TREĆI SIMPOZIJUM SELEKCIJE ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA
DRUŠTVA GENETIČARA SRBIJE
I
ČETVRTI NAUČNOSTRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA
DRUŠTVA SELEKCIONARA I SEMENARA SRBIJE
Zlatibor, 16–20. maja 2006
Predsedništvo
Janoš Berenji
Radosav Cerović
Goran Drinić
Vasilije Isajev
Kosana Konstantinov
Milan Krajinović
Miroslav Malešević
Goran Saratlić
Branka Vasiljević
Programski odbor
Janoš Berenji
Srbislav Denčić
Goran Drinić – predsednik
Vasilije Isajev
Kosana Konstantinov
Lazar Kovačev
Živoslav Marković
Mirjana Milošević
Branislav Miščević
Evica Mratinić
Ljubiša Topisirović
Organizacioni odbor
Janoš Berenji – predsednik
Desimir Knežević
Snežana Mladenović Drinić
Saša Orlović
Vera Rakonjac
Ivana Strahinjić
Sekretarijat
Zdravko Hojka
Ivana Lehocki
Marija Živanović
Program
Oplemenjivanje biljaka
G. Drinić i G. Stanković: Oplemenjivanje kukuruza – dosadašnji rezultati i dalji pravci
J. Berenji i J. Dahlberg: Pola veka hibridnog sirka
L Kovačev, N. Čačić, S. Mezei i N. Nagl: Oplemenjivanje šećerne repe – dosadašnji rezultati
i dalji pravci
D. Jovanović: Oplemenjivanje suncokreta za posebne namene
M.Vasić, J. Gvozdanović-Varga, J.Červenski, M. Zdravković, D. Cvikić, N. Pavlović, Đ.
Moravčević i Z. Ilić: Sadašnji rad na genetskim resursima povrća u Srbiji
M. Mitrović, D. Ogašanović, Ž. Tešović, R. Plazinić, S. Marić, M. Lukić, S. Radičević, V.
Milinković i A. Leposavić: Rezultati oplemenjivanja voćaka u centru za voćarstvo i
vinogradarstvo u Čačku
Z. Lugić, J. Radović, D. Sokolović, i T.Vasić: Rezultati i pravci oplemenjivanja višegodišnjih
krmnih leguminoza i trava u Centru za krmno bilje
S. Prodanović, G. Šurlan-Momirović, V. Ranđelović, M. Sovrlić, N. Đurić i D. Stanisavljević:
Deskripcija savremenih evropskih sorti pšenice prema UPOV
N. Hristov, N. Mladenov, B. Kobiljski i A. Kondić-Špika: Otpornost sorti pšenice prema
niskim temperaturama
J. Bošković, M. Bošković i Ž. Prijić: Strategija akumulacije gena za dugotrajnu otpornost
prema patogenu lisne rđe pšenice
M. Dimitrijević, S. Petrović, M. Belić, V. Hadžić i M. Kraljević-Balalić: Modeli za procenu
interakcije genotip/spoljna sredina na halomorfnom zemljištu
V. Zečević, D. Knežević, D. Mićanović i D. Urošević: Varijabilnost komponenti tehnološkog
kvaliteta ozime pšenice
S. Radanović: Kombinacione sposobnosti i recipročno ukrštanje inbred linija za prinos i
druga kvantitativna svojstva kukuruza
N. Hladni, D. Škorić i M. Kraljević-Balalić: Linija x tester analiza morfoloških svojstva i
njihova međuzavisnost sa prinosom i sadržajem ulja suncokreta (Helianthus annuus L.)
V. Plazinić, S. Anđelović, R. Sabovljević i M. Rošulj: Uticaj ekoloških uslova na visinu prvog
rodnog kolenca kod tri sorte soje
S. Katić, V. Mihailović, D. Milić, Đ. Karagić i S. Vasiljević: Oplemenjivanje lucerke na veći
prinos suve materije za različite intenzitete košenja
S. Prodanović, S. Prodanović i F. Matzk: Rekonstrukcija reproduktivnih puteva kod Poa
pratensis L.
A. Mišković, Ž. Ilin, M. Đurovka i V. Marković: Uticaj vrste podloge za kalemljenje na
kvalitet i prinos paradajza
Valentina Petkova, Vesselina Nikolova, Nasya Tomlekova, Galina Antonova i Ilia Denev:
Hemijska mutageneza kupusa (Brassica oleracea var capitata L.) ІI. Efekat etil metan
sulfonata na efikasnost fotosinteskog aparata
D. Jankulovski, G. Martinovski, R. Agič i Z. Bogevska: Evaluacija autohtonog genofonda
crnog luka (Allium cepa L.) u R. Makedoniji
J. Červenski, Đ. Gvozdenović, J. Gvozdanović-Varga, Z. Nikolić i F. Balaž: Prikaz
eksperimentalnih hibrida kupusa (Brassica oleracea var. capitata L.)
R. Jevđović, R. Sabovljević, M. Davidović i Đ.Goranović: Korelacije između morfološkoproizvodnih osobina pet vrsta lekovitih biljaka
M. Penčić: Vrednovanje biljnih genetičkih resursa
A. Kilčevski i V. Pešić: Ekološka selekcija biljaka
V. Pešić, A. Kilchevsky i A. Radojčić: Ekološka selekcija biljaka sa aspekta novih potreba i
trendova
D. Nikolić i D. Milatović: Ispitivanje samooplodnosti sorti šljive (Prunus domestica L.)
metodom fluorescentne mikroskopije
G. Paunović: Selekcija vegetativnih podloga za šljivu
M. Nikolić, M. Mitrović: Biološko-pomološke osobine hibrida kruške ranog vremena zrenja
E. Mratinić: Klonska selekcija Budimke, autohtone sorte jabuke
K. Beleski, Z. Božinović, V. Dimovska i K. Boškov: Stanušina – makedonska autohotna sorta i
njeni varijeteti
I. Radojević, S. Stanković, M. Ristić, I. Mošić i V. Ranković: Prinos i kvalitet grožđa i vina
sorte Kaberne Sovinjon u agroekološkim uslovima kutinskog vinogorja
V. Isajev: Varijabilitet i oplemenjivanje bukve (Fagus Moesiaca /Domin, Maly/ Czeczott.) u
Srbiji
M. Tošić i B. Nikolić: Morfo-fiziološke osobine semena i klijavaca munike (Pinus heldreichii
Christ) u jugozapadnoj Srbiji
Marija Kraljević-Balalić, Biljana Gorjanović, Lazar Panković, Sanja Kereši, Mirjana
Vukosavljev i Nataša Vuković: Uticaj doze azota na sadržaj nitrata u vegetativnim delovima
pšenice
Biljana Gorjanović i Marija Kraljević-Balalić: Korelacije između komponenti prinosa kod
durum pšenice
Slaviša Stojković, Nebojša Deletić i Vladan Đurić: Koncentracija azota u biljci kao indikator
produktivnosti sorata pšenice
Sofija Petrović, Miodrag Dimitrijević, Milivoj Belić, Vladimir Hadžić i Marija KraljevićBalalić : Uticaj mera popravke halomorfnog zemljišta na osobine klasa pšenice
Sofija Petrović, Miodrag Dimitrijević, Milivoj Belić, Marija Kraljević-Balalić i Vladimir
Hadžić: Fenotipska varijabilnost komponenti prinosa strnih žita na različitim tipovima
zemljišta
Miodrag Dimitrijević, Sofija Petrović, Milivoj Belić, Vladimir Hadžić i Marija KraljevićBalalić: Fenotipsla varijacija parametara klasa pšenice na meliorisanom solonjecu
Danica Mićanović, Veselinka Zečević, Dušan Urošević i Desimir Knežević: Sadržaj azota u
ponicima pšenice kao parametar za selekciju na azotofiksaciju
Veselinka Đurić, Miroslav Malešević i Lazar Panković: Uticaj sorte, godine i N-ishrane na
kvalitetna svojstva hlebne ozime pšenice (Triticum aestivum. L.)
Zoran Kapor, Nemanja Beljanski, Sofija Petrović i Miodrag Dimitrijević: Varijabilnost visine
biljke i žetvenog indeksa rezlišitih genotipova pšenice gajenih na černozemu i solonjecu
Milka Brdar, Borislav Kobiljski i Marija Kraljević – Balalić: Parametri nalivanja zrna i
komponente prinosa pšenice
Desimir Knežević, Nevena Djukić, Veselinka Zečević, Danica Mićanović, Gordana ŠurlanMomirović, Dušan Urošević, Gordana Branković i Srdjan Jordačijević: Genetička analiza
visine stabla i mase zrna po klasu kod pšenice (Triticum aestivum L.)
Dragana Obreht, Srbislav Denčić, Borislav Kobiljski, Mihajla Đan i Ljiljana Vapa:
Evaluacija pekarskog kvaliteta pšenice primenom mikrosatelita
Dejan Dodig, Saša Stanković, Slađana Milićević-Nikodijević i Miroslava Jović: Novopriznate
zaječarske sorte strnih žita
Nevena Đukić, Desimir Knežević i Veselinka Zečević: Genetička uslovljenost tehnološkog
kvaliteta Triticum durum
Jadranka Luković i Marija Kraljević-Balalić: Analiza morfoloških karakteristika klasa
pšenica različitih nivoa ploidnosti
Jadranka Luković, Lana Krstić, Biljana Kiprovski i Miroslava Kodranov: Uticaj nivoa
plodnosti na strukturne karakteristike rahisa pšenice
Ankica Kondić-Špika, Nikola Hristov i Borislav Kobiljski: In vitro skrining tolerantnosti
genotipova pšenice prema niskim temperaturama
Milomirka Madić, Desimir Knežević i Aleksandar Paunović: Varijabilnost i nasleđivanje
bokorenja kod hibrida ječma
Aleksandar S. Paunović, Milomirka Madić i Desimir Knežević: Genotipska variranja prinosa
zrna jarog ječma u zavisnosti od gustine setve
Dušan Urošević, Danica Mićanović, Veselinka Zečević i Desimir Knežević: Osobine nove
sorte ozimog dvoredog ječma ʺ″Gromʺ″
Kamishev Konstantin: Dani – nova bugarska sorta pirinča
Jelena Srdić i Zorica Pajić: Nasleđivanje i korelacije osobina samooplodnih linija kukuruza
Vojka Babić, Milosav Babić, Mile Ivanović i Marija Kraljevic-Balalić: Specifične interakcije
u ogledu prinosa kukuruza
Milosav Babić, Vojka Babić, Nenad Delić, Goran Stanković i Goran Drinić: Interakcija u
multilokacijskim ogledima
Mile Sečanski i Tomislav Živanović: Kombinacione sposobnost dužine klipa silažnog
kukuruza
Nebojša Deletić, Slaviša Stojković i Vladan Đurić: Uticaj komponenti prinosa na prinos zrna
u različitim ciklusima rekurentne selekcije kukuruza
A. Radojčić, Goran Drinić i Snežana Drinić Mladenović: Kombinacione sposobnosti za
prinos zrna šest samooplodnih linija kukuruza
Jelena Vančetović, Snežana Mladenović Drinić, Dragana Ignjatović-Micić i Dušan
Stanisavljević: Populacija belog zubana „beli rani brzak“ iz banke gena instututa za kukuruz
„zemun polje“ sadrži ga gen
Milomir Filipović, Snežana Mladenović Drinić i Milena Simić: Ponašanje srednjeranih
hibrida kukuruza različitog tipa zrna u različitim uslovima gajenja
Zorica Pajić, Jelena Srdić i Milomir Filipović: Odnos rodnosti i zapremine kokičavosti
hibrida kukuruza kokičara (Zea mays L. everta)
Milorad Perčić, Jadranka Luković i Ivana Maksimović: Strukturni odgovor tkiva liske
šećerne repe na uslove kratkotrajnog vodnog deficita
Nikola Čačić, Snežana Mezei, Lazar Kovačev, Nevena Nagl i Milorad Rajić: Korišćenje in
vitro metoda u održavanju očeve komponente triploidne hibridne sorte šećerne repe
Živko Ćurčić i Lazar Kovačev: Kombinacione sposobnosti za prinos korena i sadržaj šećera
kod šećerne repe
Nastasija Mrkovački, Snežana Mezei, Nikola Čačić i Lazar Kovačev: Kako povećati
potencijal za prinos šećerne repe upotrebom ns-betafixina
Snežana Mezei, Lazar Kovačev, Nikola Čačić, Nevena Nagl i Željka Stojaković: Održavanje
oprašivača sorte lara rekurentnom selekcijom
Jovanka Atlagić, Ana Marjanović-Jeromela i Radovan Marinković: Citogenetska ispitivanja
citoplazmatske muške sterilnosti kod uljane repice
Sanja Kereši, Marija Kraljević-Balalić, Đorđe Malenčić i Jegor Miladinović: Genetička
divergentnost genotipova soje (Glycine max L.) za sadržaj fenolnih jedinjenja
Vesna Perić, Iva Erić, Snežana Drinić-Mladenović i Mirjana Srebrić: Genetička
divergentnost roditeljskih linija soje i prinos zrna u potomstvu
Radovan Sabovljević, Vladan Plazinić, Srđan Anđelović i Milorad Rošulj: Uticaj ekoloških
uslova na korelacije morfološko-proizvodnih osobina tri sorte soje
Galina Antonova, Vesselina Nikolova, Valentina Petkova i Nasya Tomlekova: Hemijska
mutageneza kupusa Brassica oleracea var capitata L. I preživljavanje i varijabilnost
morfoloških svojstava M1 generacije
Veselina Nikolova, Antonova Galina, Nasya Tomlekova i Valentina Petkova: Hemijska
mutageneza kupusa Brassica oleracea var capitata L. ІII. efekat etil metan sulfonata na
mikrosporogenezu i fertilnost polena
Nasya Tomlekova, Vesselina Nikolova, Valentina Petkova i Galina Antonova: Hemijska
mutageneza kupusa Brassica oleracea var capitata L. ІV. DNK polimorfizam
Radovan Marinković, Dragan Škorić i Ana Marjanović-Jeromela: Nena – sorta ozime uljane
repice
Ana Marjanović-Jeromela, Radovan Marinković i Dragana Miladinović: Kombinirajuće
sposobnosti linija uljane repice (Brassica napus L.)
Igor Balalić, Nenad Dušanić i Jovan Crnobarac: Prinos zrna i ulja suncokreta u zavisnosti od
roka setve
Jovanka Atlagić i Sreten Terzić: Citogenetska ispitivanja heksaploidne vrste helianthus
tuberosus i njenih f1 i BC1F1 hibrida sa gajenim suncokretom, H. annuus
Sreten Terzić, Jovanka Atlagić i Dejana Panković: Provera uspešnosti međuvrsnog ukrštanja
populacija divlje vrste Helianthus annuus L. sa gajenim suncokretom
Radovan Marinković, Dejan Jovanović i Ana Marjanović – Jeromela: Genetika prečnika
glave i mase 1000 semena: heritabilnost, broj delujućih faktora i korelacije
Emiliya Nacheva: Ispitivanje komponenti prinosa u selekcionom materijalu krompira
Dejan Cvikić, Bogoljub Zečević, Nenad Pavlović i Slaven Prodanović: Iskorišćavanje
mutanata (nor i rin gena) u oplemenjivanju paradajza (Licopersicon esculentum MILL.)
Velichka Todorova i Galina Pevicharova: Rubin – nova sorta paprike za mlevenje
Todor Tudžarov: Proizvodne karakteristike eksperimentalnih hibrida paprike
Nenad Pavlović, Dejan Cvikić, Milan Zdravković, Radiša Đorđević i Slaven Prodanović:
Varijabilnost i koeficijent heritabilnosti prosečnog sadržaja suve materije u lukovicama crnog
luka (Allium cepa L.)
Radiša Đorđević, Bogoljub Zečević, Jelena Damnjanović, Nenad Pavlović i Milan
Zdravković: Uticaj afila gena na visinu formiranja prvih mahuna kod graška Pisum sativum
L.
Jelica Gvozdanović-Varga, Mirjana Vasić i Janko Červenski: Kombinacione sposobnosti za
masu ploda lubenica
Dejan Sokolović, Jasmina Radović, Zoran Lugić, Zorica Tomić i Snežana Babić:
Komponente prinosa semena populacija engleskog ljulja (Lolium perenne L.)
Jasmina Radović, Zoran Lugić, Goran Jevtić i Ratibor Štrbanović: Genetička varijabilnost
za komponente prinosa semena lucerke (Medicago sativa L.)
Olivera Ilić i Dragan Đukić: Korelacioni odnosi komponenti prinosa semena lucerke
Sanja Vasiljević, Aleksandar Mikić, Vojislav Mihailović, Slobodan Katić, Zoran Lugić,
Gordana Šurlan-Momirović, Tomislav Živanović, Dragan Milić i Imre Pataki: Osobine
domaćih sorti crvene deteline (Trifolium pratense L.) prema protokolu UPOV-a
Vojislav Mihailović, Aleksandar Mikić, Slobodan Katić, Đura Karagić, Pero Erić i Branko
Ćupina: Uticaj morfoloških osobina na prinos zrna proteinskog graška (Pisum sativum L.)
Vladanka Mikić, Jasmina Radović, Zoran Lugić i Dragi Lazarević: Korelacije između
komponenti prinosa zelene krme lucerke (Medicago sativa L.) u zavisnosti od godine života
Slavica Čolić, Gordan Zec, Dejan Marinković i Snežana Đurović: Varijabilnost morfoloških i
pomoloških osobina genotipova badema iz populacije slankamenačkog brega
Milisav Mitrović, Rade Miletić, Milan Rakićević, Miladin Blagojević i Ivana Glisić:
Biološko-pomološke osobine nekih selekcija oraha iz prirodne populacije
Milisav Mitrović, Rade Miletić, Milan Rakićević, Miladin Blagojević i Žaklina KaraklajićStajić: Proučavanje populacija i klonska selekcija šumske i mečje leske
Milica Fotirić, Dragan Nikolić i Vera Rakonjac: Komponente varijabilnosti i heritabilnost
pomoloških i hemijskih osobina klonova višnje sorte montmorensi
Gordan Zec, Slavica Čolić, Dejan Marinković i Zoran Janković: Uticaj genotipa roditelja na
osetljivost hibridnih sejanaca breskve prema prouzrokovaču kovrdžavosti lista Taphrina
deformans (Berk.) Tul.
Biljana Markovska, Zvonimir Božinović, Srebra Ilić-Popova i Violeta Dimovska: Ispitivanje
vitalnosti polena, mejoze i stepena oplođivanja kod nekih sorti vinove loze
Nataša Nikolić, Andrej Pilipović, Slobodanka Pajević, Borivoj Krstić i Saša Orlović: Uticaj
olova na metabolizam azota i produkciju biomase klonova topole (Populus sp.)
Slobodanka Pajević, Nataša Nikolić, Andrej Pilipović, Borivoj Krstić i Saša Orlović:
Fotosintetičke karakteristike klonova topole (Populus sp.) u zavisnosti od kontaminacije
olovom
Saša Orlović, Slobodanka Pajević, Bojana Klašnja, Zoran Galić i Andrej Pilipović:
Varijabilnost fizioloških i parametara rasta klonova vrba (Salix alba L.)
Radmila Knežević i Mirjana Šijačić-Nikolić: Fenotipska individualna selekcija javorolisnog
platana na staništima Beograda
Mirjana Šijačić-Nikolić, Jelena Milovanović, Vladan Ivetić i Radmila Knežević:
Komparativna analiza razvoja različitih provenijencija bukve u juvenilnoj etapi razvića
Saša Orlović, Andrej Pilipović, Zoran Galić, Petar Ivanišević i Nenad Radosavljević:
Rezultati testiranja klonova topola u poljskim ogledima
Mihailo Tošić: Novi dekorativni kultivar žutolisne bukve (Fagus silvatica L. 'Luteofolia')
Mihailo Tošić i Biljana Nikolić: Morfo-fiziološke osobine polena piramidalne jele Abies alba
MILL. var. elegantissima TOŠIĆ
Mihailo Tošić: Novi dekorativni kultivar belog bora (Pinus silvestris L. 'Variegata')
Oplemenjivanje mikroorganizama
J. Lević, S. Stanković, D. Ivanović, R. Jevtić, V. Krnjaja i A. Obradović: Nacionalne kolekcije
mikroorganizama značajne za poljoprivredu
M. Nikolić, B. Jovčić, K. Veljović, N. Golić i Lj. Topisirović: Ispitivanje osobine
autoagregacije kod bakterija mlečne kiseline (BMK)
M. Busarčević, J. Lozo, Đ. Fira, N. Golić i Lj. Topisirović: Laktobacili kao izvor novih
antimikrobijalnih supstanci
M. Tolinački, I. Strahinić, J. Begović, M. Kojić i Lj. Topisirović: Kriptični plazmidi kao
polazna osnova za konstrukciju vektora u bakterijama mlečne kiseline
Oplemenjivanje životinja
B. Miščević, R. Lazarević, M. Petrović, S. Aleksić, S. Josipović, P. Radetić, V. Pantelić i D.
Ostojić: Efekat ukrštanja na ispoljavanje heterozisa u proizvodnji junećeg mesa
S. Košarčić, M. Kovačević i D. Košarčić: Promene u kariotipu domaćih životinja otkrivene na
farmama u Vojvodini i njihov uticaj na reprodukciju
W. Tomek i T. Smiljaković: Stupnjevi fosforilacije inhibitora translacije 4E-BP1 za vreme in
vitro sazrevanja goveđih jajnih ćelija
M. Mladenović, N. Nedić i S. Rašić: Selekcija medonosne pčele u Srbiji
Biotehnologija
LJ. Topisirović: Uloga molekularne biotehnologije u oplemenjivanju
D. Saftić-Panković: Primena molekularnih markera u oplemenjivanju suncokreta
B. Kobiljski, S. Denčić i J. Pilipović: Molekularna analiza alelne varijabilnosti u lokusu Rht8
gena sorti i linija pšenice poreklom iz SCG
M. Brdar, M. Kraljević-Balalić, I. Maksimović i B. Kobiljski: Tolerancija NS linija pšenice
na visoke koncentracije bora
J. Srdić, S. Mladenović-Drinić i Z. Pajić: Karakterizacija samooplodnih linija kukuruza na
osnovu molekularnih markera, heterozisa i porekla
D. Ignjatović-Micić, A. Nikolić, S. Mladenović Drinić, J. Vančetović i V. Lazić-Jančić:
Identifikacija tipova citoplazmatične sterilnosti kukuruza primenom specifičnih prajmera
mtDNK
Velichka Rodeva, Stanislava Grozeva i Velichka Todorova: In vitro odgovor bugarskih sorti
paprike (Capsicum annuum L.)
S. Marić, R. Bošković, M. Lukić: Polimorfizam ETR1 gena kod autohtonih sorti jabuke
Vladislava Galović, Snežana Mladenović Drinić, Julijana Navalušić i Marija Zlokolica:
Metode karakterizacije i lična karta agronomski značajnih biljnih vrsta
Ksenija Taški-Ajduković, Mirjana Milošević, Zorica Nikolić i Milka Vujaković: Upotreba
metoda reakcije lančane polimerizacije (PCR) u agrobiotehnologiji
Zorana Kotaranin i Borislav Kobiljski: Alelni polimorfizam domaćih genotipova pšenice
primenom 4 mikrosatelitska markera
Dragana Kačavenda i Borislav Kobiljski: Detekcija alelne varijabilnosti u lokusima pšenice
značajnim za otpornost na Fusarium ssp. primenom molekularnih markera – mikrosatelita
Nevena Mitić, Dejan Dodig i Radomirka Nikolić: Variranje in vitro odgovora pšenice, uticaj
genotipa i spoljne sredine
Branka Ljevnaić, Ankica Kondić-Špika, Borislav Kobiljski i Srbislav Denčić: Androgeneza
heterozigotnih genotipova pšenice i citološke karakteristike zelenih regeneranata
OlgicaGrujić, Jelena Pejin i NovoPržulj: Ispitivanje jarih i ozimih sorti pivskog ječma iz
selekcionih ogleda žetve 2005. godine kao sirovine za proizvodnju slada
Snežana Drinić Mladenović, Dragana Ignjatović Micić, Ana Nikolić i Kosana Konstantinov:
Genetička karakterizacija biljnih vrsta proteinskim markerima
Ana Nikolić, Snežana Mladenović Drinić i Dragana Micić-Ignjatović: Poređenje koeficijenta
sličnosti na osnovu rapd markera kod soje
Nevena Nagl, Ivana Čabarkapa, Snežana Mezei i Lazar Kovačev: Regeneracija šećerne repe
iz eksplantata kotiledona i hipokotila u uslovima in vitro
Dragana Miladinović, Ana Marjanović Jeromela i Radovan Marinković: Kultura tkiva i
genetske transformacije uljane repice
Dejana Saftić-Panković, Branislava Rakić, Ana Marjanović-Jeromela i Radovan Marinković:
Primena PCR markera u ispitivanju sposobnosti prezimljavanja kod populacija uljane repice
(Brassica napus L.)
Zorica Nikolić, Mirjana Vasić, Mirjana Milošević, Ksenija Taški-Ajduković, Milka Vujaković
i Jelica Gvozdanović-Varga: Karakterizacija sorti pasulja na osnovu proteinskih markera
Ljiljana Tubić, Snežana Zdravković-Korać, Dušica Ćalić, Ivana Dragićević i Branka
Vinterhalter: Cvetanje i produkcija semena kod spanaća (Spinacia oleracea L.) in vitro
Nasya Tomlekova, Bistra Atanasova, Emilia Nacheva i Velichka Todorova: DNA fingerprint
useva iz familije Solanaceae
Tatjana Lazić i Đurđina Ružić: Adventivna organogeneza in vitro iz lista kupine cv čačanska
bestrna
Dušica Ćalić, Snežana Zdravković-Korać, Ljiljana Radojević i Branka Vinterhalter:
Sazrevanje androgenih embriona divljeg kestena (Aesculus hippocastanum L.)
Miroslava V. Veličković: Pokazuju li složeni listovi divljeg kestena osetljivost prema
sredinskom stresu kao što je zagađenje?
Radomirka Nikolić, Nevena Mitić i Slavica Ninković: Genetička transformacija Lotus
corniculatus L. pomoću Agrobacterium tumefaciens "super-binarnog" vektora i direktna
regeneracija biljaka iz kotiledona
Slađana Jevremović, Milana Trifunović, Marija Nikolić, Angelina Subotić i Ljiljana
Radojević: Variranje boje cveta posle dugotrajne micropropagacije hrizantema
Semenarstvo
M. Milošević i M. Vujaković: Stanje i perspektive semenarstva u Srbiji
D. Knežević, N. Đukić, V. Zečević, D. Mićanović, A. Paunović i M. Madić: Seme – izvor
različitosti i identiteta biljnih vrsta
M. Mirić: Novi metodološki parametri u semenarstvu
S. Sredojević, V. Dragičević, M. Milivojević, M. Srebrić, P. Piper i M. Vrvić: Stanje slobodne
energije kod pšenice sa različitom klijavošću
M. Pavlov, P. Jovin i L. Đukanović: Mogućnosti proizvodnje semena ZP hibrida kukuruza za
domaći promet i izvoz
B. Aćimović, R. Sabovljević, D. Marković Simić, Đ. Goranović i S. Milosavljević: Uticaj
oblika i veličine semena kukuruza na varijabilnost i korelacije promena tokom klijanja
J. Ikanović, R. Sabovljević, Đ. Goranović, M. Davidović i D. Poštić: Uticaj temperature na
varijabilnost i korelacije promena tokom klijanja semena kukuruza šećerca
B. Marinković i J. Crnobarac: Značaj gustine, međurednog razmaka i udaljenosti reda
„majke“ od reda „oca“ u proizvodnji semenskog kukuruza
Lj. Stanisavljević i Ž. Tomanović: Proizvodnja semena lucerke pomoću solitarne pčele
Megachile rotundata (fab.) (hymenoptera: megahilidae) u Srbiji
R. Sabovljević, R. Jevđović, M. Davidović, Đ. Goranović i D. Marković Simić: Uticaj
temperature na korelacije između mase semena, klijanja i nicanja pet vrsta lekovitih biljaka
Nikolay Dimitrov Panayotov: Uticaj folijarnog đubriva Masterbland na prinos i kvalitet
semena paprike
Z. Ilić, Lj. Šunić, L. Milenković i J. Gvozdanović-Varga: Uticaj vremena setve na prinos i
kvalitet semena crnog luka (Allium cepa L.) u proizvodnji sistemom „SEME-SEME”
Z. Stanković, D. Marković, R. Sabovljević, Đ. Goranović i S. Milosavljević: Uticaj
temperature na klijanje frakcija semena duvana sorte Gilanska Jaka
Mladen Mirić, Dragojlo Selaković, Predrag Jovin i Zdravko Hojka: Masa 1.000 semena u
teoriji i praksi
Lazar Panković i Gojko Mladenović: Semenska proizvodnja strnih žita u uslovima promene
klime
Gojko Mladenović i Lazar Panković: Semenarstvo novosadskih sorti strnih žita u periodu
1995-2005. godina
Predrag Jovin, Milovan Pavlov, Lana Đukanović, Dragiša Lopandić, Zdravko Hojka i
Đalović Ivica: Uticaj gustine setve na prinos i broj semena u semenskom kukuruzu
Ljubića Prijić, Branka Kresović, Mioljub Mišović i Mile Sečanski: Režim sušenja i klijavost
semena kukuruza
Lidija Stefanović i Milena Simić: Reakcija roditeljskih komponenti zp hibrida kukuruza na
delovanje herbicida
Dragiša Lopandić, Jovo Stojčić, Slavko Radanović i Josif Dubovina: Proizvodnja sjemena ZP
hibrida kukuruza u Republici Srpskoj: stanje i mogućnosti
Milka Vujaković, Mirjana Milošević, Zorica Nikolić i Ksenija Taški-Ajduković: Uticaj
navodnjavanja na klijavost i životnu sposobnost semena soje (Glycine max. (L.) MERR.)
Srđan Anđelović, Radovan Sabovljević, Vladan Plazinić i Milorad Rošulj: Uticaj gustine
semenskog useva na varijabilnost komponenti rodnosti semena kod tri sorte soje
Mirjana Srebrić, Ljubiša Prijić i Irina Božović: Lana – sorta soje (Glycine max L.) bez
kunitz-tripsin inhibitora
Živoslav Marković, Jasmina Zdravković, Bogoljub Zečević, Mirjana Mijatović i Željko
Radošević: Jasmin crveni - nova sorta paradajza cherry tipa
Dejan Cvikić, Bogoljub Zečević, Nenad Pavlović i Radiša Đorđević: Mona F1 – novi hibrid
paprike (Capsicum annuum L.) centra za povrtarstvo
Milan Zdravković, Jasmina Zdravković, Vesna Todorović, Nenad Pavlović i Dejan Cvikić:
Ispitivanje kvaliteta i klijavosti semena pasulja - boranije
Mirjana Vasić, Jelica Gvozdanović-Varga i Adam Takač: Uporedni opisi sorata pasulja po
deskriptorima IPGR-u i UPOV- a
Radiša Đorđević, Bogoljub Zečević, Dejan Cvikić, Jelena Damnjanović i Milan Damjanović:
Gorostas – srednje rana sorta graška (Pisum sativu. L.), centra za povrtarstvo
Radovan Sabovljević, Dobrivoja Poštić i Predrag Jovanić: Korelacije između promena
tokom klijanja krtola semenskog krompira različitog porekla
Ljubomir Šunić, Zoran Ilić i Mihal Đurovka: Proizvodnja semena crnog luka u zavisnosti
od vremena sadnje izvodnica
Jasmina Zdravković, Ljiljana Stanković, Vesna Todorović, Nenad Pavlović i Milan
Zdravković: Prinos semena salate u različitim rokovima setve
Radovan Sabovljević, Zlatoljupka Stanković, Borivoje Petrović, Đorđe Goranović, Dragan
Biserčić i Saša Petrović: Uticaj nekih postupaka u doradi na osobine semena cvekle
Dragoljub Beković: Uticaj međurednog rastojanja i ekoloških uslova na prinos semena
lucerke (Medicago sativa L.)
Lana Đukanović, Marija Milivojević, Jasna Vujinović i Batrić Radenović: Dugovečnost
semena krmne galege (Galega orientalis LAM.)
Batrić Radenović: Gajenje krmne galege (galege orientalis lAM) sorte Ju Margarita, Mag 1/97 u agroekološkim uslovima Srbije i Crne Gore
Vesna Vujačić i Marija Bodroža-Solarov: Hemijski sastav semena introdukovanih vrsta iz
roda Amaranthus spp.
Gordan Zec, Slavica Čolić, Dejan Marinković, Dragan Nikolić i Zoran Janković:
Varijabilnost osobina stabla sejanaca vinogradske breskve
Vasilije Isajev i Vladan Ivetić: Genetičko-fiziološke osnove dormantnosti semena lišćara
Vladan Ivetić i Vasilije Isajev: Unapređenje klijavosti semena bukve (Fagus moesiaca
/DOMIN, MALY/ CZECZOTT)
Mirjana Šijačić-Nikolić, Jelena Milovanović i Dragica Vilotić: Varijabilnost morfoloških
svojstava semena različitih matičnih stabala ginka sa zelenih površina Beograda
Radmila Knežević i Mirjana Šijačić-Nikolić: Model generativne semenske plantaže za
namensku proizvodnju sadnica javorolisnog platana
Vera Lavadinović, Vasilije Isajev i Aleksandar Lučić: Kvalitet uroda u semenskim objektima
četinara srbije, osnov za izdvajanje semenskih zona
Milka Vujaković, Janoš Berenji, Radosav Sekulić i Mirjana Milošević: Uticaj tretiranja
insekticidom na energiju klijanja i klijavost semena uljane tikve
OPLEMENJIVANJE KUKURUZA – DOSADAŠNJI REZULTATI I DALJI PRAVCI
Goran Drinić i Goran Stanković
Institut za kukuruz „Zemun Polje”, Zemun Polje
Kukuruz (Zea mays L.) se ubraja u najznačajnije gajene biljne vrste u svetu. U 2001. godini
je postao prvi usev u svetu po proizvedenoj količini zrna. U poslednjih 100 godina
proizvodnja kukuruza se uvećala sedam puta u svetu, a u Srbiji za poslednjih 50 godina dva i
po puta. Tokom treće dekade 20. veka došlo je do uvođenja hibridnog kukuruza u proizvodnu
praksu u SAD. Moderno oplemenjivanje i gajenje hibridnog kukuruza u našoj zemlji
započeto je početkom 1953. godine, a prvi domaći hibrid (ZP 755) je priznat 1964. godine.
Doprinos oplemenjivanja u povećanju proizvodnje kukuruza prema nizu istraživanja iznosi
oko 50%. Intenzivan rad na oplemenjivanju rodnijih inbred linija tokom poslednjih 40 godina
doprineo je bržem rastu njihove rodnosti per se u odnosu na hibride i do smanjenja heterozisa
za oko 2% po dekadi.
Tokom 90-tih godina 20. veka informacione i tehnologija rekombinantne DNK omogućile su
dalje unapređenje programa oplemenjivanja kukuruza. Početkom 21. veka nastavljen je dalji
rad na povećanju genetičkog potencijala rodnosti, tolerantnosti prema abiotičkim i biotičkim
stresnim faktorima, bolje prilagođenosti za gajenje u većim gustinama po jedinici površine.
Jedan od novih trendova u oplemenjivanju kukuruza može biti uslovljen energetskom krizom,
kao što je potreba za većom upotrebom kukuruza u proizvodnji etanola.
POLA VEKA HIBRIDNOG SIRKA
Janoš Berenji1 i Jeff Dahlberg2
1
Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad
2
National Sorghum Producers, Lubbock, Texas, USA
Prve komercijalne hibridne sorte sirka za zrno su uvedene u proizvodnju u SAD 1956.
godine. Proizvodnja sirka u razvijenim zemljama sveta (SAD, Australija, Evropa) praktično u
celosti je bazirana na F1 hibridnim sortama.
Heterozis se pre svega ogledava u većem prinosu zrna i boljoj adaptabilnosti. U nepovoljnim
uslovima spoljne sredine hibridne sorte obezbeđuju ne samo veći već i stabilniji prinos zrna.
Jedna od najvažnijih komponenti heterozisa za prinos zrna je povećanje broja zrna po biljci.
Hibridi rastu intenzivnije u poređenju sa njihovim roditeljima. Procesi koji nisu vezani za
intenzitet deobe ćelija (sadržaj skroba ili proteina u zrnu) ne pokazuju heterozis.
Proizvodnja hibridnog F1 semena u komercijalnim razmerama je omogućena otkrićem
citoplazmatsko-genetske muške sterilnosti (CMS). U sistemu CMS postoje tri komponente:
A-linija (majčinska linija hibrida), B-linja (održivač sterilnosti) i R-linija (restaurator
fertilnosti - oprašivač hibrida). Većina hibrida sirka za zrno su dvolinijski, ali su poznati i
trolinijski hibridi silažnog sirka i sudanske trave. U oplemenjivanju hibridnog sirka dominira
tzv. A1 tip citoplazme. Postoje napori za uvođenje i drugih CMS sistema radi umanjenja
rizika od genetičke ranjivosti. Prema iskustvu oplemenjivača, OKS igra presudnu ulogu u
heterotičnim hibridnim kombinacijama ali se ne može zanemariti ni PKS. Dalje poboljšanje
performansi A- i B-linija je jedan od ključeva stvaranja još uspešnijih F1 hibridnih sorti sirka.
OPLEMENJIVANJE ŠEĆERNE REPE – DOSADAŠNJI REZULTATI I DALJI PRAVCI
Lazar Kovačev, Nikola Čačić, Snežana Mezei i Nevena Nagl
Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad
Zahvaljujući rezultatima fundamentalne nauke, mnogo češće nego kod drugih gajenih biljaka,
kod šećerne repe je nekoliko puta dolazilo do kompletne promene genetičke kompozicije
gajenih sorti šećerne repe. Svaka promena dovodila je do povećanja genetičkog potnecijala
rodnosti za najvažnije kvantitativne karakteristike ili do povećanja ekonomičnosti i
profitabilnosti proizvodnje. Oplemenjivanje šećerne repe u Naučnom institutu za ratarstvo i
povrtarstvo je uglavnom vrlo efikasno pratilo evropske i svetske trendove u smislu stvaranja
sorti koje po svojim karakteristikama nisu zaostajale za sortama multinacionalnih kompanija.
U zadnjih nekoliko dekada povećanje potencijala rodnosti koje se duguje isključivo
poboljšanom genotipu iznosi 2% godišnje što pretstavlja nesumnjivo veliki uspeh genetičara i
oplemenjivača šećerne repe.
OPLEMENJIVANJE SUNCOKRETA ZA POSEBNE NAMENE
Dejan Jovanović
Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad
Potražnja konzumnog (proteinskog) tipa suncokreta i sve veća mogućnost korišćenja proteina
iz semena suncokreta u prehrambenoj i konditorskoj industriji, otvara nove pravce i ciljeve u
oplemenjivanju. Postojanje značajnih tržišta u Evropi (Nemačka, Španija i dr.), povoljni
klimatski i zemljišni uslovi, znanje i umeće naših ratara su dobra polazna osnova za dalje
širenje i povećanje proizvodnje konzumnog tipa suncokreta. U uvodnom delu rada prikazana
je proizvodnja, značaj i upotrebna vrednost suncokreta. Posebno je dat prikaz ciljeva
oplemenjivanja konzumnog tipa suncokreta i rezultati ostvareni na povećanju sadržaja
proteina i smanjenju sadržaja ulja u semenu, sadržaja ljuske i mase 1000 semena, kao i
proizvodnja. Stvorene su inbred linije i hibridi suncokreta sa smanjenim sadržajem ulja i
povećanim sadržajem proteina u semenu. Tržišni faktori imaju jak uticaj na komercijalne
efekte proizvodnje.
SADAŠNJI RAD NA GENETSKIM RESURSIMA POVRĆA U SRBIJI
Mirjana Vasić1, Jelica Gvozdanović-Varga1, Janko Červenski1, Milan Zdravković1, Dejan
Cvikić2, Nenad Pavlović2, Đorđe Moravčević1 i Zoran Ilić1
1
2
Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad
Institut SRBIJA, Centar za povrtarstvo, Smederevska Palanka
3
Poljoprivredni fakultet, Zemun
4
Poljoprivredni fakultet, Priština-Lešak
U okviru međunarodnog projekta u oblasti genetskih resursa SEEDNet-a konstituisana je
radna grupa za rad sa povrtarskim vrstama u Republici Srbiji. Evidentirano je postojeće stanje
u ovoj oblasti. Planira se inventarisanje stanja kolekcija povrtarskih biljaka. Na osnovu
dosadašnjih iskustava i znanja za rad u oblasti genetskih resursa određeni su prioriteti za rad.
Opstanak u prirodi divljih vrsta bliskih gajenom povrću je ugrožen, te će se, kao prvi korak,
identifikovati lokaliteti na kojima se nalaze, a to je prvenstveno u Vojvodini. Najvažnije vrste
kod kojih će se vršiti skupljanje starih sorti i populacija su lukovi, leguminoze (boranije,
pasulji, bobovi) kupusnjače, vrežaste (tikve, dinje i lubenice), salata, plodovito (paprika,
paradajz). S obzirom da je tu deo posla urađen ranije definisani su lokaliteta sa kojih još nije
vršeno prikupljanje materijala i planirana ekspedicija. Pošto se rad na genetičkim resursima
većinom odvija u oplemenjivačkim institucijama predviđeno je i čuvanje selekcionisanog
materijala i sorata izvora gena za pojedine osobine. Poseban akcenat biće na podizanju javne
svesti o značaju rada u ovoj oblasti. Stare sorte i populacije gajiće se u bašti na salašu i biće
dostupne zainteresovanima.
REZULTATI OPLEMENJIVANJA VOĆAKA U CENTRU ZA VOĆARSTVO
I VINOGRADARSTVO U ČAČKU
Milisav Mitrović, Dobrivoje Ogašanović, Žarko Tešović, Radunka Plazinić, Slađana Marić,
Milan Lukić, Sanja Radičević, Vladan Milinković i Aleksandar Leposavić
Institut SRBIJA, Centar za voćarstvo i vinogradarstvo, Čačak
Centar za voćarstvo i vinogradarstvo u Čačku ima dugu tradiciju oplemenjivačkog rada na
stvaranju novih sorti jabučastih, koštičavih, jezgrastih i jagodastih vrsta voćaka. Kao rezultat
kontinuiranog i sistematskog rada priznate su dve sorte jabuke (Malus x domestica Borkh.),
četiri sorte kruške (Pirus communis L.), jedna sorta dunje (Cydia oblonga Mill.), jedanaest
sorti šljive (Prunus domestica L.), tri sorte breskve (Prunus persica var. vulgaris L.), dve
sorte kajsije (Prunus armeniaca L.), dve sorte trešnje (Prunus avium L.), dve sorte višnje
(Prunus cerasus L.), tri sorte oraha (Juglans regia L.), tri sorte jagode (Fragaria ananassa
Duch.), tri sorte maline (Rubus ideaus L.), jedna sorta kupine (Rubus caesius L.) i jedna sorta
ribizle (Ribes nigrum L.). Centar takođe poseduje i veći broj perspektivnih selekcija
navedenih vrsta voćaka koje su u postupku priznavanja, kao i veliki broj selekcija koje se
intenzivno proučavaju.
