HEMATOLOGIJA
Krv je tečno tkivo koje se sastoji iz krvne plazme i krvnih elemenata (ćelije)
koji plivaju u plazmi.
Ćelije krvi pripadaju trima krvnim lozama i to:
- eritrocitnoj
- leukocitnoj
- trombocitnoj
Normalnu količinu krvi u organizmu čini 6-8% telesne mase.
Kod muškaraca zapremina krvi je 76, a kod žena 66 ml/kg telesne težine.
Krvni elementi se stvaraju u koštanoj srži, izuzev limfocita i monocita.
Limfociti se stvaraju u limfnim čvorovima, a monociti u retikuloendotelijalnim
tkivima.
HEMATOLOGIJA
Funkcije krvi u organizmu su:





prenos O2 i drugih gradivnih, energetskih i zaštitnih materija
do svih ćelija organizma
leukociti imaju sposobnost fagocitoze
trombociti učestvuju u hemostazi
stvaranje limfe, ćelijske i međućelijske tečnosti
putem ekskretorskih organa i krvi oslobađaju se CO2 i druge
substance koje su produkti metabolizma ili su unete u
organizam putem lekova i anestetika da održava elektriolitni
balans, acidobazni status i telesnu temperaturu
HEMATOLOGIJA
Promene
 Bledilo - promena boje kože i sluzokože
 Krvarenje - po koži i sluzokoži javlja se krvarenje u obliku petehija (tačkasto
krvarenje) i ekhimoza (hematomi).
 Alopecija je prisutna kod obolelih koji primaju citostatsku terapiju.
 Stanje svesti i ponašanje - Hematološki bolesnici najčešće imaju očuvanu svest
 Pokretljivost - Hematološki bolesnici su pokretni u skladu sa aktuelnim
zdravstvenim stanjem
 Vitalni znaci su izmenjeni
Povišena temperatura koja je znak prisutne infekcije zbog smanjenog imuniteta
Tahikardija je skoro uvek pratilac febrilnih stanja, ali se javlja i kod anemičnih
bolesnika.
Dispneja se javlja kod anemičnih bolesbnika,
 Izlučevine - Kod jednog broja hematoloških bolesnika postoji poremećaj u
koagulaciji pa se kao posledica javlja hematemeza, melena, hematurija,
epistaksa, hemoptoja, menometroragija (krvarenje iz uterusa).
 Drugi simptomi i znaci bolesti su: brzo zamaranje, malaksaliost, slabost, bolovi u
kostima i mišićima.
Javljaju se anginozni bolovi, palpitacije, glavobolja, vrtoglavica, kočenje vrata,
smetnje u vidnom polju
HEMATOLOGIJA
Zajednički problemi hematoloških bolesnika
1.Slabost i umor
Kroz plan zdravstve3ne nege omogućiti obolelom dovoljno
odmora i psihičke stabilnosti
Lečenje obolelog kao ambulantnog bolesnika
Obezbediti hiperproteinsku i hiperkalorijsku ishranu za
obolelog
2.Sklonost ka krvarenju
Stvoriti uslove da oboleli miruje za vreme dok krvari
Blago komprimovati mesto iz koga se krvari
Staviti hladni oblog na mestu krvarenja
Ne skidati ugrušak krvi
Monitoring simptioma nastalih zbog krvarenja
Podrška obolelom za vreme transfuzije
Upotreba malih igala za aplikaciju lekova i.m. i i.v.
