пријаве против
родитеља стигле су из школе
прво у ресорну градску управу
која их прослеђује надлежном
суду. Ово нам је потврђено у
Уместо у школи,
деца у гаражи
Директор ОШ ''Змај Јова Јовановић'' и председник Актива директора школа румске
општине Зоран Дробац каже
да, ако се посматра период од
ОШ „Слободан Бајић Паја“ Пећинци
15
Среда, 13. март 2013.
Против више родитеља ученика једне
сремскомитровачке основне школе поднете су пријаве, јер њихова деца нису две
недеље или још дуже долазила на наставу. Пријаве против родитеља стигле су из
школе прво у ресорну градску управу која
их прослеђује надлежном суду
изостајање из школе неспремност ученика за одговарање,
контролни или писмени и додаје:
- Против тога се може борити превентивно радећи на изградњи радних навика ученика, што сам ја и чинио поготово
са првим разредом на почетку
школске године. Такође је важно и да професори правилно
распореде контролне и писмене задатке континуирано током
целог полугодишта, како ученици не би били у прилици да у
једној недељи морају да науче
много градива.
Изостају јер чувају
браћу и сестре
Матуранти највише беже са наставе
од стране родитеља и од стране школе и да је због тога број
изостанака ту већи од броја у
средњим школама.
Министарство просвете Србије се редовно годишње информише о изостанцима ученика, а то је уведено пре три
године.
Бежаније са писменог
и контролног
Љупка Радишић
Градској управи за образовање Сремске Митровице, где
објашњавају да је такав поступак за дуготрајно неоправдано
недолажење на наставу према
родитељима ђака превиђен законом.
Сремскомитровачке школе 10 их је основних, а шест средњих - похађа укупно 11.080
ученика. Према подацима из
поменуте управе и просветне инспекције током прошле
школске године ученици су
укупно имали око 480.000 изостанака, од чега је неоправданих било око укупно око
75.000. Бројка изостанака се,
иначе, годинама битније не мења, тврде наши саговорници
начелница Мирјана Пјевац и
просветна инспекторка Снежана Коњевић.
На тему колико митровачки
ученици изостају са наставе
сазнали смо да је у средњим
школама - у прошлој школској години, било евидентирано 208.000 оправданих часова
и 21.655 неоправданих часова.
У основним школама је у истом
периоду било 197.763 оправданих часова и 43.368 неоправданих часова што је два пута
него код средњошколаца.
У овој управи сматрају да је
у основним школама строжа
контрола доласка на наставу и
С обзиром да у Гимназији
„Сава Шумановић“ у Шиду ради као стручни сарадник још од
самог њеног оснивања, психолог Љупка Радишић каже да
уколико се изостајање ученика
Гимназије упоређује са изостајањем ученика у неким другим
срединама, може се запазити
да у Гимназији та појава није у
великој мери изражена.
- У току протеклих школских
година можда се и може рећи да се број изостанака мало
увећао у односу на то колико
се из школе некада изостајало. Међутим, са друге стране,
тешко је утврдити факторе који утичу на то изостајање. Рецимо, недавно смо имали епидемију грипа током које је са
наставе изостајао велики број
ученика, али то су све били
оправдани изостанци. Понеко неоправдано одсуствовање у нашој школи дешава се
углавном због тога што је неко
закаснио или „побегао“ са шестог часа, али ми нисмо имали
ученике који су забележили
толики број неоправданих да
би смо против њих покретали
неке посебне васпитно-дисциплинске поступке, нити смо до
сада неког ученика искључили
из школе због изостајања. Ва-
Јован Комленац
жно је нагласити да за све изостанке наши ученици морају
донети лекарско оправдање,
али при томе ми инсистирамо
да то оправдање донесу њихови родитељи. То значи да се за
оправдавање изостанака ослањамо на родитеље, а до сада
није дешавало да они то чине
често, па нисмо ни имали разлога да посумњамо у истинитост тих оправдања. Јер, када
се успостави добра сарадња са
родитељима, онда се са пуним
поверењем можете и ослонити
на њихово оправдање. Зато је
најважније познавати родитеље својих ученика и са њима
имати добру сарадњу – каже
психолог Љупка Радишић из
Гимназије „Сава Шумановић“.
Дипломирани психолог Јован Комленац, који у Гимназији ради као стажиста волонтер, каже да је један од основних разлога за неоправдано
Редовно похађање наставе није ствар
личног избора ученика или родитеља, него законом прописана обавеза. Када су
у питању неоправдани изостанци, најчешће до њих долази услед кашњења на
први час и таквих је највише
Према речима Драгане Томић,
директорице
иришке
Основне школе „Доситеј Обрадовић“, одговор на питање о
пореклу неоправданих изостанака са часова лежи у избегавању обавеза, што само по
себи значи да се решење овог
проблема може наћи само у сарадњи школа, родитеља и надлежних државних установа.
- Редовно похађање наставе
није ствар личног избора ученика или родитеља, него законом прописана обавеза. Када
су у питању неоправдани изостанци, најчешће до њих долази услед кашњења на први час
и таквих је највише. Другу групу чине они изостанци за која
нема објашњења и тада ученици изостају и по неколико дана
у низу, а често ни родитељи не
знају да им деца нису у школи објашњава Драгана Томић.
У таквим случајевима, истиче директорица, први кораци подразумевају појачавање
васпитног рада са одељенским
старешанима, педагогом, одељенском заједницом, а често
се позивају и родитељи. Тек
ако ни овај вид рада са несавесним ученицима не да задовољавајуће резултате, прибегава
се изрицању казнених мера.
- Најчешће са часова изостају ученици слабијих постигнућа, а у категорији оних који убедљиво предњаче како у
неоправданим часовима тако и
у лошим оценама долази до великог броја преклапања. Међутим, могу слободно рећи да код
нас ситуација није алармантна
и да број неоправданих часова
још увек није неподношљив.
Највећу заслугу за то има залагање одељенских старешина и родитеља, те родитеља и
других надлежних. Током ове
школске године морали смо да
покренемо два васпитно – дисциплинска поступка за ученике који имају преко 25 неоправданих изостанака у седмим
и осмим разредима. Са друге
стране, у нижим разредима немамо изостанака, осим у подручним школама у селима, али
и ту у сиромашнијим породицама у којим су ученици приморани да чувају своје млађе сестре
и браћу - напомиње Драгана
Томић. - У крајњем, мислим да
се овај проблем не сагледава у
свим његовим размерама и да
се још увек не схвата да онај
који неоправдано изостане са
часова заправо избегава своје обавезе и сасвим је логично
очекивати да ће сутра такав
бити и на радном месту. Због
тога, у решавању овог проблема морају бити укључени сви,
од родитеља преко школе до
виших државних органа.
Основци не беже
са часова
У пећиначкој ОШ „Слободан Бајић Паја“ није карактеристично бежање ученика са
наставе. Ученици најчешће
изостају због болести, каже
директорка Тања Тешмановић, мада има и ученика који
изостају због лоших материјалних прилика или несређених
породичних ситуација. Међутим, то су појединачни случајеви и, како тврди директорка,
основци не беже с наставе да
би избегли проверу знања или
контролне задатке. О ученицима из лоших породичних и
матријалних ситуација, као и
оних на породичном смештају, брине Центар за социјални
рад са којим школа има изузетно добру сарадњу. Заједнички
воде бригу о овим ученцима и
труде се да им помогну колико
је то могуће. Настојања Центра
за социјални рад да помогне
деци из социјално угрожених
породица подржава и локална
смоупрвава.
- Врло су ретка бежања с
наставе, а ако се то и дешава
у сарадњи са разредним старешинама и родитељима, то се
брзо решава- наглашава директорка Тешмановић.
Побегне и цео разред
Ученици средње Техничке
школе у Старој Пазови ни мање
ни више не изостају с наставе
у односу на друге средњошколце, тврди директор ове школе
Лазар Ђукић. Чак, можда и
мање јер нису толико оптерећени оценом оценом коју ће
добити.
– Бежи се због тога да се не
би добила јединица, да се не
поквари четворка или петица,
али ако је код нас сада велика већина оцена између тројке
и четворке или двојке и тројке, значи да им је амбиција да
заврше разред и није битан толико просек, тако да нема пуно
бежања с часова. Ове школске
године, можда нам се десило с
два или три контролна да је побегао цео разред, али то се не
дешава често. У току школске
године, које оправданих часова, које неоправданих, можда
има стотинак изостанака по
ученику. Дакле, ни мање, ни
више него у другим средњим
школама – закључује директор
Лазар Ђукић, сматајући да је
бежање с часова општа појава
и да то њихови ученици чине
као и сви остали.
Е.С.Н.
16
Среда, 13. март 2013.
Иришка
хроника
С
обзиром на чињеницу да
број корисника услуга Народне кухиње расте на годишњем нивоу (па чак и брже),
питање снабдевања хуманитарних организација храном, као
и бриге о социјално угроженим
категоријама становништва из
године у годину постаје све
алармантније. О томе колико
је ово питање осетљиво, најбоље сведочи скорашњи пример
Ирига у којем је Комесаријат за
избеглице и миграције из Републичких робних резерви, Црвеном Крсту послао дванаест то-
Бобан Ђирић
на киселих краставаца и
цвекле као помоћ. И заиста не би се могла наћи
замерка оваквој хуманости да, на несрећу, поменутој помоћи није истекао рок употребе још
крајем 2012. године.
И док једни негодују,
сваљујући при томе сву
кривицу за настали проблем на иришки Црвени крст, Бобан Ћирић,
секретар ове организације, истиче да Црвени
крст није одговоран за
овакво стање ствари,
јер је, како је истакао,
Црвени крст само посредник између оних којима помоћ треба и оних
који помажу.
- Ја сам на челу Црвеног крста већ седамнаест година и ово је
први пут да се сусрећем
са оваквим проблемима. Идеја
којом смо се, у сарадњи са општинским Комесаријатом за избеглице, Центром за социјални
рад, Удружењем пензионера и
локалном самоуправом водили,
била је да једном ванредном
акцијом помогнемо оне којима
је помоћ најпотребнија. Када
смо преко Републичког комесаријата добили храну и видели да је рок трајња истекао,
обратили смо се надлежнима
Беочинска
хроника
ЦРВЕНИ КРСТ • КО ЈЕ КРИВ ЗА БАЈАТУ ХРАНУ?
Општина ће позвати
надлежне на одговорност
У реду за помоћ
из како би добили стручно мишљење и документациу која би
сведочила о томе да ли се храна може делити или не. И тек
након што смо из Завода за јавно здравље Суботице добили
дозволу, кренули смо у дистрибуцију. Дакле, храна је веорватно испитана и надлежни су
дали свој суд, тако да смо сматрали да је ту прича завршена.
Уз то, добијену документацију
смо копирали и јавно истакли
на свим пунктовима на којима
се помоћ делила, тако да су
сви они који су желели могли
да узму или одбију пакет, објашњава Ћирић.
је
обухваћено
Акцијом
укупно 2000 људи а, како истичу у Црвеном крсту, половина је преузела помоћ. Притужби није било и, како сматрају
надлежни, вест „да нешто није
у реду“ пустили су у јавност
они који или нису желили помоћ или им она није била ни
намењeна.
- Чињеница да је вест
пуштена дневним новинама, а не надлежнима, довољно говори. Жао нам је
што се сада ружно о нама
говори, с обзиром на чињеницу да смо навикли да
будемо добри амбасадори
наше Општине. Храна која није покупљена и даље
је у просторијама Црвеног
крста. Управни одбор је
решио да привремено прекинемо поделу, и тренутно
чекамо да видимо како ће
реаговати надлежни, објашњава секретар иришког
Црвеног крста.
У свом обраћању медијима, председник Општине Владимир Петровић,
истакао је су намере локалне самоуправе биле
најбоље и да она не може
сносити одговорност за настали проблем.
- Изашли смо у сусрет Републичким робним резервама из
најплеменитијих намера, ни
не мислећи да нам неко може послати зимницу са роком
употребе до прошле године.
Тражићу да се преиспита одговорност оних који су били задужени за ову врсту „помоћи" ,
истиче Петровић.
С. Л.
"ЛАФАРЖ БФЦ" И ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ
Прва интегрисана дозвола у Војводини
Б
ДАНАС НОВА ПОЗОРИШНА ПРЕМИЈЕРА
Беочинци шаљу
"Љубавно писмо"
Ансамбл "Љубавног писма" на проби
А
матерско позориште КУД "Бриле" ће вечерас (среда, 13.
март, 19,30 сати) премијерно извести позоришну представу "Љубавно писмо" према тексту Косте
Трифковића, а у режији Секуле
Петровића.
У стандардној глумачкој екипи, предвођеној Ратком Дулић и
Ранком Симићем, наступају још и
Оливера Миљатовић Радаковић
(дебитанткиња), Радица Симић,
Милоје Кнежевић, Милан Јапунџић Кричкић и Мирослав Гогић.
Сценографију за ову представу
је урадио Слободан Гале Заблаћански, музику Слободан Боб
Живковић, док су костими стигли из Богатића, од дугогодишњих
"Брилетових" сарaдника, Аматерског
позоришта "Јанко Веселиновић".
За нову премијеру у Беочину
влада велико интересовање, тако
да се и овога пута очекује препуна сала Дома културе. У питању је
трећа по реду поставка беочинског
редитеља Секуле Петровића, после
успешних представа "Одумирање"
и "Атентат".
Иначе, представом "Љубавно
писмо" биће обележен и један заначајан и пажње вредан јубилеј - 40
година аматерског позоришног рада Радмиле Ратке Дулић.
еочинска
цементаПосле доласка у
ра – "Лафарж БФЦ"
Беочин, пре једанапрва у Војводини, а
ест година, компанија
"Лафарж" се суочила
међу првима у Србији,
са застарелом технолодобила је тзв. интегригијом и небригом о засану дозволу IPPC за
штити животне средине.
контролу и заштиту жиЈош те 2002. менаџмент
вотне средине, а према
је обећао да ће обавити
постојећим домаћим зареконструкцију и обезконима и стандардима
бедити Беочинцима да
Европске уније. Наиме,
живе у здравим условифабрика је успешно изма, без облака цементне
вршила све технолошке
прашине који се до тада
промене и реконструквио изнад града.
ције у својим погонима,
Предвиђено је да инза шта је уложено више
тегрисану дозволу за
од 50 милиона евра, и
Постројења "Лафарж БФЦ" у Беочину
рад целокупног построто за пројекте директгих постројења, рационалним
јења и обављање проно везане за унапређеуправљањем и уштедама у коизводње цемента, генералном
ње заштите животне средине.
ришћењу природних ресурса,
директору "Лафарж БФЦ" КостиПосле реконструкције погона,
"Лафарж БФЦ" се квалификону Борку, јуче (12. марта), свеувођења нове технологије, без
вао за дозволу која је предвичано уручи др Слободан Пузомокрог поступка у производњи,
ђена Законом о интегрисаном
вић, покрајински секретар за уркао и израде комплетне студиспречавању и контроли загабанизам, градитељство и заштиту
је о заштити животне средине
ђења животне средине.
животне средине.
и монтаже филтерских и дру-
ПОНОВЉЕНИ ИЗБОРИ У ЛУГУ
Нови чланови Савета Месне заједнице
У
Месној заједници Луг, у недељу, 10. марта, одржани
су поновљени избори за чланове
Савета Месне заједнице, пошто
је претходно руководство поднело оставке. Од 640 Лужана
уписаних у бирачки списак право да бира своје представнике у
Савет Месне заједнице искористило је 225 или око 35 одсто.
Од девет предложених кандидата бирало се њих пет, а
нови чланови Савета Месне заједнице Луг су постали: Павел
Зиман (181 глас), Кристијан
Урбан (174), Павел Колар По-
ћо (172), Јовица Блануша Јоцо (159) и Златко Колар Злате
(138). Остали кандидати добили су следећи број гласова: Мирослав Бажаља (82), Олгица
Кукучка (35), Карољ Шкулец (39) и Само Кукучка Симо
(31).
Д. П.
17
Среда, 13. март 2013.
У КУЋИ ПОРОДИЦЕ ДУЈКОВИЋ ИЗ БАЧИНАЦА
Вода и струја након 12 година
Скупили смо све надлежне службе да помогнемо у решавању овог проблема, јер је жеља
локалне власти да млади остану на селу – рекао је члан Општинског већа Дејан Логарушић
З
ШИД
Припрема: С. Михајловић
УКРАТКО
Рецитатори
На
Зонској смотри рецитатора која је одржана у
Старој Пазови право да своју општину представљају на
Покрајинској смотри стекли
су: Андреа Петрус, други разред ОШ „Сава Шумановић“ Ердевик и Емилија
Јана Палеш, шести разред
исте школе, као и ученици ОШ „Филип Вишњић“ из
Моровића: Драган Рађевић, пети разред и Миладин Симић, шести разред.
У старијем узрасту у даљем
пласману наступиће Драган
Валентировић, ученик трећег разреда Гимназије „Сава
Шумановић“ Шид.
Паркирање
ЈКП „Стандард“ постало
је члан Удружења паркинга Србије па ће тако режим
паркирања у Шиду бити као
и у осталим деловима Републике. На основу тога ће инвалидна лица, са одређеним
процентом
инвалидности,
стећи право на налепнице
које ће важити на целој територији Србије. За све потребне информације обратити се надлежнима у Паркинг
сервису.
ахваљујући ангажовању локалне самоуправе, четворочлана породица Дујковић из
Бачинаца је након пуних 12 година у свом стамбеном објекту
напокон добила струју и воду.
Тим поводом протекле недеље посетили су их помоћник
председника Општине Цвјетко
Ракић, члан Општинског већа
Дејан Логарушић и директор
ЈКП „Водовод“ Шид Александар Јовановић.
Отац Симо, мајка Петра,
син Дејан и кћерка Данијела живели су све до сада без
основих услова за живот.
- Још од како смо се 1997.
године из Сремских Лаза доселили у Бачинце, нисмо имали
основне услове за живот. Било нам је веома тешко, јер смо
живели без струје и воде скоро
13 година. У нашој породици
само је тата запослен, тако да
нисмо имали могућности да до
сада уведемо неопходне прикључке. Зато сам се за помоћ
обратила локалној самоуправи
и наишла сам на њихово разумевање и спремност да одмах
реше наш проблем, тако што ће
Дујковићи и члан Већа Дејан Логарушић
нам омогућити финансијску помоћ – каже 21.- годишња Данијела Дујковић из Бачинаца.
Према речима члана Општинског већа Дејана Логарушића, када су у локалној самоуправи чули за овај проблем,
реаговали су одмах, у жељи да
ПОТПИСАН УГОВОР О САРАДЊИ СА ВИСОКОМ ШКОЛОМ ИЗ СРЕМСКИХ КАРЛОВАЦА
Олакшице за будуће студенте
Д
иректори шидских средњих
школа, Дејан Прибичевић
и Јово Дрезга, потписали су
уговор са Драганом Јањушићем, директором Високе школе
струковних студија за менаџмент и пословне комуникације
из Сремских Карловаца.
Уговором, који је потписан у
кабинету председника Општи-
Скупштина
еколога
Годишња
скупштина
Еколошког
Покрета
Шид
биће одржана у петак, 15.
марта, у 18 сати, у ресторану „Гурман“ у Шиду. На
дневном реду је: извештај о
реализацији планова из прошле године, предлог плана и
програма активности и извештај о финансијском пословању за ову годину, као и
уручивање признања „Зелени лист“.
Масленице
Удружење Српско - руског
пријатељства и Туристичка
организација општине Шид
обележиће у недељу, 17.
марта, празник Масленице
или Беле покладе, традиционални обичај испраћања
зиме и дочекивања пролећа.
На платоу испред КОЦ-а, од
12 сати, биће отворен карневалски вашар, у 15 часова
кренуће дефиле Карађорђевом улицом. У сали КОЦ-а, у
18 сати биће организована
приредба.
им што пре помогну.
- Када су нам чланови породице Дујковић рекли да ће,
уколико се њихов проблем не
може решити, напустити село
јер тако више неће да живе,
одмах смо им прискочили у помоћ. Скупили смо све надлежне
службе, јер је жеља локалне
власти да млади остану овде,
а не да се селе. Разумели смо
њихов проблем и данас смо га
сви заједно решили – рекао
је члан Општинског већа Дејан Логарушић и позвао све
оне грађане који имају оваквих или сличних потешкоћа или нису у могућности да
остваре своје право које им
припада, да се јаве представницима локалне власти, па ће
они покушати да реше њихов
проблем.
Дујковићи су сами ископали канал дужине 160 метара, а
прикључак за напајање водом
обезбедило је надлежно предузеће које се бави водоснабдевањем на територији шидске
општине.