REZULTATI I PRAVCI OPLEMENJIVANJA VIŠEGODIŠNJIH KRMNIH
LEGUMINOZA I TRAVA U CENTRU ZA KRMNO BILJE
Zoran Lugić, Jasmina Radović, Dejan Sokolović i T. Vasić
Institut SRBIJA, Centar za krmno bilje, Kruševac
U radu su prikazani rezultati oplemenjivanja ekonomski najvažnijih višegodišnjih krmnih
vrsta (lucerke, crvene deteline, žutog zvezdana i bele deteline) i višegodišnjih krmnih trava.
Najčešće korišćene metode oplemenjivanja ovih biljnih vrsta su masovna selekcija,
fenotipska rekurentna selekcija, polikros metoda i hibridizacija, odnosno kombinacije ovih ili
drugih metoda. Lucerka i crvena detelina kao najvažnije leguminozne krmne biljke odlikuju
se visokim potencijalom za prinos suve mase (15-17 tha-1), dok je prinos žutog zvezdana i
bele deteline niži i kreće se od 10 do 12tha-1. Najvećim sadržajem sirovih proteina odlikuje se
bela detelina 266 gkg-1 i lucerka, dok najveći prinos proteina ostvaruje lucerka i crvena
detelina (3,5 tha-1). Višegodišnje trave su vrlo važne krmne vrste u proizvodnji kabaste stočne
hrane naročito na zemljištima niže plodnosti i u brdsko-planinskim područjima. Iz domaćeg i
introdukovanog početnog materijala primenom različitih metoda oplemenjivanja tokom
zadnjih trideset godina kreirano je 14 sorti. Prinos krme višegodišnjih trava se u zavisnosti od
vrste kreće od 12 do 15,5 tha-1 sa sadržajem sirovih proteina od 14 do 17%. Domaće sorte su
široko rasprostranjene i proizvođači im daju prednost u odnosu na inostrane sorte.
DESKRIPCIJA SAVREMENIH EVROPSKIH SORTI PŠENICE PREMA UPOV
Slaven Prodanović1, Gordana Šurlan-Momirović¹, Violeta Ranđelović1, Marija Sovrlić1,
Nenad Đurić2 i Dušan Stanisavljević1
¹Poljoprivredni fakultet, Zemun
2
Institut PKB Agroekonomik, Padinska Skela
Deskriptor po UPOV-u (International Union for the Protection of new Varieties of Plants)
sadrži uputstva za sprovođenje DUS testova, koji se odnose na različitost, uniformnost i
stabilnost genotipova. U ovom radu opisali smo karakteristike savremenih evropskih sorti
pšenice na osnovu UPOV deskriptora koji se primenjuje za sve sorte Triticum aestivum L..
Osnovna kolekcija sastojala se od 500 sorti pšenice, od kojih je opisano 55 sorti za 12
osobina. Poljski ogledi sa ispitivanim sortama pšenice izvedeni su u Institutu „PKBAgroekonomik” u Padinskoj Skeli, tokom 2004/05. godine. Utvrđena je velika divergencija
između ispitivanih sorti: svi genotipovi imali su različite vrednosti ocena osobina.
Frekvencije vrednosti ocena osobina ukazuju na dominantne pravce selekcije pšenice u
evropskim zemljama. Naznačeno je koje oblike osobina favorizuje savremeno
oplemenjivanje pšenice.
OTPORNOST SORTI PŠENICE PREMA NISKIM TEMPERATURAMA
Nikola Hristov, Novica Mladenov, Borislav Kobiljski i Ankica Kondić-Špika
Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad
Proizvodnja pšenice u različitim regionima, kao i ostvarivanje visokih i stabilnih prinosa, u
velikoj meri zavisi od tolerantnosti gajenih sorti na stres izazvan niskim temperaturama.
Pored genetički uslovljene reakcije, od velikog je značaja postepeno prilagođavanje biljaka
efektu niskih temperatura. U dvogodišnjem periodu (2004–2005), analizirano je 23 sorte
pšenice iz različitih etapa oplemenjivanja. Testiranje je izvršeno u hladnim komorama na
temperaturi –15˚C u trajanju od 24, 36, 48 i 60 časova. Sve sorte su podeljene u tri grupe u
zavisnosti od godine priznavanja. U prvoj grupi, u kojoj se uglavnom nalaze introdukovane
sorte, procenat preživelih biljaka na svim tretmanima iznosio je u proseku 87%. Različito
poreklo sorti koje se nalaze u ovoj grupi, značajno je uticalo na međusobne razlike u
otpornosti prema niskim temperaturama. U drugoj grupi, koju čine domaće sorte gajene na
velikim površinama 70-ih godina, procenat preživelih biljaka iznosio je 88,1%. Većina sorti
koje čine treću grupu, trenutno je zastupljena u velikoj meri na proizvodnim površinama u
našoj zemlji. Kod ovih sorti, otpornost prema niskim temperaturama se nalazi na nivou
prethodne grupe, pri čemu je procenat preživelih biljaka iznosio 87,4%. Visoke temperature u
periodu kaljenja biljaka, uslovile su veća oštećenja, odnosno veći procenat izmrzlih biljaka u
drugoj godini ispitivanja. Cilj ovog rada je bio da se utvrdi, da li je u procesu oplemenjivanja
došlo do unapređenja otpornosti pšenice prema niskim temperaturama.
STRATEGIJA AKUMULACIJE GENA ZA DUGOTRAJNU OTPORNOST PREMA
PATOGENU LISNE RĐE PŠENICE
Jelena Bošković1, Momčilo Bošković2 i Željana Prijić1
1
Fakultet za biofarming, Sombor
2
Poljoprivredni fakultet, Novi Sad
Lisna rđa koju prouzrokuje Puccinia recondita Rob. ex Desm. F. sp. tritici Eriks.&Henn je
jedna od najznačajnih bolesti pšenice širom sveta. Smatra se da metod gajenja otpornih sorti
predstavlja najekonomičniji način za smanjenje šteta u prinosu, a posebno sa aspekta zaštite
životne sredine. Više od 50 gena za otpornost prema patogenu lisne rđe (Lr geni) izolovano
je, opisano i selekcijom preneto u jednu sortu Thacher. Ovim metodom se postiže
dugotrajnija otpornost posebno primenom kombinacije različitih Lr gena otpornosti. U našem
selekcionom programu primenjena je strategija akumulacije gena otpornosti upotrebom
nekoliko jakih gena otpornosti za dobijanje dugotrajnije otpornosti prema patogenu lisne rđe.
Posle nekoliko godina testiranja Međunarodnih rasadnika rđa pšenice, izdvojeno je
osam genetički različitih izvora otpornosti i ukršteno sa rekurentnim roditeljima Princ i
Starke. Hibridne kombinacije prvog povratnog ukrštanja testirane su sa tri međunarodne
kulture patogena i nasleđivanje otpornosti pokazalo u hibridnim potomstvima prisustvo
jednog, dva ili tri gena otpornosti. Osam najboljih hibridnih linija izdvojeno je i ukršteno
ponovo sa jedino efektivnim izogenim linijama koje su sadržavale gene otpornosti Lr9, Lr19 i
Lr24. Dvadeset kombinacija ukrštanja ponovo je testirano sa tri različita patotipa Puccinia
recondita tritici, a odnosi cepanja su potvrdili akumulaciju upotrebljenih gena otpornosti.
MODELI ZA PROCENU INTERAKCIJE GENOTIP/SPOLJNA SREDINA NA
HALOMORFNOM ZEMLJIŠTU
Miodrag Dimitrijević, Sofija Petrović, Milivoj Belić, Vladimir Hadžić i Marija KraljevićBalalić
Poljoprivredni fakultet, Novi Sad
U proceni interakcije genotip/spoljna sredina, kao i pri kvantifikovanju i analizi varijabilnosti
ogleda uopšte, koristi se nekoliko modela. Najčešći modeli su analiza varijanse, model
Eberhart and Russell i AMMI model. Svaki od ovih modela ima svoje specifičnosti, koje su
vezane pre svega za način tretiranja izvora varijacije. Poznato je, takođe, da eko-sredine
slabije produktivnosti uvećavaju pogrešku, umanjuju razlike u reakciji između genotipova i
smanjuju ponovljivost uslova tokom godina. U radu je ispitivan uzorak od šest sorti pšenice u
tri vegetaciona perioda na halomorfnom zemljištu tipa solonjec na lokalitetu Kumane
(Banat). Interakcija genotip/spoljna sredina procenjena je ANOVA-om, modelom Eberhart
and Russell i AMMI modelom i upoređeni su rezultati pojedinih komponenti prinosa na
kontroli i solonjecu u uslovima melioracije od 25t i 50t fosforgipsa po hektaru.
VARIJABILNOST KOMPONENTI TEHNOLOŠKOG KVALITETA OZIME PŠENICE
Veselinka Zečević1, Desimir Knežević2, Danica Mićanović1 i Dušan Urošević1
1
Institut SRBIJA, Centar za strna žita, Kragujevac
2
Poljoprivredni fakultet, Priština-Lešak
U radu je ispitivana varijabilnost parametara tehnološkog kvaliteta (sedimentacija, sadržaj i
kvalitet glutena i reološke osobine testa) kod deset kragujevačkih sorti pšenice (KG-56,
Srbijanka, Studenica, Takovčanka, KG-56S, KG-100, Toplica, Levčanka, Gruža i Tara).
Sorte su gajene na oglednom polju Centra za strna žita, Kragujevac tokom četiri vegetacione
sezone. Sedimentacija je urađena po metodi Zeleny, sadržaj i kvalitet glutena po standardnoj
metodi, a reološke osobine testa su određene na farinografu. Analizom varijanse je utvrđena
značajna zavisnost ispitivanih komponenti kvaliteta od genotipa i ekoloških faktora.
Ustanovljeno je da su sve sorte imale sedimentaciju na nivou prve kvalitetne klase, a najveća
prosečna vrednost utvrđena je kod sorte KG-56S (61,8 ml). Sadržaj vlažnog glutena se kretao
u rasponu od 25,6 % (KG-100) do 36,3 % (Gruža). Sorte su ispoljile vrlo dobar i stabilan
reološki kvalitet brašna i testa, koji je bio na nivou A2, B1 i B2 kvalitene grupe. Analizom
komponenti fenotipske varijanse ustanovljeno je da, za sve ispitivane osobine kvaliteta,
najmanji udeo varijanse pripada godini, a znatno veća varijansa pripada sorti i interakciji
sorta x godina, što ukazuje da na ispoljavanje kvaliteta pšenice veći uticaj ima genotip, a
znatno manji ekološki faktori.
KOMBINACIONE SPOSOBNOSTI I RECIPROČNO UKRŠTANJE INBRED LINIJA ZA
PRINOS I DRUGA KVANTITATIVNA SVOJSTVA KUKURUZA
Slavko Radanović
Poljoprivredni institut Republike Srpske, Banja Luka
U procesu oplemenjivanja kukuruza oplemenjivač se susreće sa problemom selekcije inbred
linija iz hibridnog potomstva na bazi fenotipa, ali i problemom izbora odgovarajućih inbred
linija, kao roditelja sa dobrim kombinacionim sposobnostima. Zbog toga je potrebno ispitati
njihove kombinacione sposobnosti metodom dialelnih ukrštanja.
U ovom radu, koristeći metod dialelne analize tokom dvogodišnjih istraživanja, ispitivane su
kombinacione sposobnosti pet inbred linija kukuruza uključujući i recipročna ukrštanja.
Proučavana su svojstva: prinos zrna, dužina klipa, prečnik klipa, broj redova zrna na klipu,
broj zrna u redu, visina biljke i visina klipa.
Pošlo se od pretpostavke da pojedine ispitivane inbred linije kukuruza posjeduju relativno
bolje opšte i posebne kombinacione sposobnosti u poređenju sa drugim linijama i da postoje
razlike između direktnog i recipročnog ukrštanja nekih proučavanih svojstava.
Ustanovljene su značajne vrijednosti opštih i posebnih kombinacionih sposobnosti, kod svih
sedam ispitivanih svojstava, u obe proučavane godine. Recipročno ukrštanje je značajno
uticalo na efekat posebnih kombinacionih sposobnosti za sva proučavana svojstva, osim za
prečnik klipa.
LINIJA X TESTER ANALIZA MORFOLOŠKIH SVOJSTVA I NJIHOVA
MEĐUZAVISNOST SA PRINOSOM I SADRŽAJEM ULJA SUNCOKRETA
(Helianthus annuus L.)
1
Nada Hladni , Dragan Škorić1 i Marija Kraljević-Balalić2
1
Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad
2
Poljoprivredni fakultet, Novi Sad
Jedan od primarnih zadataka oplemenjivanja suncokreta je stvaranje inbred linija putem
interspecijes hibridizacije radi dobijanja visokoprinosnih i stabilnih hibrida promenjenog
izgleda koji u uslovima intenzivne agrotehnike omogućavaju povećanje broja biljaka po
jedinici površine.
Za linija x tester analizu korišćeno je sedam novih divergentnih (A) citoplazmatski sterilnih
inbred linija nastalih interspecijes hibridizacijom, tri Rf-restorer linije kao testeri i 21 hibrid
F1 generacije. Dobijene su značajne razlike u srednjim vrednostima za sva ispitivana svojstva.
Izračunate su visoko značajne vrednosti OKS i PKS za dužinu lisne drške (DLD) i ukupne
lisne površine po biljci (ULP). Glavnu ulogu u nasleđivanju oba svojstva ima neaditivna
komponenta genetske varijanse. To potvrđuje i odnos OKS/PKS u F1 generaciji koji je manji
od jedinice i iznosi 0,34 za DLD i 0,07 za ULP. Najveći prosečan doprinos u ekspresiji ovih
svojstava imale su A-linije majke 49,89% za DLD i 57,06% za ULP. Ustanovljena je
pozitivna međuzavisnost prinosa semena sa DLD (0,374*) i ULP (0,630**). Između sadržaja
ulja i ULP ustanovljena je negativna međuzavisnost (-0,520**). Ova istraživanja mogu biti
od značaja za stvaranje novih visoko prinosnih genotipova suncokreta na bazi interspecijes
hibridizacije.
UTICAJ EKOLOŠKIH USLOVA NA VISINU PRVOG RODNOG KOLENCA KOD TRI
SORTE SOJE
Vladan Plazinić1, Srđan Anđelović1, Radovan Sabovljević2 i Milorad Rošulj3
1
SELSEM-INR Uljarice, Beograd
2
Poljoprivredni fakultet, Zemun
3
Institut za kukuruz „Zemun Polje”, Zemun Polje
Ispitivanja su vršena tokom tri godine (1999, 2000. i 2001.godina) sa tri sorte soje (Dragana,
Nera i Volođa), u tri gustine useva (300.000, 400.000 i 600.000 biljaka po hektaru). U svakoj
godini za svaku gustinu posebno i za svaku sortu ispitivano je po dvadeset biljaka iz poljskog
ogleda. Merene su sledeće osobine biljaka: visina prvog rodnog kolenca, visina biljke, broj
kolenca i broj grana na biljci.
Eksperimentalni podaci obrađeni su na ukupnu varijabilnost (po varijantama istraživanja),
trofaktorijalnom analizom varijanse (faktori su: sorta, gustina useva i godina-vegetacioni
period) i korelacionom analizom (gde je zavisna osobina visina prvog rodnog kolenca,
primena jednačine višestruke regresije). Na osnovu F-testa utvrđene su vrednosti LSD testa.
Na osnovu jednačine višestruke regresije utvrđeni su koeficijenti višestruke determinacije
(D), koeficijenti višestruke korelacije (R) i prosti koeficijenti korelacije (r). Korelaciona
analiza urađena je za svaku sortu posebno i za svaku godinu istraživanja posebno.
Varijabilnost svih ispitivanih osobina pokazuje različite vrednosti po sve tri osnove
istraživanja (sorta, gustina useva, vegetacioni period) kao i različit raspored tih vrednosti.
Visina prvog rodnog kolenca pokazuje izrazito visoku varijabilnost. Analiza varijanse
pokazuje veoma značajan uticaj sva tri pojedinačna faktora i svih interakcija na ispoljavanje
prvog rodnog kolenca. Vrednosti koeficijenata D i R menjaju se po godinama istraživanja i
po sortama. Vrednosti koeficijenata R veoma su promenljive i neujednačene između osobina
po sortama i godinama.
OPLEMENJIVANJE LUCERKE NA VEĆI PRINOS SUVE MATERIJE
ZA RAZLIČITE INTENZITETE KOŠENJA
Slobodan Katić, Vojislav Mihailović, Dragan Milić, Đura Karagić i Sanja Vasiljević
Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad
Intenzivnijom kosidbom dobija se ne samo veći prinosi već i bolji kvalitet suve materije.
Glavni cilj oplemenjivanja lucerke je povećanje prinosa i kvaliteta suve materije. Cilj rada je
bio da se oceni prinos polusrodnih porodica u različitim intenzitetima košenja.
Veći broj sorti gajen je u matičnjaku (0,5 m x 0.8 m). Najprinosnije biljke su odabrane u
drugoj godini života. Dobijeno seme je korišćeno za setvu linija, a odabrano je 50 linija. Od
ovih linija u drugoj godini života odabrano je 24 koje su svaka posebno ovršene. Dobijeno
seme od ovih polusrodnih porodica posejano je gustoredo u ogled sa osnovnom parcelom 5
m2 (5 m x 1 m) u 2 puta po 3 ponavljanja, radi ocene ranostasnosti i tolerantnosti na
intenzivno košenje. Primenjen je intenzivan način košenja (5 otkosa u fazi butonizacije) i
manje intenzivan (4 otkoca u fazi cvetanja). Prinosi suve materije sedam polusrodnih
porodica nije zavisio od intenziteta košenja (5 košenja 12.848 kg/ha sena i 4 košenja 13.185
kg/ha sena). Međutim 15 porodica je dalo veće prinose suve materije u intenzivnijem načinu
košenja (13.872 kg/ha sena). Samo dve porodice su bile prinosnije u manje intenzivnom
načinu košenja, ali su one bile najmanje prinosne u celom ogledu (13.182 kg/ha sena).
REKONSTRUKCIJA REPRODUKTIVNIH PUTEVA KOD Poa pratensis L.
Sanja Prodanović1, Slaven Prodanović1 i Fritz Matzk2
Poljoprivredni fakultet, Zemun
IPK, Gatersleben, Nemačka
Skrivenosemenice se razmnožavaju preko semena seksualno ili aseksualno. Aseksualno
obrazovanje semena označava se kao apomiksis i ova pojava predstavlja prirodni put
kloniranja biljaka preko semena. Osnovna prednost apomiksisa je da omogućava fiksiranje
heterozisa. Poa pratensis je aposporična pseudogama fakultativna apomiktična vrsta. Za
rekonstrukciju načina obrazovanja semena kod Poa izvršen je skrining semena pomoću
protočne citometrije. Skriningom pojedinačnih semena otkrivena su 4 reproduktivna puta, a
skriningom smeše semena – osam reproduktivnih puteva. Metod je omogućio klasifikaciju F1
potomstava u 12 reproduktivnih klasa. U radu će se predstaviti novi trendovi i rezultati u ovoj
oblasti, od kojih neki mogu biti od značaja za unapređenje oplemenjivanja bilja.
UTICAJ VRSTE PODLOGE ZA KALEMLJENJE NA KVALITET I PRINOS
PARADAJZA
Anđelko Mišković, Žarko Ilin, Mihal Đurovka i Vladan Marković
Poljoprivredni fakultet, Novi Sad
Kalemljenje paradajza predstavlja novu specijalnu agrotehničku meru, koja se izvodi sa
ciljem pojačavanja intenziteta razvijenosti korenovog sistema i povećanja otpornosti na
zemljišne štetočine. Tokom 2004. i 2005. godine na Poljoprivrednom fakultetu su se vršila
ispitivanja uticaja nekoliko različitih podloga za kalemljenje, na kvalitet i prinos ploda
paradajza. Kao podloge koriste se sledeći hibridi i vrste: Maxifort, Beaufort, Vigomax,
Licopersicon esculentum var. cerasiformae, Licopersicon esculentum var. pruniformae i
Licopersicon esculentum var. pyriformae. Za podlogu je izabran hibrid Jeremy, koji je
predstavljao i kontrolnu varijantu.
Izmerene vrednosti pH su vrlo slične, sadržaj likopena je bio značajno veći u 2005. godini u
svim posmatranim varijantama; najveći prinos u 2004. godini izmeren je u varijanti sa
podlogom Vigomax, dok je u 2005. godini najveća vrednost bila u varijanti sa hibridnom
podlogom Maxifort.
Na osnovu ovih rezultata može se preporučiti korišćenje hibridne podloge Maxifort i
Vigomax, čijim korišćenjem će se uticati na povećanje prinosa, ali ne i na povećanje
intenziteta boje. Bez obzira koju podlogu koristimo, neće doći do značajne promene pH
vrednosti ploda.
HEMIJSKA MUTAGENEZA KUPUSA Brassica oleracea var capitata L.
ІI. EFEKAT ETIL METAN SULFONATA NA EFIKASNOST FOTOSINTESKOG
APARATA
Valentina Petkova, Vesselina Nikolova, Nasya Tomlekova, Galina Antonova i Ilia Denev2
1
Maritsa Vegetable Crops Research Institute, Plovdiv, Bulgaria
2
Paisii Hilendarski Plovdiv University, Plovdiv, Bulgaria
Fiziološka ispitivanja sorte kupusa Ditmarsko, za određivanje uticaja tretiranja semena
hemijskim mutagenom etil metan sulfonat (EMS) u koncentracijama 0,5%, 0,6% i 0,7% na
efikasnost fotosintetskog aparata (PSA) dobijenih biljaka u tehnološkoj i generativnoj fazi
(М1 generacija) su sprovedena u Maritsa Institutu tokom 2004. i 2005. godine.
Efikasnost PSA je okarakterisana na osnovu parametra fluorescencije hlorofila (merene po
PEA, Hansatech Ltd, UK) i sadržaju pigmenta plastida (određen spektrofotometrijski).
Određen stimulativni efekat EMS na efikasnost PSA je utvrđen. Efekat je bio više vidljiv
tokom generativne faze biljaka u poređenju sa fazom tehnološke zrelosti. Ukupna količina
sintetisanih pigmenata plastida u M1 generaciji u odnosu na kontrolne biljke bila je veća za
22-46%. Vrednosti parametara fluorescencije hlorofila ukazuju na isto ili bolje fiziološko
stanje M1 biljaka u poređenju sa kontrolom. Nije dobijena srazmerna zavisnost između
ispitivanih svojstava i koncentracije primenjenog EMS.
EVALUACIJA AUTOHTONOG GENOFONDA CRNOG LUKA
(Allium cepa L.) U REPUBLICI MAKEDONIJI
Danail Jankulovski, Gјorgji Martinovski, Rukie Agič i Zvezda Bogevska
Fakultet za zemjodelki nauki i hrana, Skopje, Republika Makedonija
Korišćenje autohtonih biljnih resursa u stvaranju novih genotipova je sve aktuelnije. Kao
rezultat geografsko-topografskih uslova i tradicije gajenja, Makedonija obiluje divergentnim
populacijama povrća. Do sada je registrovano 43 populacije crnog luka od kojih 28 su ljuti,
13 slatke - letnje aršlame i 2 zimske aršlame.
Dužina vegetacionog perioda kod 17 populacija ljutih lukova (arpadzici) iznosi do 90 dana a
kod 11 preko 90 dana. Oblik lukovice kod 20 populacija je pljosnat, 7 populacija imaju
pljosnati do okrugli i jedna ima okrugli oblik. Boja pokrivnih ljuspi kod 13 je slamasto žuta,
14 imaju bakarnu a jedna ljubičastu. Masa lukovice se kreće od 90-130 g. Suva materija kod
10 populacija iznosi 9,0-14,5% a kod 18 od 15-17%.
Tipovi slatke - letnje aršlame imaju vegetacioni period od 170-175 dana kod 9 populacija, a
kod 4, 180-190 dana. Oblik lukovice kod 10 populacija je pljosnat, a kod 3 pljosnat do
okrugli. Boja lukovice je ljubičasto-crvena kod 4, slameno žuta kod 7 i 2 imaju bakarnu boju.
Masa lukovice iznosi 210-230 g. Sadržina suve materije kod 8 populacija iznosi 10% a kod 5,
10-12%. Od 28 ljutih lukova u proizvodnji su 5, od slatkih 3 i od zimskih aršlama 1
populacija.
PRIKAZ EKSPERIMENTALNIH HIBRIDA KUPUSA
(Brassica oleracea var. capitata L.)
Janko Červenski1, Đuro Gvozdenović1, Jelica Gvozdanović-Varga1,
Zorica Nikolić2 i Ferenc Balaž3
1
Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad
2
Nacionalna laboratorija za ispitivanje semena „Agro-Bio-Tech”, Novi Sad
3
Poljoprivredni fakultet, Novi Sad
Kupus zauzima značajne površine u setvenoj strukturi povrća, i jedan od faktora unapređenja
ove proizvodnje je odgovarajući sortiment. Tokom procesa oplemenjivanja ispituju se
eksperimentalni hibridi u poređenju sa aktualno gajenim sortama i hibridima u proizvodnji. U
ovom radu su prikazane karakteristike 18 genotipova kupusa, (9 eksperimentalnih hibrida, 4
sorte i 5 hibrida iz šire proizvodnje). Genotipovi kupusa u ogledu su različite dužine
vegetacije, kao i različite mase glavice. Analiza varijabilnosti osobina vršena je PCA
metodom, gde je na osnovu scree testa, odabrano dve glavne komponente kojima je
definisano 57,7% varijabilnosti. Masa glavice i prečnik glavice su osobine na osnovu kojih su
ispitivani hibridi razvrstani u kvantitativno različite grupe.
KORELACIJE IZMEĐU MORFOLOŠKO-PROIZVODNIH OSOBINA PET VRSTA
LEKOVITIH BILJAKA
Radosav Jevđović1, Radovan Sabovljević2, Marija Davidović3 i Đorđe Goranović4
1
Institut za lekovito bilje „Josif Pančić”, Beograd
2
Poljoprivredni fakultet, Zemun
3
IPNP, Beograd
4
Zavod Topčider – Jugoinspekt, Beograd
U proizvodnom poljskom ogledu ispitivane su biljke pet vrsta lekovitih biljaka (bela slačica,
piskavica, heljda, neven, crni slez) iz pet botaničkih familija. Poljski ogledi izvođeni su
tokom tri vegetaciona perioda (1999, 2000. i 2001. godina) na Oglednom polju u Pančevu.
Vrste lekovitih biljaka bile su zastupljene sa jednom sortom - populacijom.
Na biljkama su merene sledeće morfološko - proizvodne osobine: visina stabla (biljke);
dužina korena (glavnog); broj grana (na stablu); broj plodova na biljci (ukupno); broj semena
na biljci (ukupno); masa semena na biljci (ukupno). Eksperimentalni podaci obrađeni su
korelacionom analizom primenom jednačine višestruke regresije: određeni su koeficijent
višestruke determinacije (D), prosti koeficijenti korelacije (r), direktni i indirektni efekti
(PATH coefficient analysis). Zavisno promenljiva osobina je broj semena (ukupan) po biljci.
Korelaciona analiza urađena je za svaku godinu istraživanja posebno i svaku vrstu lekovitih
biljaka posebno.
Koeficijent višestruke determinacije (D) pokazuje vrlo visoke vrednosti u sve tri godine
istraživanja za vrste bela slačica, heljda, piskavica. Za vrste neven i crni slez ovaj koeficijenat
ima vrlo visoke vrednosti u dve godine istraživanja dok u jednoj godini ima niske vrednosti.
Korelaciona zavisnost broja semena na biljci od merenih morfološko - proizvodnih osobina
veoma je različita i promenljiva po godinama istraživanja i po botaničkim vrstama. Kod svih
pet vrsta lekovitih biljaka, u sve tri godine istraživanja, između ukupnog broja semena na
biljci i osobina visina stabla i dužina korena nema nikakve korelacije ili je to nepouzdana i
slaba korelacija (pozitivna i negativna). Korelaciona zavisnost broja semena na biljci od broja
grana na biljci različito se ispoljava po godinama istraživanja i vrstama lekovitih biljaka.
VREDNOVANJE BILJNIH GENETIČKIH RESURSA
Milutin Penčić
Jugoslovenska inženjerska akademija, Beograd
Genetičkim resursima se zadnjih godina poklanja sve veća pažnja u svetu. Razloga za to ima
više, a najvažniji je svakako da je civilizacijska svest definitivno dokučila da očuvanje života
na zemlji zavisi od očuvanja biodiverziteta, a njegova prva i najosetljivija karika je genetička
raznoobraznost (genetički resursi). Iz ove konstatacije bi moglo da se zaključi, da su
genetički resursi i rad na njima i pravilno vrednovani. Međutim stvari ne stoje baš tako.
Njihova vrednost može da se razmatra sa dva aspekta: 1)Utvrđivanje opštedruštvene
vrednosti i 2) utvrđivanje primenjene vrednosti.
Opštedruštvenu vrednost je teško izmeriti postojećim vrednosni sistemima. Možda jedino
time, koliko su države angažovane na očuvanju biodiverziteta (broj institucija, programa,
uloženih sredstava i sl.). Primenjena vrednost se može relativno lakše vrednovati kroz
njihovo direktno korišćenje u proizvodnji ili u oplemenjivanju biljaka.
EKOLOŠKA SELEKCIJA BILJAKA
1
Alexander Kilčevski i Vladan Pešić2
1
Institut za genetiku i citologiju BAN, Minsk, Belorusija
2
Poljoprivredni fakultet, Zemun
Razvoj biljnih vrsta sa minimumom akumulacije polutanata (radionukleida, teških metala,
nitrata) je najefikasniji način dobijanja ekološki bezbednog proizvoda. Specifična genetska
varijabilnost unutar vrste, po pitanju sadržaja polutanata, omogućuje njihovo smanjenje,po
sadržaju polutanata i po faktorima od 2 do 5 puta, kao rezultat genotipske selekcije.
Selekcioni proces čiji je cilj smanjenje akumulacije polutanata u biljnom proizvodu, treba da
ima tri faze:
• procenu osnovnog materijala i odabir donora sa minimumom akumulacionih sposobnosti na
kontaminiranom zemljištu;
• odabir genotipova sa visokim nivoom važnijih agronomskih karakteristika na
nekontaminiranom zemljištu;
• poslednju fazu selekcije - uporedno testiranje na kontaminiranom zemljištu sa paralelnim
procenjivanjem na kontrolnom (ekološkom) zemljištu.
Metod heterozisa je najefikasniji način smanjenja akumulacije polutanata - teških metala i
nitrata kod paradajza.
EKOLOŠKA SELEKCIJA BILJAKA SA ASPEKTA NOVIH POTREBA I TRENDOVA
Vladan Pešić1, Alexander Kilčevski2 i Aleksandar Radojčić3
1
Poljoprivredni fakultet, Zemun
2
Institut za genetiku i citologiju BAN, Minsk, Belorusija
3
Institut za kukuruz „Zemun Polje”, Zemun Polje
Na samom kraju XX veka počela je da nas zaokuplja pažnja oko proizvodnje „zdrave hrane”.
Izgleda da se interesovanje poklopilo sa činjenicom da način na koji smo do sada proizvodili
hranu može da ima nesagledive posledice po planetu Zemlju.
Pod pojmom ekološka selekcija podrazumevamo principe i metode dobijanja sorata i hibrida
s maksimalnom produktivnošću u regionalnim agroekološkim uslovima pri njihovom
ekološkom gajenju i minimalnom akumulacijom polutanata u produkciji. Ona objedinjuje u
sebi tri pravca oplemenjivanja:
Adaptivna selekcija
Selekcija energetski efektivnih sorti i hibrida
Selekcija sorata s minimalnom akumulacijom polutanata.
ISPITIVANJE SAMOOPLODNOSTI SORTI ŠLJIVE (Prunus domestica L.)
METODOM FLUORESCENTNE MIKROSKOPIJE
Dragan Nikolić i Dragan Milatović
Poljoprivredni fakultet, Zemun
Sorte šljive (Prunus domestica L.) u pogledu odnosa oplodnje najčešće se dele na tri grupe:
samooplodne, delimično samooplodne i samobesplodne. Sa aspekta proizvodnje i
oplemenjivačkog rada najviše se cene samooplodne sorte, jer je prilikom gajenja delimično
samooplodnih i samobesplodnih sorti potrebno obezbediti odgovarajuće oprašivače. U ovom
radu ispitivana je samooplodnost kod 18 sorti šljive metodom fluorescentne mikroskopije. Na
osnovu odnosa oplodnje sorte su podeljene u dve grupe: autokompatibilne i
autoinkompatibilne. Kod autokompatibilnih sorti broj tučkova kod kojih su polenove cevčice
stigle do plodnika varirao je od 32,00% (Ana Špet) do 91,18% (Vangenhajmova), a broj
polenovih cevčica u osnovi stubića od 0,52 do 3,97. Sorte su smatrane autoinkompatibilnim
ako su polenove cevčice zaustavljale rast u stubiću tučka uz formiranje karakterističnih
zadebljanja na njihovim krajevima. Među proučavanim sortama 13 su se pokazale kao
autokompatibilne: Vangenhajmova, Čačanska lepotica, Valjevka, Kalifornijska plava,
Čačanska rodna, Italijanka, Stenli, Požegača, Herman, Blufri, Jelica, Rut geršteter i Ana Špet,
a 5 kao autoinkompatibilne: Čačanska rana, Cimerova rana, Čačanska najbolja, Pacifik i
Prezident.
SELEKCIJA VEGETATIVNIH PODLOGA ZA ŠLJIVU
Gorica Paunović
Agronomski fakultet, Čačak
Značajne genetske resurse u voćarstvu predstavljaju autohtone sorte vezane za tradicionalno
voćarstvo. Proučavanje autohtonih sorti voćaka predstavlja početni korak ka stvaranju osnove
za njihovo oplemenjivanje.
Jedan od osnovnih preduslova intenziviranja i unapređenja proizvodnje šljive u našoj zemlji
je selekcija vegetativnih podloga različitog stepena bujnosti. U mnogim zemljama većim
proizvođačima šljive se na ovom problemu u poslednjim godinama intezivno radi. Značajni
genetski resursi za ovaj vid selekcije primarno se nalaze u germplazmi autohtonih i
polikulturnih sorti šljive. S obzirom na bogatstvo domaćih sorti i genotipova šljive sa kojima
raspolaže naša zemlja, rad na stvaranju vegetativnih podloga na toj osnovi je izazov nauci, a i
obaveza zemlje kao jednog od najvećih proizvođača šljive u svetu.
Mogućnost selekcije vegetativnih podloga za šljivu na bazi autohtonog genetskog materijala
ispitivana je kod četiri vrste roda Prunus i to: P. domestica L. (sedam genotipova), P.
cerasifera Ehrh. (dva genotipa), P. spinosa L.(jedan genotip) i P. institia L. (dva genotipa).
BIOLOŠKO-POMOLOŠKE OSOBINE HIBRIDA KRUŠKE RANOG VREMENA
ZRENJA
Mihajlo Nikolić1 i Milisav Mitrović2
1
Poljoprivredni fakultet, Zemun
2
Institut SRBIJA, Centar za voćarstvo i vinogradarstvo, Čačak
Oplemenjivanje kruške je dugotrajan i naporan posao sa neizvesnim rezultatima, mnogo
složeniji nego kod ostalih višegodišnjih voćnih vrsta. Većina osobina kruške kao što su vreme
zrenja, krupnoća i oblik ploda, slast i kiselost, vreme zrenja i dužina čuvanja plodova i druge
nasleđuju se poligenski. Ako se tome doda i relativno dug juvenilni stadijum onda je
razumljiv srazmerno mali broj sorti koji se godišnje stvori u svetu.
Jedan od brojnih ciljeva u oplemenjivanju kruške je i stvaranje sorti ranog vremena zrenja
(jul-avgust) kada je izražen deficit ove voćne vrste na tržištu. U Centru za voćarstvo i
vinogradarstvo u Čačku na oplemenjivanju kruške radi se više od četiri decenije, stvoreno je i
proučeno preko 12.000 hibridnih biljaka F1 generacije. Od tog broja preko 50 je odabrano u
grupu perspektivnih, a njih 10 je u drugoj fazi ispitivanja u uporednim ogledima. Među njima
su i pet hibrida ranog vremena zrenja: IV/2( sazreva krajem juna, srednje krupnoće i lepog
izgleda), VI/30 (sazreva polovinom jula, krupan, lep i kvalitetan), V/15 (sredina jula, krupan,
lepog izgleda i veoma rodan), IV/45 (zri početkom avgusta, vrlo rodan) i I/9 (crvene pokožice
ploda, oblika viljamovke, belog mesa, veoma kvalitetan i rodan). Tri od jih su u mreži ogleda
za priznavanje sorti: VI/30, V/15 i I/9.
KLONSKA SELEKCIJA BUDIMKE, AUTOHTONE SORTE JABUKE
Evica Mratinić
Poljoprivredni fakultet, Zemun
U našem radu u uslovima in situ je primenjena individualna klonska selekcija Budimke,
najraširenije autohtone sorte jabuke. Proučavanja su vršena u 16 opština Republike Srbije. U
8 opština uočena je i ova sorta, vrlo često pod različitim imenima, kao i sa manjim ili većim
razlikama, u zavisnosti od lokaliteta gde je klon pronađen.
Ovim radom se želi ukazati na razlike između klonova Budimke, u zavisnosti od lokaliteta.
Njihovim prenošenjem u ex situ status, uporednim ogledima u drugoj fazi će se utvrditi, da li
su evidentirane razlike, naslednog karaktera (mutacije) ili se radi o nenaslednim promenama
(modifikacijama), a najbolji klonovi će se preporučiti proizvodnoj praksi. Razlike među
klonovima uočene u uslovim in situ, su u: masi ploda (koja se kretala od 100-200g), u obliku
ploda (koji se kretao u okviru okruglog, preko izduženo-ovalnog, do kupastog), u poljskoj
otpornosti prema Venturia inaequalis L. (od vrlo osetljivih do relativno otpornih), u
hemijskom sastavu i kvalitetu ploda (sa variranjem suve materije od 12,10% do 19,20%,
ukupnih šećera od 10,23% do 16,61% i ukupnih kiselina od 0,27% do 0,62%). Ukus ploda
kod tri klona odstupa od tipičnog za Budimku i bio je slatkasto-nakiseo (kod klona Krupna
kisela đula), kiselkasto-sladak (kod klona Crkvena Budimka) i izrazito kiselkast (kod klona
Okrugla Budimka).
Svi klonovi su ispoljili alternativnost u rađanju, sem klona Okrugla Budimka, koji je ispoljio i
sveukupno najbolje osobine.
STANUŠINA – MAKEDONSKA AUTOHTONA SORTA I NJENI VARIETETI
Klime Beleski1, Zvonimir Božinović2, Violeta Dimovska1 i Krum Boškov2
1
JNU Zemjodelski institut, Skopje, Republika Makedonija
2
Fakultet za zemjodelski nauki i hrana, Skopje, Republika Makedonija
Stanušina je makedonska autohtona sorta koja se u tikveškom vinogorju gaji od davnina. Na
osnovu botaničkog opisa i klasifikacije sorata Vitis vinifera L., ova sorta pripada ekološkoj,
geografskoj grupi crnomorskih sorata (convarietas Pontica Negr.), balkanska podgrupa
(subconvarietas balcanica).
Višekratno vegetativno razmnožuvanje, dugogodišnje gajenje bez selekcije dovelo je do
povećanja heterogenosti i genetske degeneracije ove stare vinske sorte. Iz ove heteregene
populacije izdvojili smo pored standardnog predstavnika još i dva različita varijeteta
stanušina zelena (sa neobojenim zelenim bobicama) i stanušina rehuljava (sa neoplođenim
bobicama).
Na osnovu liste primarnih i sekundarnih deskriptora, varijeteti u odnosu na standard razlikuju
se u više karakteristika (list, cvet, grozd, bobica). U odnosu na proizvodne osobine, varijetet
sa rehuljavim grozdovima ima nizak i varijabilan prinos grožđa (2.5 kg/loza). Vino varijeteta
Stanušina zelena ima nižu tehnološku vrednost (alkohol 10,1 vol%; ekstrakt 20,9 g/dm3;
ukupne kiseline 7,2 g/dm3, ukupni antocijani 11 mg/dm3). Zbog ovih negativnih
karakteristika ova dva varijeteta nisu pogodna za dalje širenje. Klonskom selekcijom treba
izdvojiti standardnog predstavnika ove sorte i gajiti na pogodnim lokacijama.
PRINOS I KVALITET GROŽĐA I VINA SORTE KABERNE SOVINJON U
AGROEKOLOŠKIM USLOVIMA KUTINSKOG VINOGORJA
Ivana Radojević1, Snežana Stanković2, Мiloš Ristić1, Ivana Mošić1 i Vesna Ranković1
1
Institut SRBIJA, Centar za vinogradarstvo i vinarstvo, Niš
2
Viša poljoprivredno-prehrambena škola, Prokuplje
U radu su prikazani dvogodišnji rezultati ispitivanja sorte Kaberne sovinjon. Ova sorta
vinove loze vodi poreklo iz Francuske i namenjena je za proizvodnju visokokvalitetnih i
vrhunskih crvenih vina. Centar za vinogradarstvo i vinarstvo u svom kolekcionom zasadu
ima površinu zasađenu ovom sortom. Ispitivanja su obavljena u toku 2003. i 2004. godine.
Prinos grožđa po hektaru je bio 6,04 t/ha, prosečna masa grozda 112,30 g, prosečan sadržaj
sećera 22,17 %, i prosečan sadržaj ukupnih kiselina je 8,62 g/l. Izvršena je mikrovinifikacija
grožđa i hemijska analiza vina. Rezultati analize pokazuju da vino poseduje zadovoljavajući
kvalitet.
Na osnovu dobijenih rezultata istraživanja možemo reći da je sorta Kaberne Sovinjon
ispoljila dobre agrobiološke i privredno-tehnološke karakteristike u Kutinskom vinogorju i da
joj treba dati prioritet za masovno gajenje.
VARIJABILITET I OPLEMENJIVANJE BUKVE (Fagus moesiaca /DOMIN, MALY/
CZECZOTT.) U SRBIJI
Vasilije Isajev
Šumarski fakultet, Beograd
Planska, genetička rekonstrukcija lokalnih populacija bukve podrazumevala je postizanje više
ciljeva: uvećanje opšte snage porasta, odgajanje reproduktivnog materijala sa kvalitetnim
tehnološkim osobinama; povećanje prirodne otpornosti prema bolestima i napadima insekata;
povećanje otpornosti na nepovoljne abiotske faktore sredine.
U radu je dat pregled dela dobijenih rezultata pri proučvanju genetskog potencijala i
varijabiliteta bukve u Evropi i Srbiji. Prikazani rezultati baziraju na višegodišnjim analizama
individualne i grupne promenljivosti morfoloških i fizioloških svojstva bukve; istraživanjima
putem testova provenijencija; prikazom iskustava u primeni rezultata obavljenih biohemijskih
i molekularnih analiza na nivou selekcionisanih populacija i individua, iz različitih
provenijencija.
