Иван Нинић
Пустошење Србије
Српска радикална странка
Београд 2011.
Ivan Nini}
Pusto{ewe Srbije
Recenzenti
Dr Vojislav [e{eq, Mr Dejan Mirovi}
Direktor izdava~kog sektora
Ogwen Mihajlovi}
Redakcija
Ivana Borac, Qubinka Bo`ovi}, Vesna Zobenica,
Vesna Mari}, Lazar Macura, Qiqana Mihajlovi},
BiqanaOlui}, Severin Popovi},
Marina Risti}, Zlatija Sevi},
Milica [e{eq
Lektira
Svetlana Gradinac!
Izdava~
Srpska radikalna stranka
Trg pobede 3, Zemun
Za izdava~a
Dr Vojislav [e{eq
[tampa
[tamparija AMD Sistem
Za {tampariju
Dragoqub Ke{eq
Tira`
1000 primeraka
CIP - Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije, Beograd
33(497.11)
NINI], Ivan, 1988Revizija demokratije / Ivan Nini}. Beograd (t. j.) Zemun : Srpska radikalna
stranka, 2009 (Zrewanin : Dragi}). - 312
- str. : 25. cm
Tira` 500. - Str. 3-5: Predgovor / Boris
Aleksi}. - Napomene i bibliografske reference
uz tekst.m
ISBN 978-86-7886-104-8
Ekonomske prilike
COBISS.SR-ID 171007244
Ivan Nini}
Предговор
Књига „Пустошење Србије” водећег младог српског истраживача и
борцапротивкорупцијеИванаНинићајеправооткрићеалиипутоказза
свеонекојихоћедасазнајуправуистинуоекономскомиполитичкомстањууСрбијиданас.Нажалост,таистинанијеохрабрујућа.Књига„ПустошењеСрбије”показуједајеСрбијауогромнимпроблемима.Онисенепрестаноповећавајуод5.октобра2000.годинеитакозваногдемократског
превратаилипрозападногпуча.
Многосеписалоокорупцији.Свепартије,укључујућиионенавласти,(?!)вербалносезалажузаборбупротивкорупцијештојепосталоопштипопулизам.Пишусепрограмипротивкорупције,стварајусеантикорупцијскитимовиислично.Тешкојеутојпоплавивеликихборацапротив
корупцијеразазнатикосеискренозалажезапоштенуистабилнудржавуи
друштво,акосескриваизапароле„Поштено”,докупраксипустошиСрбијуочемупишеИванНинић.Ипак,постојиједантесткојипоказујекосе
искреноборипротивкорупције.ТојеправистандардкојијепоставиоИван
Нинићсвојомкњигом„ПустошењеСрбије”.Тојеистраживањеиоткривањекорупцијеодсамогњеногврхапанадаље,несамопојединачнихобликакорупције,већсагледавањемеханизмаиузрокаилиизворакорупцијеу
Србији.
ТајизворилигенераторкорупцијеуСрбијинакон5.октобра2000.годинејеЕвропскаунија.Тојеправаистинакојасескриваоднашејавности.
ИванНинићнебежиодњекаолажниборципротивкорупције.Напротив,
њемунемањкахрабростидајаснокажеистину.Коговориипишеокорупцији данас у Србији а прећуткује чињеницу о негативној улози ЕУ, није
искренборацпротивкорупције,већсамонекокообмањујејавностилинемахрабростидаидедокрајаусвојимистраживањима.
Књига „Пустошење Србије” показује да је Иван Нинић и храбар и
искрен.Он„немамилости”премагенераторимакорупцијеуСрбији,оличенимупредставникуЕвропскекомисијеуСрбијиДежеруилиулихваримаизЕвропскебанкезаобновуиразвојкојипокушавајуузпомоћдомаћих
полтронаимазохистичкихмедиокритетапрозападнеоријентациједаотму
последњусрпскујакубанку,„Комерцијалнубанку”.Тачније,ИванНинић
бриљантноописујепокушајотимања„Комерцијалнебанке”изатотајдео
књигесвесрднопрепоручујемчитаоцима,алиинаучнимистраживачима.
3
Pusto{ewe Srbije
Такође,уваженомчитаоцупрепоручујемидеооММФ-уилиоскандалозној чињеници да српски грађани плаћају представништво ове лихварскеинституцијекојајеуништилаекономијусвакеземљекојајепристала да јој такозвани добронамерни експерти из Фонда воде економску
политику.Тачније,кадапослеНинићевекњигеузметеурукесрпскеновинеипрочитатенепрестаноглорификовањелихвараизММФ,видећетесву
бедуипадекономскеструкеуСрбијикојасезарадличнихпривилегијазаветоваланалажну(иекономскиштетнудогму)даММФнаводнонемаалтернативу.
Посебанслучајпробислескекорупцијеичудовишнограстабриселске
бирократијејеискандалозноотварањепредставништваВојводинеуБриселуувремедоксрпскипензионериједвасастављајукрајсакрајемиу
времекадасесмањујуиздацизаздравство.ОтомбесмисленомбацањупарапишеИванНинићуделуотакозванојамбасадиВојводинеуБриселу.
ЧитаоцићесазнатиправуистинуогенераторимакорупцијеуСрбијиињиховимследбеницимауНовомСадуоличенимуњиховомпредводникукомејесан,посопственомпризнању,дабудекомесаруБриселу.
Наравно,НинићнезанемарујеидругидеолажнедогмедаЕУнемаалтернативу,илидругидеотеполитикекојисеогледауантирускојхистерији.Таштетнапојаваилиантирускахистеријасеобрађујууделуоувођењу
двострукихакцизауСрбији. Тачније,Нинићдоказује,узпомоћаргуменатаиподатакаскороневероватнупојаву.СрпскевластисунанаговорЕУ
увеледвострукеакцизенагориво,иакојетопредстављалоударнасрпскорускуфирмукојајеједаноднајвећихизвораприходадржавногбуџета.Да
сенерадиоударунастандарднашихграђанаиурушавањудржавнихприхода,билобикомично.ПоштосерадиопустошењуСрбије,ондајетозабрињавајућеитрагично.Таантирускахистеријасенеможедругачијеобјаснитинегокаомазохизамбезалтернативе,потпомогнутодЕУ,зарадинтересафирмииззападнеЕвропе,штоНинићбриљиантопримећује.
Нинићдоказујесвојупрофесионалнуиличнухрабросткадапишео
малверзацијаманајвећегсрпскогтајкуна,Мишковића.ПосебнојескандалозноштоНинићоткриваусвојојкњизидасуМишковићињеговаДелта
(монополисткојиуништавамалефирмевећгодинамаитакодоприносирастунезапосленостиибеде) заступљенииуфакултетскимуџбеницима! Дакле, човеккојисеобогатиоувремедокнародсветежеживи,требадабудеузорстудентимаутакозваномпроевропскомсистемувредностикојиданасвладауСрбији!
УсвојојизванреднојкњизиНинићанализираипојаву,деловањеиизјаве, познатог србомрсца и ратног злочинца, хистеричног Јелка Кацина.
ОвајбившиминистаринформисањаувладиСловеније,којијеоправдавао
иподстицаоубиствавојникаЈНАиобарањахеликоптеракојисупревозилихрануувремератнихзбивања,одређенјезатакозваногизвестиоцаЕП
заСрбију.АнализирајућиделовањеКацина,НинићпоказуједајеовајпровиднипровокаторустварисимболпонижавајућегстањаукојемсеСрбија
4
Ivan Nini}
налази.Утомконтекстутребапосматратиињеговехистеричненаступе,
изазовеиизјаве, правилнозакључујеНинић.
НинићјеусвојојизванреднојкњизираскринкаоијавностимањепознатиантирускииспадвластиуБеограду. Речјеоскандалозномпоступку
„сакривања”писмапредседникаДржавнедумеРФукојемсеСрбијапозивадабудепосматрачуОДЕКБ.ВластиуСрбијиодбацујубратскурукупомоћиизМосквезарадфразеданаводноЕУиНАТОнемајуалтернативуи
точиненаначинкојиприличинекомпропаломпровинцијскомпреварантукојилажеиварасвојепартнере.
Коначно,Нинићбриљантноразоткриваи„преварувека”илидолазак
ФИАТ-ауКрагујевац.НаовомпримерумладиихрабриистраживачНинићдоказуједаСрбијапостајеполуколонијаЕУ.Овојежалосначињеницакојумораиматиувидусвакоковолисвојуземљу.Уовимсуморним
временимазасвакогчовекакојиволисвојуотаџбинуижелидајојпомогне,истинаоовој„преваривека”јеупозорењеоправимнамерамаонихкојисплетомнесрећнихисторијскихоколностиводеСрбијуданас.
Садругестране,Нинић,безсумње,волисвојуземљу,изатојојпомаженанајбољиначин,изношењемистине,макакосуморнаонабила.СвакоковолиСрбијуиистину,требадапрочитаовувишенегоинтересантну
књигу.
Мр Дејан Мировић
5
Pusto{ewe Srbije
(1)
Ултиматум Србији
да прода своје ресурсе воде
ЈавнајетајнаданеколикогодинауназадММФпостављаултиматум
режимууСрбијидасештопрекренеу„реструктурирање”иприватизацијусвих700јавнихпредузећа.ВладаСрбијећеовајзадатакобавитипо
експлицитном налогу ММФ-а, а уз координисане активности Светске
банке,ЕвропскеинвестиционебанкеиЕвропскебанкезаобновуиразвој.
СакаквимпроблемомможедасесуочиСрбијауколикоприхватиултиматумдаприватизујеизвореводеисвојуводоводнуинфраструктуру,сведочи пример Боливије која је пре деценију и по поклекла пред притисцима
Светскебанке.
* * *
ПорезервамаздравеипиткеводеусветуУједињененацијерангирале
суСрбијуна47.местоштојевеомазначајначињеница,акосеимајуувидуочекивањадаћесеускоријојбудућностиводитижестокеборбезаизвориштаводе.Стручњацикажудаћеборбазапиткуводуобележити21.
век,итопоузорунаистеборбекојесенапланетиЗемљиводезбогексплоатисањанафте1).Стимувези,некипоказатељиговоредаСрбијаимапреко400извориштаздравепиткеводенајвишегквалитета,одчегасеексплоатишемањеод20одсто.Унајвећојмериексплоатацијуспроводи27предузећа,којасебавефлаширањемипродајомводенатржишту.
Другимречима,властуСрбијиједомаћимистранимприватнимкомпанијама омогућила убирање енормног профита и то на бази црпљења
природногресурса-воде.Веомабрзоћенаистиначин,крозтзв.модел
„приватно-јавногпартнерства”,уследитииприватизацијајавнихкомуналнихпредузећакојасебавепословимаводоснабдевањаграђана.Неспорно
једаћетакваполитикарежима,надугорочномплану,сааспектастратешкихинационалнихинтереса,произвестинесагледивепоследицеподржавуинацију.Узтотребаотвореноинавремепризнатијавностииграђа1) Самочетиримултинационалнекомпанијетренутноусветуконтролишучак90одсторесурсапијаћеводе:„Нестле”,„Кока-Кола”,„Даноне”и„Пепси”.
6
Ivan Nini}
нимадајераспродајаводенихресурсаултиматумкоји„песнице”финансијскогглобализма,ММФиСветскабанка,постављајурежимиманеразвијенихземаља,укојесеубрајаиСрбија.
Приватизација извора минералних вода
СрпскиЗаконоводама2) утврђуједасуводе„доброодопштегинтереса”идасу„удржавнојсвојини”,каоитодаводеиводноземљиштеујавнојсвојинипредстављају„јавноводнодобро”којеје„неотуђиво”(Члан5).
Такођејепрописанодасенадјавнимводнимдобромможестећи„право
коришћења”искључивоускладусазаконом.Кроздесетогодишњипроцес
приватизацијеи„транзиције”уСрбији,наимпровизованимтендеримаи
јавнимаукцијама,режимјенемилицераспродаофабрикеводе,безутврђенихкритеријумаиусловаконцесије.
Некеодпознатихстранихкомпанијапосталесуводећипроизвођачи
флашираневодеуСрбији,аузкупљенуфабрикустеклисуправоод99годинанаексплоатацијуприроднихизвориштаводе.СтранцисудоизвориштаводедолазилиипрекоБеоградскеберзе,куповиномакцијапунионицаводе,каоштојепрехрамбенаиндустрија„Колинска”изСловеније.Ова
странакомпанијаје2002.годинепрвастеклавласништвонаддомаћомпунионицомводе„Паланачкикисељак”изСмедеревскеПаланкетакоштоје
откупилаконтролнипакетакцијанаберзи.
ЈеднаоднајзначајнијихприватизацијафабрикаводеуСрбијиодиграла се 2004. године, када је већински пакет акција српског бренда „Књаз
Милош”изАранђеловца,откупилакомпанија„DanubeFoodGrupe”.Иначе,овакомпанијајерегистровананабританскимДевичанскимострвимаи
послујеусаставуинвестиционогфонда„Salford”.
Уфебруару2005.годинесветскекомпаније„Coca-Cola”и„Coca-Cola
HBC”купилесупоцениод21,5милионаеврасрпскуфабрику„Власинка”
којапроизводиминералнуводу„Роса”.За26,5милионаевра„Београдску
индустријупива”којаексплоатишеифлашираминералнуводукупилису
ујулу2007.годинелитванскафирма„Alita”ишведскафирма„UnitedNordicBaverages”.Усептембру2008.године,за4милионаеврадржавајепродалапредузеће„Новаслога”изТрстеника,којепроизводи„Мивелу”,једну од најквалитетнијих домаћих вода. Купац „Мивеле” је београдски
„Фриком”,чијијевласникзаправо„Агрокор”хрватскогтајкунаИвицеТодорића.
Фабрикаминералневоде„Хеба”изБујановцапродатајеуновембру
2008.годинеза2,5милионаеврапредузећу„Nectar”изБачкеПаланке.У
априлу2011.годинедржавајеза165милионадинарабеоградскомпредузећу„Invest-importinternational”продалафабрикуминералневоде„Милан
Топлица”изПрокупља.Међутим,напродајамасвиховихфабрикаиизвориштаминералневодеуСрбијирежимсенећезауставитидокнераспродасвештоможе.
2) Видети:ЗаконоводамаРепубликеСрбије(http://www.mpt.gov.rs/postavljen/123/893-10.pdf)
7
Pusto{ewe Srbije
Српски водовод на мети ММФ-а
ПриватизацијапунионицаиизвораминералневодеуСрбији,којесу
завршилеурукамастранаца,самојеуводуоноштотекследи,атојеприватизација државних предузећа која се баве водоснабедевањем грађана.
ВладаСрбијећеовајзадатакобавитипоексплицитномналогуММФ-а,а
узкоординисанеактивностиСветскебанке,Европскеинвестиционебанке
иЕвропскебанкезаобновуиразвој.ЈавнајетајнаданеколикогодинауназадММФпостављаултиматумрежимууСрбијидасештопрекренеу„реструктурирање”иприватизацијусвих700јавнихпредузећа.
Да„тутори”изВашингтонаостајуистрајниусвојимнамерама,види
сеиизпоследњегМеморандумаоразговоримаВладеСрбијеиММФ-аод
26.5.2011.године3).„Реформанајвећегбројавеликихдржавнихпредузећа
треба да има за циљ привлачење стратешких инвеститора”, наводи се у
текстуМеморандумаидодаје:„Постигнутјеначеландоговордабивећинувеликихдржавних предузећатребало приватизовати”.ОвотребасхватитикаоперфидноусловљавањеСрбијеузаменузапрекопотребнукредитнуподршку,штојеупраксивећвиђенонакатастрофалнимпримерима
Боливијеиафричкихземаља.
ПрофесорГрађевинскогфакултетаУниверзитетауБеоградуиексперт
заводнобогатстводрБраниславЂорђевић,јошуфебруару2006.године4),
апеловаојенајавностиполитичкестранкедасенепродајеЈКП„Београдски водовод и канализација” (БВК). „Присуствовао сам преговорима
ММФ-ауБеоградуичуосампојединечлановеоведелегацијекакоговоре:ПродајтеБВК.Тојереченопреподне,онаконезванично,авећпосле
поднесупоједининашименаџеритајпредлогпретворилиузваничанзахтев”,откриојетадапрофесорЂорђевић.Онјеобелоданиоидајеизрађена студија под називом „Јавно-приватно партнерство за БВК” која је коштала4,1милионаевра.
КакојетадаговориопрофесорЂорђевић,заприпремуприватизације
ангажованјестрани„трансакционисаветник”,односнокомпанијакојаће
својеуслугенаплатити1,3милионаевра.ОдтогаградБеоградсноситрошковеодсвега10.000евра,докћеостатакплатитипонуђачкојипобедина
тендеру. А консултант коме за руком пође да у БКВ доведе „стратешког
партнера”требалобидадобијепровизијуод5одсто,штојеоко25милионаевра.ПремаречимапрофесораЂорђевића,државанесмедадопусти
продајуБВКодкогазависицеоБеоград,јербитопредстављалоропствоу
свакомсмислу.
„Пад” првог водовода у Србији
ДарежимуСрбијипоказујеопредељеностубеспоговорномизвршавањуналогаММФ-а,говоричињеницадасетренутновршеприпремеза
3) Видети:Меморандум оразговоримаВладе Србијеи ММФ-а, од26. 5.2011.године,објављеннавебсајтуНароднебанкеСрбије(http://www.nbs.rs/export/sites/default/internet/cirilica/40/401/20110526Memorandum.pdf).
4) Извор:лист„Недељнителеграф”,15.2.2006.
8
Ivan Nini}
доношење Закона о јавно-приватном партнерству, који би требало да
„отвориврата”странимкомпанијамакојежеледазагосподаредржавном
инфраструктуромиприроднимресурсима.Истовременоактуелнирежим
правиСтратегијуреструктурирањакомуналнихпредузећауСрбији,чији
нацрттренутнопредвиђадасеприватизујусамоспецијализованиводоводи.ПремаречимасекретараУдружењазакомуналнуделатностПривредне
комореСрбије,БранимираЉумовића,речјеоводоводимакојисе„бавеискључивопроизводњом,каналисањемипречишћавањемводе”5).
ОнкажедасуупитањуводоводиуСуботици,Београду,НишуиНовомСаду.Тосуинајвећикомплексиводоводнеинфраструктуре,панема
сумњезаштосусенашлинаметипотенцијалних„инвеститора”.Међутим,
безобзираштозаконјошувекнепостоји,појединадржавнапредузећана
локалувећсу„закорачила”уприватнопартнерствосастранцима.
Великапрашинаподигласеокоприпремаградскихвластизаувођење
јавног-приватног партнерства у ЈКП „Водовод и канализација” у Новом
Саду.Планградскихвластиједаградостаневласник51одстоакцијског
капиталапредузећа,адазаинтересованистраниинвеститорпреузме49одсто.ИнтересовањезаовакопримамљивупонудупоказалесудвекомпанијеизФранцускеипоједнакомпанијаизНемачке,ГрчкеиИзраела.УјавностисешушкадабиНемцимоглидаставешапунапредузеће,штоније
немогуће,акосезнадајенемачкопредузеће„CIP”изабранозаконсултанта,којићепредложити„најбољи”моделпартнерства6).
Кључнистрахкодсиндикатаиграђанаједаћеновивласникутицати
надвострукоповећањеценеводе,каоштојеслучајуРумунији,Бугарској
иМађарској.Сдругестране,градоначелникНовогСаданеискључујевећи скокценеводе,алитоправдаобјашњењемдаћеградинсистиратидасе
„поскупљењеодвијапостепеноиудужем,вишегодишњемпериоду”.Дакле,грађаниНовогСадаћестранојкомпанијипоклонитиинфраструктуру
водоводаисвеизвореводе,дабипотомтаистакомпанијадиктиралацену
иубиралапрофитнапродајидомаћеводестановништву.
Лоби из Британије и сценарио из Боливије
Да се у сфери приватизације водоводних система не дешава ништа
случајно,сведочииједнапубликацијаНВО„Светскиразвојнипокрет”из
Велике Британије, под називом „Прљава помоћ, прљава вода: Притисак
британскевладедасеприватизујеводоводиканализацијаусиромашним
земљама”7).Ауториовепубликацијеупозоравајујавностначињеницуда
ВеликаБританијакористиновацсвојихпорескихобвезника какобизарад
интересамултинационалнихкомпанија вршилапритисакдаземљеуразвојуприватизујусвојеводоводеиканализације.
5) Извор:агенцијаТанјуг, 4.1.2010.
6) Извор:лист„Блиц”,21.1.2011.
7) Видетипубликацију:„Прљавапомоћ,прљававода:Притисакбританскевладедасеприватизује водовод и канализација у сиромашним земљама” (http://www.velferdsstaten.no/file.php?id=9710)
9
Pusto{ewe Srbije
Наиме,ВладаВеликеБританијеједосадапотрошиламилионефунти
каопомоћпризапошљавањуконсултанатаизсвојеземље којисуимализадатакдасаветујуземљеуразвоју,односнодаихнаговарају данауправљањепредајусвојеводеиводоводнесистеместранимкомпанијамаитонајчешћеизВеликеБританијеилиФранцуске.Наовајначинвеликииграчи
стичумонополуприватизацијамаводаиводоводнеинфраструктуре,асамимтимиконтролунаодређенимтериторијама.Цеопроцессеодвијапод
маском „међународне помоћи” која „великодушно” стиже од хуманитарнихорганизацијаифинансијскихинституција.
СакаквимпроблемомможедасесуочиСрбијауколикоприхватиултиматум да приватизује изворе воде и своју водоводну инфраструктуру,
сведочипримерБоливијекојајепредеценијуипопоклеклапредпритисцима Светске банке. Влада Боливије је приватној компанији „Aguas del
Tunari”далаконцесијунаексплоатацијуисанабдевањестановништваводом.Концесијајеподразумевалаексплоатисањесвихводнихресурса,комуналнихводоводнихсистема,пачакикишницекојасеприкупи8).
Првикоракконцесионарабиојеповећањеценеводе за35одсто,што
јепочетком2000.годинеизазваломасовнедемонстрацијеуБоливијипротивприватизацијеводнихресурса.Протестисусепроширилипотериторијицелеземље,људисугинулипоулицама,демостранти сухапшени,а
свеједовелодотогадавластиБоливијепрогласеванредностањеуземљи.
ДасувластиБоливијеначиниле катастрофалнугрешкузбогконцесијеи
„трговиневодом”,најбољеилуструјенасловновинскогчланка„Боливија
жалиекспериментММФ-а”,којиједецембра2005.годинеосвануоу„Њујорктајмсу”9).
ДокММФирежимуСрбијиприпремајурепризусценаријаизБоливије,грађаниИталијесусрединомјунаовегодине изашлинареферендум
ипоништилиБерлусконијевзаконоприватизацијиводовода,којијепредвиђаодалокалневластиприватизујуводоводнесистемедокраја2011. године10). ИзгледадаСрбијаспадаугрупуколонизованихдржава,којaje,поред права на управљање територијом, изгубиla и право на управљање и
експлоатисањесопственихресурса воде.
8) ВидетипубликацијуСветскебанке:„ВодопривредаБоливије:Причаотриграда”,(http://lnweb90. worldb an k. org/oed/oeddoclib.nsf/docunidv iewforjavasearch/ee95ee729b8a87cb85256bad0066c3a4/$file/precis_222.pdf)
9)Видетитекст:„БоливијажалиекспериментММФ-а”,лист„New York Times”,14.12.2005.
(http://www.nytimes.com/2005/12/14/business/worldbusiness/14iht-water.html)
10)Видетитекст:„ИталијаниреклинеБерлусконију”,„Политика”,15.6.2011.(http://www.politika.rs/rubrike/Svet/Italijani-rekli-ne-Berluskoniju.lt.html)
10
Ivan Nini}
(2)
Распродали све српско на КиМ
ШиптарскевластинаКиМсвакаконебисмоглехрабростидакрену
ураспродају630српскихпредузећадазатонисуималеправну,административниилогистичкуподршкумеђународнихфактораитопресвега
КФОРА-а(НАТО),УМНИК-а,ММФ-а,ОЕБС-а,Светскебанке,акасније
иЕУЛЕКС-а.Свејепочелоујуну1999.годинекадајеРезолуцијом1244СБ
УНустановљенапринуднавојнаицивилнамисијаКФОР-аиУМНИК-ана
територијиКиМ.
* * *
Портпаролка тзв. „Косовске агенције за приватизацију” недавно је
упозорилавластуСрбијиданеможепродаватиимовинукојасеналазина
територијамабившихрепубликаСФРЈ,апресвегауСрбијииЦрнојГори.
Какојесаопштеноизшиптарскеквазиинституције,таквапродајаје„незаконита”,јерјеупитањуимовинапредузећакојасуувласништвуРепублике Косово11). Према тврдњама директора Министарства иностраних пословатзв.државеКосово РамушаТахирија,речјеоимовини172предузећа са Косова и Метохије (КиМ), која је дислоцирана у државама бивше
СФРЈ,ачијиповраћајће„Приштинаускорозатражити”12).
Оваквазаменатезаиарогантаннаступсамоилуструјудесетогодишњи
континуитетварварскеполитикекојуспроводешиптарскевласти,анашта
режимуБеоградунеманикакав одговоросимнапаметнаученихфраза и
флоскула.ПривиднидијалогнарелацијиБеоград -Приштинадосаданиједотакаоједанодкључнихпроблемаујужнојсрпскојпокрајни,атојепитањевраћањаотетеимовинеипрекидсадаљомпродајомпредузећачији
јевласникРепубликаСрбија.ПремаречимасрпскогминистразаКиМГоранаБогдановића,Приштина„бежиодтетеменасвемогућеначине”13).
ЗваничниподациговоредајеупоследњетридеценијеРепубликаСрбија у развој КиМ уложила око 18 милијарди долара. Улагања државе у
привредуКиМпремашују140милионаевра,адржавниФондзаразвојима
11) Извор:Радио„СлободнаЕвропа”,10.2.2011.
12) Извор:Радио„СлободнаЕвропа”,26.4.2011.
13) Извор:РТС,26.4.2011.
11
Pusto{ewe Srbije
власничкеуделе уоко150предузећанатериторијиКиМ.ПодациПривреднекомореСрбијеговоредасупотраживањасрпскихпредузећанаКиМ,по
основувласништва,улагањаикредитаоко190милионаевра14).Међутим,
одкадаје1999.годинеуспостављенапринуднауправаКфораиУмник-ана
КиМ,блокиранасусвапотраживања,каоиправауправљањаирасполагањасрпскимпредузећимаињиховомимовином.
Домајамесеца2011.године шиптарскеинституцијенаКиМпродале
суукупно630предузећа којасубилаувласништвуРепубликеСрбијеито
засвега512милионаевра.Од2010.годинеКосовскаагенцијазаприватизацијуспроводиипроцесликвидацијесрпскихдруштвенихпредузећа такоштосераспродајеземљиште,зграде,опрема,магациниидр.имовина.
Самопотомоснову шиптарскевластисуу фондКосовскеагенцијезаприватизацијуприходовале33милионаевра15).
УМНИК „креатор” распродаје на КиМ
ШиптарскевластинаКиМсвакаконебисмоглехрабростидакренуу
распродају630српскихпредузећадазатонисуималеправну,административниилогистичкуподршкумеђународнихфактораитопресвегаКФОРА-а (НАТО), УМНИК-а, ММФ-а, ОЕБС-а, Светске банке, а касније и
ЕУЛЕКС-а.Свејепочелоујуну1999.годинекадајеРезолуцијом1244СБ
УНустановљенапринуднавојнаицивилнамисијаКФОР-аиУМНИК-ана
територијиКиМ.ПредставникУМНИКадминистрације2002.годинедонеојепрвууредбуоуспостављањуКосовскеповерилачкеагенције,којује
измениоипроширионовомуредбом 2005.године16).
Овом новоформираном телу је поверено „управљање друштвеним
предузећимаидругимоблицимаимовинекојасурегистрованаиналазесе
наКиМ”идатојеправода„осниваподружницедруштвенихпредузећаи
продаједеоницеистих”.АпосебнимуредбамаУМНИК-аиз2003.и2004.
године регулисанојеправо„продаје-преносаимовиненатрећалица”17).
Другимречима,програмприватизацијенаКиМјеотпочеоуспостављањем
Косовскеповерилачкеагенције(КПА),којојјеУМНИК,подокриљемрезолуцијеСБУН,даоовлашћењеиодрешенерукедакомада ираспродаје
сва„јавнадобранатериторијиКиМ”.
ДасуКФОРиУМНИКсвевремерадилинаизградњиинституцијасамопрокламованедржавеКосово говорииподатакдајеуавгусту2008.године,даклешестмесецинаконједностранесецесије,Косовскаповерилачка агенција (КПА) претворена у Косовску агенцију за приватизацију
(КАП)18).ЗакономСкупштинеКосоваоКАП,овоинституцијајеустановљенакао„независнојавнотело”иправниследбеникКПА,надлежназа
14)
15)
16)
17)
18)
12
ПодаткејавностипрезентоваоминистарзаКиМу ВладиРепубликеСрбије Г. Богдановић.
Извор:портал„ЈУГпрес”,6.5.2011.
Уредбе УНМИК-абр:2002/12ибр:2005/18.
УредбеУНМИК-абр:2003/13ибр: 2004/45.
СкупштинаКосоваје 17.2.2008.годинеусвојилаДеклерацијуоједностраномпроглашењу Републике Косовокаосуверенеи независнедржаве.
Ivan Nini}
управљањеирасполагањеимовиномнатериторијиКиМ19).НачелуКАП
јеУправниодборкојијесастављенод3међународнадиректоракојеименујеМеђународницивилнипредставник(Умник/Еулекс)и5директоракојеименујушиптарскевласти.
КАП је основана и има овлашћења дата у инструкцијама Анекса 7
„ПредлогазасвеобухватнорешењестатусаКосова”,чијијеауторбиоспецијалниизасланикгенералногсекретараСБУНМартиАхтисари20).Овим
документомјепредвиђеноданепокретнаипокретнаимовина,каоипредузећаСРЈиРепубликеСрбије„пређеувласништвоКосова”,идаповереништвонадњомвршиКАП.Ахтисариједодетаљадаоинструкцијекако
КАПтребадафункционише,агодинуданакаснијеСкупштинаКосоваје
топреточилауЗаконоКАП21).
Улога Светске банке и ММФ-а
ПоредКФОР-акојијеузпомоћ„дугихцеви”војникаНАТО-апружао
подршку Шиптарима да распродају српска предузећа, УМНИК-а који је
административнимуредбамадаолегалитетшиптарскимквазиинституцијама,ниСветскабанканијеседеласкрштенихруку.Наиме,уједномодсвојихизвештајаоекономијиКосоваиМетохијеиз2004.године,Светскабанкаизносиставдасу„приватизацијаиликвидацијапредузећаудруштвеној
својини добро напредовале” и даје препоруку да инвестиције захтевају
„убрзануприватизацију”.Оваинституцијаусвомдокументутакођеконстатује да је за „многе случајеве ликвидације највреднији део активе земљиште”,тедабиприватизацијатогземљиштамоглада„омогућиекспанзијупостојећихфирмииразвојнових”22).
Осимконтинуираног„ветраулеђа”Светскабанкајеподршкушиптарскимвластимајаснопоказалаавгуста2009.године,кадајеизвршилаотпис
500 милиона долара дуга23). Реч је о новцу који је Република Србија до
1999.годинепозајмљивалазаразвојпривредеипредузећанаКиМ.Може
серећидајеСветскабанкатаквимгестомдиректноизвршилаударнасуверенитетРепубликеСрбије,јеракоједуготписан,тозначидаје „отписана”итериторија.
ЈаснуподршкулажнојдржавиКосово,ММФиСветскабанкапружили су 29. јуна 2010. године, када су у Стејт департменту у Вашингтону,
19) ЗаконСкупштинеКосоваброј:03/L/067oКАПусвојенје 21.5.2008.године.
20) Народнаскупштина РепубликеСрбије14.2.2007.године усвојила јерезолуцијукојом је одбацила„Предлог засвеобухватнорешењестатусаКосова”МартијаАхтисарија,којисе колоквијалноназива„Ахтисаријев план”.
21) Средином 2007.године у српскиммедијимасепојавилавестдајеаутор„СвеобухватногпредлогазарешењестатусаКосова”М.Ахтисари примаомитоодалбанскемафије.Наводе немачкеобавештајне службе (БНД)да јеАхтисарипримиомито,потврдиоје Глобални информативнисистем,каоипредседникамеричкогсаветазаКиМЏимКатрас.
22) ИзвештајСветскебанке(„Косово:економскимеморандум”)бр:28023-КОС,27.4.2004.године.
23) Извор:лист „Вести”,11.4.2011.године.
13
Pusto{ewe Srbije
председник Косова Фатмир Сејдиу и премијер Хашим Тачи, потписали
приступницезапријемКосоваучланствоовихинституција24).ТадајеСејдиупотврдиодаће„КосоводисциплинованоспроводитиполитикуСветскебанкеиММФ-а”,акаснијесеиспоставилодатакваполитика,између
осталог,подразумеваприватизацијупреосталихсрпскихпредузећанатериторијиКиМ.Годинуданакасније,27.марта2010.године,ММФјеодобриопрвикредитод110милионаевратзв.државиКосово ито,какосам
премијерТачипризнаје,„подвеомаповољнимусловима”25).
Већ у марту 2011. године испоставило се да шиптарске власти, под
претњом озбиљног финансијског колапса, уз изговор „структуралне реформеекономијеКосова”,аузасистенцијуисагласностММФ-а,улазеу
процесприватизације„ПоштеКосова”и„ТелекомаКосова”(ПТК)26).Према ставовима шиптарске Владе приватизација ПТК-а представља „део
укупногпакетареформијавнихпредузећа ускладусааранжманомKосова
саММФ-ом”27).Стимувези шиптарскевластисучакодржалеисастанак
сапредставницимаММФ-аиамбасадоримаземаљакојесузаинтересованеда„инвестирају”наКосову.
Окупација „Телекома” и „Трепче”
НемасумњедајенајављенапродајаПТК-апротивзаконита,јерјереч
оимовиникојајеувласништвуРепубликеСрбије.Подациговоредаимовина„ТелекомКосова”чини7,5одстоукупнеимовинекомпаније„Телеком
Србија” и да је 1999. године само фиксна телефонија на КиМ износила
преко77милионаевра.Тренутно„ТелекомКосова”саокомилионкорисниказаузима70одстотржиштаусистемумобилнетелефонијенаКиМи
покрива97одстотериторијеКиМ28).Подстрекивањемшиптарскихвласти
дапродајуПТКподизговором„буџетскогдефицита”сакојимсесуочава
тзв. држава „Косово”, ММФ заправо омогућује отимање преко 130 поштанских и телекомуникационих објеката у корист и за рачун западних
компанија.
ИнтересовањезапреузимањедоминантнеулогеусферителекомуникацијанатериторијиКиМикуповинуПТКпоказалојечак11компанија
којесуучествоваленаскупу,уорганизацијишиптарскихвласти29).Међу
њима су биле америчко-немачке компаније “Аксос капитал” и “Бедминстеркапитал”,фирма“Кејбливајрлес”сакапиталомЕнглескеиМонака,
“Голдмарктелекомуникејшн”иЛТДизЕнглеске идр. Међутим,постоје
индициједаћеПТКнајвероватнијепрекоТелекомаХрватскеилипрекоТелекомаАустрије,завршитиурукаманемачкогДојчеТелекома.
24)
25)
26)
27)
28)
29)
14
Извор: агенција Бета,29.6.2009.
Извор:агенцијаТанјуг,27. 5.2010.
Извор:„PrivatesectorparticicpationprojectinPTK”(www.ptk-piu.org),19.5.2011.
Извор:портал„SETimes”(www.SETimes.com),4.11.2010.
Извор:„Вечерњеновости”,10.8.2010.
Извор: агенцијаТанјуг,25.3.2010.
Ivan Nini}
ПриватизацијомПТК-акојаважизаједнуоднајвећихинајуспешнијихкомпанијакојајеподокупацијом,шиптарскевластиимеђународнеинституцијеулазеуфинишраспродајесрпскеимовине.Истотаконемадилемедаће оне гигантекојенебудупродали,Шиптаринаставитидаексплоатишузасвојепотребе,каоштотоактивночинеод1999.године.Утом
смислунеизвеснајејошувекисудбинасрпске„Трепче”којапредставља
највећииндустријско-рудникомбинатуЕвропи.Речјеорудномбогатству
којеимарезервеоловаицинкаодпреко50милионатона,акојијератне
1999.годинебележиопроизводњуоловаицинкаодоко564.000тона!
УзлогистикуБернараКушнера,аподизговором„непридржавањаеколошких стандарда”, око 900 припадника КФОР-а окупирало је „Трепчу”
августа2000.године.УМНИКадминистрацијајеузурпиралаиподсвоју
управупреузелацелокупнуимовину„Трепче”,акомбинатјеподељенна
двадела,шиптарски„Трепча-УМНИКјуг”исрпски„Трепча-УМНИКсевер”30).Вишеодједнедеценије„Трепча”јеуколапсуипитањеједанакадаћешиптаризањенупродајудобити„зеленосветло”одстранемеђународнихинституција.Изгледадајеитајданвеомаблизу,јерсушиптарске
власти,почеткомаприла2011.године,најавиледадавањемконцесијенамеравајудаприватизују„Трепчу”.
Шта ОЕБС ради на КиМ?
ДокрежимуБеоградумирнопосматракакошиптарскевластиспроводепљачкусрпскеимовиненаКиМ,управотоисточинесвеонемеђународне институције које активно раде на изградњи и легализацији лажне
„НАТОдржаве”.ЈеднаодтаквихинституцијајеиОЕБСкојапремаРезолуцијиСБУН1244имамандатданадгледаусаглашеностсистемаправосуђанаКосовусадомаћимзаконимаимеђународнимстандардимаљудскихправа.
Уједномодсвојихизвештајаизмаја2008. године,ОЕБСуочавамногенеправилностиупроцесуприватизацијенаКиМ31).Међутим,уместода
санкционише одговорне, ОЕБС својим препорукама „подучава” шиптарскеинституцијекакодатребаданаставесараспродајомсрпскеимовине.
„Поверилачкаагенцијаморадаокончареорганизацијеиликвидације,као
штоје¢Трепча¢ којајезапочета,алијошнијеокончана”,сугеришеОЕБС.
Оваинституцијаусвојимпрепорукаманалажепроменупојединихуредби
УМНИК-а„какобисеобезбедило дасудскеодлукебудуослобођенеполитичкогутицаја”.ОЕБСзапажада упоступкуприватизацијешиптарскисудовинигденеобјављујусудскеодлуке,непрописносепреузимајусудске
надлежности,одлажусесудскипоступци,адвокатинепознајудовољнозаконе итд.
30) Видети укњизи:„Каколешинаричерупајусрпску Трепчу”.
31) Извештај Одељењазанадгледање/Одсека завладавинуправаОЕБС-а(„Приватизација на
Косову:СудскаревизијаодлукаКосовске повереничке агенције одстранеСпецијалнекомореВрховногсудаКосова”),мај2008.
15
Pusto{ewe Srbije
Дакле, дванаест година након успостављања принудне међународне
управе на КиМ, постало је јасно да је део територије Републике Србије
окупиранунамеридаодмахпотомбудеварварскиопустошен,опљачкани
распродат.Парадоксјеутомештоу„удруженомзлочиначкомподухвату”
активноучествујусвеонемеђународнеинституцијекојимајезадатакда
штитемеђународниправнипоредак.
16
Ivan Nini}
(3)
Симулација одбране Косова у Београду
СвимајепосталојаснодарежимБорисаТадићанеманикаквустратегију,какозакраткорочнотаконизадугорочнорешавањекризенаКосовуиМетохији.Самоубилачкомфлоскуломитезомда „ЕУнемаалтернативу”,представљаседаСрбиманемаживотанаЗемљибезЕУ.Срби
сусевећједанпутопеклиоистоветнимито„братствуијединству”и
тосуплатилиживотимаитериторијама.ЗаштојенеопходнодасхватимодасуЈарињеиБрњакнови„окидач”напуту„безалтернативе”,
односнонапутуунационалнупропаст?Затоштоуколикотонесхватимо -спасанамнема,анеманамнидржаве!
* * *
ГраничнипрелазиБрњакиЈариње,једанпечат,мрљамастилаихартијацаринскедеклерацијенакојојјеисписанназивцаринетзв.„Републике
Косово”,самозаполитичкелаикемогудабудуизговорипараванзаескалацијунасиљакојесе,ујулу2011.године,одигралонаделутериторијеРепубликеСрбије подназивомКосовоиМетохија.ПроблемтребапосматративишедимензионалнокакосепокознакојипутнебинаселонафлоскулережимауБеограду,заменутезашиптарскихвластиуПриштинии„патку”којастижеизБрисела(ЕУ)иВашингтона(НАТО).Суштинапроблема
лежиутомедајесамопрокламованипремијертзв.КосоваХашимТачинасилнимпутемпокушаодауспоставивластнасеверусрпскепокрајне,на
комеАлбанцифактичкинемајуникаквог политичкогутицаја32).Онјето
учиниоизтриразлога:(1)изодређенихамбасададобиојесигналзатуакцију;(2)покушаоједа„инсталира”властнацелојтериторијитзв.„државе”Косово;и(3)приоритетмуједауспоставипунуконтролуимонопол
увозаипрометаробенатериторијиКосоваиМетохије.
СвипознаваоциликаиделаХашимаТачијаслажусесаоценомдаон
нипокојуценунебиугрожаваосвојполитичкуфункцијуикаријеру даза
32) Хашим Тачи једаоналогспецијалнимјединицамаРОСУ,којесу,насилнимпутем,26.7.
2011.годинеоко 8часова окупиралеадминистративни(гранички)прелаз Брњак и Јариње
насеверуКиМсаРепубликомСрбијом.
17
Pusto{ewe Srbije
покушај преузимања граничних прелаза Брњак и Јариње претходно није
добио„међународнилегитимитет”.
Шта се иза брда ваља?
СамТачијеизјавиодаје„ЕУЛЕКС”биообавештеноодлуцитзв.ВладеКосовада„успоставиредизакон”насеверуКосоваиМетохије.Тачи
кажедаЕУЛЕКС„нијепоказаовољудаподржиакцију”33),асадругестранеевидентноједатаистамисијенијепредузелаништадаспречиакцију
за коју је благовремено била обавештена. Ко је хеликоптерима превезао
специјалнејединицекосовскеполицијеРОСАнаграничнепрелазеЈариње
иБрњак?ТојеучиноКФОРитоистионајКФОРкојијепремаречимаТачијевогминистра БајрамаРеџепија„биообавештенопочеткуакције”34).
Дакле,ЕУЛЕКСиКФОРкаомеђународни„чувари”реда,којибипопреузетимобавезаматребалодабудустатуснонеутрални,далисулегитимитет
занасиљенасеверупокрајне.ЊиховапроценајебиладаћеБрњакиЈариње„пасти”брзоилако,безотпораСрба,безикаквеистрајностииборбе.
Међутим,стварјеизмаклаконтролииуместо„честитки”ХашимуТачију,
„међународнииграчи”суморалинасвојаплећадапреузмудеоодговорности,алинеипризнањедастојеизаТачијевеакције.
Збогтогаинечуди штојешефМисијеЕУГзавиједеМарњакназаједничкој конференцији за штампу са Хашимом Тачијем рекао да
„ЕУЛЕКС поштује устав и законе Косова и подржава успостављање царинскеконтроленацелојтериторијиКосова”35).
Сдругестране,шефМеђународнецивилнеканцеларијенаКосовуПитерФејт,когасупоставилеземљекојеподржавајунезависностКосова,кажедаВладаКосова„имапуноправодапокушадапреузмецелутериторију”36).ПодсећањарадитајистиПитерФејтзапреговореБеоградаиПриштинерекаоједајеречодијалогу„двенезависнеисуверенедржаве”37).
ЧињеницаједаФејтнаКосовуиМетохијиучествујеуимплементацији
тзв.АхтисаријевогпланакојијесвојевременоодбаченодстранеСБУН.
Осимтзв.„међународнезаједнице”којошимакористиоднасиљанасеверномделујужнесрпскепокрајине?Тосупрвенственоорганизованекриминалнегрупе,шверцери,ужародбинаипријатељисамопрокламованог
премијераХашимаТачија,којисуситуацијуискористилидауспоставетрговинскимонополнацелојтериторијиКосоваиМетохије.Накрајукрајеванесмесезаборавитини„профит”којијезахваљујућиТачијевомнасиљуиздејствоваоНАТО,атојеслањедодатних700припадникарезервних
борбенихснагаАлијансе38).
33) Извор:агенцијаБета,27. 7.2011.
34) Извор:агенцијаБета,26. 7.2011.
35) Извор:агенцијаТанјуг,30. 7.2011.
36) Извор:агенцијаТанјуг,10. 8.2011.
37) Извор:агенција Танјуг,15. 3.2011.
38) Извор:агенцијаБета,2. 8.2011.
18
Ivan Nini}
Симулација преговора
Какосуобичниљудидочекалинеуспелипокушајнове„Олује”шиптарскихвластинасеверу КосоваиМетохије?Несаломивисрпскинарод,
покознакојипуту19,20.и21.веку,показаојесвоју истрајностунамери
даочувасвојаогњишта.Низаокупаторавишенемадилеме дајетајнаснагеСрбауњиховомотпоруињиховојвиталности.Аштазасвеововреме
ради режим у Београду? Режим симулира одбрану Косова и Метохије у
парламенту,умедијима,уВашингтону,натерену...ПредседникСрбијеБорисТадићнијесеудостојионидапосетисвојнарод,којиједемократским
барикадамаодговорионаотимањетериторије,„тампонзону”,оклопнавозила,дугецеви,припремљенубојевумуницијуНАТО-а...
НапреговореуПриштинуБорисТадићшаљешефаПреговарачкогтимаСрбијеБоркаСтефановићаиминистразаКосовоиМетохијууВлади
Србије Горана Богдановића. У свог суграђанина Богдановића39) српски
живаљујужнојпокрајнинемаповерење,незатоштојефункционерДемократскестранке,већзбогчињеницедајесвојевременобиоминистарпољопривреде у Влади Косова Бајрама Реџепија. Што се тиче Стефановића40),онјеТадићев„кецизрукава”којијеекспресниполитичкиуспондоживеоондакадајетребало„инсталирати”некогодповерењазасимулацијудијалогаБеоград -Приштина.НетрпељивостзваничникаЕУиСАД-аи
неповерењеТадићапремаминиструспољнихпословаСрбијеВукуЈеремићу,ишлојенарукуСтефановићукоганеспорноубудућностичекаизузетноуспешнадипломатскакаријера.Условједаостанефлексибилан,да
саопштаваблагонаписанеистрогоцензурисанеставовеидауспешносимулирадијалогБеоградаиПриштине.
Шта значи „реалност на терену”?
СвимајепосталојаснодарежимБорисаТадићанеманикаквустратегију,какозакраткорочнотаконизадугорочнорешавањекризенаКосову
иМетохији.ТадићјеодсамогпочетканасиљанаграничнимпрелазимаЈарињеиБрњакпозиваона„уздржаност”,„прекидакције”,„смиривањетензија”исл.ГовориојеустаљенефлоскуледајеембарговластиуПриштининаувозробе„провокација”,даСрбија „нећеодговаратиистиммерама”,
да смо „опредељени за мир” и „наставак дијалога”. За седницу Народне
скупштинеТадићјерекаодаје„одизузетногзначаја”идаона„требада
39) Горан Богдановић (ДС) члан је ДСод2000.године,председникПокрајинскогодбораДС-а
заКиМ ичланПредседништваДС-а. Биојепосланикна СрпскојлистиуСкупштиниКосова
иминистарпољопривредеуВладиКосова(2002-2004).УСкупштиниСрбијебио јепос-ланикДС-а(2007-2008),анафункцијуминистразаКиМуВладиСрбијеизабранје7. 7.2008.
године.Члан јепреговарачкогтимаБеограда.
40) Борислав Стефановић (ДС) секретарјеПредседништва ДС-аодјуна2011. године.Тре-нутнообављаспојенуфункцијуполитичког директора МСПишефа кабинетаМСП.У дија-логу
Београд–Приштина има функцијушефаПреговарачкогтима Београда.Од2003.годи-нерадиоје уАмбасади СЦГ,потом Србије у Вашингтону,аодмаја2007.годиненалазисена
функцијиуМСП.
19
Pusto{ewe Srbije
донесесмиривањуситуације”,дабипотомнатојседниципоновиосвоје
уобичајене предизборне и квазидржавне флоскуле које јавност годинама
уназадслуша.Усвајање„парчетахартије”којејеСкупштинаСрбијеназваланекаквомдеклерацијом41),којаформално,анипрактично,нерешавакосовскипроблем,осталојеусенциизлагањапотпредседникаВладе,министраполицијеилидераСПС-а,ИвицеДачића.
Акоништадруго,барћеустенограмимаостатизабележенокруцијалнопитањекојејеИвицаДачић тог30.јула2011.године,јавнопоставио
председникуБорисуТадићу.Оннијерекаоништамудроилиепохално,он
јерекаооноштобињеговобирачкотеложелелодачује.Иначе,Дачићу
последње време излази у јавност са срачунатим изјавама које служе као
најобичнијеоруђезапредстојећупредизборнукампању.Тојеидејаод„поделе Косова”, преко „разграничења Косова”, до отвореног упозорења да
ЕУСрбијивише„непостављановеуслове”.НаСеднициСкупштинеСрбијеДачићје каопотпредседникВладеСрбије признаодајециљакције
шиптарскихвластибио„насилноосвајањесевераКосоваузпрећутнусагласностМеђународнезаједнице”.
„ОвдејепредседникРепублике,господинБорисТадић,некакажесвимавама,јагапозивам,штасумуобећалиамеричкипредставницииЕУи
кадсмоприхватилиЕУЛЕКС икадјеприхватанаРезолуцијауГенералној
скупштиниУН?Далијетадареченоданећебитипроменереалностина
терану”,упитаојеДачић42).
ОваДачићевареченицауказуједајеБорисТадићсасвојим„пријатељима”ипакучествоваоунекаквимјаловимдоговорима,алидасумуна
крају„пријатељи”окренулилеђа.ЧиниседасепредседникТадићсаЕУ,
НАТОиСАДмимоишаоококључнествари,атоједефинисањетермина
„реалностнатерену”.Наиме,затзв.ЕУ,НАТОиСАД„реалностнатерену”значинезависносттзв.државеКосово.ЗаСрбијунепостојидржава
Косовои„реалностнатерену”представљачињеницадајесевернидеоКосова у рукама већинског српског становништва. Проблем настане када
„пријатељи”узслањеЕУЛЕКС-аобећајуТадићуданећедоћидопромене,
алионогњиховог,аненашегтермина„реалностинатерену”.Такво„завртањеушију”илуструјемарионетску,илузорнуиаутистичнуполитикуБорисаТадића.
Цена тзв. „европског пута”
УгљенисаниобјектинапрелазимаЈарињеиБрњакјошсенисуниохладили,апешчанисат јеполакоисасвимизвеснопочеодаоткуцавакрајсимулацијамасвихдосадашњих„опирања”признањутзв.државеКосовоод
странережимауБеограду.
41) СкупштинаРСје 30.7.2011.годинеусвојила„Декларацију НароднескупштинеРепу-блике
Србијео актуелномстањунаКосовуиМетохији наконједностранихинасилнихакатапривременихинституцијасамоуправе уПриштини”.
42) Стенограмизлагања ИвицеДачићана СеднициСкупштинеРС,30. 7.2011.године,вебсајт
СПС-а(http://sps.org.rs/2011/08/04/dacic-gde-su-nase-crvene-linije).
20
Ivan Nini}
Узпомоћсвојихменторашиптарскевластисуотпочелеизградњуквазидржавекојунамеравајудадовршемиломилисилом.Затојефинансијска,логистичкаивојнапомоћвеликодушностизалаодСАД,ЕУ,ЕУЛЕКСА,КФОРа,УМНИК-а...пачак иодТрибуналауХагу.УлтиматумиизЕУ
даСрбијаухапсиииспоручиКараџића,МладићаиХаџићабилисуготово
деценијски„условсвихуслова”испинованатезадајезбоговетројкецеладржаваталацчувеног„европскогпута”.РежимБорисаТадићајерешио
даотклонипрепрекена„европскомпуту”такоштојехапсиоииспоручио
српскуглавупрвоР.Караџића,затимР.Младића,анакрајуиГ. Хаџића.
Режимињиховиеврофанатицисутаман„одахнули”,алинаконсвеганеколикочасовананаплатуједошаоновицех -ултиматумзаодрицањеодделадржавнетериторије.
Мукотрпнојеибеспотребноцитиратиречиготовосвихевропскихзваничника који су након хапшења Хаџића дословце поручили: „Честитамо
Србији,алитонијекрај...”.Многиодњихсаопштилисунајболнијуистинукојурежимбезуспешнопокушавадаприкрије,акојагласи:„НемаЕУ
безпризнањаКосова”43).
Дакле,уконтекстустицањакандидатурезачланствоСрбијеуЕвропскојунији,новихпритисаканаСрбијуипредстојећеизборнекампањекојаћеобележитипрвиквартал2012.године,изнедренисуБрњакиЈариње
као„пробнибалон”.Зашто?Затоштоћеускоријојбудућностирежим битиприморандаизабере:ЕУилиКосово.
Могућеједаовопитањенећеформално битибаштакодефинисано,
алићесуштинскипутуЕУподразумеватиодрицањеодтериторијеКосоваиМетохије.ПотписомБеограданасвакиспоразумсасамопрокламованим властима у Приштини, прихватањем исправа и печата квазидржаве,
свакимгестомрежимауБеограду,КосовоиМетохијасесвевишеудаљаваодСрбије.Зашто?Зарадсамоубилачкефлоскулеитезе„ЕУнемаалтернативу”,безкојесепредстављадаСрбиманемаживотаназемљи.Србису
севећједанпутопеклиоистоветнимито„братствуијединству”итосу
платилиживотимаитериторијама.Прворазреднаинационалнаобавезаје
даопробанисценариопредупредимотакоштоћемонавремесхватитида
суЈарињеиБрњакнови„окидач”напуту„безалтернативе”,односнона
путуунационалнупропаст.Уколикотонесхватимо спасанамнема,анеманамнидржаве!
43) Каодруги назив запризнањеКосова званичнициЕУчестопоручујудајенеопходнода
„Србијанормализујеодносе са Косовом”или да„сарађујесасасуседима”,јерјетоусловза
европскеинтеграције.
21
Pusto{ewe Srbije
(4)
Како лешинари черупају српску „Трепчу”?
Даокупација„Трепче”изгледакаосасвимлегаланакт, постараосе
никодругинегоБернарКушнер,тадашњишефУНМИК-а. Наиме,годину
данапреупадау„Трепчу”,тачније25.јула1999.године,Кушнерједонео
уредбу којом:„УНМИКиманадлежностнадпокретноминепокретном
имовином(укључујућибанковнерачуне),исвакомдругомимовиномкојаје
власништво,илијерегистрованауимеСавезнеРепубликеЈугославијеили
РепубликеСрбије,акојасеналазинатериторијиКосова”.
* * *
СудбинанајвећегиндустријскогирудногкомплексауЕвропи -Комбината„Трепча”,којисепростиреујужнојсрпскојпокрајни,акојисеналази
подокупацијомиузурпацијом,јошувекјенеизвесна.Целокупнуимовину
„Трепче”илипакимовину„Трепчејуг”којомуправљајуШиптари,тзв.Косовскаповерилачкаагенцијаможесамоиницијативнодараспрода.АкорежимуБеоградунаставидаспава,аУНМИКилиЕУЛЕКСтаконештоаминују,Србијаћеиформалноостатибезсвоггиганта.Питањејесамокоће
у„черупању”имовине„Трепче”битибржи?Дали шиптарскевласти,УНМИКилисрпскоруководствоначелусаЈованомДимкићем?
Коодњихнајвишепустоши„Трепчу”токомпоследњедеценије,готоводајенемогућеизмерити.Свионидајусвојмаксимални„допринос”,не
билиизасебеоставилисамопепеоиуспоменуна„Трепчу”.Свакаконема
дилемедајестављањем„Трепче”подконтролуУНМИК-аиКФОР-а отпочетаприпрематеренадасенакраткорочномплануовајсрпскигигантуништи, а да се на дугорочном плану тотално преотме од Србије. Пошто је
уништавањедалекобржиилакшипроцес,имовина„Трепче”сепродајепо
багателнимценамаиарчинасвемогућеначине,алиотоменадлежниорганиуСрбијићутеисвемирнопосматрају.
Затојенеопходноуказатикако сесистематскипустошисрпска„Трепча”.
Кушнер спровео упад у „Трепчу”
Подсећањаради,„Трепча”јеокупиранајош14.августа2000.године,
кадаје,уранимјутарњимчасовима,око900припадникаКФОР-аопколи22
Ivan Nini}
ло,апотомиблокиралорадовогкомплексауЗвечану44).Подизговоромда
се„Трепча”усвомрадунијепридржавала„еколошкихстандарда”,уакцијиокупацијесуучествовалибритански,француски,данскиипакистански
војнициКФОР-а.ПрвојеизвршенупадутопионицуоловаукојојсупретежнобилизапослениСрби,азатимјеоко150војникаЕнглескогкраљевскогпукаупалоуТрепчинхотел„Звечан”.Наконпреузимањаиндустријскогкруга,извршенјеупадууправнузграду„Трепче”.
Истог јутра је УНМИК полиција извршила упад у звечански Радио
„С”,прекинулапрограмиодузелаопремузаемитовањерадијскогпрограма. Иначе,овојебиојединилокалнисервисинформисањанасрпскомјезику,ањеговозатварањејенаредиоСајмонХејзлок,тадашњиУНМИК-ов
комесарзамедије45).
Даокупација„Трепче”изгледакаосасвимлегаланакт, постараосеникодругинегоБернарКушнер,тадашњишефУНМИК-а. Наиме,годинуданапреупадау„Трепчу”,тачније25.јула1999.године,Кушнерједонео
уредбу46) којом:„УНМИКиманадлежностнадпокретноминепокретном
имовином(укључујућибанковнерачуне),исвакомдругомимовиномкоја
јевласништво,илијерегистрованауимеСавезнеРепубликеЈугославије
илиРепубликеСрбије,акојасеналазинатериторијиКосова”.Дакле,Кушнер је на примеру „Трепче” најбоље показао шта једна његова уредба
практичнозначизанашудржаву.„Оникојисууправљали„Трепчом”нису
успели...неколикољудијепрофитирало,докјезаједницапатила”,изјавио
јеБернарКушнер,наконпреузимања„Трепче”47).
Екологија - изговор за отимање „Трепче”
Познатоједа„великесиле”нерадеништанапаметиништаслучајно,
иотоменанајбољиначинсведочиизвештајтзв.Међународнекризнегрупе(МКГ),којијеобјављен уновембру 1999.године,подназивом„Трепча:
излазизлавиринта”.Међународнакризна групајеприватнаорганизација
коју,измеђуосталог,највишефинансирајуЏорџСорошиВладаСАД.ДосадашњапраксајепоказаладасеМКГбавилобистичким иобавештајноаналитичким пословима за потребе реализације стратешких, глобалних
интересаСАДињенихсавезника.УспорномдокументуМКГ пружаселогистичка подршка и дају се конкретне смернице и савети УНМИК-у да
штобржетребадапреузме„Трепчу”,узпланкакодатоучини.
ГлобалистиисрбомрсциизМКГпредлажуУНМИК-удакомисијаза
еколошкупроценуЗвечанаподнесеизвештајостањутамошњеопреме,и
дасенабазитогизвештајаблокирарад„Трепче”.„УНМИКиКФОРтребаподхитно да употпуностипреузмукомплекс„Трепча”,укључујућии
затварањееколошкиштетногпостројењауЗвечану”,препоручујесеуиз44)
45)
46)
47)
Извор:недељник„Време”,бр.502,19.8.2000.
Извор:„АИМ”Подгорица(www.aimpress.ch),25.8.2000.
Уредба,бр.1999/1,од25.7.1999.
Извор:лист„Гласјавности”,19.8.2000.
23
Pusto{ewe Srbije
вештајуМКГ.Такође,уизвештајуМКГсеистичедамеђународназаједницатребадапреузме„Трепчу”безобзиракојенавластиуСрбији.Међутим,уМКГсматрајудабибилобољедасетоучинидокјеСлободанМилошевићнавласти,какобионда„прогресивнаидемократскаопозиција”
могладазатооптужиМилошевића48).
Случајноилине,алиокупација„Трепче”јеизвршенабашпопрепорукамаизизвештајаМКГ такоштојефранцускаштампакрајемјула2000.године објавиласеријутекстоваонаводномтровањуоловомфранцускихвојникаКФОР-а.Затимје1.августаМинистарствоодбранеФранцускезатражилоод„свогчовека”БернараКушнерада„привременоорграничи”рад
„Трепчине” топионице у Звечану. Већ 8. августа, порпаролка УНМИК-а
СузанМануелјеизјавиладајенеколикоприпадникатемисијеотровано
оловом,јерјеконцентрацијаоловауваздуху,уЗвечануиоколини,„20путавећаоддозвољене”49).Резултатимерењаконцентрацијеоловауваздуху,одстране УНМИК-а,нисусепоклапалисарезултатимамерењасрпског
руководства,алибезобзиранато овајизговорјеискоришћензаокупацију
ипреотимање„Трепче”.
Коме окупирана „Трепча” пуни џепове?
Попреузимању„Трепче”УНМИКјеформираоадминистративнотело
подназивом„TREPČAKOSOVOUNDERUNMNIKADMINISTRATION”
којејепотомпреузелоингеренцијенадуправљањемсредствимапредузећа
(актива),докихпасивауопштенијеинтересовала(акцијскикапитал,обавезепремадобављачима,банкама,фондовима,фискалнеобавезе).ЗаглавногменаџераодстранеУНМИК-а првојепостављенJanBergstrom,апотом Charles C. Brown, Patrik Grman, Paul Nelles... Функционална подела
комбината извршенајенадваделаито:„Трепча-УНМИК-југ”(директор
НазмиМикуловици)и„Трепча-УНМИК-север”(директорЈованДимкић).
Наконтога скоросвиматеријалнофинансијскитоковисувршенипреконовопостављеногменаџмента(„Трепча-УНМИК”).
Из документа који носи ознаку „поверљиво”, а који је, у децембру
2004.године,сачињензапотребеУправногодбора „Трепче”,видиседаје
од октобра 2001. године ново руководство вршило продају гранулисане
шљакеиоловнепрашинекојасеналазилаукругуфабрике„Трепча-УНМИК-север”50).Продајаовог,какосенаводи„отпадногматеријала”,вршенајепоналогуглавног(страног)менаџера„Трепче”,ауциљу„чишћења
индустријскогкругауЗвечануодотпада”.Уговоресаценамаиколичинама,помоделуангло-саксонскогправа,потписиваоје,какосенаводи,набази„најбољепонуде”,искључивоглавнименаџер„Трепче”.
Продаја10.000t гранулисанешљакепоцениодсвега15DM/t(укупно:75.000 DM),извршенајефирми„Most-color”изБеограда,поуговору
48) Извештај,InternationalCrisisGroup(ICG),26.11.1999.
49) Извор:„АИМ”Подгорица(www.aimpress.ch),25.8.2000.
50) Документнемаслужбениброј.
24
Ivan Nini}
изоктобра2001.године51).Упериодуодфебруарадоавгуста2003.године,увишенаврата,извршенајепродајаоловнепрашинепредузећу„MetalHemico” из Шапца. Око 16.500 t је продато по цени од 42 USD/t, док је
15.751t продатапо цениод53,50USD/t,чимејеоствареназарадаодпреко
1,5милионаUSD52).Међутим,саговорникауторатврдидајенаовомпослукомбинат„Трепча”вишеструкооштећен,јерјепродајнацена гранулисанешљакеиоловнепрашинебилавишеструконижаодтржишне.
Имовину и сировине „на добош”
„Реалнаценагранулисанешљакејенатржиштуизносила25-30Еuro/t,
ау„Трепчи”је10.000t продатопоцениод7,5 Еuro/t,штозначидајепредузећеоштећенозанајмање175.000евра.Аштосетичепродајеоловнепрашине,њенатржишнавредностјебилаод4до7путавећауодносунаценупокојојјепродата,штозначидаје„Трепча”оштећеназа2,5милиона
евра.Прикупљањенајбољихпонудазаоткупгранулисанешљакеиоловне
прашинејевеликафарса,јерсеогласобјављујеулисту„Јединство”који
седистрибуирасамонатериторијиКосоваиМетохије”,тврди саговорник
аутора53).
Мојизвориз„Трепче”,откриваинтересантнедетаљеиизносидоказе
отомекакосесве,уконтинуитету,од2000.године,пљачкаикрчмиимовинанајвећегсрпскогкомбината.Каоглавногкривцазатонаводи Јована
Димкића,генералногдиректора„Трепча-УНМИК-север”:
„БезикаквенакнадеиодлукеУО,„Трепчино”грађевинскоземљиште,
устрогомцентруЗвечана,уступљенојеприватнимлицимаифирмама за
изградњустамбенихипословнихобјеката.Умеђувременујепродатиексклузивни„Трепчин”пословнипросторуБеограду(објектиодоко370м2),
Нишу(око100м2),Сарајеву(око200м2),КосовскојМитровици(око60
м2),каоибазензапливањеуЗвечану.Камиони,буложери,дробилицеи
друге грађевинске машине које су у власништву „Трепче”, уступљене су
појединимприватнимфирмама,којесупотомизводилерадовеуКосовској
МитровицииЗвечану,настамбенимзградама,факултетимаистудентским
домовима.Такосуупоследњих10годинаприватнициостваривалипрофит,а„Трепча”јебележилагубитке”открива саговорникаутора.
Зашто тужилаштво ћути?
ПрвипотезЈованаДимкићакадаје24.јануара2001.године изабранза
директора„Трепча-УНМИК-север”,биојесменаиотпуштањекомплетног
руководећегкадракојијеуправљаосвим„Трепчиним”погонима,рудницимаифабрикама54).Премамишљењусаговорника аутора,тојеучињенос
намеромдасеелиминишуинжењерииискусникадрови учијемприсуству
черупањеимовине„Трепче”небибиломогуће.Каоилустрацијузато,наш
51)
52)
53)
54)
Уговород12.10.2001.
Уговориод21. 2.2003;28.3.2003;4.8.2003;ианексиуговораод28.3.2003.и 19.8.2003.
СаговорникаутораИ. Нинића је Р.М, једанодбившихруководилацау „Трепчи”.
Одлукаоразрешењудужности,бр. 11,од 26.1.2001.
25
Pusto{ewe Srbije
саговорникпрецизноизносидетаљескандалознепродаје„Трепчиног”пословног просторауцентруБеограда.
„ДиректорДимкићјеовластиосвогпомоћникада,5.маја2005.године,потпишеиовериуговоризмеђу„Трепче”ипредузећа„Metal-Hemico”
изШапца окупопродаји229,29м2 пословногпросторауКнезМихаиловојулицибр.11-15(другиспрат)уБеограду.ТојеучиниобезодлукеУО
Комбината побагателнојцениодсвега70.000евра(2.200евра/1м2),чиме
је оштетио предузеће за најмање 350.000 евра. Никакав поступак јавног
оглашавања или лицитације није претходио продаји спорног пословног
простора.Даскандалбудевећи,изуговорапроистичедајекупацуобавезидаизносод70.000еврауплатинарачунЈединственесиндикалнеорганизације„Трепча”.Штаћеовајновацнарачунусиндиката?Наистиначин
преосталидугје,премауговору,требалоисплатитиу8једнакихрата,али
сенепрецизирајуроковиисплате”откривазаинтернетмагазин„Видовдан.орг”једанодбившихруководилаца„Трепче”.
О свим овим неправилностима и распродаји имовине и сировина
„Трепче”,путемдвекривичнепријаве,уфебруару2004.годинеиоктобру
2005. године,обавештенојеРепубличкојавнотужилаштвоуБеограду55).
Међутим,упркостоме,напори аутора даоднадлежногтужилаштвадобијеинформацијуштајепоспорнимпријавамапредузетоидалисезбогчерупања„Трепче”водибилокакваистрага,осталисубезуспеха.Споменута правосуднаинституцијамесециманеодговаранаписменизахтев,што
самопотврђујетезудаактуелнирежимигноришекриминалнадешавањау
„Трепчи”.Као дасуседржаваСрбијаирежимБорисаТадићадефинитивноодреклисвакогвидаборбезаочувањеипоновнооживљавањесрпске
„Трепче”!?
Шта о „Трепчи” каже статистика?
Поједине експертске процене говоре да је „Трепча” највећа регија у
свету по залихама олова, цинка и сребра. Укупне резерве олово-цинкове
руденатериторијиКосоваиМетохијеизносе51милионтона,одчегасе
само6,5милионатонапростиренасеверномделупокрајне.То значидасе
највећерезерверудепростируујужномделу(„Трепча-УНМИК-југ”)који
експлоатишу Шиптари. Само рудник „Стари трг” има резерве од око 28
милионатонаруде.Данасузминималнекапацитетерадесамодварудника„Трепче”усеверномделуКосовскеМитровице(БелобрдоиЦрнац).
Пренегоштоје„Трепча”палаподпротекторатУМНИК-а,подуправом државе Србије ратну 1999. годину обележила je производњом око
564.000 t олова и цинка. Примера ради, 1989. године, вредност извоза у
иностранствојеизносила120милионадолара.Овајкомбинатје1996.годинебионајвећијугословенскиизвозниксапродатомробомувредности
од чак 100 милиона динара. Најбољих година се у „Трепчи”, у просеку,
производило120.000t олова,50.000t цинкаи100.000t сребра.Завреме
55) Кривичнепријаве,од3. 2.2004.и5.10.2005.
26
Ivan Nini}
СФРЈу„Трепчи”јеископаванопреко1,5милионатонасироверудегодишње.Тадајебилоупошљеноскоро23.000радника,одчегаје18.500радника радило управо на Косову и Метохији, док данас у северном делу
„Трепче”радисвега1.300радника.ПроценешиптарскогМинистарстваза
економијуирударствоговоредагодишњаексплоатацијадобарау„Трепчи”можедадостигнеидо500милионаевра56).
Србија већински власник „Трепче”
Замршениспоровиокоимовинско-правниходносау„Трепчи”исубјекатакојиполажуправонавласничкиудеотрајугодинамауназад.Гледано
формално,власницикомбината„Трепча”су:ФондзаразвојРепубликеСрбије(66одсто),„Југобанка”(2,5одсто),„Беобанка”и„Прогрес”(заједно
2,5одсто)иЕПС (2одсто)57).Удруштвеномвласништвусеналази27одстоакцијакомбината,докјошдвестранекомпаније(француски„SCMM”
игрчки„MitilineosHolding”)тврдедаимајусвојвласничкиудео пооснову ранијих улагања. Процењује се да неизмирена дуговања комбината
„Трепча”премадомаћимистранимповериоцима,износеоко250милиона
евра!
56) Извор:недељникНИН,бр. 2568,16.3.2000.
57) Исто.
27
Pusto{ewe Srbije
(5)
ММФ „убија” српске банке
Планираномпродајомакцијскогкапиталадржавеупреосталих9домаћихбанака актуелнирежимБорисаТадићанесамодабеспоговорноизвршавајошједанунизуналогаММФ-а,већсеодриче17,7одстосадашњег
уделауцелокупномбанкарскомтржиштуСрбије,астановништвоипривредупрепуштаунемилостзападнимбанкама
* * *
Након5.октобра2000.годинемеђународнефинансијскеинституције,
међукојимадоминантнуулогуимајуММФиСветскабанка,преузимају
пунуконтролунадјавнимфинансијамаитржиштемкапиталауРепублициСрбији.Губитакфинансијскесувереностинашедржаве најпресеосетиоубанкарскомсекторукојијепредстављаонајважнијуокосницузаекспресниинеконтролисанипродорзападногкапиталауСрбију.Свејепочелокадасучетиривелике,домаћебанке(Беобанка,Југобанка,Инвестбанка,Београдскабанка),укојимаједржаваималавећинскоучешћекапитала,преко ноћинестале.Надњимаје4.јануара2002.године тадашњаДОСовавластпокренуластечајнипоступакитоподобијенимсмерницамаиу
координацијисаММФ-омиСветскомбанком58).Оревитализацијииевентуалној консолидацији ових гиганата ни једног тренутка није се размишљало,јертаконештонисудопуштале„газде”изВашингтона.Циљјебио
дасесаликвидацијомсвечетирибанкеотпочне тзв.„реформомбанкарскогсектора”уСрбији,којаћерезултиратипродоромзападнихбанакана
српскотржиштекапиталаитона„малаврата”.
Убрзопотомдржава,привредаистановништвоуСрбији,постајумасовнозависниодкредитних„услуга”западнихбанака,апостајуитаоци
папренихбанкарскихпровизијаи„зеленашкихкамата”.Осимштосистематскипоробљавајусвојеклијенте,западнебанкепотискујуигушераднеколицинемалих,односнопреосталихбанакачијијевећинскиилимањинскивласникРепубликаСрбија.Таквоотежавањеусловапословањадома58) Премадобијеним, усменимиписменим,инструкцијамаодстранеММФ-аиСветскебанке,стечајнипоступакјепокренула иводилаАгенцијазасанацијуиликвидацијубанака,
којомјетадауправљала ВеснаЏинић,деснарукатадашњеггувернераНБЈ М. Динкића.
28
Ivan Nini}
ћихбанакакојејепоследњихгодинаприсутно,самопредстављауводуреализацију „пакленог плана” који ће по налогу ММФ-а имплементирати
ВладаСрбије.Очемујезаправореч?
Наређено да банке оду „на добош”
Кадасеговориобудућимправцима„развоја”нашегбанкарскогсектора,извесноједајеопредељености„пажња”ММФ-а,Светскебанке,приватнихзападнихбанакаиактуелногполитичкогрежимауСрбији,концентрисананатодасеупотпуностизавршионоштојезапочетојануара2002.
године.Другимречима,„газде”изВашингтонасенећесмиритисведокне
„елиминишу” и последњи проценат власничког удела који наша држава
има,каомањинскииливећинскиакционар,упојединимбанкама.Утом
смислусеактуелнирежимБорисаТадића,утзв.„писмуонамерама”које
је3.децембра2009.годинеизБеоградаупућенодиректоруММФ-ауВашингтон,обавезаодаћеизвршитиприватизацијупреосталихбанака:„Државнивласничкиуделиубанкамабићеелеминисаничимтопостанемогуће”,наводисеуписмукојејепослатоММФ-у59).
У писму се даље објашњава да је „планирана приватизација четири
банкеувећинскомдржавномвласништвуодложеназбогнеповољнихуслованатржишту”,иистичесе:„Ипак,дојуна2010.годиненамеравамода
спојимобанку¢Поштанскуштедионицу¢ са¢ПривредномбанкомПанчево¢,
каоидаприведемокрајупреговоресприватниминвеститоромоприватизацији¢Credybank¢.Штосетиче¢Српскебанке¢,јошувекразматрамоопцијекојесунамнарасполагању.Узто,намеравамодадокраја2009.усарадњисаосталимакционаримадовршимодокапитализацијуКомерцијалнебанке.
Јасно је да су овакво условљавање „изнедрили” преговори српских
властиса„газдама”изВашингтона,кадајеистовременопостигнутдоговордаММФСрбијиодобрикредитнистенд-бајаранжманвредан2,9милијардеевра.Адајетоуправотако,индиректнојепотврдиоидржавнисекретаруМинистарствуфинансијаСлободанИлић(ДС):„ММФиСветска
банкасутражилидазатебанкеприпремимомереуслучајудадођедопреливањапроблемаизреалногсекторауфинансијскикакобисезналодали
ћемоћидаопстану.
Једнаодмерајестеимеђусобноприпајањетихбанака.Алиниконије
рекаодатоморадасеуради”,објасниојесвојевременоСлободанИлић60).
Онубеђујекакотобож„СветскабанкаиММФнежеледабилокоја банка
дођеупроблем”:„ЗатосутражилиодСрбиједа предузмемередадржавнебанке којенемајумогућностдаседокапитализујукаоприватне,недођуунезгоднуситуацијуиодуустечај,штобиподоминоефектумоглода
сепроширинасведруге”,кажеСлободанИлић.
59) Писмо о намерамаобјављенојенавебсајту НароднебанкеСрбије.
60) Извор:лист „Политика”,12.8.2009.
29
Pusto{ewe Srbije
Како распродати девет банака?
Власничкаструктураактуелнихбанакакојепослујунасрпскомтржиштукапиталајетаквадасечак20банаканалазиувећинскомстраномвласништву,5банакаувласништвустранихидомаћихправнихифизичких
лицаи9банакаукојимаучешћекапиталаимаРепубликаСрбија61).Продајомдржавногкапиталау9банакадржавасе повлачисабанкарскогтржишта,атодругимречимазначидагуби17,7одстосадашњегуделауцелокупномбанкарскомтржиштуСрбије.Инесамото,већцелокупнобанкарскотржиштеСрбије,становништвоипривредупрепуштаунемилост
западнимбанкама.СобзиромнатодајеречоуцениММФ-а,вишенепостојидилемадалићесеприватизацијаускоријевремереализовати,већсе
намећепитањеначинанакојићетобитиучињено.УВладиСрбијејош
увекнемајуодговорнаовопитање,нитиједефинисанајаснастратегијапо
којојћесевршитипродајамањинскихивећинскихпакетаакцијаспорних
банака. По првобитној препоруци ММФ-а Влада Србије је још крајем
2008.годинепланиралада,радилакшеибржепродаје,спојичетиривеликеуједнубанку,пајестимувезиурађениелаборатодстранеАгенцијеза
осигурањедепозита.
Планирано је било спајање „Српске банке” (96,5 одсто у државном
власништву), „Поштанске штедионице” (63,7 одсто), „Привредне банке
Панчево” (92,9 одсто) и „Креди банке” Крагујевац (55,1 одсто). Од овог
планасенапрасноодустало,арежимјеса„Новомкредитномбанком”из
Словеније започео преговоре о продаји „Креди банке”. „Креди банка” је
2009.годинузавршиласагубицимаод475,7милионадинара.Штосетиче
„Поштанскештедионице”и„ПривреднебанкеПанчево”,ВладаСрбијеје
ујануару2010.годинеформалноодобрилањихово спајање,али дотоганиједошло,иакојеодтадапротеклошестмесеци.Кодовефузијепроблематичнојетоштоје¢ПривреднабанкаПанчево¢ пословну2009.годинузавршиласагубицимаод1,9милијардединара,докје„Поштанскаштедионица”оствариладобитод1милијардуу55,6милионадинара62).Дакле,добитједнебанкеједовољназапокривањесамополовинеукупнихгубитака
другебанке,пасеонданамећеоправданопитањезаштоиод„Поштанске
штедионице”правитигубиташаиобезвредитињенувредностпредпотенцијалнимкупцима!?
Синхронизовано ММФ и EBRD
Судбина„Српскебанке”63) којајетакођеувећинскомвласништвудржаве(96,5одсто)јошувекнијепозната.Овабанкајесведо2009.године
позитивнопословала,даби2009.годинуокончаласагубицимаод280,3
милиона динара. Кроз медије су се провлачили неки наговештаји да би
управоспоменутабанкамогладапостанедржавнаразвојнабанка.Међу61) Извор:Агенција заосигурањедепозитаРС.
62) Извор:финансијскиизвештајибанака,регистрованиуАгенцији за привреднерегистре.
63) Претходниназив:„YUgarantbanka”.
30
Ivan Nini}
тим,наоваквемаркетиншкепричережиманетребанаседати,јерјеготово
немогућедаћеММФ,након10годинаразарањасрпскогбанкарскогсектора,допуститинашојдржавидаимасвојуразвојнубанку.ПолитикаММФаиСветскебанкесесводинапростуекономскурачуницукојагласи:зашто
бисте виуСрбијикредитираливашупривреду,кадасмомитусасвојим
банкама и својим каматама!? Да међународне финансијске институције
„грабе”иприсвајајузасебесвеоноштоунашојдржавииманекаквувредност,очигледнојенапримеру„Комерцијалнебанке”укојојнашадржава
имаимпозантанвласничкиудео(42,6одсто).
„Комерцијалнабанка”је2009.годинеоствариладобитод1,8милијардидинара,асемтогајеповеличинибиланснеактиве насрпскомтржишту
капиталазаузеладругоместо,саучешћемод9,96одсто(прваје„БанкаИнтеса”са14,83одстотржишногудела).Удецембру2009.године представници Европске инвестиционе банке (EBRD), која иначе има власнички
удеоод25одстоу„Комерцијалнојбанци”,потписалисусарежимомуСрбији уговор о докапитализацији „Комерцијалне банке” са 120 милиона
евра.Наовајштеточинскиуговор,потписјеуимеВладеСрбијеставила
министаркафинансијаДијанаДрагутиновић.Њимесеперфиднопредвиђа
даСрбијаможедазадржисвојвласничкиудеоод42,6одстоу„Комерцијалнојбанци”,алиузусловдаунареднетригодинетакођеобезбединовац
задокапитализацијуитоуистомпроцентууодносунавласничкиудео64).
Међутим,какојеналогММФ-адаСрбијараспродасвојевласничкеуделе
убанкама,асемтогадржаванећебитиустањудаобезбедиреалнеизворе
финансирањазадокапитализацију„Комерцијалнебанке”,јасноједадефинитивноостајемоибезовебанке.
Стране банке „пожељни” купци
Семнаведенихпетбанака,режимуСрбијићепоналогуММФ-аморатидапродамањинскевласничкеуделекоједржаваимаупреосталечетирибанкеитоу:„Јумбесбанци”Београд(21,2одсто),„Агробанци”Београд(20одсто),„Привреднојбанци”Београд(19,4одсто)и„Чачанскојбанци”Чачак(38,8одсто).Кадајеречо„Чачанскојбанци”,нетребаискључитимогућностдаEBRDзабагателуодСрбијепреузмеакције,собзиромна
то да ова међународна финансијска институција већ поседује 24,9 одсто
власничкогуделаспоменутебанке.Међутим,засадаипакнијепознатокоме,кадаипокојојценићедржавапродатисвојеакцијеунаведенимбанкама.Увекпостојиризикдаћеакцијепрепродајебитиобезвређене,ато
нарочитопостајенеминовностуколикорежимуђеудиректне,тајанствене
и нетранспарентне преговоре са фаворизованим купцима. Досадашња
праксаприватизацијебанаканатржиштукапиталауСрбији јепоказалада
режим Бориса Тадића обично фаворизује стране купце, односно стране
банке.
64) Видетипоглављауовој књизи:„ПакленипланзапродајуКомерцијалнебанке”и „Комерцијалнабанкаиопасненамерережима”.
31
Pusto{ewe Srbije
Такојефебруару2005.године„Јубанка”изБеоград(88,6акцијскогкапиталаза152милионаевра)продатагрчкој„Alphaбанци”,докјеујулу
2005. године„Новосадскабанка”изНовогСада(83,2одстоза73,1милионевра)продата„Ерстебанци”изАустрије.Ујулу2005.године„Новој
љубљанскојбанци”изСловенијепродатаје„Континенталбанка”изНовог
Сада(98,4одстоза49,5милионаевра),докјеумарту2006.године„Нишка
банка”изНиша(89,3одстоза14,2милионаевра)продата„ОТПбанци”из
Мађарске.Крајемјула2006.године,банци„СанПаолоИМИ”изИталије,
продата је „Панонска банка” из Новог Сада (87,3 одсто за 140 милиона
евра). У децембру 2006. године „Националној банци Грчке” продата је
„Војвођанскабанка”изНовогСада(99,4одстоза385милионаевра).Дакле,управоовиаргументиизминулогпериодаговореданеманикаведилемедаћеубрзоусвих9банакаакцијскикапиталкојипоседујеСрбија,
преузетиискључивостранебанке.
32
Ivan Nini}
(6)
Паклени план за продају „Комерцијалне банке”
Премаодредбамауговораодокапитализацији„Комерцијалнебанке”,
којије17.децембра2009.годинепотписанизмеђуРепубликеСрбијеимеђународнихфинансијскиинституцијакојејепредводилаEBRD, нашадржава је у обавези да, најкасније до 31. децембра 2015. године, спроведе
приватизацијуитимеостанебезвласничкогуделау„Комерцијалнојбанци”.
* * *
Бренднационалногсрпскогбанкарства-„Комерцијалнабанка”а.д.јеу
београдском„BelExpocentru”,19.октобра2010.године,прославиласвој
рођенданичетиридеценијепостојања.Са700.000клијената,1,2милиона
активнихрачуна.Капитал„Комерцијалнебанке”,премаречимањеногменаџмента,премашује300милионаевра,аштојепозиционираусамврх
банкарскогтржиштауСрбији65).
Овабанкаобављасвојепословањепрекомрежеод35филијалаи270
експозитуранатериторијиРепубликеСрбије,априсутнајеиуземљама
регионапрекосвојихбанакауЦрнојГори,БиХ,каоиуЕУ,прекопословнејединицеуФранкфурту.Осимтога,„Комерцијалнабанка”јепочетком
2010.годинеприкупиладевизнуштедњуодмилијардуевра,дабиистатокомгодинебилаувећаназадодатних150милионаевра66).
Коликоје„Комерцијалнабанка”,каогигантнабанкарскомтржишту
Србије, интересантнасастановиштагеостратешкогпозиционирањамеђународнихфинансијскихинституција,најбољесведочичињеницадаје,поредРепубликеСрбијеималихакционара,власничкиудеоуњојнавеома
перфидан начин приграбила управо Европска банка за обнову и развој
(EBRD).
65) Према подацимаАгенцијеза осигурањедепозитаРС, на дан31. 12.2009.године,Комерцијалнабанкаимаучешћеод9,50одстоу банкарскомсекторууРепублициСрбији(мереноукупномактивом)икаотаквазаузимадругоместо, докјенапрвомместубанка Интезаса 14,83
одстотржишногудела.УчешћеКомерцијалнебанкеуукупним депозитимабанкарскогсектора
износи12,85одсто, докјеучешћебанкеукапиталу 6,09одсто.
66) Цитиранопремаизјави ИвицеСмолића,председникаИОКомерцијалнебанке (Извор:агенцијаБета,20. 10.2010).
33
Pusto{ewe Srbije
Динкић увео EBRD у „Комерцијалну банку”
Наиме,јоштоком2005.годинеEBRDјеизразилаинтересдаизврши
докапитализацију„Комерцијалнебанке”итоувисиниод25одстоакцијскогкапитала.Упреговоримасасрпскимвластима,представнициEBRDасуобавезалида„Комерцијалнојбанци”,осимулагањаукапитал,„пријатељски”обезбедедодатнефондовеувидудугорочнихинвестиција.Речје
осредствимазафинансирањепрограмастамбенихкредита,кредитамалим
и средњим предузећима и извозних послова Републике Србије. Након
спроведенихпреговора,27.марта2006.године потписанјетзв.„УговоракционараизмеђуРепубликеСрбијеиEBRD-а”67).УговорсупотписалитадашњиминистарфинансијаРепубликеСрбијеМлађанДинкић,финансијскидиректорEBRD-аКуртГајгер,председникипотпредседник„Комерцијалнебанке”а.д.ИвицаСмолићиПредрагМихајловић.Већ13.јуна2006.
године,EBRDјенарачун„Комерцијалнебанке”уплатилаизносод70милионаевра.Наконспроведенедокапитализације,РепубликаСрбијајеидаље остала највећи појединачни акционар „Комерцијалне банке” са власничкимуделомод40,31одстоукупноемитованихобичнихакција,докје
EBRDпосталадругинајвећиакционарсауделомод25одстоакција.Затим
сувластиуСрбијииEBRDусагласилитзв.„Бизнисплан¢Комерцијалне
банке¢ запериод2006-2009”,којимјепланиранадокапитализацијабанкеу
износуод100милионаевраутоку2007.године.