Како је рекао директор ЈКП
„Водовод“ Александар Јовановић ово предузеће је изашло у
сусрет породици Дујковић, који
су се годинама сами сналазили
у невољи и додао:
- Тренутно су у току и друге
акције да помогнемо још неким
породицама који су нам се на
исти начин обратили за помоћ.
Потписивање уговора
СЛИКОМ И РЕЧЈУ
Беле покладе
М
есна заједница Илинци и
Удружење жена „Златни
вез“ на традиционалан начин
су обележили празник Беле покладе, у народу познатији као
„курјаче“. Необична свадбена
поворка чији су учесници били
маскирани, кретала се кроз село
на фијакеру уз пратњу музике и
увесељавала мештане и присут-
не госте, који су дошли да виде
овај стари народни обичај.
Овом интересантном догађају присуствовали су и представници локалне самоуправе:
председник СО др Бранислав
Мауковић, начелник Општинске управе Ромко Папуга и
члан Општинског већа Вујадин
Васић.
не Николе Васића, дефинисан је наставак сарадње која
траје већ седам година.
Према речима председника Васића, Шид има интерес
да школујући у својој средини
ђаке и студенте, овде их и задржи.
Будући студенти имају могућност да се школују у Шиду,
уз повољне финансијске услове, односно плаћање у десет
рата, а студије могу да упишу и
свршени средњошколци са трећим степеном стручне спреме.
- Школа као свој задатак поставља сарадњу са пословним
субјектима као и са образовним институцијама у окружењу. Настојимо да приближимо
наше могућности деци која су
дислоцирана, да дођемо у њихово место и да их упознамо са
могућностима које ми као Висока школа пружамо. Желимо
да приближимо високо образовање будућим студентима
на подручју Војводине. У Шиду
смо закључили уговоре о научној, образовној и културној сарадњи са Дејаном Прибичевићем директором Гимназије „Сава Шумановић“ и Јовом Дрезга,
директором ТШ „Никола Тесла“
– рекао је Драган Јањушић,
директор Високе школе струковних студија из Сремских
Карловаца, напомињући да је
основни задатак ове високошколске образовне установе
образовање кадрова у области
менаџмента.
18
Среда, 13. март 2013.
ЗНАЧАЈНА ПОМОЋ ПОЉОПРИВРЕДНИХ САВЕТОДАВАЦА
Општина покрива трошкове
анализе земљишта
П
ПЕЋИНАЧКА
ХРОНИКА
Припремила:
Гордана Мајсторовић
ДОНИРАНОЈ
ХРАНИ ЗА СОЦИЈАЛНО
УГРОЖЕНЕ
Истекао
рок трајања
У саопштењу за јавност општине Пећинци се, између
осталог, наводи да је храни
коју је општина добила на конкурсу Републичког комесаријата за избеглице и миграције
која је била намењена социјално угроженим становницима,
истекао рок трајања. Наиме,
општина Пећинци је добила 7
тона зимнице од Републичке
дирекције за имовину за коју
је општинска Комисија за утврђивање квалитета исправности
робе, констатовала да је свој
донираној храни истекао рок
трајања и то у октобру 2012.
године, односно у августу
2010. године, те је на основу
тога закључила да прегледани
производи не испуњавају услове исправности.
Начелник Општинске управе
Жељко Трбовић, донео је одлуку да се примљена роба не
дели угроженом становништву,
пошто је утврђена неисправност њеног квалитета, упркос
томе што је у допису који је Комесаријат за избеглце и миграције Републике Србије послао,
назначено да сва роба испуњава захтеве из Закона о безбедности и то на основу извештаја
Завода за јавно здравље – Центра за хигијену и хуману екологију из Суботице.
– Шокирани смо овако несавесним односом према квалитету хране и немамо намеру
да било којем грађанину наше
општине делимо храну којој је
истекао рок трајања – истиче
начелник Општинске управе
Жељко Трбовић.
Како стоји у саопштењу,
председник општине Пећинци
Сава Чојчић наглашава да ће
се општина обратити надлежнима како би се утврдио узрок
оваквог пропуста, и апелује на
остале локалне самоуправе,
које су ову помоћ примиле да
проврере исправност робе и
обуставре дистрибуцију неисправних намирница, како би се
избегла ситуација у којој се не
брине о здрављу становништва
и спречио несавесни третман
према најугроженијима.
о програму Покрајинског
секретаријата за пољопривреду у организацији Агенције за развој општине
Пећинци и уз подршку локалне самоуправе,
у пећиначкој општини једном недељно
(уторком од 9 до 13 часова) дежурају саветодавци из Пољопривредне стручне Службе из
Сремске Митровице.
– Ми смо направили један
„пилот“ програм, с обзиром
да су они требали да дежурају у згради Општинске управе. Међутим, сматрао сам да
то неће заживети с чим се
сложио и њихов директор, па
смо почели дежурства по селима. Прво дежурство је било
Милан Алексић
у Огару, затим, Пећинцима,
Брестачу, Обрежу, Купино-
ву и сада ће бити у Ашањи, а
онда у Шимановцима, Дечу,
Сремским Михаљевцима, Прхову и Доњем Товарнику. Пољопривредници су показали
велико интересовање за овакву организацију дежурстава
саветодаваца, и оно што најчешће питају, су питања око
тренутне прихране и текућих
послова у пољопривреди, то
значи, избор хибрида, избор
ђубрива, затим око субвенција, како за сточни фонд, тако
и за субвенције које се дају по
хектару и треће, што их највише занима, је анализа земљишта – каже Милан Алексић,
директор Агенције за развој
општине Пећинци.
Анализа земљишта, по речима Алексића се ради да би
се утврдио квалитет земље
пре сетве и сразмерно томе,
да би се знало које количине минералних ђубрива треба
додати. Алексић наглашава да
ће анализа земљишта за пољопривреднике бити бесплатна, јер ће локална самоуправа сносити трошкове узимања
узорака и анализе. Један узорак се узима за површину од
5 хектара и то раде стручњаци из Пољопривредне стручне службе. Међутим, анализа
земљишта се не може вршити,
уколико је већ бачено ђубриво па се само врши анализа
чистог земљишта.
АКТУЕЛНО У ЦРВЕНОМ КРСТУ
ПУ „ВЛАДА ОБРАДОВИЋ КАМЕНИ“
Промоција летовања
за ученике
Осмомартовски
програм најмлађих
Наступ најмлађих за 8. март
У
приредби поводом Осмог
марта у сали Културног центра Пећинци, на Дан жена наступило је око 150 малишана из
ПУ „Влада Обрадовић Камени“ из
објекта у Пећинцима и Сибачу.
Учествовале су све групе, од јаслених па до предшколаца и што
је било евидентно, одушевили
су присутне мајке, баке и остале који су помно пратили наступ
најмлађих. За осмомартовску
Одмаралиште „Криста Ђорђевић“
П
оред две акције поделе пакета, акције прикупљања
гардеробе, успешне јануарске
акције добровољног давања
крви, и трибине у склопу превенције ХИВ-а, ових дана у општинској организацији Црвеног крста креће се с адаптацијом просторија за обуку из прве
помоћи и набавком опреме.
Секретар организације Црвеног крста Горадна Коњевић
је рекла да су већ добили предаваче с лиценцом, односно три
медицинске сестре пећиначког
Дома здравља које су биле на
семинару у Црвеном крсту Војводине, тако да за предавања
из прве помоћи имају квалификоване људе. Председница Црвеног крста Пећинци Зорица
Влајнић се нада да би предавања из прве помоћи могла да
почну већ у априлу. Међутим,
оно што је сада актуелно у Црвеном крсту је промоција летовања за ученике пећиначких
школа у одмаралишту „Криста
Ђорђевић“ у Баoшићу које је у
власништву Црвеног крста Србије.
- То одмаралиште је тако организовно, да деци пружа идеалне услове за летовање. Само
је 50 метара од мора, ту су васпитачи, лекар и организују се
разни садржаји збавног карактера, попут квизова и слично наглашава Гордана Коњевић.
Ученици из пећиначке општине могу летовати у термину
од 17. до 26. јула а цена за
ђаке до 14 година износи 247
евра у против динарској вредности, док старији ученици
плаћају 260 евра. Ово летовање може се платити одједном
или у осам рата, с тим што се
последња рата мора исплатити
до краја новембра ове године.
Иначе, сезона летовања у одмаралишту „Криста Ђорђевић“
у Баошићу почиње у мају, а завршава се у септембру.
приредбу Предшколске установе,
родитељи су показали велико интересовање.
– Програм је диван. Маме су
нашле начина да дођу иако се
одржава у радно време. Припремали су га васпитачи. Уклопили
су и неке тачке које су радили у
току године и што ме највише радује, деца су слободна на сцени
– рекла је директорка установе
Оливера Ковачевић.
НА СЦЕНИ КУЛТУРНОГ ЦЕНТРА
Представа „Ја и ти“
У
очи 8. марта на сцени пећиначког Културног центра изведена је представа БИТЕФ
ТЕАТРА „Ја и ти“ коју,
као ауторке потписују београдске глумице
Бранка Стојковић и
Оливера Викторовић
Ђурашковић.
Представа која је рађена
по мотивима старог холивудског филма „Шта
се догодило са бејби
Џејн“, доживела је код
пећиначке публике добар пријем. Било је то
59. извођење комада
у коме су представљени животи
сестара Бланш и Џејн које играју
ауторке представе. Представа се
бави примарно односом две сестре, али и прикривеним односом
који остварујемо само са собом.
Тако два главна карактера у ве-
Сцена из представе „Ја и ти“
читом животном дисбалансу, две
сестре остају препуштене једна
другој. Непризнајући једна другој значаја, њихова борба против
усамљености их доводи до ивице
егзистенције што комад претвара
у психолошку драму.
19
Среда, 13. март 2013.
НОВО У ПОНУДИ СЕМЕНА КУКУРУЗА И СУНЦОКРЕТА
Французи у Митровици
Е
З ФРАНЦУСК
И
Е
М
Е
С
О
Н
З
100% УВО
C
AUSSADE је једна од
водећих француских семенских компанија, која поред Француске послује у
преко 40 земаља. Гаранцију
квалитета доказује и јубилеј
прослављен прошле године
– 50 година постојања и пословања у Европи и шире. Седиште за Србију, Босну и Хрватску компанија је поставила
баш у Сремској Митровици.
која нас је све задесила у 2012.
години. Такође, наши хибриди
сунцокрета, првенствено IMERIA CS и DURBAN остварили су
изванредне резултате што могу
потврдити и произвођачи у доњем Срему, Крчедину, Сланкамену, Белегишу...
• Шта CAUSSADE препоручује за пролећну сетву?
За предстојећу пролећну сетву када је кукуруз у питању
наш савет произвођачима је
сетва ранијих хибрида од групе
FAO 400 до FAO 550. Ми нудимо 3 хибрида из поменутих FAO
група и то REALLI CS, ONELI CS
и RANKI CS. Увозно семе са или
без инсектицида, по жељи и у
зависности од цене. Што се тиче сунцокрета, права препорука је IMERIA CS.
• Шта CAUSSADE нуди пољопривредним произвођачима у Србији?
Сада, за пролећну сетву нудимо семе кукуруза и сунцокрета, а од јесени и семе
пшенице.
• Одакле семе стиже?
Оно што је врло важно, це- Жарко Милашиновић, директор за Србију
презентује увозне хибриде кукуруза
локупна количина нашег семена стиже из увоза, тачније
• Која је предност компаиз Француске где компанија поседује 5 фабрика
није CAUSSADE?
тј. дорадних центара опремљених најсавременијом
Наша највећа предност је што нам целокупна коопремом за дораду семена.
личина семена кукуруза и сунцокрета за предстојећу сетву стиже из увоза, првенствено из Француске.
• Ко сеје CAUSSADE хибриде?
Произвођачи верују Французима и француској дораCAUSSADE хибриде кукуруза и сунцокрета сеју
ди семена. Тако да и поред суше у 2012. години сви
озбиљни пољопривредни произвођачи који желе
произвођачи могу бити сигурни да ће им CAUSSADE
квалитетно семе и добру генетику која ће донети
обезбедити квалитетно увозно семе, произведено и
висок принос и ниску влагу. Прошле године наше
дорађено по највишим европским стандардима.
хибриде кукуруза REALLI CS, ONELI CS, RANKI CS
имали су прилику да сеју произвођачи у многим де• Где могу да се купе семена кукуруза и сунловима Срема – Сремској Митровици, Радинцима,
цокрета CAUSSADE?
Лаћарку, Манђелосу, Мартинцима, Кузмину, ЕрдевиНаша семена могу да се набаве код наших дику затим у Инђији, Крчедину, Сланкамену, Бешкој, Бестрибутера, задруга и апотека у Срему. У сваком
легишу. Желим да напоменем да су наши произвођачи
случају произвођачи могу да нас позову и ми ћемо
задовољни оствареним приносима и поред велике суше
их упутити на најближе продајно место.
REALLI CS FAO 450
ONELI CS FAO 500
• Хибрид за зрно
• Толерантан на сушу
• Добро здравствено стање
• Брзо отпуштање влаге
• Висок и стабилан принос
• Препорука за сетву 19,5-21 cm
• Хибрид за клип и зрно
• Висок принос
• Брзо отпуштање влаге
• Добро здравствено стање
• За силажу уз 10% већи склоп
• Препорука за сетву 19,5-22 cm
RANKI CS FAO 550
IMERIA CS
• Хибрид за клип и зрно
• Брзо отпуштање влаге
• Квалитетно зрно
• Брз почетни раст
• Добро здравствено стање
• Препорука за сетву 19,5-22 cm
•
•
•
•
•
•
SREDNJE RANI
Отпоран на Pulsar
Средње висине
Уједначен
Висок принос и садржај уља
Отпоран на полегање
Адаптибилан у свим условима
www.caussade-semences.rs / www.caussade-semences.net
069/333-7552 i 063/11-60-674
РУМА • ЗАНИМЉИВА ЛИКОВНА ИЗЛОЖБА
!
"
''Сламарке'' из Таванкута одушевиле Румљане - Круна од сламе из 1932. године
- Уместо боја: зрело жито, раж, зоб, јечам...
К
ако то обична слама, које
толико има на житним пољима Војводине, и Срема, може постати уметност? Како то
да нешто, за шта обично кажемо ''има га као плеве (или сламе), може постати уникат, има
снагу да проникне у ретке, готово интимне тренутке живота
села, и сељана, и овековечено
сламом, ту на платну и остане,
трајно? Део одговора на ова
питања могао се пронаћи 8.
марта, у Културном центру Руме, на изложби ''Сламарки'' из
Таванкута.
Реч је о наиви, у техници
сламе, пониклој на северу Бачке, из богате традиције буњевачких Хрвата. Рађање те наиве, пре више од сто година,
пише Олга Шрам, историчар
уметности, везује се за девојке које су, чувајући стада на
стрништима после жетве, од
златастих влати сламе плеле
прстење и украсе, перлице, и
касније, на прослави завршетка
жетве - Дужијанци, тим перлицама китиле омладину у свечаној народној ношњи. Дужијанца
је постала јавна црквена за-
Јозефина Скендеровић:
Слама је чудо
хвала богу за жетву још од
1911. године, а круне од сламе, налик оним краљевским,
приносиле су се на олтар као
симбол захвалности.
У Таванкуту, селу надомак Суботице, у склопу
Хрватског
културно-просветног друштва ''Матија Губец'', које постоји од
1946. године, настала је
ликовно-сламарска секција 1961. године. Велики број
самоуких жена, ''Сламарки'',
плету перлице, стварају слике
у слами - више од пола века.
Прва слика од сламе, под називом ''Рит'', настала је 1962.
године. Аутор је била Ана Милодановић. Од тада, па до данас, дела ''Сламарки'' обишла
су свет. Највреднија дела чувају се у Таванкуту, многа у
збирци Суботичке бискупије,
у градском музеју, па и у Ватикану.
Водитељка ликовно-сламарске секције Јозефина Скендеровић, говорећи о изложби,
говори нам о Дужијанци:
''Сељачка кола''
''Цвеће од сламе''
-То је захвалност богу за ново
брашно, за хлеб. Момак и цура,
у народној ношњи, као приказни
дар, доносе у цркву, на олтар, после свете мисе, круну од сламе. Прва круна од
сламе настала је 1911. на
првој Дужијанци. Ти први
предмети личили су на краљевске круне, после Другог светског рата и времена комунизма, предмети од
сламе били су религијских
садржаја: голубица мира,
криж, калеж од грожђа, али
се ти предмети и даље зову
- круна. Најстарија сачувана круна је из 1932. године.
Те 1961. године, у Таванкуту су се случајно нашле две ликовњакиње, позвале су пајташе, настала је група ''Шесторица'', и тако је све почело. Било
је то време процвата наиве, са
мотивима из живота села. Од
тада до данас, прошло је више
од пола века.
-Слама је захвална техника,
једино што је настајање слике
јако споро, спорије од гоблена.
Једна слика захтева најмање
месец дана рада. Слама се не
сме фарбати, лакирати. Слике
настају у природи, од зрелог
жита, а ту је и раж, зоб, јечам...- прича Јозефина.
Више од пола ваке, из вештих руку ''Сламарки'' из Таванкута настају ликовне ''бајке
од сламе'', било да су то ''Салаш'', ''Игра лептира'', ''Страшило'', ''Сељачка кола'', ''Ветрењача'', ''Игра на бунару'',
''Плес у бари'', ''Стари рисар'',
''Прво откос'' или ''Сунце - извор живота''. Шта све може
слама, то се граничи с бајкама,
то једноставно - треба видети.
К. Кузмановић
20
Среда, 13. март 2013.
СРЕМСКА МИТРОВИЦА • ПОСЕТА УЧЕНИКА ИЗ СОФИЈЕ
Дружењем до новог знања
Током посете Србији, ученици из Софије имали су прилику да виде Београд, гостовали су на телевизији
„Коперникус“, посетили Нови Сад и Сремску Митровицу
РЕЧ ГОСТИЈУ
Тодор
Бешевишки
- Онолико
колико сам
имао прилику да видим,
Сремска Митровица је
мали миран
и леп град.
Домаћини су били одлични и првом приликом сигуран сам да ћу
поново доћи.
Ангел
Јуруков
Препуна свечана сала
П
ротеклог викенда, сремскомитровачка Гиманзија угостила је
четрнаест ученика и три професора софијске средње школе „Атанас
Далчев“. Oрганизовањем међународне
вечери у свечаној сали „Митровачке
Гимназије“ на достојан начин је окончано дружење митровачких и софијских
ученика које се током претходне године
одвијало у оквиру међународног пројекта „Асоцијације Централно – европских средњих школа“, под називом „Медији, илузија или стварност.“
Наиме, крајем новембра прошле године четрнаесторо ђака и четири професора „Митровачке Гимназије“, предвођени директорицом школе Мирјаном
Ђорђевић и координаторком пројекта
Марином Јовић посетило је Софију.
Школа домаћин била је „Атанас Далчев", чији су ђаци и професори, укључени у пројекат били задужени да својим
гостима покажу не само рад и функционисање бугарских медија, него и упознавање са културним богатством бугарске
престонице, те Бугарске у целини.
- У оквиру посете Бугарској, наши
ученици имали су прилику да се упознају са културним наслеђем ове земље,
да се увере у блискост два народа и на
тај начин прошире своје видике. Посе-
тили смо и софијски „Факултет за медије и културу“, „Музеј радијског новинарства“, као и битан бугарски центар,
Пловдив. Дружење у Бугарској завршено
је узбудљивим програмом у оквиру којег
су домаћини представили бугарску културу и кухињу, тако да смо и ми решили
да им се на исти начин реванширамо и
мислим да смо у томе и успели истиче директорица „Митровачке Гимназије“.
Током посете Србији, ученици из Софије имали су прилику да виде Београд,
гостовали су на телевизији „Коперникус“, посетили Нови Сад и, наравно,
Сремску Митровицу.
Како истичу, домаћинима су задовољни, културно – уметничким програмом који за њих на крају посете уприличен такође и првом наредном приликом поново ће се вратити у Србију и
Сремску Митровицу.
- Изузетно смо задовољни нашим
домаћинима. Имали смо прилику да се
упознамо са културним богатством Србије и Сремске Митровице које није
мало и безначајно. Колико сам видео,
Сремска Митровица је миран град у којем живе пријатни и дружељубиви људи, отворени за сваку сарадњу истиче
Филип Зашев, и додаје да ће му посета Митровици остати у дугом сећању.
Валцер за госте
Својим дружењем, митровачки и софијски школарци, наставили су традицију српско – бугарског пријатељства
које је кроз читаво столеће пролазило кроз тешка искушења која су увек
указивала на потребу солидарнсоти
два блиска балканска народа. У том
смислу, потребно је на овом месту још
једном истаћи улогу коју је признати
бугарски национални и културни радник Љубен Каравелов имао у обликовању српске литературе и новинарства. Овај човек по свим својим квалитетима јединствен, којег су српски
омладинци друге половине деветнаестог века од милоште прозвали „брат
Бугарин“, један је од највећих „криваца“ за устоличење реализма у српској
литератури, човек који је својим писањем у Милетићевој „Застави“, највише утицао на обликовање новинарског
стила Петре Тодоровића, једног од
најбољих српских новинских пера.
