SISTEMI ZA PREČIŠĆAVANJE
OTPADNIH VODA
P f
Profesor
d Božo
dr
B ž D
Dalmacija
l
ij
Prirodno-matematički fakultet Novi Sad
Departman za hemiju, biohemiju i zaštitu
životne sredine
1
WW 2014. Novi Sad, 2-5. septembar 2014.
Osnovna podela procesa prečišćavnja
otpadnih voda
y Zadatak prečišćavanja otpadnih voda je da ukloni
zagađenje otpadne vode do te mere da
y obrađena otpadna voda može da se ispušta u recipijent
(prijemnik) bez štetnih posledica ili
y da može da se ponovo upotrebi.
y Prečišćavanje otpadne vode se obično deli na:
y prethodnu
th d
obradu;
b d
y primarno,
y sekundarno,,
y tercijalno prečišćavanje; i
y obradu i odlaganje muljeva koji nastaju tokom
prečišćavanja otpadnih voda.
voda
2
WW 2014. Novi Sad, 2-5. septembar 2014.
OTPADNA VODA
1. Primarni tretman
2. Sekundaran tretman
3. Tercijarno
prečišćavanje
POSTROJENJE ZA
PREČIŠĆAVANJE
OTPADNIH VODA
Zahtevi za kvalitet
prećišćenih otpadnih
voda, tj. GVE za vode ili
maksimalno
k i l d
dopuštene
št
koncentracije u otpadnim
vodama
PRIJEMNIK
PREČIŠĆENIH
OTPADNIH VODA
3
WW 2014. Novi Sad, 2-5. septembar 2014.
1. postupci
p
p mehaničkog
g
prečišćavanja,
2. procesi hemijskog
prečišćavanja
3 procesi biološkog
3.
prečišćavanja otpadnih
voda
OTPADNI
MULJEVI
OBRADA
OTPADNIH
MULJEVA
KRAJNJA
DISPOZICIJA
MULJEVA
P
Pozicioniranje
i i i
j prečišćavanja
čišć
j otpadnih
t d ih
voda u okviru problematike zaštite voda
Obezbeđivanje kvaliteta u
prečišćavanju otpadnih voda je deo
ukupne problematike zaštite voda koji
se odnosi na otpadne vode, od:
i.
odvođenja otpadnih voda (kanalizacija),
ii. prečišćavanja otpadnih voda, do
iii. ispuštanja prečišćenih otpadnih voda u
p j
prijemnik
otpadnih
p
voda ((obično je
j to neki
vodotok: reka ili kanal) i njihovog uticaja
na ekosistem prijemnika
4
WW 2014. Novi Sad, 2-5. septembar 2014.
Odvođenje
j otpadnih
p
voda
Komunalne otpadne vode
Industrijeke otpadne vode
Prečišćavanje otpadnih voda
Prečišćavanje komunalnih otpadnih voda
Zajedičko prečišćavanje komunalnih i
industrijekih otpadnih voda
Predtretman industrijekih otpadnih voda
Prečišćavanje industriskih otpadnih voda
I
Ispuštanje
št j prečišćenih
čišć ih otpadnih
t d ih voda
d
Norme za ispuštanje otpadnih voda (GVE)
5
WW 2014. Novi Sad, 2-5. septembar 2014.
Recipijent (reka, jezero, kanal itd.)
6
WW 2014. Novi Sad, 2-5. septembar 2014.