Наредна,планиранадокапитализација„Комерцијалнебанке”јеизвршена,алинетоком2007.годиневећујануару2008.године,итоса48милионаевра,уместоса100милионаевракакојетопрвобитнобилопројектованоБизниспланом.Саједнестране,ускладусазакључкомВладеРепубликеСрбије68),изсредставабуџетаРепубликеСрбије,извршенадокапитализација„Комерцијалнебанке”уизносуод3милијардеи250милионадинара(прематадашњемкурсу:око38,9милионаевра).СадругестранеEBRDјеучествовалаудокапитализацијиса633,4милионадинара(прематадашњемкурсу:око7,6милионаевра),узпоштовањеограничењафинансијскогулагањадо25одсто.Каоизговориразлогзбогкоганијебило
могућедаРепубликаСрбијаизвршидокапитализацију„Комерцијалнебанке” у планираном обиму, наводи се „буџетско ограничење”. А услов
EBRD-азаулагањеукапитал„Комерцијалнебанке”иостварењеинвестицијејебиодасеинвестицијипридружијошнајмањеједанинвеститор.Под
изговоромглобалнефинансијскекризенијебилоинтересовања заулагање
одстранеприватнихинвеститора,алијезаинтересованостзазаједничко
улагањесаEBRDпотврђенаодстранемеђународнихфинансијскихинституција,ито:IFCCapitalization(Equity)FundL.P.,DEGиSwedfund69).
67) УговорјекодEBRD-a заведенподоперативномбројем:36322,док јеуМинистарствуфинансијаРСзаведенподбројем:48-00-43/2006-01.
68) ЗакључакВладе РС,бр.422-235/2008,од24. 1.2008.
69) ЦитиранопремаИзвештајуорадуАгенцијезаосигурањедепозитаРСза2009.годину(мај
2010).
34
Ivan Nini}
Докапитализација без преке потребе
ВластиуСрбијисуприхватилеиумарту2009.годинезапочелеистовременепреговреодокапитализацији„Комерцијалнебанке”сасвачетири
потенцијалнаинвеститора.ПретходнојеВладаРепубликеСрбијесвојим
закључком70) изфебруара2009.године именоваладелегацијузапреговоре. Након обављених преговора, Влада је својим закључком (који носи
ознаку:„строгоповерљиво”)71) изсептембра2009.године,усвојиладокуменаткојипредстављакључнеелементеиусловеинвестиције.Наконсвих
овихактивности билојејаснодаћесеприступитиновојдокапитализацији„Комерцијалнебанке”,аштоје уделоспроведеноудецембру2009.године.Тачније17.децембра2009.године,узградиВладеСрбије потписан
јеуговоракционараодокапитализацији„Комерцијалнебанке”уизносуод
120 милиона евра. Уговор су потписали министар финансија Републике
СрбијеДианаДрагутиновић,представник EBRD-а ПитерРајнигер,представник Међународне финансијске корпорације IFC при Светској банци
ЂованиДанијел,представникDEG-DeutscheInvestitions-undEntwicklungsgesellschaftmbHАндреасЗајслер,представникSwedfundInternationalAB
Гунила Нилсон и представник „Комерцијалне банке” Ивица Смолић72).
Овогпутадокапитализација„Комерцијалнебанке”јеспроведенаметодом
емисијепреференцијалнихакција,безобјављивањајавнепонуде,итоунапредпознатимкупцима.Споменутечетиримеђународнефинансијскеинституцијесупосталевласници479.819преференцијалнихакција,којесе
већ1.јануара2013.годинемогупретворитиуобичнеакције.
Наконпотписивањауговораокапитализацији„Комерцијалнебанке”,
министарка финансијаДианаДрагутиновић изразилајеочекивањедаће
финансијскасредствабитиуплаћенадокраја2009.године,штосениједогодило73).Средстваод120милионаеврасууплаћена„Комерцијалнојбанци”тек19.јануара2010.године,итојепремазваничнимподацимадруга
највећадиректнаинвестицијау2010.годиниуРепублициСрбији74).Према речима министарке Драгутиновић „¢Комерцијална банка¢ није имала
проблемасаликвидношћу,алијебилопотребезаповећање њеногкапитала,какобисеодржалостабилнопословањеидинамикараста”.МинистаркајетакођеобјасниладаСрбија„имамогућностдаунареднетригодине
извршидокапитализацијуитакозадржисвојеучешћеубанцикојеизноси
42,6одсто”75).Двамесецапренегоштојеуговородокапитализацијиуопште и био потписан, министар економије и регионалног развоја Млађан
ДинкићјерекаодаћевисинакапиталакојићеСрбијаморатидауложиу
70) ЗакључакВладеРепубликеСрбије,бр.422-1380/2006,од26. 2.2009.
71) ЗакључакВладеРепубликеСрбије,бр.Строгопов:00-375/2009,од17. 9.2009.
72) УговорјекодEBRD-aзаведенпод оперативном бројем:39251,кодIFC-a каоинвестиција
број:27803,докје уВладиСрбијезаведенпод бројем:05-422-8372/2009-1,од 17.12.2009.
73) Извор:вебсајтВладеРепубликеСрбије,17.12.2009.
74) Извор:„Емпортал”,20.10.2010.
75) Извор:портал„Каматица”,18.12.2009.
35
Pusto{ewe Srbije
„Комерцијалнубанку”,зависитиодвременаукомесеуплатаизврши.„Тренутнонемамоновцазауплату”,рекаојеДинкићидодаодаби„90милионаеврабилодовољнодасезадржиистиудео,уколикобиСрбијаодмахдалановац”76).ИндикативноједаДинкићтомприликомнијепрецизираоо
коликоновцасеради,већјесаморекао:„каковремебудеишло,бићенам
потребанвећиизнос”.ПремаДинкићевимречима„Владаћеузависности
одбуџетскеситуацијеодлучитикадаћедауплатисвојдео,причемуможе
дауплаћујеутраншама”.
Иза докапитализације крије се приватизација
Дасеовденерадиокласичнојстранојинвестицији,нитиотзв.приватно-јавномпартнерствудржавеимеђународнихфинансијскихинституцијакојепредводиEBRD,већдајеречонајгнуснијојмогућојпреварии
подметачини,најбољесведочеодредбеизпотписаногуговораодокапитализацији„Комерцијалнебанке”.Безобзиранатоштојепрошлогодинуданаодњеговогпотписивања,режимуСрбијинијејавнообелоданиоовајдокумент,нитисеонуелектронскомобликуможепронаћинавеб-сајту било
коједржавнеинституције.Ауторовеанализеје,ускладусаЗакономослободномприступуинформацијамаод јавногзначаја од Агенцијезаосигурањедепозита прибавиотекстуговораидокументакојапредстављајуњеговепратећеприлоге77).Пажљивоманализомодредабауговора стичесенедвосмисленизакључакдасеподмаском„докапитализације”кријесамоједанциљмеђународнихфинансијскихинституцијакојепредводиEBRD,а
то је: приватизација „Комерцијалне банке”. Другим речима, стављањем
потписанауговоррежимуСрбијијеприхватиода предузменизприватизационихактивностидо31.децембра2015.године,односноданајкасније
до30.јуна2017.године РепубликаСрбијавишенамавласничкуиуправљачкуконтролунад„Комерцијалномбанком”.
Спорниуговорјеуформинацрта усвојензакључком78) ВладеРепубликеСрбијеод3.децембра2009.године,аовлашћењезањеговопотписивањеуимеВладе,каозаступникРепубликеСрбије,добилајеминистаркаДианаДрагутиновић.Каодругиакционари,односнопотписнициспорногуговора,наводесе:IFCCapitalization(Equity)Fund,L.P.,командитно
друштвоизДелавера,основаноодстранеМеђународнефинансијскекорпорацијеускладусазаконимадржавеДелавер(САД);DEG-DeutscheInvestitions-und Entwicklunsgesellschafi mbH, финансијска институција која је
формирана и која постоји као друштво са ограниченом одговорношћу
сходнозаконимаСРНемачке(регистрованоуТрговинскомрегистру,при
локалномсудууКелну,подматичнимбројем:ХРБ1005);SwedfundInternational AB, друштво са ограниченом одговорношћу које је формирано
сходнозаконимаШведске;иЕвропскабанказаобновуиразвој(EBRD) 76) Извор:агенцијаБета,14.10.2010.
77) Предметоприбављању копије уговора у Агенцијизаосигурањедепозита,бр.984/10.
78) ЗакључакВладеРепубликеСрбије,бр.422-8030/2009-1,од3.12.2009.
36
Ivan Nini}
међународнаорганизацијаформиранауговором.Утекстууговора свечетиримеђународнефинансијскеинституцијесуозначенезаједничком,скраћеномодредницомМФИ(удаљемтекстуовеанализе:МФИ).
Упреаамбулиспорногуговорасеистиче:(а)дасу„Комерцијалнабанка”иМФИсклопилеуговорзауписодређеногбројаконвертибилнихпреференцијалнихакцијау„Комерцијалнојбанци”;(б)даРепубликаСрбија
признаједауписконвертибилнихпреференцијалнихакцијаодстранеМеђународнихфинансијскихинституцијасходноУговоруоуписуимазациљ
даомогућициљприватизације„Комерцијалнебанке”;(ц)даМФИпризнајудајециљРепубликеСрбиједаприватизује„Комерцијалнубанку”,како
јенаведеноу„СтратегијизауправљањеакцијамабанкеувласништвуРепубликеСрбијезапериод 2009-2012”којујеусвојилаВладаРепубликеСрбијеумају2009.годинеидоставилаМеђународноммонетарномфонду;и
(д)даРепубликаСрбијаиМФИнамеравајуда„Комерцијалнубанку”треба развијати као банкарску групацију која послује на комерционалним
основама и којом се управља на бази здравих пословних принципа и да
требадаодржаваипроширујесвојупозицијукаоводећабанканатериторијаманакојимапослује.Дакле,изсамепреамбулеуговорасевеомајасно
видиискрена,штеточинсканамераМФИкојепредводиEBRD,доксетакванамераујавностиСрбијепрезентираискључивокаограндиозни инвестиционирезултатактуелногполитичкогрежима.
Тихо преузимање управљачких права у банци
Сходноуговору „Комерцијалнабанка”једужнадаМФИињиховим
професионалнимсаветницима(укључујући,безограничења,правногсаветника,омбудсманасаветниказапоштовањепрописаирачуновође),омогући„пунприступидамогудадобијупримеркесвихдокуменатаиинформацијаувезисаГрупом,укључујућињенекњигеиевиденције,идамогу
даразматрајутаквадокументаиинформацијесадиректорима,руководиоцимаидругимфункционерима”(члан3.„пословањеКомерцијалнебанке”,
одељка3.01„пословање”,одредба:К).Асходнопрецизнодатимдефиницијама изуговора(члан1.„дефиницијеитумачења”,одељак1.01.„дефиниције”),термин„Група”усамомтекстууговоразначи:Комерцијалнабанка,њеназависнадруштваисвисубјектиукојимаимаповремено(директноилииндиректно)25иливишепроценатауделаукапиталуилигласачкимправима79).Дакле,овомодредбомМФИкојепредводиEBRD,стичу
потпуни увид у све трансакције, укључујући личне податке поверљиве
природеи финансијскетрансакцијекојеимајуправнаифизичкалица,односноклијентиКомерцијалнебанке.
Упогледусаставаорганауправљања уговорпредвиђадаУправниодбор„Комерцијалнебанке”(УО)има9члановаитосведоксуРепублика
79) Комерцијалнабанка имаучешћеувласништвуудвазависнаправналица–банке:Комерцијалнабанкаа.д.Будва(100%) иКомерцијална банкаа.д.БањаЛука(99,99%).Банка јеоснивач
Друштвазауправљањеинвестиционим фондовимаComBankInvestа.д.Београд.
37
Pusto{ewe Srbije
Србија и свака МФИ акционари и све док поштују императивно српско
право.УтомсмислуРепубликаСрбијаимаправодапредложи3лицауУО
„Комерцијалнебанке”каоипредседавајућег,„атајпредлогћебитиприхватљивзаМФИ”.Међутим,уколиконаданипосле1.јануара2013.године,РепубликаСрбијаимаакцијекојесуједнакенаконверованојберзи,испод33одстогласачкихправау„Комерцијалнојбанци”,имаправодапредложи2лицауУО„Комерцијалнебанке”.Такође,утом случајућепредседавајућег УО,изредовачлановаУО,предложитиРепубликаСрбија,међутимовогпута„тајпредлогморабитиприхватљивзаМФИ”(члан3.„пословањеКомерцијалнебанке”,одељак3.03.„чланствоипосматрањерадаУправногодбора”).Дакле,уколиковластиСрбијенеизвршедокапитализацијузакојујеостављенрокод3године,власничкиудеодржавеу„Комерцијалној банци” неспорно опада, што аутоматски доводи до губитка
досадашњеаутономијеуизборулицакојебиобављалофункцијупредседникаУОбанке.
„Република Србија је сагласна да без претходне писане сагласности
свакепојединачнеМФИнећеповећаватисвојдиректнивласничкиудеоу
„Комерцијалнојбанци”изнад42,6проценатаобичнихакција,нитииндиректнопосредовањеобичнихакција,набројкојијевећиодобичнихакцијакојеонаиндиректноимасадатумомовогуговора”,наводисеууговору.
Каоизузетакмогућегодступањаодовогправила предвиђасеунапреддоговоренадокапитализација,каоиобавезујућаситуацијакојабиевентуалнопроизашлаизодредабаЗаконаоспасавањубанака,ускладусаправом
СрбијекојејеРепубликаСрбијаусвојилаиликојеможедаусвоји.Међутим, у таквој ситуацији Република Србија би била обавезна да омогући
сразмерноучешћеМФИусвакомповећавањукапиталаилиопреносуакцијазаМФИ.Јошједанизузетак,односноевентуалноповећањеакцијау
користРепубликеСрбијеједопуштеноитонаосновуправнообавезујућих
и коначних решења или пресуда одговарајућих судова или арбитражних
већа.Међутим,утаквојситуацији РепубликаСрбијаје„дужнадаучини
свештојеуњенојмоћикакобипродалавишакприбављенихакцијачим
тобудепрактичноизводљиво”(члан4.„обавезе”,одељак4.03.„учешће
Републике Србије”). Дакле, без обзира што Република Србија, формално
гледано, има већи власнички удео у „Комерцијалној банци”, МФИ које
предводи EBRD, од дана потписивања спорног уговора, онемогућиле су
државууевентуалнојкуповиниистицањудодатнихвласничкихакција.
Припремљен бланко образац за приватизацију
РокизуговоракојијеостављенРепублициСрбијизадокапитализацију садашњег власничког удела у „Комерцијалној банци” је 31. децембар
2012.године.Тојекрајњидатумзауписдо356.056конвертибилних,пре
преференцијалних,акцијазаплаћањеуготовиниценеуписазаРепублику
Србију.Минималнаценапокојојједржаваумогућностидаизвршидокапитализацију,односноуписје23.759динаразасвакуконвертибилнупре38
Ivan Nini}
ференцијалнуакцију.СвакоодлагањедокапитализацијезаРепубликуСрбију увећаванаведенуценуитопостопиод15одстопроценатагодишње
(члан4.„обавезе”,одељак4.06„УписРепубликеСрбијезаконвертибилне
преференцијалнеакције”). Такођезавремеовогтрогодишњег„lock-up”периода,којирежимуСрбијикористизапремишљањедалићеилинећедржаваинвестирати,уговорпрописуједаниједанакционарнећепродавати,
пренети,ставитиподтеретилинадругиначинотуђитибилокојуодакција„безпретходногписаногодобрењадругихакционара”.Утомконтексту
сенамећелогичкизакључакда,шторежимуСрбијивишеодлажедокапитализацију„Комерцијалнебанке”(сразмерносвомвласничкомуделу),висина обавезне инвестиције се увећава сваке године за 15 одсто. Како је
„lock-up”период3године,тозначидајеинвестиционаобавезазаРепубликуСрбијуудецембру2010.године(тренутно)увећаназа15одсто,докће
удецембру2011.годинебитиувећаназа30одсто,аудецембру2012.годинезачак45одсто.
Уговордефинишетзв.„lock-up”периодкаопериодкојипочиње датумомзакључењаспорногуговора,17.децембар2009.године,изавршавасе
31.децембра2012.године.Овајпериодсеизузетноможепродужитидо31.
децембра2014.године,услучајудаРепубликаСрбија доставиМФИобавештењеоприватизацијиКомерцијалнебанкедо31.децембра2012.године.АуколикоМФИприхватезаједничкиприватизациониплан,„lock-up”
периодћесепродужитидо31.децембра2015.године,односнододатума
којибудедоговорензазавршетактзв.„Заједничкогприватизационогплана”(Члан5.„преносакција”,одељак5.01.„задржавањеакција”).Свеово
самопотврђује тезуизпреамбулеуговора,атоједајесуштинскициљи
намераМФИкојепредводиEBRD,дасеприватизује„Комерцијалнабанка”. Дакле, шта се крије иза уговора о докапитализацији „Комерцијалне
банке”иколикојеовајдокументштетан поРепубликуСрбију,најбољеговоритекстизјаве,односнообавештењаоприватизацијикојичинисаставнидеоспорногуговора,односноњегов„прилогбр. 4”.
Наиме,МФИкојепредводиEBRDсуизрадилешаблонобавештењао
приватизацији„Комерцијалнебанке”,којивластиуСрбијисамотребада
прекуцају -препишунајкасниједо31.децембра2012.године,дапотпишу
иупутенаадресуодређенеМФИ.„Угорњемдесномуглутребаставити
меморандумРепубликеСрбије”,исподуписатидатум,затимадресуинституцијепримаоца:„EBRD/Fond/DEGiliSwedfund”,каопредметнаписати
„Веза: Обавештење о приватизацији Комерцијалне банке а.д. Београд” и
преписатиследећитекст:„Поштовани,РепубликаСрбијаовимпутемобавештаваМФИданамеравадаизвршиприватизацију¢Комерцијалнебанке¢
а.д.Београд,атимеисходприватизациједабудедаРепублика Србијавишенећеиматиконтролунад¢Комерцијалномбанком¢ (какоједефинисано
уУговоруАкционараод(...)измеђуосталих,МФИиРепубликеСрбије)са
датумомод31.децембра2015.годинеилипрењега”.Накрајутребанаписати„Споштовањем”узнапоменуаутораовогдокумента:„потписујеодговарајућиминистаруВладиРСуимеРепубликеСрбије”.
39
Pusto{ewe Srbije
Дефинисана садржина тзв. Приватизационог плана
Објективноговорећи,најзначајнијидеоуговорасеодносинадетаље
приватизације„Комерцијалнебанке”,тесеутомконтекступрецизирада
ће акционари „међусобно сарађивати на стварању услова потребних за
успешнуприватизацију¢Комерцијалнебанке¢ до31.12.2015.године”.„Радиостварењаовогциља РепубликаСрбијаћеучинитисвештојеуњеној
моћикакобисачинилаиреализовалазаједничкиплан(Заједничкиприватизациониплан)запродајуакцијаувласништвуакционарајавнимтендером или јавном понудом, у циљу привлачења квалификоване понуде за
приватизацију”,наводисеууговоруидаљедодаје:„Акционарисусагласнидаангажујуугледнумеђународнуфирмузапружањепрофесионалних
услуга,каоштојеугледнамеђународнаинвестиционабанкаилирачуноводственафирма(Заједничкифинансијскисаветник),којаћепружитисаветеувезисаЗаједничкимприватизационимпланом”(члан5.„преносакција”,одељак5.06„приватизација”).
СпорнимуговоромсепредвиђајутакођеиелементикојеЗаједнички
приватизациони план, без ограничења, треба да садржи и то: поступак,
предности/недостаци за„Комерцијалнубанку”иприкладностразличитих
методаприватизације,укључујућиитржишнупродајустратешкоминвеститоруиједнујавнупонудуилинизјавнихпонуданамеђународнопризнатој берзи или и/или на BELEX/u; процену вредности „Комерцијалне
банке”; промене у структури корпоративног управљања „Комерцијалне
банке”,којесупотребнеуоквируприпрема запотенцијалнуприватизацију „Комерцијалне банке”; прописе који могу да утичу на приватизацију
„Комерцијалнебанке”;спровођењеприватизације,идентификацијупотенцијалнихинвеститора,реализацијукампањеипрезентације,припремуинформаторазапотенцијалнеинвеститоре,израду свихуговорнихдокуменатаиобезбеђивањеусаглашеностисвихпонудасакритеријумимаквалификованости(члан5.„преносакција”,одељак5.06„приватизација”,тачке
„а”и„b”).Дакле,овеодредбеуговорасведочеотомедаћережимуСрбијибитиуобавезида сасвојимменторимакојепредводиEBRD,усагласи све формалне и маркетиншке елементе приватизације „Комерцијалне
банке”.Другимречима,српскевластићебитиприморанеда,безпревише
опирања,„скроје”тендерзаприватизацију„Комерцијалнебанке”итопо
мериидиктатуМФИкојепредводиEBRD.
Одређени рокови за избор приватизационог саветника
Уговором се даље предвиђа да су акционари „дужни да обезбеде да
¢Комерцијалнабанка¢ платихонорарзаангажовањезаједничкогфинансијскогсаветникаињеговетрошкове”идодаје:„акционарисусагласнидасве
наградеЗаједничкомфинансијскомсаветникузауспешнообављенпосао
одбијајуодбрутоприходапродаје,сразмернопродатимакцијама”.Такође,
акционари„прихватајударадесазаједничкимфинансијскимсаветникоми
дасесањимконсултујуувезисаЗаједничкимприватизационимпланом”
40
Ivan Nini}
(члан5.„преносакција”,одељак5.06„приватизација”,тачке„c”и„д”).
Међутим,коликајежурбадасеуприпремнефазеприватизације„Комерцијалнебанке”кренештопре,говореследећеодредбеуговора:„РепубликаСрбијаћеМФИдо20.јуна2011.годинедоставитинацртпредлога
пројектног задатка за ангажовање заједничког финансијског саветника
(...)”,„РепубликаСрбијаћеуложитиразумненапорезапредузимањепотребнихкорака радипокретања јавногконкурсазаангажовањезаједничког
финансијског саветника објављивањем позива за достављање понуда до
30.новембра2011.годинеулистуFinancialTimes(илисличниммедијским
публикацијама)”,„РепубликаСрбијаћеМФИупутитиОбавештењеоприватизацијидо31.децембра2012.године”,каоиодредба:„РепубликаСрбијаћеМФИдоставитинацртпредлогаЗаједничкогприватизационогпланадо30.септембра2013.годинеитајнацртћебитиосновзаразматрање
иконсултовањесаакционарима.РепубликаСрбијаћеучинитисвештоје
уњенојмоћидаНацртзаједничкогприватизационогпланабудеприхватљивдругимакционарима”.
Тајпланћебититакавдаприватизацијаможеоправданодабудеокончанадо31.децембра2015.године идаимаутврђенроккојипаданатајдан
илипретогдана. Рок можедабудепродуженсамоуизузетнимоколностима,узписанусагласностРепубликеСрбијеиМФИ.Такође,услучајутендерскепродајеНацртзаједничкогприватизационогпланаморадасадржи
обавезуРепубликеСрбиједаналожизаједничкомфинансијскомсаветнику
даизвршинезависнупроцену„Комерцијалнебанке”и дапоступакнадметањаспроведеотвореноинаосновуобавезнихкритеријумаквалификованихпонуђачакојеакционаримеђусобомдоговоре.РепубликаСрбијаће
доставити МФИ коначну верзију Заједничког приватизационог плана до
31.12.2013.године,асвакаМФИћеурокуод30данаоддостављања обавеститиРепубликуСрбијудаприхватаПланитимепристајенасарадњуу
његовојреализацији,илидаганеприхвата,саобразложењемразлогаза
неприхватањеПлана (члан5.„преносакција”,одељак5.06„приватизација”,тачке„e”,„f”,„g”,„h”,„i”).
Спорови ће се решавати по праву Енглеске
Периодважења једноговакоштеточинскогуговорајеперфидноограниченсведокМФИ,којепредводиEBRD,неспроведу уделопланиране
намере. Наиме, уговор зависи „од окончања започете докапитализације
МФИу¢Комерцијалнојбанци¢,односнобићенасназисведооногтренуткакадаРепубликаСрбијаилисвеМФИбудупродалесвојеакцијеуцелостиускладусамодалитетимаовогуговора” (члан6.„разно”,одељак6.01.
„претходниусловиирокуговора”).КадајеупитањукомуникацијанарелацијиРепубликаСрбија -МФИ,прописујесеследећаобавеза:„Свадокументаисвасаопштењакојатребадостављатипоосновуовогуговорабићенаенглескомјезику,илипропраћенапреводомнаенглескијезик”(члан
6.„разно”,одељак6.03.„меродавнијезик”).
41
Pusto{ewe Srbije
АуколикобинекомеуРепублициСрбијипалонапаметданабилокојиначинкоригујеилидаодложиобавезеизспорногуговора,тобидодатнодовелодонесагледивештетеподржаву:„Уговорзабрањујебилокакво
поступањеилиодрицањеуговорнихстранаодмодалитетаилиусловаиз
уговора”(члан6.„разно”,одељак6.03.„права,правнилековииодрицање”). У конкретном случају национално законодавство, односно правни
систем Републике Србије је апсолутно маргинализован, што потврђује и
следећаодредба:„Овајуговорисвакиспор,несугласица,илипотраживањекојепроистекнеизњегаилиувезисањимебићеуређениитумачениу
складу са правом Енглеске” (члан 6. „разно”, одељак 6.07. „меродавно
право”).Збогтогасенамећеразумљивопитањедалиједановакавуговор
подлежемеђународнојарбитражиуслучајуевентуалногспора?
„Свакиспор,несугласица,илизахтевкојинастанеизовогуговора,или
повреда,раскидилиневаљаностуговорарешићесеарбитражомускладу
саарбитражнимправилимаUNCITRALкојаудатомтренуткубудуважећа.Бићеједанарбитар,аорганкојићегаименоватибићеLCIA.Седиште
иместоарбитражећебитиЛондон(Енглеска),аенглескијезикћесекористититокомцелогарбитражногпоступка”,прецизиранојеуговором.Азатимседодајевеоманепримеренаискандалознаодредба:„Акционарисе
овимодричусвихправапоосновуЗаконаоарбитражииз1996.годинеили
дасенадругиначинжаленабилокаквуарбитражнупресуду,илидатраже одређивање претходне примене материјалног права од стране судова
Енглеске”.Утомсмислусвакиевентуалниарбитражнипоступакгубисвој
смисао:„Арбитражнисуднећебитиовлашћендапредузимаилидоноси,и
свакиакционарјесагласанданетражиодбилокогсудскогорганабилокаквепривременемерезаштитеилиредованправнилекпредоношењапресудеуодносунабилокогоддругихакционара,безобзиранабилокојеодредбе арбитражних правила UNCITRAL” (члан 6. „разно”, одељак 6.08.
„арбитражаинадлежност”).
Република Србија да се не позива на суверенитет
ПотписивањемспорногуговорасаМФИкојепредводиEBRD,Србија
сепрактичноодрекласвојефинансијскесувереностиштоједословцесадржаноуодредбамауговора.„РепубликаСрбијаизјављујеигарантуједа
јеовајуговоркомерцијални,анејавниилидржавнипосаоидаРепублика
Србијанемаправодатражиимунитетизправнихпоступакауодносуна
себеилиуодносунабилокојусвојуимовинунатемељусуверенитетаили
надругиначин,поосновубилокогдругогзаконаилиубилокојојдругој
јурисдикцијигдетужбаможебитиподнесенарадиспровођењабилокоје
обавезекојапроистичеизовогуговораилијесањимеповезана”,пишеу
уговоруодокапитализацији„Комерцијалнебанке”.Међутим,МФИпредвођенеEBRDотишлесуикоракдаље,пасуСрбијудвострукообавезале
наодрицањасвихправа уодносунаобавезеизуговора:„Умериу којој РепубликаСрбијаилибилокојаодњенеимовинеимаилиукаснијемперио42
Ivan Nini}
дустекнебилокојеправонаимунитетодпребијања,правнихпоступака,
запленепрепресуде,другезапленеилиизвршењапресуденаосновусуверенитетаилинадругиначин,РепубликаСрбијасеовимнеопозивоодриче
овихправанаимунитетуодносунасвојеобавезекојепроистичуизовог
уговораилисуповезанесањиме”,наводисеууговору(члан6.„разно”,
одељак6.13.„одрицањеодсувереногимунитета”).
Да се уговор ни случајно не тумачи као „партнерски”
Кадајеречообелодањивањутекстаспорногуговора,МФИпредвођенеEBRDсусагласнеда„радиизбегавањасвакесумње свакастранаможе
даобелоданиовајдокументумериукојојсетотраживажећимзаконом
илиуколикототражиарбитражниилисудскиорган”.Међутим,веомаје
проблематичнаодредбапокојојсеједномодинвеститора,уовомслучају
немачком DEG-u, допушта објављивање поверљивих података. „DEG ће
иматиправодаобелодањујуповерљивеподаткеукључујућииподаткеу
везисаправнимстатусом,пословањемифинансијскимстањемкојебуде
добиобилокогконкретногдатумаувезисатрансакцијамапредвиђеним
документимаотрансакцијисвакомчлануKfWBankebgruppe”,прецизирано је уговором (члан 6. „разно”, одељак 6.15. „обелодањивање података”).Даапсурдбудевећи,уконкретномслучајудокапитализације„Комерцијалнебанке”,МФИкојепредводи EBRD,нежеленикаквопартнерство
са Републиком Србијом и такву чињеницу отворено признају: „Ништа у
овомуговору(илибилокомаранжманукојисепредвиђауистом)нећесе
сматратидапредстављапартнерствоизмеђууговорнихстрана”,децидиранопишеууговору(члан6.„разно”,одељак6.16.„безпартнерстваизаступства”).
ММФ наредио приватизацију „државног блага”
У контексту овако обимне анализе најважнијих сегмената уговора о
докапитализацији„Комерцијалнебанке”којије17.децембра2009.године
актуелнирежимуСрбијипотписаосаМФИкојепредводи EBRD,могуће
јесумиратиодређенезакључке.Прво,чињеницаједанијепостојалапрека
потребазадокапитализацију „Комерцијалнебанке”,јерјебанкаликвидно
и изузетно профитабилно пословала пре самог чина докапитализације.
Друго,овденијеречокласичнојинвестицијикојајезациљималадокапитализацију„Комерцијалнебанке”одстранемањинскогакционараEBRDа,већсеуделоспроводипакленипланEBRD-а.Прематомплану докапитализацијапредстављанајобичнијуфразуимаскузапредстојећуприватизацију„Комерцијалнебанке”,накончегаћеРепубликаСрбијаостатибез
власничког удела у банци. Треће, тешко је утврдити у ком контексту се,
осимEBRD-а,појављујујоштристранаинвеститора.Намећесепитањеда
лијењиховаулогадафинансијскипотпомогнуEBRDилиданадугорочномпланупреузмувласничку иуправљачкуконтролунад„Комерцијалном
банком”,илипакдаукрајњемслучајуактивноучествујуу„монтирању”
процесаприватизацијебанке укористизаинтересбудућегвласника.
43
Pusto{ewe Srbije
Намећесенезаобилазнопитање откудатодарежимуСрбијиизненада показује спремност да приватизује „Комерцијалну банку” која својим
дивидендама,свакегодине,пунидржавнибуџет80)?Неманикакведилеме
дасеточинипоексплицитномналогуМеђународногмонетарногфонда
(ММФ)којијеставиосвоје„канџе”нафинансијскусувереностРепублике
Србије.Најбољидоказзатопредстављацитатизтзв.„Писмаонамерама”
којејеВладаСрбијеупутиланаадресуММФ-ауВашингтон:„Државни
власничкиуделиубанкамабићеелеминисаничимтопостанемогуће”81).
Усамомтекстууговораодокапитализацији,тачнијеупреамбулиуговора,
МФИкојепредводиEBRD,признајуданамераВладеСрбијеоприватизацији„Комерцијалнебанке”,произилази изстратешкогдокументакојије
ВладаусвојилаипослалаММФ-у82).Дакле,индикативноједајережиму
СрбијиактивнопреговараосапредставницимаММФ-а,дајеВлададонеластратешкидокументонамеридаизвршиприватизацију„Комерцијалне
банке”,дајеММФ-унаписменопослатообећање,идајепотомстављен
потписнауговородокапитализацијибанке.Можесезакључитидајето
билаједнабрза,синхронизованаакцијаукојојсуММФиEBRDизвршилеснажанпритисакнавластуСрбији,асмисаотогпритискаједасеРепубликаСрбијаодрекнедржавногблага,односно„Комерцијалнебанке”.
Демагози из Владе једно причају, а друго раде...
И на крају, непримерена ситуација у којој се нашла „Комерцијална
банка”,послужилајекаоидеалнаприликазадемагогијуипопулизамминистракојије2006.године,„увео”EBRDу„Комерцијалнубанку”,икоји
данаснијеспремандајавностипризнасуровуистину,атоједасеВлада
Србијеобавезаланапродају„Комерцијалне банке”.Стимувези министар
економије и регионалног развоја Млађан Динкић дословце каже: „Један
деоновцаодпродаје¢Телекома¢,око100милионаевра,требаискористити
задокапитализацију¢Комерцијалнебанке¢.Усупротном,Европскабанка
заобновуиразвојби,усептембру2012.године,моглапостативећински
власник¢Комерцијалнебанке¢.ТонесмемодозволитииуВладипостоји
консензус да држава докапитализује ¢Комерцијалну банку¢83). Из овакве
изјавеминистраДинкићастичесезакључакдаСрбијазаистанећедозволитидаEBRDпостаневећинскивласник„Комерцијалнебанке”.Међутим,
изпотписаногуговораодокапитализацијипроизилазидасуEBRDиРепубликаСрбијасагласнидасеизвршиприватизација,накончегадржававишенећеиматиконтролунад„Комерцијалномбанком”.
80) У периоду2006-2008.годинеКомерцијалнабанкајеоствариладобитуукупномизносу од
преко6,5милијардидинара, докјеу2009.годиниоствариладобитод2милијардединара.
81) Влада Србијеје 3.12.2009.годинеупутилаММФ-утзв.Писмо онамерама,итодвенедеље
препотписивањауговора одокапитализацији Комерцијалне банке.Писмојеуцелостиобјављенона вебсајтуНароднебанкеСрбије.
82) Мислисена„Стратегијузауправљањеакцијамабанакау власништвуРСзапериод 20092012.”из априла2009.године.
83) Извор:„Емпортал”,20.10.2010.
44
Ivan Nini}
Дакле,неманикакведилемеда јесудбинаКомерцијалнабанкезапечаћена штеточинскимуговоромодокапитализацијииданамнабазитогуговора непреостајеништадругонегодапочнемодаодбројавамоданеимесецекојинасделеодпродаје„Комерцијалнебанке”.
45
Pusto{ewe Srbije
(7)
„Комерцијална банка” и опасне намере режима
ИзсаопштењаМинистарстваекономијепроизилазизакључакдаће
државабитивласник„Комерцијалнебанке”најдужедосредине2012.године,односнодо пуногтрајањамандатаактуелнеВладе.Аштаћебити
послетога,безобзиранапреузетеобавезеизпотписаногуговора,министарМлађанДинкићјеизбегаодасаопштијавности.СуштинацелепричејестеутомедајеактуелнаВладаставилапотписнауговоритиме
„зацементирала”предстојећу приватизацију„Комерцијалнебанке”коју
ћенеканареднаВладасамоформалнообавити. Готовосвиекономисти
којисуседосадаумедијимаогласили,изразилисунегодовањеиоштре
критикенарачунВладеСрбијеињеногтајанственогпланадасеприватизује„Комерцијалнабанка”.
* * *
Почеткомјануара2011.године стручнајавностуСрбијијебилафрапиранавешћуопредстојећојпродаји „Комерцијалнебанке”којусупренелипојединимедији,акојујеза „ФондСлободанЈовановић”иантикорупцијскипортал„Пиштаљка”ексклузивнооткриоауторовогтекста84).Наиме,речјеотомедаје,самеђународнимфинансијскиминституцијамакоје
предводи Европскабанказаобновуиразвој(EBRD),режимБорисаТадићадоговориоприватизацију„Комерцијалнебанке”итонајкасниједокраја2015.године.ПоовлашћењуВладеСрбије,асвеподмаскомдокапитализације и грандиозне „директне стране инвестиције од 120 милиона
евра”,министаркаДианаДрагутиновићје17.децембра2009.годинепотписаласпорниуговор.Међутим,безобзираштосуујавностираскринканенамерережимаиштојеобелодањентекстуговораодокапитализацији,
режимидаљеодбијадаграђанимасаопштикакавсценариојеприпремљен
за„Комерцијалнубанку”.
84) И.Нинић је комплетну анализуобјавионавебсајту„ФондаСлободанЈовановић”,акраћуверзијунаантикорупцијскомпорталу„Пиштаљка”(www.pistaljka.rs),28.12.2010.Текстаутораје у
целостипренеонедељник„Време”(бр.1045,13.1.2011).Потомсунаистутемуписалидневнилист„Прес”(5.1.2011.)инедељник„Сведок”(бр.755-766,јануар2011).
46
Ivan Nini}
Динкић чува предизборни рејтинг
Интересантноједаје,навестопродаји„Комерцијалнебанке”,прва
реакција и неуверљив деманти режима стигао управо из Министарства
економијеирегионалногразвоја.Усаопштењуовогминистарстваодпочетка јануара2011.године,наводиседаћеновацзадокапитализацијубанкебитиобезбеђенпродајом„Телекома”,адаћеоевентуалноновомвласникуодлучиватиноваВладаСрбије85):„СтавМинистарстваначелусаМлађаномДинкићемјестеда¢Комерцијалнубанку¢ никаконетребапродавати.
НаВладиједоговоренадокапитализацијанакојунасјеобавезаодругинајвећивласникбанке(EBRD)инепостојиниједанразлогзапроменуудела
Србије”,наводисеусаопштењуДинкићевогминистарстваидодаје:„Државатребадазадрживећинсковласништво,штоћеибитислучајумандатуактуелнеВладе”.
Из саопштења Министарства економије произилази закључак да ће
државабитивласник„Комерцијалнебанке”најдужедосредине2012.године,односнодопуногтрајањамандатаактуелнеВладе.Аштаћебитипослетога,безобзиранапреузетеобавезеизпотписаногуговора,министар
Млађан Динкић избегао је да саопшти јавности. Његово ћутање је разумљиво акосеимаувидудапредстојиагресивнаизборнакампањаидасвакатемао„акцијскојдржавнојраспродаји”негативно одзвањауушимабирачкогтела.Међутим,суштинацелепричејестеутомедајеактуелнаВладаставилапотписнауговоритиме„зацементирала”предстојећу приватизацију„Комерцијалнебанке”којућенеканареднаВладасамоформално
обавити.
Економисти против продаје банке
Готовосвиекономистикојисуседосадаумедијимаогласили,изразилисунегодовањеиоштрекритикенарачунВладеСрбијеињеногтајанственогпланадасеприватизује„Комерцијалнабанка”.Такопредседник
Удружења банака Србије, Вељко Дугалић, оцењује да је генерални став
ММФ-аодпочеткапреговорадасеприватизацијабанакаштопрезаврши:
„Иматебанкекојесуудржавномилиуделимичнодржавномвласништву,
акојерадеодлично.Такоданијепресудновласништво,већначиннакоји
некаинституцијаради.Али,невезаноодтога,ММФимаставдабанкеваљаприватизовати.Уопштенемислимдабитобилодоброрешење.¢Комерцијалнабанка¢ једобарпримерза то.ТоједругабанкауСрбији посвим
параметрима.ШтобисмомипродавалиједнуоднајбољихбанакауСрбији?”,питаВељкоДугалић86).
Истомишљењеданетребапродавати„Комерцијалнубанку”делии
економистаЗоранПопов:„Никоразуманинормалануједнојземљинеби
продаваотубанку.Мислимданепостојиниједнаевропсказемљакојанеманекудржавнубанку.Амисадаидемоупорноутомправцудајеизгу85) Извор: саопштење Министарстваекономијеирегионалногразвоја,5.1.2011.
86) Извор:лист„Прес”,5.1.2011.
47
Pusto{ewe Srbije
бимо,штојепогубно.ОсимНароднебанкеСрбије,државаморадаимаи
некидругиинструменткојимможедарегулишемонетарнуполитику.Овакоћемонетарнуполитикуданамводеиностранебанке,изсвојихцентралауиностранству”,кажеЗоранПопов.ПоповтакођесматрадасеизузетнолошимпоказалоитокадајеМлађанДинкићистовременоугасио„Беобанку”,„Инвестбанку”,„Југобанку”и„Београдскубанку”:„Ниједатоникаквообјашњењезато,осимдасуонебилеудубиози,штонијетачно.И
такојеДинкићодлучиода,подизговоромдасеништауСрбијинеможе
продатисведокпостојевеликедомаћебанке,уништичетиринајвеће,за
које је кредитно-пословним односом било везано око 95 одсто привреде
Србије”,оцениојеЗоранПопов87).
ЕкономистаДанијелЦвјетићанинкажедајеактуелнибанкарскисекторуСрбији„изродиоједанмонополистичкисистем”укомесу„каматне
стопенезамисливовисокенадатекредите,акаматнестопенадепозитенезамисливониске”:„Мисадаимамостранебанкеукојимаимамоправода
држимосвојновац,којисетопикаоледподинфлацијом.Тојеједнамонструозна ситуација”, сматра Цвјетићанин88). Могућност да се банкарска
политиканегативноодразинаграђанеСрбијевидииекономистаМлађен
Ковачевић:„Кадасебудеприватизовала¢Комерцијалнабанка¢ грађаниће
подизговоромпобољшањаусловазаправоплаћативишекамате адржава,
кадасебудеповукла,додатноћесмањитиионакомалемогућностидаутиченадешавањаубанкарскомсекторуиграђанићеостатинезаштићени”,
оцењујеКовачевић89).
Србија уцењена да купи, ако неће да прода
Обавезе државе у погледу решавања будућег статуса „Комерцијалне
банке”јавностиједетаљнијеобјасниодиректорАгенцијезаосигурањедепозитаМилорадЏамбић.Премањеговимречима„уколикодржаважелида
задрживећинскоучешћеу¢Комерцијалнојбанци¢,морадокраја2012.годинедауплатиизмеђу100и115милионаевранаимедокапитализације”,
алијенаконтогаприпремљенајошједна„замка”.Сржцелепричејеутомеданакондокапитализацијекојусрпскевластиевентуалноизврше,РепубликаСрбијаморадасеопределиизмеђудвеопције,атоједапродадржавниудеоу„Комерцијалнојбанци”илиилидаоткупиакцијекојеимају
EBRDимеђународнефинансијскеинституцијеIFC,DEG„Swedfundinternacional”.
У изјави за медије Џамбић је потврдио да „реализација заједничког
планаподразумеваданаконшестгодинаоддатумапотписивањауговора
акционарадржававишенећеиматиконтролунад¢Комерцијалномбанком¢,
значидо2015.године”:„Међутим,уколикодржавадокраја2012.године
својенамереупогледуисходаприватизацијенесаопшти¢Комерцијалној
банци¢ или то не учини у складу са уговором, међународне институције
87) Исто.
88) Исто.
89) Извор:недељник „Сведок”,бр.755-766,јануар2011.
48
Ivan Nini}
могудазахтевајуоднашеВладедаоткуписвеакцијекојепоседујуEBRD,
IFC,DEGi„Swedfundinternacional”.Таинвестицијабикрајем2012.годинеизносилаоко214милионаевра”,признаојеМилорадЏамбић90).
Наистутемуогласиласеипотписницаспорногуговораодокапитализацији„Комерцијалнебанке”,министаркафинансијаДианаДрагутиновић,
којајепотврдиладаВладаСрбиједо2012.годинеморададонесеадекватнуодлуку:„Владајепреузелаобавезудасеодрекнеконтроленад¢Комерцијалномбанком¢ урокуодшестгодина.Али,акодокраја2012.годинедржаванесаопштисвојенамереокоприватизацијебанкенаначинкакојето
договорено, међународне финансијске институције могу да захтевају од
Владедаоткуписвењиховеакције”,објаснилајеДрагутиновићева91).
Одакле Србији 329 милиона евра?
Унаредномпериоду,анајкасниједокраја2012.године,бићеинтересантнопосматратидалићеикакоћеевентуално„Комерцијалнабанка”да
сеизвучеиззамкеимрежекојусуиспреплитали режимБорисаТадићаи
међународне финансијске институције предвођене EBRD-ом. Извесно је
дајеспорниуговорРепублициСрбијинаметнуообавезнуинвестицијуод
око115милионаевраусврхудокапитализациједржавногуделаубанци.
СимптоматичноједаубуџетуРепубликеСрбијеза2011.годину ВладаСрбијеуопштенијепредвиделасредствазатунамену,иако јето првипредусловдасебанкаспасе одевентуалнеприватизације.Преманеименованим
изворимаизВладе,накојесепозивалист„Економист”,средствазадокапитализацију„Комерцијалнебанке”бићепредвиђенауребалансубуџета
којићеседонетитоком2011.године.Очигледносерачунанабудућиприватизациониприхододпродаје„Телекома”,штонајбољеилуструјеонанародна„сециуши,крпи...”.
Кадасеговориобудућемстатусу„Комерцијалнебанке”иронијајеу
томешторежимупорноприкриванештоштојенеминовност,штопроизилазииззваничногуговоракаоуговорнаобавезаикаоњеговпредмет(битанелементуговора),атоје–неминовна продајабанке. Акоуовомтренутку,усвомбуџету,државанемаобезбеђених115милионаевразадокапитализацију,какоћеонда,осимовихсредстава,обезбедитиидодатних
214милионаеврарадиоткупавласничкогуделаодмеђународних финансијскихинституција!?Објективноговорећи,намећесеразумноипросто
питање да ли је Република Србија - „држава системског дефицита”92), у
стањудаобезбеди329милионаевракакобиодржала„Комерцијалнубанку”удржавномвласништву!?Таквамогућностјеутопијаипредстављасамоилузијуонихпојединацаизрежимакојису,поналогумеђународних
финансијскихинституцијапопутММФ-а,EBRD-aиСветскебанке,довели„Комерцијанубанку”убезизлазнуситуацију.
90) Извор:лист„Прес”,6.1.2011.
91) Извор:лист„Прес”,11.1.2011.
92) Терминкористипроф.др МиодрагЗец.
49
Pusto{ewe Srbije
(8)
Експозитура и баханалије ММФ-а у Београду
Један„финансијскиџин”,попутММФ-а,јебацио„наколена”режим
у Србији оног тренутка када је себи обезбедио позицију да економски
опљачкана,опустошенаиразоренаСрбијасноситрошковепословањањеговогпредставништвауБеоградуидамугратиснакоришћењеуступи
канцеларијскипросториинвентар,нивишенимањенегоузградиНароднебанкеСрбије.Таква„филозофија”ММФ-ајесасвимразумљиваакосе
имаувидудајеречоглобалнојинституцијикојајеискључивоопредељенадапреотимаиурушаванационалнеекономијеидагазифинансијскусувереност„одабраних”држава.
* * *
Представништво Међународног монетарног фонда (ММФ) отворено
је2001.годинеуБеограду,наконштоје18.априлаистегодинепотписан
тзв.„МеморандуморазумевањуизмеђуММФ-аиСРЈугославијеувезиса
оснивањемпредставништваММФ-ауСРЈугославији”.Меморандумомје
билопредвиђенодаММФименујесвогапредставникапрекокогабисеодвијала сарадња са Владом, Народном банком и другим релевантним државниморганимаиинституцијама.ТадашњидолазакММФ-ауБеоград
представљенјекаопочетаксарадњенаспровођењуекономскогпрограма
и реформи које је најавила нова, „демократска” власт. Договорено је да
мандат представника ММФ-а у Београду траје до октобра 2006. године,
аликадајеовајпериодистекао,режимуСрбијијепредложиодасесарадњанастави.ЗакључкомВладеСрбијеиздецембра2006.године93),усвојен
јепредлогтекстаписмакоједржаваупућујеММФ-ууВашингтон,aовлашћењедаписмопотпишеипроследи,уимедржаве,добиојетадашњигувернерНароднебанкеСрбије(НБС),РадованЈелашић.
„Имаћете значајну улогу у Србији”
УЈелашићевомписмуупућеномгенералномдиректоруММФ-а,истичесeдамандатсталногпредставникаММФ-ауСрбији,господина ХералдаХиршхофера(HaraldHirschhofer),истичеоктобра2006.године.„Сма93) Закључакбр.037-8283/2006-2,од5. 10.2006.
50
Ivan Nini}
трамо да је блиска и континуирана сарадња са Фондом веома важна за
успешно спровођење процеса економске и социјалне трансформације са
којомсеРепубликаСрбијатренутносуочаваидаћесталнипредставник
Фондаидаљеиматизначајнуулогуутомпроцесу.Стимувези,уимеВладеРепубликеСрбије,предлаже,даФондименујепредставникауРепублициСрбијизапериододнареднихгодинудана,до30.9.2007.године”,пишеРадованЈелашић.Онистичедаће,„каоштојетобиослучајидосада”,
НБСпредставникуММФ-а„уступитиканцеларијскипростор”идаћетај
представник „у складу са уобичајеном праксом имати све привилегије и
имунитет,каоштојетонаведеноучлану9.СтатутаММФ-а”.
Непунедвегодиненаконовогписма ВладаСрбије је,својимзакључкомизмарта2008.године94),утврдилатекстновогписмакојесешаљена
адресуММФ-ауВашингтон,акаопотписникејеодредилаБожидараЂелићаиРадованаЈелашића.УписмусеистичедаСрбијаизражаваинтерес
да ММФ продужи рад свог представништва у нашој земљи након 31. 3.
2008.године,кадапостојећемпредставништвуистичемандат.„Верујемо
даћесарадњасаФондомпомоћиСрбијидапостигнедаљинапредакуекономскимиструктурнимреформамаиуспешносавладаизазовенапутуза
ЕУ.Будућидапостојипотребадасеубрзаспровођењереструктурирања
реалногсектора,каоидајеуизгледуновиаранжманРепубликеСрбијеса
Фондом,представништвоћеунаредномпериодуиматизначајнуулогу”,
пишуЂелићиЈелашићипредлажу:„ПредставништвоуСрбијимоглоби
каорегионалницентардапокриваипотребедругихземаљазападногБалкана”.
ММФ се „удомио” у згради НБС
УписмукојесупотписалиЂелићиЈелашић,истичеседајеСрбија
спремна да представништву ММФ-а у Београду обезбеди канцеларијски
простор,каоидановоизабраномпредставникупризнасвепривилегијеи
имунитет.Такође,уписмуседословцеобећаваиистиче:„АкоФондзадржипредставништвоуБеограду,НароднабанкаСрбијејеспремнадаподмирујетрошковезапосленихрезидената,каоитрошковепословањапредставништва”.
КакојеММФприхватиосрдачанпредлогрежимадабудегратисгост
уБеограду,тадашњигувернерРадованЈелашићдонеоједецембра2008.
годинеодлуку95),којомјенакоришћењепредставништвуММФ-ауступио
канцеларијскипросториутврдиотрошковекојеће сноситиНБС.Одлуком
гувернера ММФједобиоканцеларијскипросторузградиНБС,алицукојеобављаадминистративнепословезапотребеММФ-аомогућеноје коришћењерачунарскеопреме,канцеларијскогматеријала,интернетконекције
ипретплатанамагазин„Економист”.ОваквадарежљивострежимауСрбијипремаММФ-у билајеповоддаауторовогтекстапоставиниззани94) Закључакбр.485-882/2008,од6. 3.2008.
95) Одлукабр.Г9234,од16. 12.2008.
51
Pusto{ewe Srbije
мљивихпитањаизатражиодговореоднадлежнихуНароднојбанциСрбије.
Напитањеаутораколикајеповршинаканцеларијскогпросторакојије
НБСуступилаММФ-у,изкабинетагувернераНБСјеодговоренодајереч
о4канцеларијеиделуархивскогпростора(уновојзградиНБСнаСлавији,ул.Немањинабр.17),укупнеповршине98,95метараквадратних.На
питањедалииколикоММФплаћатрошковезакупазакоришћењеовогрепрезентативногпословногпросторакојисеналазиудржавнојсвојини,из
НБСодговарајуда„ММФнеплаћаНБСникакаввиднакнаде”.Даствар
будегора,предавањанакоришћењепростораММФ-у,изНБСкажудата
институција„нијетражиласагласност”однадлежнеДирекцијезаимовинуРепубликеСрбије,позивајућисе,стимувези,назакључкеВладеСрбије96).
Надлежни у НБС објашњавају и то да ММФ не користи рачунарску
опремуинетребујеканцеларијскиматеријалНБС,алидакористиканцеларијскиинвентарНБС(28основнихсредстава,међукојимаи5вредних
уметничкихслика).Иначе,НБСјесносиласветрошковетелефонскихприкључакакојисудатинакоришћењеканцеларијиММФ-аузградиНБС.А
премаподацимакојимарасполажустручнеслужбеНБС,током2009.године, канцеларија ММФ-а јe направила укупан телефонски цех од 125.443
динара!
Дакле,једанфинансијскиџин,попутММФ-а, бациоје„наколена”режимуСрбијионогтренуткакадаје себиобезбедиопозицијудаекономски
опљачкана,опустошенаиразоренаСрбијасноситрошковепословањањеговогпредставништвауБеоградуидамугратиснакоришћењеуступиканцеларијскипросториинвентар,нивишенимањенегоузградиНародне
банкеСрбије.Таква„филозофија”ММФ-ајесасвимразумљиваакосеима
увидудајеречоглобалнојинституцијикојајеискључивоопредељенада
преотимаиурушаванационалнеекономијеидагазифинансијскусувереност„одабраних”држава.
„Секретарици” месечно 136.988 динара
СобзиромдасуБожидарЂелићиРадованЈелашићдиректоруММФауВашингтонуобећалидаће,семкоришћењапословногпростора,НБС
сносити трошкове запослених у канцеларији ММФ-а у Београду, аутор
овогтекстајеистражиоколикојеграђанеСрбијекоштаоовакавуступак.
Наиме,упериодуод1.јуна2008.године,пасведо31.маја2009.године,канцеларијаММФ-ауБеоградујеималаједнолицеангажованопоуговоруоделу,аречјеогоспођиДесанкиНесторовић.СагоспођомНесторовићгенералнисекретарНБС ГорданаПетковић,закључилаједвауговора
оделунапериододпо6месеци97).УговоримајеутврђенодаћеспоменутагоспођазапотребепредставништваММФ-ауСрбији:пружатиадмини96) ИнформацијесуодНБСзатраженеидобијенеускладу саЗакономослободномприступуинформацијамаодјавногзначаја.
97) Уговори,бр.Г 4670,од2.6.2008.ибр.Г8352,од26. 11.2008.
52
Ivan Nini}
стративнуианалитичкуподршкумисијиММФ-ауСрбијиињенимстручњацима;успостављатиодносеизмеђустручњакаММФ-аинадлежнихинституцијаСрбије;присуствоватиекономскимконференцијамаиотомеизвештаватиММФ;уговарати,организоватииводитираспоредсастанакаи
ангажовати преводиоце, као и пружати подршку стручњацима ММФ-а
приликомпосетеСрбији;прикупљатиианализиратифинансијскеподатке
иподаткеофискалнимкретањима исл.
Најважнијејеистаћи дајеангажовањеДесанкеНесторовићуканцеларијиММФ-ауБеограду,запериододсвега12месеци,папренокоштало
грађанеСрбије!Наиме,изуговораоделувидиседајеНБСсањомуговориламесечнунетозарадуодневероватних136.988динара.Премаподацимазатраженими добијенимизНБС,ДесанкаНесторовићјеубрутоизносукошталаграђанеСрбијесвакогмесеца218.367динара.ЊеноангажовањејеплаћеноизсредставаНБСито2.183.670динарабруто,докјеуџеп
ставилачисто1.369.880динарането.Другимречима,Несторовићева јемесечнопрималанештовишеод4тадашњепросечнезарадеуСрбији,докје
нагодишњемнивоузарадилаоко42просечнеплатеграђанаСрбије.
КојепараметрејеНБСкористилаприликомодређивањависиненакнадезарадовегоспође,нијепознато,нитисеизувидаусамеуговоретако
нештоможезакључити.Међутим,чињеницаједајеонамесечнозарађивалавишеодпредседникаВладеСрбије(тадаоко:131.000динара),министарауВладиСрбије(тада:око100.000динара)ипосланикауСкупштини(тадаоко105.000динара).
Ко плаћа „баханалије” ММФ-а?!
АкограђаниСрбије,кроздржавнибуџет,сносетрошковерадапредставништваММФ-ауБеограду,ондасенамећепитањекосноситрошковеучесталих посета делегацијеММФ-а?Чињеницаједасупредставници
ММФ-а,одпочетка2009.годинедосептембра2010.године,5путаборавили уБеограду.Коликокоштајутаквебаханалије?Наовопитањеаутора
изВладеСрбијеиМинистарствуфинансијаодговарајуданепоседујутраженеинформације.АуторјезатимодговорпотражиоидобиоуНБС,где
надлежниизкабинетагувернеракажудаНБС„нијесносилатрошковехотелскогсмештајаделегацијеММФ-ауБеограду,већискључивотрошкове
репрезентације”.ПремаподацимаНБС-а,упериодуодмарта2008.године
доавгуста2010.године,оваинституцијајесносилаукупнетрошковерепрезентацијезаделегацијуММФ-ауизносуодчак689.662динара.Посматранопогодинама,највишејеплаћеноупрвих8месеци2010.годинеито
293.991динара,затим263.971динарау2009.годинии131.700динарау
2008.години.
НБСјеумарту2008.годинесносилатрошковеручкагувернераРадованаЈелашићасашефоммисијеММФ-аодсвега2.630динара.Међутим,
вечера ММФ-а и учесника српске делегације, у септембру 2008. године,
кошталаје32.450динара.Истогмесеца,зачлановеВладеСрбијеипрего53
Pusto{ewe Srbije
варачкетимовеплаћенајевечераод96.620динара.Умарту2009.године,
НБСјеплатила39.480динаранаиметрошковаизлетауСремскеКарловце(туристичкиводич,аутобуситуристичкеуслуге)заделегацијуММФ-а
исрпскипреговарачкитим,докјеручакна„Салашу137”коштао105.901
динар.Уоктобру2009.године,НБСједелегацијуММФ-апоновочастила
излетом, овог пута обиласком Аранђеловца и Тополе, што је коштало
23.880 динара, уз ручак од 94.710 динара. Током фебруара 2010. године,
НБСјезаделегацијуММФ-ајеорганизовалаизлетуСремскојМитровици(Сирмиум),штојеплаћено52.160динара,узручакод37.956динара. У
мају2010.године,излетзаделегацијуММФ-ајебиоорганизовануМладеновцуиОрашцуитајцехјеплаћен62.000динара.Недугозатим,уавгусту2010.године,НБСједелегацијиММФ-априредилаизлетуВршцу,што
јекоштало62.560динара,уздодатнитрошакод79.315динаранаиметрошковаручкаувили„Брег”98).
Дакле,намећесепитањесакаквимправом„мисионари”ММФ-амогу
да говоре о смањењју јавне потрошње у Србији, ако тој потрошњи дају
личнипечат.УтомсмислурежимБорисаТадићабимораодастопирадаље„субвенционисање”ММФ-аидатојинституцијифактуришесведосадашњетрошкове.Тоје предусловзасвакидаљидијалого„јефтинијојдржави”имањембуџетскомдефициту,који водеВладаСрбијеиММФ.
98) Извор:подациизфактуракојејеплатилаНБС.
54
Ivan Nini}
(9)
„Амбасада Војводине” у Бриселу
Тезао„унапређењу”привредних,научних,образовнихитуристичких
капацитетаАПВојводинекористисекаонајобичнијафлоскулаипараван
којитребадазамаскиратежњеиправенамереиницијатораотварања
канцеларијеуБриселу. Поруком„следећајеВојводина”,некадашњиамбасадорНемачкеуСрбијиАндреасЦобел,јошпочетком2007.године,наговестиојештасеприпреманашојдржави.Уконтексту„пријатељске”
порукедипломатеизБерлинатребазнатидапутВојводинеуБриселможедабудепутбезповратка.
* * *
Влада Републике Србије је марта месеца 2011. године, у форми закључка,даласагласностдаВладаАПВојводинеможедаотворисвојуканцеларијууБриселу.ТимејережимБорисаТадићанаправиоуступаксвом
фракционашком крилу Демократске странке у Војводини, које предводи
БојанПајтић99).СемтогаТадићјенаправиоуступаклидеруСЛВ-аНенадуЧанку100) којијесвојуподршкуВладиупарламентуусловиоотварањем
представништваВојводинеуБриселу.Чанакјеновембра2009.годинеодржаосастанаксапремијеромСрбијеМиркомЦветковићемкојијетомприликомприхватиоамандманЛСВ-анаНацртзаконаонадлежностимаАП
99) Бојан Пајтић (ДС) јеодлукомСкупштинеАПВојводинеизабраннафункцијупредседникаИзвршногвећаАПВојводине1. 11.2004.године,анаистуфункцијујереизабран23. 7.
2008.године.ПоусвајањуСтатутаАПВојводинеИзвршновећејепреименованоуВладу
АПВојводине.Пајтићјеод2004.годинепотпредседникДС-аиважиза„лидера”крилаДСауАПВојводиникојикреираиводиполитикустранкенезависноодцентралеДС-ауБеограду.УпротекломпериодуујавностисевишепутаспекулисалодабиуправоПајтићмогаоданаправирасколунутарстранкеидавојвођанскокрилоДС-априволиксеби.ДелимичнозбогтогапредседникДС-аипредседникСрбијеБорисТадићчиниразноразнеуступкеПајтићу,честонаштетудржавнихинационалнихинтересаРепубликеСрбије.
100) Ненад Чанак јепредседникЛигесоцијалдемократаВојводине(ЛСВ),којазаједносаДемократскомстранкомчиниВладуАПВојводинеиВладуРепубликеСрбије.УСкупштини
АПВојводине,каоиуСкупштиниРепубликеСрбијеЛСВимапо5посланика.Безгласова
посланикаЛСВ-ауСкупштиниСрбијережимБорисаТадићанебиимаонеопходнувећину,штоЧанкуостављадовољнопросторазауценеипостављањеултиматума.
101) Извор:листЛСВ-а„СлободнаВојводина”(http://www.slobodnavojvodina.com).
55
Pusto{ewe Srbije
Војводине,којимсепокрајнидајемогућностдаотворисвојуканцеларијуу
Бриселу101).
ПреманајавамакојестижуодпредставникаВладеАПВојводине,утокусуадминистративнеитехничкеприпремеза„селидбу”уБриселгдеје
уоктобру планиранодапредставништвоАПВојводинеотпочнесарадом.
Даовајдогађајнебипроизвеонегативнереакцијесрпскогјавногмњења,
ТадићеврежимједошаонаидејудасатехничкогаспектаканцеларијаАП
ВојводинеуБриселубудесмештенауоквирувећпостојећемисијеРепубликеСрбије.МинистарспољнихпословаРепубликеСрбијеВукЈеремић
рекаоједаћедипломатекојеВладаВојводинешаљеуБриселнакоришћењебесплатнодобитицеоједанспратузградикојутренутнокористиРепубликаСрбија102).
ТезомдаћеАПВојводинаиматисвоје„дипломате”подокриљеммисијеРепубликеСрбијеидаканцеларијанећекоштатибуџет,режимнамерноприкривареалностнатерену.АреалностјетаквадаоногтренуткакадаВладаАПВојводине„инсталира”своје„мисионаре”уБриселу,тадаРепубликаСрбијагубиконтролунадњиховимрадоми„дипломатским”активностима.Другимречима,сепаратизамодређенихполитичкихстранака
ињиховихлидеракоји делујунатериторијиВојводине,добићеуБриселу
свој„институционални”оквирзајошжешћепротежирањеаутономијесрпскеВојводине.Буџетскауштедајенеспорнаупогледупословногпростора,алидалекоодтодадатзв.„дипломате”ВладеАПВојводиненећедодатнокоштатидржаву.Требаотвореносаопштитијавностидаћесвитрошковиплатазапослениху„мисији”,трошковизакупастанова,административниитехничкитрошкови,пастинатеретдржавногбуџета,односнобуџета
АПВојводине.
Ауторовогтекстаједошаоупоседтекста„Споразумаоупућивању
представника АП Војводине у Мисију Републике Србије при Европској
унији”.РечјеоСпоразумукојијезакључен30.маја2011.године,између
Министарства спољних послова Републике Србије (МСП) и Фонда
„Европскипослови”ВладеАПВојводине103).
Шта пише у споразуму?
ПоовлашћењуминистраВукаЈеремића споразумје,испредМСП-а,
потписаогенералнисекретарВладимирЋургус,аиспредВладеАПВојводинеПредрагНивков,иначеактуелнидиректорФонда„Европскипослови”ибудућиШефканцеларијеВладеАПВојводинеуБриселу.ПотписнициовогдокументауњеговојпреамбулипозивајусенаЗакључакВладеРепубликеСрбије104),члан3 Законаоминистарствима105),члан5и35 Законаоспољнимпословима106),члан3став3 Законаоуређењунадлежности
102)
103)
104)
105)
106)
56
Извор:агенција ТанјугиБета,24. 3.2011.
Споразум,бр.583-1/12и235/2011-02(носидваброја).
ЗакључакВладеРС,бр. 93-1313/2011-1,од 24.3.2011.
СлужбенигласникРепубликеСрбије,бр.16/11.
СлужбенигласникРепубликеСрбије, бр.116/07,126/07исправка и41/09измене идопуне.
Ivan Nini}
АПВојводине107),члан16став4 СтатутаАПВојводине108),каоинаПокрајинску скупштинску Одлуку о оснивању Фонда „Европски послови”109).СпоразумомсерегулишумеђусобнаправаиобавезеМСП-аиВладеАПВојводинеувезисаупућивањемпредставникаАПВојводинеуМисијуРепубликеСрбијеприЕУуБриселу(Члан1).
ПотписнициСпоразумасусеусагласилидамисијаобављапословекојисеодносенасарадњуРСсаЕУ; дамисијомруководишефмисије који
представљаРСпредтелимаЕУизаступаспољнополитичкеставовеиинтересеРСпреддипломатскимкоромЕУидржавамаЕУ;даАПВојводина
уз сагласност Владе РС може основати представништва при регионима
ЕвропеиуБриселу радипромоције,унапређењасвојихпривредних,научних,образовнихитуристичкихкапацитета,ускладусаУставомизаконом
(Члан2).
ЗаовепословеАПВојводинаможеупутитинајвишетрисвојапредставникаумисију,ауслучајупотребе,узпретходнусагласностМСП-а,
АПВојводинаможеупутитиидодатноособље(Члан3).Пренегоштоступенадужност,ускладусаЗакономоспољнимпословима,представници
АПВојводинеобављајустручнеприпремеуМСП(Члан4).Ускладуса
овимзаконом,поступањунадужностумисију(узависностиодврстепословакојеобавља),представникАПВојводинедобијадипломатски,односностатусчланаадминистративногитехничкогособљаиносиодговарајућедипломатскозвање(Члан5).Такође,представникАПВојводине удржавипријемаидругимдипломатскимпредставништвима,нотификујесе
каодипломатаодговарајућегранга,узназнакудајезадужензасарадњурегиона(Члан5).СтатуспредставникаАПВојводинеумисијибићерегулисанпремаодговарајућиммеђународнимконвенцијама,важећимпрописимаидипломатскомпраксом(Члан6).
Војвођанске „дипломате”
НаобразложенизахтевпредставникаАПВојводине,министарспољнихпословаРСћеразмотритииускладусапрописимаодобритииздавањедипломатскихпасошапредставницимаАПВојводинезавремењиховог
радаумисији(Члан7).ЈединоштопредставникАПВојводиненеможеда
обавља,тојефункцијаотправникапословамисије,нитиможебитилице
којеимадржављанстводржавепријема(Члан8).АтрајањерадапредставникаАПВојводинеумисији одређујесеускладусазакономипрописима
којимасерегулишуспољнипослови(Члан9).
КадајеречообимупословапредставникаАПВојводине,онобавља
„пословеизсвојенадлежности ускладусаважећимпрописимаРСиАП
Војводине,каоиосталепословепоналогушефамисије”(Члан10).ПредставникАПВојводинећеизсвогделокругапословаучествоватиупрего107) Службени гласникРепубликеСрбије,бр.99/09.
108) СлужбенилистАПВ,бр.17/09.
109) Службени листАПВ,бр.13/09и2/10.
57
Pusto{ewe Srbije
ворима,манифестацијама,разговоримаидругимдогађајимакојеводишеф
мисије(Члан10).Иначе,АПВојводинаостварујесвојунадлежностдавањемналогасвојимпредставницимаумисији,увезисапитањимаизњиховенадлежности,аускладусазакономкојимсеуређујуспољнипословии
одговарајућимодлукамаАПВојводине.Такође,представнициАПВојводине,уколикоприродаакататозахтева,могуузсагласностшефамисије
користитизаштићеневидовекомуникацијесаМСП(Члан10).
Представник АП Војводине има сва права и дужности дипломата у
складусапрописимакојимасеуређујуспољнипословиисвојаправаиз
радногодносанеостварујеуМСП(Члан11).МСП,односношефмисије,
можепротивпредставникаАПВојводинедапокренепитањедисциплинскеодговорностизбогповредараднедисциплинеипропустауобављању
својихраднихобавеза(Члан12). Изтихразлогаилииздругихслужбених
разлога,представникАПВојводинећеназахтевМСПпривременозавршитисвојрадумисијиибићеповученуСрбију(Члан12).
ПредставнициАПВојводинеуБриселусамосталноспроводеканцеларијскоиматеријално-финансијскопословањезасвојепотребе(Члан13).А
назахтевАПВојводинемисијаћеотворитипосебанрачунулокалнојбанцииобројутограчунаМСПобавештаваАПВојводину(Члан14).ПредставнициАПВојводинесветрансакције(уплате,исплатеидр.) увезиса
рачуном самосталнообављајуиМСП,односномисија,несносебило каквуодговорностзапословањесапоменутограчуна(Члан14).Такође,све
трошковепосебнограчуна,укључујућиибанкарскепровизије,сносиАП
Војводина(Члан14).
Кадајеречодипломатскојкореспонденцији,свидолазниакти(„улазнапошта”) упућенимисијиРСдостављајусешефумисије,којиихдаље
распоређујеидостављаурад(Члан15).Ускладусаважећимпрописима
шефмисијејеовлашћензапотписивањеакатауимемисијеиуписаном
обликуможеовластитипредставникаАПВојводинезапотписивањеодређенихакатаизнадлежностимисије(Члан15).ПредставнициАПВојводинемогудаватиизјавесредствимајавногинформисањаиздоменасвојенадлежности(Члан16).СредстванеопходназаобављањепословапредставникаАПВојводинеобезбеђујусеизбуџетаАПВојводине,ауоквируфинансијскогпланапокрајинскогФонда„Европскипослови”(Члан17).
УобављањусвојихпословапредставнициАПВојводинекористедео
службенихпросторијамисије(Члан18).МСПједужнода,уоквирурасположивихмогућности,обезбедиусловезанесметанообављањепослова
представникаАПВојводинеусмислуканцеларијскогпростораинужних
материјалниусловазарад(Члан18).АтрошковерадапредставникаАП
Војводинечијисеизносможетачноутврдити(трошковителефона,коришћења интернета, трошкови канцеларијског материјала, трошкови горивазаслужбенавозила,трошковирепрезентацијеисл.),сносиАПВојводина(Члан18).Такође,АПВојводинаучествујеиуделуосталихсталнихтрошковаодржавања(„комуналије”),чијависинасеодређујесразмер58
Ivan Nini}
ноделуукупнеповршинеобјектакојићепредставницимаАПВојводине
битистављеннарасполагање(Члан18).МСПниједужнодапредставницима АП Војводине обезбеди коришћење службених возила мисије РС
(Члан18).
Накрајупотписнициспоразумаконстатујудаћеевентуалнеспоровеу
тумачењуодредабаспоразумарешаватиспоразумно,удухудобресарадње
имеђусобнетолеранције(Члан19).
Дипломатија сепаратизма
ИзсамесадржинеспоразумаочигледнодаједасуВладаРепублике
СрбијеинадлежноМСП,усуштинскомсмислу,дали„одрешенеруке”властимаАПВојводине.Споразум ниједнимсловомдетаљнијенерегулише
контуре дипломатскеполитикекојућеуБриселупромовисатипредставнициАПВојводине.Тезао„унапређењу”привредних,научних,образовних
итуристичкихкапацитетаАПВојводинекористисекаонајобичнијафлоскулаипараванкојитребадазамаскиратежњеиправенамереиницијатораотварањаканцеларијеуБриселу.Другимречима,режимБорисаТадића
покушава да убеди јавност да ће се политичка и дипломатска активност
представникаАПВојводинеуБриселукретатиуоквириманадлежности
АПВојводине,УставаРепубликеСрбијеинационалногзаконодавства.
ДалићетозаистатакобитиуколикоуБриселотпутујупредставници
АПВојводинекојебудеделегираластранкаНенадаЧанка(ЛСВ)?!Далиу
томслучајуједнообично„парчепапира”можедапредупредисепаратистичкетежњеЧанковестранкекојаштампакалендарнакомепише„Војводина Република” и у свом страначком перформансу грађанима дели тзв.
„ПасошВојводине”110)!?Акоантиуставнеактивностииједанобликсепаратизма,мирноцветају усредСрбије,уградуНовомСаду,штасеондаможеочекиватиодпредставникаАПВојводинекојибудуседелиуБриселу!?
ГдесугаранциједаћеонибитилојалнидржавиСрбијиидаћесвоједипломатскеактивностиобављатиуинтересуизарачунРепубликеСрбије!?
Таквихгаранцијанема.
Пут без повратка...
ПредседникВладеАПВојводинеБојанПајтић кажедаћеотварањем
канцеларије АП Војводине у Бриселу лобистичким процесима покрајна
моћидаостваривећафинансијскасредстваизфондоваЕУ,дапривучевишеинвестиција,алиидасецелаСрбијатобожбољеприпремизапроцес
добијања статуса кандидата за чланство у ЕУ. Према његовим речима у
Бриселућерадитисамо„професионалци”којићесебиратинаконкурсуи
којиимајуискустваумеђународниморганизацијамаилидипломатскоискуство111). Не чуди чињеница да се најављеном отварању канцеларије у
110) ЛигасоцијалдемократаВојводине(ЛСВ)је усептембру2007. годинештампала„пасоше
Војводине”,аудва наврата,1999.и2009.године,овастранкаштампалаје календарнакоме
јеАП Војводина приказанакаосамосталнадржава снатписом „ВојводинаРепублика”.
111) Извор:портал„Аутономија”,(http://www.autonomija.info/),5.11.2010.
59
Pusto{ewe Srbije
Бриселунајвишеобрадовала странкаНенадаЧанка(ЛСВ),којајеоценила
дајетаквопредставништво„моглоиморало”дабудеотвореномногораније,поузорунавишеод300европскихрегијакојесутакођеприсутнеу
Бриселу112).
ДалисесрпскаАПВојводинаможесврстатиуистикошсавишеод
300европскихрегија,идалиће„дипломате”изнашесевернепокрајнедатилегитимитетзападнимсиламада„довршезапочето”,показаћегодине
које тек долазе. Поруком „следећа је Војводина”, некадашњи амбасадор
НемачкеуСрбијиАндреасЦобел,јошпочетком2007.године,наговестио
јештасеприпреманашојдржавиуколиконепризнанезависностКосоваи
Метохије113).„ИнсистирањенаКосовукаоделуСрбиједестабилизовало
биСрбијуиондабимоглодабудеотворенопитањеВојводине,којајеновауСрбији.Тонијепретња,тојеанализа”,рекаојетадаЦобел,идодаода
биуколикоСрбијабудедестабилизована„Мађарскамогладаинсистирана
Војводини”.Дакле,уконтексту„пријатељске”порукедипломатеизБерлинатребазнатидапутВојводинеуБриселможедабудепутбезповратка.
112) Исто.
113) Извор: лист„Прес”,стр.3,13.4.2007.
60
Ivan Nini}
(10)
Акцизе по налогу ЕУ
су удар на руски - српски НИС
Поналогуиузасистенцију„ментора”изБриселаВладаСрбијеизабралајенајскупљуваријантуизједначавања акцизнихстопанадомаћеи
увозненафтнедеривате.Сједнестране,БриселирежимуСрбијиовим
урушавајуионакоурушениживотнистандардикуповнумоћграђанаСрбије, док с друге стране озбиљно угрожава пословање руског-српског
НИС-а. ВладаСрбијесвесноиподиктатусаботирапословањеНИС-а,
чиме„гурапрстуоко”РускојФедерацијии„Гаспромњефту”,алиумањујепрофитзаједничкекомпанијеидивиденде.
* * *
Под снажним и отвореним притиском из Брисела, Влада Републике
Србијеусвојилаје18.маја2011.годинеПредлогизменазаконаоусклађивањуакцизананафтнедеривате114),којимсеукидајуразличитеакцизена
различите врсте нафтних деривата. Овај предлог је у изгласан Народној
Скупштини Републике Србије у јуну 2011. године115), чиме су акцизе за
моторнибензинповећанеза4,5динараполитру,аакцизенадизелгориво
већесуза2 динараполитру.Другимречима предлогВладеједасеубудућепримењујејединственаакцизаод49,5динаразалитарсвихврстамоторнихбензинаиакцизаод37динаразалитардизелгорива.
ОпштапометњаокоакцизнеполитикеуСрбијинасталајеујануару
овегодине,кадсунаснагуступиленовеакцизнестопе.Тимесуакцизена
нафтнедеривате„евро”стандардабиленештовишеуодносунадругеврстегоривакојенемајупрефикс„евро”116).Интенцијасоцијалистакојису
предложилиспорниамандманбилаједасезаштитиинтересдомаћеНафт114) „АКЦИЗЕ” представљају посебаноблик порезанапрометробеипроизводи којисеопорезују тзв. акцизама могу се сврстати у 3 категорије: енергетски производи, дувански производииалкохолнипроизводи.
115) Сл.гласник РС,бр. 43/11.
116) Тадајеакцизанабезоловнимоторнибензин(BMB95)повећаназа0,3динараполитру,а на
дизел(D2)4,53динараполитру,докјеакцизанаевропремијум(BMB95)повећаназа4,8
динара политру,аакцизанаевродизелза 6,53динара по литру.
61
Pusto{ewe Srbije
неиндустријеСрбије(НИС)чијиакционарису„Гаспромњефт”,РепубликaСрбијаињениграђани.Сдругестране,званичникеЕУкојиштитеекономскеинтересесвојеекономијеисвојихпроизвођача,оваквозаконскорешењејевеомаразбеснелонакончегајеуследило„завртањеушију”режимууСрбији.
ЕУ штити своје нафтне интересе
Свејепочелосрединомјануараовегодине,кадасуизБриселастигле
првенегативнереакцијеувезисаакцизнимстопамананафтнедеривате,
којејепредкрај2010.годинеизгласаопарламентРепубликеСрбије.Одлуку да се двојним акцизама заштити домаћи произвођач горива (НИС), у
БриселутретирајукаокршењеСпоразумаостабилизацијиипридруживању(ССП)иПрелазногтрговинскогспоразумакојијезакљученизмеђуСрбијеиЕУ117).
ОвдесепресвегамислинапреузетуобавезуРепубликеСрбије дапостепеноприлагодисведржавнемонополекомерцијалногкарактеракакоби
обезбедилада,доистекатригодинеодступањанаснагуспоразума,више
непостојидискриминацијаупогледуусловаподкојимасеробанабављаи
продаје(Члан28).Такође,Србијасеобавезаладаћесеуздржаватиодувођенасвакемереилипраксеунутрашњефискалнеприроде којомсепроизводиједнестране(непосредноилипосредно) дискриминишууодносуна
сличнепроизводекојипотичусатериториједругестране(Члан37).
СтављањемпотписанаССПрежимуСрбијијезаправоаминоваомонополкојидолазиизЕУ,гушећи тимедомаћепроизводеидомаћупривреду.Адвострукеакцизесусамододатно„подгрејале”дотадашњефрустрације ЕУ према нафтно-гасном аранжману који Република Србија има са
РускомФедерацијом118).
ЗбогтогајеЕУвластимауСрбијијасноставиладознањаданатржиштунафтнихдериватауСрбији,руско-српскиНИСнесмеда„потискује”
профитмађарскогMOL-а,аустријскогOMV-аигрчког„Henkelpetroleumа”.ТакосузваничнициЕУсвојенезадовољство,запаковано уформукршењаССП-а,првопренелипотпредседникуВладеСрбијеБожидаруЂелићу,
којијеутоммоментубиоуслужбенојпосетиуБриселу.
„УколикоЕУмислидапостојеелементиповредеСпоразумаостабилизацији и придруживању, став Владе Србије је да ће ти елементи бити
промењени”,рекаојеЂелић119).Стимувезионјеизјавиода„угодиника117) СпоразумостабилизацијиипридруживањуиПрелазнитрговинскиспоразумСрбије иЕУ
потписанису29.4.2008.годинеуБриселу. Од 1.2.2010.Србијапримењује Прелазнитрговинскиспоразум,којимјепредвиђено да сеупериодуод шестгодинапостепеноуспостави
слободна трговинаиндустријскимипољопривреднимпроизводима.
118) Руски„Гаспромњефт”иВладаРепубликеСрбије су24.12.2008.годинепотписалиуговор
окупопродајиНафтнеиндустријеСрбије(НИС).ПретходносуВладеСрбије иРусије25.
1.2008.годинеуМоскви потписале енергетскиспоразумкојимје предвиђенапродаја 51
одстокапиталаНИС-аГаспрому за400милионаевра,изградњамагистралноггасоводаЈужнитоккрозСрбијуизавршетакподземногскладиштагасаБанатскиДвор.
119) Извор: РТВБ92,14. 1.2011.
62
Ivan Nini}
даСрбијаочекуједадобијестатускандидата,каоидатумзапочетакпреговоразаулазакуЕУ,последњастваркојанамтребајестеконстатацијаЕУ
дајепостојећиСпоразумнабилокојиначинугроженилиповређенакцијамаРепубликеСрбије”.
ДасуактуелномрежимууСрбији„евроинтеграције”ипакважнијеод
очувањаиизградњедомаћегтржиштанафтнихдеривата,видљивојеизпонашањасоцијалистачијијеамандманипроузроковаоакцизнуполемикуса
ЕУ.Наиме,опитањудвострукихакциза конфузномизјавомогласиосеи
министаррударстваиенергетикеПетарШкундрић,чијаСоцијалистичка
партијаСрбијеуВладиистовременосединадвестолице,играјући„жмурке”,какосаамеричкомтакоисарускомадминистрацијом.
Упрвимахтеза министраШкундрићаједа„нијеречофискалнојдискриминацији”,каоитодау„ЕУнепостојизабранаразличитихакцизаза
различитеврстебензина,осимобавезеземаљачланицаЕУданеодређују
акцизенижеодпрописаногминимума”.„Причаотомедајеовомодлуком
учињенонештоштосенерадиуЕУ,нетачнајеизлонамерна.Поготовокад
топричаитумачинекокојезаинтересованитојошговорикаоуимеЕУ”,
рекаојеминистарШкундрић120).
ОнјенаседнициОдборазаиндустријуСкупштинеСрбијерекаода
Србија„требадаимаповећанинтересзаНИС”,јерјеутомпредузећу49
одстоакцијаувласништвудржавеиграђана,иуњемујезапосленоиоко
11.000радника.„СрбијатребадаиспунипреузетеобавезеизмеђудржавногспоразумасаРусијом,абилабивеликаштетаиакорафинеријауПанчевунебирадила,јербивеликибројљудиостаобезпосла,атобибило
лошезаПанчево”,казаојеминистарШкундрић121).
Међутим,безобзиранаовакооштарстав,тадашњиминистарПетар
ШкундрићјеистовременопотврдиодајережимуСрбијиспремандапопустиподпритисцимазваничникаЕУ,асвезарадевропскихинтеграција.
„Мићемоморати,ужељиданенанесемоштетунашимдаљимевропским
интеграцијама, да прихватимо одлуку ЕУ о акцизама”, признао је министарШкундрић122).
Налог из Брисела увећава цене горива
ЗбогпрекомернесервилностирежимауСрбијипремаадминистрацијиуБриселу,доскорашњаминистаркафинансијаДианаДрагутиновићје
писменимпутемодЕвропскекомисијезатражилазваничанставодвострукимакцизамазадомаћеиувозненафтнедеривате.ИзМинистарствафинансијасујавностисаопштилидаће„поступитипопрепорукамаЕвропске
комисије,алидаћеодетаљима,усмислуЗаконаоизменамаидопунама
Законаоакцизамамоћидаговоретеккададобијудокумент”123).
120)
121)
122)
123)
Извор: лист „Данас”,18.1.2011.
Извор:агенцијаБета,14. 2.2011.
Извор:лист„Данас”,18.1.2011.
Извор:лист „Блиц”,27.2.2011.
63
Pusto{ewe Srbije
ИндикативноједајеготовомесецданабилонеопходноЕвропскојкомисијидазваничноодговорисрпскимвластимаидауписменојформиизразисвојпротест.ИстовременојешефделегацијеЕвропскекомисијеуБеоградуВенсанДежеррекаодаје„опитањуВладеСрбиједалијеновиЗаконоакцизаманаувозгоривасупротанССП-у,вођенаобимнакореспонденцијаидајеЕУизрадилапроцену”124).Онјепотврдиодајеодрежима
уСрбијизатраженапроменаакцизаидајеуразговоримасапредставницимаВладеипарламентаРепубликеСрбије,израженаспремностдасеизвршеодређенепромене.
МесецдананаконизјашњењаЕвропскекомисије,адвамесецанакон
отварања полемике, потпредседник Владе Србије Божидар Ђелић је 22.
марта2011.годинеЕвропскојкомисијиуБриселууручиопредлогрешења
за питање двоструких акциза на нафтне деривате. „У име српске Владе
уручиосамЕвропскојкомисијирешењезапитањеакцизананафтнедеривате,којисуштинскистваривраћанапрошлогодишњисистем,гдесене
правиразликаизмеђудомаћихииностранихпроизвођача”,потврдиојеБожидар Ђелић125). Он је изјавио да је „Европска комисија то примила на
знањеиуидућимнедељамаћесеокотогаогласити”.
Иконачно,наконпетмесециполемике,ВладаСрбијејепарламентуи
званичнопредложилапроменуакцизнеполитикенанафтнедеривате,бирајућискупљуваријантузапотрошаче,односнограђанеСрбије.Узповећањеакцизеод4,5динаразалитарбензинаиповећањеод2динаразалитардизелгорива,продавцићеморатидаукалкулишуиПДВ, штонеминовнодоводидоскока цененафтнихдеривата.Тиме,несамодаћесенаставитисапласманомгоривалошијегквалитетанатржиштуСрбије,негоће
иценегориваостатиубедљивонајскупљеурегиону126).
Руси инвестицијама шаљу одговор ЕУ
ПоследњадешавањаокодиктирањаакцизнеполитикеСрбијеизБрисела,руководстворуско-српскеНафтнеиндустријеСрбије(НИС)нијежелелодаполитизује,нитикритичкидакоментарише.Поусвајањувладиног
предлога да се акцизне стопе на домаће и гориво из увоза изједначе, из
НИС-ајенајављенодаћетосвакакоизазвати„аналогнирастценадизел
гориваD-2ибензинаBMB95”. „МисхватамонеопходностдаСрбијаиспуњаваусловеСпоразумаопридруживањуЕУ.Ипак,очигледноједа због
историјскихразлога,рафинеријеНИСдокраја2012.годиненећемоћитехнолошки равноправно да конкуришу већ модернизованим рафинеријама
земаљаЕУ”,саопштенојеизНИС-а127).
УтојкомпанијисуизразилиочекивањедаћеРепублика Србијаи„Гаспромњефт”обезбедити„условезареализацијупрограмаевромодернизацијеРафинеријеПанчевоидовођења100одстоњеговепроизводњенани124) Извор:агенцијаТанјуг,25. 2.2011.