3.Ranice na jeziku, desnima i ustima
Izbegavati iritirajuću hranu i napitke
Sprovoditi oralnu higijenu (ispirati usta i koristiti meku
četkicu)
Higijenu usta sprovoditi pre i posle jela
Redovne kontgrole kod zubara
Održavati usnice mekanim (upotreba masti i krema)
4.Dispneja
Polusedeći ili sedeći položaj
Upotreba O2 kada je indikovan
Izbegavati hranu koja nadima
5.Bolovi u kostima i mišićima
Osloboditi delove tela od pritiska u ležećem položaju
(pomagala)
Primena hladnih i toplih obloga po indikaciji
Primena analgetika za minimiziranje inteziteta bola
Sprovođenje imobilizacije mišića po indikacijama
6.Temperatura
Aplikacija antibiotika iz terapijskog plana
nadoknada tečnosti do nivoa dozvoljenog
Zdrava mikrosredina za obolelog
7.Svrab i oštećenje kože
Podrezivanje noktijui zaštita istih
Blaga sredstva za higijenu
Losion za negu kože
8.Strah i napetost obolelog i članova njegove porodice
Upoznati obolelog sa dijagnostičkim i terapijskim
procedurama
Minimizirati strah kroz razgovor
Stvoriti uslove za prihvatanje obolelog - razgovor
Upamćivanje i zadovoljavanje bolesnikovih individualnih
potreba
Motivacija obolelog da se brine o sebi u granicama
mogućnosti
Ohrabrenje članova porodice da učestvuju u nezi obolelog
Učiniti posete bolesniku kvalitetnim
HEMATOLOGIJA
Dijagnostičke procedure u hematologiji
Analize u hematologiji
1. Testovi za utvrđivanje hemostaze i koagulacije krvi.
2. Vreme krvarenja (1-3 min. normalno).
3. Vreme koagulacije (6-10 min. normalno).
4. Određivanje protrombinskog vremena (11-15 min. nolrmalno).
5. Određivanje agregacije tgrombocita (sestra upozorava obolelog da sedam dana nesme
da uzima aspirin, dva dana antihistzaminike, antidepresive i aspirin.
6. Ispitivanje athezivnosti trombocita.
7. Stepen otpornosti kapilara - postojanje vaskularnog hemoragijskog sindroma.
8. Coombsov test - direktan i indirektan (antitela)
9. DiK (diseminovana intravaskularna koagulacija je stečen oblik hemoragijskog
sindroma).
Za dokazivanje zgrušavanja krvi i krvarenja rade se analize fibrinogen, VI i VIII faktor
koagulacije, broj trombocita, protrombinsko vreme, PTT.
HEMATOLOGIJA
Testovi za utvrđivanje hemostaze i koagulacije krvi
1. Vreme krvarenja prema Dukeu
2. Vreme krvarenja po Ivuju
3. Sekundarno vreme krvarennja
4. Otpornost kapilara (Leedeov test)
5. Određivanje vremena koagulacije krvi (Lee-Vhite)
6. Određivanje protrombinskog vremena (Quiku)
7. Parcijalno tromboplastinsko vreme
8. Agregacija trombocita - slepljivanje trombocita
9. Ispitivanje adhezivnosti trombocita
10. Coombsov direktni i indirektni test (antiglobulinski test)
11. DIK (Diseminovana intravaskularna koagulacija
12. Ferokinetika je iskorišćavanje gvožđa u stvaranju hemoglobulina
HEMATOLOGIJA
Mikrobiološke analize
- Brisevi - ždrela, usne šupljine, nosa, pazušnih jama,
prepona, rektuma, genitalnih organa, ubodnih mesta
centralnog venskog katetera;
- Uzorci urina, stolice, povraćenog sadržaja
(urinokultura, koprokultura...);
- Uzorci krvi;
- Krv za hemokulturu (febrilna stanja);
- Hematološke analize: KKS, SE.