Prečišćavanje otpadnih voda kao tehnološki
proces (otpadna voda kao „proizvod” i
„sirovina
sirovina”))
Prečišćavanje otpadnih voda je svojevrsna
proizvodnja‚
proizvodnja postoji :
y sirovina (neprečišćena otpadna voda)
y pomoćni
ć i i potrošni
t š i materijali
t ij li
y oprema za proizvodnju (oprema za
prečišćavanje)
y proces proizvodnje (proces prečišćavanja)
y kontrola i vođenje procesa
7
WW 2014. Novi Sad, 2-5. septembar 2014.
y održavanje opreme
y proizvod (prečišćena otpadna voda)
y oprema za isporuku proizvoda
y (kanalizacija do prijemnika otpadnih voda;
y odnosno cevovod do mesta recirkulacije ili ponovne upotrebe
prečišćene otpadne vode), te
y naplata proizvoda
y
(u slučaju recirkulacije ili ponovne upotrebe prečišćena otpadna
voda ima određenu vrednost;
y
u slučaju ispuštanja u prijemnik troškovi prečišćavanja se
kompenzuju iz smanjenog iznosa naknade ili ukidanja naknade za
ispuštanje otpadnih voda)
voda),
y odnosno obezbeđivanje sredstava za celokupno
p
poslovanje
j
8
WW 2014. Novi Sad, 2-5. septembar 2014.
Prema tome:
Postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda
((PPOV),
) p
pogotovo
g
veće, i sa složenijim
j p
procesom
obrade, može se posmatrati kao fabrika (u okviru
preduzeća koje se bavi
y
y
y
prihvatom,
ih t
prečišćavanjem i
transportom otpadnih voda do mesta ispuštanja u
prijemnik)
Postrojenje za prečišćavanje (PP) industrijskih
otpadnih voda može se posmatrati kao jedan od
pogona neke fabrike
9
WW 2014. Novi Sad, 2-5. septembar 2014.
1.
2.
3
3.
10
prihvatom,
prečišćavanjem i
transportom otpadnih voda do mesta ispuštanja
WW 2014. Novi Sad, 2-5. septembar 2014.
Prečišćena otpadna voda može da se posmatra i
kao „sirovina“: u slučajevima kada se ponovo
koristi ili recirkuliše voda u proizvodnju
primer:
y prihranjivanje izvorišta podzemne vode prečiš
prečiš-
ćenom komunalnom otpadnom vodom
y korišćenje
j komunalne otpadne
p
vode i otpadnih
p
voda nekih industrija za zalivanje
y p
povrat
otpadnih
p
voda u industriji
j – voda iz
pojedinih faza procesa proizvodnje, voda od
pranja i ispiranja, voda od hlađenja, kondenzat
pare
11
WW 2014. Novi Sad, 2-5. septembar 2014.
Princip prečišćavanja industrijkih
otpadnih voda
12
WW 2014. Novi Sad, 2-5. septembar 2014.
ZAHTEVI U POGLEDU KVALITETA
(STEPENA PREČIŠĆENOSTI)
OTPADNIH VODA
Normativna
g
regulisanost
zahteva u
pogledu kvaliteta
(stepena
prečišćenosti)
otpadnih voda
13
WW 2014. Novi Sad, 2-5. septembar 2014.
Opis mera predviđenih u cilju sprečavanja, smanjenja i
otklanjanja značajnih štenih uticaja industrijskih otpadnih
voda na životnu sredinu (Zakon o zaštiti životne sredine, Sl.
Glasnik RS br. 135/04)
y Vode se mogu koristiti i opterećivati, a
y Otpadne vode se mogu
y ispuštati u vode uz primenu odgovarajućeg tretmana,
y na način i do nivoa koji ne predstavlja opasnost za prirodne
procese ili
y za obnovu kvaliteta i količine vode i
y koji ne umanjuje mogućnost njihovog višenamenskog
korišćenja.
14
WW 2014. Novi Sad, 2-5. septembar 2014.