На дај мо се да ће из овог дру жења у вре ме ну ко је је пред на ма на
срп ској и бу гар ској но ви нар ској сцени по но во за бли ста ти пе ра до стој на
име на Љу бе на Ка ра ве ло ва и Пе ре
То до ро ви ћа.
С. Лапчевић
- За ових
неколико
дана колико смо
боравили
у Србији,
имао сам
прилику да
видим да је народ овде изузетно
близак нама, баш као и функционисање града, али и проблеми са
којима се у свом раду сусрећу српски и бугарски медији.
Радослав
Симеонов
- Драго ми
је не само
што сам
имао прилику да
посетим
Србију,
него и то
што смо на
примеру два велика града, Новог
Сада и Београда имали прилику
да се упознамо са сличностима и
разликама рада медија и система уопште у великим центрима
каквва је Софија или пак Пловдив. Домаћини су били изузетни и
надам се да ће и у наредном периоду бити организоване сличне
активности.
Габриела
Стоилкова
- Ово је било изузетно
искуство.
Упознала
сам неке
нове људе, стекла
нове пријатеље и научила доста у српској
култури. Са друге стране, кроз
радне посете, научили смо нешто и о функционисању медаија
у србији, утврдили са којим се
проблемима они сусрећу и надам
се да ће у будућности српски и
бугарски новинари сарађивати на
начин на који смо ми омладинци
то учинили.
Митровчани приликом посете Софији
21
Среда, 13. март 2013.
РУМА • БЕРЗА СИТНИХ ЖИВОТИЊА
Домаћин тмури, некад и сад
Све се мења, сем ''топлих материнских груди''
Т
породици су као
кловнови - хоће
да по сваку цену привуку нашу
пажњу. Умиљати
су, мирни, послушни, паметни. Имају дупло
више коже него
остали. Керуша
Лавра,
њихова
мајка, остала је
код куће. Буде
ми жао кад дође
време
продаје.
Останем у контакту са купцима, па се понекад обиђемо...
Овнолики кунић - џин тихе нарави
С е к р е т а р
Мали кловнови - са вишком коже
Удружења за одгој и заштиту ситних животиња
крај, а стигло се, некако слуће има две кује и једног мужјагог из кућице. Тако од марта до
Дарко Кнежевић, донео је на
чајно, до Срема и Руме. А ту
ка. Без папира коштају 50, са
маја, после - опет лепо. И још
Берзу великог зеца. Каже, то
- Градски трг, и Берза ситних
папирима од 150 до 300 евра.
нешто, воле друштво, зато их
је овнолики кунић. Прича нам
животиња. Сунчани дан, 10.
-Јако су умиљати, воле љурадије продаје у пару. Не знају
да је Берза ситних животиња
март, 2013. Да ли је све исто?
де. Не могу без људи. Као да
да причају, треба их учити, а
сваке прве недеље у марту, а
Нема оно ''домаћин тмури'',
он за то нема времена. Дао би знају шта људи мисле, шта хоизложба око 27. октобра. Удрунема ни ''џака''. Нема ни ''керуих за 10 евра, по комаду, на- ће од њих. Жао ми је кад дође
жење је основано пре тридесеше''. На пар места било је њеравно. Они што причају, мновреме продаје, буде ту и суза.
так година, у клубу је око 70
них далеких потомака, црних,
го су скупљи. Ето, и у птичијем Најгоре је кад видим да их ночланова.
шарених и ''жутих''. Али, бисвету - реч има цену.
ви газда уствари не воли, да
- Овај кунић је тешке франло је туге. У њиховим
Посебну пажњу деце приву- их узима због деце. А кад децуске расе, лаки су за држање,
псећим очима.
кла су два ''фокс теријера''. На- ца одрасту, буде свашта. Могу
нису подложни болестима. ИдеДарко Матејић из
родски је то оштродлаки тери- то да проценим код човека, ја
ално је кад су тешки од 5,5 до
Руме донео је на берзу
јер, једини који их има у Руми му причам о псу, он и не слутри кучета расе ''шар- седам килограм, кад су тежи,
је Цвеће Ивановић - Цакара. ша. А кад препознам да их неко
не могу да ходају. Мирни су,
пеј''. Два жута и једно
Држи их већ 15 година, код ку- стварно воли, умем да дам куче
црно. То су кинески кад је газда ту. Кад је ту неко
и забадава. Знам, биће им лепси. Код куће има две други, унервозе се, шетају по
по у тој новој кући...
керуше. Има их већ кавезу. Морају и да се тетоТако су некако, тог 10.
десет година. Кучиће вирају. На левом уху су личмарта 2013. у Руми, прошла
ни подаци, на десном - шифра
продаје, свако цени по
штенад. Нека нашла нову ку130 евра. Једно је већ удружења: ''РС 37''.
ћу, нека се вратила старој. До
Дарко за овог ''мирног џипродао.
наредне Берзе.
на'' тражи 60 евра. Не знамо
-Неповерљиви
су
А керуше код куће?
према странцима, а у да ли га је продао.
Јесу ли завијале болно за
''Нимфе'' из Засавице
Данијел Вукојевић из Засвојима? Јесу ли за њиховим
савице стигао је у Руму са два
трагом трчале, као кад ухопапагаја. То су већи примерде?
СРЕМСКА МИТРОВИЦА
ци, мужјаци, - ''нимфе''. Мали
Или су већ пале њихове очи
папагаји су ''тигрице''. Гаје
псеће, ''као златни сјај звезда
се у великој волијери, велиу снег''. Као тамо негде, у маком кавезу. ''Нимфе'' су агреУ КАНЦЕЛАРИЈИ ЗА МЛАДЕ
лој изби велике Русије, тамо
сивнији од ''тигрица'', кад је
неке 1915-те.
у питању женка, знају да се
К. Кузмановић
потуку, да истерају један дру- Цакара: Мој мали бели пас, и ја...
у вечну тајну односа
човека и пса, стиховима је овековечио Јесењин. Све крене од рађања: од керуше и оног
- ''седморо је оштенила
жути''. Па се брзо дође
до бескрајне љубави:
''До у сумрак грлила
их нежно и лизала низ
длаку што руди,
и сливо се млак сок
неизбежно из тих топлих
материнских груди''.
А онда - ''изашао је
домаћин тмури, и сву
штенад потрпо у џак''.
А она, керуша, за ''трагом је трчала, стизала
га, као кад уходе''. Све
док јој се месец не учини, као једно од кучића њених.
После је ''завијала болно за
својима...''
На крају, ''пале су и њене
очи псеће''.
Беше прошли век, и Јесењин, и туга велика као Русија,
беше ''Керуша''.
Сеобом кроз векове и пределе, може се стићи у било који
Каријерни инфо кутак
И ТО СЕ ДОГАЂА
Сахранили туђег мачка!
П
Тренинг за волонтере
Т
им митровачке састављен
од волонтера митровачке
Канцеларије за младе присуствовао је у Београду тренингу
за успостављању „Каријерног
инфо кутка“ у највећем сремском граду.
По речима Ненада Радмановића, координатора митровачке Канцеларије за младе,
„Каријерни инфо кутак“ део је
пројекта „Професионална оријенатација у Србији“ који спро-
води немачка организација за
међународну сарадњу ГИЗ у
партнерству са Министарством
просвете, науке и технолошког
развоја и Министарством омладине и спорта Републике Србије. Циљ пројекта је успостављање одрживог и функционалног система професионалне
оријентације у свим основним
школама и канцеларијама за
младе у Србији у периоду од
2011. до 2015. године“. С. Н.
ородица
Сремскомитровчанке С. У. недавно је,
игром судбине и пуким случајем, у сузама сахранила туђег
мачка! Тек дан након ноћи коју је цела породица провела
у сузама за кућним љубимцем
који је наводно страдао под
точковима аутомобила, њихов
трогодишњи мачак Немања се
појавио на вратима куће, истина мало смршао од фебруарске
швалерације и смуцања по туђим крововима.
- Комшиница ми је рекла да
је на улици згажен мачак. Одмах сам изашла, бацила летимичан поглед на унакажене
остатке, покупила их и сахра-
Несташни швалер Немања
преживео фебруар
нила у башти. Кћерка и ја смо
преплакале тај дан, али се су-
традан се Немања жив и здрав,
појавио у дворишту. Испоставило се да смо сахранили и
оплакали туђег мачка – испричала нам је ова Митровчанка уз
молбу да остане анонимна иако
се њена анегдота увелико препричава по граду.
Кривац за све је мачак Немања који је у град крај Саве стигао као маче с Фрушке горе, из
Нештина. Све време не мрда од
куће, изузев у фебруару, а таман кад су власници помислили да су Немањи „жене дошле
главе“, сахранили и оплакали
његовог четвороножног двојника, Немања се вратио кући.
С. Н.
22
Среда, 13. март 2013.
ЧАЛМА • НИКОЛА КРИЧКА, РЕКОРДЕР У ПРОИЗВОДЊИ ШЕЋЕРНЕ РЕПЕ
Треба нам већа сигурност тржишта
- Чалманци, суштински говорећи, спадају у ситније земљораднике, што је уједно и наш највећи проблем.
Наравно, најтеже је онима који имају до десет хектара, јер, захваљујући великим материјалним искушењима
они тешко да ће успети да покрију трошкове сетве која следи - прича Никола Кричка
„Сутра“ је
увек касно
Н
едавно одржан, 39. по
реду Сабор земљорадника још једном је потврдио да вредни сремски паори,
упркос тешкоћама са којима се
сусрећу, и даље имају и воље и
снаге да својим трудом прехране и себе и наше вароши. Са
друге стране, Сабор је показао
да варошани, државни и регионални службеници и привредници нису заборавили колики
значај у опстанку и развоју региона има наше село.
Па ипак, и поред свих награда и похвала, сремски паори најпре траже сигурност и
стабилност на тржишту које се,
како кажу, могу успоставити,
не политичким затезањем дизгина, него усаглашавањем политичке воље са реалним стањем на њимама и лагерима.
- Сви они који хвале или
куде нашег сељака, подједнако треба да знају да
живот од ораница захтева доста рада и труда. Мој
радни дан траје и преко 12
сати, а на њиви сам и када је хладно и када је врућина. Ту нема одмора јер
темпо рада диктирају временски услови, а не наша
воља. Посао се никада не
сме остављати за сутра, јер
је „сутра“ увек касно. Чак
и кад нисам на њиви, сређујем и припремам механизацију, тако да сам опет
везан за оранице - истиче
Никола Крича.
Чалманско жито
Никола Кричка,
рекордер у производњи
шећерне репе
И 70 јутара је мало
Је дан од оних ко ји су својим ра дом и по жр тво ва њем
про те кле го ди не за ду жи ли
Срем је и Чал ма нац Ни ко ла
Крич ка, ко ји је на три ју тра
зе мље под ше ћер ном ре пом,
имао при нос од го то во осам
ва го на по ју тру.
- Са 30 јутра своје и 40 јутара земље у аренди, колико
обрађујем, спадам у једне од
најкрупнијих
земљорадника
у Чалми. Мада, ако ћемо право, ни тих 70 јутара није много
и до праве зараде се не може
доћи без најмање 100 јутара.
Чалманци, суштински говорећи, спадају у ситније земљораднике, што је уједно и наш
највећи проблем. Наравно, најтеже је онима који имају до десет хектара, јер, захваљујући
великим материјалним искушењима они тешко да ће успети
да покрију трошкове сетве која
следи - прича Никола.
На 70 јутара, Кричка сеје
четири културе: репу, кукуруз,
соју и пшеницу. То је, како истиче, стандардни редослед који је до сада давао задовољавајуће резултате.
- Што се тиче ове године –
наставља рекордер у производњи репе - највише имам соје, око двадесет јутара. За њом
иду пшеница и кукуруз и ту је
разлика свега пар јутара. Нешто мање ће бити репе, око 6
до 7 јутара. Ако ћемо право, до
сада се репа показала као врло исплатива и једини разлог
због којег ће је бити мање јесте недостатак земље. До пре
неколико година радио сам 100
јутара, али како су цене закупа
скочиле, количина се смањила,
а да ли ћу успети да поново дођем до 100 јутара под знаком је
питања. На последњој лицитацији, са 26 почетна цена закупа земље у Чалми дошла је до
56 хиљада динара, што значи
да ће идући пут почетна цена
бити знатно виша него што је
била пре две године.
Суша умањила приносе
Говорећи о прошлој години Кричка, баш као и највећи
број наших пољопривредника,
истиче да је суша утицала на
умањење приноса који су, како
каже, били довољни да се покрију најосновнији трошкови.
- Прошле године сви смо, генерално, лоше прошли. Кукуруза је било мало и ја сам лично имао слаб род који је ишао
и испод 10 метара по јутру. На
соји, руку на срце, нисам много
изгубио и имао сам 8 до 9 метара по јутру, али и то најпре
због тога што се у њу мање и
улаже. Једино жито је било у
границама нормале, негде око
30 метара. Што се тиче репе,
ни ту ситуација није била најсјајнија. На три јутра која сам
пријавио за такмичење имао
сам одличан принос од преко
седам вагона по јутру. За разлику од тога, на преостале две
њиве на којима је било шест
јутара репе, принос није био
ни близу као на ова три. Могло
је, дакле, бити и боље, на репи
сам био у плусу, а када се све
сабере и црта подвуче, на минимуму сам, таман толико да се
покрију основни трошкови - јасан је Кричка.
Перспектива
задружног удруживања
Један од највећих проблема са којима се сремски паори
срећу, истиче Кричка, лежи у
нестабилности тржишта. Додатно оптерећење чини то што та
несигурност најчешће не долази од саме пољопривреде, него
вагања оних који у свој труд не
остављају на ораницама.
- Несигурност тржишта и несхватљива кретања цена, угрозили су сетву. Прошле године
продао сам вагон жита, а још
пет је тренутно на лагеру у силосу у Ердевику. Кукуруз и соја
су у чардаку и вероватно ће ту
још остати, јер су цене знатно
пале и тренутно се не исплати
продавати их. Да се разумемо
– објашњава Никола Кричка греше они који мисле да наши
паори држе робу са надом да
ће доћи до не знам ни ја колико великог профита. Реално говорећи, разлог за чување производа лежи у нади да ће цена
бити таква да се могу покрити
основни трошкови сетве која је
из године у годину све скупља.
Логично би било да цена робе
расте што се дуже дрши и што
је мање има, али код нас то није тако. Ствар је у томе што се
све данас у пољопривреди решава мимо самих произвођача
и што све обликује, не толико
тржиште, колико бирократске
регулативе. Наравно да држава треба да буде гарант сигурности, али треба да пусти да
понуда и потражња диктирају
главне токове промета робе.
Што се тиче задружног организовања, Кричка истиче да би
оно било корисно само у оној
мери у којој би елиминисало посреднике у продаји и тако омогућило пољопривредницима да
сигурније дођу до зараде.
- Тренутно, ми у Чалми смо
далеко од здравог и истинског задружног организовања.
Највећи део сремских пољопривредника радо би да од задруге нешто добије, али тешко
се прихвата чињеница да се
задрузи мора и треба нешто и
дати. Са друге стране, однос
државе према пољопривредницима, барем што се тиче ове
године, на врло слабим је ногама. Још увек нисмо добили
ни документацију за обнову
газдинстава, а ако ме сећање
не вара, прошлогодиђњи рок за
обнову истицао је краја марта.
Сходно томе, још увек се ништа
не може рећи ни о субвенцијама. Време ће показати да ли ће
их бити и колико ће заиста износити, јасан је Никола Кричка.
С. Лапчевић
Чардаци чувају робу
23
Среда, 13. март 2013.
SOJA
KUKURUZ
ZA BERBU U KLIPU
NS 540 (FAO 500)
OTPORAN NA POLEGANJE,
TOLERANTAN PREMA SUŠI
NS 5043 (FAO 500)
TOLERANTAN PREMA SUŠI I
VEOMA VISOKOG POTENCIJALA
RODNOSTI
NS 5010 (FAO 500)
NS 4015 (FAO 400)
FAVORIT
NOVOSAĐANKA
VISOK POTENCIJAL RODNOSTI
U PROSEČNIM I POVOLJNIM
USLOVIMA GAJENJA
000 grupa zrenja
1 grupa zrenja
FORTUNA
NS 4030 (FAO 400)
OTPORAN PREMA POLEGANJU,
TOLERANTAN PREMA SUŠI
NS 444 (FAO 400)
ODLIČNA ADAPTABILNOST,
KVALITETNO ZRNO
VISOK I STABILAN
PRINOS, TOLERANTAN PREMA
STRESNIM FAKTORIMA
NS 5043 (FAO 500)
NS 6030 (FAO 600)
NS 5051 (FAO 500)
HIBRID REKORDNIH
I STABILNIH PRINOSA
POTENCIJAL ZA PRINOS
PREKO 17 t/ha
NS 6010 (FAO 600)
HIBRID REKORDNIH PRINOSA
ZA BOLJE USLOVE GAJENJA
NS 6102 (FAO 600)
HIBRID REKORDNIH
I STABILNIH PRINOSA
NS 7020 (FAO 600)
HIBRID REKORDNOG PRINOSA,
TOLERANTAN PREMA SUŠI
NS 6043 (FAO 600)
HIBRID VISOKIH I STABILNIH
PRINOSA
NS 300 (FAO 300)
TOLERANTAN PREMA SUŠI I
GLAVNIM PROUZROKOVAČIMA
BOLESTI
NS 3014 (FAO 300)
1+ grupa zrenja
00+ grupa zrenja
NS VIRTUS
NS MAXIMUS
00+ grupa zrenja
1- grupa zrenja
GALINA
VOJVOĐANKA
0 grupa zrenja
VALJEVKA
0 grupa zrenja
VENERA
II grupa zrenja
RUBIN
JARI PROTEINSKI
GRAŠAK
Javor
Partner
JARI STOČNI
GRAŠAK
NS-Junior
Stvoren za rekorde!!!
TRIJUMF
BAĆA
1 grupa zrenja
II- grupa zrenja
Najuljaniji NS hibrid!!!
Stvoren za klimu 21. veka!!!
ORFEJ
Sortiment 2013
Novi koncept hibrida
za rekordne prinose
NS OSKAR
Konačno! Novi NS-H-111, raniji, prinosniji i
otporan na volovod!
NS 5010 (FAO 500)
NS NOVAK
VISOK I STABILAN PRINOS,
TOLERANTAN PREMA
STRESNIM FAKTORIMA
Novi šampion, sve pobeđuje bez izgubljenog seta!
NS 6043 (FAO 600)
Novo, samo za gigantske
prinose!
GIGANT
POGODAN ZA BERBU
U KLIPU I SILAŽU
NS FANTAZIJA
NS 770 (FAO 700)
Novo, fantastična
adaptabilnost i rodnost!
VISOK POTENCIJAL RODNOSTI
ZRNA, POGODAN ZA PROIZVODNJU KVALITETNE SILAŽE
NS RIMI PR
Clearfield tehnologija i otpornost
na plamenjaču
TISA (FAO 700)
NS TAURUS
Clearfield tehnologija i visok prinos
PEGAZ
Clearfield tehnologija i otpornost
na volovod
SUMO 1 PR
KRMNO BILJE
Una
DUŠKO
SAVA
VEOMA VISOK
POTENCIJAL RODNOSTI
CRVENA DETELINA
Dobar i u težim uslovima!!!
NOVOSAĐANIN
1- grupa zrenja
NS 4023 (FAO 400)
NS Banat ZMS II
NS Medijana ZMS V
Banat VS
Nera
NS Medija
BRANKO
II grupa zrenja
BALKAN
ZA BERBU U KLIPU
DOBAR ROD I U MANJE
I SPRAVLJANJE KVALITETNE
POVOLJNIM USLOVIMA GAJENJA SILAŽE
LUCERKA
SUNCOKRET
II- grupa zrenja
NS 640 ULTRA (FAO 600)
ZA SILAŽU
ZA KOMBAJNIRANJE
U ZRNU
VICTORIJA
NS 444 ULTRA (FAO 400)
ZENIT (FAO 600)
KRUPAN, DOBRO
OZRNJEN KLIP
1 grupa zrenja
TAJFUN
NS ZENIT
HIBRID VISOKIH
I STABILNIH PRINOSA
DIVA
00 grupa zrenja
TOLERANTNI
PREMA HERBICIDU
FOCUS ULTRA
IZUZETNA ADAPTABILNOST
I STABILNOST PRINOSA
RADAN (FAO 600)
MERKUR
0 grupa zrenja
POGODAN ZA BERBU
U KLIPU I SILAŽU
VISOK PRINOS,
OTPORAN PREMA POLEGANJU
00 grupa zrenja
Za borbu protiv palamide
i plamenjače!!!