Detaljno su prikazani rezultati dobijeni primenom sintetskih metoda oplemenjivanja bukve u
Srbiji – primenom masovne i individualne selekcije, kontrolisane hibridizacije, indukovanjem
mutacija i primenom heterovegetativnog razmnožavanja. Dobijeni rezultati, kao i proizveden
materijal u sprovedenim aktivnostima, delom su fiksirani u osnovanim živim arhivima i u
klonskoj semenskoj plantaži.
MORFO-FIZIOLOŠKE OSOBINE SEMENA I KLIJAVACA MUNIKE
(Pinus heldreichii CHRIST) U JUGOZAPADNOJ SRBIJI
Mihailo Tošić1 i Biljana Nikolić2
1
Dimitrija Tucovića 41, Užice
2
Institut za šumarstvo, Beograd
Munika (Pinus heldreichii Christ), reliktni i subendemični bor balkanskog i apeninskog
poluostrva, od prvog nalaza na Olimpu 1862. i Orjenu u Hercegovini 1863. godine, privlači
pažnju botaničara i šumara. U Srbiji nju je prvi našao Pančić i to samo po jedno stablo u
selima Negbini i Sjeništima na Zlatiboru i o tome pisao 1871. godine. Botaničari Beck G.,
Adamović L. i dr. sumnjali su da je munika ovde prirodno nastala, s obzirom na udaljenost do
tada poznatih nalazišta. I Urošević K. se pitao: „od kuda (munika) tako daleko na istok bez
veze?” Posle skoro 90 godina, munika je nađena i na devet lokaliteta između Sjenice i
Prijepolja (Tošić M., 1959, 1960). To su isto pojedinačna stabla ili grupe, od kojih je najveća
na Ozren pl. ispod vrha Revuša, gde je nađeno 55 stabala munike. Ovaj nalaz je i konačna
potvrda da su stabla, na Zlatiboru nađena od Pančića, kao i ova između Sjenice i Prijepolja i
ona u Kamenoj Gori, jugozapadno od Prijepolja, ostaci prirodnih šuma munike. U radu se
razmatraju genetska i ekološka svojstva munike, njeno seme, klijavci i spontani podmladak u
jugozapadnoj Srbiji. Predlaže se obnova ovog vrednog bora na kserotermnim staništima
prirodnog areala, koja manje odgovaraju belom i crnom boru, a munika ih kao veoma
skromna u zahtevima, dobro podnosi.
UTICAJ DOZE AZOTA NA SADRŽAJ NITRATA U VEGETATIVNIM DELOVIMA
PŠENICE
1
Marija Kraljević-Balalić , Biljana Gorjanović3, Lazar Panković2, Sanja Kereši4, Mirjana
Vukosavljev4 i Nataša Vuković4
1
Poljoprivredni fakultet, Novi Sad
2
Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad
3
Doktorant
4
Postdiplomci
Neprekidno povećanje upotrebe azotnih đubriva dovodi do niza ekoloških problema,
među kojima se naročito ističe povećanje koncentracije nitrata u zemljištu, površinskim i
podzemnim vodama i biljkama. Nakupljanje nitrata pored toga što izaziva niz ekoloških
problema, neposredno ugrožava zdravlje ljudi i životinja. Jedan od puteva za rešavanje ovih
problema je stvaranje genotipova koji daju odgovarajući prinos sa ograničenom primenom
mineralnih đubriva. Cilj ovog rada je da se odaberu genotipovi pšenice, koji su sposobni da
usvoje i koriste azot iz zemljišta što efikasnije i da pri tome nakupljaju što manje nitrata.
Genotipovi su bili poreklom iz SCG, Slovačke i Švajcarske. Ogled je postavljen po
slučajnom blok sistemu u 2 ponavljanja, sa tri doze N đubrenja (0-kontrola, 75, 100), na
oglednom polju Naučnog instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu. Sadržaj nitrata u
fazi klasanja određen je fotometrijski (µgNO3-/g suve materije). ANOVA za sadržaj nitrata u
fazi klasanja je pokazala visoko značajne razlike za sve izvore varijacije. Ovo svojstvo u
najvećoj meri uslovljeno dozom đubriva (78.5%), genotipom (17,4%), a u najmanjoj meri
interakcijom genotip/doza (4,1%). Značajno najefikasniji genotip u usvajanju nitrata je
Petrana, (634) poreklom iz Slovačke, a od naših Pobeda (1448). Ovi genotipovi bi se mogli
koristiti kao roditelji u ukrštanjima, obzirom na sadržaj nitrata. Genotip sa najvećim
sadržajem nitrata bila je Nevesinjka (2006). Sadržaj nitrata bio je najniži kod kontrole, a
najveći pri dozi od 100. Rezultati bi trebalo da posluže u cilju oplemenjivanja novih
visokoprinosnih sorti pšenice.
KORELACIJE IZMEĐU KOMPONENTI PRINOSA KOD DURUM PŠENICE
Biljana Gorjanović1 i Marija Kraljević-Balalić2
1
Doktorant, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad
2
Poljoprivredni fakultet, Novi Sad
Glavni razlog koji čini oplemenjivanje na glavne komponente prinosa teškim jeste
postojanje negativnih korelacija među njima. Brojni istraživači su se bavili proučavanjem odnosa
između prinosa i komponenti prinosa kao i između različitih komponenti prinosa, sa ciljem da
pronađu pouzdan selekcioni kriterijum. Cilj ovog rada je da se odredi varijabilnost kao i
korelacije između komponenti prinosa. Eksperiment je izveden sa dvanaest genotipova durum
pšenice. Visina stabljike je u obe godine istraživanja bila u pozitivnoj korelaciji sa brojem klasića
po klasu, dok je sa dužinom klasa, težinom zrna po klasu, brojem zrna po klasu i žetvenim
indeksom, u obe godine bila u negativnoj korelaciji. Dužina klasa je bila u pozitivnoj korelaciji
sa težinom i brojem zrna po klasu, u obe godine a sa žetvenim indeksom samo u prvoj godini
istraživanja. Negativna korelacija se pojavila u prvoj godini između dužine klasa i broja klasića
po klasu. Broj klasića je u prvoj godini bio u negativnoj korelaciji sa masom i brojem zrna po
klasu, kao i sa žetvenim indeksom u obe godine istraživanja. Masa zrna po klasu je u obe godine
bila u pozitivnoj korelaciji sa brojem zrna po klasu kao i žetvenim indeksom, dok su broj zrna po
klasu i žetveni indeks u obe godine bili u pozitivnoj korelaciji.
KONCENTRACIJA AZOTA U BILJCI KAO INDIKATOR PRODUKTIVNOSTI SORATA
PŠENICE
Slaviša Stojković, Nebojša Deletić i Vladan Đurić
Poljoprivredni fakultet, Priština-Lešak
U dvogodišnjem ogledu izučavani su pokazatelji koncentracije i akumulacije azota u
biljci i njihov uticaj na prinos kod dvadeset domaćih sorti pšenice. Sorte koje su korišćene u
ovim istraživanjima ispoljile su međusobne razlike u pogledu sadržaja azota u nadzemnom
delu u fazi cvetanja i zrnu i slami kod zrelih biljaka. Zabeležena je značajno niža
koncentracija azota u nadzemnom delu u fazi cvetanja i u zrnu zrelih biljaka u drugoj godini
ispitivanja. Prosečna koncentracija azota u zrnu kretala se od 1,45% u sorte Nevesinjka do
1,78% u sorte Milica. U proseku za sve sorte koncentracija azota u slami bila je slična u obe
godine. Smanjenjem koncentracije azota u slami povećava se njegovo iskorišćavanje, što
utiče na poboljšanje tehnološkog kvaliteta zrna. Utvrđeno je da vrednosti akumulacije azota
variraju u zavisnosti od genetske specifičnosti kao i od uslova spoljašne sredine. Jaka
pozitivna korelacija između prinosa i sadržaja azota u zrnu ukazuje na mogućnost vođenja
selekcije pšenice u pravcu istovremenog povećanja i prinosa i sadržaja proteina. Pokazatelji
sadržaja azota u biljci pšenice u cvetanju i punoj zrelosti mogu se koristiti kao agronomski i
selekcioni kriterijumi produktivnosti i kvaliteta.
UTICAJ MERA POPRAVKE HALOMORFNOG ZEMLJIŠTA NA OSOBINE KLASA
PŠENICE
Sofija Petrović, Miodrag Dimitrijević, Milivoj Belić, Vladimir Hadžić i Marija KraljevićBalalić
Poljoprivredni fakultet, Novi Sad
Pšenica je poljoprivredna kultura koja traži pogodno zemljište, u pogledu plodnosti,
fizičkih osobina i hemijske reakcije. Halomorfna zemljišta, tipa solonjec, mogu da budu
pogodna za gajenje pšenice jedino uz odgovarajuće mere popravke i primenu đubriva.
U radu je ispitan uticaj popravke solonjeca, uz primenu fosforgipsa u količini od 25t i
50 t/ha na broj i masu zrna po klasu različitih sorti pšenice. Dobijeni rezultati pokazuju da
sorte pšenice ispoljavaju različitu reakciju na mere popravke zemljišta, koje treba nastaviti, sa
ciljem da se pronađu i izdvoje genotipovi pšenice za što bolje iskorišćavanje
niskoproduktivnih zemljišta.
FENOTIPSKA VARIJABILNOST KOMPONENTI PRINOSA STRNIH ŽITA NA
RAZLIČITIM TIPOVIMA ZEMLJIŠTA
Sofija Petrović, Miodrag Dimitrijević, Milivoj Belić, Marija Kraljević-Balalić i Vladimir
Hadžić
Poljoprivredni fakultet, Novi Sad
U Vojvodini, veliki udeo obradivih površina čini kvalitetno zemljište, tipa černozem.
Međutim, značajne površine zauzimaju halomorfna zemljišta, tipa solonjec, koja imaju manju
poljoprivrednu vrednost. U radu je prikazana fenotipska varijabilnost i međuzavisnost
parametara klasa novosadskih sorti pšenice. Genotipovi su sejani na zemljištu tipa černozem i
solonjec (kontrolna varijanta i mere popravke sa 25 i 50 t/ha fosforgipsa), sa ciljem da se
ispita njihova različita reakcija na mere popravke i tip zemljišta. Dobijeni rezultati pokazuju
najviše srednje vrednosti ispitivanih komponenti prinosa na černozemu, kao i različitu
reakciju genotipova na meliorativne mere na zemljištu tipa solonjec.
FENOTIPSKA VARIJACIJA PARAMETARA KLASA PŠENICE NA MELIORISANOM
SOLONJECU
Miodrag Dimitrijević, Sofija Petrović, Milivoj Belić, Vladimir Hadžić i Marija KraljevićBalalić
Poljoprivredni fakultet, Novi Sad
Poljoprivrednim zemljištima niže produktivnosti, kao što je solonjec, može uz
melioracione mere da se podigne upotrebna vrednost i da se time prošire površine pod
odgovarajućim poljoprivrednim kulturama. U radu su dati reziltati mase zrna po klasu i
ukupne biomase klasa pšenice gajene na solonjecu. Praćena je varijacija ovih osobina za šest
sorti hlebne pšenice, kao i interakcija genotipa i agroekoloških uslova u tri vegetaciona
perioda. Obzirom da su upoređeni rezultati na kontroli, solonjec bez primene meliorativnih
mera i dva nivoa popravke (25t i 50t fosforgipsa/ha), posmatrani su efekti meliorativnih mera
na ove dve komponente prinosa.
SADRŽAJ AZOTA U PONICIMA PŠENICE KAO PARAMETAR ZA SELEKCIJU
NA AZOTOFIKSACIJU
Danica Mićanović1, Veselinka Zečević1, Dušan Urošević1 i Desimir Knežević1,2
1
Institut SRBIJA, Centar za strna žita, Kragujevac
2
Poljoprivredni fakultet, Priština-Lešak
Istraživanjem su testirane perspektivne linije biljne vrste Triticum aestivum L. (KG-1,
KG-6, KG-3468/97) na sadržaj azota u nadzemnom delu i korenu ponika pšenice i udelu
azota nedzemnog dela u ukupnom azotu ponika, kao parametra kvaliteta koji direktno utiče
na prinos zrna. Ponici su gajeni u polukontrolisanim uslovima uz dodatak bezazotnog
rastvora Reid-yorka. Seme je kalibrirano, sterilisano i naklijavano standardnim metodama.
Klijanci su inokulisani sa 0,5 ml suspenzije u koncentraciji 108 sojeva diazotrofa, kolekcije
Centra za strna žita iz Kragujevca. Ponici su gajeni do pojave petog lista. Masa suve materije
korena i nadzemnog dela dobijena je sušenjem uzoraka do konstantne težine, a koncentracija
azota u korenu i nadzemnom delu ponika urađena je po Kjeldahl metodi. Utvrđene su
značajne razlike u sadržaju suve materije i sadržaju azota kako u nadzemnom delu, tako i u
korenu ponika. Sadržaj azota u ponicima bio je najniži u kontrolnoj varijanti. Rezultati
pokazuju da se sadržaj azota u ponicima pšenice može koristiti kao kriterijum za selekciju
pšenice na svojstvo azotofiksacije.
UTICAJ SORTE, GODINE I N-ISHRANE NA KVALITETNA SVOJSTVA HLEBNE
OZIME PŠENICE (Triticum aestivum. L.)
Veselinka Đurić, Miroslav Malešević i Lazar Panković
Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad
Na eksperimentalnim poljima gajene su tri sorte ozime pšenice (Triticum aestivum. L)
Lasta, Sremica i Pobeda sa sledećim nivoima N-ishrane; 0, 60, 120 i 180 kgNha-1u periodu
2000-2003. godine. Analizirani uzorci pripadaju seriji ogleda Međunarodnog društva za
plodnost zemljišta; Internationale Stickstoff-Dauer-Versuche (I.S.D.V.) ogleda, koji su
postavljeni na eksperimentalnom polju Rimski Šančevi, Naučnog Instituta za ratarstvo i
povrtarstvo u Novom Sadu. Poboljšanje kvaliteta pšenice sa primenjenim dozama N zavisilo
je od uticaja nedovoljno razjašnjenih faktora spoljne sredine, sorte i njihove međusobne
interakcije. Analizirani su sadržaj proteina (SP), sedimentaciona vrednost (SV), Hagberg broj padanja (Hagberg falling number) (HFN), energija testa po ekstenzografu (E) i vrednosni
broj sredine hleba (VBS). Visoke, statistički značajne razlike utvrđene su između godina (A),
primenjenih doza azota (B) i sorti (C) za sva kvalitetna svojstva. Najveći ticaj na sadržaj
proteina i sedimentacionu vrednost ispoljili su vremenski uslovi. Pored velikog uticaja
spoljnje sredine na broj padanja i energiju testa, veliki uticaj je ispoljila i interakcija (A x B x
C) a kvalitet gotovog hleba usključivo je zavisio od sorte.
VARIJABILNOST VISINE BILJKE I ŽETVENOG INDEKSA RAZLIČITIH
GENOTIPOVA PŠENICE GAJENIH NA ČERNOZEMU I SOLONJECU
Zoran Kapor, Nemanja Beljanski, Sofija Petrović i Miodrag Dimitrijević
Poljoprivredni fakultet, Novi Sad
Solonjec je vrsta halomorfnog zemljišta koji je u Vojvodini prisutan na 80 000 ha. Tokom
vegetacione sezone 1999/2000. izvršeni su poljski ogledi u kojima je ispitivano jedanaest
genotipova pšenice gajenih na solonjecu, na lokalitetu Kumane, i na černozemu, na lokalitetu
Rimski Šančevi. U ovom istraživanju ispitivana je varijabilnost visine biljke i žetvenog
indeksa na različitim zemljištima, kao i korelacije između ova dva parametra. Cilj ovog
istraživanja je utvrđivanje značajnosti efekta različitih genotipova i zemljišta na visinu biljke
i žetveni indeks, kao i reakcija ispitivanih genotipova na mere popravke solonjeca.
PARAMETRI NALIVANJA ZRNA I KOMPONENTE PRINOSA PŠENICE
Milka Brdar1, Borislav Kobiljski2 i Marija Kraljević – Balalić3
1
stipendista Ministarstva nauke i zaštite životne sredine
2
Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad
3
Poljoprivredni fakultet, Novi Sad
Prinos pšenice (Triticum aestivum L.) određuju broj zrna po jedinici površine i masa
zrna, koja je rezultat dužine i intenziteta nalivanja zrna. Ogled je izveden u cilju ispitivanja
veza parametara nalivanja zrna 4 genotipa pšenice različitog vremena stasavanja i
komponenti prinosa. Analizirani su nelinearnom regresijom procenjeni i eksperimentalno
utvrđeni parametri nalivanja zrna. Rang procenjenih odgovara rangu eksperimentalno
utvrđenih parametara. Stepwise MANOVA – om su kao značajni parametri koji uslovljavaju
razlike među krivama nalivanja zrna analiziranih genotipova izdvojeni masa zrna, intenzitet i
dužina nalivanja zrna. Zabeležena je pozitivna korelacija prinosa i broja zrna/m2, mase zrna i
intenziteta nalivanja zrna, kao i negativna korelacija sa dužinom nalivanja zrna. Između mase
zrna i intenziteta nalivanja zrna je utvrđena pozitivna korelacija. Dužina nalivanja zrna je bila
u negativnoj korelaciji sa intenzitetom nalivanja zrna i brojem zrna/m2. Najveći prinos je u
trogodišnjem proseku ostvarila srednje kasna Mironovska 808, sa najvećim intenzitetom
nalivanja i masom zrna i optimalnim brojem zrna/m2 i dužinom nalivanja zrna.
GENETIČKA ANALIZA VISINE STABLA I MASE ZRNA PO KLASU KOD PŠENICE
(Triticum aestivum L.)
Desimir Knežević1, Nevena Djukić2, Veselinka Zečević3, Danica Mićanović3, Gordana
Šurlan-Momirović4, Dušan Urošević3, Gordana Branković4 i Srdjan Jordačijević5
1
Poljoprivredni fakultet, Priština-Lešak
2
Prirodno-matematički fakultet, Kragujevac
3
Institut SRBIJA, Centar za strna žita, Kragujevac
4
Poljoprivredni fakultet, Zemun
4
Viša Poljoprivredna škola, Prokuplje
U radu je izučavano nasledjivanje visine stable i mase zrna po primarnom klasu kod
F2 hibrida pšenice dobijenih u dialelnom ukrštanju 4 sorte pšenice (Ana Morava, Gruža,
Beogradjanka i Pobeda). Izučavan je efekat gena i kombinacione sposobnosti za visinu stabla
i masu zrna po klasu. Ustanovljene su značajne razlike izmedju srednjih vrednosti mase zrna
po klasu kod ispitivanih hibrida. Varijansa opštih i posebnih kombinacionih sposobnosti
(OPKS) su visoko značajne sa preovladjujućim efektom opštih kombinacionih sposobnosti
što ukazuje da preovladava aditivni efekat gena na ispoljavanje genetičke varijabilnosti za
oba ispitivana svojstva. Najbolji opšti kombinator za visinu stable i masu zrna po klasu bila
je sorta Ana Morava, a najbolja kombinacija za visinu stable je Gruža x Pobeda a za masu
zrna po klasu je potomstvo iz ukršatanja Ana Morava x Beogradjanka.
EVALUACIJA PEKARSKOG KVALITETA PŠENICE PRIMENOM MIKROSATELITA
Dragana Obreht1, Srbislav Denčić2, Borislav Kobiljski2, Mihajla Đan1 i Ljiljana Vapa1
1
PMF, Departman za biologiju i ekologiju, Novi Sad
2
Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad
Implementacija marker asistirane selekcije (MAS) u standardne oplemenjivačke
programe omogućava sagledavanje genetičkog potencijala za određena svojstva nezavisno od
njihove fenotipske evaluacije. Asocijacijom markera i poželjne fenotipske varijante mogu se
identifikovati genomski regioni uključeni u nasleđivanje poligenih svojstava. U ovom radu
analizirana je efikasnost primene 4 mikrosatelitska markera u molekularnoj evaluaciji
pekarskog kvaliteta 69 genotipova heksaploidne pšenice. Jedan od analiziranih SSR lokusa je
marker za identifikaciju prisustva 1BL/1RS translokacije, lociran na 1BS hromozomu
pšenice, a ostala tri SSR lokusa nalaze se u blizini poligenskog regiona za Hagberg-ov broj
padanja i zapreminu hleba. Analizom varijabilnosti mikrosatelitskih markera uočeno je 28
alela u 4 lokusa, što iznosi 7 alela po lokusu, sa prosečnom PIC vrednosti od 0,5. Primenom
markera za otkrivanje prisustva 1BL/1RS translokacije može se vršiti aktivna pozitivna
selekcija genotipova koji ne poseduju ovu hromozomsku aberaciju. Za analizirane parametre
pekarskog kvaliteta nisu utvrđene statistički značajne razlike između grupa genotipova sa i
bez 1BL/1RS translokacije. Asocijativnom analizom alela ostala 3 SSR markera sa
parametrima pekarskog kvaliteta utvrđena je statistički značajna veza između alela a lokusa
GWM674 i parametra Hagberg-ov broja padanja.
NOVOPRIZNATE ZAJEČARSKE SORTE STRNIH ŽITA
Dejan Dodig, Saša Stanković, Slađana Milićević-Nikodijević i Miroslava Jović
Institut “SRBIJA”, Centar za poljoprivredna i tehnološka istraživanja, Zaječar
U radu su prikazane glavne osobine 5 novih sorti strnih žita stvorenih u Centru za
poljoprivredna i tehnološka istraživanja u Zaječaru, a to su: Arena (ozima hlebna pšenica),
Premium (ozimi pivski ječam), Tango (ozimi tritikale), Centar (jari ovas) i Balša (jari
golozrni ječam). Ove sorte su priznate od strane Ministarstva za poljoprivredu, šumarstvo i
vodoprivredu Republike Srbije u 2004. i 2005. godini. Sorta Arena poseduje dobre
pokazatelje tehnološkog kvaliteta i visok genetički potencijal rodnosti, koji uspešno održava i
u sušnim godinama. Sorta Premium se pored visoke rodnosti odlikuje i vrlo niskim sadržajem
proteina u zrnu, što je čini vrlo pogodnom za pivarsku industriju. Tritikale Tango je namenjen
pre svega za stočnu hranu, i kao sorta Arena poseduje visoku tolerantnost na sušu. Jari ovas
Centar je zaječarski prvenac kada je u pitanju ova vrsta strnih žita. Sorta Balša je prvi jari
šestoredi golozrni ječam u Srbiji i Crnoj Gori. Stvaranje sorte Balše je pokušaj da se izađe u
susret budućim zahtevima tržišta. Priznavanjem navedenih sorti Centar u Zaječaru je
upotpunio i proširio već postojeći raznovrsni sortiment strnih žita.
GENETIČKA USLOVLJENOST TEHNOLOŠKOG KVALITETA Triticum durum
Nevena Đukić1, Desimir Knežević2 i Veselinka Zečević3
1
Poljoprivredni fakultet, Priština-Lešak
2
Prirodno-matematički fakultet, Kragujevac
3
Institut SRBIJA, Centar za strna žita, Kragujevac
Viskozna elastičnost glutena je jedan od najvažnijih parametara za kvalitet kuvanja
durum pšeničnih sorti. Ova osobina je povezana sa određenim proteinskim komponentama (γ
glijadinima i LWG-gluteninima koji su pod kontrolom multiplih alela sa Gli B1 lociranom na
1B hromozomu).
U ovom radu predstavljena je analiza sadržaja glutena i kvaliteta brašna pomoću
farinografa, kod genetički različitih sorti Triticum durum. Metodom acid poliakrilamidne gel
elektroforeze analizirana je kompozicija komponenti glijadina. Elektroforegrami su korišćeni
za identifikaciju glijadinskih alela. Kompozicija glijadinskih alela bila je karakteristična za
svaku sortu.
U radu je izučavan stepena povezanosti pojedinih glijadinskih alela sa pomenutim
komponentama tehnološog kvaliteta. Nadjeno je da su sorte sa visokim sadržajem glutena
imale glijadine kontrolisane najučestalijim alelima. Takodje, u slučaju kada je kod sorti
prisutan visoko frekventni alel tada su ispoljene visoke vrednosti osobina kvaliteta (moć
upijanja vode, kvalitetni broj, kvalitetna klasa). Medjutim, kvalitet je kompleksno
determinisano svojstvo i na njega utiču i drugi rezervni proteini, enzimi kao i kvantitativni
odnosi njihovih frakcija.
ANALIZA MORFOLOŠKIH KARAKTERISTIKA KLASA PŠENICA RAZLIČITIH
NIVOA PLOIDNOSTI
Jadranka Luković1 i Marija Kraljević-Balalić2
1
PMF, Departman za biologiju i ekologiju, Novi Sad
2
Poljoprivredni fakultet, Novi Sad
Cilj rada je da se uporednom analizom morfoloških svojstava klasa ustanovi da li
postoje značajne razlike između tetraploidnih (2n=4x=28) i heksaploidnih (2n=6x=42)
pšenica, kao i da se sagleda i uporedi varijabilnost analiziranih svojstava klasa, za svaku
grupu. U trogodišnjem ogledu ispitivano je 8 tetraploidnih i 8 heksaploidnih, slučajno
odabranih, genotipova pšenice. Za ocenu navedenih svojstava, poslužili su: ANOVA,
genotipski (GCV) i fenotipski koeficijenti varijacije (PCV). Uporednom morfološkom
analizom ustanovljeno je da između ove dve grupe genotipova postoje značajne razlike u
pogledu dužine klasa, mase zrna/klasu i indeksa klasa. Za većinu analiziranih parametara
unutar grupa tetraploidnih i heksaploidnih pšenica ustanovljena je visokoznačajna genotipska
varijabilnost. Za indeks klasa kod genotipova tetraploidnih pšenica dobijena je najveća
razlika između GCV i PCV, kao i najmanji GCV (6,4%). Najmanji uticaj ekološke
varijabilnosti kod tetraploidnih genotipova pšenice ispoljio se za svojstva dužinu i težinu
klasa i broj klasića/klasu. Kod genotipova heksaploidne pšenice svojstva indeks klasa i broj
klasića/klasu su u manjoj meri bila pod uticajem genetičke varijabilnosti (GCV=4,0%, 2,0%).
UTICAJ NIVOA PLODNOSTI NA STRUKTURNE KARAKTERISTIKE RAHISA
PŠENICE
Jadranka Luković, Lana Krstić, Biljana Kiprovski i Miroslava Kodranov
PMF, Departman za biologiju i ekologiju, Novi Sad
Zadatak rada je da se kod heksaploidnih i tetraploidnih genotipova pšenice, koji se
nisu značajno razlikovali u dužini klasa, broju fertilnih i sterilnih klasića, broju i masi zrna II,
VIII i XIII-og nodusa, izvrši analiza strukturnih karakteristika rahisa, s ciljem da se ispita da
li između ovih grupa postoje značajne razlike. Za analizu rahisa poslužili su klasovi
uzorkovani deset dana pre fiziološke zrelosti. Na poprečnim presecima rahisa u nivou II, VIII
i XIII internodije, merenjima su obuhvaćeni: površina poprečnog preseka rahisa, ukupna
površina provodnih snopića, površine ksilema i floema, kao i broj provodnih snopića.
Visokoznačajna genotipska varijabilnost dobijena je za površinu poprečnog preseka i broj
snopića rahisa. Za većinu genotipova, visokožnačajne razlike ustanovljene su za površine
floema i poprečnog preseka rahisa između II i VIII internodusa. Za sva analizirana svojstva,
između VIII i XIII internodusa, nije bilo značajnosti. Značajne razlike između heksaploidnih i
tetraploidnih genotipova dobijene su za ukupnu površinu provodnih snopića i površine
ksilema i floema. Kod tetraplodnih genotipova izmerene su veće vrednosti navedenih
parametara.
IN VITRO SKRINING TOLERANTNOSTI GENOTIPOVA PŠENICE PREMA NISKIM
TEMPERATURAMA
Ankica Kondić-Špika, Nikola Hristov i Borislav Kobiljski
Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad
Ispitivana je tolerantnost 12 genotipova pšenice (T. aestivum L.) prema niskim
temepraturama (NT) u in vitro kulturi zigotnog embriona. Izolovani embrioni gajeni su na
modifikovanoj MS podlozi dva meseca. Proizvedeni kalusi izloženi su prvo dejstvu
pripremnih temperatura (17˚C-7 dana, 5˚C-7 dana, -5˚C-1 dan, -10˚C-1 dan), a zatim i
dejstvu NT (-15˚C-24h i 48h). Nakon tretmana, kalusi su aklimatizovani postepenim
povećavanjem temperature (obrnutim redosledom pripremnih temperatura) i gajeni još mesec
dana. Na osnovu razlike u porastu sveže mase kalusa, između kontrolne grupe i kalusa
izloženih dejstvu NT, utvrđen je stepen tolerantnosti pojedinih genotipova pšenice. Rezultati
su pokazali da je od 12 ispitivanih sorti, 6 imalo visok stepen tolerantnosti prema NT, 5 je
imalo srednji nivo tolerantnosti, dok je samo jedna jara sorta (Venera) imala veoma nizak
nivo tolerantnosti. Ovi rezultati su poređeni sa rezultatima standardnog in situ testa u hladnim
komorama. Utvrđeno je delimično nepoklapanje rezultata samo kod dve sorte srednjeg nivoa
tolerantnosti (NSR-2 i Balkan). To nam ukazuje na činjenicu da se in vitro testom mogu
pouzdano razdvojiti genotipovi visoke i niske tolerantnosti prema NT, dok je za razdvajanja u
okviru srednjeg nivoa tolerantnosti potrebno doraditi ovaj test.
VARIJABILNOST I NASLEĐIVANJE BOKORENJA KOD HIBRIDA JEČMA
Milomirka Madić1, Desimir Knežević2 i Aleksandar Paunović1
1
Agronomski fakultet, Čačak
2
Poljoprivredni fakultet, Priština-Lešak
Produktivno bokorenje je veoma značajna osobina od koje zavisi stepen otpornosti
ječma prema poleganju. Pet divergentnih genotipova ozimog dvoredog ječma (Vada, Đerdap,
NS-293, Jagodinac i Sladoran) je odabrano za dialelna ukrštanja da bi se ocenio način
nasleđivanja, efekat gena i komponente genetičke varijanse za produktivno bokorenje u F1i F2
generaciji.
Ocena načina nasleđivanja data je na bazi signifikantnosti srednjih vrednosti generacija u
odnosu na roditeljski prosek (Kraljević-Balalić i sar. 1991), a komponente genetičke
varijanse i regresiona VrWr analiza urađena je po Mather and Jinks (1971). Varijabilnost
ispitivanog svojstva je bila različita pri čemu je najveći koeficijent varijabilnosti bio u
kombinaciji Đerdap x Jagodinac (39,78%). Nasleđivanje bokorenja ječma u F1 generaciji
ispoljilo se po tipu parcijalne dominacije, dominacije, superdominacije, a u F2 generaciji
ispoljena je parcijalna dominacija. Komponente genetičke varijanse, prosečan stepen
dominacije i linija regresije ukazali su na parcijalnu dominaciju kod nasleđivanja ove
osobine. Dobijene vrednosti heritabilnosti za produktivno bokorenje su bile u veoma širokom
dijapazonu (0,18-0,47). Za dalji selekcioni proces odabrane su kombinacije Đerdap x
Jagodinac i Vada x Đerdap.
GENOTIPSKA VARIRANJA PRINOSA ZRNA JAROG JEČMA U ZAVISNOSTI OD
GUSTINE SETVE
Aleksandar S. Paunović1, Milomirka Madić1 i Desimir Knežević2
1
Agronomski fakultet, Čačak
2
Poljoprivredni fakultet, Priština-Lešak
Ispitivanje prinosa zrna kod pet sorti jarog pivarskog ječma obavljeno je u trogodišnjem
periodu, od 1996 do 1998. godine, na imanju Centra za strna žita u Kragujevcu. U okviru
svake sorte, proučavan je uticaj tri gustine setve na devet različitih osobina: visina biljke,
opšte bokorenje, koeficijent produktivnog bokorenja, broj biljaka, broj klasova, dužina klasa,
broj zrna po klasu, masa zrna po klasu i prinos zrna.
Na osnovu rezultata istraživanja utvrđeno je da ispitivane sorte pokazuju visoko značajan
uticaj u odnosu na visinu biljke, broj zrna po klasu, masu zrna po klasu i prinos zrna.
Gustina setve, u svim godinama ispitivanja, delovala je na povećanje visine biljke, broja
biljaka, broja klasova i prinosa zrna. Suprotno tome, povećana gustina setve uticala je na
smanjenje opšteg bokorenja, koeficijenta produktivnog bokorenja, dužine klasa, broja zrna po
klasu i mase zrna po klasu.
U pojedinim godinama utvrđeni su značajni interakcijski efekti između ispitivanih sorti i
gustine setve kod opšteg bokorenja, broja biljaka, dužine klasa i mase zrna po klasu.
OSOBINE NOVE SORTE OZIMOG DVOREDOG JEČMA ʺ″GROMʺ″
Dušan Urošević1, Danica Mićanović1, Veselinka Zečević1 i Desimir Knežević2
1
Institut SRBIJA, Centar za strna žita, Kragujevac
2
Poljoprivredni fakultet, Priština-Lešak
Nova sorta ozimog dvoredog ječma GROM (Hordeum vulgare ssp. distichum var. nutans)
stvorena je ukrštanjem roditeljskih linija SSK 89/90/9 x SSK 89/90/16. Odlikuje se čvrstom,
elastičnom stabljikom, žute boje čija je prosečna visina za tri godine ispitivanja iznosila 92,0
cm (8,1 cm niža od standardne sorte Novosadski 293). Dobre je otpornosti prema poleganju.
Sorta ima dugačak klas sa finim osjem žute boje i krupno zrno sa plevicama, žute boje. U
mikroogledima jugoslovenske komisije sorta GROM dala je u toku tri godine ispitivanja
prosečan prinos zrna 8746 kg/ha, što je za 545 kg/ha viši prinos od standardne sorte
Novosadski 293 (8201 kg/ha). Pored visokog prinosa zrna odlikuje se i dobrim tehnološkim
kvalitetom zrna. Udeo zrna I klase iznosio je 97,3 %, masa 1000 zrna s.m. 42,60 g a
hektolitarska masa I klase iznosila je 77,55 kg/hl. Sadržaj belančevina u zrnu iznosio je 12,60
% s.m. Analiza slada pokazala je da je sadržaj finog ekstrakta iznosio 77,92 % s.m. ,
Kolbach−ov broj 45,30 % a Hartong−ov na 450C 32,37 %. Sorta ozimog dvoredog ječma
GROM je srednje rana, otporna je prema najvažnijim izazivačima bolesti i štetočinama i
tolerantna je prema suši. Pogoduju joj intenzivni uslovi proizvodnje.
DANI – NOVA BUGARSKA SORTA PIRINČA
Kamishev Konstantin
K. Malkov Plant Genetic Resources Institute, Sadovo, Plovdiv, Bulgaria
Sorta je kreirana u K. Malkov Institutu za Biljne genetičke resurse, Sadovo u
Bugarskoj, kao rezultat međusortnog ukrštanja tokom 1987. godine između Bugarska sorta
Rouza i Italijanske sorte Titanio i naknadnom individualnom selekcijom.
Centralno stablo je visine između 78 – 80 cm i visina cvasti je 72-74 cm, odnosno 6567 cm. Cvast četvrtog i petog reda se razviju u uslovima ređe sadnje, ali njihova zrna nisu
uvek zrela. Njihove grančice su kompaktne i skoro uvek uspravne dužine 18, 16 i 13 cm.
Broje zrna na centralnoj osi se kreće oko 200 i često preko 250 dok kod grančica je 150 i 90.
Masa 1000 zrna varira od 32 do 33 g. Prema vegetacionom periodu ova sorta pripada kasnoj
grupi zrenja.
Nova sorta Dani se posebno odlikuje čvrstim stablom, otpornim prema poleganju,
visokim i stabilnim prinosom i visokim kvalitetom mlevenog pirinča.
NASLEĐIVANJE I KORELACIJE OSOBINA SAMOOPLODNIH LINIJA KUKURUZA
Jelena Srdić i Zorica Pajić
Institut za kukuruz «Zemun Polje», Zemun Polje
U radu je metodom dialelnog ukrštanja (10x10), proučavan način nasleđivanja i
kombinacione sposobnosti 10 samoopoldnih linija, za osobine prinos zrna kukurza, visina
biljke i visina klipa.
Analizom varijanse kombinacionih sposobnosti, utvrđene su visoko značajne
vrednosti kako opštih (OKS), tako i posebnih kombinacionih sposobnosti (PKS) za sve
osobine. Više vrednosti PKS svih proučavanih osobina ukazuju na to da je u načinu
nasleđivanja ove tri osobine presudno neaditivno delovanje gena, odnosno dominacija i
epistaza.
Regresiona analiza pokazala je da je superdominacija mehanizam nasleđivanja
analiziranih osobina. Delovanje epistaze uočeno je kod prinosa zrna kukuruza za tri
samooplodne linije, koje su zbog toga isključene iz regresione analize.
Koeficijenti korelacije ranga između posmatranih osobina ukazali su na visoko
značajnu vezu između osobina visna biljke i visina klipa (0,87**), kao što je i očekivano.
Značajnost je takođe bila visoka između te dve osobine i prinosa (r= 0,63** v.biljke - prinos;
r= 0,48** v.klipa –prinos), ali sa nižim vrednostima koeficijenta korelacije ranga, ukazujući
na srednju, odnosno slabu zavisnost.
SPECIFIČNE INTERAKCIJE U OGLEDU PRINOSA KUKURUZA
Vojka Babić1, Milosav Babić1, Mile Ivanović2 i Marija Kraljevic-Balalić3
1
Institut za kukuruz „Zemun Polje“, Zemun Polje
2
Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad
3
Poljoprivredni fakultet, Novi Sad
Cilj istraživanja je bio da se upotrebi informacija koja je sadržana u interakciji
genotipa i spoljne sredine kako bi se iskoristila uska adaptabilnost genotipa i postigao
maksimalni prinos u datoj sredini. Takodje, sa istim ciljem, na osnovu specifičnih interakcija
genotipova, izvršeno je grupisanje posmatranih spoljnih sredina u manji broj ciljnih sredina i
na taj način je izvršena preporuka hibrida za gajenje u datim sredinama. U rad je uključeno
15 komercijalnih hibrida kukuruza, a ogled je izveden u 6 lokacija, dve gustine (54 900
biljaka po hektaru i 64 900 biljaka po hektaru) i jednoj godini. Na osnovu rezultata AMMI
analize izdvojena su dva hibrida kao nosioci maksimalnog prinosa u ciljnim sredinama.
INTERAKCIJA U MULTILOKACIJSKIM OGLEDIMA
Milosav Babić, Vojka Babić, Nenad Delić, Goran Stanković i Goran Drinić
Institut za kukuruz „Zemun Polje“, Zemun Polje
Neophodnost multilokacijskih ogleda sa oplemenjivačkog stanovišta jasno je sadržana
u činjenici da, kod kvantitativnih osobina kao što je prinos zrna, isti genotip ne pokazuje uvek
superiorne performanse u različitim uslovima spoljašnje sredine. Kompleks uslova spoljašnje
sredine je veoma složen i može značajno varirati i na geografski uskom području, a dodatno
je veoma zavisan od nivoa primene pojedinih agrotehničkih mera. Grupisanje spoljašnjih
sredina značajno olakšava odluku o izboru test lokacija, naročito u početnim fazama
ispitivanja. U cilju pravilnije odluke o izboru test lokacija hijerarhijska klaster analiza je
primenjena za grupisanje 31 test lokacije. Rezultati grupisanja, zavisno od cilja
oplemenjivanja (uska ili široka adaptabilnost), omogućuju pravilniji izbor test lokacija.
U analizi multilokacijskih ogleda suma kvadrata genotipova najčešće ne prelazi 10%,
a suma kvadrata interakcije genotip x spoljašnja sredina obično je dva do tri puta veća.
Uobičajenom analizom varijanse praktično se zanemaruje ovaj bitan momenat. Patern analiza
delom omogućuje i korišćenje informacije vezane za interakciju genotip x spoljašnja sredina i
posledično omogućuje veću efikasnost selekcionog procesa.
KOMBINACIONE SPOSOBNOSTI DUŽINE KLIPA SILAŽNOG KUKURUZA
Mile Sečanski1 i Tomislav Živanović2
1
Institut za kukuruz „Zemun Polje”, Zemun Polje
2
Poljoprivredni fakultet, Zemun
Procenjena je varijabilnost dužine klipa šest inbred linija i njihovih dialelnih hibrida,
heterozis u odnosu na boljeg roditelja, opšte i posebne kombinacione sposobnosti metodom
Griffing, 1956. Na osnovu dobijenih rezultata dvogodišnjeg istraživanja može se zaključiti da
na varijabilnost ove osobine značajno utiču genotip i interakcija genotip x godina. Hibridi su
u odnosu na linije ispoljili veće prosečne vrednosti za dužinu klipa što je i očekivano obzirom
da pri inbridingu dolazi do depresije ove osobine kod linija. Najviša prosečna vrednost
heterozisa za dužinu klipa je utvrđena za hibrid ZPLB402 x ZPLB406. Za nasleđivanje
dužine klipa utvrđen je veći značaj neaditivnih gena. Najbolji opšti kombinatori su bile linije
ZPLB401 i ZPLB406, a hibridne kombinacije ZPLB401xZPLB403, ZPLB401xZPLB 402,
ZPLB 401 x ZPLB 406 i ZPLB403 x ZPLB406 su sa značajnim efektima PKS. Ove hibridne
kombinacije uključuju oba roditelja sa dobrim OKS ili jednog roditelja sa dobrim OKS i
drugog sa lošijim OKS. Hibridne kombinacije ZPLB403 x ZPLB405 i ZPLB404 x ZPLB405
koje su u obe godine ispitivanja imala značajne efekte PKS, uključujući roditelje sa lošim
OKS vrednostima. Ovo je verovatno posledica delovanja aditivnog tipa (aditivni x aditivni)
interakcije među roditeljima.
UTICAJ KOMPONENTI PRINOSA NA PRINOS ZRNA U RAZLIČITIM CIKLUSIMA
REKURENTNE SELEKCIJE KUKURUZA
Nebojša Deletić, Slaviša Stojković i Vladan Đurić
Poljoprivredni fakultet, Priština-Lešak
U radu je ispitivana 31 SSD linija iz ZP-Syn-1 C0 i 37 iz ZP-Syn-1 C3 populacije
kukuruza. Nakon odabira i umnožavanja semena linija u 2000, ogledi su obavljeni u periodu
2001-2002 u Kruševcu i Zemun Polju, po RCBD metodi sa tri ponavljanja. Nakon
izračunavanja koeficijenata aditivne korelacije, na osnovu njih su izračunati koeficijenti
putanje i koeficijenti višestruke determinacije. Koeficijenti putanje izračunati na bazi
koeficijenata aditivne korelacije su, kod linija nultog ciklusa, bili značajni samo za direktan
uticaj broja redova zrna (0,409**) i broja zrna u redu (0,446**). Kod linija izvedenih iz
trećeg ciklusa rekurentne selekcije, aditivni “path” koeficijenti su bili značajni za direktne
uticaje visine klipa (0,318**), broja zrna u redu (0,843**) i mase 1000 zrna (0,526**).