HEMATOLOGIJA
Greške prilikom vađenja krvi za ispitivanje
koagulacije:
 neadekvatan koagulans
 pogrešan odnos krvi i antikoagulansa
 aktiviranje koagulacije u epruveti
 prisustvo heparina u uzorku
 pogrešno mesto punkcije
 kasna dostava uzoraka krvi u laboratoriju
 neispravna epruveta
HEMATOLOGIJA
Invazivne dijagnostičke procedure
pregled koštane srži – sternalna punkcija
 biopsija koštane srži
 punkcija slezine
 punkcija i biopsija limfnih žlezdi (bolesti limfnih
žlezdi)

HEMATOLOGIJA
Sternalna punkcija
Standard opreme za izvođenje punkcije
1. sterilne specijalne igle
2. sterilni špricevi od 2-10 ml i igle
3. dezinfekciona sredstva
4. predmetna stakla sa ljuspicama
5. sahatno staklo (natrijum citrikum – 3,8%)
6. zavojni materijal
7. zaštitna oprema (mantil, rukavice, kapa)
8. propratna dokumentacija (uputnica za laboratoriju)
9. kiseonik
HEMATOLOGIJA
Sestrinske intervencije odnose se na :
- pripremu prostorije gde će se izvoditi intervencija
- pripremu materijala
- pripremu bolesnika
- asistenciju sestre u procesu izvođenja procedure
- zbrinjavanju bolesnika i uzetog materijala nakon
intervencije
- odlaganje medicinskog otpada
HEMATOLOGIJA

Biopsija kosti se vrši kada se punkcijom sternuma ne može dobiti koštana srž ili se pak
sumnja da postoje metastatske promene u koštanoj srži.

Punkcija i biopsija limfne žlezde
Ova procedura je indikovana kod uvećanja limfne žlezde, a u cilju dokazivanja malignih
infiltrata

Punkcija i biopsija slezine
Ova se procedura ređe koristi u dijagnostičke svrhe
Radioizotopske metode
U hematologiji se koriste sledeće metode:
- određivanje volumena krvi
- dužina života krvnih ćelija
- scintigrafije kostne srži, slezine, limfnih žlezda
- praćenje metabolizma gvožđa
- apsorpcija vitamina B12 utvrđuje se Šilingovim testom

HEMATOLOGIJA
Terapijske procedure u hematologiji
- Transfuzija krvi
- Vrste krvnih produkata
- Deplazmatisana krv
- Oprani eritrociti
- Koncentrovani trombociti
- Sveže smrznuta plazma (SSP)
- Krioprecipitat
- Krv i krvni derivati
HEMATOLOGIJA
Potrebni podaci bolesnika za trebovanje krvi:
- ime (očevo ime) i prezime bolesnika
- jedinstven matični broj
- broj istorije bolesti
- datum uzimanja uzoraka
- ime i prezime sestre koja je punktirala venu
HEMATOLOGIJA
Greške sestre:







identifikacija bolesnika
netačni podaci
zamena uzoraka krvi
pregrejavanje ili hlađenje krvi
aplikacija lekova putem krvi
prebrzo davanje krvi
kontaktna infekcija (pribor)
HEMATOLOGIJA
Rane komplikacije transfuzije krvi:








alergijjsko-anafilaktičke reakcije
hemolitička reakcija
pirogene reakcije
febrilne reakcije
vazdušna embolija
znaci i simptomi KVS zbog preopterećenosti sistema
sepsa
šok
HEMATOLOGIJA
Znaci i simptomi transfuziske
hemolitičke reakcije
- Uznemirenost bolesnika,
- dispnea,
- bol u lumbosakralnom delu,
- drhtavica, mučnina,povraćanje,
- filiforini puls,
- crvenilo,
- glavobolja,
- hipotenzija,
- znojenje,
- anurija,
- šok,
- stenokardija,
- krvarenje.
HEMATOLOGIJA
Sestrinske reakcije kod pojave hemolitičkih reakcija:
1. prekida transfuziju, ali ostavlja otvoren venski put (igla)
2. sve naredne postupke izvršava na inicijativu lekara
3. uzima uzorke krvi za imunohematološka ispitivanja
4. aplikuje ordiniranu terapiju
5. kontroliše vitalne funkcije (puls, pritisak) i diurezu
6. kontinuirani monitoring bolesnika za vreme davanja
transfuzije i posle transfuzije zbog mogućih odloženih
komplikacija
HEMATOLOGIJA
Kasne komplikacije transfuzije krvi:
- Infekcije koje se mogu preneti putem krvi i to od
davaoca primaocu.