SREMAC
OZIMI KRMNI
GRAŠAK
Adut među NS hibridima!!!
NS SLATKI
Pionir
Novo, najukusniji NS hibrid!
KRMNI SIRAK
NS GRICKO
NS-DŽin
Titan
Siloking
JARA GRAHORICA
Novi Beograd
OZIMA GRAHORICA
Novo, i krupan i rodan!
VELJA
www.nsseme.com
besplatan info broj 0800&000021
I ranostasnost i prinos!!!
DUKAT
Najraniji hibrid u Srbiji – ako ste zakasnili!
Neoplanta
SUDANSKA TRAVA
Srem
Sava
STOČNI KELJ
Perast
NS Semena za sva vremena
24
Среда, 13. март 2013.
ШИД • У ЛЕТЊОЈ ВЛАДИЧАНСКОЈ РЕЗИДЕНЦИЈИ
СРЕМСКА МИТРОВИЦА
„Жена у објективу“ и „Интарзија“
П
оводом Дана жена, у Летњој
владичанској резиденцији
у Шиду, парохија Преображења Господњег организовала је
две изложбе: прва је била изложба „Жена у објективу“, новинара Владимира Ђитка, а
друга је имала назив „Интарзија“ (радови од сламе), атељеа
„Света Анастазија“, који делује
при Хрватском културном центру „Сријем“ из Сремске Митровице.
Потпредседница Националног савета Русина у Србији,
Вера Дупало отворила је изложбу фотографија новинара „Руског слова“ и дописника
„Вечерњих новости“ из Шида
Владимира Ђитка.
- Ово је избор од 50 фотографија у којима доминирају
женски портрети, а које су на-
стале у новинарском раду у току протеклих пет година. Реч је
о фотографијама које су објављиване уз новинске текстове
и вести, а на којима су портрети жена, политичарки, директорки, домаћица, службеница... Иако су фотографије у
оригиналу у колору, за ову изложбу су урађене у црно-белој
техници и увећане на формат
А-4 – рекла је Вера Дупало,
потпредседника Националног
савета Русина.
Владимир Ђитко је рекао да
му је ово је прва изложба фотографија коју је приредио, те
да је реализована у договору са парохијом Преображења
Господњег која сваке године
уочи Дана жена организује изложбе ручних радова, слика,
монодраме...
Практичан пример интарзије
- Обично су новинари ти који прате промоције слика или
књига других људи, па је ово
искорак да се на једном месту
направи оваква необична изложба. У зависности од реакција посетилаца, можда неком
другом приликом изложба буде
проширена, односно допуњена
фотографијама и мушкараца –
рекао је аутор изложбе новинар Владимир Ђитко.
Из ло жбу „Ин тар зи ја“ је
отво рио ар хи је реј ски на месник за Срем и па рох у Шиду отац Ми хај ло Ре жак.
Ми тров чан ке су пред ста ви ле
сво је ра до ве и укра се ко је
из ра ђу ју,а за тим су де монстри ра ле ка ко се при пре ма
сла ма за рад, као и са му изра ду ра до ва.
С. М.
Новинар Владимир Ђитко
поред својих фотографија
ИЗЛОЖБА У МУЗЕЈУ СРЕМА
Јапанске графике
Отварање изложбе
И
зложба јапанске графике из
18. и 19 века, под називом
"Слике ефемерног света", отворена је 6. марта, у Музеју Срема,
у Сремској Митровици, као део
манифестације Дани културе Јапана у Србији. Манифестација ће
у овом граду, уз друге садржаје,
трајати до 22. марта.
Изложбу графике отворио је отправник послова Амбасаде Јапана у
Србији Казуаки Камеда који је казао да је Сремска Митровица један
од 30 градова у којима су графике
до сада биле изложене. Ранијих година, подсетио је Казуаки Камеда,
успостављена је веома добра сарадња између Сремске Митровице
и Јапанске амбасаде, односно Јапана, она се односила пре свега на
област културе. Постоје жеље да се
сарадња развија и у другим областима, посебно у привреди.
Начелник за културу Илија Недић захвалио се Јапанској амбасади
на досадашњој сарадњи, а Даница
Драгичевић Ђукић, директорка
Музеја Срема, рекла је да је манифестација која је дошла у наш град
допринети упознавању Митровчана
са културном Јапана и развоју пријатљства међу нашим народима.
Пре изложбе у Градској кући
градоначелник Сремске Митровице
Бранислав Недимовић са сарадницима организовао је пријем за
високог госта Јапанске амбасаде
господина Камеду.
У склопу маниефстације Дани
културе Јапана од 11. до 13. марта, у 18 сати, у Музеју Срема биће
организоване пројекције филмова
Акира Куросаве, а 19. и 20. марта,
оригами радионица коју ће водити
Стоја Вукајловић Гаврановић. Радионица је намењена деци школског узраста, а радови који настану
на радионици биће поставка изложбе која ће моћи ће да се погледа
до 22. марта, у просторијама педагошке радионице Музеја Срема.
С.Ђ.
25
Среда, 13. март 2013.
Стоматолошка
ординација
Др Филиповић
ПРЕКО ПУТА ХИГИЈЕНСКОГ ЗАВОДА
Стари шор 48
Сремска Митровица
022/611-199
БРЗО, ПОУЗДАНО, КВАЛИТЕТНО
НОВО У СРЕМСКОЈ МИТРОВИЦИ
• Специjалистичка
интернистичка ординациjа
• Комплетна ултразвучна
диjагностика
Др Невенка Аћимовић
- интерниста - кардиолог
Тел: 063/70-86-028, 022/617-276
Краља А. Карађорђевића 46
МАРКЕТИНГ
610-496
- Продајем мекано огревно дрво. Тел: 064/382-85-34
- Продајем стан у Београду,
укњижен, трособан, дељив, два
улаза и купатило, Та, Карабурма. Тел: 065/573-77-08
WWW.SREMSKENOVINE.CO.RS
[email protected]
U G A LJ
- Издајем једнособан намештен стан са
купатилом улаз посебан , грејање на
гас. Тел: 671-845 и 061/15-55-110
- Издајем једнособан, намештен
дворишни стан улица Занатлијска у
Сремској Митровици. Тел. 639-029
- Издајем двособан ненамештен стан у
Орлу. Тел: 627-464
КУЋЕ - ПЛАЦЕВИ
- Продајем викендицу 30м2 у Кумбору
код Херцег Новог . Тел: 022/632-079
- Продајем две куће на једном плацу, Стари шор 6 цена 120.000 евра
Тел:628-479
- Издајем једнособан намештен стан
у кући у Блоку Б, Крушедолска у
Сремској Митровици. Тел: 639-029
- Продајем стан у строгом центру Руме,
56м2, 30.000 евра укњижен. Удмах
усељив.Тел: 060/5388-333
- Продајем хектар земље поред асфалтног пута два км
од Врдника. Тел: 063/711-31-86
- Продајем стан 70м2 у Деканцу,
генерално сређен, одмах усељив. Тел:
063/164-27-40
- Продајем кућу у Сремској Митровици,
Блок Б. Тел: 022/641-011
- Продајем 40,4 ара потез Бановац, Лежимир. Тел: 060/625-18-66
- Продајем јутро земље у Јарку. Тел:
064/143-44-98
- Издајем двособан намештен стан
насеље Орао. Цена 150 евра. Тел:
064/394-21-37
-Продајем кућу на Црвеној чесми улица
Ђуре Даничића 33 у Сремској Митровици. Тел: 670-265 и 064/265-97-31
-Издајем мањи дворишни стан код
бивше фабрике обуће Дијана у Срем
Митровици 064/063-2416
-Продајем викендицу на Дунаву - Корушка. Информације и слике видети
на:www.banostor.blogspot.com
СТАНОВИ
- Издајем конфорну гарсоњеру у
центру Бање Ковиљаче. Тел: 063/71131-86
- Издајем ненамештен двособан стан у
насељу Орао. Тел: 627-464
-Издајем једнособан намештен стан
код железничке станице у Новом Саду.
Јоветић. Тел:672-962 и 064/0214655
-Продајем нов стан у центру Сремске
Митровице,хитно веома повољно.
Тел.063/743-71-78
- Издајем собе за ученике, студенте
или самце Променада 31. Тел: 625-186
-Издајем намештену гарсоњеру са
централним грејањем у стамбеној
згради тел. 625- 751 и 063 616 -150
-Златибор продајем нов укњижен
апартман, први спрат, намештен,
34м2+галерија, 49.500 евра, власник.
Тел: 063/7666-186
- Земун стан 64м2+ три терасе, поглед
на позориште Madlenianum, lux,III
спрат, 120.000 евра продајем
- Продајем трособни стан од 82 м2 у
Руми у насељу Тивол на трећем спрату.
064 /839-01-63
- Издајем 1,5 собни стан брачном
пару на Кошутњаку, први спрат, ЦГ
полунамештен. Тел: 064/317-71-32
ЛОКАЛИ
- Издајем локал преко пута Палате
правде, цена повољна. Тел: 478-992 и
064/054-97-12
- Издајем локал 30м2 у центру Сремске
Митровице. тел: 064/184-90-88
-Продајем локал 45м2 код Змајеве
школе, иза апотеке Бела Ружа, погодан
за разне делатностиод инвеститора.
Тел: о63/770980609
ВОЗИЛА
- Купујем аутомобиле, било која година
производње, старе, нове, хаварисане,
плаћање одмах. Тел: 069/133-2132
РАЗНО
- Најповољније воће,ракија, мед,
ораси. Грожђе, шљиве, јабуке... У
дворишту испред кафане "Бачка",
Железничка улица и у Улици
Карађорђева 12. „Alma Mons“.
Тел: 065/368-46-52
ZA DOMAĆINSTVA
KAMENI I DRVENI
NAJKVALITETNIJI U REGIONU
NAJPOVOLJNIJA CENA
VAGANJE PRED KUPCEM
U SARADNJI SA BANKOM,
ZA KUPCE SA REDOVNIM PRIMANJIMA
ODLOŽENO PLAĆANJE NA RATE
022/627-338 i 062/12-27-338
„MEZGRAJA” u starom
„Poljostroju“, Sr. Mitrovica
- Продају се три чистокрвна коња,
једногодац, двогодац и трогодац (од
једне, две и три године старости).
Звати после 19 часова на телефон:
015/448-035 или се јавити на адресу у
Улицу Радивоја Димитријевића бр. 14
Глушци (општина Богарић).
-Купујем исправне, неисправне колор
телевизоре, новије Лап топ рачунаре,
нон стоп – Младен.Тел: 021/421-516 и
064/157 25 14
- Продајем нове колор Телевизоре свих
величина Е37, Е55, Е72 достављам
на адресу- нон стоп – Младен.Тел:
021/421-516 и 064/157 25 14
- Продајем огревно дрво, повољно.
Тел: 064/382-85-34
-Услужно молерски радови/кречење,
глетовање, изолација. Попуст за
пензионере 30%. Тел: 022/613-245 и
061/681-62-32
-Продајем Пежо 206 HDI, 2,0 година производње 2002, у беспрекорном стању. Тел: 063/852-60-21
26
Среда, 13. март 2013.
МАЛИ ОГЛАСИ 615 - 200
vulkanizerska radnja
i pranje automobila
NOVO! geometrijsko
centriranje trapa
NUDI NOVE
AUTO GUME
022/613-869
063/523-442
SAVE KOVAČEVIĆА 25
SREMSKA MITROVICA
- Продајем домаће пилиће и стаклене
тегле. Тел: 610-210
Sve vrste proslava u
- Тражим искрену женску особу ради
дружења. Тел; 630-435
- Потребна студенкиња или девојка за
помоћ детету узраст 8 и 4 године са
бесплатним смештајем. Тел: 064/44152-62 и 064/356-8122
- Купујем стрипове, албуме са
сличицама и фудбалске улазнице .
Тел: 064/206-44-77
•
•
•
•
•
Излети по Србији
Сарајево - 2 дана
Европски градови
Летовање
Сегедин - сваки месец
Трг Војвођанских бригада 6
022/613-466 и 063/8519-546
BALKONIJI
kod dispanzera na Savi
• Renoviran objekat, prijatan
ambijent za sve prilike
• Kapacitet do 140 osoba
Za sve informacije pozovite
064/235-89-76
- Повољно продајем ТВ Грундинг екран
47, има телетекст. Тел: 069/612-908 и
612-908
- Потребна особа за издржавање
женске особе старе 69 година стамбено
ситуирана. Тел: 064/546-82-63
- Госпођа 69 година ситуирана са
пензијом тражи господина са пензијом
од 65 – 70 година за дружење да није
пушач и да непије. Тел: 064/546-82-63
-За винограде продајем багремове
стубове 2,5 м цена 200 динара,
поцинковану жицу од 2,3,4 мм један
кг 80 динара и Багремови штапови
за калеме 1,30 м цена 10 динара све
половно. Тел:063/77-99-066
-Продајем стајско ђубриво од кока
носиља, цена 5 дин/кг. Тел: 064/12560-66
SN (razm
ak)
TEKST
OGLASA
SMS MALI OGLASI
Pošaljite Vaš
1
2
02
mali oglas
sms-om na broj
Poruku kucate u formatu SN (razmak) tekst malog oglasa na broj 1202
Cena: VIP - 120,00 dinara, Telenor 123,60 dinara, MTS 122,64 dinara
SVE ZA RIBOLOV,
RIBOLOV ZA SVE
IJE CENE
NAJPOVOLJN
Promenada bb
tel: 022/612-889 i 064/296-38-23
27
Среда, 13. март 2013.
МАЛИ ОГЛАСИ 615 - 200
Мали огласидо 10 речи
наплаћују се 100,00
динара за једно
објављивање.
Свака наредна реч је
10,00 динара.
Цена уоквиреног огласа
биће 200,00 динара за
једно објављивање.
- Оглас са фотографијом
(6x4.5cm)
400,00 dinara
Одељење ѕа урбанизам, стамбено комуналне послове и заштиту животне средине Општинске управе општине Пећинци, на основу члана 29 Закона о процени утицаја на животну средину ("Сл. гласник РС" број 135/04
и 36/09) објављује
ЈАВНИ ОГЛАС
о датој сагласности на Студију о процени утицаја затеченог стања на животну средину
1. Носилац пројекта „ТЕЛЕКОМ СРБИЈА“ а.д.
Београд, Таковска 2 реализује пројекат Радио базна станица мобилне телефоније SM23/SMU23Купиново у Купинову, на кат. парц. 1935/13 к.о.
Купиново, општина Пећинци.
2. У складу са чланом 20. Закона о процени
утицаја на животну средину ("Сл. гласник РС" број
135/04 и 36/09) спроведен је поступак јавног увида у трајању од 30.01.2013. до 20.02.2013. године,
а јавна расправа је одржана 21.02.2013. године у
присуству представника носилоца пројекта.
3.На основу извештаја Техничке комисије број
501-24/2013-III-05 од 01.03.2013. године Одељење
за урбанизам, стамбено комуналне послове и заштиту животне средине донело је решење број 5017/2013-III-05 од 04.03.2013. године којим се даје
сагласност на Студију о процени утицаја затеченог
стања на животну средину за пројекат Радио базна
ЕЛЕКТРОДИСТРИБУЦИЈА РУМА
ОБАВЕШТЕЊЕ
КУПЦИМА
"Електродистрибуција Рума" је купцима доставила рачуне за утрошену
електричну енергију за фебруар 2013. год.
Позивамо купце да утрошену електричну енергију плате до датума назначеног
на рачуну, чиме ће се избећи додатна наплата камате због прекорачења рока
плаћања, као и непријатности обуставе испоруке електричне енергије због дуга
и плаћање трошкова поновног укључења.
Посећамо да редовним плаћањем утрошене електричне енергије остварују:
• стимулативни месечни попуст од 5 %
• социјални и посебни попуст од 35% за социјално угрожене купце са
потрошњом до 350, односно 450 кwh.
• стимулативни месечни попуст од 15%, за купце који за 30 дана троше до
500kw.
Захваљујемо се купцима који на време плаћају електричну енергију.
С поштовањем,
ЕЛЕКТРОДИСТРИБУЦИЈА РУМА
станица мобилне телефоније SM23/SMU23-Купиново под условом да се испоштују мере за спречавање, смањење и отклањање значајних штетних
утицаја на животну средину у току редовног рада
пројекта, удеса и по престанку рада пројекта које су
дефинисане поглављем 8. поменуте студије.
3. Носилац пројекта је дужан да обезбеди и извршавање програма праћења утицаја на животну средину
предвиђеног поглављем 9. Студије о процени утицаја на
животну средину за поменути пројекат и да податке добијене мониторингом доставља Агенцији за заштиту животне средине и надлежном органу општине Пећинци.
4. Решење о давању сагласности на студију о
процени утицаја затеченог стања на животну средину је коначно у управном поступку. Представници
заинтересоване јавности могу покренути управни
спор подношењем тужбе надлежном суду у року од
15 дана од дана објављивања овог обавештења.
28
КУЛТУРА
Среда, 13. март 2013.
ИНТЕРВЈУ "СРЕМСКИХ НОВИНА" • ЈОВАНКА ДРАЖИЋ, ЕТНОЛОГ
j j #
j
О
д првог дана 2013. године,
после неколико деценија
преданог и запаженог стручног
рада у Музеју Срема, етнолог Јованка Дражић (Београд, 1952)
са звањем музејског саветника,
налази се у заслуженој пензији.
Савесним и упорним ангажовањем, које се у пракси огледало на
терену широм Срема, а теоријски
на плану архивске, изложбене и
издавачке делатности, стекла је
углед достојног настављача рада
својих врсних претходника, утемељивача Етнографске збирке
Бранка Василића и искусног етнолога Љиљане Радуловачки. Објавила је седамдесетак стручних и
популарних радова, а и "Сремске
новине" су имале ту срећу да нам
буде вредна сарадница.
Пошто је дипломирала на београдском Филозофском факултету – Група за етнологију, Јованка
Дражић је у Музеју Срема радила
од 1985. до 2012. године, најпре
на месту педагога, а од 1997. у
Етнолошком одељењу. Уз редовне послове инвентарисања и
заштите етнолошких предмета,
традиционалну народну културу је непосредно проучавала у
бројним сремским селима и градовима. Резултате је стручној и
широј публици представљала у
књигама, часописима и листовима, путем тематских изложби и
каталога. Поред осталих, остаће
запамћени њени радови о сремским годишњим обичајима, сто-
- Определила сам се за етнологију зато што се она бави изучавањем целокупног друштвеног,
духовног и материјалног наслеђа једног народа. Свима нама је
блиска област којом се бави етнологија – то је развој људског
друштва од најстаријих времена
до данас, кроз све аспекте свакодневног живота. Добро је да
људи препознају вредности своје традиционалне културе и да
их чувају, али етнологија је наука као и све друге, она захтева
студиозан и аналитички приступ
свим појавама, што ипак не може да ради свако – потребна је
стручност.
Јованка Дражић
чарству и земљорадњи, преслицама и бакарном посуђу, о старим
занатима, куварицама, керамици
и везу, кибиц-фенстерима... Поменимо и монографије: Јевреји
у Митровици, Партизанско село
Манђелос (коаутор), њен допринос изложбама о аквизицији, поводом 60-годишњице установе и
у припремању Зборника Музеја
Срема.
Који моменти су пресудно
утицали да се определиш за
овај посао? Често се мисли да
скоро свако може бити етнолог, да се сви помало у то разумемо.
Foto galerija
Чиме си се ти, као етнолог, највише бавила у Музеју
Срема?
- Ако кренемо од најједноставније дефиниције етнологије, да је то наука о неком народу, са свим његовим етничким обележјима (језик, обичаји,
одевање, исхрана, привређивање, становање, уметничко изражавање, итд.), онда се види и
шта је посао кустоса-етнолога у
једном регионалном музеју као
што је Музеј Срема. Мој првенствени задатак је био да чувам,
каталошки обрађујем, публикујем и презентујем предмете из
збирке, али и да, према могућностима, прикупљам на терену
нову грађу за проучавање националних култура становништва
Срема.
Који су, по твом мишљењу,
најважнији предмети у фондовима Етнографске збирке
Музеја Срема, и како се до
њих долазило?
- Етнографска збирка Музеја Срема није велика, пре свега
због недостатка новца за откуп
предмета. Збирку је формирао
први управник Музеја Бранко Василић, 1947. године, од предмета прикупљених у Митровици и у
неколико сремских села. Фондове је деценијама попуњавала колегиница Љиљана Радуловачки,
после ње и ја, а ради се углавном
о поклонима грађана. Како није
било могућности за систематско
набављање ретких и вреднијих
примерака материјалне културе
свих народа који живе у Срему,
наш музеј мора бити задовољан
што поседује од свега по нешто.