Direktni uticaji ostalih svojstava, kao i svi indirektni uticaji, nisu bili značajni kod oba
ispitivana ciklusa. Nisu bili nađeni ni značajni negativni uticaji ispitivanih svojstava na prinos
zrna. Koeficijenti višestruke determinacije su bili značajni za većinu kombinacija nezavisno
promenljivih u oba ciklusa. Veliki broj kobinacija od svega par svojstava je pokazao združeni
uticaj skoro jednak uticaju svih sedam ispitivanih svojstava.
KOMBINACIONE SPOSOBNOSTI ZA PRINOS ZRNA ŠEST SAMOOPLODNIH LINIJA
KUKURUZA
A. Radojčić, Goran Drinić i Snežana Drinić Mladenović
Institut za kukuruz “Zemun Polje”, Zemun Polje
U radu su ispitivane kombinacione sposobnosti i materinski efekti za prinos zrna između šest
samooplodnih linija kukuruza. Pomoću Griiffing-ove metode diallelnog ukrštanja procenjen
je prinos zrna i kombinacione sposobnosti roditelja u F1 generaciji. Roditeljske samooplodne
linije, F1 hibridi i recipročne kombinacije su testirani po slučajnom blok dizajnu sa četiri
ponavljanja u dve gustine useva (44.640 i 64.935 biljaka·ha-1) na lokalitetu Zemun Polja
tokom 2003 i 2004. godine.
Razlike u prinosu zrna između ispitivanih genotipova, gustina i spoljnih sredina su
bile statistički značajne. Opšte kombinacione sposobnosti (OKS), kao i posebne
kombinacione sposobnosti (PKS) su bile statistički značajne za obe ispitivane gustine useva i
obe godine. Razlike između recipročnih ukrštanja su bile značajne u gustini sa 44.640
biljaka·ha-1 u obe godine (P<0.01) i u 2003. godini pri gustini od 64.935 biljaka·ha-1
(P<0.05). Posebne kombinacione sposobnosti su se pokazale važnijim za prinos zrna od
opštih kombinacioni sposobnosti, što potvrđuje hipotezu da je prinos zrna kukuruza
kontrolisan ekspresijom ne-aditivnih gena u F1 generaciji.
POPULACIJA BELOG ZUBANA „BELI RANI BRZAK“ IZ BANKE GENA INSTUTUTA
ZA KUKURUZ „ZEMUN POLJE“ SADRŽI Ga GEN
Jelena Vančetović, Snežana Mladenović Drinić, Dragana Ignjatović-Micić i Dušan
Stanisavljević
Institut za kukuruz „Zemun Polje“, Zemun Polje
Nađeno je da slobodnooprašujuća populacija belog zubana iz Kolekcije populacija sa
teritorije bivše Jugoslavije sadrži dominantan Ga gen. Ovaj gen je verovatno poslužio kao
zaštita od introdukcije polena okolnog žutog kukuruza, tako da je ova populacija zadržala
svoju specifičnost, kao i recesivnu boju zrna. U radu se spekuliše da bi ova populacija mogla
da posluži kao izvor za stvaranje inbred linija belog zubana koje već sadrže dominantni Ga
gen.
PONAŠANJE SREDNJERANIH HIBRIDA KUKURUZA RAZLIČITOG TIPA ZRNA U
RAZLIČITIM USLOVIMA GAJENJA
Milomir Filipović, Snežana Mladenović Drinić i Milena Simić
Institut za kukuruz „Zemun Polje”, Zemun Polje
Srednje rani hibridi kukuruza FAO 300-400 grupe zrenja, mogu se uspešno gajiti i u
područjima sa dužom i u područjima sa kraćom vegetacionom sezonom. Manji habitus
omogućuje gajenje ovih hibrida u većim gustinama zbog čega se često ostvaruju veći prinosi
u odnosu na hibride kukuruza sa dužom vegetacijom.
Cilj ovog rada je bio, da se utvrdi koji srednje rani hibrida u pogledu tipa zrna najviše
odgovaraju u područjima sa dužom i u područjima sa kraćom vegetacionom sezonom. Kao
materijal za ovo proučavanje odabrano je 8 nesrodnih inbred linija kukuruza i to četri linije sa
zrnom tipa zubana i četri linije sa zrnom tipa tvrdunca. Dialelnim ukrštanjem dobijeno je 6
hibrida sa zrnom tipa zubana, 6 hibrida sa zrnom tipa tvrdunca i 16 hibrida sa zrnom tipa
poluzubana-polutvrdunca.
Dobijeni rezultati pokazuju da u područjima sa dužom vegetacionom sezonom srednje
rani hibridi sa zrnom tipa zubana daju veće prinose zrna i imaju bolje otpuštanje vlage iz zrna
od hibrida sa zrnom tipa tvrdunca. U područjima sa kraćom vegetacionom sezonom hibridi sa
zrnom tipa tvrdunca imali su približno iste prinose zrna i sadržaj vlage u zrnu kao hibridi sa
zrnom tipa zubana, što ih čini pogodnijim za gajenje u ovim uslovima.
ODNOS RODNOSTI I ZAPREMINE KOKIČAVOSTI HIBRIDA
KUKURUZA KOKIČARA (Zea mays L. everta)
Zorica Pajić, Jelena Srdić i Milomir Filipović
Institut za kukuruz «Zemun Polje», Zemun Polje
Pored prinosa, ekonomski važne osobine, podjednako je važna zapremina kokičavosti
koju selekcionari kokičara poboljšavaju selekcinim postupcima. To je i glavna osobina koja
odvaja kokičar od drugih tipova kukuruza. Da bi se obezbedio uspeh u selekciji kokičara na
određena osobine potrebni su i specifični postupci radi ocenjivanja tih svojstava na koja se
vrši oplemenjivanje (pr. određivanje stepena kokičavosti i kvaliteta kokica). Oplemenjivanje
kokičara na poboljšanje prinosa nije primarna osobina oplemenjivanja. Ako hibrid kokičara
ne proizvodi visoku zapreminu kokičavosti i visok kvalitet kokica, neće biti korišćen u
proizvodnji, bez obzira koliko je rodan.
U ogledu sa hibridima kokičara koji je sejan na dve lokacije, određivan je prinos,
zapremina kokičavosti i odnos ove dve podjednako važne osobine. Na osnovu srednjih
vrednosti za obe ogledne lokacije rangirane su ispitivane hibridne kombinacije za osobine
prinos zrna i zapremina kokičavosti. Dobijeni rangovi iskorišćeni su za izračunavanje
Spearman-ovog koeficijenta korelacije ranga. Dobijena vrednost nije statistički značajna, ali
ipak ukazuje na slabu negativnu zavisnost između ovih osobina. Ovi rezultati još jednom su
potvrdili težinu zadatka koji se nalazi ispred oplemenjivača kukuruza kokičara, a to je da
izaberu hibridnu kombinaciju koja će se istovremeno odlikovati visokim prinosom, ali i
dobrom zapreminom kokičavosti.
STRUKTURNI ODGOVOR TKIVA LISKE ŠEĆERNE REPE NA USLOVE
KRATKOTRAJNOG VODNOG DEFICITA
1
Milorad Perčić1, Jadranka Luković2 i Ivana Maksimović1
Poljoprivredni fakultet, Novi Sad i Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad
2
PMF, Departman za biologiju i ekologiju, Novi Sad
Suša je abiotički faktor koji značajno ograničava proizvodnju šećerne repe u našim
agroekološkim uslovima. Jedan od ciljeva oplemenjivanja je stvaranje genotipova sa
povećanom tolerantnošću prema nedostatku vode. U radu je prikazan uticaj kratkotrajnog
vodnog deficita na anatomske karakteristike listova 10 genotipova šećerne repe koji su u
poljskim uslovima ispoljili različitu tolerantnost prema vodnom deficitu. Ogledi su izvedeni u
polukontrolisanim uslovima, na biljkama starim 90 dana. Debljine liske, palisadnog i
sunđerastog tkiva su se značajno povećale kod 5 genotipova a kod 2 su se vrlo značajno
smanjile. Promene u debljini liske i debljini fotosintetskog tkiva su rezultat promena veličine
ćelija a ne promena broja slojeva ćelija palisadnog i sunđerastog tkiva. Genotipovi kod kojih
je došlo do smanjenja ili manjeg povećanja debljine tkiva liske pokazali su veću tolerantnost
prema nedostatku vode.
KORIŠĆENJE IN VITRO METODA U ODRŽAVANJU OČEVE KOMPONENTE
TRIPLOIDNE HIBRIDNE SORTE ŠEĆERNE REPE
Nikola Čačić, Snežana Mezei, Lazar Kovačev, Nevena Nagl i Milorad Rajić
Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad
Multigermni tetraploidi oprašivači šećerne repe su populacije, jer njihova autosterilnost
onemogućava stvaranje inbred linija. U toku održavanja populacije oprašivača ne sme doći
do promene frekvencije gena koja bi mogla uzrokovati neželjene promene u proizvodnim
karakteristikama sorte. Pri održavanju populacije oprašivača, odabir genotipova vrši se na
osnovu proizvodnih karakteristika ili PKS njihovih potomstava. U istraživanjima je korišćen
sorta Crvenka mz. Od odabranih genotipova formirane su dve populacije: A od semena
superiornih genotipova dobijenog u slobodnoj oplodnji (half sib); B od biljaka superiornih
genotipova dobijenih vegetativnom propagacijom (full sib).Ukrštanjem izvorne populacije
oprašivača i populacija A i B sa cms linijom A-0401 dobijena su 3 F1 hibrida koji su sa
roditeljima (3 oprašivača i 1 cms linija) uključeni u poljski mikroogled u cilju ispitivanja
proizvodnih karakteristika. Populacije A i B su ispoljile bolje kombinirajuće sposobnosti od
izvorne populacije oprašivača. F1 hibrid populacije A imao je za 2.51 t/ha veći prinos korena
i za 0.28 t/ha veći prinos kristalnog šećera od F1 hibrida izvorne populacije oprašivača. F1
hibrid populacije B imao je za 3.11 t/ha veći prinos korena, i za 0.04 % veći sadržaj šećera pa
je u prinosu kristalnog šećera za 0.50 t/ha nadmašio F1 hibrid izvorne populacije oprašivača.
KOMBINACIONE SPOSOBNOSTI ZA PRINOS KORENA I SADRŽAJ ŠEĆERA
KOD ŠEĆERNE REPE
Živko Ćurčić i Lazar Kovačev
Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad
Cilj rada je bio da se ispitaju opšte kombinacione sposobnosti (OKS) roditelja i posebne
kombinacione sposobnosti (PKS) dobijenih hibrida šećerne repe. Materijal za istraživanje se
sastojao od 8 inbred linija, 3 CMS testera kao majčinske komponente i 24 F hibrida.
Analizirana su sledeća kvantitativna svojstva: prinos korena i sadržaj šećera. Opšte i posebne
kombinacione sposobnosti su utvrđene metodom linija x tester. Linije sa pozitivnim OKS
dale su hibride sa visokim PKS. Pozitivne vrednosti PKS utvrđene su kod kombinacija
nastalih ukrštanjem roditelja kod kojih jedan ima dobre, a drugi loše vrednosti OKS. Linije sa
pozitivnim vrednostima OKS za prinos korena imale su niske ili negativne vrednosti OKS za
sadržaj šećera i obrnuto. Linija L3 i linija L6 imale su pozitivne vrednosti i za prinos korena i
za sadržaj šećera. U cilju dobijanja hibrida visokog prinosa korena sa visokim sadržajem
šećera prednost bi trebale imati linije sa pozitivnim vrednostima OKS i za prinos korena i za
sadržaj šećera. U nasleđivanju prinosa korena veći značaj ima neaditivna genotipska
varijansa, dok u nasleđivanju sadržaja šećera značajan udeo ima i aditivna genotipska
varijansa.
KAKO POVEĆATI POTENCIJAL ZA PRINOS ŠEĆERNE REPE UPOTREBOM
NS-BETAFIXINA
Nastasija Mrkovački, Snežana Mezei, Nikola Čačić i Lazar Kovačev
Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad
Mikrobiološko đubrivo za šećernu repu, NS-Betafixin, pretstavlja rezultate
višegodišnjih istraživanja. U sastav ovog preparata uključeni su selekcijom dobijeni sojevi
roda Azotobacter, a izolovani iz rizosfere šećerne repe i sa sposobnošću fiksacije azota iz
atmosfere. Takav mikrobiološki preparat može da se nanosi na seme šećerne repe ili se
primenjuje inkorporacijom u zemljište pre ili u setvi.Cilj naših istraživanja bio je da utvrdimo
efekat dva naćina primene NS-Betafixina kod šećerne repe. U radu su korišćene tri hibridne
sorte šećerne repe stvorene u Naučnom institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu i
smeša sojeva Azotobacter chroococcum (NS-Betafixin-priznato mikrobiološko đubrivo za
šećernu repu iz 2003). Ogledi su postavljeni na tri lokaliteta (Novi Sad, Sombor, Kikinda) po
slučajnom blok sistemu u četiri ponavljanja i sa dva načina primene NS-Betafixina:
1.inkorporacijom u zemljište neposredno pre setve i 2. nanošenjem na seme tečne kulture
Azotobacter chroococcum (gustina 10 9 po cm 3). Rezultati naših ispitivanja pokazali su da je
broj Azotobactera u rizosferi šećerne repe bio povećan od 14-86% inkorporacijom NSBetafixina u zemljište na tri lokaliteta u Vojvodini. Takođe dobijeno je povećanje prinosa
korena šećerne repe 3-4 t/ha kod inokulisanih varijanti.
ODRŽAVANJE OPRAŠIVAČA SORTE LARA REKURENTNOM SELEKCIJOM
Snežana Mezei, Lazar Kovačev, Nikola Čačić, Nevena Nagl i Željka Stojaković
Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad
Metodom prezervacije in vitro moguće je dugi niz godina sačuvati genotipove u
neizmenjenom stanju. Ova metoda kod autosterilnih genotipova omogućuje primenu
rekurentne selekcije u identifikaciji genotipova sa boljim kombinacionim sposobnostima od
proseka populacije. Rekombinacijom odabranih superiornih genotipvoa moguće je stvoriti
novu populaciju sa poboljšanim kvantitativnim svojstvima. Cilj rada je bio da se od
potomstava superiornih genotipova čuvanih u in vitro uslovima formira nova populacija
oprašivača sorte Lara. Monogermna hibridna sorta Lara nastala je ukrštanjem majčinske
komponente, monogermne muško sterilne familije uske genetičke osnove, dobrih
kombinacionih sposobnosti, tolerantna na cerkosporu i sa Holly genom otpornosti prema
rizomaniji. Oprašivač je diploidna multigermna populacija koja se odlikuje tolerantnošću
prema cerkosori, a poseduje Rizor gene tolerantnosti prema rizomaniji U radu su korišćeni
fenotipski superiorni genotipovi populacije oprašivača od odabranih pojedinačnih biljaka iz
populacije. Stvorena je homogena klonska populacija koja je čuvana u banci genotipova.
Visok procenat stope umnažanja dobijen je stimulacijom aksilarnih pupoljaka na
vegetativnom tkivu cvasti. Na bazi proizvodnih karakteristika hibida superiorni genotipovi su
razmnoženi vegetativno i od njih je stvorena nova populacija oprašivača Lare.
CITOGENETSKA ISPITIVANJA CITOPLAZMATSKE MUŠKE STERILNOSTI KOD
ULJANE REPICE
Jovanka Atlagić, Ana Marjanović-Jeromela i Radovan Marinković
Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad
U oplemenjivačkim programima na uljanoj repici intenzivno se radi na stvaranju
hibrida. To podrazumeva iznalaženje novih izvora CMS-a, kao i njihovo prenošenje u
genotipove koji poseduju poželjne gene za ostala agronomski važna svojstva. U
istraživanjima su korišćeni različiti tipovi CMS-a, koji su povratnim ukrštanjima preneti u
inbred linije. Izučavanje svojstva CMS-a je izvršeno kroz procenu razvijenosti prašnika –
antera, ocenu prisustva polena u anterama, odredjivanje vitalnosti polena i analizu mejoze –
mikrosporogeneze. Najčešće su kod muško sterilnih cvetova antere bile slabo razvijene i bez
polena. Mejoza se odvijala normalno (pahiten, dijakineza, metafaza I, anafaza I, anafaza II,
telofaza II). Razlike u tipovima CMS-a su postojale u prekidu mikrosporogeneze u različitim
fazama. Najčešće je to bilo posle faze tetrada, ali su zabeleženi slučajevi formiranja
mikrospora, pa čak i polenovih zrna, ali deformisanih i sterilnih.
GENETIČKA DIVERGENTNOST GENOTIPOVA SOJE (Glycine max L.) ZA SADRŽAJ
FENOLNIH JEDINJENJA
Sanja Kereši3, Marija Kraljević-Balalić1, Đorđe Malenčić1 i Jegor Miladinović2
1
Poljoprivredni fakultet, Novi Sad
2
Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad
3
Postdiplomac, stipendista Ministarstva za nauku i zaštitu životne sredine, ev. br. projekta
6852
Fenolna jedinjenja prisutna u semenu soje imaju višestruku ulogu - povećavaju
njegovu otpornost na napade bolesti i štetočina i deluju kao efikasni antioksidanti čime
dodatno uvećavaju nutritivnu vrednost soje kao namirnice u ishrani ljudi i životinja. Cilj
istraživanja bio je da se odredi sadržaj ukupnih fenola i flavonoida u semenu 14 domaćih i
stranih genotipova soje, i da se primenom klaster analize utvrdi stepen njihove divergentnosti
za date biohemijske parametre. Sadržaj fenola i flavonoida je određen iz 70% acetonskog
ekstrakta semena spektrofotometrijskom metodom, a dobijeni podaci su obrađeni u
statističkim programima MSTAT-C i Statistica 7.0. Prema sadržaju fenola, genotipovi se
izdvajaju u tri klastera, a među pojedinim genotipovima su utvrđene značajne, odnosno
visoko značajne razlike. Po sadržaju flavonoida genotipovi su ujednačeni i grupisani takođe u
tri klastera, dok značajno manji sadržaj flavonoida ima samo domaća sorta Sava. Kao genotip
sa najvišim sadržajem flavonoida i fenola izdvaja se kineska linija LN92 - 7369, koja se zato
može preporučiti za dalje uključivanje u program hibridizacije.
GENETIČKA DIVERGENTNOST RODITELJSKIH LINIJA SOJE I PRINOS ZRNA U
POTOMSTVU
Vesna Perić, Iva Erić, Snežana Drinić-Mladenović i Mirjana Srebrić
Institut za kukuruz „Zemun Polje“, Zemun Polje
Glavni zadatak oplemenjivanja samooplodnih biljaka je dobijanje i identifikacija
superiornih genotipova, koji su rezultat transgresivne segregacije roditeljskih alela.
Verovatnoća za dobijanje ovakvih genotipova raste ukoliko su roditelji genetički divergentni
i razlikuju se u što većem broju alela za određeno svojstvo. Genetički markeri su korisno
sredstvo za procenu genetičke udaljenosti roditeljskih komponenti i predviđanje osobina
njihovog potomstva.
Cilj ovog rada bio je da se ispita genetička distanca (GD) izmedju genotipa ZPS 015 i
genotipova L 91-3103, Ravnica, Shine, L 90-14 and ZPS 107 i uporedi sa prinosom semena i
brojem superiornih linija u potomstvu. Genotip ZPS 015 korišćen je kao roditelj u
ukrštanjima sa ostalih pet genotipova. Svi genotipovi su dobrih agronomskih osobina i
pretpostavka je da će dati superiorno potomstvo. RAPD analizom ovih genotipova izvršenom
pomoću 18 prajmera dobijeno je ukupno 75 fragmenata, od čega je 20% bilo polimorfno.
Koeficijenti sličnosti po Jaccard-u kao i Simple Matching Coefficient ukazuju na malu
genetičku udaljenost roditelja. Podaci o prinosu potomstva F4 generacije svake kombinacije
ukrštanja upoređeni su sa GD roditelja pomoću Spearman-ove korelacije ranga i dobijena je
negativna i nesignifikantna vrednost koeficijenta.
UTICAJ EKOLOŠKIH USLOVA NA KORELACIJE MORFOLOŠKO-PROIZVODNIH
OSOBINA TRI SORTE SOJE
Radovan Sabovljević1, Vladan Plazinić2, Srđan Anđelović2 i Milorad Rošulj3
1
Poljoprivredni fakultet, Zemun
2
SELSEM-INR Uljarice, Beograd
3
Institut za kukuruz «Zemun Polje», Zemun Polje
U poljskim ogledima ispitivan je uticaj nekontrolisanih ekoloških uslova
(meteorološke prilike tokom vegetacionog perioda) i kontrolisanog ekološkog činioca
(gustina useva) na korelacionu povezanost u ispoljavanju morfološko - proizvodnih osobina
biljaka tri domaće sorte soje. Ogledi su bili u tri vegetaciona perioda (1999, 2000. i 2001.
godina) sa tri gustine useva (300.000, 400.000 i 600.000 biljaka po hektaru) i tri sorte soje
(Dragana, Nera i Volođa).
Na biljkama su merene sledeće morfološko - proizvodne osobine: visina stabla
(biljke); broj kolenaca; broj mahuna na biljci (ukupan); broj semena na biljci (ukupan); broj
grana na biljci; broj mahuna na granama; broj semena na granama. Utvrđeni su koeficijenti
korelacije (r) između svake osobine. Korelacije su utvrđene za svaku godinu (vegetacioni
period) posebno i svaku sortu soje posebno. Vrednosti koeficijenata korelacije (r) vrlo su
razlličite (po godinama, sortama i između osobina) ali se mogu utvrditi i tendencije
grupisanja tih koeficijenata. Gustina useva uzeta je u rastućem nizu pri postavljanju
korelacija.
Za osobine broj mahuna na biljci (ukupno) i broj semena na biljci (ukupno) urađena je
i klaster - analiza (po osnovi razlika, Euklidsko rastojanje) u odnosu na interakcije ukupnih
ekoloških uslova (godina x gustina) u usevu soje. Klaster - grupisanje i korelacioni
koeficijenti pokazuju podudarnost u ispoljavanju. Na osnovu klaster - analize (dendrograma)
tri ispitivane sorte soje jasno se razlikuju u odnosu na uticaj ukupnih ekoloških uslova.
HEMIJSKA MUTAGENEZA KUPUSA Brassica oleracea var capitata L.
І. PREŽIVLJAVANJE I VARIJABILNOST MORFOLOŠKIH SVOJSTAVA M1
GENERACIJE
Galina Antonova, Vesselina Nikolova, Valentina Petkova i Nasya Tomlekova
Maritsa Vegetable Crops Research Institute, Plovdiv, Bulgaria
Cilj ovih istraživanja je bilo određivanje uticaja hemijskog mutagena – etil metan
sulfonata (EMS) na klijanje i preživljavanje biljaka kupusa sorte Ditmarsko u M1 generaciji,
kao i određivanje promena fenotipske ekspresije morfoloških u tehnološkoj zrelosti.
Primena hemijskog mutagena EMS na seme sorte Ditmarsko u koncentracijama od 0.5%,
0.6% i 0.7% nije uzrokovala smrtnost u dozi ispod LD50 u M1 generaciji. Klijanje i
preživljavanje su relativno stabilni procesi, na koje je koncentracija EMS različito uticala.
Hemijski mutagen je imao inhibitorni i stimulativni efekat na ekspresiju morfoloških
svojstava genotipova M1 generacije. To je rezultiralo u širokoj fenotipskoj raznovrsnosti u
odnosu na ispitivani indeks.
HEMIJSKA MUTAGENEZA KUPUSA Brassica oleracea var capitata L.
ІII. EFEKAT ETIL METAN SULFONATA NA MIKROSPOROGENEZU I FERTILNOST
POLENA
Vesselina Nikolova, Antonova Galina, Nasya Tomlekova i Valentina Petkova
Maritsa Vegetable Crops Research Institute, Plovdiv, Bulgaria
Cilj istraživanja je bio izučavanje uticaja različitih koncentracija (0,5, 0,6 i 0,7%) etil
metan sulfonata na mikrosporogenezu i fertilnosti muških gameta u M1 biljkama dobijenih od
tretiranog semena sorte kupusa Ditmarsko.
Ustanovljeno je da povećanje koncentracije EMS rezultira u smanjenju fertilnosti polena i
povećanju procenta biljaka sa niskom vrednošću ovog svojstva. Citološka analiza biljaka sa
niskom fertilnošću polena pokazuje da EMS ima negativan efekat na konjugaciju homologih
hromozoma i takođe na njihovo pravilno deljenje i migraciju ka polovima vretena, što rezultira u
poremećaju mikrosporogeneze i formiranju neredukovanih i neizbalansiranih gameta.
HEMIJSKA MUTAGENEZA KUPUSA Brassica oleracea var capitata L.
ІV. DNK POLIMORFIZAM
Nasya Tomlekova, Vesselina Nikolova, Valentina Petkova i Galina Antonova
Maritsa Vegetable Crops Research Institute, Plovdiv, Bulgaria
Korišćen je ISSR-PCR metod za detekciju indukovane varijabilnosti na nivou DNK u
M1 generaciji posle hemijskog tretmana semena sorte kupusa Ditmarsko sa EMS u
koncentracijama 0,5, 0,6 i 0,7%.
Primenom slučajno odabranih primer sekvenci između tandem ponavljanja dobijeni
su različiti uzorci biljaka mutanata proučavane vrste. Utvrđen je polimorfizam između
kontrolnih i M1 biljaka. Identifikovani su različiti DNK profil biljaka mutanta. Kao rezultat
predselekcionog pregleda M1 biljaka promenjeni genotipovi su izabrani i seme za sledeću M2
generaciju je sakupljeno.
NENA – SORTA OZIME ULJANE REPICE
Radovan Marinković, Dragan Škorić i Ana Marjanović-Jeromela
Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad
Novostvorena sorta ozime uljane repice koja je bila u ogledima Saveznog zavoda za biljne i
životinjske genetičke resurse u periodu od 2002. – 2004. godine pod brojem 9346/01., a
prijavljena pod oznakom NS-L-15 priznata je 19. januara 2005. godine pod brojem 320-0939/14/1-2005-06. Novopriznata sorta je upisana u Registar novostvorenih sorata pod
komercijalnim imenom NENA.
Nena je sorta ozime uljane repice, iz grupe "0", priznata 2005. Ima zeljasto stablo, plavičasto
zelene boje, visine 95-125 cm sa 6-9 bočnih grana koje se pojavljuju na visini iznad 45 cm.
Na jednoj biljci se nalazi 9-12 listova i oko 520 plodova (ljuski) sa 10-30 semenki. Masa
1000 semena je 4,0g. Dužina vegetacije je od 283 - 288 dana. Poseduje visok genetski
potencijal za prinos semena – preko 4,5 t/ha, a sadržaj ulja u semenu se kreće oko 47%.
Dobro podnosi niske temperature. Zbog niskog sadržaja eruka kiseline (ispod 1%) ulje joj je
pogodno za ljudsku ishranu (Marinković i sar., 2003).
KOMBINIRAJUĆE SPOSOBNOSTI LINIJA ULJANE REPICE (Brassica napus L.)
Ana Marjanović-Jeromela, Radovan Marinković i Dragana Miladinović
Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad
Površine pod uljanom repicom u svetu su u stalnom porastu. Uljana repica se gaji za
dobijanje ulja za humanu konzumaciju, za proizvdnju stočne hrane i biodizela. Za brži
napredak u oplemenjivanju neophodno je poznavanje varijabilnosti i kombinacionih
sposobnosti selekcionog materijala, odnosno načina nasleđivanja pojedinih svojstava.
U radu su analizirane opšte (OKS) i posebne (PKS) kombinacine sposobnosti pet
sorata uljane repice i način nasleđivanja visine biljke, visine prve bočne grane, broja bočnih
grana i prinosa semena po biljci. Pozitivni heterozis ispoljio se za visinu biljke i broj bočnih
grana kod jedne kombinacije ukrštanja, a za visinu prve bočne grane i prinosa semena kod
dve kombinacije ukrštanja.
PRINOS ZRNA I ULJA SUNCOKRETA U ZAVISNOSTI OD ROKA SETVE
Igor Balalić1, Nenad Dušanić1 i Jovan Crnobarac2
1
Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad
2
Poljoprivredni fakultet, Novi Sad
S obzirom na činjenicu da je suncokret u nizu zemalja, među koje spada Srbija i Crna,
osnovna biljna vrsta za proizvodnju jestivog ulja, stvaraju se hibridi koji će omogućiti visoku
proizvodnju semena, odnosno ulja sa jedinice površine. Cilj ovog rada je bio da se ispita
uticaj rokova setve, hibrida i godine na prinos semena i ulja kod suncokreta. Odabrana su tri
hibrida (Miro, Rimi, Pobednik), koji su zasejani u 8 različitih rokova (počev od 20. marta do
1. juna sa intervalom od 10 dana). Ogled je postavljen po slučajnom blok sistemu u 4
ponavljanja na oglednom polju Naučnog instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, u
toku dve vegetacione sezone. Prinos semena izražen je u kg/ha, a prinos ulja (kg/ha) je
dobijen kao proizvod prinosa zrna i sadržaja ulja. Podaci su obrađeni u programu
STATISTICA 7.0. Analiza varijanse je pokazala da je prinos zrna i ulja u najvećoj meri bio
uslovljen godinom (83.5% tj. 91.5%), mada su i ostali izvori varijacije bili značajni, osim
interakcije hibrid x godina za obe ispitivane osobine. Ni prinos ulja nije značajno varirao u
zavisnosti od hibrida. Udeo rokova iznosio je 3.72% za prinos zrna i 4.27% za prinos ulja.
Prinos zrna i prinos ulja bio je značajno veći u 2004. nego u 2005. godini, uzimajući u obzir
prosek za sve rokove setve i hibride.
CITOGENETSKA ISPITIVANJA HEKSAPLOIDNE VRSTE Helianthus tuberosus I
NJENIH F1 I BC1F1 HIBRIDA SA GAJENIM SUNCOKRETOM, H. annuus
Jovanka Atlagić i Sreten Terzić
Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad
H.tuberosus predstavlja potencijalni izvor otpornosti prema mnogim
prouzrokovačima bolesti. U istraživanjima su korišćene tri populacije vrste H.tuberosus koje
su ukrštane sa gajenim suncokretom. Dobijeno je 6 hibridnih kombinacija F1 i 2 BC1F1 gen.
Izvršena je analiza mejoze acetokarmin metodom (Georgieva-Todorova, 1976) i vitalnosti
polena bojenom metodom (Alexander, 1969). Mejoza kod gajenog suncokreta proticala je
normalno, a vitalnost polena bila visoka (96,8-98,9%). Kod vrste H. tuberosus mejoza je
proticala uz nizak % nepravilnosti tipa neuključenih hromozoma. Vitalnost polena je bila
visoka (97,2-98,7%). Kod F1 hibrida najčešće je bilo normalno parenje hromozoma (34
bivalenta), a zabeležene su mejocite sa 28-32 bivalenta uz pojavu uni- i kvadrivalenata.
Procenat mejocita sa izbeglim hromozomima u metafazi I je bio 24,6-87,2, sa izostalim
hromozomima u anafazi I 10,5-81,0, a u telofazi 25,0-33,3. Hromozomski mostovi su
detektovani u 0-9.9% anafaznih mejocita. Vitalnost polena kod F1 hibrida se kretala od 27,047,9%. Kod BC1F1 hibrida broj bivalenata je bio od 16-25, univalenata od 2-18, a
multivalenata od 0-1. Iako je očekivan triploidan broj hromozoma (51) kod BC1F1 hibrida
broj hromozoma je bio od 45-57. Vitalnost polena se kretala 0-54,3%.
PROVERA USPEŠNOSTI MEĐUVRSNOG UKRŠTANJA POPULACIJA DIVLJE VRSTE
Helianthus annuus L. SA GAJENIM SUNCOKRETOM
Sreten Terzić, Jovanka Atlagić i Dejana Panković
Naučni i nstitut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad
Radi provere uspešnosti ukrštanja, posmatrane su promene u fenotipu, mejozi i
vitalnosti polena F1 hibrida u odnosu na roditelje, kao i polimorfnost mikrosatelitskih
sekvenci DNK (SSR) u međuvrsnom ukrštanju divlje vrste Helianthus annuus L. sa gajenim
suncokretom.
Osobine fenotipa F1 hibridnih biljaka su bile ili bliže divljoj vrsti ili intermedijarne. U
mejozi F1 hibrida je bio prisutan mali broj mejocita (0 do 10%) sa nepravilnostima u parenju
hromozoma. Primenom SSR markera potvrđeno je da su hibridne kombinacije dobijene
međuvrsnim ukrštanjem. U većini hibridnih kombinacija su nađeni aleli kojih nije bilo kod
roditelja što je dodatni dokaz da one nisu nastale samooplodnjom.
Dobijeni rezultati ukazuju da se SSR markeri mogu efikasno koristiti za proveru
uspešnosti ukrštanja filogenetski bliskih vrsta, kod kojih u F1 generaciji nisu prisutne
značajne promene u fenotipu, mejozi i vitalnosti polena.
GENETIKA PREČNIKA GLAVE I MASE 1000 SEMENA: HERITABILNOST, BROJ
DELUJUĆIH FAKTORA I KORELACIJE
Radovan Marinković, Dejan Jovanović i Ana Marjanović – Jeromela
Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad
Kod dva dvolinijska hibrida nastala ukrštanjem između četiri inbred linije suncokreta
analiziran je uticaj gena sa aditivnim i dominantnim efektima kao i njihova interakcija u
nasleđivanju mase 1000 semena i prečnika glave. Proučavana je heritabilnost u užem i širem
smislu (ha i hb) kao i broj faktora (k) koji uslovljavaju razlike kod navedenih svojstava.
Pojedinačni (scaling) testovi i procene efekata aditivnih, dominantnih i epistatičkih gena
rađeni su po modelu Generation Mean Analysis (Mather, 1949 i Mather i Jinks, 1982).
Heritabilnost u širem smislu (hb) računata je prema Mahmud i Kramer (1951), Briggs i
Knowles (1967), Mather (1949), Burton (1951), Weber i Moorthy (1952) i Lawrence i Jinks
(1973), a u užem smislu (ha) prema Warner (1952). Standardna greška za izračunavanje
heritabilnosti računata je kao što su predložili Pesek i Baker (1971). Izračunavanje broja
efektivnih faktora koji uslovljavaju razlike u masi 1000 semena i sadržaju ljuske rađena je
prema Weber (1950) i Burton (1951). Regresioni i korelacioni koeficijenti izračunati su za
svaku liniju posebno prema Briggs i Knowles (1967). Aditivno dominantan model nije bio
adekvatan za masu 1000 semena kod drugog (C2), a za prečnik glave kod oba ukrštanja (C1 i
C2). Model je bio adekvatan za masu 1000 semena kod prvog (C1) ukrštanja. Aditivni genski
efekti bili su značajniji od neaditivnih u nasleđivanju mase 1000 semena kod oba, a u
nasleđivanju prečnika glave kod drugog (C2) ukrštanja. Epistatički genski efekti aditivan x
dominantan (j) i dominantan x dominantan (l) bili su značajno uključeni samo u nasleđivanju
mase 1000 semena i to kod drugog ukrštanja. Tip epistaze bilo je moguće odrediti samo za
masu 1000 semena kod drugog ukrštanja. Ispoljila se duplikatna epistaza između
dominantnih gena sa negativnim predznakom. Heritabiolnost u širem smislu se kretala od
47,57% do 50,20% - u proseku 48,54% za masu 1000 semena i od 0,0% do 60,39% - u
proseku 34,80% za prečnik glave. Heritabilnost u užem smislu za masu 1000 semena bila je u
proseku 13,94%, a za prečnik glave 34,87%. Jedan gen je kontrolisao razliku za oba
proučavana svojstva kod korišćenih linija.
ISPITIVANJE KOMPONENTI PRINOSA U SELEKCIONOM MATERIJALU
KROMPIRA
Emiliya Nacheva
Institute of Vegetable Crops, Maritza, Plovdiv, Bulgaria
Tokom perioda 2003-2005 godina u Institut za povrtarstvo Maritza, Plovdiv ispitivane su
komponente prinosa sedam srednje-ranih sorata i linija (E 28, E 30, E 68, E 102, E 199, E
330, Sante) krompira. Cilj istraživanja je utvrđivanje efekta uslova ekoloških regiona, godine,
genotipa i interakcije između njih na variranje broja izdanka po biljci, broj krtola po izdanku,
standardni i nestandardni broj krtola po biljci, standardnu težinu krtola. Linije E 68 (5,6) i E
30 (4,9) imaju veći broj izdanaka po biljci, a linije E 102 (118,9g) i E 199 (90,2g) veću
standardnu težinu krtola. Najveći prinos su imale (g/bokoru) linije Е 102 (808,5g) i Е 199
(775,7g).
Fenotipska varijabilnost glavnih komponenti prinosa (broj izdanaka po biljci, broj krtola po
izdanku i težina standardnih krtola) je uslovljena pre svega razlikama u između genotipova
ispitivanih linija i sorata, dok varijabilnost njihovih derivata (broj krtola i težina po bokoru) u
mnogome zavisi od interakcije genotipa sa faktorima spoljašnje sredine.
ISKORIŠĆAVANJE MUTANATA (NOR I RIN GENA) U OPLEMENJIVANJU
PARADAJZA (Licopersicon esculentum MILL.)
Dejan Cvikić1, Bogoljub Zečević1, Nenad Pavlović1 i Slaven Prodanović2
1
Institut SRBIJA, Centar za povrtarstvo, Smederevska Palanka
2
Poljoprivredni fakultet, Zemun
Metodom punog dialela (bez recipročnih ukrštanja) izvršena su ukrštanja dve linije
paradajza sa normalnim periodom sazrevanja plodova (NR-1 i NR-2) i dve mutantne linije
(NR-10 i NR-12) kod kojih je period sazrevanja odložen (shelf life). Izvršena je determinacija
mutantnih gena pomoću χ2 testa na uzorku od 100 plodova F2 generacije.
Praćeno je propadanje ubranih plodova do 60-og dana nakon berbe, a podaci su
uzimani u intervalima na svakih 10 dana na roditeljskim linijama i potomstvu F1 i F2
generacije. Plodovi su čuvani u kontrolisanim uslovima (u mraku, na temperaturi od 5oC.).
Možemo reći da genotipovi paradajza sa nor ili rin genom poseduju poželjne osobine
(odloženo sazrevanje, mogućnost dugog čuvanja, kao i veliku čvrstinu ploda) koje zahtevaju
savremeni pravci selekcije, te ih s toga treba uključiti u selekcione programe koje za cilj
imaju stvaranje komercijalnih F1 hibrida.
RUBIN – NOVA SORTA PAPRIKE ZA MLEVENJE
Velichka Todorova i Galina Pevicharova
Maritsa Vegetable Crops Research Institute, Plovdiv, Bulgaria
Nova sorta je stvorena u Maritsa Institutu za povrtarstvo, Plovdov, Bugarska. To je
visoko prinosna sorta paprike pogodna za mlevenje i uljane smole.
Biljke formiraju grm neograničenog rasta srednje visine 46 – 65 cm sa 20-25 cm
dugim stablom, 2-3 poredane dobro olistale grane i sa prosečno 9-16 crvenih plodova. Listovi
su zeleni, ovalni, zašiljeni na vrhu sa srednjom dužinom i širinom.
Rubin se ističe visećim plodovima i lakšim branjem u odnosu na druge dve bugarske
sorte Gorogled 6 i Buketen 50. Plodovi su sa oštrim vrhom, uskom osnovom i pokrivenom
čašicom. Plod je prosečne dužine 9-11 cm i prečnika oko 2 cm. Površina ploda je relativno
glatka sa veoma tankim uzdužnim udubljenjima i bez ožegotina. Težina ploda je prosečno 815 g i iskorljistivi deo ploda čini 85-90%.
Rubin prevazilazi sortu Gorogled 6 u prinosu suve materije za 10 - 15 % i Buketen 50
za 15 - 20 %. Sadržaj suve materije u optimalnom vremenu berbe je oko 22% i pigment je
između 170 - 220 ASTA. Nova sorta se ne razlikuje po kvalitetu i količini pigmenta od
Gorogled 6 i Buketen 50. Sorta Rubin zadržava visok nivo pigmenta tokom jednogodišnjeg
čuvanja u skladištima.
PROIZVODNE KARAKTERISTIKE EKSPERIMENTALNIH HIBRIDA PAPRIKE
Todor Tudžarov
Zemjodelski Institut, Skopje
Paprika je jedna od vodeќih povrtarskih kultura u Makedoniji koja pokriva 7-9000 ha
i sve više ima izvoznu orientaciju. U izvozu pored papriku za industrisku preradu nameќe se
rana proizvodnja. Podem plasteničke proizvodnje koja svakodnevno se usovršava zahteva i
soodvetne visokorodne i kvalitetne sorte i hibride. To je pobudilo interes za stvarenje
sopstvenih hibrida, adaptirane na agroekoloških uslova koje posedujemo, koji bi bili nosioci
proizvodnje. U ovom radu ispitali smo14 hibrida uz 4 standarda i to: 10 sa lutim i 4 sa
slatkim plodovima. Ispitivanja su izvedena u plastenike bez zagrevanje u toku dve godineu
Skoplju i Prilepu sa po 20 biljaka bez ponavljanja. Produktivnost hibrida kretala se od 84,7
do 112,4 t/ha kod lutih i od 75,5 do 101,8 t/ha kod slatkih hibrida. Ranozrelost pojedinih
hibrida bila je od 47,1 do 57,1 % kod lutih i od 42,8 do 62,8 % kod slatkih. Masa ploda kreќe
se od 37 do 59 grama kod lutih i od 45 do 99 grama kod slatkih u proseku . Ispitivani hibridi
imaju glavno žutu boju ili su sa žuto belu ili žuto zelenu nijansu. Forma plodova uglavnom je
rogovidna kod lutih do tip kapija kod slatkih hibrida. Imajuќi u vidu rezultate koje smo dobili
treba da se više radi na 5-6 lutih hibrida i na dva slatkih sa ciljem unošenje u sortnoj listi.
VARIJABILNOST I KOEFICIJENT HERITABILNOSTI PROSEČNOG SADRŽAJA
SUVE MATERIJE U LUKOVICAMA CRNOG LUKA (Allium cepa L.)
Nenad Pavlović1, Dejan Cvikić1, Milan Zdravković1, Radiša Đorđević1 i Slaven Prodanović2
1
Institut SRBIJA, Centar za povrtarstvo, Smederevska Palanka
2
Poljoprivredni fakultet, Zemun
U cilju ispitivanja varijabilnosti prosečnog sadržaja suve materije u lukovicama crnog
luka, postavljen je ogled na oglednom polju Centra za povrtarstvo u Smederevskoj Palanci u
toku 2000. i 2001. godine. Ogled je izveden po slučajnom blok sistemu u pet ponavljanja. Za
istraživački materijal korišćeno je deset sorata, različitog geografskog porekla. Utvrđene
vrednosti ispitivanih svojstava su obrađene analizom varijanse dvofaktorijalnog ogledamodel 2. (Hadživuković, 1991). Komponente fenotipske varijanse, genotipski i fenotipski
koeficijent varijacije i heritabilnost u širem smislu izračunate su prema Singh i Chaudhary
(1976).