- Najčešće infekcije su hepatitis B i C, AIDS, sifilis, malarija.
HEMATOLOGIJA
Hemoterapija
Primena antitumorskih lekova naziva se hemoterapija.
Dužina i broj hemoterapija zavisi od:
- vrste maligne bolesti
- leka koji se upotrebljava
- vremena potrebnog za odgovor organizma
- intenziteta neželjenih efekata
HEMATOLOGIJA
Hemoterapija se može primeniti kao:
1. Sistemska hemoterapija: - primenljiva kod bolesnika sa
metastatskim diseminovanim promenama i kod bolesnika
kod kojih postoji povećan rizik od recidiva.
2. Adjuvantna terapija: - hemoterapija koja se primenjuje
pre i posle drugog oblika lečenja kao što su hirurgija ,
radioterapija i bioterapija.
3. Suportativna hemioterapija: koja je usmerena na lečenje i
kontrolu neželjenih efekata citostatske terapije u cilju
poboljšanja kvaliteta života za vreme terapijskog tretmana.
HEMATOLOGIJA
Uputstvo ili terapijska procedura
1. Proveriti da li postoji saglasnost bolesnika za predloženi
način lečenja;
2. Poznavati farmakologiju leka: mehanizam dejstva,
uobičajene doze, način primene, akutne i hronične
neželjene efekte i puteve izlučivanja;
3. Pregledati laboratorijske rezultate;
4. Kompletirati prehemioterapijsku obradu bolesnika;
5. Proveriti lekarske naredbe u odnosu na nazive leka,
doziranje, način aplikacije, redosled davanja lekova i
vremensku dužinu aplikacije;
6. Izračunati ponovo dozu leka: proveriti visinu i težinu
bolesnika i površinu tela;
7. Premedikacija treba da se da najmanje 20-30 minuta pre
nego što se počne sa primenom hemioterapije;
8. Edukacija bolesnika;
9. Prilagoditi primenu leka preporukama proizvođača;
10. Prikupiti potrebnu opremu;
11. Učešće bolesnika u terapiji treba ohrabrivati;
12. Intravenski pristup uskladiti sa upustvima vodiča;
13. Dokumentovati primenu citostatika;
14. Pratiti sporedne efekte;
15. Dati citostatike prema pisanoj naredbi i proceduri:

Primeniti medikamente uz poštovanje pravila pet
(5.0).

Ako nema posebnih informacija, lek treba
aplikovati sa opreznošću, kao da je lek sa
svojstvima koja mogu uzrokovati nekrozu tkiva.

Izbeći infekciju tkiva lekom. Ako se na takvu
mogućnost posumnja treba odmah izvaditi iglu.

Ne mešati lekove zajedno kada je ordinirana
kombinovana terapija. Između medikamenata
isprati iglu sa fiziološkim rastvorom, kao i posle
kompletiranja terapije.

Nije poželjno aplikovati citostatik koji ima svojstva
uzrokovanja nekroze tkiva u venu gde stoji igla 4-6
sati i više. Važno je čuvati vene da bi se prevenirala
ekstravazacija citostatika.
16. Ne dozvoliti nekome da vas uznemirava ili prekida tokom
pripreme i davanja hemoterapije;
17. Uvek treba imati urgentnu terapiju u blizini u slučaju
pojave nekih neočekivanih i hitnih sporednih efekata
terapije;
18. Koristiti pogodnost da se uči i savetuje bolesnik i porodica
dok se daje hemoterapija.
HEMATOLOGIJA
Rane komplikacije
muku, gađenje, povraćanje, proliv, zatvor, reakcija na koži,
povišena temperatura, jeza drhtavica i dr.