По бројности се истиче једино
'!j
Откуда твоје интересовање за историју и положај јеврејске заједнице у Срему,
имајући у виду објављене
књиге и прилоге о Јеврејима у Сремској Митровици, о
њиховим гробљима у Митровици и Шиду, о трговцима...?
- Наш је посао да проучавамо све народе који су живели
или живе на територији Срема.
Јеврејска гробља у Митровици
и Шиду су напуштена и, како
збирка текстила, у којој имамо
богату колекцију женских оглавља, пешкире, ћилиме и др.
Од пројеката и послова којима си се бавила, шта сматраш својим највећим успехом? Имаш ли своје омиљене
теме и поља истраживања?
- У мањим музејима комплексног типа као што је Музеј Срема,
посао кустоса подразумева низ
обавеза које често немају много
везе са његовом професијом, али
одузимају доста времена. Осим
тога, када сте једини етнолог,
не можете се специјализовати за
одређену област, него покушавате да обухватите све, макар и
површно. Задовољна сам што ми
је, упркос вечитом недостатку
средстава, пошло за руком да публикујем неке каталоге и чланке
о традиционалном животу, као и
да реализујем више изложби, од
којих ми је свакако најдража последња: Вез на текстилним предметима из збирке Музеја Срема.
Сматрам важном и публикацију
Шездесет година Музеја Срема,
коју сам радила са колегом Бором Чекеринцем.
Мало је културних посленика који путују свакодневно
до посла, као ти последњих
година из Новог Сада. Колико
је било тешко обављати тако
одговорну дужност, живећи
подаље од простора који као
етнолог покриваш? Има ли
недовршених ствари, нечега
што ће ти бити жао после одласка у пензију?
- Било је јако напорно и значило је много улудо изгубљених
су споменици полако пропадали и нестајли, чинило ми се
да неко мора бар да их сними,
попише и протумачи. За то је
било потребно и неко предзнање, па сам истражила сачувану, додуше оскудну, архивску
и историјску грађу о животу и
судбини Јевреја у Срему и ступила у контакт са неколико јеврејских, углавном трговачких
породица пореклом одавде. Господин Божидар Пауковић је то
исто урадио у Руми.
сати, који су се могли боље искористити и у Музеју и на терену.
Остало је много нереализованих
пројеката, које остављам ономе
ко ће да преузме Одељење после
мог одласка. Ту мислим, пре свега, на етнолошки део Сталне поставке, конзервацију материјала,
електронску обраду збирке, итд.
Иако у пензији, у обавези сам
да ове године публикујем етнолошку монографију Мартинаца,
која ће бити резултат мог вишегодишњег теренског рада у том
селу и синтеза свега онога чиме
сам се бавила као кустос.
И на крају, шта је за тебе
Срем, уопште каква је улога завичаја у животу једног
стручњака у области културе?
- Бавећи се регионалном етнологијом у Срему, који јесте мој
завичај, често сам била у прилици да се уверим како ми то олакшава посао. Локална култура ми
је блиска, препознатљива, она је
део мог васпитања. На терену те
људи, иначе подозриви, лакше
прихвате ако се представиш као
неко "од њихових", јер им постављаш питања о личном животу.
Али, треба пазити да ти то осећање припадности не снизи праг
објективности, јер стручни рад
не трпи пристрасност и сентименталност. Надам се да сам то
избегла у монографији Мартинаца коју тренутно завршавам, пошто је то село где сам у детињству проводила доста времена и
на сваком кораку се сусретала
са тим традиционалним начином
живота, који је у међувремену готово нестао.
Д. Познановић
РУМА • "ВОРКИ ТИМ" ПРЕДСТАВЉА, 14. МАРТА
"$ ! %&
Д
А. Дојч (Беч): Заљубљени пар
руго филмско вече, у организацији Независног филмског центра Кино клуб "Ворки
тим", посвећено алтернативном
филму, одржаће се у румском
Културном центру, 14. марта, у
20 сати (улаз слободан). Реч је
о Alternative film/video фестивалу, основаном 1982. на иницијативу Академског филмског
центра Дома културе Студентски град на Новом Београду, у
циљу афирмисања југословенских аутора аматерских, алтернативних,
експерименталних
и авангардних филмова. Фестивал је деведесетих година
престао да постоји, да би 2003.
био обновљен као значајна међународна манифестација. На
њему нема званичних награда,
већ се отварају могућности да
најбољи ствараоци реализују
своје нове пројекте у оквиру
Академског филмског центра.
Румска публика ће имати
прилику да види десетак прошлогодишњих најуспешнијих
филмова, које је одабрао стручни жири у саставу: Влада Петрић, Јован Јовановић и Сава Трифковић. Филмови стижу
из Аустрије, Немачке, Италије,
Хрватске, Грчке, Канаде, САД и
Србије. Фестивал алтернативног
филма ће публици представити
Никола Ђурић и Милан Милосављевић.
Д. П.
КУЛТУРА
Среда, 13. март 2013.
29
ПОДСЕЋАЊЕ • ЈУБИЛЕЈИ МИЛЕНЕ СТЕФАНОВИЋ (1848 – 1863), ВЕЛИКЕ ЉУБАВИ ПЕСНИКА МИЛЕНКА
#&, ( &...
Управо се навршава 165. годишњица рођења и век и по од преране смрти песничке музе и инспирације
"фрушкогорског славуја" из Черевића – Како се Јован Грчић по Милени "покрстио"
Б
ио је "нежни и продуховљени лиричар, који је са
толико љупке симболике
одабрао и своје песничко име Миленко", написао је о Јовану
Грчићу Миленку (1846 – 1875)
наш познати историчар књижевности Драгиша Живковић, настојећи да од заборава и неправедних оцена отргне невелико, али
значајно поетско и прозно дело
"фрушкогорског славуја". Сâм
дечак тужног лика и сетног певања, из господског села Черевића,
свој певачки кредо ће можда најбоље осветлити речима: Песмо!
Тешилице премила! Како су тајне
дубине твојега царства! Како је
силан осећај у твоме маху! Тихо
се преливаш... (из приповетке
У гостионици код "Полу-звезде"
на имендан шантавог торбара,
1868).
Многи ће, можда и са правом,
рећи да није било млађане Милене Стефановић (1848 – 1863),
песникове музе и велике, несрећне љубави, не би било ни оваквог
нашег романтика Миленка, који
је њено име своме придодао.
Ох, како ми перо дршће!
Ох, како ми чело гори!
Ал' на срцу што ми лежи,
Хајде , песмо, изговори:
Од имена твог, Милено,
Сазид'о сам спомен мио,
У рањеној страсти својој
Миленком се покрстио!
Баш као Ленка Лази Костићу,
тако је и осетљивом Јовану Гр-
Јован Грчић Миленко
ћићу Миленку премлада, крхка
Милена била неисцрпно врело
тананих снова и поетске инспирације. Њој је посветио искрене
(понекад и патетичне) стихове
из циклуса Тужан љубавни спомен (Песме, Беч 1869), за њом ће
вечно уздисати што у колу тебе
нема... тебе нема! Његова мртва
драга, остаће за песника заувек
идеална драга, стожер Миленковог опуса, како то својевремено
написа књижевница мр Љубица Поповић – Бјелица. И углавном је све своје песме Миленко
изнедрио у његовом и Миленином селу Черевићу, где су обоје
рођени и обоје увенули у цвету
младости.
О Милени се не зна много, постоје тек штуре биографске забелешке. Рођена је две године
после Јована Грчића, у кући са
барокним тремом, крај Дунава,
која и данас плени лепотом. Њен
отац Јован Стефановић (1810 –
1892), кога су у Черевићу звали
Брата, био је "трговац и добротвор". Хроничар овог знаменитог
сремског места (игром случаја,
данашњи власник куће Стефановића), Богдан Ј. Петровић, приписује Брати заслугу за отварање
редовне паробродарске станице
у месту. Миленина мајка Драгиња (рођ. Бакмаз), пак, спомиње
се као председница Женске задруге Кола српских сестара у Новом Саду.
Из написа које доносе ондашња "Застава" и "Стражилово",
пером новинара Николе Марковића, иначе пријатеља Стефановићевих, сазнајемо више о трговцу
Брати. Пише да је "многу борбу
за добро српског народа преко
главе преметнуо", да је његова слава у Черевићу била "најодличнија". А, потом, и да су у кућу Стефановића долазили Змај,
Дамјан Павловић, Милан Кујунџић Абердар, Григорије Гершић и
други носиоци културног живота
код Срба.
У таквој средини је одрастала, за ондашња мерила још увек
девојче, млађана и образована
Братина мезимица. Књижевница
Љ. Поповић – Бјелица, добрим
делом свога живота и сâма везана за ово место, каже да је Милена школовање започела у родном
Кућа у којој је рођена Милена Стефановић
Черевићу, да би га на немачком
језику наставила у једном новосадском приватном заводу. По
Николи Марковићу, о Милениној
писмености и даровитости сведоче "једна њена рачуница, свеска
за вежбање, као и један диктат,
које је имао прилике да види".
Још додаје да се интересовала за
српске обичаје и народне игре,
да је одлазила са оцем на годишње вашаре у Пешту. Била је радозналог духа, комуникативна и
окренута српским ђачким дружинама, које су бринуле о уздизању
националне свести.
Нажалост, у Черевићу нису
сачувани материјални помени на
Милену Стефановић, осим временом запуштене вечне куће на
сеоском гробљу. Остала је можда
најбоља Миленкова песма, Тебе
нема... Такође, и епитаф На гробу Српкињице Милене Стефано-
вићеве, Черевићкиње, из пера
песника Дамјана Павловића:
Овде нежан цветак свео,
Миленом су њега звали;
Људи су га овде дали,
Ал' га себи Бог узео...
Не тужите, оче, мати,
Што сте чедо Богу дали:
Бог ће вама раја дати,
'Де вас чека анђео мали.
Песникова неостварена љубав, љиљан цвеће, вила и злато,
Милена Стефановић, умрла је 28.
маја 1863, са непуних шеснаест
лета. Управо се навршава 165.
годишњица њеног рођења и век
и по од преране смрти. А песник
је издахнуо 29. маја 1875, у беочинском манастиру, исписујући
својом крвљу на зиду ћелије Миленино име.
Д. Познановић
ШИД • ВЕЧЕ СЕЋАЊА У ГАЛЕРИЈИ СЛИКА "САВА ШУМАНОВИЋ"
" #& $#
jj
П
рет ход не је се ни навр ши ло се 60 го дина од ка да је, по же љи
Пер си де
Шу ма но вић,
мај ке Са ве Шу ма но вића, осно ва на шид ска
га ле ри ја. Наш град је
за хва лан Пер си ди Шума но вић на дра го це ном
и ве ли чан стве ном покло ну. Све ове го ди не
Шид и Га ле ри ја сли ка
"Са ва Шу ма но вић" живе у не рас ки ди вој ве зи.
То ком 60 го ди на, кроз
мно го број не
ак тив ности, Га ле ри ја је при купи ла мно штво ар хивског ма те ри ја ла у разли чи тим фор ма ма, ко ји
је уоб ли чен и на Ве че ри се ћања, 6. мар та, пред ста вљен у
ви део фор ми по се ти о ци ма, који су се, као и сва ки пут, одазва ли у ве ли ком бро ју.
У форми видео презентације, колектив Галерије је сопственим снагама направио видео споменар свих важнијих
догађаја који су обележили
протекле деценије, трудећи се
да акценат буде на учесницима, јер људи су носиоци идеја
и они стварају историју.
Тито у галерији са Персидом Шумановић (1965)
На црно белим фотографијама, инсертима из филмова, архивским снимцима Филмских новости, Југословенске кинотеке,
РТС-а, СТВ, посетиоци су могли
да препознају суграђане, многе
који су дали свој допринос раду
Галерије, а више нису међу живима. Од самог почетка, од упознавања са намерама и одредбама
Даровног уговора, пратећи хронолошки живот Галерије, емоције
су завладале у публици.
Не одступајући ниједног момента од намере да сачува успо-
мене на све који су дали допринос раду Галерије, овом видео
презентацијом
истовремено
је приказана богата традиција установе за коју су заслужне
све претходне генерације. Представљене су и намере садашњих
упосленика да прате савремене
токове и на тај начин дају свој
допринос повереном задатку,
чувању и презентацији врхунског националног блага, дела
Саве Шумановића.
Сценарио за видео презентацију написале су Анђелка
Велико интересовање шидске публике
Радосављевић и Весна Буројевић, монтажа материјала
поверена је Јовану Нанићу,
сарадници на пројекту су били
Љубица Јукић и Радован Сремац, а припрему, организацију
и реализацију урадио је Марко
Поле.
Видео споменар заинтересовао је велики део локалне јавности, постоји интересовање
за приказивањем материјала
у школама, а вероватно ће се
појавити још неке могућности његове употребе. Јер, она
осветљава првих 60 година Галерије, представља хронику
прошлог времена које је на овај
начин овековечено.
Према казивању публике,
највише емоција покренули су
инсерти из филма Александра
Петровића Путеви, у коме Персида Шумановић говори о смтри
свог јединца, појављивање Савиних модела за дечије ликове и
посета Јосипа Броза Тита, 1965,
Галерији и Персиди Шумановић.
Весна Буројевић
30
Среда, 13. март 2013.
ПАРТНЕР "СРЕМСКИХ"• ПОЉОПРИВРЕДНА СТРУЧНА СЛУЖБА СРЕМСКА МИТРОВИЦА
Предсетвена припрема
и сетва шећерне репе
Пијачни
барометар
Стока
Пише: Др Катица Шкрбић
Производ
Тежина
СМ
БГ
НС
све
240
230
230
Јунад
>480
кг
185
190
200
Прасад
16–25
кг
240
250
240
Teлад
80-160
kg
280
300
350
Товљеници
80-120
160
160
160
Товљеници
>120
140
140
140
Бикови
>500
190
205
195
>130
170
160
155
све
120
140
100
Мера
СМ
БГ
НС
Лимун
кг
105
105
105
Лешник
кг
700
700
700
Орах
кг
850
850
850
Јабука
кг
75
75
75
Ананас
кг
150
140
140
Киви
кг
110
110
110
С м о к в а
(сува)
кг
330
330
330
Банана
кг
105
110
110
Јагњад
Крмаче
клање
за
Овце
Воће
Производ
Поврће
Производ
Мера
СМ
БГ
НС
Карфиол
кг
125
130
120
Кромпир
(бели)
кг
50
50
50
Кромпир
(црв.)
кг
50
50
50
Лук бели
кг
250
300
250
Рен
кг
250
400
350
Лук црни
кг
25
30
30
Цвекла
кг
45
30
50
Пасуљ бели
кг
250
270
250
Пасуљ
шарени
кг
250
250
260
Першун
кг
80
80
70
Шаргарепа
кг
35
40
40
веза
25
25
25
Блитва
Боранија
кг
370
400
400
Брокола
кг
110
120
110
Не журити са сетвом шећерне репе, сетву треба почети када се земљиште
на дубини сетве загреје на 6 -7 степени
П
риноси шећерне репе зависе од временских – метеоролошких и едафских – земљишних услова: 1. плодности парцеле 2.
обраде земљишта, времена и квалитета 3.
ђубрења, количина и времена примене, 4.
плодореда, места у плодореду 5. потенцијала
сорте и толерантности истих на ризоманију и
ризоктонију 6. времена сетве и броја биљака
по јединици површине 7. мера негеизаштите
и знања човека да то обједини у производњи.
Пошто на климатске услове не можемо
утицати, то се све агротехничке мере морају
изводити тако да се створе погодни земљишни услови за успешно клијање и ницање биљака шећерне репе, са сортама толерантним
на ризоманију и ризоктонију.
Др Катица Шкрбић
Предсетвена припрема има за циљ да
се створе једнаки услови за свако посејано семе и да се омогући
Сетву обавити у оптималном року
брзо и уједначено ницање. Овом
мером треба да се обезбеди оптимално збијен слој 2-4 cm испод
зоне семена, да би се обезбедио
капиларни доток до семена и
растресити слој земље изнад семена 2-4 cm, како би се смањио
отпор клици приликом ницања
и смањили губици воде испаравањем. Семену треба створити
оптималне земљишне услове за
брзо клијање и ницање. Ако је
основна обрада изведена квалитетно и благовремено уз обављено предзимско равнање земљишта , предсетвена обрада
може се извести у једном потезу.
Пред пресетвену припрему унешће, тако да се касније не проређује. Сетва
ти азотна ђубрива Уреа, Кан, Ан и друга али
на стално место – прецизна, треба да буде
на основу урађене анализе земљишта у продоминантан начин сетве за све произвођаче.
леће N – min и препоруке стучног лица.
Циљ је да у време вађења у просеку буде од
Сетва шећерне репе код нас се обавља
90.000 -110.000 биљака по хектару .
најчешће са пнеуматским сејалицама и пилиКако је семе репе ситно, садржај хранљираним семеном. Сетву извести у оптималном
вих материја у њему потребан за клијање и
року, који се одређујe за сваку годину, због
ницање је незнатан.Због тога семе морамо
врло променљивих агроеколошких услова расејати релативно плитко да би клијанац што
ног пролећа. У просечним условима шећерна
пре изашао на дневну светлост и почео ауторепа почиње да се сеје крајем прве декаде
трофну исхрану .
марта и завршава се до прве декаде априла
Веома је важно избегавати како предубоса семеном које је заштићено инсектицидима
ку тако и врло плитку сетву.Код сетве у раним
и са планом сетве за остварење оптималног
роковима,дубина сетве може бити мања него
броја биљака / hа, дубина сетве од 2-4 cm.
у касним роковима (последњи дани сетве).
Сетву шећерне репе треба почети када се зеУ сваком случају семе треба положити у
мљиште на дубини сетве загреје на 6 -7 ºC.
слој земље који садржи довољно влаге за
Ако је рано и топло пролеће сетву на лакницање Осим саме дубине значајна је уједшим земљиштима треба започети раније.
наченост полагања семена по дубини, што
Препоручује се размак између редова 50 cm,
зависи од начина предсетвене обраде земљидок међурастојање у реду може бити од 17
шта, поравнатости земљишта и брзине сетве.
cm или 18 cm на коначно растојање,не гу-
ПРОДУКТНА БЕРЗА
Рапидни пад цена
Ц
ене роба којим се трговало на берзи у Новом Саду протеклих недеља су падале врло
рапидно и константно. Вредности свих берзанских роба су на овосезонском минимуму и по
тренутном расположењу тржишних актера по
свој прилици цене неће више померати своју
границу на доле. Ниво трговања се полако враћа у уобичајене оквире. Количински обим промета у протеклој недељи износио је 1.046 тона
робе, а то је за 37,44 посто мање него претходне недеље. Вредност робе која је била предмет
берзанског уговарања износила је у протеклом
недељном периоду 31.225.760 динара. То је за
44,83 постомање у односу на упоређујући податак из претходне недеље.
После тронедељне потпуне тржишне апстненције, пшеница се поново појавила у трговању на „Продуктној берзи“. Овом робом се
трговало по цени од 24,30 дин/кг (22,50 без
ПДВ). Дуго су две супротстављене тржишне
стране лицитирале тржишно прихватљиву цену
за свакога и коначно дошли до поменутог нивоа
цене који је у односу на трговање од пре три
недеље мањи за чак 13,24 посто. Оно што је
индикативно јесте да се у преговорима на релацијама понуда – тражња не спомиње нижа цена
од регистроване, што индицира да би трговање
могло у наредном периоду да се активира и то
по цени која неће бити испод тренутне.
Просечна цена кукуруза протекле недеље је износила 21,66 дин/кг (20,05 без ПДВ).
У односу на просечну цену из претходне недеље то је ценовни пад од 4,06 одсто. Без обзира
на поменути статистички податак о паду цене у
односу на претходну недељу, посматрајући тржиште у оквиру седмичног периода може се са
пуним правом изрећи констатација да је заустављена тенденција пада цене. Наиме, од 10 купопродајних уговора 8 их је закључено по цени
од 20,00 дин / кг без ПДВ, док је цена за два
закључена купопродајна уговора била и изнад
овог нивоа. Дешавања у недељи за нама потпуно су оправдале прогнозу из претходне недеље, да је цена кукуруза дошла до минимума
испод којег даље неће ићи.
Још једна значајна берзанска роба долази
до границе свог апсолутног ценовног минимума
у овој сезони. То је соја. Сва четири уговора
Ако је површинска обрада изведена на већу
дубину (изостало формирање постељице) тешко је регулисати уједначеност по дубини и
саму дубину сетве.