Značajna varijabilnost je dobijena za prosečni sadržaj suve materije u lukovicama
tokom obe godine istraživanja. Ispitivana osobina imala je varijansu genotipa veću od
varijanse faktora spoljašne sredine i koeficijent fenotipske varijacije veći od koeficijenta
genetičke varijacije.
Veći udeo genetičke u ukupnoj fenotipskoj varijabilnosti potvrđuje visoka
heritabilnost.
UTICAJ AFILA GENA NA VISINU FORMIRANJA
PRVIH MAHUNA KOD GRAŠKA Pisum sativum L.
Radiša Đorđević, Bogoljub Zečević, Jelena Damnjanović, Nenad Pavlović i Milan
Zdravković
Institut SRBIJA, Centar za povrtarstvo, Smederevska Palanka
Gen af u homozigotnom recesivnom stanju kod graška uslovljava modifikaciju lista
biljke, tako da se umesto normalne građe lista (parno-perast), formira vitice sa zaliscima.
Sorta Filigreen afila tipa ukrštena je sa 12 sorti normalne građe lista, sa ciljem utvrđivanja
uticaja afila genotipova na visinu formiranja prvih mahuna graška u potomstvu. Ova osobina
ima veliki značaj kod industrijskih sorti koje se mehanizovano ubiraju. Genetička analiza F1 i
F2 generacije (odnos razdvajanja 3:1, normalni list : afila) utvrdila je monogenetski karakter
ove osobine. Visina stabljike do prvih mahuna F1 generacije (koja je normalnog lista) viša je
nego kod roditelja oba tipa za 14% prosečno, i javlja se kao uticaj superdominacije i
heterozisa. U F2 generaciji kod biljaka sa normalnom građom došlo je do smanjenja visine
stabljike do prvih mahuna u odnosu na F1 za 8%, a kod afila biljaka za 12% u odnosu na F1
generaciju. Visina formiranja prvih mahuna F2 afila populacije bila je na nivou visine kod
viših roditelja (očeva).
KOMBINACIONE SPOSOBNOSTI ZA MASU PLODA LUBENICA
Jelica Gvozdanović-Varga, Mirjana Vasić i Janko Červenski
Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad
Lubenica zauzima značajne površine u setvenoj strukturi povrća, i jedan od faktora
unapređenja ove proizvodnje je odgovarajući sortiment. Oplemenjivanje uključuje stvaranje
čistih linija i ispitivanje kombinacionih sposobnosti različitim metodama ukrštanja. U radu je
korošćeno 6 linija lubenica, na kojima su izvedena ukrštanja po metodi potpunog dialela.
Analizirana je masa ploda jer je to jedna od osobina koja direktno utiče na visinu prinosa, a
ujedno i tržišna karakteristika ploda. ANOVA kombinacionih sposobnosti ispitivanih linija
ukazala je da postoje visoko značajne razlike za OKS i PKS. Kao dobri opšti kombinatori za
krupnoću ploda pokazale su se linije P-2 i P-4, koje su imale i visoke vrednosti PKS u direknim i
recipročnim ukrštanjima. Frekvencija dominantnih alela bila je veća od recesivnih, ali je
vrednost prosečnog stepena dominacije manja od jedinice te se u nasleđivanju krupnoće ploda
lubenica radi o parcijalnoj dominaciji uzevši u obzir sve kombinacije.
KOMPONENTE PRINOSA SEMENA POPULACIJA ENGLESKOG LJULJA
(Lolium perenne L.)
Dejan Sokolović, Jasmina Radović, Zoran Lugić, Zorica Tomić i Snežana Babić
Institut SRBIJA, Centar za krmno bilje, Kruševac
Nakon dugotrajnog procesa selekcije i dobijanja određene količine osnovnog semena
nove sorte engleskog ljulja predstoji dug put za umnožavanjem semena sorte. Novokreirani
genotipovi moraju posedovati mogućnost dobre produkcije semena da bi proces umnožavanja
bio isplativ i da bi postojalo interesovanje semenara za proizvodnjom istog. Usled toga,
tokom kreiranja novih sorti engleskog ljulja, pored oplemenjivanja na agronomski najbitnije
osobine, treba posebnu pažnju posvetiti oplemenjivanju na prinos semena.
U radu su proučavane komponente prinosa semena početnih oplemenjivačkih
populacija engleskog ljulja koje su prikupljene u centralnoj Srbiji. Najveći broj generativnih
izdanaka po biljci zabeležen kod populacije Jastrebac (502), koja je pokazala i najveći prinos
semena (8,12g po biljci). Takođe su proučavane sledeće osobine: dužina klasa, broj klasića na
klasu, dužina klasića, masa hiljadu semena i zametanje semena. Utvrđena je visoka genetička
varijabilnost u okviru populacija i vrlo značajna razlika između populacija za sve proučavane
osobine. Proučavajući međuzavisnost komponenti prinosa semena utvrđeni su značajni
koeficijenti korelacije između dužine klasa i broja generativnih izdanaka, kao i između
zametanja i vremena klasanja, odnosno broja klasića na klasu.
GENETIČKA VARIJABILNOST ZA KOMPONENTE PRINOSA SEMENA LUCERKE
(Medicago sativa L.)
Jasmina Radović, Zoran Lugić, Goran Jevtić i Ratibor Štrbanović
Institut SRBIJA, Centar za krmno bilje, Kruševac
Cilj rada je odredjivanje genetičke varijabilnosti poboljšane populacije lucerke za
komponente prinosa semena. Potomstvo je dobijeno ručnim ukrštanjem slučajno odabranih
biljaka po proceduri koju su za ksenogamne biljke predlozili Comstock i Robinson. Ogled je
postavljen po Nested dizajnu I sa setovima u okviru ponavljanja. Proučavano je ukupno 48
half-sib (HS) potomstava podeljena u dva seta. U toku dvogodišnjeg perioda iskorišćavanja
na pojedinačnim biljkama su praćene sledeće osobine: visina biljaka, broj izdanaka po biljci,
broj mahuna po stabljici, broj zrna po mahuni i prinos semena po biljci.
Rezultati pokazuju visoku varijabilnost za praćene osobine u obe godine istraživanja.
U prvoj godini, zbog povoljnih meteoroloških uslova, ostvarene su znatno veće vrednosti za
sve praćene osobine. Utvrđeni pokazatelji varijabilnosti ukazuju na visok genetički potencijal
ispitivane populacije. Visoka varijabilnost je utvrđena za prinos semena po biljci i broj
stabljika, dok je niži koeficijent varijacije dobijen za visinu biljaka i ostale praćene osobine.
Varijabilnost pojedinačnih biljaka u okviru HS potomstava je takođe bila visoka. Rezultati
ukazuju na značajnu genetičku varijabilnost unutar populacije za praćene osobine.
KORELACIONI ODNOSI KOMPONENTI PRINOSA SEMENA LUCERKE
Olivera Ilić i Dragan Đukić
Poljoprivredni fakultet, Novi Sad
U radu je dat prikaz rezultata istraživanja korelacionih odnosa komponenti prinosa
semena 10 genotipova lucerke u uslovima slobodne oplodnje (polycross). Istraživanja su
obavljena u Naučnom institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu u Rimskim
Šančevima od 2000. do 2002. godine. Na osnovu rezultata istraživanja, ustanovljene su
visoko značajne korelacione veze između broja mahuna po cvasti i broja zrna po cvasti (r=
0,645), kao i broja zrna po mahuni i broja zrna po cvasti lucerke (r= 0,685). Takođe, odnos
između broja cvasti po stabljici i prinosa semena bio je značajno pozitivan (r= 0,589).
Nasuprot tome, utvrđena je negativna korelacija između broja ovula po ovarijumu i prinosa
semena (r= –0,614), kao i broja ovula po ovarijumu i broja cvasti po stabljici lucerke (r=
−0,598).
Najveći prinos semena lucerke ostvaren je sa sortom Europe (651,40 kg ha-1), a
najmanji sa genotipom Le-6 (426,25 kg ha-1 semena), pa su razlike bile visoko značajne
(CV=14,93%).
OSOBINE DOMAĆIH SORTI CRVENE DETELINE (Trifolium pratense L.) PREMA
PROTOKOLU UPOV-A
1
Sanja Vasiljević , Aleksandar Mikić1, Vojislav Mihailović1, Slobodan Katić1, Zoran Lugić2,
Gordana Šurlan-Momirović3, Tomislav Živanović3, Dragan Milić1 i Imre Pataki1
1
Naučni institut za ratrstvo i povrtarstvo, Novi Sad
2
Institut SRBIJA, Centar za krmno bilje, Kruševac
3
Poljoprivredni fakultet, Zemun
Crvena detelina je druga po značaju višegodišnja krmna leguminoza. U Srbiji i Crnoj Gori se
gaji na oko 123.000 ha. Na domaćem tržištu najveća je potražnja za sortama stvorenim u
našim naučnim institutima (Centar za krmno bilje - Kruševac i Naučni institut za ratarstvo i
povrtarstvo, Novi Sad). S obzirom na sve veću potražnju semena naših domaćih sorti crvene
deteline u inostranstvu, a u cilju uključivanja u međunarodnu trgovinu od naročitog je značaja
pristupanje naše zemlje međunarodnoj organizaciji UPOV, sa sedištem u Ženevi.
Konvencijom UPOV o zaštiti biljnih sorti koja je 1961 god. doneta u Parizu, a sa revizijama
izmenjena 1972, 1978 i 1991 godine, definisana su prava oplemenjivača, a svaka biljna sorta
se može zaštiti ako je originalna, uniformna i stabilna. U cilju registracije i zaštite domaćih
sorti crvene deteline najpre su prikupljeni priznati međunarodni standardi, a potom je 2005.
god. u Naučnom institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu postavljen ogled po
protokolu UPOV-a za crvenu detelinu iz 1985. i 2001. godine. Sorte su ispitivane u odnosi na
sledeće osobine: boja semenjače, ploidnost, visina biljke u godini setve, boja lista u godini
setve, tendencija cvetanja u godini setve, vreme cvetanja, dužina stabljike, debljina stabljike,
broj internodija, maljavost stabljike, oblik srednje liske, dužina srednje liske, širina srednje
liske, učestalost pege na listu, forma rasta u jesen u godini setve. Pomoću multivarijacione
analize određene su sličnosti i razlike između ispitivanih sorata.
UTICAJ MORFOLOŠKIH OSOBINA NA PRINOS ZRNA PROTEINSKOG GRAŠKA
(Pisum sativum L.)
1
Vojislav Mihailović , Aleksandar Mikić1, Slobodan Katić1, Đura Karagić1, Pero Erić2 i
Branko Ćupina2
1
Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad
2
Poljoprivredni fakultet, Novi Sad
Mikroogled sa sortama proteinskog graška (Pisum sativum L.) izveden je na
oglednom polju Naučnog instituta za ratarstvo i povrtarstvo na Rimskim Šančevima tokom
2003, 2004. i 2005. godine, obuhvatajući tri sorte tzv. divljeg tipa (genetske strukture Det Le
Fa Fas Af Det), tri sorte ograničenog rasta stabla, skraćenih članaka i običnog tipa lista (det le
Af), tri sorte ograničenog rasta stabla, skraćenih članaka i afila tipa lista (det le af), dve sorte
fascijantnog stabla (fa fas) i tri sorte veoma razvijenog funikulusa (def). Sorte tzv. divljeg tipa
odlikovale su se najvećim prosečnim vrednostima visine biljke (92 cm) i broja članaka po
stablu (23,7). Najveći prosečan broj mahuna po biljci (8,0) i najveći prosečan broj zrna po
biljci (28,5) utvrđen je kod sorti sa fascijantnim stablom. Sorte ograničenog rasta stabla,
skraćenih članaka i običnog tipa lista, kao i sorte ograničenog rasta stabla, skraćenih članaka i
afila tipa lista, odlikovale su se najvećim prosečnim vrednostima mase hiljadu zrna (243 g i
230 g) i najvišim prinosima zrna po biljci (5,55 g i 5,64 g) i jedinici površine (5612 kg ha-1 i
5524 kg ha-1). Najviši prosečan žetveni indeks (0,51) određen je kod sorti ograničenog rasta
stabla, skraćenih članaka i afila tipa lista i sorti veoma razvijenog funikulusa.
KORELACIJE IZMEĐU KOMPONENTI PRINOSA ZELENE KRME LUCERKE
(Medicago sativa L.) U ZAVISNOSTI OD GODINE ŽIVOTA
Vladanka Mikić, Jasmina Radović, Zoran Lugić i Dragi Lazarević
Institut SRBIJA, Centar za krmno bilje, Kruševac
Mikroogled sa varijabilnošću agronomskih osobina lucerke (Medicago sativa L.)
vezanih za zelenu krmu izveden je tokom 2001, 2002. i 2003. godine na oglednom polju
Centra za krmno bilje u Mačkovcu i uključio je osam genotipova nastalih iz razičitih
populacija nastalih ukrštanjem. Praćene su visina biljke (cm), broj izdanaka po biljci, broj
bočnih grana po biljci, dužina srednje liske (mm), širina srednje liske (mm) i masa biljke u
svežem stanju (g). U prvoj godini života bilo je tri otkosa, dok je u drugoj i trećoj godini
života bilo po četiri otkosa. U prvoj godini života, najviša pozitivna korelacija postojala je
između broja izdanaka po biljci i mase biljke (r=0,76), dok je umerena pozitivna korelacija
postojala između broja izdanaka po biljci i broja bočnih grana po biljci (r=0,48). U drugoj
godini života, masa biljke bila je u visokoj pozitivnoj korelaciji sa visinom biljke (r=0,74),
kao i u umerenoj pozitivnoj korelaciji sa dužinom srednje liske (r=0,58), dok je visina biljke
bila u pozitivnoj korelaciji sa brojem bočnih grana po biljci (r=0,63) i dužinom srednje liske
(r=0,55). U trećoj godini života, utvrđene su pozitivne korelacije između mase biljke i visine
biljke (r=0,69) i mase biljke i broja izdanaka po biljci (r=0,59).
VARIJABILNOST MORFOLOŠKIH I POMOLOŠKIH OSOBINA GENOTIPOVA
BADEMA IZ POPULACIJE SLANKAMENAČKOG BREGA
Slavica Čolić, Gordan Zec, Dejan Marinković i Snežana Đurović
Institut PKB Agroekonomik, Padinska Skela
Proizvodnja badema u Srbiji daleko zaostaje za potrebama i mogućnostima, a njegovo
gajenje se ograničava na okućnice. Badem se odlikuje kratkim periodom biološkog mirovanja
i ranim cvetanjem, zbog čega se može uspešno gajiti samo na pojedinim lokalitetima u Srbiji.
Jedan od takvih lokaliteta je Slankamenački breg, na kome se sejanci badema masovno gaje
na okućnici. Spontana populacija badema na području Slankamenačkog brega odlikuje se
velikom genetičkom varijabilnošću u pogledu morfoloških i pomoloških osobina.
Višegodišnjim obilaskom ovog lokaliteta i evaluacijom preko 300 stabala sejanaca badema
izdvojen je 21 genotip koji se odlikuje dobrom i redovnom rodnošću. Ispitivani su oblik
krune, bujnost i razgranatost krošnje, vreme cvetanja, boja i veličina cveta, veličina i oblik
ploda. Opis je dat na osnovu deskriptora za badem (IBPGR, 1985). Cilj rada je proučavanje,
selekcija i kolekcionisanje genotipova badema i njihovo korišćenje u oplemenjivačkim
programima.
BIOLOŠKO-POMOLOŠKE OSOBINE NEKIH SELEKCIJA ORAHA IZ PRIRODNE
POPULACIJE
Milisav Mitrović, Rade Miletić, Milan Rakićević, Miladin Blagojević i Ivana Glisić
Institut SRBIJA, Centar za voćarstvo i vinogradarstvo, Čačak
Populacija oraha u Srbiji, a posebno u pojedinim regionima je veoma bogata i
heterogena. Uz to orah je anemofilna vrsta, te se potomstvo odlikuje velikim polimorfizmom.
Samim tim, osnov selekcije oraha čini raspoloživi fond gena u populacijama. To je ujedno i
potencijal koji omogućava kvalitetnu selekcijiju u cilju stvaranja novih sorti. Iz ovih razloga
selekcija se u in situ uslovima permanentno sprovodi. U radu su prikazane važnije biološko–
pomološke osobine za izdvojene selekcije oraha u periodu od 2002-2005. godine. Stabla
izdvojenih selekcija su vitalna, bujna, sa različitim vremenom početka i završetka vegetacije.
Zadovoljavajuće su otpornosti prema niskim zimskim temperaturama i parazitu Gnomonija
leptostyla izazivaču bolesti sive pegavosti lišća oraha. Odlikuju se visokom i redovnom
rodnošću i potencijalom rodnosti. Plodovi su kvalitetni i po mnogim osobinama prevazilaze
opšte poznate standardne sorte oraha.
PROUČAVANJE POPULACIJA I KLONSKA SELEKCIJA ŠUMSKE I
MEČJE LESKE
Milisav Mitrović, Rade Miletić, Milan Rakićević, Miladin Blagojević i Žaklina KaraklajićStajić
Institut SRBIJA, Centar za voćarstvo i vinogradarstvo, Čačak
Po značaju i zastupljenosti iz grupe jezgrastih vrsta voćaka, leska je odmah posle
oraha. Njeni plodovi su veoma kvalitetnii aromatični zbog čega je posebno zainteresovana
konditorska industrija. Postojeće forme šumske i mečje leske u prirodi su generativnog
porekla i predstavljaju veoma bogat genfond, značajan za selekciju. Ciljevi selekcije leske su
očuvanje postojeće germplazme, oplemenjivanje i formiranje komercijalnih zasada. Noviji
zahtevi prerađivačke industrije leske su i stvaranje sorti okruglastog i nešto sitnijeg ploda. U
radu su prikazane važnije karakteristike izučavanih populacija i osobine izdvojenih selekcija.
Posebno su analizirani žbunovi i stabla koja se odlikuju bujnošću, vitalnošću, visokom i
redovnom rodnošću, otpornošću prema niskim temperaturama i prema štetočini leskotočac
(Curculium nucum). Pored ovih osobina posebna pažnja je poklanjana krupnoći, obliku, masi
plodova i jezgre kao i hemijskom sastavu.
KOMPONENTE VARIJABILNOSTI I HERITABILNOST POMOLOŠKIH
I HEMIJSKIH OSOBINA KLONOVA VIŠNJE SORTE MONTMORENSI
Milica Fotirić, Dragan Nikolić i Vera Rakonjac
Poljoprivredni fakultet, Zemun
Kod 12 klonova višnje sorte Montmorensi ispitivano je 5 pomoloških (dužina ploda,
širina ploda, masa ploda, masa koštice i dužina peteljke ploda) i 4 hemijske osobine (sadržaj
rastvorljivih suvih materija, sadržaj ukupnih šećera, sadržaj invertnih šećera i sadržaj ukupnih
kiselina). Na osnovu rezultata analize varijanse za sve ispitivane osobine izračunate su
komponente varijabilnosti, koeficijenti genetičke i fenotipske varijacije i koeficijent
heritabilnosti u širem smislu. Za sve pomološke osobine ustanovljene su veoma značajne
razlike između ispitivanih klonova, dok razlike u pogledu hemijskih osobina nisu bile
značajne. Veoma značajan uticaj godine utvrđen je za većinu proučavanih osobina osim za
sadržaj ukupnih kiselina. Od komponenti ukupne varijabilnosti upravo godina je predstavljala
komponentu koja je u najvećem procenutu uslovila varijabilnost većine proučavanih osobina.
Koeficijenti genetičke varijacije pokazuju da je kod proučavanih klonova najmanje varirao
sadržaj ukupnih kiselina (CVg =1,79%), a najviše masa ploda (CVg =11,41%). Najmanje
fenotipsko variranje ustanovljeno je za dužinu ploda (CVf =4,01%), a najveće za masu ploda
(CVf =13,86%). Koeficijent heritabilnost bilo je najveći za masu koštice (h2 =70,27%), a
najmanji za sadržaj ukupnih kiselina (h2 =7,73%).
UTICAJ GENOTIPA RODITELJA NA OSETLJIVOST HIBRIDNIH SEJANACA
BRESKVE PREMA PROUZROKOVAČU KOVRDŽAVOSTI LISTA
Taphrina deformans (BERK.) TUL.
Gordan Zec, Slavica Čolić, Dejan Marinković i Zoran Janković
Institut PKB Agroekonomik, Padinska Skela
Taphrina deformans (Berk.)Tul. je jedan od najopasnijh parazita breskve. Obolelo
lišće breskve se deformiše (kovrdža) i opada u toku juna. Jaka zaraza može prouzrokovati
potpun gubitak lišća. U kolekciji odabranih genotipova vinogradske breskve i novijih sorata
breskve i nektarine prethodnim radom (1994-1998) ispitana je osetljivost genotipova prema
prouzrokovaču kovrdžavosti lista. Genotip vinogradske breskve GR/65/87 i industrijske sorte
breskve Villa Ada se karakterišu malom osetljivošću prema prouzrokovaču kovrdžavosti i
kao takvi su korišćeni kao roditelji u hibridizaciji. Iz kombinacija GR/65/87 x Villa Ada,
GR/65/87 x Vesna, Autumn Glo x GR/65/87, Autumn Glo x Villa Ada i GR/65/87 x
GR/65/87 dobijeno je potomstvo od preko 200 hibridnih sejanaca. Hibridno potomstvo je
praćeno dve i tri godine u poljskim uslovima, bez primene hemijskih sredstava za zaštitu od
prouzrokovača bolesti. Izdvojeni su genotipovi male osetljivosti koji će posle evaluacije
pomoloških osobina, biti korišćeni u daljem oplemenjivačkom radu.
ISPITIVANJE VITALNOSTI POLENA, MEJOZE I STEPENA OPLOĐIVANJA KOD
NEKIH SORTI VINOVE LOZE
Biljana Markovska1, Zvonimir Božinović2, Srebra Ilić-Popova2 i Violeta Dimovska 1
1
2
JNU Zemjodelski institut, Skopje, Makedonija
Fakultet za zemjodelski nauki i hrana, Skopje, Makedonija
Rezultati ispitivanja ovog rada su važne za daljne naučne i praktične radove u vezi sa
selekcijom vinogradarstva.
U ovom radu su prezentovani rezultati ispitivanja vitalnosti i nicanje polena kod nekih
introduciranih sorti vinove loze (Vitis Vinifera L.) iz naše kolekcije u in vitro uslovima.
Ispitivane sorte su: palieri, italija, merlo i šardone.
Za ispitivanje nicanja polena i mejozu, proučavani materijal je tretiran “Squash”
metodom po Darlingtonu i La Cour (maceracija i bojenje sa aceto-orceinom ili acetocarminom). Određivanje stepena oplođivanja je izvršeno nekoliko dana pre cvetanja sa
izolacijom nekih od cvetova (budućih grozdova). Regularnosti redukcione deobe (mejoze) i
mikrosporogenezu su utvrđivani mikroskopskim posmatranjem.
Ispitivane sorte se odlikuju sa dobrom do vrlo dobrom vitalnost polena i stepena
oplođivanja u optimalnim uslovima.
Određivanje fertilnost i funkcionalnost polena je neposredno vezano za stepen
oplođivanja vinove loze u normalnim i izoliranim uslovima. Svi ovi ispitivani parametri su
jako važni za daljni prinos i kavalitet grožđa kod proučavanih sorti.
UTICAJ OLOVA NA METABOLIZAM AZOTA
I PRODUKCIJU BIOMASE KLONOVA TOPOLE (Populus sp.)
Nataša Nikolić1, Andrej Pilipović2, Slobodanka Pajević1, Borivoj Krstić1 i Saša Orlović2
1
PMF, Departman za biologiju i ekologiju, Novi Sad
2
Institut za nizijsko šumarstvo i životnu sredinu, Novi Sad
Istraživan je uticaj različitih koncentracija olova u hranljivom medijumu na sadržaj
ukupnog azota, aktivnost enzima nitrat-reduktaze (ANR), stepen bioakumulacije Pb u korenu
i listovima, kao i produkciju ukupne biomase tri klona topole u cilju definisanja genotipova
pogodnih za indikaciju i remedijaciju kontaminiranih površina. Biljke su gajene metodom
vodenih kultura na tretmanima: kontrola (0 M Pb), 10-5 M Pb i 10-4 M Pb. Reznice su ožiljene
u destilovanoj vodi i nakon 40 dana stavljene na potpun Hoagland - hranljivi rastvor 14 dana.
Nakon tog perioda biljke su u trajanju od 14 dana naizmenično premeštane na destilovanu
vodu u kojoj je bilo prisutno olovo i na hranljivi rastvor bez Pb sa periodikom od 1 dan.
Dobijeni podaci ukazali su na postojanje stimulativnog efekta Pb u tkivu biljaka na sadržaj
ukupnog azota. Povećanje sadržaja N u tkivu lista i korena sa povećanjem Pb bilo je izuzetno
izraženo u korenu, dok je u listovima ova korelacija bila slabije izražena. Aktivnost enzima
nitrat-reduktaze je takođe bila zavisna od sadržaja Pb u tkivu. Veća ANR zabeležena je u
listovima u odnosu na koren i bila je genotipski specifična. Klon M-1 imao je manju ANR u
poređenju sa ostala dva. Sadržaj Pb u medijumu, odnosno u biljnom tkivu uticao je na
smanjenje ANR u listu, dok je istovremeno u korenu utvrđena suprotna tendencija. Dobijeni
odnos između sadržaja azota i ANR u korenu i nadzemnom delu ukazuje na uticaj Pb u
transportu nitrata i nitrita iz korena u nadzemni deo biljaka kao i na preraspodelu organske
materije. Stepen akumulacije Pb u tkivu lista uticao je na ukupnu biomasu biljaka. Povećanje
sadržaja Pb u biljnom tkivu uslovilo je smanjenje biomase kod svih klonova, ali je ono bilo
signifikantno jedino kod klona 9111/93.
FOTOSINTETIČKE KARAKTERISTIKE KLONOVA TOPOLE (Populus sp.)
U ZAVISNOSTI OD KONTAMINACIJE OLOVOM
Slobodanka Pajević1, Nataša Nikolić1, Andrej Pilipović2, Borivoj Krstić1 i Saša Orlović2
1
PMF, Departman za biologiju i ekologiju, Novi Sad
2
Institut za nizijsko šumarstvo i životnu sredinu, Novi Sad
Ispitivan je uticaj različitih koncentracija olova u hranljivom medijumu na intenzitet
fotosinteze i disanja, kao i koncentraciju fotosintetičkih pigmenata u listovima tri klona
topole u cilju definisanja genotipova pogodnih za indikaciju i remedijaciju kontaminiranih
površina. Osim stepena bioakumulacije Pb, određivan je i sadržaj suve materije u listovima i
korenu. Biljke su gajene metodom vodenih kultura na tretmanima: kontrola (0 M Pb), 10-5 M
Pb i 10-4 M Pb. Reznice su ožiljene u destilovanoj vodi i nakon 40 dana stavljene na potpun
Hoagland - hranljivi rastvor, 14 dana. Nakon tog perioda biljke su u trajanju od 14 dana
naizmenično premeštane na destilovanu vodu u kojoj je bilo prisutno olovo i na hranljivi
rastvor bez olova sa periodikom od 1 dan. Dobijeni podaci ukazali su na postojanje korelacije
između sadržaja Pb u tkivu biljaka i koncentracije u podlozi što je rezultiralo i smanjenjem
organske produkcije (suve mase) listova kod klonova 9111/93 i B-81. Treći genotip, M-1
pokazao se kao najbolji remedijator jer je u uslovima najveće koncentracije Pb u medijumu
imao i značajno najveći sadržaj Pb u korenu, a istovremeno i najveći sadržaj suve materije
korena i listova. Fotosinteza je bila genotipski specifično svojstvo jer su se klonovi
međusobno razlikovali po produkciji O2 na kontrolnoj varijanti ishrane. Tretman sa Pb
uslovio je specifičnu genotipsku reakciju u pogledu fotosintetičke aktivnosti, jer se genotip
B-81 u uslovima prisustva Pb u medijumu odlikovao manjom koncentracijom Pb u listovima
i istovremeno intenzivnijom fotosintezom. Stepen akumulacije Pb u tkivu lista uticao je
takođe na sadržaj fotosintetičkih pigmenata, što je bilo genotipski specifično.
VARIJABILNOST FIZIOLOŠKIH I PARAMETARA RASTA KLONOVA VRBA (Salix
alba L.)
Saša Orlović1, Slobodanka Pajević2, Bojana Klašnja1, Zoran Galić1 i Andrej Pilipović1
1
Institut za nizijsko šumarstvo i životnu sredinu, Novi Sad
2
PMF, Departman za biologiju i ekologiju, Novi Sad
Na uzorcima pet klonova bele vrbe (Salix alba L.) iz poljskog višegodišnjeg ogleda
istraživana je varijabilnost neto fotosinteze i disanja, sadržaja fotosintetičkih pigmenata (a, b i
karotenoidi), broja i veličine stoma, i elemenata rastenja. Cilj istraživanja je bio da utvrdi da
li postoji veza između istraživanih fizioloških parametara i elemenata rastenja i da li se oni
mogu koristiti u ranoj selekciji na bujnost rasta. Rezultati istraživanja su pokazali da svi
ispitivani parametri imaju male koeficijente varijacije i visoku naslednost i širem smislu kao i
da su razlike uzmeđu klonova bile statistički značajne. Neto fotosinteza i broj stoma su bili u
visokoj korelaciji sa elementima rasta što upućuje na to da se mogu koristiti u selekciji na
bujnost rasta.
FENOTIPSKA INDIVIDUALNA SELEKCIJA JAVOROLISNOG PLATANA
NA STANIŠTIMA BEOGRADA
Radmila Knežević i Mirjana Šijačić-Nikolić
Šumarski fakultet, Beograd
Na staništima Beograda u gajenim populacijama javorolisnog platana obavljena je
višefunkcionalna fenotipska individualna selekcija. Selekcionisana test stabla karakteriše
raznovrsnost brojnih osobina, počev od uzrasta, visina, prsnih prečnika, oblika krošnji, tipova
kore, karakteristika debla itd. Izdvojena stabla uključena su u postupak genetičke i
ontogenetske analize u cilju utvrđivanja značaja ekstremnih svojstava kao eventualnih
markera za odabiranje roditeljskih stabala za namensku proizvodnju semena i sadnog
materijala.
KOMPARATIVNA ANALIZA RAZVOJA RAZLIČITIH PROVENIJENCIJA BUKVE U
JUVENILNOJ ETAPI RAZVIĆA
Mirjana Šijačić-Nikolić, Jelena Milovanović, Vladan Ivetić i Radmila Knežević
Šumarski fakultet, Beograd
Prema većini autora, bukva u Srbiji pripada balkanskoj bukvi – Fagus moesiaca
(Domin, Maly) Czecz. koja pokazuje znatno ekološko i prostorno raščlanjenje. Opisane
taksonomske kategorije, razlikuju se po morfološkim i ekološkim karakteristika, koje su
uglavnom proučavane u kasnijim fazama razvoja individua ove vrste. Samo mali broj radova
bavi se proučavanjem morfoloških, anatomskih i razvojnih karakteristika klijavaca i biljaka u
juvenilnoj etapi razvića. Imajući u vidu značaj informacija prikupljenih u najranijim etapama
razvića, u radu je obavljena komparativna analiza razvoja jednogodišnjih sadnica nekoliko
provenijencija brdske bukve koje su se razvijale u različitim ekološkim i proizvodnim
uslovima. Dobijeni podaci su od višestrukog značaja za procenu genetskog potencijala
analiziranih provenijencija, njihove unutarprovenijenične i međuprovenijenične
varijabilnosti, fenotipske stabilnosti i predstavljaju osnovu za selekciju polaznog materijala
za oplemenjivanje ove naše najznačajnije vrste drveća.
REZULTATI TESTIRANJA KLONOVA TOPOLA U POLJSKIM OGLEDIMA
Saša Orlović, Andrej Pilipović, Zoran Galić, Petar Ivanišević i Nenad Radosavljević
Institut za nizijsko šumarstvo i životnu sredinu, Novi Sad
Istraživana je bujnost rasta 7 klonova topola i to 5 klonova kandidata za priznavanje
(B-81, B-229, PE 19/66, 182/81 i 129/8) i 2 klonske sorte (I-214 i “Pannonia”) koje su
priznate ranije. Istraživani klonovi topola su bili sledeće taksonomske pripadnosti: B-81
(Populus deltoides), B-229 (Populus deltoides), PE 19/66 (Populus deltoides), 182/81
(Populus deltoides), 129/81 (Populus x euramericana), I-214 (Populus x euramericana) and
“Pannonia” (Populus x euramericana). Istraživanja su obavljena u tri poljska ogleda koji su
osnovani 2002. godine na području Šumskog gazdinstva Sremska Mitrovica. Iako su ogledi
osnovani u više razmaka sadnje rezltati premera prečnika i visina biljaka upućuju na to da je
na optimalnim tipu zemljišta (humofluviosol) najveću bujnost pokazao klon PE 19/66 dok je
na manje odgovarajućim tipovima zemljišta (euglej) u prednosti bio klon B-229, odnosno na
tipu zemljišta livadska crnica na leso aluvijumu u prednosti su bili klonovi B-229 i 182/81.
Prema postignutim prečnicima i visinama može se konstatovati da se radi o zasadima koji su
uspešno osnovani i da su klonovi kandidati ispoljili značajne genetske potencijale što upućuje
na to da će se u budućnosti moći značajnije povećati proizvodnja drvne mase topola.
NOVI DEKORATIVNI KULTIVAR ŽUTOLISNE BUKVE
(Fagus silvatica L. 'Luteofolia')
Mihailo Tošić
D. Tucovića 41, Užice
U radu je prikazano novonađeno stablo bukve sa žutim lišćem, kod Kotor Varoši u
Republici Srpskoj, uz osvrt na nedavno uginulo do sada jedino poznato samoniklo stablo
žutolisne bukve u Evropi, nađeno na Vlasini u Srbiji 1890. godine, od koga je u Nemačkoj
proizveden čuveni kultivar F. silvatica 'Zlatia' L. Späth. Utvrđeno je da se bukva sa žutim
lišćem u Republici Srpskoj, svojim morfološkim i fiziološkim osobinama, koje su
nesumnjivo pod genetskom kontrolom, bitno razlikuje od bukve Fagus moesiaca (K. Maly)
Czecz. var. aurea Obrad. 1892 em. Jov., na Vlasini, pa je opisana kao novi varijetet, sa
nazivom po svom glavnom svojstvu – žutoj boji listova: Fagus silvatica L. var. luteofolia
Tošić (Tošić, M. 2005). S obzirom na atraktivnost fenotipa ovog stabla, koje je jedinstvena
prirodna retkost u evropskom arealu bukve, autor je kalemljenjem na podlogu tipične bukve,
fiksirao genotip i proizveo prve dekorativne sadnice visoke estetske vrednosti. Kalemljenje je
izvršeno u rasadniku Tamaris Company d.o.o. u Banjaluci i rasadniku autora u Rasni kod
Požege. Veoma atraktivan izgled kalema žutolisne bukve, koji će kao stabla svojom sjajno
žutom bojom u toku vegetacije činiti jak kontrast zelenom okruženju, daje realnu osnovu za
širu primenu ovog kultivara u pejzažnoj arhitekturi.
MORFO-FIZIOLOŠKE OSOBINE POLENA PIRAMIDALNE JELE
Abies alba MILL. var. elegantissima TOŠIĆ
Mihailo Tošić1 i Biljana Nikolić2
1
Dimitrija Tucovića 41, Užice
2
Institut za šumarstvo, Beograd
Proučavana je varijabilnost polena vegetativnih kopija piramidalne jele Abies alba
Mill. var. elegantissima Tošić, u Rasni kod Požege, koje potiču od šest matičnih stabala na pl.
Ogorijevcu u opštini Sjenica (Tošić 1963, 1995; Matović et al. 1996). Zuastupljena su stabla
sa muškim cvastima: bordo cvenim, žuto-zelenim i intermedijarnim (bledo-crvenim). Procena
kvaliteta svežeg polena utvrđena je naklijavanjem polena na sobnoj temperaturi po Kobelovoj
metodi (na 4 koncentracije vodenog rastvora saharoze: 0%, 5%, 10% i 15%), detaljnije
opisanoj kod Nikolić, 1996. Prosečne vrednosti dimenzija polenovih zrna nisu značajno
varirale između genotipova: širina 79,21–82.95, prosečno 80,94 mikrometara i dužina 129,21
–134,95, prosečno 130,76 mikrometara. Varijabilnost klijavosti zrna (10-30%) i dužine
polenovih cevi zavisili su od genotipa i uslova klijanja. Najbolji rezultati klijanja polena
postignuti su na 5%-nom vodenom rastvoru saharoze (prosečno 56%, maksimalno 82%) a
najslabija na 15% rastvoru. Zrna su merena posle potapanja u destilovanu vodu. Pri
temperaturi od 30-35°C polen je potpuno isklijao za 12 h, a nakon 18 h od postavljanja na
klijanje, počelo je pucanje polenovih cevi. Maksimalna dužina polenove cevi iznosi 273, a
prosečno 48 mikroмеtаrа.
NOVI DEKORATIVNI KULTIVAR BELOG BORA
(Pinus silvestris L. 'Variegata')
Mihailo Tošić
D. Tucovića 41, Užice
Borovi sa zlatnožutim četinama, poznati i kao “zlatni borovi”, odavno su predmet
interesovanja, stručnjaka za pejzažnu arhitekturu, jer se koriste u proizvodnji ukrasnih
kultivara sa atraktivnim estetskim svojstvima. Na Zlatiboru su do sada opisana dva varijeteta
belog bora sa žutim četinama: Pinus silvestris var. zlatiborica Omanović, 1937. god. i P.
silvestris var. aurea zlatiborensis Tošić, 1995. god. Nađeno je i jedno mlado stablo sa
zelenim, žutim i panaširanim četinama, pa svojim izgledom potseća na himeru (Tošić M.,
2002). Po morfo-anatomskim svojstvima četina bitno se razlikuje od tipičnog belog bora i
opisanih ''zlatnih borova'' (Vilotić D., Tošić M. i Radošević G., 2004). Većina grana je sa
zelenim četinama, ali su pojedini delovi na nekim od ovih sa sjajno žutim ili panaširanim
četinama. Panaširanost je izražena time što je jedna četina u rukavcu zelena a druga žuta ili
celom dužinom jedna polovina četine je zelena, a druga polovina je žuta. Korišćenjem kalemgrančica sa panaširanim četinama i kalemljenjem istih na podloge tipičnog belog bora,
proizveden je dekorativni kultivar specifičnog izgleda, koji će svojom dekorativnošću i
skromnim zahtevima prema ekološkim uslovima, obezbediti uspešnu primenu u pejzažnoj
arhitekturi.
NACIONALNE KOLEKCIJE MIKROORGANIZAMA ZNAČAJNE ZA
POLJOPRIVREDU
1
Jelena Lević , Slavica Stanković1, Dragica Ivanović1, Radivoje Jevtić2,
Vesna Krnjaja3 i Aleksa Obradović4
1
Institut za kukuruz „Zemun Polje”, Zemun Polje
2
Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad
3
Institut za stočarstvo, Zemun
4
Poljoprivredni fakultet, Zemun
U svetu postoji 514 nacionalnih/međunarodnih kolekcija mikroorganizama u 66 zemalja, koje
uključuju i dve kolekcije bakterija azotofiksatora u Srbiji: Collection of Bacteria (853 soja
bakterija i jedna vrsta gljive) – Institute of Soil Science Department of soil Microbiology,
Belgrade; i Novi Sad Collection of Nitrogen Fixing Bacteria (44 soja) – Institute of Field
Vegetable Crops, Novi Sad (World Data Center on Microorganisms). Neki mikroorganizmi sa
našeg podneblja deponovani su u međunarodnim kolekcijama, ali o tome naučna javnost nije
upoznata.
Pored navedenih, u Srbiji postoje veoma bogate, posebno sojevima gljiva, nezvanične kolekcije
koje se čuvaju u pojedinim institucijama (npr. preko 3600 izolata od 84 determinisane vrste
gljiva u Institutu za kukuruz „Zemun Polje”; 65 sojeva gljiva poreklom iz pšenice i brojne
radne kolekcije s drugih biljnih vrsta u Naučnom institutu za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad;
262 soja gljiva u Institutu za stočarstvo, Zemun; 242 determinisana izolata fitopatogenih
bakterija na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu). Zbog nedostatka potrebne opreme i
primene nestandardizovanih postupaka konzerviranja, originalnost i vitalnost ovih
mikroorganizama nije moguće očuvati u dužem vremenskom periodu.
U cilju očuvanja ovih kolekcija neophodno je da se i u Srbiji osnuje nacionalna banka
mikroorganizama prema međunarodnim standardima koja bi omogućila da se povećaju
zajednička saznanja o biodiverzitetu mikroorganizama i tako pomogla u strategiji razvoja
osnovnih i primenjenih nauka, kao i za iznalaženje praktičnih rešenja u poljoprivredi.
ISPITIVANJE OSOBINE AUTOAGREGACIJE KOD BAKTERIJA MLEČNE KISELINE
(BMK)
Milica Nikolić, Branko Jovčić, Katarina Veljović, Nataša Golić i Ljubiša Topisirović
Institut za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo, Beograd
Jedan od pretpostavljenih mehanizama koji bi mogao da poveća potencijal preživljavanja i
perzistencije BMK u GIT-u je osobina agregacije. Primećeno je da neki sojevi BMK imaju
sposobnost agregacije, što podrazumeva relativno brzo izdvajanje zone tečnog medijuma i
zone zgrušanih ćelija, međusobno vezanih u formacije različitog oblika položenih na dnu
epruvete nakon vorteksovanja prekonoćnih kultura. Bakterije su u stanju da agregiraju u
okviru istog soja (autoagregacija) kao i među različitim sojevim i vrstama (koagregacija).
Neki sojevi su posebno značajni i njihov blagotvorni efekat na ljudsko zdravlje i borbu protiv
patogenih mikroorganizama zavisi od sposobnosti preživljavanja BMK u GIT-u. Ovaj proces
je u direktnoj korelaciji sa sposobnošću adhezije BMK za epitel GIT. U našoj laboratoriji je
okarakterisano preko 20 različitih sojeva BMK koje pokazuju osobinu autoagregacije. Ova
osobina je praćena kod devet izabranih sojeva i to u puferima različitih pH vrednosti i u
prisustvu pet jona različitih koncentracija. Utvrđeno je da se agregacija gubi pranjem ćelija u
vodi, dok se sposobnost ćelija da autoagregiraju vraća u većem intenzitetu dodatkom jona
gvožđa.
