LI O PRIR
ODI...
MIS
ŽIVI S
AP
RIRODOM
Projekat:
„Javni i civilni sektor, zajedno ka održivom korišćenju energetskih resursa”
Društvo za dečiju i cerebralnu
paralizu Ivanjica
SMERNICE ZA DELOVANJE ORGANIZACIJA
CIVILNOG DRUŠTVA U CILJU UNAPREĐENJA
ENERGETSKE EFIKASNOSTI, PRIMENI
OBNOVLJIVIH IZVORA ENERGIJE I
SPROVOĐENJU ZAKONA IZ OBLASTI
ENERGETIKE
„Projekat se realizuje uz podršku programa SENSE koji sprovodi Regionalni
centar za životnu sredinu (REC), a program finansira Švedska agencija za
međunarodni razvoj i saradnju (SIDA)”
SADRŽAJ
O projektu
5
Zakonski i strateški okvir za delovanje organizacija civilnog društva u energetskom
sektoru i zaštiti životne sredine u energetskom sektoru
7
1 Zakonski i strateški okvir za delovanje organizacija civilnog društva u energetskom sektoru i zaštiti životne sredine u energetskom sektoru
9
1.1 Strateški okvir za delovanje organizacija civilnog društva u energetskom sektoru i zaštiti životne sredine u energetskom sektoru
9
1.2 Zakonski okvir za delovanje organizacija civilnog društva u energetskom sektoru i zaštiti životne sredine u energetskom sektoru
17
1.3 Međunarodni okvir za delovanje organizacija civilnog društva u energetskom
sektoru i zaštiti životne sredine u energetskom sektoru
25
Postojeća iskustva u delovanju organizacija civilnog društva u energetskom sektoru i zaštiti životne sredine u energetskom sektoru u Srbiji, zapadnom Balkanu
i EU
35
2 Kapaciteti organizacija civilnog društva za delovanje u energetskom sektoru i
zaštiti životne sredine u energetskom sektoru u Srbiji
37
Smernica za delovanje organizacija civilnog društva definisane tokom konsultativnog procesa
41
3 Smernica za delovanje organizacija civilnog društva definisane tokom konsultativnog procesa
43
3.1 Opis konsultativnog procesa
43
3.2 Smernice i potrebe organizacija civilnog društva za delovanje u enrgetskom
sektoru i zaštiti životne sredine
45
Korišćena literatura:
52
3
O projektu
Projekat “Javni i civilni sektor, zajedno ka održivom korišćenju
energetskih resursa” je realizovan uz podršku programa SENSE koji
sprovodi Regionalni centar za životnu sredinu (REC), a program finansira Švedska agencija za međunarodni razvoj i saradnju (SIDA).
Projekat je realizovan od strane projektog konzorcijuma koji su činile: Asocijacija za razvoj Ibarske doline iz Kraljeva (vodeći partner),
udruženje Fenomena Kraljevo, Udruženje Lokalna građanska inicijativa
“LOGIN” iz Arilja, Udruženje rudnjanskih domaćina Rudno, Udruženje
„Prijatelji Brodareva” Brodarevo, Društvo za dečiju i cerebralnu paralizu Ivanjica, Unija srednjoškolaca Srbije i Udruženje za unapređenje životne sredine i javnih prostora „EKO-PLANERI” iz Bajine Bašte.
Projekat je nastavak aktivnosti koje organizacije realizuju na području jugozapadne Srbije u oblasti energetskog sektora i loklanog ekonomskog razvoja, rodne ravnopravnosti, zaštite ugroženih kategorija
stanovništva i unapređenje uloge organizacija civilnog društva u kreiranju lokalnih politika.
Projekat se bavio problematikom energetske efikasnosti, a pre svega: nedovoljnim poznavanjem pravnog okvira vezanog za energetiku i
energetsku efikasnost, nedovoljnim uključenjem organizacija civilnog
društva (OCD) u javne rasprave o planskoj dokumentaciji u oblasti enrgetike, nedovoljno razvijenim kapacitetima loklanih OCD i opštinskih
uprava za unapređenje energetske efikasnosti, nedostatakom planske
dokumentacije o EE na loklanom nivou i egzaktnih podataka o toplotnim gubitcima javnih objekata, nedovoljnom informisanošću javnosti o
značaju EE i ekološke efikasnosti u oblasti životne sredine, nedovoljnim poznavanjem pravnog okvira vezanog za energetiku i energetsku
efikasnost, potrebama uspostavljanja angažovane lokalne zajednice i
horizontalnim povezivanjem sektorskih pitanja, ograničenim poznavanjem i primenom iskustava EU u oblasti održivog energetskog razvoj i
5
upoznavanjem i primenom iskustava EU u oblasti održivog energetskog razvoj.
Ciljevi projekta su bili da se unaprede kapaciteti i strateški okvir na
loklanom nivou za delovanje OCD, loklanih samouprava i drugih zainteresovanih strana na unapređenju energetske efikasnosti saglasno zakonskim obavezama, potrebama zajednice i iskustvima EU; kao i da se
unapredi saradnja i dijalog na loklanom i regionalnom nivou između
vlasti i civilnog društva u oblasti održivog energetskog razvoja.
Projekat je kroz tri grupe aktivnosti podržao:

unapređenje kapaciteta organizacije civilnog društva za
implementaciju principa i mera za održivi energetski razvoj;

unapređenje potencijala Lokalnih samouprave jugozapadne Srbije za pripremu i implementaciju Održivog energetskog akcionog plana na lokalnom nivou i

stvoranje okvira za aktivnu participaciju organizacija
civilnog društva na lokalnom i regionalnom nivou, kroz potpisivanjem Pakta gradonačelnika i definisanjem modela saradnje.
Jedna od ključnih aktivnosti projekta je definisanje smernica za delovanje OCD na unapređenju energetske efikasnosti, primeni obnovljve energije i sprovođenju zakona iz oblasti energetike kroz niz radionica realizovanih u saradnji sa 20-tak udruženja iz jugozapadne Srbije.
6
1
Zakonski i strateški okvir za delovanje organizacija civilnog društva u energetskom sektoru i zaštiti životne sredine u energetskom sektoru
Oblast zaštite životne sredine u Srbiji, a time i oblast energetike kao
sektora sa ozbiljnim uticajem na stanje životne sredine, je regulisana
nizom međunarodnih konvencija i protokola, regulativom EU, nacionalnim strateškim i zakonskim okvirom.
Kada govorimo o okviru za delovanje organizacijama civilnog društva,
aktivnim u eneregtskom sektoru i zaštiti životne sredine, njega upravo
čine međunaroni, EU i nacionalni propisima, sa definisanim ciljevima i
modelima za dostizanje navedenih ciljeva.
1.1 Strateški okvir za delovanje organizacija civilnog društva u energetskom sektoru i zaštiti životne sredine u
energetskom sektoru
Strateški okvir za delovanje organizacija civilnog društva u energetskom sektoru i zaštiti životne sredine u energetskom sektoru je:

Strategija razvoja energetike Republike Srbije do 2015.
("Službeni glasnik RS", broj 44/05),

II akcioni plan za energetsku efikasnost 2013-2015 (II
APEE 2013-2015),

Nacionalni akcioni plan za korišćenje obnovljivih izvora
energije Republike Srbije (NAPOIE),

Nacionalna strategija održivog razvoja ("Službeni glasnik RS", broj 57/08),

trategija odrzivog koriscenja prirodnih resursa i dobara
("Službeni glasnik RS", broj 33/12),
9

Strategija naučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbije za period od 2010. do 2015.godine ("Službeni glasnik
RS", broj 13/10),

Strategija uvođenja čistije proizvodnje u Republici Srbiji
("Službeni glasnik RS", broj 17/09).
Strategija razvoja energetike Republike Srbije do 2015.
Dva stalna i dugoročna razvojno - strateška cilja Strategije razvoja
energetike Republike Srbije do 2015. godine su:

aktivno ucesce rbije u planiranju i gradnji strateške regionalne i panevropske energetske infrastrukture za
transport nafte i gasa iz novih izvora snabdevanja ,
ukljucujuci i urgentnu gradnju podzemnog skladišta gasa u Srbiji i

“nalaženje” strateškog partnera za planiranje, gradnju i
koriscenje novih razvojno-kapitalnih i regionalno-strateških elektroenergetskih objekata na graničnim rekama
(pumpno-akumulacione hidroelektrane na Bistrici i Dunavu i drugim rekama), ukljucujuci i zajednička ulaganja
sa strateškim partnerima u nove termoelektrane na bazi
lignita sa teritorije Kosova i Metohije.
Prioritetni programi Strategije razvoja energetike Republike Srbije
do 2015 . godine su:

10
prvi - osnovni Prioritet kontinuiteta tehnološke modernizacije postojecih energetskih objekata/sistema/izvora,
u sektorima: nafte, prirodnog gasa, uglja sa površinskom
i podzemnom eksploatacijom, sektora elektreenergetike
sa proizvodnim objektima: termoelektrane, hidroelektrane i termoelektrane-toplane i prenosnom sistemom
odnosno distributivnim sistemima, i sektor toplotne
energije - gradske toplane i industrijske energane,

drugi - usmereni Priritet racionalne upotrebe kvalitetnih
energenata i povecanja energetske efikasnosti u proizvodnji distribuciji i koriscenju energije kod krajnjih korisnika energetskih usluga,

treci - posebni Prioritet koriscenja novih obnovljivih izvora energije i novih energetski efikasnijih i ekološko
prihvatljivih energetskih tehnologija i uređaja/opreme
za koriscenje energije,

četvrti - opcioni Priritet za vanredna/urgentna ulaganja
u nove elektroenergetske izvore, sa novim gasnim tehnologijama (kombinovano gasno-parno termeenergetsko postrojenje),

peti - dugoročno razvojni i regionalno strateški Prioritet,
gradnje novih energetskih infrastrukturnih objekata i
elektroenergetskih i toplotnih izvora u okvirima energetskih sektora Srbije, kao i kapitalno-intenzivne energetske infrastrukture, u okvirima regionalnih i panevropskih infrastrukturnih sistema povezanih sa našim
sistemima.
Mere za ostvarenje ciljeva energetske politike / Strategije razvoja
energetike do 2015. godine su:


mera za uspostavljanje racionalnog tržišnog ambijenta,
usklađivanja tarifne i cenovne, poreske, carinske i antimonopolske regulative, kao i merama za strukturnog reorganizovanja energetskih sektora i efektivniji nadzor i
upravljanje nad društvenom imovinom u energetskoj
privredi,
mera za uspostavljanje nove - savremene tehničke regulative , propisa i standarda za energetske tehnologije/delatnosti i uspostavljanje posebnih instrumenata za
stimulisanje aktivnosti za racionalnu upotrebu i efikasno
11
koriscenje energije, ukljucujuci i formiranje tela za
pracenje i upravljanje procesima reformi u energetici,
odnosno za pracenje realizacije Strategije razvoja energetike Srbije, inoviranje prioriteta i aktuelizaranje istrumenata , saglasno ekonomskom razvoju zemlje i energetskim okolnostima u zemlji i okruženju,
12

mera za dostizanje uslova za ravnopravan pristup u
energetsku Zajednicu zemalja jugoistočne Evrope (ECSSE Ugovor), čije se osnivanje očekuje sredinom 2005.
godine,

mera za utvrđivanje podloga za ratifikaciju Kjoto Protokola i naših obaveza koje proističu iz njegove implementacije u nasu regulativu i praksu , ukljucujuci i institucionalno organizovanje za nase ucesce u koriscenju
odgovarajucih olaksica koje omogucuju pojedini mehanizmi primene Kjoto Protokola,

mera za stimulisanje i podržavanje strateških inicijativa
u domenu investicija u nove energetske izvore / tehnologije i energetski efikasne uređaje opremu za
koriscenje energije,

mere finansijskog podsticanja za privatna ulaganja u
ekonomski-efektivne programe/projekte energetske efikasnosti i selektivnog koriscenja novih obnovljivih izvora energije, ukljucujuci i mere za osnivanje Nacionalnog
fonda za navedene programe/projekte,

mera za izbalansiranu politiku socijalne zaštite najsiromašnije kategorije stanovništva i zaštite ekonomskog
položaja energetskih subjekta, odgovornih za sigurnost
snabdevanja privrede i stanovništva energentima, putem usklađivanja cena energenata sa “opravdanim” troškovima električne i toplotne energije. U tom smislu cene
energenata, treba da budu stimulativne za racionalnu
upotrebu i efikasno koriscenja energije i podsticajne za
podizanje konkurentne sposobnosti privrede i standarda
građana, tokom “prelaznog” perioda regulisanja/ usklađivanja cena energenata i/ili subvencioniranja najsiromašnije kategorije stanovništva, posebno u periodu
usporenog oporavka privredno-ekonomskog razvoja i
usporenog rasta standarda građana.
II Аkcioni plan energetske efikasnosti (II APEE) obuhvata period od 2013. do 2015. godine i njime se definiše srednji indikativni
cilj ušteda u potrošnji finalne energije za ovaj period, izveštaj o stepenu indikativnog cilja za prvi izveštajni period i problemima koji
su pratili sprovođenje I APEE.
Srednji indikativni cilj za nastupajući period od 2013 do 2015.godine utvrđen je na nivou od 3.5% domaće finalne potrošnje finalne
energije u 2008.godini (0,2952 Mtoe1) tako da se u periodu od
2010. do 2015.godine ostvare ukupne uštede od 0,3975 Mtoe
(4,7%) odnosno ukupan cilj od nakmanje 9% potrošnje finalne
energije u devetoj godini primene od 0,7524 Mtoe.
Cilj uštede finalne energije u periodu od 2013 do 2015.godine od
3,5% (0,2952 Mtoe) ostvariće se realizacijom mere UEE u sektorima: domaćinstva 0,0693 (oko 23,4%), javni i komercijalni sektor
0,0499 Mtoe (oko16,8%), industrije 0,081 Мtое (око 27,7%) i saobraćaja 0,095 Мtое (око 32,1% ).
Nova raspodela ciljeva je data u skladu sa dosadašnjim tokom realizacije I APEE i u skladu sa revidiranim procenama mogućnosti za
uštedu pojedinih mera.
1
Mtoe – milona tona ekvivalenta nafte
13
Pored toga bitno je imati u vidu i I APEE od 2010 – 2012.godine koji je donet 2010. godine sa definisanim ciljem da uštedi 9% bruto finalne potrošnje energije do 2018 godine.
Akcioni plan energetske efikasnosti sadrži:

sadrži nacionalne ciljeve uštede energije Republike Srbije za period od 3 godine u skladu sa Strategijom,

mere za efikasno korišćenje energije, aktivnosti, nosioce
aktivnosti, rokove i procenu očekivanih rezlutata za svake od mera kojima se predviđa ostvarivanje cilja,

finansijske, pravne i druge instrumente predviđenje za
sprovođenje planiranih mera i aktivnosti efikasnog korišćenja energije,

ocenu stepena ostvarenje planiranog cilja uštede energije iz prethodnog APEE-a.
Pored navedenog II APEE karakteriše:

uspostavljanje energetskog menadžmenta i obveznika,

tretiraju se svi sektori, ne samo javna potrošnja (do sada
najviše iskustva u javnos rasveti),

kreirajnje monitoringa ušteda,

uspostavlje veza između nacionalnih i lokalnih planova
energetske efikasnosti,

definišu se projekti (potrebna tehnička pomoć),

osniva se Budžetski fond za energetsku efikasnost sa
predviđenim mehanizmima za: subvencije za građanstvo, subvencije za javni sektor i subvencije za kupovinu
uređaja

osnivanje Agencije za energetsku efikasnost.
Subjekti sistema energetskog menadžmenta II APEE su:

14
Vlada - donosi propise,

Ministarstvo - prikuplja godišnje izveštaje obveznika sistema – baza, sprovodi obuke energetskih menadžera i
energetskih savetnika, vodi evidenciju o isporučenoj
energiji kupcima, osniva Budžetski fond za unapređenje
energetske efikasnosti, sprovodi javne kampanje i podržava druge,

jedinica lokalne samouprave (JLS) je obveznik sistema
energetskog menadžmenta i donosi Lokalni akcioni plan
EE, u skladu sa Strategijom i APEE.
Agencija za energetsku efikasnost ima za cilj da imlementira sledeće akcije:

sprovodi kampanje (u saradnji sa NVO i medijima),

pruži savetodavnu pomoć za projekte,

obezbedi obuke za lokalne samouprave,

obezbedi obuke za energetske menadžere i edukatore,

definiše i implementira metodologiju za energetske preglede,

obezbeđivanje razmene podataka i baza podataka.
Nacionalnim akcioni plan za korišćenje obnovljivih izvora
energije Republike Srbije (NAPOIE); Nacionalni ciljevi i plan
koriscenja obnovljivih izvora Republike Srbije određeni su Zakonom o energetici ("Službeni glasnik RS", br 57/11, 80/11 - ispravka, 93/12 i 124/12), poglavlje VI - Energija iz obnovljivih izvora
energije i podsticajne mere, naslov 1.Nacionalni ciljevi i plan
koriscenja obnovljivih izvora. Tako se između ostalog, članom 52.
Zakona o energetici predviđa da Vlada, na predlog ministarstva
nadležnog za poslove energetike, donosi Naconalni akcioni plan kojim se utvrđuju ciljevi za koriscenje obnovljivih izvora energije za
period od najmanje 10 godina. Ciljevi se utvrđuju na osnovu ener-
15
getskih potreba, ekonomskih mogucnosti i obaveza Republike Srbije preuzetih ratifikovanim međunarodnim sporazumima.
Nacionalni opšti cilj; U skladu sa Energetskim bilansom za 2011 .
godinu ucesce OIE u BFPE2 2009. godine iznosilo je 21,2 %, a cilje
je da do 2020.godine, Republika Srbija treba da poveca ucesce OIE
na 27,0% .
Cilj za sektor električne energije; Prema modelu EESC scenarija,
u sektoru električne energije potrebno je ostvariti povecanje energije iz OIE u odnosu na baznu 2009. sa 884 ktoe na 1151 ktoe, sto
predstavlja povecanje za oko 30 % OIE u sektoru električne energije do 2020.godine. Izraženo u odnosu na BFPE ovo povecanje iznosi
2,4% (9,7 % sa električene energije iz OIE u 2009. godini
na 12,1 % u 2020. godini).
Cilj za sektor grejanja i hlađenja Prema EE C scenariju, u sektoru grejanja i hlađenja potrebno je povecanje ucesca OIE sa 1059
ktoe u 2009 . godini , na 1167 ktoe u 2020.godini , što iznosi 10,2 %
Da bi ostvarila svoje ciljeve u sektoru grejanja i hlađenja Republika
rbija ce do 2 2 godine, pored koriscenja biomase za grejanje u
idividualnim domacinstvima , koristiti i obnovljive izvore energije
koji do sada nisu korisceni
ilj za sektor sao raćaja; skladu sa Direktivom za OIE obavezni
cilj za ucesce obnovljivih izvora energije u sektoru saobracaja iznosi 10 % u 2020.godini. Prema definisanom cilju i EE C scenariju,
kolicina obnovljivih izvora energije u sektoru saobracaja iznosice
246 ktoe u 2 2 godini, sto ce predstavljati 2,6 % obnovljivih izvora energije u BFPE .
Ciljevi energetske politike Republike Srbije koji se odnose na veće
korišćenje obnovljivih izvora energije (OIE) postizaće se realizacijom sledećih aktivnosti:
2
16
BFTE - Bruto finalna potrošnja energije
1. izgradnja novih objekata koji zadovoljavaju zahteve u pogledu energetske efikasnosti i korišćenje OIE,
2. energetske sanacije zgrada i uvođenje OIE u sektoru zgradarstva (uglavnom u javnom sektoru),
3. zamena ulja za loženje, uglja i prirodnog gasa koji se koriste
za grejanje, biomasom i drugim OIE,
4. uvođenjem daljinskih sistema grejanja baziranih na korišćenju OIE i kombinovanoj proizvodnji električne i toplotne
energije,
5. zamena korišćenja električne energije za proizvodnju sanitarne tople vode, solarnom energijom i drugim OIE,
6. proizvodnja električen energije iz OIE,
7. uvođenje biogoriva i drugih OIE u sektor saobraćaja,
8. razvoj distributivne mreže za priključenje manjih proizvođača elekrične energije i
9. korišćenje i proizvodnja opreme i tehnologije koja će omogućiti efikasnije korišćenje energije iz OIE.
1.2 Zakonski okvir za delovanje organizacija civilnog društva u energetskom sektoru i zaštiti životne sredine u
energetskom sektoru
Kada je reč o zakonima u energetskom sektoru i zaštiti životne sredine u energetskom sektoru koji definišu okvir za delovanje organizacija civilnog društva i drugih zainteresovanih strana čini set zakona nove energetske politike.
„Nova“ energetska politika je počela da se sprovodi donošenjem 3
ključna zakona i to:

Zakona o energetici - 2011

Zakona o efikasnom korišćenju energije – 2013
17

Pravilnik o energetskoj efikasnosti zgrada- 2011
U narednih godinu dan biće doneto još 3 propisa.
Zakon o enrgetici kada je reč o energetskoj efikasnosti definiše
pravne obaveze snabdevača energije i JKP-a (obaveza uštede od
1,5% prodate energije).
Pored toga Zakon uređuje: ciljeve energetske politike na nacionalnom nivou
18

Uslove za sigurnu i kvalitetnu isporuku energije i energenata

Uslove za izgradnju novih energetskih objekata iz novih
izvora energije

Funkcionisanje tržišta električne energije i privrednog
gasa

Podstiče proizvodnju energije iz obnovljivih izvora i
kombinovane proizvodnje električne i toplotne energije

Olakšava rad Agencije za energetiku RS, koja je regulatorno telo u cilju razvoja tržišta na principima konkurentnosti (novine)

Definiše energetske delatnosti: proizvodnju, prenos, distribuciju, snabdevanje, transport, skladištenje, trgovinu
i izgradnju objekata

licence i energetske dozvole

stimuliše proizvodnju iz obnovljivih izvora energije i definiše podsticajne mere

definiše nacionalne ciljeve i plan korišćenja obnovljivih
izvora

usaglašava se sa propisima EU kojima se uređuje energetska efikasnost i smanjenje emisije gasova koji izazivaju efekat staklene bašte

reguliše status povlašćenih proizvođača električne i toplotne energije,

definiše podsticajne mere za korišćenje obnovljivih izvora za proizvodnju elektricne energije, toplotne energije i
biogoriva.
Zakon o energetici tj. energetska politika se sprovodi preko:

Strategije razvoja energetike RS

Programa ostarivanja strategije RS

Energetskim bilansom RS (godišnje potrebe za energiju).
Vlada u skladu sa Strategijom i Programom donosi Nacionalne akcione planove sa razvojnim ciljevima i merama i izveštava Narodnu
skupštinu godišnje.
Zakon o efikasnom korišćenju energije; Zakonom su definisani ciljevi:

povećanje sigurnosti snabdevanja energije i njeno efikasnije korišćenje,

povećanje konkurentnosti privrede,

smanjenje negativnih uticaja energetskog sektora na životnu sredinu,

podsticanje odgovornog ponašanja prema energiji, na
osnovu sprovodjenja politike efikasnog korišćenja energije i mera energetske efikasnosti u sektorima proizvodnje prenosa distribucije i potrošnje energije.
Politika efikasnog korišćenja energije - osnovni akti:

Strategija razvoja energetike Republike Srbije.

Program ostvarivanja Strategije razvoja energetike RS,

Akcioni plan za energetsku efikasnost u RS (na 3 godine)
– APEE,
19

Program i plan energetske efikasnosti jedinica lokalnih
samouprava,

Program i plan energetske efikasnosti koje donose drugi
obveznici sistema energetskog menadžmenta.
Obveznici sistema energetskog menadžmenta su:


privredna društva čija je pretežna delatnost u proizvodnom sektoru,
privredna društva čija je pretežna delatnost u sektoru trgovine i usluga,