Zabranjeno (Zakon o vodama,"Sl. glasnik RS", br. 30/2010) je:
1) unošenje u površinske i podzemne vode otpadnih voda koje sadrže hazardne i zagađujuće
supstance iznad propisanih graničnih vrednosti emisije koje mogu dovesti do pogoršanja
trenutnog stanja;
2) ispuštanje otpadne vode u stajaće vode, ako je ta voda u kontaktu sa podzemnom vodom, koja može
prouzrokovati ugrožavanje dobrog ekološkog ili hemijskog statusa stajaće vode;
3) ispuštanje sa plovnih objekata ili sa obale zagađujućih supstanci koje direktno ili indirektno dospevaju
u vode, a potiču od bilo kog uređaja sa broda ili uređaja za prebacivanje na brod ili sa broda;
4) ispuštanje
i št j prekomerno
k
t ički zagađene
termički
đ
vode;
d
5) korišćenje đubriva ili sredstava za zaštitu bilja u obalnom pojasu do 5 m;
6) ispuštanje u javnu kanalizaciju otpadnih voda koje sadrže hazardne supstance:
- iznad
i d propisanih
i ih vrednosti,
d ti
- koje mogu štetno delovati na mogućnost prečišćavanja voda iz kanalizacije,
- koje mogu oštetiti kanalizacioni sistem i postrojenje za prečišćavanje voda,
- koje mogu negativno uticati na zdravlje lica koja održavaju kanalizacioni sistem;
7) korišćenje napuštenih bunara kao septičkih jama;
8) ostavljanje u koritu za veliku vodu prirodnih i veštačkih vodotoka i jezera, kao i na drugom zemljištu,
materijala koji mogu zagaditi vode;
9) pranje vozila, mašina, opreme i uređaja u površinskim vodama i na vodnom zemljištu.
WW 2014. Novi Sad, 2-5. septembar 2014.
15
Defenicija: Granična vrednost emisije - GVE
y Granična vrednost emisije jeste masa izražena u
obliku određenih specifičnih parametara,
koncentracije i/ili nivoa pojedinačne emisije koju nije
dozvoljeno preći u toku jednog ili više vremenskih
perioda,
i d u skladu
kl d sa posebnim
b i propisom
i
(Z k o
(Zakon
zaštiti životne sredine, Sl.glasnik RS, 135/04);
‰ GVE: granice emisije zagađenja koje ne smeju biti dostignute,
npr. kg/t, mg/m3 ili kg/h
‰ GVE za zagađenja
đ j bbazirana
i
na BAT
BAT.
‰ Uzimaju se u obzir karakteristike instalacije, geografska lokacija i
lokalni uslovi životne sredine.
16
WW 2014. Novi Sad, 2-5. septembar 2014.
OPŠTA ŠEMA PREČIŠĆAVANJA OTPADNIH VODA
OTPADNE VODE
DOMAĆINSTAVA
OSTALE
VODE
OBORINSKE
VODE
INDUSTRIJSKE
OTPADNE VODE
POSTROJENJE ZA
PRETHODNU
OBRADU
KOMUNALNE OTPADNE VODE
KOMUNALNO (CENTRALNO)
POSTROJENJE
ZA PREČIŠĆAVANJE
VODOTOK (RECIPIJENT)
17
WW 2014. Novi Sad, 2-5. septembar 2014.
INDUSTRIJSKO
POSTROJENJE ZA
PREČIŠĆAVANJE
ŠEMA UPRAVLJANJA OTPADNIM VODAMA
INDUSTRIJSKE
OTPADNE VODE
Emisioni standardi za
ispuštanje industrijskih
otpadnih
t d ih voda
d u gradsku
d k
kanalizaciju
Emisoni standardi za
ispuštanje
prečišćenih
industriskih otpadnih
voda (GVE)
GRADSKE
OTPADNE
VODE
Osetljive zone
OTPADNE
VODE
POSTROJENJE ZA
PREČIŠĆAVANJE
OTPADNIH VODA
VODOPRIJEMNIK
-reke, jezera,
mora, kanali...
Manje osetljive
zone
Emisioni standardi za ispuštanje
prečišćenih otpadnih voda (GVE)
18
WW 2014. Novi Sad, 2-5. septembar 2014.