Kasne komplikacije
mijelosupresija, alopecija, anoreksija, pad imuniteta,
respiratorna disfunkcija, promene na KVS, bubrezima, na
senzorskim funkcijama, kao i seksualna disfunkcija.
Sestra aplikuje hemoterapiju pod punom ličnom zaštitom
HEMATOLOGIJA
Ekstravazacija
Znaci i simptomi ekstravazacije su: eritem, zapaljenje, pigmetacija, ulceracija, otok,
bol, infekcija, nekroza, gubitak tkiva, lokalna povišena temperatura
Obim i sadržaj sestrinskog rada:
1. precizna intravenska tehnika pri aplikaciji citostatika;
2. korišćenje ugradnih sistema za aplikaciju;
3. poštovanje radne procedure za davanje citostatika;
4. poznavanje svojstva leka i odgovarajući antidot za neutralisanje istog;
5. monitoring nad bolesnikom koji prima cito terapiju;
6. pravilno tumačenje bolesnikovih reakcija i uvažavanje njegovog iskaza u vezi
subjektivnih tegoba.
HEMATOLOGIJA
Kada se ekstravazacija potvrdi treba:
- prekinuti davanje citostatika
- ne izvlačiti iglu već pokušati aspiraciju slobodnog sadržaja
- dati odgovarajući antidot
- odstraniti iglu
- postaviti ekstremitet u elevaciji
- primeniti kortikosteroidnu mast (antiinflamatorno dejstvo)
- kontrolisati kompromitovano mesto
- koristiti drugi krvni sud za aplikaciju
- staviti hladan oblog, kako bi se proces lokalizovao i smanjila apsorpcija
hemoterapeutika u okolno tkivo
- beležiti sve promene u vezi sa problemom
- sestra daje uputstva bolesniku o prepoznavanju ekstravazacije
- sve postupke realizovati u saglasnosti sa lekarom jer je ekstravazacija
ozbiljna komplikacija hemoterapije i rešava se kolaborativno
HEMATOLOGIJA
Ezofagitis
Znaci i simptomi ezofagitisa su:
- otežano gutanje i zastoj hrane – naročito čvrste,
- bol (retosternalni) pri gutanju.
Kod ezofagitisa treba:
- prilagoditi ishranu
- isključiti nadražajne stimulanse (alkohol, duvan, kafa)
HEMATOLOGIJA
U okviru zdravstvene nege sestra stvara preduslove za
kvalitetnu ishranu i to:
- redovno održavanje higijene usne duplje
- prevencija stomatitisa
- rehidracija obolelog (tečna hrana)
- smanjiti unos mesa i dati druge belančevine koje su zamena za meso
- ispoštovati bolesnikovu želju za blagim začinima u hrani, ako će mu
prijati
- osvežavati ukus u ustima, napicima i drugim aromama
- isključiti iritirajuće mirise iz okruženja
- stvoriti prijatan ambijent za vreme dok bolesnik konzumira hranu
- davati obolelom tečnu hranu sa dosta vitamina
- antacide, anestetike i anealgetike davati samo na osnovu terapijskog
plana
HEMATOLOGIJA
Disfunkcija creva
Poremećaji mogu biti u vidu opstipacije (zatvora) i dijareje
(proliva).
Mučnina i povraćanje
Simptomatologija koja prati povraćanje je:
- bledilo
- slabost i vrtoglavica
- tahikardija pre povraćanja
- bradikardija za vreme povraćanja
- hipotenzija (pad krvnog pritiska)
- ubrzano duboko disanje
HEMATOLOGIJA
Sestrinska anamnezua obuhvata:
- saznanje da je oboleli ranije imao slične probleme i da ih je očekivao
- kako se ponašao u sličnim situacijama
- kakvo je bilo povraćanje po intenzitetu, , trajanju i vremenu pojavljivanja
(pre, u toku ili posle hemoterapije) jer bolesnik ima pravo da bude psihički
opterećen, a ne da je citostatik uzrok muke i povraćanja
- identifikacija povraćenog sadržaja (količina, izgled)
- prepoznavanje kvaliteta života novonastalom situacijom (primena
terapije) što može da izmeni način ishrane, ravnotežu tečnosti i
elektrolita, dehidracija, dobra organizacija vremena, poremećene
međuljudske odnose zbog aktualno opterećenog zdravstvenog stanja.