125) Извор: агенцијаБета,22.3.2011.
126) ПоценигориваСрбија јенајскупљаурегиону,аизнад сусамоМађарскаиГрчка.Уодносунацене горивау Србији,јефтинијесуХрватска,СловенијаиБоснаиХерцеговина.
127) Извор:агенцијаТанјуг,19.5.2011.
64
Ivan Nini}
воевро-5,каоизапривременоочувањенатржиштујефтинијихдомаћих
врстадеривата,поредгориваевроквалитета”.
УјануаруовегодинекадајеЕУотворилапричуодвострукимакцизама,огласиосеидиректорНИС-аКирилКравченкокојијерекаода„проблемразликеакцизаотпадасампосеби”итонајкасниједокраја2012.године,кадасезавршипројекатмодернизацијерафинеријеНИС-а.Онјеобјасниодауправомодернизовањерафинериједоевростандардапредставља
кључниусловинтегрисањанафтнепривредеСрбијеустандардеЕУ,ида
ћеутоуложити„вишеодполамилијардеевра”.
„ПрелазнипериодзаНИСдо31.12.2012.године,докадасенаставља
са производњом бензина који нису еврокласе, у потпуности се уклапа у
оквирешестогодишњегпрелазногпериода,премаПрелазномтрговинском
споразуму,токомкогаСрбијатребадаускладикакозахтевеквалитетагориваупродаји,такоиакцизнуполитикусазахтевимаЕУ.МићемопоштоватиодлукеВладе,иакојеочигледнодабиповећањеакцизанаBMB95и
D-2изазвалоирастценаовихпроизвода”,рекаоједиректорНИС-аКравченко128).
Акцизе су цена додворавања Бриселу
ИнакрајунемадилемедајеВладаСрбије,поналогуиузасистенцију„ментора”изБрисела,изабраланајскупљуваријантуизједначавања акцизнихстопанадомаћеиувозненафтнедеривате.Сједнестране,Брисел
ирежимуСрбијиовимурушавајуионакоурушениживотнистандарди
куповнумоћграђанаСрбије,док сдругестранеозбиљноугрожавапословањеруско -српскогНИС-а. ВладаСрбијесвесноиподиктатусаботира
пословањеНИС-а,чиме„гурапрстуоко”РускојФедерацијии„Гаспромњефту”, али умањује профит заједничке компаније и дивиденде које по
основуакцијскогуделауНИС-умогудасепрелијуубуџетРепубликеСрбије129).
ОпредељеноствластиуСрбијидаувећабуџетскиприходпооснову
акциза на нафтне деривате, и то на терет горива из домаће производње,
крајњејелицемернаакосеимаувидугодишњуштетуодпреко270милионаевра којубуџеттрпипоосновуприменеССП-асаЕУ.Владинаполитикаекспресног пуњења државногбуџетазаснивасенаскоку приходаод
акциза, док истовремено драстично опадају царински буџетски приходи130).
128) Извор:лист „Блиц”,21.1.2011.
129) У2010.години Нафтна индустријаСрбије(НИС) јеостварилачистудобит од16,5милијарди динара,штоћебитипреусмеренокаоинвестиционо улагањеунаредномпериоду. Према
најавамадиректораНИС-аКирила Кравченка,у2011.години„Гаспромњефт”планираинвестицијеувредностиод око47милијарди динара.
130) Приходиод царинеРепубликеСрбијеу2008.години износилису64,7милијардидинара,
2009.године48милијардидинара,2010.године 44,2милијардединара,аза2011.годинупланскиједефинисанизнос од39,6милијардидинара. С другестране,приходи од акциза су
2008.годинеизносили 100,6милијардидинара, 2009.године 119,8милијардидинара,2010.
,5 милијарди динара,докјеза2011.годину плански дефинисан износод160,1милијарду
динара. (Извор:МинистарствофинансијаРепубликеСрбије,анализа:„Примањаииздаци
буџетаРепубликеСрбијеу2011.години,премаЗакону обуџету”,ажурирано17. 5.2011.)
65
Pusto{ewe Srbije
Акосезнадајенафтно-гасниаранжманСрбијесаРускомФедерацијомједаноднајвећих инвестиционихаранжманауновијојисторијиСрбије,ондајетрагичнотошто„тутори”изБриселаидаљестратешкикреирајуфискалнуполитикууСрбији.
66
Ivan Nini}
(11)
„Пенали” Европске банке 2,5 милиона евра
ДокуМинистарствуфинансијатврдеданашадржаванеплаћаникакве казнене пенале због неповлачења уговорених кредитних средстава
кодмеђународнихфинансијскихинституција,ЕБРДјезадевет година,на
имепенал”,самоодГрадаБеограда,наплатиланевероватних2.529.395
евра.
* * *
ПовериоциизСветскебанке,безималооколишења,указалисунанеспособностинеефикасноствладајућегрежимауСрбији ипретећимтоном
наговестилистрогеекономскесанкцијетефинансијскеинституцијепрема
нашојдржави.Међутим,токаоданикогаизизвршневластинијезабринуло нитисебилокоосетиопрозваним. АкојевероватинајавиСајмонаГреја,шефаКанцеларијеСветскебанкеуБеограду,осим200милионадолара
заподршкубуџету,оваинституцијајенајавиладатоком2010.годинеСрбијинећеодобритиниједанинвестиционизајам.Инесамото,ГрејуказућедаћеСветскабанкаразмотритидалићеСрбијисмањитивећодобрена,
анеискоришћенасредствазајмоваилићеихуцелостидатидругимдржавама!ПремаГрејовимречима,Србијатребадазапочнесаповлачењеми
коришћењемранијеодобренихзајмова,анедасеСветскојбанциобраћа
захтевимазановезајмове131).
Утомсмислунајављеноједаћеуаприлу2010.годинеЏејнАрмитиџ,
директоркаСветскебанкезајугоисточнуЕвропу,посетитиСрбијукакоби
стекла увид у начин трошења новца по одобреним пројектима. Госпођа
АрмитиџјенепосреднопреСајмонаГрејаизразиланезадовољствоСветскебанкезбог споростикоришћењасредставаиззајмоватеинституције,
којиизносе850милионадолара,акојисетретирајукаоинвестицијеудомаћу инфраструктуру, енергетику и пољопривреду132). Дакле, намеће се
питањекојисуторазлозизбогкојихрежимуСрбијинијеспособандаадекватноиблаговременоутрошиновацкојипозајмиизаштогаондапозајмљује,гурајућинародидржавуудужничкоропство.
131) Извор:лист„Блиц”,18.1.2009.
132) Извор: магазин„Економист”,бр.490,9.10.2009.
67
Pusto{ewe Srbije
Политиканство режима без икакве визије
Разлозиправе„политикехаоса”којавладаусферизадуживањанаше
државекодмеђународнихфинансијскихинституција,мождасенанајбољи
начинмогусагледатиобјашњењемГоранаРадосављевића,саветникпотпредседника Владе Србије Божидара Ђелића (ДС): „Ми се задужимо на
пројектнуидеју,акадасеновацодобрииурадимопројекат,испостависе
данеможесведаидекакосезамислило.Збогтаквогодноса,задужујемо
сезасвашта,акаснијесеиспоставиданамнештоинетреба.Међутим,
кључнипроблемисучестиизбориипроменевластипаједанминистармислидајенештоважноипотребно,аондаследећимислидругачије.Дешаваседановичакинезнадапостојиодобреникредит”133).
ЗаразликуодЂелићевогсаветника,чијеречиилуструјутезуда„демократски”режимуСрбијинемајаснодефинисанестратешкециљевеекономског развоја и инвестиционог улагања, „стручњаци” из странке Г17
плус за нијансу другачије дефинишу ову проблематику: „Тачно је да у
претходномпериодунисмокористилисвасредствакојасунамбиланарасполагању,затоштонемамодовољанпотенцијалкадрованиналокалном,а
нинацентралномнивоу”,кажеВерицаКалановић(Г17плус),министарка
заНИП134).
Дакле,министаркаКалановићна индиректанначинпотврђујечињеницудаактуелнирежимкадровскинијеспособандасеноси среализацијомпројекатакојисефинансирајуновцемизкредита.Упркостоме,министаркаКалановићнедајеобјашњењаштауизвршнојилокалнојвластирадесилни„експерти”из странкеГ17плус,зашторежимпаушално задужуједржаву,инакрајукрајева,косносиодговорностзатакву непромишљенуполитику.Уколикосеовапроблематикапосматранапрактичанначин,
ондајенајбољецитиратиизјавуСајмонаГреја,првогчовекаСветскебанкеуБеограду.ГрејкажедаСрбија„годишњеискориститек10одсторасположивихсредстава”,тј.кредитнихпозајмицакојесууговоренеиодобренеодстранеСветскебанке:„Топрактичнозначидапројектикојисеобично завршавају за четири године, овде трају двоструко дуже”, оцењује
Греј135).
Какобипоткрепиласвојетврдњеонеспособностиактуелног,„демократског”режимауСрбијидаефикасноуправљафинансирањемуговоренихиодобренихпројеката,Светскабанкакористиједанодрепрезентативнихпримера.Речјеопројектуобновесистема занаводњавањеиодводњавање, заштасенашадржавакодСветскебанке2005.године,задужиласа
чак17,7милионаевра!Одовекредитнесуме,дојануара2010.године,повученојесвега4милионаевра,докодновијегделакредитакојиизноси
36,8милионаевра,нијеповученниједанјединиевро136).
133) Извор:лист„Блиц”,27.10.2009.
134) Извор:агенцијаТанјуг,18.1.2010.
135) Извор:РТВБ92,7. 10.2009.
136) Извор:лист„Политика”,19.1.2010.
68
Ivan Nini}
Плаћа ли држава „пенале” или не?
Оноштојесвакаконајвишезабрињавајуће,кадасеговорионеефикасномкоришћењукредита,који сусрпскевластизадужилекодСветскебанке,јестедилемадалиграђаниСрбијеидржаваСрбијаимадодатнитрошак
збогтога.Другимречима,намећесеоправданопитањедалисеиздржавногбуџетаплаћајутзв.„казненипенали”збогнеповлачења(некоришћења)
уговоренихиратификованихкредитнихсредстава!Одговорнаовопитање
ауторјепокушаодасазнаунадлежномМинистарствуфинансија. Докаквихподатакаједошао?
НапитањедалиједржавапротеклихдеветгодинаплаћалаказненепеналеСветскојбанциилибилокојојдругојмеђународнојфинансијскојинституцији,уМинистарствуфинансија негирају:„Ууговоримаокредитимакоједржавазакључујенијепредвиђеноплаћањепеналаиказнизауговорена,анеповученасредства,такодавероватнотаквихплаћањанијебило.Таквихплаћањасвакаконијебилоу2009.години”,наводисеузваничномодговорукојијеаутордобиоодМинистарствафинансија137).Уистом
одговоруобјашњавајуитодасе„каматаплаћаискључивонасредстваукоришћењу,аникадананеповученасредства,такоданиРепубликаСрбијане
плаћакаматунанеповученасредстванипоједномкредиту”!?ИпоредчињеницедајеауторМинистарствуфинансија,узпостављенапитања,приложиоиинформацијуизмедијакојапотврђујесупротно,даСрбијаипак
плаћаказненепенале,надлежниутојинституцијусуосталиприставуда
сепеналинеплаћају.
Премаписањумедија нашадржаваје2004.годинеодСветскебанке
добила кредит од 25 милиона евра за Фонд ПИО и то под „повољним”
условима.Кредитћесеотплаћиватибезикаквекамате,сагрејспериодом
одчак10година.Међутим,каконидвегодинепоодобравањуовогкредита,ниједанјединидинарнијеповучен,нашадржавајемораладаплатиневероватних75.000евраказненихпенала138).Дакле,уконкретномслучају
неколаже!Илијеинформација„Блица”нетачна,илиуМинистарствуфинансијаскривајучињеницудајенашадржаваСветскојбанциплатилаказненепенале!?
Како ЕБРД зарађује у Србији...
ЗаразликуодСветскебанке,гдедомаћајавностнезнадалииколико
годишњеплаћамонаимеказненихпенала,ситуацијасаЕвропскомбанком
заобновуиразвој(ЕБРД)знатноједругачија.Праксаовемеђународнеинституцијеједаууговореозакљученимкредитимасакорисницимакредитаобавезноунесеиклаузулукојасетиченаплатетзв.„провизије”наодобрени, а неискоришћени део кредитних средстава. Ова провизија („commitmentfee”)којузајмодавац,односноЕБРДнаплаћујекорисникукредита,
обичносекрећеураспонуод0,25до0,5одстогодишњенасалдонеиско137) ДописМинистарство финансија,бр.4-00-134/2009,13.1.2010.
138) Извор:лист„Блиц”,18.1.2009.
69
Pusto{ewe Srbije
ришћенихкредитнихсредставаиобрачунавасетромесечноилишестомесечно. А независно од споменуте провизије, зајмопримци плаћају зајмодавцу(ЕБРД)иредовнукаматнустопунаодобреникредит,којајеближе
дефинисанауговором.
С обзиромнатодауМинистарствуфинансијакатегоричкитврдеиодговарајудаСрбијанијеплаћалапеналемеђународнимфинансијскиминституцијама,измеђуосталогниЕБРД,ауторјеодговорпотражионадругој
адреси.ПремаподацимазатраженимидобијенимизСекретаријатазафинансијеГрадаБеограда139),произилазидајеупериодуод21.јануара 2002.
године, закључно са 21. јануаром 2011. године, на име казнених пенала,
тзв. „провизије”, из градског буџета ЕБРД исплаћено невероватних
2.529.395,35 евра!Речјеоказненимпеналимазбогнекоришћењакредитних средстава из два зајма које је „демократска” градска власт узела од
ЕБРД. То је зајам у износу од 60 милиона евра за инвестиције у реконструкцијуградскеинфраструктуре140) и први зајамуизносуод69,6милионаевра,зарадовенаизградњимостаЧукарица-НовиБеоград,прекоСаве141).
Висока цена нерада градске власти
Издоступнедокументацијепроизилазидајеод21.фебруара2002.годинеградскавластнасвакихшестмесеци,нарачунЕБРДуплаћивалаказненепеналекојисудостизалисумуодоко150.000евра.Такоје,самопо
основупрвогзајма,закључноса21.јануаром2011.године,извршеночак
19 шестомесечних уплата, а што укупно, кад се подвуче црта, износи
1.464.276,80евра!Поосновудругогзајма,од21.7.2006.године,извршено
је10шестомесечнихуплатакојесудостизалеидо172.000евра,докзбир
уплатапеналанадругизајамизноси1.056.118,55евра!Примераради,самоје21.јануара2010.године,поосновуказненихпеналазадругизајам,
ЕБРДјеизџепаБеограђанаузела93.287,55евра!Дакле,кадасезапоследњихосамгодинасаберутрошковиисплаћенепровизијепоосновуобазајма, произилази да је из буџета Града Београда, плаћено невероватних
2.529.395,35 евраукористЕБРД!
ЈасноједасузбогнеспособнеинеодговорнеградскевластиБеограђаниморалидаплатеовајастрономски„харач”ЕБРД.Аправојепитањеу
штајесвеовајновацмогаодасеуложи?Примераради,моглоједасекупипреко 70једнособнихстановауБеоградузасоцијалноугроженекатегоријестановништва илидасесаграде3дечијаобданишта.УнајсиромашнијојБелојПаланци,гдејепросекплатеоко19.241динара (јун2011),одовог
новцабиоко13.000људимоглодапримипоједнумесечнуплату.Упркос
томе,градскавластјепоказаладајојјемилије дабезикаквихпројеката,
139) ОдговориСекретаријата зафинансијеГрада Београда,бр. 031-13/2010,5.1.2010;бр. 031-119,
23.2.2010;ибр.031-104,14.2.2011.
140) Уговор.бр. 4-1036/2001-ИО,27.8.2001.
141) Уговор,бр. 4-1221/06,19.6.2006.
70
Ivan Nini}
плановаистратегијауговоризајмове,азатимплатипеналесвојимповериоцима у ЕБРД, него да новац усмери у побољшање животног стандарда
грађанаСрбије. Збогтогаидаљеостајеотворенопитање:Kоликоједржаваукупнопотрошилановцанаплаћањетзв.пенала међународнимфинансијскиминституцијамаод2001.годинедоданас!?
71
Pusto{ewe Srbije
(12)
Како је „ФИАТ” из Торина обмануо Србију
„Фиатгрупа”изТорина уопштенијеиспуниласвојуобавезуизуговораоулагањусаСрбијомузаједничкопредузеће„ФиатаутомобилиСрбија”.Србијајеуложиласкоро281милионевраиполажеправона33одсто
акцијскогудела,а„Фиатгрупа”јеуложиласвега99,4милионаевраивећ
двеипогодинеузаједничкојкомпанијиполажеправона67одстоакцијскогудела.Збогтогасенамећеелементарноисасвимлогичкопитање:да
лијеубилокојојозбиљнојземљи насветумогућебитивећинскивласник
компанијенаначинкакотоформалнојесте„Фиатгрупа”уСрбији?
* * *
Каковремеполакоодмиче,аранжманРепубликеСрбијесаиталијанском„Фиатгрупом”изТоринаиликакосугапојединичелницирежимау
Србији својевремено називали „посao века”, дефинитивно се претвара у
„превару века”. То најбоље илуструје потез Владе Србије којa је 2. јуна
2011.годинеусвојиладвапредлогазаконаопотврђивањууговораогаранцијикредита,вредног200милионаевра.142) Наиме,потпредседникВладе
СрбијеБожидарЂелић,гувернерНароднебанкеДејанШошкићиминистарекономијеирегионалногразвојаНебојшаЋирићпотписалису16.маја2011.годинеуЛуксембургу,сапотпредседникомЕвропскеинвестиционебанке(ЕИБ)ДариомСканапјекомигенералнимдиректоромкомпаније
„ФиатаутомобилиСрбија”ЂованијемдеФилиписомуговоревреднеукупно750милионаевра.
Износод250милионаевранамењенјефинансирањумалихисредњих
предузећа,докјеизносодчак500милионаеврапредвиђензапроширење
капацитета фабрике заједничке компаније „Фиат аутомобили Србија” у
Крагујевцу.ВладаСрбије прихватилаједадржавабудегарантзавраћање
200милионаевракодЕИБ,доксу„Фиат”изТоринаииталијанскаАгенцијазаосигурањепослова обезбедилигаранцијезапреосталих300милионаевра.Штосетичеотплате,закредитвредан150милионаеврадефинисанјерокотплатеод10годинасагрејспериодомод4године,докћесе
142) ПредлогезаконаусвојилајеНародна скупштинаРС27. 6.2011.године.
72
Ivan Nini}
другикредитод50милионаевравраћати8годинасагрејспериодомод2
године.УобразложењузадавањегаранцијеВладаСрбијејенавеладаће
каматуЕИБ-ачинити:фикснакаматнастопакојунагодишњемнивоуутврђујеЕИБ,иваријабилнакаматнастопакојајенагодишњемнивоуједнака
шестомесечномЕУРИБОР-у,плусилиминусраспонкојиодређујеЕИБ.
Поводомпотписивањаспорногкредитногуговора министарекономијеНебојшаЋирићдословцејерекаодаовопоказуједасепројекат„Фиата”приближавакрајуидасеможеочекиватиновимоделаутомобиладо
краја2011.године.„Уговорокредитуза¢Фиат¢ довољноговориоозбиљностипројектаинајвећидеотогновцабићеинвестирановеипочетком
следећегодинеузавршетакцелокупнеинвестиције¢Фиата¢ уКрагујевцу,
којабитребалодаизносиокомилијардуевра”,објасниојеминистарНебојшаЋирић143).
Првобитни уговор и накнадни кредит
Одлукаруководствакомпаније„ФиатаутомобилиСрбија”(ФАС)ивећинскогакционара„Фиатгрупе”изТорина,дасезаједничкакомпанијазадужизаизнос500милионаевра(безкамате)кодЕИБ-а,несумњивопредстављанајбруталнијивидобманеРепубликеСрбијеисвихњенихграђана.
Ниједномјединомодредбомуговораозаједничкомулагању„Фиатгрупе”
иРепубликеСрбијеупостојећекапацитетефабрике„Застава”,којијеВладаСрбијеобелоданиланасвомвеб-сајту144) непредвиђасекредиткаоинструментинвестиције.Атоможедапотврдипреко100новинара,сниматељаиизвештачакојусу29.септембра2008.годинеуБеоградуприсуствовалисвечаномигламурозномпотписивањууговораизмеђупредставника
РепубликеСрбијеи„Фиатгрупе”изТорина.
Тадајеуговоромпредвиђенода„Фиатгрупа”са67одсто,аРепубликаСрбијаса33одстоакцијскогудела,узуписаносновникапиталод300
милионаевра,оснујузаједничкукомпанијуподназивом„ФиатаутомобилиСрбија”(ФАС).„Фиат”сеобавезаонаулагањепочетнеинвестицијеод
700милионаевра,докјеучешћеРепубликеСрбиједефинисанонаизнос
од200милионаевра.Држава сеобавезаладаћесвојеобавезеизмиритиса
200 милиона евра у новцу, а преосталих 50 милиона евра кроз пореске
олакшице „Фиату”. Данас, две и по године након потписивања уговора,
очигледноједасууговорениусловиилибароноштојеодсептембра2008.
годинеперманентнопрезентованојавности,претрпелодрастичнеизмене
наштетуРепубликеСрбије.
Целокупнаинвестиција„Фиатгрупе”ималабидругачијитоналитет да
сетадазналодаћеИталијанипрактичноуложитисвега99,4милионаевра,
адаћепреостали600милионаеврапретежнобитиобезбеђеноизкредитних извора финансирања. Међутим, да је таква чињеница благовремено
обелодањена,ондабипредизборнаирежимскаеуфоријаизазвалареволти
143) Извор:портал„Економист”,16.5.2011.
144) Уговорјеобелодањен7. 10.2008.годиненавеб сајтуВладеРС.
73
Pusto{ewe Srbije
бесграђанаСрбије.Прикривеноједаћезаједничкопредузеће„ФиатаутомобилиСрбија”битикредитнооптерећеноитопреотпочињањапроизводње
најављеногновогмодела„Фиата”.ТоћеувеликојмериутицатииумањитипрофитФАС-а,асамим тимидивидендекојебитребало дасеслијуу
буџетРепубликеСрбијепооснову33одстоакцијскогуделадржавеуФАС-у.
НасамомстартурежимуСрбијијеиталијанској„Фиатгрупи”даоневероватнеподстицајеи„поклончиће”,закојесеверуједадосада ниједан
инвеститорнигдеусветуниједобио.Италијанском„Фиату”супоклоњенипогоничувенедомаћефабрике„Застава”,затим67хектараземљишта
(узобавезуобезбеђењадодатних70хектара),опремазасклапање„Пунта”,
датајеслободнацаринсказона,датесудржавнесубвенцијезановозапосленераднике,каоисубвенцијеприпродајиаутомобила„Пунто”145).
Обавезе „Фиат групе” и хронологија обмане
ПрвипроблемокотрансферановцаизТоринауКрагујевац јавиосе
непунихполагодиненаконштојекрајемсептембра2009.годинепотписан
спектакуларниуговороинвестицији„Фиатгрупе”.Рокзауплатуоснивачкогулогаод200милионаевраукомпанију„ФиатаутомобилиСрбија”,био
једефинисандо31.марта2009.године,алијепочетком2009.годинепролонгирандокрајагодине,узизговорсветскеекономскекризе.Какосекрај
годинеприближавао,а„Фиат”нијебиоумогућностидаиспунисвојуобавезу,23.децембра2009.године,потписанјеновианексуговора146).Предвиђенауплатаод200милионаевраовиманексомуговорајепреполовљенанадваделаитоузобавезууплате100милионадокрајагодине,апреосталих100милионаевратоком2010.године.Свакоодлагањеипролонгирањеуплате“Фиата” изТоринаМлађанДинкићјеумедијима„успешно”
иоптимистичноправдао.
Првидеоод98милионаевра(ранијесукцесивноуплаћиванизносдо
непуна2милионаевра)„Фиатгрупа”јеконачнонарачунзаједничкекомпаније ФАС-а уплатила 29. децембра 2009. године. Како се ближио крај
2010.године,а„Фиатгрупа”јеигнорисаласвојуобавезу,сановимкорекцијамаогласиосетадашњиминистарекономијеМлађанДинкић.Удецембру2010.годинеминистарДинкићјенајавиодаће„Фиатгрупа”својуобавезудугаод100милионаевразаоснивачкикапитал измирититоком2011.
и2012.године147).Дакле,првобитнаобавеза„Фиатгрупе”,одсептембра
2008.годинепролонгиранајечакдо2012.године.Тимејепрећутноизмењен најбитнији елемент уговора - рок за инвестирање и то директно на
штетуекономијеРепубликеСрбије!
145) Као „антикризну меру”, Влада РС усвојила је „Уредбу о условима и начину спровођења
субвенционисанекуповинеаутомобилапроизведенихуСрбији заменомстарогзанови”,
26.2.2009.године.Тимеједржавадаласубвенцијуодпо1.000евразакуповинудомаћег
„пунта”у2009.и2010.години,а 600еврау2011.години.
146) Анекссупотписали потпредседникВладеРСМ.Динкић иС.Маркеоне,директор„Фиат
групе”изТорина.
147) Извор:агенцијаБета,17. 12.2010.
74
Ivan Nini}
Мизерна улагања „Фиат групе”
ВеомајеиндикативноданикоизВладеСрбиједосаданијеизнеопрецизнеинформацијеупогледучињеницеколиконовцаје,закључносамајем2011.године,„Фиатгрупа”изТоринаинвестиралаупредузеће„Фиат
аутомобили Србија”. Енигма је колико је новца, према уговору до сада
„Фиатгрупа”осталадужнаСрбији,каоитоколикоизносеукупнаулагањаиподстицајиРепубликеСрбијеузаједничкукомпанију.Јошкрајемдецембра2010.године,ауторовогтекстазваничнојепокушаодадођедоинформацијауМинистарствуекономијеирегионалногразвоја.Успоменутој
институцијивећ6месециодбијајудаодговоренапостаљенапитања148).
Међутим,акосепогледајуподацикојеводиАгенцијазапривреднерегистре,могућејеупоредитиулагањаиједнеидругестране.
ДржавајеузаједничкукомпанијуФАС,14.10.2008.годинеуплатила
новчани капитал од 231 милион евра, затим 3. 6. 2009. године износ од
495.000евра,докје22.12.2009.годинеизвршенапредајаненовчаногкапитала (некретнине и опрема) у вредности од 49 милиона евра. С друге
странепоосновуулагања„Фиатгрупе”уФАС,досадајеевидентиранизносуплатеодсвега99,4милионаевра149).
Безобзиранасвадосадашњапролонгирањарокова,„Фиатгрупа”из
Торина уопштенијеиспуниласвојуобавезуизуговораоулагањусаРепубликомСрбијомузаједничкопредузеће„ФиатаутомобилиСрбија”.Србијајеуложиласкоро281милионевраиполажеправона33одстоакцијског
удела,а„Фиатгрупа”јеуложиласвега99,4милионаевраивећдвеипогодинеузаједничкојкомпанијиполажеправона67одстоакцијскогудела.
Збогтогасенамећелогичкопитање далијеубилокојојозбиљнојземљи
насветумогућебитивећинскивласниккомпанијенаначинкакотоформалнојесте„Фиатгрупа”уСрбији.
Права улога кредита од 500 милиона евра
Дајеинвестиција„Фиатгрупе”изТорина неозбиљна исрачунатаискључивона штетуипреваруРепубликеСрбијеињенихграђана,сведоче
демагошкеизјавечелникаВладеСрбије,којиуцелокупнојпричижеледа
приграбештовећибројгласованаизборима.Безобзирашто„Фиатгрупа”
двеипогодине нијепоказалаинтересовањеивољуда,ускладусаобавезама из потписаног уговора, доврши започете инвестиције, доскорашњи
министарМлађанДинкићјепласираоноваобећања.Наиме,усептембру
2010.године,министарДинкићјерекаодаће„Фиат”у2011.години„директноинвестиратиуКрагујевацскоро600милионаевра”150).
Тосвакаконамећепитањекако„Фиат”двеипогодиненијебиоустањудауплатипреосталих100милионаевра,асадаћеодједанпутуплатити
148) АуторсепозваонаЗаконо слободномприступу информацијамаодјавногзначаја.
149) Подациза правнолице:„ФиатаутомобилиСрбија”д.о.о., матичниброј:20468122,ПИБ:
105808309,доступниупривредномрегистру,навебсајтуАгенцијезапривреднерегистреРС.
150) Извор:лист„В.Новости”, 11.9.2010.
75
Pusto{ewe Srbije
600милионаевра?Одговорнаовопитањекријесенапочеткусамеприче,
атоједаје„Фиатгрупа”изТоринаразрадила„паклениплан”обманекојејавност нијебилауприлицидасагледа сведомајаовегодине,односно
домоментакадајеЕИБодобрилакредитод500милионаевра!Суштинаје
заправоунамери„Фиата”дапреузетеобавезеинвестирањареализујепутемкредитакојијестављеннатеретновооснованомпредузећу„ФиатаутомобилиСрбија”идржавиСрбијикаоакционаруовогпредузећа.
Шта се прикрива у позадини? Избори!
НаовакавсценариоквазиинвестирањаизТорина,акрозкасуЕвропскеинвестиционебанкеипрекогрбачеграђанаСрбије,режимуСрбијије
пристао, јер се налази у „предизборном лавиринту”. Најављени долазак
„Фиатгрупе”уРепубликуСрбијуипотписивањетзв.„меморандумаоразумевању”,билајесвакакоцентралнатемаукампањизапарламентарнеизборе2008.године.Оватемадонелајепобедукоалицијипрозападнихстранакаподназивом„ЗаЕвропскуСрбију -БорисТадић”иосигуралајошједанпредседничкимандатБорисуТадићу.КакоунаредномпериодууСрбијипредстојепарламентарниизбори,намераДемократскестранкеједасе
управофокусиранапривидан„резултат”раниједатогобећањаидамаксималнополитизујенови„Фиатов”модел,којибисафабричкетракетребалодасиђекрајем2011.године.
ЗбогтогајеВладаРепубликеСрбијепристаладасекомпанија„Фиат
аутомобилиСрбија”задужиза500милионаевра.ЗбогтогајеВладабеззатезањаодобрилагаранцијукомпанији„ФиатаутомобилиСрбија”,паћеу
случајукрахаочекиванепроизводњеипродајеаутомобила,грађаниСрбијеморатидаврате деокредитауизносуоднајмање200милионаеврабез
урачунатихкамата151).Збогтогарежимпокушавадаубедиграђанеијавностдаће„Фиат”уКрагујевцу,уместоранијеобећаних200.000,производити300.000новихаутомобила.Овапропаганданипрактично,анитеоретскинијеостварљива,јерјечувенафабрика„Застава”унајбољемдобу,
1989.године,оствариларекорднупроизводњуод220.000аутомобила!Дакле,манипулацијепропагандногтипасуценапрљаве предстојеће изборне
тркеуСрбији,доксуфинансијскеакробацијенаштетусиромашнеСрбије резултатперфиднеполитике„Фиатгрупе”изТорина.Суштинајеједна,
атоједарежимуСрбијии„Фиатгрупа”изТорина радеудруженопротив
грађанаСрбијеинаштетунационалнеекономије!
151) Члан 2, тачка 2.01 Уговора о кредиту Владе РС и ЕИБ: „Гарант, у својству примарног
дужника,анесамоусвојствујемца,безусловно,неопозивоина првипозивуцелостигарантујепотпуноиправовремено извршењесвихновчанихобавеза зајмопримцапремабанци,сходнофинансијскомуговорупоосновуглавнице,камате безбилокаквогограничења,
провизијеидругихтрошкова иизносакојимогу доспетина плаћањеускладуса билокојом
одредбомфинансијскогуговора(свакиизноскојисеовимпутемгарантујеу даљемтексту
називасе:гарантованиизнос)”.
76
Ivan Nini}
(13)
Динкићева предизборна „патка”
Најавалажнихјавнихконкурса,укидањеуправниходбора,деполитизацијаидепартизацијаујавнимпредузећима,представљанајобичнијидемагошки и популистички производ маркетиншких штабова ДС-а и Г17
плус,којесусепунихдесетгодинанадметалезаштобољи„плен”утим
истимјавнимпредузећима.ТадићиДинкићовутемуексплоатишу какоби
прикриликриминал,корупцијуииспумпавање новцаизјавнихпредузећау
сврхуфинансирањаизборнихкампања
* * *
ВладаРепубликеСрбијеусвојилаје7.јула2011.годиненалогдасва
министарствакојаусвојимнадлежностимаимајујавнапредузећа,морају
убудућедарасписујујавнеконкурсезаизборменаџмента,аистуобавезу
имајуисвапривреднадруштвакојапослујуусаставујавнихпредузећа,односночијијеоснивачјавнопредузеће.ПремаречимашефаКанцеларијеза
медијеВладеСрбијеМиливојаМихаиловића,наминистарствимаијавним
предузећимаједаодлукуВладеспроведу удело152).Другимречима,овакваодлукаВладевишеједекларативногкарактераинемаснагуобавезности,јерјеуколизијисапостојећимЗакономојавнимпредузећима153).Њимесенепрописујеобавезаизбораменаџментајавногпредузећапутемјавногконкурса,нитисебилогдеузаконуспомиње„јавниконкурс”каоправниинститут.Прописаноједа„директорајавногпредузећаименујеиразрешаваоснивач”,штојеуовомслучајуВладаСрбије,каоитодасе„оснивачкимактомјавногпредузећаутврђујемандатдиректора”(Члан14).Дакле,формалнипредусловзаизбордиректорајавнихпредузећа(удаљем
тексту:ЈП)путемјавногконкурсајесуизменеидопунеЗаконаојавним
предузећима,анепрепорукаВладеСрбије.
Јефтина демагогија и популизам
Тогаседосетиовелемајсторифабрикантдемагогијеипопулизма,лидер странке Г17 плус, односно тзв. Уједињених региона Србије (УРС)
152) Извор:агенцијаТанјуг, 9.7.2011.
153) „Сл.гласникРС”,бр. 25/2000,25/02,107/05,108/05.и123/07.
77
Pusto{ewe Srbije
МлађанДинкић,којијетему„деполитизацијеидепартизације”ЈПпрепознаокаопогоднузаексплоатисањеупредизборнесврхе.Динкићјенајавио
да ће његов УРС крајем месеца септембра Скупштини Србије поднети
предлогизменаидопунаЗаконаојавнимпредузећима,штојесдругестранеизазвалотензијеунутарДемократскестранке.Немасумњедаизјавама
премијераМиркаЦветковићаипрепоруком ВладеСрбије,„демократе”покушавају да на тему „деполитизације” ЈП ставе тапију, односно да је на
време„преотму”одДинкића.Међутим,иједниидругисвојимнеискреним,односнопопулистичкимидемагошкимнаступима,млате празнусламудаћетобождржавнимкомпанијамауправљатиискључиво„менаџери”,
„стручњаци”и„нестраначкеличности”.ЗасадаизмеђуГ17плусиДС-а
нијеусаглашенконцептпроменеполитикепремаЈП,алинемасумњедаће,
каоиувекдосада,накрајупревагнутиДинкићевиултиматуми.
Да у Влади постоји озбиљно, концепцијско мимоилажење, најбоље
сведочиДинкићеваизјавадаћепредложити„укидањеуправниходбора”и
Цветковићеваизјавадаће„управниодборируководитипредузећима”,ито
активно,уместодосадашњихсастанака„једномутримесеца”154).Према
речимаСузанеГрубјешић,Г17плустражи„праве,аненамештенеконкурсеитоталноповлачењеизуправљањајавнимпредузећима”,узнапомену
да„несмевишедапостојиподелапартијскогплена”.ИсамДинкићпризнајеопштепознатучињеницу,атоједасусваЈПдосада„странкамаслужилакаопартијскиплензазапошљавањепартијскихкадрова”.Онкажеда
јавниконкурсинисудовољни„јеронисувећиномбилинамештени”,дасу
утомеучествовалеидазбогтогасносеодговорност„свестранке”укључујућиињегову.„Али,хајдедатоданаспроменим,садасмостимдогуралидодна”,патетичнопоручујеМлађанДинкић,лидерстранке„експерата”155). Притом, заборавља да образложи улогу његове странке у „намештањуконкурса”,собзиромнатодајеуразличитим саставимаВладе Србијепартиципираојошодновембра2000.године.
Дужи мандат „експертима”
Режим обећава да ће процес „деполитизације” у ЈП бити отпочет
„ускоро”,алинемадилемедајетаквообећањепроизводмаркетиншкихтимоваиизборнихштабовастранакаГ17плусиДС.Темајавнихпредузећа
јеувекактуелнаиупредизборнојкампањиможедабудеизузетнопрофитабилна,нарочитоакосе„експлоатише”подпритиском„тутора”изЕУ.
ЗаменикпредседникаДС-аДраганЂиласкаже:„Имамодоговоруврхустранкедапочнемодарасписујемоконкурсеујавнимпредузећимаукојимасмомиодговорни”156).„Врлобрзоћемопокренутитајпроцес,циљје
дасеубудућебирапрофесионалноруководствокојенећезависитиодполитичкихинтересауземљи”,обећавапремијерМиркоЦветковић.Међу154) Извор:лист„В.Новости”,27.6.2011.
155) Извор: лист„Блиц”,30.6.2011.
156) Извор: лист„В.Новости”,27.6.2011.
78
Ivan Nini}
тим,акосепитањеразрешењаиновихименовањаменаџментаЈПотвори
преизбора,ондато повлачииодређенесумње.Наиме,готововећиниактуелнихдиректорадвадесетакнајвећихЈПуСрбијичетворогодишњимандат
истичетекудругојполовини2012.године.Њиховоразрешењепреистека
мандатаактуелнеВладе значилобидарежимскестранкеунапред„безецују”и„капаришу”ЈПустрахуодгубиткаизбораиизвршневласти.АуколикоузаконбудеунетаДинкићеваидејадамандатдиректораЈП,уместо
четири,трајепетгодина,тозначиданекановаВладаСрбијенећемоћида
разреши„тадићевце”и„динкићевце”.
Такође,Динкићкажедаћењеговастранкатражити„укидањеуправниходбора”ипредлажедаВладаСрбијеуЈПимасамо„представникеу
надзорномодбору”итозаједноса„представницимаструковнихорганизацијакојебибиралаСкупштина”.
Бесмислене Млађине идеје
ЕвентуалнимукидањемУОЈП,државаостајебезикаквогувидауњиховопословање,безмогућностидоношењавиталниходлуказаконкретно
ЈП,каоибезмогућностиограничењаовлашћењадиректора.ДалитозначидаћесесвесадашњенадлежностиУОЈП,којенисузанемарљиве,пребацитинанекогпојединцакојићесеујавности квалификоватикао„менаџер”или„експерт”?ТоштосуактуелнисаставиУОуЈПнестручни,неспособни и политизовани представља логичку последицу континуиране
изградњепартијскедржавеиједнештеточинскеполитикережимаТадићДинкић. Додуше ништа боља ситуација није ни са надзорним одборима
ЈП,којибинаводносада„изнафталина”требалодасепробуде,односно
„повампире”.НикоуСрбијинеможедасесетибилокогнадзорногодбораЈПкојијенештоепохалноуочиоизбогтогаоштросанкционисаоменаџментЈП.Пасивностипрећутнопонашањеполитизованих управнихи
надзорниходбораЈП посебнојевидљивонапримеримаухапшенихпартијскихдиректораЈП„ПутевиСрбије”иЈП„ЖелезницеСрбије”,Бранка
ЈоцићаиМиланкаШаранчића157).
Идејадаунадзорнимодборимаседе„представнициструковнихудружења”,самапосебијебесмислена,јербитопоновозначилоулазакполитичкихекспоненатауЈП,овогпутаподмаском„људиизструке”итопо
квотамакојеподелережимскестранке.УСрбијиготоводанепостојиструковнаорганизацијакојанијеполитизованаикојанијеподпатронатомнекеодрежимскихстранака,анајбољидоказзатојесте саставПривредне
комореСрбије укојојседеикојомуправљајуекспонентиифинансијери
ДС-аиГ17плус.
157) М. Шаранчић и Б. Јоцић сувисокифункционериНовеСрбије,оптуженизазлоупотребе
у јавнимпредузећимакојимасуруководилизавремепрвевладедр В.Коштунице (20042007).
79
Pusto{ewe Srbije
Прикривање губитака, тендера и корупције
Да би остао истрајан и аутентичан у својој популистичкој и демагошкојглупости,МлађанДинкићпредлажедаконкурсезаизбордиректора
ЈПспроводе„професионалнеагенцијезауправљањекадровима”ито„уз
контролујавности”.Динкићвероватномислинаприватнеагенцијекојеби
билеподпатронатомстранаца,домаћихтајкунаилиполитичкихпартија,
штобиостављалоутисакједног„општегциркуса”укомесеоделонеби
„шило”по„мерамапокојника”,већпожељамарежимскихстранака.Аколикојенаш„покојникдугачак”,односноколикосуЈПуСрбијипроблематичнанајбољеговорењиховирачуноводственибилансистањаи„успеха”.
Наиме,одоко700јавнихпредузећаналокалномирепубличкомнивоу,њих
99одстопослујесагубицима,збогчегајеакумулиранидугЈПод2001.године до данас нарастао на 4 милијарде евра158). Примера ради, губитак
„ЖелезницаСрбије”у2010.годиниизносиоје170милионаевра,губитак
„ПутеваСрбије”преко400милиона,губитак„Јата”око250милионаевра
итд.Свигубицисепокривајуиздржавногбуџета,међународнихкредита
икредитакомерцијалнихбанака,исветопрекогрбачепорескихобвезника.
ГубициилошепословањеЈПдиректнасупоследицапартијскогруковођења,индиректногфинансирањаизборнихкампања,каоикриминалаи
корупцијеусферијавнихнабавки.Збогзаташкавањаиприкривањаових
чињеница,ДСиГ17вршестраховитмаркетиншки„удар”натему„деполитизације”ЈП,јерсеплашеконтролеиодговорностикојаможедауслединаконпроменевласти.Неспорноједасусесвережимскестранкеупоследњих10годинагрчевитоборилеинадметалезаштобољи„плен”приликом расподеле директорских фотеља у ЈП. Зашто? Управо због јавних
набавкикојесемере стотинамамилионаевраикоје,нпр.у2010.години,
имају удео од 59 одсто у свим јавним набавкама државног сектора159).
Примераради,годишњавредност јавнихнабавкиТелекомаСрбијаје2,6
милијарди,ЈАТ-а 10,6милијарди,целокупногсистемаЕПС-апреко30милијардидинара итд.Чињеницаједаонајкоуправљајавнимнабавкамау
ЈП, управљапривреднимсистемом,медијима,јавнимдобрима,политичкимкампањамаитд.
Појава „Кришто” као образац
Дакле, без обзира на сва замајавања јавности од стране ДС-а и Г17
плус,политичкапраксауСрбијидосаданијезабележиласлучајдајенеки
„стручњак”постављенначелоЈП,адапритом,надиректанилииндиректанначиннијеприпадаонекојодстранакакојапартиципираувласти.НајбољипримеркакоквазименаџерможедараскринкаДинкићеву„митологију”о„деполитизацији”ЈПјечувениБојанКришто,некадашњидиректор
ЈПАеродром„НиколаТесла”.Криштојебиолични„производ”Млађана
158) ЦитиранопремаанализиРепубличког заводазаразвој.
159) Цитирано премаподацима Управезајавненабавке,Извештајорадуза2010.годину.
80
Ivan Nini}
Динкића,„менаџерзапример”и„нестраначкаличност”чијемахинацијеје
свевреметолерисалаипокриваластранкаГ17плус.ТајистиКриштоје
„ухваћен”уисплатистимулацијаибонусакојисусекреталиидо10.000
евраи„пробијању”ПрограмапословањаЈПАеродром за6,3милионадинара,збогчегамусесудиуПривредномсудууБеограду160).Прематоме,
свакиконцепттзв.„деполитизације идепартизације”ЈПкојисесервираод
тандемаТадић -Динкић,у стартујеосуђеннафијаскопопутобећањабесплатних акција од 1.000 евра, процват „Фиата” у Крагујевцу, отварања
200.000раднихместа,бољегживотграђанаитд.
160) Видети:И. Нинић: „Ревизија демократије”,СРС,Београд2009, „ИДинкићствориКришта”,стр.21-30,и „Мито менаџеруиистинаоштеточини”,стр. 31-36.
81
Pusto{ewe Srbije
(14)
Градови и општине у дужничком ропству
Свакодневни раст јавног дуга Републике Србије праћен је порастом
дуговалокалнесамоуправекојисунакрају2010.годинедостиглинивоод
64,7милијардидинара.Самоу2010.годиниизвршенојезадуживањеопштинаиградоваитоуобимуод23,5милијардидинара,ашто је готово
6путавишеодобимазадуживањаиз2008.године.Око110градоваиопштинасвојузадуженосттемељипоосновунештовишеод320појединачнихкредитнихаранжманаитопрвенственосакомерцијалнимбанкама
које послују у Србији. Примери неких општина показују да се приликом
краткорочногидугорочногзадуживања,безикаквихпоследица,слободно
кршиЗаконојавномдугуРепубликеСрбије
* * *
ФискалнисаветРепубликеСрбије161) израдиоје и20.априла2011. годинеобјавиостручнуанализукојазациљимадапроценидалисукретањауобластијавнихфинансијадржаве,упрвомкварталу2011.године,у
складусазацртанимфискалнимправилима162).Тзв.правилаофискалној
одговорностисудецидиранопрописанаЗакономобуџетскомсистемуРепубликеСрбијеиподразумевајудамаксималанфискалнидефицитконсолидованогсекторадржавеу2011.годинисмедаизноси4,1одстоБДП-а,
штопредставља140,3милијардединара.Ауоквируовесуме самодефицитбуџетаРепубликеСрбијетребалобидадосегнеизносод120,5милијардидинара.Актуелнимзакономпосебнојеограничен нивојавногдуга
државе,који 2011.годиненебисмеодабудевећиод45одстоБДП-а(изузимајућидугпоосновуреституције).Управоенормнибуџетскидефицит,
укомбинацијисавртоглавимрастомјавногдуга,представљаопаснупретњузадржавнибуџет.Самоупрвомкварталу2011.године дефицитбуџета
РепубликеСрбијејеизносио30,7милијардидинара,штојезачак28одсто
вишеуодносунаистипериодпретходнегодине.
161) Изменамаи допунамаЗакона обуџетскомсистемууоктобру2010.године установљениФискалнисаветифискалнаправила.
162) АнализајеобјављенанавебсајтуФискалног савета РС,20. 4.2011.
82
Ivan Nini}
„БуџетРепубликебележивисокдефицитикретањаупрвомкварталу
указујунамогућностдавредностдефицитаодоко120милијардидинара,
предвиђеназаовугодину,будепробијена”,истичесеуанализинезависних
стручњакаиздржавногФискалногсаветаизакључуједајепорастдефицитаупосматраномпериоду„неуобичајеновисок”.Параметријавногдугауказујудаонтренутноизносиоко40одстоБДП-а,узпостојањеризика
дапробијепрописануграницу,акосенебудепоштовалоправилозафискалнидефицит.„Јавнидугапсолутнорасте уследзадуживањадржавеу
динаримаидевизаманадомаћемтржиштуикрајеммартаизноси12,7милијардиевра”,констатујеФискалнисавет.ЗваничниподациМинистарства
финансијауказујунатодасејавнидугРепубликеСрбије,накрајумарта
2011. године, у односу на крај 2010. године, увећао за око 530 милиона
евра.Аовоувећањејеочигледнонасталокаопоследицазадуживањадржавекодкредиторауземљиииностранствуиокотоганемаспорења.У
Фискалномсаветузапажајуитодајеповећањереалногнивоарасходаза
каматекредиторима„последицарастаукупнезадуженостидржаве,каоповећањаучешћарелативноскупихдинарскихкредитауукупномдугудржаве”.
Локална самоуправа „живи” на кредит
Забрињавајућајечињеницадасеизнекогразлога Фискалнисавету
својојстручнојанализинијепосебноосврнуонаастрономскеинеодрживе дуговелокалнихсамоуправа(општинеиградови),чимејепотпунозанемареновајсегментјавногдугадржаве.СходноЗаконуојавномдугуРепубликеСрбије163),дуговилокалневласти(општина,град,покрајина164)
сесвакакоурачунавајууукупнијавнидугРепубликеСрбије.Премазваничним подацима Управе за јавни дуг дуговања локалне самоуправе на
крају 2010. године износе 64,7 милијарди динара или 2,13 одсто у БДП
(укупанјавнидугимаучешћеод40одстоуБДП165).Залаикеовајизнос
учешћадугалокалнесамоуправеуБДПнеделујезабрињавајуће,алијетакавзакључаквеомаопаснаоптичкаварка.Наиме,дабисесагледалакомплексностдуговањаопштинаиградовауСрбијинеопходнојепроблемпосматратиизпризмесвакепојединачнелокалнесамоуправе,аникаконена
основумасесредставакојачинедугпотомоснову.Штасезаправокријеу
позадинипроблема?
ФинансијскакризаипривредниколапсуСрбијисудонелисмањење
изворнихприходаубуџетималоканихсамоуправа,астварједодатно„подгрејала” Влада Србије својом политичком одлуком да драстично смањи
трансфернасредстваизбуџетаРепублике166).Трансферису„скресани”са
40на25милијардидинара,безобзиранасловозаконапокомејепостоја163)
164)
165)
166)
Сл.гласник РС, бр.61/05,и107/09.
Примедбааутора
Примедбааутора
Законом обуџету РСза2009.годину, ВладаРСјеумањила трансферелокалнојсамоуправи
образлажућито„буџетскомуштедом”којајепроузрокованаглобалномекономскомкризом.
83
Pusto{ewe Srbije
лаобавезадасезалокалнусамоуправумораобезбедити1,7одстобуџетскихсредставаРепублике.Једномвећембројуопштинаиградовауправо
трансфернасредствасучинилаготовополовинуновцауопштинскојкаси
илисупакпредстављаласламкуспасаза„крпљењерупа”.Смањењетрансферакодлокалневластијеилипроузроковалонеочекиванидефицитили
једодатнопродубиловећпостојећидефицит.Општинеиградовисуморалидаприбегнуалтернативномначинупокривањадефицита,атојеунајвећојмериучињенозадуживањемкодстранихпословнихбанакакојепослујууРепублициСрбији.Акакотопрактичноипојединачноизгледаи
штакажубројке?!
Алармантно задужење у 2010. години
Несумњивоједајезадуживањелокалнесамоуправекодпословнихбанакапроузроковалопартијскеипредизборнекалкулације,искоришћавање
максималногнивоазадужености,гомилањекредитнихуговораињихово
отежаносервисирање,високекаматнестопе,корупцију...Другимречима,
каопоследицаокојојсеудржавиупорноћути,јавиосеенормниинеконтролисанирастдугаопштинаиградовауукупномјавномдугуРепублике
Србије.Акосепосматрастањедуганадан31.12.2007.годинеонјеизносио27,5милијардидинара(1,20одстоуБДП),затим31,4милијарде(1,16
одстоуБДП)надан31.12.2008.године,41,2милијарде(1,40одстоуБДП)
надан31.12.2009.године,50,2милијарде(1,59одстоуБДП)надан30.6.
2010.године,и64,7милијарди(2,13одстоуБДП)надан31.12.2010.године167).Дакле,егзактниподаципоказујудајестепензадуженостиопштина
иградоваперманентноупорасту.Убедљивонајвећадинамиказадуживања
постигнутајетоком2010.године,кадаселокалнасамоуправазадужилаза
23,5милијардидинара!Тојенеупоредивовишенего2009.годинекадаје
задуживањеизвршеноуобимуод9,8милијардиили2008.годинекадасу
узетикредитиувредностиод3,9милијардидинара.Самоу2010.години
извршенојезадуживањеопштинаиградоваитоуобимукојијеготово6
путавећиодобимазадуживањатоком2008.године!
Шта каже Закон о јавном дугу?
Кадасеговориозадуживањулокалнесамоуправе,важнојеистаћида
ЗаконојавномдугуРепубликеСрбијеправиразликуизмеђукраткорочног
идугорочногзадуживањаутокубуџетскегодине.Другимречимазакондецидиранопрописујекритеријуме,односногорњилимитдозвољенезадуженостипообаоснова168).Подкраткорочнимзадуживањем подразумева
се задуживање локалне власти ради финансирања дефицита текуће ликвидности,ауследнеуравнотеженостикретањаујавнимприходимаијавнимрасходима.Иначе,оваврстазадуживањанесмепрећи5одстоукупно
остварених прихода буџета локалне власти у претходној години. Такође,
167) Ауторје податкедобиозваничнимпутем изУправезајавнидугМинистарствафинансијаРС.
168) Члан34-36.ЗаконаојавномдугуРС (Сл. гласникРС, бр. 61/05,и 107/09).
84
Ivan Nini}
укупанизносзадуженихсредствапоовомосновуморасевратитипрекрајабуџетскегодинеукојојјезадуживањеизвршено,инеможесерефинансиратиилипренетиунареднугодину.Подпојмомдугорочнозадуживање
подразумевасезадуживањекојезасврхуимафинансирањекапитално-инвестиционихрасхода.Горњилимитдугорочногзадуживањалокалнесамоуправеједо50одстоукупноостваренихприходабуџеталокалневластиу
претходнојгодини.Уовомслучајузаконпрописуједасемораводитирачунаотомедаукупанизноскојидоспевананаплатупоосновуглавницеи
камате,непређе15одстоукупноостваренихприхода изпретходнегодине.
Таоци преко 320 кредитних уговора
Уговореникредитилокалнесамоуправезакључноса31.12.2010.годиневреднису73,1милијарду,одчегајеотплаћеносвега8,4милијарде,а
стањепреосталогдугаизноси64,7милијардидинара.Акосепојединачно
посматрајукредитори,односноповериоци,првоместонаспискузаузима
Европскаинвестиционабанка(EIB)итосапотраживањем26,3милијарде
динара (3 кредита Града Београда). На другом месту као поверилац је
Европскабанказаобновуиразвој(EBRD)сапотраживањемод18,3милијардединара(кредитидатиБеограду,Суботици,КрагујевцуиНишу).У
категоријипословнихбанакакојесукредитиралелокалнусамоуправу,прванаспискуповерилацаје„Банкаинтеса”сапотраживањимаод9,2милијардединара,затим„АИКбанка”изНишаса4,9милијарди,„Уникредит
банка”са2,09милијарди,„Комерцијалнабанка”са1,33милијарде,„Хипо
Алпебанка”са1,06милијарди,„КБЦбанка”са651милиондинара,„Ерстебанка”са227,9милиона,„Рајфајзенбанка”са177,8милионадинараи
др169).
Требаотворенорећидасупојединелокалнесамоуправеусвојимбуџетимавеомаамбициознопројектовалекапиталнеиздаткезаинфраструктурнерадове,безобзираштосветакверадове удатомтренуткунијемогућефинансиратиизбуџетскихсредстава.Дапроблембудевећи,градовии
општинесеналазеутаквојситуацијиданисуликвиднинизафинансирањетекућегодржавањалокалнеинфраструктуреиобјекатаизсвојенадлежности.Радисанирањапоследицаовогтипакоједоводидонеминовног
дефицита,прибегавасезадуживању(краткорочномидугорочном),патако
укупно110јединицалокалнесамоуправе(градоваиопштина)темељисвојузадуженостпоосновунештовишеод320појединачнихкредитнихаранжмана.УподацимаУправезатрезорсекаонаменапојединачнихкредитних аранжмана углавном наводи: „изградња и реконструкција локалних
путева”,„комуналнаизградња”,„изградња/реконструкцијаводоводаиканализација”,„капиталнеинвестиције”,„изградњаспортскехале/базена”и
сл.Апојединелокалнесамоуправебележедугпоосновулизингаиликредитазанабавкуаутомобила,односнозаобновусвогвозногпарка.Безоб169) У власничкојструктуриспоменутих банака,осимКомерцијалнебанке,доминантнојеприсутствостраногкапитала.
85
Pusto{ewe Srbije
зиранаврстуинаменукредита,свесеформалнокњижииприказујекао
нужна„инвестиција”,а речјесамоокрпљењудефициталокалногбуџета.
„Топ листа” 15 најзадуженијих градова
Акосеконкретнопосматранивозадуженостисвакелокалнесамоуправе,убедљиви„лидер”позадуженостинадан31.12.2010.годинејестеГрад
Београдсадугомглавницеикаматауизносуод48,4милијардединара!У
евровалутиГрадБеоградима6кредитнихдуговањаиндексиранихуевро
валутикодмеђународнихфинансијскихинституција(EBRD,EIB),каои3
аранжмана у динарској валути („АИК банка” и „Комерцијална банка”).
ДругиградпонајвећојзадуженостијеКрагујевацсадугомод1,48милијардидинара.Дугјенастаопооснову7кредитнихаранжманаодкојихје
једанаранжманзакљученсаEIB,доксепреосталих6аранжманаодносе
накредитирањепословнихбанака.НатрећемместупозадуженостисеналазиСуботицасадуговањимаод998милионадинарапремаEIB(773милиона)и„КБЦбанци”(225милиона).Четвртиградпозадуженостијесте
Панчевосадугомод720,5милионадинараитопооснову11кредитних
аранжманасакомерцијалнимбанкама.ВластиуПанчевусуса„Банкоминтеса” закључили укупно 9 уговора о кредитирању, док је један уговор у
2010.годинизакљученса„Уникредитбанком”.
ГрадНишсадуговимаод612,5милионадинарапетијеградпозадуженостиуСрбијиитопоосновукредитаEBRDидвакредита„Банкеинтеса”.УстопугапратиШабацкојиповериоцимаза16узетихкредитадугује611,2милионадинара.Иначе,Шабацјеузео11кредитакод„Банкеинтеса”и5кредитакод„АИКбанке”.Притомјечак3кредита,увредности
од240милионадинара,уговореноудругојполовини2010.године.Седми
градпозадуженостијеЛесковацитосадуговимапооснову3узетакредита,а којисунакрају2010.годинеизносили592,4милиона.ДуговиВршцаизносе459,9милионадинараиодносесена5кредитнихаранжмана
код„Банкеинтеса”,штоовајградсврставанаосмоместопозадужености.
ДеветиградпокредитнимобавезамапремаповериоцимајеВаљево(3кредита)којеимадуговеод457,5милионадинара,докдесетоместозаузима
Чачаксадугомод457,5милионадинара(6кредита).ЗатимследеПожаревацкојиимакредитнадуговањаод364,5милиона(1кредит),СтараПазова350,5милиона(6кредита),Врање344,5милиона(2кредита),Смедеревска Паланка 341,4 милиона (3 кредита), Врбас 338,6 милиона динара (3
кредита)итд.
„Пробијање” лимита задуживања
Осимдугорочнихкредитнихзадуживања локалнесамоуправе,интересантнојенаправитиосвртинакраткорочназадуживањаокојимаУправа
затрезорводиевиденцију.Наиме,премазваничнимподациманадан31.
12.2010.године,укупно9локалнихсамоуправајеискористиломогућност
краткорочногзадуживања,арадипокрићатекућеликвидностиито:Ћићевац(1милиондинара),Прибој(14,4милиона),Трстеник(10милиона),Ту86
Ivan Nini}
тин(1милион),Власотинце(2,9милиона),Зајечар(44,9милиона),Ириг
(7,5милиона),Ковачица(6милиона)иСтараПазова(25милиона).Укупан
износкраткорочногзадуживањаизносиоје112,7милионадинара,одчега
јебанкамауредновраћено101милиондинара.Произилазидаизнекогразлога,закључносапоследњимданом2010.године,својуобавезууреднеотплатеглавницеикаматенисуиспунилиОпштинаКовачица(враћеносамо
1,8милиона,аостаодугод4,2милиона)иОпштинаИриг(уцелостиостао
дугод7,5милионадинара).БезобзиранатоштоЗаконојавномдугуексплицитнопрописуједасеобавезепоосновукраткорочногзадуживањане
могупреноситиунареднугодину,нијепознатодалићезбоговогпробијања рокаикршењазаконабилокоизоведвеопштинеодговарати.
Јавашлук у задужењу Општине Баточина
ИндикативноједаЗакономојавномдугунисупрописанеказненеодредбеуслучајевимакадаселокалнасамоуправанепридржавасмерницаи
лимита краткорочног и дугорочног задуживања буџета локалне власти.
ПримерОпштинеБаточина,којанадан31.12.2010.годинедугује90,7милионадинара,мождананајбољиначинилуструјеситуацијуукојојлокалнавластбезикаквихпоследицаможедаизигразаконинадлежнеинституције.ОпштинаБаточинаје„склизнула”у„дужничкоропство”хаотичном
политикомњеногпредседникаРадише Милошевића(ДС),којије прекршиоЗаконојавномдугу.Наиме,Милошевићје26.3.2008.годинеса„Уни
кредитбанком”потписаоуговорокредитномзадужењуОпштинеБаточинанаизносод52,7милиона,пробијајућитимезаконскилимитдозвољеног
задуживањаопштинскогбуџета. Милошевићјебиосвестандакршизакон,
јергаједвамесецаранијеУправазатрезорМинистарствафинансијаобавестилаолимитумогућегзадужењаОпштинеБаточина170).Нањеговзахтевдасеодобридугорочнозадуживањеувисиниод50милионадинара,
Управазатрезорнијеодобрила, већјеодговориладасеОпштина Баточинаможезадужитиискључиводолимитаод42.195.619,76динара.Због кршењаЗаконаојавномдугуипробијањакредитногзадужењаОпштине Баточиназа10,6милионадинара,РадишаМилошевићнијесносионикакву
одговорност.
Дакле,стичесеутисакдалокалнасамоуправауСрбији неконтролисанимикрупнимкорацимакорачакасигурномпутуу„дужничкоропство”.
Упоследњедвегодине дуговибуџетаопштинаиградовасууконстантном
порасту,јерјебројзакљученихуговораокредитимапословнихбанакасве
већи.За огроманбројградоваиопштина краткорочноидугорочнозадуживањеу2011.и2012.годинијенеминовно,јерпредстављајединимогући
излазизтренутногфинансијскогколапса.Збогтоганемадилемедаћена
дугорочномплану политикуфункционисањалокалнесамоуправе„накредит”платитиискључивонарод.
170) ДописУправеза трезор,бр:401-00-00002/2008,од16. 1.2008.
87
Pusto{ewe Srbije
(15)
НАТО разара безбедност Србије
СуштинаспоразумаобезбедностиинформацијаизмеђуСрбијеиНАТО-аогледасеупотребидасе„легализује”протокинформацијакојеНАТОионаковећдобијаодсрпскихслужбибезбедностиирежимаБориса
Тадића.Тоје„превентиван”потезНАТО-акакобисесвакабудућавласт
уСрбијиобавезаланадостављањеповерљивихподатакаикакобисеу
томпогледупредупредио„лов”некогновог„Перишића”којиможедабациљагунаактивностишпијунасаЗападакојивршљајуБеоградом.
* * *
НароднаскупштинаРепубликеСрбијепочеткомјуламесецаратификовалајеСпоразумизмеђу„ВладеРепубликеСрбијеиОрганизацијесеверноатланскогпактаобезбедностиинформацијаикодексупоступања”171).
Речјеоспоразумукоји сујош1.октобра2008.годинеуБриселу потписалиминистародбранеДраганШутановац итадашњигенералнисекретар
НАТО-аЈапдеХопСхефер.Нисупознатиразлозизбогкојихјеовајјавни
документчекаонаратификацијускоротригодине,акојесамчинњеговог
потписивањајавнопромовисан.ЈоштадајеминистарШутановацрекаода
јепотписивањемспоразумасаНАТО „стављенатачка”напроцесприкључивања програму Партнерство за мир у који је Србија ушла новембра
2006.године172).ПремањеговимречиманепостојањеспоразумаједоводилодотогадасупредставнициСрбијеморалиданапуштајупојединесастанкеПартнерствазамир,кадаседискутовалооодређенимставовима
иинформацијамазакојеСрбијанијебилаовлашћенадаихчује.
ОбразлажућипотребуратификацијеспоразумаобезбедностиинформацијасаНАТО-м,скоротригодинекасније,предпосланицимаСкупштинеСрбије,Шутановац јерекаодајеупитању„типскиуговор” којинеће
угрозитибезбедностземљеињенихграђананитићеприближитиСрбију
чланствууНАТО.„Аконебидошлодоратификације,тобизначилодасе
Србијаизолујеусветуодбранеитобибилолошепобезбедностдржавеи
171) ТекстСпоразумајеобјављеннавебсајтовима НароднескупштинеРСиВладеРС.
172) Извор: лист„Гласјавности”,2.10.2008.
88
Ivan Nini}
њенихграђана”,рекаојеминистаруСкупштини173).Занимљивоједајеактуелниминистарздравља,анекадашњиминистародбранеЗоранСтанковић такођезаступаоистутезукаоШутановац.„Тојетипскидокумент”,
рекаојеСтанковићсептембра2006.године174) за„Споразумостатусуснага(СОФА)”којисупотписалипредседникСрбијеБорисТадић идржавна
секретаркаСАД КондолизаРајс.Подсећањаради,упитањујеспоразумо
вршљањуамеричкихвојнихснагакрозСрбију,којимајеомогућенприступ
икоришћењеинфраструктуреунашојземљибезикаквенакнаде175).
НАТО-у све доступно
УполитичкојпраксиСрбијепосталојеуобичајенодакадарежимнамерава„дискретно”дапрогуранекуратификацијуупарламенту, јавности
промовишетезудајеречо„типскомдокументу”идасутајдокументпотписале„готовосвеземљеуокружењу”.Међутим,кадасепогледасадржинатаквихдокумената,видиседаониприличнозадируудржавнисуверенитетидаСрбију„бацајунаколена”.ТакавслучајјеисапоследњимратификованимСпоразумомобезбедностиинформацијасаНАТО-м,којине
самодагураСрбијуучланствоАлијансе,већпредстављапретњупонационалнубезбедност. Упреамбулитекстаспоразума констатујеседаје„РепубликаСрбијакооперативнапартнерскадржава”идасеизмеђуСрбијеи
НАТО-а врше „консултације о политичким и безбедносним питањима”.
Такођесенаводидајепостигнутасагласностдасе„проширииинтензивираполитичкаивојнасарадњаширомЕвропе”идатопоразумева„разменуосетљивихи/илиповерљивихинформација”измеђуСрбијеиНАТО-а.
Стране,односнопотписнициспоразума(НАТОиСрбија), штитићеи
чуватиинформацијеиматеријалекојиприпадајудругојстрани.Затимће
учинитисве„штојепотребно даобезбедедатаквеинформације иматеријал,уколикосуповерљиви,задржеонај степенповерљивостикојије одредилаонастранаодкоје теинформацијеиматеријал потичу”ичуваће„таквеинформацијеиматеријалускладусадоговоренимзаједничкимстандардима”.НАТОиСрбија„нећеразмењенеинформацијеиматеријалекориститиудругесврхеосимонихнаведенихуоквиримапојединачнихпрограма, као иодлукаирезолуцијакоји сенатепрограмеодносе”,нитиће
„информацијеиматеријалоткривати трећој страни безсагласностиСтранеод које истипотичу”(Члан1).
СпоразумомсаНАТО-мВладаСрбијеприхватилајеобавезудасвидржављаниСрбије,којиутокуобављањаслужбенихдужностиимајуприступинформацијамадобијенимодНАТО-а,буду„подвргнутиодговарајућојбезбедноснојпроверипренегоштоимсеодобри приступтаквиминформацијамаиматеријалу”.Штосетичепоступакабезбедноснепровере
онићебити„осмишљени такодасеутврди дали појединац,узимајућиу
обзирњеговулојалности поузданост,можеиматиприступповерљивој ин173) Извор:агенција Бета,29. 6.2011.
174) Извор:агенцијаБета,22. 9.2006.
175) СпоразумСОФА је потписану Вашингтону,7.9.2006.године.
89
Pusto{ewe Srbije
формацији безопасностипоњенубезбедност”(Члан2).Преразменебило
каквихповерљивихинформацијаизмеђуСрбијеиНАТО-а„надлежнателазабезбедност ћемеђусобноутврдити,наобостранозадовољство, даје
странапрималацспремнадаинформацијекоједобијазаштитиускладуса
захтевимастранеодкојепотичу”(Члан5).
Легализација шпијуна
Готоводајенемогућеповероватидаинформацијекојенастануураду
безбедноснихслужбиСрбије(МУП,БИА,ВОАиВБА) НАТОнећецрпети
зарадсвогстратешкогпозиционирањанаБалкану,пресвеганаКосовуи
Метохији.ТакођетребаиматиувидудасвојеповерљивеиоперативнеподаткеСрбијастављанарасполагањеАлијансикојучине28државачланица.Утаквојситуацијинепостојегаранциједабилокојадржавачланица
НАТО-а,прекоАлијансе,нећециљаноодСрбијезахтеватиодређенеинформације,азарадспровођењауделосопственихинтереса.СдругестранеунапредсезнадаСрбијанећебитиустањудаНАТО-уилибилокојој
државичланициАлијансепоставиултиматумзадобијање одређенихинформацијакојебибилеодзначајананашутериторијалну,економскуинационалнубезбедност.Чакидасетаконештодогоди,извесноједаНАТО
режимууСрбији нећеоткритисвојеоперативнеподаткеилићеихдоставитиумодификованомоблику.
Накрајукрајева,дајеНАТОвластимауСрбијиоткриваосвојеинформацијеинамере упротеклих20година,вероватноникаданебиуспешно
успеодаразбијебившуЈугославију,дабомбардујеСРЈинакрајудаокупира Косово и Метохију. У односу на прикривене активности и заверу
Алијансе,упротеклих10година режимуСрбијијеоберучкеотвориосве
државнеарихвеидомаћеслужбебезбедностисустављенеподпунуконтролуНАТО-а,ЦИА,МИ-6,БНД,идр.СангенералипотпредседникВладе Србије Момчило Перишић је ухапшен марта 2002. године приликом
примопредаје поверљивих докумената првом секретару амбасаде САД у
БеоградуишефуЦИАзаБалканЏонуНејбору176).Појединиполитичари
изредоваДОС-авишепутаујавностисунападалиједнидругеиизносилиподаткедасукопираниелектронскиподациизархиваслужбебезбедностиипотомпрослеђивани„наруке”странцима177).
176) Момчило Перишић је генералпуковникВЈ,биојеначелникГенералштаба ВЈ (1993.-1998),
једанодлидераДОС-аипотпредседникувладидрЗ.Ђинђића (фебруар2001–март 2002).
Марта2002.годинеухапшен јеумотелу„Шарић”наИбарскојмагистралиподоптужбомза
шпијунажу. Умарту2005.годинеТужилаштво уХагујепротивњегаподиглооптужницу
збогучешћау ратунапростору бившеЈугославије,аусептембру2011.годинеосуђенјепрвостепенона27годиназатвора.
177) Милорад Мирчић (СРС) јефебруара 2005.годинеобелоданиоинформацијукојуједобио
одтадашњегшефаБИАРадета Булатовићадасу„одређениЦД-овисрпскетајнеполиције
предатиАмериканцимазавремедокјепрви човек ДБ-абиоГоранПетровић,а министар
Душан Михајловић”(Извор:Лист„Курир”,19.2.2005).ПретходнојеВладимир Беба Поповић оптужиотадаактуелногдиректораБИАРадета Булатовића „дајекомплетнуархиву
ДБ-апредаоамеричкојЦИА”(Извор:„Инсајдер”,РТВБ92,31.1.2005).
90
Ivan Nini}
СуштинаспоразумаобезбедностиинформацијаизмеђуСрбијеиНАТО-аогледасеупотребидасе„легализује”протокинформацијакојеНАТОионаковећдобијаодсрпскихслужбибезбедностиирежимаБориса
Тадића.Тоје„превентиван”потезНАТО-акакобисесвакабудућавласту
Србијиобавезаланадостављањеповерљивихподатакаикакобисеутом
погледу предупредио „лов” неког новог „Перишића” који може да баци
љагунаактивностишпијунасаЗападакојивршљајуБеоградом.Циљовог
споразумасаНАТО-омјеидаселегализујуактивностисвихоних„официра”Алијансекојисујошпредесетгодина„инсталирани”уврхМинистарстваодбране,ГенералштабаВојскеСрбијеислужбибезбедности178).
ИзмеђуосталогКанцеларијазавезуНАТО-а,којајеуБеоградустациониранадецембра2006.године,усамојзградиМинистарстваодбране,овим
споразумомдобијалегитимитетилегалитетзасвојеактивности.
Тактика „корак по корак”
ОсимлагодногприступаинформацијамаслужбибезбедностиСрбије
споразумсаНАТО-мимаисвојудругудимензију,атоје„утапање”СрбијеуАлијансупоопробаномрецепту „коракпокорак”.Утомсмислу бившигенералнисекретарНАТО-аЏорџРобертсон оцениоје12.марта2011.
године даЗападниБалканпостепенонапредујека евроатлантскојинтеграцији.Онјеизразиоуверењедаћеза10годинасвеземљерегионабитиу
саставуАлијансе.ЊеговнаследникАндреасФогРасмусен,20.маја2011.
године,позваоје„несамосрпскеполитичкелидеревећисрпскинародда
гледају у будућност, пажљиво размотре ситуацију како би дошли до закључкадајебудућностСрбијеуинтеграцијиуевропскојзаједници -НАТОиЕУ”.Онјетомприликомрекаодаће„учинитимаксимум”уциљу
прикључењаСрбијеАлијансиито„приступомкоракпокораккакавјетражиласрпскастрана”идодаодаби„волеодавидинапредак”179).Заговорник„приступакоракпокорак”јеуправоминистародбранеДраганШутановац укогаНАТОиСтејтдепартментполажунајвишенадекадајеречо
интеграцијиСрбијеуАлијансу.
Утомконтекстуваљаподсетитинаслужбенудепешукојујеобјавио
Викиликс,акојује29.јула2009.године уСтејтдепартменту уВашингтон послао отправник послова Амбасаде САД-а у Београду Џенифер
Браш.УдепешисенаводидајеодлукапотпредседникаСАД-аЏозефаБајдена дазасебноразговарасаШутановцемдалатом„реформски оријентисаном заговорнику сарадње са НАТО додатни кредибилитет и тежину у
креирању политике”.ТакођеудепешисенаводидабиСАДсасвојимпартнериматребалоујавностидапромовише„користиодНАТОчланства”,да
охрабрујевластиуСрбијида„отворе дуго чекану мисију при НАТО у Бри178) Докје Борис Тадић биосавезниминистародбране ДЗСЦГ(2003.-2004),САДиНАТОсу
својекадрове„инсталирали” накључнимпозицијамаусамомврхуминистарстваиГенералштаба.
179) Изјавецитиранесапортала„ЗаштоНАТО?” (http://www.zastonato.org/2010/08/rekli-su-o-nato/).
91
Pusto{ewe Srbije
селу”,каоидаохрабреСрбијуу„слањуполицијеуАвганистан”180).Ако
се има у виду овакав став америчке администрације, онда је јасно шта
представљапотписминистраШутановца наспоразум обезбедностиинформацијасагенералнимсекретаромНАТО-а.Немадилемедајетојош
једна„лествица”наприкривеномпутуСрбијека чланствууНАТО-у.
180) ДепешуАмбасадеСАД-аобјавио јеВикиликс, ауинтегралнојверзијипренео интернетпортал „Новистандард”,28.12.2010.
92
Ivan Nini}
(16)
ЈАТ лети на добош
ПланТадићевогрежимаједасестранцимазабагателупоклониимовина„ЈАТ-а која вреди 220 милиона евра, а да дуговања од 210 милиона
еврадржавапреузменагрбачуграђанаСрбије.ТадашњиминистарфинансијаМлађанДинкићје2007.годинеспречиопродајуЈАТ-а Русимакоји
сунудили300милионаевра.Иначе,партијскоруковођење,непрофитабилнопословањеипрекомернозадуживањеотералису„ЈАТ”надобош.
* * *
Последугогодишњеагонијеи„крпљења”рупебезднауЈАТервејзу
ВладаСрбијеодлучилаједа,крозмодел„стратешкогпартнерства”,прода
националногавио-превозника.Уогласукојије1.августа2011.годинерасписало Министарство за инфраструктуру и енергетику упућује се позив
свиминвеститоримакојисузаинтересованизазаједничкоулагањеу„ново
привреднодруштво”,даоткупетрансакциону(тендерску) документацију
узнакнадуод10.000евра.Натендерумогуучествоватикомпанијекојесу
у прошлој години имале 1,5 милиона путника и биланс од 200 милиона
евра.Међутим,натендерумогудаучествујуикомпанијекојесенебаве
авио-превозом,узусловдаимајуминималноучешћеод5одстоупроизводњиавиона181).Иначе,замисаорежимаБорисаТадићаједа,узновчани
улогод400.000евра,државаоснујеновуавио-компанијуукојојћеудеоакцијапонудитибудућеминвеститору.Заистазвучипарадоксално,алидржаванезнаколики је проценатвласничкогуделапродајеукомпанијикојутек
требадаформира,јертонепишеујавномпозиву.
ДржавнисекретарзаваздушнисаобраћајМиодрагМиљковић кажеда
сусвеопцијенастолу,већинсковласништвонаједнојилидругојстрани
илипола -пола.„ПартнердобијапотпуноновукомпанијуукојућесадржавомСрбијомдаулаже,заједносаоним штојетренутнонајздравијеу
ЈАТ-у.Тосупостојећафлота,постојећипилоти,слотовинанајатрактивни181) Јавнипозивза„избор инвеститорарадизаједничкогулагањауновопривреднодруштво
(NewCo)заобављање јавногпревоза уваздушномсаобраћају”,објављенје1. 8.2011.године
навебсајтуМинистарствазаинфраструктуруиенергетикуРС(http://www.mi.gov.rs/vazdusni_files/20110729-Javni-poziv-SR.pdf).
93
Pusto{ewe Srbije
јимлокацијамаитерминима,нанајбољимсветскимиевропскимаеродромима”,објашњаваМиљковић182).Програмприватизацијекојијеизрадила
консултантскакућа„Дилојт”подразумевадасенановооснованукомпанијупренесуимовинаиправаЈАТ-а,адасвипостојећи,астрономскидугови
компанијеостанудржави.Притомнико однадлежнихнежелида саопшти
коликасузаистаакумулиранадуговањаЈАТ-а премадржави,банкама,кооперантимауземљиииностранству...ПремазваничнимбилансимагубитакЈАТ-а,самоу2010.години,износиоје25милионаевра183).Партијско
руковођење,непрофитабилнопословањеипрекомернозадуживање отералисуЈАТ надобош.
Преко грбаче грађана
Према неформалним информацијама ЈАТ тренутно има неизмирена
дуговањаод220милионаевра,докјевредностцелокупнекомпанијепроцењенанаоко210милионаевра.Уновембру2010.године,премаписању
медија,ЈАТ-у језбогдуговањананеколикосатиискључендотокводе,док
суизЕДБ-азапретилиискључењемструјезбогнеизмиреногдугаод 15,7
милионадинара.ДуговањаЈАТ-апремасвомсервисеруЈАТтехници уједноммоментуизносиласу110милионадинара,штојемеханичареприморалонагенералништрајк.Агенералнимштрајкомсвоједуговеод41милиондинара,наплатилисуираднициЈАТкетерингакојисубилиприморанидаобуставеиспорукуоброкаЈАТ-у184).Новембра2010.године„Политика”јеобелоданилаподатакдаће,збогнеизмиренихпотраживањаагенатазапродатекарте,судскевластиУједињенихАрапскихЕмиратазапленитипрвиавионЈАТ-а којислетиуДубаи.Такође,„Луфтханзатехника”
којајеобављаларемонтмоторазаЈА”,задржалајекодсебедвамоторадок
ненамирисвојапотраживања185).
ТоталниколапсЈАТ-а,усептембру2010.године,предупредилајеВладаСрбијетимештоједалагаранцијузакредит од51,5милионаевра,који
јеЈАТ узеоод„Сосијетеженерал”и„Уникредит”банке,аштојеудецембруистегодинепотврдилаиСкупштинаСрбије186). Износод40милиона
евраизкредитанамењенјеревитализацијиЈАТ-а,9,5милионаиздвојено
језаоспособљавањефлотеиремонтмотора,апреостала2милионадата
сузаизнајмљивањедва„Боинга”.Овајкредитсарокомотплатеод6година,каматомод3,95одсто(плусеурибор),доспевананаплатутекудругој
половини2012.године.Безобзираначињеницудали ћедржавапронаћи
новоггаздуЈАТ-у илине,извесноједаћецеокредитсакаматомбитиотплаћенновцемизбуџетаСрбије,односноновцемсвихграђанаСрбије.Ме182) Извор:лист„Блиц”,5.3.2011.
183) Податак заснован на Финансијском извештају ЈАТ-а за 2010. годину који је објављен у
региструАПР-а.
184) Извор:лист„Прес”,27.11.2010.
185) Извор:лист„Политика”,26.11.2010.
186) Законо давањугаранције…(„Сл.гласникРС”,бр.88/10)усвојенје 23.11.2010.
94
Ivan Nini}
ђутим, неће бити први пут да порески обвезници финансирају пропаст
ЈАТ-а,јерсетодогодило ифебруара2009.годинекадајеовакомпанијадобила10милионаевракаобуџетскупозајмицуодВладеСрбије.ДугдржавинијемогаодабудевраћенсведокЈАТ нијепродаосвојупословнузградуод8.500метараквадратних„ТелекомуСрбија”187).
Претходни безуспешни покушај продаје ЈАТ-а догодио се октобра
2008.годинекаданипослечетиримесецаниједанпотенцијалникупацниједоставиосвојупонуду.Цветковићевавладајетаданудиланајмање51одстоакција ЈАТ-а поцениод51милионевра,алиниконијебиодовољно
„луд”дакупујекомпанијучијисудуговииимовинаскороизједначени.Дефинитивнонајбољашансазаспас„ЈАТ-а”пропуштенајесредином2007.
године,кадајеруски„Аерофлот”потписаописмоонамерамасаВладом
Србије.ПонудаРусавределаје300милионаевраипоредкуповиневласничкогуделауЈАТ-у подразумевалајезадржавањебројазапослених,враћањедуговаиобновуфлоте.Противпреговораса„Аерофлотом”биојелидерстранкеГ17плуситадашњиминистарфинансијаМлађанДинкић,што
јеРусеприморалодасеповукуизпосла.„Знамсамодасенаседницама
ВладеСрбијесупротстављаопродајиЈАТ-а „Аерофлоту”јер,какојеговорио,ЕвропскаунијанежелидавидиРусенанебунадЕвропом”,указивао
јенаДинкићевусаботажуједанодтадашњихминистараизВладеСрбије188).
Ко „трља” руке од пропадања ЈАТ-а?
ОдређениподациуказујуначињеницудаунутарВладеСрбијепостојеодређенелобистичкегрупекојимазаистаиденарукуколапсЈАТ-а иодуговлачењерешавањапроблемаутојкомпанији.Наиме,уновембру2009.
годинешефпосланичкегрупеСРСДраганТодоровићзаскупштинскомговорницомобелоданиоједаје„Ротшилд”својеуслуге„саветовања”уЈАТу наплатио1,188милионаевраидајечак1,125милионаотишлонадневнице38консултаната189).НајвишеновцадобиојеизвесниЏеремиМуди
то2.424евразасвакиданрада(одукупно33дана)захваљујућичемујеинкасирао80.000евра.ЗатимНиколасаБоналтајезарађивала1.957еврапо
дану (укупно 90.000 евра), Филип Роџерс 1.905 евра по дану (укупно
80.000евра),стручњацииз„Цитатела”МилутинНиколић1.346евраподану(30.000евра)иПавлеКавран1.250евраподану(45.000евра),затим
СветланаАлексић(40.000евра),ИгорСтанчевић(45.000евра),ЂорђеИргић(50.000евра)....итд.Зауслуге„превоза”консултанатаплаћаноје1.111
еврадневно(укупно50.000евра),доксухотелскисмештај,хранаиканцеларијскиматеријалкоштали13.000евра!
187) Извор: лист„Гласјавности”,16.4.2010.
188) ЦитиранопремаречимаВ.Илића (НС),извор:лист„Курир”,16.7.2008.
189) Д. Тодоровић (СРС)је3. 11.2009.годинеобелоданио званичнеподатке изуговораопружању консултантских услуга у ЈАТ-у, који је септембра 2007. године закључен између
Агенције заприватизацијуиконзорцијумакојијепредводиоконсултант„Ротшилд”.
95
Pusto{ewe Srbije
Дакле, највише користи од приче око продаје и симулације продаје
ЈАТ-аимајуконсултантскефирмекојезапотребеВладеиАгенцијезаприватизацију„великодушно”исписују саветештасанационалномавиокомпанијомтребачинити.Најмањепетконсултантскихкућајеупоследњих
седамгодинапружалостручнесаветеирадилопроценевредностиЈАТ-а,
аданикаквекористиодтоганијебило.Јавностнијемогладасазнацену
услугаконсултантскефирме „ЕрнестиЈанг”,алисезатознадаје„Прајс
вотерхаус”својеуслугенаплатио240.000евра,„Интернешеналфајненшел
корпорејшен”милионевра,„Ротшилд”1,2милионаевраи„Дилојт”милионевра190).Последњиконсултант„Дилојт”,којијеВладиСрбије предложиомоделприватизацијеЈАТ-а,добиће500.000евразасвојпосао,ауколикосеЈАТ проданатендерудобићејош500.000евра191).Иначе,предузеће„Дилоит”секаоконсултантзапродајуЈАТ-а налазиудиректномсукобуинтереса,собзиромначињеницудајеутомпредузећупретходнобио
запосленактуелниминистарекономијеНебојшаЋирић192).
190) Извор:лист„Курир”,2.8.2011.
191) Извор: недељник НИН,4. 8.2011.
192) И. Нинић (СРС) је усвојству председникаСаветазаборбупротивкорупцијеСРС,настраначкој конференцији одржаној 11. 8. 2011. године указао на сукоб интереса предузећа
„Дилоит”и сведругеаспектепословања ијавног тендеразаприватизацијуЈАТ-а.Вестсаконференције пренело је 20 домаћих интернет портала и дневни лист „Курир” 12. 8. 2011.
године.
96
Ivan Nini}
(17)
Помоћ за „Делта аграр” од 11 милиона евра
ПакленипланМирославаМишковићаједапостане„краљ”српскепољопривреде,такоштоћетактичкиисистематскипоробитисве„мале”
пољопривредне произвођаче. У наредном периоду „Делта аграр” ће постативодећипосредник,односнонакупац,закогаћерадитисвипаориу
Србији. У последње две године, Републички Фонд за развој је „Делти
аграр”великодушноодобрио4повољнакредитаод735милионадинара.
Агенцијазаосигурањеифинансирањеизвозакријеподаткеотомедаје
са370милионадинара кредитиралаизвознепословеМишковићевефирме.
* * *
УпословнојипрофесионалнојкаријериводећегсрпскогтајкунаМирославаМишковићаињеговемонополистичкекомпаније„Делтахолдинг”
првиквартал2011.године представљазначајнупрекретницу.Почеткомфебруара„Делтахолдинг”јеобележила20годинасвогпостојања,авећпочетком марта је окончана продаја трговинског ланца „Делта Макси”193).
ЦенапокојојјеМишковићбелгијскојкомпанији„Делез”продао„Делта
Макси”износи932,5милионаевра.Продаја„ДелтаМаксија”јеобрадоваладобављачекојимаМишковићдугујеоко300милионаевра,купцекојисе
надајунижимценамаробе,државукојаверуједаћенаплатитибарнеки
„симболични”порез,алиисамогМирославаМишковића.Јединикојиимајуразлогазапаникуистрахјесудомаћипољопривреднипроизвођачи,јер
премаМишковићевимречима,стратешкибизнис„Делте”унареднимгодинамабићеуправоулагањеуаграр.Тоћенеминовнодовестидототалне
тајкунизације и приватизације српске пољопривреде, од које је актуелни
режимБорисаТадићаодавнодигаоруке.