Granične vrednosti emisije za komunalne otpadne voda koje se ispuštaju u
površinske vode (Uredbe o GVE zagađujućih materija u vodu i rokovima za
njihovo
j
dostizanje,
j , Sl.glasnik
g
RS 67/11))
Parametar
Granična vrednost
a. Granične vrednosti emisije na uređaju drugog stepena prečišćavanja
Biohemijska potrošnja kiseonika (BPK5 na 20oC) (II, VI, VII)
25 mg/l O2
40 mg/l O2 (III)
Hemijska potrošnja kiseonika (HPK)(VI)
125 mg/l O2
(IV,
VIII)
Ukupne suspendovane materije
35 mg/l (više od 10 000 ES)
60 mg/l (2000 do 10 000 ES)
b. Granične vrednosti emisije na uređaju trećeg stepena prečišćavanja
Ukupan fosfor
2 mg/l P (1000 do 100 000 ES)
1 mg/l P (više od 100 000 ES)
(V)
Ukupan azot
15 mg/l N (10 000 do 100 000 ES)
10 mg/l/l N (više
( iš odd 100 000 ES)
Najmanji procenat
smanjenja(I)
70-90
75
90
70
80
70 80
70-80
(I)
Smanjenje u odnosu na optrećenje ulazne otpadne vode.
Parametar može biti zamenjen nekim drugim parametrom: ukupni organski ugljenik (TOC) ili
ukupna hemijska potrošnja kiseonika (HPKukupno), ako se može uspostaviti zavisnost između BPK5 i
ovih parametara
parametara.
(III) Ako se dokaže da ispuštene otpadne vode nakon prečišćavanja neće negativno uticati na
kvalitet vodotoka
(IV) Suspendovane materije nisu obavezan parametar.
(V) Ukupni azot: organski N + NH -N + NO -N + NO -N.
4
3
2
(VI) Homogenizovan, nefiltriran, nedekantovan uzorak.
(VII) Dodatak inhibitora nitrifikacije.
(VIII) Filtracijom reprezentativnog uzorka kroz membranski filter 0,45 µm. Sušenje na 105oC i vaganje.
(II)
19
1. Bitno je kontrolisati kvalitet industrijskih otpadnih voda (granične
vrednosti emisije-GVE) koji se ispuštaju u gradsku kanalizaciju u cilju da se
spreči
p
njihov
j
negativan
g
uticajj na p
proces p
prečišćavanja
j i kvalitet nastalog
g
mulja.
Industrijske
otpadne vode
Uliv komunalnih
otpadnih voda
Izliv
UREĐAJ ZA PREČIŠĆAVANJE
GRADSKIH OTPADNIH VODA
GVE za komunalne
otpadne vode
Muljevi
UREĐAJ ZA OBRADU MULJEVA
GV za kvalitet
viška mulja
Odlaganje muljeva
2. Zatim je potrebno kontrolisati kvalitet izlaznih tokova:
‰ prečišćenu komunalnu otpadnu vodu (GVE) i
‰ nastali mulj u procesu prečišćavanja
20
VODOT
TOK (RECIPIJE
ENT)
GVE za indstrijske otpadne vode
koje se ispuštaju u gradsku kanalizaciju
Redni
broj
1.
2.
3.
4
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17
17.
18.
19.
20.
21.
22.
23
23.
24.
25.
26.
27.
28.
29.
30.
31.
32
33.
34.
35.
36
36.
37.
38.
Parametar
pH
Hemijska potrošnja kiseonika (HPK)
Biohemijska potrošnja kiseonika (BPK5)
Ukupni neorganski azot (NH4-N,
N NO3-N,
N NO2-N)
N)
Ukupni azot
Amonijak, izražen preko azota (NH4-N)
Taložive materije nakon 10 minuta
Ukupan fosfor
Ekstrakt organskim rastvaračima (ulja, masnoće)
Mineralna ulja
j (IV)
Fenoli (fenolni indeks)
Katran
Ukupno gvožđe
Ukupni mangan
Sulfidi
Sulfati
Akti i hlor
Aktivni
hl
Ukupne soli
Fluoridi
Ukupni arsen(VI)
Ukupni barijum
Cijanidi (lako isparljivi)
Ukupni cijanidi
Ukupno srebro
Ukupna živa(VI)
Ukupni cink(VI)
Ukupni kadmijum(VI)
Ukupni kobalt
Hrom VI(VI)
Ukupni hrom(VI)
Ukupno olovo
Ukupni kalaj
Ukupni bakar(VI)
Ukupni nikal(VI)
Ukupni molibden
BTEX (bezen,
(bezen toluen
toluen, tiobenzen
tiobenzen, ksilen)
Organski rastvarači
Azbest
39.