LAKTOBACILI KAO IZVOR NOVIH ANTIMIKROBIJALNIH SUPSTANCI
Miloš Busarčević, Jelena Lozo, Đorđe Fira, Nataša Golić i Ljubiša Topisirović
Institut za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo, Beograd
Bakteriocini koje sintetišu bakterije mlečne kiseline su heterogena grupa antibakterijskih
proteina. Većina bakteriocina ima uzak spektar dejstva i samo manji broj bakteriocina
inhibira širok spektar nesrodnih bakterija. Genetičke determinante većine bakteriocina su
smeštene na plazmidima. Ova jedinjenja su specifična za vrstu i svoje dejstvo ispoljavaju
preko vezivanja za receptore na površini senzitivnih bakterija izazivajući metaboličke,
fiziološke i morfološke promene koje se završavaju smrću bakterijske ćelije. Glavne klase
bakteriocina poreklom od bakterija mlečne kiseline su: (I) lantibiotici, (II) mali termostabilni
peptide, (III) veliki termolabilni proteini, (IV) kompleksni proteini za čije dejstvo je
neophodna asocijacija sa ugljenim hidratom ili lipidom. Laktobacili poreklom iz različitih
ekoloških niša kao što je oralna šupljina mogu biti izvor novih probiotika koji produkuju
bakteriocine. U ovom radu napravljena je kolekcija laktobacila izolovanih sa različitih
lokacija u humanoj oralnoj duplji koji su preliminarno okarakterisani u smislu
antimikrobijalne aktivnosti i rezistenciji na žučne soli i nizak pH. Pet izolata je odabrano za
dalji rad kao potencijalni proizvođači antimikrobijalnih jedinjenja.
KRIPTIČNI PLAZMIDI KAO POLAZNA OSNOVA ZA KONSTRUKCIJU VEKTORA U
BAKTERIJAMA MLEČNE KISELINE
Maja Tolinački, Ivana Strahinić, Jelena Begović, Milan Kojić i Ljubiša Topisirović
Institut za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo, Beograd
Autohtoni plazmidi bakterija mlečne kiseline (BMK) se izučavaju zbog njihovih industrijski
značajnih karakteristika, a u isto vreme se koriste i kao polazna osnova za konstrukciju
funkcionalnih vektora. Razvijeni su različiti vektorski sistemi za BMK zasnovani na teta
replikujućim kriptičnim plazmidima zbog njihove značajne strukturne i segregacione
stabilnosti. Problem koji se javlja prilikom genetičkih manipulacija sa netransformabilnim
sojevima BMK je nedostatak kompatibilnih i konjugabilnih ili mobilizacionih vektora.
Razvoj sistema za transfer DNK zasnovan na konjugaciji je značajan za genetičku analizu
BMK u koje nije moguće ubaciti heterologu DNK putem transformacije. Cilj ove studije je
da se razvije mobilizacioni sistem koji poseduje pomoćni plazmid (pS80 poreklom iz
laktokokalnog soja S50) kao i vektor širokog spektra domaćina pA14. Plazmid pS80
poseduje gene koji kodiraju in-trans elemente uključene u konjugativi transfer dok
mobilizacioni vektor pA14 poseduje oriT sekvencu (poreklom iz plazmida pS7a izolovanog
iz soja S50). Ovakav sistem omogućava prevazilaženje problema u genetičkoj manipulaciji
netransformabilnim BMK obezbeđujući transfer heterologe DNK u sojeve od interesa putem
konjugacije.
EFEKAT UKRŠTANJA NA ISPOLJAVANJE HETEROZISA
U PROIZVODNJI JUNEĆEG MESA
Branislav Miščević1, Ratko Lazarević2, Milan Petrović1, Stevica Aleksić1, Slavko Josipović1,
Petar Radetić3, Vladimir Pantelić1 i Dušica Ostojić1
1
Institut za stočarstvo, Beograd-Zemun,
2
Tehnološki fakultet, Novi Sad,
3
Institut za higijenu i tehnologiju mesa, Beograd
Obuhvaćeni podaci odnose se na trupove muške junadi meleza F1 generacije iz ukrštanja
domaće šarene rase sa bikovima rasa Šarole i Limuzin. Kod nas već duži niz godina postoji
problem poboljšanja rentabilnosti odgajivanja domaćih životinja, a u isto vreme zadovoljenja
potreba proizvođača i zahteva potrošača. Proizvodnja junećeg mesa je do sada bila
neefikasna, ali je moguće unaprediti sa malim ulaganjima i korišćenjem rasa koje efikasno
pretvaraju kabastu hranu u kvalitetno meso. Heritabilitet predstavlja jedan od najvažnijih
faktora koji odslikava genetsku varijabilnost ispitivane osobine. Visoke vrednosti govore nam
da su i više vrednosti aditivne genetske varijanse. Ovo se posebno odnosi na masu trupa 0,43,
površina MLD 0,46, sadržaj mesa ili kostiju 0,49. Na ovakav način, osim veće količine,
dobija se i bolji kvalitet mesa. To istovremeno znači da će snabdevanje junećim mesom biti
pouzdanije; smanjiće se zavisnosti zemlje od uvoza; očuvati domaća proizvodnja i populacije
goveda; ostvariće se ušteda na hrani korišćenjem pašnjaka i nusproizvoda prehrambene
industrije; smanjiti zagađenje okoline (korišćenje stajnjaka) saglasno opštim tendencijama u
svetu; proizvoditi biološki vrednu hranu prema preporukama i standardima EU i unaprediti
ekonomski položaj farmera.
PROMENE U KARIOTIPU DOMAĆIH ŽIVOTINJA OTKRIVENE NA FARMAMA U
VOJVODINI I NJIHOV UTICAJ NA REPRODUKCIJU
Slavica Košarčić1, Mira Kovačević1 i Dušan Košarčić2
1
Naučni institut za veterinarstvo, Novi Sad
2
Veterinarska ambulanta „Košarčić”, Futog
Novi pravci u stočarskoj proizvodnji zahtevaju uzgoj životinjskih vrsta s visokim stepenom
prilagođenosti na intenzivan način gajenja. Za ostvarenje navedenih zahteva pored poznatih
metoda u selekciji neophodna je citogenetička kontrola postojećih genotipova, koja je
sprovedena kroz desetogodišnja ispitivanja na farmama svinja, goveda i ergelama konja u
Vojvodini. Otkrivene su hromozomske aberacije od numeričkih tipa poliploidije i
aneuploidije do strukturnih tipa translokacija, delecija, duplikacija, inverzija, ringa, prekida i
raznih oblika segregacije. Numeričke i strukturne promene u kariotipu životinja uticale su na
poremećaj reprodukcije, fenotipsku ekspresiju, kao i na selekcijske programe i stabilnost
genofonda. Registrovani su razni vidovi poremećaja u reprodukciji kao što su: mala legla,
embrionalni mortalitet, česta povađanja, spontani pobačaji, mrtvorođeni i mumificirani
plodovi, potomci sa anomalijama, razni oblici steriliteta. Analiza rezultata praćenje matične
evidencije i sačinjavanje rodoslova ukazuju na postojanje hromozomopatija na našim
farmama. Cilj ovog rada je upoznavanje naučne i stručne javnosti s činjenicom da se
otkrivene promene šire, posebno preko priplodnih grla i zato je potrebna genetska kontrola i
blagovremeno isključenje hromozomskih aberacija.
STUPNJEVI FOSFORILACIJE INHIBITORA TRANSLACIJE 4E-BP1 ZA VREME IN
VITRO SAZREVANJA GOVEĐIH JAJNIH ĆELIJA
Wolfgang Tomek1 i Tatjana Smiljaković2
1
FBN-Dummerstorf, Nemačka
2
Institut za stočarstvo, Beograd-Zemun
Za in vitro sazrevanje jajnih ćelija, deo in vitro proizvodnje embriona, a u cilju poboljšanja
selekcije goveda, stopa uspešnosti sazrevanja jajnih ćelija je od velikog značaja. Hipoteza je
bila da je molekul 4E-BP1, koji se vezuje za faktor inicijacije translacije eIF4E, i reprimira
njegovu funkciju, ključni molekul za zaustavljanje translacije u metafazi II, u stupnju kada
jajna ćelija biva oplođena od strane spermatozoida.Ali nakon naših istraživanja možemo reći
da on nije dovoljan za zaustavljanje translacije, već da i drugi proteinski faktori učestvuju u
ovom procesu. Mi smo ispitivali fosforilaciju Thr 37/46, Ser 65 i Thr70 i našli da fosforilacija
na ovim ispitivanim fosfo mestima raste od 0h do 24h in vitro sazrevanja goveđih jajnih
ćelija, a poznato je da hiperfosforilisan 4E-BP1 podstiče stopu translacije, tako da
zaključujemo da 4E-BP1 nije jedini odgovoran za zaustavljanje translacije u goveđim jajnim
ćelijama, kao sto je to slučaj sa telesnim ćelijama.
SELEKCIJA MEDONOSNE PČELE U SRBIJI
Mića Mladenović, Nebojša Nedić i Slađan Rašić
Poljoprivredni fakultet, Zemun
Posle višegodišnjih ispitivanja medonosne pčele Apis mellifera carnica formirano je nekoliko
centara za selekciju i reprodukciju domaće karnike. Rezultati istraživanja potvrđuju
postojanje nekoliko ekotipova domaće karnike u zavisnosti od geografske raznovrsnosti
počev od ravničarskih do brdsko-planinskih predela Srbije.
Na osnovu morfometrijskih parametara potvrđena je rasna pripadnost Apis mellifera
carnica, ali i utvrđena varijabilnost ispitivanih parametara u zavisnosti od izolovanih linija
pčela (kubitalni indeks, dužina jezika in vitro, broj kukica na zadnjem krilu i dr.).
Produktivne osobine, koje su veoma važne za praktično pčelarstvo, pokazale su
raznolikost između ispitivanih linija i lokaliteta, što govori o izraženom heterozisu domaće
karnike. Dosadašnjim odabirom, produktivnost pčelinjih društava utvrđena metodom po
Szabo-u je potvrdila naše hipoteze i ostvarila za tri posmatrane godine povećanje i do 200%.
Na osnovu dosadašnjih istraživanja cilj nam je da zaštitimo izdvojene linije domaće
karnike, da ih i dalje usavršavamo i planski reprodukujemo za domaće i strano tržište.
ULOGA MOLEKULARNE BIOTEHNOLOGIJE U OPLEMENJIVANJU
Ljubiša Topisirović
Institut za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo, Beograd
Biljke rastu svuda oko nas. One se koriste kao hrana ili dekoracija, ali najnovija znanja o
mehanizmima funkcionisanja biljaka i genetičko inženjerstvo, odnosno molekularna
biotehnologija zasnovana na njemu, otvaraju nove mogućnosti korišćenja biljaka u
budućnosti. Glavni cilj molekularne biotehnologije je konstrukcija novih varijeteta
kultivisanih biljaka, odnosno poljoprivrednih kultura, jer omogućava prevazilaženje
genetičkih barijera među različitim vrstama. Zapravo radi se o konstrukciji transgenih biljaka.
Izučavanja su usmerena na razvoj varijeteta koji će dati veći prinos sa istim ili povećanim
hranljivim kvalitetom biljke. Stoga su u biljke ugrađeni geni, poreklom iz drugih živih
sistema, koji obezbedjuju rezistenciju biljke na insekte, viruse, herbicide ili čiji su plodovi
trajniji. Svakako da dosadašnji način dobijanja hibrida ne može biti zaobiđen uvođenjem
molekularne biotehnologije u proces oplemenjivanja. Nasuprot tome, molekularna
biotehnologija omogućava veoma preciznu genetičku analizu hibrida dobijenih tokom
oplemenjivanja klasičnim putem, te daje osnovu za još preciznije oplemenjivanje. S druge
strane, molekularna biotehnologija daje osnovu za konstrukciju transgenih biljaka, koje će
biti korišćene kao bioreaktori za dobijanje novih proizvoda, kao što su sigurne, jeftine i
mnogo efikasnije vakcine, bioplastiku, itd. Očekuje se da će biljke biti veoma značajan faktor
u razvitku savremenih tehnologija u skoroj budućnosti.
PRIMENA MOLEKULARNIH MARKERA U OPLEMENJIVANJU SUNCOKRETA
Dejana Saftić-Panković
Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad
U radu je dat pregled rezultata koji se odnose na primenu molekularnih markera u
oplemenjivanju suncokreta dobijenih u toku poslednjih deset godina u Institutu za ratarstvo i
povrtarstvo.
Naši rezultati u ispitivanju genetičke udaljenosti (GD= 7–75%) samooplodnih linija
suncokreta primenom RAPD i SSR markera, ukazuju na visoku varijabilnost i predstavljaju
jednu od važnih informacija pri izboru roditeljskih linija za ukrštanja.
Primenom molekularnih markera moguće je detektovati poželjne alele i haplotipove u ranim
fazama razvića biljke, a takođe i u ranim fazama stvaranja poboljšanih linija, što redukuje ili
potpuno eliminiše veliki broj ciklusa u kojima se testiraju poželjni fenotipovi. Prikazani su
rezultati o RAPD markerima za otpornost prema suši, kao i o PCR i CAPS markerima za
otpornost prema plamenjači.
Interspecies hibridizacija se često koristi u oplemenjivanju suncokreta. Samo neke populacije
H. giganteus i H. maximiliani su pokazale otpornost prema bolestima suncokreta, pa je
ispitivanje genetičke varijabilnosti unutar/između ove dve vrste aktuelno. Prikazani su
rezultati dobijeni sa SSR markerima.
Primenom RAPD markera potvrđena je uspešnost interspecies hibridizacije između H.
rigidus i H. annuus i diskutovana varijabilnost između F1 i BC1F1 biljaka.
MOLEKULARNA ANALIZA ALELNE VARIJABILNOSTI U LOKUSU RHT8 GENA
SORTI I LINIJA PŠENICE POREKLOM IZ SCG
Borislav Kobiljski1, Srbislav Denčić1 i Jelena Pilipović2
1
Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad
2
Prirodno-matematički fakultet, Novi Sad
U poslednjih 7 godina, istraživači su utvrdili postojanje 17 alelnih varijanti u XGWM 261
lokusu i to sa produktima od 165, 174, 180, 192, 194, 196, 197, 198, 200, 201, 202, 204, 205,
207, 210 i 215 baznih parova, pri čemu skoro 90% germplazme pšenice u svetu ima jedan od
allela sa 165bp, 174bp ili 192bp. Rezultati molekularne analize 269 sorti i linija pšenice
poreklom iz SCG ukazuju na jasan selekcioni pritisak na ova tri najčešća alela u lokusu Rht8
gena, ali i trend proširenja alelne varijabilnosti i to kod najnovijih sorti i linija, a čime se
izbegava „adaptivna uniformnost” elitne germplazme. Prisustvo alela sa 192bp, koji je
determinantan za Rht8 gen, je potvrđeno kao veoma često kod pšenica poreklom iz SCG, ali
ne u frekvenciji koja je utvrđena u ranijim istraživanjima. Od 269 priznatih sorti i
oplemenjivačkih linija 73.6% poseduje alel sa 192bp, 14.9% ima 174bp alel, 7% je sa 165
fragmentom dok oko 4.5% genotipova poseduje nove fragmente sa oko 200bp. Ovim
istraživanjem je utvrđeno da su početkom 1990-tih ciljevi oplemenjivanja pšenice u SCG
delimično orijentisani ka novim alelima (različitim od 192bp) u Xgwm261 lokusu. U radu su
razmatrane oplemenjivačke perspektive u odnosu na dobijene rezultate.
TOLERANCIJA NS LINIJA PŠENICE NA VISOKE KONCENTRACIJE BORA
Milka Brdar1, Marija Kraljević - Balalić2, Ivana Maksimović2 i Borislav Kobiljski3
1
stipendista Ministarstva nauke i zaštite životne sredine
2
Poljoprivredni fakultet, Novi Sad
3
Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad
Bor pripada grupi mikroelemenata. Ukoliko se u spoljašnjoj sredini nađe u prevelikoj količini
postaje toksičan, što može dovesti do redukcije rasta i prinosa biljaka. Za pšenicu je smanjen
rast korenova jedan od simptoma trovanja borom. Ogled je postavljen radi utvrđivanja
reakcije 10 perspektivnih NS linija pšenice na visoke koncentracije bora i podrazumevao je
naklijavanje na filter-papiru navlaženom rastvorima borne kiseline koncentracija 0, 50, 100 i
150 mg/l. Između ispitivanih genotipova i tretmana su zabeležene značajne razlike u pogledu
dužine korenova. Prosečna redukcija rasta korena se kretala od 11,6 do 34,2%, dok su za
liniju NS 252/02 izmereni čak 61,4% duži korenovi na tretmanima u odnosu na kontrolu.
Linije kod kojih je prosečna redukcija rasta korena bila do 20% (NS 101/02, NS 138/01, NS
53/03 i NS 73/02) bi se mogle smatrati tolerantnim na bor. Spirmanovi koeficijenti su
pokazali visok stepen saglasnosti ranga dužine korenova analiziranih genotipova na
tretmanima 100 i 150 mg H3BO3/l.
KARAKTERIZACIJA SAMOOPLODNIH LINIJA KUKURUZA NA OSNOVU
MOLEKULARNIH MARKERA, HETEROZISA I POREKLA
Jelena Srdić, Snežana Mladenović-Drinić i Zorica Pajić
Institut za kukuruz „Zemun Polje”, Zemun Polje
Stvaranje visokoprinosnih hibrida kukuruza u direktnoj je zavisnosti od divergentnosti
roditeljskih komponenti, te je za proces selekcije neophodno poznavanje genetičke
divergentnosti samooplodnih linija kukuruza.
Cilj ovog rada bio je da se utvrdi genetička divergentnost 10 samooplodnih linija
kukuruza različitog porekla na osnovu proteinskih i RAPD markera i da se ti podaci uporede
sa podacima o heterozisu i njihovim poreklom. Izračunata genetička distanca na osnovu
proteinskih i RAPD markera pokazala je podudarne rezultate, koji su takođe bili saglasnosti
sa podacima o poreklu tih linija.
Klasterima na osnovu heterozisa, proteinskih i RAPD markera, linije su grupisane u
dve osnovne heterotične grupe. Primećeno je nekoliko odstupanja i to kod linija koje po
poreklu nisu pripadale tim heterotičnim grupama. Na osnovu ovoga može se zaključiti da je
karakterizacija linija putem podataka dobijenih molekularnim markerima uglavnom u
saglasnosti sa podacima o njihovom poreklu i da se na osnovu klastera može dobiti jasna i
precizna slika o njihovom klasifikovanju u odgovarajuće heterotične grupe. Ovo je potvrđeno
i vrednostima koeficijenta korelacije ranga koji su bili visoko značajni između oba metoda
markera i heterozisa, a naročito između RAPD i heterozisa (0,876**).
IDENTIFIKACIJA TIPOVA CITOPLAZMATIČNE STERILNOSTI KUKURUZA
PRIMENOM SPECIFIČNIH PRAJMERA MTDNK
Dragana Ignjatović-Micić, Ana Nikolić, Snežana Mladenović Drinić,
Jelena Vančetović i Vesna Lazić-Jančić
Institut za kukuruz „Zemun Polje”, Zemun Polje
Linije testeri koje sadrže nuklearne Rf (restorere fertilnosti) gene se najčešće koriste za
određivanje i klasifikaciju tipova citoplazmatične muške sterilnosti (cms). Međutim, test
ukrštanja su dugotrajna i zahtevaju značajna angažovanja radne snage. Razvojem i primenom
molekularnih metoda otkriveno je da se mutacije odgovorne za cms nalaze u mitohondrijalnoj
DNK (mtDNK) mnogih biljnih vrsta. Jedinstvene karakteristike mitohondrijalnog genoma
mogu se koristiti za razlikovanje glavnih tipova citoplazme kukuruza.
U Banci gena Instituta za kukuruz otkriveno je oko 100 izvora cms u okviru lokalnih
populacija, stranog heterozigotnog materijala i inbred linija. Ovaj materijal je testiran na
prisustvo odgovarajućeg tipa citoplazme multipleks PCR metodom, korišćanjem specifičnih
prajmera za C, T i S citoplazmu. Kombinovanje tri para prajmera u jednoj PCR reakciji, koji
odgovaraju himernim regionima mtDNK sekvenci specifičnim za svaki tip citoplazme,
omogućilo je pouzdanu identifikaciju glavnih tipova sterilne citoplazme. DNK fragmenti
veličine 398, 440 i 799 bp su identifikovani u genotipovima sa C, T i S tipom citoplazme. Za
izvore citoplazmatične sterilnosti za koje ne postoji jasna identifikacija tipa sterilnosti
(odsustvo PCR trake) postoji opravdana sumnja da bi oni mogli predstavljati novi, još uvek
neidentifikovani tip cms.
IN VITRO ODGOVOR BUGARSKIH SORTI PAPRIKE (Capsicum annuum L.)
Velichka Rodeva, Stanislava Grozeva i Velichka Todorova
Maritsa Vegetable Crops Research Institute, Plovdiv, Bulgaria
Ispitivano je formiranje kalusa i sposobnost regeneracije eksplanata kotiledona i hipokotila
Bugarskih sorti paprike /Strjama, Chebar and Kurtovska kapija 1619/ na Murashige i Skoog
/1962/ medijumu kome je dodato 1-3mg/l BAP, 0,6-1,0mg/l IAA and 0,5mg/l GA3. Na
osnovu prvih rezultata primenom različitih varijanti medijuma kasnije su dodati vitamin C,
vitamin B12 i glicin. U različitim eksperimentima registrovan je visok nivo formiranja kalusa
i organogeneze u oba tipa eksplanta svih genotipova, ali regeneracija je primećena samo u
nekoliko korišćenih varijanti medijuma. Dodatak vitamina i glicina je blago stimulisao
sposobnost regeneracije. Najviši procenat /18,0/ regeneranata je dobijen sa MS+3,0mg/l
BAP+1,0mg/l IAA+0,5mg/l GA3 iz kotiledona. Regresioni proces nije primećen samo kod
sorte Kurtovska kapija u svim ispitivanim varijantama. Sorte bugarskih paprika su
rekalcitranti i njihov in vitro odgovor jako zavisi od tipa eksplanta, genotipa i dodavanja
različitih komponenti medijumu.
POLIMORFIZAM ETR1 GENA KOD AUTOHTONIH
SORTI JABUKE
1
Slađana Marić , Radovan Bošković2 i Milan Lukić1
1
Institut SRBIJA, Centar za voćarstvo i vinogradarstvo, Čačak
2
Institut za molekularnu genetiku u genetičko inženjerstvo, Beograd
Etilen je biljni hormon koji ima važnu ulogu u dozrevanju klimakteričnih plodova,
uključujući jabuku. Do sada su ispitivani i okarakterisani geni uključeni u proces biosinteze
etilena. U ovom radu proučavan je alelni polimorfizama ETR1 gena, koji kodira receptor za
etilen kod jabuke. Polimorfizam je analiziran lančanom reakcijom polimeraze (PCR
metodom) i restrikcionom analizom. Istraživanjem su obuhvaćene 23 autohtone sorte jabuke,
locirane u kolekcionom zasadu Centra za voćarstvo i vinogradarstvo Čačak, čiji se plodovi
odlikuju različitom trajašnošću u skladištu. U analiziranom materijalu detektovana su 4 alela
ETR1 gena (a, b, c i d) i testirana je veza između identifikovanih alela i dužine čuvanja
plodova u skladištu.
METODE KARAKTERIZACIJE I LIČNA KARTA AGRONOMSKI ZNAČAJNIH
BILJNIH VRSTA
Vladislava Galović1, Snežana Mladenović Drinić2, Julijana Navalušić1 i Marija Zlokolica1
1
Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad
2
Institut za kukuruz “Zemun Polje”, Zemun Polje
Stalna upotreba morfoloških podataka u opisu agronomski važnih genotipova ukazuje
na činjenicu da su ovi podatci zadržali popularnost deskriptora biljnih vrsta. Međutim javlja
se potreba njihovog detaljnijeg opisa, laboratorijski baziranim, biohemijskim i molekularnim
metodama. Standardizacijom ovih novih tehnika u svetu, bave se međunarodne organizacije
ISTA (International Seed Testing Association) i UPOV (Union pur la Protection des
Obtenious Vegetales) posredstvom DUS (Diostinctness, Uniformity, Stability) testova koji
predstavljaju osnovu za deskripciju biljnih vrsta i genotipova u svrhu sistema zaštite
intelektualne svojine biljnih oplemenjivača (Protection of Plant Breeders Rights - PBR).
Kombinacijom morfoloških, biohemijskih i molekularnih podataka može se postići
sveobuhvatna karakterizacija agronomski značajnih biljnih vrsta i genotipova.
U ovom radu prikazan je pregled tehnika koje su potvrdile da se mogu uspešno
primeniti u biohemijskoj i molekularnoj karakterizaciji agronomski važnih genotipova.
Otkrivanjem njihovog jedinstvenog genetičkog profila, zahvaljujući primeni ovih metoda,
sada je moguća njihova precizna karakterizacija sa visokim nivoom reproducibilnosti i
pouzdanosti.
UPOTREBA METODA REAKCIJE LANČANE POLIMERIZACIJE (PCR) U
AGROBIOTEHNOLOGIJI
Ksenija Taški-Ajduković, Mirjana Milošević, Zorica Nikolić i Milka Vujaković
Nacionalna laboratorija za ispitivanje semena, Novi Sad
Biotehnologija u poljoprivredi primenjuje metode reakcije lančane polimerizacije (PCR) u
brojnim fazama formiranja novog proizvoda. PCR tehnologija se najčešće koristi tokom
otkrivanja i kloniranja gena, konstrukcije vektora, identifikacije, skrininga i karakterizacije
transformanta kao i prilikom kontrole kvaliteta semena. Proizvođači i kompanije za
proizvodnju hrane, kao i laboratorije za analizu kvaliteta prehrambenih proizvoda koriste
PCR metode da bi se utvrdilo prisustvo odnosno odsustvo genetičkih modifikacija (GM) u
proizvodima ili da bi se odredila količina GM materija prisutnog u proizvodu.
U ovom radu biće opisani osnovni elementi PCR analiza i njihova primena u testiranju
semena sa posebnim naglaskom na faze testiranja na koje se mora obratiti posebna pažnja da
bi se dobili pouzdani rezultati. U radu će biti razmatrana i pitanja vezana za analizu različitih
vrsta matriksa koji takođe mogu uticati na rezultate analiza.
ALELNI POLIMORFIZAM DOMAĆIH GENOTIPOVA PŠENICE
PRIMENOM 4 MIKROSATELITSKA MARKERA
Zorana Kotaranin i Borislav Kobiljski
Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad
Set od 30 genotipova heksaploidne pšenice analiziran je primenom 4 mikrosatelitska
markera (GWM 18, GWM 190, GWM 437, GWM 631) sa ciljem utvrđivanja njihove
efikasnosti u detekciji DNK polimorfizma i genotipske identifikacije. Broj utvrđenih alela u
ispitivanim lokusima iznosio je od 3 do 7, sa prosečnom vrednošću od 4.3 alela po lokusu.
Varijabilnost svakog lokusa izražena je indeksom polimorfizma (PIC-Polymorphism
Information Content), čija je vrednost za posmatrane lokuse bila od 0.34 do 0.83, a što
primenjene markere čini dovoljno informativnim za određivanje genetičke varijabilnosti. Od
ukupno 30 analiziranih genotipova, 18 pojedinačnih genotipova je bilo moguće razlikovati na
osnovu dobijenog genetičkog profila. Prema detektovanom alelnom polimorfizmu, preostalih
12 genotipova je podeljeno u 5 grupa. Svaka od ovih grupa se razlikovala kako međusobno,
tako i u odnosu na 18 pojedinačnih genotipova. Međutim, primenom navedena 4 prajmera
nije bilo moguće razlikovati genotipove unutar svake od 5 grupa. U radu su detaljno
analizirani dobijeni rezultati i mogućnost njihove primene za utvrđivanje genetičkog profila i
identifikaciju sorti pšenice na nivou alela.
DETEKCIJA ALELNE VARIJABILNOSTI U LOKUSIMA PŠENICE ZNAČAJNIM ZA
OTPORNOST NA Fusarium ssp. PRIMENOM MOLEKULARNIH MARKERA –
MIKROSATELITA
Dragana Kačavenda1,2 i Borislav Kobiljski1
1
Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad
2
Stipendista Ministarstva nauke i zaštite životne sredine
Fuzarioza klasa predstavlja jedno od najrasprostranjenijih gljivičnih oboljenja pšenice,
a najčešće ga izaziva Fusarium graminearum. U uslovima povišene vlažnosti i temperature,
ova gljiva često prouzrokuje negativne efekte na prinos i kvalitet zrna, a naročito se ističe
štetan uticaj mikotoksina koji se nakupljaju u zrnima. Stvaranje sorti otpornih na fuzarijum
smatra se jednim od najefikasnijih rešenja u suzbijanju ove bolesti. Sa ciljem iznalaženja
mogućnosti primene molekularnih markera – mikrosatelita u oplemenjivanju pšenice na ovo
svojstvo, analizirana je alelna varijabilnost lokusa heksaploidne pšenice značajnih za
otpornost na fuzarijum, i to primenom dva mikrosatelitna markera: GWM533 (3B) i
GWM156 (5A). Pri detekciji alelnog polimorfizma, kao standardi korišćene su najpoznatije
sorte izvori otpornosti: Sumai3, Frontana i Amigo. Razdvajanjem na poliakrilamidnom gelu,
kod 24 francuskih i 27 novosadskih genotipova pšenice utvrđeno je prisustvo 4 alela
(GWM533) i 6 alela (GWM156). U radu su detaljno analizirani dobijeni rezultati i
mogućnosti njihove primene u MAS (Marker Asistiranoj Selekciji) pšenice na ovo svojstvo.
VARIRANJE IN VITRO ODGOVORA PŠENICE, UTICAJ GENOTIPA I SPOLJNE
SREDINE
Nevena Mitić1, Dejan Dodig2 i Radomirka Nikolić1
1
Institut za biološka istraživanja "Siniša Stanković", Beograd
2
Institut SRBIJA, Centar za poljoprivredna i tehnološka istraživanja, Zaječar
Nezreli embrioni 96 genotipova pšenice, poreklom iz različitih delova sveta, gajeni su
u kulturi i proučavan je njihov in vitro odgovor na osnovu procenta formiranja kalusa,
procenta regenerativnih kalusa i broja biljaka po embrionu. Nezreli embrioni sakupljeni su sa
biljaka gajenih u polju u toku tri uzastopne godine (2003, 2004, 2005). Godina (2003) je bila
izrazito sušna i sa visokim temperaturama u vegetacionom periodu, dok su sledeće dve
godine (2004 i 2005) bile znatno povoljnije u pogledu temperatura i padavina. Embrioni su
gajeni na MS podlozi sa 2 mg l-1 2,4-D. Svi genotipovi pokazali su visok potencijal za
obrazovanje kalusa, koji je iznosio od 36,7 do 100% u 2003., 68,4 do 100% u 2004. i 94,3 do
100% u 2005. godini. Pojedini indukovani kalusi su formirali zelene tačke i potom pupoljke.
Procenat regenerativnih kalusa je znatno varirao u zavisnosti od genotipa i godine iznosio je
od 0 do 72,5% (2003), 0 do 97,9% (2004), i 0 to 94,0% (2005). Broj biljka po embrionu u
proseku za sve genotipove po godinama je iznosio 3,1, 4,5 i 6,5, respektivno. Najveći
koeficijent varijacije je zabeležen kod osobine procenat regenerativnih kalusa (66.7%), zatim
procenat formiranih kalusa (35.6%) a najmanji kod broja biljaka po embrionu (6.5%).
Analiza komponenti fenotipske varijabilnosti je pokazala da je najveći uticaj na variranje
procenta formiranih kalusa imala godina (57.3%), regenerativnih kalusa genotip (50.9%) a na
broj biljaka po embrionu interakcija godine i genotipa (30.2%).
ANDROGENEZA HETEROZIGOTNIH GENOTIPOVA PŠENICE I CITOLOŠKE
KARAKTERISTIKE ZELENIH REGENERANATA
Branka Ljevnaić1, Ankica Kondić-Špika2, Borislav Kobiljski2 i Srbislav Denčić2
1
Poljoprivredni fakultet, Novi Sad,
2
Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad
Analizirana je androgena i regeneraciona sposobnost kod 8 heterozigotnih genotipova
pšenice (Triticum aestivum L.) u kulturi antera. Urađena je i citološka analiza regenerisanih
zelenih biljaka. Utvrđene su statistički značajne razlike između ispitivanih genotipova u
pogledu androgene i regeneracione sposobnosti. Prosečna androgena sposobnost za sve
ispitivane genotipove iznosila je 4,35%, a kretala se od 0,7% kod genotipa Prima/Hueguen do
11,0% kod genotipa NS173-98/NS164-98. Prosečan prinos kalusa bio je 8,7%. Najviše
zelenih biljaka dao je genotip Banks/F53-70 (33 zelene biljke) dok genotip Banks/Pobeda
nije regenerisao ni jednu zelenu biljku. Frekvencija albino biljaka kretala se između 0%
(Banks/Rodna) i 5,3% (Anastasija/Radika). Ukupno je regenerisano 61 zelena i 61 albino
biljka. Rezultati citološke analize pokazali su da su, od ukupnog broja regenerisanih zelenih
biljaka, 40,9% bili haploidi, a 59,1% spontani dvostruki haploidi.
ISPITIVANJE JARIH I OZIMIH SORTI PIVSKOG JEČMA IZ SELEKCIONIH OGLEDA
ŽETVE 2005. GODINE KAO SIROVINE ZA PROIZVODNJU SLADA
OlgicaGrujić1, Jelena Pejin1 i NovoPržulj2
1
Tehnološki fakultet, Novi Sad
2
Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad
Izvršena je analiza različitih jarih i ozimih sorti ječma iz selekcionih ogleda žetve 2005.
godine, sa lokaliteta Rimski Šančevi. Na osnovu rezultata analiza ječma i slada kao i tokom
mikrosladovanja izvedeni su zaključci o tehnološkom kvalitetu ispitivanih sorti ječma. Dat je
predlog za priznavanje ili odbacivanje sorti i eventualne izmene korišćene sheme
mikrosladovanja u cilju poboljšanja kvaliteta dobijenog slada.
GENETIČKA KARAKTERIZACIJA BILJNIH VRSTA PROTEINSKIM MARKERIMA
Snežana Drinić Mladenović, Dragana Ignjatović Micić, Ana Nikolić i Kosana Konstantinov
Institut za kukuruz „Zemun polje“, Zemun Polje
Proteini kao direktni produkti transkripcije i translacije gena mogu da se koriste kao
markeri za gene koji ih kodiraju, a poređenje proteinskih kompleksa omogućava merenje
genetičke varijabilnosti između različitih genotipova. U ovom radu su proteinski markeri
korišćeni za genetičku karakterizaciju i utvrđivanje genetičke divergentosti različitih gajenih
biljnih vrsta uključujući kukuruz, soju, pasulj i papriku.
Proteini su razdvojeni elektroforezom na veliki broj frakcija koje pokazuju visoku
heterogenost. Sve ispitivani genotipovi su imali specifičnu proteinsku sliku. Utvrđene su
kako kvantitativne tako i kvalitativne razlike (broj, raspored i intenzitet) proteinskih frakcija.
Neke proteinske frakcije se nalaze na istoj poziciji i relativno su istog intenziteta u svim
ispitanim uzorcima i koriste se kao referentne tako da je u odnosu na njih elektroforegram
svakog uzorka podeljen u nekoliko regiona. Druge proteinske frakcije unutar regiona se
razlikuju u zavisnosti od analiziranog genotipa. Na osnovu dobijenih elektroforegrama
proteinskog kompleksa ispitivanih genotipova izračunat je indeks sličnosti i genotipovi su u
okviru svake ispitivane biljne vrste svrstani u odgovarajuće grupe primenom klaster analize.
Dobijeni rezultati su pokazali da proteinski markeri mogu da se koriste u
oplemenjivanju kao brz i jeftin metod za genetičku karakterizaciju i utvrđivanje genetičke
srodnosti selekcionog materijala.
POREĐENJE KOEFICIJENTA SLIČNOSTI NA OSNOVU RAPD MARKERA KOD SOJE
Ana Nikolić, Snežana Mladenović Drinić i Dragana Micić-Ignjatović
Institut za kukuruz „Zemun Polje“, Zemun Polje
Cilj ovih istraživanja je ispitivanje uticaja izbora koeficijenta sličnosti na grupisanje
ispitivanih genotipova soje u odgovarajuće grupe primenom klaster analize. Dvadeset
genotipova soje je analizirano sa RAPD markerima i četiri koeficijenta sličnosti su izračunati:
Jaccard, Sorenson-Dice, Sokal i Michener i Rogers i Tanimoto. Koeficijenti sličnosti su
upoređeni klaster analizom, Mantelovim testom i PCA.
Matrice koeficijenata sličnosti po Jaccard-u i Sorenson-Dice-u su dale dendograme sa
identičnim rasporedom genotipova, dok su vrednosti genetičke sličnosti bile u različitim
opsezima. Dendogrami dobijeni na osnovu matrica sličnosti korišćenjem koeficijenata
sličnosti po Sokal-u i Michener-u i Roger-u i Tanimoto-u takođe pokazuju identičan raspored
genotipova, a vrednosti koeficijenata su bile u različitim opsezima. PCA analiza na osnovu
RAPD pokazuje sličan raspored uzoraka kao klaster analiza. Mantelovim testom je utvrđen
visok stepen korelacije između parova matrica koeficijenata sličnost. Između koeficijenata
Jaccard i Dice postoji visoka korelacija, što znači da klasifikuju sličnost između genotipova
koji se porede na vrlo sličan način. Slično važi i za koeficijente Sokal i Michener i Roger i
Tanimoto, ali između ove dve klase koeficijenata stepen korelacije je bio niži. Najveća
vrednost stepena korelacije izračunata je za matrice sličnosti po Jaccard-u i Sorenson-Dice-u,
a najmanja za matrice sličnosti po Sorenson-Dice-u i Roger-u i Tanimoto-u.
Koeficijenti po Sokal-u i Michener-u i Roger-u i Tanimoto-u razlikuju se od
koeficijenata po Jaccard-u i Sorenson-Dice-u po tome što uzimaju u obzir i odsustvo traka
kod oba genotipa. Uzimajući u obzir genetičku osnovu RAPD markera, odsustvo neke trake
kod dva genotipa ne mora obavezno da ukazuje na genetičku sličnost između njih. Zbog toga
je za obradu podataka dobijenih na osnovu RAPD analize pogodnije koristiti koeficijente po
Jaccard-u i Dice-u.
REGENERACIJA ŠEĆERNE REPE IZ EKSPLANTATA KOTILEDONA I HIPOKOTILA
U USLOVIMA IN VITRO
Nevena Nagl, Ivana Čabarkapa, Snežana Mezei i Lazar Kovačev
Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad
U radu su predstavljena istraživanja čiji je cilj bio određivanje hranljive podloge koja
u svom sastavu sadrži optimalnu koncentraciju fitohormona tj. daje najveći procenat
regeneracije šećerne repe iz kotiledona i hipokotila. Kao donori eksplantata za regeneraciju
korišćena su tri genetički divergentna genotipa šećerne repe. Korišćene su tri osnovne
hranljive podloge u okviru kojih su varirane različite koncentracije fitohormona u pet
različitih kombinacija. Produkcija kalusa kao i njegova regeneraciona sposobnost u najvećoj
meri su zavisile od interakcije genotipa i hranljive podloge, dok su razlike u regeneracionoj
sposobnosti početnih eksplantata ustanovljene samo u slučajevima direktne organogeneze tj.
kada je kao početni eksplantat korišćen hipokotil. Najveći intenzitet regeneracije postignut je
na podlozi sa citokinima. Rezultati ovog rada mogu imati značajnu primenu u poboljšavanju
postojećih metoda vegetativne propagacije šećerne repe in vitro, kao i u genetičkim
transformacijama šećerne repe
KULTURA TKIVA I GENETSKE TRANSFORMACIJE ULJANE REPICE
Dragana Miladinović, Ana Marjanović Jeromela i Radovan Marinković
Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad
Uljana repica (Brassica napus var. oleifera) je posle soje (Glycine max) i palme
(Elaeis guineensis) najznačajniji izvor biljnog ulja u svetu. Ulje uljane repice se sve više
koristi u ljudskoj ishrani zbog niskog sadržaja zasićenih masnih kiselina.
Istraživanja u oblasti kulture tkiva i genetskih transformacija uljane repice započeta su
80-tih godina prošlog veka. Istraživanjima su obuhvaćene organogeneza, somatska
embriogeneza, kultura mikrospora i dvostrukih hapolida, fuzija somatskih ćelija i genetske
transformacije. Napredak u unošenju novih poželjnih svojstava primenom ovih metoda je
doveo do razvoja potencijalno komercijalno značajnih novih genotipova uljane repice.
U radu dat je pregled rezultata postignutih do sada u kulturi tkiva uljane repice, kao i rezultati
postignutih na uvođenju metoda kulture tkiva u program oplemenjivanja i stvaranja NS sorti
uljane repice.
PRIMENA PCR MARKERA U ISPITIVANJU SPOSOBNOSTI PREZIMLJAVANJA KOD
POPULACIJA ULJANE REPICE (BRASSICA NAPUS L.)
Dejana Saftić-Panković, Branislava Rakić, Ana Marjanović-Jeromela i Radovan Marinković
Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad
Prezimljavanje je važna osobina za ozimu uljanu repicu. Poznato je da tolerantnost na
izmrzavanje i vreme cvetanja, osobine koje su takođe pod uticajem niskih temperatura, mogu
modifikovati sposobnost prezimljavanja.
Za ispitivanja su odabrane 22 sortne populacije ozime uljane repice, čija se sposobnost
prezimljavanja kretala od 60 do 100%. Pored toga, da bi povećali genetsku varijabilnost za
vreme cvetanja ispitivano je još 5 jarih sortnih populacija kao i 2 ozime sortne populacije
stočnog kelja.
Genetička varijabilnost navedenih populacija je ispitivana primenom PCR molekularnih
markera. SSR markeri koji se nalaze u blizini QTL-ova koji kontrolišu prezimljavanje,
tolerantnost na izmrzavanje i vreme cvetanja, su upotrebljeni za ispitivanje polimorfizma
genomske DNK izolovane iz biljnog materijala. Takođe je ispitivan i polimorfizam gena za
cvetanje (Flowering Locus C).
Na osnovu dobijenih rezultata izvršena je identifikacija heterotičkih grupa za prezimljavanje
kod uljane repice, kako bi se odabrale roditeljske linije za ukrštanja i stvaranje mapirajuće
populacije za buduća istraživanja.
KARAKTERIZACIJA SORTI PASULJA NA OSNOVU PROTEINSKIH MARKERA
Zorica Nikolić1, Mirjana Vasić2, Mirjana Milošević1, Ksenija Taški-Ajduković1, Milka
Vujaković1 i Jelica Gvozdanović-Varga2
1
Nacionalna laboratorija za ispitivanje semena, Novi Sad
2
Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad
Potencijal molekularnih i proteinskih markera u identifikaciju sorti nije u potpunosti
istražen. Primenljivost pojedinih kategorija markera je ograničena, a zavisi od nivoa
polimorfizma, stabilnosti, broja lokusa, molekularne osnove polimorfizma, kao i cene
analiza. U ovom kontekstu izoenzimi imaju niz prednosti: jednostavno izvođenje i nisku cenu
analize, jednostavna molekularna osnova njihovog polimorfizma i razumna pokrivenost
genoma (10 do 15 lokusa po biljnoj vrsti).
Fazeolin, glavni rezervni protein pasulja, kodiran je kompleksom lokusa, od 6 do 9
gena. Aleli koji kodiraju polipeptide svih tipova fazeolina su kodominantni. Genetska
divegentnost fazeolina se pokazala kao veoma informativna u studijama domestifikacije i
disperzije sorti pasulja, kao i u analizi filogenetskih veza između vrsta u rodu Phaseolus.