Јошусептембру2010.године Мишковићјеоткриода„Делта”заправожелидасепреоријентишена„агробизнисуобластивоћарства,повртарства, свињогојства и това јунади”: „Пољопривреду треба да прогласимо
нашомнафтом.Свакогданаповећавасебројстановништваусвету,аса193) Уговоро продаји„Максија”између„Делез”и„Делте”потписанје3. 3.2011.године,апреузимање„Максија”извршеноје27.7.2011.године.
97
Pusto{ewe Srbije
мимтимипотребазахраномјесвевећа.Србијаимаприликудазаузме
битноместоупроизводњихране,авећимдотацијамапостиглабисечетиривеликациља -смањењетрговинскогдефицита,повећањебројазапослених,заустављањепропадањаселаистварањесировинскебазезапрехрамбенуиндустрију”,рекаојеМишковић194).НемасумњедаМирославМишковићсвојушансувидиуотимачинидржавногземљишта,приватизацији уништених пољопривредних предузећа, као и у грабљењу државних
субвенцијазасебе.Тимећезарелативнократковремепостатимонополистаусекторуаграра,азаједносатајкунимакојисебавесроднимбизнисом,
формираћекартелеитакомаргинализоватииколонизоватисве„мале”паоре.
Опасни планови Мишковића
Отачности претходнетезенајбољесведочиауторскичланакподнасловом„Шансаиликолапс”којијепотписалагенералнадиректорка„Делтехолдинг”ЈеленеКрстовић,акојијеумарту2011.године,објављенулисту„Политика”195).Уоквирурубрике„Теманедеље”,режимскиуредник
„Политике”је,нештедећиновинскеступце,допустиодаМишковићевасарадницапрактичнонапишебесплатнурекламуза„Делтуаграр”.Међутим,
управозахваљујућитојчињеници,ичитањемизмеђуредова,јавностјеу
могућностидаблаговременостекнеувидупакленипланМирославаМишковића.
Наиме,усвомауторскомтекстуЈеленаКрстовићиз„Делте”пишеда
јереалноочекиватидадржава„подржималепроизвођачекрозсистемприближавањамодернихначинапроизводње,повољнијихкредита,субвенционисањепроизводње,поспешивањеудруживањаикооперацијесвећимпољопривреднимсубјектима”.Онадаљедодаједа„великиималиуаграру
несамоданисунепријатељи,негосуприроднисавезнициипартнери”,да
деле„заједничкеинтересе”,идајесарадњасавеликимсистемима„готово
једини начин за мале произвођаче да опстану”: „У овакво партнерство
¢Делтааграр¢ веруједубокоиискреноизбогтогаћеунареднојгодиниједаноднашихнајважнијихпословаупољопривредибитиинтензивирање
кооперантскесарадњесаштовећимбројемсрпскихсељака,упрактично
свимобластимапољопривреднепроизводње.Сарадњакојунудимозаснивасенапроизводњизапознатогкупца,штоћерећинаобезбеђеномпласмануробе,чимесерешаваједаноднајвећихпроблемапољопривредних
произвођача”,откриваЈеленаКрстовић.
Дакле,пакленипланициљМишковићајестедапостане„краљ”српскепољопривреде,такоштоћетактичкиисистематскипоробитисве„мале”пољопривреднепроизвођаче.Другимречима,„Делтааграр”ћепостатипосредник,односнонакупац,закогаћерадитисвипаориуСрбији.А
критеријумеоткупапољопривреднихпроизвода,цену,начинидинамику
плаћања,диктираћеискључивоМишковић,којићесејошвишеобогатити
194) Извор:лист „Прес”,9.9.2010.
195) Извор:лист„Политика”,20.3.2011.
98
Ivan Nini}
натуђојмуци.Такође,„Делтааграр”ћесепаралелноразвијати,такошто
ћепостатинајвећикорисникдржавнихсубвенцијаикредита,државногземљиштаидругихпољопривреднихресурса.Накрајућемождаједнадеценијаекспанзије„Делтеаграр”битидовољнатачкаусијања,штоћенеминовнодовестидопродајетогпредузећанекојзападнојмултинационалној
компанији.
Четири кредита за „Делту аграр”
Питањедајелибипредузеће„Делтааграр”уопштемоглоуспешнода
послујеипланирастратешкиразвојусекторупољопривреде,даукључном тренутку економске кризе, иза њега није стао политички естаблишмент, односно актуелни режим Бориса Тадића. Појединачни пољопривреднипроизвођачи,каоивећинамалихисредњихпредузећауСрбији,
неманаклонострежима,пасамимтимнеможенидарачунанаподршку
државе,уобликукраткорочнихидугорочнихкредита.Апредузеће„Делтааграр”је,издвајањемдвапрофитнацентраизкомпаније„ДелтаМ”,регистрованоујануару2007.године,иодмахједобиловеликодушнупомоћ
издржавнихфондова.Премаистраживањуаутора,ФондзаразвојРепубликеСрбијејеупоследњедвегодинеодобрио4кредитапредузећу„Делтааграр”.Трикредитасубилаинвестициона,докјеједанкраткорочни,а
њиховаукупнавредностиизносичак735.000.000динараилинештовише
од7милионаевра.СвечетириодлукеододеликредитаносепотписдиректоркеФондазаразвојОливереБожићипредседникаУОФондазаразвој
МлађанаДинкића196).
Првиуговорокредитирању„Делтеаграр”износи95милионадинара
и намењен је набавци „трајних обртних средстава”197). Као хипотека за
овајкредит заложенајеимовинапредузећа„Јухор-експорт”изЈагодине,у
комеиначевласничкиудеоод89,65одстоима„Делтааграр”.Предузећу
МирославаМишковићаФондзаразвојједаорокотплатеод2године,са
грејспериодомод9месециигодишњомкаматномстопомодсвега2,5одсто.Подистимусловима„Делтааграр”је другимуговоромодугорочном
кредитирању добила90милионадинаразанабавку„трајнихобртнихсредстава”198).Осимпредузећа„Јухор-експорт”,каогарантидаћеовајкредит
бити враћен наводи се „Ц маркет” који је у Мишковићевом власништву.
Трећипутјесапредузећем„Делтааграр”закљученуговорократкорочном
кредитуза„подстицањеконкурентностииликвидности”,увредностиод
150милионадинара199).Дефинисанјегрејспериодод11месециикаматнастопаод3,5одстонагодишњемнивоу.Четвртикредитјеуговоромодобрен„Делтиаграр”занабавку„основнихсредстава”иизносичак400милионадинара200).ФондзаразвојјеМишковићуодобриорок5годиназа
196) ДокументацијазваничнодобијенаизФондазаразвојРС.
197) Уговорбр.16455,од24. 6.2009.
198) Уговорбр.18693,од12. 10.2009.
199) Уговорбр. 19589,од21. 4.2010.
200) Уговорбр.19515,од6.5.2010.
99
Pusto{ewe Srbije
враћањеовогкредита,грејспериодод10месециигодишњукаматнустопуод4,5одсто.
„Делти аграр” тајно 3,5 милиона евра!
УпротекледвегодиненијесамоФондзаразвојРепубликеСрбијевеликодушнопомагаопредузеће„Делтааграр”,већјеточинилаидржавна
Агенција за осигурање и финансирање извоза (АОФИ). Од ове државне
институције ауторјепокушаодадобијепрецизнеподаткеовредностии
предметупојединачнихуговоракојисузакљученисафирмомМирослава
Мишковића.Међутим,надлежниизАОФИтврдедаподациосредствима
ипласманимаАОФИпредстављају„пословнутајну”,ускладусаОдлуком
опословнојтајни,којује,1.новембра2005.године,донеодиректортеинституције201).Дакле,подкојимусловима,укомобиму,изакојунаменује
„Делта аграр” користила средства АОФИ, надлежни у тој институцији
прикривају,узнезаконитискандалозанаргументдајеречо„пословнојтајни”.Међутим,ауторједелимичноуспеодадођедотраженихподатака,али
заобилазнимпутем,захваљујућиУправизатрезорМинистарствафинансија.ИздокументацијеУправезатрезорсевидидајеАОФИупротекле
две године на рачуне предузећа „Делта аграр” уплатила невероватних
370.068.940динара,штојевишеод3,5милионаевра.
ОвасумајеМишковићевомпредузећутрансферисанау5навратаито:
18.563.520 динара (10. 7. 2009.); 84.970.800 динара (24. 11. 2009.);
92.457.270динара(31.5.2010.);85.569.615динара(30.12.2010.);9.507.735
динара(30.12.2010.).ИндикативноједасусвеуплатеуУправизатрезор
прокњиженеподшифром„270:краткорочникредити”,штосамоуказујена
чињеницу да је реч о државном кредитирању извозних послова „Делте
аграр”202). Међутим, због нетранспарентости надлежних у државној
АОФИ,остајеенигмако,кадаиподкојимусловимаједонеоодлукудакредитираизвознеактивностипредузећаМирославаМишковића.Посебноје
забрињавајуће што је, током 2009. и 2010. године, од Фонда за развој и
АОФИ, „Делта аграр” добила кредитна средства у укупном износу од
1.105.068.940динара,односно11милионаевра,адајавностотоменезна
ништа.Јошвишејезабрињавајућачињеницадаовасредстванисуподељенаиндивидуалним пољопривреднимпроизвођачима,већсамоједномчовекукојисезовеМирославМишковић.Дакле,немасумњедаћесеунаредном периоду развој Мишковићеве „Делте аграр” одвијати искључиво
прекогрбачеграђанаСрбије.
Повољнакредитнаподршкаодпреко7милионаевракојајеизФонда
заразвојРепубликеСрбијестигланаадресупредузећа„Делтааграр”,нијеједина.Фондзаразвојјеповољнокредитираоипредузеће„Југохемија”
а.д.Београд,ококогасусежестокосукобилиМирославМишковићињеговадоскорашњасарадницаМилкаФорцан.Премаинформацијамадоко201) Одговордобијене-поштомизАОФИ,18. 2.2011.
202) Извор: Управаза трезор,прометпорачунуАОФИи„Делтааграр”.
100
Ivan Nini}
јихједошаоаутор,њихова„Југохемија”оддржаведобилаједвакредитаи
тоједанкраткорочни(7.11.2008.)од40милионадинараиједандугорочни(28.11.2008.)од150милионадинара!Запрвикредитјеуговоромдефинисанакаматнастопаод5одсто,докзадругикредиткаматнастопаизноси3одстонагодишњемнивоу203).
203) Документацијазваничнодобијенаиз ФондазаразвојРС.
101
Pusto{ewe Srbije
(18)
Аграрно субвенционисање тајкуна
Око55милионаеврабесповратнихсубвенцијазавештачкођубриво
којесуупоследњетригодине исплаћенеизаграрногбуџетаСрбије,завршиле су на рачунима неколицине повлашћених фирми. Чак две трећине
овогновцајепоклоњенопредузећу„Викторијагрупа”изНовогСада,анакараднисистемдоделесубвенција„легализован”је уредбом којунапредлогминистрапољопривредедоносиВладаСрбије.Иначевласници„Викторијагрупe”сапо25,33одстовласничкогуделасубизнисмен(тајкун)
Милија Бабовић, Зоран Митровић и Станко Поповић. Четврти власник
овекомпанијесавласничкимуделомод24одстојеЕвропскабанказаобновуиразвој(EBRD)изЛондона.
* * *
Поводом усвајања буџета за 2011. годину тадашњи министар пољопривредеСашаДрагинсапоносомјеистакао даћеуодносуна2010.годину аграрнибуџетбитивећиза2милијардединара204).Средстваод20,2милијардединара,којасетретирајукаосубвенцијеупољопривреду,неспорносувећаодпрошлогодишњихсубвенцијакоја суизносила 18,2милијарде динара. Међутим, ово незнатно увећање је класична манипулација и
привидкојирежимБорисаТадићаујавноствештачкикреира,јеробјективнихразлогазаоптимизампољопривреднихпроизвођачауСрбијиготовои
данема.Наиме,чињеницеговоредајезасрпскиаграру2011.годинииздвојенознатномањеновцанегоштојетобио случају2008.години,када
језатунаменуобезбеђено24,9милијардидинара.Акосетомедодаподатакдааграрнибуџетизносисвега2,5одстоукупногбуџетаСрбије,ондаје
јаснодасусвинапориактуелнеВладеконцентрисанинагашењеиразарањепољопривреде,каонајперспективнијeгранeпривредеуСрбији.Дапроблембудевећи,пољопривреднепроизвођачеуСрбији бринесразлогомда
лићеиовегодине,каопротеклихгодина,највећипроценатмасесредставанамењенихзасубвенцијеуаграр,завршитиуџеповиматајкунаинарачунимаунапредпознатихпредузећа.
204) Извор:агенцијаБета,22.12.2010.
102
Ivan Nini}
Где су субвенције од 55 милиона евра?
Јошусептембру2010.годиненаконференцијизамедије представници произвођача и трговаца вештачким ђубривом упозорили су јавност и
надлежнедржавнеорганенапроблематичнупраксудоделебесповратних
државнихсубвенцијакојукреираиспроводиМинистарствопољопривреде,односноминистарСашаДрагин:„Једнимпотезомпера одговорнолицеуМинистарствупољопривредејествориломонополнастранипонуде
натржиштувештачкогђубриваитимесвеосталеучеснике,којихјенахиљаде,задругеималаисредњапредузећа,саоко5.000запослених,онемогућилодараде”,упозориоједиректорфирме“Агроопрема”изСуботице
БранкоКопиловић205).Какојетадаоткриопрвичовексуботичке„Агроопреме”,државајезарегресирање655.000тонађубрива изаграрногбуџета
потрошила5,42милијардединара,штојеоко55милионаевра.Парадокс
јеутомештониједаневроодовогновцаниједиректноисплаћенпољопривреднимпроизвођачима,нитијеценаминералногђубривадрастично
појефтинила.
ПремаречимаБранкаКопиловића,цеопосаосеобављатакоштона
промместукомпанија„Викторијагрупа”испунисвеусловетендера,распродасвојлагерђубриваиоддржаведобијебесповратнесубвенције.Због
тогасусепредставниципроизвођачаитрговацавештачкимђубривомжестокосупротставилиустаљеномначинунакојијеМинистарствопољопривреде одлучило да „субвенционише” прошлогодишњу јесењу сетву. Око
1.670фирмикојепроизводеитргујувештачкимђубривомуСрбији затражилојеодВладеСрбије,Саветазаборбупротивкорупције,ЈавногтужилаштваиУправезаспречавањепрањановцахитнуистрагу,јеросновано
сумњајудајенасумњивеадресе,незаконито„преливено”55милионаевра
новца пореских обвезника. А посебна прича је што се субвенционисано
ђубриворезервишезамањеодсатвременаискоро90одстоодукупнихколичиназавршиупоседу„великих”купацаипредузећа.Дешаваседамалипољопривредницикупујуђубривопоистимценамакојесубилеактуелнепренегоштосусубвенцијеисплаћене.Поречиманекихпољопривредника продавцисебавезабрањеномпрепродајомсубвенционисаногђубрива,међутим,надлежнитаквупојавуигноришу.
Уредбама „легализован” монопол
УстручнимкруговимапостојијединственомишљењедајезауспостављањемонополаудоделисубвенцијазаминералнођубривоодговорандиректноминистарСашаДрагин206).СуштинацелепричесекријеууредбамакојеминистарДрагинпредлажеВладиСрбијенаусвајање,акојемупо205) Извор:агенцијаФонет,8.9.2010.
206) Др Саша Драгин (ДС) уВлади дрМ.Цветковића биојеминистарпољопривреде,шумарства иводопривреде,упериодуодјула 2008.домарта2010.УВладидрВ. Коштунице биоје
министарзаштитеживотнесрединеодмаја2007.дојула2008.годинеизамениксекретара
запољопривреду,водопривредуишумарство уСекретаријатуАП Војводине(2004-2007).
103
Pusto{ewe Srbije
томслужекаопараванзасубвенционисањеодабранихкомпанијаитајкуна.Уредбомједатамогућностдасеновацдодељуједиректнопроизвођачимаминералнихђубрива,анепољопривредницима.Таквапраксајеуспостављенајошод2008.године,подизговоромнадлежнихдадржавана
тајначинжелидаобориизузетновисокеценеминералногђубриванасрпскомтржишту,којесукаотаквеугрожавалепољопривреднупроизводњу.
Предсвакусетвуидоделусубвенција министарпољопривредепредлаже
Влади Србије „корекцију” уредбе у погледу количине субвенционисаног
ђубрива и износа субвенција, али суштина ја да уредба у својој основи
останенепромењена207).
Набазипрветаквеуредбеујесен2008.године Министарствопољопривредејеупутилојавнипозивзарегресирање50.000тонађубриваито
сапо20.000динара(потони).Условзаучешћенатендерујебиодапонуђачналагеруморадаима50.000тонађубриваибанкарскугаранцијуод
6,2 милиона евра. Пошто мала и средња предузећа и предузетници очигледно нису могли да испуне овако дискриминаторске услове из уредбе,
победниктендерајебионикодугинегокомпанија„Викторијагрупа”којој
јетададржаваисплатиласубвенцијеуизносуодмилијардудинара.Одтадапасведојесењесетве2010.године,Министарствопољопривредејеу
више наврата субвенционисало „одабране” фирме међу којима монопол
свакакоима„Викторијагрупа”.Сдругестране,непостојиваљанообразложењезаштоједржаваустановилапраксуда,накрајњесумњивинепримерен начин, поједини тајкуни и њихове фирме буду „проточни бојлер” за
препродајуминералногђубривапорегресиранимценама.
Монопол „прогутао” субвенције
Ауторјезатражиоиујануару2011.године одМинистарства пољопривреде добиозваничнеподаткео висини исплаћенихсубвенцијазавештачкоминералнођубриво208).Речјео бесповратнимрегресимакојеједржава
упериоду2008,2009.и2010.године доделилаодређенимпредузећимакојасузадовољилакритеријумепрописанеУредбомоусловимаиначинукоришћењасредставазарегресирањеминералнихђубрива.У2008.години
корисник100одстосубвенција,односнокорисниксредставаодмилијарду
динара,билајесамокомпанија„Викторијагрупа”.Затим2009.године,износсубвенцијаод 699,9милионадинара(73,18 одсто)добилојепредузеће
„Фертил”изБачкеПаланке,којеиначепослујеусклопу„Викторијагрупе”.Такође2009.године,износод239,7милионадинара(25,06 одсто)добилојепредузеће„Азотара”изСуботице,износод1,25милионадинара
207) Уредба оусловима иначину коришћењасредстава зарегресирањеминералних ђубрива за
јесењу сетву2009.године (Сл.гласникРС, бр.50/09)иУредба оусловима иначину коришћењасредстава зарегресирање минералнихђубрива зајесењу сетву2010.године (Сл. гласник РС, бр.53/10,измена 63/10).
208) Подацизатражениидобијениу складусаЗакономо слободномприступуинформацијама
одјавног значаја.
104
Ivan Nini}
(0,13 одсто)предузеће„Жито-медија”изКуле,аизносод15,5милионадинара(1,62 одсто)предузеће„ЛинзерАгротрејд”изБеограда.
Запролећнусетву2010.године исплаћенесусубвенцијеследећимкорисницима: 551,6 милиона динара (34,61 одсто) предузећу „Фертил” из
БачкеПаланке(усаставу„Викторијагрупе”);402,3милионадинара(25,24
одсто)предузећу„Промист”изНовогСада(регистрованонаистој адреси
каои„Викторијагрупа”)209);520,2милионадинара(32,64 одсто)предузећу „Азотара” из Панчева; 46,7 милиона динара (2,93 одсто) предузећу
„Agroglobe” из Новог Сада; 47,8 милиона динара (3,01 одсто) предузећу
„МККомерц”изНовогСада(власникМиодрагКостић);и24,9милиона
динара(1,57 одсто)предузећу„ЛинзерАгротрејд”изБеограда.Азајесењу сетву 2010. године исплаћене су субвенције следећим предузећима:
774,3милионадинара(68,64 одсто)предузећу„Викторијагрупи”изНовог
Сада;328,8милионадинара(29,15 одсто)предузећу„Промист”изНовог
Сада;и24,9милионадинара(2,21 одсто)предузећу„ЛинзерАгротрејд”из
Београда.
Уколикосепогледајузваничниизноси којеједржаваисплатиланаиме
бесповратнихсубвенцијазарегресираноминералнођубриво,неманикаквесумњедајесамонеколицина,одукупно1.670предузећакојапроизводеитргујуђубривомуСрбији,стављенауповлашћениположај.Довољно
је прочитатиусловезаучешћенатендерукоје„диктира”тренутноважећа
уредбаилакојеизвућизакључакзбогчегајевишеод99одстопредузећа
ипредузетникадискриминисано.Наиме,уредбаусловљавапроизвођаче,
односнопродавцеминералнихђубрива дасуприликомучешћанатендеру
дужнидадоставебанкарскугаранцијуитонаизносод50милионадинаразасваких10.000тонаминералногђубривакојејепредметпродаје.Осим
овог дискриминаторског услова, од потенцијалних учесника тендера се
захтеваибанкарскагаранцијаод100милионадинараза„квалитетиспорученогминералногђубрива”210).Само„пробране”фирмикојесуликвидне
и које могу да се похвале импресивним билансима пословања, могу да
обезбеденеопходнегаранцијепословнихбанака.
Незајажљива „Викторија група”
Прваналествициповлашћенихфирми санајвећимучешћемуисплатисубвенционисанихсредставајестемонополиста„Викторијагрупа”.Ова
фирмајезапоследњетригодине надиректанииндиректнаначин„обрнула”нештовишеод3милијардединарабесповратнихсредставаизаграрногбуџетаСрбије!Анаспоменутусумусеслободноможедодатииизнос
од402,3милионадинаракоји јеисплаћенпредузећу„Промис”изНовог
Сада.ПремаподацимакојисеводеуАгенцијизапривреднерегистре,оба
предузећа су регистрована на истој адреси (ул. Хајдук Вељкова бр.11) у
209) Извор:Агенција запривредне регистре.
210) Члан 7Уредбе оусловима иначину коришћењасредстава зарегресирање минералнихђубрива зајесењусетву 2010.године (Сл.гласникРС, бр.53/10,измена63/10).
105
Pusto{ewe Srbije
НовомСаду.Тоуказуједасусамоу„формалном”смислуједнодругоме
конкурентприликомучешћанатендерузадоделусубвенција.Јошједан
доказкојиидетомеуприлогјестеподатак Агенцијезапривреднерегистре
да је 26. априла 2010. године регистровано предузеће „Енергија техника
технологија” са седиштем у Новом Саду. Власници овог новооснованог
предузећасудиректор„Промиста”НебојшаПетрићисувласник„Викторијагрупе”СтанкоПоповић.
Власници„Викторијагрупe”сапо25,33одстовласничкогуделасубизнисмен(тајкун)МилијаБабовић,ЗоранМитровићиСтанкоПоповић.Четвртивласниковекомпанијесавласничкимуделомод24одстојеЕвропскабанказаобновуиразвој(EBRD)изЛондона.
Познатоједаје„Викторијагрупа”једнаоднајјачихкомпанијауЈугоисточнојЕвропи,дауњеномсаставупослујечак8предузећакојаделују у
секторимапроизводњежита,јестивогуља,ђубрива,сточнехране,ветеринарскихпрепаратаилабораторијскихуслуга.УлазакиприсуствоEBRD-а
увласничкојструктури„Викторијагрупe”можесетумачитикаогеостратешкипотезовемеђународнефинансијскеинституцијекојапажљивоивеома мудро бира потенцијалне „мете” за инвестирање. Иначе EBRD је у
2009.години,са40милионаевраизвршиладокапитализацијуовекомпаније,којујепретходно„меркала”кроздатекредитеод10милионаеврау
2006.годинии45милионаеврау2007.години211).Међутим,неманикакве
сумњедазасвојуспехнатржиштуСрбије власници„Викторијагрупе”посебнузахвалностдугујуминиструпољопривредеСашиДрагину,односно
актуелномрежимуБорисаТадићакојиимјеомогућиоповлашћенеуслове
пословања.Јер,битимонополистатригодинеузастопноизарадитипреко
3милијардединарабесповратнихсубвенција,значибитипомерирежима
ибитиуспрезисарежимом.
211) Извор: Европска банка за обнову и развој (http://www.ebrd.com/english/pages/project/psd/2008/38924.shtml).
106
Ivan Nini}
(19)
Министру 100.000 евра из Фонда за развој
ФондзаразвојРепубликеСрбије,којиважизаполитичкуекспозитуруМлађанаДинкићаистранкеГ17 плусјеудецембру2009.године доделиокредитуизносуод9,6милионадинара(тада100.000евра) заобртна
средства издавачком предузећу „Стубови културе-време књиге”, чији је
власникПредрагМарковићактуелниминистаркултуреифункционерГ17
плус.Кредитнапроцедурајереализованаекспреснозатринедеље,аМарковићједобиогрејспериодод9месеци,рокотплатеод2годинеисимболичнукаматнустопуод2,5одстонагодишњемнивоу.Банкарскугаранцијузауредновраћањекредита,Марковићјеобезбедиокод„Привредне
банкеБеоград”а.д.начијемчелујеЧедоПетровић,кадарстранкеГ17
плус.
* * *
ПремапредвиђенимциљевимаизПрограмапословањаФондазаразвојРепубликеСрбије212),зацртаноједаоваинституцијау2011.годинииздвоји13,3милијардединаразакредитирањедомаћихпривредникаипредузетника.Безобзиранакритеријумекојисупрописанизакономинизом
другихпрописа,уредзадобијањекредитамогудастанусамополитички
подобни привредници и тајкуни који финансирају режимске политичке
партије.ЗбогпартијскогкредитирањановцемграђанаСрбије,збогнетранспарентностипроцесадоделеикоришћења кредита, јавност има утисакда
јеФондзаразвојупотпуностистављенуфункцијудневнеипредизборне
политике.Оватезајепотврђенаујуну2010.године,приликомодржавања
ванреднихизборауОпштиниБор.Индикативноједајесамотриданапред
одржавањеизбораУправниодборФондазаразвој,начијемчелујетада
биоМлађанДинкић,одобрио66кредитауизносуод122,3милионадинарапривредницимакојипослујунатериторијиБора.Штасенаконтогадогодило?РезултатиизборауБорусубилитаквидајеубедљивупобедузабележилауправостранкаМлађанаДинкића213).А„борскирецепт”изград212) ПрограмјеобјављеннавебсајтуФондазаразвој.
213) СтранкаГ17плусјеподназивом „УједињенирегиониСрбије”–СДПСосвојила23,71одсто
гласова, док је другопласирана коалиција „За европски Бор” (ДС, СПО, ВДС и ДХСС)
освојила18,2одстогласова.
107
Pusto{ewe Srbije
њестраначкеинфраструктуреГ17плус,МлађанДинкићгодинамапримењујеширомСрбије.
„Операција” Динкићевих пулена
АуторједошаоупоседскандалознедокументацијекојасведочионачинунакојинајвишифункционеристранкеГ17плусрасполажукредитнимсредствимаФондазаразвој.Наиме,на10.седнициУправногодбора
Фондазаразвој,којајеодржана21.децембра2009.године,донетоје28одлукаоодобрењуинвестиционихкредитаправнимлицима(износод310
милионадинара)и26одлукаокредитирањупредузетника(износод53,6
милионадинара).Наспорнојседницијеизмеђуосталогодобренкредит
Издавачком предузећу „Стубови културе-време књиге” д.о.о. из Београда214) итоувисиниод9,6милионадинара(100.000евра).ВласникспоменутогпредузећајеникодругинеговисокифункционерстранкеГ17плуси
актуелниминистаркултуреиинформационогдруштваПредрагМарковић.
ПремаподацимакојеводиАгенцијазапривреднерегистре,упривредном
друштву „Стубови културе-време књиге” д.о.о. министар Марковић има
100одстовласничкогудела.
ИзсамогзаписникасаседницеУОФондазаразвој215),произилазида
јеседницомпредседавала ВеснаКовач(секретарМинистарстваекономијеирегионалногразвоја) итопоовлашћењупредседникаУОФонда заразвојМлађанаДинкића. Седницисуприсуствовали СулејманУгљанин,СлободанИлић(по овлашћењуминистаркеД.Драгутиновић),ЉубишаДимитријевић(поовлашћењуминистраС. Милосављевића),ЗоранМартиновић
(поовлашћењуминистраР. Љајића),дрРајкоПерић(поовлашћењуминистраМ. Мркоњића).НаседницијетакођеусвојствупредседницекомисијеФондазаразвојбила итадашњаминистаркаВерицаКалановић(Г17),
шефкабинетаМлађанаДинкићаИвицаКојић,каоинајужеруководство
Фондазаразвој.Дакле,уконкретномслучају,приликомодобрењакредитафирмиПредрагаМарковића,седнициУОФондајеприсуствовалотроје
људикојисуизузетнолојалниМлађануДинкићуистранциГ17плус(Ковач,Калановић,Којић).
„Појас за спасавање” партијског друга
НамећеселогичкопитањекојимкритеријумимасусеруководиличлановиУОФондазаразвој,кадасупредузећу„Стубовикултуре-времекњиге”д.о.о.одобиликредитод100.000евра!?ИззахтевазаодобрењедугорочногкредитакојијепопуниоиФондузаразвојупутиодиректорпредузећаиактуелниминистарПредрагМарковић,непроизилазиникаквааргументацијаупогледучињеницезаштобиФондбашњемутребалодаодобри кредитна средства. У формулар (кредитни захтев) су читко уписани
информативниподациопривредномдруштву,наведеноједајепросечан
214) ИП„Стубовикултуре-времекњиге”д.о.о.Београд,матичниброј:17141040,ПИБ:101722276.
215) Записникса 10.седнице УОФондазаразвојРСу2009.години(21.12.2009).
108
Ivan Nini}
бројзапосленихупротеклојгодиниизносио28,адајепланиранибројновозапосленихрадниканула.Иначе,кредитза„обртнасредства”језатражениодобренујекуфинансијскекризеинеликвидностипривредеуСрбији,штосамоуказуједајеречокласичномпартијском„гашењупожара”
уиздавачкомпредузећуминистраМарковића.
Из самог кредитног захтева се види да је министар Марковић прво
уписаоизнос од80.000евра,азатимтусумунадваместакориговаоисвој
кредитнизахтевпоставиона100.000евра.Уколикосепогледајубиланси
предузећаминистраМарковићаза2009.годину,кадајеиначеспорникредитодобрениновацтрансферисан,произилазизакључакдабибезкредитнихсредставаминистровафирмадоживелафијаско.Наиме,премаевиденцијиУправезатрезор,Фондзаразвојјенарачунфирме„Стубовикултуре-времекњиге”д.о.о.трансферисаоизносод9,6милионадинараито29.
децембра2009.године216).Истугодину министровафирмајеокончаласа
књиженимприходимаод34,5милионадинараинетодобитиодсвега7.000
динара.ТопрактичнозначидабиминусубилансимаМарковићевогпредузећабионеминованданијереализованспорникредит.Адаје2009.годинабилазнатнолошијазаприходеМарковићевефирме,уодносуна2008.
годину,говориподатакдасуприходипредузећау2008.годиниизносили
41,2милионадинара217).
Експреснa кредитна процедура
Да суДинкићевиљудиекспреснореализоваликредитзапотребепредузећа актуелног министра Марковића, говоре датуми које носи званична
документација. Наиме, Марковићев кредитни захтев је у Фонд за развој
примљен8.децембра2009.године,акредитјеодобренвећ21.децембра.
УсвојствудиректорапредузећаПредрагМарковићјевећ25.децембра,са
директоркомФондазаразвојОливером Божић,потписаоуговородугорочномкредиту218).Банкарскагаранцијакаоинструментзаобезбеђењеуредногвраћањакредита,којујеМарковићдоставиоФондузаразвој,такође
носидатум25.децембар2009.године.Овубанкарскугаранцијујеиздала
ПривреднабанкаБеоград,којомуправљадиректорЧедоПетровић,иначе
кадарстранкеГ17плус.Самочетириданакасније,29.децембра2009.године,нарачунпредузећа„Стубовикултуре -времекњиге”д.о.о.Фондза
развојјетрансферисаоцелокупанизноскредитаод9,6милионадинара!
Дакле, за свега три недеље тадашњи почасни председник странке Г17
плус,аданасминистаруВладиСрбијеПредрагМарковић обезбедиоједржавникредитзасвојепредузеће.
Симболична „каматица” од 2,5 одсто
Кредитнасредстваод9,6милионадинарапредузећеПредрагаМарковићаиФондзаразвојсууговорилиподизузетноповољнимусловима.У
члану1Уговораодугорочномкредитуједефинисанакаматнастопаод2,5
216) Изводпрометапо рачунудобијенодУправезатрезор.
217) Извор: ФинансијскиизвештајИП„Стубовикултуре-времекњиге”д.о.о.Београд.
109
Pusto{ewe Srbije
одстонагодишњемнивоуирокотплатеод2године.Затимједефинисан
грејспериодод9месеци(30.9.2010.),алијеутврђенодапрваратадоспевананаплату31.децембра2010.године,штопрактичноподразумевагрејс
периододгодинудана.
Према расположивим информацијама добијеним у Управи за трезор
Министарства финансија, корисник кредита „Стубови културе - време
књиге”д.о.о.јепрвиануитетплаћаонаследећиначин:31.12.2010.годинеу
12:16часова950.000,00динара,31.12.2010.годинeu12:40часова50.000,00
динара,4.1.2011.годинеu14:16часова150.000,00динара,4.1.2011.годинe
u14:50часова50.000,00динара,5.1.2011.годинеu16:49часова100.000,00
динара,и6.1.2011.годинеу13:59часова90.000,00динара.АуторјеруководствуФондазаразвојРСписменопоставиопитањештајепредузетои
какојемогућедајекорисниккредита„Стубовикултуре–времекњиге”
д.о.о. извршио отплату првог ануитета уз пробијање рока дефинисаног
уговором(31.12.2010.),итосукцесивнокроз4додатнеуплатедопуногизноса првог ануитета? „Апсурдност вашег захтева се јасно огледа у томе
штосерадиоделимичномивеомакраткомрокузакашњења од6дана(не
рачунајућичакниновогодишњепразнике)укоме,најочигледније,ниједан
поверилац нема интереса, реалних временских могућности ни функционалнихпотребадапредузима мерепринуде(!)”,наводисеуодговорукоји
јепотписаладиректоркаФондазаразвојРССлађанаБацковић219).
Да је предузеће Предрага Марковића по тржишним условима узело
кредитза„обртнасредства”кодбилокојепословнебанке,уговорнеобавезебиупотпуностибиледругачије.Услучајудајекредитза„обртнасредства”од100.000евразатражиокод„Банкеинтеса”,Марковићбибиоусловљендаподхипотекуставиимовинусвогпредузећа220).Максималнигрејс
период отплате кредита код „Банке интеса” био би 6 месеци, док би се
ефективнакаматнастопакреталаураспонуод11,46до12,72одстонагодишњемнивоу.ЗаразликуодкредитаФондазаразвој,уовомслучајуне
самодабигрејспериодбиокраћи,каматнастопа4до5путавећа,негоби
Марковићева фирма била на губитку због неповољних курсних разлика.
„Банкаинтеса”биМарковићевојфирмиодобриладевизникредитпотадашњемкурсуод96динараза1евро,докбикаснијевраћаопокурсувећем
од100динараза1евро.Дакле,неманикакведилемедајеодлукаУОФондазаразвојдадоделикредитпредузећу„Стубовикултуре -ремекњиге”,
искључивопартијскичинстранкеГ17плусињеноглидераМлађанаДинкића.
Судар јавног и приватнног интереса
Немогућејекавлитативноиликвантитативноутврдитикакав заправо
ефекатнапривреднираст,извозилизапошљавањеимаодлукаУОФонда
заразвојкојомјеодобренкредитод9,6милионадинарапредузећучијије
власникидиректорфункционерстранкеГ17плусПредрагМарковић.У
218) Уговор,бр.19407,од25. 12.2009.
219) Одговорјеелектронском поштомдостављен5.7.2011.године.
110
Ivan Nini}
конкретномслучајудалекоефектнијебибилодасусредствапреусмерена
накредитирањепољопривреднепроизводње,али странкаГ17плусодтаквеодлукенебиималаникаквуполитичкукорист.Сдругестране,симптоматично је да је управо Марковићева издавачка кућа „Стубови културе”
својевременобилаиздавачкњигаМлађанаДинкићаито:„Економијадеструкције” и „Завршни рачун: економске последице НАТО бомбардовања”.Дакле,ДинкићјепрактичноновацграђанаСрбије„позајмио”свом
издавачуипартијскомколегиПредрагуМарковићу.
Због тога и не чуди што је Верица Калановић, потпредседница Г17
плус,потпредседникВладеСрбијеипредседницакомисијеФондазаразвојизјавиладанијебилоничегспорногутомештојеМарковићевафирма
добилакредит.„Подистимусловима подкојимасустотинефирмипретогадобилесредства,кредитјеодобрениСтубовимакултуре”,реклајеКалановићева за РТС221). Она је као „злонамеран” оценила коментар да је
кредитдаткакобисеспаслаМарковићевафирма:„Доданасније зналада
серадиоњеговојфирми.Марковићнијетражионикаквеургенције,већје
добиокредиткаобилокојипослодавац”,реклајеВерицаКалановић222).А
информацијадајефирмаминистраМарковићадобилакредитпрвојеобјављенанаантикорупцијскоминтернетпорталу„Пиштаљка”223).
У реконструисанојВладидрМиркаЦветковића14.марта2011.године функционерГ17плусПредрагМарковићјеизабраннафункцијуминистра културе и информационог друштва. Седам дана раније, односно 7.
марта2011.године,уАгенцијизапривреднерегистрејеевидентиранУговор о преносу управљачких права у предузећу Стубови културе - време
књиге.ТимејеМарковићформалнопренеоправауправљањасвојомфирмом на извесну Весну Тешић-Миловановић, а све до престанка вршења
јавнефункцијеминистра224).Безобзира натоштојеовимформалноиспоштованЗаконоагенцијизаборбупротивкорупције,идаљеостајемогућностдаМарковићсафункцијеминистракултуредиректноилииндиректно утиченапромет,профитипословнеподухватесвогиздавачкогпредузећа.Назахтевдамусеодобридаобављауредничкипосаоусвомпредузећу,Агенцијазаборбупротивкорупцијејенегативноодговорила,оцењујућидајеречосукобуинтересаиданеможеистовременодабудеминистариуредник,збогчегамујеостављенрокдатајпосаопренесенадруголице225).
220)
221)
222)
223)
Условизаодобравањекредитаобјављени навебсајтубанкеИнтеза.
Извор:„Дневник2”РТС1,12.5.2011.
Извор:лист„Прес”,11.5.2011.
Аутор:ИванНинић,Портал„Пиштаљка”(www.pistaljka.rs),8.5.2011.И. Нинић:„Тражио
самкомплетнудокументацијуотомкредиту,аиздостављеногзахтевазаодобрењедугорочногкредита,којијепопуниоиФондузаразвојупутиотадашњидиректорпредузећаПредрагМарковић,непроизлазиникаквааргументацијаупогледучињеницезаштобиФонд
башњемутребалодаодобрикредитнасредства”(Извор:лист„Ало”,10.5.2011.)
224) Извор:АгенцијазапривреднерегистреРС.
225) Извор:агенцијаБета,24. 6. 2011.
111
Pusto{ewe Srbije
(20)
Бизнис министра Дулића
Упериодуодјануара2008.годинедоновембра2010.године Управаза
трезорјеевидентиралавишеод1100трансакција,вредностиоко24,4милионадинара,којејеукористпредузећа„Dgcomp.računari”д.о.о.изСуботице,извршило70државнихорганаиустанова.Оваквапраксапословањапредузећа,чијијевласникминистарОливерДулић,веомајепроблематичнаитосааспектапримененовогЗаконаоАгенцијизаборбупротивкорупцијекојијеступионаснагу1.јануара2010.године.
* * *
Предкрај2010.годинеудомаћојјавностисепојавила„АфераДулић”
којаникоганаполитичкојијавнојсценинијеоставиларавнодушним226).
Очемујереч?
Уколикосепогледајубилансипословањапредузећа„Dgcomp.računari”д.о.о.изСуботицезапоследњедвегодине,стичесеутисакдазањеговогвласника,министраживотнесрединеипросторногпланирањаОливераДулића227),готоводанемафинансијскекризе.Премаподацимаизфинансијског извештаја који је регистрован у Агенцији за привредне регистре,приходДулићевогпредузећау2008.годиниизносиоје97.138.000динара,ау2009.години91.915.000динара. Одукупногпрометапредузећа
министарјеоствариочистунетодобитод1.170.000динарау2008.години
и803.000динарау2009.години.Подациизпривредногрегистраиреги226) И. Нинић јенаантикорупцијскоминтернетпорталу„Пиштаљка”(www.pistaljka.rs),3.12.
2010.године,објавиотекстподнасловом„ФирмаминистраДулићапослујеса70буџетских
институција”. Уз текст су објављени и докази - изводи трансакција између буџетских
корисникаипредузећа„Dgcomp.računari”д.о.о.изСуботице.Аферајеузбуркалајавност,па
јепосталатемавестиТВБ92,аизгласанајеикао„утисакнедеље”натојтелевизији.Текст
ауторајеуцелостипренеонедељник„Време”(бр.1040,9.12.2010.).
227) Оливер Дулић (ДС) по образовању је хирург-ортопед, био је потпредседник ОО ДС Суботица (од1999),потпредседникпокрајинскогодбораДС заВојводину(2000-2006),члан
председништва ДСиОдборазаздравствоиспољнуполитикуДС.Био је посланикДСу
СкупштиниСрбије иСкупштиниСЦГ(2000-2008),начелникСеверно-бачкогуправногокруга(од2001)игубитникизборазапредседникаопштинеСуботица.Обављаојефункцију
председникаНароднескупштинеРС(мај2007-јун2008),апотомјеизабраннафункцијуминистраживотнесрединеипросторногпланирањауВладидрМ.Цветковића(одјула2008).
112
Ivan Nini}
страимовинедржавнихфункционера,указујудајеминистарДулићапсолутнивласникпредузећа„Dgcomp.računari”д.о.о.(100 одсто власничког
удела).
ОпштејепознатодасутренутнеекономскеиполитичкеприликеуСрбији такве да пословни успех фирми у власништву појединих државних
функционеразависиискључивоодполитичке,односнопартијскекомбинаторике.Овакваполитичкапраксадоводидоситуациједаседржавнифункционеривеомачестонађуусукобуинтереса,аштојеједанод обликакорупције. Шта заправо утиче на чињеницу да предузеће Оливера Дулића
послујевеомасолидноидауусловимаекономскекризеостварујеимпозантанпромет?Чињеницаједаусвојимдосадашњимјавнимнаступима
министарДулићнијеникадасаопштиосакојимсвекооперантимапослује
његовопредузеће.Заштотонијеучинио?
Према званичним и ексклузивним подацима Управе за трезор која
функционише при Министарству финансија, између државних органа и
институцијаипредузећачијијевласникОливерДулић,постојивеоматеснасарадња.Наиме,УправазатрезорРепубликеСрбије,упериодуодјануара2008.доновембра2010.године,евидентиралајепреко1100трансакција,односноуплатакојесудржавниорганииинституцијереализовалиу
користпредузећа„Dgcomp.računari”д.о.о.изСуботице228).Другимречима,премаевиденцијиУправезатрезор,унаведеномпериодујечак70различитихдржавнихорганаиинституцијакуповалоробуикористилоуслугефирмеминистраДулића.ТакојеДулићевопредузеће за34месецапословањасабуџетскиморганимаиинституцијамаостварилопрометодоко
24.464.600динара.
Вероватнојелистадржавнихсубјекатакојисуранијекоопериралии
којитренутнокооперирајусапредузећем„Dgcomp.računari”д.о.о.знатно
шира,алиједотаквихподатакаготовонемогућедоћи.Управазатрезор
евидентирарасходесамоонихдржавнихсубјекатакојисеподводеподконсолидовани рачун трезора Републике Србије. Другим речима, Управа за
трезоррасполажеподацимакојисеодносеискључивонабуџетскерасходе
директнихииндиректнихбуџетскихкорисника.Дакле,утомсмислујенемогућестећиувидуевентуалнетрансакције измеђуДулићевогпредузећа
ипојединихјавнихпредузећаилидржавнихинституцијакојепослујузахваљујућисопственимприходима,ванконсолидованограчунатрезора.
ПремаподацимаизјединственогрегистрарачунакојиводиНародна
банкаСрбије,предузеће„Dgcomp.računari”д.о.о.својепословањеобавља
преко10рачуна,отворенихкодразличитихкомерцијалнихбанака којису
укључениусистемплатногпромета.Током2008.године Управазатрезор
је, између буџетских институција и Дулићевог предузећа, евидентирала
прометкојисекретаооко4.720.774динара.ЗбирнипрометкојијеДулићевопредузећеостварилоу2009.ипрвих10месеци2010.године,крећесе
228) Предузеће„Dgcomp.računari”д.о.о.Суботица,матичниброј:20424010,ПИБ:105653721.
113
Pusto{ewe Srbije
око19.743.826динара.Дакле,занепунетригодинепословањасабуџетским институцијама, предузеће „Dg comp.računari” д.о.о. је приходовало
око24.464.600динара.Уовусумуулазеинезнатнасредстваприходована
одфизичкихлицакојасузапосленаупојединимбуџетскиморганимаиинституцијама,акојасурачунарскуопремукуповаланамесечнерате.
Пословао са 70 буџетских установа
Из обимне документације Управе за трезор није могуће прецизно
утврдитисакојомбуџетскомустановомје,појединачногледано,предузећеDgcomp.računariд.о.о.остварилонајвећипромет.Пажљивимпрегледом
свихизводаУправезатрезор могућејеидентификовати70различитихдржавнихорганаиустанова,односнодиректнихииндиректнихбуџетских
корисникакојисукоопериралисаДулићевимпредузећем.Уколикосе,према њиховој делатности, направи груба категоризација, долази се до закључкадајеробуиуслугепредузећа„Dgcomp.računari”д.о.о.користило:
8 здравствених установа, 18 органа локалне самоуправе, 26 образовних
установа,9установасајавнимовлашћењима,5установакултуреи4правосудне институције. Дакле, чак и да је свих 70 буџетских институција,
приликом набавке робе и услуга од предузећа „Dg comp.računari” д.о.о.
претходноиспоштовалопроцедурупрописануЗакономојавнимнабавкама,симптоматичноједајевласникспоменутогпредузећаминистаруВладиСрбије!
Наспискубуџетскихустановакојесуоријентисаненаздравственузаштиту,акојекупујукодДулићевогпредузећасу:ОпштаболницауСуботици,АпотекауСуботици,ЗаводзајавноздрављеуСуботици,ДомздрављауКањижи,Специјалнаболницазарехабилитацију„БањаКањижа”у
Кањижи,ГеронтолошкицентаруКањижи,ФилијалаСеверно-бачкогокругаРЗЗО-ауСуботици,иФилијалаЈужно-бачкогокругаРЗЗО-ауНовом
Саду.
Дасарадњубуџетскихинституцијасапредузећем„Dgcomp.računari”
д.о.о.прожимаполитичка,односнопартијсканит,потврђујуегзактниподациизизводаУправезатрезор.Наиме,једанодводећихкооперанатаДулићевогпредузећајесуОпштаболницауСуботицииДомздрављауКањижи.СуботичкаОпштаболницаодпредузећаминистраДулићакупујерачунаре, фискалне касе, тастатуре, флеш меморије, цд-ромове, штампаче,
факсапарате...Такођеоваздравственаустановакористииуслугетехничке
подршке, односно услуге „изласка на терен” сервисера предузећа „Dg
comp.računari”д.о.о.ИндикативноједајеОпштаболницаправниследбеникЗдравственогцентрауСуботициукомеједоизбора,алиипослеизбора,нафункцији председникаНароднескупштинеСрбијебиозапослен
управоОливерДулић.
НаспискудобављачаДомаздрављауКањижи,посматранопооствареномпромету,веомависокосекотирапредузеће„Dgcomp.računari”д.о.о.
ИзизводаУправезатрезорнијемогућепрецизноутврдитикојусвеопре114
Ivan Nini}
мујеоваздравственаустановакуповалаодминистраДулића.Готовосви
трансфери,аупротекломпериодубилоихјевишедесетина,третирајусе
као„прометробеиуслуга”безнавођењаназиварачунарскеопремекојаје
купљена.НаовомпримеруиндикативнојетоштоједиректорДомаздрављауКањижидрЛаслоКермеци,коалиционипартнерДемократскестранке,чијијевисокифункционерОливерДулић.ОсимштоједиректорДома
здрављауКањижи,дрКермецијепокрајинскипосланикичланОдбораза
буџетифинансијеуСкупштиниАПВојводина,испредтзв.„Мађарскекоалиције”. Такође, на списку коопераната Дулићевог предузећа налази се
ГеронтолошкицентаруКањижи,чијиједиректорВладимирХајдер,такођефункционерДемократскестранке.
Убирао буџетски новац у АП Војводини
Семздравственихустанова,предузећеминистраДулићарачунарском
опремомснабдева14меснихзаједницауСуботици,Градскууправуграда
Суботице,СкупштинуградаСуботице,ОпштинуНовиКнежевациСеверно-бачкиуправниокруг.Општејепознатачињеницадаградскувласт уСуботиципредводиДемократскастранкаидајеградоначелникСуботицеСашаВучинићуправоизовестранке.Груберачуницепоказујудајесамотоком2010.године,избуџетаградаСуботице,нарачунпредузећаминистра
Дулића, трансферисано преко 2 милиона динара за набавку рачунарске
опреме.ОпштинаНовиКнежевацјетоком2009.године,такође,увишенаврата,куповаларачунарскуопремуодпредузећа„Dgcomp.računari”д.о.о.
изСуботице.Иначе,председникопштинеНовиКнежевацјеДраганБабић,
партијскиколегаминистраОливераДулића.Акадајеупитањуподатак
Управезатрезордајеудецембру2009.године предузеће„Dgcomp.računari”д.о.о.својимпроизводимаснабдевалоСеверно-бачкиуправниокруг,
ваљаподсетитиначињеницудајесвојевременоиОливерДулићобављао
функцијуначелникатогокруга.
Наспискуод26образовнихустановаизСуботице,Кањиже,Кикинде
иНовогСада, којесукоопериралесаДулићевимпредузећем,налазесепојединеосновнеисредњешколе,предшколскеустанове,домученика,више
школеифакултети.Сааспектасукобаинтереса веомапроблематичнаможедабудепословнасарадњаизмеђуГрађевинскогфакултетаУниверзитетауНовомСадуипредузећа„Dgcomp.računari”д.о.о.изСуботице.С обзиромнатодаминистарДулићводиресорпросторногпланирања,урбанизмаиграђевине,требаиматиувидудаодређенавештачењаистручне
надзореутојматеријиуглавномвршиуправопрофесорскикадарсаГрађевинскогфакултета.ШирокајелепезамогућностидасеуполитичкомживотуСрбије,измеђуруководстваГрађевинскогфакултетаУниверзитетау
НовомСадуиминистраОливераДулићапреплићеприватниијавниинтерес.
Кадајеречокатегоријиустановасајавнимовлашћењима,предузеће
„Dgcomp.računari”д.о.о.стичепрофитзахваљујућисарадњиса9таквих
115
Pusto{ewe Srbije
државнихсубјеката,атосу:Центарзасоцијалнирадграда Суботице,ЈП
ДирекцијазаизградњуСуботицеизСуботице,ЈП„Привреднотехнолошки
паркови”изСуботице,ЈПзауређењенасељаОпштинеКањижаизКањиже,ИнформационицентарзаразвојПотискогрегиона ОпштинеКањижа
из Кањиже, Зоолошки врт Палић из Суботице, Туристичка организација
ОпштинеКањижаизКањиже,ДневницентарзадецуимладесапоремећајемизСуботицеиМеђуопштинскизаводзазаштитуспоменикакултуре
изСуботице.
ЈавностијепознатодасудиректорМеђуопштинског завода зазаштитуспоменикакултуреизСуботицеГезаВашидиректорЈПДирекцијеза
изградњуСуботицеЈосипКовачСтрико,партијскеколегеминистраДулића.ОсимпартијскеповезаностиичињеницедаДулићевомпредузећуправипрофитнатеретградског јавногпредузећа,СтрикаиДулићаповезује
јошједнавеомаважнанит.Наиме,уновембру2009.године,СтрикојепостављензапредседникаУОРепубличкеагенцијезапросторнопланирање,
којаје поднадлежности ресораначијемчелујеуправоОливерДулић.
Ни категорију буџетских установа културе Дулићево предузеће није
заобишлокадајеречопродајирачунарскеопремеистицањупрофита.Такосусеналистикооперанатакојикупујукодминистранашли:Позориште
„KosztolányiDezső”изСуботице,Културно-образовницентар“ТурзоЛајош”изСенте,Образовно-културнаустанова„Цнеса”изКањиже,Регионални креативни атеље “Jожеф Нађ” из Кањиже и Културно-образовни
центар„Чока”изЧоке.Семдоприносукултури,предузеће„Dgcomp.računari”д.о.о.једопринелои„реформи”судствауродногградуминистраДулића.Наиме,прекоДулићевефирмеизвршенајенабавкарачунарскеопремеитоза:ВишисудуСуботици,ОсновнисудуСуботици,Прекршајнисуд
уСуботици иОпштинскисудуКањижи.
Није пренео управљачка права
Оваква пракса пословања Дулићевог предузећа „Dg comp.računari”
д.о.о.јевеомапроблематичнаитосааспектапримененовогЗаконаоАгенцијизаборбупротивкорупцијекојијеступионаснагу1.јануара2010.године229).Наиме,премачлану35 Закона,министарДулићјебиодужанда
извршипреноссвојихуправљачкихправаусвомпредузећуитонаправно
илифизичколицекојећезањеговрачуниуњеговоиме вршитиуправљачкаправадопрестанкањеговејавнефункције.Овеобавезеослобођенису
самофункционерикојиупривредномдруштвупоседујусвега3 одсто власничког удела. Међутим, увидом у јавне регистре које воде Агенција за
борбупротивкорупцијеиАгенцијазапривреднерегистре,могућејевидети да током 2010. године министар Оливер Дулић није извршио пренос
својихуправљачкихправа.Премаподацимаизрегистаранаведенихаген229) Сл.гласникРС,бр. 97/2008.и53/2010.
116
Ivan Nini}
ција, Дулић је и даље, са 100 одсто власничког удела у предузећу „Dg
comp.računari”д.о.о.изСуботице,носилацуправљачкихправа230).
Такође,премаодредбичлана36 ЗаконаоАгенцијизаборбупротивкорупције,министарДулићјеоактивностимасвогпредузећа биодужанда
обавестиАгенцијујерје,током2010.године продаваорачунарскуопрему
државнимсубјектима.Наведенимчланомјепрописаноследеће:„Правно
лицеукојемјефункционервласниквишеод20 одсто уделаилиакција,ако
учествујеупоступкуприватизације,јавнихнабавкиилидругомпоступку
чијијеисходзакључивањеуговорасаорганомРепублике,територијалне
аутономије,локалнесамоуправе,другимкорисникомбуџета,односнодругимправнимлицемчијијеоснивачорганРепублике,територијалнеаутономијеилилокалнесамоуправеилиправнимлицемукојемјевишеод20
одсто капиталаујавнојсвојини,обавезноједаотомеобавестиАгенцијуу
рокуодтриданаодданапредузимањапрверадњеупоступку,каоиоконачном исходу поступка у року од три дана од дана сазнања о његовом
окончању.”
Учлану2 ЗаконаоАгенцијизаборбупротивкорупције „сукобинтереса”седефинишекао„ситуацијаукојојфункционеримаприватниинтерескојиутиче,можедаутичеилиизгледакаодаутиченапоступањефункционераувршењујавнефункцијеодноснослужбенедужности,наначин
којиугрожавајавниинтерес”.Чланом27 Законајепрописанода“функционернесмедакористијавнуфункцијузастицањебилокаквекористиили
погодностизасебеилиповезанолице”.Утомсмислусенамећеоправданадилемадалибипредузеће„Dgcomp.računari”д.о.о.пословалопрофитабилноидалибикоопериралоса70државнихсубјекатадауистомпериодуњеговвласникнијебиопредседникНароднескупштине,апотомиминистаруВладиСрбије.Дакле,Агенцијазаборбупротивкорупцијемора
даодговоринапитањедалисезбогактивностисвогпредузећа,министар
ОливерДулићналазиусукобуинтереса.
230) ИспоставилоседајеуАгенцијизапривреднерегистрепреносуправљачкихправасаО.
Дулића надруголицеевидентиранистогдана,упослеподневнимчасовима,кадајепортал
„Пиштаљка”објавиотекстаутораИ.Нинића(3.12.2010.).
117
Pusto{ewe Srbije
(21)
Министар Дулић изнад закона
Уколикосеизвршипажљиваисистематичнаанализапрописаидокументацијекојујеприкупиоаутор,стичесенедвосмисленизакључакдасу
АгенцијазаборбупротивкорупцијеиминистарОливерДулићдебелообманулијавност.Штосетичесамогуговораопреносууправљачкихправа,безобзираштоносидатум10.07.2008.године,онјеуАПР-уевидентирантек3.12.2010.године.АкосеимаувидудајеЗаконоагенцијизаборбупротивкорупцијеупримениод1.јануара2010.године,тозначидасе
исти, без изузетака, примењује и на случај министра Оливера Дулића и
предузећа„DGcomp.računari”.Међутим,уАгенцијизаборбупротивкорупцијенемислетако,већбранестановиштедаДулићнијеодговоран.
* * *
ПремаречимадиректоркеАгенцијезаборбупротивкорупцијеЗоране
Марковић,оваинституцијанијепослужбенојдужностипокренулапоступакпротивминистраОливераДулића,јернаводнонемаинформациједасе
онналазиусукобуинтереса.„НемамопоступакзаповредуЗаконаоАгенцији,алиимамосарадњусаминистромДулићемупогледусвихпитања
којапроистичуизтогзакона”,реклајеМарковићеваидодаладајеједино
биоспоранначиннакојијеминистардаовласничкиудеоуприватнојфирмичијијеонвласник.УдописукојијеАгенцијадоставилаагенцијиТанјуг наведеноједаје„увидомуевиденцијуутврђенодаАгенцијанијепокренулапоступакпротивминистраДулићаувезисавласништвомупривредномдруштву„DGComp.računari”Суботица,јерјефункционерпренео
управљачкаправа,очемујеобавестиоАгенцију”231).
Подсећањаради,истогдана,односно3.12.2010.године,кадајеаутор
напорталу„Пиштаљка”објавиотекстопословањуфирме„DGcomp.računari”са70буџетскихинституција,министарОливерДулићјегостоваоу
вестимаТВБ92.ТезаминистраДулићаједајењеговафирмасвепослове
добијаланатендеру,ускладусазаконом,идајеонуредноизвршиопреносуправљачкихправаупредузећунадруголице.Напитањеновинарке
231) Извор:агенцијаТанјуг,16.12.2010.
118
Ivan Nini}
вести Б9” зашто је баш данас (3.12.2010.) извршен пренос управљачких
праваупредузећу„DGcomp.računari”,Дулићјеодговорио:„Мисмоуговорпотписалиодмахпомомступањунадужност.Тојеуговоркојисепотомуодређенимзаконскимроковимапрослеђујесвимдржавниминституцијама.Јасамбиосигурандајетоучињено.УтврдилоседаАПРтоније
објавиоиданасјетообјављено.Суштинскионоштозаконобавезујејесте
дасеслободномвољомдвојељудидоговоредасепренесуправаитоје
учињеноускладусазакономјош2008.године”232).
Уколикосеизвршипажљиваисистематичнаанализапрописаидокументацијекојујеприкупиоаутор,стичесенедвосмисленизакључакдасу
АгенцијазаборбупротивкорупцијеиминистарОливерДулићдебелообманулијавност.ОбмањивањеодстранеминистраДулића огледасеубезуспешномијаловомпребацивањуодговорностинаАПР,којаdejureиde
factoнеможедасносиникаквуодговорност.Сдругестранеобмањивање
одстранеАгенцијезаборбупротивкорупције огледасеунепокретањупоступказаутврђивањеодговорностиипропустаминистраДулићаизаузимањуaprioriставаданемадоказакојиуказујудајеминистарпрекршиозакон.
Теза министра Дулића је да је уговор о преносу управљачких права
потписанјош10.7.2008.године,дајеонбиосигурандајеуговорпрослеђеннадлежниморганимаидасеутврдило„даАгенцијазапривреднерегистретонијеобјавила”,тејетоучињенотек3.12.2010.године.Уколико
сепогледајусписипредметаАПР-а233) јаснојезаштоАПРнијеранијеизвршиоуписпроменеуправљачкихправафирме„DGcomp.računari”у свој
регистар.НемогућејебилодаАПРтаквупроменуевидентираиобјавираније, јер је заступник фирме „DG comp. računari” Биљана Вуков, управо
3.12.2010.годинеинициралапоступакпредАПР-ом.
Све „црно на бело”
Потврда о примљеној регистрационој пријави234) и захтев за пренос
управљачкихправа235) прецизнопотврђујудасуовадокументапримљена
уАПРдана3.12.2010.године,у11часова,39минутаи5секунди.Затим,
уплатница236) којомјеизвршеноплаћањеадминистративнетаксеод2.000
динара,наимепреносауправљачкихправаупривредномсубјекту,такође
датира 3.12.2010. године. Решење о упису преноса управљачких права у
регистарАПР-а савласникафирме„DGcomp.računari”ОливераДулића
наЖолтаМеђешија,издатојеодстранеАПР-а3.12.2010.године237).СпорнорешењејеличноуАПР-у преузеладиректоркафирме„DGcomp.raču232)
233)
234)
235)
236)
237)
Извор:ВестиТВБ92,3.12.2010.
ПредметуАПР,бр.БД137862/2010.
Пријава,баркод:8000008133580.
Захтев,баркод: 0000064647821.
Уплатница,баркод:0000064647739.
Решење,баркод:5000039107737.
119
Pusto{ewe Srbije
nari”БиљанаВуков,аштоје3.12.2010.године,потписомипотврдилана
другомпримеркурешењакојејеосталопредметуАПР-а.
ШтосетичесамогуговораопреносууправљачкихправаизмеђуОливераДулићанаЖолтаМеђешија,безобзираштоносидатум10.07.2008.
године,онјеуАПР-уевидентирантек3.12.2010.године238).Чињеницада
једатумууговорууписанрукомидауговортаданијеоверенкоднадлежногсуда,већјекодАПР-арегистровансавишеоддвегодинезакашњења,довољноговориоњеговојвалидности.„Суштинскионоштозаконобавезујејестедасеслободномвољомдвојељудидоговоредасепренесуправаитојеучињеноускладусазакономјош2008.године”,објасниојеминистарОливерДулић239).Чакдајеовакавуговорблаговременодостављен
Републичкомодборузарешавањеосукобуинтереса,којијепредстављао
институционални оквирпреформирањаАгенцијезаборбупротивкорупције, исти није валидан са становишта позитивног права. У привредном
правуовакавуговорсе третиракаонепостојећиили каонајобичнијахартијакојанијепроизводиланикаквоправнодејствосведо3.12.2010.године.Штаотомезаконкаже?
Шта каже Закон о привредним друштвима?
ОдредбамаЗаконаопривреднимдруштвима240) стриктносупрописани услови и последице преноса управљачких права у привредним друштвима.Такојечланом128 Законапрописанодасе„удеопреносиуговором у писаној форми са овереним потписима преносиоца и стицаоца”.
Истимчланомјепрописанодасу„преносилацуделаистицалацуделаобавезнидабезодлагањапријаведруштвусаограниченомодговорношћупреносудела,променучланаивремепромене,радиуписаукњигуудела”,као
итода„преносуделаимаправнодејствопремадруштвусаограниченом
одговорношћуодданапријемаобавештењаопреносу”.ОноштојеизузетноважноуслучајуОливераДулићаињеговефирме„DGcomp.računari”,
јестеодредбачлана128става3 Законакојапрописујеследеће:„Стицалац
уделапостајечландруштвасограниченомодговорношћукадсеписаним
путемсагласидапостанечланиназначидагаобавезујуоснивачкиакти
уговорчлановадруштваикадасеускладусазакономупишеукњигуудела”.Одредбомчлана120става2 Законајепрописанодасе„сматрадаје
чландруштвауписанукњигууделаданомпријавезарегистрацију,којасадржисвеподаткекојисеуписујуукњигуудела,безобзиранатокадајерегистрација стварноизвршена”.
Дакле,премаодредбамаЗаконаопривреднимдруштвимапостојалаје
обавезадафирма„DGcomp.računari”извршипреносуправљачкихправа
уписомурегистарАПР-а.Утомсмислу закондословцепрописуједаЖолт
Међеши, уместо Оливера Дулића, постаје носилац управљачких права
238) Уговор,баркод:0000064647838.
239) Извор:ВестиТВБ92,3.12.2010.
240) Сл.гласникРС,бр.125/04.
120
Ivan Nini}
оногмоментакада сеускладусазаконом упишеукњигууделаиупути
АПР-упријавузарегистрацијупромене.Саформалноправногаспекта у
конкретном случају то се догодило тек 3.12.2010. године када је АПР-у
упућенапријавазарегистрацију.
Касно Дулић у Агенцију стиже...
Собзиромнатодауформално-правномсмислу министарОливерДулићнијеранијепренеосвојауправљачкаправауфирми„DGcomp.računari”,логичноједаонотојчињеницинијенимогаодаобавестиАгенцијуза
борбупротивкорупције.ПремаевиденцијипримљенихпредметауписарнициАгенцијезаборбупротивкорупције,наотискупријемногпечата види се да је тек 3.12.2010. године Дулић упутио обавештење и приложио
уговоропреносууправљачкихправа.Уобавештењујеистакаодајеуговорзакључен10.07.2008.годинеидајенаведенапроменауписанаурегистарАПР-а,безпрецизирањакогдатумајетапроменазаистарегистрована.
У другом случају који се односи на законску обавезу пријављивања
свихуговораојавнимнабавкамакојезакључифирмадржавногфункционерасадржавнимсубјектима,наотискупријемногпечатаАгенцијезаборбупротивкорупцијесевидидајепредузеће„DGcomp.računari”тоучинилотек6.12.2010.године.ИзподатакакојисудостављениАгенцијизаборбупротивкорупције произилазидајеДулићевопредузеће, упериодуод
18.1.2010.године закључноса3.12.2010.године,реализовало23јавненабавкесабуџетскиминституцијама.Наспискусеналазеидвадржавнасубјектакојеауторранијенијеспоменуоусвомтексту,јерсенисуналазила
наизводимаУправезатрезор,атосуЈКП„Чистоћаизеленило”иЈКП„Водоводиканализација”изСуботице241).
СастановиштаЗаконаоАгенцијизаборбупротивкорупције,Агенцијаједужнадапослужбенојдужностипокренеиводипоступакукомесе
одлучуједалипостојиповредазаконаодстранедржавнихфункционера,
односноправнихлицаукојимавласничкиудеоимајудржавнифункционери.АкосеимаувидудајеЗаконоагенцијизаборбупротивкорупцијеу
примениод1.јануара2010.године,тозначидасеисти,безизузетака,примењујеинаслучајминистраОливераДулићаипредузећа„DGcomp.računari”.
Дакле, министар је према члану 35 Закона био у обавези да изврши
преносуправљачкихправанаправноилифизичколицекојенијеповезано
лицеионјетоучинио,алитек3.12.2010.године.Такође,обавезапредузећа„DGcomp.računari”је,сходночлану36 Закона,биладужнадаобавести
Агенцијуоучешћунатендеримакаоиоисходутендера,аурокуодтри
дана по исходу тендера. Дулићева фирма је ову обавезу извршила тек
6.12.2010.године,наконштојепретходно добила23тендератоком2010.
године.Саједанаестмесецизакашњења,упрвомслучајујепоступљено
241) ЈПнеулазеуконсолидованирачуниевиденцијууплатаиисплатаУправезатрезор.
121
Pusto{ewe Srbije
истогданакадаје„Пиштаљка”објавилатекст(петак),докјеудругомслучајупоступљенотридананаконобјављеногтекста(понедељак).
Министар Дулић недодирљив
За овакво понашање министра Оливера Дулића Закон о агенцији за
борбу против корупције242) прописује новчане казне и то од 50.000 до
150.000 динара за прекршај из члана 35 Закона. У случају прекршаја из
члана36Закона прописанајеказнаод100.000до500.000динаракојуби
евентуалноплатилоправнолице„DGcomp.računari”,каоиказнаод10.000
до50.000динаракојубиевентуалноплатилоовлашћенолицеуправном
лицу (директор предузећа). Међутим, предуслов да судија за прекршаје
уопштеузмеуразматрањеслучајминистраДулићаињеговефирмејесте
даАгенцијазаборбупротивкорупцијеподнесепрекршајнупријаву.АсудећипремаречимадиректоркеовеинституцијеЗоранеМарковић,тосенећедогодити.
„УвидомуслужбенуевиденцијуАгенцијеутврђеноједапротивправноглица„DGcomp.Računari”изСуботицеАгенцијанијеподнелазахтев
запокретањепрекршајногпоступка,собзиромнатодајеовопредузећеу
складусаодредбомчл.36ЗаконаоАгенцијидоставилообавештењеопоступцимајавнихнабавкиукојимаучествује”,одговорилајеЗоранаМарковићнапријавуаутора243).
242) Сл.гласникРС,бр. 97/2008.и53/2010.
243) Допис,бр.037-00-07/2011-05,од15. 3. 2011.
122
Ivan Nini}
(22)
Ортаци министар Дулић и тајкун Бабовић
Каоинапримерупредузећа„DgСomp.Računari”,упериодуодјануара2008.годинедооктобра2010.године,предузеће„Rollpack”чијисусувласнициминистарОливерДулићибизнисменМилијаБабовићреализовалојечак62транслацијесаАпотекомуСуботици.
* * *
ПремаподацимаАгенцијезаборбупротивкорупције,министаруВладиСрбијеОливерДулићјеусвојојимовинскојкарти,осим100одстовласничкогуделаупредузећу„Dgcomp.računari”д.о.о.изСуботице,пријавио
дапоседујеи11одстовласничкогуделаупредузећу„Rollpack”изСуботице(Палић).Речјеопредузећузапроизводњуамбалажеодпапираикартона, односно папирних ролница за фискалне касе и теле-факс апарате.
ПремаевиденцијиАгенцијезапривреднерегистре(АПР)фирмајеоснованајошдецембра2003.године244).
Каоиуслучајупредузећа„DgСomp.Računari”,изподатакаопрометудржавнихустановакојеулазеуконсолидованирачунУправезатрезор
Републике Србије, могуће је поуздано утврдити да је и предузеће „Roll
pack”упротекломпериодупословалосадржавом.ЗаправозваничнадокументаиизводиУправезатрезоруказујуначињеницудаје упериодуодјануара2008. годинедооктобра2010.године АпотекауСуботициизвршила
чак62транслацијеукористпредузећа„Rollpack”.Асветранслацијеукористпредузећа„Rollpack”сукњижене подшифром„221-прометробеи
услуга-финалнапотрошња”.Другимречима,предузеће„Rollpack”јеунаведеномпериоду одАпотекеуСуботициостварилоновчаниприхододоко
587.215,00динара.
Индикативноје дајеуистомпериоду кадајеовопредузећепословало
саАпотекомуСуботици,његовсувласникОливерДулићобављаојавну
функцијуито,првопредседникаНароднеСкупштинеРепубликеСрбије,а
потомиминистраживотнесрединеипросторногпланирања.Стимувези,уевиденцијиАПР-ајекрајемсептембра2009.годинеунетаследећазабележба:
244) Предузеће„Rollpack”д.о.о.Палић,матичниброј:08802068,ПИБ:103159617.
123
Pusto{ewe Srbije
„УписујесеуРегистарпривреднихсубјекатазабележбаУговораопреносуправауправљања,закљученог25.09.2008.годинеизмеђуОливераДулићаизСуботице,Сомборскипутброј9,мат.бр.xxxxxxxxxxxxxкаопреносиоца, и Миодрага Голубовића из Београда, ул. Борска 80, мат.бр.
xxxxxxxxxxxxxкаостицаоца,којимјеоснивачОливерДулић,каопреносилац,пренеоправауправљањаупривредномдруштвуПРЕДУЗЕЋЕЗА
ПРОИЗВОДЊУИТРГОВИНУ„Rollpack”ДООПАЛИЋ,ТРОГИРСКА2,
матичниброј08802068,настицаоца,МиодрагаГолубовића,даусвојеиме,
азарачунпреносиоца,наведенаправакористидопрестанкајавнефункцијепреносиоца,сходноодредбичлана 8Законаоспречавањусукобаинтереса”245).
НеспорноједајеОливерДулићизвршиопреносуправљачкихправау
предузећу„Rollpack”,наизвесногМиодрагаГолубовића,итотеккрајем
септембра2008.године.Међутим,Дулићјеупериодуод23.маја2007.године до 25. јуна 2008. године обављао функцију председника Народне
скупштине Републике Србије, а затим је 7. јуна 2008. године ступио на
функцијуминистрауВладиСрбије.Члан8став1 тадашњегЗаконаоспречавањусукобаинтересапривршењујавнихфункција246) прописиваоједа
је функционер „дужан да у року од 30 дана од избора, постављења или
именовања, пренесе своја управљачка права у привредном субјекту на
правноилифизичколице,којенијеповезанолице,даихоно,усвојеимеа
зарачунфункционера,вршидопрестанкајавнефункције”.
Дакле,ОливерДулићбиојеносилацсвојихуправљачкихправаупредузећу„Rollpack”,aистовременојеобављаодржавнефункцијеи имаостатусјавногфункционера дабитекнаконпуних17месеци,накнадно,извршиопреносуправљачкихправанадругофизичколице.
ЕвиденцијаАПР-ауказујенатода,осимОливераДулића,власнички
удеоодпо11одстоупредузећу„Rollpack”имајуСтеванБуцало,Дејан
ЗвекићиИванВујић.Сдругестране,предузеће„FashionCompany”изБеограда је уписано као власник преосталих 50 одсто у предузећу „Roll
pack”. У овој причи посебно је интересантна чињеница да је апсолутни
власник предузећа „Fashion Company” управно бизнисмен Милија Бабовић.Такоседолазидоједноставногисасвимлогичкогзакључкадасуу
предузећу „Rollpack”министарОливерДулићиМилијаБабовић пословнипартнери.Усвојимизјавамаизјуна2010.године овучињеницујепотврдиоисамминистарДулић,рекавшидасуонињеговипријатељи„продавалипословнуидејуитражилинекогадајефинансира” 247).ПремаДулићевомобјашњењу,онје„МилијуБабовићапрвипутвидеогодинуипо
данапоштојефирмапочеладаради”,адотадајепреговараоискључиво
садиректором„FashionCompany”.
245) Забележба уАПР-у,30.9.2009.
246) Сл.гласникРС,бр:43/04,од20.4.2004.
247) Извор:лист„Прес”,24.6.2010.
124
Ivan Nini}
(23)
Допунски рад министра Дулића
ОливерДулићјеистовременоузобављањеминистарскефункције,реализоваодопунскирадуЗаводузаздравственузаштитурадника„ЖелезницеСрбије”током2010.годинеитобезсагласностиАгенцијезаборбу
противкорупције,чимеједиректнопрекршиозакон.Овимсусестекли
условидаАгенцијазаборбупротивкорупцијепокренепрекршајнипоступакпротивДулића.Међутим,Агенцијајекао„неосновану”одбилапредставку,којомјезатраженодасепреиспитадопунскирадминистра.
* * *
Безсагласностинадлежнихорганаминистарживотнесредине,рударстваипросторногпланирањаОливерДулићистовременојерадиокаолекаруЗаводузаздравственужаштитурадника„ЖелезницеСрбије”током
2010.годинеитимекршиозакон,показуједокументацијадокојеједошао
ауторовихредова.МинистарДулићнијесеобазираонаЗаконоагенцији
заборбупротивкорупцијечијаприменајепочела1.јануара2010.године,
већјесвојдопунскирадускладиосазакономнакнадно,текуаприлу2011.
године.Наиме, иззваничнихдокумената добијенихуЗаводузаздравствену заштиту радника „Железнице Србије” произилази да је специјалисти
ортопедуОливеруДулићупрванакнадазарадутојздравственојустанови
исплаћена4.априла2008.године,утренуткудоксеналазионафункцији
председникаНароднеСкупштинеРепублике Србије248).
ЗаводјепрвиуговородопунскомрадусаОливеромДулићемзакључиојош17.марта2008.године,адругиуговорзакључен28.августаисте
године249). Договорено је да Дулић обавља специјалистичке прегледе једанпутнедељноутрајањуодпо2,5сатаидапосвакомдоласкузарађује
по5.000динарането.Новиуговородопунскомрадуза2009.годину,измеђуЗаводазаздравственузаштитурадника„ЖелезницеСрбије”иОливера
Дулића,закљученје15.марта2009.године,ауделоводникуевидентиран
248) Оливер Дулић (ДС) упериодуод23.5.2007. до25. 6. 2008.годинеобављаојефункцију
председникаНароднескупштинеРС,дабивећ7.6.2008.годинебиоизабранзаминистра
животнесрединеипросторногпланирањауВладидрМ.Цветковића.
249) Уговори,бр.11-39,од17.3.2008.ибр.11-96,од28.8.2008.
125
Pusto{ewe Srbije
5данакасније250).Договореноједасеминистариортопедспецијалистау
Заводупојављујеједанпутнедељно,дасезадржава3часа(упериодуизмеђу15и19часова),ида посвакомдоласкузарадипо6.000динарането.
Наредниуговородопунскомрадузакљученје1.јануара2010.године,уделоводникујезаведен4.јануара,ињимејеутврђенистиобимпословаминистраДулићакаоиупретходној2009.години251).Међутим,овогпутаје
утврђенадругачијанакнадазарадитопомодалитету„50 одсто ценесвакепруженеинаплаћенеуслугебруто”.
Прванакнада,обрачунатапоовоммодалитету,исплаћенајеминистру
13.марта2010.годинеуизносуодсвега4.316динара,адруганакнадаод
5.644динарајеисплаћена7.априла2010.године.Далијебиопроблематичан учинак министра, одзив пацијената или сама наплата пружених
здравственихуслуга,нијепознато.Међутим,чињеницаједасуоведвенакнаде,обрачунатепоновоммодалитетуизуговора, најмањенакнадекоје
суисплаћенеДулићу.Овим,уЗаводузаздравственузаштитурадника„Железнице Србије” вероватно нису желели да потцене рад и учинак министра,пасумувећ19.априла2010.године напотписивањепонудилианекс
уговора252).АнексомјенакнадазаДулићеврадвраћенанаизносизпретходнегодинеито6.000динаранетопосвакомдоласку,аштојеминистру
месечнодоносилоприходод12.000до24.000динара.
Одаприла2008.године падоновембра2010.годинеОливеруДулићу
језаконсултантски-допунскирадукупно22путаисплаћенанакнада која
секреталаураспонуод10.000донајвише30.000динара.Такојеупосматраномпериодузарадио352.960динарането,односно531.563динарабрутосаплаћенимпорезимаидоприносима253).Министарживотнесредине,
рударстваипросторногпланирањаОливерДулић обавестиојејавност,тек
13.априла2011.године дајеодАдминистративногодбораНароднескупштинедобиоодобрењедасебавидопунскимрадомуЗаводузаздравственузаштитурадника„ЖелезницеСрбије”.„ПоступиосамускладусаЗакономиверујемдасампрвикојијетоурадио.Тражиосампрецизнатумачењакадјеупитањуспречавањесукобаинтересаирастумаченомиједаје
радуамбулантикаолекараспецијалистемогућподусловимакојетајзакон
прописује”,казаоје тада Дулић254).
„Окаснио” у поштовању закона
Законоагенцијизаборбупротивкорупције255) уприменијеод1.јануара2010.године,чимеједржавнимфункционеримастриктнозабрањенаакумулацијафункцијаипослова,осимизузетакакојисуутврђенизако250)
251)
252)
253)
254)
255)
126
Уговори,бр.11-22,од15.3.2009.
Уговор,бр.11А-2,од1.1.2010.
Анексуговора,бр.11А-2/10-1,од19.4.2010.
Извор:Заводзаздравственузаштитурадника„ЖелезницеСрбије”.
Извор:агенцијаТанјуг,13.4.2011.
Сл.гласникРС,бр. 97/2008.и53/2010.
Ivan Nini}
ном или за које Агенција да сагласност. Закон прописује да функционер
„можедасебавинаучноистраживачкимрадом,наставном,културно-уметничком,хуманитарномиспортскомделатношћу,безсагласностиАгенције,акотименеугрожаванепристрасновршењеиугледјавнефункције”.На
захтевфункционера Агенцијаможе дадасагласностзаобављањеидругих
послова,односноделатности,афункционерјеобавезандауззахтевдоставиипозитивномишљењеорганакојигајеизабрао,поставиоилиименоваонајавнуфункцију (Члан30,став3).
АуторовогтекстаписменимпутемсеобратиоАгенцијизаборбупротивкорупције,трагајућизаинформацијомдалијеминистарДулићодте
институције затражио и добио сагласност за обављање допунског посла
током2010.године.„УвидомуслужбенуевиденцијуАгенцијеутврђеноје
дасефункционерОливерДулић,током2010.годиненијеобраћаоАгенцијиувезисавршењемдодатногпослауЗаводузаздравственузаштитуздрављарадникаЖТП„Београд”.Агенцијаједана18.04.2011.годинепримилазахтевименованогкојимјезатражиосагласностзаучешћеуактивностима континуиране едукације у Заводу за здравствену заштиту здравља
радникаЖТП„Београд”,покомзахтевујеодлучивањеутоку”,наводисе
уодговорукојијепотписаладиректоркаагенцијеЗоранаМарковић256).
Дакле,ОливерДулићјеистовременоузобављањеминистарскефункције,реализоваодопунскирадуЗаводузаздравственузаштитурадника
„ЖелезницеСрбије”током2010.годинеитобезсагласностиАгенцијеза
борбупротивкорупције,чимеједиректнопрекршиозакон.ОвимсусестеклиусловидаАгенцијазаборбупротивкорупцијепокренепрекршајнипоступакпротивДулића.ПитањеједалибиминистарОливерДулићсвојдопунскираду2011.годиниускладиосазакономдапредкрај2010.године
ауторовихредоваодЗаводазаздравственузаштитурадника„Железнице
Србије” није затражио информације и документацију у вези са његовим
ангажовањем.
Агенција игнорише Дулићев допунски рад
Међутим,Агенцијазаборбупротивкорупцијеодбилајекао„неосновану”представкуаутора,којомјезатраженодасепреиспитадопунскирад
министра животне средине, рударства и просторног планирања Оливера
Дулића.Тојеучињенобезобзираштосеизрасположиведокументације
којујеаутордоставиоАгенцијинапоступање,видидајеминистарДулић,
безприбављеногмишљенаорганакојигајеизабраонафункцијуибезсагласностиАгенције,током2010.године обављаопословелекара-консултантауЗаводузаздравственузаштитурадника„ЖелезницеСрбије”.Без
обзиранасвеовеаргументе,директоркаАгенцијезаборбупротивкорупцијеЗоранаМарковићсматрадаминистарОливерДулићу2010.години
нијепрекршиозакон.
256) Одговор,бр.037-00-18/2011-05,од26.5.2011.
127
Pusto{ewe Srbije
„Агенција за борбу против корупције стоји на становишту да нема
основадасепротивОливераДулићапокренепоступакрадиутврђивања
повредеодредабаЗаконаоАгенцијизаборбупротивкорупције,нитипрекршајнипоступак”,наводисеуодговорукојије20.јунапотписаладиректоркаАгенцијеЗоранаМарковић257).МарковићеваобјашњавадајеДулић
ододатномпослу„уреднообавестиоАгенцијуподношењемимовинског
извештаја”,даје„уреднопријавиоипроменеуприходимапоовомоснову
насталетоком2010.године”,каоито„дазавршењеуговоренихпослова
нисупостојалазаконскаограничењапрописанаЗакономоздравственојзаштити”.СвојутезудиректоркаАгенције,измеђуосталогобјашњавааргументацијомдајеминистарОливерДулић„сарадњусанаведеномздравственомустановомзасновао2008.године,преступањанаснагуЗаконао
Агенцијизаборбупротивкорупције”.
Међутим,директоркаАгенцијенамерноилислучајнопревиђачињеницудајеОливерДулићсаЗаводомзаздравственузаштитурадника„ЖелезницеСрбије”закључиваохонорарнеуговорезасвакугодинупојединачноито:2008,2009,2010.и2011.Другимречима,уобављањудодатногпослатоком2010.године Дулићнинакојиначиннијебиовезануговоромиз
2008.године.УтомсмислуАгенцијајебиладужнадапреиспитаминистровуодговорностзаизбегавањесловазакона којипроизводиправнодејствотекод1.јануара2010.године,азбогхонорарногуговоракојијезакључио истог дана 2010. године. Притом у члану 7 спорног уговора дословцепише:„Овајуговорсепримењујеодданазакључењадокраја2010.
године”.Дакле,од1.јануарадо31.децембра2010.године.
Зашто је „тајанствен” Дулићев предмет?
УскладусаЗакономослободномприступуинформацијамаодјавног
значаја258),одАгенцијезаборбупротивкорупције,ауторјезатражио„копијусписацелокупногпредмета”којијеутојинституцијиформиранпо
захтевуОливераДулићау2011.години.Међутим,узгрубокршењеправа
наприступкопијамадокуменатаукојимасусадржанеинформацијеодјавногзначаја,АгенцијаједоставиласамоДулићевзахтевипозитивномишљење Административног одбора Скупштине Србије. Из министровог
захтевазадавањесагласностиод15.априла2011.године видиседајеуз
захтевимишљењеАдминистративногодбораАгенцијидоставиои„Предлог уговораоконтинуираноједукацији”.Јавностјетимеосталаускраћена
са садржину „Предлога уговора о континуираној едукацији”, којим би у
2011.годинитребалодабудеуређендопунскирадизмеђуОливераДулићаиЗаводазаздравственузаштитурадника„ЖелезницеСрбије”.
257) ОдговорАгенције,бр.014-07-00-00191/2011-01,20.6.2010.
258) СлужбенигласникРС,бр. 120/04,54/2007,104/2009,36/2010.
128
Ivan Nini}
(24)
„Мали закон” из кухиње великих „мајстора”
Законом оподстицањуграђевинскеиндустрије,којисесастојиодсвега8чланова,акојијекрајемјуна2010.годинедонет „похитномпоступку”ибезпретходнејавнерасправе,режимјеодлучиодасуспендује,односнодадерогираодредбеЗаконаојавнимнабавкама.ЧакидаУставнисуд
оценидајеспорнизаконуцелостиилипојединимделовиманесагласанса
УставомРепубликеСрбије,његоваприменаистичезадњегдана2011.годинеисамимтимевентуалнапозитивнасудскаодлукагубисвојсмисао.
* * *
У августу2009.годинеминистарОливерДулић(ДС)амбициозноје
најавиодаћедржаваумартуовегодинезапочетиизградњунимањенивишенего 20.000становаидаћеценаквадрататихстановакоштати500евра.
Међутимкадајеистекаорокзареализацијудатогобећања,Дулићје31.
мартанајавиодаће„крајемјулаилипочеткомавгуста”овегодинепочети
изградња„вишеод5.000станованапросторукасарне„СтепаСтепановић”
наВождовцу.Осимновогрокастиглајеиновацена,пајетакоДулићизјавиодаћесестановиградитиузпоштовање„свихевропскихстандарда”
ипродаватипоцениод1.290евразаквадратниметар.Самодвамесецанаконтога,тачније1.јула,ОливерДулићизлазисановим,односно„коригованим”обећањемдабиизградњастановатребалодапочне„већкрајемавгустаилипочеткомсептембра”.Сдругестранеиакосетадаграђевинској
сезониполакоближио крај,напитањеновинарадалићеигдећеотпутоватиналетовање,ДулићкажедаћекаоисвакегодинедосадагодишњиодморпровестиуОраховцу (ЦрнаГора) 259).