Na osnovu prikupljenih podataka sestra planira intervencije za obolelog.
U nekim slučajevima to će uraditi samostalno, a kod nekih slučajeva u
kolaboraciji sa lekarom
HEMATOLOGIJA
Stomatitis
Stomatitis je kolaborativni problem i zahteva timski pristup.
Prevencija stomatitisa – sestrinske intervencije:
- kontrola usne duplje – više puta dnevno
- uočavanje promena u usnoj duplji od strane obolelog ili sestre
- registrovanje promena
- redovna nega usne duplje, pre i 30 minuta posle jela i to 3-4 puta
dnevno
- za pranje zuba bolesnik treba da koristi meku četkicu i blagu pastu i da
ispira celu duplju rastvorom bikarbone sode
- obratiti pažnju na rehidraciju obolelog (2-3 litra tečnosti/24 časa)
- isključiti alkohol, duvan i začine
- saradnja sa obolelim u cilju saopštavanja ranih znakova i simptoma
stomatitisa (suvoća i toplota u ustima, crvenilo i otok u ustima, peckanje).
HEMATOLOGIJA
Tretman stomatitisa – sestrinske intervencije:
- održavanje oralne higijene
- ishrana hiperproteinska, ni prehladna, ni pretopla i u
malim obrocima
- kod pojave bola u ustima koristiti lokalno analgetike
(pre jela)
- izbegavati čišćenje tkiva između zuba zbog mogućeg
krvarenja i izazivanja bola
HEMATOLOGIJA
Intervencije - zdravstvene nege:
- ako bolesnik ima protezu treba je ukloniti i učiniti sva
mesta u usnoj duplji dostupna za tretman
- intenzivirati higijenu usne duplje i to na 2 časa uz
upotrebu vodoonik peroksida (H2O2)
- primeniti terapiju iz terapijskog plana º
- isključiti ishranu peroralno
- kontrola usne duplje i merenje TºC na 2 časa
- registrovanje svih promena i pruženih sestrinskih
intervencija
HEMATOLOGIJA
Alopecija
Alopecija je posledica citostatskog efekta na aktivnost folikula dlake i manifestuje se oštećenjem i
prestankom rasta kose
Sestrinske intervencije:
1. Upoznati obolelog i članove porodice da se očekuje gubitak kose;
2. Prati dinamiku opadanja kose i preduzima preventivne mere;
3. Priprema bolesnika za period kada počinje gubitak dlake, jer je taj period visoko stresan za obolelog.
Predlaže moguće alternative da se prevaziđe neprijatna situacija. Pravi izbor perike sa obolelim slične
prirodnoj boji kose. Ohrabruje obolelu osobu u procesu navikavanja;
4. Ukoliko oboleli odbija periku predlaže mu šešir, kapu, maramu, turbane idr.;
5. Preduzima mere za usporavanje ili minimiziranje gubitka kose (upotreba neutralnih šampona, smanjenje
četkanja kose, ne fenirati i ne uvijati kosu, ne bojiti i ne lakirati kosu);
6. U procesu motivacije i ohrabrenja sestra treba da omogući obolelom susret sa osobom koja je imala isti
problem, ali kojoj je kosa ponovo izrasla;
7. Da bi se kosa sačuvala primenjuju se postupci hipotermije. Hipotermija je kolaborativna intervencija.
Hipotermija podrazumeva stavljanje hladnih obologa u vidu ledenih kapa kako bi se smanjio priliv
citostatika u folikue kose i smanjilo opadanje. Hladne kape stavljaju se pre citostatske terapije, a uklanjaju ½
časa posle terapije. Propratna simptomatologija hipotermije je glavobolja. Po uklanjanju hladnih kapa
obavezno zagrejati glavu bolesnika toplim peškirima.