Toksičnost
40.
Temperatura
Jedinica
mere
mg/l
mg/l
mg/l
mg/l
mg/l
mg/l
mg/l
mg/l
mg/l
g
mg/l
mg/l
mg/l
mg/l
mg/l
mg/l
mg/l/l
mg/l
mg/l
mg/l
mg/l
mg/l
mg/l
mg/l
mg/l
mg/l
mg/l
mg/l
mg/l
mg/l
mg/l
mg/l
mg/l
mg/l
mg/l
(V)
(V)
mg/l
Granična
vrednost
6,5-9,5
1000(VII)
500(VII)
120
150
100(I)
150(II)
20
50(III)
30
50
5
200
5
5
400
30
5000(VIII)
50
0,2
0,5
0,1
1
0,2
0,05
2
0,1
1
0,5
1
0,2
2
2
1
0,5
01
0,1
0,1
30
Odnos razblaženja LC50%
(toksikološki test sa ribama ili
dafnijama)
oC
40
Granične vrednosti emisije za
21
određene grupe ili kategorije
zagađujućih supstanci za tehnološke
otpadne vode, pre njihovog
ispuštanja u javnu kanalizaciju
(Uredbe o GVE zagađujućih materija u
vodu i rokovima za njihovo dostizanje,
Sl l
Sl.glasnik
ik RS 6
67/11)
/11)
Određuje se za 24-časovni srednje kompozitni uzorak.
Samo u tom slučaju se određuje, ako je zapremina
taloživih materija, nakon 10 minuta taloženja veća od
5x10-3 m3/m3.
(III) U slučaju dnevnog protoka od 100 m3/d, za materije
biljnog i životinjskog porekla granična vrednost je
trostruka, a iznad toga dvostruka.
(IV) Iznad 10 m3/d.
(V) Granična vrednost je izražena u 10-3 m3/m3.
(VI) U slučaju
j korišćenja
j mulja
j nastalog
g na centralnom
postrojenju granične vrednosti se mogu zaoštriti ili
ako se utvrdi da dolazi do smetnje na centralonom
prečistaču usled velikog broja priključenih industrija
za svaki slučaj potrebno je revidirati date vrednosti.
(VII) Ove vrednosti mogu biti revidirane uzimajući u obzir
tehničke, tehnološke i ekonomske faktore koji utiču na
izbor zajedničkog prečišćavanja komunalnih i industrijskih
otpadnih voda na gradskom postrojenju za prečišćavanje
otpadnih voda, kao i prodor podzemnih voda u
kanalizaciju usled čega koncentracija organskih materija u
dotoku na postrojenje može biti niska.