Клијање и ницање шећерне репе је
од пресудног значаја за успешну производњу, јер само ако све биљке од самог почетка
свог развоја имају подједнаке услове приступу води, топлоти, ваздуху и хранљивим
материјама тада се могу очекивати и високи приноси. Ако биљке истовремено никну
онда се оне , односно усев, успешно штити
од могућег напада репине пипе, бувача, као
и корова.
Критичне температуре су од посебне важности у периоду сетве и ницања шећерне
репе.Минимална температура за клијање је
од 4-5 ºC, што значи да је шећерна репа
релативно отпорна на ниске температуре током клијања, али је
зато релативно дуг период од
сетве до ницања. Ниске критичне температуре су од утицаја на
шећерну репу у периоду ницања и
у фази котиледона, све до појаве
другог пара правих листова. Критичне ниске температуре у периоду ницања и у фази котиледона
се крећу до – 7º C, као што су
биле 1986. и 2003. године, када
је дошло до пропадања биљака и
пресејавања шећерне репе на већим површинама у целој Војводини. Мраз од – 5.8 º C у трајању
4 часа 10. априла 2012. gодине је
у Срему нанео штете – пропадање тек никлих биљака па се 2.000
хектара репе пресејало.
Правилан избор сорте за сетву у великој
мери одређује будућу производњу. Избор
сорте треба прилагодити свакој парцели односно треба знати да ли је парцела заражена
ризоманијом – брадатост корена или ризоктонијом - мрка трулеж корена .
Препорука сорти шећерне репе за сетву у
2013 години:
• ИНСТИТУТ НОВИ САД – ДРЕНА, ДАРИЈА, ИРИНА, ВЕРА, НОРА.
• SYNGENTA – ХОРТА, АСКЕТА, ГАЗЕТА,
ПРОТЕКТА, ЛИПТА.
• STRUBE - ЕЛМО, ВИКТОР, МАРКУС,
ФРЕД, ПРЕСТИГЕ, ЕИКЕ.
• МАРИБО - ТАЈФУН, ARCADIA, MELROSE,
SALORA, EDISON.
• КWS – ТЕОДОРА, ЕЛВИРА, АРАНКА, СЕРЕНАДА, АЛФОНСА.
• SESVANDERHAVE-GIRAF, ORIGINAL, LEOPARD, YACK, SIOUX
Производ
Цена
(дин/кг
са ПДВ)
Пшеница
22.50
Кукуруз
20.05
Сојина сачма
61.00
Соја
54.80
Сунцокретова сачма
28.50
који су били предмет трговања на берзи су закључена по цени од 59,18 дин/кг (54, 80 без
ПДВ). У односу на претходну недљу то је за незнатних 0,28 посто нижа цена, па се и на овом
тржишту очекује стабилизација цене на овом
или можда и неком вишем нивоу.
Из тзв. соја комплекса трговано је и традиционално присутном сојином сачмом. Цена
ове робе протекле недеље је износила 73,20
дин/кг (61,00 без ПДВ). На овом тржишту се
све чешће појављује сојина сачма пореклом из
Индије и Италије.
Од осталих роба трговано је још сунцокретовом сачмом са 33 посто протеина по цени
34,20 дин/кг (28,50 без ПДВ), истакао је Жарко Галетин, директор Продуктне берзе.
31
Среда, 13. март 2013.
Јавно комунално предзеће за производњу
и дистрибуцију топлотне енергије
"Топлификација"
ЈАВНО ПРЕДУЗЕЋЕ ЗА ДИСТРИБУЦИЈУ
ПРИРОДНОГ ГАСА "СРЕМ-ГАС",
СРЕМСКА МИТРОВИЦА
ОБАВЕШТЕЊЕ
Поштовани потрошачи,
Сремска Митровица
ул. Змај Јовина бр. 26
Телефон: 022/610-584; 612-694; 639-272
Služba za odnose sa potrošačima 022/618-022
novi E-mail: [email protected]
Web: www.smtoplana.rs
у категорији домаћинства „Срем-гас“ Вам је омогућио одложено
плаћање дела рачуна за потрошњу природног гаса за месец децембар, јануар и фебруар.
Први део рачуна од 65 % плаћа се по испостављању рачуна до 17.
у месецу, а други део рачуна од 35 % плаћа се тек за 6 месеци, и то
без камате.
Директор ЈП „Срем-гас“
Владимир Санадер
УКРШТЕНИЦА
СКАНДИНАВКА
ВОДОРАВНО: 1. Глинени дувачки инструмент, 7. Накнадни скок у гимнастици, 13. Припадник народа који је живео у Лацији, 14. Упишите: Ф, В,
16. Супарник, 17. Полупаразитска биљка, 18. Ромулов брат, 20. Женско
име, Бисенија, 21. Недостатак, 22. Неопходна супстанца за развој организма, 24. Предметак у сложеници са значењем пре, испред, 25. Израђивач
макета, 26. Кошаркашки клуб (скр.), 27. Иницијали нашег нобеловца, 28.
Чешки филозоф и државник, Томаш Гариг, 29. Врста папагаја, 30. Репрезентативка у стоном тенису, Бранка, 31. Француска књижевница („Делфина и Корина“), 32. Француски хроничар, Адо, 34. Текстилна биљка, 35.
Наш пеник, Ђакомо, 36. Српски сликар портрета, Константин (1789-1873),
38. Хемијски знак за калцијум, 39. Најдебљи прст, 40. Потпуно одсуство
морала, 41. Зид грађен нетесаним каменом.
УСПРАВНО: 1. Олимпијске игре, 2. Гомила сламе, 3. Хрватски назив за
Атину, 4. Део тела код слона (мн.), 5. Друга, остала, 6. Житељ Африке, 7.
Римски 500, 8. Злато (франц.), 9. Ледени део Русије, 10. Амерички глумац
(Грк Зорба), 11. Злогласна фашистичка организација у Алжиру, 12. Справа
на дечијем, 15. Лекар који лечи животиње, 19. Српски песник Душан, 22.
Име музичара Хаџиманова, 23. Опијумска биљка, 25. Завршни потез у шаху, 26. Недовољне дужине, 28. Лепо понашање, 29. Коралска острва, 30.
Певач групе „У 2“, Вокс, 31. Врста карташке игре, 33. Дански биохемичар,
нобеловац, Хенрих, 35. Једна од коалиционих странака, 37. Шеста нота
солмизције.
Саставио: Т. Земан
СУДОКУ
ВИЦЕВИ
- Зашто Црногорци долазе у
Србију?
- Зато што су чули да тамо нема посла!
Дошао Лала од доктора и са
врата виче жени:
- Сосо, вечерас не смеш да
вечераш!
- А што?
- Рек'о ми доктор да не смем
да легнем на пун стомак!
Дечко каже плавуши:
- Морам ти признати, ја сам
ожењен и имам троје деце.
- Ух, ал ме уплаши, већ сам
помислила да BMW није твој.
32
Среда, 13. март 2013.
ЛОВ И РИБОЛОВ
ЛОВ И РИБОЛОВ
ШИД • МОМИРКА БАБАЦ-ГРУЛОВИЋ, УПРАВНИЦА ЛОВИШТА ЛОВАЧКОГ УДРУЖЕЊА „СРЕМ“
Ловокрадице – највећи проблем
- Ових дана код нас је актуелно установљавање ловишта, што подразумева обележавање граница, с обзиром
да смо једини у Војводини који још увек нисмо установљени. Разлог томе је што чекамо да то први ураде надлежни из Војног ловишта – каже Момирка Бабац-Груловић, дипломирани менаџер у ловном туризму, управница
ловишта Ловачког удружења „Срем“
Л
овачко удружење „Срем“
са седиштем у Шиду, састоји се од 19 ловачких
друштава и броји 650 чланова. Газдује ловиштима „Босут“
површине 41.768 хектара и
„Сава“ површине 5.851 хектара. У ловиштима су заступљени дивља свиња, јелен, срна,
зец, фазан, пољска јаребица,
препелица и дивља патка, а
највећи део ловишта се налази
под пољопривредним културама, шумом и шумским земљиштем, док мањи део заузимају
воћњаци и виногради, односно
баре и трстици.
На челу овог Удружења већ
четири године налази се дипломирани менаџер у ловном
туризму Момирка Бабац-Груловић, управница ловишта.
- Ових дана код нас је актуелно установљавање ловишта,
што подразумева обележавање
граница, с обзиром да смо једини у Војводини који још увек
нисмо установљени. Разлог томе је што чекамо да то први
ураде надлежни из Војног ловишта. Иначе, у ловишту тренутно нема никаквих активности у смислу лова, јер је сезона
завршена, а ових дана у току је
пребројавање дивљачи. Током
године у наша оба ловишта одржавају се туристички ловови,
од којих су најбројнији они на
дивље свиње. Што се планова
за ловну 2012/13. годину тиче,
у у ловишту „Босут“ планиран
је одстрел 28 срндаћа, 33 срна
и 14 ланади, а у ловишту „Сава“ три срндаћа и четири срне.
Такође, у наредном планском
периоду, радићемо на даљем
побољшању квалитета трофеја срндаћа. У ловишту „Босут“
планиран је одстрел једног је-
Повратак из лова
лена и једне кошуте, као и 42
дивље свиње, док је у ловишту
„Сава“ планиран одстрел једног
Ловно – технички
објекти
Према речима управнице ловишта, у ловишту
„Босут“ се налазе 52 стабилне чеке-осматрачнице,
55 хранилишта за крупну
дивљач, 76 солишта, 82
хранилишта за ситну дивљач, док се на целокупној
површини ловишта налазе
природна појилишта. У ловишту „Сава“ се налазе 44
стабилне чеке-осматрачнице, 23 хранилишта за крупну дивљач, 40 солишта, 40
хранилишта за ситну дивљач, док се на целокупној
површини ловишта налазе
природна појилишта.
јелена, једне кошуте, једног
телета и 22 дивље свиње – каже о плановима за овогодишњу
ловну сезону управница ловишта Момирка Бабац-Груловић,
додајући да се у оба ловишта
одстрељују и ситна дивљач,
фазан, зечеви, дивље патке,
лисице и шакали.
Према њеним речима, постоји добра сарадња са ловачким
друштвима у свим селима, а
Ердевик, Бингула и Љуба сада
праве посебно ловачко удружење које ће да газдује са тим
делом ловишта које се налази у
оквиру њихових катастарских
општина и додаје:
- Највећи проблем на који
свакодневно наилазимо су ловокрадице и мислим да ћемо,
на жалост, ту појаву тешко да
искоренимо, иако често организујемо акције током којих их
хватамо. У том погледу добро
сарађујемо и са полицијом, а
посебно су нам помогли на подручју Јамене, с обзиром да је
она доста удаљена од средишта
Удружења. Такође, имамо и
проблем са недостатком возила
за нашу ловочуварску службу,
пошто они сада имају само мотор са којим се не може прећи
велика површина у обиласку
ловишта.
С. Михајловић
Жена на челу
ловаца
Чека – осматрачница у Илинцима
Успешан лов на дивље свиње
Иако радно место дипломираног менаџера у ловном
туризму не подразумева обавезно и активно бављење
ловом, управници Момирки
је управо та љубав према лову и била разлог због којег се
определила да се школује у
том правцу.
- Још док сам била мала,
лов сам заволела уз свог деду и тату јер сам са њима у
сваки лов увек редовно одлазила. Зато и нисам имала недоумице око тога чиме желим
да се професионално бавим у
животу. Иако сам имала понуда и за друге послове, нисам
их приватила, јер ми се ово
што сад радим веома свиђа и
уживам у свом послу. Срећна сам што су ме други ловци добро прихватили и што
имамо успешну сарадњу, без
обзира на то што сам жена
и што сам релативно млада,
имам 30 година. Нисам до сада имала никаквих негативних искустава са ловцима,
напротив, наишла сам на ве-
Управница ловишта
Момирка Бабац-Груловић
лику срдачност код свих. Поседујем и карабин и ловачку
пушку, па иако сам сада већ
мајка двоје деце још увек радо одлазим у лов. Велику подршку имам од свог супруга,
иако он није ловац, али дели
моју љубав према природи –
каже о свом послу и љубави
према лову Момирка Бабац
Груловић, управница ловишта из Шида.
33
Среда, 13. март 2013.
ВОЈКА • ОБЕЛЕЖЕНЕ ЛОКАЦИЈЕ ЗАОСТАЛИХ КАСЕТНИХ БОМБИ
Опасност од „жутог убице“
Пројекат деминирања урађен је 2009. године и требао би да се реализује у две етапе у току ове године
по обезбеђивању финансијских средстава
У
петак, 8. марта 2013.године у атару села Војка у
старопазовачкој општини извршено је обележавање локације
на пољопривредном земљишту
(југозападни део атара, катастарска перцела 5937 к.о. Војка) уз сам канал Велики Бегеј
за који се претпоставља да је
загађен касетним бомбама класе BLU 97 A/B, познате под називом „жути убица“ заосталим
од НАТО агресије из 1999. године. Локација површине 160.000
метара квадратних обележена
је знацима за упозорење у виду табли с натписом „СТОП неексплодирана убојна средства“
које су постављене на одговарајућим дрвеним стубовима,
висине око 1,80 м. Ове табле су
постављене на земљаном путу
поред моста који премоштава
канал Велики Бегеј и с кога се
улази у наведену катастарску
парцелу. Табле упозорења су
постављене и на излазу с наведене катастарске парцеле, као
и на ломним тачкама за које се
претпоставњља да су сумљиве
границе локације на којима постоји могућност проналаска касетне муниције.
Илија Станисављевић и
Никола Адамовић из Центра
за разминирање Републике Србије извршили су обележавање
наведене локације у присуству
представника општине Стара
Пазова Драгане Стојановић,
Табла упозорења
Присуствовали обележавању локације
начелнице општинског одељења за пољопривреду и Милијане Петровић, самосталног
стручног сарадника на пословима планирања за припрему
одбране и ванредних ситуација у општини Стара Пазова
и представника Одељења за
ванредне ситуације Сремска
Митровица - Одсек за УР и ЦЗ
Сремска Митровица-Стара Пазова Србољуба Стојанца, самосталног полицијског инспектора.
На основу података добијених од представника Центра за
разминирање Републике Србије, пројекат деминирања наведене локације урађен је 2009.
Обележавање локације
године и требао би да се реализује у две етапе у току ове
године по обезбеђивању финансијских средстава.
Моле се грађани да буду на
опрезу и да не долазе у близину поменуте локације. Такође, се апелује на свакога ко у
близини ове локације примети „сумљиве“ предмете, да их
не дира, него да одмах обавести надлежне органе, јединицу
МУП-а у Старој Пазови. Због
безбедности грађана забрањено је паљење сена, стрњика и
другог, у близини обележеног
места. Забрањено је и уклањање табле упозорења. Ради безбедности грађана, представници МУП-а ће једном дневно
обилазити локацију, саопштио
је Ђорђе Радиновић, командант Штаба за ванредне ситуације општине Стара Пазова.
Г. М.
УЗ ОДЛАЗАК ПЕСНИКИЊЕ
)
#!$ Дамјанка Чизмић, 22. фебруар 1936 – 8. март 2013.
П
осле дуге и тешке болести
са којом се борила све до
последњих тренутака свог живота у Минхену је 8. марта преминула песникиња, члан Удружења књижевника Србије Дамјанка Чизмић Дашка. Рођена је у Беркасову 22. фебруара
1936. године, свој стваралачки
живот посветила је књижевном
раду, афирмисана у Србији и
српској књижевној дијаспори
као писац мисаоно-лирске поезије и прозе.
Бавила
се
јединственим
уметничким исказом – батик
техником, исликавањем и ис-
писивањем четкицом поезије
на свили својих и песама наших аутора, излагала их је на
више од осамдесет изложби.
Објавила је књиге: Минијатуре, Липе Беркасова, Ми и
липе Беркасова, Милине чувам између разума, Знамења речи и камења, Оче дане
– мајко ноћи, Мој подстанар
рак и друге, а као коаутор појављује се у више од двадесет
књига. Са Недељком Терзићем
и Аном Дудаш објавила је књиге поезије и прозе Свињар
од Беркасова и Добошар од
Беркасова, а трећу књигу Пу-
дар од Беркасова из ове завичајне трилогије није успела
да доврши. Заступљена у више
антологија и песничких зборника, превођена на: немачки,
енглески, словачки, словеначки, русински и друге језике.
Добитник је награда за уметнички рад: Златне значке Културно-просветне заједнице Србије 2007, награде за животно
дело на „Вишњићевим данима“
2009, признања „Мисаоник“
Књижевне заједнице Сремске
Митровице 2010. и других. Писала је и за децу.
Њој у част сваке године у
Оснивач и издавач НИПД "Сремске новине" д.о.о. Сремска Митровица, Трг војвођанских бригада 14/II,
ДИРЕКТОР Драган Ђорђевић, ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК Живан Неговановић,
ДИРЕКТОР МАРКЕТИНГА Златко Зрилић, РЕДАКЦИЈА: Светлана Ђаковић, Катица Кузмановић,
Марија Балабановић, Душан Познановић, Сања Михајловић, Стево Лапчевић,
Милан Милеуснић (фоторепортер), Гордана Мајсторовић
ТЕХНИЧКИ УРЕДНИК Марко Зрилић, Телефони: 610-144 (централа и телефакс), 610-496 (маркетинг)
e-mail: [email protected],Текући рачун: 335-14254-73 Металс банка
Штампа "Борба а.д.", Београд.
ПРЕТПЛАТА: за шест месеци 1.100,00 динара, за годину дана 2.200,00 динара, за иностранство троструко.
родном селу одржавана је књижевна манифестација „Липе
Беркасова“, а децембра прошле године, поводом шездесет
година рада, Црквена општина
Минхен и Српско културно друштво „Свети Сава“ организовали су вече посвећено њеном
стваралаштву које се завршило
по њеној жељи – музичар Миомир Михајловић свирао је на
гитари и певао песме које говоре о Срему.
У Фрушкогорској улици број
18 у Беркасову утихнула је једна велика крошњата липа око
које су се окупљали писци.
Остали су заувек песникињини
стихови:
Шта ме још држи
Шта је то са мном и шта ме чека
Коначни одлазак широм отворио
врата
Пред њима стојим неуплашена
Никако да закорачим последњи
корак
Мислим још на голубове беле.
Њено тело кремирано је у
Минхену ког је уз Беркасово
увек потписивала испод новонасталих песама.
С. Н.
CIP - Katalogizacija u publikaciji
Biblioteka Matice srpske, Novi Sad
32+659.3(497.113)
SREMSKE novine / glavni i odgovori urednik Живан Неговановић.
- God. 1, br. 1 (1961) - . - Sremska Mitrovica : Sremske novine,
1961-. - Ilustr. ; 45 cm
Nedeqno.
ISSN 0561-7294
COBISS.SR-ID 35321351
34
Среда, 13. март 2013.
Дана 6.3.2013. умро је после краће и тешке
болести у 68. години
Дана 17.3.2013. године навршава се 11 година како
није са нама наш драги
Дана 14.3.2013. навршава се 23. године од смрти мог
драгог оца
ДРОЊАК
ДУШАНА
СЛОБОДАН
ЂАКОВИЋ
2002 – 2013.
Живи у срцима и сећањима
његових најмилих.
СЛОБОДАН
ПЕТРОВИЋ
Дана 13.3.2013. навршава се седам година како није
са нама наш драги
кореограф
МИЛОСАВ
ТОПАЛОВИЋ
Петар Слај
1943 – 2006.
За помоћ у најтежим данима захваљујем
пријатељима, лекарима и особљу Опште
болнице и Дому здравља
у Сремској Митровици.
Ожалошћена супруга Бисерка Бенковић
Сећање
ДОКМАНОВИЋ
РАДЕ
Дана 25.2.2013. навршава се тужна година како није
са нама наш драги супруг, отац и деда
Постоји љубав коју смрт не
може прекинути и туга коју
време не лечи . Почивај у
миру, а ми ћемо с љубављу
чувати успомену на тебе.
Твоји најмилији: супруга
Љубица и син Миланко Мика
Остају у мислима и срцима њихових најмилијих.
Син Стеван, ћерке Живана и Вера, унуци Бранислав
и Радован
Дана 11.3.2013. навршило се четири тужне године од
смрти нашег драгог супруга, оца и деде
ДРАГИЦА
ЦВЕТИЋ
7.10.1933 – 10.3.2013.
ЖИВОРАДА
ДОСТАНИЋА
С љубављу и поносом вечно
ћемо те носити у срцима
испуњеним неизмерном
тугом. Твоји најмилији: ћерка
Гордана, син Радивој, унуци
Душан, Милош и Урош, снаје
Раденка и Јелена
С љубављу и поштовањем
његови најмилији: супруга
Јованка, синови Милорад
и Зоран са породицама
Дана 14.3.2013. навршава
се пет година како није са
нама наш драги
Дана 14.3.2013. навршава
се пуних 17 година како
није са нама наш син, отац,
супруг и брат
ГОРАН МЕСАРОШ
ЂОРЂЕ ЛУКИЋ
СТАНА
КОЛТКО
14.3.2003 – 14.3.2013.