HEMATOLOGIJA
Moguća reakcija kod primene citostatske terapije
Urtikarija
Hiperpigmentacija
Osetljivost na sunce
Saveti za obolele su:
- pre i nakon hemoterapije izbegavati izlaganje suncu
- nošenje zatamljenih naočara, svetle odeće, šešire ili
marame i dr. zaštita
- upotreba adekvatnih zaštitnih krema pri izlaganju suncu
- najbolja zaštita je ne izlagati se suncu
Ulceracije
HEMATOLOGIJA
Radioterapija
Zračna terapija se može primeniti kao:
- primarna terapija
- kombinovano lečenje
- profilaksa
- palijativno zračenje
HEMATOLOGIJA
Zaštitne mere:
- pranje toaleta dva puta nakon korišćenja
- brisanje prosute mokraće i toaleta papirom, a zatim toaletni papir baciti u
toalet
- pranje ruku nakon korišćenja toaleta
- odmah oprati odeću koja je zaprljana urinom
- zaprljanu odeću i obuću prati odvojeno od ostalih stvari
kod posekotina i dr. povreda oprati svežu krv
Način aplikovanja zračne terapije:
- spoljašnjim ili unutrašnjim putem.
HEMATOLOGIJA
Sestrinske intervencije u terapijskoj proceduri zračne terapije
- davanju potrebnih informacija obolelom i članovima njegove
porodice;
- praćenju i kontroli lečenja i opšteg stanja hospitalizovanog bolesnika;
- identifikaciji akutnih i kasnih komplikacija, kao posledice zračenja i
njihova profilaksa;
- Zdravstveno vaspitnom radu obolelih i članova porodice u cilju
ostvarivanja kvalitetnijeg života sa svim problemima sa kojima se
osoba suočava;
Važno je da osoba koja se zrači ima redovne zdravstvene kontrole
HEMATOLOGIJA
Ceo organizam može reagovati i to:
Mesto zračenja
Akutna reakcija
Koža
Ljuštenje epiderma, crvenilo, edem, svrab, suvoća i
zatezanje počinju 1-6 nedelje i traju 2-3 nedelje po završetku zračenja
Epitel mukoze digestivnog trakta
Suvoća, crvenilo, edem, ljuštenje, ulceracija
Usna duplja
Bol, nekroza, narušen ukus, anoreksija
Jednjak
Ljuštenje epitelnih ćelija, nekroza, ulceracija, bol, anoreksija
Creva
Ljuštenje crevnih resica, proliv
Bubrezi, mokraćna bešika
Cistitis, ulceracije
Kosna srž
Depresija cele krvne loze, trombocita i crvene loze,
kompletni oporavak neutrofila i pločica se odvija u toku 2-6 nedelja
Folikuli dlaka
Gubitak kose
Respiratorni trakt
Pneumonitis značajan ako je zahvaćeno više od 25% tkiva,
fatalan ako je zahvaćeno više od 75%
Kardiovaskularni sistem
Rertko miokard ili perikard
Centralni nervni sistem
Inflamacvija i edem
Oči
Tačkaste mrlje
HEMATOLOGIJA
Transplantacija kosne srži
je terapijska procedura u kojoj se loše hematopoetske ćelije zamenjuju zdravim
Postoje nekoliko tipa transplatacije i to:
1. Autologni (sopstveni) transplantant - davalac i primalac ista osoba
2. Alogeni (od podudarnog davaoca) transplantanti - davalac i primalac su
različite jedinke iste vrste
3. Sinogeni transplantanti (ćelije dobijene od jednojajačnog blizanca)
4. Ksenogeni - davalac i primalac od različite jedinke različite vrste
Postupak lečenja transplatacijom odvija se u tri faze:
1. Predtransplataciona
2. Transplataciona
3. Postransplatacion
HEMATOLOGIJA
Obim i sadržaj sestrinskog rada po fazama
1. Sestra učestvuje u potvrđivanju indikacije za transplataciju i donošenju
odluke za ovakav način lečenja. Odluku donosi obolela osoba i članovi
porodice.