НапрвипогледбисемоглорећидаактуелнирежимиминистарОливер Дулић имају крајње популистички приступ пројекту масовне станоградњекојивећгодинуданапрезентујујавности играђанимаСрбије.Ито
свакаконијеништановозаполитикукојупунудеценијуспроводиДС,али
јеусвајањемЗаконаоподстицањуграђевинскеиндустријеСрбијеуусловима економске кризе260), 29. јуна 2010. године, таква врста популизма
премашиласвегранице.
259) ЦитиранопремаизјавамаО.Дулића.
260) Сл.гласникРС,бр.45/10.
129
Pusto{ewe Srbije
„Директна погодба” без јавног тендера
Овим„мини”закономкојисесастојиодсвега8чланова,акојиједонет„похитномпоступку”ибезпретходнејавнерасправе,режимјеодлучиодасуспендује,односнодадерогираодредбеЗаконаојавнимнабавкама261).Владајезасебеприграбилавеликадискреционаовлашћења,аузгредјеелеминисанасвакаврстатранспарентности,јавногтендераијавног
надметања.УтомсмислуВладаСрбијећеодређиватилиступројекатаза
изградњу,каоикритеријумезаодређивањеграђевинскихпредузећакоја
могуучествоватиуизградњидржавнеинфраструктуре.Такођезакондаје
овлашћењеВладидаодрединајнижуинајвишуценузаизградњустанова.
Даапсурдбуде већи,изборпројектаната,вршилацатехничкеконтроле,извођачарадова,вршилацастручногнадзора,каоивршилацатехничкихпрегледа, спроводиће се без јавног позива већ искључиво уз примену тзв.
„преговарачкогпоступка”.Дакле,немапонудаузатворенимковертама,немајавногнадметања,немаприменеЗаконаојавнимнабавкама,алисвакакоимапросторазакорупцију,„буразерску”ипартијскутрговину.Једина
позитивна„сламкаспаса”закојусечелницирежимахватају,јестетошто
овајзаконпрописуједасесвирадови„морају”изводитиса70одстограђевинскогматеријалакојијепроизведенуСрбији.
СимптоматичнојеитоштозаконодређујеФондзаразвојРепублике
Србијекаоинституцијупрекокојећесеизбуџетадржаве,буџеталокалних
самоуправаикредитабанакаубиратисредства,апотомвршитиплаћања
грађевинскојоперативи. Подсећањаради,тојеонајистиФондукомејејула2010.годинеухапшенслужбеник,алиијошшестособазбог сумњеда
субезосноваиузпровизију„намонтирали”95уговоразастарт-апкредитеитако„олакшали”буџетСрбијеза200милионадинара262).
Акоуправљаовоминституцијом?! УправниодборФондазаразвојчинељудикојисуистовременоминистриуВладиРепубликеСрбије.Тосу
највишипредставницистранакакојечинеВладуСрбијеипотомкључуће
крозњихове„руке”проћи300милионаевра(30милијардидинара),колико је иначе предвиђена вредност тзв. програма за подстицај грађевинске
индустрије.Акосеимаувидудајеовакав„програм”заправо„бледакопија”чувеногНИП-а, накомејеједнуодсвојихпретходнихкампањабазирао
МлађанДинкићиГ17плус,ондајејаснодаће спорнизаконпослужити
једнократно, каоинструментзакампањуДемократскестранке.
Слом домаћих фирми
ЗбогтогаинечудитоштоћеискључивоВладаСрбијеодлучиватикојелокалнесамоуправеикојешколе,обданишта,здравствене,културнеи
спортскеустановећесенаћиналистиприоритетазаизградњуиреконструкцијубезприменекласичногтендера.Утомконтекстувеомајепро261) Сл.гласникРС,бр.116/08.
262) Извор:портал„Мондо”,8.7.2010.
130
Ivan Nini}
блематичнаидејарежимадаседржаваилокалнесамоуправекредитима
(сапетогодишњимрокомотплате)задужекодпословнихбанакаитоса24
милијардединара.Зашто?Затоштолокалнесамоуправевећгрцајуудуговимакоје,поредускраћенихтрансфернихсредставаизрепубличкогбуџета, нису у стању да благовремено сервисирају263). Сем тога грађевинске
фирмеутренуткудоношењазакона,оддржавеилокалнихсамоуправапотражујучак250милионаевраитопоосновуизведенихрадованаинфраструктурнимобјектима!Сдругестране,неизмиренидуговиграђевинских
фирми према банкама, фондовима и осталим кооперантима достигли су
износкоји секреће између300и400милионаевра.
За слом грађевинске индустрије одговорност сноси и режим Бориса
Тадића,јерпристајенаусловекоједиктирајумеђународникредиториприликомпозајмљивањановца,атоједадржавапомерамастранихграђевинских фирми „кроји” велике тендере. Због задатих референци које наши
грађевинари не могу да испоштују, велики инфраструктурни пројекти у
Србији су поверени аустријским фирмама „Алпина” и „Пор”. Исто тако
мостнаАдијепројектоваласловеначкафирма„Понтинг”,докрадовеизводиконзорцијумфирмиизСловеније,АустријеиНемачке.Фабрикуводе
у Макишу гради словеначко „Приморје”, а мост „Газелу” реконструише
аустријски„Штрабак”.Финансијскеобавезепремаовимфирмамадржава
измирујередовно,штонијеслучајсадомаћимфирмамакојимасуповеренинекиситнијипослови.Такоакумулираниинеизмиренидуговидржаве
у2010.годинипремадомаћим предузећима:„Енергопројект”,„РаткоМитровић”,„Планум”,„ПутевиУжице”,и„Мостоградња”премашују 100милионаевра!
Дакле,намећесезакључакдасепредложеним„програмом”ВладеСрбијенећезатворитизачараникругнеизмиренихдуговањаипотраживања
измеђудржаве,банакаиграђевинскихпредузећа.Иначе,режимјепредвидеодаспорниЗакон оподстицањуграђевинскеиндустријебудеу„привременој”примени„само”до31.децембра 2011.године.Тонанајбољиначин
показуједајеписанзапотребепредизборнекампањеифотографисањана
градилиштимаширомСрбије,чијијеобилазакБорисТадићвећувелико
отпочео.
Покренут поступак за оцену уставности
Одмахпоусвајањуспорногзакона,групаодседамневладинихорганизација,окупљенаокоНВОКоалицијазанадзорјавнихфинансија,поднелајеУставномсудуРепубликеСрбијеиницијативузаоценууставности
изаконитости.„СамимтимштосунаведенеодредбеЗаконаоподстицању
грађевинске индустрије Републике Србије у условима економске кризе
(СлужбенигласникРС,бр.45/10)у директнојсупротностисаЗакономо
јавнимнабавкама(СлужбенигласникРС,бр.116/08),његоваприменаби
263) Видетиукњизи:„Градовииопштинеудужничкомропству”.
131
Pusto{ewe Srbije
представљала грубо нарушавање јединствености правног поретка РепубликеСрбије,штоједефинисаночланом4,став1ичланом 194УставаРепубликеСрбије”,наводисеизмеђуосталогуобразложењутекстаиницијативе264).
УставнисудРепубликеСрбијенаседнициодржанојуновембру2010.
године одлучиоједаНароднојскупштинидоставинамишљењенаведену
иницијативузаоценууставностиизаконитостиЗаконаоподстицањуграђевинске индустрије Србије у условима економске кризе265). Надлежни
скупштински одбор има могућност да потврди или побије наводе министраОливераДулићакојејеистакаоприликомобразлагањапредлогазаконаињеговуглавнутезудабипоштовањеЗаконаојавнимнабавкамадовелодоодуговлачењаустамбенојизградњи:
“Причамоотоме дајеКомисијазазаштитуправаозаштитипонуђача,
негдеу95 одсто случајевапоказиваладаприговорикојисуишлипрема
њој,нисубилиосновани.Данаспричамоотоме,данапример,тај,какосте
гавиназвалиДулвил,ајабихрекаокасарна“4.јули”или“СтепаСтепановић”,укометребадасеградиповеомаповољнимусловима5.130станова,дацелапроцедурајавне набавкекојајепочелаодтога датребадасе
урадигеомеханика,језасталанаКомисијизазаштитуправапонуђача,због
тогаштоједнафирмакојаапсолутнонеманиимеипрезиме,нилиценциранеинжењерезатајпосао,ниопремузаизвођењетогпосла,јеподнела
захтевзазаштитуправапонуђачаКомисији.Затим,нијесепојавиланарасправи,алијецелупроцедуруодложилазадвамесеца. Овомдинамиком,то
градилиштећепочетидасеградипочеткомследећегодине.Тонеможемо
дадопустимо.Немогућеједопуститиданамсесвеодлаже,збогтога,ави
товрлодобрознате,уовојземљипостојетзв.тендермастерикојисамопостојезбогтога дабиуцењивалифирмекојесуучеснициупоступцимајавнихнабавки такоштоћеихуцењиватидауколикоподнесунекиприговор
Комисијизазаштитуправапонуђача,тоћеодложитипосаозадва,три,четиримесецаи,ониживеодтогадаихнекоплаћадаонинеподносепријаве”,рекаојетадаминистарОливерДулић266).
Накрајукрајева,чакидаУставнисудоценидајеЗаконоподстицању
грађевинскеиндустријеСрбијеуусловимаекономскекризе,уцелостиили
појединимделовиманесагласансаУставомРепубликеСрбије,његоваприменаистичезадњегдана2011.годинеисамимтимевентуалнапозитивна
судскаодлукагубисвојсмисао.
264) Извор:порталНВОКоалицијезанадзорјавних финансија(www.nadzor.org.rs),7.7.2010.
265) Извор:саопштењеУставногсуда РС, 11.11.2010.
266) Извор:портал„Пиштаљка”(www.pistaljka.rs),11.11.2010.
132
Ivan Nini}
(25)
Станоградња и монтирање „Монтере”
Предузеће„Монтера”јепобедниктендеразаградњустанова,вредногоко10милионаевра,безобзираштосепротивњеговогвласникаГоранаКопчалића,бившегфункционераДС-а,водиистрагазбогутаје404
милионадинарапореза.Од1.јануарадо20.децембраовегодине,рачуни
„Монтере”су23путаблокиранипоосновупринудненаплате,тејетакоовафирмабилаублокади162дана.Чакиуданукадајетендерскакомисијабодовалаиизабралапонуду„Монтере”,рачуниспоменутефирме
сутакођебилиблокирани. Наконнепунадвамесеца,коначносеогласилаи
ГрађевинскадирекцијаСрбије,којајесаопштилановечињенице,атоје
даје31.12.2010.године раскинулауговоростаноградњисапредузећем
„Монтера”.
* * *
Наконштојеу29.јуна2010.годинеусвојенфамозниЗаконоподстицајуграђевинскеиндустријеРепубликеСрбијеуусловимаекономскекризе267),ВладаСрбијејеотпочелареализацијупројектадржавнестаноградње. Обављене су административне процедуре и већ почетком новембра
окончанјетендерзаизградњупрвих15ламеласаоко400станова(58.000
квадратнихметара),којићесеградитинатериторијибеоградскеопштине
Вождовац,односноназемљиштубившекасарне„СтепаСтепановић”.КакојесаопштеноизГрађевинскедирекцијеСрбије(ГДС),којајеносилац
целокупногпосла,натендерусупобедилатрипредузећасанајповољнијимпонудамаито:„Монтера”изБеограда,„РаткоМитровић-Дедиње”из
Београдаи„Банковић”изЦрнеТраве268).Познаваоциполитичкихприликау грађевинскојиндустријиСрбије уопштенисуизненађеничињеницом
дајепосаоизградње20.000квадратнихметарастамбеногпростора,вредан
готово10милионаевра,добилоуправопредузеће„Монтера”изБеограда.
ВласникидиректоровогпредузећајеГоранКопчалић,иначенекадашњипредседникГрадскогодбораДемократскестранкеибившипотпред267) Сл. гласник РС,бр.45/10.
268) Извор:агенцијаТанјуг,30. 10.2010.
133
Pusto{ewe Srbije
седникОпштинеЗвездара.КопчалићјекумдоскорашњегградскогменаџераБојанаСтанојевића,којијебио„алфаиомега”замногепрофитабилне
пројектеуБеоградуикојисенапрасноизполитикеповукаоуприватнибизнис.Индикативноједајеуправо„Монтера”биланосилацпослованискоградњеивисокоградњеинфраструктуреГрадаБеограда.Случајноилине,
„Монтера”јерадилапословезаградскајавнапредузећа,градскеопштине,
градскесекретаријате,каоизаСкупштинуГрадаБеограда269).Копчалићева„Монтера”јеу марту2008.године за7милионаевракупила„Трудбеник
градњу”,чимесевећуоктобру2009. годинебавиоСавет заборбупротив
корупције.Копчалићевоимесевезујезавласништвочак9грађевинских
фирми,асимптоматичнојеитодајепрекокомпаније„Градитељ”,укојој
власништвоимапредузеће„Лумако”(изакогастоји„ЛукаБеоград”),удиректнојвезисаМирославомМишковићемиМиланомБеком270).
Копчалић „ухваћен” у утаји пореза
Изуговоракојипоседујеаутор,акојијезакљученизмеђуГрађевинске
дирекцијеСрбијеи„Монтере”,видиседајевредностстаноградњекојуће
извршити ова фирма, утврђена на износ од 862.750.000 динара, односно
1.018.045.000динарасаПДВ-ом271).Тоотварапитање какоједржавамоглададоделипосаостаноградње„Монтери”,акојепротиввласникаовог
предузећа Драгана Копчалића у току кривични поступак пред Првим
основнимсудомуБеограду!
Наиме,Порескаполицијаје 7.7.2010.године поднелакривичнупријавупротивКопчалићаињеговихнајближихсарадника збогсумњедасу
„извршиликривичнадела утајепореза,неоснованоисказивањеизносаза
повраћај пореза и порески кредит и неуплаћивање пореза по одбитку”.
ПремасаопштењуПорескеуправе,ДраганКопчалићињеговисарадници
сетеретедасуоштетилибуџетдржавезаукупно404милионадинарапореза,штојеоко4милионаевра.Конкретно,ПорескаполицијатеретиКопчалићадајезаједноиузпомоћодређенихсарадника,унамеридаизбегне
плаћање пореза у периоду од јуна 2007. до децембра 2009, доношењем
фиктивне одлуке о преносу дела имовине „Монтере” на новоосновану
фирму,узеозасебеимовинувредну356милионадинара.Такође,КопчалићињеговисарадницисетеретезаприказивањемањевредностистаноградњеуБеоградуиевидентирањефиктивнихфактураопродајистанова272).
Рачуни „Монтере” константно у блокади
Осимкривичногпоступкакојисеводипротиввласникаидиректора
„Монтере”,овафирмаимапроблемсаизмиривањемтекућихобавезапремасвојимкооперантима.Наиме,премазваничнимподацимаНароднебан269)
270)
271)
272)
134
Извор:Референтналиста навеб сајту предузећа„Монтера”.
Извор:писмоСавета заборбупротивкорупцијепредседникуВладеРС,29. 10.2009.
Уговор,бр.113754,од 22.11.2010.
Извор:саопштењеПорескеуправеРС,7.7.2010.
Ivan Nini}
кеСрбије(НБС)„Монтера”послујепреко10рачунакојисуотвореникод
пословних банака у Србији. Подаци НБС-а сведоче да су, на дан 20. 12.
2010.године свирачуни„Монтере”ублокадипоосновупринудненаплатеидајеизносблокиранихсредстава којаизвршниповериоципотражују
одтогпредузећа561.203динара.Одјануарадо20.12.2010.године,рачуни
„Монтере”су23путаблокиранипоосновупринудненаплате.Такојеунаведеномпериоду„Монтера”билаублокадиукупно162дана,анајдужипериодблокадеод30данајезабележенод29.3.до28.4.2010.године273).
Акосеимаувидудаје„Монтера”током2010.годинеупросекубилау
блокадисвакогдругогдатума,намећесепитањедалитаквафирмауопште
имакапацитетдареализујеуговоренипосаокојије„тежак”10милиона
евра!
„Победник” са блокираним рачунима
Примерпредузећа„Монтера”најбоље илуструјекакојемогућедасе
занајпрофитабилнијипосаоудржави перфидно„победи”натендеруида
целокупнатендерскапроцедурабудеспроведена„ускладусапрописима”.
Ауторједошаоупоседцелокупнетендерскедокументацијекојајечинила
тендерску понуду предузећа „Монтера” приликом избора најповољнијег
понуђачазадржавнустаноградњунаВождовцу.Наиме,„Монтера”јесвојутендерскупонудудоставилаГрађевинскојдирекцијиСрбије(ГДС)27.
10.2010.годинеитотачноу9часоваи45минута,аштојеевидентирано
у извештају о стручној оцени понуда који је сачинила стручна комисија
ГДС-а274).Набазитогизвештаја,већ9.11.2010.године,директор ГДС-а
ДраганГрујућједонеоодлукудасетендердоделипредузећу„Монтера”
д.о.о.изБеограда275),сакојимје22.11.2010.годинезакљученуговоро
станоградњи276).
УколикосесвинаведенидатумиунакрсноупоредесаподацимаНароднебанкеСрбијекојиговореоблокадирачунапредузећа„Монтера”,долазиседоједноставнихзакључака.Предузеће„Монтера”је14.10.2010.годинеизашлоизседмодневнеблокадерачунаиудануподношења тендерске понуде је било ликвидно. Међутим, већ 1. 11. 2010. године рачуни
„Монтере”сублокиранизбогдуговањаиоваблокадајетрајала21дан,односносведо22.11.2010.године.Тозначидајеумоментубодовања,односнооцењивањатендерскепонудеодстранестручнекомисијеГДС-а,3.
11.2010.године,рачунпредузећа„Монтера”поновобиоублокади.УданукадајеуговоростаноградњипотписанизмећуГДС-аи„Монтере”,22.
11.2010.године,рачуновогпредузећајеодблокиран.Споменутафирмаје
билаликвиднасамо3дана,дабинаконтога,25.11.2010.годинепоново
отишлаушестодневнублокаду.
273) Извор:Народнабанка Србије,претрагаЈединственогрегистрарачуна,20. 12.2010.
274) Извештај,бр.13023,од3. 11.2010.
275) Одлука,бр.113257,од9. 11.2010.
276) Уговор,бр.113754,од22. 11.2010.
135
Pusto{ewe Srbije
„Монтера” надмудрила Пореску управу
Коликогодбилазабрињавајућаинеобјашњивачињеница дајекомисијаГрађевинскедирекцијеСрбије(ГДС)вршиластручнободовањеирангирање тендерске понуде предузећа „Монтера” у дану када је рачун тог
истогпредузећабиоублокади,изгледадасастановиштазаконаобјашњењеипакпостоји.Наиме,редакција„ВеликеСрбије”једошлаупоседдва
уверењакојеје„Монтери”издалаПорескауправа -РегионалницентарБеоград277) иУправајавнихприходаГрадаБеограда -ОдељењеПалилула278).
Уједномуверењусенаводидаје„Монтера”измирила„доспелеобавезепо
основуизворнихлокалнихтаксијавнихприходазакључноса18.10.2010.
године”,доксеудругомуверењунаводидапоменутопредузеће„немадоспелеобавезејавнихприходазакључноса14.7.2010.године”.
Дакле,саформалногаспекта „Монтера”јеиспуниласвеусловекоје
прописујуодредбеЗаконаојавнимнабавкама279) такоштојеузтендерску
документацијуприложилаипотврденадлежногпорескогоргана.Ситуацијаукојојјепредузеће„Монтера”утренуткублокадесвојихрачуна,умесецу новембру, добија посао државне станоградње вредан 10 милиона
евра,анабазиуверењаПорескеуправеизмесецајула,најбољеилуструје
чињеницудапрописикојиуређујуматеријујавнихнабавки обилујуправнимпразнинама.
Уприлоговојпричи дневнилист„Ало”пренеојевеомаинтересантну
информацијудобијенуизПорескеуправе280).Наиме,решењеоутврђеним
обавезамакојејеутврдилатеренскаконтролаПорескеуправе(наоснову
чегајепорескаполицијаподнелакривичнупријавупротивДраганаКопчалића),урученоје„Монтери”тек16.8.2010.године.Истогдатумасуупорескомкњиговодствуизваничноевидентираненеизмиренеобавезе„Монтере”поводомтогрешења.Премаобјашњењупознавалацапорескихпрописа,власници„Монтере”сукористилиправожалбеназаписникирешењепорескихинспектора.Натајначинсукористили„правнивакуум”да14.
7.2010.годинеизваде потврдуоизмиренимјавнимприходима пренего
штоимјезваничноурученорешењеинеизмиренеобавезепрокњижене.
Режим аминује мешетарење „Монтере”
Акосепоаналогијитумачислучај„Монтере”,ондапроизилазивеома
чуданзакључакоусловимакојепонуђачморадаиспунидаби„легално”
добиопосаодржавнестаноградњевредан10милионаевра.Утомсмислу
неопходно је: 1) да је против власника фирме поднета кривична пријава
збогутајеминимум404милионадинарапотеза;и2)даумоментудобијањатендера истражнисудијапротиввласникафирмеспроводиистрагу;3)
дафирмапослујетакодајењенрачун,упросеку,свакогдругогданатоком
277)
278)
279)
280)
136
Потврда,бр.437-001-4588/10,од14. 7.2010.
Потврда,бр. I-02-437-3/423-2010,од18. 10.2010.
Сл.гласник РС”бр.116/08.
Извор:лист„Ало”,20.11.2010.
Ivan Nini}
годинеублокади;4)дафирмаумоментуоценеиизборањенетендерске
понудебудеублокади;и5)дафирмаумоментупотписивањауговора,бар
натридана,изађеизблокаде.Узовенеформалнеуслове,нарочитојепожељан јошједануслов,атоједајевласникфирмебиофункционерДемократске странке, односно да је на било који начин близак тој режимској
партији.Адабисеједановакавилегалан,партијскипосаолегализоваои
аминовао,режимсе„само”потрудиодадонесеида„стриктно”примени
прописе(законеиуредбе)којисупрепуни„случајних”аномалијаиправнихпразнина.
УсвемуовомересорниминистарОливерДулићневидиништапроблематичнојер,какокаже,свиизвођачису„изабраниускладусазаконом
наферипоштеномтендеруипосаосудобилизахваљујућинајнижојцени”
ипремањеговојтврдњи„непостојипромилмогућностидадођедозлоупотребе”.„Кадабисмопогледалиструктурувласникапредузећа,верујем
дабисе70до80одстограђевинскеоперативенашлоурукамаљудичије
пословањеможемода”оспоримо”затоштојефирмаублокади,иливласникспадаукатегоријумањеиливишепознатихбогатихљуди”,објашњаваОливерДулић281).ПремаДулићевимречима„циљједаграђанидођудо
квалитетногијефтиногкрованадглавомидаграђевинскаоперативастаненаноге”.ДалијециљрежимаБорисаТадићада,захваљујућигигантскомпослусадржавом,управо„Монтера”станенаногеидалипредузећесапретходнимреференцамаможедабуде„синоним”домаћеграђевинскеоперативе?Накрајукрајевакакопредузећесаблокадомрачуна збогдугаодоко5.260евраможедабуде сигуранипоузданизвођачрадовавредних10милионаевра?
ПРЕОКРЕТ: Раскинут уговор с „Монтером”
Наконштојеауторобјавиоспорнитекст282) ооколностимаподкојима
је предузећу „Монтера” држава поверила посао државне станоградње у
вредностиод10милионаевра,реаговалајеиГрађевинскадирекцијаСрбије.ПремашкртомсаопштењуСлужбезаодносесајавношћуГДС-а,јавностјеобавештенадајеускладусаовлашћењемизчлана22Уговорао
станоградњи од22.11.2010.године.УреаговањуГДС-акојејеобјавио интернетпортал„Пиштаљка”,истиче седапредузећу„Монтера”нисувршененикаквеуплатепоосновуспорногуговора,даГДСнеманикаквеобавезепрема„Монтери”,каоитодаГДСнијепретрпелабилокаквуштету283).
Раскидуговорасапредузећем„Монтера”јебио разумљивпотез,ако
сеимаувидудаовопредузеће,објективнонијенипоседовалофинансијскикапацитетзаучешћенатендеру.Јошсредином2010.годиненадлежни
суморалидазнајуда„Монтера”нећебитиумогућностидаоправдаиреализуједржавнипосаовредан10милионаевра.Међутим,какосутадапар281) Извор:лист„В.Новости”,3.12.2010.
282) Аутор:ИванНинић,Портал„Пиштаљка”(www.pistaljka.rs),8.2.2011.
283) Извор:портал„Пиштаљка”,(http://www.pistaljka.rs/home/read/80),14.2.2011.
137
Pusto{ewe Srbije
тијскиинтересиДС-апревагнули,уззабијањеглавеупесак,надлежнису
заузелистановиштеданеликвидност„Монтере”нијепроблематичнаида
јеуговорзакљученускладусазаконом.АуторјепоставиопитањеГрађевинској дирекцији Србије да ли је приликом потписивања уговора са
„Монтером”таинституција„ималаувидуипосебноценилачињеницуда
сепредузећедотаданалазилоуповременојблокадирачунакојајетрајало
152дана”.
УодговорудиректораГДС-аДраганаГрујићаседословценаводидата
институција„нијеималаувиду”идасамимтим„нијепосебноценила”чињеницудасе„Монтера”налазилаублокади,јертаквуобавезуГДС„није
имала”284).УтомсмислуДраганГрујићсепозиванаУредбуокритеријумимазаодређивањепонуђачакојимогуучествоватиуреализацијипројекатапрописанихЗакономоподстицањуграђевинскеиндустријеРепубликеСрбијеуусловимаекономскекризе285). Грујићкажедајечланом3,ставом3 Уредбепрописанодасенеопходнимфинансијским капацитетом,у
смислучлана44,става2 тачке6)Законаојавнимнабавкама сматра„позитивнопословањепонуђачауједнојодпоследњетриобрачунскегодине”:
„Сагласноцитиранојодредби упредметномпоступкујавненабавкеутврђеноједапредузеће¢Монтера¢ д.о.о.Београд,поседујенаведеномУредбом
прописанфинансијскикапацитет”,истичесеуодговорудиректораГДС-а
ДраганаГрујића,којијеиначепотписаносамо4данапренегоштоћеуговорс„Монтером”битираскинут.Дакле,намећесепитањекакотодаје
„Монтера”натендеруизабранакаонајбољипонуђач,асамомесецдана
касније овопредузећеневаљаисањимсе,безјавногиваљаногобјашњења,раскидапотписаниуговор.
Чак и аванс би „појели скакавци”
Накнадну„памет”надлежнихуГрађевинскојдирекцијиСрбије вероватнојепроузроковалаконстантнаблокадарачуна„Монтере”,аштојенеминовно водило у пропаст целокупни посао станоградње. Од фебруара
2010.годинедофебруара2011.године рачуни„Монтере”суублокадинештовишеод200дана,аод28.12.2010.годинеблокадајеконстантна.Примераради,надан19.1.2011.године неизмиренадуговања„Монтере”су
износила 10.124.049,12 динара, затим 37.175.373,84 динара на дан 6. 2.
2011.године,а39.324.465динаранадан16.2.2011.године286).Ауторјепокушаодаприбавидетаљнеподаткеоизносимапотраживањаиназивима
поверилаца„Монтере”у2010.години.Међутим,изНБС-аодговарајуда
траженеподаткенијемогућедобити„ретроактивно”,јерзато„непостоји
техничканитехнолошкамогућност”.
Интересантноједајечланом10 уговораостаноградњибилопредвиђенода ГДСпредузећу„Монтера”уплатиавансод10одсто,којиизноси
284) Допис,бр. 114976,28.12.2010.
285) „Сл.гласник РС”,бр.50/2010.
286) Извор:НароднабанкаСрбије,претрагаЈединственогрегистрарачуна,16. 2.2011.
138
Ivan Nini}
86.275.000динара,односно101.804.500динарасаПДВ-ом.Уговорјеобавезивао„Монтеру”даспоменутиавансупотребизанабавкуграђевинског
материјалаиопремезаизградњустановакојисупредмет уговора,докненаменскотрошење авансаповлачипоследицураскидауговора.Дакле,чак
идајеГрађевинскадирекцијаСрбијепокушалада„Монтери”уплатиаванснасредства,неманикаквесумњедабиистогтренуткановацбио„скинут”
поосновупринудненаплатеитосведоизносапринудногдугакојеспоменутопредузећеимапремасвојимповериоцима.Практично„Монтера”не
бибилауприлицидаплатинеопходанграђевинскиматеријалзаотпочињањедржавнестаноградње.Асвеовојенадлежнимаморалобитипознатојошпренегоштојеуговорса„Монтером”уопштеибиопотписан.
139
Pusto{ewe Srbije
(26)
Ко нас то шпијунира?
У контроли 16 објеката (радарских и оперативних центара) РепубличкогХидрометеоролошкогзаводаСрбије(РХМЗ)2009.годинепописанојепреко430антенскихуређајаителекомуникационеопреме,аливећи
деоовихуређајанеприпадаРХМЗ-уикомисијанијемогладаутврдиправни основ, власништво, као ни њихову крајњу намену. Утврђено је да се
спорнаопремаприватнихфирмииопреманепознатихкорисникауглавном
напајаструјомпрекобројилаРХМЗ-а,дасеналазинепосредноузопрему
МУП-а,БИАиВБА,дасеневодиевиденцијаосвимпосетамарадарским
центрима,каоитодаовецентрепосећујустраналица.
* * *
ВршљањестранихобавештајнихслужбипоСрбијиикоришћењенајважнијихдржавнихресурсаусврхуњиховогобавештајнограда,постала
јенашасвакодневица.НедавноједрМиливојГаврилов,редовнипрофесор
наПриродно-математичкомфакултетууНовомСадуидоскорашњисаветник у Републичком Хидрометеоролошком заводу Србије (РХМЗ) изнео
шокантнеподаткекоји,безобзиранаважностиозбиљност,нисупуноузбуркалијавностуСрбији. Наиме,дрГавриловје26.јула уизјавизалист
„Ало”,обелоданиосазнањаотомедајенаобјектимакојекористиРХМЗ
откривеновишестотинаилегалнопостављенихантенскихуређајаидруге
телекомуникационе опреме непознатих власника: „Поред легално постављенихантенаБИА,МУПиВојске,наобјектимаРХМЗ-аналазисејош
преко300илегалнихантена,сервераитајнихуређаја,закојенијемогуће
утврдитивласништво,наменуилипронаћибилокакавтрагоњиховомодржавањуукњигамапосетапротивграднимполигонима.Једанбројтихуређаја,којимогуслужитиизаприслушкивање,биојепостављенодмахпоредантенакоје користиБИАиМУП”,откриоједрГаврилов287).
Премањеговимречима,напојединимрадарскимцентримапронађени
су рачунарски сервери који не припадају мрежи РХМЗ-а, а којима се на
различитеинтернетадресемогуслатирадарскисигналиили другеинфор287) Извор:лист„Ало”,26.7.2010.
140
Ivan Nini}
мациједобијенепрекоантена:„Власнициилегалнихуређајапостављених
наобјектимаРХМЗ-а,којисураспоређенинанајбољимпланинскимврховима,безикаквесумњеконтролишутелекомуникационипросторСрбије
остварујућипритомогромнуфинансијскудобит”,тврдидрМиливојГаврилов288).
Интересантнојетоштојеонупоседовихсазнањадошаолично,ито
каочланкомисијезапроверуинсталиранетелекомуникационеопремена
објектимаРХМЗ,којајеформиранарешењемдиректораРХМЗ,од8.августа2009.године289).Сдругестране,директорРХМЗ-аМиланДацићтврдидасетренутно„радианализатогизвештаја”да„нијесветакоцрнокао
штопишеутомфамозномизвештају”идодаје:„Заводјеспојединимвласницимаантенскихуређајапотписаоврлоозбиљнедржавнеуговоре,асамодесетакдо20антенанијепостављенопозаконскимпрописима” 290).
Утврђено преко 430 уређаја
Ауторовогтекстаједошаоупоседсвих16појединачнихизвештајао
извршенимпроверамаинсталиранетелекомуникационеопременаобјектимаРХМЗ,којису комисијскисачњенитоком августаисептембра2009.
године,каоидофиналногизвештајакојијесачињен18.новембра2009.године. Контрола је обухватила 13 радарских центара (РЦ), 2 оперативна
центраиметеролошкуопсерваторијунаКопаонику.Уфиналномизвештају сенаводидајена16објекатаРХМЗ-аидентификованопреко430антенскихуређаја,доксуупојединачнимизвештајимасадржанипрецизниподацисавишестотинафотографија291).
Контролоридословцебележеитодасунасвим местимаидентификовалиидругуврстукомункикационеопремекаоштосу„пријемно-предајнерадиостанице,рачунарскамрежасасерверима,модемиинеидентификовани електронски уређаји непознатих власника и нејасног порекла”.
Штанамовоговори?Говоринамдасабезбедоносногаспектаовајпроблем
нијенималозанемарљиви,уколикосеупорноигнорише,можепроизвести
озбиљнепоследицеподржавуиграђане.Озбиљностпроблемаможданајбоље илуструју појединачни извештаји о извршеним контролама радарскихцентара укојимасуприбележенисвинепознати„гости”.
Фантоми поред антена МУП-а и БИА
Даје„врагоднеошалу”видисеизскоросвакогпојединачногизвештајакојијесачинилатрочланакомисијаРХМЗ-а,аукомеседецидираноописујефактичностањенатерену.Такоје,примераради,уконтроли292) РЦ
„Шеховобрдо”(Ужице) комисијауочила33антене,одкојихсе11антена
налазиувласништвуРХМЗ-а,10антенаимаправниоснов,докпреосталих
288)
289)
290)
291)
292)
Исто.
Решење,бр.345-16,од6. 8.2009.
Извор:лист„Ало”,26.7.2010.
Извештај,бр.345-16/09-2,од18. 11.2009.
Извештај,бр.114-1-2332,2333и2334,од27.8.2009.
141
Pusto{ewe Srbije
12антенанемаправниоснов.АнтенеМУП-аиБИАсвакакоимајуправни
основ,алијекомисијауочиладасебезикаквогправногоснова уњиховој
непосреднојблизининалазиантенскиротатори3антенезаинтернеткоје
супостављененарадарскомторњу,акојесуприватновласништво.Контролорисуоткрилиирадо-аматерскеантенебезправногоснова којесуу
власништвупојединихрадникаРХМЗ-а.
Контрола293) уРЦ„Црниврх”(Бор) показалаједајеуупотребиукупно42антене.Одтогброја15антенасеналазиувласништвуРХМЗ-а,за
поставкучак23антененепостојиправниоснов,докзасвега4антенепостојиправниоснов.УовомРЦјевишеод10антенабезправногоснова,
каои8пратећихуређајапопут пријемника,напајањаибројила идентификованокаовласништво„Теленора”или„Мобтела”.За4антенеуРЦ„Црниврх”незнасекојевласник,односнокрајњикорисник,безобзиранато
штосеуњиховојнепосреднојблизининалазеиантенекојекористиМУП
Србије.
НасамојзградирадарскогторњаРХМЗ-а(Београд-Кошутњак) комисија294) јеуочила81антену,одчегаје61антенаувласништвуРХМЗ-а,16
антенајебезправногоснова,докза4антенепостојиправниоснов.Комисијајеоценила дасубесправнопостављенеантене„Телекома”,иинтернет
провајдера „Беотел нет” и „Верат”. Користећи инфраструктуру РХМЗ-а
овипровајдерисупоставилинадесетинетелекомуникационихуређајаи
опреме,штојепремаизвештајукомисијеучињенобезправногоснова.Да
стварбудегора,наистомобјекту,поредбесправнопостављенеопреме,налазисеителекомуникационаопремаМУП-аиВБА.
Шумадија „под присмотром”
Уконтроли295)
РЦ„Бешњаја”(Крагујевац) комисијаРХМЗ-а утврдила је постојање укупно 22 антене, од чега се 15 антена налази у поседу
РХМЗ-а,докза7постављенихантена непостојиправниоснов.Бесправне
суантенеинтернетпровајдераизКрагујевца,антенезаинтернетнепознатихкорисника,једнасекторскаантена,5разводихкутијаиједансвичза
дистрибуцијусигнала.Којевласниковихантенаиуређаја,контролоринисумоглидаутврдејертонијебилопознатониодговорнимлицамауРЦ
„Бешњаја”.У контроли296) РЦ„Букуља”(Аранђеловац) комисијајеуспеладапопишеукупно56антена,одчегајесвега12антенаувласништву
РХМЗ-а,докзапоставкупреостале44антененијеутврђенправниоснов.
На самом радарском торњу овог РЦ постављено је преко 20 антена без
правногоснова закојесепритом незнакоимјевласник,нитисезначему
служе.Некеодњихсузарадиосигнал,некесусекторскезамобилнутелефонију,некесузаинтернетсигнал,апојединеантенесаразличитимфрек293)
294)
295)
296)
142
Извештај,бр.114-1-2467, 2468и2469, од9.9.2009.
Извештај,бр.345-16,од01.10.-23.10.2009.
Извештај,бр.114-1-2467,2468,2469од10.9.2009.
Извештај,бр. 114-1-2332,2333и2334,од25. 8.2009.
Ivan Nini}
фенцијама усмеренесууразличитимправцима.УконтролиРЦ„Букуља”
контролорисутакођеуочилиинеколицинуантенскихстубовачијисувласнициикорисницинепознати.
„Паучина” од Фрушке горе до Ниша
ДарадинтернетпровајдерауСрбијинијесведенуграницелегалности,сведочиипримерконтроле297) РЦ„Краљевастолица”(Фрушкагора),гдејекомисијаРХМЗ-апописалаукупно18антена,одкојихје11антенаувласништвуРХМЗ-а.За7антенанијеутврђенправниоснов,алије
утврђено да је њихов власник познати интернет провајдер „Верат” и да
спорнеантенешаљуинтернетсигналуВојводинуиБоснуиХерцеговину.
Комисијајеприбележилаи дајеистиинтернетпровајдертакођепоставио
још14телекомуникационихуређајабезправногоснова.УРЦ„Самош”
(Ковачица) контролори298) супописали10антена,одкојихје7антенау
власништвуРХМЗ-а,докпреостале3антененемајуправниоснов.Заједнуантенусе незначијаје,нитисезначемуслужи,докпреостале2антенебезправногосновакористеинтернетпровајдери.
Уконтроли299) РЦ„Близоњскивис”(Ваљево) комисијајепописала15
антена,одкојихсу8антенаувласништвуРХМЗ-а,докзапоставкуикоришћењепреосталих7антенанепостојиправниоснов.Кориснициспорних
антенасу„Телеком”и„Југопетрол”,акојевласникикорисникједнеантенекојајеинсталираназапријеминтернетсигнала,нијепознато.Преманаводима из извештаја о контроли300) РЦ „Срње” (Крушевац) уочено је
укупно33антене,одкојихје9антенаувласништвуРХМЗ-а,апреостале
24антененемајуправниоснов.Овеантенејепоставиолокалниинтернет
провајдер, а власништво и намену једне антене комисија није могла да
утврди.Уконтроли301) РЦ„Радишићабрдо” (Сјеница)идентификованаје
21антена,одкојихје8антенаувласништву РХМЗ-а,докза13антена немаправногоснова.МеђутаквимасуантенеРТС-а,ТВБ92,интернетпровајдера„Беотел”идр.
УРЦ„Копаоник” комисија302) јепописала19антена,одкојихје6антенавласништвоРХМЗ-а,за6антенајеутврђенодаимајуправниоснов,
док је за преосталих 7 антена утврђено да не постоји правни основ. На
зградиметеоролошкестаницеуоченесу4антенезакојесенезнаучијем
сувласништвуичемуслуже.КомисијајезабележилаитодасеуРЦ„Копаоник” незнакокористиједанТВпредајник,једандигиталнисателитски
пријемник и један дигитални аудио-видео миксер. Стиче се утисак да је
можданајхаотичнијуситуацијукомисијаРХМЗ-аоткрила303) уРЦ„Каме297) Извештај,бр.114-1-2332,2333и2334,од24. 8.2009.
298) Извештај,бр.114-1-2332,2333и2334,од24. 8.2009.
299) Извештај,бр.114-1-2316,2317и2318,од18.8.2009.
300) Извештај,бр.114-1-2316,2317и2318,од19.8.2009.
301) Извештај,бр.114-1-2332,2333и2334,од28.8.2009.
302) Извештај,бр.114-1-2332,2333и2334,од28.8.2009.
303) Извештај,бр.114-1-2316,2317и2318,од19.8.2009.
143
Pusto{ewe Srbije
ничкивис”(Ниш) гдејепобројано укупно32антене.Одтогаје8антенау
власништвуРХМЗ-а,21антенанемаправниоснов,асвега3антенеимају
правниоснов.УовомРЦуочено јечак20антеназакоје нијебиломогуће
утврдитикосуњиховивласници,односнокорисници,нитијебиломогуће
утврдитињиховунамену.
Странци обилазе наше радарске центре
Збогчегајенемогућеутврдитикојевласникикорисниктелекомуникационеопремекојајепостављенабезикакведозволеибезправногоснова, а уз коришћење државне инфраструктуре? Према наводима комисије
РХМЗ-а радарскицентри нисуводилиписануевиденцијуолицимакојасу
постављалаиодржавалателекомуникационуопрему.Незнасеко,кадаи
збогчегајевршиомонтаже,поправке,инсталације,прегледеисервисуређајакојисупостављенинарадарскимстубовимаРХМЗ-аширомСрбије.
ИзузетакјесамозградаРХМЗ-анаКошутњаку,гдесусеуреднобележили
свиподациосвакојпосетииинтервенцији.Ауправоизтеевиденцијепроизилазиједанзанимљивподатак304) даје9.децембра2003.годинегосподин Аивестад Кјеил из предузећа „Нера” (Швајцарска) посетио простор
радарскогцентраРХМЗ-анаКошутњаку.Наиме,овостранолицејеупратњипредставника„Верата”наводно„извршилоодговарајућамерењанарадиосистему”итоузсагласносттадашњегдиректораРХМЗ-аЂорђаКардума.Међутим,уизвештајукомисијесененаводиокаквојврстимерења
јереч,нитисеовеома„интересантној”посетинаводенекепрецизнијеинформације.
КадајеречопосетамакојесувршенеудругимРЦширомСрбије,комисија је утврдила да је понекад евидентиран приступ радника РХМЗ-а,
илидаевиденција нијенивођена.ОвакавпропустнадлежнихуРХМЗ-ује
супротанупутствукојејејошаприла2003.годинедонеодиректоррепубличкеУправезазаједничке пословерепубличкихоргана, којеобавезуједа
сесвепосетеморајуевидентирати.Коликојеоватемаосетљива,најбоље
сведочиподатак305) којијекомисијидао шефРЦ„Бајша”уБачкојТополи
даједана19.јуна2009.годинеутомРЦборавиопредседникМађарскежупаније,алидањеговапосетанијеписменоевидентирана.Уизвештајукомисијесененаводеразлозизбогкојихједотични приступиоовомРЦизаштоњеговоименијеевидентирано.Међутим,евидентиранисуљудикоји
сумутомприликомправилидруштво,атосубили:МиланДацић,директорРХМЗ-а,МирољубМилутиновић,помоћникдиректораРХМЗ-а,ЂорђеКардум,ЗоранБабићиЈулијанаНађ,раднициРХМЗ-а.
Заташкавање фантома
Уфиналномизвештајуоизвршенојпровериинсталиранетелекомуникационеопреме,трочланакомисијанаводидасеписменимпутемобраћа304) Извештај,бр.345-16,од01.10-23.10.2009.
305) Извештај,бр.114-1-2332,2333и2334,од24.8.2009.
144
Ivan Nini}
ладиректоруРХМЗ-а сазахтевом306) дајојомогућипрегледдокументацијекојасеодносинакорисникеивласникецелокупнетелекомуникационе
опремекојајесмештенауобјектимаРХМЗ-а.Тражили суувидусвеоргиналнеспоразуме,уговоре,анексеуговора,одобрењаидозволенадлежних
органа,каоиувидурачунезаутрошенуиплаћенуелектричнуенергију,
али безуспешно. Овакво поступање, односно непоступање директора
РХМЗ-апозахтевукомисијеје контрадикторноисумњиво,собзиромнато
дајекомисијаформиранауправоњеговимрешењем307).Изсадржинерешењасевидидаједиректоркомисијиналожиода насвакомодобјеката
идентификујевласникеопремеибројинсталиранихтелекомуникационих
уређајаињиховунамену;утврдиосновпокомесетиуређајиналазенарадарскимцентрима;идауевиденцијипосетарадарскихцентарапровери
податкеоконтролиисправностиуређајаупоследњихгодинудана308).Међутим,кадајеутврђенодаевиденцијеопосетамарадарскимцентриманема,адаистовременопостојивишедесетинауређајазакојесенезнакоим
јекорисникивласник,ондаје радкомисијесаботирантакоштоимјеонемогућенприступдокументацијиРХМЗ-а.
Економска и безбедносна штета
Уколикосепажљивопосматрапитањесвихантенаителекомуникационихуређајакојису увласништвуРХМЗ-а,акојисупостављенинаобјектимадржавнихрадарскихцентараширомСрбије, јављасепроблемправнеиекономскеприроде.Проблемправнеприродејетајштоуизвештајима комисијеРХМЗ-адословцепишеданепостојиправниосновзаогроманбројуређајакојисупостављениналокацијамаконтролисанихрадарскихцентара.Речјеоуређајимакојекористеприватнефирме(интернет
провајдери,твирадиостанице,мобилнипровајдери итд.)иуређајимачијисувласници,односнокорисници непознати.ОдредбеЗаконаосредствимаусвојиниРепубликеСрбијепрописујуда„одавањунакоришћење,односноузакуп,непокретностикојекористедржавниорганииорганизацијеодлучујеВладаРепубликеСрбије”309).Истизаконпрописујеитодајеза
закључивањеипоништењеуговораокоришћењу,односнодавањуузакуп
државнихнепокретности,неопходнасагласностДирекцијезаимовинуРепубликеСрбије310).
Акојекомисијаустановилавишеод430телекомуникационихуређаја
којисупостављенинарадарскимцентримаРХМЗ-аширомСрбије,иако
306) Захтев,бр.345-16/09-1,од8.9.2009.
307) Свеизвештајејепотписала трочланакомисија усаставу: Предраг Танасковић,председник;
МиливојГавриловиБожоМарковић,чланови.
308) Решење,бр.345-16,од6. 8.2009.
309) Члан 8,ст.2ЗаконаосредствимаусвојиниРепубликеСрбије(Сл. гласникРС,бр.53/95,
3/96,54/96и32/97.ичл.62 Уредбе-41/2002-1).
310) Члан 8,ст.3ЗаконаосредствимаусвојиниРепубликеСрбије(Сл. гласникРС,бр.53/95,
3/96, 54/96и32/97.ичл.62Уредбе-41/2002-1).
145
Pusto{ewe Srbije
сеизузмууређајиРХМЗ-а,МУП-а,БИА,ВБАиВојскеСрбије311),намеће
сепитањеколикојеондауређајапостављеноускладусаважећимпрописимадржавеСрбије. Коликоуређајајепостављенобезикаквихуговора,
беззнањаВладе,МУП-а,БИАибезсагласностиДирекцијезаимовинуРепубликеСрбије?КоликуштетутрпибуџетРепубликеСрбијезбогнеплаћањазакупнинетрошковакоришћенадржавнихрадарскихцентара,аколику
штетутрпизбогфиктивнихуговораилинетржишнихценазакупнине312)?
СобзиромнатодајекомисијаутврдиладавећинаспорнетелекомуникационеопремекористиелектричнонапајањепрекобројилаРХМЗ-а,намећесепитањеколикосамотајцехмесечнокоштаграђанеСрбије!Семових
одговоракојисеодносенаправниифинансијскиаспект,сабезбедносног
аспектаВлада,МУПиБИАморалибидаодговоренафундаменталнопитање:Којевласникикорисникнепознатихтелекомуникационихуређаја
којибеззнањадржаве„висе”урадарскимцентримаширомСрбије?!Пре
негоштозаодговорнаовопитањебудеисувишекасно!
311) УређајиМУП-а,БИА,ВБАиВојске Србијесеизузимајујер се наведениморганимапредметни просторуступабезнадокнаде, сагласноодредбамаЗакона осредствимаусвојини
РепубликеСрбијеиодредбичлана12ЗаконаобуџетуРепубликеСрбије(Сл.гласник РС,
број106/05и108/05),којомјепрописано да„директниииндиректникорисницибуџетских
средстава којикористепословнипростор у државнојсвојиникорисникабуџета и уцелини
илиделимичносефинансирајусредствима буџета ипословнипростор у својиникорисникасредставабуџетааутономнихпокрајина,градоваиопштина,неплаћајузакупу2006.
години”,аштозаосталекорисникене важи.
312) Чланом17,тачка4 Законаојавнимприходимаијавнимрасходима(Сл.гласник РС,бр.
76/91...135/04),прописанајеобавезадржавнихорганаидругихустановадаубуџетРепубликеСрбијеуплате приходеостваренепоосновуиздавањаузакупнепокретностиудржавној својини.
146
Ivan Nini}
(27)
БИА и ДС уводе тоталитарну контролу
Новим Законом о електронским комуникацијама режимске службе
безбедностиће,безодлукесудскихоргана,добитиодрешенерукеда,под
изговором„превентивногспречавањанаступањапретњи побезбедност
РепубликеСрбије”,надзируинтернетителефонскисаобраћај.Надзираћесеи„бележити”којеуСрбијиисакимкомуницирао,прекокогапарата,уком интервалу,којомврстомвезеисакојелокацијеје комуникација
остварена.
* * *
ПредлогЗаконаоелектронскимкомуникацијама којијеВладаСрбије
утврдилаи(похитномпоступку)упутилапарламентунадаљеусвајање,а
којиразматраниусвојеннаседницидругогванредногзаседањаНародне
скупштинеРепубликеСрбије,29.јуна2010.године313),поприличнојеузбуркаојавностуСрбији.ПостандардимакојеЕУзахтева,предложенизаконналажесвимоператеримателефонијеиинтернетсаобраћајауСрбији,
да12месеци„задржавају”,односноскладиштеичувајусвеподаткекојисе
тичукомуникацијесвојихкорисника.Упрактичномсмислу,предложено
законскорешење(члан129)предвиђабележењеиелектронскоскладиштење податакакаоштосу:1)изворкомуникације;2)одредиштекомуникације;3)почетак,трајањеизавршетаккомуникације;4)врстакомуникације;
5)идентификацијатерминалнеопремекорисника;и6)идентификацијалокацијемобилнетерминалнеопремекорисника.Овозначидаће, апсолутно
свиподациокомуникацијимеђукорисницимаинтернетилителефонског
саобраћаја,уштаспадаСМС,факсиe-mailпреписка,битиуредно„нотирани”.Ауторизаконасучакотишлиикоракдаље,пасупрописалидаћесе
„бележити”иподацио„успостављенимпозивимакојинисуодговорени”.
Закон „скројен” по мери БИА
Информацијакојусупренелипојединимедији дасуспорнеодредбе
овогпредлогазаконаписалиуправољудиизБИА,азапотребеоперативногделовањаБИА,додатнојеузбуркалајавност.Наравно,БИАјенегира313) Сл.гласник РС,бр.45/10.
147
Pusto{ewe Srbije
ладајеучествовалауписањуспорнихрешењакојасупредложена,алије
потврдиладаједоставиламишљењенанацртпредлогазакона,наштакажу„имаправо”314).Акосесамопогледаодредбачлана128спорног закона,ондајејаснодаћеБИА,алиидругеслужбепопутВОА,ВБАиМУПа,иматидиректанприступ,тзв.„задржанимподацима”освимоблицима
електронскекомуникацијеграђана.Томодредбомјепрописанодајеоператердужанда„задржиподаткеоелектронскимкомуникацијама”,ито„за
потребеспровођењаистраге,откривањакривичнихделаивођењакривичногпоступка,ускладусазакономкојимсеуређујекривичнипоступак...”.
Међутим,уовојнормистојииследећареченица:„...изапотребезаштите
националнеијавнебезбедностиРепубликеСрбије,ускладусазаконима
којимасеуређујерадслужбибезбедностиРепубликеСрбијеирадоргана
унутрашњихпослова”.Овакофлексибилномправномнормом дајусеодрешенерукеслужбамабезбедности,усмислуда,безодлукеистражногсудије,могу„вршљати”кроз „складиштене”податкеоператера,којисеодносе
насвевидовеелектронскекомуникацијеграђанаСрбије.Дакле,затаконешто бићедовољнасамоодлукаруководиоцаслужбебезбедностиилируководиоцаодређенеслужбеМУП-аСрбије.
„Превентивно” шпијунирање
Дабистишала„страсти”оскандалозномПредлогу законаоелектронскимкомуникацијама,огласиласеиБИАсвојимсаопштењемзајавност.У
свомсаопштењунадлежниизБИА оцењујупојединемедијскенатписекао
„заменутеза”и„непознавањематеријеокојојјереч”.„Неманикаквихнових решења у Предлогу закона која би пружала већа овлашћења надлежниморганимаутомпогледуодпостојећих...одредбекојеуређујепитање
приступазадржаним,статистичкимподацимаоостваренимелектронским
комуникацијама,безувидаусадржајкомуникације,употпуностиподржавајупостојећиправнирежимуовојобласти(ЗаконоБИА,ЗаконоВБАи
ВОАиЗаконополицији)...”,објашњавајууБИА315).Уовојинституцији
тврдедасеувидуспорнеподаткеможеостваритипоизричитомналогуистражногсудије,алииу„превентивнесврхе,радиспречавањанаступања
претњипобезбедностРепубликеСрбије”.БИАпризнаједа,уовомдругом
случају,„позитивнеправненормепредвиђају,каодовољануслов одлуку
руководиоцаслужбебезбедности,односноМУП-а”.Дакле,подизговором
„превентиве”,директорБИАимадискреционоправо,односноодрешене
руке упогледуизборалица,чијаелектронскакомуникацијаћебитипредметоперативног„надзирања”.
Поступање БИА „на ивици” закона
Уколикосепогледадосадашњи оперативнирадБИА,веомајеинтересантно да директоровеслужбе,уместозаконскиховлашћења,каоизвора
материјалногправа,користинекаквепрописекојинемајуснагузакона,ау
314) Саопштењешефакабинетадиректора БИАЈованаСтојића,8. 6.2010.
315) Исто.
148
Ivan Nini}
шта се својевремено уверио и заштитник права грађана Саша Јанковић.
Наиме,Јанковићјеујануаруифебруару2010.године,сходносвојимовлашћењима,спровеопревентивнуконтролнупосетуБИА.„Увишеконтролисанихпредмета,уоченоједасерешењаоприменимеракојапотписује
директорАгенцијеупреамбулинепозивајуназакон,већнаподзаконскеи
необјављенепрописе”,указујеЈанковићусвомизвештају316).ОнјеруководствоБИАупозориодајепотребно„доследнопоштоватиопштеправно
правилодасамообјављениактимогубитиизворправа”:„Потребнојеза
свакипојединачниуправниактБИА(нпр.решење) идентификоватизаконскиосновзадоношењеинањегасепозиватиупреамбулиакта,уместона
подзаконскеипритомнеобјављенеакте”,стојиуизвештајуЈанковића317).
ОнјеутврдиоитодаБИАврши контролуинтернеткомуникацијенаоснову одлуке-наредбе коју одговарајући провајдер добија само на увид од
представникаБИА,азатимпоистојпоступа.Међутим,удругомслучају,
кадапостојетехничкиусловидаБИАконтролишеинтернеткомуникацију
непосреднопрекопровајдера,„тададатипровајдернемасазнањаотомеда
семераконтролеинтернетсаобраћајапојединачногкорисникапримењује”318). Свеовоуказујена чињеницудајеидосадашњирад БИА,унекуруку,био„проблематичан”инетранспарентан.
Шпијунирање руши Устав Србије
СобзиромнатодајеконтролисаоБИАидасесусреосапрактичним
начином рада и поступањем БИА, заштитник грађана Саша Јанковић је
јавностииграђанима указаодаактуелнирежимнамеравадаусвојизакон
опаснихнамера.Контролаподатакаотоме којеисакимкомуницирао,у
ком периоду,којомврстомвезеикојиапаратјекористио,сакојелокације
јекомуникацијавршена,премамишљењузаштитникаграђана,представља
одступање од уставног начела које штити приватност комуникација:
„Уставтакваодступањадозвољавасамонаосновуодлукесуда,азаконом
сенемогуснижаватиуставнегаранцијепоштовањаљудскихправаинема
оправдањазазаобилажењеуставниходредби,чакникадасепозиванаевропскуКонвенцијуозаштитиљудскихслобода”,упозориојеЈанковић319).
Осим Јанковића, на озбиљне, „намерне” или „случајне” аномалије у
предложеномзакону,указаојеиПовереникзаинформацијеодјавногзначајаизаштитуподатакаоличности,РодољубШабић:„Уовомзаконује
споранчлан130којимсеискључујеповереникизконтролеобраде,задржанихподатака´,односнотелефонскеикомуникацијемејлом.Уместотога
сенаводидајезаконтролузадужен,органнадлежанзазаштитутајнихподатака´.Акосетоусвоји,обрађивачиподатакаконтролисалибисамисебе”,изјавиојеШабић320).Међутим,премасаопштењукојејејавностипо316)
317)
318)
319)
320)
Извештај,бр.44-26/10,дел.бр.2016,16.2.2010.
Исто,стр. 12.
Исто,стр.11.
Саопштењезаштитникаграђана,бр.21-26/10,дел.бр.9265,8.6.2010.
Извор:лист„Прес”,9.6.2010.
149
Pusto{ewe Srbije
слатоизкабинетадиректораБИА,чинисекаодајеоваслужбапослала
ироничнупорукуШабићу:„Занеупућене,уРепублициСрбијипостојителонанационалномнивоу надлежнозанадзорнадспровођењемЗаконао
тајностиподатакаизовесеКанцеларијаСаветазанационалнубезбедност
изаштитутајнихподатака(видетиЗаконотајностиподатака)”,истакнуто
јеусаопштењуБИА321).Дакле,овимјеБИАуказаланатодабиконтролу
тзв.„задржанихподатака”окомуникацији,којисеобрађују,вршилотело
начијемчелујеникодругинегопредседникдржавеБорисТадић.
Тоталитаризам и бахатост ДС-а
Сааспектасвојиховлашћења заштитникправаграђанаСашаЈанковић
јеОдборузасаобраћајивезеСкупштинеСрбијеподнеодваамандмана,на
чланове128и130Предлогазаконаоелектронскимкомуникацијама.Првимамандманомјепредложиокорекцијуспорногрешења,усмислудасе
подацимаокомуникацијиграђанаможеприступитипоодлуцисуда,докје
другимамандманомпредложиода„контролор”обрадеподатакабудеискључивоповереникзаинформацијеодјавногзначајаизаштитуподатакао
личности.ВладајућавећинауСкупштиниСрбије јеприхватиласамодругиамандман,докјеаприори одбиладаприхватипрвиамандман.Уцелокупнојполемицикојаседанимаодвијалапредјавношћу,шефицапосланичкогклуба„ЗаевропскуСрбију”НадаКолунџија(ДС) нијеодолела,ада
нанајгрубљимогућиначиннеувредизаштитникаграђанаСашуЈанковића.ОнајеоптужилаЈанковићадаје„злонамеран”,јерје„поднеоамандман
којинијеускладусапроцедуром”:„Кадаидетеунекудржавнуинституцију,недатепортируподнесак,негогалепозаведете”-поручилајеиронично
Колунџија322).„Радимоноштомизаконналаже,аонатокоментарише”,одговориојеЈанковић,иоцениодајеКолунџијинкоментар„зажаљење”323).
Дакле,уколикоседобропогледасуштинапредложеногрешењауновомЗакону оелектронскимкомуникацијама,јасноједарежимБорисаТадића,апресвегаДемократскастранка,желидауспоставии„озакони”апсолутну,тоталитарнуконтролууСрбији. ОовомслучајуУставнисудРепубликеСрбијетребалобидадонесеконачнуодлуку,собзиромнатода
сузаштитникграђанаиповереникзаинформације крајемсептембра2010.
године,тојинституцијиподнелииницијативузаоценууставностиизаконитостичлана128 (став1и5)Законаоелектронскимкомуникацијама324).
Интервенција Уставног суда у претходном закону!
УСлужбеномгласникуРС,измесецајула2009.године,објављена је
одлукаУставногсудаСрбије опоништавањуодредбестава1члана55тадаважећегЗаконаотелекомуникацијама,којајебилапротивнаУставу,и
каотаквајеугрожавалаправонаприватносткомуникација325).Ставом1
321) СаопштењешефакабинетадиректораБИАЈованаСтојића,8. 6.2010.
322) Извор:агенцијаБета,9. 6.2010.
323) Извор: лист„Политика”,12.6.2010.
324) Саопштењезаштитникаграђана,30. 9.2010.
325) Извор:агенција„Бета”,13.7.2009.
150
Ivan Nini}
члана55 билојепрописанодасеуређајикојинарушавајуприватностиповерљивостпорукакојесепреносетелекомуникациониммрежаманемогу
користити„осимкадапостојисагласносткорисникаилиакосеовеактивностивршеускладусазакономилисудскимналогомиздатимускладуса
законом”.ПремаобразложењуУставногсуда,поништенаодредба нијебилаускладусаУставомРепубликеСрбије,јеротварамогућностдасекомуникацијаприслушкује„несамоускладусасудском одлуком,већибезналогасуда кадајетаквамогућностпрописанаовимилидругимзаконом”.
151
Pusto{ewe Srbije
(28)
Aгентура опасних намера
Врбовањеирегрутовањемладих„лавова”којибиускоријојбудућности,међутекпунолетнимвршњациматребалодаактивноучествујуу
лобирањузашто„мекшу”ибржуинтеграцијуСрбијеуНАТО,самоје
једнаодактивностикојеуБеоградуспроводиАЈЗАКфонд.Тусуипројекти„Праћењеруско-српскиходноса”иорганизовањетзв.„ШколереформесекторабезбедностиуСрбији”,аруководство АЈЗАКфондајепрењеговогоснивањапродефиловалокрозИнститутГ17,странкуГ17плус,као
инајвишефункцијеуМинистарствуодбране,ВладиСрбијеиСкупштини
Србије.
* * *
УзпрећутнуподршкуМинистарствапросветеРепубликеСрбије,односно режима Бориса Тадића, невладина организација АЈЗАК фонд
(„ISAC fund”) је 29. септембра 2009. године расписала јавни конкурс за
српскеђакеподназивом„СазнајтештајеНАТОуПрагуиБриселу”326).
Суштинаконкурсаједагрупаод10одабранихсредњошколацапроведедва
данауБриселуитриданауПрагу „наиспирањумозга”.Конкурс заову
„пакленудестинацију”биојеотворенсведо12.октобра,докјереализацијапетодневне„рекреативненаставеуседиштуНАТО”планираназапериодод23.до28.новембра2009.године.НакојиначинјеАЈЗАКфонд,као
НВО,успеодаоправдаизостанкеизшколе(петраднихдана)задесеторо
ђакакојисупутовалина„НАТОсеминар”,нијепознато,алитаквообећањејесаставни деоконкурса.Уколикосеизвршипажљиваанализауслова
конкурсаАЈЗАКфонда,лакосеможеизвестинизитекакоскандалозних
закључака који указују на то какве заправо „канџе звери” грабе српску
омладину.
НАТО „лови” младе српске мозгове!
Први и основни услов који је организатор-АЈЗАК фонд наметнуо за
учешћенаконкурсу,јесте дапретендентзапутовањеморадабуде„ученик
трећегиличетвртогразредасредњешколенатериторијиРепубликеСрби326) Конкурсиусловиконкурсаобјављенинавебсајту Ајзакфонда(www.isac-fund.org),29.9.
2009.
152
Ivan Nini}
је”.Састановиштаздравогразумаовајусловуказујенанеколиковеомаважнихчињеница.Прво,речјеодецикојасујошувекмалолетнаилиоднедавнопунолетна,односнодаимајуседамнаестиосамнаестгодина.Друго,
садецом,односносаомладиномоваквогузраста,најлакшејеманипулисатиуглобалистичкеиполитичкесврхе.Итреће, приликомселекциједесет
средњошколацајасноједаћеорганизаториводитирачунаоњиховомместуборавишта(становања)показујући натајначиндауврбовањубудућих
агенатаНАТОжелеравномернода„покрију”целокупнутериторијуРепубликеСрбије.
Уужиизборза„НАТОсеминар”ућиће15ђака(кандидата),одкојих
ће 10 ђака бити изабрано након обављеног усменог интервјуа у АЈЗАК
фонду.Стимувези,уконкурсусенаводидаћеорганизатор„покрититрошковедоласканаинтервјузаученикеизБеограда”.Штосетичеукупних
трошковакојећеизабраниђациимати,АЈЗАКфондобећавадаћетрошковедоласканаприпремнесастанкезапутовање,авионскекарте,смештај,
храну, као и трошкове у вези са активностима програма такође сносити
„организатор”.Остајеенигмакојезаправо„организатор”иизкојихстранихфондовасефинансираовај„НАТОсеминар”.
Штосетичекритеријума,организаторкажедаћеприликом„одабира
ученика”узетиуобзируспехушколи(врлодобарилиодличан),знањеенглескогјезика,додатнеактивности(дипломе,награде,признањаилисертификатеодшестогразредаосновнешколедоданас)иквалитетисадржај
писанограда(есеја).Штанамтоговори?
БриселиНАТО„лове”одличнеђакекојисуудруштвеномживотувећ
послесвоједесетегодинепоказализавиднерезултате,акојићепритому
свом есеју отворено пожелети да Србија буде члан НАТО-а. Тема самог
есејаперфиднонијеистакнутаујавномконкурсу,већје невидљивимсловиманаенглескомјезикузабашуренанакрајупријавногформуларазаучешћенаконкурсукојисеможенаћиназваничномвебсајтуАЈЗАКфонда.
ТакођаккојипретендуједапосетиНАТОуБриселу,мораса500-600речи
данапишеесејтакоштоћеодговоритинапитање: „Повашеммишљењу
каквесупредностиилинедостаци приступањаСрбијеНАТО-у?”
Даскандалбудејошвећи,упријавномформуларустојиинапомена:
„Оценаквалитетаисадржајаписаноградајеједанодглавнихкритеријума
успешности на конкурсу. Рад мора да садржи увод, разраду и закључак”327).Дакле,јасноједаорганизаториокупатор„испипава”мишљење
327) Исто.
153
Pusto{ewe Srbije
средњошколцакојећеевентуалноугоститиуБриселу,акаснијеиангажоватинатерену.
Шта се иза брда ваља?
Којисуциљевиисврхаједноговаквог„пројекта”усвомконкурсуна
најпластичнијипримероткривајуљуди изАЈЗАКфонда.Првициљје да
„доведу младе људе из Србије у непосредан контакт са једном од најважнијихвојно-политичкихинституцијанасвету,дајућиимопсежнообјашњењештајеНАТОикакофункционише”.Другициљје„демистификоватиНАТОиулогукојуиграуданашњемсвету”.Итрећициљје„пружитиинформацијукакоизаштојенеказемља,попутЧешкеРепублике,посталачланНАТО,штајемораладаучинидабипосталачланицаикојесу
позитивнеинегативнепоследицечланства”.
Сватрициљанамговоредајеречокласичном„НАТОсеминару”кроз
којићепроћисрпскиђаци,акојије„програмиран”такодаафирмацијом
„НАТОвредности”променисвестмладихљудиинатераихдаизсећања
избришу1999.годину.Агресортражидасезаборавистрадање2.500невинихцивиламеђукојимајебило89деце,каоирањавање12.500невиних
људи!Дакле,нашуомладинутребада„угости”онајистиНАТОкојијена
СРЈугославијутоком78данаагресијеизвршио2300ваздушнихударагађајући955објекаташиромземље.ТозначидасрпскиђацитребадазабораведајеНАТОса1.150борбенихавионалансираоблизу420.000пројектилаукупнемасе22.000тона,одчегајелансирано37.000касетнихбомби
са350.000касетнихпотпројектилатзв.„бомбица”328).ОвиподацисигурнонећебитипрезентованигостимаизСрбијејерјециљпосетеБрисела
усмеренискључивонаприпремускорашњеинтеграцијеСрбијеуНАТО.
Одговорнапитањезаштоћенашадецабашуовомтренуткупосетити
главништабНАТО-а,гдећеихсачекатипредавањеипрезентацијаофункционисањуовеорганизације,дајесаморганизатор.Наиме,људиизАЈЗАК
фондасматрајудајеидеалантренутакзаспровођењеспорногпројектајер,
од децембра 2006. године када је наша држава формално постала члан
Партнерствазамир„десилесусебитнепроменеусрпскојспољнојполитицикојесукаопоследицуималеисмањеннивоучешћаСрбијеупрограмуПартнерствозамир”.Дакле,овајпрљавипосао реализујесепод„фирмом”Партнерствозамир,алијесасвимјаснодасењеговасуштинаискључиво везује за припрему уласка Србије у НАТО, због чега је неопходно
обезбедитиштовећуподршкусрпскеомладине.
У АЈЗАКфондуотворенопоручујуда„утренуткукадасумногисуседиСрбијенесамочлановиПартнерствазамир,већипуноправничланови
НАТОсавеза,важнојенаставитисадебатомдалиСрбијатребадапостанепуноправничланНАТОсавезаидалибитобиопозитиванилинегативанкоракзаСрбију”.
328) Извор:Википедиа(sr.wikipedia.org).
154
Ivan Nini}
АЈЗАК фонд уводи Србију у НАТО
ЗаштојебашАЈЗАКфонд уБеоградупреузеонасебепосаоспровођењаконкурсаиселектовањађакакојићебитипослатина„НАТОсеминар”?
Одговорјекрајњеједноставануколикосеобјасникакваичијаагентураје
заправоЦентарзамеђународнеибезбедноснепослове,познатијикаоАЈЗАКфонд(„ISACfund”).Наиме,иакојеудржавнирегистаруписанкао
„независан,непрофитаниневладинфонд”,оваорганизацијајеспецифичнапомногочему.
Прво,иакојеАЈЗАКфонднастаотек2006. годне,његовапретечаје
Центарзапроучавањеодбранеибезбедностикојијебиооснован2002. годинеуоквиручувеногИнститутаГ17.Друго,циљевирадаАЈЗАКфонда
се,измеђуосталог,огледајуутомеда„доприносетрансформацијисрпског
друштванањеговомпутукаинтеграцијиуЕУиНАТО”,каоида„обучи
садашњеибудућетворцеполитикаиизвршиоцеполитика”.Треће,услуге
којепружаиинструментекојеусвомделовањукористиАЈЗАКфонд,огледајусепрвенственоу„образовањуиобуци(школе,семинари,радионице,
предавањапопозивуидр.)”.ПоредтогаоваНВО„истражујеиобјављује”,
спроводи„прилагођенециљнепројекте”,„подиженивојавнесвести(конференције, округли столови, панел дискусије, догађаји и др.)”, израђује
„политичкеанализе,препорукеипредлоге”ибависе„јавнимзаговарањем
(лобирањем),политичкимсаветовањем(консалтингом)ипаралелномдипломатијом(Second Track Diplomacy)”329).
Оноштопосебно„бодеочи”јестечињеницаданазваничномвебсајтуАЈЗАКфондастојидатаинституција„доприноси и служи преображају Србије на путу ка чланству у ЕУ и Евроатлантским институцијама”.
Притом из прецизно дефинисаних програмских циљева поменуте НВО
проистичеда,кадасекаже„Евроатлантскеинституције”,првенственосе
мислинаНАТО.Дакле,јасноједаоваагентуратребадаприпремијавно
мњењеуСрбијизаштобезболнијиулазакСрбијеуНАТО.ТоуједноијестепрећутнаполитикаактуелнеВладеСрбијеукојојкаопремијерфигурираМиркоЦветковић(ДС),асвеконце„вуче”БорисТадић(ДС).БезобзиранатоштојеНароднаскупштинаРСудецембру2007.годинеусвојилаДеклерацијуовојнојнеутралностиСрбије,системодбраненашедржавекојимруководиминистарДраганШутановац(ДС)јесвакимданомсве
ближиНАТОалијанси.
РазумљивоједазбогстрахаодгубиткагласоваубирачкомтелуДемократскастранкаиминистарШутановацнесмејулобистичкеНАТОактивностидареализујуиззваничнихдржавнихорганаиинституција.Утусврхукористисеневладинсектор,аштојеуаприлу2009.годинедиректнопотврдиоиминистарШутановац.Напитањеновинарке:„Штамитребада
урадимоупогледуНАТО-а?”,Шутановацјеодговорио:„Видите,став не
дефинише само Влада,став о томе треба да дефинишу и невладине орга329) Извор:официјелнивебсајтАјзакфонда(www.isac-fund.org).
155
Pusto{ewe Srbije
низације и медији,да се направи једна општа кампања да ли ћемо ми ићи
у правцу интеграција или не”330).
Дакле,уовојизјавиминистраШутановцанајбољесепрепознајеулогаилегитимитеткојуактуелнирежимпружаАЈЗАКфонду,кадајеречо
осмишљавањуиспровођењудржавнеполитикеусрпскомдруштвупрема
НАТО-у.Прематоме,можесерећидајепутовањесрпскихђакана„НАТО
семинар”самоједансегментдржавнеполитикережимаБорисаТадићакоју„сервисира”секторНВО.
Шпијунажа на првом месту
Поред циљева због којих је основан, начина на који функционише,
пројекатакојереализујеиљудикојеокупља,апсолутносвеактивностиАЈЗАКфондауказујунатодајеречосвојеврснојзападно-обавештајнојагентуривеомаопаснихнамераипретензија.
Стимувезипостоједвавеомаинтересантнапројектакојејеоваорганизацијареализовала,акојисуидаљеутоку.Речјеопројектимаподназивом:„Праћењеруско-српскиходноса”и„ШколареформесекторабезбедностиуСрбији”331).
ИзпрвогпројектасасвимјаснопроизилазидагаздеуБриселуиВашингтонунасвомстолужеледавиде(оперативне)периодичнеизвештаје,
анализеиматеријалекојипратесвевидоведржавнесарадњенарелацији
Русија-СрбијаиСрбија-Русија.ЗбогтогаједиректоровогпројектауАЈЗАКфондучовекса„посебнимискуством”,извесниЖаркоПетровић.Наиме,речјеокадрукојијестекаоискуствоуГрузијииАбхазијигдејебио
ангажованкаосаветникприОЕБС-уиУН.ПетровићјеуСрбијитакође
биоангажованнамногобројнимпројектимакојесуспроводиле„домаће”
НВОузменторствоифинансијскуподршкустранихНВО.
Штосетичедругогпројекта,онјесастановиштазаштитенационалногсуверенитетаибезбедностиитекакопроблематичанпонашудржаву,
јердубокозадиреуњенсистемислужбебезбедности.КоликојеоваактивностАЈЗАКфондаузеламаха,најбољесведочиреченицаизпрограматзв.
„ШколереформесекторабезбедностиуСрбији”:„ПредстојећаШкола,петодневниинтензивниобразовнипрограмзамладелидере,професионалце
ислужбеникеуобластибезбедности,данасјошувекчиниједнуоднајзначајнијихобразовнихиницијативазареформусекторабезбедностиуСрбији”332).
Заполазникеспорне„школе”АЈЗАКфондјечакрасписиваоиконкурсезадоделустипендијаштосамопотврђујеколикосументорисаЗапада
заинтересованидаинвестирајуусрпскеталентекојисунабилокојиначин,директноилииндиректноповезанисанашимсекторомбезбедности.
Безпотребедодатног објашњења,јаснојеочемујереч.
330) Извор:емисија„Кажипрст”,РадиоБ92,7.4.2009.
331) Извор:официјелнивебсајтАјзакфонда.
332) Исто.
156
Ivan Nini}
Агентура окупила Г17 дружину
Кадајеречо„дружини”којуусвојимредовимаокупљаАЈЗАКфонд,
ради се о идеолошки блиским људима који беспоговорно следе пут Вашингтона,Бриселаиевроатлантскихинтеграција.Њихов„минулирад”је
ускоријојпрошлостииспреплетенкаопауковамрежа.
Први„међуједнакима”којисеналазинафункцијиАЈЗАКфонда,јестечувениПавлеЈанковић.УјавностиЈанковићјепознатпотомештојеу
периодуодјула2004.докраја2005.годинебиоангажовануМинистарству
одбранеСЦГ.ОбављаојефункцијупомоћникаминистраодбранезаполитикуодбранеувремеминистровањаПрвославаДавинића(Г17плус).УресородбранедошаојеизСкупштинеСрбије,гдејеобављаофункцијусаветника за националну безбедност председника Скупштине Предрага
Марковића(Г17плус).ПретогаПавлеЈанковићјекаријеруизградиоуИнститутуГ17гдејеруководиоЦентромзапроучавање одбране и безбедности.СрпскимедијисуизносиливеомаинтересантнеподаткеоЈанковићу
данијеслужиовојску,дајесарађиваосаВилијамомВокером,каои дау
Министарствоодбранениједонеораднукњижицуилондонскудиплому.
НајинтересантнијимедијскинатписоЈанковићујесте дајесвојевремено
изаустралијскеамбасадеотпуштенподсумњомдајеизспоменутеинституцијеизносиоповерљивадокументазапотребеенглескеобавештајнеслужбе333).
Поред већ споменутог Жарка Петровића који је задужен за праћење
руско-српскиходноса,одјула2008.годинеуруководствуАЈЗАКфонда,
као„менаџерпројеката”седииизвесниНатанАлбахари.Речјеомладом
човекукојијеуаприлу2008.годинестекаодипломуФакултетаполитичкихнаукауКанади.СтажираојеукабинетупредседникаСкупштинеСрбије Предрага Марковића (Г17 плус) у периоду мај-јун 2005. године334).
Иначе,НатанјесинписцаДавидаАлбахаријакојијепознатпотомешто
јекрајем80-ихгодинаиницираопрвуформалнупетицијузалегализацију
марихуанеуЈугославији.
Генералнисекретарзадужензалогистику,финансијеиадминистрацијуАЈЗАКфондајеНиколаПетровић,човеккојијеод2003.до2005.годинебиоадминистраторОдборазаодбрануибезбедностГ17плус.Петровић
јепретогарадиоуИнститутуГ17,абиојеишефкабинетаПавлаЈанковићазавремеминистровањаПрвославаДавинића335).
ИчетвртифункционерАЈЗАКфондајеМиланПајевићкојипредседава„Међународнимсаветодавнимодбором”овеНВО.Пајевићјебиодиректор Института Г17, а касније функционер странке Г17 плус. Поред тога
обављаојеифункцијуглавногсаветниказаспољнуполитикуМирољуба
ЛабусауВладиСРЈиВладиСрбије336).ИнтересантноједаСаветодавни
333) Извор:лист„Гласјавности”,30.10.2005.
334) Извор:биографијасаофицијелногвебсајта Ајзакфонда.
335) Исто.
336) Исто.
157
Pusto{ewe Srbije
одборАЈЗАКфондаокупља19чланова,међукојимасузвучнаименаса
међународнеидомаћеполитичкесценеиљудиизНВОсектора.Аштау
основирадиичимесебавиова„екипа”,најбољеговоридефиницијакоју
сунаписалисамољудиуАЈЗАКфонду:„АЈЗАКфондслужи као ресурсна база за стране истраживаче који спроводе истраживања на терену,у вези са политичким,безбедносним и економским процесима у Србији и шире у Југоисточној Европи”.
158
Ivan Nini}
(29)
Скандалозно писмо Јелка Кацина
ФункционерЕвропскогпарламентаЈелкоКацинје,поредувредаипритисакакојенарачунСрбијеизносиусвојиммедијскимнаступима,пречетиримесеца,упутиосрпскимвластимаписмокојимјезахтеваодамусе
реферишу актуелни догађаји у Србији. Реформа правосуђа, проблеми у
Санџаку,случајБогољубаКарића,статусмедијаиспрегатајкунасарежимомуСрбији,представљајукључнетачкеинтересовањаи„забринутости”ЈелкаКацинаиЕвропскогпарламента.
* * *
Учестале и шизофрене изјаве које даје потпредседник Делегације
ЕвропскогпарламентазаЈугоисточнуЕвропуиизвестилацЕвропскогпарламентазаСрбијуЈелкоКацин,готоводасуприморалејавностиграђане
уСрбијидапостануимунинасвеувредеовог„србомрсца”.МржњаинетрпељивосткојуКацинперманентноиспољавапремаРепублициСрбији,у
супротностисусасвимначелима,деклерацијамаитзв.„вредностима”институцијекојамуједаламандатикојупредставља. ЈелкоКациндеградираирушисувереностРепубликеСрбије такоштокористисвакупогодну
приликудасеумешауунутрашњестваринашедржаве.Такво понашање
јепотврдиоинедавно кадајеповодомпрвобитнеодлукеСрбије данеприсуствуједоделиНобеловенаградезамир,упутиобујицукритикаипретњи:„НеманиједнеземљекандидатазачланствоуЕвропскојунијиилипотенцијалногкандидатакојанатакавначинманифестујесвојусервилнострекао је Кацин за Радио „Дојче веле” и додао: „То је доказ да о српској
спољнојполитицитребаобавитиправурасправу,несамоуСрбији,негои
уЕУ”337).
КациннештедикритикенарачунСрбије,нарочитокадајеупитању
темахапшењагенералаРаткаМиладића:„ОноштоБрамерцпоручује,јесте дајеСрбијасамасебинајвећиизазов.Кадабудеодлучиладасепокажеуправомсветлу,онаћетоипостићи.НикоживуЕвропивишеневерујеСрбијидаМладићанема.АкоганемауХагу,немагазбогСрбије”,ка337) Извор: портал„Дојчевеле”,7.12.2010.
159
Pusto{ewe Srbije
жеКацин338).Асамочетиридананаконовеизјаве,ЈелкоКацинјенарачунСрбијенаправионовигафукомејепоистоветиоуспехсрпскихтенисерасанеуспехомдржавеутрагањузахашкимоптуженицима:„Питамсе
какојеСрбијамогладаосвојиДејвискупутенису,начемујојискреночеститам,анеможедапронађеРаткаМладићаиГоранаХаџића.Тонеиде
једносдругим”,констатоваојеКацин339).Нетребазаборавитинињегово
учешће уписањутзв.РезолуцијеоСребреници,аштоједословцепотврдио:„Мисмописалитурезолуцијуикрајњуформулацијусмозавршили
тамоудецембру2008.годинекакобисествариправовременозавршиле
(...)”,откриојетадаЈелкоКацин340).
Подршка „про-европским снагама у Србији”
ПоредмедијскихизјаваЈелкаКацинаизкојихсевеомајасновидида
онусмерава,диригујеивластимауСрбијииздајенаредбезавођење„званичне”државнеполитике,отомепостојеиписанитрагови.Наиме,аутор
једошаоупосединтегралневерзијеписмакојејеКацин31.августа2010.
године упутионаадресуминистраполицијеРепубликеСрбијеИвицеДачићаиминистаркеправдеСнежанеМаловић341).
НасамомпочеткусвогобраћањавластимауСрбији,Кацинкажедаби
„желеодаблаговременоскренепажњунанекаконкретнаиактуелнапитањаокојимаћесеводитидискусија”ито„насастанкуИнтерпарламентарногодбораНароднескупштинеСрбијеиЕвропскогпарламентакојитреба
дасеодржи4.и5.октобрауБеограду”.„Желећидазакључцисастанкабудуколикојетогодмогућепозитивнији,продуктивнијиисвестраномотивишући,искористиобиховуприликудакаоизвестилацзаСрбијуукажем
дапитањареформеправосуђа,борбепротиворганизованогкриминала,ситуацијеуСанџакуиизласкаизтренутнеекономскекризезахтевајусвеобухватнедоговоре”,пишеКацинидодаје:„Сматрамдабијасниодговории
објашњењаонапреткуомогућилибољураднуатмосферуиквалитетније
резултатезаседања”.ОнподсећадауЕвропскојунији„савеликиминтересомиочекивањимапратеразвојдруштваинапредаккојипроевропскаСрбијапостижеунапоримадаунапредисвестранусарадњусаЕУ”.
ДаљеусвомписмуЈелкоКацинобећаваподршкурежимууСрбији:
„Уевропскомпарламентужелимодасаконкретниминицијативамаипрепорукама искрено подржимо све проевропске снаге у Србији, убрзамо
прилагођавањеинеопходнепромене какобиСрбијапобољшаладинамику
иквалитетприближавањауЕУ”,истичеКацин.Оннаглашавадасе„пратеианализирајусвеинформације”којеСрбија„редовнодоставља”,теда
сесапосебномпажњомпрате„резултатикојисепостижуустварањуправнедржаве,реформиправосуђа,борбипротиворганизованогкриминалаи
338)
339)
340)
341)
160
Извор:агенција „Бета”,3.12.2010.
Извор:лист„Политика”,7.12.2010.
Извор:емисија„Кажипрст”РТВБ92,18.3.2010.
Копија писма званично затраженаидобијенаизМинистарстваправде.
Ivan Nini}
корупције”, као и конкретна, „успешна међународна сарадња” на овим
подручјима,урегионуишире.Позивајућисенапотребу„континуираног
иквалитетногдијалогаизмеђуЕвропскогпарламентаиНароднескупштинеСрбије”,Кацинпредлаже„некаодкључнихпитањакојаћезахтеватизаједничкупажњу”,тесвојпредлог дефинишеупеттачака.
Да се положе рачуни о реизбору судија
НапрвомместуКацинистичепроблематикуреформеправосуђаСрбије, вршећипритисакнаСрбијудасетајпроцес упунојмеринаставии
даседелегацијиЕвропскогпарламентапружесварелевантнеинформацијевезанезатутему:
„Актуелнинапоридасереформаправосуђауспешнонастави,морају
добити јасну подршку свих државних органа. Реизбор судија и напори
ДруштвасудијаСрбиједасенекиаспектиреизборапоништесупроузроковалимногеконтроверзеупротеклихгодинудана.Пунавладавинаправа
јеједанодосновнихпредусловакојесвеземљекојетежечланствууЕУ
морају да испуне. Механизми који стоје на располагању функционалној
правнојдржависутакођеједноефикасносредствокојимсеможестатина
путкорупцијииорганизованомкриминалу.ИзовихразлогареформаправосуђајебилаиосталауфокусупажњесвихинституцијаЕУкојепрате
развојСрбијеињеннапредаккаЕУ.Досадашњиуспесинаовомпољуморајубитиодржани,продубљениипроширенинасвеаспектефункционисањаправосуђа.Најновијавестдајепреко650неизабранихсудијапрешло
уједнуопозиционупартијуговореоизвеснојфрагилностиреформеиполитичкимимпликацијама.ДелегацијаЕПочекуједаћедобитисвеактуелнеирелевантнеинформацијевезанезаовутему.Обезбеђивањемусловаза
успешаннаставаковеважнереформеморабитиполитичкиприоритети
НароднеСкупштине”,пишеЈелкоКацин.
Проблем Санџак из фокуса Кацина
ДругатачкауписмуЈелкаКацина односисенадешавањауСанџаку,
теутомконтекстуКацинупозораварежимуСрбијидајеречодискриминацијибошњачкенационалнемањинеиперфиднозаговаратезудецентрализацијекаомогућерешење:
„Наосновуинформацијакојеобјављујувашимедијиможеседоћидо
закључкадасеујавностипојављујесвевишенегативнихвестиоприликамаиразвојунегативнеатмосфереуСанџакуиуодносупремаСанџаку.Недостатакодговарајућегдијалога,поверења,међусобногпоштовањаодносно игнорисања, како стање називају неки коментатори, отвара многа
(не)потребна питања о ширини дискриминације етничке/их и верске/их
мањине/а.Децентрализацијакаопроцесдемократизацијеиубрзаногразвојанудиправасредствазаостваривањебољихматеријалнихпредуслова
засвестраниразвојмањеразвијенихподручја.УверенсамдауСрбијипостојиискренаиширокаполитичкажеља,спремност, потребапаивољаза
побољшањеипревазилажење садашњеситуације.Увремекадасуоства161
Pusto{ewe Srbije
реневелике,квалитетнеипозитивнепроменеуодносимаизмеђуБиХи
Србије,назадовањаквантитетаиквалитетаодносасаБошњацимаунутар
СрбијекварипозитивнусликуСрбије”,оцењујеЈелкоКацин.