Мама,
десет предугих година није
умањило бол у срцу моме,
а ни сећање на тебе.
Твоја Зденка
Сећање
Сећање
ДАНИЛО ДИКИЋ
РАДИСАВ
ФИЛИПОВИЋ
2004 – 2013.
Заувек ћемо те волети
и чувати од заборава,
твоји најмилији.
Породица Месарош
из Стејановаца
1965 – 1996.
Вечну успомену на њега
чува његова породица
Навршава се шест тужних
година како није са нама
наша
Сећање
ДАНИЦА КОСАНИЋ
МИЛОРАД ЗЕЧЕВИЋ
– ЗЕКА
1967 – 2006.
15.3.2007 - 15.3.2013.
Био си и бићеш увек део
нас. Никад те нећемо
заборавити.
Твоји најмилији
Увек ћеш бити у нашим
срцима и мислима. Син
Влада, снаха Светлана и
остала родбина и пријатељи
2003 – 2013.
Девет година с поносом
у срцу, успомену чувају
супруга, деца и унучад
из Гргуреваца
17.3.2011 – 17.3.2013.
Дана 15.3.2013. навршава се три тужне године од
смрти нашег драгог и никад заборављеног
супруга и оца
ЈЕЛКА
Тужно сећање
ИЛИЈА
БЈЕЛКИЋ
Време не лечи, незамисливо
недостајеш браћи и сестрама.
Породице: Бјелкић, Росић,
Ковачевић и Кепчија
13.3.2012 - 13.3.2013.
Дана 10.3.2013. године преминула је наша драга
мајка, бака и свекрва
Сећање
супруга Станојка, синови
Владан и Слободан
са породицама
ВАСЕ
КУЗМАНЧЕВИЋА
БАТЕ
10.9.2006 – 13.3.2013
С љубављу, поносом
и поштовањем увек те
се радо сећа твој син Ђорђе
са породицом
Увек ћега се радо сећати
његови најмилији. Супруга
Лела са децом и унучадима
МИКА
СТОЈАНОВИЋ
1940 – 2012.
Постоје трагови који се
не бришу, сећање које не
бледи, осмех који се заувек
памти и љубав која остаје
вечна. Његови најмилији:
супруга Божица-Борка,
ћерка Милена са породицом
и син Миленко са децом
Одељење за комуналне делатности и заштиту животне средине, Општинске управе општине Стара Пазова, сходно одредбама члана 10. Закона о процени утицаја на
животну средину (“Службени гласник РС”,
број 135/2004 и 36/09 ) објављује
ОБАВЕШТЕЊЕ
Носилац пројекта Драгиша Видаковић из Нове Пазове, ул.Цара Душана бр.27, путем пуномоћника Марине Маринко из Старе Пазове, ул.
Доситејева бр.12, поднео је дана 13.02.2013.
године, захтев за одлучивање о потреби процене утицаја на животну средину пројекта изградње пословног објекта, намењеног за лимарску радионицу у којој ће се израђивати олуци и опшивке, чија реализација се планира на
кат.парц.бр.5835/4 к.о.Нова Пазова, уписанoj у
Препис листа непокретности број 5295 к.о. Нова Пазова, у Новој Пазови у ул. Нова бб.
Након омогућеног јавног увида у поднети
захтев, дана 11.03.2013.године, донето је Решење да није потребна процена утицаја предметног пројекта на животну средину са утврђеним условима заштите животне средине.
35
Среда, 13. март 2013.
Одељење ѕа урбанизам, стамбено комуналне послове и заштиту животне
средине Општинске управе општине Пећинци, на основу члана 29 Закона о
процени утицаја на животну средину ("Сл. гласник РС" број 135/04 и 36/09)
објављује
ЈАВНИ
ОГЛАС
о датој сагласности на Студију о процени утицаја
затеченог стања на животну средину
1.
Носилац пројекта „ТЕЛЕКОМ СРБИЈА“ а.д. Београд, Таковска 2
реализује пројекат Радио базна станица мобилне телефоније SMM07/
SMQ07-Шимановци у Шимановцима, на кат. парц. 554/10 к.о. Шимановци,
општина Пећинци.
2.
У складу са чланом 20. Закона о процени утицаја на животну средину ("Сл. гласник РС" број 135/04 и 36/09) спроведен је поступак јавног увида
у трајању од 30.01.2013. до 20.02.2013. године, а јавна расправа је одржана
21.02.2013. године у присуству представника носилоца пројекта.
3.
На основу извештаја Техничке комисије број 501-23/2013-III-05
од 01.03.2013. године Одељење за урбанизам, стамбено комуналне послове и заштиту животне средине донело је решење број 501-22/2013-III-05 од
04.03.2013. године којим се даје сагласност на Студију о процени утицаја затеченог стања на животну средину за пројекат Радио базна станица мобилне телефоније SMM07/SMQ07-Шимановци под условом да се испоштују
мере за спречавање, смањење и отклањање значајних штетних утицаја на
животну средину у току редовног рада пројекта, удеса и по престанку рада
пројекта које су дефинисане поглављем 8. поменуте студије.
4.
Носилац пројекта је дужан да обезбеди и извршавање програма праћења утицаја на животну средину предвиђеног поглављем 9. Студије о процени утицаја на животну средину за поменути пројекат и да податке добијене
мониторингом доставља Агенцији за заштиту животне средине и надлежном
органу општине Пећинци.
5.
Решење о давању сагласности на студију о процени утицаја затеченог
стања на животну средину је коначно у управном поступку. Представници заинтересоване јавности могу покренути управни спор подношењем тужбе надлежном суду у року од 15 дана од дана објављивања овог обавештења.
На основу Закључка ГРАДСКОГ ВЕЋА ГРАДА СРЕМСКА МИТРОВИЦА број
463-27/2013-III од 01.03.2013 године, ЈП Дирекција за изградњу Града Сремска Митровица, објављује
ИСПРАВАК ОГЛАСА
ОБЈАВЉЕНОГ ДАНА 06.03.2013.ГОДИНЕ
О ОТУЂЕЊУ НЕИЗГРАЂЕНОГ ГРАЂЕВИНСКОГ
ЗЕМЉИШТА ИЗ ЈАВНЕ СВОЈИНЕ
ГРАДА СРЕМСКА МИТРОВИЦА
РАДИ ИЗГРАДЊЕ ОБЈЕКТА
ПУТЕМ УСМЕНОГ ЈАВНОГ НАДМЕТАЊА
Члан 2. став 3. Огласа
УМЕСТО:.
„обавеза закупца је да изради урбанистички пројекат за парцелу
7409/1 к.о. Сремска Митровица којим ће бити дефинисана конкретна
намена простора и урбанистички параметри у складу са ПДР-ом.“
ИСПРАВКОМ, ИСТИ ГЛАСИ:
„обавеза стицаоца је да изради урбанистички пројекат за парцелу
7409/1 к.о.Сремска Митровица којим ће бити дефинисана конкретна
намена простора и урбанистички параметри у складу са ПДР-ом.“
У осталом делу Оглас о отуђењу неизграђеног грађевинског земљишта из
јавне својине Града Сремска Митровица ради изградње објекта путем усменог
јавног надметања остаје непромењен.
На основу одлуке скупштине власника удела одржане 24.01.2013. године важећих прописа за привредна друштва у којима је спроведен поступак раскида приватизације и спроведених предходних поступака од стране
привременог заступника капитала, расписује се јавни позив за издавање
у закуп ветеринарске станице Ириг (објекат и опрема ) на рок најдуже до
годину дана тј до дана поновне продаје капитала по прописаној законској
процедури.
ЈАВНИ ПОЗИВ
На јавни позив могу се јавити сва правна лица и предузетници којима је
претезна ветеринарска делатност.
Услови за издавање
1.Измирење дугова за комуналне и друге услуге које омогућују нормално
функционисање ветеринарске станице.
2 Висина закупа опреме и објекта ветеринарске станице
3.Преузимање свих радника (5)у складу закона о раду до продаје субјекта приватизације односно док траје уговор о закупу
4.Стварање радних услова за тржишно позиционирање тј учешће на конкурсу Управе за ветерину за спровођење ветеринарских мера на подручју
општине Ириг.
Комисија ће изабрати најповољнијег понуђача у смислу прихватања свих
обавеза и понуђене веће цене закупа.
Понуде слати затворене са назнаком не отварати. Понуда за закуп ветеринарске станице, на адресу: Ветеринарска станица Ириг, Војводе Путника
бр 65 ИРИГ.
Рок за пријаву седам дана од дана објаве у Сремским новинама.
Евентуална питања и објашњења можете упутити на емаил адресу:
[email protected] .rs
ОДЛУКУ
- У складу са Правилником о продаји службених возила ''Eaton electric'' доо
Сремска Митровица, спровешће се поступак продаје службених возила “Eaton
electric” доо Сремска Митровица и то:
1а) Марка: Шкода
Модел: Octavia A5
Боја: 6Д зелена тамна метализирана
Година производње 2006
Километража: 190.017,
1б) Марка: Шкода
Модел: Фабиа
Боја: 7Б Сива светла метализирана
Година производње 2007
Километража: 230.061км,
-за возило под тачком 1а по почетном износу од 5.111,90 евра у динарској
противвредности по званичном средњем курсу НБС на дан уплате.
-за возило под тачком 1б по почетном износу од 3.550,26 евра у динарској
противвредности по званичном средњем курсу НБС на дан уплате.
- Пријаве за лицитацију се врше до 05. априла 2013. године до 10,00 часова у канцеларији одељења за логистику.Особе за контакт су Милан Војновић
022/600-057 и Бојан Селаковић 022/600-073.
-Лица која желе да визуелно погледају возило могу то урадити сваког радног
дана у периоду од 10,00 часова до 16,00 часова, а најкасније до дана 05. априла 2013.године до времена одређеног за подношење пријава за лицитацију.
- Лицитација ће се одржати у просторијама Eaton electric доо Сремска Митровица дана 05. априла 2013. године, са почетком у 11,00 часова.
- Лица из тачке 3. ове Одлуке, која понуде највишу купопродајну цену и која
купопродајна цена буде прихваћена од Eaton electric доо, дужна су да изврше
уплате прихваћених новчаних износа на име куповине службених возила, која
су наведена у овој Одлуци у најкаснијем року од 30 дана од дана лицитације.
36
Среда, 13. март 2013.
РАКЕТНО МОДЕЛАРСТВО
КОШАРКА
БЕОГРАД • КАТАНИЋУ ДРУГИ „ЗЛАТНИ ОРАО“
Ново признање најбољем
спортисти Срема
Р
ФУДБАЛ
ЛЕПЕНСКИ ВИР
МЛАДИ ФУДБАЛЕРИ „ДОЊЕГ СРЕМА“
ЗАВРШИЛИ ПРИПРЕМЕ
Спремни за нове изазове
П
опут старијих колега, и
млади фудбалери „Доњег
Срема“ одрадили су део припрема на Лепенском Виру.
- Током седмодневних припрема радили смо са 33 пионира и кадета, узраста од 2001.
до 1997. годишта - каже један
од тренера Синиша Сарић Одиграли смо пет контролних
утакмица са вршњацима „Пореча“ из Доњег Милановца и
„Мајданпека“. Млађи пионири
су победили „Пореч“ са 3:2 и
„Мајданпек“ 3:1; пионири „Пореч“ и „Мајданпек“ са по 4:2, а
кадети „Пореч“ са 3:1.
Све активности током припрема биле су детаљно испланиране: од јутарњег футинга,
два тренинга током дана на
терену и вечерњег рада у теретани. Са играчима су радили тренери Томислав Ћирковић и Младенко Петровић
(пионири) и Синиша Сарић
(кадети).
Ж. Р.
епрезентативац,
вишеструки
европски и светски шампион,
члан Арео клуба „Сремска Митровица” и најбољи спортиста Срема у анкети нашег листа, Зоран Катанић
добитник је „Златног орла“ највећег
нашег признања за достугнућа у ваздухопловном спорту. Признање му
је доделио Ваздухопловни савез Србије, а уручено је протеклог викенда
у Дому ваздухопловаца у Београду.
Ово је већ други пут да наш водећи
ракетни моделар добија „Златног орла“. Први пут му је та престижна награда одељена 2004. године.
Катанић је заиста блистао прошле године, а посебно је био супериоран на најважнијим међународним такмичењима - Светском
првенству и Светском купу у Словачкој и Пољској. У Пољској је био
не само наш најуспешнији репрезентатицац, већ по оцени жирија и
најбољи учесник тог најважнијег
надметања ракетних моделара, које
се одржава сваке друге године.
Зорана у 2013 чекају нови изазови, а очекује се да потврди сјајну
форму и изванредно умеће у дисциплини која стиче све већи број присталица широм света.
Зоран Катанић
У току лета, како је планирано и
Аеро клуб „Сремска Митровица“ биће, као и ранијих година, домаћин
Светског купа и то на Спортском
аеродрому у Великим Раднцима. Зотан Катанић биће и овде наша главна узданица.
С. Ло.
АТЛЕТИКА
СРЕМСКА МИТРОВИЦА
ЗИМСКИ АТЛЕТСКИ МИТИНГ АК „СИРМИЈУМ“
Ведран Самац поставио
нови војвођански рекорд
П
рво овогодишње атлетско
такмичење на стадиону у
Србији, које је протеклог викенда одржано на сремскомитровачком Атлетском стадиону, било је у знаку изузетног
успеха Ведрана Самца, такмичара митровачког АК „Сирмијум“ који је, бацивши копље
на 78,20 метара поставио свој
најбољи резултат у каријери,
и поправио сениорски рекорд
Војводине који је и до сада био
у његовом власништву. Ведранов резултат је у овом моменту
11. на светској и 7. на европској ранг листи, на којима је
и даље са 80.77 метара неприкосновен Рус Димитрије Тарабин.
Иначе, на овом изузетном
атлетском надметању, наступило је четрдесетак тамичара из
седам клубова, а на програму
су биле све четири дисциплине атлетског бацања у категоријама од млађих пионира до
сениора.
Квалитене резултате на митингу је победама у сениорској
конкуренцији у диску 53,23
метара, и кугли 16,42 метара
остварио и Милош Марковић
члан АК „Рума“, потом Урош
Петрић из АК „Сирмијум“ победом у кугли за пионире 15,12м,
Стеван Веселиновић члан
земунске „Младости“ победом у
кладиву код јуниора 60,87 метара, као и копљашица Амела
Фековић из АК „Сирмијум“ која је у конкуренцији сениорки
била неприкосновена са резултатом 45,2 метра.
С. Л.
Резултати утакмица деветнаестог
кола: Оџаци: Оџаци – Војводина (данас),
Н. Пазова: Нова Пазова – Младост 63:77,
Житиште: Свети Ђорђе – Срем 81:77, Н.
Сад: Војводина Србијагас МТ – Јединство
72:73, Б. Топола: Топола – Стара Пазова 48:64, Врбас: Врбас – Академик 90:79,
Белегиш: Дунав – Ветерник 20:0 (пф)
1. Срем
19
15 4
1465:1252 34
2. Топола
20
13 7
1354:1197 33
3. Војводина
18
15 3
1409:1085 33
4. Врбас
20
12 8
1458:1380 32
5. С. Ђорђе
20
11 9
1424:1392 31
6. Академик
19
12 7
1427:1353 31
7. Младост
20
11 9
1403:1373 31
8. Дунав
19
11 8
1384:1251 30
9. Војводина СГ МТ
19
9
10. Стара Пазова
19
9
10 1415:1388 28
11. Јединство
19
9
10 1314:1394 28
12. Н. Пазова
20
6
14 1360:1532 26
13. Оџаци
19
6
13 1279:1456 25
14. Ветерник
26
0
16 0:520
0
Следеће коло: Нови Сад: Војводина – Дунав, ветерник: ветерник – Врбнас,
Србобран: Академик - Топола, Ст. Пазова: Стара Пазова – Војводина Србијагас
МТ, Н. Бечеј: Јединство – Свети Ђорђе,
С. Митровица: Срем – Нова Пазова, Б. Јарак: Младост – Оџаци.
ДРУГА РЕГИОНАЛНА
ЛИГА ЈУГ
1. Рума
15
12
3
1330:1078
27
2. Омладинац
15
11
4
1153:1088
26
3. Динамо
16
10
6
1192:1207
26
4. Војка
15
7
8
1021:1082
22
5. Раднички
15
7
8
1064:1191
22
6. БНС
15
7
8
1132:1032
22
7. Крис Крос
15
7
8
1156:1078
22
8. ЛСК
15
6
9
1157:1136
21
9. Петровград
15
1
14 984:1297
16
Следеће коло: Војка: Војка – Омладинац, Зрењанин: Петровград – Л С К, Б.
Н. Село: БНС - Крис Крос, Рума: Рума –
Раднички, Слободан: Динамо.
Ведран Самац
са тренером Спајићем
ОДБОЈКА
ПРВА ЛИГА (м)
КУЗМИН • ВАТРЕНО КРШТЕЊЕ „СРЕМИЦА“
Резултати
утакмица
осамнаестог кола: Н. Пазар: Нови Пазар Јуниор – Словен 3:0, Прокупље: Топличанин
– Смедерево 1:3, Младеновац: Младеновац – Јединство 1:3, Нови Сад: Дунав Волеј – Јагодина 3:1, Старчево: Борац – К.
Митровица 2:3, Клек: Клек Србијашуме
– Обилић 0:3.
Даме надиграле момке!
Н
1. Јединство
Актери спортске манифестације у Кузмину
ЖФК „Сре ми це” су први жен ски фуд бал ски клуб
у Сре му, осно ван у ци љу
10 1398:1511 29
Резултати утакмица седамнаестог
кола: Ковин: Раднички – Војка 87:79,
Панчево: Крис Крос – Динамо 70:60, Лаћарак: Л С К – БНС 77:61, Н. Бановци:
Омладинац – Петровград 81:71, Слободан: Рума
ФУДБАЛ
о во фор ми ра ни ми тро вачки Жен ски фуд бал ски
клуб „Сре ми це“ имао је недав но сво је ва тре но кр штење у ко јем се су о чио са мушком еки пом „Гра ни ча ра“ из
Ку зми на. Из свог пр вог ме ча.
„Сре ми це“ су иза шле као побед ни це на ја вив ши та ко добре пар ти је и у бу дућ но сти.
Да ме су свој ква ли тет пока за ле већ у пр вом по лу време ну у ко јем је за хва љу јући бр зој и атрак тив ној игри
„Сре ми ца“ „Гра ни чар“ био
по ра жен са 4:3.
У преосталих 45 минута даме су резултатом 7:4 савладале и подмладак сеоске Основне школе, који је на Општинском такмичењу у малом фудбалу заузео прво место.
ПРВА РЕГИОНАЛНА
ЛИГА СЕВЕР (м)
афир ма ци је же на и женског спор та, као и ак тив ног
уче шћа жен ског де ла по пу-
ла ци је у спор ту у Срем ској
Ми тро ви ци.
С. Л.
18
17 1
53:8
51
2. Нови Пазар Јуниор 18
17 1
51:9
50
3. Борац
18
12 6
44:25
37
4. Смедерево
18
13 5
44:28
37
5. Клек Србијашуме
17
9
8
30:33
26
6. Младеновац
17
10 7
32:33
25
7. К. Митровица
18
9
9
29:37
24
8. Дунав Волеј
18
7
11 31:38
23
9. Обилић
18
6
13 27:41
19
10. Словен
18
5
13 25:39
18
11. Јагодина
18
4
14 23:45
13
12. Топличанин
18
0
18 6:54
1
Следеће коло: Клек: Клек Србијашуме – Нови Пазар Јуниор, Београд: Обилић
– Борац, Лепосавић: К. Митровица – Дунав Волеј, Јагодина: Јагодина – Младеновац, Ст. Пазова: Јединство – Топличанин,
Смедерево: Смедерево - Словен.
Д. Бурсаћ
СПОРТ
Среда, 13. март 2013.
37
РУМА • ИЗБОР СПОРТИСТЕ ГОДИНЕ
ПРИЗНАЊЕ МИТРОВАЧКОМ КУГЛАШКОМ АСУ
Нови објекти
и нова имена спорта
БЕОГРАД
„ЦРВЕНА ЗВЕЗДА“ ПРОСЛАВИЛА РОЂЕНДАН
Игор Ковачић најбољи
јуниор „црвено – белих“
Најбољи сениори: Ирис Јовић (теквондо) и Марко Јелић (кошарка)
- Најбољи спортски радник: Лука Загорац (шах)
У
организацији Општине Рума и Савеза спортова општине, у Културном центру Руме
се 5. марта одвијала спортска
приредба, односно проглашење најбољих спортиста за 2012.