organi državne uprave i drugi organi Republike Srbije,

organi autonomne pokrajine,

organi JLS sa više od 2
stanovnika, kao i druge javne službe koje koriste objekte u javnoj svojini.
Zakonski okvir za delovanje lokalnih samouprava u energetskom sektoru i zaštiti životne sredine u energetskom sektoru
Ustavom RS (Službeni glasnik RS, br. 98/06) i propisima u oblasti
lokalne samouprave i državne uprave, na opšti način je definisana
nadležnost jedinica lokalne samouprave (JLS) za obavljanje poslova
u oblasti životne sredine i drugim oblastima od značaja za oblast životne sredine. Prema odredbama člana 190 Ustava R , opština,
preko svojih organa, u skladu sa zakonom obavlja različite poslove,
između ostalog, „stara se o zaštiti životne sredine“
Odredbama Zakona o lokalnoj samoupravi (Službeni glasnik RS, br.
129/07) predviđeno je da se opština, preko svojih organa, u skladu
s Ustavom i zakonom, između ostalog „stara o zaštiti životne sredine, donosi programe korišćenja i zaštite prirodnih vrednosti i programe zaštite životne sredine, odnosno lokalne akcione i sanacione
planove, u skladu sa strateškim dokumentima i svojim interesima i
specifičnostima i utvrđuje posebnu naknadu za zaštitu i unapređe-
20
nje životne sredine“ (član 2 ) Jedna od ključnih nadležnosti JLS
propisana je i tačkom 5 člana 20 gde je predviđeno da „opština,
preko svojih organa, u skladu sa Ustavom i zakonom, uređuje i
obezbeđuje obavljanje i razvoj komunalnih delatnosti (prečišćavanje i distribucija vode, prečišćavanje i odvođenje atmosferskih i otpadnih voda održavanje čistoće u gradovima i naseljima, održavanje deponija, kao i organizacione, materijalne i druge uslove za njihovo obavljanje” Osim toga, kao poverene, opština obavlja „pojedine poslove inspekcijskog nadzora iz oblasti zaštite životne sredine“
(član 22) Osim toga, vlada Republike Srbije može zakonom poveriti jedinicama lokalne samouprave pojedina pitanja iz svoje nadležnosti, kao što su izvršavanje zakona i drugih propisa, a JLS su dužne i odgovorne da izvršavaju ove poslove kao poverene i to kvalitetno i efikasno (član 52, tačka 5, i član 6) Organi Republike vrše
nadzor nad zakonitošću rada i akata organa JLS, u skladu s Ustavom i zakonom (član 78, stav 2)
Zakonima u oblasti životne sredine koji su u kontekstu usaglašavanja nacionalnih propisa sa propisima EU usvojeni do danas, lokalnim samoupravama povereni su značajni poslovi. U skladu sa tim,
lokalne samouprave su nadležne za obavljanje određenih aktivnosti po osnovu sledećih zakona: Zakon o zaštiti životne sredine (Službeni glasnik RS, br. 135/04, izmene 36/09, 72/2009), Zakon o
proceni uticaja na životnu sredinu (Službeni glasnik RS, br. 135/04,
izmene 36/09), Zakon o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu (Službeni glasnik RS, br. 135/04, 88/10), Zakon o integrisanom
sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine (Službeni glasnik RS, br. 135/04), Zakon o zaštiti od nejonizujućih zračenja (Službeni glasnik RS, br. 36/09), Zakon o zaštiti vazduha (Službeni glasnik RS, br. 36/09), Zakon o zaštiti prirode (Službeni glasnik RS, br.
36/09, 88/10), Zakon o zaštiti od buke u životnoj sredini (Službeni
glasnik RS, br. 36/09, 88/10), Zakon o hemikalijama (Službeni glasnik RS, br. 36/09, 88/10), Zakon o upravljanju otpadom (Službeni
21
glasnik RS, br. 36/09, 88/10), Zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu (Službeni glasnik RS, br. 36/09), Zakon o vodama (Službeni
glasnik RS, br. 30/2010).
Pitanje finansiranja aktivnosti u oblasti životne sredine regulisano
je odredbama nekoliko propisa, među kojima poseban značaj ima
Zakon o finansiranju lokalne samouprave (Službeni glasnik RS, br.
62/06).
Zakonski okvir za delovanje OCD u energetskom sektoru i zaštiti životne sredine u energetskom sektoru
Okvir za delovanje organizacija civilnog društva (OCD) u sistemu
zaštite životne sredine definisana je odredbama Zakona o udruženjima (Službeni glasnik RS, br. 51/09) i relevantnim podzakonskim
propisima.
Propisi u oblasti životne sredine odnose se prema pitanju uloge
OCD najčešće kroz definisanje uloge javnosti u procedurama učešća
u odlučivanju o pitanjima koja se tiču životne sredine, odnosno prava na pristup informacijama o životnoj sredini. U Zakonu o zaštiti
životne sredine učinjen je pokušaj da se na najopštiji način odredi
prostor za delovanje udruženja građana tako što je u pet tačaka člana 7 nabrojano šta udruženja građana rade. Tako je predviđeno da
udruženja građana u oblasti zaštite životne sredine: “1)pripremaju,
propagiraju i realizuju svoje programe zaštite; 2)štite svoja prava i
interese u oblasti zaštite životne sredine; 3)predlažu aktivnosti i
mere zaštite; 4)učestvuju u postupku donošenja odluka u skladu sa
zakonom; 5) doprinose ili neposredno rade na informisanju o životnoj sredini.”
Značaj pitanja mogućnosti pristupa informacijama koje se tiču životne sredine može se posmatrati na najmanje dvostruk način: 1
sa stanovišta mogućnosti OCD da traže i dobiju informacije, i 2. sa
stanovišta obaveza lokalne samouprave kao “organa javne vlasti”
22
koji poseduje određene informacije. U oba slučaja osnovni izvor
prava je Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog
značaja (Službeni glasnik R , br 12 2 4, 54 2 7, 1 4 2 9 и
36/2010, dok bi relevantnost pojedinih propisa u oblasti životne
sredine trebalo ispitivati pojedinačno.
Propisi u oblasti životne sredine (pre svega zakoni usvojeni u poslednjih nekoliko godina) sadrže, na relativno neujednačen način,
regulisana pravila o mogućnosti pristupa informacijama.
Zakon o zaštiti životne sredine sadrži nekoliko odredbi koje se na
različit način odnose prema pitanju dostupnosti informacija. U slučaju člana 79 Zakona (koji se odnosi na “dostavljanje informacija na
zahtev”) propisuju se rokovi za dostavljanje informacija od strane
nadležnog organa, kao i obaveza podnosioca zahteva da snosi troškove dostavljanja informacija, odnosno obaveza ministra da propiše
visinu ovih troškova “u zavisnosti od obima i prirode informacija”.
Odredbama zakona regulisana su neka pitanja koja se odnose na
obaveze organa javne vlasti da vrše diseminaciju informacija.
Zakon o zaštiti životne sredine u članu 81 i članu 82 načelno reguliše mogućnost učešća javnosti u odlučivanju Na opšti način se utvrđuje pravo javnosti da, u skladu sa zakonom, učestvuje u postupku
donošenja odluka o: 1) strateškoj proceni uticaja planova i programa na životnu sredinu; 2) proceni uticaja projekata čija realizacija
može dovesti do zagađivanja životne sredine ili predstavlja rizik po
životnu sredinu i zdravlje ljudi; 3) odobravanju rada novih, odnosno postojećih postrojenja.
Odredbama stavova 3, 4 i 5, učešće javnosti je nešto konkretnije
određeno na sledeći način: „ češće javnosti u pogledu strateške
procene uticaja obezbeđuje se u okviru izlaganja prostornog i urbanističkog plana, odnosno drugog plana ili programa iz člana 35
ovog zakona na javni uvid.
23
češće javnosti u odlučivanju o proceni uticaja projekata na životnu sredinu sprovodi se u okviru javne prezentacije projekta i javne
rasprave češće javnosti u odlučivanju o puštanju u rad novih, odnosno postojećih postrojenja sprovodi se u toku izdavanja dozvole
za integrisano sprečavanje i kontrolu zagađivanja. Zainteresovana
javnost se preko javnog oglasa obaveštava o postupku donošenja
odluka i učestvuje u postupku dostavljanjem mišljenja, komentara i
sugestija nadležnom organu i blagovremeno se obaveštava o donetoj odluci. “Mogućnosti ograničenja učešća javnosti u odlučivanju
utvrđena je odredbama člana 82. Ostavljena je mogućnost da Vlada
može, radi „zaštite interesa odbrane i bezbednosti zemlje, ograničiti učešće javnosti u donošenju odluka.”
Nedavno usvojeni dokumenti Vlade RS koji se između ostalog odnose na organizaciju pregovaračkog procesa i koordinaciju aktivnosti nadležnih organa Republike Srbije, stvaraju okvir za uključivanje predstavnika organizacija civilnog društva (OCD) u pregovarački proces.3
3
To su: Odluka o obrazovanju pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji. http://www.seio.gov.rs/upload/documents/nacionalna_dokumenta/pregovori_sa_eu/odluka_pregovaracki_tim.pdf
Odluka o osnivanju Koordinacionog tela za proces pristupanja Republike Srbije
Evropskoj uniji. http://www.seio.gov.rs/upload/documents/nacionalna_dokumenta/pregovori_sa_eu/odluka_kt.pdf.
Predlog osnove za vođenje pregovora i zaključivanje ugovora o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji, sa
predlogom zaključaka. http://www.seio.gov.rs/upload/documents/nacionalna_dokumenta/pregovori_sa_eu/osnova_za_pregovore.pdf
Predlog zaključka kojim se usmerava i usklađuje rad organa državne uprave u postupku izrade pregovaračkih pozicija u procesu pregovora o pristupanju Republike
Srbije Evropskoj uniji. http://www.seio.gov.rs/upload/documents/nacionalna_dokumenta/pregovori_sa_eu/priprema_pregovarackih_pozicija.pdf
Predlog zaključka kojim se usmerava i usklađuje rad organa državne uprave u procesu sprovođenja analitičkog pregleda i ocene usklađenosti propisa Republike Srbije sa pravnim tekovinama Evropske unije i njihove implementacije (skrining)
24
1.3 Međunarodni okvir za delovanje organizacija civilnog
društva u energetskom sektoru i zaštiti životne sredine
u energetskom sektoru
Međunarodne konvencije i protokoli
Okvirna konvencija UN o promeni klime (u daljem tekstu: Konvencija – UNFCCC) je usvojena i otvorena za potpisivanje na Samitu o
zemlji u Rio de Žaneiru, u Brazilu, u junu 1992.godine. Konvencija
je stupila na snagu u martu 1994.godine i 194 države članice su
potpisale Konvenciju. Osnovi cilj Konvencije je stabilizacija koncentracije GHG (a greenhouse gas) do nivoa da se spreče štetne posledice brzine zagrevanja atmosfere.
Protokol iz Kjota uz Okvirnu konvenciju Ujedinjenih nacija o promeni klime (engl. The Kyoto Protocol to the United Nations Framework Convention on Climate Change) je dodatak međunarodnom
sporazumu o klimatskim promenama, potpisan sa ciljem smanjenja
emisije ugljen-dioksida i drugih gasova koji izazivaju efekat staklene bašte. Do sada ga je potpisala 180 dražava i vladinih organizacija. Protokol je stupio na snagu 16.februara 2005.godine, kada ga je
Rusija ratifikovala. Države koje su ga ratifikovale čine 61% zagađivača
Protokol je otvoren za potpisivanje u japanskom gradu Kjotu u organizaciji Konvencije UN za klimatske promene (UNFCCC), 11. decembra 1997. godine. Za njegovo stupanje na snagu bilo je potrebno da ga ratifikuje najmanje 55 država i da države koje su ratifikovale sporazum čine najmanje 55% zagađivača To se dogodilo
16.februara 20005. godine kada ga je ratifikovala Rusija. Srbija je
prihvatila Kjoto protokol 24.septembra 2007.godine.
http://www.seio.gov.rs/upload/documents/nacionalna_dokumenta/pregovori_sa_eu/skrining_zakljucak.pdf
25
Prtokolom se teži smanjenju ispuštanja šest gasova koji izazivaju
efekat staklene bašte: ugljen-dioksida, metana, azot-dioksida, fluorougljovodonika, perfluorougljovodonika i heksafluorida. U poslednjih nekoliko decenija povećala su se koncentracije ovih gasova
u atmosferi zbog korišćenja fosilnih goriva u industriji, saobraćaju
itd, što je doprinelo globalnom zagrevanju i klimatskim promenama. Sjedinjene Američke Države i neke manje države odbile su da
ratifikuju Protokol iz Kojta.
Kada govorimo o Srbiji i Kjoto protokolom činjenica je da Republika Srbija članica Okvirne Konvencije UN od 2001, u statusu neaneks I države. Kjoto protokol je stupio na snagu za Republiku Srbiju 2008. godine.
Kao ne-aneks država, Republika Srbija ima mogućnost korišćenja 3
fleksibilna mehanizma Kjoto protokola:

CDM (The Clean Development Mechanism – Mehanizam
čistog razvoja) projekti,

zajednička implementacija,

mehanizam trgovine emisijom.
Kjoto mehanizmi:

stimulišu održivi razvoja kroz transfer tehnologije i investicije,

pomažu zemljama sa Kjoto obavezama da ispune svoje
ciljeve kroz smanjenje emisije ugljenika ili uklanjanje iz
atmosfere u drugim zemljama na isplativ način,

podstiču privatni sektora i zemlje u razvoju da doprinesu naporima za smanjenje emisije.
Konferencija o klimatskim promenama koja je održana u Kopenhagenu 2009. godine je imala za cilj da se usvoji pravno obavezujući
sporazum, kao nastavak Kjoto protokola. Konferenciji je prisustvo-
26
valo 115 svetskih lidera, preko 40000 predstavnika vladinih institucija, međunarodnih organizacija i nevladinog sektora.
Koncenzus na konferenciji nije postignut, ali “iza zatvorenih vrata”
25 svetskih lidera su potpisali Kopenhagen Akord (engl. Copenhagen Accord). Koenhagen Akord nije politički obavezujući, ali obezbeđuje kontinuitet procesa i aktivnosti na dostizanju ciljeva 20-2020 (do 2020. g smanjenje emisije CO2 za 20% kroz povećanje energetske efikasnosti za 20%, uz korišćenje obnovljivih izvora energije
od 20%). Spotazumu se pridružilo 114 država, a 3 države članice
ne žele da mu se priključe Republika Srbija je izrazila podršku kao
ne-aneks I država.
Akord predviđa sprečavanje opasnih antropogenih uticaje na klimatski sistem, kroz podršku da povecanje globalne temperature bide ispod 2OC, a u kontekstu održivog razvoja i borbi protiv klimatskih promena.
Saglasno Kopenhagenskom Akordu predviđeno je da razvijene zemlje obezbede fond od 30 milijardi dolara godišnje za period 20102012 za adaptaciju i mitigaciju i 100 milijardi dolara godišnje do
2020 za zemlje u razvoju, kako bi se pomoglo smanje emisiju ugljenika.
Osim Kopenhagen Akorda usvojene su još 23 odluke, a najznačajnije su:

uputstvo u vezi sa Mehanizmom čvrstog razvoja (CDM
projekti) i E šema trgovine emisijama,

povećana transparentnost procesa odlučivanja i ujednačenja regionalne distribucije projekata,

CDM projekat validan ako se dokaže da ima efekte na
smanjenje GHG, a nije finansijski održiv bez karbon kredita.
Glavni rezulatu Konferencije u Kopenhagenu su:
27

40 razvijenih zemalja dostavilo je ciljeve kvantifikovanog smanjenja emisije do 2020. godine, što predtavlja
90% emisije u okviru ove grupe zemalja,

30 zemalja dostavilo informacije o planovima mitigacije
(redukcije) efekata staklene bašte,

članice koje su izrazile podršku Kopenhagen Akordu, doprinose čak 8 % ukupnim emisijama GHG.
Na konferenciji o klimatskim promenama u Durbanu (decembar
2011. godine), dogovoreno je sledeće:

drugi obavezujući period Kjoto protokola će početi 1. januara 2013. godine, međutim, nekoliko zemalja koje su prethodno imale obavezu smanjenja, neće prihvatiti novu obavezu (Rusija, Japan, itd.). Budući da rbija nije imala obavezu prema prvom obavezujućem periodu Kjoto protokola,
ovo neće imati direktan uticaj na Srbiju;

protokol kao pravni instrument ili drugi dogovor koji će imati pravnu snagu i obavezujući karakter moraju biti dogovoreni do 2015. godine. Biće potrebno nekoliko godina pre nego
što postane jasno koliko ambiciozan budući okvir može da
bude i koliko obavezujući mogu biti ugovor i ciljevi. Srbija
ima izbor da se uključi u dikusije posebno ili da se svrsta uz
EU. Uzevši u obzir status kandidata za članstvo u EU Srbija bi
trebalo da svoju poziciju uskladi sa pozicijom EU.
Otvoreno je pitanje može li se ovakav dogovor smatrati uspehom. S
jedne strane, pozitivno je da se svi ključni pregovarači slažu da je
potrebna neka vrsta globalnog dogovora u budućnosti. S druge
strane, kritičari kažu da su naposletku, vlade zemalja učinile tek
onoliko koliko je bilo neophodno kako bi se otvorio put ka daljim
pregovorima a da je nivo ambicije razvijenih zemalja i većine zemalja u razvoju bio nizak.
28
EU politika u okviru eneregtskog sektora, obnovljivih izvora i
mere zaštite životne sredine u energetskom sektoru
Kao buduća država članica Evropske unije, Srbija je u procesu transpozicije politike EU i zakonodavstva u oblasti energije i klime, naročito skupa Direktiva koji je uključen u tzv. Paket za klimu i
energiju EU.
Pojedinačno, sve zemlje imaju odgovornost da ograniče emisije koliko je god to moguće, ali zajednička akcija EU i drugih zemalja je
efikasnija. Zajednička akcija može da maksimizira efikasnost preduzetih mera, i dovede do stvaranja ekonomije obima gde mere koštaju manje i ne ometaju trgovinu na jedinstvenom tržištu Evrope.
27 zemalja EU zajedno može više da utiče na globalnu bitku protiv
klimatskih promena nego što to mogu pojedinačno.
EU paket je odredio sledeće ciljeve na nivou EU koje treba ostvariti
do 2020. godine:

smanjenje ukupnih emisija gasova sa efektom staklene
bašte za najmanje 20% u odnosu na nivo iz 1990.godine,

smanjenje potrošnje energije za 20% u odnosu na projektovani nivo za 2020. godinu – poboljšanjem energetske efikasnosti,

povećanje upotrebe obnovljivih izvora energije do nivoa
od 20% ukupne potrošnje energije (trenutno oko 8,5%)
do 2020. godine putem sprovođenja obavezujućih nacionalnih strategija,

emisije iz elektrana i energetski intenzivnih industrija
(odgovorne za otprilike 40% ukupnih EU emisija) – treba da se smanje za 21% ispod nivoa iz 2005. godine. Ovo
se postiže odobravanjem manjeg broja dozvola za emisije prema Šemi EU za trgovinu emisijama (ETS),
29

za sektore koji nisu obuhvaćeni Šemom EU za trgovinu
emisijama (EU ETS), npr. saobraćaj (pored vazduhoplovnog saobraćaja, koji će se priključiti ETS 2012. godine),
poljoprivreda, otpad i domaćinstva – emisije treba da se
smanje za 10% ispod nivoa iz 2005. godine. Ovo se postiže usvajanjem obavezujućih nacionalnih ciljeva (smanjenjima za razvijanije zemlje i određenim povećanjima za
zemlje u razvoju, uključujući moguće i Srbiju),

najmanje 10% goriva za pogon vozila u svakoj zemlji
mora da bude poreklom iz obnovljivih izvora (biogoriva,
vodonik, „zelena” električna energija, itd.). Biogoriva moraju da ispunjavaju odgovarajuće kriterijume održivosti,