Случај Карић и статус медија у Србији
Утрећојтачкисвогписма известилацевропскогпарламентазаСрбијуЈелкоКацинобавештававластиуСрбијидајеодстранеадвокатскогтимаБогољубаКарића„званичнообавештеноконкретнимактивностимакоје,поњима,идунаштетупоштовањаљудскихправагосподинаБогољуба
Карићаињеговепородице”.УтомконтекстуКацинцитиранадесетине
одредабаизразличитихмеђународнихконвенција,пактоваидеклерација
ољудскимиграђанскимправимаислободама,накојисусепозвалиКарићевиадвокати.Дакле,безобзираштоЈелкоКацинусвомписмунијезаузеоексплицитниставпопитањуслучајаБогољубаКарића,индикативноје
дасеуконкретномслучајумешауунутрашњествариСрбијекојесуван
ингеренцијањеговогмандата,мандатаЕПиЕУ342).
У четвртојтачкиписмаупућеногвластимаСрбије,ЈелкоКацинизносизабринутостзастањеумедијскојсфериСрбијеибезбедностновинара,
алиназагонетанинедореченначинизражаваисумњуунезависностпојединихмедија:
„Питањедокогстепенајепостигнутаслободемедијајеједанодкључнихпоказатељаколикојенеказемљанапредовалаууспостављањуфункционалнеиотворенедемократије.Скорашњинападиипретњепојединим
новинарима(ДејанАнастасијевић,БранкицаСтанковић,ТеофилПанчић,
итд.)говореотомедаунекимслучајевимаинајосновнијабезбедностове
професијејошнијеосигурана.Сдругестране,потребнајеицеловитарасправа осамосталностиинезависностинекихмедија.Информацијеизкруговакојисублискинекимминистарствимаилитужилаштвунакојесемедијипозивају,аодкојихсетеинституцијејавнонедистанцирају,постављају сасвим легитимна питања о независности или професионалности
тихоргана”,упозораваЈелкоКацин.
Спрега режима и тајкуна (монополиста)
Упетојиуједнопоследњојтачкиписма,безнавођењаименапојединаца,ЈелкоКацинуказујевластимауСрбијинааферезакојејепознатода
суглавниактеритајкуни МирославМишковић,МиланБекоиСтанкоСуботић.Изњеговихречисестичеутисакдаевропскиистраниинвеститори
немајудовољноповерењауСрбију,управозбогспрегечелнихљудирежимаБорисаТадићасатајкунима:
„Стратегијаизласкаизактуелнеекономскекризепредстављаједанод
најважнијихпрограмасадашњеибудућихвладаРепубликеСрбије.Уско
повезаносаовомтемомсуипитањаодносаиспрегавеликихпривредни342) Ј. Кацин јавноје обелоданиодасекодвласти уСрбијизаложио зазаштитуправаБ.Карића
идазато„нијеузеоновац”(Извор:лист „Ало”,16.10.2010.).
162
Ivan Nini}
касадржавнимструктурама,монополиуекономијииодносвисокихдржавнихфункционерапремастранимидомаћиминвеститорима.Афереоко
приватизацијенпр.¢Вечерњихновости¢ и¢WAZ-а¢,каоиокопродајеланца
¢Maxi¢ недоприносеповерењуевропскихистранихинвеститорауСрбију”,упозораваЈелкоКацин.
Дакле,безобзиранаделимичнутачностпојединихконстатацијаизписмаЈелкаКацина,којиобјективнопредстављајупроблемеудруштвеноји
економској сфери Србије, суштина спорног писма има сасвим друге димензије. Ово писмо заправо показује колики утицај имају институције и
појединциЕУкадајеречокреирањузначајнихдогађајауСрбији,дезинтеграцијиСрбијеиуступцимакојережимморадаучинистранимменторима.Збоговаквогмешањаиутицајауунутрашњуполитикуземље,стичесезакључакдаРепубликаСрбијасасвимизвесногубисвојудржавнусувереност.Азаштосеточини?Затоштоодтемакоје намећузваничници
ЕУпопутЈелкаКацина,зависинедостижнипутСрбијеуЕУ.ТосесвакаконајбољевидиизпоследњереченицеКациновогписмаукоместојидасу
претходне теме истакнуте у жељи да се припреме што бољи услови за
„усвајање што је могуће позитивнијег извештаја о напретку Србије” у
Европскомпарламенту343).
343) ЕУјачапритиске навласт у Србијиобично уочи усвајањагодишњегизвештајаонапретку
Србије.
163
Pusto{ewe Srbije
(30)
Прст у око Русији
РежимБорисаТадићапокушаојеоктобра2010.годинеперфиднода
прикријеписмоипозивБорисаГризлова,којимседелегацијасрпскогпарламентапозивада учествује урадуПарламентарнескупштинеОДКБ-ау
СанктПетербургу.СобзиромнатодасуМићуновићиКолунџијаосујећениутомпокушају,ДСјеигнорисалапозивОДКБ-апатакоуСанктПетербург нијепослаласвогпредставника.Нијенималослучајно шторежим,подутицајемСАД,ЕУиНАТО-а,удаљаваСрбијуодРусијеитобаш
умоментукадаОДКБнудистатуспосматрачаСрбијиутојодбрамбенојорганизацији
* * *
ДавластуСрбији,односнорежимкојипредводеДемократскастранкаиБорисТадић,чинисведа,подиктатусвојихментораизЕУ,САД,и
НАТО-а,удаљеСрбијуодРусије,сведочискандалкојијеуоктобру2010.
годиненастаоуНароднојскупштиниРепубликеСрбије.Наиме,режимје
покушао да игнорише и прикрије чињеницу да је председница Народне
скупштинеСлавицаЂукићДејановићпримилаписмоизСанктПетербурга,итоодПарламентарнескупштинеОрганизациједоговораоколективнојбезбедности(ОДКБ).Спорнописмодатираод21.септембра2010.године и потписао га је председник Думе Руске Федерације и председник
СкупштинеОДКБ-агосподинБорисГрзлов344).ПремаинформацијамакојепоседујеСрпскарадикалнастранка,писмојепредседниципарламента
уручиоличнопотпредседникДумеРускеФедерацијегосподинАлександарБабаков приликомзваничнепосетепарламентуРепубликеСрбије.
Изсадржиненаведеногписма упрвојреченицисвогобраћања,господинГризловинформишепредседницуНароднескупштинеРепубликеСрбиједаје„једанодбитнихправацаделатностиПарламентарнескупштине
ОДКБ-аразвојсарадњесамеђународнимпарламентарниморганизацијама
искупштинамадржаваусфериосигурањабезбедности”.Такође,првичовекДумеРускеФедерацијеоткриваподатакдасунаадресуОДКБ-асти344) Писмоноси службениброј:1247/77,од21. 9.2010.
164
Ivan Nini}
глаписмаодпарламентарнихстранакаитоСрпскенапреднестранке,СрпскерадикалнестранкеиДемократскестранкеСрбије,којесу„потврдиле
спремностдауспоставесарадњусаПарламентарномскупштиномОДКБа”.
Унаредномпасусуписма ГризловсеобраћапредседнициСкупштине
Србијеследећимречима:„Радидаљегјачањасарадњеизмеђускупштине
државачланицаОДКБ-аиНароднескупштинеРепубликеСрбијепозивамоВасипосланикеНароднеСкупштинедаузметеучешћеиодржитеговорнапленарнојседнициПарламентарнескупштинеОДКБ-а,којаћебитиодржана27.октобра2010.годинеуСанктПетербургууТаврическом
дворцу”.Узписмо господинБорисГризловјеприложиопланодржавања
манифестације Парламентарне скупштине ОДКБ-а, као и нацрт дневног
редачетвртепленарнеседницеПарламентарнескупштинеОДКБ-а.Упоследњој реченици писма господин Гризлов је, између осталог, замолио
председницуСкупштинеСрбиједаосвојојодлуциобавестисекретаријат
ПарламентарнескупштинеОДКБ-аиутусврхуназначиотелефониадресуОДКБ-ауСанктПетербургу.
ДС саботира сарадњу Србије са ОДКБ
Уместодасвепарламентарнестранкеишефовипосланичкихгрупау
СкупштиниРепубликеСрбијебудуобавештениосадржиниписма,односно званичном позиву господина Бориса Гризлова, руководство српског
парламентатонијеучинилосведоковајмеђународнискандалниједоспео
умедије.Збогчегатонијеблаговременоучињено?Дализбогтогашто
председница српског парламента Славица Ђукић Дејановић то намерно
нијехтелаили нијесмеладаучини?РадиобјективногинформисањадомаћеимеђународнејавностииграђанаСрбијетребасаопштитиискључиво
истину,аистинаједапредседницапарламентатонијесмеладаучини.Наиме,јавнајетајнадасуСлавициЂукићДејановићупотпуности„везане
руке”кадајеречомеђународнојпарламентарнојсарадњииспољно-политичкимактивностимаНароднескупштинеРепубликеСрбије.
Стимувезисвеконце„вуку”искључивофункционериДемократске
странке,председникпарламентарногОдборазаиностранепословеДрагољубМићуновићишефицапосланичкогклуба„ЗаевропскуСрбију”Нада
Колунџија. Тандем „демократа” Мићуновић-Колунџија режирају парламентарнусарадњунамеђународномплану,одређујусаставепарламентарнихделегацијаи,искључивопостраначкојприпадности,жигошуподобне
инеподобненароднепосланике.Некадасвојеодлукеформално„провуку”
крозОдборзаиностранепословеНароднескупштинеРепубликеСрбије,у
коме режимБорисаТадићасвакакоимавећинугласова,аувећинислучајевапојединиодлукедоноселично,безформалнеобавезеконсултацијаса
члановимаОдбора.
Своју самовољу, диктатуру и партијско кројење спољно-политичке
парламентарнесарадње,„демократе”ДрагољубМићуновићиНадаКолун165
Pusto{ewe Srbije
џијапокушалисудаспроведууделоиуслучајуписма,односнопозива
председника Думе Руске Федерације и председника Скупштине ОДКБ-а
господина Бориса Гризлова. Заправо, након што је председница српског
парламентапримиласпорнописмо,МићуновићиКолунџијасупартијски
идиктаторски,помериДемократскестранке,повуклинајсрамнијимогући
потез.Дакле,беззаседањапарламентарногОдборазаиностранепослове,
ДрагољубМићуновић345) јепрвобитнодонеоодлукуда наПарламентарнојскупштиниОДКБ-ауСанктПетербургу самоНадаКолунџијапредстављаНароднускупштинуРепубликеСрбије.Адаскандалбудевећи,Нада
Колунџијасеуопштеније појавилауСанктПетербургу.
За ДС не постоји ОДКБ већ само НАТО
Да се у Народној скупштини Републике Србије перфидно прикрива
писмоипозивгосподинаБорисаГризлова,уконтактимасаљудимаизАмбасадеРускеФедерацијеуБеограду,сазналисушефовипосланичкихгрупаСрпскерадикалнестранкеиДемократскестранкеСрбије,ДраганТодоровићиМилошАлигрудић.Онисузаправодошлидокопијеспорног писма,накончегасеАлигрудић22.октобра2010.године писменообратио
председницисрпскогпарламента. АлигрудићјеизразионегодовањеикритикунарачунДрагољубаМићуновића,којијесамосталнодонеоодлукуда
НадаКолунџијабудепредставникпарламентаРепубликеСрбијеуСанкт
Петербургу.ТојеприморалорежимБорисаТадића,односноДемократску
странкудапредседниципарламентаСлавициЂукићДејановићнакнадно
да „зелено светло” да формира нову делегацију за пут у Сан Петербург,
штојеонапрактичноиучинила.Међутим,диктаторскирежимБорисаТадићајеуновојпарламентарнојделегацијиускратиоместозапредставникаДемократскестранкеСрбије,којијебиопринуђендаотпутујеурежији
странке,анепарламента.
Посебно је упечатљив податак да на заседање Парламентарне скупштине ОДКБ у Санкт Петербург, у оквиру парламентарне делегације из
Србије,нијеотпутоваоникоизвладајућеДемократскестранкеБорисаТадића.ПотпредседникСрпскерадикалнестранкеДраганТодоровић,којије
присуствоваоПарламентарнојскупштиниОДКБ-ауСанктПетербургу, објашњавазаштоДемокркатскастранкарадинатомедамаргинализујезначај,улогуимоћОДКБ-а:
„СамачињеницадасупредставнициДемократскестранке насвемогућеначинепокушалидаприкријуписмои позивгосподинаБорисаГрзлова какоделегацијасрпскогпарламентанебиприсуствовалаПарламентарнојскупштиниОДКБ-а,довољноговори.Топресвегаговориоогромном
страхуДемократскестранкекадајеупитањупозивзасарадњусаОДКБ.
ЗаДемократскустранкуОДКБнепостоји,већпостојисамоиискључиво
НАТО.АчемутоликистрахакосезнадајеОДКБверификованаодстра345) Д. Мићуновић (ДС) наконпарламентарнихизбораумају2008.годинеизабранје нафункцијупредседника Одборазаиностранепослове СкупштинеСрбије.
166
Ivan Nini}
неУједињенихнација,усмислудајеизмеђуОДКБиУНпотписаназваничнаДеклерацијаосарадњи?СвојимпоступцимаДемократскастранка
већдужевремерадинатомедапотпуноизолујеСрбијуодРусије,идатакограђанимаСрбије представиНАТОкаојединиизлазиалтернативуза
стратешко војнопартнерство.СдругестранеОДКБјесуштинскиједина
алтернативаНАТО-у”каже ДраганТодоровић346).
ОДКБ нуди статус посматрача Србији
ИгнорисањепостојањаОДКБ-аимаргинализацијазваничнихпозива
засарадњуиближеупознавањесатоморганизацијом,свакакоуказујена
чињеницу да режим у Србији буквално гура прст у око Русији, од које
истовременоочекујупомоћпопитањуконачногрешењастатусаКосоваи
Метохије.ТакођесестичеутисакдарежимуСрбијинесмедауспостави
тешњусарадњусаОДКБзбогсвојихментораизЕУиСАД,којиСрбију,
преиликасније,видекаочланицуНАТО-а.Сдругестране,ОДКБкаопротивтежаНАТО-уактивнорадинатомедаповећабројчланица -држава.На
скупу ПарламентарнескупштинеОДКБ-акојиодржануСанктПетербургу,присуствовалисуипредставнициУкрајине.УколикоседогодидаУкрајинапостанечланицаОДКБ-а,претензијеНАТО-ададођедограницеРускеФедерацијебилебиосујећене.У истојситуацијипопутУкрајине налазисеиРепубликаСрбија.УколикобисенабилокојиначинСрбијаукључилаурадОДКБ-а,виталнициљевиНАТО-абитакођебилиосујећени,а
тојеоноштоДемократскастранкаирежимБорисаТадићанесмејудадопусте.
ЧињеницадаОДКБнудистатуспосматрачаСрбијиутојодбрамбеној
организацији, попут статуса какав наша држава има у Парламентарној
скупштиниНАТО-а,додатноплашипрозападнирежимуСрбији.ПотпредседникСрпскерадикалнестранкеДраганТодоровићпотврђуједаћерадикалиуНароднојскупштиниРепубликеСрбијиучинитисведасетаиницијативаформализује:
„ПонудадаСрбијадобијестатуспосматрачајеизузетнодобарпријатељскигестОДКБ-а.ПарламентарнаделегацијаизСрбијебинатајначин,
зарелативнократковреме,билауприлицидаобјективносагледасвечињеницеидасеувериусвепредности сарадњесаОДКБ.Српскарадикалнастранкаћепотомпитањууложитидостатруда,јерсмомизаговорници
идеједаСрбијапостанечланицаОДКБ-а.Микаостранкаимамоодлучну
сарадњусаљудимаизОДКБ-а,међутим,овдејеречомеђународнојорганизацијикојапревазилазистраначкеоквиреикојасетичедржавнеинационалнеполитике.Збогтогаћемоврлобрзоимативидљиверезултатедали
ћережимуСкупштиниСрбијеприхватитииницијативузасарадњуСрбијесаОДКБилине.Санашетачкегледишта,акорежимжелидапокажеискренуборбузаочувањеКосоваиМетохије,немаразлогадасетаконешто
346) Извор:лист„ВеликаСрбија”,бр. 3422,новембар2010.
167
Pusto{ewe Srbije
недогоди.ОДКБперфектнофункционише,залажесезатериторијаниинтегритетдржава,развијањедијалога имирнорешавањеконфликата,апритомсвакадржавачланицаОДКБ-ајеапсолутноравноправна”,закључује
ДраганТодоровић347).
Крај игнорисању руске помоћи и дипломатије
Уинтервјуудатомлисту„Данас”почеткомоктобра2010.године потпредседник Думе Руске Федерације Александар Бабаков упозорио је да
САДиЕУвишениочему,патакониопитањуКосоваиМетхохије,немогурасправљатибезРусије348).НапитањеновинарадалисматрадајеМосква„нанекиначинискљученаиздаљихпреговораБеоградаиПриштине,
будућидасусеСАДиЕУактивноукључилеупроцес”,Бабаковкаже:„У
политицинесмешдабудешповређен.Игнорисањурускепомоћиируске
дипломатијеускороћедоћикрај.УчествоваосамуразноразнимдискусијамакојимасуприсуствовалиипредставнициСАДиЕУ,изакључакједа
севишениочемунеможерасправљатибезРускеФедерације.Будућност
ЕвропенеможесезамислитибезсарадњесМосквом.”
НапитањеновинарадалитозначидаћесеРусијаактивноукључити
упреговореБеоградаиПриштине,Бабаковјеодговорио:„(...)Нормалноје
штосеотојтемирасправљауразличитимструктурама,уЕУ,САД,НАТО,
алиРусијаизражавабригуинезадовољствоштосеправедоговориоконекихстварибезње”.
347) Исто.
348) Извор:лист„Данас”,5.10.2010.
168
Ivan Nini}
(31)
Кампања „НАТО нема алтернативу”
АкосеимаувидудасуудосадашњимконференцијамаНВОМеђународни институтзабезбедност широмСрбијеучествовалипредставници
појединихпарламентарнихстранакаизваничнициМинистарстваодбранеРепубликеСрбије,ондајејаснодаактуелнирежимпрећутноподржавасвеактивностиМИБ-аитандемаДрагаш -Драгишић.Нетребабити
превише мудар да би се дошло до закључка да за сада Демократској
странциистранкамакојечинеВладуСрбијенијеуинтересудајавноиступесачврстимставомдаСрбијатребадаприступиНАТО-у.
* * *
У септембру 2010. године народни посланици у Скупштини Србије,
којисуистовременочлановискупштинскогОдборазаодбрануибезбедност,добилисувеомаинтересантнупошту.Речјеописмукојејебезпотписа послато из београдске канцеларије НВО Међународни институт за
безбедност (МИБ) 349),аизсамесадржинеписмасе можезакључитишта
јенамерањеговихаутора.Узписмо,посланицимајепослатаимала,плава
значкауобликуштитасаамблемомНАТО-аичетири„С”. Ауториписма
напочеткусвогобраћањапосланицима кажудаМеђународниинститутза
безбедност„настављасаактивностиманапољупромоцијесистемаколективнебезбедностиуСрбији”.„Нашамисијајестедаупознамојавностса
свимпредностимакојебидржаваималауласкомутакавсистемиистовремено грађанима представимо активности, вредности на најразумљивији
начин”,наводисеуписму.Ауториистичудајењиховакампања„ПромоцијаколективнебезбедностиуСрбији -повратакстаримсавезницима”препознатакао„националниоквирзадебатуоодносимаСрбијеиНАТО-а”.
Ауториписмадаљеоткривајудасудосада„посетилипетградовау
Србији,сапрекополамилионастановника”,дасу„емитоваликонференцијеуударномтерминунанационалнимфреквенцијама”,идајетеконференције„виделовишеоддвамилионаграђана”.„Унамериданаправимо
349) МИБ су1981.годинеосновалеземљесталнечланицеСаветабезбедности,каоиХоландија,
БелгијаиНемачка,докјеканцеларијауБеоградусарадомпочела2005.године.
169
Pusto{ewe Srbije
јошједанкоракнапредунашојмисији,израдилисмо100.000значакакоје
имајусимболикунашекампање”,откривасеуписму. Такођеуписмусе
објашњавадаје„логооригиналнаидејаМИБ-а”,дасењиме„репрезентујенашамисија:евроатлантскеинтеграцијеСрбије”,даједео„нашенационалнекампање”ида„симболизујеспремностСрбиједасепоновоујединисастаримсавезницимаитакоповратисвојуулогуубезбедноснимпроцесимауЕвропи”.Ауториписманавеомаспецифичанначинобјашњавајузбогчегаселогоовекампањесастојииздвасимбола–НАТОштитаи
српскогамблемакојисимболизујутрадиционалнислоган:„СамослогаСрбинаспасава”.„Онобјашњавајединствоовеорганизацијеињенихчланица
сасрпскомтрадицијомикарактеромСрба”,истичуњеговикреаториизакључују:„Миверујемоданашаземљатребадасевратитамогдеприпада”.
Извођачи „НАТО радова” у Србији
Безобзиранатоштосеисподтекстаспорногписманикоформално
нијепотписао,заједносњимиНАТОзначком,посланицимасудостављенеидвевизиткарте.НаједнојвизиткартијеистакнутоимеОрханаДрагаша,анадругојимедрЗоранаДрагишића.Првијепотписанкаодиректор,адругикаопрограмскидиректорМеђународногинститутазабезбедност(МИБ).ЗоранДрагишићједосадаујавностибезбројпутаиступао
као„портпарол”НАТО-ауСрбији,каочовеккојинештедиемоцијепрема
Алијансиикаоједанодмногобројнихгласноговорникакојисматрадаје
местоСрбијеуНАТО-у.Уједномлобистичкомијавномнаступу350) Драгишићкаже:„(…)НАТОјеоквиргдемиможемозаједничкимснагамаи
кроззаједничкеконтрибуције,какобисвимабилојефтиније,обезбедити
оноштонамјенеопходнодабисмобилибезбеднији.Затим,имамоглобалнупандемијуновоггрипакојисеприближава.НАТОтакођеимаиразвија
механизмекакосесупротставититаквимглобалнимпандемијама.Имамо
примергусарењауСомалији,гдејетакођеНАТОчијесуснагејединемогледапошаљубродовеизаштитетрговачкуфлотуитд.Дакле,НАТОјеорганизацијасаперспективом(…)”351).
НАТОкампањакојаје„закуцала”инавратаСкупштинеСрбијеније
претераноизненађујућа,јерјетандемДрагаш -ДрагишићупоследњевремевеомаактиваннапословимаНАТО-лобирања.Наиме,урежијиизвођача„НАТОрадова”уСрбији ДрагашаиДрагишића,МИБорганизујекампањеиконференцијеподназивом„Србијасајакимсавезницимаилинеутрална?”.ПрвутаквуконференцијууНовомСаду,којајеодржана30.јуна
2009.године,организовалисуСрпскипокретобнове(СПО)иМИБ.Афирмативно о приступању Србије у НАТО, између осталих, говорили су и
председникСПО-аВукДрашковићишефицаполитичкесекцијеамбасаде
САДуБеограду,ДебораМенути(DeborahMennuti).Анаскупуподистим
називом,којије22.октобра2009.годинеодржануЗрењанину,говорилису
350) Конференција„Србија-земљасајакимсавезницимаилинеутрална”, НовиСад,30.6.2009.
351) Извор:лист„Данас”,5.8.2009.
170
Ivan Nini}
испредМИБ-аЗоранДрагишићиОрханДрагаш,изамбасадеСАД-аДебораМенути(DeborahMennuti),изОдељењазајавнудипломатијуНАТОаМихелДуреј(MichelDuray),лидерСПО-аВукДрашковић,изамбасаде
ЧешкеЈанВлковски(JanVlkovsky),изИнститутазастратегијскаистраживањаМинистарстваодбранегенерал-пуковникМиланЗарић,народнипосланикСВМ-аБалинтПасторифункционерЛСВ-аАлександарМартон.
НаконтогаИМБје12.фебруара2010.годинеодржаоконференцијуу
Суботици,накојојсукаоговорници,измеђуосталих,учествовали:лидер
СВМ-а Иштван Пастор, амбасадор Мађарске Имре Варга, представник
Министарства одбране Србије пуковник Катарина Штрбац, посланик и
функционерСПО-аЖикаГојковић,ипрофесористоријенаФилозофском
факултетууБеоградудрНиколаСамарџић. НаконференцијиуНовомПазару7.јула2010.године, измеђуосталих,говорилису:генералнисекретар
СДП-аМирсадЈусуфовић,представникМинистарстваодбранеСрбијепуковникСаваСавић,изваничникОдељењазајавнудипломатијуНАТО-а
УрошЗвер.
Повратак на место злочина у Варварин
Интересантноједасенајвише„прашине”увезисаовомНАТО-лобистичкомкампањомподиглоуОпштиниВарварин,кадајеизненадаотказанаконференцијакојујеИМБусарадњисаОдељењемзајавнудипломатијуНАТО-атребалодаодржи9.априла2010.године.ИзИМБ-асутадаоптужилиамбасадуРускеФедерацијеуБеограду,дајеинтервенисалаизатражила од руководства општине Варварин да се конференција откаже.
ОрханДрагашиЗоранДрагишићсумедијиматадарекли какоје,наводно,
рускиаташезакултуру,АлександарНиколајевичКонанихин,зваопредседникаопштинеВарварини„директногауценио,рекавшидарускиамбасадорнећедоћинаобележавање200годинаВарваринскебиткеакосеконференцијаодржи”352).ОвенаводетандемаДрагаш -Драгишић,амбасада
РускеФедерацијеуБеоградујеоштродемантовала.СемтогаипредседникопштинеВарварин,ЗоранМиленковић(СПО),јетадаизјавиоданико
нијевршиопритисакдасеконференцијаоткаже.
Да НАТО-лобисти Драгаш и Драгишић са својим НАТО-менторима
спроводебезобзирнукампањуидасенеобазирунажртве,најбољеговорињихованамерадасубилиспремнидаодржеконференцијууВарварину.Аопштејепознатачињеницадајеречградуукомејетоком1999.године НАТО извршио монструозни злочин када је на дан градске славе,
Св.Тројице,зверскиубијено10,арањено30људи.
За режим „НАТО нема алтернативу”
АкосеимаувидудасуудосадашњимконференцијамаИМБ-аширом
Србијеучествовалипредставниципојединихпарламентарнихстранакаи
званичнициМинистарстваодбранеРепубликеСрбије,ондајејаснодаак352) Извор:лист„Блиц”,10.5.2010.
171
Pusto{ewe Srbije
туелнирежимпрећутноподржавасвеактивностиИМБ-аитандемаДрагаш -Драгишић.НетребабитипревишемудардабиседошлодозакључкадазасадаДемократскојстранциистранкамакојечинеВладуСрбијенијеуинтересудајавноиступесачврстимставомдаСрбијатребадаприступиНАТО-у.Упитањусуразлозичистотехничкеприроде,којисеквалитетниммаркетингомДС-амогунеутралисатиурелативнократкомроку.С
једнестране,јавномњењеиграђаниСрбијејошувекнисуудовољнојмериприпремљенизатаконешто,асдругестране,насназијеРезолуцијао
војнојнеутралностиСрбије из2007.године353).ОвајдокументдекларативнообавезујережимБорисаТадићададржавнуполитикупремаНАТО-алијансиформулишетакоштоћејасноигласнорећидајеопредељењевећинскеСрбије војнанеутралност.
Нажалост,намерережимаБорисаТадићасудотемереопасне дани
трункунаденетребаполагатиусамтекстспоменутеРезолуцијеовојној
неутралности.Зашто?Затоштотурезолуцијуспроводирежимкојије способан давештоизвитоперистварност.ОногтренуткакадаевропскизваничницисаопштедајеусловСрбијезапријемуЕУпретходночланство
СрбијеуНАТО-у,режимћемаргинализоватирезолуцију,азатимћеперфидно,муњевитомбрзиномсместитиСрбију уАлијансу.Изатосенамеће
питање: како су реаговали народни посланици који су добили поменуто
писмоИМБ-аинепримеренузначкусаамблемомНАТО-аичетири„С”?
ПосланициполитичкихстранакакојесупротивуласкаСрбијеуНАТОсу,
вероватно,иписмоизначкубацилиукантузасмеће.ПосланицикојиСрбију виде као будућу чланицу НАТО-алијансе сачуваће добијене значке.
Зашто?ЗатоштоверујудаћеуСрбији,преиликасније,сванутиданкада
ћетезначкеставитиналевустрануреверасвогсакоаипоносно,позадатку,каопапагаји,понављатифразу:„НАТОнемаалтернативу”.
353) РезолуцијајеуНароднојскупштиниРСусвојенаса220гласова26.12.2007.године.
172
Ivan Nini}
(32)
Накарадна „реформа” ПИО система
Јавна је тајна да су све ове промене у систему ПИО урађене по
стриктномналогуизадаткуММФ-аипремаупутствуи„рецепту”који
сунаписалиивластимауСрбијипредалистручњациизСветскебанке.То
је цена кредитног стенд-бај аранжмана од 2,9 милијарди евра, који је
ММФодобрионашојземљи 2009.године.
* * *
ВладаСрбијенајавилаје „револуционарну”реформусистемапензијскогиинвалидскогосигурања(ПИО)уСрбијиис тимувезиусвојилаје
Предлогзаконаоизменама идопунама законаоПИО,којијеСкупштини
Србиједоставила21.јуна2010.године,дабигапотом22.октобраповукла
из скупштинске процедуре. Предлог је накнадно достављен парламенту,
накончегасуизменеидопунезаконаоПИО усвојене29.децембра2010.
године354).Спорнимизменамаидопунамазаконанечинисениједануступаксадашњимибудућимпензионерима,већсењиховдруштвениположај
јошвишеотежава,апензијаимпостајенедостижанциљ.НамереВладесу
дотемереопаснедасесуштинскинамећесамоједнопитање:коликоће
радника,односнобудућихпензионера,заистадоживетипензијууСрбији?
Владајепредложиладаседотадашња староснаграницазаодлазакженаупензију,са53годинеживотаподигнена58година,адасеграницаза
стажсасадашњих35подигнена38година.Овоподизањестароснеграницевршићесе постепено,за4месецагодишње,итопочевшиод2011.па
сведо2022.године.Замушкарцеостајуистиусловиили40годинарадног
стажаили65годинастаростиузминимум15годинастажа.Досадајеправонапородичнупензијуудовицастицаласа50годинаживота,докћеубудуће битинеопходнодаиманавршене53године.Сдругестране,истоправонапензијуудовацвишенећемоћидаоствариса55годинаживота,већ
искључивоса58годинаиовеновинебитребалодазаживепостепено,у
периодуод2012.до2017.године.
354) Сл.гласникРС,бр.101/10.
173
Pusto{ewe Srbije
Границазабенефициранистажсетакођеподижеитосасадашњих53
годинеживотана55година,ауместо20годинастажа,новиусловје25година.НовинајеитоштораднициМУП-ауадминистрацијиправонапензијустичутекса60година животаи25годинастажа,узусловдаминимум
15годинараденатимраднимместима.Аполицајци,припаднициспецијалнихјединицаМУП-аиприпаднициБИА,правонапензијустичуса53
годинеживотаи20годинастажа.Овапромена требадазаживипостепено
упериодуод2012.до2015.године,азаприпадникеМУП-аиБИАупериодуод2011.до2022.године.Изменеидопунезаконапредвиђајудаседва
путагодишње,почевшиод2011.године,пензијеусклађујусатрошковима
живота (раст потрошачких цена на територији Републике у претходних
шестмесециплуспроценатполовинеостваренереалнестоперастаБДПу
претходнојгодини).
Такође,смањенјеличникоефицијенатзаобрачуннајвишихпензијаи
тоса4на3,8процентнихпоена,апољопривреднимпензионеримаћеуместосадашњих8.161динарабитиутврђенновиизноспензијеод9.000динара.
Налог ММФ-а и „рецепт” Светске банке
ЈавнајетајнадасусвеовепроменеусистемуПИОурађенепостриктномналогуизадаткуММФ-аипремаупутствуи„рецепту”којисунаписалиивластимауСрбијипредалистручњациизСветскебанке.Тојецена
кредитногстенд-бајаранжманаод2,9милијардиевра,којије ММФодобрионашојземљи 2009.године355).АпоштоММФиСветскабанкасинхронизованои„ортачки”раденапоробљавањуиурушавањунационалних
економија у државама које су корисници њихових услуга 2009. године
Светска банка написала је извештај под називом „Србија: како са мање
урадитивише”.Уовомизвештају режимууСрбијијепорученодаморада
замрзнепензијеу2009.и2010.години,дапостепеноуведеминималнустароснуграницуисмањипревременопензионисање,каоидапостепеноувећастароснуграницузажене.ПремапроценамакојејетададалаСветска
банка,узспровођењењиховихпредлога,укупнитрошковидржавезапензијебисеса14одстоБДП-ау2010.години,смањилина12,6одстоБДП-а
у2015.години356). СпоменутесмерницеизСветскебанке,режимуСрбијијеоберучкеприхватиоитоузјошамбициознијипланпремакомебисе
до 2015. године смањили расходи за пензије на прихватљивих 10 одсто
БДП-а.
Смањују број пензионера ради уштеде
ПрвициљнакараднереформесистемаПИОјесууштедекојебинадугорочномплануФондПИОтребалодаоствари.Међутим,уВладиСрбије
неумејудаизрачунајуоколикимуштедамајереч,апосебноокотогане
355) БорддиректораММФ-аодобриојекредитниаранжман Србији16.1.и15.5.2009.године.
356) ИзвештајСветскебанке:„Какосамањеурадитивише”, бр. 48620-YF,16.6.2009.
174
Ivan Nini}
могу да се сложе унутар ПУПС-а. У кабинету потпредседника Владе и
председникаПУПС-аЈованаКркобабићајепрвореченодајереформомсистемаПИО„предвиђенабуџетскауштедаод65милијардидинараупериодуод10година”357).СамотриданакаснијеКркобабићјеизјавиодаћесе
до2020.године„уштедетиоко70милијардидинара”358).ПотомјеЂуро
Перић,посланикПУПС-аитадашњипредседникУОФондаПИОрекаода
би„реформомбилаобезбеђенабуџетскауштедаод94,9милијардидинара,
упериодуод10година”359).Овакволицитирањезаправојестенајбољидоказдапреписањаизменазакона,режимнијеурадиоозбиљнепроценеда
лииколикууштедуобезбеђујепредложенконцептидалитакавконцепт
можедаосигурадугорочнуфинансијскуодрживостФондаПИО.
ДругициљнакараднереформесистемаПИО,акоји јеудиректнојвезисапрвимциљем,односножељенимиочекиванимуштедама,јестесмањењебројапензионерауСрбијиитоугодинамакојетекдолазе.„Основнаидејатереформејестесмањењеприливановихпензионера,штосеможепостићиподизањемминималногстаросногдобазаодлазакупензијуи
продужењем радног стажа за жене”, каже министарка финансија Диана
Драгутиновић360). „Суштина реформе јесте смањење броја пензионера”,
сасвимјеотворенојавностипоручиламинистаркаДрагутиновић361).Ато
исто забрињава и њеног заменика у Министарству финансија, државног
секретараСлободанаИлића:„БројпензионерауСрбијићеунареднимгодинамарасти,абројновихраднихместанећепратититакобрзпорастбројапензионера”,кажеИлић362).Дакле,режимиденатодапроменомпрописа,брзинскипромениактуелнустатистичкусликуСрбијеукојојјеодносзапосленихипензионера1:1(1,6милионапензионераи1,85милиона
запосленихграђана).Другимречима,Владасекрећелинијоммањеготпораиуместодарадинаповећањузапослености,опредељујесезасрамну
„елиминацију”пензионера.
Кркобабић обмануо пензионере
Индексацијапензијакојасеубудућепредлаже,посебнојезабринула
исиндикатеуСрбији,којисуоценилидаВладаспроводиреформусистемаПИОнауштрбзапосленихи пензионера.ИзСавезасамосталнихсиндиката Србије (СССС) стигло је упозорење Влади да, уколико из скупштинскепроцедуренеповучепредложенеизменеидопуне,следевелики
јесењиштрајковиипротести.„Уколикосетајзаконусвоји,пензијећеунаредномпериодубитидостаниже.Тосенећедеситиупрвихгодинудодве
дана,алиод2013.годинепензијебимогледападнунаиспод50,пачаки
наиспод40постопросечнеплате”,упозориојеЉубисавОрбовић,пред357)
358)
359)
360)
361)
362)
Извор:агенцијаБета,25. 2.2010.
Извор:РТС,28.2.2010.
Извор:вебсајтПУПС-а, 30.3.2010.
Извор:агенција„Фонет”,24.2.2010.
Извор: РТВБ92,23.2.2010.
Извор: агенцијаТанјуг,16. 12.2009.
175
Pusto{ewe Srbije
седникСССС-а363).ЗатосеоправданонамећепитањекојеодговорануколикодођедојошдраматичнијегпадапензијауСрбији?
Наиме,једанодкључнихфактора накараднереформесистемаПИОје
лидерПУПС-аипотпредседникВладеЈованКркобабић,закогасеаргументованоможерећидајеунајвећојмериизиграоинанајбруталнијиначинобмануо1,6милионапензионерауСрбији.Његовапредизборнапричаоиндексирањупензијананивоу70одстозарадеуСрбији билајеактуелнасведокнијепостаопотпредседникВладеидокутуВладунијеудомионеколицинусвојихпартијскихисписника.„Предложиосамдасепензијеускладесазарадама,атојезањихбилонеприхватљиво.Крозтешке
разговорепостиглисмокомпромисдасепензијеиндексирајусазарадама
самоујавномсектору,ито18месециодаприла2011.Послетогадазапочнеусклађивањевисинепензијапоновоммоделу”,рекаојеКркобабићнаконпреговорасамисијомММФ-а364).Међутим,напитањеоком„новом
моделу”јереч,Кркобабићјеодговориодатајмоделјошнијеутврђенида
јепосаонареднеВладедатрагазановимрешењем.Какосупојединимедијиписали,Кркобабићјетадасвојимнајближимсарадницимадословце
рекаода„акомиследаостанунавласти,пензиједоизбораморајуусклађиватисаплатама”365).
Подсећањаради,КркобабићјеуВладуСрбијеушаоуправозахваљујућигласовимапензионераидемагошкиминереалнимобећањимакојаје
даваотојпопулацији,акојаизгледадајенапраснопозаборављао.„Пензијеуовомтренуткуизносе64одстоодпросечнезарадеинећеићинадоле,
азбогпоремећајауисплатиличнихдоходакаипадазарадатајпроценат
чакћенештоирастиивероватноћемосенегдезадржати,помојојпроцени,докрајагодиненегдена66процентауодносунапросечнуплату”,обећаојесвојевременоЈованКркобабић366).Онјетадаизјавиодајекризаутицаланатодадокраја2009.годиненебудеиспуњенопредизборнообећањепремакомејепросечнапензијатребалодабуде70одстозараде.Међутим,какосеближиокрајгодине,пензијесубележилепад,аКркобабићје
наставиодавештообмањујепензионере:„Пензијећепостепенорастидо
износа 70одстоодпросечнезараде,атомнивоућесеприближитиу2011.
години.Већсадапензијеизносеоко63одстоодпросечнезарадетакода
неће бити велики проблем да се тај ниво достигне”, поручио је Кркобабић367).
Проблем дефицита Фонда ПИО
НамећесепитањезбогчегајеВладаСрбијебашутренуткунајвеће
економскеисоцијалнекризеуземљи отпочелапроцесоваконакараднереформесистемаПИО,укојојћесе„одрати”кожасалеђабудућимпензио363) Извор:РТВБ92,1. 8.2010.
364) Извор:агенцијаБета,25. 2.2010.
365) Извор: лист„Блиц”,23.6.2010.
366) Извор:емисија „Полиграф”,РТВ Б92,22.4.2009.
367) Извор:агенцијаБета,28.11.2009.
176
Ivan Nini}
нерима?Потребазатопроизилазииз чињеницедајефинансирањеФонда
ПИО,какократкорочнотакоидугорочно,посталовеоманеодрживо.Утекућој2010.годинизаФондПИОсуиздржавногбуџетапредвиђенедотацијеодчак215милијарди,докјеу2009.годинииздвојено213милијарди
динара.Упериодуод2003.до2008.годинеиздржавнекасејеФондуПИО
дотирано565милијарди,докје,примераради,уистомпериодуприходод
приватизације износио 502 милијарде динара. Трагедија је утолико већа
штосујавностиодличнопознатиразлозизбогкојих ФондПИОједвасастављакрајсакрајем,алирежимтучињеницувештоприкриваповећањем
годинастажаигодинаживотазапензионисање.
Наиме,једанод битнихфакторакојијеутицаонадефицитФондаПИО
јетајштоједржавапрактиковаладапревременопензионишељудекоји нису„зарадили”својупензију,пајетакобројпензионераекспреснорастао.
НекиподациговоредајенајвишеинвалидскихпензијадодељеноупериодукадајеЈованКркобабићбионачелуУОФондаПИО.ЗбогтогајеФонд
ПИОданасуситуацијидана„пензиономсписку”има693.495старосних
пензионера, 314.314 породичних пензионера и чак 326.747 инвалидских
пензионера368).ПоштојекуповинаинвалидскихпензијауСрбијипостала
јавнатајна,режимјескуцесивноод2005.годинепохапсиовишеод40људикојисузапровизијуод3.000до5.000евраучествовалиунеоснованом
пензионисању.Међутим,тонинакојиначиннијеутицалодасеброј„инвалидскихпензионера”ирасходиФондаПИОдрастичноумање.
ДругифакторкојиутиченадефицитФондаПИО,азаштајетакође
одговоранрежим,јестеслабапорескаконтролаплаћањапорезаидоприносауСрбијиивишегодишњаакумулацијадуговапотомоснову.Подаци
Порескеуправеговоредасунадан31.децембра 2008.године,дуговања
премаФондуПИОизносила79,9милијарди,акамате53,8милијардидинара.Структуратадашњегдугасакаматамајебиласледећа:54,5милијардидуговизазапосленалица;50,1милијардудуговипољопривреднихосигураника;и29,14милијардидуговиосигураникасамосталнихделатности.
Ујунутекуће2010.годинепотраживањаФондаПИОпреманесавесним
осигураницима,односнопослодавцимасуизносилаоко160милијардидинара.Одтогадуговиизприватизованихсубјекатасу22,6милијарди,дуговиодстечајнихсубјеката8,8милијарди,дуговиодсубјекатакојисуупоступкуреорганизације17,3милионадинара,дуговиизсубјекатакојисуу
поступкуликвидације34,3милијардединара,дуговипоосновунеповезаногстажа51милијардадинараитд369).
У „плусу” само руководство ПУПС-а
Докрежимсједнестранепланираодмаздупреко грбаче будућихпензионера,уФондуПИОсепослесвакихизбораудомљавајупартијскикадрови.У2009.годинибројзапосленихуовојустановидостигаојесумуод
368) Извор:статистикаФонда ПИО (2010.).
369) Извор:подациСекторазаинтернуревизијуФондаПИО(2010).
177
Pusto{ewe Srbije
чак3.580лица,докјерачунајући ихонорарнозапосленеовајбројувелико
премашио3.600лица.Послепроцеса„рационализације”,поразноразним
основамаиуз„дебелеотпремнине”,изустановејеотишаоодређенброј
људи,пасенаплатномспискууаприлу2010.годиненашло3.182запослена.ПремафинансијскомплануФондаПИОза2010.године,самозарасходе запослених предвиђено је издвајање чак 3,9 милијарди динара новца
осигураника,односнограђанаСрбије.
Фондиначефункционишекаовеликиконгломератучијемсаставусу:
дирекцијауБеограду,дирекцијауПриштини,ПокрајинскифондуНовом
Саду, 35 филијала, 13 служби филијала и 121 испостава широм Србије.
Статут Фонда ПИО прописује да Управни одбор ове установе чини 21
члан,аНадзорниодбор7чланова.Акосеимаувидуподатакдачланови
УОовеустановепримајумесечнунакнадуод42.000динара,ондатозначидасвакогмесецаграђанекоштајупреко880.000динара,анагодишњем
нивоупреко10,5милионадинара.
У једном периоду на челу УО Фонда ПИО био је кадар и посланик
ПУПС-аЂуроПерић,којијезбогнеспојивостифункцијабиопринуђенда
31.марта2010.годиненатуфункцијуподнесеоставку.Ваљаистаћиито
да,доксепензионериуСрбијиборезаголуегзистенцију,изимовинских
кратапроизилазидасвипосланициПУПС-аистовременопримајупосланичкуплатуипензију:МомоЧолаковић(198.000);КонстантинАрсеновић
(194.276);НиколаКрпић(140.000);ЂуроПерић(182.000)иСинишаСтаменковић(144.183) 370).Такође,истовременоплатуипензијупрималидер
ПУПС-аЈованКркобабић (167.000динара),каоињеговшефкабинетау
ВладиСрбије,МирославКопечни(146.000динара). Навеомасликовитначин последицеизменазаконаоизменама идопунама законаоПИО,најбољеилуструјуречи српскогафористичараДрагутинаМинића:„Кадасезаврши реформа пензионог система, преживеће само уже руководство
ПУПС-а”371).
370) Извор: Агенција за борбу против корупције, регистар имовинских карата функционера
(2010).
371) Извор:лист„Политика”,20.12.2009.
178
Ivan Nini}
(33)
Расипање милиона из Фонда ПИО
ПремазваничнимналазимаБуџетскеинспекције,изкасеФондаПИО
јепротеклихгодина(2003.-2006.)незаконитотрансферисаноиисплаћено
око311милионадинара,адазатоникокривично,анипрекршајнонијеодговарао.Овакво„поклањање”новцанијебилодопуштено,јерсуодредбе
тадашњегЗаконаопензијскомиинвалидскомосигурању децидирано прописивалезаштасесмекориститиновацкојиФонднаплати одосигураника.Напрвомместу тајновацјемораодабудеуфункцијиисплатепензијаиподмиривањаредовнихтрошковарадаипословањаФондаПИО.
* * *
НаседнициВладеСрбије,одржаној13.јануара2010.године,донетаје
одлука да се одобри захтев Фонда за пензијско и инвалидско осигурање
(ФондПИО)идасетојинституцијиомогућизапошљавање100новихслужбеника.ВероватнобитакваодлукабиларазумљивадапретходноуФондуПИОнијеспроведенпроцесрационализацијеброја запослених.Током
2010.године бројзапосленихуФондујесмањенза461службеника,услед
чегајесамопоосновуотпремнинаисплаћенооко2милионаевра.Акоје
свеупоследњедвегодиненапустиоФондПИО,коликоновцајенаимеотпремнинеинкасираоидалијепоновозасноваорадниодносунекомдржавногоргану,јавностинијепознато.ИзузетакјесамочувенаСлавицаТотић,којује,наконпритискајавности,умају2010.године,ВладаСрбије
смениласадржавнефункције.Медијисуобелоданилидајеузнаплатуотпремнинеод20.000евра,Тотићеванапустиламестозаменикадиректора
ФондаПИО,апотомјеименовананафункцијупомоћникадиректораРепубличкедирекцијезаимовину372).
ПозивајућисенаЗаконослободномприступуинформацијамаодјавногзначајаауторјепокушао дадођедоспискаименасадавећбившихрадникаФондаПИОипрецизногизносановчанихсредставакојисуостварилипоосновуотпремнине.НадлежниуФондуПИОсуодбилидаобелоданетраженеинформације,безобзиранатоштојеФондПИОдржавниор372) Славица Тотићнакрају сезапослила у ЈП„НуклеарниобјектиСрбије”.
179
Pusto{ewe Srbije
ган,којисефинансирановцемсвихосигураника,односнограђанаСрбије.
„Имајућиувидучињеницудасезахтевомтражидостављањеподатака,односнодокуменатаукојимасусадржаниподациусковезанизаодређене
личности, достављањем тих података, односно докумената трећем лицу,
билобиповређеноправнонаприватностлицанаведенихутимдокументима,односнолицанакојасетиподациодносе,паизтогразлоганијемогућеудовољитизахтевутражиоца”,наводисеускандалозномобразложењуФондаПИО373).
ИндикативноједаовонијепрвипутданадлежниуФону ПИОприкривајуподаткеораду,имовиниифинансијаманајпрофитабилнијеинституције у држави. У стручној јавности постоји сагласност око тога да се
имовином исредствима ФондаПИОпротеклихгодинанијерасполагало
нарационаланизаконитначин.Утомпогледунеманикаквесумњедасу
нетранспарентност и злоупотребе, између осталог, негативно утицале на
енормноувећањедефицитатекућегфинансирањапензијауСрбији. Топотврђујуизваничнадокументаиналазикојисеодносенаконтролуматеријално-финансијскогпословања ФондаПИОизпериода2005.и2006.године,којујеизвршилаБуџетскаинспекцијаМинистарствафинансија.Изједногтаковгзаписника374),измарта2008.године, којијепотписалабуџетски
инспекторСлободанкаКелечевић,јаснопроизилазикакојетадашњеруководство Фонда ПИО самосталних делатности незаконито арчило новац
осигураника,односнограђанаСрбије.
Наиме, буџетском контролом је утврђено да је из средстава Фонда
ПИО самосталних делатности незаконито и ненаменски утрошено чак
122.125.000динаратакоштојеновацбуквално,великодушнопоклањан„и
шаком и капом”. Одлукама Управног одбора (УО) Фонда из децембра
2006. године, Удружењу пензионера самосталних делатности Србије је
трансферисано2милионадинара,докјеХуманитарнојНВО„Дечијесрце”
дато 125.000динара.Ујуну2006.године,УОФондајеодлучиодаизкасе
ФондаодобриВлади Србије бесповратнупозајмицуод20милионадинараитонаимесанирањапоплавауСрбији.Такође,одлукомУОФондаиз
марта2006.године,УнијипослодавацаСрбијејетрансферисано,нивише
нимањенего50милионадинара,докјеодлукомизновембра2005.године,истојорганизацијипоклоњено46,5милионадинара.Савезпензионера
СрбијејеодлукомУОФондаизновембра2005.годинедобио„скромнупомоћ”од3,5милионадинара.
Према оцениБуџетскеинспекцијеовакво„поклањање”новцанијебило допуштено, јер су одредбе тадашњег Закона о пензијском и инвалидскомосигурању375) децидирано прописивалезаштасесмекориститиновацкојиФонднаплати одосигураника.Напрвомместу тајновацјеморао
дабудеуфункцијиисплатепензијаиподмиривањаредовнихтрошковарадаипословањаФондаПИО.
373) Решење, бр.181-460/11,од27. 1.2011.
374) Записник,бр.401-00-673/2007-09-01,19.3.2008.
375) Сл. гласник РС,бр.34/93...63/06.
180
Ivan Nini}
Сами себи поклонили милионе
СимптоматичноједајеРатоНинковић,којијетадабионачелуУО
Фонда,истовременобиоипредседникУнијепослодавацаСрбије,којаје
иначедобиланезаконитедотацијеод96,5милионадинара.Топрактично
значидајеистовременоуФондуПИО РатоНинковићодобравао трансферисањеновца,ауУнијипослодавацаСрбијеодлучиваооутрошкуистог
новца.Међутим,какосуспорнимилионипотрошени Буџетскаинспекцијанијемогладапреконтролише,јер ФондуПИОнисудостављенирачуни
идокументацијаизкојебисетомоглоутврдити. БуџетскиинспекторјеиздаоналогФондуПИОдаурокуод60дананасвојрачунизвршиповраћај
свих122.125.000динаракојасунезаконитопоклоњенанаразличитеадресе.НаоваквуодлукужалиоседиректорФондаПИОГоранЛончар,алије
уфебруару2009.године,тадашњаминистаркафинансија ДианаДрагутиновић одбила његову жалбу376). Након тога, против решења министарке
Драгутиновић,руководствоФондаПИО јеподнелотужбуВрховномсуду
Србије.
Уовомслучајунесамодапоклоњениновацнећебитинадокнађену
касуФондаПИО,већ заненаменскотрошењесредставанико неће одговарати. Буџетскаинспекцијанијеподносилакривичне,већсамопрекршајне
пријавеитопротивМиленкаМилутиновићаиВерицеДујовић377).МилутиновићјеначелуФондаПИОсамосталнихделатностибиооддецембра
2001.домарта2006.године,аДујовићеваод27.марта2006.до31.децембра2007.године.Решењемсудијезапрекршаје378) измарта2009.године,
узобразложењезастарелости,Милутиновићјеизбегаопрекршајногоњењезбог „поклањања”новцаизФондаПИОималверзација ујавнимнабавкама.Сдругестране,ВерицаДујовићјеосуђенанановчануказнуодсвега25.000динара,наштајењенадвокатуложиожалбу.Жалбајеусвојенаи
поступакјевраћеннапоновноодлучивање,алијеумеђувремену априла
2010.године донетаодлука дајенаступилаапсолутназастарелостзавођењепоступкапротивДујовићеве379).
ВерицаДујовићјеоктобра2008.годинеухапшеназбогсумњедајеу
својству финансијске директорке ЈП „Службени гласник”, оштетила то
предузећеза2,2милиона,дабијеуновембру2010.годинеВишисудослободиокривице380).УмоментухапшењаДујовићевајеобављала функцију
заменикагенералногдиректораФондаПИОГоранаЛончара.
Упротекломпериодуфинансијскихзлоупотребановцаосигураникаи
пензионерабилојеиу каси ФондаПИОзапосленихкојимје одновембра
2001.године домарта2009.године управљаодиректорГоранЛончар. Ма376)
377)
378)
379)
380)
Решење,бр.401-00-673/2007-09-02,од 25.2.2009.
Захтевзапокретањепрекршајногпоступка,401-00-673/2007-09-02,од27. 8.2008.
Решење, УПбр.232906/08,од16. 3.2009.
Решење, УПбр.232906/08,од19. 4.2010.
Извор:лист„Данас”,26.11.2010.
181
Pusto{ewe Srbije
теријално-финансијскопословањеФондаПИОзапосленихзавремеЛончаревогмандата контролисалаје Буџетскаинспекција очемујесептембра
2004.године саставиласвојналаз381).Тадајепреконтролисан радФондау
2003.годинииједансегментконтролејеобухватиоисплаћенезарадеинакнадезапосленихрадникаФонда. Инспекторисуутврдилидајеу2003.години, наимезарадаза3.077радникауадминистрацијиФонда,исплаћен
нетоизносод624.957.494динара,односно143.042.479динаравишенего
штојеважећимпрописимадржавебилодопуштено. Преманалазу Буџетскеинспекције руководствоФонданијеправилноприменилозакониважећеуредбекојимасубилепрописанеосновицеикоефицијентизаобрачун
зарада.
Нема ни пара, а ни одговорности
Осим незаконитихисплатапонаведеномоснову,Буџетскаинспекција
је утврдила да је руководство Фонда ПИО „пробило” Финансијски план
Фондаза2003.годину,итозаизносод46.569.000динара.РечјеотрошковимабруторасходазазапосленеуФонду(зарадеипорескидоприноси)којистворенииплаћениуизносуод1.119.369.000динара,апланомсубили
лимитирани на 1.072.800.000 динара. Буџетска инспекција је наложила
ФондуПИОзапосленихдаурокуод6месецинарачунтеустановеизвршиповраћајнезаконитопотрошених143.042.479динара,каоиизносаод
46.569.000динара.
ИзодговоракојијеауторзатражиоидобиоуФондуПИО,видиседа
таустанованијепоступилапомерамаБуџетскеинспекцијеиданезаконитоисплаћениновацнијевраћен укасуФонда382).УФондусматрајудаби
таконешто„било крајњенерационалнои немогућеизвршитиуследбројнихозбиљнихиреалнихпоследицакојебинаступиле”.Такавставправдајучињеницомдајеумеђувременупреко50одстозапосленихнапустило
ФондПИОитоуследодласкаупензију,променерадногместа,смртног
случајаилираскидарадногодносапозакључкуВладе.Застарелостимогућностподношењатужбипотомоснову јеглавниаргументзбогкоганадлежниуФондуПИОтврдеданијемогућеизвршитиповраћајнезаконито
исплаћеногновца.Дакле,имајућиувидуоваквеставованадлежнихуФондуПИО,проистиченедвосмислензакључакдау„пензионерској каси”никада неће бити надокнађено 189,6 милиона динара, које је незаконито
„прогутала”администрација.
Невероватнајечињеницадазбогнезаконитогиненаменскограсипања
новцаизФондаПИО, готоводанемаодговорних,штопотврђујуиподаци
тужилаштва.Наиме,током2006.године,утадашњемЧетвртомопштинскомјавномтужилаштвууБеоградујеформиранпредмет383) укомејевођенпреткривичнипоступакувезисамахинацијамауФондуПИО.Тужи381) Записник,бр. 401-00-616/2004-09-2,од5. 9.2004.
382) Одговорелектронскомпоштом,31. 8.2010.
383) Предмет,КТРбр.1079/06.
182
Ivan Nini}
лацјепоступаопопријавиСкупштинезаједницепредузетникаПривредне
комореСрбије,аусвомпоступањуослањаосеинаналазидокументацијуофинансијскојконтролиФондаПИОодстранеБуџетскеинспекције.На
захтев тужиоца чак су и инспектори Одељења за сузбијање привредног
криминалитетаСУП-аБеоградизвршилиодређенепровереувезисапословањемФондаПИО.Наконтога,премаподацимакојејеаутордобиоу
тужилаштву,јавнитужилацје,7.новембра2006.године,донеоодлуку„да
уконкретномслучајунијебилоосновазапокретањекривичногпоступка
противодговорнихлицауФондуПИО”384).
Дакле,премазваничнимналазимаБуџетскеинспекције,изкасеФондаПИОјепротеклихгодина(2003-2006)незаконитотрансферисаноиисплаћенооко311милионадинара,адазатоникокривично анипрекршајнонијеодговарао.
384) Допис,ПИбр.52/2010,од8. 11.2010.
183
Pusto{ewe Srbije
(34)
Како ће из Фонда ПИО испарити 15 милиона
Применомпреговарачкогпоступка,безрасписивањајавногтендера,у
јануаруовегодинеруководствоФондаПИОјепредузећу„ITExcellence”
д.о.о.поверилопосаоконсултантаудоменуинформационихтехнологија,
вредан15милионадинара.Услуге„одржавањасофтвера”ФондПИОће
сваког месеца плаћати паушално 660.000 динара, а услуге „побољшања
функционалности софтвера” 522.500 динара. Власник фирме „IT Excellence”ГоранЛичанинјепоуговоруоделубиозапосленуФондуПИОкао
консултант реформе информационог система да би након тога управо
његовафирмадобилапословевредне2,5милионаи15милионадинара.Посебнојезабрињавајућачињеницадаприватнафирмаимаприступинформациономсистемуибазикојасадржиличнеиповерљивеподаткео4,5
милионаосигураникаФондаПИО
* * *
ДокпензионериуСрбијисвакогмесецастрахујудалићезбогколапсаРепубличкогфонда запензијскоиинвалидскоосигурање(ПИО)уредно
примитипоштенозарађенупензију,партијскоруководствоовогдржавног
Фонданастављасавештимизигравањемзаконаибахатимрасипањемновца.Премаподацимадокојеједошaoауторовихредова,28.јануара2011.
године ФондПИОјезакључиоједанвеомаинтересантануговорсапредузећем„ITExcellence”д.о.о.изБеограда385).Заправо,ФондПИОјенаручилацпославредног15милионадинара,којисеодносина„одржавањеипобољшавањефункционалностисофтверазајединственупријаву”.Другим
речима,предузеће„ITExcellence”ћеобављатиконсултантскеуслугеиздоменаинформационихтехнологија,којесеодносенабазуподатакаФонда
ПИО.Специфичностовогуговорасеогледауњеговојсадржини,вредности договореногпосла као„алтернативној”тендерскојпроцедурикојује
руководствоФондаПИОприменило.Осимтога,овајпосаојеспецифичан
ипотомештогаједобилафирмачовекакојијеучествоваоуприпремиреформеинформационогсистемаФондаПИО.
385) Уговор,бр.404-1-22/1,од28. 1.2011.
184
Ivan Nini}
Безконкурентностиитрагањазанајповољнијомценом,односнобез
објављивања јавног позива, у јануару 20011. године, руководство Фонда
ПИОсклопилојеастрономскиуговорсапредузећем„ITExcellence”.Уместоспровођењауобичајеногтендерасазатворенимпонудама,примењенје
преговарачки поступак, и то на бази писмене одлуке директорке Фонда
ПИОДраганеКалиновић.Даскандалбудевећи,периодважењауговора
нијепрецизнодефинисан,већјеусловљендинамикомтрошењарасположивогновцазаовунамену.„Овајуговорсезакључујенавременскипериододгодинудана,односнодоутрошкасредставазаовунабавкууизносу
од 15.000.000 динара без ПДВ-а”, децидирано се наводи у уговору386).
Услуге „одржавања софтвера” Фонд ПИО ће предузећу „IT Excellence”
плаћатипаушалносвакогмесецауизносуод660.000динара(778.800динарасаПДВ),ауслуге„побољшањафункционалностисофтвера”522.500
динара(616.550динарасаПДВ)намесечномнивоу.Дакле,свакогмесеца
ФондПИОћебитиуобавезидаплатицеход1.182.500динара,односно
1.395.350динарасаурачунатимпорезом.
Телефонски „консултанти”
Изспорногуговорапроизилазида„одржавањесофтвера”напрвомместу подразумева „подршку корисницима” и то „телефонским путем или
електронскомпоштом”.Затим,благовремено„администрирањеинформационогсистема”данебидошлодоњеговог„критичкогпада”,каои„опоравакодевентуалногпрестанкарадасистема”илиод„критичкогнарушавања”.Уговоромјепрецизиранодаћефирма„ITExcellence”услугу„одржавањасофтвера”вршитипосетомФондуПИО„бардвапутамесечно”.
Дакле,осимкомуникацијепутемтелефонаиелектронскепоште,запослениу„ITExcellence”ће„бардвапутамесечно”свратитиуФондПИОитакозарадити,нивишенимањенего660.000динара!Штосетичепружања
услуге „побољшања функционалности софтвера”, она подразумева „све
потребнедорадекојесетичуфункционисањасистемајединственепријаве
осигураника везане за шалтерско пословање”. Другим речима, у оквиру
овеуслугеједоговоренунос,обрада,складиштењеианализаподатака,израдапотребнихелектронскихсервиса,интервенцијенасистему,инсталацијесофтвераихардвераиконсултантскеуслуге.
Услугасенаплаћујепаушалноитоуизносуод522.500динаранамесечномнивоу,аценајеформирананаосновуценесатаангажованоглица.
Свако прекорачење броја сати, односно дефинисаног паушалног износа,
фирма„ITExcellence”ћедодатнонаплатитиФондуПИО.Иначе,ууговорусудецидираноутврђенеценеангажовањастручнихлицазаинформационетехнологијеуоквируредовноградногвремена,каоиценеванредног
времена(викендиипразници).Такоће,примераради,ФондПИОплаћати
инжењераизфирме„ITExcellence”10.384динарапосвакомсатурада,од386) Члан18уговора.
185
Pusto{ewe Srbije
носно13.499динараванрадногвременаиуданимавикендаипразника.
Затим, цена рада старијег програмера је 6.490 динара по сату, односно
8.437динарапосатуунераднимданима.Поистимценамаћерадитиисистемскиадминистратори,старијиадминистраторибазеподатакаиконсултанти.УговоризмеђуФондаПИОипредузећа„ITExcellence”д.о.о.садржииклаузулукојомсеценауговоренихуслугаможеповећатиилисмањитиза10одсто.Тозависиодчињеницедалићеупериодуодшестмесеци
одданазакључењауговора,Републичкизаводзастатистикуконстатовати
даједошлодопроменаценанамало.
Осимспоменутогуговора,ФондПИОифирма„ITExcellence”сујош
6.септембра2010.године,потписалипрвиуговоркојисеодносионаидентичанпосао387).Наиме,предметтогуговорајебио„пружањеконсултантскеуслугеразвојасофтверазајединственупријавунаобавезносоцијално
осигурање”.УовомслучајуруководствоФондаПИОјеприменилопроцедурујавненабавкемалевредности,собзиромнатодајевредностуговора
„темпирана” на 2,5 милиона динара, односно 2,95 милиона динара са
ПДВ-ом.Заразликуоддругогуговора,уовомуговоруниједецидиранонаведеношта„консултантскеуслуге”подразумевају.Чланом4 уговорадефинисаноједајефирма„ITExcellence”уобавезида„запериодконачнепримопредајесофтвераурокуод12месециотклањасвеуоченесистемскегрешке”.УговоренајеидинамикаплаћањапремакојојјеФондПИОобавезан
дауплатиавансод30одстовредностиуговораурокуод15данаодпријемапрофактуре,аостатакпоокончањупосла.Међутим,нијејаснозаштосе
ФондПИОнакон5месециодлучионапотписивање новогуговора,вредног15милионадинара.Предметновогуговорајеодржавањеипобољшање софтвера, а практично је првим уговором прецизирано да фирма „IT
Excellence”отклонисвегрешкенасофтверуурокуод12месеци.
„IT Excellence” у сукобу интереса?
УрегиструпривреднихсубјекатакојиводиАгенцијазапривреднерегистре,каовласник100одстоуделаупредузећу„ITExcellence”д.о.о.уписанјеГоранЛичанин388).Онјеистовременоизаменикдиректора,доксе
каодиректорпредузећа„ITExcellence”,урегиструнаводиТатјанаЛулашић.Обауговораопружањуконсултантскихуслугаиодржавањусофтвера са руководством Фонда ПИО потписала је управо Татјана Лулашић.
Премадокументацијидокојеједошаоаутор,упериодуод30.мартадо30.
јуна2010.године,ГоранЛичанинје биозапосленуФондуПИОитопо
основууговораоделунаимечегамујемесечноисплаћивано50.000динара нето! Фонд ПИО је Личанина привремено упослио ради „пружања
услуга консалтинга за реформу и развој информационог система Фонда
ПИО”389).Његовоангажовањенебибилоспорно дасвеганеколикомесе387) Уговор,бр. 404-1-379/10,од6. 9.2010.
388) Предузеће„ITExcellence”д.о.о.Београд,матичниброј:20059311,ПИБ:103960984.
389) Извор:ФондзаПИО,Секторзафинансијскепослове,бр.404-1671/11,од16. 3.2011.
186
Ivan Nini}
цикасније,руководствоФондаПИОњеговојфирминијеповерилоуговоревредне2,5милионаи15милионадинара!
Дакле,овдесенамећепитањедалисукобинтересапредстављачињеницадајеЛичанинбиоконсултантзареформуинформационогсистема,а
дајезатимпрекосвојеприватнефирме,постаоносилацпослареформетог
информационогсистемаФондаПИО!?ТонедвосмисленоуказуједајеЛичанин својимконсултантскимсугестијама утицаонаобим,вредностиначинреализацијепословакојисетичуунапређењаинформационогсистема
ФондаПИО.Другимречима,тозначидајеЛичанинбиоуприлицидасе
упозна са свим перформансама и потребама постојећег информационог
системаФондаПИО,пренегоштојењеговојфирмиповеренпосао.
Акосезанемаричињеницадаседоуговоравредног15милионадинарадошлодиректномпогодбомидајеприродапруженихконсултантских
услугауИТтехнологијаматаквадасенеможепоузданоизмеритиуквантитативномсмислу,овдепостојијошједандалекокомплекснијипроблем.
Наиме, приватном предузећу „IT Excellence” је спорним уговором практичноомогућенприступподацимаоосигураницимаФондаПИО.Тозначиданекоконемазаконскоовлашћењеувидауповерљивеличнеподатке
осигураника, ипак може да, као администратор базе података, приступи
подацима које Фонд ПИО води за пензионере и запослене осигуранике.
Оваквамогућностчестопроузрокујезлоупотребеширокихразмерачаки
уразвијенијимземљама,такодауслучајунашедржавеништанијеизненађујуће. У самом уговору постоји клаузула о поверљивости података и
интелектуалнесвојине,алисениуједнојречиексплицитнонеспомињезаштита поверљивих података око 4,5 милиона осигураника Фонда ПИО.
„Обеуговорнестранесеобавезујуданећеодаватиповерљивеинформациједругеуговорнестране”,наводисеучлану13 уговора.Подповерљивим
информацијама уопштено је дефинисана апсолутно свака информација,
безобзиранањеноблик,форму,форматилиносиоцаинформације390).
Посао од 3 милиона евра без тендера
Почетком марта 2011. године „Вечерње новости” су откриле да се у
Фонду ПИО милионски послови уговарају и реализују без расписивања
јавногтендера391).Премаписањутоглиста,ФондПИОјепредузећу„MFC
Mikrokomerc”д.о.о.платио3милионаевранаиметрошковапребацивања
архивеуелектронскиоблик!Индикативноједајесамоудецембру2010.
године споменутојфирмиуплаћено850.000евра,адајепосаосклопљену
тренутку када се из фирме „MFC Mikrokomerc”, на функцију директора
390) Повереникзаинформацијеод јавногзначајаи заштитуподатакаоличностиизвршиојеинспекцијски надзоруФондузаПИОи констатовао да немапропуста у погледуЗаконао
заштити податакаоличности.У инспекцијском налазусенаводидасуовлашћена лица Фондаза ПИОодговориладасупојединеодредбеуговораса„ITExcellence”д.о.о.цитат:„несрећнонаписане”.
391) Извор:лист„В.Новости”,1.3.2011.
187
Pusto{ewe Srbije
СекторазаправнеиопштепословеуФондуПИОвратиоБранимирАлинчић.Иначе,АлинчићјеранијенапустиоФондПИОиупериодуод2006.
до2008.године,каоправникрадиоуправоуфирми„MFCMikrokomerc”.
Текнаконотварањаовеафереујавности,ФондПИОјеу„Службенимгласнику”расписаотендервредан204милионадинаразаистеуслугеу2011.
године!АпреманекимпроценамаФондПИОјеза300.000еврадосада
могао да набави опрему којом би у сопственој режији обављао послове
скенирањаимикрофилмовања!
188
Ivan Nini}
(35)
Режим „оџепарио” војне пензионере
АстрономскидуговикојејеВладаодбиладаизмирипремавојнимпензионерима према неким проценама премашили су 8 милијарди динара
(2010)иуоко30.000појединачнихслучајевасупосталипредметсудског
спора.ПоштојепитањеданакадаћесеФондвојнихосигураникасуочитисатоталнимколапсом,режимјеодлучиодаовајфонд,сасвимсвојим
дуговањима,„утопи”уРепубличкифондПИОбезобзираштоиовајфонд
једвасастављакрајс крајем
* * *
Једнаодновинакојујеактуелнирежим„уградио”уЗаконоизменама
идопунамазаконаопензијскомиинвалидскомосигурању392),јестеконсолидацијатекућегфинансирањафондоваПИОуСрбији.Пословикојису
били у надлежности Фонда за социјално осигурање војних осигураника
(Фонд за СОВО), од 1. јануара 2011. године пренети су на Републички
фондзапензијскоиинвалидскоосигурање(РепубличкифондПИО).Тако
сусенаистојадресииподистимкровом попрвипутнашли:војниосигураници,запослениосигураници,пољопривредницииосигураницисамосталних делатности. Предложено је да се финансијско пословање РепубличкогфондаПИОобављапутемдваподрачунаито:завојнеосигураникеиосталеосигураникедо1.јануара2012.године,аодтогдатума-путем
једнограчуна.Такође,државајеодлучиладаРепубличкифондПИОпреузме запослене, имовину, обавезе и капитал Фонда за СОВО, као и то да
„овлашћенолице”извршипроцену„вредностиимовине,обавезаикапитала”ФондазаСОВО.
Овакво„утапање”ФондазаСОВОуРепубличкифондПИО,самопо
себиможедабудекориснојединоуколикосепосматрасааспектаконсолидације свих постојећих пензионих фондова у држави. Међутим, истовременосенамећепитањенакојережим недајеодговор,атојепитањеколикоћенакрајутакваконсолидацијакоштатиграђанеСрбије. Републички
фондПИОћенасебеморатидапреузмеапсолутносве,засаданепроце392) Сл.гласник РС,бр.101/10.
189
Pusto{ewe Srbije
њенеинеутврђене,односнонеизмиренеобавезекојеФондзаСОВОима
премаукупно56.126војнихосигураника,међукојимаје49.413војнихпензионера. Управо вишегодишња дуговања Фонда за СОВО према војним
пензионерима,којасезасадапоузданоне могуниутврдити,представљајунајвећупретњузаодрживост,ликвидностиибудућепословање(консолидованог)РепубличкогфондаПИО.
ПреманекимпроценамакојесуизнелиљудиизУдружењавојнихпензионера,дугдржавепремавојнимпензионеримапремашујеастрономских
8милијардидинараисамојепитањеданакадаћедоћинанаплату.Акако
је дотогадугадошло393)?!
Пензионери првог и другог реда
НеизмиренадуговањапремавојнимпензионериманасталасукаопоследицаигнорисањауредбекојуједонеонекадашњиСаветминистараДржавнезаједницеСЦГ,акојајенаснагуступила1.августа2004.године394).
Овимактомсуповећанеплатесвимприпаднициматадаактивногвојног
састава,штојепозаконуиуредбиморалодадоведеидоповећањапензијавојнихпензионераитоуистојсразмери.Безодлагањадржаваје билау
обавезидаизвршикорекцију,односнодаувећавредност бодакојисепримењујеуобрачунувисиневојнепензије,штонијеучињено.ТадашњиминистародбранеПрвославДавинићнијемариоштосекршиуредбаишто
севојнимпензионеримасвакогмесеца„закида”око4.000динара.Оправдањејебилодајевојнибуџет„танак”,пасенекоизрежимадосетиода
уредбуприменинакрајњефлексибиланначин,такоштоћесеповећање
пензијаодобритисамозаоналицакојасупензионисанапосле1.августа
2004.године.
Овакваодлуканесамодајебилаусупротностисаспорномуредбом,
већсекосилаисаодредбаматадашњегЗаконаовојсциЈугославије.Без
ималостида„демократски”режимјеизвршиоподелуиустановиовојне
пензионерепрвогидругогреда,.Даклепензионерекојимаприпадаувећањепензијеипензионерекојинатонемајуправо.Међутим,поддуготрајнимпритисцимаУдружењавојнихпензионера,којесасвојих36.000чланова нијезанемарљиво,режимнијеимаодругогизлазанегодаоваквунеправдуисправи.Такојеод1.децембра2007.годинеизвршеноусклађивањепензијаизаоних47.069пензионера,којимајеод1.августа2004.годинетоправобилоускраћено.Међутим,овимјесамоделимичнорешенпроблемјерјетихистих47.069војнихпензионераукупно40месециостало
ускраћенозаизносодоко 4.000динарамесечно.Такоједржавасвакомвојномпензионеруупросекуосталадужнаоко160.000динара,апроценесу
дајетајдугзакључносамесецомновембром2007.годинеизносиопреко
4,5милијардединара.
393) Извор:портал„Мондо”,13.3.2009.
394) СлужбенилистСРЈ,бр. 35/94,42/94,9/96,2/00,54/02.иСлужбенилист СЦГ,бр.35/04и
42/05.
190
Ivan Nini}
Од признања до пустих обећања
Акосеимаувидудајевојнимпензионеримапозаконуиуредбиприпадалонештоштоимрежимнијепризнавао,аштоимјекаоправопризнатонакнадно,текудецембру2007.године,ондајесвимајаснодасувојни
пензионериперфидно„оџепарени”.А„џепарење”јеиндиректнопризнао
ипуковникМилојкоМиловановић,директорФондазаСОВО,кадајеизјавиода„новацнијеисплаћензбогнедостаткапланирањасредставаубуџету”.Онјелоптицу пребациоуВладуСрбије,рекавшидајеВладаобавезна
да„до31.марта(2008. године)војнимпензионеримаисплатидуг”395).Да
јеовапроблематиказаистапрешлаунадлежностВладе,утврђенојеиновимзакономкојијеусвојенкрајем2007.године:„СтупањемнаснагуЗаконаоВојсциСрбије396) (1.јануар2008.), надлежностзарешењетогдугаје
на Влади Републике Србије, сходно уредбама члана 193, став 2. Наиме,
Владајеобавезнадаурокуод тримесецаодданаступањанаснагуЗаконаоВојсцидонесепропис изсвојенадлежностиомодалитетувраћањадуга.Стимувези,јавност ћебитиблаговременоинформисана”,обећаваоје
својевремено пуковник Милојко Миловановић, директор Фонда за СОВО397).
Влада Србије игнорише дугове
УУдружењувојнихпензионерасу поставилипитањекотребадареши
исплату дугаиизМинистарстваодбранејестигаоодговордајезатонадлежнаВладаСрбије.Међутим, ВладаСрбијенесамоданијепоштовалазаконскирокзарешавањеовогпитања(31.3.2008.),већнидвегодиненаконроканијеосмислилаиутврдиламодалитеткојимбиизмирилаобавезе
државе према војним пензионерима. Рок из Закона о војсци Србије су
„омели”ванреднипарламентарниизбори,тејетадашњатехничкаВлада
билапреокупиранаискључивоизборномкампањомијаловимпредизборнимобећањима.УтомконтекстуМинистарствоодбранејеусредизборне
кампањеиздалосаопштењеукомесеистичедатоминистарствозаједноса
МинистарствомфинансијаиМинистарствомрада„интезивнорадинаизрадипрограмазаизмирењедугакорисницимавојнихпензија”398).Затимје
самодваданапредодржавањеизбора(9.5.2008.),тзв.„техничка”Влада
Србиједонелазакључакдасеформирараднагрупасазадаткомдаразмотрисвапитањавезаназадоношењеиобезбеђивањефинансијскихсредставазаизмирењедугапремавојнимпензионерима.НачелораднегрупепостављенјетадашњиминистарфинансијаМиркоЦветковић,којијенакон
изборааванзоваоупремијерскуфотељуинапраснозаборавио,каконеизмиренеобавезедржаве,такоисвевојнепензионере.
395) СлужбенигласникРСбр,116/2007.
396) Извор:лист„Политика”,28.3.2008.
397) Извор: Војнилист „Одбрана”,1.2.2008.
398) Извор:агенција Танјуг,28.3.2008.
191
Pusto{ewe Srbije
Тужбама до закинутих пензија
ПоштосувиделидаактуелнирежимБорисаТадићанепоказујеспремностдаизмиридуговања,војнипензионерисупоказалиодлучностдасеза
правдуизасвојновацизборесудскимпутем.ПроценеУдружењавојних
пензионераговоредајеоко30.000војнихпензионерапресавилотабаки
поднелотужбесудупротивФондазаСОВО.Званичниподаци докојихје
дошлоовоудружење говоредајеуделоводникуФондазаСОВОевидентирано24.360тужбиоштећенихвојнихпензионера.Њиховапотраживања
вишенису4,5милијардекаоштосутобиланапочетку,тачнијеудецембру2007.године.Наосновнидугкојијеизносиооко160.000динарапо
пензионеру,требадодатизатезнекамате,судскетрошкове,адвокатскетрошкове,каоитрошковевештачења399).Управозбоговога,дуговањаФонда
заФСОВсусескороудвостручилаипремапроценамаУдружењавојних
пензионера,премашују8милијардидинара.
ИзподатакадокојихједошлоУдружењавојнихпензионерапроистичедајесамодо7.априла2010.годинеФондзаСОВОпримио4.466правоснажнихиизвршнихрешењазапринуднунаплатусарачунаФондаза
СОВО. Ова принудна наплата је „тешка” близу 1,5 милијарди динара, а
просекпопредметупринудногизвршиоца(оштећеногвојногпензионера)
износи224.456динара. УФондузаСОВОпроцењујудаби током2010.године,поосновупринудненаплате,моралодасеисплатичак2,2милијардединараонимвојнимпензионеримакојисутужилидржаву.Ауколикосе
овајпроблемпосматраметодоманалогије,ондаселакоможедоћидозакључкадаћеФондзаСОВОунаредномпериодуморатидаиздвојиоко5
милијарди динара за регулисање спорних дуговања. У Удружењу војних
пензионерасе„шушка”дадржаванамерноодуговлачисасудскимпоступцима,јерсесмишљеноиденатодапотраживањапензионеразастаре.
Пресипање из шупљег у празно
НакрајујеилаицимајаснодасеудогледновремеморапронаћиадекватнорешењекојеподразумеваизмирењеобавезаидуговакојеФондаза
СОВОимапремавојнимпензионерима,акојисвакаконисузанемарљиви.
РежимБорисаТадићатакворешење видиу„утапању”ФондазаСОВОу
РепубличкифондПИО.Јер,акорежимморадауРепубличкифондПИО
„упумпава”новацизбуџетаСрбије,такоће једнимударцем„убитидвемуве”.Собзиром натодаједанфондпостајеправниследбеникдругогфонда,перфидноћесенатеретсредставаРепубличкогфондаПИОпокрити
свигубициипотраживањакојадолазенанаплатуФондузаСОВО.ПроблемјеутоликовећиштосенидосадашњидуговиФондазаСОВОнемогупоузданоизрачунати,авојнипензионеринајављујуновапотраживања
иноветужбе.ОниовогпутатврдедаимјережимБорисаТадићаод1.јануара2008.године„закинуо”пензијемесечноза11,06одстоинапомињу
399) Извор: лист„Данас”,2.6.2008.
192
Ivan Nini}
дасууборбизасвојаправаспремидаидудоСтразбура.Дакле, разумљив
јестрахивишесунегоочигледнеоколностизбогкојихрежимужурбано
„гаси”ФондзаСОВО,представљајућитокаодеовелике„реформе”системаПИОуСрбији.
193
Pusto{ewe Srbije
(36)
Зашто је Србија рај за „прање” новца?
Превасходнициљмафијеикриминалацаједасе„прљав”новацуведе
улегалнетоковеиуслучајуСрбије тојеприметноусфериприватизације предузећа, куповини хартија од вредности, фиктивних предузећа и
трансакцијасакомпанијамауоф-шорзонама.Калкулишесеизносом од
око1,7милијардиевранагодишњемнивоу,аистовременојегодишњидефицитбуџетадостигао1,4милијардеевра.Изгледадакоординацијаизмеђудржавнихоргранапопитањусузбијања„прањановца”,башкаои
политичкавоља уСрбији, изостаје.
* * *
Према речима „пријатеља” режима Бориса Тадића, шефа делегације
ЕвропскеунијеВенсанаДежера,уСрбијисе, активностима организованих
криминалнихгрупа,годишње„опере”између3и5одстоБДП-а,штопосматраноуготовомновцуизносиоко1,7милијардиевра400).СаовомсумомслажесеидиректорУправезаспречавањепрањановцаМинистарства
финансијаАлександарВујачић,чимедржава потврђујеДежеровенаводе.
Тонамећепитањегденакрајузаврши„опранновац”?Чиниседаинаово
питањедржаваимаодговор,патакоВујачићкажедасе„опранимновцем”
најчешћекупујуиграденекретнине,купујупредузећа,алиградеивелики
трговинскиланциикоцкарницепрекооф-шоркомпанија.Збогфинансирањаизборнихкампањаиспрегережимаса„перачима”новца,њиховаименасенесаопштавајујавности,нитисепротивњихводесудскипоступци.
ПостојепојединачнислучајевипопутДаркаШарића,гдережимиправосуђесимулирајуиспинујуборбупротиворганизованогкриминалаи„прањановца”.Проблем„прањановца”уСрбијинезамисливјебезјакеспреге
режимаикриминала,аштојепроузроковалотајкунизацијудржавеивисокуполитичкукорупцију.
Десетогодишња „транзиција” изнедрила је групу тзв. „бизнисмена”
којиданаспрактичноуправљајуцелокупнимполитичким,привредними
економскимсистемомземље.ОнитовеомауспешночинепрекоДевичан400) Извор:портал „Мондо”,31.5.2011.
194
Ivan Nini}
ских,СејшелскихиМаршалскихострва,алиидругих„порескихрајева”
попутЛихтенштајна,Кипра,Гибралтара...Својепријатељеипокровитеље
изсветабизнисаиоф-шорзонапредседникСрбијеБорисТадићпозиваоје
својевремено на „економски патриотизам”401). У редовима представника
крупногкапитала,аимеђуграђанима,тајпозивјесамоизазваоиронијуи
смех.Јавнајетајнадасережимскибизнисменинеубирајуу„пераче”,а
одакленовацнањиховимоф-шоррачунима,одакленовацзаинвестиције,
одаклејахтеиавиони,уПорескојуправииУправизаспречавањепрања
новцаинепомишљајудатопровере.УПорескојуправикажуданајвећа
опасностод„прања”иубацивањановцаулегалнетоковепретиодпродаједроге,оружја,трговинељудима,разбојништваикорупције.Овимодалитетисутеоретскитачни,аликорупцијаипривредникриминалсунајдоминатнијиинструменти„прањапара”уСрбији.
„Службена тајна”
Превасходнициљмафијеикриминалацаједасе„прљав”новацуведе
улегалнетоковеиуслучајуСрбије тојеприметноусфериприватизације
предузећа,куповине хартијаодвредности,фиктивнихпредузећаитрансакцијасакомпанијамауоф-шорзонама.Приватизација„прогута”највећидеоод1,7милијардиевра,коликосепроцењуједасеуСрбијигодишње
„опере”итопризнајеидиректорУправезаспречавањепрањановца,АлександарВујачић.Међутим,кадагановинарпита:далијеоткривениједан
случајкуповинепредузећа„прљавимновцем”,Вујачићодговара:„Свинашипредметипредстављајуслужбенутајну”402).Управозбогте„службене
тајне”сви„напори”државебацајуљагуисумњунаистинскуборбупротиворганизованогкриминалаи„прањапара”.Проблемјеутоликовећи,
јерсвеинформацијекојеоперативнимрадомприкупенадлежнидржавни
органи,служезауценуитрговинунарелацијирежим -мафија.
Да надлежни знају много тога, говори и изјава државног секретара
МинистарстваправдеСлободанаХоменакојикажедасе70одстоугоститељскихфирмикојесукупљенеуБеоградуналазиурукамакриминалаца403).Тонамећенизпитања,одтогазаштонадлежнинепреконтролишу
власнике,дотогадалиутеугоститељскеобјектередовносвраћајувисоки
државнииполицијскифункционериидалибашувекплаћајусвојебаханалијеикрканлук.
Изгледадакоординацијаизмеђудржавнихорганапопитањусузбијања„прањановца”,башкаоиполитичкавољауСрбији,потпуноизостаје.
Томеуприлогговоријавнаполемикаипрепискакојајеобележиламарт
2010.године,нарелацијиАгенцијазаприватизацију -Управазаспречавањепрањановца(УСПН).ДиректорАгенцијезаприватизацијуВладислав
ЦветковићоптужиојетадаУправудајеодговориланасамоједанзахтев
401) Извор:агенција Бета,23.5.2010.
402) Извор:портал„Аргус”-Бета,28. 6.2009.
403) Извор:лист„Блиц”,4.3.2010.
195
Pusto{ewe Srbije
којијојјеупутилаАгенција,одукупно1.769захтевазапроверуподатакао
купцимапредузећа.Цветковићјерекаода никонијеупозориоАгенцијуда
јеречо„прљавомновцу”,„криминалцукојијенелегалностекаоимовину”,
или„адвокатукојијекупацуимекриминалца”.Акосеизузмесамоједан
случајизсептембра2007.године,атојепокушајнаркобосаЈоцеАмстердама да купи „Еко продукт”, Агенција ни у једном другом случају није
спречилакуповинупредузећасумњивимпарама.