2. Transplantacija se može raditi kako na početku bolesti tako i u
podmakloj fazi bolesti. Sestrinska participacija u dijagnostičkim i
terapijskim procedurama zavisi od ozbiljniosti kliničke slike obolele osobe.
3.Dijagnostičke procedure podrazumevaju klinička i labolratorijska
ispitivanja.
- Klinička ispitivanja obuhvataju:tipizaciju tkiva, biopsiju kosne srži,
kontrolu kardiovaskularnog sistema (EKG), kontrolu respiratornog sistema
(funkcionalni testovi).
- Laboratorijska ispitivanja obuhvataju:KKS, biohemijske i
virusološke analize, jetreni testovi, testirtanje na HIV i dr.
HEMATOLOGIJA
Akutne komplikacije transplantacije
Akutne komplikacije
Intervencije sestre
Mijilosupresije
Anemija
Mirovanje, aplikacija eritrocita, kontrola laboratorijskih analiza
Granulocitopenija
Prevencija infekcije, provera krvne slike, daje CSFs
Trombocitopenija
Sprečava krvarenje, aplikuje trombocite,
kontrola trombocita, koristi električni brijač
Infekcije (bakterijske, virusne, gljivične)
Aplikacija antibiotika i CSFs, izolacija
Gastrointestinalne (zapaljenje sluznice, muka, povraćanje)
Oralna higijena, antiametici po šemi,
higijena usta, pojačana ishrana, odmor, relaksacija
Proliv
Balans tečnosti / elektrolita, lekovi protiv proliva
Srčane
Praćenje rada srca, acekultacija, EKG, minutni volumen
Plućne (edemi, infekcije)
Spirometrija, Rö pluća, antibiotici, diuretici,
balans tečnosti, merenje TC, promene u radu pluća
Jetrene (začepljenje vena)
Uspostavljanje elektrolitnog balansa,
prevencija ascitesa, telesna težina
Bubrežne
Hemostaza, telesna težina, provera edema
Bolest transplantata protiv domaćina GVHD
Pregled kože, jetre, GiH trakta, balans tečnosti
Psihosocijalne
Druženje sa obolelim i članovima porodice, podrška
HEMATOLOGIJA
Sestra učestvuje u:
- pripremi prostora i materijala
- pripremi obolelog i donora
- asistiranju pri punkcijama i aplikuje trnasfuzije
- praćenju stanja bolesnika sa fokusom na vitalne funkcije
- praćenju stanja donora nakon intervencije
U transplantacionoj fazi sestra obraća pažnju na:
- izolaciju bolesnika
- kontinuirani monitoring obolelog
- aplikaciju lekova i transfuzije
- obezbeđivanje sterilne htane
- lična higijena
- okupaciona terapija
Opisana terapijska procedura sprovodi se u sterilnoj jedinici
HEMATOLOGIJA
Postransplantaciona faza- sestrinske aktivnosti
1.Indikovan je kontinuiran sestrinski monitoring,
2.Prevenirati infekciju kod obolelog,
3. Potpunu primenu principa intenzivne nege:
- dovoljno znanja o transplantaciji,
- iskustvo u nezi imunosuprimiranih bolesnika,
4. Obučenost u plasiranju braonile i nega ubodnog mesta
braonile i centralnog venskog katetera,
5. Uočavanje nepredviđenih situacija:
- praćenje mogućih dugotrajnih komplikacija koje su posledica
transplantacije i pružanje
- pomoći, olhrabrenja obolelom i članovima porodice.
Download

HEMATOLOGIJA - WordPress.com