Uspostavljanje pravnog okvira za promociju skupljanja i
geološkog skladištenja ugljenika (CCS) kako bi se uklonila većina emisija ugljenika koje potiču od fosilnih goriva
koja se upotrebljavaju u energetici i industriji.
EU paket omogućava sledeće prednosti:

značajan doprinos ublažavanju klimatskih promena i
primer za ostatak sveta koji može da pomogne u kreiranju novog globalnog klimatskog sporazuma,
30

sigurnije snabdevanje energijom,

50 milijardi evra godišnje manje za uvoz nafte i gasa do
2020. godine,

oko 1 milion radnih mesta u evropskoj industriji obnovljivih izvora energije do 2020. godine (trenutna cifra iznosi 300 000),

konkurentska prednost usled značajnih inovacija u
evropskom energetskom sektoru,

više radnih mesta u poslovima vezanim za zaštitu životne sredine,

manje zagađenje vazduha - značajne zdravstvene koristi
i manje potrošenog novca na mere kontrole.
Srbija će usvojiti Paket za klimu i energiju EU, postepeno, tokom narednih godina u okviru pristupanja EU. Plan usvajanja još
uvek nije ustanovljen.
Od Srbije, kao buduće zemlje članice EU, se ne zahteva da usvoji
nacionalni cilj za emisiju gasova staklene bašte, budući da se emisije iz postrojenja koja učestvuju u Šemi EU za trgovinu emisijama
određuju zajednički za celu EU, a ne pojedinačno na nacionalnom
nivou.
Kao potpisnica Ugovora o Energetskoj zajednici, Republika Srbija je u obavezi da primeni EU propise iz oblasti energetike, među
kojima se nalaze i direktive iz oblasti obnovljivih izvora energije i
energetske efikasnosti, koje su i deo energetsko klimatskog paketa.
Srbija, između ostalih, aktivno učestvuje i u radu Radne grupe
za obnovljive izvore energije i Radne grupe za energetsku efekasnost, a u cilju sagledavanja, mogućnosti primene nove EU direktive o obnovljivim izvorima energije (2009/28/EC) i EU direktive o energetskoj efikasnosti pri krajnjoj potrošnji energije i
energetskim uslugama (2006/32/EC). Od Srbije se već zahteva
da prihvati ciljeve za učešće obnovljivih izvora energije, a zahtevaće se da prihvati i ciljeve za sektore koji ne pripadaju ETS-u za
2020. godinu.
Direktiva o obnovljivoj energiji (2009/28/EC) postavlja ambiciozne ciljeve za sve države članice E , kao što je taj da će E dostići 20% udela energije iz obnovljivih izvora energije do 2020. godine i 10% udela obnovljive energije u saobraćajnom sektoru. Ciljevi su postavljeni kao udeo obnovljivih izvora u ukupnoj bruto finalnoj potrošnji energije. Energija iz obnovljivih izvora podrazumeva
energiju iz obnovljivih nefosilnih izvora, pre svega sledeće: vetar,
solarna energija, aerotermalna, geotermalna, hidrotermalna i ener-
31
gija okeana, hidroenergija, biomasa, deponijski gas, gas iz kanalizacionih postrojenja i biogasovi.
Evropska direktiva o obnovljivoj energiji zahteva da svaka
evropska država članica dostavi Nacionalni akcioni plan za obnovljivu energiju (NREAP) Evropskoj Komisiji, sa detaljnim projekcijama za razvoj obnovljive energije do 2020.godine. Nacionalni akcioni planovi za korišćenje obnovljive energije pruža, između ostalog,
projekcije za ukupnu bruto finalnu potrošnju energije u periodu od
2010. do 2020.godine, i definiše način za postizanje nacionalnog cilja. Srbija je, u obavezi da preda Nacionalni akcioni plan za obnovljivu energiju do kraja 2012.godine. Vlada, na predlog Ministarstva za infrastrukturu i energetiku, donosi Nacionalni akcioni plan
za obnovljive izvore energije.
EU mere zaštite životne sredine u energetskom sektoru;
Takođe će biti neophodno da se preduzmu mere za smanjenje uticaja elektrana i termoelektrana na životnu sredinu (odsumporavanje, denitrifikacija, čestice). Te mere se takođe zahtevaju prema
propisima EU egulativa, posebno u okviru Direktive EU za velika
postrojenja za sagorevanje (LCP). Sprovođenje mera zaštite životne sredine koje se trenutno predlažu u termoelektranama će, u
nekim slučajevima, dovesti do smanjenja energetske efikasnosti i
time posredno dovesti do povećanja emisija gasova staklene bašte.
Ovako predviđene mere će dovesti do smanjenja energetske efikasnosti u proizvodnji energije budući da postrojenja za odsumporavanje imaju, sopstvenu potrošnju energije, a proces denitrifikacije
zahteva promenu parametara elektrane. Budući da su ove mere u
koliziji sa merama smanjenja emisija gasova staklene bašte u dobijanju neophodnih finansijskih resursa one na taj način posredno
utiču na umanjenje potencijala za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte.
Treba naglasiti da je Republika Srbija je 2006.godine potpisala ugovor sa Energetskom zajednicom Jugoistočne Evrope, zajed-
32
no sa 9 zemalja bivše FRJ, Albanijom, Moldavijom, Ukrajinom i sa
15 učesnica iz EU.
Navedenim Ugovorom su preuzete sledeće obaveze:

smanjenje 9% potrošnje energije do 2018. godine (za 9
godina),

povećanje proizvodnje energije iz obnovljivih izvora sa
sadašnjih 21% na 27% do 2020,

nulta emisija (potrošnje) energije u javnim zgradama do
2020.
33
2
Kapaciteti organizacija civilnog društva za delovanje u
energetskom sektoru i zaštiti životne sredine u energetskom sektoru u Srbiji
U fazi procene kapaciteta organizacija civilnog društva iz jugozapadne
Srbije sprovedenog tokom konsultativnog procesa, kao osnova za procenu su poslužili rezultati istraživanja koje je u toku 2012 Evropski pokret u Srbiji4. Izdvajamo zaključke istraživanja koji su tokom konsultativnog procesa (videti 3.1) identifikovani kao relevantni za OCD iz jugozapadne Srbije:




svoje kapacitete OCD procenjuju tako što jedna četvrtina
smatra da ima kadrovske, a manje od jedne petine da ima i
tehničke kapacitete, a nešto više od jedne osamnaestine da
ima finansijske kapacitete. U celini, procenjuje se da kapaciteti OCD nisu zadovoljavajući,
OCD (kao deo javnosti) procenjuju za sebe da relativno
skromno učestvuju u procedurama donošenja odluka koje se
tiču životne sredine,
najveći broj OCD nije iniciralo donošenje nekih odluka u
oblasti zaštite životne sredine u svojoj opštini/gradu. Oko
trećine nije tražilo informacije u vezi sa životnom sredinom
nijednom u poslednjih pet godina, a negde oko trećine, od
onih koji su tražili dobijali su pozitivne odgovore,
OCD smatraju da postoje različiti problemi u sprovođenju
propisa u oblasti životne sredine, odnosno prepreke većem
uključivanju OCD u pripremi i sprovođenju propisa u oblasti
zaštite životne sredine na lokalnom nivou: od nedovoljnih
kapaciteta, nedostatka finansijskih sredstava, nedostatka
sankcija za nepoštovanje propisa, preko slabe koordinacije,
Dragoljub Todić “Unapređenje kapaciteta jedinica lokalne samouprave, organizacija civilnog društva i privrednih subjekata za sprovođenje evropskih standarda u oblasti životne sredine”
4
37




oko tri četvrtine OCD procenjuje da nisu u dovoljnoj meri
uključene u proces donošenja odluka. Kada su uključene u
ovaj proces, onda je to u ranoj fazi,

ukupan procenat ispitanika (100%) izjavio je da je potrebna
dodatna obuka o propisima EU u oblasti životne sredine, pri
čemu se navode različiti izvori prava EU i međunarodni ugovori. Sličan procenat OCD izjasnio se i u prilog dodatne obuke za upoznavanje i učestvovanje u primeni i praćenju sprovođenja propisa lično je i kada je u pitanju dodatna obuka
ljudi iz civilnog sektora kako bi se značajnije uključili u zaštitu životne sredine.
kada je u pitanju saradnja sa drugim subjektima sistema zaštite životne sredine, više od polovine OCD ocenjuje svoju saradnju sa JLS dobrom, vrlo dobrom ili odličnom (najčešće
dobrom i vrlo dobrom). Oko 40% ocenjuje saradnju slabom
ili tvrdi da nema nikakve saradnje lično je i kada je u pitanju saradnja sa privrednim sektorom. Istovremeno, oko

38
slabog preventivnog delovanja, niske svesti donosilaca odluka, do nedostataka u propisima, odsustva političke volje, korupcije, itd,
značajan deo OCD u poslednje tri godine nijednom nije učestvovalo u donošenju odluka koje se tiču zaštite životne sredine u vezi sa EIA, SEA ili IPPC,
značajan broj OCD nikad nije učestvovao u raspravi (davale
svoje mišljenje) o nacrtu nekog propisa iz oblasti zaštite životne sredine - lokalnog, pokrajinskog ili republičkog.
kada je reč o raspravama o nacrtu neke strategije, programa
ili plana u oblasti zaštite životne sredine – na lokalnom, regionalnom, pokrajinskom ili republičkom nivou, procenat onih
koji nisu nijednom učestvovali je veoma visok i u slučaju jugozapadne Srbije dostiže i 5 %,
90% OCD svoju saradnju sa obrazovnim i stručnim institucijama - predškolskim ustanovama, školama, univerzitetima,
centrima za neformalno obrazovanje ili institutima ocenjuje
odličnom, vrlo dobrom ili dobrom lično je i u slučaju saradnje sa lokalnim medijima,