„Какодазнамштајепрљавновацкадаменатонијеупозориоонајчијијетопревасходнозадатакусистему.Какодагаспречимкадајеонзаменелегитиманкупац”,питаојејавнотадаВладиславЦветковић404).
Онсеслажедајекрозприватизацијуубаченновацкрозлегалнетокове, али напомиње да из медија сазнаје да предузећа купују криминалци.
Дакле,очигледнозбогтогасуднијенимогаодадонесениједнуправоснажнупресудузаулагање„прљавог”новцакрозпроцесприватизације.Шта
намондатоговори?Говоридаактуелнавластнеманамерудасеистински
обрачунаса„перачима”новцаидајезбогтогаСрбијапостала„рај”засве
онокојибезбедножеледановацстеченкриминалнимактивностимаубаце
улегалнетокове.УтомконтекстуваљаподсетитиислучајМилетаЈерковића,којијеосуђензбогшверцацигарета,акојијеумоментудокјебио
подистрагомпотпунолагодноприватизовао17фирмиуВојводини.Тиме
надлежниудржавинесамодасупрекршилиЗаконоприватизацији,него
суЈерковићиомогућикупо-продају400.000хектараораницазарачунДаркаШарића405).
Алармантна статистика
Безобзираштоихреалностдемантује,режимпокушавадаубеди јавностуСрбијикакоједржаваодлучнадасеизборисаорганизованимкриминаломи„прањем”новца.Кадасеговорио„прањуновца”надлежнине
пропуштајуприликудасеподиченовими„квалитетним”Закономоспречавањупрањановцаизмарта2009.годинеиНационалномстратегијомза
спречавање„прањановца”(2009.-2013.)којаједонетааприла2009.године.ОбаовадокументасумртвословонапапируиништаепохалнодосадауСрбијинисупроменили,јерзатонепостојиполитичкавоља.Првизаконоспречавањупрањановцаједонетјош2001.године,мењанједвапута2003.године,двапута2005.годинеиједанпут2006.године406).НовиЗаконоспречавањупрањановцаифинансирањутероризмадонетје2009.годинеизатимјеистегодинемењан407).Једнаодкључнихтачаказаконајестезабранаплаћања„укешу”свихтрансакцијавећиход15.000евраиобавезаевидентирањасвихтрансакцијакојипрелазеовусуму.Таквамерасамапосебинезначиништа,јерудржавиидаљенепостојесвеобухватни
механизмизаконтролупореклановца.
404)
405)
406)
407)
196
Исто.
Усудском исказу М.Јерковић јепризнаода јеД.Шарићу продао400.000хектараораница.
Сл.лист СРЈ бр. 53/2001,Сл.гласник РСбр.107/2005,117/2005,и62/2006.
Сл.гласник РС, бр.20/2009.и72/2009.
Ivan Nini}
ПремадоступнимподацимаТужилаштвозаорганизованикриминал,
одсвогнастанкадомаја2011.године,поднелојесвега13кривичнихпријавапротив51особезбогсумњедасувршили„прањепара”.ПремаинформацијамаизМинистарствафинансија,од2002.године,кадајеформирана
Управазаспречавањепрањановца,до2007.године,донетојесвега2пресудезбог„прањановца”,одкојихјеједнабилаослобађајућа408).Од2007.
годинедосептембра2010.годинедонетојесвега12пресуда,одчегаје6
посталоправоснажно.ПремаречимаМиодрагаЂидића,државногсекретараМинистарствафинансија,уСрбијиседокрајајула2010.годиневодило10поступакапротив52лицазбогсумњедасу„пралиновац”409).Таква
статистикасамоуказујеначињеницудаборбапротив„прањановца”уСрбијирежимуиправосуђупредстављаапсолутно перифернуствар.
Акоће2011.године,премапроценамаЕУ,уСрбијибити„опрано”1,7
милијарди евра, а држава грца у буџетском дефициту од 1,4 милијарде
евра,ондајеситуацијакрајњеалармантна.Аналогнотометребапосматратиијавнидугдржавногсекторакојиданасизноси12,3милијардеевра,уз
оцену дајеуСрбијиистовремено„опрано”17милијардиевраупоследњих10година! Коликуштетудржаватрпи због„перачановца”ирежимскогигнорисања „перачановца”,бројкеговоревишеодречи.
408) Извор:агенција Бета31. 5.2011.
409) Извор:агенција Бета,10.9.2010.
197
Pusto{ewe Srbije
(37)
Хипократ између дима и ватре
„Легализација”лекарскоградаудржавноми„тезгарења”уприватномсектору,односноседењенадвестолицеипримањедвеплате,негативносеодразилоинасегментпружањаздравственеуслугевантелесне
оплодње. Укомисији,којујеформиралоМинистарствоздравља,акојаодлучујеотомекојаприватнаклиникајепогодназавантелеснуоплодњу,седеидоносеодлукељудикојисеналазеудиректномсукобу интереса.
* * *
УмедијимасенедавнопојавилаинформацијадаћевантелеснаоплодњауСрбијимоћидасеобављасамонадржавнимклиникама,јерјеистекаоуговоркојијеРепубличкизаводзаздравственоосигурање(РЗЗО)имао
саприватнимклиникама.Тојеизазваловеомаопречнереакцијестручне
јавностикојатврдидаћесеоваквомодлуком„умањити”обимкорупцијеи
пацијенатакојисуубеђенидаћетексадалистечекањапостати„километарске”. Став руководства РЗЗО-а је да, за сада, не треба склапати нови
уговорсаприватнимклиникама,јерсудржавникапацитетидовољнидасе
реализујусвевантелеснеоплодње.ПомоћникдиректораРЗЗО-аЗоранЈовановић изјавиоједајетаустановапослаладописесвимдржавнимклиникамасазахтевомдасеизјаснеколиковантелеснихоплодњимогугодишње
да обаве и одговор је од 1.250 до 1.320 интервенција410). Према његовој
оценитајброј„употпуностизадовољаватренутне потребе”одоко1.380
интервенцијаизбогтоганемаразлогадасепацијентиупућујукод„приватника”којимаједосадарефундирана„нештовећа”ценанегодржавним
болницама.
МногебрачнепаровеовакваодлукаРЗЗО-аједодатнореволтирала,јер
суустрахуодбудућихлистачекањакојећесасвимизвеснопостатисведужеудржавнимклиникама.Њиховстрахјеутоликовишеоправдан,акосе
знадасамоподмићивањемили„дебеломвезом”могудакоригујусвојеместоналистиитакоубрзајупроцесвантелеснеоплодње.Сдругестране,
деопацијената,алиистручне јавности,веруједаћеовакавпоступакРЗЗО410) Извор: лист„Политика”,11.8.2011.
198
Ivan Nini}
а, бар делимично, бити у функцији сузбијања корупције у овом важном
сегментупружањаздравственихуслуга.Досадасупојединидокторииз
државнихустановаморалиимоглидасе„лове”поприватнимординацијама у којима им је закон омогућио да „тезгаре”. „Не да су само радили
истовременоуприватнимидржавним клиникама,већсупацијенте саприватнихклиника,крозчитавпоступакводилинадржавнимклиникама.Тако језараданаприватнимклиникамабила100 одсто, тј.безикаквихтрошкова”, препричава на једном интернет форуму пацијенткиња која је то
осетиланасвојојкожи411).
Интересантноједареткокосмејавнодапричанаовутему,аотоме
сведочестотинеихиљадеанонимнихисповестикојесепацијентипостављајууправонаинтернетфорумима,којисупосталијединаијавна„исповедаоница”.
Игнорисање корупције
Једанодпримеракаковантелеснаоплодњапредстављасукобинтересаикакоможедапрерастеулични,односноприватни„бизнис”јавности
јеиспричалаанонимнапацијенткињановембра2008.године.„Позвалису
меиз¢Народногфронта¢ иреклидаодмахмогуућиупроцедурувантелеснеоплодњеотрошкудржавеуприватнојгинеколошкојординацији¢ОБ
Медикалцентар¢ укојојрадидрЕлианаГаралеић,иначеначелницастерилитетау¢ГАКНароднифронт¢.Збогпословногпута мораласамдаодбијем.Међутим,одговорилисумидаћуутомслучајутекзагодинуданастићинаредудржавнојклиници.Поштоназаказанеконсултацијеуприватнојординацијинисамотишла,лекарииз¢Фронта¢ сумескинулисалисте
чекања”,реклајетадатридесеттрогодишњапацијенткињаГ.М.412).ТадашњадиректоркаРЗЗО-аСветланаВукајловић браниласеречимадатоможедабуде„потенцијалнисукобинтереса”,даје„свеснаштајенаправила
дрГаралеић”,али„датонисудругирадили”,каоидајестимувези„одржанзаједничкисастанак”.
КакојетадапризналаСветланаВукајловић,листечекањанапроцес
вантелеснеоплодњезаистасуилустровалехаотичнуситуацију,пајеРЗЗО
збогтогамораодапреузмевођењеевиденцијеиобавештавањепацијената.Међутим,штеседесило?„Кадасмотражилиданамдоставелистечекања,добилисмо20различитих.Чаксуиподацибилидругачији...Уочилисмодасунекеженекојесусеуавгуступријавилевећушлеупроцес
оплодње,аданекечекајудвегодине.Телистечекањанисувођенекако
треба”,открилајесадавећбившадиректоркаРЗЗО-а413).Заовемалверзацијеиочигледнукорупцијуникаданијеутврђенкривац,нитијебилокоод
лекара, односно руководилаца здравствених установа сносио последице.
ТадашњиминистарздрављаТомицаМилосављевић нијесебавиоовомтемом,безобзираштојересоромздравстваруководиоскородеветгодина.
411) Извор:интернет форумлиста„Блиц”,29.7.2011.
412) Извор:лист„Блиц”,8.11.2008.
413) Исто.
199
Pusto{ewe Srbije
Штавише,завремењеговогминистровањаусвојенјефамозничлан199
Законаоздравственојзаштити414),чимејелекарима дозвољенодаистовременорадеиудржавномиуприватномсектору.
Две столице и две плате
„Легализација”лекарскоградаудржавноми„тезгарења”уприватном
сектору,односноседењенадвестолицеипримањедвеплате,негативносе
одразилоинасегментпружањаздравственеуслугевантелеснеоплодње.
„Добронамерно”упућивањепацијенатауприватнуклиникуузобразложењебрзине интервенцијеилибрзинеизрадеодређенихлабораторијскихналаза,представљасамоједанодобликасукобаинтересалекаракојиседена
двестолице.Накрајукрајевапацијентимаједоскоробиладатамогућност
дасами бирајудалићеудржавнојилиприватнојклиници(одржавном
трошку) радитивантелеснуоплодњу.Тојеувеликојмерибиластварличногизбора,поверењаисигурности.Међутим,овумогућностпретходноје
РЗЗО„дефинисао”уговором,којимјеконзорцијумушестприватнихздравственихустановадатамогућностдавршевантелеснуоплодњуотрошку
државе.Акосешест„приватника”удружилоипобедилонатендеруРЗЗОа,штајеондаутомеспорно?
Спорнојештоукомисији,којујеформиралоМинистарствоздравља,
а која одлучује о томе која приватна клиника је погодна за вантелесну
оплодњу,седеидоносеодлукељудикојисеналазеудиректномсукобу интереса!
ИндикативноједачетиричланакомисијеМинистарстваздрављаистовременорадиудржавнимустановама,алииуприватнимклиникамакоје
натеретРЗЗО-авршевантелеснуоплодњу.Примераради,дрАлександар
ЉубићизГАК„Вишеградска”,радиојеуприватнојгинеколошкојболници„Јевремова”изБеограда,којајеуједноносилацконзорцијумаипотписникуговорасаРЗЗО.Директоркаболнице„Интермедикусбис”изБеоградадрЉубинкаРадуновићјесупруганекадашњегдиректораГАК„Вишеградска”дрНенадаРадуновића.Затим,дрВеснаКопитовићизИнститута
загинекологијуНовиСадрадног„искуства”имауприватнојболници„Генесис”уНовомСаду,докјеистислучајисадрЕлијаномГаралејићизГАК
„Народнифронт”,којаможедасепохвалирадомуприватнојболници„ОБ
Медикалцентар”уБеограду415).Акосеимајуувидуовечињенице,онда
је нејасно како стручна Комисија за вантелесну оплодњу Министарства
здрављаможедадоносиобјективнеинепристраснеодлуке.Таквимодлукама члановикомисијеизкасеРЗЗО-а„упумпавају”милионеприватним
клиникаманакојимараде,односно„тезгаре”416).
414) Сл.гласник РС,бр.107/05и88/2010.
415) Извор:лист„Блиц”,30.5.2011.илист„Прес”,31.5.2011.
416) У вези сатемом Иван Нинић је у својствусарадникаантикорупцијскогпортала„Пиштаљка”залист„Прес”,31.5.2011.годинеизјавио:„Потребноједа севидидалису доносили
фаворизујућеодлукеукористсвојихклиникаида лисумеђусобночинилиуслугеједни
другима.Агенцијазаборбу противкорупцијетребало бидапокрене поступакутврђивања
одговорности,аомбудсманбихитномораодаизврши надзоруМинистарствуздравља”.
200
Ivan Nini}
АуторједошаодоуговоракојијеРЗЗОзакључио21.9.2010.годинеса
конзорцијумомкојисучинилишестприватнихклиника,кодкојихјевршенавантелеснаоплодња(ВТО)одржавномтрошкуза1.000брачнихпарова417).ЦенаВТОкојујеРЗЗОрефундираоприватнимклиникама,узависностиодметода,износилаје:340.000,360.000и325.000динара!Према
подацимаРЗЗО-авидиседаје,упериодујануар2008. јун 2011.године,РЗЗОутрошионештовишеод1милијардединаразаВТО.Нпр.у2010.годиниприватнеклиникесудобилеоко158,адржавнеоко125милиона.Запрвихшестмесеци2011.године„приватницима”јеуплаћенооко152,адржавнимклиникамаоко59милионадинара,указујузваничниподациРЗЗО-а418).
417) Уговор,бр: 404-1-30/10-9,од24.9.2010.
418) Аутор једобиоинформацијеодРЗЗО-адописомзаведенимподбројем: 07-52/11-1,од8. 7.
2011.
201
Pusto{ewe Srbije
(38)
Астрономске апанаже у РЗЗО
ФормирањеСаветапредставникаудружењапацијенатаифинансирањеапанажеод16.762.416динаразањеговечланове, нијепрописанокао
обавезакојабиевентуалнопроизилазилаизЗаконаоздравственомосигурању.Утомконтекстунамећесеразумљивопитање:зарсенебиоствариовећиефекатдајетајновацуложенуунапређењездравственезаштитеосигураника,односнопацијената,уместоштојеастрономскасредствадобилоискључиво12људи!?
* * *
Републичкизаводзаздравственоосигурање(РЗЗО)немилицерасипа
новацздравствених осигураника,којибипресвега требалодабудеусмереннафинансирањепримарнеисекундарнездравственезаштите.Тоговореинформациједокојихједошаоаутор,аизкојихпроизилазидајеРЗЗО,
зарадсамоједногсаветодавногтела,исплатиоастрономскенакнадеодчак
16.762.416динара419).Речјеобрутотрошковимамесечненакнадезарад
12члановатзв.Саветапредставникаудружењапацијената,којајеисплаћенаодјануара2007.године додецембра2010.године.ЗваничниподациРЗЗО-ауказујуначињеницудасу9члановаСавета,међукојимасуипредседник,заменикпредседникаикоординаторСавета,укупноинкасиралипо
1.086.000динарането,односнопо1.674.434динарабруто.ЈеданчланСаветајепримаонакнадусамо12месеци,пајетојеРЗЗОкоштало198.000
динарането,односно337.089динарабруто.Преосталихдвојечлановасу
уСаветнакнадноименовани,пасутакоостварилинетонакнадеод690.000
динара и 210.000 динара, односно бруто накнаде од 1.039.156 динара и
316.265динара.
Интересантноје данијемогућеутврдитинакојиначиниукојојмери
сучлановиСаветапредставникаудружењапацијенатаоправдалисвојенакнаде,акојесу поџепуздравственихосигураника плаћене16.762.416динара.АуторјебезуспешнопокушаодауРЗЗО-удобијекопијесвихзаписникасаседницакојејеСаветодржавао,упериодупочетка2007.године
419) АуторјеподаткезатражиоидобиоодРЗЗО.
202
Ivan Nini}
докраја2010.године.Таквизаписницинепостоје,каоштонепостојини
извештај о раду савета за 2007. годину, већ само годишњи извештаји за
2008,2009.и2010.годину.Апосебнојефрапирајућачињеницадаизвештајиорадуу2009.и2010.години,почињуистоветном формулацијом да
сусе„уизвештајномпериодучлановиСаветасастајалипреманеопходности”.Дакле,немогућејеутврдитиколикосастанакајеСаветпредставника
удружењапацијенатауопштеодржаоупоследњечетиригодине.
У режији Светлане Вукајловић
Висинумесечне новчаненакнадекојасеисплаћујечлановимаСавета
представника удружења пацијената, одредила је доскорашња директорка
РЗЗО-аСветлана Вукајловић.ТакојенакнадазачланствоуСаветутоком
2007.и2008.годинеизносила18.000динара,атоком2009.и2010.године
30.000динара.ИзмеђуРЗЗО-аичлановаСаветапредставникаудружења
пацијената закљученисупојединачниуговориоделу,којисупотомсваке
годинеанексирани.Тозначидајенетонакнадакојајеисплаћеначлановима Савета са 10.872.000 динара, драстично увећана за бруто износ од
16.762.416динара.Сапорезимаидоприносимакојисеплаћајуузуговоро
делу,свакичланСаветаје,током2007.године,коштаобуџетРЗЗО-а30.644
динара, током 2008. године 27.108 динара, а током 2009. и 2010. године
45.180динара.
Здравственим осигураницима и јавности је готово непознаница да у
оквируРЗЗО-а,функционишетзв.Саветпредставникаудружењапацијената.Овосаветодавнотелојеустановљеноодлукомкојујеновембра2006.
године донеоУправниодборРЗЗО-а420).Одлукомсудефинисанизадаци,
односноделокруградаСавета,алинијеутврђенпрецизанбројчланова којићечинитиСавет.Чланом2 ОдлукејепрописанодаСаветчинепредседник,заменикпредседникаичлановиизрегистрованихудружењапацијената,а„којеименуједиректорРЗЗО-асвојомодлуком”.ТадашњадиректоркаРЗЗ-аСветланаВукајловићјерешењемизновембра2006.године образоваласаставСаветапредставникаудружењапацијенатакојијебројао10
чланова421).ЈеданчланСаветајеудецембру2008.годинезамењенновим
чланом,докјеумају2010.годинеСаветпроширензајошједногновогчлана.
Измишљање беспотребних трошкова
ФормирањеСаветапредставникаудружењапацијенатаифинансирањеапанажеод16.762.416динаразањеговечланове, нијепрописанокао
обавезакојабиевентуалнопроизашлаизЗаконаоздравственомосигурању.СвеизмишљененадлежностиСаветакојепроистичуизодлукеУОРЗЗО-аоњеговомоснивању,указујудаје речостручнимисаветодавнимпословимаинадлежностимакојевећобавља30филијалаРЗЗО-анатериторијиРепубликеСрбије.Стогаје разумљивопитање:зарсенебиостварио
420) Одлука,бр.54-1946/06,од14. 11.2006.
421) Решење,бр.54-1946/06-1,од30.11.2006.
203
Pusto{ewe Srbije
већиефекатдаје16.762.416динарауложеноуунапређењездравственезаштитеосигураника,односнопацијената,уместоштојетоликасредства добилоискључиво12људи!?Даапсурдбудевећи,учинакњиховоградасе
квалитативноиквантитативнонеможеизмерити,ановацсудобилизахваљујућичињеницидасуодабрани„поукусу”директоркеРЗЗО-аидаигром
случаја представљају удружења одређених категорија пацијената. Међутим, осим антикорупцијског портала „Пиштаљка”, нико од надлежних у
државинијереаговаоповодомовогслучајаарчењановцаграђанаСрбије422).
422) Аутор:ИванНинић,Портал„Пиштаљка”(www.pistaljka.rs),2.3.2011.
204
Ivan Nini}
(39)
Тајкуни „врте” где бургија неће
Дасунадлежниорганипоказалималовишевољезадоследну примену
постојећегЗаконаофинансирањуполитичкихстранака,доношењеновог
законаби билобеспредметно.НиуједномслучајудосадаАгенцијазаборбупротивкорупцијенијеспровелаозбиљанмониторингипраћењетрошковалокалнихкампањанатеренусацифрамакојесуунетеуфинансијскеизвештајестранака.ОпштејераспрострањеномишљењеуСрбијида
политичке странкепримајуитрошемноговишеновцанегоштосе приказујеуњиховимкњигамаиизвештајима.Оваситуацијадобијапосебнона
значају токомизборнекампање -наводиупоследњемизвештајуГРЕКО.
* * *
Усклопутзв.„европскеагенде”којуслепоследиактуелнирежим,нашадржаваједобиланови„фикус”,односноновиЗаконофинансирањуполитичкихактивности423).„ДоношењепредложеногзаконапредстављаиспуњењеобавезеРепубликеСрбијеупроцесуевропскихинтеграцијаистицањастатусакандидатазачланствоуЕвропскојунији”,дословцејенаведено у образложењу текста закона који се налазио у форми „предлога”
Владе.Речјеојошједномнаметнутомрешењукојећебититешкопримењивоупракси,акојејепреуласкаусрпскипарламентпрошаокрозруке
„рецензената”изЕвропскекомисијеиВенецијанскекомисијеСаветаЕвропе. Све њихове сугестије уграђене су у текст предлога закона, а кључну
улогуприњеговомписањуималесупрепорукеГРЕКО-а424).Наиме,ГРЕКОјенасвојојпленарнојседници29.септембра2010.годинеусвојио10
препорука у погледу финансирања политичких странака, које су потом
прослеђене Србији. Препоруке су усвојене 1. децембра 2010. године у
СкупштиниСрбије,азањиховуимплементацијуостављенјерокод18месеци.Објективноговорећи,запажањастручњакаизГРЕКО-аупотпуности
осликавајуреалностање„демократске”жабокречинеuСрбији,којаседефинишекаофинансирањеполитичкихстранака.
423) НароднаскупштинаРСусвојилајеЗакон14.6.2011.(Сл.гласникРС,бр.43/11).
424) ГРЕКО јескраћеницаодназива:ГрупаземаљаСаветаЕвропе заборбупротивкорупције.
205
Pusto{ewe Srbije
Шта пише у препорукама ГРЕКО-а?
ПрвапрепорукаГРЕКО-а425) билаједасеодредипрецизанпериодизборнекампање,преиспитајупостојећилимитиприходаирасхода(максималанизносдонација),каоидасепродужипостојећирокод10даназа
подношењеизвештајаотрошковимаизборнихкампања(какобисеправилно,књиговодственопрокњижилисвиприходиирасходи).Другапрепорукаупућујенатодатребаодредитипрецизанзаконскирокзаподношење
годишњихизвештајаполитичкихстранакаАгенцијизаборбупротивкорупције.Трећапрепорукаодносисенаобавезуутврђивањапрецизнихправилаза пријављивањененовчанихдонација,коришћењејавнихобјекатау
страначкесврхеисврхеизборнекампањеикредитирањеизборнекампање
кодпословнихбанака.УчетвртојпрепоруциГРЕКОинсистирадасесви
прилози преко лимита, као и трошкови политичких странака реализују
прекобанкарскихрачуна.Петапрепорукаодносисенаповећањетранспарентностибанкарскихрачунаиактивностиправнихлицакојасуповезана
састранкама(директноилииндиректно)илисупакподстраначкомконтролом.
УшестојпрепоруциГРЕКОналажедасенаконзистентанначинобезбедијавнообјављивањефинансијскихизвештајастранакаоредовномрадуиизборнимкампањама,дасеуњимапосебнонаведеодговорнолице,
каоидасеутврдеадекватнирокови.Седмапрепорукаодносисенапрописивањеправилаоусловимаревизијенадполитичким странкамаиобавезе
данезависниревизороверирачунеполитичкихстранака.ОсмомпрепорукомГРЕКОконстатуједатребапрецизиратимандатиовлашћења,повећатифинансијскеиљудскекапацитетеАгенцијезаборбупротивкорупције,
какобитаинституцијасуштинскиибрзовршилаконтролуинадзор финансирања странака. Деветом препоруком ГРЕКО сугерише ревидирање
казненеполитикеупогледуфинансирањастранака,такоштоподсећада
постојећесанкцијетребадабудуделотворније.Стимувезитребадефинисатикојипоступцистранакамогудадоведудогубиткасредставаизбуџета,алии кадаседонаторможесанкционисатизбогкршењазакона.УдесетојипоследњојпрепоруциГРЕКОинсистиранаповећањуроказастарелости загоњењелицаодговорнихзаповредуЗаконаофинансирањуполитичкихстранака.
Како се финансирају странке?
Све ове препоруке ГРЕКО-а указују на слабост досадашње примене
Закона о финансирању политичких странака из 2003. године426), који је
претрпеоодређенеизмене2008.године.УСрбијије регистрована81политичкастранка,одкојих свега20странака засвојраддобијановацизбуџетаРепубликеСрбије.Нештовећибројстранакасефинансираизбуџетаје425) Препорукеобјављене на вебсајтуАгенције за борбупротивкорупцијеРС.
426) Сл.гласник РС,бр.72/03,75/03-исправка,97/08и60/09-одлукаУС.
206
Ivan Nini}
диницалокалнесамоуправе, аједанбројнаизборима нијеосвојиодовољанбројгласовадабимогаодабудефинансиранизјавнихсредстава.Буџетскаиздвајањазафинансирањестранакакојеимајусвојепосланикеизносе 0,15одстоукупногбуџетадржаве,аиздвајањазастранкекојеимају
одборникеулокалномпарламентуизносе0,1одстобуџетајединицелокалнесамоуправе.Распонукупнихбуџетскихиздатаказафинансирањеполитичкихстранакакрећесеод6до9милионаеврагодишње,ау2010.годинизатунаменујеиздвојено6,6милионаевра427).Зафинансирањестранакауизборнојкампањииздвајасе0,1одстобуџетаРепублике(од4до5милионаевра),0,05одстобуџетајединицилокалнесамоуправеипокрајне.
Осимјавних(буџетских)изворафинансирањастранака,законскарегулативапрописуједастранкеуСрбијимогудаприкупљајусредстваиод
приватнихизвора.Таквиизворифинансирањасу чланарине,прилози(донације)физичкихиправнихлица,задуживањекодбанака,приходиодпродаје публикација, приходи од страначке имовине и легата. Нови закон
предвиђадвоструковећилимитсредствакојаћестранкеубудућемоћида
прикупеодсвојихдонатора.Једноправнолиценагодишњемнивоу странцићемаксималномоћидадонира200,афизичколице20просечнихмесечнихзарада.ПремазваничнојстатистиципросечнанетозарадауСрбијиаприла2011.годинеизносилаје39.298динара428).Свакудонацијукоја
јевећаодједнепросечнемесечнезараде,странкесууобавезидајавнообјавенасвомвеб-сајту.Безобзиранаовадвавидалегалногфинансирања,
новацкојисеприкупинатајначин ниједовољанмногимстранкамазаподмирењетрошковаизборнихкампањаитопримећујуиуГРЕКО-у:„Опште
је распрострањено мишљење у Србији да политичке странке примају и
трошемноговишеновцанегоштосе приказујеуњиховимкњигамаиизвештајима.Оваситуацијадобијапосебноназначају токомизборнекампање”,дословцесенаводиупоследњемизвештајуГРЕКО-а429).
Фамозни извештаји
Акостранкеусвојимфинансијскимизвештајимаприказујупријеми
утрошакзнатномањеколичиненовцаодреалног,ондатосвакаконаводи
назакључакдасеизвештаји„штимују”,дасеновацпримауготовини(„на
руке”)идафактурестраначкихактивностидоспевајунаплаћањеприкривенимфирмамаипојединцима.Интересантноједаје,преновогпоступка
пререгистрације странака који је спроведен 2010. године, у Србији било
регистрованооко500политичкихстранака,одкојихјесамоњих30поднелофинансијскиизвештај430).Противстранакакојенисуподнелефинансијскеизвештаје,још2004.године,поднетоје268прекршајнихпријава.На427) Извор:Министарство финансија РС.
428) Извор:Републичкизаводзастатистику.
429) ГРЕКО: И
звештај о евалуацији транспарентности финансирања политичких странака за
РС,1. 10.2010,стр.18.
430) Исто,стр.27.
207
Pusto{ewe Srbije
жалост,ниједнаодовихпријаваниједоживеласудскиепилог,штосамо
илуструјејавашлуккојивладау казненој политици кадајеречорадуполитичких странака у Србији. Иначе, у јануару 2010. године, Агенција за
борбу против корупције је преузела надлежност контроле финансијских
извештаја странака од Одбора за финансије Скупштине Србије и Републичкеизборнекомисије(РИК)431).Овадвателаникаданисубилакадровскиоспособљеназаконтролуфинансијскихизвештаја,а апсурдједауњимаседепредставнициполитичкихстранака којимајеистовременоповеренанадлежностдасамисебеконтролишу.
Шта раде контролори?
Нованадлежностподношењакривичнихипрекршајнихпријаваудоменунеправилностикојесеуочеприликомконтролефинансијскихизвештајастранака,поверенајеАгенцијизаборбупротивкорупцијеиДржавнојревизорскојинституцији(ДРИ)432).УпротекломпериодуДРИнијеизвршиларевизијуни једнестранке,узобразложењедајојнедостајукадровскикапацитетииузнаговештаједаћеревизорипосетитипартије„једног
дана”.ШтосетичеАгенцијезаборбупротивкорупције,оваинституција
јетоком2010.годинеизвршилаконтролуфинансирања5изборнихкампањаналокалу,којесуутојгодиниодржане.Наконовеконтроле Агенција
јеподнела6прекршајнихпријавапротивстранакакојенисудоставилеизвештајеофинансирањуизборнихкампања.Међутим,никонијепоставио
питањеодаклепојединимстранкамастотинехиљадаевракојесу упериоду од2008.докраја2010.годинеутрошиле укампањамазасвепоновљене
локалнеизбореширомСрбије.ЗатајпериодАгенцијазаборбупротивкорупције није вршила мониторинг изборних кампања ради упоређивања
стањанатеренусастањемиизносимакоји суунети уфинансијскеизвештаје.
АкојепознатодајеАгенцијасарадомпочела1.јануара2010.године,
ондајемониторингиозбиљнуконтролубиломогућеспровестизапериод
2009.и2010.године.Осимпапреноскупемедијскепропагандепрекобилборда,новина,твирадиостаница,гласачимасудељени шпорети,фрижидери,штаповизапецање,наочаре,сточнахрана,стока,обућа,одећа,огрев,
животненамирницезаисхрануиличнухигијену...Заоваквепоступкениконијеположиорачуне,нитисуидентификовани„донатори”ивредност
ових„поклончића”,собзиромнатодасенадлежнинисубавилисвојим
послом.Агенцијајенедавнојавнообелоданилагодишњефинансијскеизвештајеиизвештајеодонацијамаза2010.годину,којесујојдоставиле23
политичкестранке.Извештајиодонацијамапојединихполитичкихстранакасупразни,штоформалноуказуједатестранкенисуималедонаторе
идасуимзаредованрадбиладовољнабуџетскасредстваисредствапри431) ЗаконоАгенцијизаборбупротивкорупције(Сл.гласник РС, бр. 97/2008.и53/2010).
432) ЗаконоДржавнојревизорскојинституцији(Сл.гласник РС,бр.101/2005,54/2007. и 36/2010).
208
Ivan Nini}
ходованапоосновучланарине.Усвојствуфизичкихлицакојасудониралановац,уизвештајиманеколицинестранаканаводесеименафункционера, посланика, одборника, чланова и симпатизера. Поједине странке су
приказалепримљенедонацијеодправнихлицакојасебаверазличитомврстомделатности,аштојенарочитоспецифичносастановиштасукоба интереса433).
Фантомско финансирање „напредњака”
СукобтеоријеипраксеијавашлукуфинансирањуполитичкихактивностимождананајбољиначинилуструјепримерСрпскенапреднестранке(СНС).Нетранспарентнофинансирање„напредњака”изузетноједолазилодоизражајатокомлокалнихизборнихкампања одкраја2008.до2010.
године. СНС је трошила драстично више новца него што је у финансијскимизвештајимајавноприказивала,тенијејасноизкојихизворафинансирањајетајновацобезбеђен.ОдговорсвакакотребатражитиучињеницидајетајкунМиланБекојавнобиоупосетиТомиславуНиколићуприликомњеговесимулацијештрајкаглађу.Такођеодговорнаовудилемунадлежни органи треба да потраже код Николићевих пријатеља, Мирослава
Мишковића,ЂорђаНицовићаидр.ОпштејепознатодаСНСнијеучествоваланапоследњимпарламентарнимизборимакојисуодржани2008.године,јертаданијенипостојала,пасамимтимнемаправонајавно,месечно
финансирањеизбуџетаРепубликеСрбије434).Међутим,изфинансијског
извештајаза2010.годинувидиседајеСНСпријавилаприходеод20,6милионадинара,аштоједвоструковишенегоу2009.години.
У2010.години СНС„бележи”свега7донацијаодправнихлицаувисиниод610.005динара,међукојимајеипредузеће„АутоКобест”изМладеновцасадонацијомод300.000динара435).Овопредузећејепрековласничкеструктуреповезаносапредузећем„Кобест”изМладеновца,укоме
јеновембра2010.годинеполиција ухапсила7особаитозбогсумњедасу
фирмуоштетилиза1,5милионевра,амалеакционареза500.000евра436).
Кадајеречодонацијамафизичкихлица,односностраначкихфункционераисимпатизера,СНС јеу2010.годинипотомосновуприказалаприходеод13,9милионадинара.Примераради, наспискудонаторасадонацијом СНС-у од 290.100 динара, налази се Горан Веселиновић, власник
фирме„Профајлертим”.ИндикативноједајеуправоовафирманаконпобедеСНС-ауОпштинамаЗемуниВождовац,поосновупословногодноса
саспоменутимопштинама,загодинуданаинкасиралаприходод8,4милионадинара437).Примераради,у2008.години ТомиславНиколић,његова
433) Извештајисуобјављени на вебсајтуАгенцијезаборбу против корупције.
434) Закон о финансирањуполитичких странаканепрописује могућност дастранке које нису
учествоваленаизборимадобијајуфинансијскасредстваизбуџетадржаве.
435) Извештајобјављен навебсајтуСНСиАгенцијезаборбупротивкорупције.
436) Извор:лист„Прес”,23.11.2010.
437) Извор:УправазатрезорМинистарствафинансијаРС.
209
Pusto{ewe Srbije
незапосленасупругаДрагица,синовиРадомириБранислав,„донирали”су
СНС-у1,4милионадинара.ЗаменикпредседникаСНС-аАлександарВучићјетекнедавнојавнопризнаодајесавновацустранку„донеоТомислав
Николић,алидајезаконтакавданијемогаодаупишесвојеиме,пајемораоданаведечлановепородице”438).Међутим,ВучићјавностинијеобјасниоизкојихизворајеНиколићупросторијеСНС-а,какорече,„донео”1,4
милиона динара. Чињеница је да Николићева посланичка плата износи
130.000динара,дамујетозваничнојединиизворличнихприхода439).То
значидајеза„донацију”од1,4милионадинара,мораодаиздвојискоро11
посланичкихплата,подусловомдатих11месецинепотрошиниједанједнинидинар.
„Претакање” из државне касе у касу ДС-а
Дакле, пример нетранспарентног финансирања Српске напредне
странкетребадабудесвојеврстантест,какоАгенцијизаборбупротивкорупције,такоиправосудниморганима.Међутим,уминуломпериодунадлежнисубилитолерантнипрема„напредњацима”,пајетешкоповеровати
даћеовустранкуудрастичнојмеридотаћибилокојиказненимеханизам
новогЗаконаофинансирањуполитичкихактивности.Сдругестранене
требаигнорисатичињеницуонетранспарентномикоруптивномфинансирањустранакарежимапопутводећеДемократскестранке.Извештајопримљенимдонацијамаовестранкеза2010.годинууказујенаозбиљанпроблемкојипозитивнипрописитретирају каосукобинтереса.Списак правнихлицакојасудониралаДСсадржиназиве13предузећаиукупанприливпотомосновуод20,1милиондинара.НајвећидонаториДС-асу„Multicom group”(4,3милионадинара)и„Direct media”(4,2милионадинара),
иначефирмеусувласништвуградоначелникаБеоградаипотпредседника
ДС-а,ДраганаЂиласа440).Овапредузећапредстављају„проточнибојлер”
зазгртањедесетинамилионаевраизјавнихпредузећаидржавнихоргана
по основу пружања маркетиншких услуга. У том смислу „донирање” од
странеЂиласових фирмипредстављаперфидно„претакање”новцаиздржавногбуџетаијавнихсредставаустраначкукасуДС-а.АдасеуСрбији
доследнопримењујукомплементарниантикорупцијскипрописи,ондана
овупојавунадлежнидржавниорганинебиостајалипасивниинеми.
Нови закон је нови фикус
Нажалост,веомајетешкоочекиватидаћеновиЗаконофинансирању
политичкихактивностидонетибилоштареволуционарнонаполитичкој
сцениСрбије кадајеречокажњавањуодговорнихзанетранспарентнофинансирање странака. Под притиском и менторством „спољашњег фактора”,кршењеновогзаконаиприкривањепартијскихдонатора првипутсе
438) Извор:емисија„Инсајдер”,РТВ Б92,16.5.2011.
439) Податакизимовинскекартеобјављен на вебсајтуАгенцијезаборбупротивкорупције.
440) ИзвештајобјављеннавебсајтуДС иАгенцијеза борбупротивкорупције.
210
Ivan Nini}
третираикаокривичнодело.Занезаконитоприкупљенизносдо1,5милиондинаразапрећенајеказназатвораод3месецадо3године,азаизноскојипрелази1,5милиондинара,запрећенаказнајеод6месецидо5година.
УтаквимпредметимапоступаћеТужилаштвозаорганизованикриминали
предвиђеноједасесвенезаконитостечене„донације”аутоматскиодузму.
Удоменупрекршајнеодговорности,збогкршењазаконаипроцедурефинансирања странака, за странке и правна лица (донаторе), запрећене су
новчанеказнеураспонуод200.000до2милионадинара,азаодговорна
лицаураспонуод50.000до150.000динара.Безобзиранаказненеодредбе,стичесеутисакданиконаполитичкојсцениСрбијенестрахујеодновогзакона,анарочитонестрахујурежимскестранке.Збогчега?Мождазатошто уСрбијиниконијекажњенпоЗаконуофинансирањуполитичких
странакакојиједонетјош2003.године.Дакле,јуче,данасилисутра -фикусјеувекфикус!
211
Pusto{ewe Srbije
(40)
Мешетари убили „Змај”
ЧетиригодиненаконприватизацијеИМП„Змај”,јасноједасубраћаМиланиБогданРодић,узподршкусарадникаДаркаШарића,предузећекупилиунамерида уништепроизводњуидазабагателуприграбе18
хектараатрактивногграђевинскогземљишта.Првипотезкупацајебилосечењеирасходовањевеликеколичинемашина,инвентара,алата,резервнихделоваирепроматријала.Имовина„Змаја”јеустартустављенаподхипотекукод„Металсбанке”,какобибраћаРодићмогладареализујукуповинуВршачкихвинограда.Фиктивниконтинуитетпроизводње
„Змаја” је искључиво базиран на склапању, монтажи и доради полуфабриканата,којисупотом,поразличитимценама,испоручиваниповезанимпредузећимаувласништвубраћеРодић
* * *
Сломнекадашњеггигантасрпскепривреде,Индустријепољопривредних машина „Змај” из Земуна, представља једну од стотину пропалих и
разбојничкихприватизација,којесуспровелетзв.„демократе”.Лидеркојијенекадагодишњепроизводиоидо1.200комбајна,премазваничнимподацимаАгенцијезаприватизацију,последњикомбајнјенаправио2006.године.Данасјеу„Змају”запосленооко70радника,докјеумоментуприватизације,односноудецембру2006.године,радило643радника.
Четиригодине наконпродаје„Змаја”,испоставилосетачнимоношто
јеутренуткупродајебилоочигледно свакомрадникуовефабрикеимислећемчовекууСрбији.Заправо,испоставилоседа„Змај”нијекупљенради
одржавања континуитета и унапређења квалитета производње пољопривреднихмашина,већзбог18хектараграђевинскогземљиштакојесепростиренаатрактивнојлокацији.Дајекупцимаземљиштебилоосновнимотивдапазаре„Змај”,најбољеилуструјупрофитабилнихипермаркетикоји
седанаспростируналокацијиовогпредузећа.Међутим,нахипермаркете
којисуголимокомочигледни,надлежниудржавижмуре,јернежеледасе
замеретајкунимакојимазмељиште„Змаја”пуниџепове.
212
Ivan Nini}
Ко стоји иза отимачине „Змаја”?
Индустријапољопривреднихмашина„Змај”изЗемунајеприватизованаметодомјавногтендера,22.децембра2006.године,кадајепотписан
купопродајниуговорсакупцем441).Конзорцијумкупацасучинилаправна
лица:“DArcy&Platt”изБеограда,“FinproLLC”изДелавара,“Agrocoop”
изБеоградаи“Фигра”изБеограда.ЦенапродајеИПМ„Змај”јеизносила
1.005.000евра,узобавезукупцадаинвестирадодатних8милионаевра,
односно2милионаевразапрвугодинуи6милионаевразапетгодина.Намећесепитањезаштодржаванијеблаговременореаговалакадајевидела
дакупац„Змаја”мешетари покушавајућидаизиграпреузетекупопродајне
обавезе!?Премаодређениминформацијама,умедијима сеприватизација
„Змаја”повезујесатренутнонајпознатијимдомаћимнаркобосомДраком
Шарићем.Како?
Овлашћенипредставникконзорцијумакојиједецембра2006.године
купио„Змај”ипредседникУправногодбораовогпредузећајебиоПавле
Башић.Уоктобру2010.године полицијајеухапсилаБашићазбог„прања
пара”имахинацијаубеоградскомпредузећу„ИКЛ”.ТужилаштвозаорганизованикриминалтеретиБашићадајесагрупомДаркаШарићаучествоваоузлоупотребамаприликомпродајеимовинепредузећа„ИКЛ”,чимеје
тојфирминанеташтетаод9,2милионаевра442).Садругестране,власник
„Змаја”јетренутнокомпанија„РодићМБ”изНовогСадачијисувласницибраћа МиланиБогданРодић,патако нечудиштосенанекадашњемземљишту„Змаја”налазихипермаркет„Рода”443).АизвештајиАгенцијеза
приватизацијупотврђујудајепоразличитимосновама,одмахнаконприватизације,неколикофирмиувласништвуРодића,коопериралосапредузећем„Змај”.
Уговор „скројен” по мери купаца
Дајепродаја„Змаја”извршенанакрајњепроблематичанначин,даје
приватизациониуговорнаписанукористкупца,каои дасукупопродајне
обавезеперфиднопролонгиране,указуједокументацијаАгенцијезаприватизацију.Наиме,ауторједошаоупоседтекстамејлакојијеАгенцијаза
приватизацију,13.децембра2006.године,упутилауправонамејладресу
ПавлаБашића444).Утекстуспорногмејлакојијепотписаларуководилац
пројектауЦентрузаправнепословеАгенцијезаприватизацију,Снежана
Дуњић,наводисеследеће:
„ПоштованигосподинеБашић,достављамоВамконачаннацртуговораопродајикапиталаИПМ¢Змај¢ а.д.уреструктурирању,укојијеАгенцијазаприватизацијуимплементираласвепроменекојесунасталетоком
441)
442)
443)
444)
Приватизациониуговор,бр.1-2245/06-352/01,22.12.2006.
Извор:лист„Блиц”,14.10.2010.
Извор:лист„Политика”,5.10.2010.
Е-mail јепослат13. 12.2006.године,у13:33 часова,са адресеСнежанеДуњић,на адресу
Павла Башића.
213
Pusto{ewe Srbije
нашихдосадашњихпреговора.Увезисатим,обавештавамовасдајепредметнинацртуговора,којијеуприлогуовогмејла,коначниставАгенције
заприватизацију,уодносунасвадосадашња¢отворена¢ питања,теутом
смислуможетесматратидасууњемудатикрајњиуступцикојимасуваше
обавезе,каокупца,попредметномуговорусмањене.МолимоВасданасу
штокраћемрокуобавеститеотомедалиприхвататепонуђенитекстНацрта уговора, како бисмо правовремено извршили све неопходне радње за
потписивањепредметногуговора”.
Самодеветдананаконнастанкаовогмејла,тадашњидиректорАгенцијезаприватизацијуВладимирГалићипредставникконзорцијумакупацаПавлеБашић потписалисуприватизациониуговори„Змај”јепродат.
Међутим,нацртуговораиверзијаконачногуговора оприватизацији„Змаја”,којипоседујередакција„ВеликеСрбије”,разликујусеуједномдетаљу
који нијезанемарљив.Наиме,унацртууговоракојијеАгенцијадоставила
мејломБашићу,утачки8.3.3.(б)„Додатнеобавезекупца”,стојидакупац
упериодуодпетгодинаоддана испуњењаобавеза,нећебезпретходнеписане сагласности Агенције, заложити или оптеретити имовину субјекта
приватизације,чијајевредноствећаод30одстовредностиукупнеимовине„Змаја”премапоследњембилансу.Алиуконачномуговорукојијепотписан,направљенјеновиуступаккупцу,пајепроценат имовинекојасе
можеоптеретити,са30повећанна35одсто.Дакле,овајпримеруказуједа
јеАгенцијазаприватизацијуусамомстартупредузеламере дабудућеприватизационеобавезекупцаприлагодиискључивоњеговимпотребама,интересимаициљевима.
Имовина „Змаја” као хипотека
Назахтеводборасамосталногсиндиката„Змаја”,Центарзаконтролу
Агенцијезаприватизацијује17.септембра2007.године извршиованреднуконтролупословања новогвласника.Последесетмесецинаконпотписивањакупопродајногуговора,контролориАгенцијесусачинили извештај
ованреднојконтролиу„Змају”445).
Правенамереновогвласника„Змаја”потврђујечињеницадаје,након
петмесециодприватизације,Управниодбор„Змаја”донеодвеодлукео
томедасеимовинапредузећакористикаохипотекакод„Металсбанке”
а.д.изНовогСада,азапотребедавањагаранцијапредузећу„РодићМБ
Инвест”. У првом случају „Родић МБ Инвест” је хипотеком на имовину
„Змаја”,успеодаобезбедибанкарскугаранцијурадикуповинедруштвеног
предузећа„Вршачкивиногради”изВршца.Напотпуноистиначин,„РодићМБИнвест”јепредузећу„NLBInterfinanzAg”изШвајцарскеобезбедио девизну гаранцију у висини од 3.965.469 евра446). Дакле, вредност
имовине „Змаја”надкојомјекупацуспоставиохипотеке,износи24,26од445) ИзвештајАгенцијезаприватизацијубр:352/01,од9. 10.2007.
446) Исто,стр. 3.
214
Ivan Nini}
стоукупнеимовинепредузећа,аконтролорисууочилидајеуобаслучаја
хипотекастављенанаистуимовину.
Контролорисуконстатовалидаиздавањегаранцијазапословнеаранжманепредузећа„РодићМБИнвест”нијемоглодаимабилокаквувезуса
предузећем„Змај”.Збогтогајеодкупаца„Змаја”затраженуговорилибило какав другиправниактизмеђуспоменутихфирми,алијекупацрекао
датакавактнепостоји.Међутим,Агенцијизаприватизацију јенакнадно
достављенпротокол којим„РодићМБИнвест”изражаваспремностдафинансирањем текућих потреба „Змаја” обезбеди бескаматну позајмицу од
535,8 милиона динара. До реализације ове позајмице је заиста и дошло,
алиуплатапозајмицеизвршенајепрекоправноглица„Агенцијазакризни
менаџмент”д.о.о.НовиСад.Убрзопотом „Агенцијазакризнименаџмент”
јекод„Металс банке”узелакредитуизносуод313.727евра дабитајновацпозајмила(зависним)предузећима„ЗмајФОП”и„ЗмајСрце”.Каогаранцијазавраћањеовогкредита,хипотекајепоновоуспостављенанаимовини„Змаја”447).
Алати и делови у старо гвожђе
Једнаодуговорнихобавезакупаца„Змаја”јебила дасенесмепреко
5одстовредностиимовине„Змаја”продати,пренетиилинадругиначин
отуђити.КонтролориАгенцијезаприватизацијусуутврдилидајеУправниодбор„Змаја”,самопетмесецинаконприватизације,донеонизодлука
оотписурасходованеимовинекојајеучествовала са 7,67одстоувредностиимовине„Змаја”.Књиговодственавредностотписанеимовинејеизносила116.836.671динара(надан:31.12.2006.),аизспецификацијесевиди
дајеречовеликојколичиниситногинвентара,резервнихделова,алата,и
репроматеријала448).„Првикоракновихвласникајебилосечењесвегашто
сууфабрицизатекли.Секлисуалатезапроизводњупољопривреднихмашинакојисуизрађениодчеликавеликевредности.Исеченојеивисокорегалноскладиште,новафарбара,свирезервниделови...апсолутносавматеријалкојијеуфирмипостојао.Вишедесетинакамионајеиз¢Змаја¢ извезлочеликкојијепродаванпоскупљојцени,азатимфактурисанпојефтинијојцени”,откривамојизвор,иначеједанодрадника„Змаја”.
Вештачки „континуитет” производње
Одржавањеконтинуитетапроизводњеупериодуодпетгодина једнаје
однајважнијихуговорнихобавезанакојусусекупци„Змаја”обавезали.
Топодразумеваостварењеприходаодпродајеробеиуслуга,наједнаком
иливећемнивоууодносуна2005.годину(227,2милионадинара).„Змај”
јеприватизовандецембра2006.године,ауправотегодинејепроизведено
10комбајна,110берача,40приколицаи4,61тонарезервнихделоваиситнихпроизвода.„Утврђеноједаупериодуод12месецинијеостваренкон447) Исто,стр. 5.
448) Исто,стр. 2.
215
Pusto{ewe Srbije
тинуитетпословнеделатностисубјектаприватизације,односнодаостварениприходиодпродајепроизводаиуслугаупрвојгодиничинесвега9,4
одстоуодносунаприходеодпродајепроизводаиуслуга2005.године”,
оцењује се резултат рада новог власника „Змаја”, у једном од извештаја
Агенције за приватизацију449). Затим, од октобра 2008. године до марта
2009.године,континуитетприходаодпродајејенижиза25,11одсто.Ау
периоду одјуна2009.годинедомарта2010.године,приказанајепродаја
производаиуслугауизносуод227,4милионадинара,штојенаистомнивоукаои2005.године450).
КонтролориАгенцијезаприватизацијубележе дау2007.годининије
билоорганизованепроизводњеу„Змају”,алидасе,одмарта2007.године,
започиње са производњом резервних делова и ситних производа, сервисом,каоипродајомробенаДивчибарама.Садругестране,чланодбора
синдикатау„Змају”БранкоЂокићјеАгенцијузаприватизацијуобавестио
дауприватизованом„Змају”нијепроизведенаниједнатањирачанитибилокојидругипроизвод.Премањеговимречима,делови(тифони)сусамо
допреманиу„Змај”,гдесупрефарбанииобележеникаопроизводи„Змаја”.Њиховапроизводњасетехничкинеможеизвестиупостојећимхалама
„Змаја”, јер нема конструкција, кранова и дизалица. Ђокић је Агенцију
обавестиоиотомедасваулагањакупцауадаптацију„свевишеличена
тржнецентре”,доксупроизводникапацитетиисечениирасходовани.На
оветврдњеЂокића ЦентарзаконтролуАгенцијеусвомизвештајуконстатује да„нијеумогућностидазаузмеконачанстав,јернијестручанзадавањемишљењаувезисатехнологијомпроизводње”451).
Производња „магле” браће Родић
Дановивласник„Змаја”неодржаваобавезанконтинуитетпроизводњеуобимуизуговора,увишенавратасуутврдилииконтролориАгенцијезаприватизацију.Тојебиодовољансигналвласникудаморадапоступипоналогунадлежних,акомислидаприватизациониуговорнебудераскинут.Готово12месецисекаснилосаобавезномреализацијомприхода од
продајеробеиуслуга,којајеморалабитииспуњенаупрвојгодини,акоја
нијесмеладабудереализованауизносумањемод227,2милионадинара.
ИсамиконтролориАгенцијесу изразиличуђењекакоје„Змај”замањеод
6месеци успеодареализујеприходеодпродајеробеиуслугауизносуод
238,1милиондинара.Доодговоранаовопитањедошлосенаконштојеизвршенаконтролафактураитрансакција„Змаја”,„Пољоопреме”,„Вршачкихвинограда”и„РодићМБИнвеста”.Задвегодине„Змај”јеостварио
217,5милионадинараприходаодпродајеробематичнимизависнимпредузећима,асвега7,3милионадинараприходаодпродајенадомаћемтржишту452).
449)
450)
451)
452)
216
Исто,стр. 5.
ИзвештајАгенцијезаприватизацијубр: 352/01-инт 3088,од14.7.2010.
ИзвештајАгенцијезаприватизацијубр:352/01-инт5205,од 29.10.2008.
Исто,одељак„4.остало”.
Ivan Nini}
Дакле,импозантанпромет„Змај”нијенаправионатржишнимпринципима,већискључивозахваљујућичињеницидајеречотрговиниизмеђуповезаних правнихлицакојасуувласништвукомпаније„РодићМБ”из
НовогСада.Притом,„Змај”нијеуспеодаодржипроизводњуизрегистрованеделатности,већјерадиопословесклапања,монтажеидораденаполуфабрикатима.КонтролориАгенцијезаприватизацијусуоткрили дасу
безкалкулацијетрошковарађенеразличитефактуреопродајипроизвода,
којеје„Змај”достављаокупциманаплаћање,односнодаје„ценаутврђиванапослободнојпроцени”.Изтогасекријечињеницадасукупци„Пољоопрема” и „Вршачки виногради” били повезана предузећа у власништвучувенебраћеМиланаиБогданаРодића.
Како Родић инвенстира...
Инвестицијаод8милионаеврау„Змај”јетакођепредстављалауговорнуобавезузакупце„Змаја”,аштојепреманаводимаконтролораАгенцијезаприватизацијупоштовано.Међутим,веомајеинтересантанначин
накојијеоваинвестиција„ушла”у„Змај”.Примераради,инвестициони
радовиухалама,вредности529.993евра,реализованисупрекопредузећа
„РодићМБИнвест”изНовогСада.Већинамашинаиапратаза„Змај”је
купљена од предузећа „АБФ инвестмент” са којим је пословни однос и
компензацијеималафирма„РодићМБИнвест”.Примераради,за„Змај”је
набављен ирезачмашина„Омникут(тип3100)”поцениод249.270евра.
Иста машина је претходно царињена на износ од 132.500 евра, затим је
предузеће „Мармонт” машину продало предузећу „АБФ инвестмент” за
216.913евра!Накрајује„АБФинвестмент”продаоспорнумашинупредузећу„Фигра”д.о.о.за249.270евра,штојеразликауценизачак32.357
евра.КонтролориАгенцијазаприватизацијунисумоглидакоментаришу
оваквутрговину,безпроценетржишневредностимашине јер,какокажу,
тојепосаозавештакамашинскеструке453).
Надлежни знају за черупање „Змаја”
ПоражавајућајечињеницаданадлежниуАгенцијизаприватизацију,
нипослечетиригодинеодприватизације„Змаја”,нисупоништилиприватизациони уговор. Седам званичних извештаја потврђују да је за раскид
уговорапостојалодовољноаргумената.Речјеоизвештајимакоји сеодносенапоштовањеиизвршењеприватизационихобавезаодстранекупца,
чијијеауторЦентарзаконтролуАгенцијезаприватизацију.Извештајопрвојванреднојконтролидатирајошод9.октобра2007.годинеидрастично
серазликујеод„нашминканог”и„идиличног”извештајаопретпоследњој
редовнојконтроли,којајеу„Змају”извршена14.јула2010.године.Одсамогтренуткапродаје,делатност„Змаја”јепреоријентисананаиздавање
пословног простора велепродајним хипермаркетима. Купац није могао,
453) ИзвештајАгенцијезаприватизацијубр:352/01-инт 2960,од4. 6.2009.
217
Pusto{ewe Srbije
нитијежелеодаодржиконтинуитетпроизводњеу„Змају”,јерјеодзатечена643запослена,уфирмиосталосвега66радника. Вештачкиконтинуитетпроизводње власнициМиланиБогданРодићсу„одржавали”захваљујућисумњивим пословимасаосталимфирмамаукојимасутакођевласници.Посебнојепроблематичнавредност,квалитетиквантитетприказанихинвестицијау„Змају”од8милионаевра.
Збогчерупања„Змаја”полицијајезасадаухапсиласамодиректорку
ВеснуМиљковић,којаје„Агенцијизакризнименаџмент”изНовогСада,
уступилапотраживања„Змаја”од95,9милионадинара,засвега14,6милионадинара454).
БезобзиранатоштојеАгенцијазаприватизацијуувишенавратаконтролисалаизвршењеуговорнихобавезакупца„Змаја”,текнаконхапшења
директорке„Змаја”заузет је ставдасеупредузећудешаванештонезаконито. Шта је новом контролом недвосмислено утврђено? Прво, купац је
имовину„Змаја”стављаоподхипотеку,набазичегајеподизаокредитеза
развојдругихпредузећакојанемајувезеса„Змајем”.Друго,деоимовине
„Змаја”јеисеченирасходованустарогвожђе,некепроизводнехалесупорушене,аједанстанод68,98метараквадратних,изфондасолидарности,
неовлашћенојепродат.Треће,уместоодржавањаконтинуитетапроизводње,новивласникјесофтверједнеодмашинаплатио12.697евра,рачунарскуителефонскумрежу181.648евра,алармнисистемисистемдојавеод
пожара87.847евра.Притомзауслугенекаквог„одмашћивања”плаћеноје
61.536евраисвејетоприказанокао инвестиционоулагањекупца.Набази последње контроле која је у „Змају” извршена априла 2011. године,
Агенција за приватизацију није прихватила тврдњу новог власника да је
извршиоинвестиционуобавезуодмилионевра,јертеинвестицијенису
билеуфункцијипроизводње455).
454) Извор:Саопштење МУП-аРС,1.3.2011.
455) ИзвештајАгенцијезаприватизацијубр:352/01-инт1685,од28. 4.2011.
218
Ivan Nini}
(41)
„Хармонија” за душу и џеп
ДоксаветникпредседникаСрбијеСрђанШаперобављафункцијупредседникаУправногодбора„Београдскефилхармоније”,његовафирмаистовременопружауслугетојкултурнојустанови.
* * *
ПредседникДемократскестранкеБорисТадићупорножмурипредчињеницомдасупојединциизврхаДемократскестранке завремењеговог
председничкогмандата експреснопосталимилијардери,захваљујућитоме
што су буквално приватизовали и монополизовали медијско тржиште у
Србији456).ТринајзвучнијаименаусферимедијскогмаркетингаипропагандеуСрбијису ДраганЂилас(„Multikomgroup”д.о.о.ијош15зависних
предузећа),НебојшаКрстић(„Novacommunications”д.о.о.)иСрђанШапер(„McCannGrupa”,д.о.о.уоквирукојепослују3зависнапредузећа)457).
Јавнајетајнадаодове„тројке”зависиизгледисадржајсвихштампаних
иелектронскихмедија,којисефинансирајузахваљујућипродајиогласног
простора.Ђилас,КрстићиШаперсвојпословниуспехбазирајуначињеницидаимајунадесетинепрофитабилнихуговорасабуџетскиморганима
иорганизацијамадржавнеуправе,јавнимпредузећимаиприватнимкомпанијама.Дакле,другоимезањиховпословниуспехууџбеницимаокорупцији,називасестручно:„сукобинтереса”.
Филхармонија клијент Шаперу
Ситуација у којој се нашао Срђан Шашер можда на најбољи начин
илуструјесукобјавногиприватногинтересакојидоносипрофитњеговој
фирми „McCann Erickson”. Наиме, Шапер обавља дужност саветника
председникаРепубликеСрбијеБорисаТадића,аупериодуод2008.годинедодецембра2010.године,биојечланПредседништваДС-а.ВладаСрбијејеСрђанаШапера16.фебруара2010.године именоваланафункцију
456) ПриходидобитфирмиД.Ђиласа,Н.Крстића иС. Шапера енормносеувећава након2004.
године,кадајеБ. Тадић ступионадужностпредседникаРепублике(11.7.2004).
457) Извор:Агенцијаза привреднерегистреРС.
219
Pusto{ewe Srbije
Управног одбора „Београдске филхармоније”. Оваква политичка одлука
ВладеможданебинибиласпорнадаШаперовапредузећанемajупословниаранжмануправоса„Београдскомфилхармонијом”.
Премадокументацији докојеједошаоаутор,видиседаје„Београдска
филхармонија”,јошоддецембра2007.године корисник услугаШаперових
предузећа „McCann Erickson Clipping” и “McCann Erickson Public Relations”458).ПодациУправезатрезорпотврђујудаје„Београдскафилхармонија”упериодуод19.12.2007.годинедо16.12.2010.године нарачунеагенцијаСрђанаШаперауплатилатачно698.102динара.Унаведеномпериоду
јеизвршеноукупно38месечнихуплата,аонесусекреталеураспонуод
13.500 динара до 19.000 динара. Изузетак су само две веће уплате и то
уплатаод61.589динара(5.5.2009.)иуплатаод50.316динара(10.12.2009.).
Акосепосматрапериодод16.фебруара2010.годинекадајеШапердошао
начелоУО„Београдскефилхармоније”,његовојфирмијеизвршеноукупно12уплатаувредностиод218.212динара.
НаизводимаУправезатрезор ненаводисепрецизноокаквимуслугама јереч,осимштосесветрансакцијетретирајукао„прометробеиуслуга”.Логичкигледано,могућеје дајеречопружањууслугеизрадепресклипингаилиуслугемедијскогоглашавањарепертоара„Београдскефилхармоније”.Међутим,безобзираокаквојврстипословнесарадњејереч,
састановиштазакона,СрђанШаперсеналазиусукобуинтересаодоног
данакадајеименованзапредседникаУО„Београдскефилхармоније”.
„Хармонија” прикривања података
Ауторјепокушаодаистражиштасекријеууговоримакојеје„Београдскафилхармонија”закључиласаШаперовимфирмама„MccannEricksonClipping”и“MccannEricksonPublicRelations”.Директорутеустановејепрослеђензахтевзадобијањекопијасвихуговора,јерјеречодокументима која представљају информације од јавног значаја. Руководство
„Београдскефилхармоније”јеималозаконскирокод15даназаодговор,
алитонијеучињенонинакондвамесеца.Такође,ауторједиректоруте
установеуписанојформипоставиоследећепитање: „Далијеповиђењу
директора Београдске филхармоније са становишта моралних и етичких
начелаиначеласукобаинтересакоректно даБеоградскафилхармонија будеупословномодносусафирмомчијијевласникпредседникУО?”.Наравно,нинаовопитањепрвичовек„Београдскефилхармоније”,ИванТасовац,нијеодговорио.
Међутим,ауторујеузпробијањезаконскогрокаиз„Београдскефилхармније” достављена копија уговора између те установе и предузећа
„McCannEricksonClipping”д.о.о.Београд459).Предметуговорајепружањеуслугапресклипингапомесечнојцениод150евра.Уговориизранијег
периоданисуобелодањени,алиједовољноинабазиједногуговоразакљу458) Извор:Управе затрезорРС,прометпорачуну „Београдскефилхармоније”.
459) Уговор,бр. 257/10,29.10.2010.
220
Ivan Nini}
читидасеСрђанШаперналазиусукобуинтереса.УговорјепотписандеветмесецинаконштојеШаперпостављенначелоУО„Београдскефилхармоније”.
ПремаподацимадобијенимуАгенцијизаборбупротивкорупције,СрђанШапернијепријавиообављањефункцијепредседникаУО„Београдске
филхармоније”,безобзираштогајенатуфункцијуименовалаВладаРепубликеСрбије.УАгенцијисесамоосврћуначињеницудаонуГенералномсекретаријатуПредседништваРепубликеСрбијенемастатусдржавногфункционера: „СрђанШапернеобављафункцијусаветникауМабинетупредседникаРепублике,којесеусмислуодредбечлана2ст.1тач.3
ЗаконаоАгенцијизаборбупротивкорупцијесматрајавномфункцијом”,
наводисеуодговорукојијепотписаладиректоркаАгенцијеЗоранаМарковић460). БезобзиранамедијскенатписеосукобуинтересаСрђанаШапера,ВладаСрбије,Агенцијазаборбупротивкорупције,каони„Београдска
филхармонија”нисусеогласили461).
Ново име за нове подухвате
Умеђувременупривреднодруштво„McCann Erickson Clipping”(матичниброј:20467100,ПИБ:105869320)променилојеназивуправнолице
„REAL TIME CLIPPING”(матичниброј:20467100,ПИБ:105869320).Међутим,оовојпроменисенеможеништасазнатинасајтуАгенцијезапривреднерегистре.УделурегистраАПР-а„Подациочлановимадруштва”
наводи се да је сувласник фирме са новим називом „REAL TIME CLIPPING”д.о.о.БориславМиљановић. Умарту2011.годинеМиљановићје
имао49одстовласничкогуделаупредузећу,докподатакотомекомеприпадапреосталих51одстовласничкогудела нијепостојао.Накнаднојезабележенода Миљановић„ипак”имавласничкиудео100одстоуспоменутомпредузећу.
ПодациизрегистраНароднебанкеСрбијеуказујуначињеницудаје
кодправноглица„McCann Erickson Clipping”уАПР-уизвршенапромена
8.марта2011.године,идајеновиназивпредузећа:„REAL TIME CLIPPING”.ДајезаистаречоследбеникуШаперовефирмекојајепословаласа
Филхармонијом, потврђује исти матични број, ПИБ, као и број рачуна
(160-312345-61)уОТПБанци,накојисувршенеуплате.Дакле,очигледно
је Срђан Шапер накнадно и веома перфидно „елиминисао” своје име из
власничкеструктурепредузећа,настављајућитимеухаданоправилодабуде„неформалнииграч”462).
460) ОдговорАгенције,бр.037-00-03/2011-05,од17.2.2011.
461) Аутор:ИванНинић,Портал„Пиштаљка”(www.pistaljka.rs),29.3.2011.И. Нинић:„Безобзиранатоокаквојврстипословнесарадњејереч, састановиштазаконаСрђан Шапер се
налазиусукобујавногиприватногинтереса одоногданакадајеименованзапредседника
УОБеоградске филхармоније.Крајњеје времедасе определидалијеуФилхармонијииз
љубавипремамузициилипремапрофиту”(Извор:лист„Ало”,30.3.2011).
462) Издепеша којејеобјавиоВикиликс,америчкедипломатеС.Шапера називају„неформалнимсаветникомпредседникаБ.Тадића”.
221
Pusto{ewe Srbije
(42)
Маратонске мућке
Без расписивања тендера београдска градска власт је ексклузивно
право на организацију манифестације Београдски маратон, у периоду
2005-2012.године,поверилаприватномпредузећу„Београдскимаратон”
д.о.о.изатунаменудо2010.године трансферисала20,4милионадинара.
Спорнопредузећедобијенибуџетскиновац махомтрошинаастрономске
маркетиншкеуслуге,адржаванеубираникаквеприходепоосновуспонзорства.
* * *
Од 1988. године град Београд је домаћин маратонске трке познатије
подназивом„Београдскимаратон”,накојојучествујумногобројнидомаћи
имеђународниатлетичари,каоинастотинеаматера -љубитељамаратонске трке. Осим ове спортске манифестације, у Београду се сваке године
одржавају и маратонске трке познате под називима: „Дечији маратон”,
„Женскатрка”и„Тркакрозисторију”.ОдлукомСкупштине градаБеоградаиз2003.године маратонскетркајеустановљенакаосталнаманифестацијаодзначајазаградБеоград.Аодлукомиз2004.године установљеноје
право града Београда да послове организације маратонске трке повери
правнимлицимакојасебавеспортскомделатношћу463).Управоовадруга
одлукаградскевласти послужилајекао„извор”легалитетадасеод,сада
већ,престижнемаратонскетрке направиидеаланполигонзабогаћењепојединаца.
Штоперица откуцава милионе...
Чуднимтумачењемпрописа,апрекоодлукеСкупштинеграда,градска
властјепосаоорганизацијемаратонскихтрка,каоексклузивноправоповерилаприватномпредузећу„Београдскимаратон”д.о.о.изБеограда464).
Утомсмислу јефебруара 2005.године измеђуСекретаријатазаспорти
омладину и „Београдског маратона” д.о.о. потписан уговор465), којим се
463) Сл.лист градаБеограда,бр.24/03,30/03,идопуна2/04.
464) „Београдскимаратон”д.о.о.Београд,матични број:06303773,ПИБ:100223037.
465) Уговор,бр.XX-01-4011-2,од9. 2.2005.
222
Ivan Nini}
овојфирмиповераваорганизација„Београдскогмаратона”упериоду 2005
-2009.године.Новимуговором466) изновембра2009.године,истиуступак
јеучињензапериод2010 -2012.године. Суштинаипредметовихуговора
јестедаградБеоград споменутојфирмиповераваобавезуобављањасвих
организационо-техничких, стручних, административних, маркетиншких,
хуманитарнихидр.послова,везанихзаорганизацијумаратонскетрке.
Наравно,уговоренајеиобавезадаградБеоградзаовепословефирми
„Београдскимаратон”д.о.о.трансферишеновацизградскогбуџета.Премаподацимадокојих једошаоауторовогтекста,расходиградаБеограда
поосновуодржавањаманифестација:„Београдскимаратон”,„Дечијимаратон”и„Женскатрка”,запериод2005 -2009.године,износе20,4милионадинара.Аосимовихсредстава,самозаједнуманифестацију „Београдскимаратон”којијеодржан18.априла2010.године,градБеоградјепремауговору,предузећу„Београдскимаратон”д.о.о.требалодатрансферишечак8милионадинара467).
Иакојеовдеречопружањууслугаприватногправноглицазапотребе
градаБеограда,градскавластнијеприменилаЗаконојавнимнабавкама,
односнонијерасписалатендер.ИнтересантноједапрематумачењуГрадскогјавногправобранилаштва,којеједецембра 2004.годинедатокабинетупредседникаРепублике,наводнооваквоповеравањепослаорганизацијеспортскеманифестацијеодстранеградаБеограда,„немакарактерјавне
набавке”468).
Од маратона до уносног бизниса
Нанабавкудобара,уговарањепружањауслугаилиуговарањеизвођењарадова,кадасуупитањубуџетскасредстваилисредствакојимарасполажудржавниоргани,организацијеиустанове,стриктносепримењујеЗаконојавнимнабавкама469).
У конкретном случају нити је на тендеру утврђено да ће предузеће
„Београдскимаратон”д.о.о.овајпосаоурадитипонајповољнијојцени,нитијеприватнопредузећеуобавезидакаснијеспроведетендерпритрошењу8милионадинара избуџетаградаБеограда.Дакле,приватномпредузећу„Београдскимаратон”д.о.о.једатмонопол,иаконатржиштупостојина
десетинепредузећакојабибилазаинтересованада мождаипојефтинијој
тарифиорганизујумаратонскутрку!Премадругојваријанти постојалаје
могућност да градска власт посао организације маратона и финансијска
средства,поверибилокомспортско-рекреативномцентрууБеограду.Та
установа би свакако, пре трошења сваког милиона, била у обавези да за
утрошаксвакогдинара,примениЗаконојавнимнабавкамаиизаберенајповољнијецене.
466) Уговор,бр.XX-01-4011-16,од24. 11.2009.
467) ИнформацијесадржанеуодговорусекретараСГБеограда,бр.С-03-031-16/2010,од11. 3.
2010.
468) Тумачење,од27. 12.2004.
469) Сл.гласник РС,бр.116/08.
223
Pusto{ewe Srbije
Овденијеречсамоо28,4милионадинараколикојеприватномпредузећудотираноизбуџетаградаБеограда,већјеречомноговећимсумама.
Примера ради,издокуменатадокојихједошаоаутор видиседајеизбуџетаРепубликеу2008.и2009.години замаратонскуорганизацију,дотираноукупно6милионадинара.Тоје2008.годинеучињенопрекоуговораизмеђу Министарства омладине и спорта и предузећа „Београдски маратон”470). А наредне, 2009. године, уговор су потписали министарство и
Атлетски савез Србије, али је новац поново завршио на рачуну спорног
предузећа471).Иакоуобауговора(члан5)стојидасеорганизаторобавезуједасредстваизуговора„употребиускладусаЗакономојавнимнабавкама”,издокументацијеифактураоправдањутрошкова,недоказујеседаје
трошењуновцапретходилатендерскапроцедура.
Профитабилна пропаганда
Пореднаградакојесеисплаћујунајбољим„маратонцима”,трошкови
организације„Београдскогмаратона”,којисе уговоромфинансирајуизбуџета, подразумевају„канцеларијскетрошкове”,каоитрошкове:„авио-превоза,изнајмљивањаопремеипростора,транспортробе,ширењеинформацијаикомуникација,штампањепубликацијаиматеријала”.Анализирајућифактуредокојих једошаоаутор,видиседапредузеће„Београдскимаратон”д.о.о.нијештеделобуџетскиновац.Трошковимаркетиншкихуслуга(плакатиибилборди)плаћенисупредузећу„Медијамакс”уизносуод
757.784динара2008.године,а567.794динара2009. године.Иначе,власник „Медија макс” је чувени „хуманитарац” Борис Стајковац који је у
марту2009.годинеухапшенподсумњомдаје унаведеномпредузећу утајиопорезодоко12милионадинара472).
А како изгледа целокупно маркетиншко „гутање” државних пара од
странепредузећа„Београдскимаратон”д.о.о.ињеговихкоопераната?
Изфактурепредузећа„Проаутор”произилазидасутрошкови„израдепројектаипоставкерекламнихифункционалнихелемената”у2008.години коштали350.650динара!Затим,123.147динаракошталисуауторски,
„сликарско-графичкирадови”запотребемаратона,доксу520.000динара
плаћенештампарскеуслугепредузећу„Гридстудио”.Истегодине израда
видеоматеријала,анимација,шпице,снимањемаратонаиизрадарепортаже,премарачунуфирме„Trianglemediacenter”кошталаје672.400динара!
За услуге „разраде и израде задатих ликовних и графичких решења рекламнихнатписа,транспарената,застава,капијанастартуициљу,инфо
табли”,агенцији„Палеттес”плаћеноје550.000динара!Током2008.године фирми„Инфотренд”плаћенесуастрономскеуслуге„информатичкеподршке”намаратонуи„ажурирање”вебсајта„Београдскогмаратона”уизносу од 150.000 динара. Наредне 2009. године „разрада свих маркетин470) Уговор,бр. 451-02-452/2008-03/1,од7. 4.2008.
471) Уговор,бр. 451-02-1538/2009-03/1,од29. 5.2009.
472) Извор:РТС,3.3.2009.
224
Ivan Nini}
шкихелемената”,плаћенајепредузећу„Lfipaartmachine”221.840динара, док су две репортаже о маратону ауторки Биљани Ристић плаћене
251.500динара!Трошковизакупа,превоза,монтажеидемонтажеPVCшаторазапотребеучесникамаратона плаћенису312.886динара2008.године,а328.272динара2009.године473).
Дакле,овосусамонекиодинтересантнихрасходакојејенатеретдржавногбуџетаималоприватнопредузеће„Београдскимаратон”д.о.о.ито
безпретходнеприменеЗаконаојавнимнабавкамаиизбораекономскинајповољнијихпонуда!
Држави ни динар у буџет од спонзора
Астрономскесвотеновца,избуџетаградаибуџетаРепублике којесе
прекопредузећа„Београдскимаратон”д.о.о.„испумпавају”свакегодине,
сведочеотомекакојеорганизација маратонапосталауносанбизнис.РасписивањемтендераиприменомЗаконаојавнимнабавкама рационализовалибисесвитрошкови,апосебнонереалнитрошковимаркетинга.Међутим,кадасеговориоорганизацијимаратонскихтакмичењауБеограду,ту
постојијошједнопроблематичнопољекојејеподложнокорупцији,атиче
сеспонзорстваиспонзорскихуговора.
Наиме,градБеоградод2005.године,кадајепотписаоуговорсапредузећем „Београдски маратон” д.о.о. није остварио никакве приходе по
основуспонзорства,нитисутаквиприходипредвиђениуговором474).ЧињеницаједаманифестацијаБеоградскимаратонсвакегодинеимасвоггенералногспонзораидасуторанијебили:„СокоШтарк”,„Делтаспорт”,и
„БанкаИнтеса”.Спонзор маратона 2010.годинебилајекомпанија„T-Group”,иначезаступник„Timeforce”сатова,пајеисамназивмаратонагласио:„23.БеоградскиTimeforceмаратон”.Дакле,спонзорскасредства,коликогоддаонаизносеибилодајеупитањуједаниливишеспонзора,уместо
државе,остварујеискључивоприватнопредузеће „Београдскимаратон”.
Нималонијечудноштојеовопредузећеусвомзавршномрачуну исказалопрометуизносуод44,6милионатоком2008.године,34,7милиона
током2007.годинеи45,6милионадинаратоком2006.године.Чистадобит
„Београдскогмаратона”д.о.о.у2008.годиниизносилаје1,9милиона,1
милиону2007.годинии2,5милионадинарау2006.години475). Осимшто
овесуме сведочеотомеколикојепрофитабилнобитиорганизатормаратонскихтркауБеограду, можесестећиутисакдајеафирмацијаспортау
Србијибитнасамоуонојмериукојојтајспортможедапопуниприватне
рачунеиџепове.Нажалост,никоодмедијауСрбији нијесебавиоовомтемомосимантикорупцијскогпортала„Пиштаљка”476).
473) Званичниподаци изфактура којејеплатилопредузеће„Београдски маратон”.
474) ИнформацијесадржанеуодговорусекретараСГБеограда,бр.С-03-031-16/2010,од11.3.
2010.
475) Информацијесадржанеузавршнимрачунимапредузећа„Београдскимаратон”.
476) Аутор:ИванНинић,портал„Пиштаљка”(www.pistaljka.rs),8.8.2010.
225
Pusto{ewe Srbije
Ко је власник предузећа „Београдски маратон” д.о.о.
У Агенцији за привредне регистре Републике Србије као власници
приватногПредузећазапроизводњу,маркетингиорганизацијуспортских
приредби „Београдски маратон” д.о.о. уписани су: 1) предузеће „Triple
yump”д.о.о.Београд(30одсто);2)кошаркашАлександарЂорђевић(20одсто);3)ДејанНиколић(20одсто);и4)АлександарМаринковић(20одсто).
ДиректорпредузећајеДејанНиколић,докдужностњеговогзаменикаобављасувласникАлександарМаринковић.Предузеће„Tripleyump”јеуговоромод5. октобра2007.годинеоткупиловласничкиудео(30одсто)упредузећу„Београдскимаратон”д.о.о.поцениод6милионадинара477).Иначе
директор ове фирме је Милан Спасојевић, некадашњи директор „Делта
спорта”иблискисарадникМирославаМишковића.Намећеселогичкопитањекојевласникпредузећа„Tripleyump”,алитојенемогућесазнатијер
серадиофирмичијејеседиштенаКипру.
477) Извор:Консолидованифинансијскиизвештај„Triple jump”д.о.о.за2007.годину.
226
Ivan Nini}
(43)
Бизнис хоботница Цветковића и Никезића
ДокјепремијерМиркоЦветковићбионачелуАгенцијезаприватизацију,истовременојеобављаофункцијуизвршногдиректораконсултантског предузећа „CES Mecon”. У истом периоду Цветковићев заменик је
биоДушанНикезић,иначесинвласника„CESMecon-а”ЗвонимираНикезића.Упротеклихосамгодина„CESMecon”јенаимепруженихконсултантскихуслугаодАгенцијезаприватизацију зарадио535,8милионадинара.Овопредузећејенајвишеновцадобило2003.годинезавремеЦветковићевогмандата ито107,6милиона динара.Поступањунафункцију
премијерЦветковићјеДушанаНикезићапоставиозасвогспецијалногсаветникаиобезбедиомудаистовременообављачакшестдржавнихфункција,штопредстављакласичансукобинтересаинепотизам.
* * *
Последњутзв.„транзиционудеценију”уСрбији којајеизанас,обележилаје„прејакадоза”коришћењауслугаприватногконсалтингаусфери
државнеекономије,илибољереченоусекторуприватизацијеиреструктурирањадржавнихидруштвенихпредузећа.Многивисокидржавнифункционерису,преименовањаилиизборанајавнефункције,својупрофесионалнукаријерууспоставилииодржавалиуприватним,домаћимилистраним, консултантским предузећима. Многи од њих учествовали су у власничкојструктуриименаџментутихпредузећадаби сенаконпрестанка
обављања јавне функције, или вратили у своја матична предузећа или
основали новаконсултантскапредузећа.Делатностконсалтинга(иликако
некикажу„продавањамагле”)јевеомаспецифичнасобзиромнатодасе
„консултантскиучинак”веоматешкоможеквантитативноиквалитативно
измерити.Садругестране,ценатог„учинка”јевишеструкоскупазабуџетске могућности Републике Србије. Због тога се у јавности Србије
оправданостичеутисакдасупредузећакоја себавепружањемсаветодавних,односноконсултантскихуслуга,синонимзакорупцију,сукобинтересаиенормнобогаћењепојединаца.
227
Pusto{ewe Srbije
„Минули рад” премијера Цветковића
Међу државним функционерима који су у политички живот Србије
упловилиизконсултантскогпредузећа,јестеипредседникВладеРепубликеСрбијеМиркоЦветковић478).УњеговојзваничнојбиографијисеистичедајераднистажзапочеокаосаветникуРударскоминституту,гдеје провео10година,дабинаконтога6годинарадиокаоконсултантуЕкономскоминституту.Цветковићјезатим7годинабиоконсултантуприватном
предузећу„CESMecon”,aодјануара2001.годинеобављаојефункцијузаменикаминистраурепубличкомМинистарствупривредеиприватизације.
ВладакојусучинилестранкеДОС-а,МиркаЦветковићајепоставилаза
директораАгенцијезаприватизацију,ионјетуфункцијуобављаоод26.
децембра2002.године сведо7.априла2004.године.Индикативноједаје
ЦветковићистовременообављаофункцијудиректораАгенцијезаприватизацију и функцију извршног директора консултантског предузећа „CES
Mecon”,штопредстављакласичансукобинтереса.
УбиографијиМиркаЦветковићасетакођебележидаје од2005.годинедоизборазаминистрафинансија2007.године биоспецијалнисаветник
уконсултантскојфирми„Intercon Consalting”479).Међутим,премаподацимаизпривредногрегистра,Цветковићјеу стварибиовласник,садавећ
угашене консултантске фирме „Intercon Consalting”. Оно што је неким
случајемпремијерЦветковићпропустиодаприбележиусвојојпрофесионалној биографији, јесте податак који је у августу 2010. године открио
ЦентарзаистраживачконовинарствоНУНС-аСрбије(CINS).
ПремадокументацијидокојесудошлиистраживачиCINS-а,Мирко
Цветковић,ВладиславТамбурковскиипрофесорСтипеЛоврета су2005.
године основализаједничкоконсултантскопредузећеуБеограду.Предузеће„БРГ”д.о.о.јеизпривредногрегистраизбрисано15.октобра2008.године,поштојеЦветковићвећбиоименованнафункцијуминистрафинансијауВладиРепубликеСрбије.Дапроблембудевећи,полицијајезаТамбурковскимтрагалајошод2006.године дабисе2007.годиненашаонамеђународној потерници. Због економског криминала у привреди бугарско
правосуђејеЦветковићевогпословногсарадникаВладиславаТамбурковскогосудилона10годинаи6месецизатвора.Премаинформацијамакоје
јеобелоданиоCINS,незаконитеикриминалнеактивностинисубилепрепрека за сарадњу Цветковића и Тамбурковског, који су преко заједничке
фирме„БРГ”,упослусаАгенцијомзаприватизацију,представљали„CES
Mecon”480).
„CES Mecon” лидер у профиту
Кадасеговорио„минуломраду”премијераМиркаЦветковићауконсултантскомбизнису,највишепажњесвакакозавређујењеговаповезаност
478) Др М. Цветковић (ДС)функцијупредседникаВладе РСобавља од7.7.2008.године.
479) ЦитиранопремабиографијидрМ.Цветковића објављенојнавеб сајтуДС.
480) Извор: ЦентарзаистраживачконовинарствоНУНС-а,25.8.2010.
228
Ivan Nini}
сапредузећем„CESMecon”.Тонијебилаобичнавеза,имајућиувидуда
јеуистовремеобављаодве неспојивефункцијеитоједнујавнуиједну
приватну.Саједнестране,нафункцијидиректорауАгенцијизаприватизацију МиркоЦветковићјезаступаоинтереседржаве,асадругестранена
функцијиизвршногдиректорајезаступаоинтересе„CESMecon-a”.Дапарадоксбудевећи,ЦветковићевзаменикуАгенцијизаприватизацију тада
јебиоДушанНикезић,синЗвонимираНикезића,оснивачаивласникакомпаније„CESMecon”.СуштинасукобаинтересаукомесусенашлиЦветковићимлађиНикезић, огледасеу чињеницидајеуистомпериоду консултантскакућа„CESMecon”уговоримабилаангажованаодстранеАгенцијезаприватизацију.Дакле,састановиштазаконскогначелаосукобуинтереса,недопуштеноједадржавнифункционеристовременобудеповезан
саприватнимсубјектом.
ПремаинформацијамакојејеауторзатражиоидобиоодАгенцијеза
приватизацију, нема сумње да је консултантска фирма „CES Mecon”481)
приличнопрофитиралаупроцесуприватизацијеиреструктурирањапривредеуСрбији.Упериодуодјануара2002.годинедојануара2010.године,Агенцијазаприватизацијујепредузећу„CESMecon”исплатилаукупно535.887.596,35динаранаимеуслугаангажовања.Овојфирмијенајвишеновца,107,6милионадинара,исплаћено2003.године,управозавреме
мандатаМиркаЦветковића.„CESMecon”језарадио40,2милиона2002.
године,86,7милиона2004.године,74,4милиона2005.године,87,1милион2006.године,51,6милиона2007.годинеи59,9милиона2008.године.
ЗваничниподациАгенцијезаприватизацијуговоредајеодпредузећа
„CESMecon”вишезарадиласамоконсултантскафирма“MorganandStanley”.Овомпредузећује2003.годинеисплаћено677.476.592,37динараза
консултантскеуслугеупроцесуприватизациједуванскеиндустрије.Аколикосу билилошикупопродајниуговори којејеАгенцијазаприватизацију закључивалаувремедокјенањеномчелубиоМиркоЦветковић,показујезваничнастатистика.Раскид168уговоракојејеЦветковићзакључио,
илуструје најлошији резултат рада Агенције за приватизацију од њеног
оснивањадоданас482).ВладинСаветзаборбупротивкорупцијејевише
путауказиваонанезаконитеимутнеприватизацијеукојимасуучествовалиЦветковићи„CESMecon”,амеђукојимасуприватизацијапредузећа
„Семе”изБеоградаи„Ветеринарскизавод”изЗемуна.
Никезић седео у шест фотеља
ДаМиркоЦветковићподоласкунафункцијупредседникаВладеСрбије,континуираноодржававеомаприснеодносесавласником„CESMecon-а”ЗвонимиромНикезићем,говориподатакдаје доласкомнафункцијупремијера засвогспецијалногсаветникапоставиоЗвонимировогсина,
ДушанаНикезића.Наиметефункције,одновембра2008.домарта2011.
481) Предузеће„CESMecon”д.о.о.Београд,матичнибр.07806736,ПИБ:100040286.
482) Извор:Агенција заприватизацију РС.