U radu su ispitivane komercijalne sorte pasulja nastale oplemenjivanjem u Zavodu za
povrtarstvo, Naučnog instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu. Analize 5 enzimskih
sistema i rezervnog proteina-fazeolina urađene su u Nacionalnoj laboratoriji za ispitivanje
semena. Dobijeni podaci polimorfizma fazeolina i izoenzima pokazuju da se proteinskih
markeri mogu primeniti u identifikaciji sorti pasulja.
CVETANJE I PRODUKCIJA SEMENA KOD SPANAĆA (Spinacia oleracea L.) IN VITRO
Ljiljana Tubić, Snežana Zdravković-Korać, Dušica Ćalić, Ivana Dragićević i Branka
Vinterhalter
Institut za biološka istraživanja “Siniša Stanković”, Beograd
Spanać je diecka vrsta, ali se u populacijama javljaju i monecke biljke. Apikalni
pupoljci spanaća cv. Matador, izolovani sa dve nedelje starih klijanaca isklijalih pod
aseptičnim uslovima, su postavljeni na MS medijum bez regulatora rastenja i izloženi dugom
danu (16 h svetla). Ekspresija pola je praćena na osnovu morfologije cvetova tokom 15
nedelja. Od 230 biljaka, nisu cvetale 24 biljke (10.4 %), muških je bilo 85 (37.0 %), ženskih
95 (41.3 %) i moneckih 26 (11.3 %). Sedamnaest moneckih biljaka (7 ženskih i 10 muških na
početku) je razvilo cvetove suprotnog pola (najčešće 1-3) tek posle 5-9 nedelja. Ostalih 9
biljaka je pokazalo monecizam od početka. Deset biljaka je samooplođeno i dalo 1-10
semena u uslovima in vitro. U jednom slučaju 9 semena je klijalo već na majci biljci. Od 38
semena zasejanih na MS podlogu bez regulatora rastenja, klijala su 22 semena (58 %).
Kotiledoni i hipokotili klijanaca su iskorišćeni za uspostavljanje permanentnih kultura
regenerativnih kalusa, a apikalni pupoljci za indukciju cvetanja. Ove kulture će omogućiti
istraživanje faktora koji utiču na determinaciju i promenu pola u uslovima in vitro i nakon
završenog životnog ciklusa majke biljke. Favorizovanje ženskog pola u populaciji je od
agronomskog značaja.
DNA FINGERPRINT USEVA IZ FAMILIJE Solanaceae
Nasya Tomlekova1, Bistra Atanasova2, Emilia Nacheva1 i Velichka Todorova1
1
Maritza Vegetable Crops Research Institute, Plovdiv, Bulgaria
2
Institute of Genetics, Sofia, Bulgaria
ISSR DNK tehnika je korišćena za identifikaciju kultivisanih vrsta iz familije
Solanaceae. Nađeni su prajmeri koji otkrivaju međuvrsni polimorfizam kod paradajza,
krompira i paprika. ISSR fragmenti koji mogu da se koriste kao specifični markeri za
Lycopersicon esculentum, Capsicum annuum i Solanum tuberosum su dopbijeni. Za svaku
analiziranu vrstu individualni ISSR uzorak je dobijen koji može da se koristi za detekciju
polimorfizma i dalje kreiranje SCAR markera za pojedine sorte paradajza, paprike i
krompira.
Cilj istraživanja je bio da se odredi da li selektivni prajmeri ISSR-PCR mogu da
otkriju polimorfizam između sorata koji pripadaju trima srodnim vrstama unutar familije
Solanaceae.
ADVENTIVNA ORGANOGENEZA IN VITRO IZ LISTA KUPINE cv ČAČANSKA
BESTRNA
Tatjana Lazić i Đurđina Ružić
Institut SRBIJA, Centar za voćarstvo i vinogradarstvo, Čačak
U radu je ispitan uticaj različitih vrsta i koncentracija biljnih regulatora rastenja na indukciju
adventivne organogeneze iz lista kod novostvorene sorte kupine cv Čačanska bestrna. Ovaj
genotip je uveden u kulturu i održavan na medijumu Murashige i Skoog (MS) (1960)
mineralne soli i organski kompleks sa u mg l-1: BAP 1,0, IBA 0,1, GA3 0,1.
Kao početni eksplantati korišćeni su mladi, dobro razvijeni listovi sa gornje trećine izdanaka
umnoženih in vitro. Listovi su tri puta poprečno parani u odnosu na glavni lisni nerv i
postavljani adaksialnom stranom na medijum za regeneraciju. U eksperimentu je ispitano 20
medijuma za regeneraciju sa različitim vrstama i koncentracijama citokinina i auksina: BAP
(2 mg l-1) ili TDZ (1 mg l-1), samostalno ili u kombinaciji sa različitim koncentracijama
IBA, NAA i 2,4 D (0,1, 1,0 i 2,0 mg l-1).
Regeneracija adventivnih izdanaka kod cv Čačanska bestrna je dobijena na 3 različita tipa
medijuma sa BAP u kombinaciji sa IBA (0,1 i 1,0 mg l-1) i NAA (0,1 mg l-1). TDZ je
samostalno, ili u kombinaciji sa IBA (0,1, 1,0 i 2,0 mg l-1) i NAA (0,1 mg l-1) pokazao
mnogo veću efikasnost u indukciji regeneracije nego BAP. Najveći procenat regeneracije je
upravo i dobijen na medijumu koji je sadržavao samo TDZ.
SAZREVANJE ANDROGENIH EMBRIONA DIVLJEG KESTENA (Aesculus
hippocastanum L.)
Dušica Ćalić, Snežana Zdravković-Korać, Ljiljana Radojević i Branka Vinterhalter
Institut za biološka istraživanja "Siniša Stanković'', Beograd
Androgeni embroni divljeg kestena pokazuju brzu diferencijaciju, asinhrono razviće i
maturaciju, kao i slabu klijavost. Indukcija androgeneze je postignuta na medijumu sa 2,4dihlorofenoksisirćetnom kiselinom (2,4-D) i kinetinom (1 mg/L, svaki), dok je umnožavanje
androgenih embriona poreklom iz suspenzije i kulture antera nastavljeno na redukovanoj
koncentraciji 2,4-D (0.01 mg/L). Posle medijuma za umnožavanje, embrioni su kultivisani na
hranljivim podlogama za sazrevanje, uz dodavanje različitih koncentracija i kombinacija
aktivnog uglja (0,1, 0,5 i 1%), abscisinske kiseline (2.5, 10.0 i 25.0 mg/L ), polietilenglikola
(5 i 50 g/L ) i manitola (30 i 60 g/L ). Analizirali smo izduživanje izdanaka, razviće radikule i
konverziju androgenih embriona u biljke, gajenih na hranljivim podlogama za sazrevanje u
toku 3 meseca. Najbolji rezultat, po SNK (Sudent Newman Keuls) testu, je postignut na
hranljivoj podlozi obogaćenoj sa 1% aktivnog uglja.
POKAZUJU LI SLOŽENI LISTOVI DIVLJEG KESTENA OSETLJIVOST PREMA
SREDINSKOM STRESU KAO ŠTO JE ZAGAĐENJE?
Miroslava V. Veličković
Institut za biološka istraživanja “Siniša Stanković”, Beograd
Listovi divljeg kestena (Aesculus hippocastanum L.) prikupljeni su sa ciljem da se procene
efekti dugotrajnog industrijskog razvića kao stepen fluktuirajuće asimetrije (FA) lista. FA
predstavlja razliku u razviću strana bilateralno simetričnog karaktera i predstavlja indikator
kako sredinskog tako i genetičkog stresa. 35 listova prikupljeno je sa svakog od pet stabala,
dve pozicije lista (unutrašnja i spoljašnja) u kruni drveta i dva lokaliteta u Srbiji tokom juna
2005. Pančevo predstavlja narušenu, industrijsku zonu, dok selo Vinči predstavlja nenarušen,
referentni lokalitet. FA procenjena je za dva bilateralno simetrična karaktera lista: širina lista
(LW) i duzina lista (LL). Rezultati MANOVA testa ukazali su na značajnu razliku u
karakterima lista među lokalitetima i u među pozicijama lista. Razlika među lokalitetima
uslovljene su razlikom u vrednostima FA za LW (F(1.346)=4,313, p=0,047); značajno veći
FA postoji u narušenoj sredini. Razlika među pozicijama lista uslovljena je razlikom u
vrednostima FA za LL (F(1.346)=3,929, p=0,049); značajno veći FA imaju spoljašnji listovi.
Interakcija lokaliteta i pozicije na FA za LW i LL pokazala je marginalnu značajnost
(F(1.346)=3,306, p=0,070).
GENETIČKA TRANSFORMACIJA Lotus corniculatus L. POMOĆU Agrobacterium
tumefaciens "SUPER-BINARNOG" VEKTORA I DIREKTNA REGENERACIJA
BILJAKA IZ KOTILEDONA
Radomirka Nikolić, Nevena Mitić i Slavica Ninković
Institut za biološka istraživanja "Sinisa Stanković", Beograd
Poboljšani protokol za regeneraciju biljaka i genetičku transformaciju L. corniculatus
postignut je korišćenjem A. tumefaciens "super-binarnog" vektora i direktnom regeneracijom
biljaka iz kotiledona. Eksplantati kotiledona izolovani sa klijanaca starih 5-6 dana i
inokulisani sa A. tumefaciens "super-binarnim" vektorom pTOK233 koji sadrži hpt, nptII,
uidA-intron gene, kao i ekstra set vir (B, C i G) gena. Regeneracija pupoljaka pomoću
direktne organogeneze je postignuta na MS medijumu koji je sadržao 0.5 mg l-1 NAA i 0.5
mg l-1 BA. Na eksplantatima kotiledona (65%) su se 25 dana nakon inokulacije sa
Agrobacterium obrazovali pupoljci. Posle tri meseca gajenja na selektivnim podlogama sa
rastućim koncentracijama higromicina (5-15 mg l-1), 4% inokulisanih eksplantata preživelo je
selektivnu proceduru i iz njih je regenerisano 17 biljaka. Dobijene biljke su zatim umnožene
mikropropagacijom tako da je finalni broj biljaka rezistentnih na higromicin bio 52.
Glukuronidazna aktivnost i prisustvo uidA gena u genomu transformisanih biljaka su
dokazani pomoću histohemijske GUS reakcije i PCR analizom.
VARIRANJE BOJE CVETA POSLE DUGOTRAJNE MICROPROPAGACIJE
HRIZANTEMA
Slađana Jevremović, Milana Trifunović, Marija Nikolić, Angelina Subotić i Ljiljana
Radojević
Institut za biološka istraživanja “Siniša Stanković”, Beograd
Praćene su morfološke karakteristike cveta regeneranata, dva kultivara hrizantema,
posle deset godina gajenja u kulturi in vitro. Segmenati stabla poreklom od jedne biljke
kultivara “Vesuvio” i “Reagan Sunny” su sterilisani i gajeni na podlogama za indukciju
morfogeneze in vitro. Posle mesec dana formirani su kalusi sa velikim brojem izdanaka.
Izdanci oba kultivara su umnožavani u kulturi segmenata stabla preko aksilarnih pupoljaka na
MS podlozi sa α-naftilsirćetnom kiselinom i benzilaminopurinom (0,5 odnosno 1,0 mgL-1), .
Praćeno je umnožavanje izdanaka u periodu od devetnaest pasaža (tri godine) kada je došlo
do sukcesivnog smanjenja indeksa umnožavanja. Ožiljavanje izdanaka je praćeno na MS
podlozi bez hormona i bilo je podjednako uspešno kako posle dve tako i posle osam godina
mikropropagacije. Ožiljene biljke hrizantema su uspešno aklimatizovane na uslove
staklenika. Nakon odgovarajućeg fotoperioda biljke su cvetale 90,3 % (“Vesuvio”), 96,3 %
(“Reagan Sunny”) i imale identičnu boju cveta kao i matične biljke oba kultivara hrizantema.
Promene u boji cveta su uočene kod “in vitro” biljaka u sledećem ciklusu cvetanja, godinu
dana posle aklimatizacije. Uočene promene bi se mogle pripisati epigenetskim faktorima.
STANJE I PERSPEKTIVE SEMENARSTVA U SRBIJI
Mirjana Milošević i Milka Vujaković
Nacionalna laboratorija za ispitivanje semena, Novi Sad
Proizvodnja semena predstavlja valorizaciju dostignuća nauke, oplemenjivanja, selekcije, i do
sada je sa promenljivim uspehom obezbeđivala potrebe zemlje za semenom. Proizvodjači su
kadrovski osposobljeni i tehnički opremljeni za proizvodnju semena i to kako za ukupne
potrebe naše zemlje, tako i za izvoz
Prirordni uslovi, koje stalno ističemo kao prednost, zbog kojih su zapadne kompanije vrlo
rado kod nas umnožavale seme, polako ali sigurno, toliko osiromašuju da to više i nije
prednost. Bivša društvena poljoprivredna imanja, koja za sada jedino imaju uslove za
proizvodnju hibridnog semena kukuruza i suncokreta (zbog potrebne izolacije u kojima se
seme proizvodi), toliko su destabilizovana lošom agrarnom politikom da više nisu u stanju da
rade taj posao.
Svetska trgovinska organizacija (STO) i Evropska Unija (EU) su u svojoj strategiji razvoja
poljoprivrede iznele da su od presudnog značaja za razvoj poljoprivrede, a u okviru toga i
semenarstva:
- pristup tržištu
- podrška domaćoj proizvodnji semena
- subvencioniranje i drugi oblici podrške izvozu semena
Zemlje u tranziciji, kada je semenarstvo u pitanju imaju dva problema:
- podršku domaćoj proizvodnji i
- pristup tržištu
Stav ove grupacije zemalja je da izlaganje poljoprivrede, odnosno semenarstva delovanju
tržišnih snaga u uslovima nedostatka kapitala i adekvatnog sistema kreditiranja, budžetskih
ograničenja i ostalih problema karakterističnih za proces tranzicije ugrozilo ovaj sektor. Zbog
toga je potrebno preduzeti odgovarajuće korake.
Usklađivanje zakonske regulative sa regulativom EU, kako bi ostvarile članstvo u važnim
međunarodnim organizacijama
Centralno mesto danas u procesu približavanja zemalja u traziciji EU ima upravo zaštita
inelektualne svojine.UPOV – Međunarodna unija za zaštitu sorti i intelektualne svojne ima
svoja pravila za zaštitu sorti.Pored pravila ova važna organizacija vrši obuku kadrova koji će
raditi na zaštiti sorti. Stvar je države, odnosno resornog ministarstva za koju konvenciju će se
odlučiti – onu iz 1978. godine ili Konvenciju iz 1991. godine.
Sagledavanje sveukupnog stanja semenarstva u zemljama u tranziciji, postojeće zakonske
regulative iz oblasti semenarstva, postojećih institucija za očuvanje biljnih i životinjskih
resursa, širenja informacija o načinu upravljanja granom semenarske proizvodnje i
prenošenja znanja iz drugih zemalja, postavio je sebi u zadatak FAO – odeljenje za
semenarstvo.
Formiranje nacionalnih i regionalnih semenarskih organizacija je još jedan od zadataka koji
postavlja evropska, odnosno svetska semenarska federacija (ISF) pred zemlje u tranziciji.
SEME – IZVOR RAZLIČITOSTI I IDENTITETA BILJNIH VRSTA
Desimir Knežević1, Nevena Đukić2, Veselinka Zečević3, Danica Mićanović3, Aleksandar
Paunović4 i Milomirka Madić4
1
Poljoprivredni fakultet, Priština-Lešak
2
Prirodno-matematički fakultet, Kragujevac
3
Institut SRBIJA, Centar za strna žita, Kragujevac
4
Agronomski fakultet, Čačak
Postojanje genetičke i fenotipske varijabilnosti je od velike važnosti za proširenje i očuvanje
genofonda. Seme je izvor specifične i opšte genetičke varijabilnosti. U okviru jedne vrste
postoji varijabilnost semena prema morfološkim, biohemijskim, fiziološkim i drugim
osobinama. Te različitosti su genetički determinisane i ispoljavaju se u toku ontogenetskog
razvoja. Razlike su izraženije prema filogenetskom razvoju. Genetička varijabilnost
navedenih osobina predstavlja odgovor životnog ciklusa na uslove spoljašnje sredine. U
našim istraživanjima su nađene razlike prema obliku, veličini, boji semena kao i prema
aminokiselinskom sastavu, koncentraciji aminokiselina, sadržaju proteina, kompoziciji
prolamina i glutelina. Između ostalih, izučavane osobine se koriste u identifikaciji biljnih
vrsta kao pouzdani karakteri. Ova istraživanja su sprovedena na strnim žitima, a ispitivane
osobine semena su varijabilne i kod drugih biljnih vrsta što je pokazano u drugim brojnim
izučavanjima.
NOVI METODOLOŠKI PARAMETRI U SEMENARSTVU
Mladen Mirić
Institut za kukuruz „Zemun Polje”, Zemun Polje
Parametri su izrazi neke pojave, dati u formuli, kojih domaća semenarska literatura sadrži
preko 500, a češće se koristi oko 10%. U radu se objašnjava 21 novi parametar ovog autora,
od kojih su neki već objavljivani. Prva grupa ima 9 parametara vezanih za masu 1.000
semena (MHS), i to: MHS iz broja semena (g), broj semena u 1 kg (bs/kg), masa 1 semena
(m1s, u mg), koeficijent varijabilnosti MHS (Kvmhs), masa 1 pakovanja po broju semena
(Mpb) i Mpb klijavih semena (Mpbks), prinos broja (hiljada) klijavih semena (Phks) i dva
setvena koeficijenta prinosa (SKP u Sn/kg – setvena norma kg/ha i SKP u Sn/Sj – setvena
norma/setvena jedinica/ha). Drugu grupu čine 5 bilansnih parametara: randman suvog
semenskog materijala (R, u %, kg), setvena površina za linije SC hibrida (SPl, u ha), indeks
komercijalnog semenarstva (IKS, u %), potrebe semena (PS, u kg) i indeksi udela (IU, u %).
Treća grupa sadrži 3 parametra iz dorade semena: efekat zagađenja zemljišta tretiranim
semenom (Ez, u g a. m. pesticida po ha), efekat doradnih procesa ili postupaka (Ep, u kg, %)
i efekat gubitka semena u doradi (EG, u %, kg). U grupi opštih su 4 parametra: balast u
semenu (B, u %, kg), parametar korekcije cena semena (C, u valuti), propisana upotrebna
vrednost semena (UVm, u %) i uzorkovanje useva (Uu, u m1).
STANJE SLOBODNE ENERGIJE KOD PŠENICE SA RAZLIČITOM KLIJAVOŠĆU
Slobodanka Sredojević1, Vesna Dragičević1, Marija Milivojević1, Mirjana Srebrić1, Petar
Piper 1 i Miroslav Vrvić2
1
Institut za kukuruz „Zemun Polje”, Zemun Polje
2
Hemijski fakultet, Beograd
Poznato je da različita raspodela supstance iz semena i nakupljanje vode uslovljavaju razlike
u porastu biljaka. Stoga je postavljen ogled sa semenskom pšenicom sorte Renesansa, s
ciljem praćenja promena nastalih na klijancima starim 4 i 8 dana, a poreklom od semena
različite klijavosti.
Klijanci iz partije sa klijavošću većom od 95%, imali su povećano učešće sveže mase korena
četvrtog dana, uz niži stepen hidrolize i eksudacije, kao i mali potencijal slobodne energije
biosinteze. Već osmog dana došlo je do smanjenja sveže mase korena i do 12%, uz povećanje
sadržaja suve supstance (do 37%), što uz nizak nivo njegove slobodne energije, kao i
slobodne energije hidrolize ukazuje na isforsiran porast, odnosno, energetsku neravnotežu
između korena i izdanka, tako da u datom trenutku ekspanzije potencijalne energije nije
dobio odgovarajuće uslove za dalji razvoj i krenuo je da stagnira. Sa druge strane, klijanci iz
partije semena klijavosti od 85% imali su 3 puta veću eksudaciju tokom imbibicije semena,
koja se, mada u manjem stepenu, nastavlja i tokom porasta klijanca. Važno je istaći da su svi
delovi klijanca date partije imali četvrtog dana duplo nižu potencijalnu energiju u odnosu na
klijance ostalih ispitivanih partija, koja se do osmog dana iznivelisala sa njima, uz
zadržavanje energetske i ravnoteže porasta između korena i izdanka. Stoga bi se moglo
pretpostaviti da je početna eksudacija bila odlučujuća za klijanje ove partije semena.
MOGUĆNOSTI PROIZVODNJE SEMENA ZP HIBRIDA KUKURUZA ZA DOMAĆI
PROMET I IZVOZ
Milovan Pavlov, Predrag Jovin i Lana Đukanović
Institut za kukuruz „Zemun Polje”, Zemun Polje
Korišćenje i proizvodnja hibridnog kukuruza kod nas datira od 1954. godine, kada je
zasnovana proizvodnja semenom američkih hibrida. Početkom šezdesetih godina počinje
proizvodnja semena domaćih hibrida, a posle desetak godina i izvoz. Od tada naša zemlja
izvozi značajne količine hibridnog semena kukuruza u zemlje Evrope, Azije pa čak i
Amerike. Na tako brz razvoj selekcije i semenarstva kukuruza u našoj zemlji uticalo je više
činilaca, a najpoznatiji su:
Povoljan geografski položaj Srbije koja se nalazi u centru evropskog kukuruznog pojasa gde
postoje uslovi za proizvodnju kukuruza svih FAO grupa zrenja.
Značajan rad Instituta za kukuruz „Zemun Polje” na stvaranju velikog broja hibrida visokog
genetičkog potencijala rodnosti za sve agroekološke uslove gajenja.
Dobro organizovana proizvodnja osnovnog i sertifikovanog semena.
Uvođenje zakonske regulative u oblasti semenarstva.
Izgradnja objekata za sušenje i doradu semena.
Permanentno školovanje kadrova u semenarstvu.
U ovom radu pokušaćemo da ukažemo na faktore koji značajno utiču na proizvodnju i doradu
visokokvalitetnog semena kukuruza za domaći promet i izvoz.
UTICAJ OBLIKA I VELIČINE SEMENA KUKURUZA NA VARIJABILNOST I
KORELACIJE PROMENA TOKOM KLIJANJA
Božana Aćimović1, Radovan Sabovljević1, Divna Marković Simić1, Đorđe Goranović2 i
Sandra Milosavljević2
1
Poljoprivredni fakultet, Zemun
2
Zavod za poljoprivredu i prehrambenu industriju „Topčider”, Jugoinspekt, Beograd
Istraživane su promene fizičko-fizioloških pokazatelja tokom klijanja hibridnog semena
kukuruza. Uzeto je F1 seme dve hibridne kombinacije jedne linije majke sa dve linije oca.
Hibridno seme razdvojeno je u šest frakcija oblika i veličine (dva oblika i četiri veličine).
Klijanje semena vršeno je pri t=20/300C (naizmenično 16/8 časova) u filter-papiru.
Na pojedinačnim semenima merene su sledeće fizičko-fiziološke osobine
(pokazatelji): za suvo seme (masa suvog celog semena, zapremina celog suvog semena; masa
endosperma; masa klice, zapremina endosperma; zapremina klice); za nabubrelo seme ( masa
celog suvog semena pre bubrenja; zapremina celog suvog semena pre bubrenja; masa celog
nabubrelog semena; zapremina celog nabubrelog semena; masa nabubrelog endosperma;
zapremina nabubrelog endosperma; masa nabubrele klice; zapremina nabubrele klice; masa
osušenog endosperma bubrenja; masa osušene klice bubrenja; gubitak suve mase pri
bubrenju); za klijalo seme (masa celog suvog semena pre klijanja; zapremina celog suvog
semena pre klijanja; masa celog klijalog semena; masa endosperma klijalog semena;
zapremina endosperma klijalog semena; masa klice klijalog semena; masa osušenog
endosperma klijalog semena; masa osušene klice klijalog semena; gubitak suve mase pri
klijanju).
Eksperimentalni podaci obrađeni su na ukupnu varijabilnost i rezultati prikazani za
svaku hibridnu kombinaciju posebno i po frakcijama oblika i veličine semena. Korelaciona
analiza urađena je posebno po hibridnim kombinacijama i po oblicima semena (pljosnato i
okruglo) a masa semena po frakcijama veličine uzeta je u rastućem nizu. Korelaciona analiza
urađena je za: suvo seme (zavisno promenljive osobine: masa suvog semena i zapremina
suvog semena); nabubrelo seme (zavisno promenljive osobine: masa celog nabubrelog
semena, zapremina celog nabubrelog semena i gubitak mase pri bubrenju); klijalo seme
(zavisno promenljive osobine: masa celog klijalog semena i gubitak mase pri klijanju).
Korelaciona analiza urađena je primenom jednačine višestruke regresije.
UTICAJ TEMPERATURE NA VARIJABILNOST I KORELACIJE PROMENA TOKOM
KLIJANJA SEMENA KUKURUZA ŠEĆERCA
1
Jela Ikanović , Radovan Sabovljević1, Đorđe Goranović2, Marija Davidović3 i Dobrivoje
Poštić4
1
Poljoprivredni fakultet, Zemun
2
Zavod za poljoprivredu i prehrambenu industriju „Topčider”, Jugoinspekt, Beograd
3
IPNP, Beograd
4
Institut za zaštitu bilja i životne sredine, Beograd
Kukuruz šećerac seje se u našim ekološkim uslovima, od početka aprila do kraja jula meseca.
Seme kukuruza šećerca klijaće pod različitim toplotnim uslovima tokom tog perioda. U ovom
radu istraživano je kako se menjaju osobine semena kukuruza šećerca pri klijanju pod
različitim režimima temperature.
Materijal rada je seme dve F1 hibridne kombinacije kukuruza šećerca, odnosno osam
frakcija oblika i veličine tog semena (dva oblika i četiri veličine). Klijanje je ispitivano, u
filter-papiru, pri pet režima temperatura: t1=200°C const; t2=20/300°C (16/8 časova);
t3=15/300°C (naizmenično 12/12 časova); t4=100°C (cold-test); t5=20/400°C (naizmenično
12/12 časova). Merene su sledeće osobine semena: masa suvog semena (pre klijanja); masa
celog suvog semena (posle klijanja); masa suvog endosperma (posle klijanja); masa suve
klice (posle klijanja); gubitak mase pri klijanju; ukupno klijanje semena (broj). Sva
ispitivanja izvršena su u deset ponavljanja po 50 semena. Broj dana klijanja normalno klijalih
semena bio je različit po temperaturama.
Eksperimentalni podaci obrađeni su na ukupnu varijabilnost (C.V.) za svaku varijantu
istraživanja. Korelaciona analiza, primenom jednačine višestruke regresije, urađena je za
svaku hibridnu kombinaciju i svaku temperaturu posebno za zavisno promenljivu osobinu
ukupno klijanje. Masa semena, tj. frakcija oblika i veličine, uzeta je u rastućem nizu u
korelacionoj analizi. Izračunate su vrednosti D (koeficijent višestruke determinacije), R
(koeficijent višestruke korelacije) i r (prosti korelacioni koeficijenti između svih osobina).
ZNAČAJ GUSTINE, MEĐUREDNOG RAZMAKA I UDALJENOSTI REDA „MAJKE”
OD REDA „OCA” U PROIZVODNJI SEMENSKOG KUKURUZA
Branko Marinković i Jovan Crnobarac
Poljoprivredni fakultet, Novi Sad
Značaj gustine i udaljenosti reda „oca” od reda „majke”, u proizvodnji semenskog kukuruza
ima veliki značaj. U sedmogodišnjim ispitivanjima proučavani su međuredni razmaci od 70,
60 i 50 cm i njihov uticaj na prinos zrna „majke”. U semenskoj proizvodnji, pri odnosu
redova 6+2, pored međurednog razmaka praćen je i uticaj gustine na prinos.
Ispitivano je pet gustina (40.8000, 52.900, 64.900, 79.400, 89.300, ukupan broj biljaka po
hektaru, odnos redova 6+2).
Na osnovu iznete metodike, ostvareni su sledeći rezultati: na međurednom razmaku 70 cm,
najveći prinos ostvaren je sa gustinom 64.900 biljaka (4.35 t·ha-1 semena majke). Kod prvog
reda prinos je bio veći za 360 kg·ha-1 i 550 kg·ha-1, u odnosu na drugi i treći red majke, u
odnosu na redove „oca”. Kod međureda 60 cm, prinos se povećavao do najveće gustine, a
značajna razlika u odnosu na gustinu 40.800 biljaka je na gustini 79.400 biljaka /ha.
Na drugom i trećem redu u odnosu na prvi red „majke” razlika u prinosu bila je 430 i 510
kg·ha-1.
Kada se posmatraju gustine, do istih zapažanja se dolazi i na međuredu 50 cm. Sa
povećanjem udaljenosti reda „majke”, prinos je bio manji za 370 i 460 kg·ha-1.
PROIZVODNJA SEMENA LUCERKE POMOĆU SOLITARNE PČELE Megachile
rotundata (FAB.) (Hymenoptera: Megahilidae) U SRBIJI
Ljubiša Stanisavljević i Željko Tomanović
Biološki fakultet, Institut za zoologiju, Beograd
Proizvodnja semena lucerke za svaku poljoprivredno razvijenu zemlju je od izuzetnog
značaja. U Srbiji, na području Vojvodine, pre 15–20 godina obavljeno je, u okviru jednog
naučnog projekta Biološkog fakulteta iz Beograda, višegodišnje oprašivanje semenske
lucerke pomoću solitarne pčele M. rotundata na više lucerišta u okviru društvenih
poljoprivrednih imanja. Količina dobijenog semena lucerke na površinama oprašivanim sa M.
rotundata uvezenom iz Kanade, značajno je bila povećana. Proizvodnja semena kretala se i
preko 800 kg/ha na parcelama gde je lucerka bila zasejana u redovima na rastojanju od po 50
cm.
U radu su izložene gotovo idealne mogućnosti oprašivanja semenske lucerke sa M. rotundata
u Srbiji. Uvođenjem ove solitarne pčele kao oprašivača lucerke u Srbiji bi se u relativno
kratkom periodu značajno povećala proizvodnja semena lucerke. Srbija bi konačno od
uvoznika mogla postati značajan izvoznik semena lucerke.
UTICAJ TEMPERATURE NA KORELACIJE IZMEĐU MASE SEMENA, KLIJANJA I
NICANJA PET VRSTA LEKOVITIH BILJAKA
Radovan Sabovljević1, Radosav Jevđović 2, Marija Davidović3, Đorđe Goranović4 i Divna
Marković Simić1
1
Poljoprivredni fakultet, Zemun
2
Institut za lekovito bilje „Josif Pančić”, Beograd
3
Institut za primenu nauke u poljoprivredi, Beograd
4
Zavod za poljoprivredu i prehrambenu industriju „Topčider”, Jugoinspekt, Beograd
Ispitivano je klijanje semena i nicanje pet vrsta lekovitih biljaka: bela slačica (Sinapis alba),
piskavica (Trigonella foenum graecum), heljda (Fagopyrum esculentum), neven (Calendula
officinalis) i crni slez (Malva silvestris). Seme je od sorata – populacija koje se održavaju i
umnožavaju za potrebe proizvodnje u Institutu za proučavanje lekovitog bilja na Oglednom
polju u Pančevu.
Iz semenskog materijala izdvojena je kontrola i tri frakcije veličine semena (sitno
seme; srednje seme; krupno seme). Frakcija veličine semena (u mm) razlikuje se po vrstama
lekovitih biljaka.
Klijanje semena i nicanje klijanaca ispitivano je pri tri temperaturna režima: t1=200°C
const, t2=10/200°C (naizmenično 12/12 časova), t3=5/150°C (naizmenično 12/12 časova).
Ispitivanje klijanja vršeno je na filter-papiru, a nicanja u kvarcnom pesku. Broj dana
utvrđivanja broja normalno klijalih semena i normalno klijalih biljaka bio je različit po
vrstama lekovitih biljaka. Pre stavljanja na klijanje i nicanje izmerena je masa 100 semena.
Sva ispitivanja rađena su u deset ponavljanja (10 x 100 semena) za svaku varijantu
istraživanja. Klijanje semena utvrđivano je u dva termina (brzina klijanja E.K. i ukupno
klijanje U.K.), a nicanje u jednom terminu.
Eksperimentalni podaci obrađeni su korelacionom analizom. Korelaciona analiza
urađena je za svaku temperaturu posebno. Za klijanje semena primenjena je višestruka
regresija, a za nicanje prosta korelacija. Ukupno klijanje semena (U.K.) zavisno je
promenljiva osobina a nezavisno promenljive osobine su masa semena i brzina klijanja
(E.K.). Određeni su koeficijenti višestruke determinacije (D), prosti koeficijenti korelacije (r),
direktni i indirektni efekti. Između ukupnog nicanja i mase semena određeni su prosti
koeficijenti korelacije (r). Masa 100 semena uzeta je u rastućem nizu, po frakcijama veličine.
UTICAJ FOLIJARNOG ĐUBRIVA MASTERBLAND NA PRINOS I KVALITET
SEMENA PAPRIKE
Nikolay Dimitrov Panayotov
Agricultural University, Plovdiv, Bulgaria
Cilj ispitivanja je bio da se utvrdi uticaj folijarnog đubriva Masterbland na prinos i kvalitet
setve semena paprika. Eksperiment je postavljen sa tipičnim Bugarskim sortama paprike
Kurtovska kapija 1619 i Bugarski rotund. Folijarno đubrivo Masterbland je primenjen u
dozama 1.5 g·l-1, 3,0 g·l-1 i 6,0 g·l-1. Ispitivana je fertilnost polena, broj semena po plodu,
procenat normalno razvijenog semena, masa 1000 zrna, prinos semena, indeks produktivnosti
semena, prvo brojanje, klijavost (završno brojanje), sveža materija izdanaka i dužina
embrionalnog korena i hipokotila. Mastrebland poboljšava formiranje semena i proizvodnju
semena paprike. Najpogodnija koncentracija za sortu Kurtovska kapija 1619 je 3,0 g·l-1 dok je
za Bugarski rotund 1,5 g·l-1, sa povećanjem prinosa za 33,3 odnosno 36,6 %. Klijavost je viša
u poređenju sa semenom netretiranih biljaka.
UTICAJ VREMENA SETVE NA PRINOS I KVALITET SEMENA CRNOG LUKA
(Allium cepa L.) U PROIZVODNJI SISTEMOM „SEME-SEME”
Zoran Ilić1, Ljubomir Šunić1, Lidija Milenković1 i Jelica Gvozdanović-Varga2
1
Poljoprivredni fakultet, Priština-Lešak
2
Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad
U istraživanjima su zastupljene četiri sorte poreklom iz različitih agroklimatskih
područja najčešće gajenih u našoj zemlji (Prizrenski pogačar, Kupusinski jabučar, Trebinjska
kapula i Holandski žuti). Setva je obavljena 15 jula (I rok setve), 5. avgust (II) i 25. avgust
(III). Setva je obavljena u redove na rastojanju od 45 cm i pri rastojanju u redu od 5cm (sklop
biljaka 44,8/m2) . Ogled je postavljen po split-plot metodu u tri ponavljanja. Giberelinaska
kiselina GA3 je primenjena u koncentraciji od 50 ppm kada su biljke u fazi 6-7 listova.
Analiziran je prinos i glavne komponente prinosa (procenat cvetalih biljaka, plodova/cvasti,
semena /plodu, masa 1000 semena, energija klijanja, ukupna klijavost).
Procenat cvetanja u toku dvogodišnjeg istraživanja uslovljen je vremenom setve. Odlaganjem
setve od jula ka avgustu rezultira redukcijom procenta cvetalih biljaka od 90% do 40%, uz
produkciju samo jednog cvetonosnog stabla po biljci. Setva-cvetanje-sazrevanje semena
prispeva skoro istovremeno nakon 405–370 dana.
Najveća proizvodnja semena ostvarena je u I setvenom roku od 15. jula kod svih
sorata. Sorta razlika je prisutna u obe godine proizvodnje. Najveći prinos ostvaren je kod
sorte Kupusinski jabučar u I roku setve – 440,4 kg/ha (u prvoj godini) i značajno niži u III
roku od 25. avgusta kod Holandskog žutog sa svega 140,6 kg/ha (u I godini).
UTICAJ TEMPERATURE NA KLIJANJE FRAKCIJA SEMENA DUVANA SORTE
GILANSKA JAKA
Zlatoljupka Stanković1, Divna Marković Simić2, Radovan Sabovljević2, Đorđe Goranović3 i
Sandra Milosavljević3
1
Institut SRBIJA, Centar za poljoprivredna i tehnološka istraživanja, Zaječar
2
Poljoprivredni fakultet, Zemun
3
Zavod Topčider–Jugoinspekt, Beograd
Autohtona sorta-populacija duvana gilanska jaka tipični je predstavnik orijentalnih
aromatičnih sitnolisnih duvana (u tipu basma). Merkantilni usevi imaju broj biljaka 200.000
do 220.000 po hektaru. Usev se dobija preko proizvodnje rasada. Brzo i ujednačeno klijanje
semena duvana i nicanje klijanaca predstavlja osnovu za uspešnu, pouzdanu i jeftinu
proizvodnju rasada sa podlogom za rasađivanje (industrijski način proizvodnje rasada).
Semenski materijal sorte Gilanska jaka (proizveden u Zaječaru) podeljen je u tri
frakcije veličine prosejavanjem kroz pedološka sita: 0,71–0,80 mm; 0,63–0,71 mm; 0,40–
0,25 mm. Iz svake frakcije veličine izdvojeno je seme veće mase (na vazdušnom separatoru) i
dobijene su frakcije mase: m1; m2; m3. Ispitivanje klijanja vršeno je na filter-papiru i
kvarcnom pesku. Seme je kvašeno čistom vodom i 0,2% vodenim rastvorom KNO3.
Temperature ispitivanja klijanja bile su: t1=10/200C (naizmenično 12/12 časova); t2=200C
const; t3=15/250C (naizmenično 12/12 časova); t4=250C const; i t5=20/300C (naizmenično
12/12 časova). Broj dana za utvrđivanje normalno klijalih semena bio je različit za različite
temperature. Utvrđivan je broj dana za brzinu klijanja semena (E.K.) i ukupno klijanje
semena (U.K.). Pre klijanja merena je masa 100 semena. Ispitivanja klijanja vršena su u deset
ponavljanja (10 x 100 semena).
Svi eksperimentalni podaci obrađeni su na ukupnu varijabilnost (C.V.) i primenom
jednačine višestruke regresije(zavisno promenljiva osobina je ukupno klijanje semena, a
nezavisno promenljive osobine su E.K. i masa 100 semena). Određene su vrednosti D i r i
direktni i indirektni efekti. Korelaciona analiza, urađena je za svaku temperaturu i način
kvašenja posebno a masa 100 semena, frakcija (m1- m2- m) uzeta je u rastućem nizu.
MASA 1.000 SEMENA U TEORIJI I PRAKSI
Mladen Mirić, Dragojlo Selaković, Predrag Jovin i Zdravko Hojka,
Institut za kukuruz ''Zemun Polje'', Zemun Polje
Od blizu sto osobina semena, 20 ima tržišni značaj, a 10-15 se ispituje, delom i masa
1.000 semena (MHS). U našoj semenarskoj literaturi uočen je znatan broj parcijalnih napisa o
MHS, a ni jedan sveobuhvatan. Otuda cilj da se utvrde: (1) uloga, (2) činioci formiranja i (3)
dobijanje poželjne MHS (Pmhs). Od MHS zavisi klijavost, prinos i promet, ona od nasleđa i
uslova, a međuzavisna je sa setvom, sušenjem i doradom. Pojedinačni činioci MHS su brojni,
a svrstani su u po 2 grupe i podgrupe: (a) agroekološki (abiotički i biotički) i (b)
agrotehnološki (agrotehničke mere i dorada). Najveći uticaj na MHS imaju: sorta i obrada
zemljišta, gustina i ujednačenost useva, vodni režim i đubrenje, a manji: vremenske prilike,
osim u oplođenju i zrenju, dok je na kraju presudno frakcionisanje, što se kod nas ređe radi
nego u svetu. Poželjna MHS je pojam za označavanje što kvalitetnijeg, homogenijeg i
brojnijeg prinosa semenskih jedinki u celom procesu semenarstva. Potrebno je za sve sorte
istražiti Pmhs koja daje najveći prinos klijavih i ujednačenih semena po ha. Racionalizacija i
produktivnost rada zahtevaju da se optimizacijom agrotehnike težište za dobijanje Pmhs
prenese na njivu i ne zanemari u doradi. MHS treba ispitivati za sve partije u cilju izbora
sejnih ploča, norme i dubine setve.
SEMENSKA PROIZVODNJA STRNIH ŽITA U USLOVIMA PROMENE KLIME
Lazar Panković1 i Gojko Mladenović1
Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad
Nove sorte poseduju genetski potencijal za prinos i kvalitet zrna na znatno višem
nivou od sorti ranijih generacija. Ograničavajući faktori semenske proizvodnje ostali su
agroekološki uslovi, dostignuti stepen razvoja tehnologije gajenja i informisanost korisnikaproizvođača odnosno transfer znanja. U radu su analizirani podaci prinosa semenskih useva
strnih žita iz različitih poljskih eksperimenata izvedenih na oglednom polju Naučnog Instituta
za ratarstvo i povrtarstvo u Zavodu za strna žita, mreže makroogleda na području naše
republike koje su izvodile stručne službe, semenske proizvodnje u uslovima aridne i
semiaridne klime u Vojvodini. Svako odstupanje od optimalnog roka setve pojedinih
genotipova povlači pad prinosa 5-20 % naturalnog semena u zavisnosti od broja dana
zakašnjenja setve.
Proizvodnja semena zasnovana na poštovanju sortnih specifičnosti je neiskorišćen
potencijal za povećanje prosečnih prinosa naturalnog semena kod strnih žita u uslovima
promenjene klime. Ovakav pristup znači istovremeno i edukaciju proizvođača i bolji transfer
novih saznanja u semensku proizvodnju. Ako se uporede procene gubitaka u proizvodnji
pšenice u Rumuniji i kod nas možemo uočiti mogućnosti prevazilaženja krize u proizvodnji
kvalitetnog naturalnog semena pšenice.
Uočavanjem osnovnih abiotskih faktora koji dovode do smanjenja prinosa i kvaliteta
naturalnog semena možemo određenim agrotehničkim merama prevazići značajne gubitke u
proizvodnji. U Meksiku je primena setve u gredice donela proizvođačima smanjenje troškova
za 34 % a porast prinosa za 23 % i značajan ekonomski momenat u proizvodnji merkantilne i
semenske pšenice. Ukupna proizvodnja pšenice u Meksiku odvija se na 950.000 ha u
državama Sonora i Sinaloa sa prosečnim prinosom od 4,2 t/ha. Prosečna upotreba azota po
hektaru je 150 kg čistog azota. Proizvodni potencijal novih sorti u bilo kojoj zemlji sveta
može se iskoristiti jedino primenom sortne agrotehnike, edukacijom proizvođača i bržim
transferom naučnih saznanja u proizvodnju.
SEMENARSTVO NOVOSADSKIH SORTI STRNIH ŽITA
U PERIODU 1995-2005. GODINA
Gojko Mladenović i Lazar Panković
Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad
Proizvodne površine strnih žita u Srbiji u poslednjoj deceniji značajno se smanjuju. U
2005/06. godini zasejano je oko 530 000 ha ozime pšenice i oko 70 000 ha ozimog ječma, što
predstavlja najmanju zasnovanu površinu u poslednjih 50 godina.