OCD imaju kritički stav prema posvećenosti lokalnih medija pitanjima životne sredine i smatraju da se lokalni mediji se bave
životnom sredinom “kako kada, samo kada su neke akcije”,

kada je u pitanju upoznatost sa pravnim tekovinama EU u
oblasti životne sredine, oko 10% smatra da nije upoznato sa
tim, slično kao i kada je u pitanju odgovor na pitanje u vezi
sa obavezama koje proističu iz procesa pristupanja EU. Skoro 90% smatra da su na neki način upoznati, ali je “u potpunosti” upoznato sa pravnim tekovinama EU ispod 15%,

učešće u procesu pregovaranja o pristupanju Srbije EU, u delu
koji se odnosi na životnu sredinu, bilo bi značajno za gotovo
100% udruženja koja su učestvovala u konsultacijama (istražvanje EP u Srbiji je definisalo preko 70%) OCD, ali se ističe limitiranost kapaciteta (stručnih, tehničkih i finansijskih).
39
3
Smernica za delovanje organizacija civilnog društva definisane tokom konsultativnog procesa
Smernice za delovanje organizacija civilnog društva jugozapadne Srbije
na unapređenju eneregtskog sektora, korišćenja obnovljivih izvora
energije i zaštite životne sredine su bazirane na postojećem strateškopravnom okviru u Srbiji, kao i identifikovanim potrebama i modelima
delovanja OCD i saradnje sa loklanim samoupravama.
3.1 Opis konsultativnog procesa
Proces definisanja smernica za delovanje organizacija civilnog
društva u sektoru energetike i zaštiti životne sredine je realizovan
kroz niz aktivnosti u okviru projekta “Javni i civilni sektor, zajedno
ka održivom korišćenju energetskih resursa” i grupisane su na: (i)
aktivnosti koje su imale za cilj da sagledaju postojećih iskustava i
analiziraju strateško-pravni okvir u Srbiji; (ii) aktivnosti u konsultativnom procesu sa predstavnicma civilnog i javnog sektora; (iii)
aktivnosti podrške OCD koje su aktivne u sektoru zaštite životne
sredine i energetskog sektora; (iv) aktivnosti podrške participaciji
OCD u dijalogu sa donosiocima odluka, umrežavanju i učestvovanju
u javnim diskusijama o temama iz oblasti zaštite životne sredine.
Grupe aktivnosti su realizovane na sledeći način:
(i) Aktivnosti koje su imale za cilj da sagledaju postojećih iskustava i analiziraju strateško-pravni okvir u Srbiji; U okviru aktivnosti je analiziran strateški i zakonski okvir Srbije, preuzete međunarodne obaveze (npr. Kjoto sporazum, Arhuska konvencija...) i postojeći modeli participacije organizacija civilnog društva u procesima donošenja strateških i zakonskih dokumenata, kao i procesu
pregovora Srbije sa EU.
(ii) Aktivnosti u konsultativnom procesu sa predstavnicma civilnog i javnog sektora; U cilju definisanja modela uključivanja i ključ-
43
nih problema civilnog sektora jugozapadne Srbije u zaštiti životne
sredine i energetskog sektora realizovano je 5 radionica i 4 konsultativna sastanka:

tokom novembra 2013.godine su realizovane 4 konsultativna sastanka sa predstavnicma civilnog i javnog sektora. Sastanci su realizovani u Arilju, Bajinoj Bašti, Ivanjici i Kraljevu i na njima je prisustvovalo 58 predstavnika
javnog sektora i OCD (40 iz javnog sektora i 18 iz OCD).
Tokom sastanaka je uz moderaciju angažovanog konsultanta definisan okvir za saradnju javnog i civilnog sektora, kao i mogući modeli saradnje,

5 konsultativnih radionica sa OCD iz jugozapadne Srbije
je organizovano u Arilju, Bajinoj Bašti, Ivanjici, Kraljevu i
Prijepolju uz učešće 43 predstavnika OCD. Na radionicama je prezentovan strateško-pravni okvir i neki od primera učešća OCD u društvenim procesima vezanim za
zaštitu životne sredine i unapređenja energetskog sektora. U drugom delu radionica je definisan predlog okvira
za delovanje OCD jugozapadne Srbije.
(iii) Aktivnosti podrške OCD koje su aktivne u sektoru zaštite životne sredine i energetskog sektora; realizovano je niz aktivnosti koje
su imale za cilj da unaprede kapacitete organizacija civilnog društva za aktivno delovanje OCD u procesima zaštite životne sredine i
unapređenja energetskog sektora saglasno strateškim odrednicama Republike Srbije. Aktivnosti koje su podržale unapređenje kapaciteta OCD su trening “Mesto i uloga OCD u unapređenju energetska efikasnost i razvoj Održivog energetskog akcionog plana”, trening “Zakonski okvir za učešće OCD u javnim raspravama iz oblasti
energetike” i realizacija okruglih stolova “Modeli za uključivanje
udruženja žena i žena preduzetnica u održivom razvoju energetskog sektora”.
44
(iv) Aktivnosti podrške participaciji OCD u dijalogu sa donosiocima
odluka, umrežavanju i učestvovanju u javnim diskusijama o temama iz oblasti zaštite životne sredine; U okviru ove grupe aktivnosti
su organizacije iz projektnog konzorcijuma učestvovale u javnim
raspravama vezanim za donošenje Zakona o zaštiti životne sredine,
Zakon o zaštiti prirode i Zakon o upravljanju otpadom.
3.2 Smernice i potrebe organizacija civilnog društva
za delovanje u enrgetskom sektoru i zaštiti životne
sredine
Tokom konsultativnog procesa je identifikovano 7 smernica za delovanje organizacija civilng društva jugozapadne Srbije u oblasti
energetike i zaštite životne sredine.
1) “Male” loklane organizacije civilnog društva i “mala” lokalna pitanja;
Kada govorimo o “malim” lokalnim pitanjima, to treba shvatiti
sa aspekta teritorijalne pokrivenosti teme, a nikako o značaju
navedene teme (npr. pitanje lokalnih otpadnih voda, korišćenje
lokalnih resursa u eneregtici, kao što je piljevina iz lokalnih
strugara...).
Cilj: Obebeđivanje kapaciteta lokalnih OCD, da podtiču uspešno rešavanje lokalnih tema, kao i unapređenje aktivizma lokalnih organizacija da svojim angažovanjem iniciranju akcije lokalnih i repu ličkih vlasti na rešavanju pitanja životne sredine na lokalnom nivou.
Navedeni cilj će se postići sledećim akcijama:

unapređenjem kapaciteta loklanih OCD za iniciranje i
implementaciju akcija na lokalnom nivou,
45

obezbeđivanjem potrebnih stručnih kapaciteta, kroz
formiranje baze stručnih lica iz lokalnih OCD i podsticanje razmene znanja i stručnjaka, saglasno potrebama,

podrška lokalnom aktivizmu od strane institucija i “velikih” organizacija,

unapređenjem informisanja OCD i javnosti i

unapređenje koordinacije aktivnosti između OCD i pravljenje koalicija OCD u rešavanju lokalnih tema sa sličnom problematikom (npr. odnošenje smeća iz ruralnih
sredina, otpadne vode iz naselja...).
2) “Male” loklane organizacije civilnog društva i “velika”
nacionalna pitanja;
U području jugozapadne Srbije postoji niz primera iz oblasti
energetike i zaštite životne sredine u kojim su se “male” lokalne
organizacije suočili sa problematikom od nacionalnog značaja,
a koja ima veliki uticaj na lokalne zajednice i životnu sredinu
(npr. elektrane na Limu, vodozahvat na Rzavu, hidroelektrane
na Ibru...). Navedeni primeri pokazuju s jedne strane da i “male” lokalne organizacije mogu na uspešan način da se “uhvate u
koštac” sa “velikim” problemima, ali takođe pokazuju i limitiranost kapaciteta civilnog sektora da se na koordiniran i pravovremen način suoči sa pitanjima koja se tiču zaštite životne sredine i održivog korišćenja energetskih resursa.
Cilj: Obezbeđivanje kvalitetnijeg učešća OCD u procesima
planiranja i donošenja odluka na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou.
Akcije za postizanje cilja su:
46

lokalno i regionalno umrežavanje organzacija civilnog
društva u cilju racionalnog korišćenja postojećih resursa i zajedničkog delovanja,

unapređenje kapaciteta “malih” OCD za razumevanje
procesa donošenja politika i odluka na raznim nivoima, kao i mehanizama za delovanje OCD u procesima
donošenja politika i odluka na raznim nivoima,

razvoj resurs centara za podršku organizacijama civilnog društva i lokalnim zajednicama,

podrška lokalnom aktivizmu od strane institucija i “velikih” organizacija civilnog društva.
3) Energetska efikasnost i organizacije civilnog društva;
Uključivanje organizacija civilnog društva je od značaja za uspeh
politike o energiji i klimi. Preko potrebne tehnološke, finansijske i
mere ponašanja za poboljšanje energetske efikasnosti i upravljanje potražnjom moraju biti društveno i ekološki prihvatljive.
Cilj: Stvaranje uslova da organizacije civilnog društva mogu da dopunjuju kapacitete, naročito lokalnih samouprava u implementiranju politika i kampanja u vezi klimatskih promena i energetske efikasnosti.
Predlog akcija:

OCD treba da unaprede kapacitete za razumevanje zakonskog okvira iz oblasti energetike. Jedna od mogućnosti je da se razvije program kontinuirane edukacije u
saradnji sa postojećim institucijama ili da se razvije
adekvatni program obuka za civilni sektor,

Neophodno je unaprediti kapacitete za aktivno učešće
u javnim raspravama iz oblasti energetike. Neophodno
47
je pripremiti smernice i razviti model podrške „velikih“ za „male”,

promocija energetske efikasnosti i sprovođenje kampanja,

implementacija pilot projekata,

edukacija u lokalnim zajednicama,

participacija u procesima izrade lokalnih planova energetske efikasnosti.
4) Obnovljivi izvori i organizacije civilnog društva;
Jugozapadna Srbija poseduje značajne kapacitete u obnovljivim
izvorima i to pre svega hidropotencijale i biomasa drveta. Pored potencijala u vidu spomenutih resursa, struktura korišćenja energije, a pre svega toplotne, takođe ukazuje na značajne
mogućnosti za unapređenje korišćenja postojećih potencijala.
Uloga OCD se pre svega ogleda u mogućnostima promocije i
obezbeđivanja transfera znanja o korišćenju obnovljivih izvora
energije.
Cilj: Stvaranje uslova da organizacije civilnog društva mogu u saradnji sa drugim zainteresovanim stranama implementiranju politike, kampanje i akcije na održivom obnovljivih izvora energije.
Predlog akcija:

promocija korišćenja obnovljivih izvora energije i
sprovođenje kampanja za njeno korišćenje,
48

implementacija pilot projekata,

edukacija u lokalnim zajednicama o obnovljivim izvorima energije
.
5) Organizacije civilnog društva (OCD) i saradnja sa lokalnim samoupravama i drugim akterima na lokalnom i
regionalnom nivou;
Postojeći kapaciteti JLS, OCD i PS za sprovođenje propisa i učešće u kreiranju i sprovođenju politike u oblasti životne sredine,
u najvećem broju slučajeva nisu zadovoljavajući i potrebno je
preduzeti potrebne mere radi njihovog jačanja.
Takođe kada je reč o dostupnost podataka, pojedina istraživanja
ukazuju na različite stavove nosioca vlasti i civilnog sektora. Većina lokalnih samouprava smatra da se podaci o stanju životne sredine mogu “lako” pronaći lično je i kada su u pitanju stavovi privrednih subjeata o dostupnosti podataka kojima oni raspolažu
Međutim, kada govorimo o mišljenju civilnog sektora, manje od
polovine OCD se slaže sa stavovima lokalnih samouprava i civilnog sektora.
Cilj: Razvijeni modeli saradnje organizacija civilnog društva, lokalnih vlasti i drugih aktera, kroz implemntaciju zajedničkih aktivnosti i procese donošenja odluka.
Planirane akcije:

razvoj Saveta za životnu sredinu i drugih savetodavnih
tela za životnu sredinu i energiju na lokalnom nivou,

koordinacioni sastanci na regionalom nivou u cilju
usaglašavanja smernica za saradnju i unapređeje međusobne informisanosti,

razvoj lokalnih strateških dokumenata vezanih za
energiju i žiotnu sredinu (npr. Lokalni ekološki akcioni
plan, Održivi energetski akcioni plan...),

razvoj sektorskih odbora u okviru regionalnih razvojnih agencija.
49
6) Organizacije civilnog društva i proces evropskih integracija
Organizacije civilnog društva imaju ulogu zastupanja interesa
građana i zajednica u procesu priključenja Evropskoj uniji. Može se konstatovati da EU pridaje veliku važnost konsultacijama
sa civilnim društvom u razvoju politika u vezi energije i klime,
kao i u sprovođenju i evaluaciji tih politika i da to daje snažnu
potporu za njihovo delovanje.
Za aktivnu participaciju OCD je od ključnog značaja da poseduju kapacitete za razumevanje procesa evropskih integracija,
kao i za razumevanje funkcionisanja EU.
Cilj: Unaprediti kapacitete O D za učešće u procesima
evropskih integracija, usaglašavanje i implementaciju EU
politika vezanih za eneregtiku i zaštitu životne sredine.
Akcije za postizanje cilja su:

obuke za unapređenje znanja o EU integracijama i EU politikama,

koordinirano učešće u procesima EU integracija,

umrežavanje OCD i identifikacija proritetnih akcija,

intenzivna razmena informacija između OCD,

saradnja sa medijima u cilju kvalitetnijeg informisanja javnosti.
7) Uključivanje udruženja žena i žena preduzetnica u održivi razvoju energetskog sektora
U savremenom demokratskom društvo postoji nedvosmislena
potreba učešća žena i ženskih organizacija u lokalnim (i drugim)
energetskim politikama, kao i održivom razvoju i zaštiti životne
sredine, generalno u oblasti: učešća u odlučivanju (definisanju
prioriteta i problema), razvoj malih ekonomskih aktivnosti zasnovanih na prirodnim resursima, uloge u domaćistvu i lokalnoj
zajednici. Održivi razvoj mora da obezbedi dostupnost resursa i
50
ženema i muškarcima, bez obzira na materijalne mogućnosti,
uvaži potrebe i interese svih društvenih grupa i uključi mere koje
će obezbediti puno učešće žena i drugih marginalizovanih grupa.
S tim u vezi, osim obezbeđenja ravnopravnosti, aktivnosti u
energetskom sektoru mogu se koristiti i za osnaživanje žena i
poboljšanje njihovog, prvenstveno ekonomskog položaja.
Cilj: Unaprediti uključivanje udruženja žena i žena preduzetnica u održivi razvoju energetskog sektora.
Predlog akcija:

obezbeđivanje učešća žena u donošenju odluka,

dostupnost informacija i obuka ženama,

dostupnost radnih mesta u „zelenoj ekonomiji“ za žene, kao i prekvalifikacija, profesionalnog usavršavanja;

obezbeđivanje subvencija i drugih oblika finansijske
podrške za žene preduzetnice i poljoprivrednice, za
korišćenje obnovljivih izvora energija i drugih inovacija, u proizvodnji;

podsticanje udruživanja žena i saradnja sa udruženjima žena i organizacijama civilnog društva;

podsticanje saradnje udruženja žena i lokalne samouprave, posebno u definisanju prioriteta i potreba žena
koje se mogu ispunjavati kroz lokalne politike,

imajući u vidu Zakon o energetskoj efikasnosti i i drugih
obaveza na lokalnom nivou u ovoj oblasti istaknut je značaj saradnje civilnog sektora i lokalne samouprave na
sprovođenju obuka i informisanja stanovništva, posebno
žena o: mogućnostima uštede u domaćinstvu, upotrebe
obnovljivih izvora energije u preduzetništvu (solarne
energije, kotlova na biomasu) i sl.
51
Korišćena literatura:
1. Vodič kroz EU politike – Evropski pokret u Srbiji
2. Uvođenje energetskog menadžmenta u gradove i opštine u
Srbiji
3. (Ne)mogućnsti učeća OCD u procesu pregovaranja sa evropskom
unijomu oblasti životne sredine (pregovaračko poglavlje 27) značaj učepšča i prepreke – Nacionalni konvent o EU
4. Izveštaj “Modeli za uključivanje udruženja žena i žena preduzetnica u održi razvoj energetskog sektora” – projekat “Javni i civilni
sektor, zajedno ka održivom korišćenju energetskih resursa”
5. Dragoljub Todić, Unapređenje kapaciteta jedinica lokalne samouprave, organizacija civilnog društva i privrednih subjekata za
sprovođenje evropskih standarda u oblasti životne sredine
6. Energy Efficiency Measures in South-East European Municipalities
7. Lokalna samouprava i proces pristupanja Srbije EU – od posmatrača do partnera
8. Racionalno korišćenje energije u funkciji razvoja lokalnih zajednica
9. Održivi razvoj u energetskom sektoru (EUROPEAID/129767) - informativna brošura
10. Zakoni, strategije i drugi dokuemnti
11. Materijali sa sajtova
52
LI O PRIR
ODI...
MIS
ŽIVI S
AP
RIRODOM
Projekat:
„Javni i civilni sektor, zajedno ka održivom korišćenju energetskih resursa”
Društvo za dečiju i cerebralnu
paralizu Ivanjica
SMERNICE ZA DELOVANJE ORGANIZACIJA
CIVILNOG DRUŠTVA U CILJU UNAPREĐENJA
ENERGETSKE EFIKASNOSTI, PRIMENI
OBNOVLJIVIH IZVORA ENERGIJE I
SPROVOĐENJU ZAKONA IZ OBLASTI
ENERGETIKE
„Projekat se realizuje uz podršku programa SENSE koji sprovodi Regionalni
centar za životnu sredinu (REC), a program finansira Švedska agencija za
međunarodni razvoj i saradnju (SIDA)”
Download

Smernice za delovanje OCD u cilju unapređenja