229
Pusto{ewe Srbije
године,млађиНикезићjeпримaoмесечнуплатуод112.587динара.Међутим,значајфункцијекојуjeобављаoДушанНикезићнеогледасеувисиниплате,већумогућноститрговинеутицајем,посебноакосеимаувиду
дадолазиизприватнеконсултантске кућеидаседиукабинетупредседникаВладеСрбије.Осимфункцијесаветникапремијера,ВладаСрбијејеДушанаНикезићапоставиланафункцијупредседникаНадзорногодбораЈП
ЕПС. Ова функција Никезићу од фебруара 2009. године доноси додатну
месечнузарадуод44.143динара,алииширокспектармогућностиуједномпрофитабилномсистемукаоштојеЈПЕПС.
ОбеовефункцијеДушанаНикезићасујавноевидентиранеурегистру
Агенције за борбу против корупције, али постоје још две функције које
обавља,очемујенакнаднообавестиоАгенцију483).Премаинформацијама
добијенимуАгенцијизаприватизацију,Никезићје28.јануара2011.године извршиованреднопријављивањефункцијаиимовине.Удостављеном
извештајујеобавестиоАгенцијуочињеницида од1.јуна2010.године,
обављафункцијучланаСкупштине„ДирекцијеКС”д.о.о.Београд,каои
то да од 15. октобара 2010. године обавља функцију председника УО
„ЕнергопројектХолдинг”а.д.Београд.Државајевласник100одстоудела
упредузећузапроизводњуборбенихвојнихвозила„ДирекцијаКС”,атакође власник је и 33 одсто удела у предузећу „Енергопројект Холдинг”.
Иначе„ЕнергопројектХолдинг”,учијемсаставупослује9зависнихфирми,највећејеграђевинскопредузећеуСрбији,сагодишњимпрометомод
преко260милионаевраипрофитомодпреко10милионаевра.Преманеким индицијама долазак Никезића на чело УО Енергопројект Холдинга
представљаприпремузапродајуовоггигантаједномстраномконкурентскомпредузећуизКанаде.
Осимпоменутечетирифункцијекојејеистовременообављаo,премијерЦветковићјесвомсаветникуДушануНикезићууспеодаобезбедијош
2значајнефункције.Наиме,30.марта2010.године конституисанасудва
тела,којејепретходносвојомодлукомформиралаВладаСрбије,аповодом
приватизацијепредузећа„ТелекомСрбија”а.д.ТакојеДушанНикезићпостављензачланаРаднегрупезапраћењеикоординацијуактивностивезанихзапродајуделаакцијаусвојиниРепубликеСрбије„ТелекомаСрбија”
а.д.,алиизачланаКомисијезајавнунабавкууслугаменаџментскогконсалтинга.ПремаинформацијамакојејеаутордобиоуМинистарствуфинансија,нијепредвиђенаисплатанакнадазарадчлановаовадвателакоје
јеформиралаВладаСрбије.Међутим,безобзиранато,фрапирајућајечињеницадасветникпремијераисинвласника„CESMecon-а”ДушанНикезић,истовременообављашествеомаважнихиодговорнихфункцијаудржави.
Одговорнапитањекакоједандржавнифункционерможеистовременодаседиу6фотеља,моралабидаразјаснинадлежнаАгенцијазаборбу
483) Имовинска картаД. Никезића доступнаје на вебсајтуАгенцијезаборбупротивкорупције.
484) Аутор:ИванНинић,Портал„Пиштаљка”(www.pistaljka.rs),21.3.2011.
230
Ivan Nini}
противкорупције,алиоваинституција нијереаговаланаписањеантикорупцијскогпортала„Пиштаљка”484).УмеђувременуВладаСрбијеДушана Никезића поставила је на функцију државног секретара у МинистарствуфинансијаРС.Такавкоракјепредузетумарту2011.године,наконфамозне„реконструкције”Владе,укојојјеизмеђу осталогпремијерМирко
Цветковићистовременопостављенинафункцијуминистрафинансија.ТадајеНикезићмораодасеповучесаодређенихфункција,аузновуфункцијудржавногсекретараиплатуод 100.354динара,припаламујеи функцијачланасталнекомисијеУОФондазаразвојРСимесечнанакнадаод
39.298динара485).
„CES Mecon” био консултант „Телекома”
Нијенималослучајно штојесвојевременоВладаСрбије напредлог
премијераЦветковића удвераднегрупекојећесебавитипродајомпредузећа„ТелекомСрбија”,именовалауправоДушанаНикезића.Акосеимау
видудајеНикезићчовекодЦветковићевогповерења,дасубилиблиски
сараднициуАгенцијизаприватизацију,каои дасуДушаниЗвонимирНикезић практично били Миркови послодавци, онда је јасно одакле „ветар
дува”.Међутим,именовањеНикезићаураднегрупекојећесебавитиприватизацијом„Телекома”несамоданијеморално,већпредстављаидиректансукобинтереса.
Наиме,„CESMecon”јејошсрединомдеведесетихгодинабиоангажован на пружању консултантских услуга за предузеће „Телеком Србија”.
Оваконсултантскафирмајекаодугорочникључнисаветникбилаангажовананаизрадистратешкиразвојнихпрограмаистудијаизводљивостиза
српскетелекомуникацијеипредузеће„ТелекомСрбија”.УправоНикезићев
„CESMecon”јебиосаветникутокупреговораВладеСрбијеигрчкогОТЕа,кадаје1997.годинеизвршенапродајамањинскогпакетаакција„Телекома”.Такође,„CESMecon”је,одстранепредузећа„Телеком Србија”,био
ангажованнаприпреми,односнонаизрадистудијеизводљивостизарегионалниразвојмрежеитоза15регионалнихцентарауСрбији.Својевременоје„CESMecon”учествоваоуизрадистудијеораздвајањупоштанскихуслугаи„ТелекомаСрбија”удваодвојеназависнапредузећа,којаће
поделом имовине, запослених и обавеза, функционисати у оквиру ЈП
ПТТ486).
Вишејенегоочигледнодасу,наконвишегодишњесарадњеупривредномсекторуСрбије,премијерМиркоЦветковић,ДушаниЗвонимирНикезић, „исплели” нераскидиву „паукову мрежу” консултантских послова.
Игромслучаја Никезићиињихов„CESMecon”суималисрећедаЦветковићбудедиректорАгенцијезаприватизацију,затимминистарфинансија,
апотомипредседникВладеСрбије.Никакведилеменемадапопрестан485) ИзмењенаимовинскакартаД.Никезића,Агенцијазаборбупротивкорупције,30. 5.2011.
486) Подацидоступникаореферентналистанаенглескојверзијивебсајтапредузећа„CESMecon”.
231
Pusto{ewe Srbije
кудржавнефункцијеМиркоЦветковићсвакогтренуткаможедасеврати
наруководећуилисаветничкуфункцијуусвојематичнопредузеће„CES
Mecon”.Другимречима,истовременопостављењеДушанаНикезићана6
државнихфункцијаодвиталногзначајазапривреду,апотоминафункцијудржавногсекретараМинистарствазафинансије,илуструјечињеницуда
Цветковић уконтинуитетувршењаизвршневласти заступаинтересе„CES
Mecon-а”.Дакле,компактнадружинаиз„CESMecon-а”одајеутисакхоботницесаједномглавоминеограниченимбројемпипака.
Локална ЈКП су нова мета за „CES Mecon”!
НалогММФ-адаРепубликаСрбијаштохитнијеотпочнеприватизацијујавнихкомуналнихпредузећаналоканомнивоу представљајошједну
идеалнушансузабрзоилакостицањепрофитапредузећа„CESMecon”.
ПримерзатојестеслучајЈКП„Сента”изСенте, зачијепотребеје„CES
Mecon”још2008.године вршиопроценуимовинепредузећа.Издокументациједокојеједошаоаутор,видиседајетајпосаоруководствопредузећауговорилоумарту2008.годинеитоузобразложење„предстојећеприватизацијејавнихпредузећа”.Садругестране,нитијепретригодинеова
темабилаактуелнадотемередапостојиобавезаизрадепроценевредностикапитала,нитипостојиправнарегулативазаприватизацијулокалних
ЈКП. Без обзира на ове чињенице, из средстава ЈКП „Сента”, предузећу
„CESMecon”јеплаћено2.572.400динаранаимеуслугепроценевредностиимовинепредузећа487).
487) АуторјеподаткезатражиоидобиоодЈКП „Сента”изСенте.
232
Ivan Nini}
(44)
Продаја Телекома „службена тајна”
Докјебиоактуелантендерзаприватизацијупредузећа„ТелекомСрбија”надлежниуМинистарствуфинансијаиВладиСрбијеодбијалисуда
обелоданетендерскадокументаувезисапродајом,узскандалознообразложењедајеречо„поверљивој”документацијикојаједоступнасамо
„одређеномкругулица”,апоштоауторнијеучесникнатендеру,сматрајудабиоткривањеминформацијанаступиле„тешкеекономскеиправне
последице”попотенцијалнекупцеидржавукаопродавца.Свасрећајеу
томештојенакрајутендерзапродају„ТелекомаСрбија”доживео фијаско,усупротномбисмопод„веломтајне”осталибезнационалноггиганта.
* * *
Неуспелитендерзаприватизацијувећинскогпакетаакцијапредузећа
„ТелекомСрбија”а.д.одвијаосеподнепредвидивим,нетранспарентними
крајњечуднимоколностима.ПремаинформацијамаМинистарствафинансија,којесусрединомјануара2011.године пренелиготовосвимедијиу
Србији,Раднагрупазаприватизацију„Телекома”одлучилаједапродужи
рокзадостављањеобавезујућихтендерскихпонуда488).Тадајерокпролонгиранзанештовишеодмесецдана,патако,уместодо21.фебруара,заинтересованипонуђачисусвојепонудемоглидоставитидо31.марта2011.
године.УМинистарствуфинансијајавностијереченодаје рокпродужен
какобисе„Франц Телекому”и„ДојчеТелекому”,алииосталимучесницимадалодовољновременадапроучетендерскудокументацију,радидавањаштоквалитетнијеприватизационепонуде.
Садругестране,тадашњаминистаркателекомуникацијаЈаснаМатић
објаснилаједа„нашастрананијеуспеладапроизведесвештојепотребнооддокументацијеисвештојебилодоговореноупретходнимроковима”489). За разлику од „званичних” и контрадикторних објашњења, лист
„Блиц”је прекосвојихнеименованих„извораизВладе”откриодајеглав488) Извор:СаопштењесавебсајтаМинистарствафинансија,16. 1.2011.
489) Извор:агенцијаТанјуг,20. 1.2011.
233
Pusto{ewe Srbije
ниразлогзапролонгирањерока„тајштопотенцијалникупци¢ДојчеТелеком¢ и¢ФрансТелеком¢ јошнисуобезбедилиновац”490).Самотридананаконовихдешавања,министаркаЈаснаМатићјешокиралајавностуСрбијисвојомизјавом,датомзапортал„Економистмагазина”491).Онанијеискључиламогућностдатендерзапродају„Телекома”пропадне.Међутим,
министаркаМатићјеистогдана„ублажила”изјавуречимадајемогућност
датендерпропадне„минимална,односнотеоријска”492).Штајеусвему
овомешокантно?
Тендерске радње нису транспарентне
Шокантнојетоштојеодсамогпочеткаспровођењатендерскихрадњизаприватизацију„Телекома”евидентна одређена доза аматеризма,недореченостиимешетарења.ПрвојеВладаСрбијеизашлаусусрет„Сити
групи”,такоштојојјеомогућиладанакнадноисправинеправилностиу
својојпонудизаприватизационогсаветника.Затимјепродуженрокзаоткуптендерскедокументације,анаконтогајепродуженрокзаподношење
приватизационихпонуда.НакрајујеумедијскуорбитуСрбије„лансирана”иваријантапропаститендера,уколикониједанпотенцијалникандидат
закупцанепонудиминималноочекивануценуод1,4милијардеевра.У
крајњемслучајутакавсценариониједногмоментанијебиоискључени
долазиојеуобзиркаомеханизампутемкогбисеоборилапродајнацена
„Телекома”иовајгигантјошвишеобезвредио.Акрахтендерајебиомогућикао„механизам”захваљујућикомебисе,узпозивнанеисправнуили
некомплетну тендерскупонуду,елеминисао„непожељни”,односно„неподобни”купац.Ипак,поражавајућапунуда,односнолошапонудапотенцијалногинвеститоранакрајујебилапресуднадатендердоживифијаско.
Уколикорежимманипулишечестимпролонгирањемтендерскихрокова,гдејеондагаранцијаданаштету„Телекома”нећебитиманипулацијеи
упогледуевентуалнонекихкорекцијаизтендерскедокументације?Управозбогтогасуприсуствостручнејавности,јавнаполемикаиаргументованакритикаелементарниинајважнијипредуслови,кадасеговорионезаустављивомпроцесуприватизације„Телекома”.Адабисеујавностиукршталиаргументиинатранспарентанначинанализиралаипратилаприватизација„Телекома”,нисудовољнасамошкртаи„нашминкана”саопштењазајавностВладеСрбијеиМинистарствафинансија.Неопходноједа
режимске институције, након сваког корака који предузму у тендерском
поступку,јавностиобелоданесверелевантнечињенице,ито интегралне
верзијетендерскихдокумената.Одкакојепроцесприватизације„Телекома”започет,штасунадлежнидосадаобелоданилиодтендерскедокументације?Апсолутноништа!Аштојенајгоре,јавностнијезналаникакоизгледатекстнацртауговораопродаји„Телекома”којијеВладаСрбијенамераваладапотпишесакупцем.
490) Извор:лист„Блиц”,16. 1.2011.
491) Извор:„Емпортал”,19.1.2011.
492) Извор:агенцијаТанјуг иагенцијаБета,19. 1.2011.
234
Ivan Nini}
Влада крије уговор са „Сити групом”
УзпозивањенаЗаконослободномприступуинформацијамаодјавног
значаја,ауторовогтекстапокушаоје удецембру2010.године даодМинистарства финансија прибави копију уговора о пружању консултантских
услуга,којијепотписанзапотребеприватизације„Телекома”.Речјеоуговорукојисусредином2010.године закључилиВладаРепубликеСрбијеи
КонзорцијумкојипредводиCitygrupGlobalMarketsLimited(HarrissonsSolicitors,KPMGd.o.o.iAnlysusMasonLimited,саподизвођачемBaker&Mc
Kenzie).Назахтевауторадамусеобелоданикопијаспорногуговора,Министарствофинансијајезваничнимдописомизмеђуосталогодговорило:
„...предлажемоВамдасесазахтевомзаприступ траженојинформацији
обратитегенералномсекретаријатуВладе”493).
ПоступајућипоупутствуМинистарствафинансија,ауторовогтекста
сезахтевомистесадржинеобратиоиВладиРепубликеСрбије.ИзГенералногсекретаријатаВладерепубликеСрбијестигаојеодговоруписанојформи,којијепотписалагенералнисекретарВладеТамараСтојчевић.„...Обавештавамодаизоправданихразлогауовомтренуткунисмоумогућности
даодговоримо Вашемзахтеву,алидаћемоваснајкасниједо20.јануара
2011.годинеобавеститиопоседовањутраженеинформације,односноупутитикопијуистог”,стојиуодговоругенералногсекретараВладеРепубликеСрбије494).Међутим,нирокниобећањекојеједалаТамараСтојчевић
нисуиспоштовани,штоуказујена чињеницу даВладаСрбијеодјавности
кријетекстуговораопружањуконсултантскихуслугазапродају„Телекома”,којијепотписанса„Ситигрупом”.
У ситуацији када Влада крије информације од јавног значаја, закон
онемогућује тражиоца да се жали поверенику за информације од јавног
значаја,јерзаконВладусврставаугрупудржавнихорганапротивкојих
није допуштена жалба, већ се искључиво тужбом може покренути спор
предВрховнимсудомРепубликеСрбије.Нажалост,такавуправниспорби
трајаовишеодгодинудана,штосамоуказуједабиутомпериодуВлада
могладапрода„Телеком”барпетпута.Збогтогаборбазадобијањеуговораопружањуконсултантскихуслугаодстране„Ситигрупе”,постајебесмисленаакосетајдокументобелоданијавностиутренуткукадабиевентуалнапродаја„Телекома”билаокончана.АумеђувременујавностуСрбијинећезнатиништаообавезама,задацимаиодговорностимакојејена
себепреузела„Ситигрупа”,нитићезнатимодалитетпокомејеуговорен
проценат зараде приватизационог саветника, који би „трљао” руке да је
„Телеком”заистапродат.
Сви документи о продаји „поверљиви”
КаоиуслучајууговоракојијеВладапотписаласаприватизационим
саветником,узпозивањенаЗаконослободномприступуинформацијама
493) ОдговорМинистарствафинансија,бр.4-00-93/2010,од15. 12.2010.
494) Одговор ВладеРепубликеСрбије,бр.07-9786/2010,од30. 12.2010.
235
Pusto{ewe Srbije
одјавногзначаја,ауторовогтекстаје30.децембра2010.године покушао
даоднадлежногМинистарствафинансијаприбавикопијукомплетнетендерскедокументацијекојасеодносинаприватизацију„Телекома”.Међутим,Министарствофинансијајеујануару2011.годинедонелорешењекојимсезахтеводбија,узскандалознообразложењедајеречо„поверљивој”
документацијикојаједоступнасамо„одређеномкругулица”икојасекао
такватретира као „службена тајна”495).СвојпоступакуМинистарствуфинансијаправдајучланом9 ставом1 тачком5Законаослободномприступуинформацијамаодјавногзначаја.
Овом одредбом је прописано да орган јавне власти неће тражиоцу
омогућитиприступинформацијиодјавногзначаја,„акобитимеучинио
доступниминформацијуилидокументзакојијепрописимаилислужбенимактомзаснованимназаконуодређенодасечувакаодржавна,службена,пословнаилидругатајна”.Законутврђуједајетакавдокуменат„доступансамоодређеномкругулица”,идабињеговимодавањем„могленаступититешкеправнеилидругепоследицепоинтересезаштићенезаконом
којипретежунадинтересомзаприступинформацијама”.Акојимактомје
утврђенодасетендерскадокументацијазапродају„Телекома”третиракао
„службенатајна”?
УМинистарствуфинансијасепозивајунаВладинуУредбуопродаји
капиталаиимовинејавнимтендером496),гдејеучлану6 прописанодатендерскадокументацијасадржи:1)уговорочувањуповерљивихподатака,2)
информациони меморандум о субјекту приватизације (садржи: назив и
адресусубјектаприватизације,описпретежнихделатности,организационуивласничкустрктуру, укупнукњиговодственувредност капитала,односноимовинеизраженеудинаримаипротиввредностиуЕВРО,информацијеопословањуибонитетусубјектаприватизације);3)упутствозапонуђача(садржи:условеироковезаучествовањенатендеру;описпроцедуре
ироковезаспровођењетендера;условезаизрадусвеобухватнеанализепословањапредузећа(due diligence),времеиначинобиласкасубјектаприватизације,критеријумезарангирањепонуда,копијууредбеидругеподатке
ускладусауредбом);4)нацртуговораопродаји;и5)другеинформације
идокументацијунеопходнузапродајутендером.
Да не буде „штете” у току продаје
Заразликуодформалнодатогобразложења,суштинскиодговорнапитањезаштонадлежниприкривајутендерскудокументацијуопродаји„Телекома”кријесеучињеницидабиобелодањивањетаквихдокуменатау
датомтренутку моглоозбиљнода„помрси”рачунеинамереактуелномрежиму.УсвомобразложењуМинистарствофинансијаконстатујеопштепознатучињеницудаје„утокупоступакпродајеакцијаувредностиод51од495) РешењеМинистарствафинансија,бр.4-00-112/2010,од12. 1.2011.
496) Сл.гласник РС,бр.25/01...98/09.
236
Ivan Nini}
стокапиталателекомуникационекомпаније¢ТелекомСрбија¢ а.д.Београд,
односноделаакцијаусвојиниРепубликеСрбије,путемјавногтендера”.
Даљесеобјашњавадаје„прописимаутврђенпоступакдостављањатендерскедокументације,изкојепроизилазидајеистаупоступкупродаједоступнасамоквалификованимучесницимакојипотписујууговорочувању
поверљивихподатакаиподноседоказоуплатитаксезатендерскудокументацију”.
Накрајуобразложења Министарствофинансијајезаузелоставдаби
достављањекопијетендерскедокументацијеауторуовогтекста произвело
„тешкеекономскеиправнепоследице”,каодасамапосебипродаја„Телекома” није друштвено, економски и правно штетна по националне и државнеинтересе:„Какојеуконкретномслучајуутврђенодатражилацинформацијенијеподнеописанупријавузаучешћенатендеруикуповину
тендерскедокументације,односнонијеквалификованиучесник,имајућиу
видуизнетоМинистарствофинансијаналазидабидостављањемтраженихдокумената,односнофотокопијетендерскедокументацијеутокупоступкапродаје,тражиоцуинформацијекојинијеквалификованиучесник,
наступилетешкеекономскеиправнепоследицепозакономзаштићенинтересосталихквалификованихучесника,каоизапродавцаакција,акојиу
конкретномслучајупретежунадинтересомзаприступинформацијамадок
трајепоступакпродаје”,закључујесеуобразложењунегативногрешења
Министарствафинансија.
Када све буде јавно, биће касно
ИндикативноједасесамодвенедељенаконоваквогобразложењаМинистарствафинансија ујавностипојавилаинформацијаупогледутогакакоћеновивласник„Телекома”моратида„откупии21,5одстоакцијаувласништвуграђанаизапослених,штоједодатних600милионаевранапочетнуценуод1,4милијарде”497).Оваодредбасеналазиу„унацртууговоракојијепослаткомпанијамакојесуоткупилетендерскудокументацију”,
атојелисту„Пресс”потврђеноуМинистарствуфинансија.Дакле,какото
дапостојеграђанииновинарипрвогидругогреда?КакотоМинистарство
финансијауједномслучајуодбијадаобелоданитендерскудокументацију,
аудругомслучајујавнооткривасадржајтеистетендерскедокументације?Осимдискриминаторскогпонашањарежима,вишејенегоочигледнода
јеуовомслучајуречонајјефтинијеммаркетингукојизациљимаспиновањеиобјављивањесамоонихподатакакојиби„омекшали”јавностиграђанепредпредстојећупродају„Телекома”.
Уколикосепажљивопогледааргументацијазаускраћивањетендерске
документацијеопродаји„Телекома”,којајесадржанауобразложењурешењаМинистарствафинансија,произилазизакључакданећебитиникаквихсметњидасетоучинитекпоокончањупродаје.Тоистоважии за
497) Извор:лист„Прес”,25.1.2011.
237
Pusto{ewe Srbije
скривени уговор који је држава потписала са приватизационим саветником,односноконзорцијумомкојипредводи„Ситигрупа”.Аштаћеутом
случајујавностибилокакавтендерскидокуменатондакадапродаја„Телекома”буде„запечаћенаствар”?Далијавностможебилоштадапромени
кадаиако„Телеком”одеурукестранаца,кадрежимски„продавци”добијену провизију „депонују” на егзотичне дестинације, када се приход од
продајеутрошиуизборнукампањуикадасеформирановаВладакојаће
наистиначинраспродатипреосталедржавнегиганте?Дакле,кадсвебуде
готово,чемуондаувидутендерскудокументацијуопродаји„Телекома”?
Насвусрећуовакавсценариојебарзасадапредупређензахваљујућичињеницидапокушајпродаје„Телекома”нијеуспео498)
498) ВладаРСјепочетком маја 2011. годинесаопштила дајетендерзаприватизацију„Телекома
Србија”пропаозбогчињеницеданиједанпотенцијалниинвеститорнијепонудиоминималнуценуод1,4милијардеевраза51одстоакцијскогкапитала.„ТелекомАустрија”понудиоје800милионаевраодмахидодатних300милионаевраудеветгодишњихрата,штоје
оцењенокаонеповољнособзиромнавредност„ТелекомаСрбија”.
238
Ivan Nini}
.
(45)
Економска окупација
БезикаквеполитичкеиекономскестратегијережимБорисаТадића
мирнопосматратиху„окупацију”српскогтржишта,доксдругестранеХрватскадржи„спуштенурампу”закапиталнашихпривредника.ДанасуСрбијипослујевишеод200хрватскихпредузећа,докуХрватскојпослујесвегаизмеђу5и10српскихфирми.Неманикаквесумњедајежеља
ициљЕУдаХрватскабуде„лидерурегиону”,пајеутомсмислујаснозаштоекспанзију„Агрокора”ИвицеТодорићанасрпскомтржиштуфинансијскипотпомажеуправоЕвропска банка заобновуиразвој.
* * *
ПремаписањубеоградскихмедијаХрватиимајуупланудакупесве
српскефирмекојесебавепроизводњомпрехрамбенихпроизвода,међукојимасу„Јафа”изЦрвенке,„Карнекс”изВрбаса,„Бамби”изПожаревцаи
„Имлек”изБеограда499).Каоносиоциовогпланасуозначеневодећехрватскекомпаније„Агрокор”ИвицеТодорића,„Атлантисгрупа”ЕмилаТедескоги„Краш”НаданаВидошевића.Наводно,онибиутомеималиподршкудржавеХрватске,каоифинансијскупомоћЕвропскебанкезаобнову
иразвој(EBRD).Уколикодокуповинеспоменутихфирмизаистаидође,
јасноједанашадржава нитићемоћи,нитићесметитомедасесупротстависобзиромнатодаекономскоуређењеуСрбијипочивана„отвореном
ислободномтржишту”.Ограничавањенашегтржиштапобилокомосновубиподразумевалокршењемеђународнихдокумената,уставаиважеће
законскелегислативеинаСрбијубисеосулодрвље икамењесасвихстрана.Међутим,парадоксје утомешторежимБорисаТадића безикаквеполитичкеиекономскестратегије мирнопосматратиху„окупацију”српског
тржишта,док сдругестранеХрватскадржи„спуштенурампу”закапитал
нашихпривредника.
РежимуСрбијиникаданијеистрајаоузахтевимадасепримениначело реципроцитета које би обавезало Хрватску да омогући српским привредницимаданањеномтржиштуинвестирајууистојмериукојојтохр499) Извор: ИнформацијеонамерамаХрватаобелоданиолист„Прес”,18.8.2010.
239
Pusto{ewe Srbije
ватскиинвеститоричинеуСрбији.Нашевластићутеиаминујухрватске
флоскуледајењиховотржиште„слободно”идазасвеинвеститореваже
„истиуслови”.Уфебруару2010.године,безикаквихобавезујућихспоразумаБорисТадићјеизБеоградаиспратиопредседника ХрватскеИвуЈосиповића.УдиректнимразговориманатутемуЈосиповићсеправио невешт
изрекавшиноторнелажи:„Инвестицијесудобродошле.ЧуосамприговоредапостојинекипутневољностдасеприхватеинвестицијеизСрбије.
Нисамсигурандајетотако,мождајетопитањеусловаинвестирањаиуласкакапитала”,правдаосеИвоЈосиповић500).
ТомприликомТадићунијепалонапаметдаколегуЈосиповићапита
какавконтекстимаизјаваградоначелникаСплитаЖељкаКерума?!Непунихпетмесецираније задржавниканалХРТ1,Керумјенапитање„шта
мислиоотварањусрпскихтрговинских центараиулагањусрпскогкапиталауХрватску”одговорио:„Србенебихдоводио.Онинамникаднисуништадоброгадонели,ниониниЦрногорци,панећенисад.Онајкопослујесњиманећедобропроћи”501).ТакођеТадићнијепитаоЈосиповића,а
требалоје,збогчегасеХрватскаслужинајпрљавијимтриковимаинајгнуснијоммогућомпропагандомкојаимазациљбојкотсрпскихувознихпроизводакојисенађунахрватскомтржишту.Најбољипримерзатојестеслучајизјула2007.године,кадајеисконструисаналажнамедијскааферадаје
усрпскомпроизводу„Јафе”изЦрвенке,наводнооткривенасалмонела.Са
тржиштаХрватске,СловенијеиБоснеиХерцеговинеовајсрпскибрендје
експресноповучен дабисенакнадноиспоставилодајеузбунабила лажна
инеутемељена.
СТОП за робу и улагања из Србије!
ЗваничниподациПривреднекомореСрбије(ПКС)говоредаупоследњих десетак година улагања хрватских бизнисмена у Србију износе око
500милионаевра,доксрпскаулагањауХрватскудосежусвега20милионаевра.Са19одстоукупнихиностранихулагањаСрбијајеодмахпосле
Холандије надругомместуземаљаукојејеХрватсканајвишеинвестирала(период:1999-2008).АпрактичногледаноданасуСрбијипослујевише
од200хрватскихпредузећаипредставништава,докуХрватскојпослује
свегаизмеђу5и10српскихфирми.ИзвозСрбијеуХрватскуу2009.годинијеизносио286,6милионадолара,докјеизХрватскеуСрбијуувезена
робаувредностиод402,4милионадолара502).Непризнавањесертификата
оквалитету,наводнанеусаглашеностдомаћихстандардасапрописимаЕУ,
неприхватањецаринскедеклерацијеидокументацијекојајеисписанаћириличнимписмом,самосунекеодметодакојимасеблокираисаботираизвозсрпскихпроизводанаХрватскотржиште.
500) Извор:РТС,17. 2.2010.
501) Извор:лист„Политика”,22.9.2009.
502) Извор:саопштењеПривреднекомореСрбије,10. 8.2010.
240
Ivan Nini}
Према подацима ПКС-а, једино велико српско улагање у Хрватску
привредудогодилосесредином2008.године,кадајеконцерн„Свислајон
Таково”купиофабрику„Еврофудтрејд”изСискаитопоцениод20милионаевра.Притом,власникконцерна„СвислајонТаково”РодољубДрашковић(иначебратВукаДрашковића)некријечињеницудаједваегзистиранахрватскомтржишту:„Нитиимамподршкутамо,нитиимамподршку
одавде.Врлојетешконахрватскомтржиштуопстатикаосрпскафирма.
Радимнаивициегзистенције,иакоимамамбициознеплановеинепредајемсе”,кажеДрашковић503).
Својевременојевласник„Пинка”ЖељкоМитровићнамераваодасвојутелевизијупроширинатериторијуХрватскетакоштобикупионеколикомањихТВстаница,алијенаишаонажестокотпорјавногмњењаиполитичкогестаблишментаХрватскедржаве.Српски„Galebgroup”изШапцајебезуспешнопокушаoдакупивећинскипакетакцијапредузећа„Плуто”изЗагреба,штојеобразложенодајенаводносадостављањемпонуде
„закасниозаједандан”.Компанија„DanubeFoodGroup”учијемсаставу
сеналази„Имлек”и„МлекараСуботица”трипутајесанајбољомпонудом
безуспешнопокушаваладанатендерукупи„Карловачкумлекару”уХрватској.Чакјеи„Делта”МирославаМишковића,приликомпокушајада
купи земљиште компаније „Загрепчанка” у Загребу и месну индустрију
„Импром”изКрижеваца,наишлана„спуштенурампу”уХрватској.
Хрватски „лов” на српске брендове
ПодациХрватскенароднебанкеговоредајенајвишехрватскогкапиталауСрбијуушло2006.годинеито132,6милионаевра,докје2003.годинеуложено75,9милионаевра.Свакаконајвећаулагањаодоко47одсто
сузабележенауобластипољопривреде,ловаиуслуга,доксуулагањаод
око 19 одсто забележена у сфери производње неметалних и минералних
сировина504).ПремаистомизворунајвећиинвеститориизХрватскеуСрбији су: „Агрокор”, „Певец”, „Виндија”, „Идеа”, „Лура”, „Нашице цемент”, „Кроација осигурање” и „Магма”. Хрватски купац „Нашице цемемнт”јекупио4фирмеито:„ЈеленДо”,„Полет”,„Стражилово”и„Опека”, док је хрватска „Атлантик група” постала власник: „Соко Штарка”,
„Грандпрома”и„Паланачкогкисељака”.Хрватска„МлекараЛаура”јекупила„Сомболед”изСомбора,докје„Виндија”купила:„МлекаруЛајковац”, фабрику сточне хране „UNIP” из Ваљева и 8 фарми „Агрожива” у
Пландишту.ИнвеститоримаизХрватскепродатасусрпскапредузећа:„Радијатор Зрењанин”, „Потисје Кањижа”, „Интекс” из Младеновца, „MIN
holding” из Сврљига, „Фабрика хартије Београд”, Циглана „Ударник”,
„Миленијумосигурање”,„Jollytravel”....
МеђупрвимхрватскиминвеститоримауСрбијуједошао„Агрокор”
ИвицеТодорића фебруара2003.године кадајепоцениод10,25милиона
503) Извор:лист„Политика”,27.7.2010.
504) Извор:лист„Данас”,11.10.2009.
241
Pusto{ewe Srbije
евракупиосрпскуфабрикусладоледаисмрзнутехране„Фриком”!Умеђувремену„Агрокор”јепостаовласник„Дијаманта”,КланицеуПландишту,„Кикиндскогмлина”,ланцахипермаркета„Идеа”,„Мивеле”,„Нове
слоге”изТрстеника,„Златногтрага”изЛесковца...За6,5милионаевраТодорићјепазариовишеод25.000квадратафабрике„ИМТ”одливаканановомБеоградуитоузобећањедаћетуградитидистрибутивницентарза
„Фриком”, али то није учинио, већ је изненада отворио супермаркет
„Идеа”.ЈавностуСрбијијенедавносазналадајеТодорићев„Агрокор”,
прекомаркета„Идеа”постаовласникбеоградскогбиоскопа„Вождовац”и
„Јадран”којисеиначеналазиунепосреднојблизиниТргаРепубликеуБеограду. Интересантно је да маркетиншке услуге Тодорићевим фирмама
„Идеа”и„Дијамант”пружакомпанија„Multicom”чијијесувласникДраган Ђилас, градоначелник Београда и високи функционер Демократске
странке.
Иза Тодорића стоји новац EBRD-a
Достапримерауказујенатодахрватскефирме,међукојимајелидер
„Агрокор”,имајувеликепретензијепремапознатимсрпскихбрендовима,
природнимресурсима,апрвенственопремапрехрамбенојиндустрији.Вероватносеруководелогикомдајебољекупитицелокупнасрпскапредузећа,негонатржиштеХрватскеувозитипроизводетихистихпредузећаиз
„српскихруку”.Азаправосакаквимпретензијаманасрпскотржиштегледавласник„Агрокора”ихрватскитајкунИвицаТодорић,можданајбоље
сведочиједнаодњеговихскорашњихизјава:„ДасамјаизСрбије,пунобих
мањеулагаоуХрватску.Каковидим,уСрбијиимамноговишеприликаза
улагањенегоштојетослучајуХрватској”,искренојепризнаоТодорић505).
Инечуди,јерпремањеговимречима„Агрокор”уСрбијигодишњеостварипрометод600милионаевра,одчегаје40милионаеврапрометпоосновуизвоза.Поаналогијиујавностисеверује да,штојезаСрбијуМирослав
Мишковић,тојезаХрватскуИвицаТодорић.Свакакодаједандругомејесуконкуренција,алиисамТодорићпризнаједасе„најмањеједанпутмесечно”чујесаМишковићемида„Делта”ињеговакомпанија„јакодобро
сарађују”.
Нема никакве сумње да је жеља и циљ ЕУ да управо Хрватска буде
„лидерурегиону”,пајеутомсмислујаснозаштоекспанзију„Агрокора”
ИвицеТодорићанасрпскомтржиштуекономскипотпомажеEBRD.Уоктобру 2008. године „Агрокор” је од EBRD добио кредит од 70 милиона
евраитоусврхуповећањакапиталакомпанијеиширењепословањатрговинскогланца„Идеа”уСрбији506).Тојепредстављалопрвикредиткојије
EBRDуложилауразвојтрговинеуСрбији,итонимањенивишенегопрекоИвицеТодорића.Месецамаја2009.годинеEBRDјеодобриојошједан
505) Извор:лист„Прес”,30.6.2010.
506) Извор:лист„Бизнис”,21.10.2008.
242
Ivan Nini}
дугорочникредит„Агрокору”увредностиод50милионаевра.А2006.годинеEBRDјеу„Агрокор”инвестирала110милионаевра,пајесамимтим
посталавласникуделаод8,33одстоуТодорићевојкомпанији507).ЗбогтогаТодорићеваизјаваизмаја2010.године укојојкажедаонможепропасти,алидаизањегастоје„EBRDиСветскабанка”којису„унутра,унадзорномодборуиускупштини”компаније,самапосебисвеговори508).ЗаправоговоридасеизапродораХрватанасрпскотржиштекријежељамеђународнихфинансијскихинституцијадастекнудугорочнуконтролунад
тимистимтржиштем.АималирежимБорисаТадићастратешкиодговор
наовоекономскопоробљавањедржавеинације?!
507) Извор:„ПорталПољопартнер”,(www.poljopartner.rs),19.5.2009.
508) Извор:Портал„Сеебиз”,(http://www.seebiz.eu/)14.5.2010.
243
Pusto{ewe Srbije
(46)
Атак на српскe оранице
ТоштосуЗаконоприватизацијииЗаконопољопривредномземљиштузабрањивалинадлежнимадаупроцесуприватизацијепољопривреднихкомбинатаипредузећаотуђујудржавноземљиштеукористстранаца,нијеспречавалостранефирмеитајкунедазаситнепарепостанувласницидржавногземљишта.Врлобрзо,подокриљемСпоразумаостабилизацијиипридруживањусаЕУ,десетинеистотинехектаранајплоднијегземљиштауАПВојводини,којег суседочепалидомаћиистранитајкуни,бићепрепродатозападнимиевропскиммултинационалним компанијамаитопонеупоредивовишимценамаодценапокојимасупретходнокупљене.
* * *
Умедијимајејуна2011.године актуелизованоједноодгорућихпроблемасрпскогаграра,атојеначиннакоји је„демократски”режим незаконитораспродаодесетинеистотинехиљадахектаранајплоднијихораница
натериторијисеверногделаРепубликеСрбије.Српскуземљусуна„мала
врата”окупиралихрватскиидомаћитајкуни,алиипојединестранекомпанијекојесуактивноучествовалеупроцесуприватизације.Утомејепосебнодопринеонекадашњиминистарза приватизацијуифункционерДС
АлександарВлаховић509),такоштојезавремесвогмандатаиздаоједнонакарадноинезаконитомишљење.СуштинаВлаховићевогмишљењаитумачењапрописалежиучињеницидајеонусвојствуминистра заузеојасан
ставдапољопривредноземљиштеудруштвенојсвојини,којеобрађујупо509) Александар Влаховић (ДС) чланјеГлавногодбораДС,чланПолитичкогсаветаДС,координаторЦентраресорниходбораДСзаобластПривредаиразвој.ПосланикДСупарламентуРС(2003−2007;2007−2008;2008-2012.)Од2004.годинепартнерисувласниккомпаније“EKI-investment”,којаимаакцијскиудеоунеколикопредузећа(„Ekiproperties”,„Eki
revizija”,„Ekiračunovodstvo”,„Ekimotorsinvestmentandconstruction”,„Ekonomskiinstitut”,
„Novidom”...).МинистарзапривредуиприватизацијууВладиДОС(2001-2004).Партнер
уконсултантскојкомпанији“Deloitte&Touche“(од1997.)идиректорзаСЦГиРепублику
Српску(од1999).РадиоуЕкономскоминституту(1988-1996)ибиодиректорЦентразаконсалтинг(од1993.).
244
Ivan Nini}
љопривредникомбинатиипредузећа,такођепредстављапредметприватизације.БезобзираштојетакавставбиосупротанЗаконуоприватизацији
иЗаконуопољопривредномземљишту,АлександарВлаховићидан-данас
веруједанијеначиниогрешку:„Акојефирмабилавласникземљепреприватизације,иакојеонаушлаувредностосновногкапиталатефирме,логичноједаонаипослеприватизацијебудеувласништвутефирме”,правдасеВлаховић510).
Прекрше закон и купе земљу...
Без обзира на одредбе Закона о приватизацијикоји који децидирано
прописуједа„предметприватизацијенемогубитиприроднабогатстваи
добрауопштојупотреби,каоидобраодопштегинтереса”(Члан3)511),данассууСрбијивласнициземљишта Хрвати,Словенци,Американци,Ирци, Мађари, Албанци... „Демократски” режим је страним компанијама
омогућиодакупепољопривреднекомбинате уСрбијиито„упакету”за
десетинамахектараземљишта.Како?Измеђуосталогтакоштостранакомпанијаса некогегзотичногострва региструјепредузеће уСрбији,апотом
сетолажнодомаће предузећејавикаокупацнатендерскојилиаукцијској
продаји.Другивидманипулацијеје дасестранафирма,предАгенцијомза
приватизацију,појавила заједносаједномиливишедомаћихфирми,као
члан конзорцијума купаца. Трећа опција је да пољопривредни комбинат
првокупидомаћикупац(правноилифизичколице),аданаконизвесног
временапредузећепрепродастраномкупцу.Уоваквимслучајевимавешто
сеизиграваЗаконаоприватизацији,алииЗаконопољопривредномземљишту, који прописује (Члан 72): „Пољопривредно земљиште у државној
својининеможесеотуђивати”512).
Акосеимаувидуподатакдаје од2002.до2006.годинеизвршенаприватизацијапреко180пољопривреднихсубјеката,можесесамонаслутити
коликохиљадахекатрадржавнеземљејепрешлоуприватнеруке.Некеинформациједоступнејавностиуказујудајеречо350.000хектараземљишта.ПремаречимасекретараУдружењапољопривредникаПривреднекомореАПВојводина ЂорђаБугаринастранцисууприватизацијипостајали
власницивећинскогпакетаакцијанекогпољопривредногкомбината,азатимсуималимогућностдаоткупеакције малихакционараидапостану
апсолутнивласницикомбината.„Кадатоураде,довољноједаликвидирајупредузеће,измиреповериоце,идакаофизичкалицапостанувласници
имовинефирме,атоподразумеваипољопривредноземљиште”,објашњаваБугарин513).Увећинислучајевакуповинапојединихпољопривредних
комбинатајеизвршеназбогатрактивногземљишта.Некикупцисудосрпскихораницадошлидабиихкаснијепрепродалиподвоструковећимце510)
511)
512)
513)
Извор:лист„Курир”,5. 7.2011.
Сл.гласник РС,бр.38/01,18/03,45/05,123/07и30/10.
Сл.гласник РС,бр.62/06,65/08.и41/09.
Извор:лист„В.Новости”,23.6.2011.
245
Pusto{ewe Srbije
нама,некидабисебавилиаграром,анекидабиизвршилипренаменуземљиштаиотпочелиградњуиндустријских,пословнихистамбенихобјеката.
Образац мешетарења у ПП „Ратково”
Какоупраскиизгледа кадасеједнастранафирмананезаконитначин
имешетарењем„дочепа”српскогпољопривредногземљишта,нанајбољи
начин илуструје серија истраживачких текстова дневног листа „Курир”.
Овајлистјеујуну2011.годинеотвориоаферуувезисапродајом2.004
хектарапољопривредногземљиштаПољопривредногпредузећа„Ратково”
изРаткова(ОпштинаОџаци).Откривеноједаје2008.годинефинансијер
ХДЗ ихрватскитајкунМаркоПипунићизОсијека,дошаодовласништва
2.004.хектараземљишта,безобзираначињеницудајестранацидапозаконимаРепубликеСрбијенатонемаправо.„Курир”јеобелоданиодаје
Пипунићевафирма„Новиаграр” изОсијекакојапослујеусаставу„Житогрупе”,каовласник96,18акцијскогуделауПП„Ратково” ставилаоко
200хектараземљиштаподхипотекубанке.ПретходнојеАгенцијазаприватизацијуПП„Ратково” продаладомаћојфирми„Алфапромет” засвега22милионадинара,накончегајеовафирмахрватскомтајкунупредузећепрепродалазаоко13,5милионаевра.Даапсурдбудевећи,приликомпрве продаје према подацима Агенције за приватизацију књиговодствена
вредносткапиталапредузећајеизносила2.153.478евра.Међутим,овечињеницевештакЖивотинЈевремовић нијемогаодапроверинатеренујер
мујеуПП„Ратково” реченодаје„документацијаспаљена”.
Дакле,оваастрономскаразликауценинајбољеилуструјечињеницу
коликоједржавамогладазарадиновцадајепредузећепродатопореалној,
односнотржишнојвредности.Суштинапрепродајекријесеучињеницида
јепрвикупацПП„Ратково”,домаћепредузеће„Алфапромет”,ставио
земљиштеподхипотеку, заштанијемоглодаплаћадуг.Хипотекајенезаконитопренета укорист„Житогрупе” хрватскогтајкунаПипунићаитакојереализованапродаја.Наконпрепродајепредузећастраномкупцу,билојеочигледнодасецелапричавртиокодржавногземљиштакојејенезаконитоукњиженонановогвласника.Потомсеиспоставилодајехрватски тајкун спровео фиктивну докапитализацију предузећа од 4 милиона
евра,азатимисплатиорадницимаакције,свега500динарапоакцији,чимеје обезбедиовласништвоод96,18акцијскогудела.Наконовоготкрића
„Курира” реаговало је Министарство пољопривреде које је послало инспекцију у ПП „Ратково” и Катастар Општине Оџаци. Инспекција је
утврдилаоноштосеодпочеткамоглонаслутити,атоједајеземљиште
ПП„Ратково”,уместокаодруштвенасвојинасправомкоришћења,укњиженокаоприватнасвојина514).Дакле,епилогпричејеутомедајехрватскитајкунпреотеоиукњижионасвојеиме 2.004.хектараземљишта,без
обзираштојеречодржавномпољопривредномземљишту.
514) Записникоинспекцијскомнадзорузаведенјеподбројем:273-320-328/2011-04,20. 6.2011.
246
Ivan Nini}
Страни и домаћи мешетари
УСрбијитренутнонепостојијединственаевиденцијаосвимповршинамапољопривредногземљиштакојима„газдују”страници,алипостоји
достапримеракојисупознатијавности.Такојесвојевременохрватскитајкун и власник „Агрокора” Ивица Тодорић купио „Дијамант” и „Дијамантаграр”изЗрењанина,„ПКБФриком”изБеограда,„Планту” изФутога,„Банатскууљару”,ПИК„Сомбор”...ПроцењујеседајеИвицаТодорићсвоју„шапу”ставионаоко20.000хектараобрадивогземљиштау
Србији.ТакођехрватскитајкунИванЕрговићјепрекосвоје„Нексегрупе”
пазариоуСрбијиземљиштеусклопукаменолома„ЈеленДо” кодПожеге,
ИГМ„Стражилово” и„Полет” изБечеја.
Затиминвестиционифонд„Мидленд” изВеликеБританијекупиоје
„Карнекс” изВрбасаитакодошаодо7.000хектараземљишта.Предузеће
„Унипром” изЦрнеГорекупилоје2008.годинешећеранууЋупријина
којујеукњижено50хектараземљишта,накомесеизмеђуосталог налазе
ипојединеградскеулице.Прекокомпаније„МККомерц” тајкунаМиодрагаКостићадовласништвашећеранапоВојводиниипољопривредногземљиштадошлајеикомпанија„Nordzucker” изНемачке.Власникчактри
пољопривреднакомбинатаиоко10.000хектараземљеуВојводинијеиинвестиционифонд„Baltic Property Investment” изИрске.
Осимстранихкупацасрпскеземље,наспискукупацакоји суприватизовалипољопривреднекомбинатеи„намуфте”добилипољопривредноземљиште,налазесеипознатидомаћитајкуни.Такојевласник„Ирве” тајкунЂорђеНицовић,својевременокупиоПИК„Бечеј” ина„малаврата”
дошаодо2.700хектарадруштвенеи11.610хектарадржавнеземљенатериторијиВојводине.
Иначе Ницовић тренутно обрађује око 30.000 хектара земљишта, од
чегаусвомвласништву имаоко10.000хектара.Власник„Делтахолдинга” МирославМишковићуспеоједакуповиномпетпољопривреднихкомбинатагаздујесаоко25.000хектараземљишта,одчегајењегово10.500
хектара.Власник„ИндустријеМатијевић” ПетарМатијевићобрађујеоко
16.000хектараземљиштаодчегајеполовинауњеговомвласништву.Власникимперије„МККомерц”МиодрагКостићрасполажесаоко24.000хектара,одчегаје11.000хектарањегововласништво.
Узприватизацијучувенихвојвођанскихпредузећа,отишлојеипољопривредноземљиште,пајетако8.500хектараприпадало„Агроунији” из
Инђије,6.820хектара„Јединству” изАпатина,7.100хектара„Напретку”
из Старе Пазове, 8.900 хектара „Митросрему” из Сремске Митровице
итд515).
515) Приближневеличинеобрадивихповршинасукомбинованепремадоступнимподацимаиз
медија(Извор:лист„Блиц”,30.10.2008.и„Дневник”,28.2.2009)
247
Pusto{ewe Srbije
ЕУ ће нам преотети оранице
Тешко је поверовати у тезу да ће пољопривредно земљиште, које је
тренутноотуђеноукористстранихтајкунаикомпанија,једногданапоновобитивраћеноудржавнусвојину,илипакпродатодомаћимкупцимау
Србији.НајсуровијареалностједаћедесетинеистотинехектаранајплоднијегземљиштауАПВојводинибитипрепродатозападнимиевропским
мултинационалним компанијамапонеупоредивовишимценамаодценапо
којимаје купљено.Тоистоважиизадомаћетајкунекојичекајупогодан
тренутакдапрепродајуоноштосууспрезисарежимом,„намуфте”иза
шакупарапреотелиоддржавекао„плодтранзиције”.Чињеницаједасаданијепогодантренутакзапрепродају,јерјеценахектарапољопривредног земљишта у Србији најнижа у Европи. Примера ради од 50.000 до
70.000еврасекрећеценахектарауХоландији,ДанскојиИталији,докјеу
Србијитренутноод5.000до7.000евра516).
Иначе,земљиштеуСрбијићевеомабрзобити„намети”странихкупаца, јер се режим на то обавезао приликом потписивања Споразума о
стабилизацијиипридруживањусаЕУ(ССП).ПитањестицањаправастранихсубјекатананепокретностимауСрбији регулисанојепрецизнијечлановима53и63 ССП-а517).Наиме,нашадржавасеобавезалададруштвимаи„кћеркама”странихпредузећауСрбијиомогућистицањеправавласништвананепокретност,докјеогранцимастранихпредузећаобавезна да
омогућииздавањеузакупнепокретности.СрбијијеостављенрокодчетиригодинеоддатумаратификацијеССП-а,дасвојурегулативуупогледу
стицањаправавласништвананепокретностима „усклади”натакавначин
да држављани ЕУ имају исти третман као и држављани Србије. Између
осталогтоупрактичномсмислуподразумевапроменупрописаидавање
могућностидастранциизваничнобудувласниципољопривредногземљишта.
Атак на државне интересе
ПерфиднаприпремаЕУдаизвршиатакнапољопривредноземљиште
у Републици Србији, захваљујући „мастилу” из пенкала потпредседника
ВладеБожидараЂелића,јошувекустручнојјавностинеизазиваоштре
полемике. А по овом питању, ни из Владе Србије такође нема никаквих
маркетиншкихактивности којимабирежимпокушаодаобјаснинацијизаштоједобродастранци„зашакуевра”купесвунашудедовину.Међутим,
проф.дрДанилоШуковић,чланСаветазаборбупротивкорупцијеВладе
Србије иједанодврснихпознавалацаприватизационогпроцесауСрбији,
нијеоклеваодауауторскојколумниза„Политику”објасниокаквојјеовдеподвализаправореч.
516) Извор:недељник„Актер”,12. 4.2010.
517) ИнтегралнаверзијаССП-ајеобјављенанавебсајтуКанцеларијезаевропскеинтеграције
ВладеРС (http://www.seio.gov.rs/документа/споразуми.151.html).
248
Ivan Nini}
Наиме,професорДанилоШуковић кажедасупојединциуСрбији„користећизаконскепогодности”купиливеликеповршинепољопривредног
земљишта,којесемередесетинамахиљадахектара,теимсепружамогућност за„енормнузараду”:„Такобизарадапоједномхектарубила20до30
хиљадаевра,азахиљаду хектара20до30милионаевра.Очигледно, ради
сеовеликомекономскоминтересу,којитребадасереализујеукористпривилегованихпојединаца,уместодатобудересурскојимрасполажедржава,идаодтогакористимајусвиграђани.Некоћерећи: формално-правно,
тојеуреду,штојетачно,алије страшнонеморално иштетнозаграђане
овесвесиромашнијеземље,ипримерјевеликекорупције.Мождајеово
најочигледнији пример како се законски и други прописи доносе према
диктатуижељимоћнихпојединаца,анаштетуопштедржавнихинтереса”,
оцењујепрофесорШуковић518).
Дакле, политиком актуелног режима Бориса Тадића, за релативно
кратковреме,око1,65милионахектаранајплоднијегобрадивогсрпскогземљиштауВојводини моглобидапостанеколонијаевропскихизападних
мултинационалнихкомпанија. Свакиквадратниметарземљекојијеупротеклојдеценијидоспеоурукедомаћихистранихтајкуна,бићепрепродат
иексплоатисаннаштетудржавнихинационалнихинтереса.
Тајкуни највећи закупци земљишта
Поузорунајавашлукприликомнезаконитепродајеземљишта,безакоњевлада иприликомиздавањадржавногпољопривредногземљиштаузакупправнимифизичкимлицима.Речјеосумњивимлицитацијама,лошим
уговорима, неплаћању закупнине, издавању земљишта у подзакуп итд.
Највећивелепоседници,односнозакупциовогземљиштасусвакакотајкуни ЂорђеНицовић,МирославМишковић,МиодрагКостић,ПетарМатијевић,ИвицаТодорић идр.ПремаподацимаУправезапољопривредноземљиште,државајеузакуп2010.годинедалавишеод245.000хектарапољопривредногземљиштакојесеналазиудржавнојсвојини.Потомосновуостваренјеприхододскоро5милијардидинара,односночистприход
од4,6милијардидинара519).НовацјераспоређенусразмерикојупрописујеЗаконопољопривредномземљишту ито:30одстоАПВојводини,40одстојединицамалокалнесамоуправеи30одстоУправизапољопривредно
земљиште.Нажалост,јавностинисудоступниподациоименима,каоиизносуненаплаћенихпотраживањадржавепоосновуиздавањаузакупземљишта.
518) Цитираноизауторскогтекстапроф.др. Д.Шуковића (Извор:лист„Политика”,12.5.2011).
519) ЦитиранопремаизјавидиректораУправезапољопривредноземљиштедрЗ.Јеличића (Извор:лист„Дневник”25.1.2011).
249
Pusto{ewe Srbije
(47)
Куда „плови” Србија?
ОпасненамереММФ-апреманашојдржавиевидентнесунапримеру
условљавањадасехитнодонесефамозниЗаконофискалнојодговорности
док,садругестране,оваинституцијарежимуБорисаТадићааминујеновекредитнеаранжманеивећидефицитбуџета,аштозапоследицуима
перманентниинеконтролисанирастјавног,односноспољногдугаСрбије
* * *
НароднабанкаСрбије(НБС)крајеммаја2009.годинеобјавилајезабрињавајуће податке о задужености Србије, односно податке о висини,
структуриикретањуспољногдугадржавеупрвомкварталутекућегодине.Висинаспољногдугајенакрају2008.годинеизносилаје21,8милијардиевра,дабинакрају2009.годинедуг„нарастао”на22,7милијардиевра.
Самодвамесецакасније,накрајуфебруара2010.године,дугје„скочио”
на22,9милијардиевра.Затимјенакрајумарта истегодине забележенизносспољногдуга од23,2милијардеевра,дабинакрајуаприла„скочио”
на 23,4 милијарде евра. Иако се у анализи НБС тврди да су индикатори
спољнезадужености,којипоказујуекстернусолвентностземље,још„исподнивоависокезадужености”,вртоглавирастспољногдугабивеомабрзо могао да демантује ове наводе520). У посматраном периоду учешће
укупногспољногдугаСрбијеуБДП-у,достиглоје76,2одсто,а познатоје
дасеземљесадугомод80одстоуБДП-у(пометодологијиСветскебанке
иММФ-а),третирајукао„високозадужене”.Дакле,недостајерастспољногдугаодсвега3,8процентнихпоенауБДП-удабисеСрбијаизваничносврсталаурангвисокозадуженихдржава.
ММФ „гура” Србију у банкрот
Собзиромнатодајеспољнидугнакрајумарта2010.годинеувећан
за1,2процентнихпоена,уодносунадецембар2009.године,тозначида
биСрбија,уколикосенастависадосадашњимтрендомзадуживања,врло
брзомогладаупали„црвену лампицу”.ПроценеММФ-а говореуприлог
520) Извор:анализадугаРепубликеСрбије,НБС,мај2010.
250
Ivan Nini}
томе, па су тако аналитичари ове институције предвидели да ће однос
спољногдугаСрбије,премаБДП-у,износити85,6одстоу2010.години,а
чак90,4одстоу2011.години521).Двечињеницепосебноуказујунатода
овим проценама стручњака из ММФ-а треба веровати. Прво, ММФ је
предвидеодаћеодносспољногдуганашедржаве,премаБДП-уу2009.годинибити76,3одсто,штопотврђуједасу„оманули”засвега0,1процентнихпоена.Друго,„газде”изММФ-амогупоузданодапредвидекојимтемпомћерастиспољнидугСрбије,собзиромнатодасе,наконпотписивањатзв.„стенд-бај”аранжмана,офискалнојполитицинашедржавеодлучујеуВашингтону.Иначе,„стенд-бај”аранжман,којијеодобриоММФ,а
којијенасназибиосведоаприла2011.године,подразумевакредитнуподршкуСрбијиод2,9милијардиевра.
ДосадајеММФузперманентноусловљавањедаоВладиСрбије„зеленосветло”заповлачење1,3милијардеевракредитнихсредстава,докје
умају2010.годинеуговореноповлачењеичетвртетраншеод380милионаевра,закојејенакнаднодатоформалноодобрењеВашингтона.Кадаје
речоконкретномтрошењуновцаизкредитнихлинија,подациНБСговоредајеупрватримесеца2010.годинеујавномсекторуСрбијеискоришћено230,1милионевраиностранихкредита.Садругестране,парадокс
је штоједржавауистомпериодуиностранимкредиторимамораладаплати66,6милионаеврапоосновуглавницеи60,5милионаеврапооснову
камате522).
Уместо„стезањакаиша”ММФјережимууСрбијиодобриоиповећањебуџетскогдефицитау2010.годиниса102,2милијарде,наоко140милијарди динара. Због тога се намеће питање шта то намерава ММФ: да
„дисциплинује”фискалнуполитикуиподстакнесмањењејавнепотрошње
уСрбијиилида,узперфиднуи„тиху”имплементацијутзв.„грчкогсценарија”,Србијудоведедобанкротства!?
Шта кочи фискалну „одговорност”?
Као„превентиву”однаступањатзв.„грчкогсценарија”режимБориса
Тадића,алиињегове„газде”изММФ-а,видеудоношењуЗаконаофискалнојодговорности523),којиунормативномоквирунашедржаведосада
нијепостојао.Доношењеовогпрописа(којинакрајунијенидонеткаопосебанзакон)многиизВладеСрбије,представљајукаонајважнијиинајсврсисходнијизадатакдржавеунаредномпериодукојићебитноутицатина
ограничавањејавнепотрошњеиконтролујавногдуга:“Законофискалној
одговорноститребадапредупредиевентуалнонастајањебилокојеврсте
кризе,апоготовокризногстањасајавнимфинансијамаизадуженошћуземље”,објасниојеСлободанИлић(ДС),државнисекретаруМинистарству
521) Извор:лист„Политика”,20.6.2010.
522) Извор:МинистарствофинансијаРС.
523) Правилаофискалнојодговорностисуинкорпориранау Закону оизменамаидопунамазаконаобуџетскомсистему,којијеусвојен29. 12.2010.године(Сл.гласник,бр.101/10).
251
Pusto{ewe Srbije
финансија524). Апрематзв.„писмуонамерама”,којејеуВашингтон упућенојош3.децембра2009.године,ВладаСрбијејеММФ-уобећаладаће
даусвојиНацртзаконаофискалнојодговорностиидагадоставиСкупштини„докрајааприла2010.године”525).Међутим,прошлисуаприл,мај,
јун,јул... аспорнипредлогзаконаизнеколиковеомаинтересантнихразлога нијеушаоускупштинскупроцедуру.
Прво,режимнеколикомесецинијезнаодалидапредложипотпуно
нови Закон о фискалној одговорности или да се иде на опцију измена и
„доградње”актуелногЗаконаобуџетскомсистему,азакојисепредлагало
дасезове:Законобуџетскомсистемуифискалнојодговорности.Друго,
режимнијезнаодалидауведетзв.„фискалновеће”илине:„ПреманацртукојисамдоставилаММФпостојифискалновећечијајеулогададаје
оценудалиВладаводиполитикуускладусафискалнимправилима.Међутим,постојијошједнаопција,атоједасеојачаДржавнаревизорскаинституцијановимфункцијама.Тојошнисмопреломили”,открилајеминистаркаДианаДрагутниновић526).Треће,редовнипарламентарниизбориу
Србијитребалобидасеодрже2012.године изатојережимубитнокоја
фискална ограничења ће бити унета у закон. У том смислу режимске
странкеће,радифинансирањапапреноскупеизборнекампање,посегнути
за неконтролисаним задуживањем државе код домаћих и међународних
кредитора.Изтогразлогаспорнизаконмогаобидапредставља„сметњу”,
па се месецима трагало за „идеалним” решењем и што флексибилнијим
правнимнормама. Четврто инајважније,режим јечекао даММФ„допише”,односнокоригујесвештосматрамањкавимупредложеномнацртузакона.
ММФ врши „рецензију” наших закона!
Дасеактуелнирежимуизвеснојмериодрекао економскогсуверенитетаСрбије укористизарачунММФ-а,билојејасноодмахпопотписивању„стенд-бај”аранжманасатоминституцијом.ТомеуприлогидеичињеницадајавностуСрбијинијеупознатасапрвомверзијомтаданазваног
„Нацртазаконаофискалнојодговорности”,јерјетајдокументпреобелодањивања,јошуаприлумесецупослатуВашингтон:„Прваверзијајепослата ММФ-у на експертизу”, открила је министарка Драгутиновић527).
Недугозатим онајеизјавиладајетекстзаконаусаглашен:„Законофискалнојодговорностијеготовиспремнисмозадискусијусапосланицима,
парламентарнимстранкамаијавношћу”,реклајеминистарка528).
Аутор је од Министарства финансија затражио копију прве верзије
„нацртазакона”којајепослатаММФ-у„наекспертизу”,каоиодговорса
524)
525)
526)
527)
528)
252
Извор:агенцијаТанјуг,16. 5.2010.
ПисмоонамерамаобјављенојенавебсајтуНароднебанкеСрбије.
Извор:лист„В. Новости”,9.5.2010.
Извор:РТВБ92,27. 4.2010.
Извор:РТС, 11.6.2010.
Ivan Nini}
мишљењемипримедбаматеинституције,којиједостављенМинистарству
финансија.Међутим,изминистарствајестигаоодговордајереч о„интерномрадномматеријалу”којинеможедабудедоступанјавностипренего
штопрођепроцедурууВладиСрбијеибудепрослеђенпарламентунаразматрање у форми званичног предлога закона. Дакле, режим је дозволио
једној међународној финансијској институцији да пише, брише, мења и
„уграђује”правненормепосвојојмериижељиупредлогзаконакојићесе
потомнаћипредпосланицимаСкупштинеСрбије.
Судећипоономешто ујавностизносиминистаркафинансија,Нацрт
законаофискалнојодговорностипредвиђасмањењеучешћајавнихприходауБДП-у:„Србијабиунареднихпетгодинатребалодаучешћејавних
расходауБДПгодишњесмањујеза0,75одсто, штобитребалодаомогући
бржиилакшиизлазакизкризе”,изјавилајеДианаДрагутиновић529).Самомесецданакасније,намерноилислучајно,министаркајеза0,10процентнихпоена„кориговала”раниједатуизјаву.Наиме,уједномодсвојих
интервјуа,ДианаДрагутиновићјеизјавиладасеприизрадиНацртазаконаофискалнојодговорности„залагалазанекаограничења”,анапитање
новинара:„којаограничења?”,министаркајерекла:„Дасе¢закуца¢ јавна
потрошњауноминалномизносуидасесмањујесвакегодинеза0,85одсто
БДП,данеможемодасезадужимовишеод2,5одстогодишње”530).Утом
контексту министарка Драгутиновић је најавила да ће се Законом о фискалнојодговорностидефинисатидајавнидугдржаве„неможедабудевећиод40одстоБДП-а”,адасетренутнокрећеизмеђу31и32одстоБДПа.Међутим,одређенечињеницеговоредасуоваквеизјавеминистаркевеомапроблематичнеитосадвааспекта.
Јавна потрошња и јавни дуг
Прво,актуелнирежимнијеустањудауделоспроведенајављеносмањењејавнепотрошњеод0,75или0,85одстоБДП-агодишње,којећесе
„уградити”уЗаконофискалнојодговорности.Јавнапотрошњатренутно
износиоко43одстоБДП-а,арационализација државнеадминистрацијеје
требалодадопринесењеномсмањењу,алијезбогнеспособностирежима
на том плану држава доживела потпуни фијаско. С друге стране, када у
2011.годинибудевршеноусклађивање(раст)платаипензија,новибуџетскииздацићедодатноувећатијавнупотрошњу.Збогтогаобећањекојеје
Влада дала ММФ-у да ће се „до 2015. године удео текуће потрошње у
БДП-усмањитина32,5одсто”,нијезаснованонареалнимосновама.
Друго,актуелнирежимправилимаофискалнојодговорностинамераваоје даограничивисинујавногдугана40одстоБДП-а,обмањујућијавностинацијудајеовајдугтада износио свега31 -32одстоБДП-а.Међутим,премаобјашњењуитумачењудрПавлаПетровића,професораЕко529) Извор:агенцијаТанјуг,27. 4.2010.
530) Извор:лист„Политика”,28.5.2010.
253
Pusto{ewe Srbije
номскогфакултетаиједногодаутораНацртазаконаофискалнојодговорности,нашјавнидуг(дугјавногсектора -државе),достигаојечак36одстоБДП-а.Оновообјашњавачињеницомдасе„укризамапоправилупојављујупретходно¢сакривени¢ дугови,каоштосугаранциједржавеилокалнидугови,такодаревизијајавногдугаСрбијепоказуједаонсаданије
32одстовећ36одстоБДП-а,узопасностдаседодатноувећа”531).
СвакакотребаиматиувидупроценустручњакаММФ-акојисуизрачуналидаћесејавнидугСрбијеувећатиза16одстоБДП-априликомспровођењапланираногпоступкареституције.Међутим,приликомизраденацртаЗаконаофискалнојодговорности,овосе нијеузелоуобзир:„Оквирнилимитзазадуживањеод40одстоБДП-анеукључујеобавезепооснову
реституције”,објаснилајетадаминистаркаДрагутиновић532).Накојусумудодатиовонеминовнооптерећење?На„званичан”јавнидугод32одстоБДП-аилинаприкривенијавнидугод36одстоБДП-а?Какогоддасе
извршисабирање,долазиседорезултата дајавнидугСрбиједосеже48 52одстоБДП-а?!Дакле,иакоЗаконофискалнојодговорности тада јошнијебиоусвојен,унапредсезнало даћесе„пробити”лимитјавногдуга,којијеунетунацртзакона!УконачнојверзијиизменаидопунаЗаконаобуџетскомсистему,усегментукојисеодносинафискалнаправила,граница
задуживањајелимитиранана45одстоБДП-а.Овакохаотичнафискална
политикадржавеирежиманамећесамоједнопитање:Кудато„плови”Србија?!
531) Извор:лист„Политика”,20.6.2010.
532) Извор: лист„В.Новости”,9.5.2010.
254
Ivan Nini}
(48)
Да ли ПДВ треба да крпи буџетске рупе?
ПодиктатуММФ-а режимјепочетком2010.годиненамераваода
буџетскерупепопуниповећањемстопеПДВ-а, штоби сеунеликвидној
привреди директноодразило нарастинфлације,ценаијошвећипадживотног стандарда. С друге стране, о додатном опорезивању тајкуна и
монополиста,каоједномод алтернативнихиновихизворафинансирања
буџетскогдефицита,режим нијеразмишљао.
* * *
Упрватримесеца2010. године државајеостварилабуџетскидефицит(мањакприходауодносунарасходе)од21,4милијардединара (накрајугодинедефицитјеизносио:107,7милијардидинара).ПодациМинистарствафинансијаговоредајеупрвомтромесечју државанајвишеприхода
остварилаоднаплатеПДВ-аито71,9милијарди,затимодакциза24милијардеиодпорезанадоходакграђана16,6милијардидинара533).Законом
обуџетуза2010.годину актуелнирежимјепланирао325,2милијардединараприходаодПДВ-а,штојезаоко9одстовишенегоу2009.години,а
шточиниготово50одстоукупнихбуџетскихприходадржаве.АкосеприхододПДВ-ау2010.годинипосматранабазипрвогтромесечја,ондапостојипретпоставкадабидржаваистимтемпом, докрајагодине,поосновуПДВ-а,приходоваласвега287,6милијардидинара534).Тобибило око
37,6милијардидинарамањеодпрвобитнопланираногитојеуправооно
штоможедапослужикао„материјал”за„нужну”,политичкуинеадекватну„реформу”порескеполитике.
Већи ПДВ по налогу ММФ-а!
Суроваје,алиистинитачињеницаданемалакшегибржегначинанегодасебуџетске„рупе”попунеповећањемстопеПДВ-аиакцизанагори533) Анализаприходаирасхода(јануар-март2010.)објављенанавебсајтуМинистарствафинансија.
534) БуџетРСу2010.годинипоосновуПДВ-аоствариојеприходеод319,4милијарде,докје
буџетомбиопројектован иочекиванприходпотомосновуод325,9милијарди динара(извор:МФ)
255
Pusto{ewe Srbije
воидуван.ТосусвојевременопризналииуВладиСрбије,пајеминистаркаДианаДрагутиновићшокиралајавностинформацијомдаћеунаредном
периодубитикориговане,односноувећанестопеПДВ-а.Разматрасемогућностдасестопаод8одстоповећана12одсто,астопаод18одсто на
22одсто.Акцизенадуванбитакођебилеповећане,доксеакцизенаалкохолвишенебиобрачунавалеполитрима,већпопроцентуалкохолаупићу.МинистаркаДрагутиновићјенајавиласмањењепорезаидоприносана
зараде ураспонуод15до30одсто,докбипослодавцисаплатамамањим
од16.500динара,билиупотпуностиослобођенитаквеврстепореза535).
Претпоставкаминистаркеједабиовамерадовеладосмањењатрошкова
раднеснаге,атобинаводно„повећало”запосленостиинвестицијеуСрбији.
Оваквенајавенаправилесуиподелеунутарвладајућекоалиције,па
тако Слободан Милосављевић (ДС), сматра да „није време за повећање
ПДВ-а”,доксеМлађанДинкић(Г17плус),залажезаувођењејединствене
стопеПДВ-а.Динкићпредлажедасеод1.јуна2011.године,постојећастопаПДВ-аод8одсто,преиначина18одсто,исматрадапорезназарадетребасмањитинасвега10одсто536).Разумесе,свејеовојефтинополитиканствоиуобичајенипопулизамМилосављевићаиДинкића,собзиромнато
даћенакрајубитиискључивоонакокаконареде„газде”изММФ-а.
УосталомисамаВладаје утзв.„писмуонамерама”којеје3. децембра2009.годинеупутиламисијиММФ-ауВашингтон,далајаснообећање:„...значајнаповећањапорескихстопа -укључујућииповећањестопе
ПДВ-а,узећесеуразматрањекаокрајњемерезапостизањефинансијске
консолидације”537).Тако јеранијаизјавапремијераЦветковићада„упредстојећимразговоримасмисијомММФ-а,нашпредлогнећебитидасеповећаПДВ”538),представљала самојошједнуобману унизуобманарежимаБорисаТадића.
Додатни удар на цене и ликвидност
ЕвентуалноповећањестопеПДВ-а,безобзиракадаћеоно заживети,
доносииновеневоље грађанима Србије.Каобумерангјавићесерастинфлацијеоднајмање2,5одсто штоћезапоследицуиматипадвећурушеног
стандардастановништва.Растценабићенеминован,јерјенереалноочекиватидаћепривредницидржавиплатитивећиПДВ,узнепромењенецене,
анауштрбсвоједобити.Утомсмислу привредницисуувелико најавили
новиталаспоскупљења,укомећедокраја2010.годинескочитиценебрашна,млека,млечнихпроизвода,слаткиша,флашираневодеитд. Неспорно
јеизкојихсесверазлогапривреднициокупљениокоПривреднекоморе
СрбијепротивеповећањуПДВ-а.Међутим,уовојинституцијиВладиСр535)
536)
537)
538)
256
Извор:лист„В.Новости”,12.4.2010.
Извор:лист„Политика”,19.4.2010.
Писмоо намерама,стр.4.
Извор:агенцијаБета,8.10.2009.
Ivan Nini}
бијепредлажудапребилокаквогповећањадажбина,„додатниновацтребатражитиуилегалиукојојјеоко30одстосрпскепривреде”539).
ПојединиекономистисматрајудабиповећањестопеПДВ-апозитивно утицало на спољнотрговински биланс, ако се има у виду да су наши
производиприизвозу ослобођениплаћањаПДВ-а,априувозуопорезованиПДВ-ом.Међутимкојуторобу,накојиначини комеСрбијаможе даизвози,акосеимаувидудајесветскаидомаћаекономскакризапрвенствено генерисана кроз неликвидност наше привреде!? Према подацима Народне банке Србије, крајем јануара 2010. године, у Србији је било чак
66.438предузећаублокадиитосанеизмиренимдуговањимаод261милијарду динара. После свега 7 месеци, ова сума је далеко већа него у јуну
2009.године,кадајеублокадузапало61.285предузећа540).Аједанодразлогазбогчегасепривреда„гура”унеликвидност,јестеуправоначинмесечне,односнотромесечненаплатеПДВ-а,набазифактурисаног,аненаплаћеногпрометаробе.Зауступакпривреди променомовакве досадашње
праксенаплатеПДВ-а актуелнирежимнијепоказаослуха,асадајошнудиидодатноповећањепорескестопе.
„Потенцијалне” буџетске „рупе”
Одсуствополитичкехрабростизанужнуиистинскуреформу јавног
сектора,акојабизациљималасмањењејавнепотрошње,лошафискална
политикаипартијскоуправљањејавнимфинансијама,сатералисуактуелнирежимућорсокак,адржавудовелинаивицуамбиса.Издацизајавни
сектор,пресвегазаплатеипензијесенесмањују,ичинерасхододготово
60одстоукупнихиздатакабуџетаза2010.годину.Чињеницаједасеисплаћујузамрзнутеплатеипензије,алиутомсмислуновинаметзадржаву
(краткорочно)представљајуотпремнинезазапосленеујавномсектору,којећеуовојгодини пооснову„смањења”администрације,бититехнолошкивишак.
Премапреузетојобавезииобећањудатому„писмуонамерама”које
је упућено на адресу ММФ-а, Влада се обавезала да ће током фебруара
2010.године ускупштинскупроцедурупроследитиПредлогзаконаореформипензионогсистема којиобухватанаведенемереу Техничкомспоразумуоразумевању СрбијеиММФ-а.Овајрок нијеиспоштованнити суизменеусвојенесведокрајадецембра2010.године541).ДалићеумеђувременуВлада ребалансом буџета,сапланираних215милијардидинара(47,7
одстоукупногбуџетаПИОфонда),моратидаповећаватрансфернасредстваПИОфонду накрајупрвогтромесечја2010.године,нијесезнало542).
Додуше,такваопција нијебилаискључена јер,уколикопослодавцинебу539) Извор:лист„Блиц”,14.4.2010.
540) ПремаподацимаНБС спочеткаавгуста2011.године,ублокадирачунасеналази:64.518
предузећа.
541) Видиодељакуовојкњизи поднасловом:„НакараднареформаПИОсистема”.
542) Ребалансомбуџетаза2010.годинуФондПИОједобиододатних7милијардидинара.
257
Pusto{ewe Srbije
дуликвидниисамимтимнебудуумогућностидаблаговременоизмирују
својеобавезе,касаПИОфондаћебити„тања”,пасе„преливање”мораизвршитиизрепубличкогбуџета.
Такођесенијезналодалићебитинеопходноидодатнопопуњавање
„рупа”којеудржавнојкаси током2010.године будеоставилаједнострана
применаПрелазногтрговинскогспоразумасаЕУ(ССП).Процењујеседа
једржава2009.године,збогједностранеприменеССП-а,изгубилаоко267
милионаеврацаринскихприхода543).Абуџетомза2010.годинупоосновуцаринскихприхода планиранјебуџетскиприходод43,7милијарди динараиза6,9одстојемањиодпрошлогодишњег.
Мања добит - мањи и буџетски приход
Надодатнопродубљивањебуџетскогдефицитау2010.години свакако
суутицалииприходипоосновупорезанадобит,којисене„убирају”у
онојмериукојојбиреалноиобјективнотребало.Стопапорезанадобитје
са 20 одсто смањена на 14 одсто у 2003. године, затим на 12,33 одсто у
2004.години ина10одстоу2005.години.Собзиромнабројнепореске
олакшицекојесузамишљенекаоинструментиза„привлачење”невидљивихстранихинвестиција,ефективнастопапорезанадобитуСрбији износи свега5 -6одстоикаотакванајнижајеурегиону544).Какавефекатје
светска и домаћа економска криза, праћена слабом ликвидношћу наше
привреде,ималанападбуџетскихприходапоосновупорезанадобит,говоребројке.
Акосепосматрапериод 2004-2008.године,приходипорезанадобит
бележерастса0,6одстоБДП-а,на1,4одстоБДП-а,дабизатиму2009.години опали на 1,1 БДП-а545). Слаба ликвидност привреде, мања тражња
робеиуслуга,збограстаценанамало,алиинајављеноповећањестопе
ПДВ-а(уколикосереализује) свакакодаћеубудућностиутицатинадаљи
паднаплатеовеврсте буџетскихприхода.Нанаплатупорезанадобитвелики утицај имају и превелике осцилације курса, што готово половину
српскихпредузећаприморавадаусвомзавршномрачунуискажуминус.
Такозбогнегативнихкурснихразликадржавагубипорезнадобитбанака
ипредузећакоја послујууСрбији.ПремаподацимаУнијепослодавацаСрбије,српскапривредајенакурснимразликамаудецембру2009.године изгубила270милионаевра,атакавподатакјепроизашаоиззавршнихрачуначак14.246предузећа546).
Опорезовати „оф-шор” тајкуне
УместоповећањастопеПДВ-а,једаноднајлакших,најбржихинајефектнијих реформских потеза, који актуелна Влада треба да предузме у
543) ЦитиранопремаизјавитадашњеминистаркеД. Драгутиновић.
544) ПросекстопепорезанадобитуЕУје24,5одсто.
545) Извор:Публикација„ПорескаполитикауСрбији -погледунапред”,март2010,групааутора,USAID иФондзаразвојекономскенауке.
546) Извор:лист„Прес”,17.2.2010.
258
Ivan Nini}
циљу попуњавањабуџетскогдефицита,јестедодатноопорезивањетајкуна
и монополиста у Србији. Највећи „гробари” српске привреде су заправо
најпознатији српски тајкуни, који перфидно избегавају обавезу плаћања
порезанадобит,јерпослујупрекотзв.оф-шоркомпанија.Прекостраних
оф-шор компанија оснивају нова предузећа, али и учествују у највећим
приватизацијамаикупујупостојећедомаћефирме.Натајначин порезна
добитнеуплаћујуубуџетСрбије,већдобит,прекоматичнихфирми,износеванземље,утзв.„порескерајеве”попутКипра,Панаме,Делавера,Британских девичанскихострва,Бахама,Сејшела...исл.
НајбољипримерпредузећакојепослујеуСрбијиикојејекупацнадесетиненаших домаћихфирми,јестенајпрофитабилнијаприватнакомпанија„Делтахолдинг”,власникаМирославаМишковића,којапослујепрекокипарскеоф-шорфирме„Hemsladetradingltd”.Међутаквимајеикомпанија„Истпоинтхолдинг”,власникаЗоранаДракулића,којапослујепрекокипарскеоф-шорфирме„EastPointHoldingsltd”.Компанија„МКгрупа”,власникаМиодрагаКостића,послујепрекошвајцарскеоф-шорфирме
„Agriholding”,доккомпанија„Цептер”,власникаФилипаЦептера,послујепрекошвајцарскогоф-шорпредузећа„Zepterinternationaltradingholding
ag”547).Дакле,новеизворефинансирањабуџетскогдефицитатребатражитикроздодатноопорезивањеоваквихпредузећаитајкуна,којимасрпско
тржиштеслужизалакозгртањеенормногпрофита.Усупротном,повећањестопеПДВ-а,прекогрбачеграђанаСрбије нећепопунити буџетскидефицит којигодишње увеликопремашује100милијардидинара.
547) Извор:Агенцијазапривреднерегистре.
259
Pusto{ewe Srbije
(49)
Лов у мутном-прва ревизија буџета
РевизијабуџетаРепубликеСрбије за2008.годину показалајекако на
путањиприливаубуџетиодливаизбуџета под„шапом”режимаБорисаТадића нестајумилиониимилијардединарановцаграђанаСрбије.За
иницирањекривичнеодговорностинепостојиполитичкавоља,докјепрекршајна политика изузетно слаба и подстиче преступнике у државним
фотељамада„проћердају”милијардебезикаквихпоследица.
* * *
Први ревизорскиизвештај накојисеу„демократскојСрбији”чекало
деветгодина,акојисублимиранезаконитеновчанетокове буџетскогновца,угледаојесветлостданауновембру2009.године.Наиме,ограничену
ревизијуприходаирасходадржавеу2008.године,Државнаревизорскаинституција(ДРИ)јеизвршилаконтроломсвега27одстоукупнихбуџетских
средстава.Контрола„случајногузорка”,какосеторевизорскикаже,„методомнапробирипрескок”,извршенајекод14министарстава,три управеиједнедирекције,аналазфактичкогстањаусферијавнихфинансијаје
поражавајући.Судећипообиму,тежинииразмерамакриминала којијесажет на 160 страна густо откуцаних страница са наведеним чињеницама,
разлогазаоптимизамготовоиданема548).Штајесверевизијаоткрилаи
накојиначинсенајчешћеарче„нашиновци”?
Државниревизорутврдиоједасвепроменекојесусетоком2008.године дешаваленабуџетскомрачунуРепубликеСрбије,нисуевидентиране
употпуности,јердржаваГлавнукњигутрезоранијеводилаускладуина
начинпрописанзаконом.Збогтогајеупредлогузавршнограчунабуџета
за2008.годину,мањакприхода(дефицит) исказануизносуодчак20милијардии2,2милионадинара.Међутим,његовостварностањејебиломањеза3милијардеи246,5милионадинаракњижених,аненаплаћенихприходапоосновуобрачунатекаматенадепозиткодНБС,каоиза4милијардеи386,8милионадинараостварених,анеприказанихприходапооснову
548) ИзвештајобјављеннасајтуДРИ,новембар2009.
260
Ivan Nini}
курснеразликесалданадевизнимрачунима.Истотако,ревизорјеоткрио
даубилансуприходаирасходаза2008.годину,недостаје 379,3милиона
динара средставадобијенихиздонација.
Наконревизорскоготкрићаовихзбирних„грешака”од7,9милијарди
динара,показаћеседајетоједанод кључнихразлогазанакнадно„шминкање”и„штимовање”завршнограчунакојијеизскупштинскепроцедуре
изненадаповучен,на„дораду”549).ПремаречимаРадославаСретеновића,
првогчовекаДРИ,стварнидефицит буџетајеунакнадној„доради”,исказанза1,2милијардемањеодпрвобитног.
Споран јавни дуг, имовина, дивиденде...
Кршењезакона,неажурностимешетарењаинституцијакојимауправљаТадићеврежим,најсликовитијису коднадлежнеУправезатрезоркоја,преманалазуревизора, нијеобезбедилаевиденцијуопраћењукретања
буџетаодглавнихдужникапремаповериоцима.ЈавнидугСрбијејенакрају2008.годинеизносио715милијардии692милионадинара,одчегаје
435 милијарди и 646 милиона динара дуг према страним повериоцима.
Преманалазуревизора актуелнирежимје,збогпроблемафинансирањадефицитатекућеликвидности,извршиопозајмицуод35милијардидинара,
којадокрајагодиненијевраћена,чимејегрубопрекршенЗаконојавном
дугу.Овозадуживањеусврхуфинансирањадефицитатекућеликвидности
буџетајепремашилодозвољенинивоод5одсто,којипрописујеЗаконо
јавномдугу,итозаизносод5милијардии14,3милионадинара!
Државниревизорнијемогаодаутврдикојасесвеколичина,врстаи
вредностимовиненалазиупоседудржаве јер,какокаже,надлежнаДирекцијазаимовину нерасполажепрецизнимисвеобухватнимподацимаотоме.Кадајеречоучешћудржавеукапиталујавнихпредузећа,банака,агенција,фондоваисл.буџетјепоосновудивидендиупрошлојгодиниприходовао748,1милиондинара.Овајприход бивероватномогаобитиивећи
дасурежимскеинституцијебилеажурније.Стимувези,ревизор„бележи”данадлежниоргани непрате,нитиисказујусвапотраживањапоосновудивидендеусвимсубјектимагдедржаваимаучешћекапитала,билода
јеречопословнимсубјектимаилијавнимпредузећима.Прематоменезна
се кобисвесвојудобиттребалода„подели”садржавом!
Како „позајмице” постају „субвенције”?
Ревизорјеоткриоитодарежимбуквално„убунарбаца”милијарде
грађанаСрбије,такоштоуразноразнесврхедајебесповратне„позајмице”.
Такојеизсредставаприватизацијетоком2005.и2006.године Влададала
позајмицеувисиниодчак14,9милијардидинара,којеупредвиђенимроковимадоданаданашњег нисувраћенеубуџет.Самојавнапредузећадугују7,8милијардидинара, коликоје билонеопходноза „гашењепожара”
549) ВладаРСповуклајеизскупштинскепроцедуреПредлогзаконаозавршномрачунубуџета
РСза2008.годину(извор:агенцијаБета,1. 12.2009.)
261
Pusto{ewe Srbije
иподмиривањепартијскихапетита уЈП„Србијашуме”,ЈП„Србијагасу”,
„Галеници”,НИС-у,итд.Примераради,у2001.годинијезакуповину„социјалногмира”СиндикатуЕПС „позајмљено”1,8милионадинара,коједанасЕПС државинепризнајекаодуг.Замахинације оваквеврсте министаркаДианаДрагутниновићима„објашњење”,анудиирешење.Онакажеда
суспорнепозајмице„заправобилесубвенције”идајеречо„наслеђеном
стању”,папоштојесигурнадасредстванемогудабудувраћена,„једино
могућерешењеједаонабудуотписана”550).
Кадајеречобахатомпословањујавнихпредузећа,државниревизорје
откриодајеВладаСрбије,каогарантзакредитеизајмовекојесуподигла
ЈП,у2008.годиниплатилацех одчакчак4милијардеи591милиондинара.Упитањусупреузете,анеизмиренеобавезеЈП„ПутевиСрбије”иЈП
„ЖелезницеСрбије”.Какостојиуревизорскомизвештају,утврђеноје„да
регреснизахтевипремадиректнимдужнициманисуиспостављенинити
сепредузимајумередасредствабудунаплаћена”.Акосеимаувиду даје
Владау2008.годинииздала4гаранције,вредне15,1милијардудинара,
ондајеречоозбиљнојпретњибуџетуСрбије.
Милиони за незаконите „стручњаке”
Једнаодглавних„посластица”министаратоком2008.године,билаје
потписивањетзв.„уговора оделу”.Тојечињеносупротнопрописима,јер
сууговаранипословикојисуве