((VIII)) Ove vrednosti mogu biti revidirane uzimajući u obzir
tehnološke faktore koji utiču na izbor zajedničkog
prečišćavanja komunalnih i industrijskih otpadnih voda na
gradskom postrojenju za prečišćavanje otpadnih voda
(I)
(II)
Granične vrednosti emisije za ostatke koji nastaju nakon procesa prečišćavanja
komunalnih otpadnih voda (Uredbe o GVE zagađujućih materija u vodu i rokovima za
njihovo dostizanje, Sl.glasnik RS 67/11)
P
Parametar
t
Neorganske materije
Olovo
Kadmijum
Hrom
Nikl
Živa
Bakar
Cink
Arsen
Organske materije
AOH5
RSV6
PCCD/F7
Patogeni4
Salmonella
Enterovirus
J di i mere1
Jedinica
Granična vrednost
Za upotrebu u poljoprivredi2
Za ostale potrebe3
mg/kg
mg/kg
mg/kg
mg/kg
mg/kg
mg/kg
mg/kg
mg/kg
120
2,5
100
60
1,6
700
1500
15
1200
40
1000
400
25
1750
4000
75
mg/kg
mg/kg
ng /kg SO
400
0,1 (po kongeneru)
30
500
0,2 (po kongeneru)
30
MPN/10g SO8
MPCN/10g SO9
0-10
3
1Odnosi
se na masu suvog ostatka od prečišćavanja otpadnih voda (SO)
korišćenju mulja u poljoprivredi mora se voditi računa o ciklusu proizvodnje poljoprivrednih kultura, uz uslove da je pH zemljišta
od 6 do 7. Ako se mulj koristi pri nižim pH od 6 mora se uzeti u obzir povećanje mobilnosti metala i njihovog usvajanja od strane
biljaka i tada se moraju uzeti niže GV. Mulj se koristi na način da se uzme u obzir potreba biljaka za nutrijentima, kvalitet zemljišta i da
ne dođe do zagađivanja površinskih i podzemnih voda.
3 Mulj se može koristiti za pokrivanje deponija
deponija, u parkovima za zelene površine
površine, za popravljanje kvaliteta zemljišta na kome se neće najmanje
godinu dana gajiti poljoprivredne kulture i napasati stoka, za nasipanje depresija (popravljanje pejsaža). Pri svim navedenim slučajevima pH
zemljišta treba da se kreće od 6 do 7.
4Kod specifične upotrebe zemljišta, namenjenih za korišćenje napr. povrća i ispašu, postavljaju se ograničenja radi rizika za zdravlje ljudi od
preostalih patogena. U tom slučaju mulj se tretira pre upotrebe da bi se smanjio broj patogena na prihvatljivu meru.
5AOX – adsorbabilna hlorovana organska jedinjenja
6PCB – polihlorovani bifenili, svaki od 6 individualnih PCB ( 28, 52, 101, 138, 153 i 180). Prema IUPAC nomenklaturi to su: 2,4,4'Trichlorobiphenyl, 2,2',5,5'-Tetrachlorobiphenyl, 2,2',4,5,5'-Pentachlorobiphenyl, 2,2',3,4,4',5'-Hexachlorobiphenyl, 2,2',4,4',5,5'Hexachlorobiphenyl, 2,2',3,4,4',5,5'-Heptachlorobiphenyl.
7PCCD/F- polihlorovani dibenzo-p-dioksini i furani
8MPN/- najverovatniji broj
9MPCN- najverovatniji broj koji izazivaju citopatogeni efekat
2Pri
22
Obezbeđivanje kvaliteta u prečišćavanju
otpadnih voda
Obezbeđivanje kvaliteta u prečišćavanju otpadnih
voda posmatra se sa:
(1) tehničko-tehnološkog aspekta, i
((2)) tehno-ekonomskog
g aspekta
p
23
WW 2014. Novi Sad, 2-5. septembar 2014.
Prečišćavanje
j otpadnih
p
voda:
y tehnološki proces prečišćavanja mora da se
prilagodi karakteristikama sirovih otpadnih voda
praktično u potpunosti
y Primer: otpadne vode industrije:
ƒ s obzirom na ogromne razlike u karakteristikama
otpadnih
p
voda različitih industrija,
j i moguće
g
velike
varijacije količina otpadne vode i sadržaja zagađenja
čak i iz neke tehnički dobro opremljene i dobro
vođene fabrike,
fabrike
ƒ jasne su razmere problema sa kojim se susreće
prečišćavanje
p
j industrijskih
j
otpadnih
p
voda kao p
proces
24
WW 2014. Novi Sad, 2-5. septembar 2014.