годину. Пригодним плакетама
награђени су најуспешнији пионири, јуниори и сениори, најбољи клубови, као и спортски радници заслужни за унапређење
спотра у румској општини.
Спортску атмосверу су у
уметничком смислу оплеменили чланови Тамбурашког ансамбла ''Плави чуперак''. Све
спортисте, спортске раднике и
госте у сали поздравио је председник Општине Рума Горан
Вуковић.
- Прошла година обележена је великим успесима наших
спортиста, без обзира да ли су
у питању резултати, или то што
је Рума била домаћин великим
такмичењима. Многи клубови
пласирали су се у виши ранг
такмичења, било је и високих
појединачних резултата. Из
буџета општине се последњих
година пуно издваја за спорт,
та средства су намењена пре
свега младима, да им се обезбеде услови за бављење спортом. Циљ нам је да стварамо
нове успешне спортисте. Од
2008. године до данас, број
регистрованих спортиста се
удвостручио. Пуно се улаже и
у спортске објекте, отворене су
спортске хале у неколико села,
започели су радови на градњи хале у Хртковцима, а круна
свега је базен у Борковцу - његовом изградњом Рума ће бити
препознатљива и у пливачким
спортовима.
На избору спортисте године,
гости Румљана биле су спортске легенде Србије: Александар Шоштар, председник
Спортског савеза Србије, Драгомир Вујковић, председник
Спортског савеза Војводине и
Љиљана Станојевић, генерални секретар Удружења носилаца признања. У име домаћина, присутне је поздравио, и
честитао им на успеху, Миро-
Игор Ковачић, најбољи „Звездин“ јуниор
М
Детаљ са спортске приредбе у Руми
итровчанин Игор Ковачић,
члан Куглашког клуба „Црвена
Звезда“, и званично је, на свечаности која је поводом прославе шездест
и осмог рођендана овог Спортског
друштва уприличена у Београду,
проглашен за најбољег „Звездиног“
јуниора у 2012. години.
Подсећања ради, захваљујући
освајању две златне и једне бронзане медаље на Светском првенству
у Сарајеву, Игор је претпрошле године понео и титулу најбољег кадета популарних „црвено – белих“.
Како у образложењу одлуке
управе Спортског друштва стоји,
Ковачића је на место најбољег ју-
ниора поставила златна медаља коју је овај перспективни куглаш, као
члан националног тима, освојио на
Светском првенству у Немачкој. Такође, на Светском купу одржаном
у Мађарској, Игор је такође био
златан, баш као и на првенствима
Србије и то у категоријама појединачног, паровног и екипног надметања.
Игор ће у мају наступити у Мађарској, где се одржава светско сениорско првенство, а у национални
кадетски тим ове године су позвани
и „Сремови“ куглаши Сара Журовски и Бојан Кличарић.
С. Л.
МАЛИ ФУДБАЛ
СРЕМСКА МИТРОВИЦА
ОДРЖАНО ГРАДСКО ПРВЕНСТВО
Економисти најбољи
Најбољи сениори: Ирис Јовић и Марко Јелић
слав Полимац, секретар Савеза спортова Општине Рума.
У категорији пионира, титулу најбољих понели су Јована Вулин, Женски одбојкашки клуб ''Рума'', и Душан
Јузбашић, Кошаркашки клуб
''РУ-кош''. Најбоља јунорка је
Хелена Милаковић, Теквондо клуб ''Змај'', а јуниор Јован
Анђелић, Бокс клуб ''Златни
гонг''.
Најбољи спортски радник - Лука Загорац
За најуспешније сениоре у
2012. години проглашени су
Ирис Јовић, Теквондо клуб
''Змај'' и Марко Јелић, Кошаркашки клуб ''Рума''.
Најбоља мушка екипа је
Одбојкашки клуб ''Словен'',
а женска - Кошаркашки клуб
''Рума 92''. Најбољи тренер је
Снежана Јовановић - Попов
- Женски кошаркашки клуб
''Рума 92''. За најбољег спортског радника, због заслуга на
пољу развоја шаха, проглашен
је Лука Загорац. Специјална
награда припала је Милошу
Драгишићу, за развој рукомета, а спортска легенда је Момчило Слепчевић, у кошаркашком спорту.
За најбољу основну школу проглашена је ОШ ''Душан
Јерковић'', а за средњу СТШ
''Миленко Брзак-Уча''. Најбољи педагог основне школе је
Љиљана Орловић, а средње
школе Живорад Живковић.
За набољу фирму проглашена
је ДОО ''Митас'', док је најбољи
појадинац радничко спортских
игара Драган Ћелић.
Како и доликује оваквим приредбама, све је завршено коктелом и спортским дружењем.
К. Кузмановић
Награде за најбоље
Г
радско првенство у малом фудбалу за омладинце које организује сремскомитровачка Управа за
културу, спорт и омладину у сарадњи са Канцеларијом за школски и
рекреативни спорт и Спортским
Савезом града Сремска Митровица, одржано је протекле недеље у
спортској хали Прехрамбено шумарске и хемијске школе и Пословно – спортског центра „Пинки“:
На такмичењу је наступило 60
средњошколаца, подељених у 6
екипа и то: СТШ „Никола Тесла“,
ЕШ „9.Мај“, МШ „Петар Кранчевић“,
МШ „Драгиња Никшић“, ПШХ школа
и Митровачка гимназија.
У финалу је екипа ЕШ „9.Мај“
надиграла вршњаке из ПШХ школе
резултатом 3:1.
Укупан пласман: 1. ЕШ „9.Мај“;
2. ПШХ школа; 3. МШ „Драгиња
Никшић“; 4. СТШ „Никола Тесла“;
5. Митровачка гимназија; 6. МШ
„Петар Кранчевић“.
За најбољег голмана турнира проглашен је Марко Рајић из
Еконмске школе „9.Мај“, најбољи
стрелац је био Александар Ковачић из ПШХ школе, а најбољи играч
Игор Лацковић из ЕШ „9,Мај“.
За три првопласиране екипе
обезбеђене су награде у виду диплома и медаља, док је победничка екипа добила и пехар, а најбољи
појединци добили су мајицу.
Награде су уручили Начелник
Градске управе за културу, спорт и
омладину Илија Недић и Генерални секратар Спортског Савеза града
Немања Црнић.
С. Л.
38
СПОРТ
Среда, 13. март 2013.
ФУДБАЛ
ЏУДО
СРЕМСКА МИТРОВИЦА
РАДНИЧКИ НА СТАРТУ ПРОЛЕЋНОГ ДЕЛА ПРВЕНСТВА
СРЕМСКА МИТРОВИЦА
ЧЕТИРИ И ПО ДЕЦЕНИЈЕ ГРАДСКОГ ЏУДОА
Домаћини у прва два кола
Спорт, граду на понос!
Ненад Вуколић, најперспективнији митровачки џудиста
ФК „Раднички“
Ц
иклус конролних утакмица митровачког „Радничког“, који је
све љубитеље фудбала у граду на
Сави јесенас пријатно изненадио
када је као новајлија у Српској лиги
- група Север освојио треће место,
завршен је турниром у Београду на
лпке, су популарни „Хеснерци“ одиграли 9 утакмица и забележили 7
победа и 2 пораза.
Натупом „Радничког“ на овом
турниру, шеф стручног штаба Митровчана, Драган Мојић и његов
први сарадник Мирослав Чавка
пре свега су желели да провере могућности играча који конкуришу за
најбољу селекцију, као и функционисање појединих линија у тиму.
Пред домаћим навијачима одиграна
је само једна утакмица и то против
„Лознице“, а завршена је победом
Митровчана са 2:0. Утакмица је показала да су се Сремци добро при-
премили за наставак трке за бодове
и да се од њих могу очекивати наставак успешних резултата.
За место у тиму конкурише 24
играча. Реч је првенствено о фудбалерима који су изнели највећи
терет обавеза у јесењем делу првенства, али наравно дошло је и до
одређених прмена. У управи клуба
посебно наглашавају да је сениорском погону прикључерно 4 - 5
фудбалера из сопствене омладинске школе, као и да су данас сви
играчи Радничког са ширег подручја Града Сремска Митровица.
Руковоство се заиста определило за дугорчну политику клуба.
Тачније, води се рачуна о свим селекцијама, које су врху сремског
фудбала. Да је тако поврђује чињеница да ће омладинци на лето
играти квалификације за улазак у
Војвођанску лигу, а пред уласком у
виши ранг такмичења су и пионири
и кадети.
- Жеља нам је да и у наставку
првенства играмо квалитетан фудбал и оправдамо очекивања наших
навијача. Место нам је свакако у
горњем делу табеле, а уколико се
укаже могућност борићемо се и за
сам врх, истиче први човек „Радничког“ Горан Матић.
Митровчани прве две утакмице
наставка првенства играју код куће. У недељу, 17 марта, са почетком
у 14,30 часова састаће се са екипом
„Сенте“, а следећи противник ће им
бити „Цемент“ из Беочина.
У трећем колу пролећног дела
трке за бодове играчи „Радничког“
ће бити на посебно великом искушењу, с обзиром да ће бити гости
екипе „Долине“, јесењег првака и
једног од најозбиљнијих кандидата
за освајање титуле.
С. Ло.
ОДБОЈКА
ЛАЗАРЕВАЦ • ПОЛУФИНАЛЕ ПРВЕНСТВА СРБИЈЕ
Велики успех Итон Срем Темпо
К
адетска екипа ГОЖК Итон Срем
Темпо остварила је један од најбољих резултата у краткотрајној
историји клуба. Она је на полуфиналном турниру Првенства Србије
за 2013. годину у конкуренцији кадеткиња одржаном у Лазаревцу 9. и
10. марта заузела прво место и пласирала се на завршни турнир.
Полуфинални турнир је одржан у
Лазаревцу а на њему су учествовали: ЖОК Колубара Лазаревац, ЖОК
Либеро Чачак, ЖОК Млади радник
Пожаревац и ГЖОК Итон Срем Темпо Сремска Митровица.
I
коло:
ЖОК
Колубара
ГЖОК Iтон Срем - Темпо 1:3
(23:25,25:23,23:25,21:25),
ЖОК
Либеро – ЖОК Млади Радник 3:0
(25:18,25:17,25:17); II коло : ГЖОК
Iтон Срем Темпо – ЖОК Либеро 3:1
(25:16,25:06,21:25,25:19),
ЖОК
Колубара – ЖОК Млади Радник
3:0 (25:15,25:16,25:15); III коло :
ГЖОК Iтон Срем - Темпо – ЖОК Млади радник 3:0 (25:17,25:18,25:18),
ЖОК Либеро – ЖОК Колубара 0:3
(21:25,20:25,20:25).
Табела: 1. ГЖОК Iтон Срем –
Темпо 9 бодова, 2. ЖОК Колубара
(6), 3. ЖОК Либеро(3), 4. ЖОК Млади радник (0).
Iтон Срем Темпо : Шулаја Срђан
тренер, Рађеновић Драган, тренер,
Марјановић Биљана, Цвијановић
Николина, Свитлица Нада, Савић
Д
авне 1968 године основан је
Џудо клуб „Технолог“. Град на
Сави постао је богатији за још једну спортску дисциплину, а главни
удео у томе имао је данас професор
физичке културе у пензији Вељко
Корунић. „Технолог“ је брзо кренуо стазама успона. Ређали су се
вредни резултати у екипној и појединачној конуренцији, а древна
источњачка борилачка вештина
стицала је све већи број поклоника. Најблиставије резултатзе у том
периоду, без сумње, остварио је
вишеструки шампион Борислав Бора Шућак, легенда митровачког
џудоа.
Традицију
„Технолога“ наставио је клуб „Сирмијум“, данас са
седиштем у „Дому Сутјеска“, у којем има једну од најопремљенијих
и најмодернијих сала за борилачке
вештине не само у региону, већ и
читавој Србији. Њено уређење је
пре свега резултат прегалаштва водећих људи клуба, али и подршке
Града, Месне заједнице „Сутјеска“
и људи који воле овај спорт. Но, у
„Сирмијуму“ се не задовољавају постигнутим, већ имају озбољне намере да даље уређују своју велелепну
дворану.
- Данас имамо шездесетак чланова клуба, пре свега у млађим катагоријама. Такође имамо и секцију у Манђелосу. Намера нам је да
поново формирамо сениорску екипу и обновимо такмичење у Војвођанској лиги, истиче шеф стручног
штаба „Сирмијума“ Велимир - Веле Вуколић, који је и сам поникао
у „Технологу“, чије је боје бранио у
категорији до 65 килограма. Његови први сарадници, Владимир Дрмановић и Ненад Вуколић стекли
су све потребне квалификације за
обављање тренерског посла и у
времену које доалзи своје знање и
храброст преносиће на нове гене-
рације бораца
Млади митровачки џудисти су
прошле године учестовали на већем броју турнира одакле су се вратили са више од 60 освојених медаља и пехара. Тренутно најперспективније такмичарке клуба су сестре
Тодић, Невена и Јованка.
Када је реч о сениорима, перјаница нове генерације такимчара
„Сирмијума“ је репрезантативац
Србије, професор физичке културе
Ненад Вуколић, који се надмеће у
категорији бораца до 66 килограма. У протеклој години он је поново блистао и потврдио да је у самом
врху нашег џудоа. Највреднији резултат му је био, свакако, треће месту на Евроском купу. Као и ранијх
година био је јесенас уступљен беочинском „Цементу“ и у потпуности
је оправдао очекивања: био је не
само најбољи појединац „Цемента“,
већ и најуспешнији учесник Супер
лиге.
Но, Вуколић ће се већ у марту
соучити с новим изазовима. Након
успешно обаљених висинских припрема са нашим репрезентативцима
на Власини, он је наставио са радом
у свом матичном клубу. На Првенству Војводине у потпуности је испунио очекивања и убедљиво освојио
титулу првака у категорији такмичара до 66 килограма. Сада га у Кикинди очекује знатно озбиљнији испит
на Државном првенству, с обзиром
на конкуренцију, а његов тренер Веле Вуколић, охрабрен недавним наступом у Турији, очекује пласман у
финале.
Клуб ће и ове године у оквиру
слободарских светковина града бити домаћин престижног „Купа Сирмијума“ за млађе такмичарске катагорије, који окупи више стотина
такмичара. Ову манифестацију редовно подржава Амбасада Јапана у
Београду.
С. Ловчанин
ФУТСАЛ
БИЗНИС ЛИГА
Резултати утакмица четвртог кола: Домис Ентеријери –
Градска управа 2:2, Трговинска радња „Уно“ – Водовод 5:1, И
Карго – Дизниленд (одложено), Еуроцајт – ПВЦ столарија Манђелос 2:1, Комуналије – Самби 2:8.
Кадетска екипа Итон Срем Темпо, победник турнира у Лазаревцу
Данијела капитен, Брчин Iвона,
Ђурђевић Тамара, Херцег Тања,
Мачкић Мирко тренер, Берисављевић Зорана, Тадић Александра,
Лукић Катарина, Трзин Драгана,
Бабић Тијана, Петрењ Марко статистичар.
Веома талентована генерација
младих митровачких одбојкашица
имаће прилику да своје квалитете
докаже у борби са најбољим екипама српске одбојке Црвеном звездом и Визуром из Београда и ТЕНТ
– ом из Обреновца. Финални турни
Првенства Србије за 2013. годину
одржаће се од 31. маја до 2. јуна.
С. Н.
1. Самби
2. Еуроцајт
3. Трг. Радња „Уно“
4. Водовод
5. Дизниленд
6. Градска управа
7. Домис ентеријери
8. Комуналије
9. ПВЦ столарија Манђелос
10. И Карго
4
4
3
4
3
4
4
4
4
2
3
3
3
3
1
1
1
0
0
0
0
0
0
0
1
1
1
2
1
0
1
1
0
1
1
2
2
2
3
2
20:5
20:10
8:2
13:9
11:9
4:7
5:9
6:13
2:12
2:15
9
9
9
9
4
4
4
2
1
0
39
Среда, 13. март 2013.
ЕЛЕКТРОДИСТРИБУЦИЈА СРЕМСКА МИТРОВИЦА
ОБАВЕШТЕЊЕ КУПЦИМА
ЕЛEКТРИЧНЕ ЕНЕРГИЈЕ
Aпелујемо на купце електричне енергије свих категорија, да плаћају своја
дуговања за утрошену ел.енергију.
Електрична енергија је роба као и свака друга, а плаћа се тек када се потроши. Остала роба се плаћа унапред.
Плаћањем обавеза на време избегавају се и додатни трошкови као што су:
- обрачун законске затезне камате
- трошкови опомињања
- судски трошкови
- трошкови поновног укључења после обуставе
Наведени трошкови су већи од месечних рачуна за утрошену електричмну
енергију, а морају се платити.
Захваљујемо се свима онима који своје обавезе плаћају на време.
ЕД СРЕМСКА МИТРОВИЦА
40
Среда, 13. март 2013.
недељни
Хороскоп
Кувар
Ован
Дунавски
талас
Вага
Ових дана избегавајте да склапате важне договоре, да бирате туристички
аранжман за летовање, али и да вадите нова документа. Сигурно ће вас
вратити уз образложење да немате све
потребне папире.
Наредних дана треба првенствено да
будете обазриви док сте на улици.
Немојте нигде журити. Могуће су повреде. Ваше здравље је генерално
осетљивије, посебно респираторни систем. Обратите се лекару.
Бик
Шкорпија
Немојте да радите нешто у шта ви нисте сигурни и одбаците савете пријатеља, јер можете бити само на губитку.
Могућ је губитак мање своте новца,
кључева или важних папира па будите
обазриви.
Ваш емотивни живот је прилично занимљив, али и буран. Однос с партнером
је променљив због проблема финансијске природе. Често сте обоје нервозни, па вас и ситница води у расправу.
Стрелац
Близанци
Не би требало да поступате хазардерски јер можете направити озбиљнији
пропуст. Финансијски нисте стабилни,
али успешно се извлачите у последњем тренутку. Могућ је квар техничких апарата у стану.
За вас би било најбоље да своја тренутна размишљања задржите за себе,
посебно док сте на послу. Постоји могућност да тотално погрешите и да се
некоме замерите без потребе. Здравље
осетљиво.
Потребно је:
Јарац
Рак
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
Пословна стабилност и даље траје. Будите само мало опуштенији. Колегама
не прија када сте сувише џангризави
и строги. Наредни период искористите за неко лепо путовање или за неки
вид усавршавања.
Иако сте последњих дана оптимистични, могуће је да ћете изгубити наду да
је пут на који желите да идете могућ.
Било би добро да заборавите на ту
идеју и да се усредсредите на нешто
друго.
Водолија
Лав
Уколико очекујете добре вести по питању новца, мало ћете се разочарати. Нећете добити одговор који сте прижељкивали. Могуће су непријатности, посебно
ако имате децу. Здравље добро.
Веома сте непромишљени. Доносите одлуке у тренутку, па су и грешке
врло честе. Мало обуздајте своју немирну и нестрпљиву природу. Члан
породице ће од вас затражити новчану
помоћ. Здравље солидно.
Девица
Рибе
У раду с већим бројем људи се не сналазите баш најбоље. Партнеру замерате доста тога, али ни ви нисте цвећка.
Прећуткивање онога што би требало
да зна не доприноси побољшању вашег односа.
На пољу каријере је још нестабилна
ситуација. Очекујте исцрпљујуће разговоре који се могу завршити и расправом. Једини приходи су вам преко
посла, па немојте поступати непромишљено.
Временска прогноза
Среда
Четвртак
Кишовито
Макс. 15
Мин. 6
Кишовито
Макс. 12
Мин. -2
3 јајета
200 г шећера
15 кашика млека
15 кашика уља
15 кашика брашна
1 прашак за пециво
4 кашике какао
500 г вишања
500 мл млека
2 пудинга од ваниле
100 г беле чоколаде
Припрема
Пенасто умутити жуманца са 15 кашика шећера.
Затим додати уље, млеко и брашно помешано са прашком за пециво и промешати. На крају додати какао и
беланца па промешати. Половину смесе сипати у подмазан и брашном посут плех и пећи у загрејаној рерни
на 180 Ц пет минута. У млеку скувати размућен пудинг
од ваниле и шећер. На полупечено тесто поређати вишње, прелити врућим пудингом и другом половином
теста те испећи. Готов колач посути изренданом чоколадом.
од 13.3. до 19.3. 2013.
Петак
Облачно
Макс. 1
Мин. -5
Субота
Недеља
Сунчано
Макс. 3
Мин. -5
Сунчано
Макс. 10
Мин. 6
Понедељак
Сунчано
Макс. 18
Мин. 7
Водостај
Дунав - Нови Сад
Сава - Сремска Митровица
Уторак
Облачно
Макс. 18
Мин. 7
Download

Васин и Јешић добили поверење Страна 13.