Novosadski sortiment strnih žita zauzima preko 90% ukupno zasnovanih useva u
Srbiji. Taj sortiment čini dvadesetak sorti ozime pšenice i ječma, s tim da osam sorti ozime
pšenice i tri sorte ozimog ječma čine preko 80% proizvodnje. Novosadske sorte strnih žita
sve su prisutnije i na inostranom tržištu (Ukrajina, Makedonija, Rumunija, . . .).
Da bi bile zadovoljene potrebe za semenom u Srbiji i inostranstvu, godišnje se u
proseku zasnuje oko 30 000 ha semenske proizvodnje svih kategorija strnih žita i proizvede,
doradi i plasira preko 100 000 tona deklarisanog semena.
Genetički potencijal i tehnološki kvalitet novopriznatih sorti iziskuje promenu u već
standardnom sortimentu, tako da će upravo te sorte predstavljati nosioce semenske
proizvodnje strnih žita u narednim godinama.
UTICAJ GUSTINE SETVE NA PRINOS I BROJ SEMENA U SEMENSKOM
KUKURUZU
Predrag Jovin1, Milovan Pavlov1, Lana Đukanović1,
Dragiša Lopandić1, Zdravko Hojka1 i Đalović Ivica2
1
Institut za kukuruz “Zemun Polje”, Zemun Polje
2
Agronomski fakultet, Čačak
Povećane gustine setve majčinske komponente (57.100, 71.400, 85.500 bilj/ha) u prirodnim
uslovima gajenja kog hibrida ZP 196 nisu značajno uticale na povećanje prinosa (4.56, 4.61,
4,70 t/ha) ali su uticale na povećanje broja klijavih semena (21.272.000, 23.893.000,
24.226.000 /ha). U proizvodnji semena hibrida ZP 677, u uslovima navodnjavanja, veće
gustine setve (71.400, 85.500, 99.900 bilj/ha) nisu značajno uticale na povećanje prinosa
(3.39, 3.44, 3.60 t/ha) i broja klijavih semena (11.238.000, 11.651.000, 12.427.000 /ha).
Povećane gustine setve majčinske komponente (71.400, 85.500, 99.900 bilj/ha) u uslovima
navodnjavanja kod hibrida ZP 680 značajno su povećale prinos (4.01, 4.38, 4.40 t/ha) kao i
broj klijavih semena (13.122.000, 15.022.000, 15.560.000 /ha).
REŽIM SUŠENJA I KLIJAVOST SEMENA KUKURUZA
Ljubića Prijić, Branka Kresović, Mioljub Mišović i Mile Sečanski
Institut za kukuruz «Zemun Polje», Zemun Polje
Pravilan režim sušenja semena je veoma bitan za očuvanje klijavosti semena
kukuruza. Izbor režima sušenja, između ostalog, zavisi od procenta vlage u zrnu, genotipa i
metode sušenja. Cilj ispitivanja je bio utvrđivanje korelacije između klijavosti semena
kukuruza na kraju sušenja i parametara: vlage u zrnu, genotipa i dužine perioda sušenja.
Predmet ovog istraživanja su bile različite komponente ZP hibrida kukuruza, odnosno
ZP linije. Ispitivanje je obavljeno u Institutu za kukuruz „Zemun Polje“. Korišćen je
objekat sušare za osnovno seme, snabdeven sa četiri bina koji ima mogućnost sušenja
direktnim i indirektnim načinom. Vlaga semena je merena u toku sušenja najmanje šest
puta. Uzorci su uzimani u gornjoj trećini mase klipova koja se suši u binu. Dobijeni
rezultati su pokazali korelaciju između klijavosti semena na kraju sušenja i vlage u zrnu,
genotipa i dužine perioda sušenja. Komponente hibrida korišćene u ovom proučavanju
razlikovale su se u veličini i ozrnjenosti klipa i građi zrna, što je uticalo na nivo korelacije
između ispitivanih parametara.
REAKCIJA RODITELJSKIH KOMPONENTI ZP HIBRIDA KUKURUZA NA
DELOVANJE HERBICIDA
Lidija Stefanović i Milena Simić
Institut za kukuruz „Zemun Polje”, Zemun Polje
Pri primeni novijih herbicida utvrđeni su različiti fitotoksični efekti kod osetljivih
genotipova kukuruza. Tokom 2004 i 2005. godine u uslovima Zemun Polja ispitivana je
reakcija roditeljskih komponenti dva hibrida kukuruza srednje rane grupe zrenja na herbicide.
Primenjeni su sledeći herbicidi: Merlin 0.135 kg ha-1, Motivel 1,25 l ha-1, Equip 2 l ha-1,
Tarot plus 0.3 kg ha-1, Callisto 0.25 l ha-1 i Grid 0.02 kg ha-1, u fazi 2-3 lista kukuruza. U
ogledu je ocenjivan fitotoksičan efekat po EWRC skali od 1 do 9 i prinos zrna kukuruza.
Rezultati su statistički obrađeni.
Osetljivost linija je varirala u zavisnosti od primenjenog herbicida. Prosečne vrednosti
EWRC ocena su se kretale u intervalu od 1.83 do 3.25 što ukazuje na laka do umerena
oštećenja koja se uglavnom manifestuju kroz neznatna uvrnuća listova i promenu boje.
Statistički vrlo značajne razlike u vrednostima EWRC ocena su utvrđene u zavisnosti od
primenjenog herbicida kao i interakcije herbicida i genotipa, herbicida i godine ispitivanja, i
godine i genotipa. Najveće prosečne EWRC ocene za sve genotipove u obe godine ispitivanja
su dobijene na tretmanima Tarot plus (3.10) i Grid (2.98). Slične pravilnosti su utvrđene i kod
prinosa zrna kukuruza, koji je imao najniže vrednosti u tretmanima Tarot plus (4.14 t ha-1) i
Grid (4.41 t ha-1).
PROIZVODNJA SJEMENA ZP HIBRIDA KUKURUZA U REPUBLICI SRPSKOJ:
STANJE I MOGUĆNOSTI
1
Dragiša Lopandić , Jovo Stojčić2, Slavko Radanović2 i Josif Dubovina3
1
Institut za kukuruz „Zemun Polje“ Zemun Polje
2
Poljoprivredni institut Republike Srpske, Banja Luka, Bosna i Hercegovina
3
Poljoprivredno dobro „Semberija“, Bijeljina, Bosna i Hercegovina
Proizvodnja sjemena ZP hibrida kukuruza organizuje se u Republici Srpskoj kod
dva proizvođača: Poljoprivredno dobro „Semberija“ iz Bijeljine i Poljoprivrednog instituta
Republike Srpske u Banja Luci.
U radu su prikazani ostvareni rezultati u sjemenskoj proizvodnji gajenih ZP hibrida
kod oba proizvođača u periodu 2002-2005. godine. Na osnovu ostvarenih prinosa može se
zaključiti da je najveći nivo proizvodnje sjemena ZP hibrida, u analiziranom periodu u
Republici Srpskoj, ostvaren u 2005. godini: ukupno 227.711 kg sjemena na površini od 93 ha
i sa prosječnim prinosom od 2.448 kg/ha. Takođe, u 2005. godini su kod gajenih sjemenskih
usjeva postignuti vrlo visoki prosječni prinosi: u Banja Luci je hibrid ZP 360 na 30 ha
ostvario prinos od 3.400 kg/ha sjemena, dok je u Bijeljini hibrid ZP 434 na 36 ha dao
prosječno 2.337 kg/ha sjemena.
U analiziranom periodu su obrađeni i razlozi visokog variranja prinosa po godinama.
Posebna pažnja se od strane proizvođača poklanja očuvanju genetske čistoće i kvaliteta
sjemena. U tom cilju je i proizvodnja sjemena ZP hibrida kukuruza u Republici Srpskoj u
jedinstvenom sistemu proizvodnje, sušenja, dorade i prometa hibridnog sjemena u Institutu za
kukuruz „Zemun Polje”.
UTICAJ NAVODNJAVANJA NA KLIJAVOST I ŽIVOTNU SPOSOBNOST SEMENA
SOJE (Glycine max. (L.) MERR.)
Milka Vujaković, Mirjana Milošević, Zorica Nikolić i Ksenija Taški-Ajduković
Nacionalna laboratorija za ispitivanje semena, Novi Sad
Vremenski uslovi, posebno količina i raspored padavina, te pojava suše, značajno
smanjuju prinose i kvalitet semena soje. Nepovoljan uticaj suše može se uspešno eliminisati
navodnjavanjem useva.
Ispitivanja su izvršena na tri komercijalne sorte (Balkan, Ravnica i Novosađanka) i
dve linije soje selekcionisane u Naučnom institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu.
Seme je proizvedeno u uslovima suvog ratarenja i navodnjavanja. U laboratorijskim uslovima
izvršeno je ispitivanje klijavosti (standardni laboratorijski metod) i životne sposobnosti
semena primenom vigor testova (test ubrzanog starenja, Hiltner test i hladni test).
Seme proizvedeno u uslovima navodnjavanja imalo je veću klijavost primenom
standardnog laboratorijskog metoda od semena proizvedenog u uslovima suvog ratarenja.
Primenom ovog testa uočene su značajne razlike između ispitivanih sorti i linija. U oceni
životne sposobnosti semena najviše vrednosti dobijene su primenom testa ubrzanog starenja.
Značajne razlike u životnoj sposobnosti semena, između ispitivanih sorti i linija, i različitih
uslova proizvodnje dobijene su primenom Hiltner i hladnog testa.
UTICAJ GUSTINE SEMENSKOG USEVA NA VARIJABILNOST KOMPONENTI
RODNOSTI SEMENA KOD TRI SORTE SOJE
Srđan Anđelović1, Radovan Sabovljević2, Vladan Plazinić1 i Milorad Rošulj3
1
SELSEM-INR Uljarice, Beograd
2
Poljoprivredni fakultet, Zemun
3
Institut za kukuruz «Zemun Polje», Zemun Polje
Prinos semena soje zavisi od brojnih činilaca od kojih je ispoljavanje komponenti
rodnosti najvažnija grupa tih činilaca. Na ispoljavanje komponenata rodnosti, kod različitih
sorata, direktno se utiče promenom gustine semenskog useva.
Ispitivano je ispoljavanje komponenti rodnosti kod tri sorte soje tokom tri godine
(1999, 2000. i 2001. godina). Poljski ogled je obuhvatao tri gustine semenskog useva
(300.000, 400.000 i 600.000 biljaka po hektaru). Komponente rodnosti merene su na
dvadeset biljaka za svaku gustinu posebno u svakoj godini i za svaku sortu. Merene su
sledeće osobine biljaka:broj kolenaca, broj mahuna (ukupno i na granama), broj semena
(ukupno i na granama), masa semena (ukupno i na granama).
Utvrđena je ukupna varijabilnost svake komponente rodnosti za svaki faktor (sorta,
gustina useva, godina). Svaka komponenta rodnosti određena je trofaktorijalnom analizom
varijanse gde su faktori sorta, gustina useva, vegetacioni period. Broj kolenaca pokazuje
normalnu varijabilnost u svim varijantama. Broj mahuna na biljci, broj semena na biljci i
masa semena na biljci pokazuju visoku i neujednačenu varijabilnost. Iste ove osobine na
granama pokazuju veoma visoku varijabilnost u ispoljavanju. Analiza varijanse pokazuje
visoku i vrlo visoku statističku značajnost sva tri pojedinačna faktora i njihovih interakcija na
ispoljavanje komponenti rodnosti biljaka soje.
Pri razmatranju dobijenih rezultata istraživanja treba imati u vidu da je broj grana vrlo
mali (pre svega po sortama), zatim po gustinama useva i vegetacionim periodima).
Rezultati istraživanja moraju se posmatrati u odnosu na strukturu prinosa semena
sorata soje (broj i masa semena po hektaru i po jednoj biljci).
LANA – SORTA SOJE (Glycine max L.) BEZ KUNITZ-TRIPSIN INHIBITORA
Mirjana Srebrić, Ljubiša Prijić i Irina Božović
Institut za kukuruz “Zemun Polje”, Zemun Polje
Sorta LANA je rezultat programa selekcije soje na smanjenu tripsin inhibitorsku
aktivnost. LANA je kasna sorta, po prinosu je ravnopravna sa sortama približne dužine
vegetacije. Zrelo zrno sorte LANA ne sadrži Kunitz tripsin inhibitor. KTI je najbitniji tripsin
inhibitor koji se nalazi u zrnu soje, i odgovoran je za približno polovinu ukupne inhibitorne
aktivnosti u sirovom zrnu. Zrno standardnih sorti soje pre upotrebe u ishrani domaćih
životinja mora da bude termički obrađeno da bi se aktivnost tripsin inhibitora smanjila. Pri
tome dolazi do denaturacije proteina i drugih promena kvaliteta zrna, posebno ako
temperatura nije kontrolisana. Zahvaljujući odsustvu KTI prerada zrna sorte LANA može da
se bavlja na nižim temperaturama i za kraće vreme, što može biti značajno u industrijskoj
preradi. Takođe može da se koristi za ishranu odraslih domaćih životinja nepreživara bez
prethodne termičke obrade.
JASMIN CRVENI - NOVA SORTA PARADAJZA CHERRY TIPA
Živoslav Marković, Jasmina Zdravković, Bogoljub Zečević, Mirjana Mijatović i Željko
Radošević
Institut SRBIJA, Centar za povrtarstvo, Smederevska Palanka
Cherry (trešnjoliki) paradajz pripada vrsti Lycopersicon esculentum var. cerasiforme.
Cherry paradajz se smatra sličnim, ali ne i indentičnim sa precima kulturnog (gajenog)
paradajza. Plodovi su mali, oblika trešnje, izuzetno prijatnog slatkastog ukusa, slađi od
standardnih sorti. Idealan je za gajenje u saksijama ili kontejnerima. Trešnjoliki paradajz
spada u baštenske sorte. Na tržištu se smatra kvalitetnijim od običnog paradajza.
Konzumiraju se celi sveži plodovi ili se oni koriste kao salata. Danas je cherry paradajz
dragocena hrana na našim stolovima, ali i na menijima eksklusivnih restorana.
Jasmin crveni je nova sorta paradajza sitnog, trešnjolikog (cherry) oblika ploda
selekcionisana u Centru za povrtarstvo u Smed. Palanci. Biljka je indeterminantnog rasta,
dobro pokrivena lišćem. Cvetna grana je složena sa velikim brojem plodova (30-50). Sorta je
izrazito ranostasna i široke temperaturne adaptibilnosti.. Plodovi su intenzivno crvene boje,
sitni, prosečne mase 20-25 g., izuzetno prijatnog, slatkog ukusa. Biljke se gaje uz oslonac na
otvorenom polju i u zaštićenom prostoru. Sorta je otporna na Virus mozaika duvana (TMV).
MONA F1 – NOVI HIBRID PAPRIKE (Capsicum annuum L.) CENTRA ZA
POVRTARSTVO
Dejan Cvikić, Bogoljub Zečević, Nenad Pavlović i Radiša Đorđević
Institut SRBIJA, Centar za povrtarstvo, Smederevska Palanka
Površine na kojima se gaji, različiti načini potrošnje (svežem ili prerađenom), čine da
paprika zauzima jedno od vodećih mesta u oblasti povrtarstva. U našoj zemlji do sada su
uglavnom gejene sorte i domaće populacije paprike, dok vodeće zapadne zemlje odavno u
proizvodnji koriste F1 hibride.
U Centru za povrtarstvo stvoreni su prvi hibridi paprike korišćenjem novo stvorenih
linija sa genom za mušku sterilnost ms-3 i odabranih genotipova iz Kolekcije paprike.
Dobijeni hibridi odlikuju se većim prinosom, kvalitetnijim plodovima i izraženom
ranostasnošću. U radu su prikazani rezultati komparativnog ogleda u zaštićenom prostoru,
gde su učestvovale sorte Župska rana, Zlatna medalja, Palanačka kapija i Duga bela, kao i
novopriznati hibrid Mona F1 u cilju sagledavanja najvažnijih osobina paprike.
ISPITIVANJE KVALITETA I KLIJAVOSTI SEMENA PASULJA - BORANIJE
Milan Zdravković, Jasmina Zdravković, Vesna Todorović, Nenad Pavlović i Dejan Cvikić
Institut SRBIJA, Centar za povrtarstvo, Smederevska Palanka,
Prethodna, 2005 godina, nije bila naklonjena proizvodjačima semena pasulja –
boranija. Hladno proleće je uslovilo kasniju setvu a česte letnje kiše otežale žetvu i
prouzrokovale oštećenja zrna dejstvom alternarije. Neadekvatno zaštićeni usevi su u
skladištima podložni i napadu pasuljevog žižka.
Laboratorijskim ispitivanjem klijavosti je obuhvaćeno seme pasulja i boranije u
raznim varijantama: zrna pasulja normalnog “dobrog” izgleda, zrna pasulja “lošeg” izgleda sa
jasnim znacima napada alternarije, zrna pasulja i boranija sa jasno vidljivim tragovima
oštećenja pasuljevim žižkom i seme visoke linije boranije, po sistemu dvofaktorijalnog blok
ogleda. Drugi faktor bilo tretiranje semena zamrzavanjem. Dobijeni rezultati ukazuju da je
zrna pasulja sa vidljivim tragovima oštećenja od alternarije bilo najslabije klijavosti, ali da je
prisutna. I pored pažljivo odabranih zrna zdravog izgleda, klijavost je nešto ispod zakonom
dozvoljene. Seme sa izraženim prisustvom pasuljevog žižka, je u laboratorijskim uslovima
zadržalo klijavost u značajnom stepenu.
Između pasulja i boranija nema razlika u pogledu klijavosti. U poređenju semena netretiranog
i tretiranog zamrzavanjem ne postoje razlike između pasulja i boranija.
UPOREDNI OPISI SORATA PASULJA PO DESKRIPTORIMA IPGR-U I UPOV- А
Mirjana Vasić, Jelica Gvozdanović-Varga i Adam Takač
Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad
U radu u oblasti genetskih resursa za opis genotipova se koriste deskriptori, najčešće
IPGR-ov, koji podrazumevaju poznavanje vrste koja se opisuje. Najrašireniji način za
registraciju, zaštitu i dobijanje dozvole za širenje novostvorenih sorata poljoprivrednog bilja
je preko međunarodne organizacije UPOV. Ovom procedurom novostvorene sorte se opisuju
u poređenju sa sortama standardima. Koristili smo oba ova načina da opišemo domaće sorte
pasulja. Sorte su opisane preko osobina ponika, lista i stabla merenjem, skalama jačine
izraženosti osobine i fotografijama. Pomoću multivarijacione analize određene su sličnosti i
razlike među ispitivanim sortama. Poređena su ova dva sistema opisa.
GOROSTAS – SREDNJE RANA SORTA GRAŠKA (Pisum sativu. L.), CENTRA ZA
POVRTARSTVO
Radiša Đorđević, Bogoljub Zečević, Dejan Cvikić, Jelena Damnjanović i Milan Damjanović
Institut SRBIJA, Centar za povrtarstvo, Smederevska Palanka
Nova sorta graška Gorostas stvorena je u Centru za povrtarstvo u Smederevskoj
Palanci. Novoselekcionisani genotip je nastao ukrštanjem inostrane rane sorte Action i
srednje kasne sorte Frila, pedigree metodom. Sorta spada u grupu srednje ranog sazrevanja –
66 dana od nicanja do tehnološke zrelosti mahune. Biljka je visoka 70 cm, a u fazi tehnološke
zrelosti u polju ima visinu 40 cm sa indeksom otpornosti prema poleganju 57,1%. Biljka ima
tamno zelenu boju i formira 17,4 nordije, a cveta od 8. nordije. Ukupan broj mahuna po biljci
9,4 sa 8,2 zrna prosečno. Mahune srednje duge, blago povijene pri vrhu. Sorta je vrlo
prinosna – 8-9 tona mladog zelenog zrna po hektaru. Uvođenjem nove sorte graška Gorostas
u proces proizvodnje upotpunio bi se sortiment graška.
KORELACIJE IZMEĐU PROMENA TOKOM KLIJANJA KRTOLA SEMENSKOG
KROMPIRA RAZLIČITOG POREKLA
Radovan Sabovljević1, Dobrivoja Poštić2 i Predrag Jovanić2
1
Poljoprivredni fakultet, Zemun
2
Institut za zaštitu bilja i životne sredine, Beograd
Krompir se može proizvoditi iz semena i iz krtola (poljoprivredno seme) . Kada se
proizvodi iz semenskih krtola kao prvi problem javlja se zdravstveno stanje. Ako je ono u
redu onda se ispoljavaju svi ostali problemi: ujednačenost klijanja i rastenja klica i prelazak
na autotrofnu ishranu (pojava i razvoj listova iz klice). Takvi problemi posebno se javljaju u
proizvodnji semenskog krompira.
Materijal u radu bile su semenske krtole krompira iz dve kategorije semena: original i
prva sortna reprodukcija. Materijal je iz dve sorte: dezire i kondor. Ogled je izvođen dve
godine na tri lokacije (Kotraža, Sjenica i Golija). Po sakupljanju, semenske krtole čuvane su
na isti način. Krtole su, potom, izlagane različitim kombinacijama svetlosti i temperature (tzv.
Tamna i svetla faza). Promene tokom klijanja klica praćene su na sedam dana - ukupno pet
termina. Praćene su sledeće osobine krtola: broj klica, debljina klica, dužina klica i broj
listova.
Za svaku sortu i kategoriju semena posebno urađena je korelaciona analiza, a faktori u
toj analizi su lokacija i godina. Korelaciona analiza urađena je primenom jednačine
višestruke regresije (određene su vrednosti D; R; r).
Rezultati su veoma dispergovani ali pokazuju i neke pravilnosti u grupisanju (u
odnosu na promene osobina, lokaciju, godinu i kategoriju semena).
PROIZVODNJA SEMENA CRNOG LUKA U ZAVISNOSTI
OD VREMENA SADNJE IZVODNICA
Ljubomir Šunić1, Zoran Ilić1 i Mihal Đurovka2
1
Poljoprivredni fakultet, Priština –Lešak
2
Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad
Proizvodnja semena putem lukovica-izvodnica predstavlja standardni metod u
proizvodnji semena visokih kategorija (original, elita, super elita). Lukovice četiri sorte ;
Prizrenski pogačar, Kupusinski jabučar, Trebinjska kapula i Holandski žuti, namenjene
semenskoj proizvodnji, gajene su u agroklimatskim uslovima Južnog Banata (područje
Pančeva).
Lukovice su sađene u dva vremenska termina, 10. Oktobar (jesenja sadnja) i 10. Mart
(prolećna sadnja). Prosečna težina lukovica se kretala od 60-80 gr, sa sklopom od 14,8
biljaka/m2. Ogled je postavljen po split-plot metodi u tri ponavljanja. Žetva semena je
obavljena kada je na 50% biljaka otvoreno 5-10% plodova.
I u jesenjoj i u prolećnoj sadnji sve biljke (proizvodnja putem izvodnica) su cvetale.
Prosečan broj cvetnih stabala (cvasti) po biljci zavisi od porekla sorte i vremena sadnje.
Najveći broj cvasti po biljci ostvaren je kod sorte Trebinjski (5,28) a najniži kod sorte
Holandski žuti (3,25) u prolećnoj sadnji 2004. Najveća proizvodnja semena po hektaru
ostvarena je kod sorte Kupusinski jabučar (1305 kg) u jesenjoj sadnji 2003/2004. Najniži
prinos ostvaren je sa sortom Holandski žuti (919,1 kg) u jesenjoj sadnji 2004/2005. Nije
zabeležena statistički značajna razlika u prinosu semena između jesenje i prolećne sadnje
lukovica.
PRINOS SEMENA SALATE U RAZLIČITIM ROKOVIMA SETVE
Jasmina Zdravković, Ljiljana Stanković, Vesna Todorović, Nenad Pavlović i Milan
Zdravković
Institut SRBIJA, Centar za povrtarstvo, Smederevska Palanka
U ovom radu ispitivali smo broj semena salate (Lactuca sativa L.) po biljci u dva roka
setve Pretpostavka je da su osobine, ukupan broj cvetova i broj cvetova po cvetnoj glavici
visoko korelisane između sebe, a one predstavljaju komponente prinosa semena. Drugim
rokom setve, izazvano je »preskakanje« faze glavičenja. »Preskakanje« faze glavičenja je
posledica uticaja dugog dana, kada biljke iz faze 4-6 stalna lista prelaze u fazu icvetavanja.
Ovo ispitivanje ima cilj da ispita smanjenje broja semena u zavisnosti od zasnivanja
semenskog useva salate.
Komparativno je ispitano 10 sorti salate (Nansen, Majska kraljica, Safir, Univerzal,
Ravel, Atraction, Superble, Type-5140, Ljubljanska ledenka i Brauner) za ukupan broj
cvetova i broj cvetova po cvetnoj glavici, u dva roka setve. Izveden je dvofaktorijelni ogled,
po potpuno slučajnom blok sistemu u četiri ponavljanja. Korelacija između ove dve osobine
su srednje jačine (r = 0,706) bez utvrđene značajnosti. Regresioni koeficijenti ukazuju na
postojanje međuzavisnosti ovih osobina. Analiza varijanse ukazuje na signifikantnu varijansu
genotipa, dok drugi faktor, rok i interakcija (genotip x rok) nemaju signifikantne vrednosti.
Koeficijent fenotipske varijacije je veći od koeficijenta genetičke varijacije kod obe osobine.
UTICAJ NEKIH POSTUPAKA U DORADI NA OSOBINE SEMENA CVEKLE
Radovan Sabovljević1, Zlatoljupka Stanković2, Borivoje Petrović2, Đorđe Goranović3,
Dragan Biserčić4 i Saša Petrović5
1
Poljoprivredni fakultet, Zemun
2
Institut SRBIJA, Centar za poljoprivredna i tehnološka istraživanja, Zaječar
3
Zavod za poljoprivredu i prehrambenu industriju "Topčider", Jugoinspekt, Beograd
4
D.P.P. Mitrosrem, Sremska Mitrovica
5
Zavod za šećernu repu „SELEKCIJA” a.d., Aleksinac
Sorta cvekle"srpska duga" (priznata je 2004. godine) odlikuje se većim učešćem
jednosemene i dvosemene klubadi - posebno u frakcijama manjim od 3,50 mm. Jednosemene
i dvosemene klubadi ima i u frakcijama većih dimenzija ali u malom broju. Učešće
dvosemene klubadi povećano je i u frakcijama iznad 3,50 mm. U pogledu agrotehničkih
zahteva potrebno je ujednačiti semenski materijal po obliku i veličini ali i u pogledu broja
semena u klubadi.
Frakcija veličine klubeta sa većim učešćem dvosemene klubadi (iznad 50%)
dorađivane su eksperimentalno na laboratorijskoj polir - mašini. Učešće jednosemene klubadi
tako je povećano na više od 80% (u broju) pa čak i više od 90%. Učešće dvosemenejednosemene klubadi prati se i prikazuje na dva načina: po osnovi mase (u kg) i po osnovi
zapremine (u litru). U oba slučaja to učešće se utvrđuje i prikazuje težinski i kao broj klubadi.
Efekat blagog poliranja dvosemene klubadi počiva na pojavi da oba semena - ploda u klubetu
nisu iste veličine i istog stepena zrelosti, tako da jedno seme lako ispadne iz klubeta. Taj
efekat se pojavljuje i kod sitnije trosemene klubadi.
Brzina i ujednačenost klijanja semena cvekle (iz polirane dvosemene klubadi)
uspešno su poboljšani primenom ispiranja vodom u trajanju od 12 časova. Ispiranje
(odnosno: potapanje klubadi cvekle u vodu) duže od 12 časova može da izazove i vrlo brzo
klijanje tog semena - zavisno od temperature vazduha i brzine sušenja.
Eksperimentalni rezultati obrađeni su na ukupnu varijabilnost i korelacije osobina i
semenske mase cvekle (masa 100 semena; klijavost; broj jednosemene i dvosemene klubadi u
jednom litru i u jednom kilogramu; masa jednosemene i dvosemene klubadi u jednom litru)
pre i posle eksperimentalne dorade.
UTICAJ MEĐUREDNOG RASTOJANJA I EKOLOŠKIH USLOVA NA PRINOS
SEMENA LUCERKE (Medicago sativa L.)
Dragoljub Beković
Poljoprivredni fakultet, Priština - Lešak
U cilju utvrđivanja uticaja međurednog rastojanja i ekoloških uslova na prinos semena
lucerke, na lokaciji „Ledena stena“ u predgrađu Niša izvršena su eksperimentalna ispitivanja
u vremenskom periodu od 2001-2003. godine. Ispitivana su tri načina setve i to na
međurednom rastojanju od 20 cm, 40 cm i 60 cm. Istraživanjima je obuhvaćeno sedam
domaćih sorti lucerke i to: NS-Banat ZMS II, NS-Slavija, NS-Novosađanka H-11 i NS-Tisa
stvorene u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, K–23 i K–28 stvorene u Centru
za krmno bilje u Kruševcu i Zaječarska 83 stvorena u Zavodu za poljoprivredu u Zaječaru.
Međuredno rastojanje je značajno uticalo na prinos semena, tako da je najveći prinos
semena ostvaren pri setvi na međurednom rastojanju od 40 cm (297,39 kg ha ), a najmanji
pri setvi na rastojanju od 60 cm (256,09 kg ha ).
Ekološki uslovi u toku godine imali su značajan uticaj na prinos semena lucerke. U
zavisnosti od godine prinos semena je varirao od 155,2 – 426,5 kg ha .
Po visini prinosa ističu sorte Zaječarska 83 (302,5 kg ha ) i K–28 (296,1 kg ha ), dok su
najniže prinose dale sorte K–23 (250,0 kg ha ) i NS-Tisa (257,3 kg ha ).
DUGOVEČNOST SEMENA KRMNE GALEGE (Galega orientalis LAM.)
Lana Đukanović¹, Marija Milivojević¹, Jasna Vujinović¹ i Batrić Radenović²
¹Institut za kukuruz "Zemun Polje", Zemun Polje
²Seme, Beograd
Dugovečnost semena zavisi od mnogobrojnih faktora od kojih su najvažniji
pripadnost botaničkoj vrsti, uslovi dorade i čuvanja. Najbitniji faktori u uslovima čuvanja su
temperatura, relativna vlažnost vazduha i vlaga semena. Seme nekih biljnih vrsta može da
sačuva klijavost u povoljnim uslovima nekoliko desetina godina. Neke vrste iz familije
Fabaceae zadržavaju vitalnost i posle 50 godina čuvanja. Ispitivanja važnijih osobina krmne
galege, koja pripada familiji Fabaceae, kod nas datiraju od 1992. godine. Tada su ispitivane
sledeće osobine: masa 1000 semena, energija klijanja, ukupna klijavost i broj tvrdih semena.
Ispitivali smo seme sorte "YU-MARGARITA" RB-MAG 1/97 koje je proizvođeno od
1994 do 2002. godine. Seme je čuvano u nekontrolisanim uslovima u jednoslojnim papirnim
kesama. Ispitivanja su obavljena u godini proizvodnje i u 2006. godini. S obzirom da se
osobine krmne galege do sada nisu izučavale na ovaj način dobijeni rezultati ukazuju na
dobru životnu sposobnost semena. Životnu sposobnost semena najbolje pokazuje energija
klijanja i ukupna klijavost semena posle dvanaestogodišnjeg čuvanja.
GAJENJE KRMNE GALEGE (GALEGE ORIENTALIS LAM) SORTE
JU MARGARITA, MAG - 1/97 U AGROEKOLOŠKIM USLOVIMA
SRBIJE I CRNE GORE
Batrić Radenović
11070 Novi Beograd, Gandijeva 46/35
Predložena tehnologija proizvodnje obezbeđuje: Zelene mase 30-100 t/ha , a sena od
9-15 t/ha (I+II+III) otkos, suvo ratarenje, a u uslovima zalivanja: zelene mase 70-100 t/ ha, a
sena 20-30 t/ha.
Krmna galega, sorta Ju Margarita MAG 1/97 sadrži oko 25% sirovih proteina u suvoj
materiji i znatne količine vitamina. U agroekološkim uslovima Srbije i Crne Gore živi od 715 godina. Otporna je na: bolesti, štetočine i vilinu kosicu (cuscuta sp.) Lišće kod spremanja
sena ne opada, rado je jedu sve vrste životinja.
HEMIJSKI SASTAV SEMENA INTRODUKOVANIH VRSTA IZ RODA Amaranthus spp.
Vesna Vujačić1 i Marija Bodroža-Solarov2
1
Fakultet za turizam i hotelijerstvo, Kotor
2
Tehnološki fakultet, Novi Sad
Ispitivane su četiri vrste iz roda Amaranthus: A. molleros, A. caudatus, A. cruentus i
A. mantegazzianus. U jednogodišnjem ogledu ispitivane su hemijske osobine semena (sadržaj
proteina u semenu, sadržaj pepela u semenu i sadržaj ulja u semenu). Rezultati su obrađeni
analizom varijanse po modelu slučajnog blok sistema, takođe su izračunati koeficijenti
varijacije i standardne devijacije.
Analizom hemijskih osobina semena utvrđena je relativno uska varijabilnost za
analizirane osobine semena čije su vrednosti varirale za sadržaj proteina u semenu od 14.88%
(A. caudatus) do 16.55 % (A. cruentus); za sadržaj pepela u semenu od 2.32% (A. caudatus)
do 2.73 % (A. molleros); i za sadržaj ulja u semenu od 5.56 % (A. mantegazzianus) do 6.16 %
(A. molleros).
Ekstrakcijom ulja semena Amaranthus sp. postupkom hladnog presovanja dobijeno je
ulje (5.56%-6.16%) žuto-naranđaste boje, specifičnog mirisa, ukusa i ima ga više nego kod
konvencionalnih žita. Prisustvo skvalena daje osnovu za dalja istraživanja kvaliteta, funkcije i
primene ovog ulja.
VARIJABILNOST OSOBINA STABLA SEJANACA VINOGRADSKE BRESKVE
Gordan Zec1, Slavica Čolić1, Dejan Marinković1, Dragan Nikolić2 i Zoran Janković1
1
Institut PKB Agroekonomik, Padinska Skela
2
Poljoprivredni fakultet, Zemun
Sejanci vinogradske breskve su najvažnija podloga za breskvu u našoj zemlji i šire.
Sadni materijal vinogradske breskve koji se koristi u rasadničarstvu kao podloga, karakteriše
velika neujednačenost. Višegodišnjim radom su odabrani i kolekcionisani genotipovi sa
kvalitetnim svojstvima. Ispitivanja su obavljena na sejancima koji predstavljaju potomstva 9
odabranih genotipova, nastala samooplodnjom i slobodnom oplodnjom. Standard su
predstavljali sejanci koji su nastali nekontrolisanom oplodnjom većeg broja genotipova,
različitog geografskog porekla. Cilj rada je dobijanje genotipova vinogradske breskve koji će
davati ujednačeno generativno potomstvo sa kvalitetnim osobinama. U radu su prikazani
dvogodišnji rezultati ispitivanja morfoloških osobina stabla preko 500 sejanaca vinogradske
breskve. Na osnovu dobijenih rezultata izdvojeni su pozitivni genotipovi za dalji inbriding.
GENETIČKO-FIZIOLOŠKE OSNOVE DORMANTNOSTI SEMENA LIŠĆARA
Vasilije Isajev i Vladan Ivetić
Šumarski fakultet, Beograd
Indukcija i prestanak dormantnosti semena, dešavaju se pod uticajem različitih
spoljašnjih uslova, koji aktiviraju različite fiziološke mehanizme. Ipak, funkcija dormantnosti
je primetno slična između vrsta, npr. produženje perioda klijanja u skladu sa sezonama, da bi
se izbegli nepovoljni vremenski uslovi i da bi se povećala prednost u odnosu na konkurentske
vrste i da bi se obezbedilo obrazovanje biljaka. U radu su analizirani tipovi dormantnosti kod
autohtonih i značajnih introdukovanih lišćarskih vrsta drveća. Za pojedine vrste je ispitivana i
varijabilnost tipova dormantnosti u zavisnosti od provenijencija i porekla semena. Pažnja je
posvećena i promenama u tipovima dormantnosti kod introdukovanih vrsta, koja nastaje kao
posledica adaptacije na nove uslove sredine.
UNAPREĐENJE KLIJAVOSTI SEMENA BUKVE (Fagus moesiaca /DOMIN, MALY/
CZECZOTT)
Vladan Ivetić i Vasilije Isajev
Šumarski fakultet, Beograd
Klijavost semena bukve je tradicionalno povećavana ili skraćivanjem perioda
stratifikacije ili povećanjem kvaliteta partije semena. Jednostavno gradiranje na osnovu
težine semena, pre stavljanja dormantnog semena na stratifikaciju, značajno povećava
vrednost klijavosti klase krupnijeg semena i skraćuje period otklanjanja dormantnosti. Slični
rezultati su dobijeni uklanjanjem endokarpa. Rezultati prethodnih istraživanja uticaja
uklanjanja endokarpa, ukazuju na mogući uticaj različitih činilaca na dormantnost bukvice.
Ekstrakti fenola iz semenjače, rastvorljivi u vodi, značajno smanjuju klijavost semena drugih
vrsta. Endokarp kod bukve može predstavljati i prepreku ispiranju ovih inhibitora klijanja iz
semena.
VARIJABILNOST MORFOLOŠKIH SVOJSTAVA SEMENA RAZLIČITIH MATIČNIH
STABALA GINKA SA ZELENIH POVRŠINA BEOGRADA
Mirjana Šijačić-Nikolić, Jelena Milovanović i Dragica Vilotić
Šumarski fakultet, Beograd
Obavljena istraživanja imala su za cilj definisanje stepena varijabilnosti morfoloških
svojstava semena ginka, poreklom sa matičnih stabala koja rastu na zelenim površinama
Beograda. Rezultati sprovedenih analiza ukazuju na postojanje značajne unutarvrsne
promenljivosti morfoloških karakteristika semena, koja se može objasniti genetičkom
konstitucijom matičnih stabala, stepenom uspešnosti oprašivanja (prisustvo odnosno odsustvo
polena) i spoljašnjim uslovima (klimatskim i drugim) koji su vladali u godini obrazovanja
semena. Evidentiranjem superiornih genotipova, povezujući problematiku oplemenjivanja
biljaka sa proizvodno tehnološkim komponentama biljne proizvodnje, omogućava se
dobijanje oplemenjenog sadnog materijala ginka za različite namene.
MODEL GENERATIVNE SEMENSKE PLANTAŽE ZA NAMENSKU PROIZVODNJU
SADNICA JAVOROLISNOG PLATANA
Radmila Knežević i Mirjana Šijačić-Nikolić
Šumartski fakultet, Beograd
Javorolisni platan (Platanus x acerifolia Willd.) je nastao subspontanom
hibridizacijom istočnog (Platanus orientalis L.) i zapadnog platana (Platanus occidentalis L.)
pokazujući niz prednosti u odnosu na oba roditelja. Stabilnost osobina semena i sadnica
hibridnog platana omogućava superiorna heterozigotnost F1 generacije dobijene ukrštanjem
Platanus orientalis L. x Platanus occidentalis L. i recipročno.
Za proizvodnju visokokvalitetnog semena i sadnog materijala F1 generacije, predlaže
se model generativne plantaže, sa visinom biljaka do 10 m. Model predviđa ugradnju 80
genotipova, poreklom od 10 roditeljskih stabala (pet istočnog i pet zapadnog platana) na
površini od oko 1,10 ha. Podizanje namenske plantaže predstavlja značajnu etapu u
oplemenjivanju tj. usmerenoj evoluciji platana.
KVALITET URODA U SEMENSKIM OBJEKTIMA ČETINARA SRBIJE, OSNOV ZA
IZDVAJANJE SEMENSKIH ZONA
Vera Lavadinović1, Vasilije Isajev2 i Aleksandar Lučić1
1
Institut za šumarstvo, Beograd
2
Šumarski fakultet, Beograd
U cilju upoznavanja među provenijeničnog varijabiliteta, kao osnove za izdvajanja
semenskih zona vrsta četinara u Srbiji, u Institut za šumarstvo u Beogradu, sprovode se
višegodišnje kontinuirane test metode utvrđivanja kvaliteta semena. Svaki dobar program i
koncept u pošumljavanju počinje sa semenom. Harmonizovani program semenske službe,
proizvođača i selekcionara je u cilju očuvanja i poboljšanja genetskog potencijala
biodiverziteta alohtonih vrsta drveća. U radu su prikazani sedmogodišnji rezultati
laboratorijskih analiza semena autohtonih vrsta četinara - jele , omorike , smrče, crnog i belog
bora sakupljenog u semenskim sastojinama ovih vrsta sa šest lokaliteta u Srbiji. Primenom
Standarda i uputstva ISTA za šumske četinarske vrste ispitivani su morfološki i fiziološki
parametri semena. Dobijeni rezultati ukazuju na to, da kod svih analiziranih vrsta postoji
izražen među populacinog varijabilitet u kvalitetu uroda u okviru iste i između različitih
godina i da pojedine semenske sastojine imaju uroda ujednačenog kvaliteta, bez obzira na
promenljive klimatske karakteristike između različitih godina.
UTICAJ TRETIRANJA INSEKTICIDOM NA ENERGIJU KLIJANJA I KLIJAVOST
SEMENA ULJANE TIKVE
Milka Vujaković1, Janoš Berenji2, Radosav Sekulić2 i
Mirjana Milošević1
1
Nacionalna laboratorija za ispitivanje semena, Novi Sad
2
Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad
Uljana tikva je specijalna forma obične tikve (Cucurbita pepo L.). Razlikuju se uljana
tikva sa ljuskom i uljana tikva – golica. U doradi semena uljane tikve pored kalibracije,
posebna pažnja se poklanja tretiranju semena pesticidima. Uobičajene komponente tretiranja
semena su fungicid, boja, sjaj i talk. Cilj rada je bio da se ispita uticaj dodatnog tretiranja
semena insekticidom radi suzbijanja ekonomski značajnih štetočina u zemljištu i štetočina
nadzemnog dela biljaka u početnom periodu rasta.
Ispitivanja su obavljenja na sorti uljane tikve sa ljuskom "Olivija" i eksperimentalnim
sortama uljane tikve - golice "G" i "25". Seme je tretirano preparatima na bazi tiametoksama
(Cruiser FS 350) u dozi od 6.5, 9.75 i 13 ml/kg semena i imidakloprida (Gaucho FS 600) u
dozi od 4.5, 6.75 i 9 ml/kg semena. Energija klijanja i klijavost semena su ispitane po
standardnoj laboratorijskoj metodi.
U slučaju uljane tikve sa ljuskom nije bilo signifikantnog delovanja insekticida na
energiju klijanja i klijavost semena. Kod uljane tikve–golice došlo je do značajnog smanjenja
energije klijanja u odnosu na kontrolu. Klijavost semena je takođe smanjena naročito pri
većim dozama preparata.
Istraživanja se nastavljaju u laboratoriji i u poljskim uslovima u cilju iznalaženja
bezbedne količine preparata za tretiranje semena.
Download

treći simpozijum selekcije za oplemenjivanje organizama društva