Prečišćavanje otpadnih voda:
y Primer: komunalne otpadne vode:
y očekivani interval karakteristika komunalnih
otpadnih voda je značajno uži od mogućeg
intervala zagađenja industrijskih otpadnih
voda,, ali je
j i dalje
j velik,,
y zavisno od udela otpadnih voda industrije u
odnosu na otpadnu vodu domaćinstava
y prema tome proces prečišćavanja
čišć
j mora
se koncipirati i izvesti
Opterećenje
Max/min
y u odnosu na kvalitet sirove otpadne vode,
Protok
2,98
y da bi se dobio traženi kvalitet prečišćene
Suspendovane
materije
6,96
BPK5
9 71
9,71
Ukpni azot
5,40
y u odnosu na konkretnu otpadnu
p
vodu,,
otpadne vode
25
WW 2014. Novi Sad, 2-5. septembar 2014.
Prečišćavanje otpadnih voda:
y prema tome projektovanje i izvođenje PPOV
y samo na osnovu iskustva iz rada sličnih postrojenja,
y i/ili na osnovu dostupnih podataka iz literature,
y ne garantuje da će se u tehničkom
tehničkom, a pogotovo u
ekonomskom pogledu, postići optimalni rezultati
y u pojedinim slučajevima treba na
poluindustrijskom uređaju (tzv. pilotu) ispitati
primenljivost
p
j
p
pojedinih
j
rešenja
j up
procesu
prečišćavanja
26
WW 2014. Novi Sad, 2-5. septembar 2014.
Prečišćavanje
j otpadnih
p
voda:
y proces prečišćavanje se može sastojati iz
brojnih faza obrade,
y zavisno od karakteristika sirove otpadne vode i
y od zahtevanog
g kvaliteta p
prečišćene otpadne
p
vode,,
y a za svaku od tih faza postoji nekoliko opcija
y samo poznavajući:
y količinu i stepen zagađenosti otpadnih voda, i
y karakteristike faza i opcija prečišćavanja
y može
ž se napraviti
iti pravilan
il iizbor
b ffaza prečišćavanja
čišć
j i
y opcija njihovog izvođenja, i
y dobiti srazmerno jjednostavno a efikasno p
postrojenje
j j
27
WW 2014. Novi Sad, 2-5. septembar 2014.
P čišć
Prečišćavanje
j otpadnih
t d ih voda:
d
y važan korak:
y odgovarajuće praćenje procesa i
y vođenje procesa na osnovu rezultata merenja ulaznoizlaznih veličina svih faza procesa
y bez ovakvog pristupa nema mogućnosti za:
y optimizaciju procesa prečišćavanja
y proveru i eventualnu korekciju projektovanih
parametara, i
y prilagođavanje
il
đ
j procesa varijabilnosti
ij bil
ti kkvaliteta
lit t sirove
i
otpadne vode
28
WW 2014. Novi Sad, 2-5. septembar 2014.
Klasifikacija procesa prečišćavanja
otpadnih voda
Tehnološki proces prečišćavanja otpadnih voda se
može sastojati iz brojnih faza obrade, zavisno od
karakteristika sirove otpadne vode i od zahtevanog
k lit t prečišćene
kvaliteta
čišć
otpadne
t d vode;
d a za svaku
k od
d
tih faza postoji po nekoliko opcija
29
WW 2014. Novi Sad, 2-5. septembar 2014.
30
Tehnološki
postupci
prečišćavanja
otpadnih voda
31
Primena različitih
postupaka
prečišćavanja
otpadnih
t d ih voda
d
postižu se različiti
stepeni
prečišćavanja
otpadnih voda
32
33
WW 2014. Novi Sad, 2-5. septembar 2014.
34
WW 2014. Novi Sad, 2-5. septembar 2014.
35
WW 2014. Novi Sad, 2-5. septembar 2014.
36
WW 2014. Novi Sad, 2-5. septembar 2014.
37
WW 2014. Novi Sad, 2-5. septembar 2014.
38
WW 2014. Novi Sad, 2-5. septembar 2014.
39
WW 2014. Novi Sad, 2-5. septembar 2014.
40
WW 2014. Novi Sad, 2-5. septembar 2014.
Hvala na pažnji !
Download

Sistemi za prečišćavanje otpadnih voda, dr Božo Dalmacija